Википедија
mkwiki
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.15
first-letter
Медиум
Специјална
Разговор
Корисник
Разговор со корисник
Википедија
Разговор за Википедија
Податотека
Разговор за податотека
МедијаВики
Разговор за МедијаВики
Предлошка
Разговор за предлошка
Помош
Разговор за помош
Категорија
Разговор за категорија
Портал
Разговор за Портал
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор за модул
Event
Event talk
Психологија
0
1239
5608786
5010715
2026-08-13T08:08:47Z
Cromenio
134259
5608786
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Внимание}}
{{Викифицирање}}
[[Податотека:Psi2.svg|мини|Грчка буква пси, симбол на психологија]]
'''Психологија''' (од [[грчки јазик|грч.]] ψυχή, „психе“, душа, дух; и λόγος, „логос“, знаење) — збир на академски, клинички и производствени дисциплини, коишто се занимаваат со објаснување и предвидување на [[човек|човечките]] и [[животно|животинските]] дејства, расположенија, [[мисла|мисли]], [[чувство|чувства]], [[мотивација|мотивации]], односи, можности и [[патологија|патологии]]. Животинската психологија вообичаено се изучува како одделна тема (види [[животинско спознание]]), но и како начин за добивање одредени сознанија врзани за човечката психологија низ споредба (види [[компаративна психологија]]).
== Развој на психологијата како наука ==
Гарднер Марфи во книгата за историјата на психологијата изнесува свое гледиште за нејзиниот развој и вели дека таа почнува од времето кога човекот се заинтересирал за сопствените психолошки процеси. Според она што денес го знаеме за мислењето, можеме да заклучиме дека човекот почнал да се интересира за својот психички живот од времето кога кај него се појавило апстрактното мислење, а тоа време може да се поистовети со почетокот на развојот на човештвото. Така гледано психологијата има долга историја и би рекле долг развој. Сепак до пред крајот на XIX век, таа се развивала во рамките на филозофијата како и другите науки, а од 1879 година се развива како самостојна наука.
Според [[Фридрих Енгелс]], соништата го поттикнале човекот да поверува дека мислењето и чувствата не се производ на неговото тело, туку на неговата душа. Така дуализмот тело - душа, стана интересен проблем за шпекулација во филозофијата. Покрај со дуализмот, античките филозофи се занимавале и со многу други проблеми. Од тоа време останаа некои размислувања за човековите способности и неговата природа. Конкретно изреката на Платон "Секој човек на вистинското место" и денес е мотив на професионалната ориентација, бидејќи подразбира дека сите имаме различни способности и можеме да работиме одредени работи.
Од Сократ ни остана пораката "Спознај се себеси" што стана предмет на изучување на психологијата на личноста.
Аристотел пишува за асоцијациите според сличност, контраст, простор и време кои ги спојуваат идеите. Така една идеја предизвикува во сеќавањето друга идеја. Психолозите кои ги прифатиле идеите на Аристотел, асоцијаинистите дури се обиделе со помош на асоцијативните врски да го објаснат мисловниот процес кај човекот, што сепак беше погрешно.
Античкиот лекар и филозоф Хипократ размислувајќи за однесувањето на луѓето заклучил дека постојат четири типа темпераменти. Од античкото време до денес постојат доста филозофско - шпекулативни гледања на психичкиот живот. Сободно можеме да кажеме дека и денес на психологијата имаат свое влијание разни филозофско - религиозни насоки од Исток, како на пример зен - будизмот. Всушност, филозофијата и денес, на свој начин се занимава со психологија.
Човекот постојано се интересира за светот што го опкружува. Сака да ги разбере другите луѓе и нивното однесување, да ги запознае предметите и појавите, да ги предвиди процесите, а пред сè се обидува да одговори на голем број прашања во врска со својата личност и сопствената активност. Тој постојано забележува што се случува околу него, ги соопштува своите мисли, ги изразува своите желби. Секојдневно вели "мислам", "чувствувам", "сакам"... Тоа покажува дека човекот поседува психички живот.
Германскиот филозоф [[Фридрих Ниче]] вели: „Пред мене воопшто немаше никаква психологија.“<ref>Фридрих Ниче, ''Ecce Homo (Ево човека) – Како постајеш, шта си''. Сарајево: Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1918, стр. 159.</ref>
== Што проучува психологијата ==
Откако постои, човекот имал потреба да го запознае светот околу себе. Како последица на таа потреба, човекот дошол до корисни знаења за објективната стварност во која живее. Тие знаења се систематизирани во рамките на природните науки: физика, хемија, биологија и други, кои ја изучуваат природната стварност околу него. Другите знаења се систематизирани во рамките на општествените науки: историја, социологија и други, кои ја изучуваат општествената стварност во која живее. Меѓутоа човекот ги забележал и своите реакции и доживувања во врска со објективната стварност. Тој обрнал внимание на психичката стварност или на својот психички живот. Знаењата до кои дошле научниците во оваа научна област се систематизирани во психологијата. Психологијата е наука што се занимава со проучување на психичкиот, т.е. душевниот живот на човекот. Нејзиното име доаѓа од грчките зборови ψυχή [психи] што значи "душа" и λόγος [логос] што значи "наука" (изучување). Душевниот живот на човекот уште се нарекува "внатрешен живот" и се манифестира преку голем број психички појави.
Предметот на психологијата е изучување на психичките појави и откривање на закономерностите на нивното јавување и развивање.
== Психички живот ==
Психичкиот живот на човекот е мошне богат, сложен и динамичен. Тој се состои од повеќе психички појави како што се: психички процеси, психички особини и психички состојби.
Психичките процеси се мошне сложени и се разликуваат следните групи:
* интелектуали процеси (когнитивни процеси) - со чија помош човекот го осознава светот (перцепции, учење, помнење, мислење, говор);
* емоционални процеси - кои се однесуваат на начинот на реагирање и во чија основа лежат чувствата (емоции и чувства);
* мотивациони процеси (конативни процеси) - кои се однесуваат на поттикнувачите на активност и на човековата волја и свесна желба да стори нешто (волја, желба, мотиви).
Психички особини се: навики, ставови, способности, темперамент, карактер, интереси. Тие се развиваат кај човекот под влијание на наследните или стекнатите фактори и претставуваат релативно трајни одлики на човекот.
Психички состојби се: внимание, расеаност, замор, загреаност и други и тие се такви психички појави што го определуваат одвивањето на психичките процеси, нивниот интензитет и брзина.
(На пример, добро е познато дека во состојба на замор ученикот учи послабо).
Овие три групи психички појави овде се само теоретски одвоени, заради полесно изучување. Во животот на човекот тие се наоѓаат во постојано заемно единство и претставуваат организирана целина која се нарекува личност. Личноста е постојано активна и се одликува со специфично однесување.
Иако психичките појави се јавуваат кај сите луѓе, постојат големи поединечни разлики меѓу нив. Сите луѓе перципираат, учат, мислат, се заморуваат, поседуваат темперамент, карактер итн., меѓутоа, насоките, интензитетот и особеностите на овие појави кај нив се разликуваат. Токму поради тоа, уште се вели дека психологијата ги проучува психичките појави, личноста на човекот и неговото однесување.
За да можеме да го изучуваме психичкиот живот, потребно е да се дојде до него. Тоа се постигнува по пат на изучување на постапките и реакциите на поединецот, кои се согледливи во нејзиното однесување. Но, исто така, до психичкиот живот на поединецот може да се дојде и со помош на нејзиниот исказ за непосредното искуство. Во двата случаи се користат научни методи и техники.
По овие информации можеме да одговориме на прашањето: Што проучува психологијата? Психологијата го проучува психичкиот живот на луѓето и животните врз основа на проучувањето на објективното однесување и непосредното искуство, по пат на научни методи и техники.
== Проблеми при определувањето на предметот на психологијата ==
Се чини не е претерано сфаќањето дека и по 120 години егзистирање како самостојна наука психологијата на единствен начин не го определила својот предмет. На тоа укажуваат и најголемите умови на современата психологија во светот. Едни од нив само констатираат (Х. Еѕсенцк), други ги објаснуваат причините (П. Ј. Галперин; Х. Просански; Р. Заззо) додека трети одбираат патишта за надминување на оваа состојба во психологија (К. Мадсен).
Причините за ваквата состојба се повеќекратни, но се чини најзначајни се следните:
# Историјата на психологијата е историја на борба помеѓу различни учења и школи, како резултат на што припадниците на различни (и на исти) школи давале приоритет на едни прашања од областа на психологијата, а ги поставувале или негирале другите. Тоа имало одраз врз потполното развивање на психологијата, а одтаму и врз определување на нејзиниот предмет.
# Брзото развивање на подрачјата на психологијата во последните десеттина години и стремежот на научниците од тие подрачја да преземат проблеми од општата психологија без да ја обогатат со нови знаења стекнати од истражувања во посебни области. Во врска со тоа францускиот психолог Р. Зазо, истакнува дека за психологијата е карактеристичен достатокот на единство заради нејзиниот полиморфизам. Со други зборови, може да се каже дека нема единствена психолошка наука (според Печјак; 1982). Положбата на психологијата во тријадата на науки, филозофски, природни и општествени со кои е во тесна врска и од кои како што истакнува Жан Пјаже зависи нејзината иднина, а со тоа и прецизното одредување на нејзиниот предмет на проучување (Пијагет, Ј. 1969, стр. 152).
Социјалната страна на психичкото, нашла одраз во стремежот на научниците да го разгледуваат предметот на психологијата во зависност од општествените услови да го проучуваат нивното заемно влијание со биолошките или поединечното влијание на психичкиот живот.
Овие потешкотии при определувањето на предметот на психологијата не се потполно надминати што се гледа и од појавата на голем број дефиниции на истиот. Ќе исдвоиме неколку од позначајните со што ќе укажеме на развојноста на ова прашање. Кога психологијата се издвоила во самостојна научна дисциплина таа била наука за појавите и процесите на свеста. Нејзини основни методи биле интроспекцијата и експериментот. Во согласност со тоа сфаќање се и дефинициите на психологијата како наука за појавите и процесите на свеста, или наука за менталниот живот како за неговите појави, така и за неговото јавување. (Њ. Јамес, 1890). Психологијата се разликува од физичките или природните науки по тоа што се занимава со појавите на внатрешниот свет при што го употребува својот метод - интроспекцијата (Џејмс и Сали, 1884 година).
За Вунт (1892) психологијата треба да го истражува внатрешното искуство - односно своите осети, чувства, своите мисли и желби - за разлика од предметите од надворешниот свет кои претставуваат предмет на проучување на природните науки.
За Тиченер психологијата е наука за менталните процеси. нејзината основна задача е да го анализира менталното искуство (чија основа ја сочинуваат сензациите, сликите и чувствата) да ги утврди законите на нивното комбинирање и да ги одреди физиолошките функции на менталното искуство. Според бихевиористичките сфаќања, формирани во втората деценија од овој век, кои жестоко ја критикуваат интроспективната психологија, особено нејзиниот метод, психологијата е исклучиво наука за однесувањето. Однесувањето се изучува врз основа на надворешното, објективното набљудување. Бихевиористите користеле само објективен метод - методот на набљудување, пред сè надворешното однесување под експериментални услови.
Додека Тиченеровата психологија останувала во рамките на неактивната и нефункционална свест, Водсоновата психологија требала да биде наука за однесувањето без свеста. Водсон психологијата ја одредува како гранка на природните науки која го проучва однесувањето на човекот.
Предмет на психологијата може да биде исклучиво однесувањето на организмот, бидејќи само тоа може објективно да се набљудува.
Во третета група сфаќања за предметот на психологијата, наречени ,,средни", ,,синтетички" сфаќања се прави обид за измирување на претходните две. Според претставниците на оваа група предмет на психологијата се свесните процеси, надворешното однесување (вакви одредби сретнуваме кај претставниците на функционалниот правец). вакво сфаќање е прифатено од голем број психолози во САД, Европа, Русија, а преовладува и кај повеќето психолози во поранешна Југославија. Психичките процеси и според оваа група сфаќања можат да се проучуваат не само интроспективно туки и со набљудување на појавите во однесувањето. На ваков став упатуваат и следните дефиниции: психологијата е наука за свесните процеси и состојби, како и за условите на нивното јвување и нивните манифестации (според Радоњиќ, 1967, стр. 44); општата психологија ги изучува психичките појави, механизмите, принципите и законитостите во однесувањето на психата, кои ги проучува како одраз на надворешните влијанија и како функција на мозокот (Трифонов, 1992, стр. 24). Меѓутоа, ниту овие компромисни сфаќања не успеале да ги обединат сите идеји околу предметот на психологијата.
Појавата на динамичките правци, одобено психоанализата, ја истакнала потребата од вклучување и на несвесното во предметот на психологијата. Како најпогоден поим кој би го опфатил свесното и несвесното психолозите се определиле за поимот ,,активност". Баја Бајиќ, вели ,,Општата психологија е наука за активностите, со поединечно, односно субјективно лично обележје" (1958, стр 8).
Хрњица смета дека се прифатливи определбите кои психологијата ја сфаќаат како наука чиј предмет на истражување се субјективните и објективните аспекти на менталниот живот, како и биолошките и социолошките детерминанти на неговото јавување. Како прифатливи ги смета дефинициите што ги даваат З. Бујос, Никола Рот. Бујос ја одредува психологијата како ,,наука за психичкиот живот, односно како збир на научни дисциплини кои ги проучуваат психичките процеси (субјективните феномени, доживувања), органско - физикалните услови на нивното настанување и начинот на нивното објективно исполнување (реакциите, облиците на однесување)"(1990, стр. 8); Рот ја одредува психологијата како ,,систематско изучување на психичкиот живот на луѓето и животните, а врз основа на научното проучување на објективното однесување и непосредното искуство" (1985, стр. 4).
== Одлика на психологијата како наука ==
Психологијата како наука се наоѓа во триаголникот што го сочинуваат: филозофијата, природните науки и општествените науки. Психологијата е поврзана со природните науки бидејќи човекот е пред сè биолошко суштество и затоа психологијата е поврзана со биологијата особено со физиологијата, но исто така човекот е и општествено суштесвто па затоа психологијата е поврзана со општествените науки.
Психологијата има уште три битни одлики со кои се разликува од општите сфаќања за психичкиот живот на обичните луѓе:
# Систематичност - се состои од проучување на појавите со научни методи и техники и тоа со систематичко набљудување, експеримент.
# Емпиричност - при проучувањето на појавите психологијата поаѓа од искуството односно заклучоците ги донесува врз основа на испитување на формите.
# Квантитативно изразување - мерење на психички процеси и особини со кое се овозможува попрецизно изразување на добиените сознанија.
== Задачи на психологијата ==
Во периодот на формирање на психологијата како наука, прва и единствена задача и била да ги опишува одделните психички појави. Но психологијата не можела да опстане само како дескриптивна наука, бидејќи пред неа се поставувале нови задачи. Се појавила потреба психолошките појави не само да се опишуваат туку и да се објаснуваат - така таа почнала да ја објаснува суштината на психичкиот живот. За постигнување на таа цел било потребно истражување, како би се откриле врските помеѓу психичките појави и биолошко-хемиските процеси во организмот и влијанието на средината. За таа цел од голема корист за психологијата бил развојот на другите природни и општествени науки, заради што нејзина задача била и активно следење на развојот на останатите науки чии резултати ги користи во своите истражувања. Следната задача на психологијата била да го развива и усовршува сопствениот научен систем, да открива нови методи за истражување на сложеното подрачје со кое се занимава.
Накратко, теоретските задачи на психологијата можат да се сведат на запознавање и проучување на одликите и законитостите во јавувањето на психичките функции, психичкиот живот во целина, како и условите во кои тие се јавуваат. Психологијата е наука со изграден систем на знаења за психичкиот живот на човекот, но кој не е конечен поради што пред психологијата сѐ уште стојат теоретски задачи во вид на одговори на следниве три прашања.
На првото прашање ШТО, треба и понатаму да се бара одговор на прашањето што го сочинува психичкиот живот. Психологијата денес на тоа прашање има солиден одговор кога се однесува до луѓето, но не и за животните.
На второто прашање КАКО, психологијата треба да одговори како психичките процеси и особини се манифестираат, развиваат и менуваат под влијанието на разните фактори, па и психичките состојби.
Најтешко теоретско прашање за психологијата е ЗОШТО, бидејќи на ова прашање треба да се одговори за причините на човековото однесување. По успешното развивање на теоријата, своето поле на дејствување, психологијата го насочила на подрачјето на практиката, каде ја достигнала својата афирмација.
Практичната задача на психологијата е примена на теоретските сознанија за психичкиот живот во унапредувањето на различните видови конкретни активности на човекот како што се: унапредување на менталното здравје, успешноста на воспитно- образовниот процес, меѓучовечките односи, зголемување на продуктивноста, дијагностика и терапија на проблемите во различни групи (семејни, работни, тераписки), успешната комуникација, до помош на другите и самопомош. Нејзината задача е и понатаму да го шири интересот за различните подрачја од практичниот живот и да решава конкретни практични проблеми и актуелни проблеми од секојдневието кои значајно влијаат врз успешното функционирање на човекот во средината.
== Психологијата и другите науки ==
Во системот на научните знаења психологијата има мошне значајно место. За неа може да се каже дека е и природна и општествена наука. Природна наука е бидејќи се грижи за психичкиот живот на човекот, а тоа е предмет на изучување на многубројни природни науки како што се: биологијата, анатомојата, физиологијата, биохемијата, генетиката и други, кои на психологијата и даваат потребни информации за органските основи на психичкиот живот. Психологијата е и општествена наука, бидејќи, човекот се рзавива во општествената средина под влијание на многубројни средински фактори кои се исто така, посебен предмет на исучување на разни општествени науки како што се: социологијата, историјата, филозофијата, економијата и други. Под влијание на социолошките, историските, филозофските и другите општествени фактори, човекот како личност се разликува од кој било свој современик и кој било друг поредок.
Од информациие кои се изложени досега може да се стекне погрешен впечаток дека психологиујата само користи ингормации на другите науки. Наведените информации треба да се прошират и да се каже дека психологијата, исто така, им дава на другите науки драгоцени прилози. Без брилијантниот ум на човекот и неговите вредни раце, кои сѐ уште ги изучува психологијата, не би ги имале сите благодети во овој живот, не би постоела никаква научна мисла, се би било така како што било на самиот почеток на развојот на човештвото. И покрај фактите, генерализациите и теориите до кои дошло во сите науки, интердисциплинарниот пристап станува се почест и во теоријата и во практиката.
== Гранки на психологијата ==
Карактеристично за психологијата како наука која доцна се осамостоила е тоа што набрзо доживеала голема експанзија во развојот, што резултирало со појава и издвојување на повеќе гранки кои се развиле во посебни научни дисциплини, поради што денес е поправилно (како што смета Зазо) да се зборува за психолошки науки, а не за една психологија. Постојат повеќе критериуми за поделба, но најчесто е поделена на: теоретски и применети психолошки дисциплини.
И оваа поделба е релативна бидејќи и во областа на теоретските дисциплини се сретнуваат разгледувања за можноста за нивна практична примена, како што и во применетите психолошки дисциплини се развива теоретско мислење за психичките процеси кои се одвиваат во одредени услови на промена на психологијата. Ова уште повеќе и затоа што во рамките на применетите психолошки дисциплини, практиката ја наметнала потребата одделни практични проблеми да се решаваат со помош на повеќе научни дисциплини (психолошки и медицински, психолошки и педагошки итн.). Затоа, во склад со програмските барања ќе зборуваме за постојните психолошки дисциплини кои се развиени кај нас.
Општа психологија - е најразвиена психолошка наука која ги проучува основните психички функции кај возрасниот здрав човек. Во рамките на истата се сретнуваат повеќе имиња меѓу кои: психологија на сознајните процеси, психологија на мотивацијата; психологија на волевите и емоционалните процеси; психологија на личноста итн. Според тоа таа ги проучува психичките процеси (осети, перцепции, претстави, помнења, мислења, емоциите, волевите активности), психолошките состојби, особините на личноста, како и заемниот однос и зависноста меѓу овие процеси и особини и нивната зависност од физиолошките процеси и социјалните услови.
Психологија на личноста - во некои класификации психологијата на личноста не се издвојува како посеба гранка, а проблемите што таа ги проучува се вклучени во рамките на општата психологија. Сепак психолозите кои се занимаваат со психологија на личноста како критериум за разликување ги истакнуваат разликите во пристапот. Според тоа психологијата на личноста ја дефинираат како теоретска психолошка дисциплина која содржи преглед на сфаќањата за личноста како целовит систем.
== Познати психолози ==
:''Види [[Список на психолози]] за полн список на познати и влијателни психолози.''
== Поврзано ==
* [[Психоанализа]]
* [[Соционика]]
* [[Социјална психологија]]
* [[Бихејвиористичка психологија]]
* [[Абнормална психологија]]
* [[Развојна психологија]]
* [[Психологија на личноста]]
* [[Когнитивна психологија]]
* [[Здравствена психологија]]
== Библиографија и наводи ==
:''Видете: [[Список на книги по психологија]] за значајни психолошки изданија.''
== Надворешни врски ==
* [http://www.gegenstandpunkt.com/english/psych/0-contents.html Психологија на приватниот индивидуалец] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20050208043622/http://www.gegenstandpunkt.com/english/psych/0-contents.html |date=2005-02-08 }} Критика на буржоаската свест
=== Психолошки ресурси ===
* [http://www.psychologytoday.com/ Psychology Today]
* [http://allpsych.com/dictionary/ Речник за психологија]
* [http://www.psychology.org/ Енциклопедија за психологија]
* [http://psychclassics.yorku.ca Класици во историјата на психологијата]
* [http://www.conferencealerts.com/psychology.htm Психолошки конференции]
* [http://www.vanguard.edu/faculty/ddegelman/amoebaweb/ AmoebaWeb психолошки ресурси] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20050627083409/http://www.vanguard.edu/faculty/ddegelman/amoebaweb/ |date=2005-06-27 }}
* [http://reference.allrefer.com/encyclopedia/categories/psych.html Статии за психологија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20051210061001/http://reference.allrefer.com/encyclopedia/categories/psych.html |date=2005-12-10 }}
* [http://www.abika.com/Help/Accuracy.htm Психолошко профилирање]{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.portalpsicologia.org/ Portalpsicologia.org]
* [http://www.neuropsychological.blogspot.com/ brainblog вести]
* [http://www.psychcentral.com PsychCentral]
* [http://www.plebius.org/ Plebius вести од психологијата]
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Психологија| ]]
heotlzhqjzeakzt6a0h39hdl46n3pwy
Кукуш
0
1499
5608612
5580326
2026-08-12T16:14:21Z
Gurther
105215
5608612
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Кукуш
|name_local = Κιλκίς
|image_skyline = White Kilkis.jpg
|caption_skyline = Поглед на Кукуш зиме
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Кукуш во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Кукуш
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40| ГШ_мин = 59| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 52| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 59
|lon_deg = 22
|lon_min = 52
|elevation_min =
|elevation = 280
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = Кукуш
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor = Баласкас Вагелис
|pop_municipality = 51926
|area_municipality = 1599.6
|pop_municunit = 28745
|area_municunit = 319.8
|pop_community = 24274
|population_as_of = 2011
|postal_code = 611 00
|area_code = 23410
|licence = NI, ΚΙ*
|website = [http://www.e-kilkis.gr www.e-kilkis.gr]
}}
'''Кукуш''' ({{langx|el|Κιλκίς, Килкис}}, {{langx|tr|Kılkış, Килкиш}}) — град во [[Егејска Македонија]], седиште на [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]], денес во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]] во [[Грција]]. Според податоците од пописот, во 2011 година во градот живееле 22.914 луѓе, во општинската единица биле евидентирани 28.745 луѓе и 51.926 во општината.
== Етимологија==
Кукуш се наоѓа во регион кој во минатото бил мултиетнички и бил познат по неколку различни имиња. Името на градот во времето на Византија било Каликон додека кај Грците бил познат како Калкис или Килкис. Во еден црковен кодекс од 1732 година името на градот се споменува како Килкиси (''Κηλκήση'').<ref>[http://doumbia-istoria.blogspot.com/2010/06/1732.html Doumpia, Historical documents]</ref> На јазиците на Јужните Словени, името на градот е познато како Кукуш,<ref>[Article in Greek: Georgios Echedoros, Published in newspaper "Machitis tou Kilkis / Μαχητής του Κιλκίς", (Kilkis Fighter), Kilkis 8 January 1996]</ref> додека од страна на Турците, градот е познат како Килкиш.
== Географија==
Кукуш се наоѓа 35 километри северно од [[Солун]]. Тој е расположен на една ридеста месност, која на североисток се слева со [[Круша Планина]] (Карадаг) и е сред една од најбогатите рамнини во [[Македонија (регион)|Македонија]]. Го опфаќа пространството во југозападниот правец на Долновардарската Низина, во подножјето на ридот [[Свети Ѓорѓи (рид)|Свети Ѓорѓи]], наречена по светецот-заштитник на Кукуш.
== Историја ==
=== Антички период ===
Археолошките податоци кои биле пронајдени во близина на градот датираат уште од бронзеното и железното време, вклучувајќи антички гробници од 2 милениум пред нашата ера. Во класичната антика, поширокиот регион на Кукуш бил управуван од страна на [[Кралство Македонија]]. Во тоа време, Кукуш се наоѓал во центарот на регионот наречен Крестонија. Кога [[Филип II Македонски]] ја посетил Крестонија, месните жители му понудиле маслинки од Крестонската долина, нешто што тој никогаш не го имал вкусено претходно.<ref>["N.G.L. Hammond, A History of Macedonia I" (1972)]</ref> Во тоа време многу градови започнале да се развиваат во регионот, како во регионот, како што биле [[Сехово|Идомени]], Аталанти ([[Бојмица]] во денешно време), Гортинија ([[Горгопик]] во денешно време), [[Планиница]], Терпилос итн.
=== Римско-византиски период ===
Во 148 п.н.е., Римјаните ја освоиле областа каде денеска се наоѓа Кукуш. Во доцната антика регионот бил цел на напади и инвазии на различни племиња како што биле [[Готи]]те, [[Хуни]]те, [[Авари]]те и [[Словени]]те, а некои од нив постепено се населиле на [[Балканскиот Полуостров]].
Во средниот век, Кукуш често бил освојуван од страна на [[Византија]], [[Бугарија]] и [[Македонија]] во времето на [[цар Самуил]]. Во времето кога бил освоен, дел од жителите на Кукуш го напуштиле регионот и заминале во [[Калабрија]], во јужниот дел на [[Италија]], каде го основале селото Галицијано. За време на владеењето на [[Палеолози]]те, во регионот биле завршени голем број на важни инфраструктурни работи.
=== Отомански период ===
[[Податотека:Burned town after Second Balkan War in 1913, Kilkis, Greece.jpg|thumb|десно|250п|Опожарениот Кукуш во 1912 година]]
[[Податотека:Кукуш (постара).jpg|thumb|десно|250п|Кукуш]]
[[Податотека:Bulgarian trench at Kilkis.png|thumb|десно|250п]]
[[Податотека:World War I - Saloniki Front - British Troops at Kilkis, Greece.jpg|thumb|десно|250п|Британски војници кај Кукуш]]
[[Податотека:Macedonian Museums-38-Arx Kilkis-160.jpg|thumb|десно|250п|Археолошки музеј]]
Периодот на просперитет завршил во [[1430]] година, кога [[Солун]] и целиот регион на [[Македонија]] бил освоен од страна на [[Османлии]]те.
Градот бил основан како [[вакаф]]ско село, меѓутоа постепено ја менувал својата народносна структура и станал типична македонска средина, во која се создале услови за развој на македонската просвета и култура. Кон крајот на 19 и почетокот на XX век, Кукуш бил дел од [[Солунски вилает|Солунскиот вилает]] во рамките на [[Отоманското Царство]].
Во првата половина на [[XVIII век]] Кукуш било евидентирано како село.<ref>Хилендарската кондика от XVIII век. Претставена от Божидар Райков, София 1998, с. 41, 43 (записи в кондика на Хилендарския манастир от 1741 г.).</ref> Населбата која тогаш била чифлик, настрадала за време на [[Грчка војна за независност|Грчкото востание]] од [[1821]] година, според податоците од ферманот од август [[1828]] година.
Кон крајот на 19 почетокот на [[XX век]] Кукуш бил голем речиси чист македонски град. Градот одиграл голема улога во текот на македонското преродбеничко движење во средината на XIX век. Поради својата пробуденост Кукуш бил наречен ''политичко гнездо'',<ref name="ReferenceA">Христо Андонов - Полјански, Гоце Делчев и неговото време, Култура, Скопје, 1978.</ref> а градот бил овековенчен во песната [[Т'га за југ - Константин Миладинов|Т'га за југ]] од [[Константин Миладинов]].<ref>Димитар Димески, Гоце Делчев, Битола, 1990</ref> Културно-политичката атмосферата која била создадена во родното место на [[Гоце Делчев]], благотворно повлијаела врз изградувањето на идниот организатор на македонското национално-ослободително движење.<ref name="ReferenceA"/>
Во [[1840]] година во градот започнал да предава [[Димитар Миладинов]] на [[грчки јазик]], но наскоро бил протеран од црковните власти, се закана да биде заточен. На негово место дошол [[Андроник Јосифчев]]. Во [[1857]] година Миладинов се вратил да предава во Кукуш заедно со [[Рајко Жинзифов]], во бугарското училиште. Владиката [[Мелетиј Византиски]] на ова се побунил, но без успех. Во следниот период жителите на градот побарале и свој владика, на кое се спротивставила [[Цариграската патријаршија]]. Поради постојаните конфликти во грчките верски водачи, излезот за македонската национална самобитност бил побаран преку обид за унија<ref name="Радев 116">Радев, Симеон. Македония и Българското възраждане, Том I и II, Издателство „Захарий Стоянов“, Фондация ВМРО, София, 2013, стр. 116.</ref> со [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]].<ref name="ReferenceB">Ванчо Ѓорѓиев, Слобода или смрт, Македонското националноослободително движење во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година, Табернакул, Институт за историја - Филозовски факултет, Скопје, 2003.</ref>
Во исполнување на условот за запирање на унијатското движење во Кукуш, на [[29 октомври]] [[1859]] година [[Партенија Зографски]] бил ракоположен за епископ во Дојран, по кое пеењето во црквата било црковнословенски јазик. Ова назначување било дочекано со восхит од страна на македонското црковно движење, како и од Кукушките Македонци. Партениј застанал на чело на македонската црковна борба. Тој започнал со обиколување на епархијата, ја проширил употребата на црковнословенскиот јазик во богослужбата во црквите и помагнал за отворање на училишта. Постепено владиката ја изгубил поддршката од населението и тој бил принуден да ја напушти епархијата и да се врати во [[Цариград]] во [[1867]] година. Во [[1867]] година постот повторно бил заземен од Мелетиј, кој бил познат противник на македонското движење.
Во почетокот на [[1874]] година шест општини (Солунска, Дојранска, Воденска, Кукушка, Струмичка и Малашевска) застанале против Егзархијата. Три од нив (Солунска, Воденска и Кукушка) побарале од Егзархијата да биде формирана нова самостојна епархија со центар Кукуш, а епископот [[Нил Изворов]] да стане нејзин митрополит. По добиениот отказ од страна на Егзархијата, општините се обратиле кон англискиот конзул за да бидат примени во [[Црква на Англија|Англиканската црква]] на чело со својот епископ. По одбивањето на Англичаните тие се обратиле кон епископот [[Рафаел Попов]], глава на Бугарската унијатска црква, кој одговорил позитивно на нивното прашање за можно пристапување кон [[Рим]].
Унијатите во градот, на чело со владиката [[Епифаниј Шанов]], ги држеле двете големи цркви „Свети Ѓорѓи“ и „Света Богородица“, а за православните останала малата „Свети Атанасиј“. Во рацете на унијата поминало и училишното здание кое ги принудило на православните да го окупираат епископскиот дом на избрканиот во [[1879]] година владика Мелетиј и таму било префрлено егзархиското училиште до изградба на новата училишна зграда. Во бугарското основно училиште учеле Гоце Вангелов, Гоце Делииванов и Гоне Ковачев. Во класното училиште [[Христо Бучков]] предавал турски и француски, поп Атанас од Охрид историја и географија, Туше Делииванов македонски народен јазик, Христо Тенчев аритметика, Петар Мавродиев природна историја.<ref name="Извори 40">Извори за българската етнография, т. 3, Етнография на Македония. Материали из архивното наследство, София 1998, с. 40.</ref>
Во времето на т.н. [[борба за Македонија]] во Кукушк бил формиран Кукушки револуционерен реон, кој спаѓал под [[Солунски револуционерен округ|Солунскиот револуционерен округ]] на МРО. Од друга страна во реонот делувале и грчките андартски чети на чело со Георгиос Самарас, Јоанис Доиранлис и Петрос Кукидис. Голема поддршка за грчките сили дало семејството Чацијапостулу кое имало голема фарма во [[Јанешево]], и која служела за нивно засолниште.<ref>[In Greek: "Christos Intos: Centres of Organization, Action and Resistance of the Greeks of Kilkis Prefecture during the Macedonian Struggle" Proceedings of Conclave "100 Years after Pavlos Melas' Death", Company of Macedonian Studies, Thessaloniki 2004]</ref>
===Балкански војни===
Кон [[1912]] година во Кукуш имало мешано трикласно училиште, три главни мешани училишта и две забавишта. Главен учител бил Никола Хрлев, а освен него во градот предавале А. Георгиев, М. Стаматов, Ст. Хаџиев, М. Зенгилеков, Н. Попова, В. Тенчева, С. Гркова, Б. Чичеклиев, А. Чокаранова, Елена Кавракирова, Марија Измирлиева и Е. Тодорова. Во селата околу градот учеле уште Велика Чопова, Вера Сакова, Елена Атанасова и Марија Зографова.<ref>Генов, Георги. Беломорска Македония 1908 – 1916, Торонто, 2006, стр. 37</ref> Во градот во [[1912]] година по иницијатива на државјанството и со помош на општината е отворена бугарска болница со главен лекар Константин Станишев. Во февруари 1913 година во Кукушко околијата, под негово раководство започнала вакцинација против [[вариола]]. Во Кукуш во тоа време имало и католичка болница под водство на отец Иван, под раководство на игуменот на локалниот манастир [[Густав Миштел]].<ref>Генов, Георги. Беломорска Македония 1908 – 1916, Торонто, 2006, стр. 50</ref>
Градот Кукуш бил заземен на [[23 октомври]] [[1912]] година од [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринските доброволни чети]], предводени од [[Гоце Междуречки]] и [[Тодор Александров]]. Во градот била организирана локална власт која го разоружила турското население и собирало 1400 пушки.<ref>Генов, Георги. Беломорска Македония 1908 – 1916, Торонто, 2006, стр.110</ref> Во градот била воспоставена бугарска воено-административна управа на чело со [[Тодор Александров]].<ref>Генов, Георги. Беломорска Македония 1908 – 1916, Торонто, 2006, стр. 125</ref>
Во текот на [[Втората балканска војна]], Кукуш бил опожарен од страна на грчките војски а самото македонско население било принудено да побегне од своите домови. Во текот на пожарот биле изгорени 1.846 куќи, 612 дуќани и 6 водениции.<ref>Македонски мартиролог, съставител Цочо Билярски, Анико, София, 2005, стр.162.</ref> Во областа биле разурнати и опожарени манастирот „Свети Ѓорѓи“ и 40 други села.
=== Грција===
По крајот на Балканските војни, Кукуш бил вклучен во составот на Грција. По протерување на македонското население, новиот Кукуш бил изграден во близина железничката пруга која води кон Солун, околу црквата „[[Манастир „Св. Ѓорѓи“ - Кукуш|Св. Ѓорѓи]]“. На ова место се доселиле погрчени Македонци, во најголем дел од Струмица. Овде тие ја изградиле црквата посветена на [[Св. Петнаесет тивериополски (струмички) маченици|Петнаесетте тивериополски маченици]], именувана по [[Црква „Св. Петнаесет тивериополски маченици“ - Струмица|истоимената црква]] која се наоѓа во Струмица.
Во средината на 1920-тите години, по крајот на [[Грчко-турска војна (1919-1922)|Грчко-турската војна]] и поразот на Грција, во градот се населиле грчки бегалци од [[Мала Азија]] според [[Лозански договор|договорот од Лозана]], додека муслиманското население заминало од регионот кон [[Турција]]. Ова населување довело до зголемување на бројот на населението.
За време на окупацијата на Грција од страна на Оската во [[Втората светска војна]], Кукуш бил вклучен во Бугарската окупациона зона, која се проширила и на префектурите на Кукуш и Халкидик, откако нацистите го дозволиле тоа. Во текот на војната во регионот постојано доаѓало до судири помеѓу [[ЕЛАС|Грчката народно-слободителна армија]] и [[Тагмата асфалиас]].
== Демографија ==
Според отоманскиот попис од [[1530]] година, во Кукуш имало 195 христијански домаќинства.<ref>Harun Yeni, Demography and Settlement in Paşa Sancağı Sol-Kol Region According to Muhasebe-i Vilayet-i Rumeli Defteri Dated 1530, Supervisor: Prof. Halil İnalcık, Bilkent University, Department of History, Σεπτέμβριος 2006, σελ. 96</ref>
Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во [[1873]] г. Кукуш е наведен како град со 1170 семејства, 155 муслимани, 40 Роми и 5325 [[Македонци]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 160-161.</ref> Според Ванчо Ѓорѓиев, во последната деценија на [[XIX век]], градот имал 12.000 жители, односно 2.000 македонски куќи и 200 турски.<ref name="ReferenceB"/>
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година селото имало 7750 жители, од кои 750 Турци и 7000 [[Македонци]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 164.]</ref> Целиот град во практика бил под влијание на Бугарската егзархија. Според податоците на секретарот на егзархијата [[Димитар Мишев (публицист)|Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Кукуш живееле 9712 [[Македонци]] под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], 40 србомански патријаршисти, 592 македонски унијати и 16 протестанти. Во градот имало две основни и едно средно училиште.<ref>Brancoff, D.M. „La Macédoine et sa Population Chrétienne“. Paris, 1905, рр. 98-99.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Кукуш бил мешан македонски и турски град со 2.000 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Голем дел од македонското население по крајот на Балканските војни заминало од селото кон [[Струмица]] и околните села а дел побегнале кон [[Бугарија]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= II |глава=1 |страници= 96}}</ref> Поради тоа, на пописот од [[1913]] година, во селото биле евидентирани 1590 жители. Голем дел од нив биле населени од Струмица, поради кое градот меѓу населението бил познат како Нова Струмица.<ref>[in Greek: "Trapped...the Greeks of Skopje", Dimitrios Alexandrou, Erodios, Thessaloniki 2008]</ref> Во [[1920]] година биле евидентирани 2236 жители, додека во 1928 година имало 1679 бегалски семејства со 6433 лица.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во [[1940]] година селото броело 8356 жители. Селото во пописот од [[1951]] година броело 9702 жители, на пописот од [[1961]] година во селото живееле 10947 жители, во [[1971]] година имало 10538 жители, во [[1981]] година имало 11148 жители, додека во [[1991]] година имало 12139 жители<ref>{{наведена книга|last1=Симовски|first1=Тодор Христов |last2=Здружение на децата бегалци од Егејскиот дел на Македонија |first2=|title=Населените места во Егејска Македонија Д. 2|year=1998|publisher=Печатница „Гоце Делчев” |location=Скопје }}</ref> а во [[2001]] имало 17730 жители. Денеска, населението на селото е 22914 жители според пописот од [[2011]] година.
{{Пописи-ЕМ|8356|9702|10947|10538|11148|12139|17730|22914}}
== Администрација ==
[[Податотека:Димитар Влахов.jpg|thumb|десно|150п|[[Димитар Влахов]]]]
[[Податотека:G Delchev.jpg|thumb|десно|150п|[[Гоце Делчев]]]]
Општината Кукуш била формирана по реформата на локалната власт во 2011 година со спојување на следните 7 поранешните општини, кои станале општински единици:<ref name=Kallikratis>[http://www.kedke.gr/uploads2010/FEKB129211082010_kallikratis.pdf Kallikratis law] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110515171601/http://www.kedke.gr/uploads2010/FEKB129211082010_kallikratis.pdf |date=2011-05-15 }} Greece Ministry of Interior {{el icon}}</ref>
* [[Аканџали]]
* [[Галик]]
* [[Горчливо Езеро]]
* [[Дојран (Егејска Македонија)|Дојран]]
* [[Круша (планина)|Круша]]
* Кукуш
* [[Хрсово (Кукушко)|Хрсово]]
Општината располага со површина од 1,599.604 км2, општинската единица 319,834 км2.<ref name=stat01>{{Наведена мрежна страница|url=http://dlib.statistics.gr/Book/GRESYE_02_0101_00098%20.pdf|publisher=National Statistical Service of Greece|title=Population & housing census 2001 (incl. area and average elevation)|language=el}}</ref>
== Спорт ==
Кукуш е домаќин на фудбалскиот клуб [[ФК Килкиаијакос]] кој учествува во втората грчка фудбалска лига и ракометниот клуб на ГАС Кукуш која го има освоено грчки куп.
== Личности ==
* [[Димитар Влахов]] — македонски револуционер, публицист и политичар
* [[Гоце Делчев]] — македонски револуционер
* [[Александар Станишев]] — македонски лекар
* [[Христо Смирненски]] — македонски поет
* [[Христо Трајков]] — македонски револуционер и политичар
== Поврзано ==
* [[Кукуш (општина)]]
* [[Кукуш (округ)]]
== Наводи ==
{{наводи|3}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Kilkis}}
* [http://strumski.com/biblioteka/?id=671 Туше Делииванов - "Един Дълг; Лазар в Кукуш", публикуванo во "Кукуш", број 1, Софиja, 24 мај 1924 година]
* [http://strumski.com/biblioteka/?id=358 Туше Влахов, Кукуш и неговото историческо минало, истор. очерк. изд. Софија, 1969.]
* [http://www.kilkis.org Туристички водич]
* [http://www.kilkistoday.gr Kilkistoday.gr - Вести за градот]
{{Кукуш}}
[[Категорија:Градови во Егејска Македонија]]
[[Категорија:Кукуш| ]]
2p18e6ojted2ku2ddsnhk7rkskr3grc
Предлошка:Дали сте знаеле
10
1649
5608647
5605284
2026-08-12T19:02:06Z
Bjankuloski06
332
5608647
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>{{/Заглавие}}</noinclude>
<!-----------------СОДРЖИНАТА НА ПРЕДЛОШКАТА Е ПОД ОВОЈ РЕД----------------------->
[[Податотека:The body of Leo V is dragged to the Hippodrome through the Skyla Gate.jpg|десно|160п|Варјашката гарда од летопис на Јован Скилица]]
* ... дека Византијците успеале да ја надвладеат '''[[Петар Делјан|војската на Петар Делјан]]''' само поради помошта од [[Варјашка гарда|Викиншката гарда]] на [[Харалд Суровиот]] — подоцна крал на Норвешка како Харалд III, крунисан со воената слава како „''опустошувач и разорувач на Македонија''“ и опеан во скандинавска сага?
* ... дека индиското име на '''[[Индија]]''' е '''Барат''' (भारत)?
* ... покрај [[аритметичка средина|аритметичката]] и [[геометриска средина|геометриската]] средина, [[модус]]от, [[медијана]]та, и [[просек]]от се видови на '''[[Теореми за средна вредност|средна вредност]]'''?
* ... дека галаксијата '''[[MoM-z14]]''' е најдалечното познато астрономско тело, на растојание од 33,8 милијарди [[светлосна година|светлосни години]] од нас?
* ... дека во [[Русија]] живеат преку '''[[народи во Русија|190 народи]]'''?
* ... дека '''[[кикиритки]]те''' потекнуваат од [[Јужна Америка]]?
* ... дека '''[[Белски даб|Белскиот даб]]''' во манастирот „[[Белски манастир|Св. Илија]]“ на [[Осогово]] е прогласен за [[Список на споменици на природата на Македонија|споменик на природата]]?
* ... дека островот '''[[Калата]]''' во езерото [[Калиманци (езеро)|Калиманци]] е дел од антички [[тврдина|утврден]] град?
* ... дека '''[[Пафнутиј Чебишов]]''' (1821 – 1894) се смета за татко на [[Русија|руската]] [[математика]]?
* ... дека '''[[Југословенска академија на науките и уметностите|Југословенската академија на науките и уметностите]] (ЈАЗУ)''' во [[Загреб]] е основана во 1861 г. како матична културно-научна установа на сите [[Јужни Словени]]?
<!-----------------СОДРЖИНАТА НА ПРЕДЛОШКАТА Е НАД ОВОЈ РЕД----------------------->
<noinclude>
----
[[Категорија:Главна страница|Дали сте знаеле]]
</noinclude>
orv5dk33amoncwnhbmn7366jmjk8i66
5608648
5608647
2026-08-12T19:02:17Z
Bjankuloski06
332
5608648
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>{{/Заглавие}}</noinclude>
<!-----------------СОДРЖИНАТА НА ПРЕДЛОШКАТА Е ПОД ОВОЈ РЕД----------------------->
[[Податотека:The body of Leo V is dragged to the Hippodrome through the Skyla Gate.jpg|десно|160п|Викиншката (Варјашка) гарда од летопис на Јован Скилица]]
* ... дека Византијците успеале да ја надвладеат '''[[Петар Делјан|војската на Петар Делјан]]''' само поради помошта од [[Варјашка гарда|Викиншката гарда]] на [[Харалд Суровиот]] — подоцна крал на Норвешка како Харалд III, крунисан со воената слава како „''опустошувач и разорувач на Македонија''“ и опеан во скандинавска сага?
* ... дека индиското име на '''[[Индија]]''' е '''Барат''' (भारत)?
* ... покрај [[аритметичка средина|аритметичката]] и [[геометриска средина|геометриската]] средина, [[модус]]от, [[медијана]]та, и [[просек]]от се видови на '''[[Теореми за средна вредност|средна вредност]]'''?
* ... дека галаксијата '''[[MoM-z14]]''' е најдалечното познато астрономско тело, на растојание од 33,8 милијарди [[светлосна година|светлосни години]] од нас?
* ... дека во [[Русија]] живеат преку '''[[народи во Русија|190 народи]]'''?
* ... дека '''[[кикиритки]]те''' потекнуваат од [[Јужна Америка]]?
* ... дека '''[[Белски даб|Белскиот даб]]''' во манастирот „[[Белски манастир|Св. Илија]]“ на [[Осогово]] е прогласен за [[Список на споменици на природата на Македонија|споменик на природата]]?
* ... дека островот '''[[Калата]]''' во езерото [[Калиманци (езеро)|Калиманци]] е дел од антички [[тврдина|утврден]] град?
* ... дека '''[[Пафнутиј Чебишов]]''' (1821 – 1894) се смета за татко на [[Русија|руската]] [[математика]]?
* ... дека '''[[Југословенска академија на науките и уметностите|Југословенската академија на науките и уметностите]] (ЈАЗУ)''' во [[Загреб]] е основана во 1861 г. како матична културно-научна установа на сите [[Јужни Словени]]?
<!-----------------СОДРЖИНАТА НА ПРЕДЛОШКАТА Е НАД ОВОЈ РЕД----------------------->
<noinclude>
----
[[Категорија:Главна страница|Дали сте знаеле]]
</noinclude>
6759jjjf454kluzcjo9t3vwzazzc4je
5608649
5608648
2026-08-12T19:02:52Z
Bjankuloski06
332
5608649
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>{{/Заглавие}}</noinclude>
<!-----------------СОДРЖИНАТА НА ПРЕДЛОШКАТА Е ПОД ОВОЈ РЕД----------------------->
[[Податотека:The body of Leo V is dragged to the Hippodrome through the Skyla Gate.jpg|десно|160п|Викиншката (Варјашка) гарда од летопис на Јован Скилица]]
* ... дека Византијците успеале да ја надвладеат [[Петар Делјан|војската на Петар Делјан]] само поради помошта од '''[[Варјашка гарда|Викиншката гарда]]''' на [[Харалд Суровиот]] — подоцна крал на Норвешка како Харалд III, крунисан со воената слава како „''опустошувач и разорувач на Македонија''“ и опеан во скандинавска сага?
* ... дека индиското име на '''[[Индија]]''' е '''Барат''' (भारत)?
* ... покрај [[аритметичка средина|аритметичката]] и [[геометриска средина|геометриската]] средина, [[модус]]от, [[медијана]]та, и [[просек]]от се видови на '''[[Теореми за средна вредност|средна вредност]]'''?
* ... дека галаксијата '''[[MoM-z14]]''' е најдалечното познато астрономско тело, на растојание од 33,8 милијарди [[светлосна година|светлосни години]] од нас?
* ... дека во [[Русија]] живеат преку '''[[народи во Русија|190 народи]]'''?
* ... дека '''[[кикиритки]]те''' потекнуваат од [[Јужна Америка]]?
* ... дека '''[[Белски даб|Белскиот даб]]''' во манастирот „[[Белски манастир|Св. Илија]]“ на [[Осогово]] е прогласен за [[Список на споменици на природата на Македонија|споменик на природата]]?
* ... дека островот '''[[Калата]]''' во езерото [[Калиманци (езеро)|Калиманци]] е дел од антички [[тврдина|утврден]] град?
* ... дека '''[[Пафнутиј Чебишов]]''' (1821 – 1894) се смета за татко на [[Русија|руската]] [[математика]]?
* ... дека '''[[Југословенска академија на науките и уметностите|Југословенската академија на науките и уметностите]] (ЈАЗУ)''' во [[Загреб]] е основана во 1861 г. како матична културно-научна установа на сите [[Јужни Словени]]?
<!-----------------СОДРЖИНАТА НА ПРЕДЛОШКАТА Е НАД ОВОЈ РЕД----------------------->
<noinclude>
----
[[Категорија:Главна страница|Дали сте знаеле]]
</noinclude>
qf7y5lducpkp89zh10sron06brok3np
Гевгелија
0
3118
5608560
5607436
2026-08-12T14:12:53Z
Gurther
105215
5608560
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
| name = Гевгелија
| native_name =
| native_name_lang = <!-- ISO 639-2 code e.g. "fr" for French. If more than one, use {{lang}} instead -->
| settlement_type = Град
| image_skyline = Gevgeli as it appears from Eidomeni - panoramio.jpg
| image_alt =
| image_caption = Поглед кон Гевгелија
| image_flag =
| flag_alt =
| image_seal =
| seal_alt =
| image_shield =
| shield_alt =
| nickname =
| motto =
| image_map =
| map_alt =
| map_caption = Местоположба на Гевгелија во [[Македонија]]
| pushpin_map = Македонија
| pushpin_label_position =
| pushpin_map_alt =
| pushpin_map_caption =
| latd = 41 |latm = 08 |latNS = N
| longd = 22 |longm = 30 |longEW = E
| coor_pinpoint =
| coordinates_type =
| coordinates_display = inline,title
| coordinates_footnotes =
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = [[Република Македонија]]
| subdivision_type1 = [[Региони на Македонија|Регион]]
| subdivision_name1 = [[Југоисточен Регион]]
| subdivision_type2 = [[Општини во Македонија|Општина]]
| subdivision_name2 = [[Општина Гевгелија]]
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
| established_title =
| established_date =
| founder =
| seat_type =
| seat =
| government_footnotes =
| leader_party =
| leader_title =
| leader_name =
<!-- established -->| established_title =
| established_date =
| unit_pref = Metric<!-- or US or UK -->
<!-- ALL fields with measurements have automatic unit conversion -->
<!-- for references: use <ref> tags -->
| area_footnotes =
| area_urban_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_rural_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_metro_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_magnitude = <!-- <ref> </ref> -->
| area_note =
| area_water_percent =
| area_rank =
| area_blank1_title =
| area_blank2_title =
<!-- square kilometers -->
| area_total_km2 =
| area_land_km2 =
| area_water_km2 =
| area_urban_km2 =
| area_rural_km2 =
| area_metro_km2 =
| area_blank1_km2 =
| area_blank2_km2 =
<!-- hectares -->
| area_total_ha =
| area_land_ha =
| area_water_ha =
| area_urban_ha =
| area_rural_ha =
| area_metro_ha =
| area_blank1_ha =
| area_blank2_ha =
<!-- dunams used in Middle East articles only -->
| dunam_link = <!-- which dunam to link -->
| area_total_dunam =
| area_land_dunam =
| area_water_dunam =
| area_urban_dunam =
| area_rural_dunam =
| area_metro_dunam =
| area_blank1_dunam =
| area_blank2_dunam =
| length_km =
| width_km =
| dimensions_footnotes =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 64
| population_footnotes =
| population_total = 15,156
| population_as_of = 2021
| population_density_km2 = auto
| population_demonym = гевгеличанец, гевгеличанка, гевгеличани<ref>{{ОДРМЈ|Гевгелија}}</ref><ref>{{ДРМЈ|Гевгелија}}</ref>
| population_note =
| timezone1 = [[UTC+01:00|UTC+1]]
| utc_offset1 =
| timezone1_DST = [[UTC+2]]
| utc_offset1_DST =
| postal_code_type =
| postal_code =
| area_code_type =
| area_code = +389 034
| blank_name = [[Автомобилски регистарски таблички во Македонија|Рег. таб.]]
| blank_info = GE
| blank1_name =
| blank1_info =
| iso_code =
| website = [http://www.gevgelija.gov.mk/ www.gevgelija.gov.mk]
| footnotes =
}}
'''Гевгелија''' — град во југоисточниот дел на [[Македонија]], сместен во [[Гевгелиско-валандовска Котлина|Гевгелиско-валандовската Котлина]], област [[Бојмија]], во непосредна близина (3 км) на границата со општините [[Кукуш (општина)|Кукуш]] и [[Меглен]] во [[Егејска Македонија]], [[Грција]].
== Потекло на поимот ==
Најверојатно зборот Гевгелија потекнува од [[турски]]от збор ''gölgeli'', што означува место во кое има многу сенки.
Според една легенда за настанок на името Гевгелија се смета дека еден [[дервиш]] кој дошол и не сакал да си оди од Гевгелија, бидејќи многу му се допаѓало местото. Жителите не сакале да го примат и решиле насила да го прогонат. Разлутен од тоа, дервишот почнал луто да ги проколнува жителите кои се исплашиле и го повикале назад со зборовите '''''гел-гери''''' што значи „ела назад“. Иако легенда, гевгеличани ова го сметаат за заклетва на предците т.е. секогаш да бидат добредојдени оние што одлучуваат да ги задомат своите идеи во градот.
== Историја ==
[[Податотека:Gevgelija Ul. Kralja Petra.jpg|мини|лево|250п|Улица во Гевгелија некаде пред 1930 г.]]
Гевгелија како град за првпат се споменува во официјални турски документи од 1664 година. Наоѓајќи се покрај многу важни патишта кои воделе од Солун и [[Дојран]] кон [[Струмица]] и [[Скопје]], околу 19 век, Гевгелија бележи значаен стопански подем.<ref>Македонските градови во турско време, Зоран Сенев, Киро Герасимов, Кочани, 2004, стр.20</ref> Гевгелија како град почнала да се развива уште од средината на {{римски|19}}, кога населението од овие краеви ја почувствувало потребата да создава современа населба во помош на минувачите-трговци и да биде домаќин на нивните патувања кон [[Близок Исток|Блискиот Исток]] со многубројни анови. Па така, од 1871 до 1886 година во Гевгелија биле отворени и првите занаетчиски дуќани. Ваквиот стопански и популациски растеж на населбата за да добие градска физиономија, односно заведувањето во катастарските книги како градска населба, официјално било извршено во 1886 година,<ref name="ReferenceA">Македонските градови во турско време, Зоран Сенев, Киро Герасимов, Кочани, 2004, стр.21</ref> кога во административно-управен поглед станала средиште на посебна [[каза]] — Гевгелиска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gevgelija.gov.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=8&Itemid=137&lang=mk|title=Историјат|publisher=Општина Гевгелија|accessdate=2016-02-04|archive-date=2016-01-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20160119005926/http://gevgelija.gov.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=8&Itemid=137&lang=mk|url-status=dead}}</ref>
Црквата „[[Црква „Вознесение Христово“ - Гевгелија|Вознесение Христово]]“ потекнува од 1842 година.<ref>{{нмс|url=http://www.povardarska-eparhija.org.mk/pe//index.php?option=com_content&task=view&id=367&Itemid=55|title=Цркви и манстири во Гевгелија|last=|first=|date=2020-08-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20231019180314/http://www.povardarska-eparhija.org.mk/pe//index.php?option=com_content&task=view&id=367&Itemid=55|archive-date=2023-10-19|url-status=live|access-date=2023-10-19|website=www.povardarska-eparhija.org.mk}}</ref>
Вистински градски лик Гевгелија добива во 1886 година. На [[Референдум во Општина Гевгелија (2017)|референдум]] кој се одржал на 23 април 2017, граѓаните на Општина Гевгелија се изјасниле против отворање на рудници за металични суровини.
Вкупно 54 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Општи одлики ==
[[Податотека:Град Гевгелија, Македонија 18 - panoramio.jpg|алт=Град Гевгелија, Македонија 18 - panoramio.jpg|лево|мини|Старата чаршија во Гевгелија]]
[[Податотека:Gevgelija 56.JPG|алт=Gevgelija 56.JPG|мини|Центарот во Гевгелија]]
Ова подрачје отсекогаш претставувало значајна крстосница за патниците и стоката кои патувале од [[Европа]] кон [[Блискиот Исток]] или обратно. Со изградба на железничката пруга Скопје-Гевгелија-Солун во [[1873]] година<ref>{{Наведено списание|last=Skenderi|first=Fauzi|last2=Hamiti|first2=Resul|date=Март 2018|title=ECONOMIC-GEOGRAPHICAL CHARACTERISTICS OF THE RAIL TRAFFIC IN THE REPUBLIC OF MACEDONIA|url=https://www.researchgate.net/publication/368392285_ECONOMIC-GEOGRAPHICAL_CHARACTERISTICS_OF_THE_RAIL_TRAFFIC_IN_THE_REPUBLIC_OF_MACEDONIA|journal=}}</ref> и на автопатот [[Автопат А1 (Македонија)|A1]], станала значаен транзитен коридор. Гевгелија се наоѓа 70 км од [[Солун]], а 165 км од [[Скопје]]. Токму поради значајните сообраќајници тука се вкрстуваат патиштата од [[север]] и [[југ]], така што Гевгелија претставува европска порта за сите оние кои тргнале на север.
== Клима ==
Гевгелија се наоѓа на 64 метри [[надморска височина]] и е под влијание на [[средоземна клима]], пред сè, на средоземното климатско влијание од [[Егејското Море]]. [[Кожуф]] планина со својот највисок врв „Зелен бег“, кој се наоѓа на 2.167 метри надморска височина, претставува природна граница меѓу средоземната и континенталната клима. Гевгелија има 240 сончеви денови во годината, со годишна сума од 2.392 часови на осончување. Просечната годишна температура изнесува 14,3ºС, просечната годишна минимална температура изнесува 8,6ºС, додека просечната максимална годишна температура изнесува 20,6ºС. Највисоката максимална температура е измерена во [[јули]] [[2004]] година и изнесува 44,6ºС, а најниската минимална температура е измерена во декември 1999 година и изнесува -16ºС. Просечната годишна сума на врнежи изнесува 649 мм/м². Најмногу врнежи има во месеците [[октомври]] и [[ноември]], додека најсушни се [[јули]] и [[август]]. Меѓутоа, само на [[4 јуни]] [[2004]] година наврнаа 213 л/м². Просечниот број на денови со снежна покривка изнесува 4, а со магла 7 денови. Ваквите климатски погодности овозможуваат под ова средоземнолико поднебје да виреат и средоземните плодови, како што се, смоквите, калинките, маслинките, мандарините и лимоните. По долината на [[Конска Река]], западно од Гевгелија, се среќава едно ретко и единствено зимзелено дрво на [[Балкан]]от, познато како „[[гол човек]]“ (''Arbutus andrachne''), чие стебло е прекриено со црвеникава и лушпеста кора.
[[Податотека:Gevgelija 511.JPG|250п|мини|лево|Дел од зградата на Народниот театар]]
== Население ==
[[Податотека:StaraKukja-centar.jpg|мини|десно|180п|Стара неокласична куќа во центарот на градот.]]
Според статистиката на Стефан Верковиќ во [[1860]] година, во Гевгелија имало 215 куќи и приближно 1.200 жители, а само десетина години подоцна бројот на населението се зголемил на 1.610, од кои 1.257 биле христијани - [[Македонци]], 250 [[Турци]] и 103 [[Власи]].<ref name="ReferenceA"/> Во [[1870]] година Гевгелија станува важно пазариште за жителите на Гевгелиското Поле и Мајдачката Висорамнина.
Во [[1886]] година Гевгелија и формално е прогласена за градска населба и административно-управен центар на Гевгелиска околија, со вкупно 68 населби. Во градот живеат над 3.000 жители. Крај главната улица, која била калдрмисана и осветлена со фенери, никнале зданијата на околиската и општинската управа, воената касарна и повеќе двокатни куќи. Во [[1890]] година во Гевгелија имало околу 4.000 жители, од кои 3.600 биле [[Македонци]], а другите [[Турци]], [[Роми]] и [[Черкези (народ)|Черкези]].
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Гевгелија живееле 4.175 жители, од кои 3.000 [[Македонци]], 650 Турци, 230 [[Роми]], 175 [[Черкези (народ)|Черкези]] и 120 [[Власи]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_05.htm Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр. 151.]</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Ѓевѓелија'' било мешано македонско и турско село со 300 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, градот имал 3.950 [[Македонци]], 100 [[Турци]], 25 до 50 [[Унгарци]], 25 до 50 [[Власи]] и 100 други жители.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Во првиот организиран попис на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] од 1948 година, во Гевгелискиот срез имало 31.656 жители, од кои 4.967 во Гевгелија, 1.992 во [[Валандово]], а 24.697 во селата ([[Бојмија]], [[Влахомеглен]], [[Дојранска Котлина|Дојранско Поле]]). Од етнички аспект, населението го сочинувале 24.063 (76 %) [[Македонци]], 5.172 (16.3 %) [[Турци]], 773 (2,44 %) [[Срби]], 593 (1,87 %) [[Власи]], 230 [[Роми]] и 825 останати.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://pop-stat.mashke.org/yugoslavia-ethnic1948.htm |title=архивски примерок |accessdate=2018-05-08 |archive-date=2017-11-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171107024522/http://pop-stat.mashke.org/yugoslavia-ethnic1948.htm |url-status=dead }}</ref>
Според пописот од [[2002]] година градот има 15.685 жители.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://212.110.72.46:8080/mlsg/ |title=Министерство за локална самоуправа. База на општински урбанистички планови |accessdate=2009-02-08 |archive-date=2008-09-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080915015002/http://212.110.72.46:8080/mlsg/ |url-status=dead }}</ref>
;Народности
Според пописот на населението од [[2002]] година, во градот имало 15.685 жители и спаѓал во групата на средни градови.<ref>{{СоцГеоМак|глава=II|страница=91}}</ref> Етнички гледано, населението е составено од:<ref name="попис">{{Наведена мрежна страница|url= http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија |accessdate=24 март 2016}}</ref>
{{bar box
|title=Народности<ref name="попис"/>
|float=right
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|[[Македонци]]|red|96.02}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Срби|Срби]]|blue|1.86}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Власи|Власи]]|yellow|1.28}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.52}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Турци|Турци]]|orange|0.18}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Роми|Роми]]|cyan|0.08}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Албанци|Албанци]]|green|0.05}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Бошњаци|Бошњаци]]|black|0.02}}
}}
Според последниот попис на населението во Македонија од 2002 година, градот имал 15.685 жители. Следува табела на националната структура на населението<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref>
{| class="wikitable sortable" border="1" cellspacing="0" cellpadding="2"
| '''Националност'''
| '''Вкупно'''
|-
| [[Македонци]]
| 15.060
|-
| [[Турци]]
| 28
|-
| [[Роми]]
| 12
|-
| [[Албанци]]
| 7
|-
| [[Власи]]
| 201
|-
| [[Срби]]
| 292
|-
| [[Бошњаци]]
| 3
|-
| останати
| 82
|-
|}
;Јазик
Во градот се зборуваат следниве јазици<ref name="попис"/>:
{{bar box
|float=right
|title=Јазици<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|[[македонски јазик|македонски]]|red|97.15}}
{{Столбен постоток|[[српски јазик|српски]]|blue|1.47}}
{{Столбен постоток|[[влашки јазик|влашки]]|yellow|0.80}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.38}}
{{Столбен постоток|[[турски јазик|турски]]|orange|0.11}}
{{Столбен постоток|[[ромски јазик|ромски]]|cyan|0.06}}
{{Столбен постоток|[[албански јазик|албански]]|green|0.03}}
{{Столбен постоток|[[бошњачки јазик|бошњачки]]|black|0.01}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Јазик!! width="100px" | Говорници!! width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[македонски јазик|македонски]]'''
| '''15.238'''
| 97,15
|-
| [[албански јазик|албански]]
| 4
| 0,03
|-
| [[турски јазик|турски]]
| 18
| 0,11
|-
| [[ромски јазик|ромски]]
| 9
| 0,06
|-
| [[влашки јазик|влашки]]
| 126
| 0,80
|-
| [[српски јазик|српски]]
| 230
| 1,47
|-
| [[бошњачки јазик|бошњачки]]
| 1
| 0,01
|-
| останати
| 59
| 0,38
|}
;Вероисповед
Во Гевгелија се застапени следните верски групи<ref name="попис"/>:
{{bar box
|float=right
|title=Вероисповед<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|[[православие]]|red|97.37}}
{{Столбен постоток|други|grey|2.06}}
{{Столбен постоток|[[ислам]]|green|0.29}}
{{Столбен постоток|[[Апостолски егзархат во Македонија|католицизам]]|orange|0.27}}
{{Столбен постоток|[[Протестантство во Македонија|протестантство]]|orange|0.01}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Вероисповед!! width="100px" | Лица!! width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[МПЦ|православни]]'''
| '''15.273'''
| 97,37
|-
| [[ИВЗ|муслимани]]
| 45
| 0,29
|-
| [[Апостолски егзархат во Македонија|католици]]
| 42
| 0,27
|-
| [[Протестантство во Македонија|протестанти]]
| 2
| 0,01
|-
| други
| 323
| 2,06
|}
Низ годините ова било вкупното население и етничка припадност на населението во градот Гевгелија:
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
| 1948|4.967
| 1953|5.777
| 1961|7.332
| 1971|9.414
| 1981|12.399
| 1991|14.957
| 1994|14.974
| 2002|15.685
| 2021|15.156
}}
{| class="wikitable"
|-
! Година
! Македонци
! Албанци
! Турци
! Роми
! Власи
! Срби
! Бошњаци
! {{крат|Ост.|Останати}}
! {{крат|б.п.|Лица без податоци}}
! Вкупно
|- style="text-align:center;"
| 1948
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| '''4.967'''
|- style="text-align:center;"
| 1953
| 5.217
| 1
| 48
| 98
| 235
| 118
| —
| 60
| —
| '''5.777'''
|- style="text-align:center;"
| 1961
| 7.013
| 1
| 16
| —
| —
| 185
| —
| 117
| —
| '''7.332'''
|- style="text-align:center;"
| 1971
| 8.948
| 30
| 17
| 9
| —
| 191
| —
| 219
| —
| '''9.414'''
|- style="text-align:center;"
| 1981
| 11.813
| 20
| 18
| 7
| 108
| 259
| —
| 174
| —
| '''12.399'''
|- style="text-align:center;"
| 1991
| 14.252
| 22
| 14
| 17
| 122
| 295
| —
| 235
| —
| '''14.957'''
|- style="text-align:center;"
| 1994
| 14.449
| 23
| 25
| 1
| 121
| 266
| —
| 89
| —
| '''14.974'''
|- style="text-align:center;"
| 2002
| 15.060
| 7
| 28
| 12
| 201
| 292
| 3
| 82
| —
| '''15.685'''
|- style="text-align:center;"
| 2021
| 13.621
| 8
| 53
| 21
| 260
| 196
| 8
| 134
| 855
| '''15.156'''
|}
<small>* Извор: [[Државен завод за статистика на Република Македонија]] (1948-2002), според податоци од официјалните пописи во соодветните години</small>
== Религија ==
[[Податотека:Church of the Ascension of Jesus (Gevgelija).jpg|мини|130п|десно|Црквата „Св. Спас“]]
[[Податотека:KatolickaCrkvasvPetariPavel.jpg|мини|130п|лево|Црквата „Св. Петар и Павел“]]
Црквата „Свети Спас“ е најстарата црква во регионот, изградена на почетокот од [[XIX век]], каде што за панаѓурот во чест на [[светецот–заштитник]] доаѓале луѓе дури од [[Солун]]. Во [[1873]] година со заеднички средства гевгеличани ја изградиле црквата „Света Троица“, а на местото каде што бил подигнат параклисот, во [[1895]] година била изградена и црквата „Свети Кирил и Методиј“.
* [[Црква „Св. Кирил и Методиј“ - Гевгелија|Црква „Св. Кирил и Методиј“]]
* [[Црква „Св. Спас“ - Гевгелија|Црква „Св. Спас“]]
* [[Црква „Св. Петар и Павел“ - Гевгелија|Црква „Петар и Павел“]] - [[католицизам|католичка]] црква
* Христијанска адвентистичка црква - Гевгелија - [[адвентизам|адвентистичка]] црква
* Седиште на [[Архиерејско намесништво Гевгелија|архиерејското намесништво Гевгелија]] на [[Повардарската епархија]] на [[МПЦ]].
== Општествени установи ==
===Образование===
[[Податотека:VasoKarajanov.jpg|мини|180п|десно|Основното музичко училиште „Васо Карајанов“]]
Во [[1888]] година, во дворот на црквата „Света Троица“ била изградена еднокатна училишна зграда, каде што е сместено основното училиште, кое дотогаш се наоѓало во приземни куќи. Во [[1909]] година во дворот на црквата „Свети Кирил и Методиј“, била изградена нова еднокатна училишна зграда во која е сместено основното училиште. Првото прогимназијално училиште било отворено во [[1902]] година во двокатницата крај железничката станица.
* [[Факултет за туризам и бизнис логистика - Гевгелија|Универзитет „Гоце Делчев“ - Штип]]
* [[УСО "Јосиф Јосифовски" - Гевгелија|УСО „Јосиф Јосифовски“]]
* [[ОУ "Владо Кантарџиев" - Гевгелија|ОУ „Владо Кантарџиев“]]
* [[ОУ "Крсте Петков Мисирков" - Гевгелија|ОУ „Крсте Петков Мисирков“]]
* [[ООМУ „Васо Карајанов“ - Гевгелија|ООМУ „Васо Карајанов“]]
=== Култура ===
;Библиотекарство
[[Податотека:Gradska Biblioteka Goce Delcev vo Gevgelija 2.JPG|мини|десно|Библиотеката „Гоце Делчев“]]
Почетоците на библиотечната дејност во Гевгелија, датираат од [[1910]] година кога во градот било формирано првото читалиште што го носи името ''Просвета''. Читалиштето било формирано за потребите на драмската секција и располагало со симболичен книжен фонд донесен од приватните библиотеки. Во периодот меѓу двете светски војни читалиштето не работело редовно. Имено, имало години, посебно кога неговите управи биле во рацете на симпатизерите на работничкото движење или во рацете на самите партиски организации кога читалиштето било затворано. Таков бил случајот во [[1924]], [[1928]] и [[1938]] година. Во периодот на фашистичката окупација, читалиштето работело повремено и претставувало значајно место за ширењето на напредни идеи. До [[1945]] година читалиштето работело со прекини, условено од тогашните општествено-политички прилики. По ослободувањето на Гевгелија ([[7 ноември]] [[1944]] година), Народноослободителниот одбор на Гевгелија донел одлука за формирање на градско читалиште и ги поканил граѓаните да помогнат во собирањето книги за таа цел.<ref>''Соопштение на Народноослободителниот одбор од Гевгелија од 16 ноември 1944 год''</ref> Со оваа акција биле собрани околу 3.000 книги, по што била направена селекција и во [[1945]] година, во почетокот на [[февруари]], градската библиотека ја започнала својата работа. На почетокот библиотеката била сместена во просториите на Мицо Чугунцалиев, на шеталиштето, во централното градско подрачје, а од [[1950]] година работи во сегашната зграда. Зградата во која е сместена библиотеката е прогласена за [[споменик на културата]].
;Музеи
'''Владовиот конак''' е изграден во [[1906]] , а од [[1992]] година е пренаменет во [[НУ Музеј - Гевгелија|народен музеј]]. Во него се сместени повеќе одделенија од [[праисторија]]та, [[антика|античкиот период]], но и етнолошка историска збирка.
==Културни активности==
* Коледарски хепенинг ([[5 јануари]])
* Поетска и музичка манифестација „''За тебе љубов моја''“ ([[8 март]])
* Ден на театарот ([[март]])
* Гевгелиска музичка пролет ([[април]], [[мај]], [[јуни]])
* Спасовден ([[мај]])
* Калинка ([[мај]])
* Гевгелија денс ([[29 мај]])
* Најдобрите за најдобрите ([[мај]])
* Фолклорен ѓердан ([[јуни]])
* Ликовни колонии „Дојрана“ ([[јуни]], [[јули]])
* Ѕвездено детство (од [[септември]] до [[мај]])
* Гевгелиска музичка есен ([[септември]], [[октомври]])
* Добар ден школо ([[септември]])
* Метрички карван ([[Декември|септември-декември]])
* Месец на книгата ([[15 октомври]] до [[15 ноември]])
* Изложба по литературни мотиви НарАРТива ([[октомври]]-[[декември]])
* 7 ноември ([[Ден на ослободувањето на Гевгелија]])
* Новогодишна претстава ([[декември]])
== Спорт ==
Гевгелија ја негува спортската традиција преку унапредување на популарните спортови како што е спортската сала во Гевгелија, која е пријатен и модерно опремен простор за спортување. Во близина на центарот на градот се наоѓа и фудбалско игралиште, а традиционално секоја година се одржуваат мотокросови и првенства во европски размери.
'''Карате Клубот Гевгелија''' од Гевгелија е наследник на карате клубот Партизан кој почнал со своите активности во [[1968]] година во просториите на друштвото за телесни спортови ''Партизан'' од Гевгелија. Карате Клубот Гевгелија е освојувач на бројни медали на државни и меѓународни натпреварувања. најголем успех во историјата на клубот постигна женската екипа од генерацијата родени [[1989]]/[[1990]] година во дисциплина кати екипно. Имено ова екипа беше повеќекратен европски шампион во дисциплина кати екипно. Екипата опстојуваше околу 10 години и цело време ја водеше Александра Аврамова. Денес клубот брои околу 30 членови од кои повеќето се освојувачи на медали на државните и меѓународните турнири. Уписите на нови членови се вршат паралелно со започнувањето на полугодијата во школите.
== Туризам и хотелиерство ==
* [[Смрдлива Вода]] е туристичко место на [[Кожуф]] Планина кој се наоѓа на [[надморска височина]] од 850 м и на 24 км оддалеченост од градот Гевгелија. Познат е по минералната вода и нејзината лековитост за стомачни заболувања, како и заболувања на [[желудник]]от и [[бубрези]]те. Во шумовитите предели се изградени 400 викендички и хотел за сместување на гостите.
* [[Негорски бањи]] се наоѓаат на 4 км од Гевгелија и претставуваат афирмиран туристичко-рекреативен центар поради лековитата минерална вода. Досегашните испитувања и искуства потврдуваат дека минералната вода е погодна за лекување на ревматични заболувања, стерилитет, гастроинтестинални заболувања, заболувања на кардиоваскуларниот систем, воспаленија и други заболувања на периферниот систем, како и на кожата. Бањите ги опколува шума и во нив има можност за подготовка на спортските екипи од земјата и странство, дури и во зимскиот период поради благата клима. Овој комплекс располага со 300 легла во три хотели, базен за капење, одделение за физикална терапија, како и со лековита вода за пиење.
[[Податотека:Gevgelija 52.JPG|мини|Градскиот парк и споменикот на [[Сава Михајлов]]]]
*'''Ски центар Кожуф''' е скијачки центар на истоимената планина, во непосредна близина на градот Гевгелија. Ски-терените на овој центар се протегаат во два природни амфитеатри кои се наречени '''Марково Езеро''' и '''Порта'''. Секој од амфитеатрите има по 600 хектари, а вкупната површина изнесува некаде околу 1200 хектари. И двата амфитеатри се протегаат кон север, што овозможува подолго задржување на снежната покривка. На Марково Езеро се одредени три одделни ски-патеки за разни варијанти, а тоа се: Табла, К-92 и Зелен брег.
* Хотелски комплекси: Гевгелија е нарекувана македонски '''Лас Вегас''', бидејќи во нејзината околина има голем број казина, меѓу кои и едно од најдобрите на Балканот - „Хотел-казино Фламинго“.
Во моментов се гради уште еден грандиозен казино-хотел - Шератон (Принцес) - кој ќе биде неколкупати поголем од Фламинго.
== Личности ==
[[Податотека:JosifJosifovski.jpg|мини|180п|десно|Биста на Јосиф Јосифовски во градот]]
;Родени во Гевгелија
*[[Тома Бајалцалиев]] (1870 - 1947), револуционер
*[[Аргир Манасиев]] (1872 - 1932), револуционер, војвода и раководител на МРО
*[[Илија Докторов]] (1874 - 1947), револуционер
*[[Сава Михајлов]] (1877 - 1905), револуционер и војвода на МРО
*[[Леонид Јанков]] (1878 - 1905), револуционер и војвода на МРО
*[[Георги Герџиковиќ]] (1800 - 1911, [[Солун]]) македонски револуционер, учесник во македонското револуционерно движење, член на [[Македонски клуб (Белград)|Македонскиот клуб]] од [[Белград]]
*[[Георгиос Вафопулос]] (1903 - 1996), грчки поет<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.macedonia.org.uk/events/vafop_bio.htm |title=George Vafopoulos |accessdate=2009-02-08 |archive-date=2011-10-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111005024416/http://www.macedonia.org.uk/events/vafop_bio.htm |url-status=dead }}</ref>
*[[Милко Мирчев]] (1906 - 1973), просветен деец и археолог
*[[Димитар Зафировски]] (1907 - 1973, [[Скопје]]), член на АСНОМ
*[[Иван Дојчинов]] ([[11 јануари]] [[1909]] - [[29 јануари]] [[1992]], [[Скопје]]) —македонски комунист, борец во [[Граѓанска војна во Шпанија|Шпанската граѓанска војна]] и учесник во [[НОВ]]
*[[Тинка Бардарева]] (1913) — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
*[[Марика Бачева|Марика Лазарова Бачева]] (1902) — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
*[[Ката Бутрова]] (1925-) — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
*[[Ташка Грековска]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
*[[Зора Делева|Зора Димитрова Делева]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
*[[Александра Елимова|Александра Каева Елимова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
*[[Кирил Манасиев]] ([[23 јуни]] [[1909]] - [[18 април]] [[1936]], [[Софија]], [[Бугарија]]) - македонски револуционерен и културно-национален деец
*[[Јосиф Јосифовски|Јосиф Јосифовски - Свештарот]] ([[2 август]] [[1915]] - [[6 октомври]] [[1943]], с. [[Кленоец]], [[Кичевско]]) - македонски комунист, учесник во [[НОБ]] и [[народен херој]].
*[[Јово Камберски]] ([[11 јануари]] [[1923]] - [[25 април]] [[1995]], [[Скопје]]) - [[Македонци|македонски]] [[раскажувач]] и [[романописец]]
*[[Илија Џаџев]] (1926 - 1991, [[Скопје]]), македонски поет
*[[Васил Гучев]] (р.1930), македонски физичар
*[[Георги Старделов]] (р.1930), естетичар, литературен критичар, претседател на [[МАНУ]]
*[[Васил Тоциновски]] (р. 1946), писател, есеист, книжевен историчар и преведувач
*[[Никола Ќуркчиев]] (р.1954), политичар, пратеник на [[СДСМ]]
*[[Тодор Петров]] (р. 19 март 1960), претседател на [[Светскиот македонски конгрес]]
*[[Блаже Миневски|Блаже Миновски]] (1961) - македонски [[Расказ|раскажувач]], [[роман]]описец и [[драма]]тург
*[[Јован Костов (лингвист)|Јован Костов]] (р.1982), македонист, лингвист
*[[Стефан Марковски]] (р. 1990), писател, поет и филозоф
*[[Александар Сингер]], лекар
'''Доселени во Гевгелија:'''
* [[Трифун Грековски]] — [[Македонски извори за македонскиот идентитет|македонски национален деец]], лекар, публицист и истакнат активист меѓу македонското иселеништво во Швајцарија меѓу двете светски војни. Учесник во [[НОБ]].
== Литература ==
* [http://strumski.com/biblioteka/?id=730 Димитар хаџи Иванов од Гевгелија - "Гевгелийският говор", Софија, 1932 година]
==Галерија==
<gallery>
Податотека:Gevgelija, panorama na razglednica, 1930ti.jpg|Разгледница од Гевгелија, од 1930-те години
Податотека:Gevgelija, skolo na razglednica od 1930ti.jpg|Разгледница од Гевгелија, основно училиште, од 1930-те години
Податотека:Izgradba na most kaj Malosiste Gevgelisko, 1950te.jpg|Изградба на мостот кај Малошиште, Гевгелија. Мостот го спојува автопатот Љубљана-Гевгелија (1950те)
Податотека:Гевгелија, Македонија 12.jpg|Главната улица во центарот
Muralgvg.jpg|Мурал во градот
ParkSpomenici.jpg|Бисти на дејци кај судот
SpomenikNob (2).jpg|Споменик на паднатите борби во НОБ
Spomeniknazrtvizasamobitnost.jpg|Споменик на жртвите на комунизмот во борбата за македонската самобитност (1945-1990)
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Gevgelija}}
* [http://www.gevgelija.gov.mk Општина Гевгелија]
* [https://www.gevgelija.gov.mk/images/PDF/monografija-gevgelija.pdf Монографија за Гевгелија]{{Мртва_врска|date=July 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.gvgmidnight.com.mk/ Портал за ноќниот живот во Гевгелија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090424060230/http://www.gvgmidnight.com.mk/ |date=2009-04-24 }}
* [http://www.skikozuf.com.mk/mkd/frameset.htm Официјално мрежно место на ски-центарот Кожуф] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110516171442/http://www.skikozuf.com.mk/mkd/frameset.htm |date=2011-05-16 }}
* [http://gvg.com.mk/ Гевгелија на дланка] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090907054712/http://www.gvg.com.mk/ |date=2009-09-07 }} (''посетено на 24 јануари 2009'')
{{GeoCompass
|hub = Гевгелија
|type = ex
|С = [[Марвинци]]
|СЗ = [[Негорци]]
|СИ = [[Богданци]]
|З = [[Конско]]
|И = [[Стар Дојран]]
|Ј = [[Ругуновец]]
|ЈЗ =
|ЈИ = [[Стојаково]]
}}
{{Градови во Република Македонија}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Гевгелија| ]]
[[Категорија:Општина Гевгелија]]
[[Категорија:Македонско-грчки гранични премини]]
tfsju98nce5w8m3wehh4cgas53bsv1e
Богданци
0
4916
5608608
5582831
2026-08-12T16:10:42Z
Gurther
105215
5608608
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
| name = Богданци
| native_name =
| native_name_lang = <!-- ISO 639-2 code e.g. "fr" for French. If more than one, use {{lang}} instead -->
| settlement_type = Град
| image_skyline = Викиекспедиција до Бојмија 185.jpg
| image_alt =
| image_caption = Панорамски поглед на градот Богданци
| image_flag =
| flag_alt =
| image_seal =
| seal_alt =
| image_shield =
| shield_alt =
| nickname =
| motto =
| image_map =
| map_alt =
| map_caption = Местоположба на Богданци во [[Македонија]]
| pushpin_map = Македонија
| pushpin_label_position =
| pushpin_map_alt =
| pushpin_map_caption =
| latd = 41 |latm = 12 |latNS = N
| longd = 22 |longm = 34 |longEW = E
| coor_pinpoint =
| coordinates_type =
| coordinates_display = inline,title
| coordinates_footnotes =
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = [[Република Македонија]]
| subdivision_type1 = [[Региони на Македонија|Регион]]
| subdivision_name1 = [[Југоисточен Регион]]
| subdivision_type2 = [[Општини во Македонија|Општина]]
| subdivision_name2 = [[Општина Богданци]]
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
| established_title =
| established_date =
| founder =
| seat_type =
| seat =
| government_footnotes =
| leader_party =
| leader_title =
| leader_name =
<!-- established -->| established_title =
| established_date =
| unit_pref = Metric<!-- or US or UK -->
<!-- ALL fields with measurements have automatic unit conversion -->
<!-- for references: use <ref> tags -->
| area_footnotes =
| area_urban_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_rural_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_metro_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_magnitude = <!-- <ref> </ref> -->
| area_note =
| area_water_percent =
| area_rank =
| area_blank1_title =
| area_blank2_title =
<!-- square kilometers -->
| area_total_km2 =
| area_land_km2 =
| area_water_km2 =
| area_urban_km2 =
| area_rural_km2 =
| area_metro_km2 =
| area_blank1_km2 =
| area_blank2_km2 =
<!-- hectares -->
| area_total_ha =
| area_land_ha =
| area_water_ha =
| area_urban_ha =
| area_rural_ha =
| area_metro_ha =
| area_blank1_ha =
| area_blank2_ha =
<!-- dunams used in Middle East articles only -->
| dunam_link = <!-- which dunam to link -->
| area_total_dunam =
| area_land_dunam =
| area_water_dunam =
| area_urban_dunam =
| area_rural_dunam =
| area_metro_dunam =
| area_blank1_dunam =
| area_blank2_dunam =
| length_km =
| width_km =
| dimensions_footnotes =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 80-90
| population_footnotes =
| population_total = 5,244
| population_as_of = 2021
| population_density_km2 = auto
| population_demonym = богданчанец, богданчанка, богданчани<ref>{{ОДРМЈ|Богданци}}</ref>
| population_note =
| timezone1 = [[UTC+01:00|UTC+1]]
| utc_offset1 =
| timezone1_DST = [[UTC+2]]
| utc_offset1_DST =
| postal_code_type =
| postal_code =
| area_code_type =
| area_code = +389 034
| blank_name = [[Автомобилски регистарски таблички во Македонија|Рег. таб.]]
| blank_info = GE
| blank1_name =
| blank1_info =
| iso_code =
| website = [https://bogdanci.gov.mk/ www.bogdanci.gov.mk]
| footnotes =
}}
'''Богданци''' — [[град]] во јужниот дел на [[Република Македонија]]. Сместен е во источниот дел на [[Гевгелиско-валандовска Котлина|Гевгелиско-валандовската Котлина]], односно областа [[Бојмија]], на патот помеѓу [[Гевгелија]] и [[Дојран]]. Има улога на [[административен центар]] на [[Општина Богданци]].
== Географија и местоположба ==
Градот Богданци се наоѓа во областа [[Бојмија]], на источниот крај на [[Гевгелиско-валандовска Котлина|Гевгелиско-валандовската котлина]], од десната страна на [[Стара Река (Милеткова)|Стара Река]], на надморска височина од околу 80 м. Преку Богданци води регионален пат кој на југозапад го поврзува со [[Гевгелија]] (11 км), а на североисток со [[Нов Дојран]] и [[Дојранското Езеро]]. Климата е изменето средоземна.
== Историја ==
Подрачјето на Богданци е населено уште од [[Римска Македонија|римско време]], за што свеодчи наоѓалиштето [[Барданов Камен (Богданци)|Барданов Камен]] на 500 м западно од селото.<ref name="АрхеоКарта" />
Во XIX век, Богданци е големо село во составот на Гевгелиската каза во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Во селото во 1895 – 1896 година е основан комитет на ВМОРО, на чело со учителот Атанас Тодев од [[Мачуково]], а по него учителите Иван Бардаров од [[Штип]], [[Сава Михајлов]], Христо Трајков Лисичков, [[Стефан Попиванов]] и Христо Гонов.<ref>„Борбите в Македония – Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 49 – 50, [[Специални:Източници на книги/9549514560|ISBN 9549514560]]</ref>
Тогашното село било тешко оштетено при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Вкупно 12 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
На 11 јуни 2017 година граѓаните на Општина Богданци на [[Референдум во Општина Богданци (2017)|референдум]] се изјасниле против отворање на рудници и рударски комплекси за металични минерални суровини.
;Бисти во паркот во Богданци
<gallery mode=packed heights=120px>
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 200.jpg|
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 201.jpg|
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 202.jpg|
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 203.jpg|
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 204.jpg|
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 205.jpg|
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 206.jpg|
</gallery>
== Стопанство ==
Атарот на Богданци зафаќа површина од 6.700 ха, од кои под обработливи површини се 1.561,4 ха, пасиштата зафаќаат 2.107,7 ха, и на шумите отпаѓаат 2.719,5 ха.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.bogdanci.gov.mk/index.php/2013-06-05-17-55-35/2013-06-05-18-47-28 |title=Профил на Општина Богданци |accessdate=2013-09-04 |archive-date=2013-08-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130829012735/http://www.bogdanci.gov.mk/index.php/2013-06-05-17-55-35/2013-06-05-18-47-28 |url-status=dead }}</ref>
== Население ==
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Богданци живееле 3.560 жители, од кои 2.540 [[Македонци]], 900 [[Турци]] и 120 [[Роми]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_05.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 151.]</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], во 1905 година во Богданци имало 3.184 [[Македонци]], кои биле поделени на 1.400 под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], 1.480 патријаршисти гркомани, 144 патријаршисти србомани и 144 унијати.<ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Богданци било мешано македонско и турско село со 200 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според Димитар Гаџанов во 1916 година во Богданци имало 3.247 жители, од кои 2.510 [[Македонци]] и 737 [[Турци]].<ref>{{СоцГеоМак|глава=II|страница=91}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 2.600 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Според пописот на населението од [[2002]] година, во градот имало 6.011 жители и спаѓал во групата на мали градови.
Според последниот попис од 2021 година, во градот живееле 5.244 жители.
Етнички гледано, населението е составено од:<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref>{{bar box
|title=Народи<ref name="попис"/>
|float=right
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|[[Македонци]]|red|95.8}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Срби|Срби]]|blue|2.93}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Турци|Турци]]|orange|0.8}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.3}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Власи|Власи]]|yellow|0.07}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Албанци|Албанци]]|cyan|0.03}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Роми|Роми]]|cyan|0.02}}
}}
{| class="wikitable sortable" border="1" cellspacing="0" cellpadding="2"
|'''Народ'''
|'''Вкупно'''
|-
|[[Македонци]]
| 5 761
|-
|[[Македонски Турци|Турци]]
| 48
|-
|[[Македонски Роми|Роми]]
| 1
|-
|[[Македонски Албанци|Албанци]]
| 2
|-
|[[Власи во Македонија|Власи]]
| 4
|-
|[[Македонски Срби|Срби]]
| 176
|-
|[[Македонски Бошњаци|Бошњаци]]
| 0
|-
| други
| 19
|-
|}
;Јазик
Во градот се зборуваат следниве јазици:<ref name="попис">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=3 март 2016}}</ref>
{{bar box
|float=right
|title=Јазици<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|[[македонски јазик|македонски]]|red|96.7}}
{{Столбен постоток|[[српски јазик|српски]]|blue|2.1}}
{{Столбен постоток|[[турски јазик|турски]]|orange|0.8}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.4}}
{{Столбен постоток|[[влашки јазик|влашки]]|yellow|0.03}}
{{Столбен постоток|[[албански јазик|албански]]|cyan|0.02}}
{{Столбен постоток|[[ромски јазик|ромски]]|cyan|0.02}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
! width="100px" |Јазик!! width="100px" | Говорници!! width="100px" |Удел (%)
|-
|'''[[македонски јазик|македонски]]'''
|'''5.813'''
| 96,7
|-
|[[албански јазик|албански]]
| 1
| 0,02
|-
|[[турски јазик|турски]]
| 48
| 0,8
|-
|[[ромски јазик|ромски]]
| 1
| 0,02
|-
|[[влашки јазик|влашки]]
| 2
| 0,03
|-
|[[српски јазик|српски]]
| 124
| 2,1
|-
|други
|22
|0,4
|}
;Вероисповед
Во Богданци се застапени следните верски групи:<ref name="попис" />
{{bar box
|float=right
|title=Вероисповед<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|[[православие]]|red|95.7}}
{{Столбен постоток|[[Гркокатоличка црква во Македонија|католицизам]]|orange|2.7}}
{{Столбен постоток|[[ислам]]|green|0.9}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.7}}
{{Столбен постоток|[[Протестантство во Македонија|протестантство]]|orange|0.03}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
! width="100px" |Вероисповед!! width="100px" | Верници!! width="100px" |Удел (%)
|-
|'''[[МПЦ|православни]]'''
|'''5.752'''
| 95,7
|-
|[[ИВЗ|муслимани]]
| 54
| 0,9
|-
|[[Апостолски егзархат во Македонија|католици]]
| 160
| 2,7
|-
|[[Протестантство во Македонија|протестанти]]
| 2
| 0,03
|-
|други
|43
|0,7
|}
Низ годините ова било вкупното население и етничка припадност на населението во градот Богданци:
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
| 1948|3.027
| 1953|2.951
| 1961|3.290
| 1971|4.152
| 1981|5.361
| 1991|5.911
| 1994|6.031
| 2002|6.011
| 2021|5.244
}}
{| class="wikitable"
|-
! Година
! Македонци
! Албанци
! Турци
! Роми
! Власи
! Срби
! Бошњаци
! {{крат|Ост.|Останати}}
! {{крат|б.п.|Лица без податоци}}
! Вкупно
|- style="text-align:center;"
| 1948
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
|'''3.027'''
|- style="text-align:center;"
| 1953
| 2.940
| 0
| 0
| 0
| 0
| 8
| —
| 3
| —
|'''2.951'''
|- style="text-align:center;"
| 1961
| 3.253
| 3
| 0
| —
| —
| 19
| —
| 15
| —
|'''3.290'''
|- style="text-align:center;"
| 1971
| 3.964
| 6
| 0
| 0
| —
| 162
| —
| 20
| —
|'''4.152'''
|- style="text-align:center;"
| 1981
| 5.080
| 3
| 34
| 0
| 0
| 214
| —
| 30
| —
|'''5.361'''
|- style="text-align:center;"
| 1991
| 5.606
| 4
| 56
| 1
| 0
| 211
| —
| 33
| —
|'''5.911'''
|- style="text-align:center;"
| 1994
| 5.778
| 3
| 87
| 1
| 0
| 153
| —
| 9
| —
|'''6.031'''
|- style="text-align:center;"
| 2002
| 5.761
| 2
| 48
| 1
| 4
| 176
| 0
| 19
| —
|'''6.011'''
|- style="text-align:center;"
| 2021
| 4.909
| 1
| 29
| 12
| 3
| 58
| 1
| 36
| 195
|'''5.244'''
|}
<small>* Извор: [[Државен завод за статистика на Република Македонија]] (1948-2021), според податоци од официјалните пописи во соодветните години</small>
== Општествени установи ==
[[Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 195.jpg|мини|300п|десно|Поглед на главната црква]]
;Училишта
* [[СОУ „Богданци“ - Богданци|СОУ „Богданци“]]
* [[ОУ „Петар Мусев“ - Богданци|ОУ „Петар Мусев“]]
;Верски објекти
* [[Црква „Св. Атанасиј“ - Богданци|Црква „Св. Атанасиj“]] — православна црква
* [[Црква „Св. Кирил и Методиј“ - Богданци|Црква „Св. Кирил и Методиј“]] — католичка црква
;Граѓански здруженија
* [[Здружение на Антички Македонци]]
== Културни и природни знаменитости ==
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|101}}</ref>
* [[Барданов Камен (Богданци)|Барданов Камен]] — населба од римско време
* [[Света Гора (Богданци)|Света Гора]] — населба и некропола од доцнантичкото време и старохристијанска базилика
* [[Тумба (Богданци)|Тумба]] — некропола од доцноантичкото време
;Реки
* [[Луда Мара (Гевгелиска)|Луда Мара]]
;Езера
* [[Паљурци (езеро)|Паљурци]] — вештачко езеро на реката Луда Мара источно од градот
== Личности ==
*[[Дељо Калчев]] (1877 - 1917) — македонски револуционер
* [[Михаил Сионидис]] (1870 - 1935) — андартски капетан<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.typosfm.gr/news/articles/13435.html?print=Y |title=Η Ελληνικη Αντισταση στη Μακεδονια 1904-1908 |accessdate=2010-04-25 |archive-date=2011-07-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110721083452/http://www.typosfm.gr/news/articles/13435.html?print=Y |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.imma.edu.gr/imma/dbs/Artifacts/index.html?start=110&show=1 |title=Μουσείο Μακεδονικού Αγώνα |accessdate=2010-04-25 |archive-date=2011-10-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111005213811/http://www.imma.edu.gr/imma/dbs/Artifacts/index.html?start=110&show=1 |url-status=dead }}</ref>
* [[Ѓорѓи Богданцалијата]] (? - 1910) — андартски капетан
* [[Петар Каркалашев]] (1874 - 1905) — македонски револуционер
* [[Стојан Богданцалијата]] — македонски револуционер
* [[Петар Мусев – Фидин]] (15 март 1910 - 28 август 1944) — учесник во НОБ
* [[Душанка Бардарова]] (р.1923) — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Јордана Бојкова]] (р.1913) — учесник во НОВ на Македонија
* [[Лена Георгиева]] (р.1924) — учесник во НОВ на Македонија
* [[Ленка Калчева]] (р.1924-) — учесник во НОВ на Македонија
* [[Тодора Калчева]] (1897-1970) — учесник во НОВ на Македонија
* [[Димитар Теменугов|Димитар (Мито) Теменугов - Железни]] ([[1919]] - [[17 септември]] [[2001]]) - учесник во [[НОБ]] и делегат на Првото заседание на [[АСНОМ]]
* [[Кирил Петрушев]] (1885 - 1980) — македонски и југословенски политичар, член на АСНОМ, министер на НРМ
* [[Коста Бојаџиевски]] (1930 - 2006) — еден од основоположниците на издавачката дејност во Македонија.
*[[Атанас Вангелов]] (р. 1946) — македонски писател
* [[Ѓорѓи Колозов]] (1948 - 2003) — македонски глумец
* [[Ратко Јанев]] — научник со светски углед во областа на атомската физика, член на МАНУ, професор, предавач и консултант на повеќе светски познати универзитети и институти
* [[Митко Караделев]] — македонски универзитетски професор, публицист и претседател на Македонското миколошко друштво
* [[Софија Семенпеева]] (р. 1982) — македонска сликарка
* [[Јова Радевска]] — македонска и британска пејачка
== Поврзано ==
* [[Парк на ветерни електрани „Богданци“]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-врска|Bogdanci}}
* [http://www.bogdanci.gov.mk Портал на Општина Богданци]
* [https://macedoniafromabove.mk/bogdanci/ Општина Богданци на дланка - 360° Визуелна прошетка]
{{GeoCompass
|hub = Богданци
|type = ex
|С = [[Валандово]]
|СЗ = [[Миравци]]
|СИ =
|З = [[Кованец]]
|И = [[Нов Дојран]]
|Ј = [[Стојаково]]
|ЈЗ = [[Гевгелија]]
|ЈИ = [[Стар Дојран]]
}}
{{Општина Богданци}}
{{Градови во Македонија}}
[[Категорија:Богданци| ]]
[[Категорија:Градови во Македонија]]
[[Категорија:Општина Богданци]]
6ty9064yd3s698fiwy56puap14zim32
Валандово
0
4917
5608561
5502571
2026-08-12T14:13:57Z
Gurther
105215
5608561
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
| name = Валандово
| native_name =
| native_name_lang = <!-- ISO 639-2 code e.g. "fr" for French. If more than one, use {{lang}} instead -->
| settlement_type = Град
| image_skyline = Valankovo depuis mnt Plavush.jpg
| image_alt =
| image_caption =
| image_flag =
| flag_alt =
| image_seal =
| seal_alt =
| image_shield =
| shield_alt =
| nickname =
| motto =
| image_map =
| map_alt =
| map_caption = Местоположба на Валандово во [[Македонија]]
| pushpin_map = Македонија
| pushpin_label_position =
| pushpin_map_alt =
| pushpin_map_caption =
| latd = 41 |latm = 19 |latNS = N
| longd = 22 |longm = 33 |longEW = E
| coor_pinpoint =
| coordinates_type =
| coordinates_display = inline,title
| coordinates_footnotes =
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = [[Република Македонија]]
| subdivision_type1 = [[Региони на Македонија|Регион]]
| subdivision_name1 = [[Југоисточен Регион]]
| subdivision_type2 = [[Општини во Македонија|Општина]]
| subdivision_name2 = [[Општина Валандово]]
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
| established_title =
| established_date =
| founder =
| seat_type =
| seat =
| government_footnotes =
| leader_party =
| leader_title =
| leader_name =
<!-- established -->| established_title =
| established_date =
| unit_pref = Metric<!-- or US or UK -->
<!-- ALL fields with measurements have automatic unit conversion -->
<!-- for references: use <ref> tags -->
| area_footnotes =
| area_urban_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_rural_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_metro_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_magnitude = <!-- <ref> </ref> -->
| area_note =
| area_water_percent =
| area_rank =
| area_blank1_title =
| area_blank2_title =
<!-- square kilometers -->
| area_total_km2 =
| area_land_km2 =
| area_water_km2 =
| area_urban_km2 =
| area_rural_km2 =
| area_metro_km2 =
| area_blank1_km2 =
| area_blank2_km2 =
<!-- hectares -->
| area_total_ha =
| area_land_ha =
| area_water_ha =
| area_urban_ha =
| area_rural_ha =
| area_metro_ha =
| area_blank1_ha =
| area_blank2_ha =
<!-- dunams used in Middle East articles only -->
| dunam_link = <!-- which dunam to link -->
| area_total_dunam =
| area_land_dunam =
| area_water_dunam =
| area_urban_dunam =
| area_rural_dunam =
| area_metro_dunam =
| area_blank1_dunam =
| area_blank2_dunam =
| length_km =
| width_km =
| dimensions_footnotes =
| elevation_footnotes =
| elevation_m =
| population_footnotes =
| population_total = 3.671
| population_as_of = 2021
| population_density_km2 = auto
| population_demonym = валандовчанец, валандовчанка, валандовчани<ref>{{ОДРМЈ|Валандово}}</ref>
| population_note =
| timezone1 = [[UTC+01:00|UTC+1]]
| utc_offset1 =
| timezone1_DST = [[UTC+2]]
| utc_offset1_DST =
| postal_code_type =
| postal_code =
| area_code_type =
| area_code = +389 034
| blank_name = [[Автомобилски регистарски таблички во Македонија|Рег. таб.]]
| blank_info = VA
| blank1_name =
| blank1_info =
| iso_code =
| website = [http://www.valandovo.gov.mk/ www.valandovo.gov.mk]
| footnotes =
}}
'''Валандово''' — [[град]] во југоисточниот дел на [[Република Македонија]] на патот кон [[Дојран]], и административен центар на [[Општина Валандово]]. Од Валандово се двои и пат кон [[Струмица]].
==Географија ==
[[Податотека:Town_center_of_Valandovo.jpg|алт=Town center of Valandovo.jpg|лево|мини|Центарот на градот]]
Денешното валандовско административно–територијално (општинско) подрачје се наоѓа на [[Јужна Македонија|јужниот дел на Македонија]], во областа [[Бојмија]], распространето на југ од [[Демиркаписка Клисура|Демиркаписката Клисура]], источно од реката [[Вардар]] и на запад и север од планинските огранки на [[Плавуш]] и [[Беласица]]. На север од валандовскиот крај се протега [[Тиквеш|Тиквешката област]] односно Неготинското општинско територијално подрачје. Нив ги дели планинската теснина на реката [[Вардар]] формирана од краиштата на [[Кожуф]] планина. Валандово се наоѓа на 170 метри надморска височина и претставува една од најниските котлини во [[Македонија]]. Градот е оддалечен 23 километри југозападно од [[Струмица]], 25,5 километри североисточно од [[Гевгелија]] и 18 километри северно од [[Нов Дојран]].
== Историја ==
=== Античка историја ===
На просторот на денешно Валандово во античко време постоела римска населба, за што сведочат откриените римски мозаици и други археолошки материјали во разните делови на градот. На подрачјето на [[Општина Валандово]] биле откриени четириесет археолошки наоѓалишта, меѓу кои позначаен е античкиот град Исарот, кај селото [[Марвинци]], кој се идентификува со древниот град Идомена чие потекло било од крајот на 5 век п.н.е. и се наоѓал на патот [[Солун]] - [[Белград]]. Градот доживеал процут во римско време, но во почетокот на [[6 век]] бил разурнат од силен [[земјотрес]].
По исчезнувањето на античкиот град Исарот, во значајна стратешка населба во [[Валандовска Котлина|Валандовската котлина]] прераснало Валандово. Одделни изворни материјали и преданија говорат дека античкиот град врз чии темели лежи денешно Валандово, во раниот [[Византија|византиски период]] бил споменуван со името „Мал Цариград“.
=== Средновековна историја ===
[[Словени]]те се населиле во Валандово и во неговата околина кон крајот на [[6 век]] или во почетокот на [[7 век]]. Тогаш биле забележани големи промени, како во однос на структурата на населението, така и во менувањето на топонимите на населените места. Во писмените извори градот првпат се споменува во [[10 век]] со името ''Валандер''. Но, тоа не значи дека Валандово како населба не постоело и пред тоа. Потврда се археолошките наоди во градот. Името „Валандер“ било добиено од „убавата местоположба на градот во долината“. Убава долина или добра долина, на [[старословенски јазик]] значело „''валјан дол''“ („''валандол''“ односно Валандово) . Инаку убавата валандовска долина ги имала и епитетите: „златна долина“, „зелена долина“ и сл.
Средновековно Валандово било споменувано и со името ''Алавандово'', во значење на „''цветен град''“ („град на цвеќето“). Под ова име градот бил споменат во една црковна повелба на српскиот [[цар Душан]] од [[1349]] година.<ref>Турски документи за историјата на македонскиот народ. Опширни пописни дефтери од XVI век за Кустендилскиот санųак, Т.V/3, Скопје, 1982, стр. 139.</ref> Од зборот „''Алавандово''“, со отпаѓање на првата буква „а“ и преку метатеза на првите слогови, било добиено името Валандово.[[Податотека:Valandovo-mo.jpg|мини|Валандово во почетокот на XX век]]
=== Османлиски период ===
Во втората половина на 17 век, градот го посетил и познатиот турски патописец [[Евлија Челебија]]. Во неговите белешки за Валандово, меѓу другото запишал: „В'ландова, е мало гратче, населено повеќето со христијани и само мал број муслимани. Населбата го носи името на неговиот основач Валандова, кој го подигнал манастирот „Свети Ѓорѓи.“ Гратчето има 150 куќи, со 900 жители, а чаршијата е составена од 50 дуќани. Во него има и една месџита (мала џамија без минаре), амам, два ана, а не се сеќавам дали имаше мектеба, медреса и теќиња... Опкружено е со лозја и бавчи... Има и убав манастир со калуѓери. Не сум видел поуреден манастир од него.“<ref>Македонските градови во турско време, Зоран Сенев, Киро Герасимов, Кочани, 2004, стр. 14</ref>
=== Современа историја ===
[[Податотека:Spomenik NOB Valandovo 1.jpg|алт=Споменик од НОБ во Валандово|мини|438x438пкс|Споменик од НОБ во Валандово]]Валандово во својата многувековна историја имало многу падови и подеми. Градот повеќепати настрадал од природни катаклизми ([[земјотрес]]и, пожари, поплави, епидемии и сл.) како и од воени дејствија на туѓите освојувачи на овој простор. Во историјата на градот Валандово мошне е значаен [[19 век]], кога благодарение на погодната местоположба достигнал голем развој. Според кажувањата, тогаш во градот била развиена [[трговија]]та. Се извезувало: добиток, кожи, [[пастрма]], [[масло]], [[волна]], [[свила]], [[калинкa|калинки]], [[грозје]] и други земјоделско-сточарски производи, и тоа претежно во [[Солун]].
[[Податотека:Valandovo.2.jpg|алт=Центарот во Валандово|лево|мини|Центарот во Валандово]]
Во [[19 век]] Валандово било многу важно транзитно-сообраќајно место. Во патните правци север-југ секојдневно се движеле трговци и кираџии, со карвани и запрежни коли, натоварени со трговска стока. Ова многу придонело во Валандово да живне стопанската активност, да се развијат трговијата и [[занаетчиство]]то.
Тогашното село било срамнето со земја при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
== Население ==
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, Валандово било дел од Дојранската каза и имало 1.195 жители, од кои 820 [[Македонци]], 285 [[Турци]] и 90 [[Роми]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_09.htm Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр. 162.]</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Валандово било мешано македонско и турско село со 300 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, гратчето имало 1.350 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Според пописот на населението од [[2002]] година, во градот имало 4.402 жители и спаѓал во групата на мали градови.<ref>{{СоцГеоМак|глава=II|страница=91}}</ref>
Етнички гледано, населението е составено од:<ref name="попис">{{Наведена мрежна страница|url= http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=3 март 2016}}</ref>
{{bar box
|title=Етнички групи<ref name="попис"/>
|float=right
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|[[Македонци]]|red|97.2}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Срби|Срби]]|blue|1.3}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Турци|Турци]]|orange|0.6}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.5}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Роми|Роми]]|cyan|0.3}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Власи|Власи]]|yellow|0.02}}
{{Столбен постоток|[[Македонски Бошњаци|Бошњаци]]|cyan|0.02}}
}}
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=2
| '''Националност'''
| '''Вкупно'''
|-
| [[Македонци]]
| 4.279
|-
| [[Турци]]
| 26
|-
| [[Роми]]
| 13
|-
| [[Албанци]]
| 0
|-
| [[Власи]]
| 1
|-
| [[Срби]]
| 58
|-
| [[Бошњаци]]
| 1
|-
| Други
| 24
|-
|}
;Јазик
Во градот се зборуваат следниве јазици<ref name="попис"/>:
{{bar box
|float=right
|title=Јазици<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|[[македонски јазик|македонски]]|red|97.8}}
{{Столбен постоток|[[српски јазик|српски]]|blue|1.2}}
{{Столбен постоток|[[турски јазик|турски]]|orange|0.4}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.4}}
{{Столбен постоток|[[ромски јазик|ромски]]|cyan|0.3}}
{{Столбен постоток|[[влашки јазик|влашки]]|yellow|0.02}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Јазик!!width="100px"| Вкупно!!width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[македонски јазик|македонски]]'''
| '''4.303'''
| 97,8
|-
| [[турски јазик|турски]]
| 17
| 0,4
|-
| [[ромски јазик|ромски]]
| 12
| 0,3
|-
| [[влашки јазик|влашки]]
| 1
| 0,02
|-
| [[српски јазик|српски]]
| 53
| 1,2
|-
|други
|16
|0,4
|}
;Вероисповед
Во Валандово се застапени следните религиски групи<ref name="попис"/>:
{{bar box
|float=right
|title=Религија<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|[[православие]]|red|92.3}}
{{Столбен постоток|други|grey|6.7}}
{{Столбен постоток|[[ислам]]|green|0.7}}
{{Столбен постоток|[[Апостолски егзархат во Македонија|католицизам]]|orange|0.2}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Вероисповед!! width="100px" | Вкупно!! width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[МПЦ|православни]]'''
| '''4.064'''
| 92,3
|-
| [[ИВЗ|муслимани]]
| 33
| 0,7
|-
| [[Апостолски егзархат во Македонија|католици]]
| 9
| 0,2
|-
|други
|296
|6,7
|}
Низ годините ова било вкупното население и етничка припадност на населението во градот Валандово:
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
| 1948|1.992
| 1953|2.178
| 1961|2.201
| 1971|2.779
| 1981|3.798
| 1991|4.442
| 1994|4.357
| 2002|4.402
| 2021|3.671
}}
{| class="wikitable"
|-
! Години
! Македонци
! Албанци
! Турци
! Роми
! Власи
! Срби
! Бошњаци
! {{крат|Ост.|Останати}}
! {{крат|б.п.|Лица без податоци}}
! Вкупно
|- style="text-align:center;"
| 1948
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| '''1.992'''
|- style="text-align:center;"
| 1953
| 2.087
| 1
| 20
| 26
| 3
| 22
| —
| 19
| —
| '''2.178'''
|- style="text-align:center;"
| 1961
| 2.097
| 1
| 20
| —
| —
| 50
| —
| 33
| —
| '''2.201'''
|- style="text-align:center;"
| 1971
| 2.659
| 7
| 9
| 0
| —
| 74
| —
| 30
| —
| '''2.779'''
|- style="text-align:center;"
| 1981
| 3.611
| 28
| 13
| 9
| 0
| 87
| —
| 50
| —
| '''3.798'''
|- style="text-align:center;"
| 1991
| 4.257
| 0
| 22
| 15
| 0
| 83
| —
| 65
| —
| '''4.442'''
|- style="text-align:center;"
| 1994
| 4.234
| 1
| 24
| 18
| 0
| 62
| —
| 18
| —
| '''4.357'''
|- style="text-align:center;"
| 2002
| 4.279
| 0
| 26
| 13
| 1
| 58
| 1
| 24
| —
| '''4.402'''
|- style="text-align:center;"
| 2021
| 3.393
| 1
| 47
| 16
| 0
| 47
| 1
| 36
| 130
| '''3.671'''
|}
<small>* Извор: [[Државен завод за статистика на Република Македонија]] (1948-2002), според податоци од официјалните пописи во соодветните години</small>
== Стопанство ==
[[Податотека:Oranzerii Anska reka.jpg|мини|лево|Оранжерии во Валандово]]
Главна стопанска гранка на населението е земјоделството особено одгледување на [[Жито|житни култури]], [[винова лоза]], [[бостан]], градинарски култури (пиперки, домати), [[тутун]] и др. Во градот постојат и два индустриски капацитети од прехранбената (фабриката за кондиторски производи „9 Ноември“) и текстилната индустрија, а работат и повеќе доста успешни приватни фирми од областа на винарството, цигарите и тутунопроизводството, кои имаат поволни услови за развој поради близината на Валандово до грчката граница.
== Култура ==
=== Фолк Фест Валандово ===
[[Фестивал Фолк Фест|Фестивалот Фолк Фест]] Валандово за првпат бил одржан во [[1985]] година. Денеска, овој фестивал е еден од најпознатите фестивали на [[Балкан]]от, на кој учествуваат фолк-пејачи од Македонија и Балканот.
== Опшествени институции ==
[[Податотека:Sv. Dimitrij Valandovski.jpg|мини|200п|десно|Црквата „Св. Димитриј“]]
[[Податотека:Sv. Gjorgji-Valandovo.jpg|мини|200п|десно|Внатрешноста на црквата „Св. Ѓорѓи“]]
;Археолошки наоѓалишта<ref>[[Димче Коцо|Коцо, Димче]] (1996). ''Археолошка карта на Република Македонија''. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069</ref>
*[[Зелениште (Валандово)|Зелениште]] - некропола од раноантичко време;
*[[Стакина Чешма (Валандово)|Стакина Чешма]] - населба од рисмко време;
*[[Исар Кале (Валандово)|Исар Кале]] - градиште од доцноантичко време и среден век;
*[[Манастириште (Валандово)|Манастириште]] - некропола од доцноантичко време;
;Цркви
* [[Црква „Св. Димитриј“ - Валандово|Црква „Св. Димитриј“]] - гробјанска црква;
* [[Црква „Рождество на Пресвета Богородица“ - Валандово|Црква „Рождество на Пресвета Богородица“]] - главната градска црква во изградба. Камен темелник осветен на 15 мај 2015 година;<ref>[http://www.povardarska-eparhija.org.mk/pe//index.php?option=com_content&task=view&id=1767&Itemid=32 ''Освет на камен темелник за нова црква, Валандово'']</ref>
* [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Валандово|Црква „Св. Ѓорѓи“]] - манастирска црква;
;Образование
* [[СУ „Гоце Делчев“ - Валандово|СУ „Гоце Делчев“]]
* [[ОУ „Јосип Броз Тито“ - Валандово|ОУ „Јосип Броз Тито“]]
== Спорт ==
== Личности ==
'''Личности родени во Валандово:'''
*[[Санда Божинова]] (26 јули 1901 — ) — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
*[[Јанко Узунов|Јанко Узунов - Узун]] ([[15 февруари]] [[1951]] - [[Берово]], [[24 август]] [[2014]]) — македонски фолк и поп пејач.
*[[Ѓорге Иванов]] ([[2 мај]] [[1960]]) - Претседател на Република Македонија.
* [[Нано Ружин]] ([[Скопје]], [[31 јули]] [[1952]]) - кандидат за Претседател на РМ, поранешен амбасадор на РМ во НАТО, поранешен пратеник во Собранието на РМ.
* [[Петар Гошев]] ([[5 септември]] [[1948]], [[Пирава]], [[Валандовско]]) - поранешен гувернер на Народната банка на Република Македонија, поранешен пратеник во Собранието на РМ.
*[[Душко Гошевски]] ([[11 септември]] [[1983]]) - писател од Валандово, претставник на новата генерација блог-писатели.
*[[Костадин Танчев]] - графичар и ликовен уметник, поранешен претседател на [[Друштво на ликовните уметници на Македонија|Друштвото на ликовни уметници на Македонија]].
== Збратимени градови ==
* {{знамеикона|Turkey}} [[Сиврихисар]], [[Турција]]<ref>{{Наведена мрежна страница| url = http://jugoinfo.mk/index.php?id=63| title = Валандово се збратими со Сиврихисар, Р. Турција| publisher = www.jugoinfo.mk}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Valandovo}}
* [http://www.valandovo.gov.mk/ Официјално мрежно место на општината Валандово] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201126184607/http://www.valandovo.gov.mk/ |date=2020-11-26 }}
{{Градови во Македонија}}
{{Општина Валандово}}
{{GeoCompass
|hub = Валандово
|type = ex
|С = [[Раборци]]
|СЗ = [[Удово]]
|СИ = [[Банско]]
|З = [[Миравци]] и [[Марвинци]]
|И =
|Ј = [[Богданци]]
|ЈЗ =
|ЈИ =
}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Валандово| ]]
[[Категорија:Градови во Македонија]]
[[Категорија:Општина Валандово]]
4nj4hw8to4atgpe61gveqxkjvdnj56r
Банско (град)
0
5398
5608668
5596132
2026-08-12T19:41:10Z
~2026-44367-19
135879
/* */
5608668
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
| name = Банско
| native_name =
| native_name_lang = <!-- ISO 639-2 code e.g. "fr" for French. If more than one, use {{lang}} instead -->
| settlement_type =
| image_skyline = {{Photomontage|position=center
|photo1a = Bansko ski resort (23917454674).jpg
|photo2a = Bansko station 3.jpg
|photo2b = Bansko in the winter 01.jpg
|photo3a = Bansko in the winter 04.jpg
|photo3b = Банско November 2012 - panoramio (102).jpg
|photo4a = Църквата "Св.Троица" с часовниковата кула-камбанария.jpg
|photo4b = Гледка от лифт Банско 02.jpg
|size = 270
|spacing = 1
|color = #FFFFFF
|border = 0
|foot_montage = }}
| image_alt =
| image_caption = Банско
| image_flag =
| flag_alt =
| image_seal =
| seal_alt =
| image_shield = Banskogerb.jpg
| shield_alt =
| nickname =
| motto =
| image_map ={{ПолКарта
| Пиринска Македонија
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Банско во [[Општина Банско]] и [[Благоевград (област)|Благоевградската област]]</center>
| релјефна =
| натпис = Банско
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 41| ГШ_мин = 50| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 23| ГД_мин = 30| ГД_прав = E
}}
| map_alt =
| map_caption =
| pushpin_map = Бугарија
| pushpin_label_position =
| pushpin_map_alt =
| pushpin_map_caption = Местоположба на Банско во [[Бугарија]]
| latd = 41 |latm = 50 |lats = 17.88 |latNS = N
| longd = 23 |longm = 30 |longs = 18.64 |longEW = E
| coor_pinpoint =
| coordinates_type =
| coordinates_display = inline,title
| coordinates_footnotes =
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = {{знаме|Бугарија}}
| subdivision_type1 = [[Административна поделба на Бугарија|Област]]
| subdivision_name1 = [[Благоевград (област)|Благоевградска]]
| subdivision_type2 = [[Општини во Бугарија|Општина]]
| subdivision_name2 = [[Општина Банско|Банско]]
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
| established_title =
| established_date =
| founder =
| seat_type =
| seat =
| government_footnotes =
| leader_party = Независен
| leader_title = Кмет
| leader_name = Стојчо Баненски
| unit_pref = Metric<!-- or US or UK -->
<!-- ALL fields with measurements have automatic unit conversion -->
<!-- for references: use <ref> tags -->
| area_footnotes =
| area_urban_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_rural_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_metro_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_magnitude = <!-- <ref> </ref> -->
| area_note =
| area_water_percent =
| area_rank =
| area_blank1_title =
| area_blank2_title =
<!-- square kilometers -->
| area_total_km2 = 148,28
| area_land_km2 =
| area_water_km2 =
| area_urban_km2 =
| area_rural_km2 =
| area_metro_km2 =
| area_blank1_km2 =
| area_blank2_km2 =
<!-- hectares -->
| area_total_ha =
| area_land_ha =
| area_water_ha =
| area_urban_ha =
| area_rural_ha =
| area_metro_ha =
| area_blank1_ha =
| area_blank2_ha =
<!-- dunams used in Middle East articles only -->
| dunam_link = <!-- which dunam to link -->
| area_total_dunam =
| area_land_dunam =
| area_water_dunam =
| area_urban_dunam =
| area_rural_dunam =
| area_metro_dunam =
| area_blank1_dunam =
| area_blank2_dunam =
| length_km =
| width_km =
| dimensions_footnotes =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 925
| population_footnotes =
| population_total = 10017
| population_as_of = 2024
| population_density_km2 = auto
| population_demonym =Банчани
| population_note =
| timezone1 = [[UTC+02:00|UTC+2]]
| utc_offset1 =
| timezone1_DST = [[UTC+3]]
| utc_offset1_DST =
| postal_code_type = [[Поштенски броеви во Македонија|Поштенски бр.]]
| postal_code = 2770
| area_code_type =
| area_code = 0749
| blank_name = [[Автомобилски регистарски таблички во Бугарија|Рег. таб.]]
| blank_info = Е
| blank1_name =
| blank1_info =
| iso_code =
| website = [https://bansko.bg/ www.bansko.bg]
| footnotes =
}}
::''Оваа статија се однесува на градот Банско во Бугарија. За селото Банско во Македонија, видете [[Банско]].''
'''Банско''' ({{langx|bg|Банско}}) — [[град]] во [[Разлог (област)|Разлошко]], [[Пиринска Македонија]], [[Благоевград (област)|Благоевградската област]], [[Бугарија|Република Бугарија]]. Според проценка од 2024 година, градот има 10.017 жители. Градот е сместен на источните падини на планината [[Пирин]], блиску до градот [[Разлог]], а во неговата непосредна близина се наоѓа и ски-центарот кој го носи истото име. Градот е седиште на [[Банско (општина)|Општина Банско]].
Банско е родното место на бугарскиот поет [./Nikola_Vapzarovhttps://en.wikipedia.org/wiki/Nikola_Vaptsarov Никола Вапцаров], како и на [[Неофит Рилски]]. Бугарските историчари тврдат дека [[Свети Паисиј Хилендарски|Св. Паисиј Хилендарски]] исто така е родум од тука.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ndt1.com/calendar_event.php?eid=20050311094546706 |title=архивски примерок |accessdate=2007-10-16 |archive-date=2007-09-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070929021317/http://www.ndt1.com/calendar_event.php?eid=20050311094546706 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://demokraciadnes.bg/print/article.php?aid=1940&ed=26 |title=архивски примерок |accessdate=2007-10-16 |archive-date=2007-10-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071020170825/http://demokraciadnes.bg/print/article.php?aid=1940&ed=26 |url-status=dead }}</ref> Во периодот на [[1896]] година [[Гоце Делчев]] учителствувал во Банско, но оттука бил протеран од градските големци поради својата сомнителна револуционерна дејност. Денес во градот живеат значителен број Македонци, како и луѓе со потекло од Македонија.
== Историја ==
На 2 километри југозападно од градот, во областа „Шипотско“, биле откриени остатоци од античка и средновековна црква. Изградена кон крајот на 4-ти или почетокот на 5-ти век, веројатно на постара тракиска градба, а околу неа е развиена некропола со над 150 гробови. Античката црква била уништена во 6-ти век, обновена по 12-ти век и повторно уништена од Османлиите.<ref>Димитров, Димитар. Христијанските цркви во бугарските земји, 1-9 век. Софија, Фондација Покров Богородичен, 2013. <nowiki>ISBN 978-954-2972-17-4</nowiki>. стр. 175.</ref>
Во 18-ти и 19-ти век, Банско одржувало живи врски со [[Рилски манастир|Рилскиот манастир]]. Во селото работел манастир, каде што Јосиф Градителот бил свештеник некое време. Групи поклоници од Банско великодушно донирале на манастирот. Во 1840 година, од нив биле добиени 4.310 гроша. Молеровците иконописци од Банско станале познати по своите фрески во црквата и капелите на манастирот и иконите што ги изработувале за него. Храна за братството се доставувала од Банско - грав, сапун, маслиново масло и друго. Во 1852 година, Тодор од Банско поставил железен дарак за манастирот во селото [[Рила (град)|Рила]].<ref>Камбурова-Радкова, Румјана. Рилскиот манастир за време на преродбата. Софија, 1972, стр. 95.</ref>
Околу 1850 година, била основана [[Бугарска егзархија|Егзархиска]] православна општина Банско, како продолжение на јавниот совет на ниво на целата заедница формиран во 1833 година, на чело со Лазар Герман, за да обезбеди средства, материјали и работна сила за изградба и декорација на црквата „Света Троица“, осветена во 1835 година. Раководството на општината вклучувало влијателни претставници на трговската и занаетчиската класа. Во 1860-тите и 1870-тите, општината ја водела борбата против грчките црковни власти и за развој на просветната работа во селото. На нејзина иницијатива, во 1857 година била изградена нова училишна зграда, взаемното училиште било претворено во училница, а биле дистрибуирани весници и литература. Општината ја организирала изградбата на камбанаријата на црквата „Света Троица“ во 1850 година и поставувањето на часовник во 1865 година.
Според сведоштвата на американските мисионери кои го посетиле Банско во 1867 година, тоа имало 4-5 илјади жители, кои ги пречекале позитивно. Во 1870-тите, заедно со другите населени места во [[Разлог (област)|Разлошко]], се спротивставувале на протестантската пропаганда. Црковната општина Банско им обезбедила материјална помош на семејствата кои страдале за време на задушувањето на [[Македонско востание|Кресненското востание]] од 1878-1879 година, како и на [[Илинденско востание|Илинденското востание]] од 1903 година.
Во „''[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]''“, објавена во [[Истанбул|Константинопол]] во 1878 година и која ја одразува статистиката на населението од 1873 година, Банско е наведено како село со 798 домаќинства и 2700 Македонци.<ref name="БИМ23">{{БИМ}}</ref><ref>Македония и Одринско: Статистика на населението от 1873 г. София, Македонски научен институт – София, Македонска библиотека № 33, 1995. <nowiki>ISBN 954-8187-21-3</nowiki>. с. 128 – 129.</ref>
[[Георги Стрезов]] за Банско (1891):<blockquote>Банско, паланка поголема од [[Мехомија]], 1 час јужно. Патот е рамен и широк. Банско се наоѓа на рид; има добар поглед, подобар од Мехомија. Нема чаршија; има 5 анови во средината на Банско. Водата е изобилна овде; секоја улица има поток, секој пат има чешма. Повеќето куќи се камени и двокатни. Во средината на селото се наоѓа прекрасна црква „Света Троица“ со камбанарија од делкан камен. Исто така, има и градски часовник, направен од самостоен инженер и машиноградител, Т. Х. Радонов. Училиштето не е далеку од црквата, нова огромна зграда, која може да прими до илјада ученици; дворот е широк. Има 6 учители со 300 ученици; женско училиште, малку подалеку, со 2 учители и до 150 ученици. До 1887 година, двете училишта биле обединети, а потоа прво се разделиле и ги формирале првото и второто одделение за време на учителите Самарџиев и Бојанов. Протестантите, околу 50 куќи, имаат свое училиште и молитвен дом.
Главното занимање на жителите е земјоделството. Табаклукот, кој некогаш бил во добра состојба, сега вработува 50 луѓе во 3 табахани. Има секакви други занаетчии. Гигантскиот раст, силната структура, црвениот изглед и вродената духовитост на жителите се извонредни. Многумина без никаква наука изградиле фабрики за волна, машини за ткаење итн. Дрводелците не се помалку вешти. Банчани се разликуваат од другите населби по својот благ карактер; истата разлика е забележлива и во говорот. Во Банско и [[Белица (Пиринско)|Белица]] се вели дека има луѓе кои специјално се занимаваат со правење лажни пари; овој занает бил стар на тоа место. Забележете дека има многу вешти железари. Столарството значително напреднало: производи од ковчези, столови итн. се дистрибуираат низ цела Македонија и Бугарија. Покрај гореспоменатата црква, има уште една стара во близина на гробиштата. 1200 куќи, само Македонци.<ref name="БИМ23" /><ref>Периодично списание на Бугарското литературно друштво во Средецово осмо одделение (XXXVII-XXXVIII). Средец, Државна печатница, 1891. стр. 13 – 14.</ref></blockquote>Според статистиката на [[Васил К’нчов]] кон краjот на ХІХ век, Банско била најголемата населба во Разлошката област. Таму живееле 6.500 [[Македонци|Македонци христијани]].<ref name="БИМ23" /><ref>{{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/vk/index.html|title=Македония. Етнография и статистика|last=Кънчов|first=Васил|publisher=Проф. М. Дринов|year=1996|edition=II|location=София|pages=192|chapter=Разлогъ|origyear=1900|chapterurl=http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_20.htm|lang=bg}}</ref>
На почетокот на [[Балкански војни|Балканската војна]] во 1912 година, 131 жител од Банско се пријавиле како волонтери во [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринските доброволни чети]]. За време на војната, општината организирала собирање храна и облека за бугарската војска и доброволните одреди на ВМРО. Банско било ослободено од турска власт на 5 октомври 1912 година со помош на одреди предводени од [[Јонко Вапцаров]], [[Христо Чернопеев]], [[Георги Занков]], [[Михаил Чеков]], [[Пејо Јаворов]], [[Стефан Чавдаров]], [[Лазар Колчагов]] и други.<ref>Узунов, Кр., Проф. Генчо Начев, Забравената война 1912 – 1913. „Витамин Арт“. С. 2013 г., стр. 172 – 176.</ref>
Асен Тодев бил избран за прв градоначалник (претседател на општинската комисија), а членови на комисијата биле Лазар Галабов и Марко Ковачев.<ref>Николов, Н., Средков, Р. – „Война за национално освобождение и обединение 1912 – 1913 г.“, София, 1989, Военно издателство (Институт за военна история при ГЩ на БНА, Сборник доклади и научни съобщения, изнесени на сесията по повод 75-годишнината от Балканската война 14 – 15 април 1988 г., Самоков, Разлог), София, 1989, Военно издателство, стр. 77</ref>
Во 1914 година, селото Банско официјално било прогласено за град.<ref>{{Наведена книга|title=Гласник Етнографског института|url=https://books.google.bg/books?id=1_aZAAAAIAAJ&pg=PA94&lpg=PA94&dq=%D0%91%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%82+%D0%BD%D0%B0+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&source=bl&ots=OW6uHZI2AR&sig=ACfU3U0ry0F5-jYw4ySTQR0lgiqAIshHZw&hl=bg&sa=X&ved=2ahUKEwjsuYePpv7oAhWE4aYKHZrVC6cQ6AEwCXoECAoQAQ#v=onepage&q&f=false|publisher=Научно дело|date=1995|language=sr}}</ref><ref>Р. Иванова: Фолклорът на малкия град – традиция и съвременно състояние – БФ, 1991, кн. 2, стр. 31 – 34.</ref>
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Општина_Банско.svg|мини|280x280px|Карта на Општина Банско со населените места]]
Банско се наоѓа во подножјето на [[Пирин|Пирин Планина]], недалеку од истоимениот [[Национален парк Пирин|национален парк]], во долината на реката [[Места]] на надморска височина од 925 метри. Низ Банско поминува реката [[Глазне]]. Климата е планинска и овозможува снежната покривка да се задржи од декември до април, а алпската природа на Пирин Планини обезбедува одлични услови за професионално и аматерско скијање. Градот важи за еден од најголемите скијачки центри на Балканот.
Градот е оддалечен 56 км од [[Горна Џумаја]], околу 160 км од [[Софија]] и околу 220 км од [[Солун]]. Банско е станица на линија Септември-Добриншта од [[Септември (град)|Септември]] до [[Добриништа]]. Постојат железнички врски до Софија, [[Пловдив]] и [[Бургас]]. Постојат автобуски врски до Софија, Пловдив, Благоевград, [[Мехомија|Разлог]] и [[Неврокоп]].
Блиското село [[Бања (Пиринско)|Бања]], кое се наоѓа на само 5 км од градот, е познато по своите 27 термално-минерални извори.
=== Клима ===
{{Weather box|location=Банско (2000-2014)|metric first=yes|single line=no|source 1=[http://www.stringmeteo.com/synop/maxmin_month.php?year=2015&month=10&dst=&dend=&ord=num&submit=%D0%9F%D0%9E%D0%9A%D0%90%D0%96%D0%98#sel Stringmeteo.com]|Jan mean C=-1.6|Feb mean C=0.7|Mar mean C=4.3|Apr mean C=9.6|May mean C=14.5|Jun mean C=17.7|Jul mean C=20.2|Aug mean C=20.1|Sep mean C=16.1|Oct mean C=11.1|Nov mean C=6.4|Dec mean C=0.3|year mean C=10.0|Jan high C=3.1|Feb high C=5.5|Mar high C=9.6|Apr high C=15.7|May high C=20.8|Jun high C=23.9|Jul high C=26.8|Aug high C=26.9|Sep high C=23.1|Oct high C=17.2|Nov high C=11.1|Dec high C=5.3|year high C=15.7|Jan low C=-5.7|Feb low C=-4.1|Mar low C=-1.1|Apr low C=3.5|May low C=8.1|Jun low C=11.2|Jul low C=12.6|Aug low C=12.3|Sep low C=9.0|Oct low C=5.1|Nov low C=1.6|Dec low C=-3.6|year low C=4.1|date=февруари 2015}}
==== Историски климатски податоци ====
{{Weather box|location=Банско (1931-1970), крајности 1926-1970|metric first=yes|single line=no|source 1=[http://www.stringmeteo.com/synop/bg_climate.php?pr=#15535 Stringmeteo.com]|Jan mean C=-1.9|Feb mean C=0|Mar mean C=3.4|Apr mean C=8.7|May mean C=13.3|Jun mean C=16.8|Jul mean C=18.9|Aug mean C=18.7|Sep mean C=14.7|Oct mean C=9.9|Nov mean C=5.2|Dec mean C=0.3|year mean C=9.3|Jan high C=2.2|Feb high C=4.7|Mar high C=8.7|Apr high C=14.8|May high C=19.7|Jun high C=23.1|Jul high C=25.5|Aug high C=25.8|Sep high C=22.5|Oct high C=16.5|Nov high C=10|Dec high C=4.7|year high C=14.9|Jan low C=-6.1|Feb low C=-4.4|Mar low C=-1.4|Apr low C=2.9|May low C=7.6|Jun low C=10.5|Jul low C=12|Aug low C=11.7|Sep low C=8.7|Oct low C=4.6|Nov low C=1.2|Dec low C=-3.9|year low C=3.6|Jan record low C=−24.8|Feb record low C=−19.3|Mar record low C=−17|Apr record low C=−7.6|May record low C=−1.2|Jun record low C=1.4|Jul record low C=4.5|Aug record low C=3|Sep record low C=−3.5|Oct record low C=−5.9|Nov record low C=−13.4|Dec record low C=−17.6|year record low C=−24.8|Jan record high C=11.4|Feb record high C=18.1|Mar record high C=26.5|Apr record high C=26.9|May record high C=30.5|Jun record high C=32|Jul record high C=34.1|Aug record high C=36.5|Sep record high C=34.4|Oct record high C=29|Nov record high C=22.3|Dec record high C=17.2|year record high C=36.5|Jan precipitation mm=71|Feb precipitation mm=59|Mar precipitation mm=52|Apr precipitation mm=56|May precipitation mm=65|Jun precipitation mm=57|Jul precipitation mm=42|Aug precipitation mm=31|Sep precipitation mm=37|Oct precipitation mm=65|Nov precipitation mm=79|Dec precipitation mm=80|year precipitation mm=694|date=февруари 2012}}
== Население ==
Според последниот попис во Бугарија од 2021 година, во Банско живееле 9.062 жители.<ref name="nsi2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nsi.bg/nrnm/show9.php?sid=1472&ezik=bul|title=Справка за населението на гр. Добринище, общ. Банско, обл. Благоевград|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304133431/http://www.nsi.bg/nrnm/show9.php?sid=1472&ezik=bul|archivedate=2016-03-04|accessdate=2018-02-04|lang=bg|url-status=dead}}</ref>
На табелата е прикажан националниот состав на населението во градот, според пописот од 2011 година:
{| class="wikitable sortable"
!Националност
!Број
!%
|-
|[[Бугари]]
|8.208
|91,00
|-
|[[Роми]]
|196
|2,17
|-
|[[Турци]]
|3
|0,03
|-
|Други
|32
|0,35
|-
|Не се самоопределиле
|21
|0,23
|-
|Не одговориле
|559
|6,19
|-
|'''Вкупно'''
|'''9.019'''
|'''100,00'''
|}
На табелата е прикажан составот на населението во градот по возраст, според пописот од 2011 година:
{| class="wikitable sortable" style="text-align:right;"
|- valign="top" bgcolor="#ececec"
!Година
|'''0 – 14 г.'''
|'''15 – 64 г.'''
|'''над 65 г.'''
|-
| align="center" |2011
|12,37%
|70,84%
|16,79%
|}
На табелата е прикажан бројот на населението во Банско за периодот 1934-2021:<ref>{{Цитат уеб|уеб_адрес=http://www.nsi.bg/census2011/|заглавие=„НСИ Преброяване на населението 2011 г.“|достъп_дата=9 юни 2019|издател=nsi.bg|език=}}</ref><ref name="pop-stat2">{{Цитат уеб|уеб_адрес=http://pop-stat.mashke.org/bulgaria-cities.htm|заглавие=„Bulgarian cities population“|достъп_дата=9 юни 2019|издател=mashke.org|език=en}}</ref>
{| class="wikitable standard"
!Година
!1934
!1946
!1956
!1965
!1975
!1985
!1992
!2001
!2011
!2021
|-
!Население
|5.540
|6.161
|6.805
|7.851
|10.015
|9.978
|9.385
|9.321
|9.019
|9.062
|}
Во градот и околината живеат голем број [[Македонци]], кои од страна на бугарската држава не се признаваат како посебна етничка заедница и голем дел од нив се запишуваат како [[Бугари]].<ref name=":0">{{БИМ}}</ref>
Според Националниот статистички институт на Бугарија, по проценките од 31 декември 2024 година, во Банско имало 10.017 жители.
== Религија ==
[[Податотека:Statiunea Bansko - una din partii.jpg|мини|280x280пкс|Скијачи во близина на Банско]]
[[Податотека:Култов ансамбъл Света Троица Банско.jpg|мини|280x280пкс|Поглед на црквата „Света Троица“]]
[[Податотека:Lift Station in Basnko svik.JPG|мини|280x280пкс|Почетната станица на жичарницата]]
[[Податотека:Bansko, Bulgaria 9.jpg|мини|280x280пкс|Стара куќа во Банско]]
[[Податотека:Bansko Nomad Fest Registration day.jpg|мини|280x280пкс|Банско Номад Фест]]
Најголема религија во Банско е христијанството. Покрај православната, постои и голема конгрегациска заедница на [[Протестантство|протестанти]], дел од Унијата на евангелистички конгрегациски цркви, која е основана во 1868 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sesc-bg.org/curkvi/bansko|title=Банско {{!}} Съюз на евангелските съборни църкви|work=www.sesc-bg.org|language=en|accessdate=2026-01-22|archive-date=2019-10-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20191022065627/http://www.sesc-bg.org/curkvi/bansko|url-status=dead}}</ref> Ромите во Банско слават и христијански и муслимански празници.
Православната црква „Света Троица“ се наоѓа во центарот на градот, а е осветена во 1835 година. Југоисточно од Банско се наоѓаат доцносредновековните цркви „Свети Ѓорѓи“ и „Свети Илија“.
== Економија и туризам ==
Планинските врвови во близина на градот, бројните езера и старите борови шуми го прават градот дестинација за рекреација и одмор.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://banskoblog.com/5-must-do-activities-in-bansko-bulgaria/|title=5 Must Do Activities in Bansko Bulgaria|work=banskoblog.com|accessdate=2026-01-22|archive-date=2025-08-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20250809211229/https://banskoblog.com/5-must-do-activities-in-bansko-bulgaria/|url-status=dead}}</ref> Уделот на Бугарија во европскиот зимски туризам постојано расте, а Банско сè повеќе се натпреварува со одморалиштата во [[Франција]] и [[Швајцарија]] поради релативно пониските трошоци.
Годишно се прават подобрувања во инфраструктурата и организацијата на скијачкиот центар на [[Тодорка]] за да се приспособи на зголемениот број туристи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://sofiaglobe.com/2023/11/23/bulgarias-tourism-ministry-all-preparations-for-2023-24-winter-season-in-place/|title=Bulgaria’s Tourism Ministry: All preparations for 2023/24 winter season in place|last=staff|first=The Sofia Globe|date=2023-11-23|work=The Sofia Globe|language=en-US|accessdate=2026-01-22}}</ref> Во 2003 година од градот била изградена жичарница, заменувајќи го возењето со минибус до примарната база Бандеришка Полјана. Од 2010 година, скијачкиот центар има 75 км скијачки патеки, од кои 35% се за почетници, 40% за напредни и 25% за искусни скијачи и сноубордери, како и 14 лифтови и влечни патеки,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.skibansko.bg/lift-status/|title=Bansko Lifts Status. Check Skiing Conditions Online.|work=Bansko Ski & Snowboard 2025/26, Lift Passes, Equipment Hire, Airport Transfers|language=en-US|accessdate=2026-01-22}}</ref> опслужувајќи до 24.500 лица на час.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.banskoski.com/bg|title=Официален сайт на Банско ски курорт|last=Banskoski|work=Banskoski|language=bg|accessdate=2026-01-22}}</ref> 80% од патеките се опремени со машини за вештачки снег. Скијачкиот центар нуди и скијачка патека од 16 км, опремена со машини за вештачки снег и осветлување, која ги поврзува повисоките делови од одморалиштето со градот. Врвот опслужуван од ски лифт се издига на надморска височина од 2.600 метри. Вертикалниот пад е речиси 1.000 метри до основната област кај Бандеришка Полјана, а над 1.600 метри со скијачките патеки до градот.
Денес Банско е познато како дестинација за [[дигитални номади]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/travel/article/20231003-bansko-bulgarias-unlikely-new-digital-nomad-hub|title=Bansko: Bulgaria's unlikely new digital nomad hub|date=2023-10-04|work=www.bbc.com|language=en-GB|accessdate=2026-01-22}}</ref> Се тврди дека приливот на дигитални номади, вклучувајќи многумина кои купиле имот во градот, придонел за стабилизирање на пазарот на недвижности во градот и зголемување на туризмот за долг престој во градот, особено надвор од зимската шпицна сезона.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://victorborg.com/bansko-digital-nomads-remote-workers-property-mountains|title=As digital nomads descend in droves, Bansko finally finds its moment - JournalismPlus|last=Borg|first=Victor Paul|date=2022-06-28|language=en-GB|accessdate=2026-01-22|archive-date=2026-01-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20260120175534/https://victorborg.com/bansko-digital-nomads-remote-workers-property-mountains|url-status=dead}}</ref> Во Банско има сè поголем број коворкинг простори. Коворкинг Банско е заедница на дигитални номади која има две коворкинг локации во северниот и јужниот дел од градот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.coworkingbansko.com/|title=Home|work=Coworking Bansko|language=en|accessdate=2026-01-22}}</ref> Се верува дека годишниот Банско Номад Фест е еден од најголемите светски настани за дигитални номади, привлекувајќи 700 учесници во 2023 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/travel/article/20231003-bansko-bulgarias-unlikely-new-digital-nomad-hub|title=Bansko: Bulgaria's unlikely new digital nomad hub|date=2023-10-04|work=www.bbc.com|language=en-GB|accessdate=2026-01-22}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
Банско поседува уникатното историско, архитектонско и уметничко наследство, како и значајни личности кои се родени или живееле во него. Градот е дом на следниве музеи:
* Куќа-музеј на Никола Вапцаров
* Куќа на уметноста
* Етнографска изложба-чаршија
* Постојана изложба на икони
* Куќа-музеј на Неофит Рилски
* Градски историски музеј
* Историски музеј, село Елешница, со богати наоди од неолитот (VI – IV милениум п.н.е.)
== Образование ==
=== Училишта ===
* Основно училиште „Св. Паисиј Хилендарски“
* Средно училиште „Неофит Рилски“
* Средно стручно училиште за електроника и енергетика (Банско)
* Средно стручно училиште за економија и туризам „Алеко Константинов“
* Средно стручно училиште за шумарство „Никола Вапцаров“
== Спорт ==
Банско неодамна бил домаќин на трките во алпско скијање од [[Светски куп во алпско скијање|Светскиот куп на ФИС]]: женската трка во 2009 година во [[спуст]] и [[супервелеслалом]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fis-ski.com/uk/604/1228.html?event_id=24710&cal_suchsector=AL|title=archive.ph|work=archive.ph|accessdate=2026-01-22|archive-date=2012-07-30|archive-url=https://archive.today/20120730051239/http://www.fis-ski.com/uk/604/1228.html?event_id=24710&cal_suchsector=AL|url-status=dead}}</ref> Машката трка за прв пат се одржала во Банско во 2011 година во [[алпска комбинација]] и [[слалом]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fis-ski.com/uk/604/1228.html?event_id=28175&cal_suchsector=AL|title=archive.ph|work=archive.ph|accessdate=2026-01-22|archive-date=2013-01-02|archive-url=https://archive.today/20130102144012/http://www.fis-ski.com/uk/604/1228.html?event_id=28175&cal_suchsector=AL|url-status=dead}}</ref> Банско бил домаќин и на машкиот [[велеслалом]] во февруари 2012 година и на женскиот спуст и супервелеслалом,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fis-ski.com/data/document/1112ladies_june11.pdf|title=Wayback Machine|work=www.fis-ski.com|accessdate=2026-01-22|archive-date=2012-09-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20120925190129/http://www.fis-ski.com/data/document/1112ladies_june11.pdf|url-status=dead}}</ref> и машкиот велеслалом и слалом.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fis-ski.com/data/document/1112men_june11.pdf|title=Wayback Machine|work=www.fis-ski.com|accessdate=2026-01-22|archive-date=2012-09-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20120926104032/http://www.fis-ski.com/data/document/1112men_june11.pdf|url-status=dead}}</ref>
Редовно се одржуваат алпски и биатлонски натпревари, како и натпревари во [[скијање на даска]].
== Редовни настани ==
Во градот се одржува годишниот џез фестивал Банско, како и годишниот концерт на поп-ѕвезди во Банско. Градот бил домаќин на Меѓународната лингвистичка олимпијада во 2023 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ioling.org/2023/|title=Bansko 2023|work=International Linguistics Olympiad|language=en|accessdate=2026-01-22}}</ref>
Фестивалот на номадите во Банско, еден од најголемите настани за дигитални номади со учесници од целиот свет, се одржува во Банско секоја година, последната недела од јуни.
== Друго ==
[[Врв Банско|Врвот Банско]] на островот [[Ливингстон (остров)|Ливингстон]] на [[Јужни Шетландски Острови|Јужните Шетландски Острови]], [[Антарктик]], е именуван по градот Банско.
== Збратимени градови ==
Банско е [[Збратимени градови|збратимен]] со:
* {{flagicon|GRE}} [[Ениќој (Серско)|Ениќој]], Грција
* {{flagicon|GRE}} [[Димотика]], Грција
* {{flagicon|GRE}} [[Доксат]], Грција
* {{flagicon|POL}} [[Закопане]], Полска
* {{flagicon|Italy}} [[Бормио]], Италија (од 2023)
== Личности ==
Меѓу значајните личности што се родени или живееле во Банско се:
* [[Свети Паисиј Хилендарски|Паисиј Хилендарски (]]1722-1773), автор на „''Историја славјаноболгарскаја''“
* [[Неофит Рилски]] (1793-1881), монах, учител и уметник
* [[Лазар Тодев]] (1853-1898), македонски револуционер, трговец и просветител
* [[Димитар Фурнаџиев]] (1866-1944), [[Американски Македонци|американски македонски]] активист, [[Презвитеријанство|презвитеријанист]] и [[Теологија|теолошки]] пропагатор
* [[Георги Голев]] (1869-?), македонски револуционер
* [[Димитар Лазаров]] (1873-1952), македонски револуционер
* [[Димитар Молеров]] (1874-1961), македонски поет, драматург, фолклорист, филолог, публицист и револуционер
* [[Симеон Молеров]] (1875-1923), македонски револуционер
* [[Костадин Молеров]] (1876-1957), македонски фолклорист, собирач на македонско народно творештво и револуционер
* [[Герасим Огнанов]] (1885-1912), македонски револуционер
* [[Цветко Бизев]] (1886-1977), македонски револуционер
* [[Јонко Вапцаров]] (1861/80-1939), македонски револуционер, татко на [[Никола Вапцаров]]
* [[Елена Вапцарова]] (1882-1969), македонска учителка, мајка на [[Никола Вапцаров]]
* [[Никола Вапцаров]] (1909-1942), македонски поет и револуционер
* [[Георги Пирински (постариот)|Георги Пирински]] (1902-1992), еден од водечките активисти меѓу македонската емиграција во [[Северна Америка]] помеѓу двете светски војни, татко на современиот бугарски политичар [[Георги Пирински]]
* [[Ирина Никулчина]] (родена 1974), добитник на бронзен медал на [[Зимски олимписки игри 2002|Зимските олимписки игри во 2002 година]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://banskoski.com Скијачки центар Банско] Скијачки центар
* [http://bansko24.com Информациски портал на град Банско]
* [http://bansko.net Банско] Портал на града
* [http://vipponuda.com/hoteli-bansko-bulgaria/ Хотели Банско - Бугарија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151215212250/http://vipponuda.com/hoteli-bansko-bulgaria/ |date=2015-12-15 }}
* [http://www.vipoferta.bg/hoteli-bansko/ Хотели в Банско]
{{Општина Банско}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Банско (град)| ]]
[[Категорија:Општина Банско]]
[[Категорија:Туризам во Бугарија]]
[[Категорија:Зимски туристички центри]]
[[Категорија:Скијачки центри во Бугарија]]
[[Категорија:Градови во Пиринска Македонија]]
696930fhrxlycoezi13zm36nw2cfpcl
5608686
5608668
2026-08-12T21:58:04Z
Gurther
105215
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/~2026-44367-19|~2026-44367-19]]) и ја поврати преработката 5596132 на InternetArchiveBot
5608686
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
| name = Банско
| native_name =
| native_name_lang = <!-- ISO 639-2 code e.g. "fr" for French. If more than one, use {{lang}} instead -->
| settlement_type =
| image_skyline = {{Photomontage|position=center
|photo1a = Bansko ski resort (23917454674).jpg
|photo2a = Bansko station 3.jpg
|photo2b = Bansko in the winter 01.jpg
|photo3a = Bansko in the winter 04.jpg
|photo3b = Банско November 2012 - panoramio (102).jpg
|photo4a = Църквата "Св.Троица" с часовниковата кула-камбанария.jpg
|photo4b = Гледка от лифт Банско 02.jpg
|size = 270
|spacing = 1
|color = #FFFFFF
|border = 0
|foot_montage = }}
| image_alt =
| image_caption = Банско
| image_flag =
| flag_alt =
| image_seal =
| seal_alt =
| image_shield = Banskogerb.jpg
| shield_alt =
| nickname =
| motto =
| image_map ={{ПолКарта
| Пиринска Македонија
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Банско во [[Општина Банско]] и [[Благоевград (област)|Благоевградската област]]</center>
| релјефна =
| натпис = Банско
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 41| ГШ_мин = 50| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 23| ГД_мин = 30| ГД_прав = E
}}
| map_alt =
| map_caption =
| pushpin_map = Бугарија
| pushpin_label_position =
| pushpin_map_alt =
| pushpin_map_caption = Местоположба на Банско во [[Бугарија]]
| latd = 41 |latm = 50 |lats = 17.88 |latNS = N
| longd = 23 |longm = 30 |longs = 18.64 |longEW = E
| coor_pinpoint =
| coordinates_type =
| coordinates_display = inline,title
| coordinates_footnotes =
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = {{знаме|Бугарија}}
| subdivision_type1 = [[Административна поделба на Бугарија|Област]]
| subdivision_name1 = [[Благоевград (област)|Благоевградска]]
| subdivision_type2 = [[Општини во Бугарија|Општина]]
| subdivision_name2 = [[Општина Банско|Банско]]
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
| established_title =
| established_date =
| founder =
| seat_type =
| seat =
| government_footnotes =
| leader_party = Независен
| leader_title = Кмет
| leader_name = Стојчо Баненски
| unit_pref = Metric<!-- or US or UK -->
<!-- ALL fields with measurements have automatic unit conversion -->
<!-- for references: use <ref> tags -->
| area_footnotes =
| area_urban_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_rural_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_metro_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_magnitude = <!-- <ref> </ref> -->
| area_note =
| area_water_percent =
| area_rank =
| area_blank1_title =
| area_blank2_title =
<!-- square kilometers -->
| area_total_km2 = 148,28
| area_land_km2 =
| area_water_km2 =
| area_urban_km2 =
| area_rural_km2 =
| area_metro_km2 =
| area_blank1_km2 =
| area_blank2_km2 =
<!-- hectares -->
| area_total_ha =
| area_land_ha =
| area_water_ha =
| area_urban_ha =
| area_rural_ha =
| area_metro_ha =
| area_blank1_ha =
| area_blank2_ha =
<!-- dunams used in Middle East articles only -->
| dunam_link = <!-- which dunam to link -->
| area_total_dunam =
| area_land_dunam =
| area_water_dunam =
| area_urban_dunam =
| area_rural_dunam =
| area_metro_dunam =
| area_blank1_dunam =
| area_blank2_dunam =
| length_km =
| width_km =
| dimensions_footnotes =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 925
| population_footnotes =
| population_total = 10017
| population_as_of = 2024
| population_density_km2 = auto
| population_demonym =Банчани
| population_note =
| timezone1 = [[UTC+02:00|UTC+2]]
| utc_offset1 =
| timezone1_DST = [[UTC+3]]
| utc_offset1_DST =
| postal_code_type = [[Поштенски броеви во Македонија|Поштенски бр.]]
| postal_code = 2770
| area_code_type =
| area_code = 0749
| blank_name = [[Автомобилски регистарски таблички во Бугарија|Рег. таб.]]
| blank_info = Е
| blank1_name =
| blank1_info =
| iso_code =
| website = [https://bansko.bg/ www.bansko.bg]
| footnotes =
}}
::''Оваа статија се однесува на градот Банско во Бугарија. За селото Банско во Македонија, видете [[Банско]].''
'''Банско''' ({{langx|bg|Банско}}) — [[град]] во [[Разлог (област)|Разлошко]], [[Пиринска Македонија]], денес во [[Благоевград (област)|Благоевградската област]], [[Бугарија|Република Бугарија]]. Според проценка од 2024 година, градот има 10.017 жители. Градот е сместен на источните падини на планината [[Пирин]], блиску до градот [[Разлог]], а во неговата непосредна близина се наоѓа и ски-центарот кој го носи истото име. Градот е седиште на [[Банско (општина)|Општина Банско]].
Банско е родното место на македонскиот поет [[Никола Вапцаров]], како и на [[Неофит Рилски]]. Бугарските историчари тврдат дека [[Свети Паисиј Хилендарски|Св. Паисиј Хилендарски]] исто така е родум од тука.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ndt1.com/calendar_event.php?eid=20050311094546706 |title=архивски примерок |accessdate=2007-10-16 |archive-date=2007-09-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070929021317/http://www.ndt1.com/calendar_event.php?eid=20050311094546706 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://demokraciadnes.bg/print/article.php?aid=1940&ed=26 |title=архивски примерок |accessdate=2007-10-16 |archive-date=2007-10-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071020170825/http://demokraciadnes.bg/print/article.php?aid=1940&ed=26 |url-status=dead }}</ref> Во периодот на [[1896]] година [[Гоце Делчев]] учителствувал во Банско, но оттука бил протеран од градските големци поради својата сомнителна револуционерна дејност. Денес во градот живеат значителен број Македонци, како и луѓе со потекло од Македонија.
== Историја ==
На 2 километри југозападно од градот, во областа „Шипотско“, биле откриени остатоци од античка и средновековна црква. Изградена кон крајот на 4-ти или почетокот на 5-ти век, веројатно на постара тракиска градба, а околу неа е развиена некропола со над 150 гробови. Античката црква била уништена во 6-ти век, обновена по 12-ти век и повторно уништена од Османлиите.<ref>Димитров, Димитар. Христијанските цркви во бугарските земји, 1-9 век. Софија, Фондација Покров Богородичен, 2013. <nowiki>ISBN 978-954-2972-17-4</nowiki>. стр. 175.</ref>
Во 18-ти и 19-ти век, Банско одржувало живи врски со [[Рилски манастир|Рилскиот манастир]]. Во селото работел манастир, каде што Јосиф Градителот бил свештеник некое време. Групи поклоници од Банско великодушно донирале на манастирот. Во 1840 година, од нив биле добиени 4.310 гроша. Молеровците иконописци од Банско станале познати по своите фрески во црквата и капелите на манастирот и иконите што ги изработувале за него. Храна за братството се доставувала од Банско - грав, сапун, маслиново масло и друго. Во 1852 година, Тодор од Банско поставил железен дарак за манастирот во селото [[Рила (град)|Рила]].<ref>Камбурова-Радкова, Румјана. Рилскиот манастир за време на преродбата. Софија, 1972, стр. 95.</ref>
Околу 1850 година, била основана [[Бугарска егзархија|Егзархиска]] православна општина Банско, како продолжение на јавниот совет на ниво на целата заедница формиран во 1833 година, на чело со Лазар Герман, за да обезбеди средства, материјали и работна сила за изградба и декорација на црквата „Света Троица“, осветена во 1835 година. Раководството на општината вклучувало влијателни претставници на трговската и занаетчиската класа. Во 1860-тите и 1870-тите, општината ја водела борбата против грчките црковни власти и за развој на просветната работа во селото. На нејзина иницијатива, во 1857 година била изградена нова училишна зграда, взаемното училиште било претворено во училница, а биле дистрибуирани весници и литература. Општината ја организирала изградбата на камбанаријата на црквата „Света Троица“ во 1850 година и поставувањето на часовник во 1865 година.
Според сведоштвата на американските мисионери кои го посетиле Банско во 1867 година, тоа имало 4-5 илјади жители, кои ги пречекале позитивно. Во 1870-тите, заедно со другите населени места во [[Разлог (област)|Разлошко]], се спротивставувале на протестантската пропаганда. Црковната општина Банско им обезбедила материјална помош на семејствата кои страдале за време на задушувањето на [[Македонско востание|Кресненското востание]] од 1878-1879 година, како и на [[Илинденско востание|Илинденското востание]] од 1903 година.
Во „''[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]''“, објавена во [[Истанбул|Константинопол]] во 1878 година и која ја одразува статистиката на населението од 1873 година, Банско е наведено како село со 798 домаќинства и 2700 Македонци.<ref name="БИМ23">{{БИМ}}</ref><ref>Македония и Одринско: Статистика на населението от 1873 г. София, Македонски научен институт – София, Македонска библиотека № 33, 1995. <nowiki>ISBN 954-8187-21-3</nowiki>. с. 128 – 129.</ref>
[[Георги Стрезов]] за Банско (1891):<blockquote>Банско, паланка поголема од [[Мехомија]], 1 час јужно. Патот е рамен и широк. Банско се наоѓа на рид; има добар поглед, подобар од Мехомија. Нема чаршија; има 5 анови во средината на Банско. Водата е изобилна овде; секоја улица има поток, секој пат има чешма. Повеќето куќи се камени и двокатни. Во средината на селото се наоѓа прекрасна црква „Света Троица“ со камбанарија од делкан камен. Исто така, има и градски часовник, направен од самостоен инженер и машиноградител, Т. Х. Радонов. Училиштето не е далеку од црквата, нова огромна зграда, која може да прими до илјада ученици; дворот е широк. Има 6 учители со 300 ученици; женско училиште, малку подалеку, со 2 учители и до 150 ученици. До 1887 година, двете училишта биле обединети, а потоа прво се разделиле и ги формирале првото и второто одделение за време на учителите Самарџиев и Бојанов. Протестантите, околу 50 куќи, имаат свое училиште и молитвен дом.
Главното занимање на жителите е земјоделството. Табаклукот, кој некогаш бил во добра состојба, сега вработува 50 луѓе во 3 табахани. Има секакви други занаетчии. Гигантскиот раст, силната структура, црвениот изглед и вродената духовитост на жителите се извонредни. Многумина без никаква наука изградиле фабрики за волна, машини за ткаење итн. Дрводелците не се помалку вешти. Банчани се разликуваат од другите населби по својот благ карактер; истата разлика е забележлива и во говорот. Во Банско и [[Белица (Пиринско)|Белица]] се вели дека има луѓе кои специјално се занимаваат со правење лажни пари; овој занает бил стар на тоа место. Забележете дека има многу вешти железари. Столарството значително напреднало: производи од ковчези, столови итн. се дистрибуираат низ цела Македонија и Бугарија. Покрај гореспоменатата црква, има уште една стара во близина на гробиштата. 1200 куќи, само Македонци.<ref name="БИМ23" /><ref>Периодично списание на Бугарското литературно друштво во Средецово осмо одделение (XXXVII-XXXVIII). Средец, Државна печатница, 1891. стр. 13 – 14.</ref></blockquote>Според статистиката на [[Васил К’нчов]] кон краjот на ХІХ век, Банско била најголемата населба во Разлошката област. Таму живееле 6.500 [[Македонци|Македонци христијани]].<ref name="БИМ23" /><ref>{{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/vk/index.html|title=Македония. Етнография и статистика|last=Кънчов|first=Васил|publisher=Проф. М. Дринов|year=1996|edition=II|location=София|pages=192|chapter=Разлогъ|origyear=1900|chapterurl=http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_20.htm|lang=bg}}</ref>
На почетокот на [[Балкански војни|Балканската војна]] во 1912 година, 131 жител од Банско се пријавиле како волонтери во [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринските доброволни чети]]. За време на војната, општината организирала собирање храна и облека за бугарската војска и доброволните одреди на ВМРО. Банско било ослободено од турска власт на 5 октомври 1912 година со помош на одреди предводени од [[Јонко Вапцаров]], [[Христо Чернопеев]], [[Георги Занков]], [[Михаил Чеков]], [[Пејо Јаворов]], [[Стефан Чавдаров]], [[Лазар Колчагов]] и други.<ref>Узунов, Кр., Проф. Генчо Начев, Забравената война 1912 – 1913. „Витамин Арт“. С. 2013 г., стр. 172 – 176.</ref>
Асен Тодев бил избран за прв градоначалник (претседател на општинската комисија), а членови на комисијата биле Лазар Галабов и Марко Ковачев.<ref>Николов, Н., Средков, Р. – „Война за национално освобождение и обединение 1912 – 1913 г.“, София, 1989, Военно издателство (Институт за военна история при ГЩ на БНА, Сборник доклади и научни съобщения, изнесени на сесията по повод 75-годишнината от Балканската война 14 – 15 април 1988 г., Самоков, Разлог), София, 1989, Военно издателство, стр. 77</ref>
Во 1914 година, селото Банско официјално било прогласено за град.<ref>{{Наведена книга|title=Гласник Етнографског института|url=https://books.google.bg/books?id=1_aZAAAAIAAJ&pg=PA94&lpg=PA94&dq=%D0%91%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%82+%D0%BD%D0%B0+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&source=bl&ots=OW6uHZI2AR&sig=ACfU3U0ry0F5-jYw4ySTQR0lgiqAIshHZw&hl=bg&sa=X&ved=2ahUKEwjsuYePpv7oAhWE4aYKHZrVC6cQ6AEwCXoECAoQAQ#v=onepage&q&f=false|publisher=Научно дело|date=1995|language=sr}}</ref><ref>Р. Иванова: Фолклорът на малкия град – традиция и съвременно състояние – БФ, 1991, кн. 2, стр. 31 – 34.</ref>
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Општина_Банско.svg|мини|280x280px|Карта на Општина Банско со населените места]]
Банско се наоѓа во подножјето на [[Пирин|Пирин Планина]], недалеку од истоимениот [[Национален парк Пирин|национален парк]], во долината на реката [[Места]] на надморска височина од 925 метри. Низ Банско поминува реката [[Глазне]]. Климата е планинска и овозможува снежната покривка да се задржи од декември до април, а алпската природа на Пирин Планини обезбедува одлични услови за професионално и аматерско скијање. Градот важи за еден од најголемите скијачки центри на Балканот.
Градот е оддалечен 56 км од [[Горна Џумаја]], околу 160 км од [[Софија]] и околу 220 км од [[Солун]]. Банско е станица на линија Септември-Добриншта од [[Септември (град)|Септември]] до [[Добриништа]]. Постојат железнички врски до Софија, [[Пловдив]] и [[Бургас]]. Постојат автобуски врски до Софија, Пловдив, Благоевград, [[Мехомија|Разлог]] и [[Неврокоп]].
Блиското село [[Бања (Пиринско)|Бања]], кое се наоѓа на само 5 км од градот, е познато по своите 27 термално-минерални извори.
=== Клима ===
{{Weather box|location=Банско (2000-2014)|metric first=yes|single line=no|source 1=[http://www.stringmeteo.com/synop/maxmin_month.php?year=2015&month=10&dst=&dend=&ord=num&submit=%D0%9F%D0%9E%D0%9A%D0%90%D0%96%D0%98#sel Stringmeteo.com]|Jan mean C=-1.6|Feb mean C=0.7|Mar mean C=4.3|Apr mean C=9.6|May mean C=14.5|Jun mean C=17.7|Jul mean C=20.2|Aug mean C=20.1|Sep mean C=16.1|Oct mean C=11.1|Nov mean C=6.4|Dec mean C=0.3|year mean C=10.0|Jan high C=3.1|Feb high C=5.5|Mar high C=9.6|Apr high C=15.7|May high C=20.8|Jun high C=23.9|Jul high C=26.8|Aug high C=26.9|Sep high C=23.1|Oct high C=17.2|Nov high C=11.1|Dec high C=5.3|year high C=15.7|Jan low C=-5.7|Feb low C=-4.1|Mar low C=-1.1|Apr low C=3.5|May low C=8.1|Jun low C=11.2|Jul low C=12.6|Aug low C=12.3|Sep low C=9.0|Oct low C=5.1|Nov low C=1.6|Dec low C=-3.6|year low C=4.1|date=февруари 2015}}
==== Историски климатски податоци ====
{{Weather box|location=Банско (1931-1970), крајности 1926-1970|metric first=yes|single line=no|source 1=[http://www.stringmeteo.com/synop/bg_climate.php?pr=#15535 Stringmeteo.com]|Jan mean C=-1.9|Feb mean C=0|Mar mean C=3.4|Apr mean C=8.7|May mean C=13.3|Jun mean C=16.8|Jul mean C=18.9|Aug mean C=18.7|Sep mean C=14.7|Oct mean C=9.9|Nov mean C=5.2|Dec mean C=0.3|year mean C=9.3|Jan high C=2.2|Feb high C=4.7|Mar high C=8.7|Apr high C=14.8|May high C=19.7|Jun high C=23.1|Jul high C=25.5|Aug high C=25.8|Sep high C=22.5|Oct high C=16.5|Nov high C=10|Dec high C=4.7|year high C=14.9|Jan low C=-6.1|Feb low C=-4.4|Mar low C=-1.4|Apr low C=2.9|May low C=7.6|Jun low C=10.5|Jul low C=12|Aug low C=11.7|Sep low C=8.7|Oct low C=4.6|Nov low C=1.2|Dec low C=-3.9|year low C=3.6|Jan record low C=−24.8|Feb record low C=−19.3|Mar record low C=−17|Apr record low C=−7.6|May record low C=−1.2|Jun record low C=1.4|Jul record low C=4.5|Aug record low C=3|Sep record low C=−3.5|Oct record low C=−5.9|Nov record low C=−13.4|Dec record low C=−17.6|year record low C=−24.8|Jan record high C=11.4|Feb record high C=18.1|Mar record high C=26.5|Apr record high C=26.9|May record high C=30.5|Jun record high C=32|Jul record high C=34.1|Aug record high C=36.5|Sep record high C=34.4|Oct record high C=29|Nov record high C=22.3|Dec record high C=17.2|year record high C=36.5|Jan precipitation mm=71|Feb precipitation mm=59|Mar precipitation mm=52|Apr precipitation mm=56|May precipitation mm=65|Jun precipitation mm=57|Jul precipitation mm=42|Aug precipitation mm=31|Sep precipitation mm=37|Oct precipitation mm=65|Nov precipitation mm=79|Dec precipitation mm=80|year precipitation mm=694|date=февруари 2012}}
== Население ==
Според последниот попис во Бугарија од 2021 година, во Банско живееле 9.062 жители.<ref name="nsi2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nsi.bg/nrnm/show9.php?sid=1472&ezik=bul|title=Справка за населението на гр. Добринище, общ. Банско, обл. Благоевград|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304133431/http://www.nsi.bg/nrnm/show9.php?sid=1472&ezik=bul|archivedate=2016-03-04|accessdate=2018-02-04|lang=bg|url-status=dead}}</ref>
На табелата е прикажан националниот состав на населението во градот, според пописот од 2011 година:
{| class="wikitable sortable"
!Националност
!Број
!%
|-
|[[Бугари]]
|8.208
|91,00
|-
|[[Роми]]
|196
|2,17
|-
|[[Турци]]
|3
|0,03
|-
|Други
|32
|0,35
|-
|Не се самоопределиле
|21
|0,23
|-
|Не одговориле
|559
|6,19
|-
|'''Вкупно'''
|'''9.019'''
|'''100,00'''
|}
На табелата е прикажан составот на населението во градот по возраст, според пописот од 2011 година:
{| class="wikitable sortable" style="text-align:right;"
|- valign="top" bgcolor="#ececec"
!Година
|'''0 – 14 г.'''
|'''15 – 64 г.'''
|'''над 65 г.'''
|-
| align="center" |2011
|12,37%
|70,84%
|16,79%
|}
На табелата е прикажан бројот на населението во Банско за периодот 1934-2021:<ref>{{Цитат уеб|уеб_адрес=http://www.nsi.bg/census2011/|заглавие=„НСИ Преброяване на населението 2011 г.“|достъп_дата=9 юни 2019|издател=nsi.bg|език=}}</ref><ref name="pop-stat2">{{Цитат уеб|уеб_адрес=http://pop-stat.mashke.org/bulgaria-cities.htm|заглавие=„Bulgarian cities population“|достъп_дата=9 юни 2019|издател=mashke.org|език=en}}</ref>
{| class="wikitable standard"
!Година
!1934
!1946
!1956
!1965
!1975
!1985
!1992
!2001
!2011
!2021
|-
!Население
|5.540
|6.161
|6.805
|7.851
|10.015
|9.978
|9.385
|9.321
|9.019
|9.062
|}
Во градот и околината живеат голем број [[Македонци]], кои од страна на бугарската држава не се признаваат како посебна етничка заедница и голем дел од нив се запишуваат како [[Бугари]].<ref name=":0">{{БИМ}}</ref>
Според Националниот статистички институт на Бугарија, по проценките од 31 декември 2024 година, во Банско имало 10.017 жители.
== Религија ==
[[Податотека:Statiunea Bansko - una din partii.jpg|мини|280x280пкс|Скијачи во близина на Банско]]
[[Податотека:Култов ансамбъл Света Троица Банско.jpg|мини|280x280пкс|Поглед на црквата „Света Троица“]]
[[Податотека:Lift Station in Basnko svik.JPG|мини|280x280пкс|Почетната станица на жичарницата]]
[[Податотека:Bansko, Bulgaria 9.jpg|мини|280x280пкс|Стара куќа во Банско]]
[[Податотека:Bansko Nomad Fest Registration day.jpg|мини|280x280пкс|Банско Номад Фест]]
Најголема религија во Банско е христијанството. Покрај православната, постои и голема конгрегациска заедница на [[Протестантство|протестанти]], дел од Унијата на евангелистички конгрегациски цркви, која е основана во 1868 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sesc-bg.org/curkvi/bansko|title=Банско {{!}} Съюз на евангелските съборни църкви|work=www.sesc-bg.org|language=en|accessdate=2026-01-22|archive-date=2019-10-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20191022065627/http://www.sesc-bg.org/curkvi/bansko|url-status=dead}}</ref> Ромите во Банско слават и христијански и муслимански празници.
Православната црква „Света Троица“ се наоѓа во центарот на градот, а е осветена во 1835 година. Југоисточно од Банско се наоѓаат доцносредновековните цркви „Свети Ѓорѓи“ и „Свети Илија“.
== Економија и туризам ==
Планинските врвови во близина на градот, бројните езера и старите борови шуми го прават градот дестинација за рекреација и одмор.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://banskoblog.com/5-must-do-activities-in-bansko-bulgaria/|title=5 Must Do Activities in Bansko Bulgaria|work=banskoblog.com|accessdate=2026-01-22|archive-date=2025-08-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20250809211229/https://banskoblog.com/5-must-do-activities-in-bansko-bulgaria/|url-status=dead}}</ref> Уделот на Бугарија во европскиот зимски туризам постојано расте, а Банско сè повеќе се натпреварува со одморалиштата во [[Франција]] и [[Швајцарија]] поради релативно пониските трошоци.
Годишно се прават подобрувања во инфраструктурата и организацијата на скијачкиот центар на [[Тодорка]] за да се приспособи на зголемениот број туристи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://sofiaglobe.com/2023/11/23/bulgarias-tourism-ministry-all-preparations-for-2023-24-winter-season-in-place/|title=Bulgaria’s Tourism Ministry: All preparations for 2023/24 winter season in place|last=staff|first=The Sofia Globe|date=2023-11-23|work=The Sofia Globe|language=en-US|accessdate=2026-01-22}}</ref> Во 2003 година од градот била изградена жичарница, заменувајќи го возењето со минибус до примарната база Бандеришка Полјана. Од 2010 година, скијачкиот центар има 75 км скијачки патеки, од кои 35% се за почетници, 40% за напредни и 25% за искусни скијачи и сноубордери, како и 14 лифтови и влечни патеки,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.skibansko.bg/lift-status/|title=Bansko Lifts Status. Check Skiing Conditions Online.|work=Bansko Ski & Snowboard 2025/26, Lift Passes, Equipment Hire, Airport Transfers|language=en-US|accessdate=2026-01-22}}</ref> опслужувајќи до 24.500 лица на час.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.banskoski.com/bg|title=Официален сайт на Банско ски курорт|last=Banskoski|work=Banskoski|language=bg|accessdate=2026-01-22}}</ref> 80% од патеките се опремени со машини за вештачки снег. Скијачкиот центар нуди и скијачка патека од 16 км, опремена со машини за вештачки снег и осветлување, која ги поврзува повисоките делови од одморалиштето со градот. Врвот опслужуван од ски лифт се издига на надморска височина од 2.600 метри. Вертикалниот пад е речиси 1.000 метри до основната област кај Бандеришка Полјана, а над 1.600 метри со скијачките патеки до градот.
Денес Банско е познато како дестинација за [[дигитални номади]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/travel/article/20231003-bansko-bulgarias-unlikely-new-digital-nomad-hub|title=Bansko: Bulgaria's unlikely new digital nomad hub|date=2023-10-04|work=www.bbc.com|language=en-GB|accessdate=2026-01-22}}</ref> Се тврди дека приливот на дигитални номади, вклучувајќи многумина кои купиле имот во градот, придонел за стабилизирање на пазарот на недвижности во градот и зголемување на туризмот за долг престој во градот, особено надвор од зимската шпицна сезона.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://victorborg.com/bansko-digital-nomads-remote-workers-property-mountains|title=As digital nomads descend in droves, Bansko finally finds its moment - JournalismPlus|last=Borg|first=Victor Paul|date=2022-06-28|language=en-GB|accessdate=2026-01-22|archive-date=2026-01-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20260120175534/https://victorborg.com/bansko-digital-nomads-remote-workers-property-mountains|url-status=dead}}</ref> Во Банско има сè поголем број коворкинг простори. Коворкинг Банско е заедница на дигитални номади која има две коворкинг локации во северниот и јужниот дел од градот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.coworkingbansko.com/|title=Home|work=Coworking Bansko|language=en|accessdate=2026-01-22}}</ref> Се верува дека годишниот Банско Номад Фест е еден од најголемите светски настани за дигитални номади, привлекувајќи 700 учесници во 2023 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/travel/article/20231003-bansko-bulgarias-unlikely-new-digital-nomad-hub|title=Bansko: Bulgaria's unlikely new digital nomad hub|date=2023-10-04|work=www.bbc.com|language=en-GB|accessdate=2026-01-22}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
Банско поседува уникатното историско, архитектонско и уметничко наследство, како и значајни личности кои се родени или живееле во него. Градот е дом на следниве музеи:
* Куќа-музеј на Никола Вапцаров
* Куќа на уметноста
* Етнографска изложба-чаршија
* Постојана изложба на икони
* Куќа-музеј на Неофит Рилски
* Градски историски музеј
* Историски музеј, село Елешница, со богати наоди од неолитот (VI – IV милениум п.н.е.)
== Образование ==
=== Училишта ===
* Основно училиште „Св. Паисиј Хилендарски“
* Средно училиште „Неофит Рилски“
* Средно стручно училиште за електроника и енергетика (Банско)
* Средно стручно училиште за економија и туризам „Алеко Константинов“
* Средно стручно училиште за шумарство „Никола Вапцаров“
== Спорт ==
Банско неодамна бил домаќин на трките во алпско скијање од [[Светски куп во алпско скијање|Светскиот куп на ФИС]]: женската трка во 2009 година во [[спуст]] и [[супервелеслалом]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fis-ski.com/uk/604/1228.html?event_id=24710&cal_suchsector=AL|title=archive.ph|work=archive.ph|accessdate=2026-01-22|archive-date=2012-07-30|archive-url=https://archive.today/20120730051239/http://www.fis-ski.com/uk/604/1228.html?event_id=24710&cal_suchsector=AL|url-status=dead}}</ref> Машката трка за прв пат се одржала во Банско во 2011 година во [[алпска комбинација]] и [[слалом]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fis-ski.com/uk/604/1228.html?event_id=28175&cal_suchsector=AL|title=archive.ph|work=archive.ph|accessdate=2026-01-22|archive-date=2013-01-02|archive-url=https://archive.today/20130102144012/http://www.fis-ski.com/uk/604/1228.html?event_id=28175&cal_suchsector=AL|url-status=dead}}</ref> Банско бил домаќин и на машкиот [[велеслалом]] во февруари 2012 година и на женскиот спуст и супервелеслалом,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fis-ski.com/data/document/1112ladies_june11.pdf|title=Wayback Machine|work=www.fis-ski.com|accessdate=2026-01-22|archive-date=2012-09-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20120925190129/http://www.fis-ski.com/data/document/1112ladies_june11.pdf|url-status=dead}}</ref> и машкиот велеслалом и слалом.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fis-ski.com/data/document/1112men_june11.pdf|title=Wayback Machine|work=www.fis-ski.com|accessdate=2026-01-22|archive-date=2012-09-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20120926104032/http://www.fis-ski.com/data/document/1112men_june11.pdf|url-status=dead}}</ref>
Редовно се одржуваат алпски и биатлонски натпревари, како и натпревари во [[скијање на даска]].
== Редовни настани ==
Во градот се одржува годишниот џез фестивал Банско, како и годишниот концерт на поп-ѕвезди во Банско. Градот бил домаќин на Меѓународната лингвистичка олимпијада во 2023 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ioling.org/2023/|title=Bansko 2023|work=International Linguistics Olympiad|language=en|accessdate=2026-01-22}}</ref>
Фестивалот на номадите во Банско, еден од најголемите настани за дигитални номади со учесници од целиот свет, се одржува во Банско секоја година, последната недела од јуни.
== Друго ==
[[Врв Банско|Врвот Банско]] на островот [[Ливингстон (остров)|Ливингстон]] на [[Јужни Шетландски Острови|Јужните Шетландски Острови]], [[Антарктик]], е именуван по градот Банско.
== Збратимени градови ==
Банско е [[Збратимени градови|збратимен]] со:
* {{flagicon|GRE}} [[Ениќој (Серско)|Ениќој]], Грција
* {{flagicon|GRE}} [[Димотика]], Грција
* {{flagicon|GRE}} [[Доксат]], Грција
* {{flagicon|POL}} [[Закопане]], Полска
* {{flagicon|Italy}} [[Бормио]], Италија (од 2023)
== Личности ==
Меѓу значајните личности што се родени или живееле во Банско се:
* [[Свети Паисиј Хилендарски|Паисиј Хилендарски (]]1722-1773), автор на „''Историја славјаноболгарскаја''“
* [[Неофит Рилски]] (1793-1881), монах, учител и уметник
* [[Лазар Тодев]] (1853-1898), македонски револуционер, трговец и просветител
* [[Димитар Фурнаџиев]] (1866-1944), [[Американски Македонци|американски македонски]] активист, [[Презвитеријанство|презвитеријанист]] и [[Теологија|теолошки]] пропагатор
* [[Георги Голев]] (1869-?), македонски револуционер
* [[Димитар Лазаров]] (1873-1952), македонски револуционер
* [[Димитар Молеров]] (1874-1961), македонски поет, драматург, фолклорист, филолог, публицист и револуционер
* [[Симеон Молеров]] (1875-1923), македонски револуционер
* [[Костадин Молеров]] (1876-1957), македонски фолклорист, собирач на македонско народно творештво и револуционер
* [[Герасим Огнанов]] (1885-1912), македонски револуционер
* [[Цветко Бизев]] (1886-1977), македонски револуционер
* [[Јонко Вапцаров]] (1861/80-1939), македонски револуционер, татко на [[Никола Вапцаров]]
* [[Елена Вапцарова]] (1882-1969), македонска учителка, мајка на [[Никола Вапцаров]]
* [[Никола Вапцаров]] (1909-1942), македонски поет и револуционер
* [[Георги Пирински (постариот)|Георги Пирински]] (1902-1992), еден од водечките активисти меѓу македонската емиграција во [[Северна Америка]] помеѓу двете светски војни, татко на современиот бугарски политичар [[Георги Пирински]]
* [[Ирина Никулчина]] (родена 1974), добитник на бронзен медал на [[Зимски олимписки игри 2002|Зимските олимписки игри во 2002 година]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://banskoski.com Скијачки центар Банско] Скијачки центар
* [http://bansko24.com Информациски портал на град Банско]
* [http://bansko.net Банско] Портал на града
* [http://vipponuda.com/hoteli-bansko-bulgaria/ Хотели Банско - Бугарија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151215212250/http://vipponuda.com/hoteli-bansko-bulgaria/ |date=2015-12-15 }}
* [http://www.vipoferta.bg/hoteli-bansko/ Хотели в Банско]
{{Општина Банско}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Банско (град)| ]]
[[Категорија:Општина Банско]]
[[Категорија:Туризам во Бугарија]]
[[Категорија:Зимски туристички центри]]
[[Категорија:Скијачки центри во Бугарија]]
[[Категорија:Градови во Пиринска Македонија]]
222i0q9hedbiz8ic8xe7sf35zeeolat
Електронско писмо
0
6116
5608717
5598183
2026-08-13T02:07:40Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608717
wikitext
text/x-wiki
[[File:(at).svg|thumb|upright|[[ЕТ знак]]от, дел од секој SMTP [[адреса на е -пошта]]]]
'''Електронска пошта''', попозната како ''' е-пошта''' или ''' e-mail''', е метод за размена на дигитални пораки од авторот до еден или повеќе примачи. Модерниот е-мејл работи низ [[интернет]] или други [[компјутерскa мрежa|компјутерски мрежи]]. Некои рани системи за електронска пошта барале и авторот и примателот да се [[онлајн и офлајн|онлајн]] во исто време, слично како со [[инстант пораки]]. Системи за електронска пошта денес се врз основа на [[зачувај и препрати]] моделот. [[компјутерски опслужувач|опслужувачи]] за е-пошта прифаќаат, препраќаат, доставуваат и чуваат пораки. Ниту за корисниците, ниту за нивните компјутери е потребно да бидат онлајн истовремено, тие треба поврзат само за кратко, обично на [[e-mail опслужувач|опслужувач за електронска пошта]], колку што е потребно за да праќаат и примаат пораки.
Е-пошта порака се состои од три компоненти,''[[плик]]от'' на пораката, ''насловот'' на пораката и ''тело'' на пораката. Насловот на пораката содржи контрола на информации, вклучувајќи ги, најмалку, авторот на [[електронска пошта]] и една или повеќе адреси на примачот. Обично исто така се додаваат описни информации како што е насловот во полето за предмет и печат за датум / време на праќање на пораката.
Првично е само текстуален (7-битни ASCII и други) комуникациски медиум, а сега е-мејлот е проширен и може да се прикачуваат додатоци со мулти-медиална содржина, процес стандардизиран во [[Request for Comments|RFC]] 2045 преку 2049. Колективно, овие RFC се наречени мултинаменски е-поштенски домени (MIME).
Електронска пошта претходи на почетокот на [[интернет]], и е всушност клучна алатка во создавањето на истиот,<ref>See {{Harv|Partridge|2008}} for early history of email, from origins through 1991.</ref> но историјата на модерни, глобални интернет-мејл услуги достигнува до почетокот на [[ARPANET]]. Стандарди за кодирање на e-mail пораки беа предложени уште во 1973 (RFC 561). Претворање од ARPANET на интернет во раните 1980-ти го произведе јадрото на тековните услуги. Е-пошта испратен во раните 1970-ти изгледа доста сличен на основнаата текст порака испратена на интернет денес.
Електронски писма засновани на мрежа првично беа разменувани на ARPANET во екстензии на [[протокол за пренос на податотеки]] (FTP), но сега тоа е извршено од страна на [[Протокол за пренос на едноставна пошта]] (SMTP), првпат објавен на [[интернет стандард]] 10 (RFC 821) во 1982 година. Во процесот на транспорт на е-мејл пораки помеѓу системите, SMTP комуницира со испорака на параметри користејќи го ''пликот'' на пораката одвоено од пораката и (заглавјето и телото) за себе.
== Правопис ==
Електронската пошта, има неколку опции за англиски [[правопис]] кои повремено се покажуваат како причина за несогласување.<ref>{{Наведено списание |url=http://www.nettime.org/Lists-Archives/nettime-bold-0010/msg00471.html |title=A Matter of (Wired News) Style |first=Tony |last=Long |publisher=Wired magazine |date= 23 October 2000 }}</ref><ref>{{Наведено списание |url=http://www.wired.com/culture/lifestyle/news/2000/10/39651 |title=Readers on (Wired News) Style |publisher=Wired magazine |date=24 October 2000 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110818212145/http://www.wired.com/culture/lifestyle/news/2000/10/39651 |archivedate=2011-08-18 |access-date=2012-01-17 |url-status=bot: unknown }}</ref>
*''Е пошта'' е во форма побарана од страна на [[IETF]] [[Барања за коментар]] и работни групи<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rfc-editor.org/rfc-style-guide/terms-online.txt|title=RFC Editor Terms List|last=|first=|date=|work=|publisher=IETF|archive-url=https://web.archive.org/web/20120119105645/http://www.rfc-editor.org/rfc-style-guide/terms-online.txt|archive-date=2012-01-19|dead-url=|accessdate=|url-status=dead}}</ref> и повеќе е водено од аспект на [[стил]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://styleguide.yahoo.com/word-list/e |title=Yahoo style guide |accessdate=2012-01-17 |archive-date=2013-05-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130509154006/http://styleguide.yahoo.com/word-list/e |url-status=dead }}</ref><ref name="aces2011">[http://www.aces2011.org/sessions/18/the-ap-stylebook-editors-visit-aces-2011/ AP Stylebook editors share big changes] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110322142235/http://www.aces2011.org/sessions/18/the-ap-stylebook-editors-visit-aces-2011/|date=2011-03-22}} from the [[American Copy Editors Society]]</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aces2011.org/sessions/18/the-ap-stylebook-editors-visit-aces-2011/|title=AP changes e-mail to email|author=Gerri Berendzen|first=|author2=Daniel Hunt|date=|work=15th National Conference of the American Copy Editors Society (2011, Phoenix)|publisher=ACES|archive-url=https://web.archive.org/web/20110322142235/http://www.aces2011.org/sessions/18/the-ap-stylebook-editors-visit-aces-2011/|archive-date=2011-03-22|dead-url=|accessdate=23 March 2011|url-status=dead}}</ref> Овој правопис исто така се појавува во повеќето речници.<ref>{{Наведена мрежна страница |author=AskOxford Language Query team |title=What is the correct way to spell 'e' words such as 'email', 'ecommerce', 'egovernment'? |url=http://www.askoxford.com/asktheexperts/faq/aboutspelling/email |work=FAQ |publisher=Oxford University Press |accessdate=4 September 2009 |quote=We recommend email, as this is now by far the most common form |archive-date=2008-07-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080701194047/http://www.askoxford.com/asktheexperts/faq/aboutspelling/email?view=uk |url-status=dead }}</ref><ref>[http://dictionary.reference.com/browse/email Reference.com]</ref><ref>Random House Unabridged Dictionary, 2006</ref><ref>The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition</ref><ref>Princeton University WordNet 3.0</ref><ref>The American Heritage Science Dictionary, 2002</ref>
*''E-mail'' е форма претходно препорачана од некои истакнати новинарски и технички водичи за стил. Според [[корпусот на современиот американско англиски јазик]] на податоци, оваа форма се појавува најчесто изменето, објави американско-англиското пишување.<ref>{{Наведена мрежна страница |url= http://english.stackexchange.com/questions/1925/email-or-e-mail |title= "Email" or "e-mail" | work = English Language & Usage — Stack Exchange | date= August 25, 2010 | accessdate = September 26, 2010}}</ref>
*''Пошта'' е форма која се користи во оригиналниот RFC. Услугата е наведена како ''пошта'' и едно парче на електронска пошта се нарекува ''порака''.<ref>[http://www.faqs.org/rfcs/rfc821.html RFC 821 (rfc821) - Simple Mail Transfer Protocol<!-- Bot generated title -->]</ref><ref name="11above">[http://www.faqs.org/rfcs/rfc1939.html RFC 1939 (rfc1939) - Post Office Protocol - Version 3<!-- Bot generated title -->]</ref><ref name="12above">[http://www.faqs.org/rfcs/rfc3501.html RFC 3501 (rfc3501) - Internet Message Access Protocol - version 4rev1<!-- Bot generated title -->]</ref>
== Потекло ==
===Пренасочувања===
Испраќање на текстуални пораки по електронски пат може да се каже дека датира од Morse code телеграф од средината на 1800-тите; На светскиот саем [[1939]] во Њујорк, каде [[IBM]] испрати писмо со честитки од [[Сан Франциско]] до Њујорк на IBM радио-тип, нарекувајќи со набрзо замена за mail сервисот во светот на утрешнината.<ref>[http://hbswk.hbs.edu/item/4138.html "The Watsons: IBM's Troubled Legacy"]{{Мртва_врска|date=December 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[Телепринтер]]и се користени во Германија за време на Втората светска војна<ref>See File:Gestapo anti-gay telex.jpg</ref> и употребата се шири до крајот на 1960-тите години кога била претставена [[Телекс | Телекс мрежа]]. Покрај тоа, имало слични, но некомпатибилен американски TWX, кој остана во употреба до крајот на 1980-тите.<ref>[http://www.baudot.net/docs/kimberlin--telex-twx-history.pdf "Telex and TWX History"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120324194447/http://www.baudot.net/docs/kimberlin--telex-twx-history.pdf |date=2012-03-24 }}, Donald E. Kimberlin, 1986</ref>
=== Хост-засновани системи за пошта ===
Со воведувањето на [[Систем за компатибилно споделување]] (CTSS) во 1961 година од страна на [[Масачусетс Институтот за технологија|МИТ]]<ref>"CTSS, Compatible Time-Sharing System" (September 4, 2006), [[University of South Alabama]], http://www.cis.usouthal.edu/faculty/daigle/project1/ctss.htm USA-CTSS].</ref> за првпат повеќе корисници беа во можност да влезат во централниот систем<ref>an [[IBM 7094]]</ref> од далечински dial-up терминали, за чување и споделување додадени фајлови на централниот диск..<ref>
[[Tom Van Vleck]], "The IBM 7094 and CTSS" (September 10, 2004), ''Multicians.org''
([[Multics]]), web: [http://www.multicians.org/thvv/7094.html Multicians-7094].
</ref>
Неслужбени начини на користење на ова е да поминат пораки и да се прошири за да се создаде првиот вистински е-пошта:
* [[Систем за компатибилно споделување]] (CTSS) од [[Масачусетс Институтот за технологија|МИТ]], во 1965 година <ref name="thvv">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.multicians.org/thvv/mail-history.html|title=The History of Electronic Mail|author=Tom Van Vleck}}</ref>
Други рани системи за споделување имаа свои е поштенски апликации:
* 1972 - [[Unix]] [[E-mail (Unix)|пошта]] програмата <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://minnie.tuhs.org/cgi-bin/utree.pl?file=V3/man/man1/mail.1 |title=Version 3 Unix mail(1) manual page from 10/25/1972 |accessdate=2012-01-17 |archive-date=2018-03-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180317055811/http://minnie.tuhs.org/cgi-bin/utree.pl?file=V3/man/man1/mail.1 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://minnie.tuhs.org/cgi-bin/utree.pl?file=V6/usr/man/man1/mail.1 |title=Version 6 Unix mail(1) manual page from 2/21/1975 |accessdate=2012-01-17 |archive-date=2019-07-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190714065502/https://minnie.tuhs.org/cgi-bin/utree.pl?file=V6/usr/man/man1/mail.1 |url-status=dead }}</ref>
* 1972 - APL поштенското сандаче од [[Лоренс М. раса|раса Лари]]<ref>[http://www.jsoftware.com/papers/APLQA.htm APL Quotations and Anecdotes], including [[Leslie H. Goldsmith|Leslie Goldsmith]]'s story of the Mailbox</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.actewagl.com.au/Education/communications/Internet/historyOfTheInternet/InternetOnItsInfancy.aspx |title=History of the Internet, including Carter/Mondale use of email |accessdate=2012-01-17 |archive-date=2011-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110227151622/http://www.actewagl.com.au/Education/communications/Internet/historyOfTheInternet/InternetOnItsInfancy.aspx |url-status=dead }}</ref>
* 1981 - [[IBM OfficeVision|ресор]] од страна на IBM
* 1982 - [[All-In-1]]]<ref>[https://research.microsoft.com/en-us/um/people/gbell/Digital/timeline/1982.htm Gordon Bell's timeline of Digital Equipment Corporation]</ref> од [[Digital Equipment Corporation]]
Иако имаат сличен концепт, сите овие оригинални системи за електронска пошта се со многу различни одлики и излегоа некомпатибилни системи. Тие дозволија комуникација само помеѓу корисниците најавени во ист хост или "супер" - иако ова може да биде стотици или дури и илјадници корисници во рамките на една организација.
=== Е-поштенски мрежи ===
Наскоро беа развиени системи за поврзување на програми за компатибилна пошта помеѓу различни организации преку дајл-ап модеми или изнајмени линии, создавање на локални и глобални мрежи.
* Во 1971 година, првиот [[ARPANET]] e-mail бил испратен,<ref>{{Наведена мрежна страница|title=The First Network Email|url=http://openmap.bbn.com/~tomlinso/ray/firstemailframe.html|author=Ray Tomlinson|accessdate=2012-01-17|archive-date=2006-05-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20060506003539/http://openmap.bbn.com/~tomlinso/ray/firstemailframe.html|url-status=dead}}</ref> и преку 561 RFC, RFC 680, RFC 724 и конечно 1977 е RFC 733, стана стандардизиран систем за работа.
Други одделни мрежи беа исто така создавани и тоа:
* Unix пошта е вмрежена од 1978 [[UUCP]],<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://cm.bell-labs.com/7thEdMan/vol2/uucp.bun |title=Version 7 Unix manual: "UUCP Implementation Description" by D. A. Nowitz, and "A Dial-Up Network of UNIX Systems" by D. A. Nowitz and M. E. Lesk |accessdate=2012-01-17 |archive-date=2008-05-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080515172539/http://cm.bell-labs.com/7thEdMan/vol2/uucp.bun |url-status=dead }}</ref>
* IBM супер-мејл е поврзана со [[BITNET]] во 1981 година
* IBM кој работи во ДОС во 1984 година може да се поврзе со [[fidonet]] за е-мејл и објавување на заедничка огласна табла
=== LAN системи за електронска пошта ===
Во раните 1980-ти, мрежни [[персонален компјутер|лични сметачи]] на [[LAN]] станаа многу значајни. опслужувач-засновани системи слични на претходните супер системи беа развиени. Повторно овие системи првично дозволено комуникација само помеѓу корисниците најавени во истата опслужувачка инфраструктура. Примерите вклучуваат:
* [[cc:Mail]]
* [[Lantastic]]
* [[WordPerfect Office]]
* [[Microsoft Mail]]
* [[Banyan VINES]]
* [[Lotus Notes]]
Конечно овие системи исто така, може да се поврзат меѓу различни организации, додека тие, користат ист е-мејл систем и комерцијален протокол.<ref>with various vendors supplying gateway software to link these incompatible systems</ref>
=== Обиди за интероперабилност ===
Почетокот на интероперабилност меѓу независни системи вклучува:
* [[ARPANET]], претходник на интернет денес, дефинирани првите протоколи за различни компјутери за размена на e-mail
* [[UUCP]] имплементација на не-Unix системи беа користени како отворено „лепило“ меѓу различни поштенски системи, првенствено преку дајл-ап телефони
* [[CSNet]] се користи dial-up пристап до телефонски линк дополнителни на сајтови на ARPANET и потоа Интернет
Подоцнежните напори за интероперабилност на стандардизација вклучуваат:
* [[Novell]] накратко се залагале за отворено [[порака ракување со системот|MHS]] протокол, но го напуштен по купување на не-MHS WordPerfect Office (преименуван во [[Novell GroupWise|GroupWise]])
* На [[обоени протоколи на книга]] на [[Обединето Кралство|Обединетото Кралство]] за академските мрежи до 1992 година
* [[X.400]] во 1980-тите и раните 1990-ти бил промовиран од страна на големите производители и го употребувала Владата под [[GOSIP]], но е напуштен од сите во корист на [[интернет]] [[SMTP]] до средината на 1990-тите години.
=== Од SNDMSG до MSG ===
Во раните 1970-ти, Реј Томлинсон ја обновi постоечкаta алатка наречена [[SNDMSG]], така што тоа би можело да се направи копија од пораки (како фајлови) преку мрежата. [[Лоренс Робертс (научник)|Лоренс Робертс]], менаџерот на проектот за развој на ARPANET, ја зеде идејата за READMAIL, кога биле фрлени "последните" пораки кон терминалот на корисникот, и напишал програмата за [[блузи-20#TENEX|TENEX]] во [[уредувачот на текст и коректор|Teco]] макроа наречени RD кои му овозможија пристап до поединечни пораки.<ref name="livinginternet1">[http://www.livinginternet.com/e/ei.htm Email History]</ref> Barry Wessler then updated RD and called it NRD.<ref>[http://www.ir.bbn.com/~craig/email.pdf "The Technical Development of Internet Email"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110512165437/http://www.ir.bbn.com/~craig/email.pdf |date=2011-05-12 }} Craig Partridge, April–June 2008, p.5</ref>
Марти Yonke комбинирано ги пренапиша NRD за да го вклучи читањето, пристап до SNDMSG за испраќање, и систем за помош, и да повика на нови WRD која подоцна биле познати како BANANARD. Џон Vittal тогаш ја има обновено оваа верзија за да вклучи 3 важни команди:''Поместување'' (во комбинација спаси / избриши команда), ''Одговор'' (утврдува кој одговор треба да биде испратен) ''напред'' (Испрати е-пошта на лице кое не е веќе примател). Системот е наречен MSG. Со вклучување на овие одлики, MSG се смета за првата интегрирна модерна e-mail програма, од кои многу други апликации се спуштаа.<ref name="livinginternet1"/>
=== Подемот на ARPANET пошта ===
ARPAnet [[компјутерска мрежа]] направи голем придонес во развојот на е-мејл. Постои еден извештај кој покажува експерименти меѓу систем-мејл трансфери кој почна кратко време по неговото формирање во 1969 година.<ref name="thvv" /> [[Реј Томлинсон]] обично е заслужен што е испратен прв мејл преку мрежа, започнување на користење на "[[Во знак|@]]" знак за поделба на имињата на корисникот и машината на корисникот во 1971 година, кога испрати порака од еден [[Digital Equipment Corporation]] [[декември-10]] компјутер на друг Dec-10. Двете машини се сместени еден до друг.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://openmap.bbn.com/~tomlinso/ray/firstemailframe.html |title=The First Email |accessdate=2012-01-17 |archive-date=2006-05-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060506003539/http://openmap.bbn.com/~tomlinso/ray/firstemailframe.html |url-status=dead }}</ref><ref>Wave New World,Time Magazine, October 19, 2009, p.48</ref> Работата на Томлинсон била брзо усвоена низ ARPANET, со што значително се зголеми популарноста на е-мејл. За многу години, е-мејл е [[убиец примена|Killer App]] на ARPANET, а потоа на интернет.
Повеќето други мрежи имаа свои e-mail протоколи и формати на [[електронска пошта|адреси]], како влијание на ARPANET, а подоцна и на интернет се зголеми, централна сајтови често беа домаќини на е-мејл [[Портал (телекомуникации)|портали]] кои ја положиле поштата меѓу интернет и другите мрежи. Интернет e-mail адресирање сè уште е комплицирана од потребата да се справи поштата наменета за овие постари мрежи. Некои добро познати примери од нив биле [[UUCP]] (најчесто Unix компјутери), [[BITNET]] (најчесто IBM и VAX главно на универзитетите), [[fidonet]] (лични сметачи), [[DECnet]] (различни мрежи) и [[CSNET]] претходник на [[NSFNet]].
Еден пример на интернет e-mail адреса која изнесе mail на корисникот во домаќин UUCP:
<pre>hubhost!middlehost!edgehost!user@uucpgateway.somedomain.example.com</pre>
Ова е потребно бидејќи во раните години UUCP компјутери не се одржуваа (и не можеле да се консултираает централните опслужувачи за) информации за локацијата на сите домаќини кои се разменија со е-пошта, туку само се знаело како да комуницира со неколку соседни мрежи, е-мејл пораки (и други податоци како што се [[Usenet | Usenet Вести]]) беа донесени заедно во синџирот меѓу домаќините кои експлицитно се согласија да разменуваат податоци едни со други. (Крајот на [[UUCP проект за мапирање]] обезбеди форма на мрежа за насочување врз основа на податоци за е-мејл.)
=== Заглавје на порака ===
Секоја порака има точно еден [[заглавието (компјутери)|наслов]], кои се поделени во [[поле (компјутерски науки)|области]]. Секоја област има име и вредност. RFC 5322 ја одредува точната синтакса.
Неформално, секоја линија на текст во насловот кој започнува со [[печатење ликови|печатење на карактери]] кога започнува посебна област. Во полето Име започнува со првиот лик на линијата и завршува пред сепаратор карактерот ":". Сепаратор потоа се следи од областа вредност ("телото" на поле). Вредноста се продолжува кон следните линии ако тие линии имаат простор или јазиче како нивниот прв карактер. Областа имиња и вредности се ограничени на 7-битни [[ASCII]] карактери. Не-ASCII вредности можат да бидат претставени со MIME [[MIME#Encoded-Збор|кодирани зборови]].
====Заглавја====
Насловот на пораката мора да ги содржи најмалку следните полиња:<ref>[http://tools.ietf.org/html/rfc5322#section-3.6 RFC 5322, 3.6. Field Definitions]</ref>
*''Од'': во [[електронска пошта]], и избор на името на авторот(ите). Во многу e-mail клиенти не се променливи освен преку менување на поставките на сметката.
*''Датум на'': На месното време и датум кога пораката е напишана. Како на''Од:''поле, многу e-mail клиенти го пополнуваат ова автоматски кога се испраќа. Клиентот на примачот тогаш може да го прикаже времето во формат и часовен појас локално до него / неа.
Насловот на пораката треба да содржи најмалку следните области:<ref>[http://tools.ietf.org/html/rfc5322#section-3.6.4 RFC 5322, 3.6.4. Identification Fields]</ref>
*''Идентификатор на порака'': исто така автоматски генерирана област; се користи да се спречи повеќе испораки и за упатување во Reply-To: *''Во-Одговор-До'': [[Идентификатор на порака]] на пораката дека ова е одговор на. Користи за поврзување поврзани пораки заедно. Ова поле се однесува само за одговор пораки.
RFC 3864 се опишуваат процедурите за регистрација за заглавијата на [[интернет Доделени броеви Authority|Јана]], таа овозможува за [http://www.iana.org/assignments/message-headers/perm-headers.html постојан] и [http://www.iana.org/assignments/message-headers/prov-headers.html привремени] пораки како насловот во поле за имиња, вклучувајќи ги и областите дефинирани за MIME, netnews, и HTTP, и цитирање релевантни RFC. Заеднички насловните полиња за е-мејл вклучуваат:
*''До'': е-поштенска адреса (es), и по можност име (и) на примателот на пораката е. Укажува основни корисници (повеќе е дозволено), за средни корисници види
*''Предмет'': кратко резиме на темата на пораката. [[E-mail предмет кратенки|одредени кратенки]] најчесто се користат во предметот, вклучувајќи ги [[E-mail предмет кратенки|"RE:" и "FW :"]].
*''Bcc'': [[невидлива копија]]; адреса додадена на испорака на SMTP листа, но не (обично), останатите во пораката на податоци, останувајќи невидлив за останатите примачи.
*''Копија'': [[копија]], многу e-mail клиенти ќе го одбележат email во вашиот inbox различно, во зависност од тоа дали се во To: или Сс: листа.
* [[Content-Type]]: информации за тоа како порака да бидат прикажани, обично [[MIME]] тип.
*''Преседан'': најчесто со вредности "рефус", "ѓубре", или "листа", се користи за да укаже дека автоматски "одмор" или "надвор од канцеларија" одговори не треба да се вратат за оваа пошта, на пример, за да се спречи жизвестувања од тоа да биде испратено до сите други претплатници на mailinglist. [[Sendmail]] користи овој наслов да влијае на приоритет на дното е-пошта, со "Преседан: специјални испорака" пораки доставени порано. Со модерна високопропусниот опсег мрежи испорака приоритет е помалку од еден проблем отколку што некогаш бил. [[Microsoft Exchange Server|Microsoft Exchange]] почитува ситно-грануларен автоматски одговор, X-авто-одговор-сузбивање на заглавието.<ref>Microsoft, Auto Response Suppress, 2010, [http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ee219609(v=EXCHG.80).aspx microsoft reference], 2010 Sep 22</ref>
*''Наводи'': [[идентификатор]] на пораката дека ова е одговор на, и порака-ID на пораката од претходниот одговор или бил одговор на, итн
*''Одговор до'': Адреса каде треба да се испратат за да одговорите на пораката.
*''Испраќач'': Адреса на испраќачот кој вистински дејствува во име на авторот наведени во Од: поле (секретар, листата менаџер, итн.)
*''Архивирано-Во'': Директна врска со архивираната форма на поединечна е-мејл порака.<ref>RFC 5064</ref>
Имајте на ум дека''до:''полето не е нужно поврзано со адреси на кои пораката е испорачана. Вистинската список на испорака е снабдена посебно на протокол за транспорт, [[SMTP]], кој може или не првично може да се извадени од содржина во насловот. "To:" областа е слична на решавање на врвот на едно конвенционално писмо кое е дадено во согласност со адреса на надворешен плик. На ист начин, "Од:" полето не мора да биде вистински испраќачот на e-mail порака. Некои mail опслужувачи применуваат [[email за проверка]] системи за пораки кои се пренесени. Податоци кои се однесуваат на активноста на опслужувачот е исто така дел од насловот.
SMTP дефинира ''трага информации'' на пораката, кој исто така е зачуван во насловот со користење на следните две полиња:<ref>{{cite IETF |title=Simple Mail Transfer Protocol |rfc=5321 |author=John Klensin|sectionname=Trace Information |section=4.4 |year=2008 |month=October |publisher=Internet Engineering Task Force}}</ref>
*''Примени'': кога SMTP опслужувачот ја прифаќа пораката што внесува трага на врвот на заглавието (последна до прва).
*''Враќање'': кога испорака SMTP [[опслужувач]] прави ''конечната испорака'' на пораката, таа се внесува во областа на врвот на насловот.
Други заглавијата кои се додадени на врвот на насловот од страна на добивањето на опслужувачот може да се наречат ''траги'', во поширока смисла на зборот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ietf.org/mail-archive/web/apps-discuss/current/msg04115.html |title=Trace headers |author=John Levine |date=14 January 2012 |work=email message |publisher=[[Internet Engineering Task Force|IETF]] |accessdate=16 January 2012 |quote=there are many more trace headers than those two}}</ref>
*''Резултати од автентикација'': кога опслужувачот врши проверка на проверки, може да ги зачува резултатите во оваа област за консумирање од страна на низводни агенти.<ref>This extensible field was defined by RFC 5451, that also defined a [[Internet Assigned Numbers Authority|IANA]] registry of [http://www.iana.org/assignments/email-auth/email-auth.xml Email Authentication Parameters].</ref>
* ''Received-SPF'': ги зачувува резултатите од [[Sender Policy Framework|SPF]] проверки.<ref>RFC 4408.</ref>
* ''Auto-Submitted'': се користи да ги означи автоматски генерираните пораки<ref>Defined in RFC 3834, and updated by RFC 5436.</ref>
* ''VBR-Info'': побарува [[Vouch by Reference|VBR]] листање<ref>RFC 5518.</ref>
Неодамна на IETF EAI работна група има дефинирано некои експериментални екстензии за да се овозможи [[Уникод]] карактери да се користи во рамките на насловот. Конкретно, тоа им овозможува на мејл адреси да користат не-ASCII карактери. Таквите знаци треба само да се користат од страна на опслужувачи кои ги поддржуваат овие екстензии.
===Тело на пораката===
==== Содржина на кодирање====
Е-пошта првично била наменета за 7-битни [[ASCII]].<ref>{{Наведена книга|title=TCP/IP Network Administration|year=2002|isbn=978-0596002978|author=Craig Hunt|publisher=[[O'Reilly Media]]|page=70}}</ref> Многу е-мејл софтвер е 8-битно чист, но мора да се претпостави дека ќе комуницира со 7-битни опслужувачи и пошта на читателите. На [[MIME]] стандардот воведе карактер сет спецификатори и две Content Transfer кодирања за да се овозможи пренос на не-ASCII податоци: цитирање за печатење за најмногу 7 битна содржина, со неколку карактери кои се движат надвор и base64 за произволни бинарни податоци. 8BITMIME и бинарни проширувања беа воведени за да се овозможи пренос на пошта, без потреба за овие кодни табели, но многу агенти на транспорт уште не го поддржуваат целосно. Во некои земји, неколку шеми за кодирање коегзистираат, како резултат на тоа, по правило, на порака во латиничното писмо, јазикот се појавува во не-читлив облик (единствен исклучок е случајно, кога испраќачот и примачот користат иста шема на кодирање). Затоа меѓународно [[множество на знаци]] и Уникод имаат сè поголема популарност.
==== Обичен текст и HTML ====
Повеќето модерни графички [[e-mail клиент]]и дозволуваат употреба на било [[обичен текст]] или [[HTML#HTML e-mail|HTML]] за пораката по избор на корисникот. [[HTML e-mail]] пораки често вклучуваат автоматски генериран обичен текст примерок, како за компатибилност.
Предности на HTML ја вклучуваат способноста да се вклучат врски и слики, во текстот покрај претходните пораки на [[блок]]овите, завршува природно за секој дисплеј, користење на акцент, како што се [[нагласи]] или [[закосени букви]] , и промена на [[font]] стилови. Недостатоци вклучуваат зголемување на големината на е-пошта, стравувањата поврзани со приватноста во врска со [[веб бубачка]]и, злоупотреба на HTML-мејл како вектор за напади и ширењето на [[злонамерен програм|малициозен софтвер]].<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Email policies that prevent viruses|url=http://advosys.ca/papers/mail-policies.html|accessdate=2012-01-18|archive-date=2007-05-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20070512053927/http://advosys.ca/papers/mail-policies.html|url-status=dead}}</ref>
Некои веб-засновани [[Маил листи]] ги препорачуваа сите мислења да се направи во обичен текст, со 72 или 80 [[знаци во еден ред]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://helpdesk.rootsweb.com/listadmins/plaintext.html |title="When posting to a RootsWeb mailing list..." |accessdate=2012-01-18 |archive-date=2014-02-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140219024856/http://helpdesk.rootsweb.com/listadmins/plaintext.html |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.openbsd.org/mail.html "...Plain text, 72 characters per line..."]</ref> за сите погоре наведени причини, но исто така и бидејќи имаат значаен број на читатели кои користат [[text user interface|текст засновани]] [[е-пошта клиенти]] како [[Mutt (email client)|Mutt]].
Некои [[Microsoft]] [[e-mail клиент]]и овозможуваат богато форматирање со користење на [[Rich Text Format|RTF]], но освен ако примачот е загарантирано да има компатибилен [[e-mail клиент]] ова треба да се избегнува.<ref>[http://support.microsoft.com/kb/138053 How to Prevent the Winmail.dat File from Being Sent to Internet Users]</ref>
== опслужувачи и клиент апликации ==
Пораките се разменуваат помеѓу домаќините со користење на [[SMTP]] со програми наречени [[агенти за трансфер на пошта]] (MTA); и предадена на e-mail продавница со програми наречени [[агент на поштенска пратка]]. Корисниците можат да пристапат на нивните пораки од опслужувачи со користење на стандардни протоколи, како што се [[Пошта Протокол|POP]] или [[IMAP]], или, како што е повеќе веројатно во големи [[корпорација|корпоративни]] во животната средина, со [[Неслободниот софтвер|комерцијален]] протокол специфичен за [[Novell GroupWise]], [[Lotus Notes]] или [[Microsoft Exchange Server]] Webmail интерфејси кои им овозможуваат на корисниците да имаат пристап до своите пораки со било кој стандарден [[прелистувач]], од било кој компјутер, наместо да се потпираат на е-пошта клиент. Програми што се користат од страна на корисниците за прибирањето, читање, и управување со електронска пошта се нарекува [[прелистувач на пошта]].
Пошта може да се чува кај [[клиент (компјутери)|клиентот]], од страна на [[опслужувач (компјутери)|опслужувачот]], или на двете места. Стандардни формати за поштенски сандачиња вклучуваат [[Maildir]] и [[mbox]]. Неколку истакнати e-mail клиенти ги користат нивните сопствени формати и бараат софтвер за претворање за пренос на е-пошта меѓу нив. Од страна на опслужувачот за складирање често е во неслободен формат, но од пристап е преку стандарден протокол како што се [[IMAP]], движејќи мејл од еден опслужувач на друг може да се направи со било кој [[Пошта Прелистувач|MUA]] протокол за поддршка.
Прифаќањето на пораки ја обврзува МТА да ги достави,<ref>In practice, some accepted messages may nowadays not be delivered to the recipient's InBox, but instead to a Spam or Junk folder which, especially in a corporate environment, may be inaccessible to the recipient</ref> и кога пораката не може да биде донесена, дека МТА мора да испрати [[отскокнување на порака]] назад до испраќачот, укажувајќи на проблемот.
===Екстензии за име===
По приемот на е-мејл пораки, [[e-mail клиент]] апликации ги зачувуваат пораките во податотеки во датотечниот систем на оперативниот систем. Некои клиенти снимаат поединечни пораки како посебни податотеки, додека други користат различни форми на бази на податоци, често комерцијални, за колективно складирање. А историски стандард на складирање е ''[[mbox]]'' формат. Специфичните формати кои се користат често се означени со посебна [[екстензија]]:<tt>eml</tt>
:. Користен од страна на многу e-mail клиенти, вклучувајќи [[Microsoft Outlook Express]], [[Windows Mail]] и [[Mozilla Thunderbird]];<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://filext.com/file-extension/EML|title= File Extension .EML Details|work=FILExt - The File Extension Source|accessdate=2009-09-26}}</ref> Податотеките се [[обичен текст]] во [[MIME]] формат, го содржат e-mail насловот, како и содржината на пораката и прилози во една или повеќе од неколку формати.
;<tt>emlx</tt>
:Користено од [[Mail (application)|Apple Mail]].
;<tt>msg</tt>
:Користено од [[Microsoft Outlook|Microsoft Office Outlook]] и [[OfficeLogic|OfficeLogic Groupware]].
;<tt>mbx</tt>
:Користено од [[Opera Mail]], [[KMail]] и [[Mail (application)|Apple Mail]] засновано на [[mbox]] формат.
Некои апликации (како [[Пошта (апликација)|Apple пошта]]) оставаат додатоци кодирани во пораките за пребарување, а исто така заштедуваат на одделни примероци на додатоци. Други посебни прилози од пораки за да ги зачувате во одреден директориум.
===URI шема ''mailto:''===
[[URI шема]], како регистрирана во [[интернет Доделени броеви Authority|Јана]], го дефинира <tt>mailto:</tt> шема за SMTP е-мејл адреси. Иако неговата употреба не е строго дефинирана, адресите на оваа форма се наменети да се користат да се отвори нов прозорец на mail клиент на корисникот кога URL е активиран, со адреса како што е дефинирано од страна на URL во''до:''област.<ref>RFC 2368 section 3 : by Paul Hoffman in 1998 discusses operation of the "mailto" URL.</ref>
==Употреба==
=== Во општеството ===
Постојат бројни начини на кои луѓето го сменија начинот на кој тие комуницираат во последните 50 години; е-пошта е сигурно една од нив. Традиционално, социјална интеракција во локалната заедница била основа за комуникација - лице во лице. Сепак, денес лице-в-лице состаноци не се примарен начин да се комуницира, може да се користат [[фиксен телефон]], [[мобилен телефон]] и [[факс]] услуги, или било кој од бројните можности за комуникации со посредство на компјутер како е-мејл.
==== Избувнување ====
[[Избувнување]] се случува кога едно лице праќа порака со лута или антагонистичка содржина. Поимот е изведен од употребата на зборот запаливо да се опише особено жестокост на Е-дискусии. Избувнување се претпоставува дека е почесто денес поради леснотијата и безличност на комуникации преку е-пошта: конфронтации лично или преку телефон бараат директна интеракција, каде што општествените норми охрабруваат на учтивост, а внесување на пораката на друго лице е индиректна интеракција, па учтивоста може да биде заборавена. Избувливоста обично се гледа со презир на страна на интернет заедници со што се смета за грубо и непродуктивни.
====Е-пошта стечај ====
Исто така познат како "е-мејл замор", е-пошта стечај е кога корисникот го игнорираат голем број на е-мејл пораки по заостанувањето за читање и одговарање на нив. Причината за заостанувањето најчесто се должи на преоптоварување со информации и општа смисла има толку многу информации дека не е можно да се прочита сето тоа. Како решение, луѓе повремено праќаат порака објаснувајќи дека е-пошта сандаче е расчистено. Професор по право на [[Харвард]], [[Лоренс Лесиг]] е заслужен за создавањето на овој термин, но тој само може да го популаризира.<ref>{{наведени вести |title=All We Are Saying. |url=http://www.nytimes.com/2007/12/23/weekinreview/23buzzwords.html?ref=weekinreview |publisher=New York Times |date=December 23, 2007|accessdate=2007-12-24 | first=Grant | last=Barrett}}</ref>
=== Во бизнисот ===
Е-мејл е широко прифатен од страна на деловната заедница како прв широк електронски комуникациски медиум и е првата "е-револуција" во бизнис комуникацијата. Е-пошта е многу едноставна да се разбере како пошта, е-мејл решава два основни проблеми на комуникација: логистика и синхронизација.
LAN заснован е-пошта е нова форма на користење за бизнис. Тоа не само што им овозможува на бизнис корисниците да ја преземат поштата кога е ''присутна'', исто така им овозможува на мали бизнис корисници да има мејл ИД повеќе корисници со само една е-пошта ''врска''.
==== За ====
*''Проблемот на логистиката'': Голем дел од светот на бизнисот се потпира на комуникација помеѓу луѓе кои не се физички во иста зграда, површина, па дури и земјата; поставување и присутните во-лице состанок, [[телефонски повик]] или [[конференциски повик]] може да биде неповолно, одземаат многу време и се скапи. Е-пошта обезбедува начин за размена на информации помеѓу двајца или повеќе луѓе без поставување на трошоците, а тоа е генерално многу помалку скапо од физичките собири и состаноци или телефонски повици.
*''Проблемот на синхронизација'': во [[реално време компјутери|реално време]] комуникација со состаноци или телефонски повици, учесниците треба да работат на ист распоред, и секој учесник мора да помине иста количина на време на состанок или повик. Е-пошта им овозможува на [[асинхронизација]]: секој учесник може да го контролира својот распоред независно.
====Против====
Повеќето од денешните бизнис работници поминуваат од еден до два часа од нивниот работен ден на е-пошта: читање, нарачување, сортирање, "повторно контекстуализирање" фрагментирани информации и пишување е-пошта.<ref>{{Наведена мрежна страница|url= http://www.smallbiztrends.com/2007/06/email-has-right-to-privacy-why-small-businesses-care.html|title= Email Right to Privacy - Why Small Businesses Care| date=2007-06-19| publisher= Anita Campbell}}</ref> Употребата на е-пошта е зголемено како резултат на зголемување на нивото на глобализацијата на поделба на труд и outsourcing меѓу другото. Е-пошта може да доведе до некои добро познати проблеми:
*''Загуба од контекст'': што значи дека контекстот е изгубен засекогаш; не постои начин да се добие текстот назад. Информации во контекст (како и во весникот) е многу полесно и побрзо да се разберат од неиздаден, а понекогаш и не се поврзани во фрагменти од информации. Комуникација во контекст може да се постигне кога двете страни имаат целосно разбирање на контекстот и прашање во прашање.
*''Информации за преоптоварување'': пошта е притисна технологија - испраќачот контролира кој добива информации. Практична достапност на [[мејлинг листа]]та и употреба на "копија на сите" може да доведе до луѓето да добиваат несакани или нерелевантни информации од корист за нив.
*''Недоследност'': со е-пошта може да се дуплираат информации. Ова може да биде проблем кога голем тим работи на документи и информации додека не е во постојан контакт со другите членови на нивниот тим.
*''Одговорност''. Изјавите дадени во е-пошта може да се сметаат за законски обврзувачки и се користат против лица во судот.<ref>{{наведени вести|url=http://www.nytimes.com/2011/02/20/realestate/20posting.html|title=E-Mail May Be Binding, State Court Rules|publisher=New York Times|date=February 17, 2011|author=C. J. Hughes|accessdate=2011-02-20}}</ref>
==Проблеми==
=== Ограничување на големината на прилогот===
E-пошта пораки може да имаат еден или повеќе додатоци. Прилозите може да послужат за целите на обезбедување на бинарни или текстуални податотеки со неодредена големина. Во принцип не постои техника за внатрешно ограничување во протоколот SMTP на големина или број на додатоци. Во пракса, сепак, е-мејл услуги спроведувани на разни ограничувања на дозволена големина на податотеки или големината на целата порака.
Исто така, поради технички причини, често мала приврзаност може да го зголеми во големина кога ќе се испрати<ref>{{Наведена мрежна страница|url= http://technet.microsoft.com/en-us/magazine/2009.01.exchangeqa.aspx?pr=blog|title= Exchange 2007: Attachment Size Increase,...| date=2010-03-25| publisher= TechNet Magazine, Microsoft.com US}}</ref> кои можат да бидат збунувачки за испраќачите кога се обидуваат да проценат дали тие можат да или не можат да испратат податотека по е-пошта, и ова може да резултира пораката да биде одбиена.
Како поголеми и поголеми податотеки по големина се создаваат и се тргува со нив, многу корисници се или принудени да ги испратат и преземат нивните податотеки со користење на [[FTP опслужувач]], или повеќе популарно, користат онлајн споделување на податотеки објекти или услуги, обично веб-пријателски [[HTTP]], со цел да праќаат и примаат.
===Преоптоварување со информации===
Декември 2007 година [[Њујорк Тајмс]] во блог пост има опишано информации за преоптоварување како "$ 650 милијарди повлекување врз економијата",<ref>{{наведени вести|url= http://bits.blogs.nytimes.com/2007/12/20/is-information-overload-a-650-billion-drag-on-the-economy|title= Is Information Overload a $650 Billion Drag on the Economy?| date=2007-12-20| publisher= New York Times | first=Steve | last=Lohr | accessdate=May 1, 2010}}</ref> и Њујорк тајмс во април 2008 година дека "e-mail стана отров на некои професионални животи на луѓето" што се должи на преоптоварување со информации, но "Никој од сегашниот бран од висок профил интернет start-ups, не се фокусирале на e-mail дека навистина елиминира проблеми на е-мејл преоптоварување, бидејќи никој не ни помага да се подготват одговори "<ref>{{наведени вести|url= http://www.nytimes.com/2008/04/20/technology/20digi.html?_r=2&oref=slogin&oref=slogin|title= Struggling to Evade the E-Mail Tsunami| date=2008-04-20| publisher= New York Times | first=Randall | last=Stross | accessdate=May 1, 2010}}</ref>.
Во октомври 2010 година, Си-Ен-Ен објави напис под наслов "Среќен ден на преоптоварување со информации", кој ги состави од истражување на е-мејл преоптоварување од ИТ компании и продуктивни експерти. Според Basex, просечниот работник добива 93 пораки на ден. По студиите се изјасниле поголем број.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Radicati|first=Sara|title=Email Statistics Report, 2010|url=http://www.radicati.com/wp/wp-content/uploads/2010/04/Email-Statistics-Report-2010-2014-Executive-Summary2.pdf|accessdate=2012-01-18|archive-date=2011-09-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20110901222039/http://www.radicati.com/wp/wp-content/uploads/2010/04/Email-Statistics-Report-2010-2014-Executive-Summary2.pdf|url-status=dead}}</ref>
=== Спам и компјутерски вируси ===
Корисноста на е-пошта е под закана од четири причини: [[email бомба]], [[E-mail spam|спамирање]], [[phishing]], и [[компјутерски црв|e-mail црви]].
Спам е несакан комерцијален е-пошта. Поради малата цена на испраќање на е-пошта, спамери можат да испраќаат стотици милиони е-мејл пораки секој ден во текот евтина интернет-врска. Стотици активни спамери испраќаат резултати за [[преоптоварување со информации]] за многу компјутерски корисници кои примаат обемни несакани електронски пораки секој ден.<ref name="R">Rich Kawanagh. The top ten email spam list of 2005. ITVibe news, 2006, january 02, [http://itvibe.com/news/3837/ ITvibe.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080720071624/http://itvibe.com/news/3837/ |date=2008-07-20 }}</ref><ref>How Microsoft is losing the war on spam [http://dir.salon.com/story/tech/feature/2005/01/19/microsoft_spam/index.html Salon.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110813094049/http://dir.salon.com/story/tech/feature/2005/01/19/microsoft_spam/index.html |date=2011-08-13 }}</ref>
Е-пошта црви го користат е-поштаот како начин на реплицирање на себеси во ранливи компјутери. Иако од [[Морис (компјутерски црв)|првиот мејл црв]] биле погодени [[UNIX]] компјутери, проблемот е најчест денес на повеќе популарните [[Microsoft Windows]] [[Оперативен систем|оперативни системи]].
Комбинацијата на спам и црв програми како резултати кај корисници дава постојана несакана електронска пошта, со што се намалува корисноста на е-поштата како практична алатка.
Голем број на [[анти-спем-техники (email)|анти-спам техники]] го ублажуваат влијанието на спам. Во [[САД]], [[Конгрес на САД|САД Конгресот]], исто така е донесен закон, [[SPAM Act од 2003 година]], во обид да се регулира е-мејл. [[Австралија]], исто така, има многу строги закони за спам ограничување на испраќање на спам од австралиски семрежни услужници,<ref>Spam Bill 2003 ([https://web.archive.org/web/20031202205718/http://www.aph.gov.au/library/pubs/bd/2003-04/04bd045.pdf PDF])</ref>, но неговото влијание е минимално бидејќи најчесто спам доаѓа од режими кои се чини дека не сакаат да го регулираат испраќањето на спам.
=== E-пошта измама ===
[[Е-пошта измама]] се случува кога технички податоци на е-пошта се променет за да се направи порака да се чини дека доаѓа од познат или доверлив извор. Тоа често се користи како обид да се собираат лични информации.
=== E-mail бомбардирањето ===
[[Email бомба]] е намерно испраќање на големи количини на пораки на истљ целна адреса. Преоптоварување на целната е-поштенска адреса може да ја направи неупотреблива, па дури и може да предизвика опслужувач за пошта да има несреќа.
=== Загриженост околу приватноста ===
Денес може да биде важно да се направи разлика помеѓу Интернет и внатрешните системи за електронска пошта. Интернет-мејл може да патува и да се чува на мрежи и компјутери без испраќачот или примачот да има контрола. Во текот на транзитот можно е дека трети страни ќе прочитаат или дури и ја менуваат содржината. Внатрешната пошта во системите, во кои никогаш не останува е организациона мрежа, може да биде побезбедна, иако персоналот на [[информатичката технологија]] и други чија функција може да се вклучи како мониторинг или управување, може да се пристапуваат со внесување на другите вработени.
Приватноста по е-пошта без некои безбедносни мерки на претпазливост, може да биде компромитирана поради фактот дека:
* E-mail пораки обично не се енкриптирани.
* E-mail пораки мора да одат преку средни компјутери, пред да стигнат до нивното одредиште, што значи дека е релативно лесно за другите да интервенираат и да читаат пораки.
* Многу Интернет Услужници (ISP) имаат копии на е-мејл пораки на нивните поштенски опслужувачи пред да се предадат. Бекап на овие може да остане до неколку месеци на нивните опслужувачи, и покрај бришење од поштенското сандаче.
* На "доби"-полиња и други информации во е-пошта често може да се идентификува испраќачот, спречување на анонимна комуникација.
Постојат [[криптографија|криптографски]] апликации кои може да послужат како лек за една или повеќе од горенаведените. На пример, [[Виртуелна приватна мрежа]] и или [[Tor (анонимност мрежа)|Tor анонимна мрежа]] може да се користи за криптирање на сообраќај од страна на корисничката машина за побезбедна мрежа, додека [[GNU Privacy Guard|ГПГ]] , [[Pretty Good Privacy|PGP]], SMEmail,<ref>M. Toorani, [http://ieeexplore.ieee.org/xpl/freeabs_all.jsp?arnumber=4783292 SMEmail - A New Protocol for the Secure E-mail in Mobile Environments], Proceedings of the Australian Telecommunications Networks and Applications Conference (ATNAC'08), pp.39-44, Adelaide, Australia, December 2008. ({{arxiv|1002.3176}})</ref> или [[S / MIME]] може да се користи за [[крај-до-крај принципот|крај-до-крај]] шифрирање, и SMTP STARTTLS или SMTP во [[транспорт Layer Security]] / Secure Sockets Layer може да се користи за да се криптираат комуникации за пошта помеѓу клиентот SMTP и SMTP опслужувачот.
Покрај тоа, многу [[прелистувач]]и на пошта не заштитуваат најави и лозинки, правејќи ги лесни за да се интервенира од страна на напаѓачот. Шифрирана проверка на шеми како што се [[Едноставно автентикација и сигурност обвивка|SASL]] може да го спречат ова.
Конечно, прикачените податотеки делат многу од истите опасности како оние кои се наоѓаат во [[Peer-to-peer | peer-to-peer споделување на податотеки]]. Прикачените податотеки може да содржат [[тројански коњ (компјутери)|тројанци]] или [[Компјутерски вирус|вируси]].
=== Следење на испратена пошта ===
Оригиналниот SMTP е-поштенска служба дава ограничени механизми за следење на пренесување на пораки, и за потврдување дека тоа му е доставено или прочитано. Се бара секој поштенски опслужувач да мора или да го достави до денес или да се врати известување за неуспех (отскокнување на порака), но и двете софтверски грешки и неуспеси на системот може да предизвикаат пораки да бидат изгубени. За да се поправи ова, [[Интернет Инженеринг Task Force|IETF]] воведе известување на испорака (испорака на сметки) и [[Врати приемот#e-mail|распоред на известувања]] (враќање на приходи), но сепак, тие не се универзално распоредени во производство.
Многу семрежни услужници сега намерно оневозможуваат извештаи за неиспорака (NDRs) и сметки за испорака што се должи на активностите на спамери:
* Извештаи за испорака може да се користат за да се потврди дали адресата постои и е на располагање да биде спамирана
* Ако спамер користи фалсификувани испраќачки е-пошта адреси ([[email измама]]), тогаш невини мејл адреси, кои се користат може да бидат преплавени со NDRs од многу валидни мејл адреси на спамер. Овие NDRs тогаш претставуваат спам од семрежен услужник на невините корисници.
Постојат голем број на системи кои им овозможуваат на испраќачот да се види дали пораки се отворени.<ref>
{{наведени вести
|url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=940CE0D9143AF931A15752C1A9669C8B63&sec=&spon=&pagewanted=print
|title=Software That Tracks E-Mail Is Raising Privacy Concerns
|author=Amy Harmon
|publisher=The New York Times
|date=2000-11-22
|accessdate=2012-01-13}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://email.about.com/od/emailbehindthescenes/a/html_return_rcp.htm |title=About.com |accessdate=2012-01-18 |archive-date=2016-08-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160827203219/http://email.about.com/od/emailbehindthescenes/a/html_return_rcp.htm |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.webdevelopersnotes.com/tips/yahoo/notification-when-yahoo-email-is-opened.php Webdevelopersnotes.com]</ref><ref>[http://support.microsoft.com/kb/222163 Microsoft.com]</ref> Приемникот, исто така, може да го споделите со испраќачот за да знаат дека пораките се отворени преку "Океј" копчето. А проверка за знак може да се појави на екранот на испраќачот кога на примачот "Океј" копчето е притиснато.
==Разгледај==
===Терминологија за електонско писмо===
* [[Internet fax]]
===Социјални прашања за електронско писмо===
* [[Компјутерски вирус]]
* [[Шпионски програм]]
===Клиенти и опслужувачи===
* [[Автентикација]]
===Список на мејлови===
* [[Енкрипција]]
===Историја===
* [[Telegraphy]]
* [[Lexigram]]
===Протоколи===
* [[IMAP]]
* [[POP3]]
* [[SMTP]]
==Наводи==
{{Reflist|2}}
==Понатамошни информации==
* Cemil Betanov, ''Introduction to X.400'', Artech House, ISBN 0-89006-597-7.
* Marsha Egan, "[http://www.inboxdetox.com Inbox Detox and The Habit of Email Excellence]", Acanthus Publishing ISBN 978-0981558981
* Lawrence Hughes, ''Internet e-mail Protocols, Standards and Implementation'', Artech House Publishers, ISBN 0-89006-939-5.
* Kevin Johnson, ''Internet Email Protocols: A Developer's Guide'', Addison-Wesley Professional, ISBN 0-201-43288-9.
* Pete Loshin, ''Essential Email Standards: RFCs and Protocols Made Practical'', John Wiley & Sons, ISBN 0-471-34597-0.
* {{Наведено списание
| last = Partridge
| first = Craig
| title = The Technical Development of Internet Email
| journal = IEEE Annals of the History of Computing
| volume = 30
| issue = 2
| publisher = IEEE Computer Society
| location = Berlin
| year = 2008
| url = http://www.ir.bbn.com/~craig/email.pdf
| format = PDF
| issn = 1934-1547
| access-date = 2012-01-17
| archive-date = 2011-05-12
| archive-url = https://web.archive.org/web/20110512165437/http://www.ir.bbn.com/~craig/email.pdf
| url-status = dead
}}
* Sara Radicati, ''Electronic Mail: An Introduction to the X.400 Message Handling Standards'', Mcgraw-Hill, ISBN 0-07-051104-7.
* John Rhoton, ''Programmer's Guide to Internet Mail: SMTP, POP, IMAP, and LDAP'', Elsevier, ISBN 1-55558-212-5.
* John Rhoton, ''X.400 and SMTP: Battle of the E-mail Protocols'', Elsevier, ISBN 1-55558-165-X.
* David Wood, ''Programming Internet Mail'', O'Reilly, ISBN 1-56592-479-7.
* Yoram M. Kalman & Sheizaf Rafaeli, [http://rafaeli.net/KalmanRafaeliChronemics2011.pdf Online Pauses and Silence: Chronemic Expectancy Violations in Written Computer-Mediated Communication]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, ''Communication Research'', Vol. 38, pp. 54–69, 2011
== Надворешни врски ==
{{Wiktionary|email|outbox}}
* {{dmoz|Computers/Internet/E-mail/|E-mail}}
* [http://www.iana.org/assignments/message-headers/perm-headers.html IANA's list of standard header fields]
* [http://www.multicians.org/thvv/mail-history.html The History of Electronic Mail] is a personal memoir by the implementer of an early email system
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Семрежје]]
8866fg2o7h4bvx5wjjcc011sznpbduj
Бугарска егзархија
0
6199
5608847
5608410
2026-08-13T11:15:49Z
Buli
2648
/* Митрополити */
5608847
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Bulgarian Church Sveti Stefan Istanbul postcard.PNG|thumb|300px|[[Црква „Свети Стефан“ Истанбул|Железната црква „Свети Стефан“]] во [[Цариград]] — катедрален храм на Бугарската егзархија до 1913 година]]
'''Бугарска егзархија''' ({{langx|bg|Българска екзархия}}) — автокефална [[Бугари|бугарска]] национална<ref>Stephen A. Fischer-Galaţi - „Man, state, and society in East European history“, 1970, Praeger, с. 200 („...and
in 1870 it established a Bulgarian '''national church''' (Bulgarian Exarchate)“)</ref><ref>L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich - „The Balkans since 1453“, 2000, C. Hurst & Co. Publishers, с. 371 („BULGARIAN EXARCHATE The first great victory for Bulgarian nationalism was the establishment in 1870 of a '''national church''' known as the exarchate.“)</ref> [[црква]], создадена на [[28 февруари]] [[1870]] година.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/84219/Bulgarian-Orthodox-Church "Bulgarian Orthodox Church"], Encyclopædia Britannica: "The struggle for an independent Bulgarian church, begun late in the 18th century, culminated in the establishment in 1870 of a Bulgarian exarchate." {{en}}</ref><ref>L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich, "The Balkans since 1453", [http://books.google.com/books?id=xcp7OXQE0FMC&pg=PA371&dq=bulgarian+exarchate&lr=#PPA371,M1 "Bulgarian Exarchate"], p. 371: "The first great victory for Bulgarian nationalism was the establishment in 1870 of a national church known as exarchate." {{en}}</ref> Таа била создадена на неканонски начин, по волја на турските власти, без согласност на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]. Поради тоа во [[1872|1872 година]], на еден локален собор во [[Цариград]], била прогласена за расколничка организација.Таа била во раскол до [[1945|1945 година]], кога се помири со Цариградската патријаршија, добивајќи признание за автокефалност. Бугарската егзархија била издигната во улога на патријаршија во [[1953|1953 година]] и оттогаш е позната под името [[Бугарска православна црква]], кое го носи и денес.
Според одредени книги како таа од истражувањето на Васил К’нчов [[Македонија. Етнографија и статистика|„Македонија. Етнографија и статистика“]] (1900) <ref>Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900 {{bg}}</ref>, како и од истражувањето на секретарот на Егзархијата Димитар Мишев „''[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]''“ (1905)<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905. {{fr}}</ref> Егзархијата дејствувала на неканонски начин во [[Македонија (регион)|Македонија]].
== Историски предуслови ==
По уништувањето на [[Трновска патријаршија|Трновската патријаршија]] (1393) сите епархии преминале под директна контрола на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]. Специфичноста на бугарската ситуација во однос на другите балкански народи, Срби, Грци и Романци, може да се огледа во различниот пат кон национална еманципација. Додека кај другите народи тој процес прво подразбирал создавање на држава, а потоа автономна или автокефална црква, кај Бугарите тој процес бил обратен. Бугарските земји биле најблиску до центарот на Османлиското Царство, со голем број не само муслиманско, туку и туркофонско население, па во нив не било едноставно да се подигне востание за ослободување. Тие сепак не изостанувале, но се до 1878 година изостанувал резултатот. Добар пример за тоа е [[Одрински договор (1829)|Одринскиот мировен договор]] помеѓу Русија и Османлиското Царство од 1829 година. По успешниот руски поход на Балканот, скоро сите народи добиле нешто: автономијата на Влашко и Молдавија била осигурана, создадено било автономното [[Кнежевство Србија]], како и независно [[Кралство Грција]]. Само бугарскиот народ, на чие тло се воделе воени операции, кои довеле до негови големи страдања, не добил ништо, освен амнестија од отоманските власти. Повлекувањето на руската војска, на која во текот на војната помош и пружеле бугарските доброволци, кај Бугарите предизвикувало чувство на безнадежност. Емигрирањето на Бугарите по склучувањето на мирот било големо. Помеѓу 140 и 160 илјади луѓе пребегнале во Влашко. Таа била една од причините што со текот на времето, нивното национално движење, во согласност со [[Милет (Отоманско Царство)|милет системот]] на Отоманската Империја, сè повеќе се изразувал преку стремежот кон образовна и црковна независност, бидејќи религиозните заедници контролирале важни сегменти од општествениот живот дури и за време на [[Танзимат|Танзиматските реформи]] (религија, семејство, образование).
Во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]], во која православните христијани на Балканот биле организирани во општ [[Рум-милет]], потчинет на Цариградската патријаршија, високиот клир бил составен претежно од Грци и во споредба со нивната национална [[Голема Идеја]] црковната политика била насочувана кон целосно укинување на образованието и црковните служби на [[Словенски јазици|словенски јазик]] и воведување на образование и служби на [[грчки јазик]]. Кон крајот на 18 и почетокот на 19 век изразен бил грчкиот етнички ексклузивитет во поглед на патријаршиските институции. Меѓутоа, со исклучок на Грците, ниту еден балкански народ, вклучително и автономните романски кнежевства, не ги искористил толку добро можностите кои ги пружела Вселенската патријаршија за сопствениот просветен и културен развој, како што тоа бил случајот со Бугарите. Често, живеејќи помешани со Грци, делејќи слични вредности и покрај повремените несогласувања, Бугарите покренале значаен образовен процес во првата половина на 19 век. Покрај некои школи во поголемите центри, и помалите црковни и манастирски школи, во кои основна писменост и теолошко знаење стекнале некои од најугледните бугарски духовници, Бугарите позитивно го искористиле фактот за јакото грчко влијание во доменот на црковните работи, па така биле формирани школи кои се нарекувале „бугарско-грчки“, кои пружеле значајно подобро теолошко и општо образование, а нивната посебна предност се огледува во тоа што наставната програма подразбирала сериозно и задолжително изучување на грчкиот јазик. Со тоа знаење, патот во високите структури на Патријаршијата бил поотворен, па бројот на митрополити Бугари со текот на времето растел. Рилското училиште од овој вид е најдобар пример за тој успешен потфат. Неговите ученици, покрај останатото, добро ги владееле бугарскиот, црковнословенскиот, старогрчкиот и новогрчкиот јазик. Во него учел и [[Авксентиј Велешки]], митрополит кој бил еден од тројцата најголеми заговорници за создавање на самостојна Бугарска црква. Еден од учениците, архимандритот [[Неофит Рилски]], бил професор по црковнословенски јазик во [[Богословија на Халки|Патријаршиската академија на Халки]], во периодот од 1848 до 1852 година. Тоа бил сигурен пат да се зголеми бројот на митрополити Бугари, со добри врски во Цариград, како во Патријаршијата, така и во економски силната бугарска цариградска општина, која постепено ќе ја преземе управата над важни митополии со претежно бугарски верници, и во даден момент ќе ја реализираат идејата за создавање на Бугарска црква. Друг важен фактор за појавување на незадоволство од клирот на патријаршијата во словенските епархии била широко распротстранетата корупција, бидејќи за скоро сите назначувања и дејства клирот барал да се плаќа. Зачувувањето на словенскиот јазик и создавањето на одделни бугарски црковни и образовни институции во тие услови биле прашања од првостепена важност.<ref>Барбара Йелавич, "История на Балканите", Том I XVIII-XIX век, София, 2003, стр. 341. {{bg}}</ref>
== Црковната борба ==
{{Поврзано|Бугарска преродба}}
=== Почеток на организираната борба ===
Првиот протест на национална основа против грчката политика бил кренат во градот [[Враца]] во [[1824]] година. Конкретниот повод бил новиот вонреден данок, побаран од грчкиот митрополит. Борбата за назначување на митрополит Бугарин продолжила неколку години и завршила во [[1827]] година со погубување на водачот на бугарската општина по обвинувања од страна на грчкиот клир пред отоманската власт во врски со [[Руско Царство|Русија]] и потикнување на населението кон немири и востание. Во периодот до [[1839]] година слични протести со барања на прогонување на грчките митрополити и назначување на бугарски започнале и во други градови - [[Самоков (Бугарија)|Самоков]], [[Стара Загора]], [[Нова Загора]], [[Казанлак]]. Во сите тие случаи Цариградската патријаршија ги одбила барањата на верниците и назначувала единствено лојални кон нејзината политика владици.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 76. {{bg}}</ref>
[[Податотека:Neofit Bozveli portrait.jpg|мини|220п|[[Неофит Бозвели]] (околу 1785–1848), предложен за трновски митрополит во 1839 година.|лево]]
Следниот веќе систематски организиран период во развојот на борбата започнал во [[1839]] година во градот [[Велико Трново|Трново]], каде во [[1838]] година бил назначен нов грчки владика, кој веднаш по неговото пристигнување побарал од верниците нови и повисоки даноци. Локалните бугарски водачи биле револтирани од тие барања, а исто така и од општиот непријателски однос кон Бугарите, и организирале акција за протерување на Митрополитот. Дополнителна храброст давал почетокот на реформи во Отоманското Царство (познати во историографијата како епоха [[Танзимат]]) и поточно програмата на султанот за промени [[Ѓулхански хатишериф]] од [[1839]] година, која содржела идеи за нови закони со гаранции за правата на сите поданици независно од нивната народност и вера. На крајот од годината од името на населението на 16 потчинети на трновскиот владика [[Каза|кази]] биле испратени молби до Цариградската патријаршија и владата на Отоманското Царство Гркот да биде заменет со Бугарин. За нов владика се предлагал [[Неофит Бозвели]], роден во градот [[Котел]], монах од [[Света Гора]], публицист, писател и долгогодишен свештеник во Трново. Учесниците во бугарската делегација до Високата порта биле подмитени од Патријаршијата и нивната мисија пропаднала. Како обид за компромис во Трново бил назначен нов грчки митрополит, додека Бозвели бил определен за негов протосингел со перспектива во иднина да биде владика на градот [[Ловеч]]. По пристигнувањето на новиот грчки духовник во крајот на [[1840]] година односите со Бугарите останале напнати, Бозвели ја одбил позицијата на протосингел и се повлекол во еден соседен манастир. Овој акт бил прифатен од Патријаршијата како провокација и отворен бунт, за кое Бозвели бил уапсен и заточен во Света Гора. Во отсуство на нивниот духовен водач трновските Бугари времено ги прекинале протестите.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 77. {{bg}}</ref>
=== Борбата од Цариград (1844–1853) ===
[[Податотека:Hilarion of Makariopolis by Toma Hitrov (cropped).jpg|мини|right|200px|[[Иларион Макариополски]] (1812–1875)]]
По своето враќање од заточение во [[1844]] година Бозвели одлучил да ја продолжи борбата од [[Цариград]], каде биле не само Високата порта, Патријаршијата и странските дипломатски претставништва, но исто така и многу влијателни членови на бугарската економска, интелектуална, политичка и административна елита, поддржувана од активната бугарска заедница, која броела повеќе од 30,000 луѓе. Меѓу најистакнатите водачи на Бугарите таму биле [[Стефан Богориди]], [[Гаврил Крстевиќ]] и [[Иларион Макариополски]]. Макариополски, роден во градот [[Елена]], бил монах од Света Гора и свештеник со релативно добро за овој период духовно образование. Уште во есента на 1844 година по совет на полскиот дипломат на француска служба [[Михаил Чајковски]] Бозвели и Макариополски составиле два опширни меморандуми до великиот [[везир]] со 6 основни барања: Бугарите да имаат клир од својата народност и клирот да се избира од епархиите; да се даде право за откривање на народни училишта; да се издаваат слободно бугарски весници и книги; да се изгради бугарска црква во Цариград; во бугарските градови да се создадат мешани бугарско-муслимански судови за заштита од конфликти со грчките структури; да се организира одделно бугарско административно тело, кое да има правото да контактира директно со Високата порта без учеството на патријаршијата. Во меморандумите политиката на грчкиот клир кон Бугарите се опишувала како деструктивна, Русија се обвинувала во цврста поткрепа на грчките интереси на штета на Бугарите и се потенцирало дека тие биле и останувале лојални граѓани на Отоманското Царство.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 77-79. {{bg}}</ref> Со текот на времето поддршката за Бозвели и Макариополски во епархиите се засилувала, а цариградските бугарски еснафи ги избрале да бидат нивни претставници по сите прашања на верата. Каузата добивала дипломатско сочувство и помошт претежно од западните сили и навеќе од француските и полските дипломати, додека Русија продолжувала да ги брани интересите на Грчката патријаршија. Упорноста на бугарското движење го натерала грчкиот патријарх да побара крути средства за неговото прекинување и со таа цел двајцата водачи биле заточени во Света Гора, каде Бозвели умрел во [[1848]] година.[[Податотека:Sveti Stefan old.png|мини|лево|200px|Првиот бугарски храм "Свети Стефан" во Цариград]]Во отсуство на Макариополски движењето било развиено од цариградската бугарска заедница и биле добиени првите успеси - во истата година било поткренато издавањето на првиот општобугарски ''"Цариградски весник"'', а со влијанието на Стефан Богориди бил донесен султански [[ферман]] за создавање на одделен бугарски храм со црковна општина во Цариград, кој бил осветен во [[1849]] година. Во таква ситуација избувнувањето на [[Кримска војна|Кримската војна]] ([[1853]]–[[1856]]) времено го смирило грчко-бугарскиот конфликт и го одложило неговото решение.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 80-81. {{bg}}</ref>
=== По Кримската војна и Хатихумајунот (1856–1860) ===
При крајот на воjната во почетокот на [[1856]] година османската влада донела нова програма за реформи, позната како [[Хатихумјун]]. Со таа се гарантирале рамни права за сите поданици на империјата, вклучувајќи го правото на сите етнички и верски заедници да имаат посебни претставништва во Цариград, а исто и идна реорганизација на милетскиот систем.<ref name="Bulgarian Exarchate">L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich, "The Balkans since 1453", [http://books.google.com/books?id=xcp7OXQE0FMC&pg=PA371&dq=bulgarian+exarchate&lr=#PPA372,M1 "Bulgarian Exarchate"], p. 372. {{en}}</ref> На таква основа во крајот на годината од бугарските општини во Цариград заминале 40 ополномоштени лица, кои создале званично бугарско претставништво. Во наредниот период новата институција испратила околу 60 барања, кои биле поднесени на отоманската влада од името на сите Бугари. Основните цели на тие документи биле: возобновување на автокефалната бугарска црква; изградба на нова поголема црква во Цариград; Иларион Макариополски да биде епископ на бугарската црковна заедница во Цариград; денот на св. Кирил и Методиј (11 мај) да биде сенароден училиштен празник.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 81. {{bg}}</ref>
Во истото време се рашириле и конфликтите меѓу грчките црковни структури и бугарските општини во провинциите. Во [[Пловдив]] грчкиот митрополит го забранил користењето на бугарскиот јазик во црквите во градот. Поради неговата одлука Бугарите од епархијата протестирале пред патријархот, но тој одбил да им даде поддршка. По судири меѓу Бугари и Грци во црквите во врска со пеење на бугарски црковни песни локалната отоманска власт одлучила да создава национална сегрегација - едни от црквите да бидат само за Бугари, а други само за Грци. Таквите методи се покажале како палијативни и не дале долгорочни резултати. Слични судири се случувале и во [[Хасково]], Враца, Ловеч, Самоков. Централната отоманска влада побарала други средства за смирување и во есента на [[1857]] бил даден предлог до патријархот да се собере собор, кој да ги уреди бугарските прашања. Во работата на соборот право на учество имале трима бугарски претставници, но и по скоро две години работа не се дошло до општоприфатлив договор. Во светлото на негативниот развоj на преговорите бугарските водачи одлучиле дека компромис не е можен и Бугарите треба да се одделат од Цариградската патријаршија.
=== Едностраното прогласување на независност (1860) и последиците ===
Актот на еднотстраното прогласување на независност од Патријаршијата бил остварен на [[Велигден]], [[3 април]] [[1860]] година - во време на свечената служба Иларион Макариополски не го спомнал името на грчкиот патријарх, но го заменил со името на отоманскиот султан. Службата се превратила во прослава на отцепувањето од страна на бугарската колонија во Цариград.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 81-82. {{bg}}</ref> Веднаш потоа истиот акт бил повторен во уште триесетина цркви во провинцијалните градови. Со овоj чин бугарската црковна борба добивала нова димензија - старите барања на финансиски ред и права за Бугарите внатре во структурата на Цариградската патријаршија биле заменети од нова и радикална цел, создавање на одделна бугарска национална црква.<ref name="Bulgarian Exarchate" />
[[Податотека:Bolgradska gimnazija.jpg|мини|right|200px|[[Болградска гимназија|Бугарската гимназија]] во [[Болград]], денес во [[Украина]], основана во [[1858]]]]
По еднотстраното прогласување на независност Грчката патријаршија одговорила со негирање законитоста на актот и репресии кон водачите (во [[1861]] година Иларион и неговите сојузници владиците Паисиj и Авксентиj биле заточени<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 82. {{bg}}</ref>), а во центрите на борбата во провинциите биле поткренати тортури и притисоци врз некои од главните деjци на црковното движење (на пример [[Димитар Миладинов]] бил уапсен на [[16 јануари]] [[1861]] по барање на грчкиот клир со заповед на битолскиот валија и потоа затворен во Цариград, каде при неразјаснети околности умрел на [[23 јануари]] [[1862]]<ref>Кузман Шапкарев, "За възраждането на българщината в Македония. Неиздадени записки и писма", София, 1984, II. "За животоописанието на приснопаметните братя Хр. Миладинови, Димитрия и Константина", [http://www.promacedonia.org/bmark/ksh/ksh_bm_2v.htm глава 8], стр. 414-434. {{bg}}</ref><ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 160-162. {{bg}}</ref>). Независно од тие услови борбата продолжила и во провинциите процесот на завладување на локалните храмови и протерување на грчкиот клир и владици продолжил во целата наредна деценија. Во периодот не се намалувале и репресалиите од страна на грчиот клир против деjците на црковната борба (на пример на [[27 ноември]] [[1868]] бил уапсен [[Григор Прличев]]<ref>Григор Пърличев, "Автобиография", [http://www.kroraina.com/knigi/gp/avtob_16.html глава 16] и [http://www.kroraina.com/knigi/gp/avtob_19.html глава 19] {{bg}}</ref>).
На дипломатскиот фронт поддршка давале Франција и [[Британска Империја|Британската Империја]], додека Русија била против отцепувањето на православните верници на Балканот во одделни цркви. Со содејство на Франција дел од бугарските деjци под водството на [[Драган Цанков]], кои не верувале дека е можно конфликтот со Грчката патријаршија да се уреди во догледна иднина на мирен начин, организирале нов дел на бугарската црковна борба - влегле во [[Персонална унија|унија]] со [[Римокатоличка црква]], но го зачувале православниот обред. Бил ракоположен бугарски римокатолички архиепископ, но Русија одговорила со жестоки мерки на проширувањето на католичкото влијание - организирала киднапирањето на бугарскиот архиепископ.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 83. {{bg}}</ref>
=== Развојот во 1860-тите и патот кон конечниот расплет ===
Во крајот на деценијата политиката на отоманските влади за неменување на статус квото и одложување на одлуката за промена била веќе кон својот крај. Факторите за тоа биле и внатрешни, и надворешни. Од една страна нови биле условите во епархиите со словенојазично мнозинство - во повеќето од тие региони по 1860 година грчкиот клир бил протеран од многу од храмовите и локалната црковната власт практично била во рацете на општините, а во училиштата се воведувал бугарски јазик. Позициите на водачите на движењето станувале поцврсти со текот на времето и враќане назад или компромис со програмата за независна национална црква не бил можен. Грчката патријаршија исто не покажувала дека се можни пофлексибилни односи. Паралелно со ова бугарското движење излегувало надвор од легалните форми на борба за национална еманципација и во 1860-те години биле поткренати револуционерни акции за политичко ослободување со воени средства, наjкарактеристични од кои биле двете [[Бугарски легии]] во [[1862]] и [[1867]] во Србија и комитските одреди, кои се префрлиле од [[Романија]] на територијата на империјата во 1867 и [[1868]].<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 164-165. {{bg}}</ref>
Надворешнополитичките фактори исто веќе биле други - по надминувањето на резултатите од поразот во Кримската воjна Русија побарала да се врати на Балканот како водечка сила, а по неjзиниот пораз во [[Пруско-австриска војна|Пруско-австриската воjна]] активна политика кон Балканот прифатила и [[Австроунгарија]]. Поагресивна политика поткренале и младите балкански држави каj границите на Отоманското Царство и нивните национални револуционерни движења во Отоманското Царство.<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 165-166. {{bg}}</ref>
[[Податотека:Memorial of the liberation of the Bulgarian Church.jpg|мини|right|200px|„''Спомен на ослободувањето на Бугарската црква од Цариградската патријаршија''“, литографија на [[Николај Павлович]], 1872 г.]]
Во почетокот на 1867 година бил избран нов патријарх, [[Григориј VI]], кој ги направил последните обиди за решавање на спорот меѓу Бугарите и Патријаршијата внатре во постојните црковни структури. Со поддршка и содеjство на руските дипомати во Цариград во мај бил создаден план план за давање на полу автономен статут на бугарските општини. Се предвидувало да биде организирана одделна црковна област меѓу [[Дунав]] и [[Стара Планина]], која вклучувала помалку од половината од териториите со бугарски црковни општини, и со делумна административна и финансиска независност од Цариград. Старите грчки митрополити требало да ги зачуват нивните позиции. Бугарските деjци отфрлиле грчко-рускиот план и во ноември оствариле контакти со руската влада и црква со барање на поткрепа за сопствените цели и интереси. Во истото време отоманската влада одлучила да игра активна улога, бидеjки проблемот веќе бил во фаза на сепаратистички пропаганди и акции на населението од стратегиски значаjни делови од отоманските територии во Европа во непосредна близина до метрополата Цариград и се поагресивни надворешни мешања со цел нови откинувања на отомански територии. Средувањето на бугарскиот проблем под контролот на Истанбул и во споредба со отоманските интереси било оценувано како основна задача за отоманската политика. Во октомври 1868 владата пратила писмо до Патријаршијата со планови за решавање на бугарското прашање по патот на создавање на независна бугарска црковна структура на сите територии, кои биле веќе одделени од грчката црква. Плановите биле прифатени од бугарските водачи, но биле отфрлени од високиот грчки клир, додека Русија одново побарала конфликтот да се реши без да се раскинува единството на православната црква, но со почитување на бугарските барања.
Во таа ситуација во почетокот на 1869 година отоманската влада назначила нова бугарско-грчка комисија под претседателството великиот [[везир]] со цел да се создаде прифатлив за сите страни проект. Истовремено отоманската влада издала заповед отоманските локални власти да не се мешаат во бугарско-грчките црковни односи, со која фактички се откажала да ги штити сѐ уште легалните грчки црковни структури и прифатила одделната бугарска хиерархија за дел од постојните институции. Грчките патријарх и Синод уште еден пат направиле неприфатливи за бугарската страна предлози за промени на отоманските планови во правец на поништување на реалната автономија на бугарската црква, со кое практично и завршила работата на заедничката комисија и отоманската влада одлучила да преземе еднотстрана одговорност за решавањето на конфликтот.<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 166-172. {{bg}}</ref>
== Бугарската егзархија од 1870 година до Руско-турската воjна ==
[[Податотека:Sultan’s Ferman for the establishment of a Bulgarian Exarchate 1.jpg|left|thumb|Ферман на султанот Абдулазиз за создавање на Бугарската егзархија.]]На [[28 февруари]] [[1870]] година султанот [[Абдул Азис|Абдул Азис I]] издал [[ферман]], со кој се создавала одделна и самостојна бугарска црква со името Бугарска егзархиja, која била призната за официјален претставник на бугарскиот народ во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].<ref>Текст на [http://www.promacedonia.org/en/ban/nr3.html#110 ферманот], "Macedonia. Documents and materials", Bulgarian Academy of Sciences, Institute of History, Bulgarian Language Institute, Sofia, 1978, part II. The National Revival Period, document 110 The Firman for the establishment of a Bulgarian Exarchate, February 28th, 1870. {{en}}</ref> Ферманот имал 11 членови, во кои биле опишани териториите, структурата и односите со отоманската држава и грчката [[Цариградска патријаршија]]. Членови 1-5 определувале да се состави Устав на Егзархијата, во споредба со кој да биде собран Синод како врховно раководство под претседателството на еден истакнат митрополит, кој ќе го носи името егзарх. Внатрешното управување, изборот на митрополити и на егзарх требало да се спроведува без никакво мешање од страна на грчкиот патријарх. По нивниот внатрешен избор егзархот и митрополитите се назначувале со посебна дозвола од султанот, нарекувана берат. Во членот 10 биле определени териториите под јурисдикција на Бугарската егзархиja: епархиите на [[Русе]], [[Силистра]], [[Шумен]], [[Велико Трново]], [[Софија]], [[Враца]], [[Ловеч]], [[Видин]], [[Ниш]], [[Пирот]], [[Ќустендил]], [[Самоков]], [[Велес]], [[Варна]] (без самиот град и 20 села во околината), [[Сливен]] (без [[Поморие]] и [[Несебар]]), каза [[Созопол]] (без селата по брегот на [[Црно Море]]), [[Пловдив]] (без градовите Пловдив и [[Асеновград]] и уште 9 села и 4 манастири). Со цел да бидат заштитени правата на верниците насекаде во епархиите на Егзархијата, каде дел од населението би сакал да остане под власта на Патријаршијата, тоа било дозволено.<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 172. {{bg}}</ref> Во членот 10 исто така се определувал методот на идно проширување на териториите на Егзархијата:
{{cquote|''Освен тие изброени и именувани места, ако православните жители на другите места сите или наjмалку двете третини побарат во нивните духовни работи да се потчинуваат на Бугарската егзархија, и кога тоа биде испрашано, ако добие потврдување и биде докажано, ќе им се дозволи.''}}Веднаш по одлуката на султанот постојниот неофицијален бугарски Времен совет во Цариград со согласието на отоманската власт организирал на [[8 март]] собрание во состав од 40 луѓе, кои избрале званичен Времен совет и 15 луѓе, 10 граѓани и 5 митрополити, кои биле задолжени да го напишат Уставот на Егзархијата. Истовремено се поткренало и организирањето на гласање за пратеници во Црковно-народен собор, вклучувајќи ги и тие македонски и тракиски општини, кои не биле дел од егзархиските епархии во споредба со членот 10 на ферманот.<ref name="ReferenceA">"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 175. {{bg}}</ref>
[[Податотека:Ortaköy June 1871-02.jpg|thumb | upright=1.8|{{Collapsible list
|titlestyle = background:transparent;text-align:left;font-weight:normal;
| title = Делегатите на Бугарскиот црковно-народен собор во Цариград во 1871 година, фотографирани од [[Паскал Себах]]
|'''Прв ред''': 1. Апостол Поликарев; 2. Архимандрит Дионисиј; 3. Петар Арнаудов; 4. [[Иларион Макариополски]]; 5. Марко Балабанов; 6. Панарет Пловдивски; 7. Иларион Ловчански; 8. Паисиј Пловдивски; 9. Бехчет ефенди; 10. [[Виктор Чолаков]]; 11. [[Тодор Жилков]]; 12. Георги Паланецки; 13. Монах Рилски
|'''Втор ред''': 14. Георги Груев; 15. Стефан Петров; 16. Добри Чинтулов; 17. Георги Гогов; 18. Захари Хаџиѓуров; 19. Мано Стојанов; 20. Димитар Гешов; 21. Иванчо Хаџипенчович; 22. Георги Чал'ков; 23. Гаврил Крстевич; 24. Христо Стамболски; 25. [[Стојан Чомаков]]; 26. Николи Минчоолу; 27. Димитраки Теодоров; 28. Сава Доброплодни; 29. Господин Славов; 30. Стефан Шопов
|'''Трет ред''':
31. Стојан Камбуров; 32. Константин Шулев; 33. Христо Димитров; 34. Михаил Манчев; 35. [[Методиј Кусев|Тодор Кусевич]]; 36. Никола Михајловски; 37. Христо Стојанов; 38. Величко Христов; 39. Никола Прванов; 40. Димитар Ангелов; 41. Јаков Геров; 42. Христо Тпчилештов; 43. Господин Хаџииванов; 44. Стојан Костов; 45. Дедо Крсто; 46. Коста Сарафов.
}}
]]
Проектот за Устав бил завршен во септември [[1870]] и на [[23 февруари]] [[1871]] година бил собран Народниот собор во Цариград во состав Времениот совет и уште 35 претставници на епархиите. Право на официјално учество имале и претставниците на веќе гласаните епархии на Охрид и Битола, а исто така биле допуштени и другите пратеници од патријаршиските епархии во Македонија и Тракија независно од тоа што сѐ уште не биле дел од Егзархијата. Уставот бил усвоен на [[14 мај]] и бил предаден на отоманската влада за одобрување, а соборот бил распуштен. Грчкиот патријарх ги објавил Уставот и самата Егзархија за противканонски и откажал да ги признае, а отоманската влада поткренала димпломатска игра на одлагање на својата одлука.<ref name="ReferenceA"/>
[[Податотека:Antim I (1816-1888).jpg|мини|200px|Егзарх [[Антим I]] (1872-1877)|лево]]
По редица дипломатски и политички судири и репресии врз водечките бугарски митрополити во февруари [[1872]] година во Цариград бил организиран масовен бугарски протест, по кој отоманската влада конечно го прифатила уставот и на [[16 февруари]] [[1872]] бил избран првиот бугарски [[Егзарх Антим I]]. Како одговор на тоа Грчката патријаршија организирала своj собор во септември [[1872]] година, на кој бугарската црква била прогласена за неканонска и шизматичка,<ref name="ReferenceB">"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 176. {{bg}}</ref> која шизма не била симната дури до [[1945]] година.
Продолжил и процесот на организирање на гласање за официјално припојување кон Егзархијата во македонските епархии, кој завршил во Охрид и Битола во [[1874]] со резултат повеќе од две третини за Егзархијата. Во Охрид од општо 9,387 христијански фамилии само 139 луѓе гласале за останување во Патријаршијата, а во Скопје од 8,698 христијански фамилии 8,131 се присоединиле кон Егзархијата.<ref name="ReferenceB"/><ref>Евтим Спротстранов, "[http://www.promacedonia.org/bmark/es/es_4.htm По възражданьето в град Охрид]", глава IV, стр. 675, "Сборник за народни умотворения, наука и книжнина", книга XIII, София, 1896. {{bg}}</ref><ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 86. {{bg}}</ref><ref>Ив. Лазаров, Пл. Павлов, Ив. Тютюнджиев, М. Палангурски, "Кратка история на българския народ", София, 1993, стр. 141. {{bg}}</ref><ref group="белешка" name="vg_8"/><ref group="белешка" name="vg_4"/>
Идниот период на внатрешни и меѓународни конфликти, поврзани со [[Априлско востание|Априлското востание]] од [[1876]] година и [[Руско-турска војна (1877-1878)|руско-турската војна (1877-1878)]], станале причина за нови проблеми во развојот на Егзархијата. Во 1877 под притисок на отоманската власт бил отстранет Егзарх Антим I и за нов Егзарх бил избран митрополитот на Ловеч [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]],<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 179. {{bg}}</ref> а во почетокот на воените деjства против Русија сите митрополити биле протерани од нивните епархии и притворени во [[Цариград]], а исто така биле протерани или избегале многу свештеници и учители, во резултат на кое немалку училишта и цркви биле затворени.
== Бугарската егзархија од Руско-турската воjна до Првата светска воjна ==
[[Податотека:Yosif I.jpg|мини|right|200px|[[Јосиф I Бугарски|Егзарх Јосиф I]] ([[1877]]-[[1915]])]]
По крајот на руско-турската војна Бугарската егзархија се соочила со нови тешкотии. На митрополитите не им било дозволено да се вратат назад во нивните епархии, а исто така Северна [[Добруџа]] и реонот на [[Ниш]], [[Пирот]] и [[Врање]], кои по 1878 преминале во [[Романија]] и [[Кнежевство Србија|Србија]], станале дел од [[Романска православна црква|Романската]] и [[Српска православна црква|Српската православна црква]]. По потпишувањето на мирот Егзархот престојувал во [[Пловдив]], од каде се вратил во Цариград дури во [[1880]] во обид да ја одбрани целоста на црквата, бидеjки отоманската власт побарала Егзархијата да остане само во границите на новокреираното [[Кнежевство Бугарија]], а сите други епархии да бидат дадени одново на грчката Цариградска патријаршија. Во членот 62 на [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] било запишано дека правото на слобода на сите религиозни организации во Отоманското Царство е заштитено, а членот 39 на бугарскиот [[Трновски устав]] ја прогласил бугарската црковна област за единствена и нераскинлива. На таа правна основа и под меѓународен притисок на [[17 декември]] [[1883]] година султанот го потврдил деjството на ферманот од [[1870]] година и ги прифатил барањата на Егзархијата за црковна единственост и враќане на сите митрополити во епархиите од пред Руско-турската војна.
[[Податотека:Istanbul Bulgarian Seminary.jpg|лево|мини|[[Цариградска бугарска духовна семинарија|Цариградската бугарска духовна семинарија]] (отворена 1891) во Фенер, Цариград.]]
Процесот на враќане всашност продолжил повеќе од една деценија. Бератите за митрополитите на [[Охрид]] и [[Скопје]] биле дадени во [[1890]], за митрополитите на [[Велес]] и [[Неврокоп]] во [[1894]], а за митрополитите на [[Битола]], [[Дебар]] и [[Струмица]] во [[1897]] година. Во епархиите, кои останале под власта на Цариградска патријаршија, и поточно во нивните општини, кои ја отфрале Патријаршијата, било дозволено Егзархијата да има свои претставници, нарекувани екзархиски намесници, кои ги организирале црковното и образовното дело. Буџетот на Егзархијата бил општ и централно раководен, во него се влевале пари од сите епархии, а по средината на [[1880]]-те и од буџетот на бугарската држава. Во крајот на 19 век од општо 1889 цркви и манастири во Македонија, од кои 135 манастири (без оние во [[Света Гора]]), 1232 цркви и 71 манастири биле на Бугарската егзархија, а останатите биле на Цариградската патријаршија или оспорувани.<ref>"История на България", том 7 България 1878-1903, София, 1991, стр. 424-437. {{bg}}</ref> Припадниците на Бугарската егзархија во Македонија во [[1900]] година биле 817,000<ref>Воин Божинов, "Българската просвета в Македония и Одринска Тракия 1878-1913", София, 1982, стр. 354. {{bg}}</ref> од општо 1,370,949 [[христијани]] (од кои [[Словенски јазици|словенојазичните]] христијани биле 1,032,533) во областа и при вкупно население од сите религии 2,258,224<ref>Васил Кънчов, "Македония. Етнография и Статистика", дял II Статистика, глава [http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_b.htm Бѣлѣжки за общитѣ числа на населението], Българско Книжовно Дружество, София, 1900. {{bg}}</ref>, кое изнесува 59,6% од сите христијани (79,1% од словенојазичните христијани) и 36,2% од вкупното население. Во [[1912]] година непосредно пред [[Балкански војни|Балканските војни]] во Македонија и Одринско Егзархијата имала 7 митрополити, 1,310 свештеници, 1,331 цркви, 234 параклиси и 73 манастири.<ref name="ReferenceC">Воин Божинов, "Българската просвета в Македония и Одринска Тракия 1878-1913", София, 1982, стр. 356. {{bg}}</ref>
=== Просветно дело на егзархијата до Балканските војни ===
[[Податотека:Solunska Gimnazija 11.maj.jpg|лево|thumb|Прослава на денот на [[Св. Кирил и Методиј]] во истоимената Солунска бугарска машка гимназија]]
{{Странски пропаганди во Македонија}}
Истовремено со возобновувањето на црковната структура била проширена и подобрена работата на училиштата. Во [[1880]] година во Цариград со учеството на дејци како [[Кузман Шапкарев]] и [[Методиј Кусев]] била составена долгорочна програма за развоj на образовната мрежа на Егзархијата во Отоманското Царство. За главен центар во Македонија бил определен [[Солун]], а во Тракија - [[Едрене]]. Во споредба со планот во [[1880]] година била откриена [[Солунска машка гимназија „Св. Кирил и Методиј“|Солунската бугарска машка гимназија "Св. Кирил и Методиј"]], а во [[1882]] и [[Солунска бугарска женска гимназија "Свето Благовештение"]], раководена од [[Царевна Миладинова]], ќерка на [[Димитар Миладинов]].<ref>Царевна Миладинова, "Епоха, земя и хора", глава [http://www.promacedonia.org/cm/cm_15.html През есента на 82 година...], Издателство на Отечествения фронт, София, 1985. {{bg}}</ref> Класичната гимназија во Битола била проширена до полна гимназија со седум класови во [[1898]]. Машки педагошки училишта биле откриени во Скопје и [[Сер]], а женски во Битола и Скопје. Посебни училишта за свештеници биле создадени во Скопје и Едрене, а гимназија по трговија во Солун. Во [[1899]] педагошката гимназија "Д-р Петар Берон" во Едрене исто била зголемена до полна гимназија со седум класови, а во почетокот на 20 век таму била откриена и женска гимназија. Во сите поголеми градови на териториите под јурисдикција на Бугарската егзархиja биле отворени прогимназии, а исто така и многу основни училишта, наjголемиот дел од кои биле во селата.
[[Податотека:Rival_Popes_Rule_in_Constantinople_and_both_play_politics_with_Sultan_-_The_Tacoma_Times.jpg|лево|мини|„Ривалски поглавари владеат во Константинопол и обајцата играат политика со Султанот“. ''The Tacoma Times'', 9 февруари 1904.]]
Општо во [[1882]]-[[1883]] во Македонија и Одринско постоеле 237 бугарски егзархиски училишта со 351 учители и 16,063 ученици, во [[1899]]-[[1900]] тие веќе биле 942 училишта со 1,447 учители и 47,581 ученици,<ref>"История на България", том 7 България 1878-1903, София, 1991, стр. 436. {{bg}}</ref> а во [[1912]] година бројот им се зголемил на 1,373 училишта (од кои 13 гимназии и средни училишта) со 2,266 учители и 78,854 ученици.<ref name="ReferenceC" /> Училишната структура била раководена од посебен Училиштен оддел кон Егзархијата, кој ги определувал образовната политика, снабдувањето со учебници и целосната координација. Кон овоj оддел во [[1888]] биле додадени четири инспектори за Солунски, Битолски, Скопски и Одрински вилаети, кои тесно соработувале со директорите на училиштата. Од [[1889]] кон локалните бугарски општини во Македонија и Одринско биле создадени и општествени црковни комисии со задача да го контролираат црковното и образовното дело.<ref>"История на България", том 7 България 1878-1903, София, 1991, стр. 435. {{bg}}</ref> Едни од наjпознатите учители и раководители биле [[Григор Прличев]],<ref>Григор Пърличев, "[http://www.kroraina.com/knigi/gp/avtob_37.html Автобиография]", Избрани произведения", Български писател, София, 1970, глава 37. {{bg}}</ref> [[Кузман Шапкарев]],<ref>Кузман Шапкарев, "[http://www.promacedonia.org/bmark/ksh/ksh_2_7.htm За възраждането на българщината в Македония от 1854 до 1884 година]", глава "7. Първо учителствувание мое в Солун, приготвувание и откривание български в тоя град гимназии и пансиони, мъжки и девически - 1880—1881/1882", Български писател, София, 1984. {{bg}}</ref> [[Васил К’нчов]], [[Иван Гарванов]], [[Гоце Делчев]]<ref>Пейо Яворов, "[http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=130&WorkID=3504&Level=2 Гоце Делчев]", биография, глава "Гоце в Щип, Банско", София, 1904. {{bg}}</ref> и [[Ѓорче Петров]]<ref>Любомиръ Милетичъ, "[http://www.promacedonia.org/bugarash/gp/gp_1.htm Спомени на Гьорчо Петровъ]", глава I, Издава „Македонскиятъ Наученъ Институтъ”, София, 1927. {{bg}}</ref>, а од учениците [[Тодор Александров]], [[Андреј Љапчев]] и [[Иван Михајлов]]. За надворешните аналитичари постоело меѓусебно влијание и поврзаност меѓу Егзархијата и [[Внатрешна Македонско-Одринска Револуционерна Организација|револуционерното движење]].<ref>H. N. Brailsford, "[http://www.promacedonia.org/en/hb/hb_5_3.html Macedonia: Its Races and Their Future]", section V. The Bulgarian movement, chapter 3. Formation of the Insurgent Committee. Democratic Attitude. Careful Organisation, Methuen & Co., London, 1906. {{en}}</ref>
[[Податотека:JosephBulgarianExarchDebarCelebration.jpg|мини|лево|Прослава на 25-годишнината од избирањето на бугарскиот Егзарх Јосиф I во Дебар, 1902 година]]
=== Балканските војни ===
Во периодот по [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]] и пред [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] во услови на меѓуетничка напнатост и националистички конфликти започнале репресии врз свештениците и учителите на Бугарската егзархија во териториите под контрола на [[Кралство Грција|Грција]] и [[Кралство Србија|Србија]]. До крајот на Втората балканска воjна сите бугарски егзархиски училишта во тие територии биле затворени, а наjголемиот број од учителите биле протерани или сами избегале во Бугарија. Исто така биле протерани и бугарските митрополити и немал дел од свештениците, а црквите преминале под грчка и српска јурисдикција. Само во Вардарска Македонија биле закриени 641 училишта и одземени 761 цркви.<ref>Ivo Banac, "[http://www.promacedonia.org/en/ib/i_banac.html The Macedoine]", "The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics", Cornell University Press, 1984, pp. 307-328. {{en}}</ref> Истата била судбината и на црквите и училиштата во [[Јужна Добруџа]], окупирана од Романија. Во [[Одринска Тракија]] отоманските власти и армија протерале не само сите учители и свештеници, но и целото бугарско население во текот на сеопфатно [[етничко чистење]].<ref>Љубомир Милетиќ, [http://www.promacedonia.org/bmark/lm_tr/index.html "Разорението на тракийските българи презъ 1913 година"], Българска академия на науките, София, Държавна печатница, 1918 г. {{bg}}</ref>
=== Првата светска војна ===
По есента на [[1915]] година со влегувањето на Бугарија во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] структурите на Егзархијата биле возобновени во териториите под контрола на бугарската армија, но по крајот на војната тие уште еден пат биле истерани од властите во Грција, Романија и Србија. Епархиите во Егејска и Вардарска Македонија официјално биле поделени меѓу [[Грчка Православна Црква|Грчката]] и [[Српска православна црква|Српската православна црква]], а под јурисдикција на Егзархијата во Македонија останал само пиринскиот дел.
== Егзархијата и Македонците ==
[[Податотека:Natanail-Ohridski-Plovdivski.jpg|лево|thumb|150px|[[Натанаил Кучевишки]] ([[1820]]-[[1906]]), митрополит на Бугарската егзархија во Охрид, Ловеч и Пловдив]]
Неколку месеци по основањето на Егзархијата, македонската страна јавно и отворено ги изразила своите ставови за тоа како треба да се управува Егзархиската црква за Македонците да ѝ се приклучат, бидејќи „...''високата милост не беше ветена исклучиво на Бугарите, туку истото беше ветено и на Македонците''.“<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD/zHslAQAAIAAJ|title=Историја на образованието и просветата во Македонија|first=Risto|last=Kantardžiev|year=2002|page=349}}</ref> Реализацијата на оваа можност, според написот објавен во весникот ''Македонија'', била условена со промовирање на демократски принципи во меѓурелигиозните односи меѓу македонската и бугарската заедница. Во спротивно, определбата за централизам, наречена во написот „деспотизам“ би го отворила пред јавноста прашањето за „[[Македонско прашање|македонското прашање]]“, односно за особеноста во однос на црквата ([[Охридската архиепископија]]), [[Македонци|народноста]] и [[Македонски јазик|јазикот]]. Македонците тврделе дека самите треба да ги решаваат своите проблеми, а не да бидат водени од други, изразувајќи го ставот: „''Се откинавме од [[Цариградска патријаршија|Грците]]; под други ли да паднеме?''“<ref>{{cite book|url=https://eprints.ugd.edu.mk/13442/2/Zbornik2.pdf|title=Годишен зборник|publisher=Institute of History and Archaeology at the University “Goce Delčev” – Štip|year=2011|pages=10,61-63}}</ref><ref>{{cite news|title=Единъ гласъ за всичка Македонія|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/65c381e88d8e3856dfcb8d79|work=Македонія |date=June 23, 1870|quote=Ферманот кога излезе од милостивите раце на Н. В. С. А. претставуваше голема утеха за Бугарите кога се видоа сместени во нивните епархии; но таа висока милост не беше дадена само исклучиво за Бугарите, туку истото се вети и за Македонците преку 10-тиот член, според кој, ако си ја покажат сите или две третини желбата ќе успеат да се присоединат кон Бугарската црква. Но пред да се соединиме, мислиме и сметаме дека ни е должност да ги прашаме и да ни кажат - како ќе пастируваат, според евангелската заповед ли или како до денеска што ни пастирувале грчките владици тирански и деспотски? Зашто, како што ни мириса уште отсега, ќе да навала кон тој пусти деспотизам. Па затоа не е срамота да ни кажат оти така ќе биде, барем да не си ја бувтаме главата суетно, па најпосле поголеми главоболија да имаме, прашања македонски.}}[превод од оригиналот]</ref> Егзархијата служела како најефикасно средство за [[бугаризација]] на Македонија. По добивањето на дозвола од султанот, Бугарската егзархија започнала да формира епископии, цркви и училишта во регионот. Македонското население, соочено со избор меѓу грчки богослужби кои за многумина биле неразбирливи и егзархиски служби на старословенски јазик, се определило за вториот избор. Како резултат на тоа, значителен број семејства ги упатувале своите деца во училишта под егзархиска, наместо под грчка црковна и образовна управа.<ref>{{cite journal|url=https://www.google.com/books/edition/The_Fortnightly/MjAjAQAAMAAJ|title=The Balkan Problems - The Macedonian question: Suggestions for its solution|journal=The Forthnight Review|page=435|language= Англиски|quote=The Exarchate, with its seat in Constantinople, under the immediate supervision of the Russian Embassy, proved indeed the most effective instrument for the Bulgarization of Macedonia. Supported by that Embassy, and giving to the Sultan every day profuse assurances of the loyalty of the Bulgar people, the Exarchate obtained from the Sultan permission to create numerous bishoprics in Macedonia, and to build churches and schools in all the more important towns of that province. The Macedonian Slavs, placed in the alternative either to continue to go to the churches with the service in the Greek language, which they did not understand, or to the churches of the Exarchate with the service in the Old-Slavonic language, which they, at least partially, understood, naturally chose the latter, and they also preferred to send their children to the Bulgar schools rather than to the Greek schools.}}</ref> Кога започнале дејствијата на Бугарската егзархија на територијата на тогашна Македонија, македонскиот народ силно се спротивставил и се појавил голем отпор, негодување и неприфаќање. Ваквите незадоволства кај народот довел до појава на унијатското движење во Македонија, кое најмногу било истакнато во источна Македонија. Овие незадоволства се појавиле веднаш по основањето на Егзархијата. За да ги смири ваквите тензии, бугарскиот егзарх го испратил [[Петко Славејков]] во [[1874]] година за свој секретар во Македонија. Неговата задача била да се бори против појавата на [[католицизмот]] и најавите за обнова на [[Охридската Архиепископија]], кои биле генерирани и најавувани од страна на македонските владици и нивното папство. Во еден негов извештај Славејков напишал за [[Натанаил Кучевишки]] дека кај него и некои македонските партиоти се јавила мисла да дејствуваат сами за себе за и да го официјализираат своето месно наречје за своја лична, сопствена македонска хиерархија, за несреќа засилена како што тој разбрал од љубомора на еден од егзархиските владици (Кучевишки) кој допуштил да се протнат и растротстранат тие погубни идеи на едно национално самосознание.<ref>''ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал. Ръкопис''</ref> А за македонските владици г. '''Нил''' и '''г. Харитон''', Славејков во извештајот пишал дека тие веќе ги отцепиле од бугарската црква серската, мелничката, струмичката, воденската, кукушката и солунската област и ги приврзале кон католицизмот. Во извештајот се вели „''во Солун сите православни Македонци станале католици, освен '''г-н Буботинов''', Бугарин од [[Софија]] “''.<ref>''ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал''</ref> Во тоа време според информацијата на католичката сестра '''Аугустине Бевике''' од болницата '''Св. Павле''' во [[Солун]], која ја доставила до британската делегација на Версајската мировна конференција [[1919]] г. истакнува дека до [[1913]] година во Солун имало околу 10.000 католици, "''Словени, кои се нарекуваат Македонци и она што тие го посакуваат е автономија под европска контрола''.<ref>''"Public Record Office (London) – Foreign Office Document 608/44. Peace Conference (British delegation), 1919"''</ref>
После тоа во Македонија е испратен да делува и [[Васил К‘нчов]]. Тој во неговиот извештај вели:
<blockquote>
''"Бугарската (црковна) општина во Охрид денеска (1893/1894 г.) едвај дише. Таа делува повеќе на име, отколку на дело, зошто никаква дејност не се забележува. Од пред 2 години не е преизбрана. На заседание се собираат едвај по 3-4-ца и пак ништо не се врши, оти општинските работи се сосема занемарени. Општината секоја година ги кани граѓаните да се соберат, но никој не доаѓа"''
</blockquote>
К'чнов како причини за ваквите проблеми на Охридската црковна општина ги посочува: имигрираната бугарска интелигенција во тогашното [[Кнежевство Бугарија]], младите луѓе и цели фамилии, кои го напуштиле Охрид после војната.<ref>''Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 451''</ref>
Додека К'чнов патувал и низ [[Пиринска Македонија]] и денешна источна [[Македонија]], тој прикриено разоткрива дека тамошните Македонци претежно биле антибугарски настроени, дури повеќето гркомани или протестанти. За пиринските Македонци од [[Мелник]], К’нчов заклучува дека бил гркомански град, каде дури и дома Македонците (кои тој ги нарекува Бугари) говореле грчки. Во Мелник покрај домородните жители, најбројни во [[1894]] година биле и бегалците од [[Негуш]] од [[Егејска Македонија]], од македонското племе [[Пуливаци]].<ref>''"Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 141''</ref>
За христијаните Македонци во [[Петрич]]ката каза и градот вели дека ''„имат 16 цркви, од кои во 14 се служи сега по славјански и во две по грчки, имено во малата градска и во црквата во селото [[Крналово|Крнилово]]“''.<ref>''...имат 16 църкви, от които в 14 се служи сега по славянски и в две по гръцки, именно в малката градска и в църквата на селото Кърнилово. Населението е останало много назад в образователно отношение. Едва в 10 села имаше през тази година български училища с по 1 учител, а в село Кърнилово има гръцко училище с гръцки учител.''., стр. 132</ref>
[[Податотека:Methodius of Stara Zagora.JPG|лево|thumb|150px|[[Методиј Кусев]] ([[1838]]-[[1922]]), протосингел на Егзархот во Цариград и митрополит на Бугарската егзархија во [[Стара Загора]]]]
Во [[Горна Џумаја]] (ден. '''Благоевград'''), според К’нчов, неколку Македонци биле гркомани кон крајот на [[19 век]]. Кога тој пристигнал во градот, некои од жителите го пријавиле на локалниот [[кајмакам]] со обвинувања дека тој бил шпион на бугарската влада, дека цртал планови на градот и ја опишувал околијата, при што турската полиција го уапсила, а подоцна му била донесера ослободителна пресуда.<ref>''[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_11.html Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 167]''</ref>
Кога К’нчов ги запишува своите патописи, тој наведува постојано иста бројка на т.н. "општинари", односно по 3-4 кои земале плата од [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]]. Но, иако биле плаќани од Софија, тој вели дека нивните деца ''ги даваат на грчко образование...''
<blockquote>
„''Во [[Сер]] ([[1894]] г.) има 4 души бугарски општинари чиишто жени не стапнуваат во бугарска (егзархиска) црква. Еден таков случај видов и во Неврокоп''“.<ref>''Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 253''</ref>
</blockquote> К’нчов увидувајќи го ова, односно немањето на бугарска свест кај македонското население, бара решение за да се оправда и во своите патописи наведува дека македонските жени се виновни, кои во најголем број сакале и се школувале по грчките училишта од каде излегувале ''антибугарки'', со мисла дека "''сè што е бугарско е просто, долно, грубо и недоделкано''".<ref>''Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 252''</ref> Неговите тези не држат, бидејќи македонските девојки во тоа време биле испраќани да учат по грчките училишта од нивните татковци. Децата, посебно женските во тоа време никогаш не одлучувале каде ќе го започне школувањето во прво одделение основно училиште.
Кај македонските митрополити се појавува голема антиегзархиската дејност. Ова го потврдува сочуваната архива на скопскиот митрополит г. [[Теодосиј Гологанов]], роден во [[Трлис]], [[Неврокоп]]ско. Иако тој е митрополит на Бугарската егзархија во Македонија, тој е жестоко се противел на оваа црковна формација и силаната [[бугаризација]] што се спроведувала низ местата по цела Македонија. Митрополит Гологанов пишува дека
<blockquote>
„''Бугарите ја вршат најмизерната работа, го негираат македонското име и јазик и го заменуваат со ново (бугарско), со цел бугарските господари да се прошират на туѓи територии...тоа е ново ропство, потешко од турското..Турците го убиваат телото, а не духот ...Егзархијата го убива сето тоа подоцна...ние Македонците не страдаме толку од Турците, како од Грците, Бугарите и Србите кои како сакаат како волци да ја разделат намачената македонска земја...Ние македонските духовници по потекло, треба да се обединиме и да го разбудиме народот, да се отфрли странската власт, да се отфрлат дури и Патријаршијата и Егзархијата и духовно да се обединат под закрилата на Охридската Архиепископија, единствената вистинска Мајка Црква“''.<ref>''Юни 22, 1891 г. Теодосий Скопски, "Централен Държавен исторически архив" (София) 176, оп. 1. арх. ед. 595, л.5-42 / Разгледи, X/8 (1968), п.996-1000''</ref>
</blockquote>
[[Податотека:Teodosij gologanov.jpg|десно|thumb|150px|[[Теодосиј Гологанов]] ([[1848]]-[[1926]]), наместик на Егзархот во Цариград, претставник на Егзархијата при Високата порта, митрополит во Скопје, Пловдив и Ѓумурџина.]]
Гологанов смета дека единствен спас за Македонците од наглата бугаризација е унијатство со [[Ватикан]]. Тој на [[1 декември]] [[1891]] година поднесува барање за Унија со [[католицизам|Римокатоличката црква]] испратена до [[Папа Лав XIII|Папата Лав XIII]]. Во своето барање тој образложува:
<blockquote>
„''во името на целиот македонски православен народ...историското право на македонски православен народ да се ослободи од јурисдикцијата на странските цркви- Бугарската егзархија и Цариградската патријаршија...да се обнови Охридската Архиепископија...границите на Охридската Архиепископија треба да ги потврдат сегашните граници на Македонија''“.<ref>''Archivio della S. Congregazione de Propaganda Fide - Roma: Indice della Potenza - март 1892-93, Somm.XV, f.132-141''</ref>
</blockquote>
По ваквата промакедонска борба Синодот на Егзархијата формирал Комисија составена од двајца членови на чело со Егзархот Јосиф I, којашто одлучила да се отстрани митрополитот Теодосиј од Скопје со помош на турската власт и да биде однесен во Цариград. Одведен е во Цариград, каде што во март 1892 г. му била одземена титулата „Скопски митрополит“.<ref>''Archivio della S. Congregazione de propagande fide – март 1892-93, Somm. XV, f. 132-141''</ref> Потоа Гологанов се преселува во Бугарија и е испратен во Драгалевскиот манастир во близина на Софија. Истата година црковните власти му простиле на Гологанов и бил назначен за помошник на Пловдивскиот митрополит [[Натанаил Охридски]].
Македонската православна заедница во Прилеп започнала да им се спротивставува на грчките и бугарските притисоци, отфрлајќи го авторитетот на Цариградската патријаршија и барајќи независна црква. Тие го замениле грчкиот јазик со македонски во богослужбите и во образованието и подготвиле учебници на својот мајчин јазик. За време на овој напор за национален идентитет, бугарските интелектуалци се обиделе да го наметнат бугарскиот јазик, особено по воспоставувањето на Бугарската егзархија во 1870 година и Кнежевството Бугарија во 1878 година. И покрај овој притисок, Прилеп се спротивставил на бугарската контрола, одржувајќи си свое училиште и свои религиски практики. Според официјално писмо од Димитрије Боди, српскиот конзул во Битола, до српскиот министер за надворешни работи во тоа време, луѓето незадоволни од Егзархијата формирале силно антиегзархиско движење кое достигнало 1.200 домаќинства.<ref>{{cite book|title = Rad Srbije na zaštiti srpskih državnih i nacionalnih interesa u Makedoniji od 1885. do 1912. godine|url=https://books.google.com/books/about/Rad_Srbije_na_za%C5%A1titi_srpskih_dr%C5%BEavnih.html?id=gPOe0AEACAAJ| publisher = Istorijski Arhiv Kraljevo, 2021
|year=2016|author=Vukašin D. Dedović|page=281}}</ref> Мештаните, предводени од свештеникот [[Спасе Игуменов]], му поднеле петиција на султанот [[Абдул Хамид II]], изразувајќи ја својата желба за македонско национално училиште и отфрлајќи ја бугарската црковна власт, додека ја потврдувале својата православна вера под папска заштита. Петицијата била потпишана во [[1887|1887 година]] од 25 видни прилепчани.<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8/QtfpzgEACAAJ|title=
Македонци - милениумски сведошва за идентитетското име: (извори и анализи)|year=2021|last=Svetozarevikj|first=Branislav|page=330|quote=...следат 25 потписи на угледни прилепчани.}}</ref><ref>{{cite book|title=ДВА ДОКУМЕНТА ЗА АКЦИЈАТА НА ПРИЛЕПЧАНИ ОД 1887 ГОДИНА ЗА МАКЕДОНСКОГО НАРОДНО УЧИЛИШТЕ И САМОСТОЈНА ЦРКВА|year=1983|last=Minovski|first=Mihajlo|p=327}}</ref> Во своето писмо до султанот, тие напишале:<ref>{{cite book|title = Balcanica |url=https://www.google.com/books/edition/Balcanica/RYovAQAAMAAJ | publisher = Institute for Balkan Studies - Serbian Academy of Sciences and Arts
|year = 1982 | issue=1 | page=106|language=Италијански|quote="Nel 1867 la comunita macedone ortodossa di Prilep aveva informate le autorità turche di non riconoscere più la imposta giurisdizione del Patriarcato di Costantinopoli e di volere la loro Chiesa autocefala. Dalla locale scuola , dipendente dalla Chiesa e dalla liturgia ecclesiastica fu estromesso l'uso della lingua greca e reintrodotta la lingua macedone. Per l'uso scolastico furono preparati i testi in lingua macedone . Autori. Mentre era in atto a Prilep questa lotta per l'affermazione nazionale macedone, nella Chiesa e nella scuola locale, si intensificava l'azione degli intellettuali bulgari per imporre, alla gente di Prilep, l'uso della lingua bulgara. La loro azione si rafforzava dopo la formazione dell'Esarcato bulgaro del 28 febbraio 1870 e del Principato bulgaro nel 1878. L'Esarcato, grazie all'appoggio della diplomazia russa a Costantinopoli aveva ottenuto il permesso dal Sultano di nominare nella Macedonia diversi vescovi bulgari . Anche le scuole passavano sotto il controllo dell'Esercito bulgaro. Tra le comunità religiose locali che resistevano a questa nuova ondata denazionalizzatrice, questa volta bulgara, si distingueva un'altra volta la comunità di Prilep, che rifiutò di sottomettersi all'Esarcato bulgaro e riuscì a mantenere il proprio controllo sulla scuola locale. La resistenza patriottica contro l'Esarcato, fu diretta a Prilep dal prete locale macedone Spase Igumenov. Egli si fece promotore di una petizione, firmata da ventisei cittadini di Prilep inviata al sultano Abdul Hamid. Il testo del documento è breve ma chiaro: " Dichiarazione Noi sottoscritti della città di Prilep, sudditi di Sua Altezza Imperiale, augusto sultano Abdul Hamid II, desideriamo avere la scuola nazionale macedone. E non essendo noi dei bulgari, non riconosciamo la Comunità Ecclesiastica Bulgara né le scuole. Per la protezione religiosa noi riconosciamo il Papa, ma senza mutare i dogmi della Chiesa Ortodossa"...}}</ref><ref>{{cite book|title = The Macedonian Times|url=https://www.google.mk/books/edition/The_Macedonian_Times/GnsWAQAAMAAJ| publisher = MI-AN
|year = 1998 | issue=39-50 | page=33|location=Skopje|quote=
:''"We, the undersigned from the city of Prilep, subjects of His Imperial Majesty, the august Sultan Abdul Hamid II, wish to have a national Macedonian school. And since we are not Bulgarians, we do not recognize the Bulgarian Ecclesiastical Community and schools. We recognize the Pope with respect to religious protection, however without changing the dogmas of the Orthodox Church.' July 2, 1887 (a seal) Dimche Trapkov, Dime Talev, Georgos Hriz, Ace Todor, Dame Ile, Posva Jankov, Cvetan, Ico Chutan, Jose Azarche, Tale Kostov, Kone Naprov, Jona Ilar, Jovan Menir, Nikola Jonov, Mirche Bozhino , Father Spase Igumenov, Todor V. Pantov, Ace Trajkov, Ice Josov , Risto Konev, Janko Tanov a teacher, Ognan Dimov, Todo Krapche, Kone Dimov, Grujo and Kono Narazov."''}}</ref>
<blockquote>„''Ние, долупотпишаните од градот Прилеп, поданици на Неговото Императорско Височество, возљубениот султан Абдул Хамид II, сакаме да имаме македонско национално училиште. А бидејќи не сме Бугари, не ја признаваме Бугарската црковна општина ниту нејзините училишта. За верска заштита го признаваме Папата, но без да ги менуваме догмите на Православната црква.''“</blockquote>
Слична петиција поднеле и охриѓани. Група од 120 угледни граѓани од Охрид упатиле петиција до османлискиот султан Абдул Хамид II. Во документот тие се изјасниле како „Словени од Македонија“ и ја изразиле својата желба да не бидат ставени под јурисдикција на Бугарската егзархија. Потписниците нагласиле дека не сакаат нивните деца да бидат изложени на бугарска црковна и национална пропаганда. Во петицијата охриѓаните побарале од султанот дозвола за обновување на Охридската архиепископија како автономна црковна институција. Дополнително, тие се залагале за отворање самостојни училишта на мајчин јазик, со цел зачувување на локалниот културен и јазичен идентитет. Во писмото се вели:<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8/QtfpzgEACAAJ|title=
Македонци - милениумски сведошва за идентитетското име: (извори и анализи)|year=2021|last=Svetozarevikj|first=Branislav|page=305-306}}</ref>
<blockquote>„''Ние верните поданици на Неговото Величество царот, султан Абдул Хамид, од долго време немаме црковна слобода, а од 1872 станавме уште позаблудено стадо зашто дојдовме под Бугарска егзархија заблудени од бугарската пропаганда. Така и ние станавме шизматици... Покрај тоа што Бугарите нѐ измамија и нѐ излажаа, тие ни го отфрлаат и јазикот, ни ги менуваат и нашите свети обичаи, ја менуваат сета наша лика и прилика. Ние тоа не можеме повеќе да го трпиме и не сакаме нашите деца да нѐ колнат нас и гробовите на нашите прадедовци. Сега ние се одделивме од Бугарите и сами сочинуваме словенски општини во Македонија, и сочинуваме самостоен народ. Како такви ние сакаме да имаме наша црква, наши училишта. Ние си најдовме и наши учители кои ги плаќаме и издржуваме...''“<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8/QtfpzgEACAAJ|title=Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава: Од насељуването на Словените во Македонија до крајот на Првата светска војна|year=1981|publisher=Универзитет „Кирил и Методиј“, Факултет за филозофско-историски науки|editor1=Институт за национална историја (Скопје)|editor2=Христо Андонов-Пољански|page=287-288|others=Оригиналното писмо се наоѓа во Државниот Архив во Белград: ''ДА ДСИП, Београд, ППО, Ф.7, д. 6, п. бр. 962, 1890''}}</ref></blockquote>
===Егзархијата и Македонската револуционерна организација===
{{Македонска револуционерна организација}}
[[File:Giorche petrov svidetelstvo.jpg|мини|лево|150px|Свидетелство на [[Ѓорче Петров]] од егзархиската гимназија во Пловдив, Источна Румелија.]]
[[Image: Nikola Karev Bulgarian Gymnasium Bitolya.jpg|лево|thumb|150px|Фотографија при дипломирањето на [[Никола Карев]] како матурант од Бугарската гимназија во Битола.]]
Антиегзархиското движење кое се појавило во деведесеттите години на [[19 век]] во [[Македонија (регион)|Македонија]], со појавата на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], ова движење добило на интензитет и кулминација. Судирот помеѓу [[Македонска револуционерна организација|МРО]] и Егзархијата бил неизбежен<ref name="VG">Ванчо Ѓорѓиев, Слобода или Смрт, Македонското националноослободително дело во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година, Скопје, Институт за историја - Филозофски факултет</ref> бидејќи организацијата се залагала за самостојно работење, подготовка на населението, кревање на едно внатрешно востание и создавање на македонска самостојана држава.<ref name="PR">Право, II/31 (39), 22. 09. 1902, 3</ref><ref name="RV">Официално издание, Револуционерен лист, 2 јуни 1905, 3</ref> Од другата страна била Егзархијата која со својата црковно - просветна пропаганда ја култивирала земјата и создавала услови за присоединување на [[Македонија (регион)|Македонија]] кон [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]].<ref>[http://macedonian. atspace. com/knigi/ppa_stam. htm "Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници"]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{bg}} - Вардарски (Петар Поп Арсов)</ref> Каков став [[Македонска револуционерна организација|МРО]] зазела кон Егзархијата и нејзините претставници се гледа од нејзиниот прв акт создаден од страна на [[Петар Поп Арсов]] по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]], а станува збор за брошурата [[Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници]]. Бидејќи брошурата е создадена по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] и од страна на еден од основачите на организацијата, од неа го дознаваме стојалиштето кое [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] го зазела кон Егзархијата и проегзархиската групација во [[Македонија (регион)|Македонија]]. Организацијата започнала борба за контрола на ''Црковно - училишните општини'' и преку оваа борба таа сакала да го привлече населението кон своја страна и истовремено застанала во заштита на македонскиот национален индивидуалитет кој се наоѓал во опасност од егзархиската пропаганда.<ref>Вардарски (Петар Поп Арсов), „Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници“, превод, редакција, коментар и предговор д-р Ванчо Ѓорѓиев, Табернакул, Скопје 2006</ref> А каков бил ставот на Егзархијата кон [[Македонска револуционерна организација|МРО]] дознаваме од коресподенцијата на егзархот [[Јосиф I]] водена со бугарското министерство за надворешни работи и вероисповед во кое тој искажува стравување за бугарската идеја во [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во писмото од 15. 10. 1897 година егзархот истакнува:
{{Цитатник|''Некои запалени глави сметаат дека Св. Егзархија е единствената пречка Македонија да остане и понатаму под Османлиското Царство и се нафрлија врз неа како волци. . . Во сегашниот момент се нафрлија врз општините со цел да ги направат инструмент за своите бунтовнички цели. . . Секакво нивно политизирање и служење на нечисти цели ќе ја оневозможи Св. Егзархија во нејзината висока мисија да го зачува бугаризмот за идните поколенија. Ние. . . сме свесни какви се последици. . . ќе има политизирањето со општините денес, а да не зборуваме за утре, при евентуално создавање на автономна Македонија. Св. Егзархија. . . при две оделни држави не ќе може да ја врши својата бугарска мисија. Или ќе стане исклучиво македонска, или исклучиво бугарска. Каде тоа би не одвело, посебно не треба да се потцртува. . . Подобро е да сметаме дека делови од единствената бугарската територијата се сè уште под ропство, отколку за сметка на некаква слобода, бугарското население во Македонија за секогаш ќе биде загубено за Бугарија''<ref name="SDV"/>}}
Во писмото од 14. 04. 1901 година егзархот [[Јосиф I]] искажува стравување поради формулацијата ''обединување на сите без разлика на верата и народноста'':
{{Цитатник|''Јас мислам дека се гони тајна цел, имено: обединување на македонското население на македонска почва и остварување на поодамна замислената идеја за македонско словенска етничка група на Балканот. Во таков случај натамошната дејноста на Бугарската егзархија е непожелна, бидејќи во автономната македонска држава ќе се наметне потребата за од единствена црква''.<ref name="SDV">С Димевски, Присуството на Теодосиј Гологанов во развојот на македонската национална мисла во епохата на национално - револуционерното движење, ГИНИ, XX/2, Скопје, 1976.</ref>}}
Поради ваквите ставови на егзархот односите помеѓу [[Македонска револуционерна организација|МРО]] и Егзархијата биле исполнети со закани, притисоци и уцени, но организацијата била принудена да преговара со Егзархијата бидејќи од неа зависело назначувањето на учителскиот кадар во Македонија кој и бил потребен на [[Македонска револуционерна организација|МРО]], од друга страна Егзархијата иако правела разни пречки за [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]], таа морала да ги приваќа нејзините условите за да не биде компримитирана пред османлиските власти.
Други поголеми удари на ваквата пропаганда нанесува професорот по историја [[Георги Бакалов]]. Тој како социјалист и антицарски ориентиран, не дозволил да подлегне на софиската официјална политика:
<blockquote>
„''Најразумното решение на македонското прашање е согласноста помеѓу соседните балкански држави за неутралност кон Македонија и "Македонија на Македонците"''“.<ref>[http://macedonia-history.blogspot.com/2006/11/blog-post_09.html ''Георги Бакалов, "Претендентите на Македония", стр. 22, Варна 1900 г.'']</ref>
</blockquote>
:види: [[Македонска револуционерна организација]]
== Крајот на егзархијата ==
На 22 февруари 1945 година, Бугарската егзархија испратила покајничко писмо до Цариградската патријаршија, со што бил надминат расколот од 1872 година, а нејзината автокефалност била признаена. На Третиот црковнонароден собор во 1953 година, Егзархијата била подигната во ранг на патријаршија, со што официјално станала [[Бугарска православна црква]]. Прв патријарх бил пловдивскиот митрополит [[Кирил (бугарски патријарх)|Кирил]] (1953–1971). Ова означило крај на Егзархијата како институција, но нејзиното наследство останало во рамките на Бугарската патријаршија.
== Галерија ==
<center>
<gallery>
File:Solunska-gimnaziya.jpg|Солунската егзархиска машка гимназија "Св. Кирил и Методиј"
File:Bulgarian-Men's-High-School-Thessaloniki-document.jpg|Документ на Солунската егзархиска машка гимназија "Св. Кирил и Методиј"
File:Diploma-from-Bulgarian-women-school-Thessaloniki.jpg|Диплома на ученик на Солунската егзархиска женска гимназија "Свето Благовештение"
File:Bulgarian-women-school-Thessaloniki--Tsarevna-Miladinova.jpg|Солунска егзархиска женска гимназија "Свето Благовештение", раководена од Царевна Миладинова
File:Voden bg uchilishte.jpg|Бугарското егзархиско училиште во [[Воден]], почетокот на 20 век
File:Mehomia-Ustav.jpg|Устав на бугарската црковно-училишна општина во [[Разлог|Мехомија]]
File:Otechestvovedenie-1899.jpg|Егзархиски учебник напишан од Васил К’нчов, 1899 година
File:BASA 114K-1-25 Bulgarian school in Krushevo,1910.jpg|Централното егзархиско училиште во градот [[Крушево]]
Слика:Svidetelstvo Goce Delcev.jpg|Свидетелство од егзархиското училиште во Штип, подпишано од [[Гоце Делчев]] како учител.]]
File:Pere T..jpg|Барање на [[Пере Тошев]] за неговото преназначувањето за учител испратенo до Егзархот Јосиф.]]
</gallery>
</center>
== Бугарски егзарси и митрополити ==
* [[Егзарх Иларион]] - [[1872]]
* [[Егзарх Антим I]] - [[1872]] - [[1877]]
* [[Егзарх Јосиф I]] - [[1877]] - [[1915]]
* [[Егзарх Стефан I]] - [[1945]] - [[1948]]
Викарни претседатели на Светиот Синод на Бугарската егзархија [[1915]] - [[1945]]
* [[Партениј]] [[1915]] - [[1918]]
* [[Василиј]] [[1918]] - [[1921]]
* [[Максим]] [[1921]] - [[1927]]
* [[Климент]] [[1928]] - [[1930]]
* [[Неофит]] [[1930]] - [[1944]]
* [[Стефан]] [[1944]] - [[1945]]
Викарни претседатели на Светиот Синод на Бугарската егзархија [[1948]] - [[1953]]
* [[Михаил]] [[1948]]
* [[Паисиј]] [[1949]] - [[1951]]
* [[Кирил]] [[1951]] - [[1953]]
=== Митрополити ===
{| class="wikitable" style="width:100%; text-align:center"
|-
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Скопска епархија
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Охридска епархија
|-
! Слика !! Име<br/>{{small|(роден–починал)}} !! Митрополит од-до
! Слика !! Име<br/>{{small|(роден–починал)}} !! Митрополит од-до
|-
| [[File:Dorotheus of Skopje.png|50px]]
| [[Доротеј Спасов|Доротеј]]<br/>{{small|(Копривштица, 1830 — Цариград, 1875)}}
| 1872–1875
| [[File:Natanail-Ohridski-Plovdivski.jpg|50px]]
| [[Натанаил Кучевишки|Натанаил]]<br/>{{small|(Кучевиште, Скопско, 1820 — Пловдив, 1906)}}
| 1872–1880
|-
| [[File:Kiril Skopski i Vidinski.jpg|50px]]
| [[Кирил Скопски|Кирил]]<br/>{{small|(Берковица, 1833 — Видин, 1914)}}
| 1875–1877
| [[File:Sinesiy Skopski Mitropolit.jpg|50px]]
| [[Синесиј]]<br/>{{small|(Скринјано, Ќустендил, 1836 — Ќустендил, 1917)}}
| 1884–1894
|-
| [[File:Teodosij.jpg|50px]]
| [[Теодосиј Гологанов|Теодосиј]]<br/>{{small|(Търлис, 1846 — Софија, 1926)}}
| 1890–1891
| [[File:Gregory of Pelagonia in 1891 by Abdullah Brothers (cropped).jpg|50px]]
| [[Григориј Зафиров|Григориј]]<br/>{{small|(Стара Загора, 1853 — Битола, 1906)}}
| 1894–1897
|-
| [[File:BASA 1318K-1-5972-8 Plovdivski mitropolit Maxim-1938.jpg|50px]]
| [[Максим Пловдивски|Максим]]<br/>{{small|(Орешак, Тројан, 1850 — Пловдив, 1938)}}
| 1892–1894
| [[File:Methodius of Ohrid.png|50px]]
| [[Методиј Охридски|Методиј]]<br/>{{small|(Зарово, 1866 — Солун, 1909)}}
| 1897–1909
|-
| [[File:Sinesiy Skopski Mitropolit.jpg|50px]]
| [[Синесиј Скопски|Синесиј]]<br/>{{small|(Скринјано, Ќустендил, 1836 — Ќустендил, 1917)}}
| 1897–1909
| [[File:BASA 1318K-1-5918 Boris Ohridski 1924, Plovdiv (crop).jpg|50px]]
| [[Борис Охридски|Борис]]<br/>{{small|(Стара Загора, 1875 — Софија, 1938)}}
| 1910–1913<br>1915–1918
|-
| [[File:Neophite of Skopje.JPG|50px]]
| [[Неофит Скопски|Неофит]]<br/>{{small|(Охрид, 1870 — Софија, 1938)}}
| 1910–1913<br>1915–1918
| colspan="3" |
|-
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Велешка епархија
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Пелагониска епархија
|-
| [[File:BASA 1318K-1-5972-5-Veleshko-Strumishki mitropolit Damaskin.jpg|50px]]
| [[Дамаскин Рилец|Дамаскин]]<br/>{{small|(Панаѓуриште, 1817 — Араповски манастир, 1875)}}
| 1872–1877
| [[File:Eustatius-of-Pelagonia.jpg|50px]]
| [[Евстатиј Кољов|Евстатиј]]<br/>{{small|(Гољамо Белово, Пазарџик, 1832 — Одрин, 1888)}}
| 1872–1888
|-
| [[File:BASA 1318K-1-5889-1 Avxentii-Pelagoniiski cropped.jpg|50px]]
| [[Авксентиј]]<br/>{{small|(Самоков, 1850 — Софија, 1919)}}
| 1894–1906
| [[File:Gregory of Pelagonia in 1891 by Abdullah Brothers (cropped).jpg|50px]]
| [[Григориј Зафиров|Григориј]]<br/>{{small|(Стара Загора, 1853 — Битола, 1906)}}
| 1897–1906
|-
| [[File:Meletius of Veles.jpg|50px]]
| [[Мелетиј]]<br/>{{small|(Битола, 1868 — Цариград, 1924)}}
| 1908–1912
| [[File:BASA 1318K-1-5889-1 Avxentii-Pelagoniiski cropped.jpg|50px]]
| [[Авксентиј]]<br/>{{small|(Самоков, 1850 — Софија, 1919)}}
| 1906–1913<br>1915–1918
|-
! colspan="6" style="background:#e6e6e6" | Струмичка епархија
|-
| [[File:Mitropolit Gerasim Strumishki.JPG|50px]]
| [[Герасим Струмички|Герасим]]<br/>{{small|(Мустафа Паша, 1860 — Софија, 1918)}}
| 1897–1918
| colspan="3" |
|}
== Белешки ==
{{Reflist|group="белешка"|refs=
<ref name="vg_8">Бугарските историчари [[Борба против Цариградската патријаршија|Борбата против Цариградската патријаршија во Македонија]], ја претставуваат како борба за создавање на бугарска црква. Меѓутоа Борбата против Цариградската патријаршија на Македонците има неколку одлики: обнова на некогашната Охридска архиепископија, македонските епархии да потпаднат под нејзина јурисдикција, оваа борба во себе носела и македонски национален карактер бидејќи македонското граѓанство се стремело во македонски општини, наставата да се изведува на македонски народен јазик, а во црквите да се отстрани грчкиот јазик и да се замени со црковно - словенски. Со создавањето на Бугарската егзархија не биле решени овие прашања. Македонските епархии потпаднале под Егзархијата, а во училиштата истата таа бугарска црква започнала да го наметнува бугарскиот јазик. По создавањето на Егзархијата, оние кои се бореле против Патријаршијата ја продолжиле борбата за решавање на овие прашања, сега против Егзархијата. Постепено во Македонија се јавило едно антиегзархиско движење, кое освен просветен и црковен карактер, започнало да добива и револуционерна боја, така што [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] била создадена од и сред оние кои биле насочени против Егзархијата и нејзината дејност, тоа го потврдуваат нејзините основачи, види [[Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници]], Славко Димевски, За развојот на македонската национална мисла до создавањето на ТМОРО, Култура - Скопје, 1980 и др.</ref>
<ref name="vg_4">Високата порта под притисок на руската дипломатија и грофот Игнатиев била подготвена да го реши црковниот спор, кој бил именуван како грчко - бугарска расправија, без да се земат во предвит потребите и барањата на населението од Македонија за автокефална црква, црковниот спор бил решен единствено во полза на Бугарите. Отука бил подготвен проект за создавање на оделна бугарска црква. Со вмешувањето на Високата порта во црковното прашање тоа излегло од рамките на црковен спор. Притоа биле понудени два проекта: создавање на бугарска автономна црква надвор од Патријаршијата и прашањето за македонските епархии, дали да останат под Патријаршијата или да влезат во идната бугарска автономна црква. Ваквата поставеност на црковното прашање, кај :'''... македонскиот народ создал збрка околу судбината на Македонија, бидејќи црковното прашање на некој начин се идентификувало со националното прашање. Сите градски слоеви, вклучувајќи го и селанството, не можеле да останат рамнодушни кон таквото решавање на црковното прашање, бидејќи и при евентуално останување под патријаршиската јурисдикција или, пак, присоединување кон Бугарската црква, тоа би значело пропаѓање на борбата на македонскиот народ што со децении ја води за еманципација на црковен план'''. Види: [[Борба против Цариградската патријаршија]]</ref>
}}
== Поврзано ==
* [[Пропаганда]]
* [[Историја на македонскиот народ]]
== Поврзано ==
* [[Бугарска православна црква]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=4A44384EE1C168469B0BB634B74D9812 Бугарската егзархија и Македонците] на Утрински.
[[Категорија:Бугарска егзархија| ]]
[[Категорија:Бугарска пропаганда во Македонија]]
[[Категорија:Бугарска православна црква]]
[[Категорија:Христијанството во Отоманското Царство]]
h3m8gtlthbr0se6qfcempt2rtipf2bi
5608849
5608847
2026-08-13T11:18:22Z
Buli
2648
/* Митрополити */
5608849
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Bulgarian Church Sveti Stefan Istanbul postcard.PNG|thumb|300px|[[Црква „Свети Стефан“ Истанбул|Железната црква „Свети Стефан“]] во [[Цариград]] — катедрален храм на Бугарската егзархија до 1913 година]]
'''Бугарска егзархија''' ({{langx|bg|Българска екзархия}}) — автокефална [[Бугари|бугарска]] национална<ref>Stephen A. Fischer-Galaţi - „Man, state, and society in East European history“, 1970, Praeger, с. 200 („...and
in 1870 it established a Bulgarian '''national church''' (Bulgarian Exarchate)“)</ref><ref>L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich - „The Balkans since 1453“, 2000, C. Hurst & Co. Publishers, с. 371 („BULGARIAN EXARCHATE The first great victory for Bulgarian nationalism was the establishment in 1870 of a '''national church''' known as the exarchate.“)</ref> [[црква]], создадена на [[28 февруари]] [[1870]] година.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/84219/Bulgarian-Orthodox-Church "Bulgarian Orthodox Church"], Encyclopædia Britannica: "The struggle for an independent Bulgarian church, begun late in the 18th century, culminated in the establishment in 1870 of a Bulgarian exarchate." {{en}}</ref><ref>L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich, "The Balkans since 1453", [http://books.google.com/books?id=xcp7OXQE0FMC&pg=PA371&dq=bulgarian+exarchate&lr=#PPA371,M1 "Bulgarian Exarchate"], p. 371: "The first great victory for Bulgarian nationalism was the establishment in 1870 of a national church known as exarchate." {{en}}</ref> Таа била создадена на неканонски начин, по волја на турските власти, без согласност на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]. Поради тоа во [[1872|1872 година]], на еден локален собор во [[Цариград]], била прогласена за расколничка организација.Таа била во раскол до [[1945|1945 година]], кога се помири со Цариградската патријаршија, добивајќи признание за автокефалност. Бугарската егзархија била издигната во улога на патријаршија во [[1953|1953 година]] и оттогаш е позната под името [[Бугарска православна црква]], кое го носи и денес.
Според одредени книги како таа од истражувањето на Васил К’нчов [[Македонија. Етнографија и статистика|„Македонија. Етнографија и статистика“]] (1900) <ref>Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900 {{bg}}</ref>, како и од истражувањето на секретарот на Егзархијата Димитар Мишев „''[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]''“ (1905)<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905. {{fr}}</ref> Егзархијата дејствувала на неканонски начин во [[Македонија (регион)|Македонија]].
== Историски предуслови ==
По уништувањето на [[Трновска патријаршија|Трновската патријаршија]] (1393) сите епархии преминале под директна контрола на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]. Специфичноста на бугарската ситуација во однос на другите балкански народи, Срби, Грци и Романци, може да се огледа во различниот пат кон национална еманципација. Додека кај другите народи тој процес прво подразбирал создавање на држава, а потоа автономна или автокефална црква, кај Бугарите тој процес бил обратен. Бугарските земји биле најблиску до центарот на Османлиското Царство, со голем број не само муслиманско, туку и туркофонско население, па во нив не било едноставно да се подигне востание за ослободување. Тие сепак не изостанувале, но се до 1878 година изостанувал резултатот. Добар пример за тоа е [[Одрински договор (1829)|Одринскиот мировен договор]] помеѓу Русија и Османлиското Царство од 1829 година. По успешниот руски поход на Балканот, скоро сите народи добиле нешто: автономијата на Влашко и Молдавија била осигурана, создадено било автономното [[Кнежевство Србија]], како и независно [[Кралство Грција]]. Само бугарскиот народ, на чие тло се воделе воени операции, кои довеле до негови големи страдања, не добил ништо, освен амнестија од отоманските власти. Повлекувањето на руската војска, на која во текот на војната помош и пружеле бугарските доброволци, кај Бугарите предизвикувало чувство на безнадежност. Емигрирањето на Бугарите по склучувањето на мирот било големо. Помеѓу 140 и 160 илјади луѓе пребегнале во Влашко. Таа била една од причините што со текот на времето, нивното национално движење, во согласност со [[Милет (Отоманско Царство)|милет системот]] на Отоманската Империја, сè повеќе се изразувал преку стремежот кон образовна и црковна независност, бидејќи религиозните заедници контролирале важни сегменти од општествениот живот дури и за време на [[Танзимат|Танзиматските реформи]] (религија, семејство, образование).
Во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]], во која православните христијани на Балканот биле организирани во општ [[Рум-милет]], потчинет на Цариградската патријаршија, високиот клир бил составен претежно од Грци и во споредба со нивната национална [[Голема Идеја]] црковната политика била насочувана кон целосно укинување на образованието и црковните служби на [[Словенски јазици|словенски јазик]] и воведување на образование и служби на [[грчки јазик]]. Кон крајот на 18 и почетокот на 19 век изразен бил грчкиот етнички ексклузивитет во поглед на патријаршиските институции. Меѓутоа, со исклучок на Грците, ниту еден балкански народ, вклучително и автономните романски кнежевства, не ги искористил толку добро можностите кои ги пружела Вселенската патријаршија за сопствениот просветен и културен развој, како што тоа бил случајот со Бугарите. Често, живеејќи помешани со Грци, делејќи слични вредности и покрај повремените несогласувања, Бугарите покренале значаен образовен процес во првата половина на 19 век. Покрај некои школи во поголемите центри, и помалите црковни и манастирски школи, во кои основна писменост и теолошко знаење стекнале некои од најугледните бугарски духовници, Бугарите позитивно го искористиле фактот за јакото грчко влијание во доменот на црковните работи, па така биле формирани школи кои се нарекувале „бугарско-грчки“, кои пружеле значајно подобро теолошко и општо образование, а нивната посебна предност се огледува во тоа што наставната програма подразбирала сериозно и задолжително изучување на грчкиот јазик. Со тоа знаење, патот во високите структури на Патријаршијата бил поотворен, па бројот на митрополити Бугари со текот на времето растел. Рилското училиште од овој вид е најдобар пример за тој успешен потфат. Неговите ученици, покрај останатото, добро ги владееле бугарскиот, црковнословенскиот, старогрчкиот и новогрчкиот јазик. Во него учел и [[Авксентиј Велешки]], митрополит кој бил еден од тројцата најголеми заговорници за создавање на самостојна Бугарска црква. Еден од учениците, архимандритот [[Неофит Рилски]], бил професор по црковнословенски јазик во [[Богословија на Халки|Патријаршиската академија на Халки]], во периодот од 1848 до 1852 година. Тоа бил сигурен пат да се зголеми бројот на митрополити Бугари, со добри врски во Цариград, како во Патријаршијата, така и во економски силната бугарска цариградска општина, која постепено ќе ја преземе управата над важни митополии со претежно бугарски верници, и во даден момент ќе ја реализираат идејата за создавање на Бугарска црква. Друг важен фактор за појавување на незадоволство од клирот на патријаршијата во словенските епархии била широко распротстранетата корупција, бидејќи за скоро сите назначувања и дејства клирот барал да се плаќа. Зачувувањето на словенскиот јазик и создавањето на одделни бугарски црковни и образовни институции во тие услови биле прашања од првостепена важност.<ref>Барбара Йелавич, "История на Балканите", Том I XVIII-XIX век, София, 2003, стр. 341. {{bg}}</ref>
== Црковната борба ==
{{Поврзано|Бугарска преродба}}
=== Почеток на организираната борба ===
Првиот протест на национална основа против грчката политика бил кренат во градот [[Враца]] во [[1824]] година. Конкретниот повод бил новиот вонреден данок, побаран од грчкиот митрополит. Борбата за назначување на митрополит Бугарин продолжила неколку години и завршила во [[1827]] година со погубување на водачот на бугарската општина по обвинувања од страна на грчкиот клир пред отоманската власт во врски со [[Руско Царство|Русија]] и потикнување на населението кон немири и востание. Во периодот до [[1839]] година слични протести со барања на прогонување на грчките митрополити и назначување на бугарски започнале и во други градови - [[Самоков (Бугарија)|Самоков]], [[Стара Загора]], [[Нова Загора]], [[Казанлак]]. Во сите тие случаи Цариградската патријаршија ги одбила барањата на верниците и назначувала единствено лојални кон нејзината политика владици.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 76. {{bg}}</ref>
[[Податотека:Neofit Bozveli portrait.jpg|мини|220п|[[Неофит Бозвели]] (околу 1785–1848), предложен за трновски митрополит во 1839 година.|лево]]
Следниот веќе систематски организиран период во развојот на борбата започнал во [[1839]] година во градот [[Велико Трново|Трново]], каде во [[1838]] година бил назначен нов грчки владика, кој веднаш по неговото пристигнување побарал од верниците нови и повисоки даноци. Локалните бугарски водачи биле револтирани од тие барања, а исто така и од општиот непријателски однос кон Бугарите, и организирале акција за протерување на Митрополитот. Дополнителна храброст давал почетокот на реформи во Отоманското Царство (познати во историографијата како епоха [[Танзимат]]) и поточно програмата на султанот за промени [[Ѓулхански хатишериф]] од [[1839]] година, која содржела идеи за нови закони со гаранции за правата на сите поданици независно од нивната народност и вера. На крајот од годината од името на населението на 16 потчинети на трновскиот владика [[Каза|кази]] биле испратени молби до Цариградската патријаршија и владата на Отоманското Царство Гркот да биде заменет со Бугарин. За нов владика се предлагал [[Неофит Бозвели]], роден во градот [[Котел]], монах од [[Света Гора]], публицист, писател и долгогодишен свештеник во Трново. Учесниците во бугарската делегација до Високата порта биле подмитени од Патријаршијата и нивната мисија пропаднала. Како обид за компромис во Трново бил назначен нов грчки митрополит, додека Бозвели бил определен за негов протосингел со перспектива во иднина да биде владика на градот [[Ловеч]]. По пристигнувањето на новиот грчки духовник во крајот на [[1840]] година односите со Бугарите останале напнати, Бозвели ја одбил позицијата на протосингел и се повлекол во еден соседен манастир. Овој акт бил прифатен од Патријаршијата како провокација и отворен бунт, за кое Бозвели бил уапсен и заточен во Света Гора. Во отсуство на нивниот духовен водач трновските Бугари времено ги прекинале протестите.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 77. {{bg}}</ref>
=== Борбата од Цариград (1844–1853) ===
[[Податотека:Hilarion of Makariopolis by Toma Hitrov (cropped).jpg|мини|right|200px|[[Иларион Макариополски]] (1812–1875)]]
По своето враќање од заточение во [[1844]] година Бозвели одлучил да ја продолжи борбата од [[Цариград]], каде биле не само Високата порта, Патријаршијата и странските дипломатски претставништва, но исто така и многу влијателни членови на бугарската економска, интелектуална, политичка и административна елита, поддржувана од активната бугарска заедница, која броела повеќе од 30,000 луѓе. Меѓу најистакнатите водачи на Бугарите таму биле [[Стефан Богориди]], [[Гаврил Крстевиќ]] и [[Иларион Макариополски]]. Макариополски, роден во градот [[Елена]], бил монах од Света Гора и свештеник со релативно добро за овој период духовно образование. Уште во есента на 1844 година по совет на полскиот дипломат на француска служба [[Михаил Чајковски]] Бозвели и Макариополски составиле два опширни меморандуми до великиот [[везир]] со 6 основни барања: Бугарите да имаат клир од својата народност и клирот да се избира од епархиите; да се даде право за откривање на народни училишта; да се издаваат слободно бугарски весници и книги; да се изгради бугарска црква во Цариград; во бугарските градови да се создадат мешани бугарско-муслимански судови за заштита од конфликти со грчките структури; да се организира одделно бугарско административно тело, кое да има правото да контактира директно со Високата порта без учеството на патријаршијата. Во меморандумите политиката на грчкиот клир кон Бугарите се опишувала како деструктивна, Русија се обвинувала во цврста поткрепа на грчките интереси на штета на Бугарите и се потенцирало дека тие биле и останувале лојални граѓани на Отоманското Царство.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 77-79. {{bg}}</ref> Со текот на времето поддршката за Бозвели и Макариополски во епархиите се засилувала, а цариградските бугарски еснафи ги избрале да бидат нивни претставници по сите прашања на верата. Каузата добивала дипломатско сочувство и помошт претежно од западните сили и навеќе од француските и полските дипломати, додека Русија продолжувала да ги брани интересите на Грчката патријаршија. Упорноста на бугарското движење го натерала грчкиот патријарх да побара крути средства за неговото прекинување и со таа цел двајцата водачи биле заточени во Света Гора, каде Бозвели умрел во [[1848]] година.[[Податотека:Sveti Stefan old.png|мини|лево|200px|Првиот бугарски храм "Свети Стефан" во Цариград]]Во отсуство на Макариополски движењето било развиено од цариградската бугарска заедница и биле добиени првите успеси - во истата година било поткренато издавањето на првиот општобугарски ''"Цариградски весник"'', а со влијанието на Стефан Богориди бил донесен султански [[ферман]] за создавање на одделен бугарски храм со црковна општина во Цариград, кој бил осветен во [[1849]] година. Во таква ситуација избувнувањето на [[Кримска војна|Кримската војна]] ([[1853]]–[[1856]]) времено го смирило грчко-бугарскиот конфликт и го одложило неговото решение.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 80-81. {{bg}}</ref>
=== По Кримската војна и Хатихумајунот (1856–1860) ===
При крајот на воjната во почетокот на [[1856]] година османската влада донела нова програма за реформи, позната како [[Хатихумјун]]. Со таа се гарантирале рамни права за сите поданици на империјата, вклучувајќи го правото на сите етнички и верски заедници да имаат посебни претставништва во Цариград, а исто и идна реорганизација на милетскиот систем.<ref name="Bulgarian Exarchate">L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich, "The Balkans since 1453", [http://books.google.com/books?id=xcp7OXQE0FMC&pg=PA371&dq=bulgarian+exarchate&lr=#PPA372,M1 "Bulgarian Exarchate"], p. 372. {{en}}</ref> На таква основа во крајот на годината од бугарските општини во Цариград заминале 40 ополномоштени лица, кои создале званично бугарско претставништво. Во наредниот период новата институција испратила околу 60 барања, кои биле поднесени на отоманската влада од името на сите Бугари. Основните цели на тие документи биле: возобновување на автокефалната бугарска црква; изградба на нова поголема црква во Цариград; Иларион Макариополски да биде епископ на бугарската црковна заедница во Цариград; денот на св. Кирил и Методиј (11 мај) да биде сенароден училиштен празник.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 81. {{bg}}</ref>
Во истото време се рашириле и конфликтите меѓу грчките црковни структури и бугарските општини во провинциите. Во [[Пловдив]] грчкиот митрополит го забранил користењето на бугарскиот јазик во црквите во градот. Поради неговата одлука Бугарите од епархијата протестирале пред патријархот, но тој одбил да им даде поддршка. По судири меѓу Бугари и Грци во црквите во врска со пеење на бугарски црковни песни локалната отоманска власт одлучила да создава национална сегрегација - едни от црквите да бидат само за Бугари, а други само за Грци. Таквите методи се покажале како палијативни и не дале долгорочни резултати. Слични судири се случувале и во [[Хасково]], Враца, Ловеч, Самоков. Централната отоманска влада побарала други средства за смирување и во есента на [[1857]] бил даден предлог до патријархот да се собере собор, кој да ги уреди бугарските прашања. Во работата на соборот право на учество имале трима бугарски претставници, но и по скоро две години работа не се дошло до општоприфатлив договор. Во светлото на негативниот развоj на преговорите бугарските водачи одлучиле дека компромис не е можен и Бугарите треба да се одделат од Цариградската патријаршија.
=== Едностраното прогласување на независност (1860) и последиците ===
Актот на еднотстраното прогласување на независност од Патријаршијата бил остварен на [[Велигден]], [[3 април]] [[1860]] година - во време на свечената служба Иларион Макариополски не го спомнал името на грчкиот патријарх, но го заменил со името на отоманскиот султан. Службата се превратила во прослава на отцепувањето од страна на бугарската колонија во Цариград.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 81-82. {{bg}}</ref> Веднаш потоа истиот акт бил повторен во уште триесетина цркви во провинцијалните градови. Со овоj чин бугарската црковна борба добивала нова димензија - старите барања на финансиски ред и права за Бугарите внатре во структурата на Цариградската патријаршија биле заменети од нова и радикална цел, создавање на одделна бугарска национална црква.<ref name="Bulgarian Exarchate" />
[[Податотека:Bolgradska gimnazija.jpg|мини|right|200px|[[Болградска гимназија|Бугарската гимназија]] во [[Болград]], денес во [[Украина]], основана во [[1858]]]]
По еднотстраното прогласување на независност Грчката патријаршија одговорила со негирање законитоста на актот и репресии кон водачите (во [[1861]] година Иларион и неговите сојузници владиците Паисиj и Авксентиj биле заточени<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 82. {{bg}}</ref>), а во центрите на борбата во провинциите биле поткренати тортури и притисоци врз некои од главните деjци на црковното движење (на пример [[Димитар Миладинов]] бил уапсен на [[16 јануари]] [[1861]] по барање на грчкиот клир со заповед на битолскиот валија и потоа затворен во Цариград, каде при неразјаснети околности умрел на [[23 јануари]] [[1862]]<ref>Кузман Шапкарев, "За възраждането на българщината в Македония. Неиздадени записки и писма", София, 1984, II. "За животоописанието на приснопаметните братя Хр. Миладинови, Димитрия и Константина", [http://www.promacedonia.org/bmark/ksh/ksh_bm_2v.htm глава 8], стр. 414-434. {{bg}}</ref><ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 160-162. {{bg}}</ref>). Независно од тие услови борбата продолжила и во провинциите процесот на завладување на локалните храмови и протерување на грчкиот клир и владици продолжил во целата наредна деценија. Во периодот не се намалувале и репресалиите од страна на грчиот клир против деjците на црковната борба (на пример на [[27 ноември]] [[1868]] бил уапсен [[Григор Прличев]]<ref>Григор Пърличев, "Автобиография", [http://www.kroraina.com/knigi/gp/avtob_16.html глава 16] и [http://www.kroraina.com/knigi/gp/avtob_19.html глава 19] {{bg}}</ref>).
На дипломатскиот фронт поддршка давале Франција и [[Британска Империја|Британската Империја]], додека Русија била против отцепувањето на православните верници на Балканот во одделни цркви. Со содејство на Франција дел од бугарските деjци под водството на [[Драган Цанков]], кои не верувале дека е можно конфликтот со Грчката патријаршија да се уреди во догледна иднина на мирен начин, организирале нов дел на бугарската црковна борба - влегле во [[Персонална унија|унија]] со [[Римокатоличка црква]], но го зачувале православниот обред. Бил ракоположен бугарски римокатолички архиепископ, но Русија одговорила со жестоки мерки на проширувањето на католичкото влијание - организирала киднапирањето на бугарскиот архиепископ.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 83. {{bg}}</ref>
=== Развојот во 1860-тите и патот кон конечниот расплет ===
Во крајот на деценијата политиката на отоманските влади за неменување на статус квото и одложување на одлуката за промена била веќе кон својот крај. Факторите за тоа биле и внатрешни, и надворешни. Од една страна нови биле условите во епархиите со словенојазично мнозинство - во повеќето од тие региони по 1860 година грчкиот клир бил протеран од многу од храмовите и локалната црковната власт практично била во рацете на општините, а во училиштата се воведувал бугарски јазик. Позициите на водачите на движењето станувале поцврсти со текот на времето и враќане назад или компромис со програмата за независна национална црква не бил можен. Грчката патријаршија исто не покажувала дека се можни пофлексибилни односи. Паралелно со ова бугарското движење излегувало надвор од легалните форми на борба за национална еманципација и во 1860-те години биле поткренати револуционерни акции за политичко ослободување со воени средства, наjкарактеристични од кои биле двете [[Бугарски легии]] во [[1862]] и [[1867]] во Србија и комитските одреди, кои се префрлиле од [[Романија]] на територијата на империјата во 1867 и [[1868]].<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 164-165. {{bg}}</ref>
Надворешнополитичките фактори исто веќе биле други - по надминувањето на резултатите од поразот во Кримската воjна Русија побарала да се врати на Балканот како водечка сила, а по неjзиниот пораз во [[Пруско-австриска војна|Пруско-австриската воjна]] активна политика кон Балканот прифатила и [[Австроунгарија]]. Поагресивна политика поткренале и младите балкански држави каj границите на Отоманското Царство и нивните национални револуционерни движења во Отоманското Царство.<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 165-166. {{bg}}</ref>
[[Податотека:Memorial of the liberation of the Bulgarian Church.jpg|мини|right|200px|„''Спомен на ослободувањето на Бугарската црква од Цариградската патријаршија''“, литографија на [[Николај Павлович]], 1872 г.]]
Во почетокот на 1867 година бил избран нов патријарх, [[Григориј VI]], кој ги направил последните обиди за решавање на спорот меѓу Бугарите и Патријаршијата внатре во постојните црковни структури. Со поддршка и содеjство на руските дипомати во Цариград во мај бил создаден план план за давање на полу автономен статут на бугарските општини. Се предвидувало да биде организирана одделна црковна област меѓу [[Дунав]] и [[Стара Планина]], која вклучувала помалку од половината од териториите со бугарски црковни општини, и со делумна административна и финансиска независност од Цариград. Старите грчки митрополити требало да ги зачуват нивните позиции. Бугарските деjци отфрлиле грчко-рускиот план и во ноември оствариле контакти со руската влада и црква со барање на поткрепа за сопствените цели и интереси. Во истото време отоманската влада одлучила да игра активна улога, бидеjки проблемот веќе бил во фаза на сепаратистички пропаганди и акции на населението од стратегиски значаjни делови од отоманските територии во Европа во непосредна близина до метрополата Цариград и се поагресивни надворешни мешања со цел нови откинувања на отомански територии. Средувањето на бугарскиот проблем под контролот на Истанбул и во споредба со отоманските интереси било оценувано како основна задача за отоманската политика. Во октомври 1868 владата пратила писмо до Патријаршијата со планови за решавање на бугарското прашање по патот на создавање на независна бугарска црковна структура на сите територии, кои биле веќе одделени од грчката црква. Плановите биле прифатени од бугарските водачи, но биле отфрлени од високиот грчки клир, додека Русија одново побарала конфликтот да се реши без да се раскинува единството на православната црква, но со почитување на бугарските барања.
Во таа ситуација во почетокот на 1869 година отоманската влада назначила нова бугарско-грчка комисија под претседателството великиот [[везир]] со цел да се создаде прифатлив за сите страни проект. Истовремено отоманската влада издала заповед отоманските локални власти да не се мешаат во бугарско-грчките црковни односи, со која фактички се откажала да ги штити сѐ уште легалните грчки црковни структури и прифатила одделната бугарска хиерархија за дел од постојните институции. Грчките патријарх и Синод уште еден пат направиле неприфатливи за бугарската страна предлози за промени на отоманските планови во правец на поништување на реалната автономија на бугарската црква, со кое практично и завршила работата на заедничката комисија и отоманската влада одлучила да преземе еднотстрана одговорност за решавањето на конфликтот.<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 166-172. {{bg}}</ref>
== Бугарската егзархија од 1870 година до Руско-турската воjна ==
[[Податотека:Sultan’s Ferman for the establishment of a Bulgarian Exarchate 1.jpg|left|thumb|Ферман на султанот Абдулазиз за создавање на Бугарската егзархија.]]На [[28 февруари]] [[1870]] година султанот [[Абдул Азис|Абдул Азис I]] издал [[ферман]], со кој се создавала одделна и самостојна бугарска црква со името Бугарска егзархиja, која била призната за официјален претставник на бугарскиот народ во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].<ref>Текст на [http://www.promacedonia.org/en/ban/nr3.html#110 ферманот], "Macedonia. Documents and materials", Bulgarian Academy of Sciences, Institute of History, Bulgarian Language Institute, Sofia, 1978, part II. The National Revival Period, document 110 The Firman for the establishment of a Bulgarian Exarchate, February 28th, 1870. {{en}}</ref> Ферманот имал 11 членови, во кои биле опишани териториите, структурата и односите со отоманската држава и грчката [[Цариградска патријаршија]]. Членови 1-5 определувале да се состави Устав на Егзархијата, во споредба со кој да биде собран Синод како врховно раководство под претседателството на еден истакнат митрополит, кој ќе го носи името егзарх. Внатрешното управување, изборот на митрополити и на егзарх требало да се спроведува без никакво мешање од страна на грчкиот патријарх. По нивниот внатрешен избор егзархот и митрополитите се назначувале со посебна дозвола од султанот, нарекувана берат. Во членот 10 биле определени териториите под јурисдикција на Бугарската егзархиja: епархиите на [[Русе]], [[Силистра]], [[Шумен]], [[Велико Трново]], [[Софија]], [[Враца]], [[Ловеч]], [[Видин]], [[Ниш]], [[Пирот]], [[Ќустендил]], [[Самоков]], [[Велес]], [[Варна]] (без самиот град и 20 села во околината), [[Сливен]] (без [[Поморие]] и [[Несебар]]), каза [[Созопол]] (без селата по брегот на [[Црно Море]]), [[Пловдив]] (без градовите Пловдив и [[Асеновград]] и уште 9 села и 4 манастири). Со цел да бидат заштитени правата на верниците насекаде во епархиите на Егзархијата, каде дел од населението би сакал да остане под власта на Патријаршијата, тоа било дозволено.<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 172. {{bg}}</ref> Во членот 10 исто така се определувал методот на идно проширување на териториите на Егзархијата:
{{cquote|''Освен тие изброени и именувани места, ако православните жители на другите места сите или наjмалку двете третини побарат во нивните духовни работи да се потчинуваат на Бугарската егзархија, и кога тоа биде испрашано, ако добие потврдување и биде докажано, ќе им се дозволи.''}}Веднаш по одлуката на султанот постојниот неофицијален бугарски Времен совет во Цариград со согласието на отоманската власт организирал на [[8 март]] собрание во состав од 40 луѓе, кои избрале званичен Времен совет и 15 луѓе, 10 граѓани и 5 митрополити, кои биле задолжени да го напишат Уставот на Егзархијата. Истовремено се поткренало и организирањето на гласање за пратеници во Црковно-народен собор, вклучувајќи ги и тие македонски и тракиски општини, кои не биле дел од егзархиските епархии во споредба со членот 10 на ферманот.<ref name="ReferenceA">"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 175. {{bg}}</ref>
[[Податотека:Ortaköy June 1871-02.jpg|thumb | upright=1.8|{{Collapsible list
|titlestyle = background:transparent;text-align:left;font-weight:normal;
| title = Делегатите на Бугарскиот црковно-народен собор во Цариград во 1871 година, фотографирани од [[Паскал Себах]]
|'''Прв ред''': 1. Апостол Поликарев; 2. Архимандрит Дионисиј; 3. Петар Арнаудов; 4. [[Иларион Макариополски]]; 5. Марко Балабанов; 6. Панарет Пловдивски; 7. Иларион Ловчански; 8. Паисиј Пловдивски; 9. Бехчет ефенди; 10. [[Виктор Чолаков]]; 11. [[Тодор Жилков]]; 12. Георги Паланецки; 13. Монах Рилски
|'''Втор ред''': 14. Георги Груев; 15. Стефан Петров; 16. Добри Чинтулов; 17. Георги Гогов; 18. Захари Хаџиѓуров; 19. Мано Стојанов; 20. Димитар Гешов; 21. Иванчо Хаџипенчович; 22. Георги Чал'ков; 23. Гаврил Крстевич; 24. Христо Стамболски; 25. [[Стојан Чомаков]]; 26. Николи Минчоолу; 27. Димитраки Теодоров; 28. Сава Доброплодни; 29. Господин Славов; 30. Стефан Шопов
|'''Трет ред''':
31. Стојан Камбуров; 32. Константин Шулев; 33. Христо Димитров; 34. Михаил Манчев; 35. [[Методиј Кусев|Тодор Кусевич]]; 36. Никола Михајловски; 37. Христо Стојанов; 38. Величко Христов; 39. Никола Прванов; 40. Димитар Ангелов; 41. Јаков Геров; 42. Христо Тпчилештов; 43. Господин Хаџииванов; 44. Стојан Костов; 45. Дедо Крсто; 46. Коста Сарафов.
}}
]]
Проектот за Устав бил завршен во септември [[1870]] и на [[23 февруари]] [[1871]] година бил собран Народниот собор во Цариград во состав Времениот совет и уште 35 претставници на епархиите. Право на официјално учество имале и претставниците на веќе гласаните епархии на Охрид и Битола, а исто така биле допуштени и другите пратеници од патријаршиските епархии во Македонија и Тракија независно од тоа што сѐ уште не биле дел од Егзархијата. Уставот бил усвоен на [[14 мај]] и бил предаден на отоманската влада за одобрување, а соборот бил распуштен. Грчкиот патријарх ги објавил Уставот и самата Егзархија за противканонски и откажал да ги признае, а отоманската влада поткренала димпломатска игра на одлагање на својата одлука.<ref name="ReferenceA"/>
[[Податотека:Antim I (1816-1888).jpg|мини|200px|Егзарх [[Антим I]] (1872-1877)|лево]]
По редица дипломатски и политички судири и репресии врз водечките бугарски митрополити во февруари [[1872]] година во Цариград бил организиран масовен бугарски протест, по кој отоманската влада конечно го прифатила уставот и на [[16 февруари]] [[1872]] бил избран првиот бугарски [[Егзарх Антим I]]. Како одговор на тоа Грчката патријаршија организирала своj собор во септември [[1872]] година, на кој бугарската црква била прогласена за неканонска и шизматичка,<ref name="ReferenceB">"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 176. {{bg}}</ref> која шизма не била симната дури до [[1945]] година.
Продолжил и процесот на организирање на гласање за официјално припојување кон Егзархијата во македонските епархии, кој завршил во Охрид и Битола во [[1874]] со резултат повеќе од две третини за Егзархијата. Во Охрид од општо 9,387 христијански фамилии само 139 луѓе гласале за останување во Патријаршијата, а во Скопје од 8,698 христијански фамилии 8,131 се присоединиле кон Егзархијата.<ref name="ReferenceB"/><ref>Евтим Спротстранов, "[http://www.promacedonia.org/bmark/es/es_4.htm По възражданьето в град Охрид]", глава IV, стр. 675, "Сборник за народни умотворения, наука и книжнина", книга XIII, София, 1896. {{bg}}</ref><ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 86. {{bg}}</ref><ref>Ив. Лазаров, Пл. Павлов, Ив. Тютюнджиев, М. Палангурски, "Кратка история на българския народ", София, 1993, стр. 141. {{bg}}</ref><ref group="белешка" name="vg_8"/><ref group="белешка" name="vg_4"/>
Идниот период на внатрешни и меѓународни конфликти, поврзани со [[Априлско востание|Априлското востание]] од [[1876]] година и [[Руско-турска војна (1877-1878)|руско-турската војна (1877-1878)]], станале причина за нови проблеми во развојот на Егзархијата. Во 1877 под притисок на отоманската власт бил отстранет Егзарх Антим I и за нов Егзарх бил избран митрополитот на Ловеч [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]],<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 179. {{bg}}</ref> а во почетокот на воените деjства против Русија сите митрополити биле протерани од нивните епархии и притворени во [[Цариград]], а исто така биле протерани или избегале многу свештеници и учители, во резултат на кое немалку училишта и цркви биле затворени.
== Бугарската егзархија од Руско-турската воjна до Првата светска воjна ==
[[Податотека:Yosif I.jpg|мини|right|200px|[[Јосиф I Бугарски|Егзарх Јосиф I]] ([[1877]]-[[1915]])]]
По крајот на руско-турската војна Бугарската егзархија се соочила со нови тешкотии. На митрополитите не им било дозволено да се вратат назад во нивните епархии, а исто така Северна [[Добруџа]] и реонот на [[Ниш]], [[Пирот]] и [[Врање]], кои по 1878 преминале во [[Романија]] и [[Кнежевство Србија|Србија]], станале дел од [[Романска православна црква|Романската]] и [[Српска православна црква|Српската православна црква]]. По потпишувањето на мирот Егзархот престојувал во [[Пловдив]], од каде се вратил во Цариград дури во [[1880]] во обид да ја одбрани целоста на црквата, бидеjки отоманската власт побарала Егзархијата да остане само во границите на новокреираното [[Кнежевство Бугарија]], а сите други епархии да бидат дадени одново на грчката Цариградска патријаршија. Во членот 62 на [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] било запишано дека правото на слобода на сите религиозни организации во Отоманското Царство е заштитено, а членот 39 на бугарскиот [[Трновски устав]] ја прогласил бугарската црковна област за единствена и нераскинлива. На таа правна основа и под меѓународен притисок на [[17 декември]] [[1883]] година султанот го потврдил деjството на ферманот од [[1870]] година и ги прифатил барањата на Егзархијата за црковна единственост и враќане на сите митрополити во епархиите од пред Руско-турската војна.
[[Податотека:Istanbul Bulgarian Seminary.jpg|лево|мини|[[Цариградска бугарска духовна семинарија|Цариградската бугарска духовна семинарија]] (отворена 1891) во Фенер, Цариград.]]
Процесот на враќане всашност продолжил повеќе од една деценија. Бератите за митрополитите на [[Охрид]] и [[Скопје]] биле дадени во [[1890]], за митрополитите на [[Велес]] и [[Неврокоп]] во [[1894]], а за митрополитите на [[Битола]], [[Дебар]] и [[Струмица]] во [[1897]] година. Во епархиите, кои останале под власта на Цариградска патријаршија, и поточно во нивните општини, кои ја отфрале Патријаршијата, било дозволено Егзархијата да има свои претставници, нарекувани екзархиски намесници, кои ги организирале црковното и образовното дело. Буџетот на Егзархијата бил општ и централно раководен, во него се влевале пари од сите епархии, а по средината на [[1880]]-те и од буџетот на бугарската држава. Во крајот на 19 век од општо 1889 цркви и манастири во Македонија, од кои 135 манастири (без оние во [[Света Гора]]), 1232 цркви и 71 манастири биле на Бугарската егзархија, а останатите биле на Цариградската патријаршија или оспорувани.<ref>"История на България", том 7 България 1878-1903, София, 1991, стр. 424-437. {{bg}}</ref> Припадниците на Бугарската егзархија во Македонија во [[1900]] година биле 817,000<ref>Воин Божинов, "Българската просвета в Македония и Одринска Тракия 1878-1913", София, 1982, стр. 354. {{bg}}</ref> од општо 1,370,949 [[христијани]] (од кои [[Словенски јазици|словенојазичните]] христијани биле 1,032,533) во областа и при вкупно население од сите религии 2,258,224<ref>Васил Кънчов, "Македония. Етнография и Статистика", дял II Статистика, глава [http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_b.htm Бѣлѣжки за общитѣ числа на населението], Българско Книжовно Дружество, София, 1900. {{bg}}</ref>, кое изнесува 59,6% од сите христијани (79,1% од словенојазичните христијани) и 36,2% од вкупното население. Во [[1912]] година непосредно пред [[Балкански војни|Балканските војни]] во Македонија и Одринско Егзархијата имала 7 митрополити, 1,310 свештеници, 1,331 цркви, 234 параклиси и 73 манастири.<ref name="ReferenceC">Воин Божинов, "Българската просвета в Македония и Одринска Тракия 1878-1913", София, 1982, стр. 356. {{bg}}</ref>
=== Просветно дело на егзархијата до Балканските војни ===
[[Податотека:Solunska Gimnazija 11.maj.jpg|лево|thumb|Прослава на денот на [[Св. Кирил и Методиј]] во истоимената Солунска бугарска машка гимназија]]
{{Странски пропаганди во Македонија}}
Истовремено со возобновувањето на црковната структура била проширена и подобрена работата на училиштата. Во [[1880]] година во Цариград со учеството на дејци како [[Кузман Шапкарев]] и [[Методиј Кусев]] била составена долгорочна програма за развоj на образовната мрежа на Егзархијата во Отоманското Царство. За главен центар во Македонија бил определен [[Солун]], а во Тракија - [[Едрене]]. Во споредба со планот во [[1880]] година била откриена [[Солунска машка гимназија „Св. Кирил и Методиј“|Солунската бугарска машка гимназија "Св. Кирил и Методиј"]], а во [[1882]] и [[Солунска бугарска женска гимназија "Свето Благовештение"]], раководена од [[Царевна Миладинова]], ќерка на [[Димитар Миладинов]].<ref>Царевна Миладинова, "Епоха, земя и хора", глава [http://www.promacedonia.org/cm/cm_15.html През есента на 82 година...], Издателство на Отечествения фронт, София, 1985. {{bg}}</ref> Класичната гимназија во Битола била проширена до полна гимназија со седум класови во [[1898]]. Машки педагошки училишта биле откриени во Скопје и [[Сер]], а женски во Битола и Скопје. Посебни училишта за свештеници биле создадени во Скопје и Едрене, а гимназија по трговија во Солун. Во [[1899]] педагошката гимназија "Д-р Петар Берон" во Едрене исто била зголемена до полна гимназија со седум класови, а во почетокот на 20 век таму била откриена и женска гимназија. Во сите поголеми градови на териториите под јурисдикција на Бугарската егзархиja биле отворени прогимназии, а исто така и многу основни училишта, наjголемиот дел од кои биле во селата.
[[Податотека:Rival_Popes_Rule_in_Constantinople_and_both_play_politics_with_Sultan_-_The_Tacoma_Times.jpg|лево|мини|„Ривалски поглавари владеат во Константинопол и обајцата играат политика со Султанот“. ''The Tacoma Times'', 9 февруари 1904.]]
Општо во [[1882]]-[[1883]] во Македонија и Одринско постоеле 237 бугарски егзархиски училишта со 351 учители и 16,063 ученици, во [[1899]]-[[1900]] тие веќе биле 942 училишта со 1,447 учители и 47,581 ученици,<ref>"История на България", том 7 България 1878-1903, София, 1991, стр. 436. {{bg}}</ref> а во [[1912]] година бројот им се зголемил на 1,373 училишта (од кои 13 гимназии и средни училишта) со 2,266 учители и 78,854 ученици.<ref name="ReferenceC" /> Училишната структура била раководена од посебен Училиштен оддел кон Егзархијата, кој ги определувал образовната политика, снабдувањето со учебници и целосната координација. Кон овоj оддел во [[1888]] биле додадени четири инспектори за Солунски, Битолски, Скопски и Одрински вилаети, кои тесно соработувале со директорите на училиштата. Од [[1889]] кон локалните бугарски општини во Македонија и Одринско биле создадени и општествени црковни комисии со задача да го контролираат црковното и образовното дело.<ref>"История на България", том 7 България 1878-1903, София, 1991, стр. 435. {{bg}}</ref> Едни од наjпознатите учители и раководители биле [[Григор Прличев]],<ref>Григор Пърличев, "[http://www.kroraina.com/knigi/gp/avtob_37.html Автобиография]", Избрани произведения", Български писател, София, 1970, глава 37. {{bg}}</ref> [[Кузман Шапкарев]],<ref>Кузман Шапкарев, "[http://www.promacedonia.org/bmark/ksh/ksh_2_7.htm За възраждането на българщината в Македония от 1854 до 1884 година]", глава "7. Първо учителствувание мое в Солун, приготвувание и откривание български в тоя град гимназии и пансиони, мъжки и девически - 1880—1881/1882", Български писател, София, 1984. {{bg}}</ref> [[Васил К’нчов]], [[Иван Гарванов]], [[Гоце Делчев]]<ref>Пейо Яворов, "[http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=130&WorkID=3504&Level=2 Гоце Делчев]", биография, глава "Гоце в Щип, Банско", София, 1904. {{bg}}</ref> и [[Ѓорче Петров]]<ref>Любомиръ Милетичъ, "[http://www.promacedonia.org/bugarash/gp/gp_1.htm Спомени на Гьорчо Петровъ]", глава I, Издава „Македонскиятъ Наученъ Институтъ”, София, 1927. {{bg}}</ref>, а од учениците [[Тодор Александров]], [[Андреј Љапчев]] и [[Иван Михајлов]]. За надворешните аналитичари постоело меѓусебно влијание и поврзаност меѓу Егзархијата и [[Внатрешна Македонско-Одринска Револуционерна Организација|револуционерното движење]].<ref>H. N. Brailsford, "[http://www.promacedonia.org/en/hb/hb_5_3.html Macedonia: Its Races and Their Future]", section V. The Bulgarian movement, chapter 3. Formation of the Insurgent Committee. Democratic Attitude. Careful Organisation, Methuen & Co., London, 1906. {{en}}</ref>
[[Податотека:JosephBulgarianExarchDebarCelebration.jpg|мини|лево|Прослава на 25-годишнината од избирањето на бугарскиот Егзарх Јосиф I во Дебар, 1902 година]]
=== Балканските војни ===
Во периодот по [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]] и пред [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] во услови на меѓуетничка напнатост и националистички конфликти започнале репресии врз свештениците и учителите на Бугарската егзархија во териториите под контрола на [[Кралство Грција|Грција]] и [[Кралство Србија|Србија]]. До крајот на Втората балканска воjна сите бугарски егзархиски училишта во тие територии биле затворени, а наjголемиот број од учителите биле протерани или сами избегале во Бугарија. Исто така биле протерани и бугарските митрополити и немал дел од свештениците, а црквите преминале под грчка и српска јурисдикција. Само во Вардарска Македонија биле закриени 641 училишта и одземени 761 цркви.<ref>Ivo Banac, "[http://www.promacedonia.org/en/ib/i_banac.html The Macedoine]", "The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics", Cornell University Press, 1984, pp. 307-328. {{en}}</ref> Истата била судбината и на црквите и училиштата во [[Јужна Добруџа]], окупирана од Романија. Во [[Одринска Тракија]] отоманските власти и армија протерале не само сите учители и свештеници, но и целото бугарско население во текот на сеопфатно [[етничко чистење]].<ref>Љубомир Милетиќ, [http://www.promacedonia.org/bmark/lm_tr/index.html "Разорението на тракийските българи презъ 1913 година"], Българска академия на науките, София, Държавна печатница, 1918 г. {{bg}}</ref>
=== Првата светска војна ===
По есента на [[1915]] година со влегувањето на Бугарија во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] структурите на Егзархијата биле возобновени во териториите под контрола на бугарската армија, но по крајот на војната тие уште еден пат биле истерани од властите во Грција, Романија и Србија. Епархиите во Егејска и Вардарска Македонија официјално биле поделени меѓу [[Грчка Православна Црква|Грчката]] и [[Српска православна црква|Српската православна црква]], а под јурисдикција на Егзархијата во Македонија останал само пиринскиот дел.
== Егзархијата и Македонците ==
[[Податотека:Natanail-Ohridski-Plovdivski.jpg|лево|thumb|150px|[[Натанаил Кучевишки]] ([[1820]]-[[1906]]), митрополит на Бугарската егзархија во Охрид, Ловеч и Пловдив]]
Неколку месеци по основањето на Егзархијата, македонската страна јавно и отворено ги изразила своите ставови за тоа како треба да се управува Егзархиската црква за Македонците да ѝ се приклучат, бидејќи „...''високата милост не беше ветена исклучиво на Бугарите, туку истото беше ветено и на Македонците''.“<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD/zHslAQAAIAAJ|title=Историја на образованието и просветата во Македонија|first=Risto|last=Kantardžiev|year=2002|page=349}}</ref> Реализацијата на оваа можност, според написот објавен во весникот ''Македонија'', била условена со промовирање на демократски принципи во меѓурелигиозните односи меѓу македонската и бугарската заедница. Во спротивно, определбата за централизам, наречена во написот „деспотизам“ би го отворила пред јавноста прашањето за „[[Македонско прашање|македонското прашање]]“, односно за особеноста во однос на црквата ([[Охридската архиепископија]]), [[Македонци|народноста]] и [[Македонски јазик|јазикот]]. Македонците тврделе дека самите треба да ги решаваат своите проблеми, а не да бидат водени од други, изразувајќи го ставот: „''Се откинавме од [[Цариградска патријаршија|Грците]]; под други ли да паднеме?''“<ref>{{cite book|url=https://eprints.ugd.edu.mk/13442/2/Zbornik2.pdf|title=Годишен зборник|publisher=Institute of History and Archaeology at the University “Goce Delčev” – Štip|year=2011|pages=10,61-63}}</ref><ref>{{cite news|title=Единъ гласъ за всичка Македонія|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/65c381e88d8e3856dfcb8d79|work=Македонія |date=June 23, 1870|quote=Ферманот кога излезе од милостивите раце на Н. В. С. А. претставуваше голема утеха за Бугарите кога се видоа сместени во нивните епархии; но таа висока милост не беше дадена само исклучиво за Бугарите, туку истото се вети и за Македонците преку 10-тиот член, според кој, ако си ја покажат сите или две третини желбата ќе успеат да се присоединат кон Бугарската црква. Но пред да се соединиме, мислиме и сметаме дека ни е должност да ги прашаме и да ни кажат - како ќе пастируваат, според евангелската заповед ли или како до денеска што ни пастирувале грчките владици тирански и деспотски? Зашто, како што ни мириса уште отсега, ќе да навала кон тој пусти деспотизам. Па затоа не е срамота да ни кажат оти така ќе биде, барем да не си ја бувтаме главата суетно, па најпосле поголеми главоболија да имаме, прашања македонски.}}[превод од оригиналот]</ref> Егзархијата служела како најефикасно средство за [[бугаризација]] на Македонија. По добивањето на дозвола од султанот, Бугарската егзархија започнала да формира епископии, цркви и училишта во регионот. Македонското население, соочено со избор меѓу грчки богослужби кои за многумина биле неразбирливи и егзархиски служби на старословенски јазик, се определило за вториот избор. Како резултат на тоа, значителен број семејства ги упатувале своите деца во училишта под егзархиска, наместо под грчка црковна и образовна управа.<ref>{{cite journal|url=https://www.google.com/books/edition/The_Fortnightly/MjAjAQAAMAAJ|title=The Balkan Problems - The Macedonian question: Suggestions for its solution|journal=The Forthnight Review|page=435|language= Англиски|quote=The Exarchate, with its seat in Constantinople, under the immediate supervision of the Russian Embassy, proved indeed the most effective instrument for the Bulgarization of Macedonia. Supported by that Embassy, and giving to the Sultan every day profuse assurances of the loyalty of the Bulgar people, the Exarchate obtained from the Sultan permission to create numerous bishoprics in Macedonia, and to build churches and schools in all the more important towns of that province. The Macedonian Slavs, placed in the alternative either to continue to go to the churches with the service in the Greek language, which they did not understand, or to the churches of the Exarchate with the service in the Old-Slavonic language, which they, at least partially, understood, naturally chose the latter, and they also preferred to send their children to the Bulgar schools rather than to the Greek schools.}}</ref> Кога започнале дејствијата на Бугарската егзархија на територијата на тогашна Македонија, македонскиот народ силно се спротивставил и се појавил голем отпор, негодување и неприфаќање. Ваквите незадоволства кај народот довел до појава на унијатското движење во Македонија, кое најмногу било истакнато во источна Македонија. Овие незадоволства се појавиле веднаш по основањето на Егзархијата. За да ги смири ваквите тензии, бугарскиот егзарх го испратил [[Петко Славејков]] во [[1874]] година за свој секретар во Македонија. Неговата задача била да се бори против појавата на [[католицизмот]] и најавите за обнова на [[Охридската Архиепископија]], кои биле генерирани и најавувани од страна на македонските владици и нивното папство. Во еден негов извештај Славејков напишал за [[Натанаил Кучевишки]] дека кај него и некои македонските партиоти се јавила мисла да дејствуваат сами за себе за и да го официјализираат своето месно наречје за своја лична, сопствена македонска хиерархија, за несреќа засилена како што тој разбрал од љубомора на еден од егзархиските владици (Кучевишки) кој допуштил да се протнат и растротстранат тие погубни идеи на едно национално самосознание.<ref>''ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал. Ръкопис''</ref> А за македонските владици г. '''Нил''' и '''г. Харитон''', Славејков во извештајот пишал дека тие веќе ги отцепиле од бугарската црква серската, мелничката, струмичката, воденската, кукушката и солунската област и ги приврзале кон католицизмот. Во извештајот се вели „''во Солун сите православни Македонци станале католици, освен '''г-н Буботинов''', Бугарин од [[Софија]] “''.<ref>''ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал''</ref> Во тоа време според информацијата на католичката сестра '''Аугустине Бевике''' од болницата '''Св. Павле''' во [[Солун]], која ја доставила до британската делегација на Версајската мировна конференција [[1919]] г. истакнува дека до [[1913]] година во Солун имало околу 10.000 католици, "''Словени, кои се нарекуваат Македонци и она што тие го посакуваат е автономија под европска контрола''.<ref>''"Public Record Office (London) – Foreign Office Document 608/44. Peace Conference (British delegation), 1919"''</ref>
После тоа во Македонија е испратен да делува и [[Васил К‘нчов]]. Тој во неговиот извештај вели:
<blockquote>
''"Бугарската (црковна) општина во Охрид денеска (1893/1894 г.) едвај дише. Таа делува повеќе на име, отколку на дело, зошто никаква дејност не се забележува. Од пред 2 години не е преизбрана. На заседание се собираат едвај по 3-4-ца и пак ништо не се врши, оти општинските работи се сосема занемарени. Општината секоја година ги кани граѓаните да се соберат, но никој не доаѓа"''
</blockquote>
К'чнов како причини за ваквите проблеми на Охридската црковна општина ги посочува: имигрираната бугарска интелигенција во тогашното [[Кнежевство Бугарија]], младите луѓе и цели фамилии, кои го напуштиле Охрид после војната.<ref>''Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 451''</ref>
Додека К'чнов патувал и низ [[Пиринска Македонија]] и денешна источна [[Македонија]], тој прикриено разоткрива дека тамошните Македонци претежно биле антибугарски настроени, дури повеќето гркомани или протестанти. За пиринските Македонци од [[Мелник]], К’нчов заклучува дека бил гркомански град, каде дури и дома Македонците (кои тој ги нарекува Бугари) говореле грчки. Во Мелник покрај домородните жители, најбројни во [[1894]] година биле и бегалците од [[Негуш]] од [[Егејска Македонија]], од македонското племе [[Пуливаци]].<ref>''"Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 141''</ref>
За христијаните Македонци во [[Петрич]]ката каза и градот вели дека ''„имат 16 цркви, од кои во 14 се служи сега по славјански и во две по грчки, имено во малата градска и во црквата во селото [[Крналово|Крнилово]]“''.<ref>''...имат 16 църкви, от които в 14 се служи сега по славянски и в две по гръцки, именно в малката градска и в църквата на селото Кърнилово. Населението е останало много назад в образователно отношение. Едва в 10 села имаше през тази година български училища с по 1 учител, а в село Кърнилово има гръцко училище с гръцки учител.''., стр. 132</ref>
[[Податотека:Methodius of Stara Zagora.JPG|лево|thumb|150px|[[Методиј Кусев]] ([[1838]]-[[1922]]), протосингел на Егзархот во Цариград и митрополит на Бугарската егзархија во [[Стара Загора]]]]
Во [[Горна Џумаја]] (ден. '''Благоевград'''), според К’нчов, неколку Македонци биле гркомани кон крајот на [[19 век]]. Кога тој пристигнал во градот, некои од жителите го пријавиле на локалниот [[кајмакам]] со обвинувања дека тој бил шпион на бугарската влада, дека цртал планови на градот и ја опишувал околијата, при што турската полиција го уапсила, а подоцна му била донесера ослободителна пресуда.<ref>''[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_11.html Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 167]''</ref>
Кога К’нчов ги запишува своите патописи, тој наведува постојано иста бројка на т.н. "општинари", односно по 3-4 кои земале плата од [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]]. Но, иако биле плаќани од Софија, тој вели дека нивните деца ''ги даваат на грчко образование...''
<blockquote>
„''Во [[Сер]] ([[1894]] г.) има 4 души бугарски општинари чиишто жени не стапнуваат во бугарска (егзархиска) црква. Еден таков случај видов и во Неврокоп''“.<ref>''Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 253''</ref>
</blockquote> К’нчов увидувајќи го ова, односно немањето на бугарска свест кај македонското население, бара решение за да се оправда и во своите патописи наведува дека македонските жени се виновни, кои во најголем број сакале и се школувале по грчките училишта од каде излегувале ''антибугарки'', со мисла дека "''сè што е бугарско е просто, долно, грубо и недоделкано''".<ref>''Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 252''</ref> Неговите тези не држат, бидејќи македонските девојки во тоа време биле испраќани да учат по грчките училишта од нивните татковци. Децата, посебно женските во тоа време никогаш не одлучувале каде ќе го започне школувањето во прво одделение основно училиште.
Кај македонските митрополити се појавува голема антиегзархиската дејност. Ова го потврдува сочуваната архива на скопскиот митрополит г. [[Теодосиј Гологанов]], роден во [[Трлис]], [[Неврокоп]]ско. Иако тој е митрополит на Бугарската егзархија во Македонија, тој е жестоко се противел на оваа црковна формација и силаната [[бугаризација]] што се спроведувала низ местата по цела Македонија. Митрополит Гологанов пишува дека
<blockquote>
„''Бугарите ја вршат најмизерната работа, го негираат македонското име и јазик и го заменуваат со ново (бугарско), со цел бугарските господари да се прошират на туѓи територии...тоа е ново ропство, потешко од турското..Турците го убиваат телото, а не духот ...Егзархијата го убива сето тоа подоцна...ние Македонците не страдаме толку од Турците, како од Грците, Бугарите и Србите кои како сакаат како волци да ја разделат намачената македонска земја...Ние македонските духовници по потекло, треба да се обединиме и да го разбудиме народот, да се отфрли странската власт, да се отфрлат дури и Патријаршијата и Егзархијата и духовно да се обединат под закрилата на Охридската Архиепископија, единствената вистинска Мајка Црква“''.<ref>''Юни 22, 1891 г. Теодосий Скопски, "Централен Държавен исторически архив" (София) 176, оп. 1. арх. ед. 595, л.5-42 / Разгледи, X/8 (1968), п.996-1000''</ref>
</blockquote>
[[Податотека:Teodosij gologanov.jpg|десно|thumb|150px|[[Теодосиј Гологанов]] ([[1848]]-[[1926]]), наместик на Егзархот во Цариград, претставник на Егзархијата при Високата порта, митрополит во Скопје, Пловдив и Ѓумурџина.]]
Гологанов смета дека единствен спас за Македонците од наглата бугаризација е унијатство со [[Ватикан]]. Тој на [[1 декември]] [[1891]] година поднесува барање за Унија со [[католицизам|Римокатоличката црква]] испратена до [[Папа Лав XIII|Папата Лав XIII]]. Во своето барање тој образложува:
<blockquote>
„''во името на целиот македонски православен народ...историското право на македонски православен народ да се ослободи од јурисдикцијата на странските цркви- Бугарската егзархија и Цариградската патријаршија...да се обнови Охридската Архиепископија...границите на Охридската Архиепископија треба да ги потврдат сегашните граници на Македонија''“.<ref>''Archivio della S. Congregazione de Propaganda Fide - Roma: Indice della Potenza - март 1892-93, Somm.XV, f.132-141''</ref>
</blockquote>
По ваквата промакедонска борба Синодот на Егзархијата формирал Комисија составена од двајца членови на чело со Егзархот Јосиф I, којашто одлучила да се отстрани митрополитот Теодосиј од Скопје со помош на турската власт и да биде однесен во Цариград. Одведен е во Цариград, каде што во март 1892 г. му била одземена титулата „Скопски митрополит“.<ref>''Archivio della S. Congregazione de propagande fide – март 1892-93, Somm. XV, f. 132-141''</ref> Потоа Гологанов се преселува во Бугарија и е испратен во Драгалевскиот манастир во близина на Софија. Истата година црковните власти му простиле на Гологанов и бил назначен за помошник на Пловдивскиот митрополит [[Натанаил Охридски]].
Македонската православна заедница во Прилеп започнала да им се спротивставува на грчките и бугарските притисоци, отфрлајќи го авторитетот на Цариградската патријаршија и барајќи независна црква. Тие го замениле грчкиот јазик со македонски во богослужбите и во образованието и подготвиле учебници на својот мајчин јазик. За време на овој напор за национален идентитет, бугарските интелектуалци се обиделе да го наметнат бугарскиот јазик, особено по воспоставувањето на Бугарската егзархија во 1870 година и Кнежевството Бугарија во 1878 година. И покрај овој притисок, Прилеп се спротивставил на бугарската контрола, одржувајќи си свое училиште и свои религиски практики. Според официјално писмо од Димитрије Боди, српскиот конзул во Битола, до српскиот министер за надворешни работи во тоа време, луѓето незадоволни од Егзархијата формирале силно антиегзархиско движење кое достигнало 1.200 домаќинства.<ref>{{cite book|title = Rad Srbije na zaštiti srpskih državnih i nacionalnih interesa u Makedoniji od 1885. do 1912. godine|url=https://books.google.com/books/about/Rad_Srbije_na_za%C5%A1titi_srpskih_dr%C5%BEavnih.html?id=gPOe0AEACAAJ| publisher = Istorijski Arhiv Kraljevo, 2021
|year=2016|author=Vukašin D. Dedović|page=281}}</ref> Мештаните, предводени од свештеникот [[Спасе Игуменов]], му поднеле петиција на султанот [[Абдул Хамид II]], изразувајќи ја својата желба за македонско национално училиште и отфрлајќи ја бугарската црковна власт, додека ја потврдувале својата православна вера под папска заштита. Петицијата била потпишана во [[1887|1887 година]] од 25 видни прилепчани.<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8/QtfpzgEACAAJ|title=
Македонци - милениумски сведошва за идентитетското име: (извори и анализи)|year=2021|last=Svetozarevikj|first=Branislav|page=330|quote=...следат 25 потписи на угледни прилепчани.}}</ref><ref>{{cite book|title=ДВА ДОКУМЕНТА ЗА АКЦИЈАТА НА ПРИЛЕПЧАНИ ОД 1887 ГОДИНА ЗА МАКЕДОНСКОГО НАРОДНО УЧИЛИШТЕ И САМОСТОЈНА ЦРКВА|year=1983|last=Minovski|first=Mihajlo|p=327}}</ref> Во своето писмо до султанот, тие напишале:<ref>{{cite book|title = Balcanica |url=https://www.google.com/books/edition/Balcanica/RYovAQAAMAAJ | publisher = Institute for Balkan Studies - Serbian Academy of Sciences and Arts
|year = 1982 | issue=1 | page=106|language=Италијански|quote="Nel 1867 la comunita macedone ortodossa di Prilep aveva informate le autorità turche di non riconoscere più la imposta giurisdizione del Patriarcato di Costantinopoli e di volere la loro Chiesa autocefala. Dalla locale scuola , dipendente dalla Chiesa e dalla liturgia ecclesiastica fu estromesso l'uso della lingua greca e reintrodotta la lingua macedone. Per l'uso scolastico furono preparati i testi in lingua macedone . Autori. Mentre era in atto a Prilep questa lotta per l'affermazione nazionale macedone, nella Chiesa e nella scuola locale, si intensificava l'azione degli intellettuali bulgari per imporre, alla gente di Prilep, l'uso della lingua bulgara. La loro azione si rafforzava dopo la formazione dell'Esarcato bulgaro del 28 febbraio 1870 e del Principato bulgaro nel 1878. L'Esarcato, grazie all'appoggio della diplomazia russa a Costantinopoli aveva ottenuto il permesso dal Sultano di nominare nella Macedonia diversi vescovi bulgari . Anche le scuole passavano sotto il controllo dell'Esercito bulgaro. Tra le comunità religiose locali che resistevano a questa nuova ondata denazionalizzatrice, questa volta bulgara, si distingueva un'altra volta la comunità di Prilep, che rifiutò di sottomettersi all'Esarcato bulgaro e riuscì a mantenere il proprio controllo sulla scuola locale. La resistenza patriottica contro l'Esarcato, fu diretta a Prilep dal prete locale macedone Spase Igumenov. Egli si fece promotore di una petizione, firmata da ventisei cittadini di Prilep inviata al sultano Abdul Hamid. Il testo del documento è breve ma chiaro: " Dichiarazione Noi sottoscritti della città di Prilep, sudditi di Sua Altezza Imperiale, augusto sultano Abdul Hamid II, desideriamo avere la scuola nazionale macedone. E non essendo noi dei bulgari, non riconosciamo la Comunità Ecclesiastica Bulgara né le scuole. Per la protezione religiosa noi riconosciamo il Papa, ma senza mutare i dogmi della Chiesa Ortodossa"...}}</ref><ref>{{cite book|title = The Macedonian Times|url=https://www.google.mk/books/edition/The_Macedonian_Times/GnsWAQAAMAAJ| publisher = MI-AN
|year = 1998 | issue=39-50 | page=33|location=Skopje|quote=
:''"We, the undersigned from the city of Prilep, subjects of His Imperial Majesty, the august Sultan Abdul Hamid II, wish to have a national Macedonian school. And since we are not Bulgarians, we do not recognize the Bulgarian Ecclesiastical Community and schools. We recognize the Pope with respect to religious protection, however without changing the dogmas of the Orthodox Church.' July 2, 1887 (a seal) Dimche Trapkov, Dime Talev, Georgos Hriz, Ace Todor, Dame Ile, Posva Jankov, Cvetan, Ico Chutan, Jose Azarche, Tale Kostov, Kone Naprov, Jona Ilar, Jovan Menir, Nikola Jonov, Mirche Bozhino , Father Spase Igumenov, Todor V. Pantov, Ace Trajkov, Ice Josov , Risto Konev, Janko Tanov a teacher, Ognan Dimov, Todo Krapche, Kone Dimov, Grujo and Kono Narazov."''}}</ref>
<blockquote>„''Ние, долупотпишаните од градот Прилеп, поданици на Неговото Императорско Височество, возљубениот султан Абдул Хамид II, сакаме да имаме македонско национално училиште. А бидејќи не сме Бугари, не ја признаваме Бугарската црковна општина ниту нејзините училишта. За верска заштита го признаваме Папата, но без да ги менуваме догмите на Православната црква.''“</blockquote>
Слична петиција поднеле и охриѓани. Група од 120 угледни граѓани од Охрид упатиле петиција до османлискиот султан Абдул Хамид II. Во документот тие се изјасниле како „Словени од Македонија“ и ја изразиле својата желба да не бидат ставени под јурисдикција на Бугарската егзархија. Потписниците нагласиле дека не сакаат нивните деца да бидат изложени на бугарска црковна и национална пропаганда. Во петицијата охриѓаните побарале од султанот дозвола за обновување на Охридската архиепископија како автономна црковна институција. Дополнително, тие се залагале за отворање самостојни училишта на мајчин јазик, со цел зачувување на локалниот културен и јазичен идентитет. Во писмото се вели:<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8/QtfpzgEACAAJ|title=
Македонци - милениумски сведошва за идентитетското име: (извори и анализи)|year=2021|last=Svetozarevikj|first=Branislav|page=305-306}}</ref>
<blockquote>„''Ние верните поданици на Неговото Величество царот, султан Абдул Хамид, од долго време немаме црковна слобода, а од 1872 станавме уште позаблудено стадо зашто дојдовме под Бугарска егзархија заблудени од бугарската пропаганда. Така и ние станавме шизматици... Покрај тоа што Бугарите нѐ измамија и нѐ излажаа, тие ни го отфрлаат и јазикот, ни ги менуваат и нашите свети обичаи, ја менуваат сета наша лика и прилика. Ние тоа не можеме повеќе да го трпиме и не сакаме нашите деца да нѐ колнат нас и гробовите на нашите прадедовци. Сега ние се одделивме од Бугарите и сами сочинуваме словенски општини во Македонија, и сочинуваме самостоен народ. Како такви ние сакаме да имаме наша црква, наши училишта. Ние си најдовме и наши учители кои ги плаќаме и издржуваме...''“<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8/QtfpzgEACAAJ|title=Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава: Од насељуването на Словените во Македонија до крајот на Првата светска војна|year=1981|publisher=Универзитет „Кирил и Методиј“, Факултет за филозофско-историски науки|editor1=Институт за национална историја (Скопје)|editor2=Христо Андонов-Пољански|page=287-288|others=Оригиналното писмо се наоѓа во Државниот Архив во Белград: ''ДА ДСИП, Београд, ППО, Ф.7, д. 6, п. бр. 962, 1890''}}</ref></blockquote>
===Егзархијата и Македонската револуционерна организација===
{{Македонска револуционерна организација}}
[[File:Giorche petrov svidetelstvo.jpg|мини|лево|150px|Свидетелство на [[Ѓорче Петров]] од егзархиската гимназија во Пловдив, Источна Румелија.]]
[[Image: Nikola Karev Bulgarian Gymnasium Bitolya.jpg|лево|thumb|150px|Фотографија при дипломирањето на [[Никола Карев]] како матурант од Бугарската гимназија во Битола.]]
Антиегзархиското движење кое се појавило во деведесеттите години на [[19 век]] во [[Македонија (регион)|Македонија]], со појавата на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], ова движење добило на интензитет и кулминација. Судирот помеѓу [[Македонска револуционерна организација|МРО]] и Егзархијата бил неизбежен<ref name="VG">Ванчо Ѓорѓиев, Слобода или Смрт, Македонското националноослободително дело во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година, Скопје, Институт за историја - Филозофски факултет</ref> бидејќи организацијата се залагала за самостојно работење, подготовка на населението, кревање на едно внатрешно востание и создавање на македонска самостојана држава.<ref name="PR">Право, II/31 (39), 22. 09. 1902, 3</ref><ref name="RV">Официално издание, Револуционерен лист, 2 јуни 1905, 3</ref> Од другата страна била Егзархијата која со својата црковно - просветна пропаганда ја култивирала земјата и создавала услови за присоединување на [[Македонија (регион)|Македонија]] кон [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]].<ref>[http://macedonian. atspace. com/knigi/ppa_stam. htm "Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници"]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{bg}} - Вардарски (Петар Поп Арсов)</ref> Каков став [[Македонска револуционерна организација|МРО]] зазела кон Егзархијата и нејзините претставници се гледа од нејзиниот прв акт создаден од страна на [[Петар Поп Арсов]] по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]], а станува збор за брошурата [[Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници]]. Бидејќи брошурата е создадена по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] и од страна на еден од основачите на организацијата, од неа го дознаваме стојалиштето кое [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] го зазела кон Егзархијата и проегзархиската групација во [[Македонија (регион)|Македонија]]. Организацијата започнала борба за контрола на ''Црковно - училишните општини'' и преку оваа борба таа сакала да го привлече населението кон своја страна и истовремено застанала во заштита на македонскиот национален индивидуалитет кој се наоѓал во опасност од егзархиската пропаганда.<ref>Вардарски (Петар Поп Арсов), „Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници“, превод, редакција, коментар и предговор д-р Ванчо Ѓорѓиев, Табернакул, Скопје 2006</ref> А каков бил ставот на Егзархијата кон [[Македонска револуционерна организација|МРО]] дознаваме од коресподенцијата на егзархот [[Јосиф I]] водена со бугарското министерство за надворешни работи и вероисповед во кое тој искажува стравување за бугарската идеја во [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во писмото од 15. 10. 1897 година егзархот истакнува:
{{Цитатник|''Некои запалени глави сметаат дека Св. Егзархија е единствената пречка Македонија да остане и понатаму под Османлиското Царство и се нафрлија врз неа како волци. . . Во сегашниот момент се нафрлија врз општините со цел да ги направат инструмент за своите бунтовнички цели. . . Секакво нивно политизирање и служење на нечисти цели ќе ја оневозможи Св. Егзархија во нејзината висока мисија да го зачува бугаризмот за идните поколенија. Ние. . . сме свесни какви се последици. . . ќе има политизирањето со општините денес, а да не зборуваме за утре, при евентуално создавање на автономна Македонија. Св. Егзархија. . . при две оделни држави не ќе може да ја врши својата бугарска мисија. Или ќе стане исклучиво македонска, или исклучиво бугарска. Каде тоа би не одвело, посебно не треба да се потцртува. . . Подобро е да сметаме дека делови од единствената бугарската територијата се сè уште под ропство, отколку за сметка на некаква слобода, бугарското население во Македонија за секогаш ќе биде загубено за Бугарија''<ref name="SDV"/>}}
Во писмото од 14. 04. 1901 година егзархот [[Јосиф I]] искажува стравување поради формулацијата ''обединување на сите без разлика на верата и народноста'':
{{Цитатник|''Јас мислам дека се гони тајна цел, имено: обединување на македонското население на македонска почва и остварување на поодамна замислената идеја за македонско словенска етничка група на Балканот. Во таков случај натамошната дејноста на Бугарската егзархија е непожелна, бидејќи во автономната македонска држава ќе се наметне потребата за од единствена црква''.<ref name="SDV">С Димевски, Присуството на Теодосиј Гологанов во развојот на македонската национална мисла во епохата на национално - револуционерното движење, ГИНИ, XX/2, Скопје, 1976.</ref>}}
Поради ваквите ставови на егзархот односите помеѓу [[Македонска револуционерна организација|МРО]] и Егзархијата биле исполнети со закани, притисоци и уцени, но организацијата била принудена да преговара со Егзархијата бидејќи од неа зависело назначувањето на учителскиот кадар во Македонија кој и бил потребен на [[Македонска револуционерна организација|МРО]], од друга страна Егзархијата иако правела разни пречки за [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]], таа морала да ги приваќа нејзините условите за да не биде компримитирана пред османлиските власти.
Други поголеми удари на ваквата пропаганда нанесува професорот по историја [[Георги Бакалов]]. Тој како социјалист и антицарски ориентиран, не дозволил да подлегне на софиската официјална политика:
<blockquote>
„''Најразумното решение на македонското прашање е согласноста помеѓу соседните балкански држави за неутралност кон Македонија и "Македонија на Македонците"''“.<ref>[http://macedonia-history.blogspot.com/2006/11/blog-post_09.html ''Георги Бакалов, "Претендентите на Македония", стр. 22, Варна 1900 г.'']</ref>
</blockquote>
:види: [[Македонска револуционерна организација]]
== Крајот на егзархијата ==
На 22 февруари 1945 година, Бугарската егзархија испратила покајничко писмо до Цариградската патријаршија, со што бил надминат расколот од 1872 година, а нејзината автокефалност била признаена. На Третиот црковнонароден собор во 1953 година, Егзархијата била подигната во ранг на патријаршија, со што официјално станала [[Бугарска православна црква]]. Прв патријарх бил пловдивскиот митрополит [[Кирил (бугарски патријарх)|Кирил]] (1953–1971). Ова означило крај на Егзархијата како институција, но нејзиното наследство останало во рамките на Бугарската патријаршија.
== Галерија ==
<center>
<gallery>
File:Solunska-gimnaziya.jpg|Солунската егзархиска машка гимназија "Св. Кирил и Методиј"
File:Bulgarian-Men's-High-School-Thessaloniki-document.jpg|Документ на Солунската егзархиска машка гимназија "Св. Кирил и Методиј"
File:Diploma-from-Bulgarian-women-school-Thessaloniki.jpg|Диплома на ученик на Солунската егзархиска женска гимназија "Свето Благовештение"
File:Bulgarian-women-school-Thessaloniki--Tsarevna-Miladinova.jpg|Солунска егзархиска женска гимназија "Свето Благовештение", раководена од Царевна Миладинова
File:Voden bg uchilishte.jpg|Бугарското егзархиско училиште во [[Воден]], почетокот на 20 век
File:Mehomia-Ustav.jpg|Устав на бугарската црковно-училишна општина во [[Разлог|Мехомија]]
File:Otechestvovedenie-1899.jpg|Егзархиски учебник напишан од Васил К’нчов, 1899 година
File:BASA 114K-1-25 Bulgarian school in Krushevo,1910.jpg|Централното егзархиско училиште во градот [[Крушево]]
Слика:Svidetelstvo Goce Delcev.jpg|Свидетелство од егзархиското училиште во Штип, подпишано од [[Гоце Делчев]] како учител.]]
File:Pere T..jpg|Барање на [[Пере Тошев]] за неговото преназначувањето за учител испратенo до Егзархот Јосиф.]]
</gallery>
</center>
== Бугарски егзарси и митрополити ==
* [[Егзарх Иларион]] - [[1872]]
* [[Егзарх Антим I]] - [[1872]] - [[1877]]
* [[Егзарх Јосиф I]] - [[1877]] - [[1915]]
* [[Егзарх Стефан I]] - [[1945]] - [[1948]]
Викарни претседатели на Светиот Синод на Бугарската егзархија [[1915]] - [[1945]]
* [[Партениј]] [[1915]] - [[1918]]
* [[Василиј]] [[1918]] - [[1921]]
* [[Максим]] [[1921]] - [[1927]]
* [[Климент]] [[1928]] - [[1930]]
* [[Неофит]] [[1930]] - [[1944]]
* [[Стефан]] [[1944]] - [[1945]]
Викарни претседатели на Светиот Синод на Бугарската егзархија [[1948]] - [[1953]]
* [[Михаил]] [[1948]]
* [[Паисиј]] [[1949]] - [[1951]]
* [[Кирил]] [[1951]] - [[1953]]
=== Митрополити ===
{| class="wikitable" style="width:100%; text-align:center"
|-
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Скопска епархија
! style="background:#f9f9f9; width:12px; border:none" |
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Охридска епархија
|-
! Слика !! Име<br/>{{small|(роден–починал)}} !! Митрополит од-до
! style="background:#f9f9f9; border:none" |
! Слика !! Име<br/>{{small|(роден–починал)}} !! Митрополит од-до
|-
| [[File:Dorotheus of Skopje.png|50px]]
| [[Доротеј Спасов|Доротеј]]<br/>{{small|(Копривштица, 1830 — Цариград, 1875)}}
| 1872–1875
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Natanail-Ohridski-Plovdivski.jpg|50px]]
| [[Натанаил Кучевишки|Натанаил]]<br/>{{small|(Кучевиште, Скопско, 1820 — Пловдив, 1906)}}
| 1872–1880
|-
| [[File:Kiril Skopski i Vidinski.jpg|50px]]
| [[Кирил Скопски|Кирил]]<br/>{{small|(Берковица, 1833 — Видин, 1914)}}
| 1875–1877
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Sinesiy Skopski Mitropolit.jpg|50px]]
| [[Синесиј]]<br/>{{small|(Скринјано, Ќустендил, 1836 — Ќустендил, 1917)}}
| 1884–1894
|-
| [[File:Teodosij.jpg|50px]]
| [[Теодосиј Гологанов|Теодосиј]]<br/>{{small|(Търлис, 1846 — Софија, 1926)}}
| 1890–1891
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Gregory of Pelagonia in 1891 by Abdullah Brothers (cropped).jpg|50px]]
| [[Григориј Зафиров|Григориј]]<br/>{{small|(Стара Загора, 1853 — Битола, 1906)}}
| 1894–1897
|-
| [[File:BASA 1318K-1-5972-8 Plovdivski mitropolit Maxim-1938.jpg|50px]]
| [[Максим Пловдивски|Максим]]<br/>{{small|(Орешак, Тројан, 1850 — Пловдив, 1938)}}
| 1892–1894
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Methodius of Ohrid.png|50px]]
| [[Методиј Охридски|Методиј]]<br/>{{small|(Зарово, 1866 — Солун, 1909)}}
| 1897–1909
|-
| [[File:Sinesiy Skopski Mitropolit.jpg|50px]]
| [[Синесиј Скопски|Синесиј]]<br/>{{small|(Скринјано, Ќустендил, 1836 — Ќустендил, 1917)}}
| 1897–1909
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:BASA 1318K-1-5918 Boris Ohridski 1924, Plovdiv (crop).jpg|50px]]
| [[Борис Охридски|Борис]]<br/>{{small|(Стара Загора, 1875 — Софија, 1938)}}
| 1910–1913<br>1915–1918
|-
| [[File:Neophite of Skopje.JPG|50px]]
| [[Неофит Скопски|Неофит]]<br/>{{small|(Охрид, 1870 — Софија, 1938)}}
| 1910–1913<br>1915–1918
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| colspan="3" |
|-
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Велешка епархија
! style="background:#f9f9f9; border:none" |
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Пелагониска епархија
|-
| [[File:BASA 1318K-1-5972-5-Veleshko-Strumishki mitropolit Damaskin.jpg|50px]]
| [[Дамаскин Рилец|Дамаскин]]<br/>{{small|(Панаѓуриште, 1817 — Араповски манастир, 1875)}}
| 1872–1877
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Eustatius-of-Pelagonia.jpg|50px]]
| [[Евстатиј Кољов|Евстатиј]]<br/>{{small|(Гољамо Белово, Пазарџик, 1832 — Одрин, 1888)}}
| 1872–1888
|-
| [[File:BASA 1318K-1-5889-1 Avxentii-Pelagoniiski cropped.jpg|50px]]
| [[Авксентиј]]<br/>{{small|(Самоков, 1850 — Софија, 1919)}}
| 1894–1906
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Gregory of Pelagonia in 1891 by Abdullah Brothers (cropped).jpg|50px]]
| [[Григориј Зафиров|Григориј]]<br/>{{small|(Стара Загора, 1853 — Битола, 1906)}}
| 1897–1906
|-
| [[File:Meletius of Veles.jpg|50px]]
| [[Мелетиј]]<br/>{{small|(Битола, 1868 — Цариград, 1924)}}
| 1908–1912
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:BASA 1318K-1-5889-1 Avxentii-Pelagoniiski cropped.jpg|50px]]
| [[Авксентиј]]<br/>{{small|(Самоков, 1850 — Софија, 1919)}}
| 1906–1913<br>1915–1918
|-
! colspan="7" style="background:#e6e6e6" | Струмичка епархија
|-
| [[File:Mitropolit Gerasim Strumishki.JPG|50px]]
| [[Герасим Струмички|Герасим]]<br/>{{small|(Мустафа Паша, 1860 — Софија, 1918)}}
| 1897–1918
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| colspan="3" |
|}
== Белешки ==
{{Reflist|group="белешка"|refs=
<ref name="vg_8">Бугарските историчари [[Борба против Цариградската патријаршија|Борбата против Цариградската патријаршија во Македонија]], ја претставуваат како борба за создавање на бугарска црква. Меѓутоа Борбата против Цариградската патријаршија на Македонците има неколку одлики: обнова на некогашната Охридска архиепископија, македонските епархии да потпаднат под нејзина јурисдикција, оваа борба во себе носела и македонски национален карактер бидејќи македонското граѓанство се стремело во македонски општини, наставата да се изведува на македонски народен јазик, а во црквите да се отстрани грчкиот јазик и да се замени со црковно - словенски. Со создавањето на Бугарската егзархија не биле решени овие прашања. Македонските епархии потпаднале под Егзархијата, а во училиштата истата таа бугарска црква започнала да го наметнува бугарскиот јазик. По создавањето на Егзархијата, оние кои се бореле против Патријаршијата ја продолжиле борбата за решавање на овие прашања, сега против Егзархијата. Постепено во Македонија се јавило едно антиегзархиско движење, кое освен просветен и црковен карактер, започнало да добива и револуционерна боја, така што [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] била создадена од и сред оние кои биле насочени против Егзархијата и нејзината дејност, тоа го потврдуваат нејзините основачи, види [[Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници]], Славко Димевски, За развојот на македонската национална мисла до создавањето на ТМОРО, Култура - Скопје, 1980 и др.</ref>
<ref name="vg_4">Високата порта под притисок на руската дипломатија и грофот Игнатиев била подготвена да го реши црковниот спор, кој бил именуван како грчко - бугарска расправија, без да се земат во предвит потребите и барањата на населението од Македонија за автокефална црква, црковниот спор бил решен единствено во полза на Бугарите. Отука бил подготвен проект за создавање на оделна бугарска црква. Со вмешувањето на Високата порта во црковното прашање тоа излегло од рамките на црковен спор. Притоа биле понудени два проекта: создавање на бугарска автономна црква надвор од Патријаршијата и прашањето за македонските епархии, дали да останат под Патријаршијата или да влезат во идната бугарска автономна црква. Ваквата поставеност на црковното прашање, кај :'''... македонскиот народ создал збрка околу судбината на Македонија, бидејќи црковното прашање на некој начин се идентификувало со националното прашање. Сите градски слоеви, вклучувајќи го и селанството, не можеле да останат рамнодушни кон таквото решавање на црковното прашање, бидејќи и при евентуално останување под патријаршиската јурисдикција или, пак, присоединување кон Бугарската црква, тоа би значело пропаѓање на борбата на македонскиот народ што со децении ја води за еманципација на црковен план'''. Види: [[Борба против Цариградската патријаршија]]</ref>
}}
== Поврзано ==
* [[Пропаганда]]
* [[Историја на македонскиот народ]]
== Поврзано ==
* [[Бугарска православна црква]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=4A44384EE1C168469B0BB634B74D9812 Бугарската егзархија и Македонците] на Утрински.
[[Категорија:Бугарска егзархија| ]]
[[Категорија:Бугарска пропаганда во Македонија]]
[[Категорија:Бугарска православна црква]]
[[Категорија:Христијанството во Отоманското Царство]]
ouit1ti7eqqlk90fvt3o8hiyw4fbmb4
5608850
5608849
2026-08-13T11:19:30Z
Buli
2648
/* Митрополити */
5608850
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Bulgarian Church Sveti Stefan Istanbul postcard.PNG|thumb|300px|[[Црква „Свети Стефан“ Истанбул|Железната црква „Свети Стефан“]] во [[Цариград]] — катедрален храм на Бугарската егзархија до 1913 година]]
'''Бугарска егзархија''' ({{langx|bg|Българска екзархия}}) — автокефална [[Бугари|бугарска]] национална<ref>Stephen A. Fischer-Galaţi - „Man, state, and society in East European history“, 1970, Praeger, с. 200 („...and
in 1870 it established a Bulgarian '''national church''' (Bulgarian Exarchate)“)</ref><ref>L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich - „The Balkans since 1453“, 2000, C. Hurst & Co. Publishers, с. 371 („BULGARIAN EXARCHATE The first great victory for Bulgarian nationalism was the establishment in 1870 of a '''national church''' known as the exarchate.“)</ref> [[црква]], создадена на [[28 февруари]] [[1870]] година.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/84219/Bulgarian-Orthodox-Church "Bulgarian Orthodox Church"], Encyclopædia Britannica: "The struggle for an independent Bulgarian church, begun late in the 18th century, culminated in the establishment in 1870 of a Bulgarian exarchate." {{en}}</ref><ref>L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich, "The Balkans since 1453", [http://books.google.com/books?id=xcp7OXQE0FMC&pg=PA371&dq=bulgarian+exarchate&lr=#PPA371,M1 "Bulgarian Exarchate"], p. 371: "The first great victory for Bulgarian nationalism was the establishment in 1870 of a national church known as exarchate." {{en}}</ref> Таа била создадена на неканонски начин, по волја на турските власти, без согласност на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]. Поради тоа во [[1872|1872 година]], на еден локален собор во [[Цариград]], била прогласена за расколничка организација.Таа била во раскол до [[1945|1945 година]], кога се помири со Цариградската патријаршија, добивајќи признание за автокефалност. Бугарската егзархија била издигната во улога на патријаршија во [[1953|1953 година]] и оттогаш е позната под името [[Бугарска православна црква]], кое го носи и денес.
Според одредени книги како таа од истражувањето на Васил К’нчов [[Македонија. Етнографија и статистика|„Македонија. Етнографија и статистика“]] (1900) <ref>Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900 {{bg}}</ref>, како и од истражувањето на секретарот на Егзархијата Димитар Мишев „''[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]''“ (1905)<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905. {{fr}}</ref> Егзархијата дејствувала на неканонски начин во [[Македонија (регион)|Македонија]].
== Историски предуслови ==
По уништувањето на [[Трновска патријаршија|Трновската патријаршија]] (1393) сите епархии преминале под директна контрола на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]. Специфичноста на бугарската ситуација во однос на другите балкански народи, Срби, Грци и Романци, може да се огледа во различниот пат кон национална еманципација. Додека кај другите народи тој процес прво подразбирал создавање на држава, а потоа автономна или автокефална црква, кај Бугарите тој процес бил обратен. Бугарските земји биле најблиску до центарот на Османлиското Царство, со голем број не само муслиманско, туку и туркофонско население, па во нив не било едноставно да се подигне востание за ослободување. Тие сепак не изостанувале, но се до 1878 година изостанувал резултатот. Добар пример за тоа е [[Одрински договор (1829)|Одринскиот мировен договор]] помеѓу Русија и Османлиското Царство од 1829 година. По успешниот руски поход на Балканот, скоро сите народи добиле нешто: автономијата на Влашко и Молдавија била осигурана, создадено било автономното [[Кнежевство Србија]], како и независно [[Кралство Грција]]. Само бугарскиот народ, на чие тло се воделе воени операции, кои довеле до негови големи страдања, не добил ништо, освен амнестија од отоманските власти. Повлекувањето на руската војска, на која во текот на војната помош и пружеле бугарските доброволци, кај Бугарите предизвикувало чувство на безнадежност. Емигрирањето на Бугарите по склучувањето на мирот било големо. Помеѓу 140 и 160 илјади луѓе пребегнале во Влашко. Таа била една од причините што со текот на времето, нивното национално движење, во согласност со [[Милет (Отоманско Царство)|милет системот]] на Отоманската Империја, сè повеќе се изразувал преку стремежот кон образовна и црковна независност, бидејќи религиозните заедници контролирале важни сегменти од општествениот живот дури и за време на [[Танзимат|Танзиматските реформи]] (религија, семејство, образование).
Во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]], во која православните христијани на Балканот биле организирани во општ [[Рум-милет]], потчинет на Цариградската патријаршија, високиот клир бил составен претежно од Грци и во споредба со нивната национална [[Голема Идеја]] црковната политика била насочувана кон целосно укинување на образованието и црковните служби на [[Словенски јазици|словенски јазик]] и воведување на образование и служби на [[грчки јазик]]. Кон крајот на 18 и почетокот на 19 век изразен бил грчкиот етнички ексклузивитет во поглед на патријаршиските институции. Меѓутоа, со исклучок на Грците, ниту еден балкански народ, вклучително и автономните романски кнежевства, не ги искористил толку добро можностите кои ги пружела Вселенската патријаршија за сопствениот просветен и културен развој, како што тоа бил случајот со Бугарите. Често, живеејќи помешани со Грци, делејќи слични вредности и покрај повремените несогласувања, Бугарите покренале значаен образовен процес во првата половина на 19 век. Покрај некои школи во поголемите центри, и помалите црковни и манастирски школи, во кои основна писменост и теолошко знаење стекнале некои од најугледните бугарски духовници, Бугарите позитивно го искористиле фактот за јакото грчко влијание во доменот на црковните работи, па така биле формирани школи кои се нарекувале „бугарско-грчки“, кои пружеле значајно подобро теолошко и општо образование, а нивната посебна предност се огледува во тоа што наставната програма подразбирала сериозно и задолжително изучување на грчкиот јазик. Со тоа знаење, патот во високите структури на Патријаршијата бил поотворен, па бројот на митрополити Бугари со текот на времето растел. Рилското училиште од овој вид е најдобар пример за тој успешен потфат. Неговите ученици, покрај останатото, добро ги владееле бугарскиот, црковнословенскиот, старогрчкиот и новогрчкиот јазик. Во него учел и [[Авксентиј Велешки]], митрополит кој бил еден од тројцата најголеми заговорници за создавање на самостојна Бугарска црква. Еден од учениците, архимандритот [[Неофит Рилски]], бил професор по црковнословенски јазик во [[Богословија на Халки|Патријаршиската академија на Халки]], во периодот од 1848 до 1852 година. Тоа бил сигурен пат да се зголеми бројот на митрополити Бугари, со добри врски во Цариград, како во Патријаршијата, така и во економски силната бугарска цариградска општина, која постепено ќе ја преземе управата над важни митополии со претежно бугарски верници, и во даден момент ќе ја реализираат идејата за создавање на Бугарска црква. Друг важен фактор за појавување на незадоволство од клирот на патријаршијата во словенските епархии била широко распротстранетата корупција, бидејќи за скоро сите назначувања и дејства клирот барал да се плаќа. Зачувувањето на словенскиот јазик и создавањето на одделни бугарски црковни и образовни институции во тие услови биле прашања од првостепена важност.<ref>Барбара Йелавич, "История на Балканите", Том I XVIII-XIX век, София, 2003, стр. 341. {{bg}}</ref>
== Црковната борба ==
{{Поврзано|Бугарска преродба}}
=== Почеток на организираната борба ===
Првиот протест на национална основа против грчката политика бил кренат во градот [[Враца]] во [[1824]] година. Конкретниот повод бил новиот вонреден данок, побаран од грчкиот митрополит. Борбата за назначување на митрополит Бугарин продолжила неколку години и завршила во [[1827]] година со погубување на водачот на бугарската општина по обвинувања од страна на грчкиот клир пред отоманската власт во врски со [[Руско Царство|Русија]] и потикнување на населението кон немири и востание. Во периодот до [[1839]] година слични протести со барања на прогонување на грчките митрополити и назначување на бугарски започнале и во други градови - [[Самоков (Бугарија)|Самоков]], [[Стара Загора]], [[Нова Загора]], [[Казанлак]]. Во сите тие случаи Цариградската патријаршија ги одбила барањата на верниците и назначувала единствено лојални кон нејзината политика владици.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 76. {{bg}}</ref>
[[Податотека:Neofit Bozveli portrait.jpg|мини|220п|[[Неофит Бозвели]] (околу 1785–1848), предложен за трновски митрополит во 1839 година.|лево]]
Следниот веќе систематски организиран период во развојот на борбата започнал во [[1839]] година во градот [[Велико Трново|Трново]], каде во [[1838]] година бил назначен нов грчки владика, кој веднаш по неговото пристигнување побарал од верниците нови и повисоки даноци. Локалните бугарски водачи биле револтирани од тие барања, а исто така и од општиот непријателски однос кон Бугарите, и организирале акција за протерување на Митрополитот. Дополнителна храброст давал почетокот на реформи во Отоманското Царство (познати во историографијата како епоха [[Танзимат]]) и поточно програмата на султанот за промени [[Ѓулхански хатишериф]] од [[1839]] година, која содржела идеи за нови закони со гаранции за правата на сите поданици независно од нивната народност и вера. На крајот од годината од името на населението на 16 потчинети на трновскиот владика [[Каза|кази]] биле испратени молби до Цариградската патријаршија и владата на Отоманското Царство Гркот да биде заменет со Бугарин. За нов владика се предлагал [[Неофит Бозвели]], роден во градот [[Котел]], монах од [[Света Гора]], публицист, писател и долгогодишен свештеник во Трново. Учесниците во бугарската делегација до Високата порта биле подмитени од Патријаршијата и нивната мисија пропаднала. Како обид за компромис во Трново бил назначен нов грчки митрополит, додека Бозвели бил определен за негов протосингел со перспектива во иднина да биде владика на градот [[Ловеч]]. По пристигнувањето на новиот грчки духовник во крајот на [[1840]] година односите со Бугарите останале напнати, Бозвели ја одбил позицијата на протосингел и се повлекол во еден соседен манастир. Овој акт бил прифатен од Патријаршијата како провокација и отворен бунт, за кое Бозвели бил уапсен и заточен во Света Гора. Во отсуство на нивниот духовен водач трновските Бугари времено ги прекинале протестите.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 77. {{bg}}</ref>
=== Борбата од Цариград (1844–1853) ===
[[Податотека:Hilarion of Makariopolis by Toma Hitrov (cropped).jpg|мини|right|200px|[[Иларион Макариополски]] (1812–1875)]]
По своето враќање од заточение во [[1844]] година Бозвели одлучил да ја продолжи борбата од [[Цариград]], каде биле не само Високата порта, Патријаршијата и странските дипломатски претставништва, но исто така и многу влијателни членови на бугарската економска, интелектуална, политичка и административна елита, поддржувана од активната бугарска заедница, која броела повеќе од 30,000 луѓе. Меѓу најистакнатите водачи на Бугарите таму биле [[Стефан Богориди]], [[Гаврил Крстевиќ]] и [[Иларион Макариополски]]. Макариополски, роден во градот [[Елена]], бил монах од Света Гора и свештеник со релативно добро за овој период духовно образование. Уште во есента на 1844 година по совет на полскиот дипломат на француска служба [[Михаил Чајковски]] Бозвели и Макариополски составиле два опширни меморандуми до великиот [[везир]] со 6 основни барања: Бугарите да имаат клир од својата народност и клирот да се избира од епархиите; да се даде право за откривање на народни училишта; да се издаваат слободно бугарски весници и книги; да се изгради бугарска црква во Цариград; во бугарските градови да се создадат мешани бугарско-муслимански судови за заштита од конфликти со грчките структури; да се организира одделно бугарско административно тело, кое да има правото да контактира директно со Високата порта без учеството на патријаршијата. Во меморандумите политиката на грчкиот клир кон Бугарите се опишувала како деструктивна, Русија се обвинувала во цврста поткрепа на грчките интереси на штета на Бугарите и се потенцирало дека тие биле и останувале лојални граѓани на Отоманското Царство.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 77-79. {{bg}}</ref> Со текот на времето поддршката за Бозвели и Макариополски во епархиите се засилувала, а цариградските бугарски еснафи ги избрале да бидат нивни претставници по сите прашања на верата. Каузата добивала дипломатско сочувство и помошт претежно од западните сили и навеќе од француските и полските дипломати, додека Русија продолжувала да ги брани интересите на Грчката патријаршија. Упорноста на бугарското движење го натерала грчкиот патријарх да побара крути средства за неговото прекинување и со таа цел двајцата водачи биле заточени во Света Гора, каде Бозвели умрел во [[1848]] година.[[Податотека:Sveti Stefan old.png|мини|лево|200px|Првиот бугарски храм "Свети Стефан" во Цариград]]Во отсуство на Макариополски движењето било развиено од цариградската бугарска заедница и биле добиени првите успеси - во истата година било поткренато издавањето на првиот општобугарски ''"Цариградски весник"'', а со влијанието на Стефан Богориди бил донесен султански [[ферман]] за создавање на одделен бугарски храм со црковна општина во Цариград, кој бил осветен во [[1849]] година. Во таква ситуација избувнувањето на [[Кримска војна|Кримската војна]] ([[1853]]–[[1856]]) времено го смирило грчко-бугарскиот конфликт и го одложило неговото решение.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 80-81. {{bg}}</ref>
=== По Кримската војна и Хатихумајунот (1856–1860) ===
При крајот на воjната во почетокот на [[1856]] година османската влада донела нова програма за реформи, позната како [[Хатихумјун]]. Со таа се гарантирале рамни права за сите поданици на империјата, вклучувајќи го правото на сите етнички и верски заедници да имаат посебни претставништва во Цариград, а исто и идна реорганизација на милетскиот систем.<ref name="Bulgarian Exarchate">L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich, "The Balkans since 1453", [http://books.google.com/books?id=xcp7OXQE0FMC&pg=PA371&dq=bulgarian+exarchate&lr=#PPA372,M1 "Bulgarian Exarchate"], p. 372. {{en}}</ref> На таква основа во крајот на годината од бугарските општини во Цариград заминале 40 ополномоштени лица, кои создале званично бугарско претставништво. Во наредниот период новата институција испратила околу 60 барања, кои биле поднесени на отоманската влада од името на сите Бугари. Основните цели на тие документи биле: возобновување на автокефалната бугарска црква; изградба на нова поголема црква во Цариград; Иларион Макариополски да биде епископ на бугарската црковна заедница во Цариград; денот на св. Кирил и Методиј (11 мај) да биде сенароден училиштен празник.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 81. {{bg}}</ref>
Во истото време се рашириле и конфликтите меѓу грчките црковни структури и бугарските општини во провинциите. Во [[Пловдив]] грчкиот митрополит го забранил користењето на бугарскиот јазик во црквите во градот. Поради неговата одлука Бугарите од епархијата протестирале пред патријархот, но тој одбил да им даде поддршка. По судири меѓу Бугари и Грци во црквите во врска со пеење на бугарски црковни песни локалната отоманска власт одлучила да создава национална сегрегација - едни от црквите да бидат само за Бугари, а други само за Грци. Таквите методи се покажале како палијативни и не дале долгорочни резултати. Слични судири се случувале и во [[Хасково]], Враца, Ловеч, Самоков. Централната отоманска влада побарала други средства за смирување и во есента на [[1857]] бил даден предлог до патријархот да се собере собор, кој да ги уреди бугарските прашања. Во работата на соборот право на учество имале трима бугарски претставници, но и по скоро две години работа не се дошло до општоприфатлив договор. Во светлото на негативниот развоj на преговорите бугарските водачи одлучиле дека компромис не е можен и Бугарите треба да се одделат од Цариградската патријаршија.
=== Едностраното прогласување на независност (1860) и последиците ===
Актот на еднотстраното прогласување на независност од Патријаршијата бил остварен на [[Велигден]], [[3 април]] [[1860]] година - во време на свечената служба Иларион Макариополски не го спомнал името на грчкиот патријарх, но го заменил со името на отоманскиот султан. Службата се превратила во прослава на отцепувањето од страна на бугарската колонија во Цариград.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 81-82. {{bg}}</ref> Веднаш потоа истиот акт бил повторен во уште триесетина цркви во провинцијалните градови. Со овоj чин бугарската црковна борба добивала нова димензија - старите барања на финансиски ред и права за Бугарите внатре во структурата на Цариградската патријаршија биле заменети од нова и радикална цел, создавање на одделна бугарска национална црква.<ref name="Bulgarian Exarchate" />
[[Податотека:Bolgradska gimnazija.jpg|мини|right|200px|[[Болградска гимназија|Бугарската гимназија]] во [[Болград]], денес во [[Украина]], основана во [[1858]]]]
По еднотстраното прогласување на независност Грчката патријаршија одговорила со негирање законитоста на актот и репресии кон водачите (во [[1861]] година Иларион и неговите сојузници владиците Паисиj и Авксентиj биле заточени<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 82. {{bg}}</ref>), а во центрите на борбата во провинциите биле поткренати тортури и притисоци врз некои од главните деjци на црковното движење (на пример [[Димитар Миладинов]] бил уапсен на [[16 јануари]] [[1861]] по барање на грчкиот клир со заповед на битолскиот валија и потоа затворен во Цариград, каде при неразјаснети околности умрел на [[23 јануари]] [[1862]]<ref>Кузман Шапкарев, "За възраждането на българщината в Македония. Неиздадени записки и писма", София, 1984, II. "За животоописанието на приснопаметните братя Хр. Миладинови, Димитрия и Константина", [http://www.promacedonia.org/bmark/ksh/ksh_bm_2v.htm глава 8], стр. 414-434. {{bg}}</ref><ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 160-162. {{bg}}</ref>). Независно од тие услови борбата продолжила и во провинциите процесот на завладување на локалните храмови и протерување на грчкиот клир и владици продолжил во целата наредна деценија. Во периодот не се намалувале и репресалиите од страна на грчиот клир против деjците на црковната борба (на пример на [[27 ноември]] [[1868]] бил уапсен [[Григор Прличев]]<ref>Григор Пърличев, "Автобиография", [http://www.kroraina.com/knigi/gp/avtob_16.html глава 16] и [http://www.kroraina.com/knigi/gp/avtob_19.html глава 19] {{bg}}</ref>).
На дипломатскиот фронт поддршка давале Франција и [[Британска Империја|Британската Империја]], додека Русија била против отцепувањето на православните верници на Балканот во одделни цркви. Со содејство на Франција дел од бугарските деjци под водството на [[Драган Цанков]], кои не верувале дека е можно конфликтот со Грчката патријаршија да се уреди во догледна иднина на мирен начин, организирале нов дел на бугарската црковна борба - влегле во [[Персонална унија|унија]] со [[Римокатоличка црква]], но го зачувале православниот обред. Бил ракоположен бугарски римокатолички архиепископ, но Русија одговорила со жестоки мерки на проширувањето на католичкото влијание - организирала киднапирањето на бугарскиот архиепископ.<ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 83. {{bg}}</ref>
=== Развојот во 1860-тите и патот кон конечниот расплет ===
Во крајот на деценијата политиката на отоманските влади за неменување на статус квото и одложување на одлуката за промена била веќе кон својот крај. Факторите за тоа биле и внатрешни, и надворешни. Од една страна нови биле условите во епархиите со словенојазично мнозинство - во повеќето од тие региони по 1860 година грчкиот клир бил протеран од многу од храмовите и локалната црковната власт практично била во рацете на општините, а во училиштата се воведувал бугарски јазик. Позициите на водачите на движењето станувале поцврсти со текот на времето и враќане назад или компромис со програмата за независна национална црква не бил можен. Грчката патријаршија исто не покажувала дека се можни пофлексибилни односи. Паралелно со ова бугарското движење излегувало надвор од легалните форми на борба за национална еманципација и во 1860-те години биле поткренати револуционерни акции за политичко ослободување со воени средства, наjкарактеристични од кои биле двете [[Бугарски легии]] во [[1862]] и [[1867]] во Србија и комитските одреди, кои се префрлиле од [[Романија]] на територијата на империјата во 1867 и [[1868]].<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 164-165. {{bg}}</ref>
Надворешнополитичките фактори исто веќе биле други - по надминувањето на резултатите од поразот во Кримската воjна Русија побарала да се врати на Балканот како водечка сила, а по неjзиниот пораз во [[Пруско-австриска војна|Пруско-австриската воjна]] активна политика кон Балканот прифатила и [[Австроунгарија]]. Поагресивна политика поткренале и младите балкански држави каj границите на Отоманското Царство и нивните национални револуционерни движења во Отоманското Царство.<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 165-166. {{bg}}</ref>
[[Податотека:Memorial of the liberation of the Bulgarian Church.jpg|мини|right|200px|„''Спомен на ослободувањето на Бугарската црква од Цариградската патријаршија''“, литографија на [[Николај Павлович]], 1872 г.]]
Во почетокот на 1867 година бил избран нов патријарх, [[Григориј VI]], кој ги направил последните обиди за решавање на спорот меѓу Бугарите и Патријаршијата внатре во постојните црковни структури. Со поддршка и содеjство на руските дипомати во Цариград во мај бил создаден план план за давање на полу автономен статут на бугарските општини. Се предвидувало да биде организирана одделна црковна област меѓу [[Дунав]] и [[Стара Планина]], која вклучувала помалку од половината од териториите со бугарски црковни општини, и со делумна административна и финансиска независност од Цариград. Старите грчки митрополити требало да ги зачуват нивните позиции. Бугарските деjци отфрлиле грчко-рускиот план и во ноември оствариле контакти со руската влада и црква со барање на поткрепа за сопствените цели и интереси. Во истото време отоманската влада одлучила да игра активна улога, бидеjки проблемот веќе бил во фаза на сепаратистички пропаганди и акции на населението од стратегиски значаjни делови од отоманските територии во Европа во непосредна близина до метрополата Цариград и се поагресивни надворешни мешања со цел нови откинувања на отомански територии. Средувањето на бугарскиот проблем под контролот на Истанбул и во споредба со отоманските интереси било оценувано како основна задача за отоманската политика. Во октомври 1868 владата пратила писмо до Патријаршијата со планови за решавање на бугарското прашање по патот на создавање на независна бугарска црковна структура на сите територии, кои биле веќе одделени од грчката црква. Плановите биле прифатени од бугарските водачи, но биле отфрлени од високиот грчки клир, додека Русија одново побарала конфликтот да се реши без да се раскинува единството на православната црква, но со почитување на бугарските барања.
Во таа ситуација во почетокот на 1869 година отоманската влада назначила нова бугарско-грчка комисија под претседателството великиот [[везир]] со цел да се создаде прифатлив за сите страни проект. Истовремено отоманската влада издала заповед отоманските локални власти да не се мешаат во бугарско-грчките црковни односи, со која фактички се откажала да ги штити сѐ уште легалните грчки црковни структури и прифатила одделната бугарска хиерархија за дел од постојните институции. Грчките патријарх и Синод уште еден пат направиле неприфатливи за бугарската страна предлози за промени на отоманските планови во правец на поништување на реалната автономија на бугарската црква, со кое практично и завршила работата на заедничката комисија и отоманската влада одлучила да преземе еднотстрана одговорност за решавањето на конфликтот.<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1991, стр. 166-172. {{bg}}</ref>
== Бугарската егзархија од 1870 година до Руско-турската воjна ==
[[Податотека:Sultan’s Ferman for the establishment of a Bulgarian Exarchate 1.jpg|left|thumb|Ферман на султанот Абдулазиз за создавање на Бугарската егзархија.]]На [[28 февруари]] [[1870]] година султанот [[Абдул Азис|Абдул Азис I]] издал [[ферман]], со кој се создавала одделна и самостојна бугарска црква со името Бугарска егзархиja, која била призната за официјален претставник на бугарскиот народ во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].<ref>Текст на [http://www.promacedonia.org/en/ban/nr3.html#110 ферманот], "Macedonia. Documents and materials", Bulgarian Academy of Sciences, Institute of History, Bulgarian Language Institute, Sofia, 1978, part II. The National Revival Period, document 110 The Firman for the establishment of a Bulgarian Exarchate, February 28th, 1870. {{en}}</ref> Ферманот имал 11 членови, во кои биле опишани териториите, структурата и односите со отоманската држава и грчката [[Цариградска патријаршија]]. Членови 1-5 определувале да се состави Устав на Егзархијата, во споредба со кој да биде собран Синод како врховно раководство под претседателството на еден истакнат митрополит, кој ќе го носи името егзарх. Внатрешното управување, изборот на митрополити и на егзарх требало да се спроведува без никакво мешање од страна на грчкиот патријарх. По нивниот внатрешен избор егзархот и митрополитите се назначувале со посебна дозвола од султанот, нарекувана берат. Во членот 10 биле определени териториите под јурисдикција на Бугарската егзархиja: епархиите на [[Русе]], [[Силистра]], [[Шумен]], [[Велико Трново]], [[Софија]], [[Враца]], [[Ловеч]], [[Видин]], [[Ниш]], [[Пирот]], [[Ќустендил]], [[Самоков]], [[Велес]], [[Варна]] (без самиот град и 20 села во околината), [[Сливен]] (без [[Поморие]] и [[Несебар]]), каза [[Созопол]] (без селата по брегот на [[Црно Море]]), [[Пловдив]] (без градовите Пловдив и [[Асеновград]] и уште 9 села и 4 манастири). Со цел да бидат заштитени правата на верниците насекаде во епархиите на Егзархијата, каде дел од населението би сакал да остане под власта на Патријаршијата, тоа било дозволено.<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 172. {{bg}}</ref> Во членот 10 исто така се определувал методот на идно проширување на териториите на Егзархијата:
{{cquote|''Освен тие изброени и именувани места, ако православните жители на другите места сите или наjмалку двете третини побарат во нивните духовни работи да се потчинуваат на Бугарската егзархија, и кога тоа биде испрашано, ако добие потврдување и биде докажано, ќе им се дозволи.''}}Веднаш по одлуката на султанот постојниот неофицијален бугарски Времен совет во Цариград со согласието на отоманската власт организирал на [[8 март]] собрание во состав од 40 луѓе, кои избрале званичен Времен совет и 15 луѓе, 10 граѓани и 5 митрополити, кои биле задолжени да го напишат Уставот на Егзархијата. Истовремено се поткренало и организирањето на гласање за пратеници во Црковно-народен собор, вклучувајќи ги и тие македонски и тракиски општини, кои не биле дел од егзархиските епархии во споредба со членот 10 на ферманот.<ref name="ReferenceA">"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 175. {{bg}}</ref>
[[Податотека:Ortaköy June 1871-02.jpg|thumb | upright=1.8|{{Collapsible list
|titlestyle = background:transparent;text-align:left;font-weight:normal;
| title = Делегатите на Бугарскиот црковно-народен собор во Цариград во 1871 година, фотографирани од [[Паскал Себах]]
|'''Прв ред''': 1. Апостол Поликарев; 2. Архимандрит Дионисиј; 3. Петар Арнаудов; 4. [[Иларион Макариополски]]; 5. Марко Балабанов; 6. Панарет Пловдивски; 7. Иларион Ловчански; 8. Паисиј Пловдивски; 9. Бехчет ефенди; 10. [[Виктор Чолаков]]; 11. [[Тодор Жилков]]; 12. Георги Паланецки; 13. Монах Рилски
|'''Втор ред''': 14. Георги Груев; 15. Стефан Петров; 16. Добри Чинтулов; 17. Георги Гогов; 18. Захари Хаџиѓуров; 19. Мано Стојанов; 20. Димитар Гешов; 21. Иванчо Хаџипенчович; 22. Георги Чал'ков; 23. Гаврил Крстевич; 24. Христо Стамболски; 25. [[Стојан Чомаков]]; 26. Николи Минчоолу; 27. Димитраки Теодоров; 28. Сава Доброплодни; 29. Господин Славов; 30. Стефан Шопов
|'''Трет ред''':
31. Стојан Камбуров; 32. Константин Шулев; 33. Христо Димитров; 34. Михаил Манчев; 35. [[Методиј Кусев|Тодор Кусевич]]; 36. Никола Михајловски; 37. Христо Стојанов; 38. Величко Христов; 39. Никола Прванов; 40. Димитар Ангелов; 41. Јаков Геров; 42. Христо Тпчилештов; 43. Господин Хаџииванов; 44. Стојан Костов; 45. Дедо Крсто; 46. Коста Сарафов.
}}
]]
Проектот за Устав бил завршен во септември [[1870]] и на [[23 февруари]] [[1871]] година бил собран Народниот собор во Цариград во состав Времениот совет и уште 35 претставници на епархиите. Право на официјално учество имале и претставниците на веќе гласаните епархии на Охрид и Битола, а исто така биле допуштени и другите пратеници од патријаршиските епархии во Македонија и Тракија независно од тоа што сѐ уште не биле дел од Егзархијата. Уставот бил усвоен на [[14 мај]] и бил предаден на отоманската влада за одобрување, а соборот бил распуштен. Грчкиот патријарх ги објавил Уставот и самата Егзархија за противканонски и откажал да ги признае, а отоманската влада поткренала димпломатска игра на одлагање на својата одлука.<ref name="ReferenceA"/>
[[Податотека:Antim I (1816-1888).jpg|мини|200px|Егзарх [[Антим I]] (1872-1877)|лево]]
По редица дипломатски и политички судири и репресии врз водечките бугарски митрополити во февруари [[1872]] година во Цариград бил организиран масовен бугарски протест, по кој отоманската влада конечно го прифатила уставот и на [[16 февруари]] [[1872]] бил избран првиот бугарски [[Егзарх Антим I]]. Како одговор на тоа Грчката патријаршија организирала своj собор во септември [[1872]] година, на кој бугарската црква била прогласена за неканонска и шизматичка,<ref name="ReferenceB">"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 176. {{bg}}</ref> која шизма не била симната дури до [[1945]] година.
Продолжил и процесот на организирање на гласање за официјално припојување кон Егзархијата во македонските епархии, кој завршил во Охрид и Битола во [[1874]] со резултат повеќе од две третини за Егзархијата. Во Охрид од општо 9,387 христијански фамилии само 139 луѓе гласале за останување во Патријаршијата, а во Скопје од 8,698 христијански фамилии 8,131 се присоединиле кон Егзархијата.<ref name="ReferenceB"/><ref>Евтим Спротстранов, "[http://www.promacedonia.org/bmark/es/es_4.htm По възражданьето в град Охрид]", глава IV, стр. 675, "Сборник за народни умотворения, наука и книжнина", книга XIII, София, 1896. {{bg}}</ref><ref>Пламен Митев, "Българското Възраждане", София, 1999, стр. 86. {{bg}}</ref><ref>Ив. Лазаров, Пл. Павлов, Ив. Тютюнджиев, М. Палангурски, "Кратка история на българския народ", София, 1993, стр. 141. {{bg}}</ref><ref group="белешка" name="vg_8"/><ref group="белешка" name="vg_4"/>
Идниот период на внатрешни и меѓународни конфликти, поврзани со [[Априлско востание|Априлското востание]] од [[1876]] година и [[Руско-турска војна (1877-1878)|руско-турската војна (1877-1878)]], станале причина за нови проблеми во развојот на Егзархијата. Во 1877 под притисок на отоманската власт бил отстранет Егзарх Антим I и за нов Егзарх бил избран митрополитот на Ловеч [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]],<ref>"История на България", том 6 Българско Възраждане 1856-1878, София, 1987, стр. 179. {{bg}}</ref> а во почетокот на воените деjства против Русија сите митрополити биле протерани од нивните епархии и притворени во [[Цариград]], а исто така биле протерани или избегале многу свештеници и учители, во резултат на кое немалку училишта и цркви биле затворени.
== Бугарската егзархија од Руско-турската воjна до Првата светска воjна ==
[[Податотека:Yosif I.jpg|мини|right|200px|[[Јосиф I Бугарски|Егзарх Јосиф I]] ([[1877]]-[[1915]])]]
По крајот на руско-турската војна Бугарската егзархија се соочила со нови тешкотии. На митрополитите не им било дозволено да се вратат назад во нивните епархии, а исто така Северна [[Добруџа]] и реонот на [[Ниш]], [[Пирот]] и [[Врање]], кои по 1878 преминале во [[Романија]] и [[Кнежевство Србија|Србија]], станале дел од [[Романска православна црква|Романската]] и [[Српска православна црква|Српската православна црква]]. По потпишувањето на мирот Егзархот престојувал во [[Пловдив]], од каде се вратил во Цариград дури во [[1880]] во обид да ја одбрани целоста на црквата, бидеjки отоманската власт побарала Егзархијата да остане само во границите на новокреираното [[Кнежевство Бугарија]], а сите други епархии да бидат дадени одново на грчката Цариградска патријаршија. Во членот 62 на [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] било запишано дека правото на слобода на сите религиозни организации во Отоманското Царство е заштитено, а членот 39 на бугарскиот [[Трновски устав]] ја прогласил бугарската црковна област за единствена и нераскинлива. На таа правна основа и под меѓународен притисок на [[17 декември]] [[1883]] година султанот го потврдил деjството на ферманот од [[1870]] година и ги прифатил барањата на Егзархијата за црковна единственост и враќане на сите митрополити во епархиите од пред Руско-турската војна.
[[Податотека:Istanbul Bulgarian Seminary.jpg|лево|мини|[[Цариградска бугарска духовна семинарија|Цариградската бугарска духовна семинарија]] (отворена 1891) во Фенер, Цариград.]]
Процесот на враќане всашност продолжил повеќе од една деценија. Бератите за митрополитите на [[Охрид]] и [[Скопје]] биле дадени во [[1890]], за митрополитите на [[Велес]] и [[Неврокоп]] во [[1894]], а за митрополитите на [[Битола]], [[Дебар]] и [[Струмица]] во [[1897]] година. Во епархиите, кои останале под власта на Цариградска патријаршија, и поточно во нивните општини, кои ја отфрале Патријаршијата, било дозволено Егзархијата да има свои претставници, нарекувани екзархиски намесници, кои ги организирале црковното и образовното дело. Буџетот на Егзархијата бил општ и централно раководен, во него се влевале пари од сите епархии, а по средината на [[1880]]-те и од буџетот на бугарската држава. Во крајот на 19 век од општо 1889 цркви и манастири во Македонија, од кои 135 манастири (без оние во [[Света Гора]]), 1232 цркви и 71 манастири биле на Бугарската егзархија, а останатите биле на Цариградската патријаршија или оспорувани.<ref>"История на България", том 7 България 1878-1903, София, 1991, стр. 424-437. {{bg}}</ref> Припадниците на Бугарската егзархија во Македонија во [[1900]] година биле 817,000<ref>Воин Божинов, "Българската просвета в Македония и Одринска Тракия 1878-1913", София, 1982, стр. 354. {{bg}}</ref> од општо 1,370,949 [[христијани]] (од кои [[Словенски јазици|словенојазичните]] христијани биле 1,032,533) во областа и при вкупно население од сите религии 2,258,224<ref>Васил Кънчов, "Македония. Етнография и Статистика", дял II Статистика, глава [http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_b.htm Бѣлѣжки за общитѣ числа на населението], Българско Книжовно Дружество, София, 1900. {{bg}}</ref>, кое изнесува 59,6% од сите христијани (79,1% од словенојазичните христијани) и 36,2% од вкупното население. Во [[1912]] година непосредно пред [[Балкански војни|Балканските војни]] во Македонија и Одринско Егзархијата имала 7 митрополити, 1,310 свештеници, 1,331 цркви, 234 параклиси и 73 манастири.<ref name="ReferenceC">Воин Божинов, "Българската просвета в Македония и Одринска Тракия 1878-1913", София, 1982, стр. 356. {{bg}}</ref>
=== Просветно дело на егзархијата до Балканските војни ===
[[Податотека:Solunska Gimnazija 11.maj.jpg|лево|thumb|Прослава на денот на [[Св. Кирил и Методиј]] во истоимената Солунска бугарска машка гимназија]]
{{Странски пропаганди во Македонија}}
Истовремено со возобновувањето на црковната структура била проширена и подобрена работата на училиштата. Во [[1880]] година во Цариград со учеството на дејци како [[Кузман Шапкарев]] и [[Методиј Кусев]] била составена долгорочна програма за развоj на образовната мрежа на Егзархијата во Отоманското Царство. За главен центар во Македонија бил определен [[Солун]], а во Тракија - [[Едрене]]. Во споредба со планот во [[1880]] година била откриена [[Солунска машка гимназија „Св. Кирил и Методиј“|Солунската бугарска машка гимназија "Св. Кирил и Методиј"]], а во [[1882]] и [[Солунска бугарска женска гимназија "Свето Благовештение"]], раководена од [[Царевна Миладинова]], ќерка на [[Димитар Миладинов]].<ref>Царевна Миладинова, "Епоха, земя и хора", глава [http://www.promacedonia.org/cm/cm_15.html През есента на 82 година...], Издателство на Отечествения фронт, София, 1985. {{bg}}</ref> Класичната гимназија во Битола била проширена до полна гимназија со седум класови во [[1898]]. Машки педагошки училишта биле откриени во Скопје и [[Сер]], а женски во Битола и Скопје. Посебни училишта за свештеници биле создадени во Скопје и Едрене, а гимназија по трговија во Солун. Во [[1899]] педагошката гимназија "Д-р Петар Берон" во Едрене исто била зголемена до полна гимназија со седум класови, а во почетокот на 20 век таму била откриена и женска гимназија. Во сите поголеми градови на териториите под јурисдикција на Бугарската егзархиja биле отворени прогимназии, а исто така и многу основни училишта, наjголемиот дел од кои биле во селата.
[[Податотека:Rival_Popes_Rule_in_Constantinople_and_both_play_politics_with_Sultan_-_The_Tacoma_Times.jpg|лево|мини|„Ривалски поглавари владеат во Константинопол и обајцата играат политика со Султанот“. ''The Tacoma Times'', 9 февруари 1904.]]
Општо во [[1882]]-[[1883]] во Македонија и Одринско постоеле 237 бугарски егзархиски училишта со 351 учители и 16,063 ученици, во [[1899]]-[[1900]] тие веќе биле 942 училишта со 1,447 учители и 47,581 ученици,<ref>"История на България", том 7 България 1878-1903, София, 1991, стр. 436. {{bg}}</ref> а во [[1912]] година бројот им се зголемил на 1,373 училишта (од кои 13 гимназии и средни училишта) со 2,266 учители и 78,854 ученици.<ref name="ReferenceC" /> Училишната структура била раководена од посебен Училиштен оддел кон Егзархијата, кој ги определувал образовната политика, снабдувањето со учебници и целосната координација. Кон овоj оддел во [[1888]] биле додадени четири инспектори за Солунски, Битолски, Скопски и Одрински вилаети, кои тесно соработувале со директорите на училиштата. Од [[1889]] кон локалните бугарски општини во Македонија и Одринско биле создадени и општествени црковни комисии со задача да го контролираат црковното и образовното дело.<ref>"История на България", том 7 България 1878-1903, София, 1991, стр. 435. {{bg}}</ref> Едни од наjпознатите учители и раководители биле [[Григор Прличев]],<ref>Григор Пърличев, "[http://www.kroraina.com/knigi/gp/avtob_37.html Автобиография]", Избрани произведения", Български писател, София, 1970, глава 37. {{bg}}</ref> [[Кузман Шапкарев]],<ref>Кузман Шапкарев, "[http://www.promacedonia.org/bmark/ksh/ksh_2_7.htm За възраждането на българщината в Македония от 1854 до 1884 година]", глава "7. Първо учителствувание мое в Солун, приготвувание и откривание български в тоя град гимназии и пансиони, мъжки и девически - 1880—1881/1882", Български писател, София, 1984. {{bg}}</ref> [[Васил К’нчов]], [[Иван Гарванов]], [[Гоце Делчев]]<ref>Пейо Яворов, "[http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=130&WorkID=3504&Level=2 Гоце Делчев]", биография, глава "Гоце в Щип, Банско", София, 1904. {{bg}}</ref> и [[Ѓорче Петров]]<ref>Любомиръ Милетичъ, "[http://www.promacedonia.org/bugarash/gp/gp_1.htm Спомени на Гьорчо Петровъ]", глава I, Издава „Македонскиятъ Наученъ Институтъ”, София, 1927. {{bg}}</ref>, а од учениците [[Тодор Александров]], [[Андреј Љапчев]] и [[Иван Михајлов]]. За надворешните аналитичари постоело меѓусебно влијание и поврзаност меѓу Егзархијата и [[Внатрешна Македонско-Одринска Револуционерна Организација|револуционерното движење]].<ref>H. N. Brailsford, "[http://www.promacedonia.org/en/hb/hb_5_3.html Macedonia: Its Races and Their Future]", section V. The Bulgarian movement, chapter 3. Formation of the Insurgent Committee. Democratic Attitude. Careful Organisation, Methuen & Co., London, 1906. {{en}}</ref>
[[Податотека:JosephBulgarianExarchDebarCelebration.jpg|мини|лево|Прослава на 25-годишнината од избирањето на бугарскиот Егзарх Јосиф I во Дебар, 1902 година]]
=== Балканските војни ===
Во периодот по [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]] и пред [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] во услови на меѓуетничка напнатост и националистички конфликти започнале репресии врз свештениците и учителите на Бугарската егзархија во териториите под контрола на [[Кралство Грција|Грција]] и [[Кралство Србија|Србија]]. До крајот на Втората балканска воjна сите бугарски егзархиски училишта во тие територии биле затворени, а наjголемиот број од учителите биле протерани или сами избегале во Бугарија. Исто така биле протерани и бугарските митрополити и немал дел од свештениците, а црквите преминале под грчка и српска јурисдикција. Само во Вардарска Македонија биле закриени 641 училишта и одземени 761 цркви.<ref>Ivo Banac, "[http://www.promacedonia.org/en/ib/i_banac.html The Macedoine]", "The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics", Cornell University Press, 1984, pp. 307-328. {{en}}</ref> Истата била судбината и на црквите и училиштата во [[Јужна Добруџа]], окупирана од Романија. Во [[Одринска Тракија]] отоманските власти и армија протерале не само сите учители и свештеници, но и целото бугарско население во текот на сеопфатно [[етничко чистење]].<ref>Љубомир Милетиќ, [http://www.promacedonia.org/bmark/lm_tr/index.html "Разорението на тракийските българи презъ 1913 година"], Българска академия на науките, София, Държавна печатница, 1918 г. {{bg}}</ref>
=== Првата светска војна ===
По есента на [[1915]] година со влегувањето на Бугарија во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] структурите на Егзархијата биле возобновени во териториите под контрола на бугарската армија, но по крајот на војната тие уште еден пат биле истерани од властите во Грција, Романија и Србија. Епархиите во Егејска и Вардарска Македонија официјално биле поделени меѓу [[Грчка Православна Црква|Грчката]] и [[Српска православна црква|Српската православна црква]], а под јурисдикција на Егзархијата во Македонија останал само пиринскиот дел.
== Егзархијата и Македонците ==
[[Податотека:Natanail-Ohridski-Plovdivski.jpg|лево|thumb|150px|[[Натанаил Кучевишки]] ([[1820]]-[[1906]]), митрополит на Бугарската егзархија во Охрид, Ловеч и Пловдив]]
Неколку месеци по основањето на Егзархијата, македонската страна јавно и отворено ги изразила своите ставови за тоа како треба да се управува Егзархиската црква за Македонците да ѝ се приклучат, бидејќи „...''високата милост не беше ветена исклучиво на Бугарите, туку истото беше ветено и на Македонците''.“<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD/zHslAQAAIAAJ|title=Историја на образованието и просветата во Македонија|first=Risto|last=Kantardžiev|year=2002|page=349}}</ref> Реализацијата на оваа можност, според написот објавен во весникот ''Македонија'', била условена со промовирање на демократски принципи во меѓурелигиозните односи меѓу македонската и бугарската заедница. Во спротивно, определбата за централизам, наречена во написот „деспотизам“ би го отворила пред јавноста прашањето за „[[Македонско прашање|македонското прашање]]“, односно за особеноста во однос на црквата ([[Охридската архиепископија]]), [[Македонци|народноста]] и [[Македонски јазик|јазикот]]. Македонците тврделе дека самите треба да ги решаваат своите проблеми, а не да бидат водени од други, изразувајќи го ставот: „''Се откинавме од [[Цариградска патријаршија|Грците]]; под други ли да паднеме?''“<ref>{{cite book|url=https://eprints.ugd.edu.mk/13442/2/Zbornik2.pdf|title=Годишен зборник|publisher=Institute of History and Archaeology at the University “Goce Delčev” – Štip|year=2011|pages=10,61-63}}</ref><ref>{{cite news|title=Единъ гласъ за всичка Македонія|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/65c381e88d8e3856dfcb8d79|work=Македонія |date=June 23, 1870|quote=Ферманот кога излезе од милостивите раце на Н. В. С. А. претставуваше голема утеха за Бугарите кога се видоа сместени во нивните епархии; но таа висока милост не беше дадена само исклучиво за Бугарите, туку истото се вети и за Македонците преку 10-тиот член, според кој, ако си ја покажат сите или две третини желбата ќе успеат да се присоединат кон Бугарската црква. Но пред да се соединиме, мислиме и сметаме дека ни е должност да ги прашаме и да ни кажат - како ќе пастируваат, според евангелската заповед ли или како до денеска што ни пастирувале грчките владици тирански и деспотски? Зашто, како што ни мириса уште отсега, ќе да навала кон тој пусти деспотизам. Па затоа не е срамота да ни кажат оти така ќе биде, барем да не си ја бувтаме главата суетно, па најпосле поголеми главоболија да имаме, прашања македонски.}}[превод од оригиналот]</ref> Егзархијата служела како најефикасно средство за [[бугаризација]] на Македонија. По добивањето на дозвола од султанот, Бугарската егзархија започнала да формира епископии, цркви и училишта во регионот. Македонското население, соочено со избор меѓу грчки богослужби кои за многумина биле неразбирливи и егзархиски служби на старословенски јазик, се определило за вториот избор. Како резултат на тоа, значителен број семејства ги упатувале своите деца во училишта под егзархиска, наместо под грчка црковна и образовна управа.<ref>{{cite journal|url=https://www.google.com/books/edition/The_Fortnightly/MjAjAQAAMAAJ|title=The Balkan Problems - The Macedonian question: Suggestions for its solution|journal=The Forthnight Review|page=435|language= Англиски|quote=The Exarchate, with its seat in Constantinople, under the immediate supervision of the Russian Embassy, proved indeed the most effective instrument for the Bulgarization of Macedonia. Supported by that Embassy, and giving to the Sultan every day profuse assurances of the loyalty of the Bulgar people, the Exarchate obtained from the Sultan permission to create numerous bishoprics in Macedonia, and to build churches and schools in all the more important towns of that province. The Macedonian Slavs, placed in the alternative either to continue to go to the churches with the service in the Greek language, which they did not understand, or to the churches of the Exarchate with the service in the Old-Slavonic language, which they, at least partially, understood, naturally chose the latter, and they also preferred to send their children to the Bulgar schools rather than to the Greek schools.}}</ref> Кога започнале дејствијата на Бугарската егзархија на територијата на тогашна Македонија, македонскиот народ силно се спротивставил и се појавил голем отпор, негодување и неприфаќање. Ваквите незадоволства кај народот довел до појава на унијатското движење во Македонија, кое најмногу било истакнато во источна Македонија. Овие незадоволства се појавиле веднаш по основањето на Егзархијата. За да ги смири ваквите тензии, бугарскиот егзарх го испратил [[Петко Славејков]] во [[1874]] година за свој секретар во Македонија. Неговата задача била да се бори против појавата на [[католицизмот]] и најавите за обнова на [[Охридската Архиепископија]], кои биле генерирани и најавувани од страна на македонските владици и нивното папство. Во еден негов извештај Славејков напишал за [[Натанаил Кучевишки]] дека кај него и некои македонските партиоти се јавила мисла да дејствуваат сами за себе за и да го официјализираат своето месно наречје за своја лична, сопствена македонска хиерархија, за несреќа засилена како што тој разбрал од љубомора на еден од егзархиските владици (Кучевишки) кој допуштил да се протнат и растротстранат тие погубни идеи на едно национално самосознание.<ref>''ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал. Ръкопис''</ref> А за македонските владици г. '''Нил''' и '''г. Харитон''', Славејков во извештајот пишал дека тие веќе ги отцепиле од бугарската црква серската, мелничката, струмичката, воденската, кукушката и солунската област и ги приврзале кон католицизмот. Во извештајот се вели „''во Солун сите православни Македонци станале католици, освен '''г-н Буботинов''', Бугарин од [[Софија]] “''.<ref>''ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал''</ref> Во тоа време според информацијата на католичката сестра '''Аугустине Бевике''' од болницата '''Св. Павле''' во [[Солун]], која ја доставила до британската делегација на Версајската мировна конференција [[1919]] г. истакнува дека до [[1913]] година во Солун имало околу 10.000 католици, "''Словени, кои се нарекуваат Македонци и она што тие го посакуваат е автономија под европска контрола''.<ref>''"Public Record Office (London) – Foreign Office Document 608/44. Peace Conference (British delegation), 1919"''</ref>
После тоа во Македонија е испратен да делува и [[Васил К‘нчов]]. Тој во неговиот извештај вели:
<blockquote>
''"Бугарската (црковна) општина во Охрид денеска (1893/1894 г.) едвај дише. Таа делува повеќе на име, отколку на дело, зошто никаква дејност не се забележува. Од пред 2 години не е преизбрана. На заседание се собираат едвај по 3-4-ца и пак ништо не се врши, оти општинските работи се сосема занемарени. Општината секоја година ги кани граѓаните да се соберат, но никој не доаѓа"''
</blockquote>
К'чнов како причини за ваквите проблеми на Охридската црковна општина ги посочува: имигрираната бугарска интелигенција во тогашното [[Кнежевство Бугарија]], младите луѓе и цели фамилии, кои го напуштиле Охрид после војната.<ref>''Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 451''</ref>
Додека К'чнов патувал и низ [[Пиринска Македонија]] и денешна источна [[Македонија]], тој прикриено разоткрива дека тамошните Македонци претежно биле антибугарски настроени, дури повеќето гркомани или протестанти. За пиринските Македонци од [[Мелник]], К’нчов заклучува дека бил гркомански град, каде дури и дома Македонците (кои тој ги нарекува Бугари) говореле грчки. Во Мелник покрај домородните жители, најбројни во [[1894]] година биле и бегалците од [[Негуш]] од [[Егејска Македонија]], од македонското племе [[Пуливаци]].<ref>''"Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 141''</ref>
За христијаните Македонци во [[Петрич]]ката каза и градот вели дека ''„имат 16 цркви, од кои во 14 се служи сега по славјански и во две по грчки, имено во малата градска и во црквата во селото [[Крналово|Крнилово]]“''.<ref>''...имат 16 църкви, от които в 14 се служи сега по славянски и в две по гръцки, именно в малката градска и в църквата на селото Кърнилово. Населението е останало много назад в образователно отношение. Едва в 10 села имаше през тази година български училища с по 1 учител, а в село Кърнилово има гръцко училище с гръцки учител.''., стр. 132</ref>
[[Податотека:Methodius of Stara Zagora.JPG|лево|thumb|150px|[[Методиј Кусев]] ([[1838]]-[[1922]]), протосингел на Егзархот во Цариград и митрополит на Бугарската егзархија во [[Стара Загора]]]]
Во [[Горна Џумаја]] (ден. '''Благоевград'''), според К’нчов, неколку Македонци биле гркомани кон крајот на [[19 век]]. Кога тој пристигнал во градот, некои од жителите го пријавиле на локалниот [[кајмакам]] со обвинувања дека тој бил шпион на бугарската влада, дека цртал планови на градот и ја опишувал околијата, при што турската полиција го уапсила, а подоцна му била донесера ослободителна пресуда.<ref>''[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_11.html Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 167]''</ref>
Кога К’нчов ги запишува своите патописи, тој наведува постојано иста бројка на т.н. "општинари", односно по 3-4 кои земале плата од [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]]. Но, иако биле плаќани од Софија, тој вели дека нивните деца ''ги даваат на грчко образование...''
<blockquote>
„''Во [[Сер]] ([[1894]] г.) има 4 души бугарски општинари чиишто жени не стапнуваат во бугарска (егзархиска) црква. Еден таков случај видов и во Неврокоп''“.<ref>''Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 253''</ref>
</blockquote> К’нчов увидувајќи го ова, односно немањето на бугарска свест кај македонското население, бара решение за да се оправда и во своите патописи наведува дека македонските жени се виновни, кои во најголем број сакале и се школувале по грчките училишта од каде излегувале ''антибугарки'', со мисла дека "''сè што е бугарско е просто, долно, грубо и недоделкано''".<ref>''Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 252''</ref> Неговите тези не држат, бидејќи македонските девојки во тоа време биле испраќани да учат по грчките училишта од нивните татковци. Децата, посебно женските во тоа време никогаш не одлучувале каде ќе го започне школувањето во прво одделение основно училиште.
Кај македонските митрополити се појавува голема антиегзархиската дејност. Ова го потврдува сочуваната архива на скопскиот митрополит г. [[Теодосиј Гологанов]], роден во [[Трлис]], [[Неврокоп]]ско. Иако тој е митрополит на Бугарската егзархија во Македонија, тој е жестоко се противел на оваа црковна формација и силаната [[бугаризација]] што се спроведувала низ местата по цела Македонија. Митрополит Гологанов пишува дека
<blockquote>
„''Бугарите ја вршат најмизерната работа, го негираат македонското име и јазик и го заменуваат со ново (бугарско), со цел бугарските господари да се прошират на туѓи територии...тоа е ново ропство, потешко од турското..Турците го убиваат телото, а не духот ...Егзархијата го убива сето тоа подоцна...ние Македонците не страдаме толку од Турците, како од Грците, Бугарите и Србите кои како сакаат како волци да ја разделат намачената македонска земја...Ние македонските духовници по потекло, треба да се обединиме и да го разбудиме народот, да се отфрли странската власт, да се отфрлат дури и Патријаршијата и Егзархијата и духовно да се обединат под закрилата на Охридската Архиепископија, единствената вистинска Мајка Црква“''.<ref>''Юни 22, 1891 г. Теодосий Скопски, "Централен Държавен исторически архив" (София) 176, оп. 1. арх. ед. 595, л.5-42 / Разгледи, X/8 (1968), п.996-1000''</ref>
</blockquote>
[[Податотека:Teodosij gologanov.jpg|десно|thumb|150px|[[Теодосиј Гологанов]] ([[1848]]-[[1926]]), наместик на Егзархот во Цариград, претставник на Егзархијата при Високата порта, митрополит во Скопје, Пловдив и Ѓумурџина.]]
Гологанов смета дека единствен спас за Македонците од наглата бугаризација е унијатство со [[Ватикан]]. Тој на [[1 декември]] [[1891]] година поднесува барање за Унија со [[католицизам|Римокатоличката црква]] испратена до [[Папа Лав XIII|Папата Лав XIII]]. Во своето барање тој образложува:
<blockquote>
„''во името на целиот македонски православен народ...историското право на македонски православен народ да се ослободи од јурисдикцијата на странските цркви- Бугарската егзархија и Цариградската патријаршија...да се обнови Охридската Архиепископија...границите на Охридската Архиепископија треба да ги потврдат сегашните граници на Македонија''“.<ref>''Archivio della S. Congregazione de Propaganda Fide - Roma: Indice della Potenza - март 1892-93, Somm.XV, f.132-141''</ref>
</blockquote>
По ваквата промакедонска борба Синодот на Егзархијата формирал Комисија составена од двајца членови на чело со Егзархот Јосиф I, којашто одлучила да се отстрани митрополитот Теодосиј од Скопје со помош на турската власт и да биде однесен во Цариград. Одведен е во Цариград, каде што во март 1892 г. му била одземена титулата „Скопски митрополит“.<ref>''Archivio della S. Congregazione de propagande fide – март 1892-93, Somm. XV, f. 132-141''</ref> Потоа Гологанов се преселува во Бугарија и е испратен во Драгалевскиот манастир во близина на Софија. Истата година црковните власти му простиле на Гологанов и бил назначен за помошник на Пловдивскиот митрополит [[Натанаил Охридски]].
Македонската православна заедница во Прилеп започнала да им се спротивставува на грчките и бугарските притисоци, отфрлајќи го авторитетот на Цариградската патријаршија и барајќи независна црква. Тие го замениле грчкиот јазик со македонски во богослужбите и во образованието и подготвиле учебници на својот мајчин јазик. За време на овој напор за национален идентитет, бугарските интелектуалци се обиделе да го наметнат бугарскиот јазик, особено по воспоставувањето на Бугарската егзархија во 1870 година и Кнежевството Бугарија во 1878 година. И покрај овој притисок, Прилеп се спротивставил на бугарската контрола, одржувајќи си свое училиште и свои религиски практики. Според официјално писмо од Димитрије Боди, српскиот конзул во Битола, до српскиот министер за надворешни работи во тоа време, луѓето незадоволни од Егзархијата формирале силно антиегзархиско движење кое достигнало 1.200 домаќинства.<ref>{{cite book|title = Rad Srbije na zaštiti srpskih državnih i nacionalnih interesa u Makedoniji od 1885. do 1912. godine|url=https://books.google.com/books/about/Rad_Srbije_na_za%C5%A1titi_srpskih_dr%C5%BEavnih.html?id=gPOe0AEACAAJ| publisher = Istorijski Arhiv Kraljevo, 2021
|year=2016|author=Vukašin D. Dedović|page=281}}</ref> Мештаните, предводени од свештеникот [[Спасе Игуменов]], му поднеле петиција на султанот [[Абдул Хамид II]], изразувајќи ја својата желба за македонско национално училиште и отфрлајќи ја бугарската црковна власт, додека ја потврдувале својата православна вера под папска заштита. Петицијата била потпишана во [[1887|1887 година]] од 25 видни прилепчани.<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8/QtfpzgEACAAJ|title=
Македонци - милениумски сведошва за идентитетското име: (извори и анализи)|year=2021|last=Svetozarevikj|first=Branislav|page=330|quote=...следат 25 потписи на угледни прилепчани.}}</ref><ref>{{cite book|title=ДВА ДОКУМЕНТА ЗА АКЦИЈАТА НА ПРИЛЕПЧАНИ ОД 1887 ГОДИНА ЗА МАКЕДОНСКОГО НАРОДНО УЧИЛИШТЕ И САМОСТОЈНА ЦРКВА|year=1983|last=Minovski|first=Mihajlo|p=327}}</ref> Во своето писмо до султанот, тие напишале:<ref>{{cite book|title = Balcanica |url=https://www.google.com/books/edition/Balcanica/RYovAQAAMAAJ | publisher = Institute for Balkan Studies - Serbian Academy of Sciences and Arts
|year = 1982 | issue=1 | page=106|language=Италијански|quote="Nel 1867 la comunita macedone ortodossa di Prilep aveva informate le autorità turche di non riconoscere più la imposta giurisdizione del Patriarcato di Costantinopoli e di volere la loro Chiesa autocefala. Dalla locale scuola , dipendente dalla Chiesa e dalla liturgia ecclesiastica fu estromesso l'uso della lingua greca e reintrodotta la lingua macedone. Per l'uso scolastico furono preparati i testi in lingua macedone . Autori. Mentre era in atto a Prilep questa lotta per l'affermazione nazionale macedone, nella Chiesa e nella scuola locale, si intensificava l'azione degli intellettuali bulgari per imporre, alla gente di Prilep, l'uso della lingua bulgara. La loro azione si rafforzava dopo la formazione dell'Esarcato bulgaro del 28 febbraio 1870 e del Principato bulgaro nel 1878. L'Esarcato, grazie all'appoggio della diplomazia russa a Costantinopoli aveva ottenuto il permesso dal Sultano di nominare nella Macedonia diversi vescovi bulgari . Anche le scuole passavano sotto il controllo dell'Esercito bulgaro. Tra le comunità religiose locali che resistevano a questa nuova ondata denazionalizzatrice, questa volta bulgara, si distingueva un'altra volta la comunità di Prilep, che rifiutò di sottomettersi all'Esarcato bulgaro e riuscì a mantenere il proprio controllo sulla scuola locale. La resistenza patriottica contro l'Esarcato, fu diretta a Prilep dal prete locale macedone Spase Igumenov. Egli si fece promotore di una petizione, firmata da ventisei cittadini di Prilep inviata al sultano Abdul Hamid. Il testo del documento è breve ma chiaro: " Dichiarazione Noi sottoscritti della città di Prilep, sudditi di Sua Altezza Imperiale, augusto sultano Abdul Hamid II, desideriamo avere la scuola nazionale macedone. E non essendo noi dei bulgari, non riconosciamo la Comunità Ecclesiastica Bulgara né le scuole. Per la protezione religiosa noi riconosciamo il Papa, ma senza mutare i dogmi della Chiesa Ortodossa"...}}</ref><ref>{{cite book|title = The Macedonian Times|url=https://www.google.mk/books/edition/The_Macedonian_Times/GnsWAQAAMAAJ| publisher = MI-AN
|year = 1998 | issue=39-50 | page=33|location=Skopje|quote=
:''"We, the undersigned from the city of Prilep, subjects of His Imperial Majesty, the august Sultan Abdul Hamid II, wish to have a national Macedonian school. And since we are not Bulgarians, we do not recognize the Bulgarian Ecclesiastical Community and schools. We recognize the Pope with respect to religious protection, however without changing the dogmas of the Orthodox Church.' July 2, 1887 (a seal) Dimche Trapkov, Dime Talev, Georgos Hriz, Ace Todor, Dame Ile, Posva Jankov, Cvetan, Ico Chutan, Jose Azarche, Tale Kostov, Kone Naprov, Jona Ilar, Jovan Menir, Nikola Jonov, Mirche Bozhino , Father Spase Igumenov, Todor V. Pantov, Ace Trajkov, Ice Josov , Risto Konev, Janko Tanov a teacher, Ognan Dimov, Todo Krapche, Kone Dimov, Grujo and Kono Narazov."''}}</ref>
<blockquote>„''Ние, долупотпишаните од градот Прилеп, поданици на Неговото Императорско Височество, возљубениот султан Абдул Хамид II, сакаме да имаме македонско национално училиште. А бидејќи не сме Бугари, не ја признаваме Бугарската црковна општина ниту нејзините училишта. За верска заштита го признаваме Папата, но без да ги менуваме догмите на Православната црква.''“</blockquote>
Слична петиција поднеле и охриѓани. Група од 120 угледни граѓани од Охрид упатиле петиција до османлискиот султан Абдул Хамид II. Во документот тие се изјасниле како „Словени од Македонија“ и ја изразиле својата желба да не бидат ставени под јурисдикција на Бугарската егзархија. Потписниците нагласиле дека не сакаат нивните деца да бидат изложени на бугарска црковна и национална пропаганда. Во петицијата охриѓаните побарале од султанот дозвола за обновување на Охридската архиепископија како автономна црковна институција. Дополнително, тие се залагале за отворање самостојни училишта на мајчин јазик, со цел зачувување на локалниот културен и јазичен идентитет. Во писмото се вели:<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8/QtfpzgEACAAJ|title=
Македонци - милениумски сведошва за идентитетското име: (извори и анализи)|year=2021|last=Svetozarevikj|first=Branislav|page=305-306}}</ref>
<blockquote>„''Ние верните поданици на Неговото Величество царот, султан Абдул Хамид, од долго време немаме црковна слобода, а од 1872 станавме уште позаблудено стадо зашто дојдовме под Бугарска егзархија заблудени од бугарската пропаганда. Така и ние станавме шизматици... Покрај тоа што Бугарите нѐ измамија и нѐ излажаа, тие ни го отфрлаат и јазикот, ни ги менуваат и нашите свети обичаи, ја менуваат сета наша лика и прилика. Ние тоа не можеме повеќе да го трпиме и не сакаме нашите деца да нѐ колнат нас и гробовите на нашите прадедовци. Сега ние се одделивме од Бугарите и сами сочинуваме словенски општини во Македонија, и сочинуваме самостоен народ. Како такви ние сакаме да имаме наша црква, наши училишта. Ние си најдовме и наши учители кои ги плаќаме и издржуваме...''“<ref>{{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8/QtfpzgEACAAJ|title=Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава: Од насељуването на Словените во Македонија до крајот на Првата светска војна|year=1981|publisher=Универзитет „Кирил и Методиј“, Факултет за филозофско-историски науки|editor1=Институт за национална историја (Скопје)|editor2=Христо Андонов-Пољански|page=287-288|others=Оригиналното писмо се наоѓа во Државниот Архив во Белград: ''ДА ДСИП, Београд, ППО, Ф.7, д. 6, п. бр. 962, 1890''}}</ref></blockquote>
===Егзархијата и Македонската револуционерна организација===
{{Македонска револуционерна организација}}
[[File:Giorche petrov svidetelstvo.jpg|мини|лево|150px|Свидетелство на [[Ѓорче Петров]] од егзархиската гимназија во Пловдив, Источна Румелија.]]
[[Image: Nikola Karev Bulgarian Gymnasium Bitolya.jpg|лево|thumb|150px|Фотографија при дипломирањето на [[Никола Карев]] како матурант од Бугарската гимназија во Битола.]]
Антиегзархиското движење кое се појавило во деведесеттите години на [[19 век]] во [[Македонија (регион)|Македонија]], со појавата на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], ова движење добило на интензитет и кулминација. Судирот помеѓу [[Македонска револуционерна организација|МРО]] и Егзархијата бил неизбежен<ref name="VG">Ванчо Ѓорѓиев, Слобода или Смрт, Македонското националноослободително дело во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година, Скопје, Институт за историја - Филозофски факултет</ref> бидејќи организацијата се залагала за самостојно работење, подготовка на населението, кревање на едно внатрешно востание и создавање на македонска самостојана држава.<ref name="PR">Право, II/31 (39), 22. 09. 1902, 3</ref><ref name="RV">Официално издание, Револуционерен лист, 2 јуни 1905, 3</ref> Од другата страна била Егзархијата која со својата црковно - просветна пропаганда ја култивирала земјата и создавала услови за присоединување на [[Македонија (регион)|Македонија]] кон [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]].<ref>[http://macedonian. atspace. com/knigi/ppa_stam. htm "Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници"]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{bg}} - Вардарски (Петар Поп Арсов)</ref> Каков став [[Македонска револуционерна организација|МРО]] зазела кон Егзархијата и нејзините претставници се гледа од нејзиниот прв акт создаден од страна на [[Петар Поп Арсов]] по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]], а станува збор за брошурата [[Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници]]. Бидејќи брошурата е создадена по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] и од страна на еден од основачите на организацијата, од неа го дознаваме стојалиштето кое [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] го зазела кон Егзархијата и проегзархиската групација во [[Македонија (регион)|Македонија]]. Организацијата започнала борба за контрола на ''Црковно - училишните општини'' и преку оваа борба таа сакала да го привлече населението кон своја страна и истовремено застанала во заштита на македонскиот национален индивидуалитет кој се наоѓал во опасност од егзархиската пропаганда.<ref>Вардарски (Петар Поп Арсов), „Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници“, превод, редакција, коментар и предговор д-р Ванчо Ѓорѓиев, Табернакул, Скопје 2006</ref> А каков бил ставот на Егзархијата кон [[Македонска револуционерна организација|МРО]] дознаваме од коресподенцијата на егзархот [[Јосиф I]] водена со бугарското министерство за надворешни работи и вероисповед во кое тој искажува стравување за бугарската идеја во [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во писмото од 15. 10. 1897 година егзархот истакнува:
{{Цитатник|''Некои запалени глави сметаат дека Св. Егзархија е единствената пречка Македонија да остане и понатаму под Османлиското Царство и се нафрлија врз неа како волци. . . Во сегашниот момент се нафрлија врз општините со цел да ги направат инструмент за своите бунтовнички цели. . . Секакво нивно политизирање и служење на нечисти цели ќе ја оневозможи Св. Егзархија во нејзината висока мисија да го зачува бугаризмот за идните поколенија. Ние. . . сме свесни какви се последици. . . ќе има политизирањето со општините денес, а да не зборуваме за утре, при евентуално создавање на автономна Македонија. Св. Егзархија. . . при две оделни држави не ќе може да ја врши својата бугарска мисија. Или ќе стане исклучиво македонска, или исклучиво бугарска. Каде тоа би не одвело, посебно не треба да се потцртува. . . Подобро е да сметаме дека делови од единствената бугарската територијата се сè уште под ропство, отколку за сметка на некаква слобода, бугарското население во Македонија за секогаш ќе биде загубено за Бугарија''<ref name="SDV"/>}}
Во писмото од 14. 04. 1901 година егзархот [[Јосиф I]] искажува стравување поради формулацијата ''обединување на сите без разлика на верата и народноста'':
{{Цитатник|''Јас мислам дека се гони тајна цел, имено: обединување на македонското население на македонска почва и остварување на поодамна замислената идеја за македонско словенска етничка група на Балканот. Во таков случај натамошната дејноста на Бугарската егзархија е непожелна, бидејќи во автономната македонска држава ќе се наметне потребата за од единствена црква''.<ref name="SDV">С Димевски, Присуството на Теодосиј Гологанов во развојот на македонската национална мисла во епохата на национално - револуционерното движење, ГИНИ, XX/2, Скопје, 1976.</ref>}}
Поради ваквите ставови на егзархот односите помеѓу [[Македонска револуционерна организација|МРО]] и Егзархијата биле исполнети со закани, притисоци и уцени, но организацијата била принудена да преговара со Егзархијата бидејќи од неа зависело назначувањето на учителскиот кадар во Македонија кој и бил потребен на [[Македонска револуционерна организација|МРО]], од друга страна Егзархијата иако правела разни пречки за [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]], таа морала да ги приваќа нејзините условите за да не биде компримитирана пред османлиските власти.
Други поголеми удари на ваквата пропаганда нанесува професорот по историја [[Георги Бакалов]]. Тој како социјалист и антицарски ориентиран, не дозволил да подлегне на софиската официјална политика:
<blockquote>
„''Најразумното решение на македонското прашање е согласноста помеѓу соседните балкански држави за неутралност кон Македонија и "Македонија на Македонците"''“.<ref>[http://macedonia-history.blogspot.com/2006/11/blog-post_09.html ''Георги Бакалов, "Претендентите на Македония", стр. 22, Варна 1900 г.'']</ref>
</blockquote>
:види: [[Македонска револуционерна организација]]
== Крајот на егзархијата ==
На 22 февруари 1945 година, Бугарската егзархија испратила покајничко писмо до Цариградската патријаршија, со што бил надминат расколот од 1872 година, а нејзината автокефалност била признаена. На Третиот црковнонароден собор во 1953 година, Егзархијата била подигната во ранг на патријаршија, со што официјално станала [[Бугарска православна црква]]. Прв патријарх бил пловдивскиот митрополит [[Кирил (бугарски патријарх)|Кирил]] (1953–1971). Ова означило крај на Егзархијата како институција, но нејзиното наследство останало во рамките на Бугарската патријаршија.
== Галерија ==
<center>
<gallery>
File:Solunska-gimnaziya.jpg|Солунската егзархиска машка гимназија "Св. Кирил и Методиј"
File:Bulgarian-Men's-High-School-Thessaloniki-document.jpg|Документ на Солунската егзархиска машка гимназија "Св. Кирил и Методиј"
File:Diploma-from-Bulgarian-women-school-Thessaloniki.jpg|Диплома на ученик на Солунската егзархиска женска гимназија "Свето Благовештение"
File:Bulgarian-women-school-Thessaloniki--Tsarevna-Miladinova.jpg|Солунска егзархиска женска гимназија "Свето Благовештение", раководена од Царевна Миладинова
File:Voden bg uchilishte.jpg|Бугарското егзархиско училиште во [[Воден]], почетокот на 20 век
File:Mehomia-Ustav.jpg|Устав на бугарската црковно-училишна општина во [[Разлог|Мехомија]]
File:Otechestvovedenie-1899.jpg|Егзархиски учебник напишан од Васил К’нчов, 1899 година
File:BASA 114K-1-25 Bulgarian school in Krushevo,1910.jpg|Централното егзархиско училиште во градот [[Крушево]]
Слика:Svidetelstvo Goce Delcev.jpg|Свидетелство од егзархиското училиште во Штип, подпишано од [[Гоце Делчев]] како учител.]]
File:Pere T..jpg|Барање на [[Пере Тошев]] за неговото преназначувањето за учител испратенo до Егзархот Јосиф.]]
</gallery>
</center>
== Бугарски егзарси и митрополити ==
* [[Егзарх Иларион]] - [[1872]]
* [[Егзарх Антим I]] - [[1872]] - [[1877]]
* [[Егзарх Јосиф I]] - [[1877]] - [[1915]]
* [[Егзарх Стефан I]] - [[1945]] - [[1948]]
Викарни претседатели на Светиот Синод на Бугарската егзархија [[1915]] - [[1945]]
* [[Партениј]] [[1915]] - [[1918]]
* [[Василиј]] [[1918]] - [[1921]]
* [[Максим]] [[1921]] - [[1927]]
* [[Климент]] [[1928]] - [[1930]]
* [[Неофит]] [[1930]] - [[1944]]
* [[Стефан]] [[1944]] - [[1945]]
Викарни претседатели на Светиот Синод на Бугарската егзархија [[1948]] - [[1953]]
* [[Михаил]] [[1948]]
* [[Паисиј]] [[1949]] - [[1951]]
* [[Кирил]] [[1951]] - [[1953]]
=== Митрополити ===
{| class="wikitable" style="width:100%; text-align:center"
|-
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Скопска епархија
! style="background:#f9f9f9; width:12px; border:none" |
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Охридска епархија
|-
! Слика !! Име<br/>{{small|(роден–починал)}} !! Митрополит од-до
! style="background:#f9f9f9; border:none" |
! Слика !! Име<br/>{{small|(роден–починал)}} !! Митрополит од-до
|-
| [[File:Dorotheus of Skopje.png|50px]]
| [[Доротеј Спасов|Доротеј]]<br/>{{small|(Копривштица, 1830 — Цариград, 1875)}}
| 1872–1875
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Natanail-Ohridski-Plovdivski.jpg|50px]]
| [[Натанаил Кучевишки|Натанаил]]<br/>{{small|(Кучевиште, Скопско, 1820 — Пловдив, 1906)}}
| 1872–1880
|-
| [[File:Kiril Skopski i Vidinski.jpg|50px]]
| [[Кирил Скопски|Кирил]]<br/>{{small|(Берковица, 1833 — Видин, 1914)}}
| 1875–1877
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Sinesiy Skopski Mitropolit.jpg|50px]]
| [[Синесиј]]<br/>{{small|(Скринјано, Ќустендил, 1836 — Ќустендил, 1917)}}
| 1884–1894
|-
| [[File:Teodosij.jpg|50px]]
| [[Теодосиј Гологанов|Теодосиј]]<br/>{{small|(Трлис, 1846 — Софија, 1926)}}
| 1890–1891
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Gregory of Pelagonia in 1891 by Abdullah Brothers (cropped).jpg|50px]]
| [[Григориј Зафиров|Григориј]]<br/>{{small|(Стара Загора, 1853 — Битола, 1906)}}
| 1894–1897
|-
| [[File:BASA 1318K-1-5972-8 Plovdivski mitropolit Maxim-1938.jpg|50px]]
| [[Максим Пловдивски|Максим]]<br/>{{small|(Орешак, Тројан, 1850 — Пловдив, 1938)}}
| 1892–1894
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Methodius of Ohrid.png|50px]]
| [[Методиј Охридски|Методиј]]<br/>{{small|(Зарово, 1866 — Солун, 1909)}}
| 1897–1909
|-
| [[File:Sinesiy Skopski Mitropolit.jpg|50px]]
| [[Синесиј Скопски|Синесиј]]<br/>{{small|(Скринјано, Ќустендил, 1836 — Ќустендил, 1917)}}
| 1897–1909
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:BASA 1318K-1-5918 Boris Ohridski 1924, Plovdiv (crop).jpg|50px]]
| [[Борис Охридски|Борис]]<br/>{{small|(Стара Загора, 1875 — Софија, 1938)}}
| 1910–1913<br>1915–1918
|-
| [[File:Neophite of Skopje.JPG|50px]]
| [[Неофит Скопски|Неофит]]<br/>{{small|(Охрид, 1870 — Софија, 1938)}}
| 1910–1913<br>1915–1918
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| colspan="3" |
|-
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Велешка епархија
! style="background:#f9f9f9; border:none" |
! colspan="3" style="background:#e6e6e6" | Пелагониска епархија
|-
| [[File:BASA 1318K-1-5972-5-Veleshko-Strumishki mitropolit Damaskin.jpg|50px]]
| [[Дамаскин Рилец|Дамаскин]]<br/>{{small|(Панаѓуриште, 1817 — Араповски манастир, 1875)}}
| 1872–1877
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Eustatius-of-Pelagonia.jpg|50px]]
| [[Евстатиј Кољов|Евстатиј]]<br/>{{small|(Гољамо Белово, Пазарџик, 1832 — Одрин, 1888)}}
| 1872–1888
|-
| [[File:BASA 1318K-1-5889-1 Avxentii-Pelagoniiski cropped.jpg|50px]]
| [[Авксентиј]]<br/>{{small|(Самоков, 1850 — Софија, 1919)}}
| 1894–1906
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:Gregory of Pelagonia in 1891 by Abdullah Brothers (cropped).jpg|50px]]
| [[Григориј Зафиров|Григориј]]<br/>{{small|(Стара Загора, 1853 — Битола, 1906)}}
| 1897–1906
|-
| [[File:Meletius of Veles.jpg|50px]]
| [[Мелетиј]]<br/>{{small|(Битола, 1868 — Цариград, 1924)}}
| 1908–1912
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| [[File:BASA 1318K-1-5889-1 Avxentii-Pelagoniiski cropped.jpg|50px]]
| [[Авксентиј]]<br/>{{small|(Самоков, 1850 — Софија, 1919)}}
| 1906–1913<br>1915–1918
|-
! colspan="7" style="background:#e6e6e6" | Струмичка епархија
|-
| [[File:Mitropolit Gerasim Strumishki.JPG|50px]]
| [[Герасим Струмички|Герасим]]<br/>{{small|(Мустафа Паша, 1860 — Софија, 1918)}}
| 1897–1918
| style="background:#f9f9f9; border:none" |
| colspan="3" |
|}
== Белешки ==
{{Reflist|group="белешка"|refs=
<ref name="vg_8">Бугарските историчари [[Борба против Цариградската патријаршија|Борбата против Цариградската патријаршија во Македонија]], ја претставуваат како борба за создавање на бугарска црква. Меѓутоа Борбата против Цариградската патријаршија на Македонците има неколку одлики: обнова на некогашната Охридска архиепископија, македонските епархии да потпаднат под нејзина јурисдикција, оваа борба во себе носела и македонски национален карактер бидејќи македонското граѓанство се стремело во македонски општини, наставата да се изведува на македонски народен јазик, а во црквите да се отстрани грчкиот јазик и да се замени со црковно - словенски. Со создавањето на Бугарската егзархија не биле решени овие прашања. Македонските епархии потпаднале под Егзархијата, а во училиштата истата таа бугарска црква започнала да го наметнува бугарскиот јазик. По создавањето на Егзархијата, оние кои се бореле против Патријаршијата ја продолжиле борбата за решавање на овие прашања, сега против Егзархијата. Постепено во Македонија се јавило едно антиегзархиско движење, кое освен просветен и црковен карактер, започнало да добива и револуционерна боја, така што [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] била создадена од и сред оние кои биле насочени против Егзархијата и нејзината дејност, тоа го потврдуваат нејзините основачи, види [[Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници]], Славко Димевски, За развојот на македонската национална мисла до создавањето на ТМОРО, Култура - Скопје, 1980 и др.</ref>
<ref name="vg_4">Високата порта под притисок на руската дипломатија и грофот Игнатиев била подготвена да го реши црковниот спор, кој бил именуван како грчко - бугарска расправија, без да се земат во предвит потребите и барањата на населението од Македонија за автокефална црква, црковниот спор бил решен единствено во полза на Бугарите. Отука бил подготвен проект за создавање на оделна бугарска црква. Со вмешувањето на Високата порта во црковното прашање тоа излегло од рамките на црковен спор. Притоа биле понудени два проекта: создавање на бугарска автономна црква надвор од Патријаршијата и прашањето за македонските епархии, дали да останат под Патријаршијата или да влезат во идната бугарска автономна црква. Ваквата поставеност на црковното прашање, кај :'''... македонскиот народ создал збрка околу судбината на Македонија, бидејќи црковното прашање на некој начин се идентификувало со националното прашање. Сите градски слоеви, вклучувајќи го и селанството, не можеле да останат рамнодушни кон таквото решавање на црковното прашање, бидејќи и при евентуално останување под патријаршиската јурисдикција или, пак, присоединување кон Бугарската црква, тоа би значело пропаѓање на борбата на македонскиот народ што со децении ја води за еманципација на црковен план'''. Види: [[Борба против Цариградската патријаршија]]</ref>
}}
== Поврзано ==
* [[Пропаганда]]
* [[Историја на македонскиот народ]]
== Поврзано ==
* [[Бугарска православна црква]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=4A44384EE1C168469B0BB634B74D9812 Бугарската егзархија и Македонците] на Утрински.
[[Категорија:Бугарска егзархија| ]]
[[Категорија:Бугарска пропаганда во Македонија]]
[[Категорија:Бугарска православна црква]]
[[Категорија:Христијанството во Отоманското Царство]]
gw7g2liue07eg6fki8vgjpq1u94ywlx
Долни Стубол
0
9121
5608642
5215067
2026-08-12T18:27:34Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608642
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Долни Стубол
| слика = Поглед на Долни Стубол.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Поглед на Долни Стубол
| општина = {{општинскигрб|Општина Пробиштип}}
| регион = {{грб|Источен Регион}}
| област =
| население = 99
| година = 2002
| поштенски број = 2210
| повикувачки број = 032
| надморска височина = 610
| lat_dir=N | lat_deg=42 | lat_min=00 | lat_sec=40
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=05 | lon_sec=58
| слава =
| мрежно место =
| карта = Долни Стубол во Општина Пробиштип.svg
}}
'''Долни Стубол''' — село во [[Општина Пробиштип]], во [[Злетовско-пробиштипски регион|Злетовско-пробиштипскиот регион]], во околината на градот [[Пробиштип]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Улица во Долни Стубол.jpg|мини|300п|лево|Улица во селото]]
Селото се наоѓа во северниот дел на територијата на [[Општина Пробиштип]], недалеку од самиот град [[Пробиштип]] во западна насока, на оддалеченост од околу шест километри.<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија: географски, демографски, и аграрни обележја|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|pages=104}}</ref> Селото е ридско, сместено на надморска височина од 610 метри.<ref name="енциклопедија" />
До селото се стигнува преку [[Регионален пат 1205|регионалниот пат 1205]], преку исклучување во самиот град [[Пробиштип]], а потоа патот продолжува преку селото [[Плешенци]].
Во негова непосредна околина е некогашниот Секулички Превој, преку кој во минатото минувал караванскиот пат [[Стоби]]-[[Пауталија]], односно денешен [[Ќустендил]].
== Историја ==
По сѐ уште сочуваното предание, пред 2-3 века постоело само едно село Стубол. Тоа се потврдува и од „Опширните пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“. Во тие документи фигурира селото '''Стубиле'''. Селото имало 22 христијански семејства, 4 муслимански семејства и 65 неженети лица.
== Стопанство ==
Атарот на селото зафаќа простор од 6,7 км<sup>2</sup>, при што преовладува обработливото земјиште со површина од 448,2 [[хектар]]и, на пасиштата отпаѓаат 138,9 хектари, а на шумите само 42,3 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Во основа, може да се каже дека селото има полјоделска функција.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|361
|1953|402
|1961|461
|1971|428
|1981|341
|1991|234
|1994|256
|2002|168
|2021|99
}}
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Долни Стубол живееле 140 жители, сите [[Македонци]].<ref name=":0">[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_30.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр. 222.]</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Долни Стубол имало 200 [[Македонци]] и 12 [[Власи]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref name=":1">Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 130-131.</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 350 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_36_40-42_KRIVA_PALANKA_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Од Долни Стубол се иселило половина од неговото население. Така, во 1961 година селото броело 461 жител, а во 1994 година бројот се намалил на 256 жители, македонско население.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Долни Стубол живееле 168 жители, од кои 167 [[Македонци]] и 1 останат.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија |date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=11 ноември 2022}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 99 жители, од кои 95 [[Македонци]], 1 [[Македонски Албанци|Албанец]] и 3 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|140|212|361|402|461|428|341|234|256|168|99}}
=== Родови ===
Долни Стубол е македонско село.
Според истражувањата од 1970-тите, родови во селото се:<ref>{{Наведена книга|title=Злетовска област. Географско-историски осврт|last=Апостолов, Александар, Кондев, Тодор и Апостол Керамидчиев|first=|publisher=|year=1974|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref>
* '''Староседелци:''' ''Бачковци'' (10 к.), ''Субашинци'' (12 к.), ''Враѓелци'' (3 к.), ''Циклевци'' (8 к.), ''Качарци'' (3 к.), ''Вршанци'' (6 к.), ''Малнковци'' (2 к.) и ''Умарци'' (8 к.).
* Доселеници: ''Рашевци'' (5 к.), доселени се во XVIII век од селото [[Орашац]] кај [[Куманово]]; ''Клинчарци'' (6 к.), доселени се во XVIII век од некогашното село [[Чашица]]; ''Наџаковци'' (5 к.), доселени се во XVIII век од селото [[Куково]]; ''Кундинчани'' (3 к.) и ''Николовци'' (3 к.), доселени се од селото [[Кундино]]; ''Петреви'' (5 к.) и ''Голубови'' (3 к.), доселени се, но не знаат од каде.
<!--=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
* Поранешно основно училиште
* Амбуланта
* Месна заедница
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Амбуланта во Долни Стубол.jpg|Амбулантата во селото
Податотека:Поранешно училиште во Долни Стубол.jpg|Поранешното училиште
</gallery>
== Самоуправа и политика ==
Кон крајот на {{римски|19}} век, Долни Стубол било село во [[Кратовска каза|Кратовската каза]] на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Пробиштип]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што биле споени поранешните општини, Пробиштип и [[Општина Злетово|Злетово]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Пробиштип.
Во периодот од 1965 до 1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата општина Пробиштип. Во периодот од 1955 до 1965 година, селото било дел од некогашната Општина Пробиштип.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната Општина Пробиштип, во која покрај селото Долни Стубол, се наоѓале и селата Горни Стубол, Гризилевци, Добрево, Дренак, Калниште, Кундино, Марчино, Неокази, Петршино, Плешенци, Пробиштип и Стрмош. Во периодот 1950-1952, селото било дел од некогашната општина Плешенци, во која влегувале селата Горни Стубол, Долни Стубол, Дренак, Плешенци, Петршино и Стрмош.
=== Избирачко место ===
[[Податотека:Црква „Св. Еремија“ - Долни Стубол.jpg|мини|300п|десно|Поглед на главната селска црква „Св. Еремија“]]
Во селото постои избирачкото место бр. 1559 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на месната заедница.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 107 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Локални избори во Македонија (2021)|локалните избори во 2021 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 98 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati2021lokalni2krug.sec.mk/mk/mayr/r/30-1217|title=Локални избори 2021|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20221111170454/https://rezultati2021lokalni2krug.sec.mk/mk/mayr/r/30-1217|archive-date=2022-11-11|dead-url=|accessdate=11 ноември 2022|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|language=македонски|page=28}}</ref>
* [[Црква „Св. Еремија“ - Долни Стубол|Црква „Св. Еремија“]] — главна селска црква.
;Споменици<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://probistip.gov.mk/kultura/spomenici/|title=Споменици {{!}} Општина Пробиштип|language=mk-MK|accessdate=2022-11-04|archive-date=2017-05-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20170523172442/http://probistip.gov.mk/kultura/spomenici/|url-status=dead}}</ref>
* Спомен-плоча посветена на загинати борци на НОБ
;Реки
* [[Блага Река]] — река низ селото
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==-->
== Култура и спорт ==
Во 1968 година бил создаден фудбалскиот клуб „Единство“. Последен пат се натпреварувал во сезоната 1990/91 и оттогаш е неактивен.
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Куќи во Долни Стубол.jpg|Куќи во селото
Податотека:Поглед на Долни Стубол 3.jpg|Поглед на селото
Податотека:Поглед на Долни Стубол 2.jpg|Поглед на селото
Податотека:Кучи во Долни Стубол.jpg|Куќи во селото
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Општина Пробиштип]]
* [[Пробиштип]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Dolni Stubol}}
{{Општина Пробиштип}}
[[Категорија:Долни Стубол| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Пробиштипски села]]
[[Категорија:Села во Општина Пробиштип]]
l5z2h1hgz3jbqtgpn8u4gy8xjr98ipf
Добрево
0
9126
5608631
5518942
2026-08-12T17:37:50Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608631
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Добрево
| слика = Панорамски поглед на селото Добрево 2.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Панорамски поглед на селото Добрево
| општина = {{општинскигрб|Општина Пробиштип}}
| регион = {{грб|Источен Регион}}
| област = [[Злетовско-пробиштипски регион|Злетовско-пробиштипско]]
| население = 171
| година = 2002
| поштенски број = 2210
| повикувачки број = 032
| надморска височина = 600
| lat_dir=N | lat_deg=42 | lat_min=01 | lat_sec=27
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=11 | lon_sec=50
| слава =
| мрежно место =
| карта = Добрево во Општина Пробиштип.svg
}}
'''Добрево''' — село во [[Општина Пробиштип]], во [[Злетовско-пробиштипски регион|Злетовско-пробиштипскиот регион]], во околината на градот [[Пробиштип]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Панорамски поглед на селото Добрево.jpg|мини|300п|лево|Влез во селото]]
Селото се наоѓа во североисточниот дел на територијата на [[Општина Пробиштип]], во рударско подрачје исполнето со конусни ридови, кои се вонредно богати со [[олово-цинкова руда]]. Неговиот атар се допира со подрачјето на [[Општина Кратово]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија: географски, демографски, и аграрни обележја|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|pages=97}}</ref> Селото е ридско, сместено на надморска височина од 600 метри. Од градот [[Пробиштип]], селото е оддалечено 6 километри.<ref name="енциклопедија" />
Низ селото минува [[Регионален пат 1309|регионалниот пат 1309]], кој ги поврзува [[Пробиштип]] и [[Злетово]].
Традиционално, до [[Втора светска војна|Втората светска војна]], селото било поделено на следниве маала: Кацарско, Шутевско, Витановско, Тулумџиско, Кумичарско и Јуручко Маало. Меѓу првите пет маала е сместено сретселото.<ref name="област">Апостолов, Александар, Кондев, Тодор, Керамидчиев, Апостол, Василевски, Ангел, Арсениевски, Лазо и Домазетовски, Стоимир. „Злетовска област, географско-историски осврт“. Скопје, 1974. стр. 61.</ref>
== Историја ==
Подрачјето на Добрево е населено уште од [[доцна антика|доцната антика]], за што сведочат повеќе наоѓалишта во неговата околина.<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|320}}</ref>
Селото се споменува во две грамоти на царот [[Стефан Душан]] и деспотот [[Константин Дејанов]] од 1381 година.<ref>Матанов, Христо. „Княжеството на Драгаши“. София, 1997. с. 220.</ref> Во него се споменува дека се наоѓала црква „Св. Варвара“, којашто деспотот [[Јован Оливер]] ја приложил на [[Лесновски манастир|Лесновскиот манастир]] во 1341 година.<ref name="енциклопедија"/>
Во септември 1910 година, селото настрадало за време на младотурската акција на разоружување. Сите мажи побегнале незаконски и војската се распоредила околу нивните имоти.<ref>„Дебърски глас“. Година 2, бр. 26. 20 октомври 1910. стр. 4.</ref>
За време на [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]], од селото имало 5 доброволци кои биле дел од [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринските доброволни чети]].<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 842.</ref>
Францускиот шпион [[Анри Пози]] во својата книга „Војната се враќа“ (1934), раскажува потресувачка случка за српските тормози над Македонците:
{{cquote|Во селото Добрево, една 16-годишна мома, Миладина Тачева, обвинета и осудена дека пеела македонска песна, била соблечена гола, врзана за една даска и ѝ биле нанесени 60 удари со стап по [[крсна коска|крсната коска]]. Потоа, била малтретирана од страна на началникот на групата и неговите другари - шестмина!<ref>Пози, Анри. „[http://emitvaepolojenieto.hit.bg/The_true.pdf Войната се завръща] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20141213014906/http://emitvaepolojenieto.hit.bg/The_true.pdf |date=2014-12-13 }}“. Планета-7. София, 1992.</ref>}}
== Стопанство ==
Атарот на селото зафаќа простор од 9,5 км<sup>2</sup>, при што преовладуваат шумите со површина од 418,7 [[хектар]]и, на обработливото земјиште отпаѓаат 276,8 хектари, а на пасиштата 187 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Во основа, може да се каже дека селото има полјоделско-шумарска функција, но добар дел од работноспособното население е вработено во рударската дејност. Во селото работат продавници и угостителски објекти.<ref name="енциклопедија" />
Во селото се наоѓа рудникот на олово-цинкова руда „[[Добрево (рудник)|Добрево]]“.
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|457
|1953|1.049
|1961|1.053
|1971|736
|1981|502
|1991|420
|1994|442
|2002|340
|2021|171
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Добрево имало 290 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_30.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 222.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Древено имало 320 жители, сите Македонци.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 130-131.</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 350 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_36_40-42_KRIVA_PALANKA_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Во 1961 година селото било големо и тогаш броело 1.053 жители, додека во 1994 година бројот се намалил на 442 жители, односно станало мало село по големина, населено со 435 жители [[Македонци]] и 4 жители [[Македонски Турци|Турци]].<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото живееле 340 жители, од кои 336 [[Македонци]], 2 [[Македонски Турци|Турци]] и 2 од друга етничка припадност. Бројот на домаќинства изнесувал 100, а бројот на живеалишта 175.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија |date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=9 јануари 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живеел 171 жител, од кои 151 [[Македонци|Македонец]], 1 [[Македонски Срби|Србин]] и 19 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|290|320|457|1.049|1.053|736|502|420|442|340|171}}
=== Родови ===
Добрево е македонско село.<ref name="област" />
Според истражувањата од 1970-тите, родови во селото се:
* '''Староседелци:''' ''Шутевци'' (11 к.), ''Витановци'' (14 к.), ''Тулмиџици'' (7 к.), ''Соларци'' (5 к.), ''Божидарци'' (5 к.) и ''Наумовци'' (4 к.).
* '''Доселеници:''' ''Кумичарци'' (25 к.), доселени се во првата половина на XVIII век од [[кривопаланечко]]то село [[Дурачка Река]]; ''Кацарци'' (18 к.), доселени се пред крајот на XVIII век од [[кочанско]]то село [[Бели]]; ''Јуруци'' (4 к.), се доселиле од некое село во [[Радовишко]]; ''Кузмановци'' (4 к.) и ''Јованчевци'' (3 к.), доселени се од селото [[Јамиште]]; ''Јаребинци'' (2 к.), доселени се од [[кратовско]]то село [[Шлегово]]; ''Калугерци'' (2 к.), доселени се од селото [[Лесново]].
<!--=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
[[Податотека:Поранешно училиште во Добрево.jpg|мини|300п|десно|Поглед на училиштето]]
* [[ПУ „Браќа Миладиновци“ - Добрево|Основно училиште „Браќа Миладиновци“]], подрачно петгодишно основно училиште во состав на [[ОУ „Браќа Миладиновци“ - Пробиштип]]
* Амбуланта
== Самоуправа и политика ==
Кон крајот на {{римски|19}} век, Добрево било село во [[Кратовска каза|Кратовската каза]] на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Пробиштип]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што биле споени поранешните општини, Пробиштип и [[Општина Злетово|Злетово]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Пробиштип.
Во периодот од 1965 до 1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата општина Пробиштип. Во периодот од 1955 до 1965 година, селото било дел од некогашната Општина Пробиштип.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната Општина Пробиштип, во која покрај селото Добрево, се наоѓале и селата Горни Стубол, Гризилевци, Долни Стубол, Дренак, Калниште, Кундино, Марчино, Неокази, Петршино, Плешенци, Пробиштип и Стрмош. Во периодот 1950-1952, селото било седиште на некогашната општина Добрево, во која влегувале селата Добрево, Дреново и Марчино.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 1554 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 211 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Локални избори во Македонија (2021)|локалните избори во 2021 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 196 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati2021lokalni2krug.sec.mk/mk/mayr/r/30-1212|title=Локални избори 2021|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20221109185000/https://rezultati2021lokalni2krug.sec.mk/mk/mayr/r/30-1212|archive-date=2022-11-09|dead-url=|accessdate=9 ноември 2022|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
[[Податотека:Црква „Св. Илија“ - Добрево.jpg|мини|300п|десно|Главната селска црква „Св. Илија“]]
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта" />
* [[Манастир (Добрево)|Манастир]] — некропола од доцноантичко време; и
* [[Пешула (Добрево)|Пешула]] — градиште од доцноантичко време.
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски|page=28}}</ref>
* [[Црква „Св. Илија“ - Добрево|Црква „Св. Илија“]] — главна и единствена селска црква.
;Споменици<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://probistip.gov.mk/kultura/spomenici/|title=Споменици {{!}} Општина Пробиштип|language=mk|accessdate=2022-11-09|archive-date=2017-05-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20170523172442/http://probistip.gov.mk/kultura/spomenici/|url-status=dead}}</ref>
* Споменик во чест на третата Македонско–кумановска ударна бригада; и
* Спомен плоча посветена на загинатите борци при нападот на рудникот „Злетово“.
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
;Родени во или по потекло од Добрево
* [[Коле Досев Алексов]] — македонски револуционер од ВМОРО.<ref>{{Наведена книга|title=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том I, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.}}</ref>
* [[Шенка Колозова]] (р. 1947) — македонска глумица.
<!--== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="140px">
Податотека:Споменик во Добрево.jpg|Споменик на НОБ во селото
Податотека:Црква „Св Илија“ - Добрево.jpg|Црквата „Св. Илија“
Податотека:Рудник „Добрево“ 2.jpg|Погонот „Добрево“ на рудникот „Злетово“
Податотека:Рудник „Добрево“ 3.jpg|Влезна порта на погонот „Добрево“ на рудникот „Злетово“
Податотека:Споменик во Добрево 2.jpg|Споменик на НОБ во селото
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Општина Пробиштип]]
* [[Пробиштип]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Dobrevo}}
{{Општина Пробиштип}}
[[Категорија:Добрево| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Пробиштипски села]]
[[Категорија:Села во Општина Пробиштип]]
k2zpi4ezax50w4or1z1nql1hmvielk0
Древено
0
9145
5608676
5391438
2026-08-12T20:05:45Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608676
wikitext
text/x-wiki
{{другизначења4|село во Пробиштипско|истоименото село во Бојмија, Егејска Македонија|Древено (Гуменџиско)}}
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Древено
| слика = Панорамски поглед на селото Древено.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Панорама на селото Древено
| општина = {{општинскигрб|Општина Пробиштип}}
| регион = {{грб|Источен Регион}}
| област = [[Злетовско-пробиштипски регион|Злетовско-пробиштипско]]
| население = 148
| година = 2002
| поштенски број = 2212
| повикувачки број = 032
| надморска височина = 640
| lat_dir=N | lat_deg=42 | lat_min=00 | lat_sec=29
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=12 | lon_sec=40
| слава =
| мрежно место =
| карта = Древено во Општина Пробиштип.svg
}}
'''Древено''' — село во [[Општина Пробиштип]], во [[Злетовско-пробиштипски регион|Злетовско-пробиштипскиот регион]], во околината на градот [[Пробиштип]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Поглед на Древено.jpg|мини|300п|лево|Поглед на селото]]
Селото се наоѓа во североисточниот дел на територијата на [[Општина Пробиштип]], од десната страна на [[Злетовска Река]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија: географски, демографски, и аграрни обележја|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|pages=113}}</ref> Селото е ридско, сместено на надморска височина од 640 метри.<ref name="енциклопедија" />
Низ селото минува [[Регионален пат 1309|регионалниот пат 1309]], кој ги поврзува [[Пробиштип]] и [[Злетово]].
Древено е сместено на границата на висовите Плавица, Илиин Врв и Крст од [[Осоговски Планини|Осоговието]] околу потокот Романовечки Дол, од каде што отпочнуваат зарамнети делови кои се простираат кон [[Злетовска Река]]. Куќите се сместени во стрмниот дел, околу Романовечкиот Дол, при што делот од нив на десната страна на долот го сочинуваат Банковското (Јовчевско) Маало.
== Историја ==
Подрачјето на Древено е населено уште од [[доцна антика|доцната антика]], за што сведочи наоѓалиштето [[Пешник (Древено)|Пешник]] во неговата околина.<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|321}}</ref>
Древено е едно од најстарите селски населби во Злетовската област. Тоа се споменува во две грамоти на царот [[Стефан Душан]] и деспотот [[Константин Драгаш]] од 1381 година.<ref>Матанов, Христо. „Княжеството на Драгаши“. София, 1997. с. 220.</ref> Во селото имало црква „Св. Богородица Елеуса“, која царот Стефан Душан ја приложил на [[Лесновски манастир|Лесновскиот манастир]].<ref name="енциклопедија"/> Во една од повелбите на деспотот [[Јован Оливер]] се споменува дека селото било подарено на Лесновскиот манастир. Од истата повелба се забележува дека постои и заселок Пештни, кој се наоѓа на половина пат меѓу Древено и [[Злетово]]. Таму, денес, освен урнатини од црква нема ништо друго. Некои семејства од Древено се водат по преданието дека нивните далечни предци се доселиле од месноста [[Пешни]]. На неполни два километри јужно од селото има релативно добро сочувана средновековна кула. Според народното предание, околу оваа кула постоела урбана населба позната како Мурино. Во месноста и денес се среќаваат подови од згради, во кои празнините меѓу подните плочи се пополнети со олово. Североисточно од селото, во месноста Орашец има видливи остатоци од ранохристијанска црква. Ова место населението го именува како Црквиште. Во [[Среден век|средниот век]], за време на владеењето на деспотот Јован Оливер, населението претежно се занимавало со [[рударство]]то, коешто достигнало голем подем со деселувањето на [[Саси]]те од [[Шлезија]] во ова подрачје од Осоговието.
Со потпаѓањето под отоманска власт, Древено било претворено во раетско село. Меѓу мештаните останало сознанието дека нивните предци оделе на кулук во рудокопите во соседното село [[Добрево]] или Добра Лука, како како што се споменува во некои турски документи. Според турскиот попис на населението од 1570 година, во селото имало 40 домаќинства, 19 неженети лица и 1 муслимански бенак. По завршување на [[Голема турска војна|Австриско-турската војна]] и задушувањето на [[Карпошово востание|Карпошовото востание]], населението било изложено на терор и одмазда од страна на [[Кримски Татари|Кримските Татари]] и [[Турци]]те. Селото било уништено и опожарено, но поради близината на рудокопите во соседното село Добрево и потребата од мадемџии (рудари), селото било обновено на истото место. Во време на [[ајдутство]]то, по потекло од селото била една од ретките ајдутки Наца Гуцева, која е родена во третата декада од XIX век. Таа била ајдутка десетина години и со својата чета не била активна само во Осоговието, туку и во краиштата дури до [[Драма (град)|Драма]] и [[Кавала]].
За време на [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]], од селото имало тројца доброволци кои биле дел од [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринските доброволни чети]].<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 844.</ref> Во тој период, сите селани од Древено и Лесново масовно оделе „по јагма“, односно грабеж во селата во кои имало турско население. Тие ограбувале сè што ќе им дојде до рака, вклучувајќи: [[говедо|говеда]], [[овца|овци]], [[коза|кози]], котли, тепсии, земјоделски алати, а дури и ѕвонци. Во акцијата „јагма“ стигнувале и до селата во [[Штипско]] и [[Овче Поле|Овчеполието]]. Се раскажува како Турците од селото [[Стрисовци]] биле собрани во плевна и биле палени. Се паметат и зборовите на некој измачуван Турчин:
{{cquote|„Ако е, така и ние ви правевме, вака и ни треба!“}}
Во текот на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], од мештаните активно во српската војска загинале девет лица. За разлика од околните села, каде што голем број селани биле ослободени од австриските логори или вклучени во бугарската војска, од Древено немало ниту еден таков. Во првата декада по Првата светска војна, кога во овој крај од Македонија секојдневни биле судирите на четниците на [[Внатрешна македонска револуционерна организација (Автономистичка)|ВМРО]] и српските државни органи, борбите меѓу „врховистите“ и „федаралистите“, грабежите, опжарувањето, насилството и убиствата, Древено повторно било заобиколено од ваквите случувања. Единствената непријатна случка е забележана во 1921 година, кога на сточарите од селото им биле запалени сите трла, а била опожарена и една куќа, затоа што мештаните гласале за црвената кутија на парламентарните избори.
== Стопанство ==
Атарот на селото зафаќа простор од 6,7 км<sup>2</sup>, при што преовладува обработливото земјиште со површина од 369,9 [[хектар]]и, на пасиштата отпаѓаат 219,2 хектари, а на шумите само 35 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Во основа, може да се каже дека селото има полјоделска функција.<ref name="енциклопедија" />
Иако обработливата површина зафаќа голем дел од селскиот атар, со вработувањето на мештаните во рудникот Злетово, како и иселувањето во [[Злетово]], [[Пробиштип]], [[Штип]] и [[Скопје]], овој ресурс е недоволно искористен. Градини засадени со зеленчук се среќаваат околу потокот Романовечки Дол, двата извора и селската чешма.
Во периодот под отоманска власт, Древено било раетско село. Во склад со природно-географските услови, населението главно одело на кулук во соседните рудокопи. Освен рударство, населението се занимавало и со [[земјоделство]], [[сточарство]], како и со изработка на воденични камења во блиските лесновски каменоломи. Од турските пописни дефтери од 1570 година се забележува дека селото било задолжено со релативно високи даночни обврски во висина од 8.048 [[акче|акчиња]]. Оданочени биле 58 товари [[пченица]], 50 товари мешано жито, како и [[леќа]], [[обичен граор|граор]], [[наут]], [[бостан]], [[улиште|улишта]] и [[лозје]]. Со развојот на индустријата, покрај овие традиционални култури, во селото започнале да се одгледуваат и индустриските: [[тутун]], [[сончоглед]] и [[памук]]. Овоштарството е недоволно развиено и претежно е насочено кон одгледувањето на [[орев]]и и [[круша|круши]]. Сточарството е во опаѓање, така што според земјоделскиот попис во 1969 имало 1261 грло, а во 1991 година нивниот број се намалил на 319 грла. Од крупниот добиток, како во подалечното, така и во поблиското минато, главно се одгледувале оратни волови а многу малку крави.
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|349
|1953|397
|1961|425
|1971|431
|1981|346
|1991|272
|1994|295
|2002|213
|2021|148
}}
Кон крајот на XIX век, како што неведува [[Ѓорче Петров]], селото имало 30 куќи и околу 270 жители.
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Древено имало 270 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_30.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 222.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Древено имало 336 жители, сите Македонци.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 130-131.</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 300 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_36_40-42_KRIVA_PALANKA_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Во 1961 година селото броело 425 жители, додека во 1994 година бројот се намалил на 295 жители, македонско население.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото живееле 213 жители, од кои 212 [[Македонци]] и 1 од друга етничка припадност. Бројот на домаќинства изнесувал 79, а бројот на живеалишта 150.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија |date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=4 јануари 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 148 жители, од кои 138 [[Македонци]], 1 [[Македонски Срби|Србин]] и 9 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|270|336|349|397|425|431|346|272|295|213|148}}
=== Родови ===
Древено е македонско село.<ref>{{Наведена книга|title=Злетовска област-Географско-историски осврт|author=Апостолов Александар|author2=Кондев Тодор|publisher=|author3=Апостол Керамидчиев|year=1974|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref>
Според истражувањата од 1970-тите, родови во селото се:
* '''Староседелци:''' ''Банковци-Јовчевци'' (15 к.), ''Корупци'' (6 к.), ''Младеновци'' (9 к.), ''Пописци'' (3 к.), ''Манасовци'' (3 к.), ''Базговци'' (5 к.), ''Смилковци'' (3 к.), ''Гулаци'' (2 к.), ''Голомеовци'' (2 к.), ''Утки'' (2 к.), ''Какарци'' (9 к.), ''Павловци'' (6 к.), ''Пешовци'' (3 к.), ''Пиклевци'' (4 к.), ''Јаќимовци'' (2 к.), ''Чавковци'' (2 к.), ''Колари'' (2 к.) и ''Вукановци'' (4 к.), сите родови во селото се староседелски.
<!--=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
Во селото имало основно училиште коешто работи до четврто одделение.<ref name="енциклопедија"/>
== Самоуправа и политика ==
Кон крајот на {{римски|19}} век, Древено било село во [[Кратовска каза|Кратовската каза]] на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Пробиштип]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што биле споени поранешните општини, Пробиштип и [[Општина Злетово|Злетово]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Злетово.
Во периодот од 1965 до 1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата општина Пробиштип. Во периодот од 1955 до 1965 година, селото било дел од некогашната Општина Пробиштип.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната Општина Злетово, во која покрај селото Древено, се наоѓале и селата Бунеш, Зеленград, Злетово, Јамиште, Лесново, Луково, Ратавица, Трипатанци, Турско Рудари и Шталковица. Во периодот 1950-1952, селото било дел на некогашната општина Добрево, во која влегувале селата Добрево, Дреново и Марчино.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 1572 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во простории на приватен објект.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 130 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Локални избори во Македонија (2021)|локалните избори во 2021 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 125 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati2021lokalni2krug.sec.mk/mk/mayr/r/30-1231|title=Локални избори 2021|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20221113181733/https://rezultati2021lokalni2krug.sec.mk/mk/mayr/r/30-1231|archive-date=2022-11-13|dead-url=|accessdate=12 ноември 2022|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
[[Податотека:Црква „Св. Јован Крстител“ - Древено.jpg|мини|300п|десно|Главната селска црква „Св. Јован Крстител“]]
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта" />
* [[Пешник (Древено)|Пешник]] — населба од доцноантичко време.
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски|page=28}}</ref>
* [[Црква „Св. Јован Крстител“ - Древено|Црква „Св. Јован Крстител“]] — главна и единствена селска црква.
;Споменици<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://probistip.gov.mk/kultura/spomenici/|title=Споменици {{!}} Општина Пробиштип|language=mk|accessdate=2022-11-13|archive-date=2017-05-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20170523172442/http://probistip.gov.mk/kultura/spomenici/|url-status=dead}}</ref>
* Спомен плоча посветена на Ј. Ристов Гичевски.
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
;Родени во или по потекло од Древено
== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Панорамски поглед на селото Древено 2.jpg|Куќи во селото
Податотека:Чешма во Древено.jpg|Чешма во селото
Податотека:Куќа во Древено.jpg|Стара куќа во селото
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Општина Пробиштип]]
* [[Пробиштип]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
;Литература
* Апостолов, Александар, Кондев, Тодор, Керамидчиев, Апостол, Василевски, Ангел, Арсениевски, Лазо и Домазетовски, Стоимир. „Злетовска област, географско-историски осврт“. Скопје, 1974.
* Симиќ, Стеван. „Нашата старовремска школа“. ИНИ. Скопје.
* „Пописи становништва и домаћинстава 1958-1981. Савезни завод за статистику БГД.
* „Турски пописни дефтери за 1570 г.“ Архив на Македонија.
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Dreveno}}
{{Општина Пробиштип}}
[[Категорија:Древено| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Пробиштипски села]]
[[Категорија:Села во Општина Пробиштип]]
6o0hyvl1iswhkb5zkdwjkkp4l4t2unz
Предлошка:Дали сте знаеле/Архива
10
9454
5608650
5605282
2026-08-12T19:03:03Z
Bjankuloski06
332
5608650
wikitext
text/x-wiki
Ова е архива на објавени факти во рубриката „Дали сте знаеле“ во минатото. Дополнете ја со тоа што ќе ја додадете последната занимливост отстранета од [[Предлошка:Дали сте знаеле|предлошката]] на главната страница.
== 2026 ==
* ... дека поимот '''[[хигиена]]''' доаѓа од '''[[Хигија]]''', старогрчка божица на чистотата и здравјето?
* ... дека името на денешната скопска населба [[Црниче]] потекнува од средновековната тврдина '''[[Маркови Кули (Водно)|Чрнче]]''' на [[Водно]]?
* ... дека според [[Барбарос#Историја|една легенда]], поречкото село '''[[Барбарос]]''' (Барбарас) е наречено според светиот римски цар [[Фридрих I Барбароса]]?
* ... дека на [[сончева светлина|сончевата светлината]] ѝ требаат '''[[брзина на светлината|нешто над 8 минути]]''' да стаса до [[Земја]]та?
* ... дека како најбрзо животно на светот, '''[[сив сокол|сивиот сокол]]''' при спуст може да развие брзина од 389 км/ч?
* ... дека [[Филип II Македонски|Филип II]] бил убиен од '''[[Павзаниј од Орестида|еден Павзаниј]]''' поради друг?
* ... дека '''[[знаме на Непал|знамето на Непал]]''' е единственото неправоаголно знаме во светот?
* ... дека '''[[Јована Лудата]]''' имала 6 деца, и сите станале европски [[монарх|монарси]]?
* ... дека '''[[Шведска]]''' ја сменила '''[[страна на возење|страната на возење]]''' од лево на десно на 3 септември 1967 г.?
* ... дека '''[[Македонска кула (Одрин)|Македонската кула]]''' во [[Одрин]] е една од најстарите градби во градот?
* ... дека '''[[Харисон Форд]]''' станал столар поради незадоволство од првичните улоги кои му се доделувале?
* ... дека [[Александар Македонски]] се образувал три години кај филозофот [[Аристотел]] во неговото училиште „'''[[Миески нимфеј]]'''“ кај [[негушко]]то селото [[Копаново]], [[Егејска Македонија]]?
* ... дека цариградскиот патријарх '''[[Кирил I Цариградски|Кирил I Лукарис]]''' (1572-1638) се обидел да го реформира [[православие]]то во духот на протестантскиот '''[[калвинизам]]'''?
* ... дека зборот '''[[камиказе]]''' значи „божествен ветер“?
* ... дека во 883 г. '''[[Климент Охридски]]''' станал првиот словенски [[епископ]] на [[Балкан]]от?
* ... дека '''[[Рихард Вагнер]]''' му бил зет на '''[[Франц Лист]]'''?
* ... дека поимот '''[[андроид]]''' за првпат е употребен за творбата на мислителот и светец '''[[Алберт Велики]]''' (XIII век), кој наводно создал механички човек?
* ... дека во '''[[Битка на Сома|Битката на Сома]]''' учествувале преку 3 милиони војници?
* ... дека целиот југ на '''[[Бангладеш]]''' се состои од огромното '''[[устие]]''' на реката '''[[Ганг]]'''?
* ... дека '''[[Плимут (Монтсерат)|Плимут]]''' на островот [[Монтсерат]] е единствениот [[главен град]] на светот без жители?
* ... дека '''[[Наум Миладинов]]''' (1817-1897), братот на [[Браќа Миладиновци|Димитар и Константин Миладинови]], бил првиот запишувач на [[македонски народни песни|македонските народни песни]] во '''[[музичка нотација]]'''?
* ... дека '''[[Андора]]''' има двајца шефови на државата — [[Претседател на Франција|претседателот на Франција]] и епископот на Уржељ (во [[Каталонија]])?
* ... дека '''[[Кина]]''' на [[кинески јазик|кинески]] се нарекува '''[[Џунггуо|Џунг-гуо]]''' (中國) со значење „средишна земја“?
* ... дека во геометријата постои '''[[едноаголник]]'''?
* ... дека поимот „[[вештачка интелигенција]]“ прв го вовел американскиот информатичар '''[[Џон Мекарти]]''' во 1955 година?
* ... дека во местото '''[[Прора]]''' на островот [[Риген]] во [[Германија]] е изградено одморалиште кое претставува најголемиот угостителски објект во светот со сместивост од 20.000 легла?
* ... дека францускиот двокрилец од марката „'''[[Потез 29]]'''“ (''Potez 29'') станал првиот комерцијален патнички авион во Македонија, кој почнал да го опслужува [[Меѓународен аеродром Скопје|Скопскиот аеродром]] во 1928 г. со превозникот „[[Аеропут]]“?
* ... дека охридското село '''[[Велмеј]]''' има дури '''[[Велмеј#Археолошки наоѓалишта|26 археолошки наоѓалишта]]'''?
== 2025 ==
* ... дека '''[[Млечен Пат|нашата галаксија]]''' има 100 - 400 милијарди '''[[ѕвезда|ѕвезди]]''' и барем уште толку '''[[вонсончева планета|планети]]'''?
* ... дека [[руска салата|руската салата]] во Русија се нарекува „Оливје“, по [[Лисјен Оливје|нејзиниот изумител]]?
* ... дека '''[[Грампијански Планини|Грампијанските Планини]]''' зафаќаат речиси една половина од површината на [[Шкотска]]?
* ... дека '''[[Смолика]]''' во [[Гребенско]] е втора највисока планина во [[Егејска Македонија]] (и цела денешна Грција), веднаш по [[Олимп]]?
* ... дека руската песна „'''[[Калинка (песна)|Калинка]]'''“ не е изворна народна песна, туку композиција на '''[[Иван Ларионов]]''' од 1860 г.?
* ... дека градот '''[[Белград (Албанија)|Белград]]''' во Албанија е основан во IV век п.н.е. од [[македон]]скиот цар [[Касандар]] под името '''[[Антипатреја]]''' во чест на татко му [[Антипатар]]?
* ... дека во [[Стар Рим|Рим]] само најбогатите 10 % од жителите живееле во куќи, додека останатите живееле во станбени згради наречени '''[[инсула|инсули]]'''?
* ... дека во [[Стар Рим|Рим]] само најбогатите 10 % од жителите живееле во куќи, додека останатите живееле во станбени згради наречени '''[[инсула|инсули]]'''?
* ... дека '''[[гејша|гејшите]]''' првобитно биле мажи, пред тоа да стане женска професија?
* ... дека '''[[Африка]]''' се протега на сите четири '''[[Земјини полутопки|полутопки]]'''?
* ... дека '''[[Елбрус]]''' (5.642 м) на [[Кавказ (планински венец)|Кавказ]] е највисоката планина во [[Европа]]?
* ... дека [[цар на Мексико|мексиканскиот цар]] '''[[Максимилијан I (Мексико)|Максимилијан I]]''' бил помлад брат на австрискиот цар [[Франц Јосиф I]]?
* ... дека '''[[Моштенци]]те''' се подгрупа на македонскиот народ која живее во јужниот дел на [[Македонија|Р. Македонија]] и поголем број села во [[Егејска Македонија]]?
* ... дека песната „'''[[Благуњо дејче, пожаранче]]'''“ ја опева неостварената љубов на Аце Абаџијата кон познатата убавица Благуња Ѓолова (1889 - 1956), родум од гостиварско [[Пожаране]]?
* ... дека ѕвезденото јато '''[[Плејади (ѕвездено јато)|Плејади]]''' македонскиот народ го нарекувал „'''[[Плејади (митологија)|Квачка]]'''“?
* ... врвот на вулканот '''[[Чимборасо]]''' во Еквадор е најоддалечената точка на Земјата од нејзиното средиште?
* ... дека хемискиот елемент '''[[индиум]]''' (In) не е наречен по Индија, туку по бојата '''[[индиго]]''' која ја оддава при [[спектроскопија|спектроскопско]] набљудување?
* ... помеѓу XIV и XVI век, во [[Белорусија]] се користела '''[[белоруска арабица]]''' меѓу доселените [[Татари-Липки|Татари]], кои го усвоиле [[белоруски јазик|белорускиот јазик]], задржувајќи го писмото од татарскиот?
* ... дека родителите на [[Цар Самоил]] се погребани во '''[[Црква „Св. Герман“ - Герман|старата црква]]''' во преспанско-леринското село [[Герман (Леринско)|Герман]]?
* ... дека '''[[Јеловјане]]''' и '''[[Урвич]]''' во [[Горни Полог]] (Тетовско) се '''[[Горанци|горански села]]''', иако не се во областа [[Гора (област)|Гора]]?
* ... дека '''[[Свети Стефан]]''' е првиот христијански '''[[маченик]]'''?
* ... дека '''[[Маличко Езеро|Маличкото Езеро]]''', помеѓу [[Охридско Езеро|Охридското Езеро]] на север и градот [[Горица (Албанија)|Горица]] (Корча) на југ, е исцедено во 1940-тите во борба против [[маларија]]та?
* ... дека '''[[кафе]]то''' станало пораспространето во [[Западна Европа]] откако било прифатено за „христијански пијалак“ од папата [[Папа Климент VIII|Климент VIII]]?
* ... дека според три различни преданија, во гробницата „'''[[Струмин гроб]]'''“ е закопана сестра на [[Крале Марко]], ќерка на властелин од периодот пред средновековието или принцот [[Персеј]], роднина на Александар Македонски?
* ... дека роденото име на '''[[Бранислав Нушиќ]]''' е ''Алкибијад Нуша'' бидејќи татко му бил [[Македонски Власи|Влав]] од битолското село [[Магарево]]?
* ... дека геолозите ги прифатиле '''[[тектоника на плочите|тектонските плочи]]''' дури кон крајот на 1960-тите?
* ... дека островот '''[[Градиште (остров)|Градиште]]''' во [[Тиквешко Езеро|Тиквешкото Езеро]] е прогласен за [[културно наследство на Македонија]] поради остатоците од утврдената античка населба '''[[Градиште (остров)#Утврдено градиште и Град Тиквеш|Град Тиквеш]]''' која се наоѓала на тоа возвишение?
* ... дека [[Скопје|скопската]] населба '''[[Кисела Вода (населба)|Кисела Вода]]''' е наречена по чудотворниот извор кој се наоѓал на местото на денешната црквичка '''„[[Црква „Св. Никита“ - Кисела Вода|Св. Никита]]“'''?
* ... дека '''[[Лучано Павароти]]''' првично сакал да биде професионален '''[[голман]]'''?
* ... дека планетата [[Венера (планета)|Венера]] македонскиот народ ја нарекувал „'''[[Обденица]]'''“?
* ... дека '''[[Блаженства]]та''' се девет препораки на [[Исус Христос|Христос]] („Блажени се...“) изречени во неговата [[Беседа на гората]]?
* ... дека пред да стапи во римската војска, царот '''[[Максимин Трак|Максимин]]''' во младоста бил [[Тракијци|тракиски]] овчар и разбојник?
* ... дека во 1000 г. '''[[Охридска патријаршија|Охридската патријаршија]]''' излегувала на 4 мориња (Егејско, Јонско, Јадранско и Црно)?
* ... дека скопската '''[[Саат-кула (Скопје)|Саат-кула]]''' е првата саат-кула во Османлиското Царство, а нејзиниот часовник е донесен во XVI век од новоосвоениот град '''[[Сигет]]''' во Унгарија?
* ... дека '''[[Удовски Остров|Удовскиот Остров]]''' кај с. [[Удово]] на реката [[Вардар]] е најголемиот речен [[Острови во Македонија|остров во Македонија]] и втор остров по површина во земјата?
* ... дека поимот '''[[екологија]]''' прв го вовел германскиот биолог '''[[Ернст Хекел]]''' во 1866 година?
* ... дека '''[[Горчливо Езеро|Горчливото Езеро]]''' во [[Кукушко]], [[Егејска Македонија]] е трипати [[соленост|посолено]] од [[Мртво Море|Мртвото Море]]?
== 2024 ==
* ... дека првото '''[[сметачко глувче]]''' е направено во [[1964]] г. како изум на американскиот инженер [[Даглас Енгелбарт]]?
* ... дека '''[[Бања Банско]]''' е изградена од римскиот цар [[Каракала]] во [[III век]]?
* ... дека '''[[Македонски народен театар#Историја|првиот театар во Скопје]]''' („Ада Кафе“) е отворен во 1906 година?
* ... дека според месното предание, '''[[Ѓаволски Ѕид|Ѓаволскиот Ѕид]]''' настанал кога [[Ѓавол]]от неуспешно се обложил со Господ дека може да ја прегради [[Брегалница]] и за една ноќ да го потопи цело [[Овче Поле]]?
* ... дека '''[[Малдиви]]те''' имаат просечна '''[[надморска висина]]''' од само 1,5 м?
* ... дека [[бука|буковите шуми]] во долината на '''[[Длабока Река]]''' во Мавровско се прогласени за '''[[светско наследство на УНЕСКО]]'''?
* ... дека '''[[Антарктик]]от''' е најголемата '''[[пустина]]''' на светот?
* ... дека симболот за '''[[жива]] Hg''' доаѓа од старогрчкиот збор ''хидраргирос'' со значење „водено сребро“?
* ... дека, и покрај неговите огромни димензии, '''[[Сонце]]то''' се класификува како '''[[жолто џуџе]]'''?
* ... дека сите '''[[јагула|јагули]]''' од Македонија одат на „свадбен пат“ за да се мрестат во '''[[Саргасово Море|Саргасовото Море]]''' недалеку од [[Бермудски Триаголник|Бермудскиот Триаголник]]?
* ... дека морепловната мерка за брзина '''[[јазол (единица)|јазол]]''' доаѓа од броењето јазли на јаже кое се фрлало во водата?
* ... дека '''[[Винчестер]]''' бил првиот главен град на [[Кралство Англија|Англија]]?
* ... дека '''[[Еарендел]]''' е најдалечната [[ѕвезда]] позната за науката, на растојание од 28 милијарди [[светлосна година|светлосни години]] од Земјата?
* ... дека '''[[Макаронезија]]''' е подрачје на четири архипелази меѓу Европа и Северна Африка?
* ... дека планетата [[Венера (планета)|Венера]] македонскиот народ ја нарекувал '''[[Обденица]]'''?
* ... дека селото [[Центар Жупа]] изворно се нарекувало '''[[Вапа]]''' — поим во директно сродство со [[санскрит]]скиот збор ''vāpī'', што значи „долго блато“?
* ... дека '''[[христијанско тетовирање во Босна и Херцеговина|христијаните во Босна и Херцеговина се тетовирале]]''' како обележје на нивната вера, иако обичајот датира од [[Илири|илирско време]].
* ... дека врвот '''[[Тумба (врв)|Тумба]]''' на [[Беласица]] е тромеѓа помеѓу [[Вардарска Македонија|Вардарска]], [[Егејска Македонија|Егејска]] и [[Пиринска Македонија]]?
* ... дека '''[[тектоника на плочите|тектонските плочи]]''' ги открил германскиот научник '''[[Алфред Вегенер]]''' во 1912 година?
* ... дека хемискиот елемент '''[[ниобиум]]''' (Nb) е наречен по нимфата '''[[Ниоба]]''', ќерка на митскиот крал [[Тантал (митологија)|Тантал]]?
* ... дека името „'''[[Шпанија]]'''“ потекнува од '''[[феникиски јазик|феникиското]]''' ''Спанија'', што значи „земја на зајаците“?
* ... дека првата '''[[пегла|електрична пегла]]''' е измислена во 1882 година?
* ... дека '''[[Малајски Архипелаг|Малајскиот Архипелаг]]''' е најголемата [[островска група]] на светот?
* ... дека '''[[Српско-бугарска војна|Српско-бугарската војна]]''' траела само две седмици?
* ... дека [[онколог]]от '''[[Анастас Коцарев]]''', кој соработувал со [[Марија Кири]], е единствениот Македонец кој со своето дело бил многу блиску до добивање на [[Нобелова награда|Нобеловата награда]]?
* ... дека '''[[Папа Бенедикт IX|Бенедикт IX]]''' станал [[папа]] додека сè уште бил тинејџер?
* ... дека '''[[Маунт Синери|највисоката планина во Холандија]]''' не е во Европа?
* ... дека машкото пеење „'''[[гласоечко]]'''“ од [[Долни Полог]] е прогласено за '''[[нематеријално културно наследство]]''' на '''[[УНЕСКО]]'''?
* ... дека огромен дел од [[Унгарија]] некогаш бил '''[[Панонско Море|под вода]]'''?
* ... дека првата [[фотографија]] во историјата е направена во '''[[1826]]''' г. од прозорецот на нејзиниот пронаоѓач '''[[Жозеф Нисефор Ниепс]]''' во Ле Гра?
* ... дека '''[[Хум (Хрватска)|Хум]]''' е најмалиот [[град]] во светот и има само 30 жители.
* ... дека цариградскиот патријарх '''[[Кирил I Цариградски|Кирил I Лукарис]]''' (1572-1638) се обидел да го реформира [[православие]]то во духот на протестантскиот '''[[калвинизам]]'''?
* ... дека градот '''[[Гелзенкирхен]]''' во Германија е привремено преименуван во „Свифткирхен“ во чест на концеритете на [[Тејлор Свифт]] во јули 2024 година?
* ... дека '''[[Гагаузи]]те''' се православен народ генетски најблизок со '''[[Македонци]]те''', чиј [[туркиски народи|туркиски]] идентиет е вештачки конструкт произлезен од јазична асимилација?
* ... дека '''[[Сонце]]то''' сочинува 99,8 % од '''[[маса (физика)|масата]]''' на [[Сончев Систем|Сончевиот Систем]]?
* ... дека '''[[Белски даб|Белскиот даб]]''' во манастирот „[[Белски манастир|Св. Илија]]“ на [[Осогово]] е прогласен за [[Список на споменици на природата на Македонија|споменик на природата]]?
* ... дека во [[историја на папството|историјата]] постоеле преку '''[[антипапа|40 антипапи]]'''?
* ... дека споменикот „'''[[Валхала (споменик)|Валхала]]'''“ кај [[Регенсбург]] е здание во облик на антички храм кое ги чествува великаните од историјата на [[германски народи|германските народи]]?
* ... дека [[Скопска Црна Гора]] е наречена „Скопска“ за да се различи од '''[[Црна Гора (Егејска Македонија)|истоимената планина]]''' помеѓу [[Сер (округ)|Серско]] и [[Драма (округ)|Драмско]] во североисточна [[Беломорска Македонија]]?
* ... дека '''[[Полско-литванска Државна Заедница|Полска-Литванија]]''' била една од најголемите држави во Европа и постела повеќе од два века?
* ... дека вредностите на '''[[водороден показател|водородниот показател]]''' ('''pH''') за [[киселост]] или [[базност]] се '''[[логаритам]]ски'''?
* ... дека областа '''[[Барања]]''' е поделена помеѓу [[Унгарија]] и [[Хрватска]]?
* ... дека '''[[стапчиња за јадење|стапчињата за јадење]]''' влегле во широка употреба дури за време на династијата [[Минг (династија)|Минг]] (XIV-XVII век), иако постоеле со илјадалетија?
* ... '''[[Џон Кабот]]''' (Џовани Кабото) е првиот европски откривач на [[Северна Америка]], не сметајќи ги [[Винланд|Викинзите]]?
* ... '''[[Тајане]]''' е македонски календарски обичај поврзан со празникот раѓањето на [[Јован Крстител]]?
* ... покрај [[аритметичка средина|аритметичката]] и [[геометриска средина|геометриската]] средина, [[модус]]от, [[медијана]]та, и [[просек]]от се видови на '''[[Теореми за средна вредност|средна вредност]]'''?
== 2023 ==
* ... дека јачината на [[ветар|ветровите]] се мери со '''[[Бофорова скала|Бофоровата скала]]'''?
* ... дека '''[[Шведска]]''' ја сменила '''[[страна на возење|страната на возење]]''' од лево на десно на 3 септември 1967 г.?
* ... дека '''[[Џу Си]]''' се смета за најважниот [[конфуцијанство|конфуцијански]] филозоф по самиот Конфуциј?
* ... дека '''[[Уран (планета)|Уран]]''' е првата планета откриена со '''[[телескоп]]'''?
* ... дека [[јаболко]]то потекнува од [[Казахстан]] и пристигнало на нашите простори пред околу 3500 години?
* ... дека '''[[оргули]]те''' прв ги измислил Ктесивиј Александриски во III век п.н.е.?
* ... дека вистинското име на '''[[Марк Твејн]]''' било Семјуел Клеменс?
* ... дека ирскиот композитор '''[[Џон Филд]]''' е творец на [[ноктурно]]то, подоцна популаризирано од [[Фредерик Шопен|Шопен]]?
* ... дека на '''[[Пол на непристапност (поларна станица)|најнепристапната точка на Антарктикот]]''' стои биста на '''[[Ленин]]'''?
* ... дека '''[[знаме на Шкотска|знамето на Шкотска]]''' како симбол го носи '''[[Андреин крст|Андреиниот крст]]''', на кој се смета дека е распнат [[Апостол Андреја]] — заштитник на Шкотска?
* ... дека '''[[Општина Василево]]''' се смета за македонската престолнина на '''[[праз]]от'''?
* ... дека '''[[Млечен Пат|нашата галаксија]]''' има 100 - 400 милијарди '''[[ѕвезда|ѕвезди]]''' и барем уште толку '''[[вонсончева планета|планети]]'''?
* ... дека '''[[елкар]]ите''' се [[црви]] чии „гранчиња“ се пипки за собирање на [[планктон]]?
* ... дека градот '''[[Белград (Албанија)|Белград]]''' во Албанија е основан во IV век п.н.е. од [[македон]]скиот цар [[Касандар]] под името '''[[Антипатреја]]''' во чест на татко му [[Антипатар]]?
* ... дека библискиот цар '''[[Соломон]]''' имал 700 жени и уште 300 конкубини?
* ... дека [[Скопје|скопската]] населба '''[[Кисела Вода (населба)|Кисела Вода]]''' е наречена по чудотворниот извор кој се наоѓал на местото на денешната црквичка '''„[[Црква „Св. Никита“ - Кисела Вода|Св. Никита]]“'''?
* ... дека главата на '''[[Климент Охридски]]''' се чува во манастирот „'''[[Берски манастир|Св. Јован Претеча]]“''' кај [[Бер]], [[Егејска Македонија]]?
* ... дека '''[[Кина]]''' на [[кинески јазик|кинески]] се нарекува '''[[Џунггуо|Џунг-гуо]]''' (中國) со значење „средишна земја“?
* ... дека пустината '''[[Деште Лут]]''' во [[Иран]] е најврелото место на Земјата, на чија површина се измерени дури 70,7 °C?
* ... дека '''[[воздух]]от''' содржи 78 % [[азот]], а само 21 % [[кислород]]?
* ... дека името на денешната скопска населба '''[[Црниче]]''' потекнува од средновековната тврдина '''[[Маркови Кули (Водно)|Чрнче]]''' на [[Водно]]?
* ... дека '''[[Јована Лудата]]''' имала 6 деца, и сите станале европски [[монарх|монарси]]?
* ... дека селото '''[[Б’с]]''', Кривопаланечко е населено место со најкраткото име во [[Македонија]]?
* ... дека '''[[ботулински токсин|ботулинскиот токсин]]''' е најсмртоносната супстанција на светот, и може да предизвика [[смрт]] во рок од неколку минути?
* ... дека '''[[Пелагониска битка (1259)|Пелгониската битка]]''' (1259) одиграна кај [[Леринско|леринските]] села [[Неокази (Леринско)|Неокази]] и [[Овчарани]] му го ставила крајот на [[Четврта крстоносна војна|крстоносното]] '''[[Латинско Царство]]''' на Балканот?
* ... дека '''[[Синајски Полуостров|Синајскиот Полуостров]]''' е копнен мост помеѓу [[Африка]] и [[Азија]]?
* ... дека елементот '''[[кадмиум]]''' (Cd) е наречен по феникискиот јунак [[Кадмо]], основач на [[Теба (Грција)|Теба]] и [[Лихнид]] (денешен Охрид)?
* ... дека '''[[Свети Стефан]]''' е првиот христијански '''[[маченик]]'''?
* ... дека дрвото '''[[гинко]]''' останало непроменето цели 200 милиони години?
* ... дека во геометријата постои '''[[едноаголник]]'''?
* ... дека '''[[Дупјачка таблица|Дупјачката таблица]]''' пронајдена кај [[костурско]]то село [[Дупјак]] сведочи за писменоста во Македонија пред повеќе од 7000 години?
* ... дека на светот постојат дури 4.000 сорти на '''[[компир]]'''?
* ... дека '''[[тесеракт]]от''' е хиперкоцка која се простира во [[четврта димензија|четири просторни димензии]]?
* ... дека соѕвездието '''[[Јужен Крст (соѕвездие)|Јужен Крст]]''' има само четири ѕвезди?
== 2022 ==
* ... дека [[Балкански Полуостров|Балканскиот Полуостров]] е наречен по '''[[Стара Планина]]''', чие турско име е „Балкан“?
* ... дека '''[[Битола]]''' е основана од кралот '''[[Филип II Македонски]]'''?
* ... дека '''[[Пафнутиј Чебишов]]''' (1821 – 1894) се смета за татко на [[Русија|руската]] [[математика]]?
* ... дека зборот '''[[савана]]''' е од таинско потекло и првично се однесувал на рамничарски подрачја во [[Панама]] каде денес нема таков [[биом]]?
* ... дека [[бука|буковите шуми]] во долината на '''[[Длабока Река]]''' во Мавровско се прогласени за '''[[светско наследство на УНЕСКО]]'''?
* ... дека пред да се самоубие, англискиот неокласицистички сликар '''[[Џон Вилијам Годвард]]''' напишал „''на светов нема доволно место за мене и [[Пабло Пикасо|Пикасо]]''“?
* ... дека големиот [[Античка Македонија|древномакедонски]] војсководец '''[[Кратер (војсководец)|Кратер]]''' е роден кај [[Рупишта]], Костурско?
* ... дека планетата [[Венера (планета)|Венера]] македонскиот народ ја нарекувал „'''[[Обденица]]'''“
* ... дека '''[[бамбус]]от''' е најбрзорастечко растение на светот, и може да расте по еден метар дневно?
* ... дека францускиот астроном '''[[Никола Луј де Лакај]]''' открил дури [[Никола Луј де Лакај#Работа на ’Ртот на Добрата Надеж|14 соѕвездија]]?
* ... дека '''[[Хенри VI]]''' станал [[Крал на Англија|крал]] на возраст од само 9 месеци?
* ... дека ѕвезденото јато '''[[Плејади (ѕвездено јато)|Плејади]]''' македонскиот народ го нарекувал „'''[[Плејади (митологија)|Квачка]]'''“?
* ... дека '''[[Гренланд]]''' е најголемиот [[остров]] на светот?
* ... дека најисточната точка во Европа е ’ртот '''[[Флисингски]]''' во архипелагот [[Нова Земја]], Русија?
* ... дека '''[[молња]]та''' при удар достигнува темепратура од 30.000 [[келвин]]и, петпати поголема од онаа на [[Ѕвездена корона|површината]] на Сонцето?
* ... дека островот '''[[Градиште (остров)|Градиште]]''' во [[Тиквешко Езеро|Тиквешкото Езеро]] е прогласен за [[културно наследство на Македонија]] поради остатоците од утврдената античка населба '''[[Градиште (остров)#Утврдено градиште и Град Тиквеш|Град Тиквеш]]''' која се наоѓала на тоа возвишение?
* ... дека песната „'''[[Благуњо дејче, пожаранче]]'''“ ја опева неостварената љубов на Аце Абаџијата кон познатата убавица Благуња Ѓолова (1889 - 1956), родум од гостиварско [[Пожаране]]?
* ... дека '''[[Јужен Судан]]''' е најмладата држава во светот?
* ... дека скопската '''[[Саат-кула (Скопје)|Саат-кула]]''' е првата саат-кула во Османлиското Царство, а нејзиниот часовник е донесен во XVI век од новоосвоениот град '''[[Сигет]]''' во Унгарија?
* ... дека историскиот '''[[Насредин Оџа]]''' (1208 ― 1285) бил [[суфија]] кој живеел во [[Акшехир]], Средна Анадолија?
* ... дека во Македонија традиционално се користеле '''[[кирилични бројки]]''' наместо подоцна воведените арапски?
* ... дека врвот '''[[Тумба (врв)|Тумба]]''' на [[Беласица]] е тромеѓа помеѓу [[Вардарска Македонија|Вардарска]], [[Егејска Македонија|Егејска]] и [[Пиринска Македонија]]?
* ... дека '''[[Бараково (Пиринско)|Бараково]]''' е единственото село во [[Пиринска Македонија]] вон денешната [[Благоевградска област]]?
* ... дека хемискиот елемент '''[[индиум]]''' (In) не е наречен по Индија, туку по бојата '''[[индиго]]''' која ја оддава при [[спектроскопија|спектроскопско]] набљудување?
* ... дека морепловната мерка за брзина '''[[јазол (единица)|јазол]]''' доаѓа од броењето јазли на јаже кое се фрлало во водата?
* ... дека средновековното име на '''[[Дојран]]''' е ''Полин''?
* ... дека островите [[Голем Диомид|Голем]] и [[Мал Диомид|Мал Диомид]] во [[Берингов Проток|Беринговиот Проток]] имаат '''[[меѓународна датумска граница|временска разлика од 21 час]]''' и се во различен календарски ден, иако се на растојание од само 3,8 км?
* ... дека '''[[поскок]]от''' е најотровна змија во [[Македонија]] и цела [[Европа]]?
* ... дека '''[[Моштенци]]те''' се подгрупа на македонскиот народ која живее во јужниот дел на [[Македонија|Р. Македонија]] и поголем број села во [[Егејска Македонија]]?
* ... дека една кафена лажичка црпната од '''[[неутронска ѕвезда]]''' би тежела 4 милијарди тони?
* ... дека '''[[Костур (општина)|Општина Костур]]''' има дури 43 поранешни, денес непостоечки села?
* ... дека '''[[Нов Зеланд]]''' е последната земја [[преселба на населението|населена]] од човекот?
* ... дека [[античка Македонија|древномакедонскиот]] '''[[Дервентски папирус]]''' најден кај селата [[Ајватово]] и [[Лагиново]], [[Солунско]], е најстариот зачуван ракопис во Европа и датира од времето на [[Филип II Македонски]]?
* ... дека преспанското село '''[[Нивици]]''' има дури '''[[Нивици#Цркви|три пештерни цркви]]'''?
* ... дека '''[[знаме на Непал|знамето на Непал]]''' е единственото неправоаголно знаме во светот?
* ... дека во муслиманските верници палеле свеќи во '''[[Турбе на Синан Челеби|Турбето на Синан Челеби]]''' (1493) на охридски [[Плаошник]] во знак на почит кон [[Свети Климент Охридски|Св. Климент Охридски]] бидејќи турбето било изградено на местото на [[Црква „Св. Климент и Пантелејмон“ - Охрид#Црква Светите Климент и Пантелејмон|неговата стара црква]]?
* ... дека според едно предание, '''[[Охридски чинар|Чинарот во Охрид]]''' е засаден од сесловенскиот просветител '''[[Климент Охридски]]'''?
== 2021 ==
* ... дека композиторот '''[[Јохан Себастијан Бах]]''' имал дури 20 деца со две жени (7 со првата и 13 со втората)?
* ... дека папагалот '''[[мал александар]]''' (''Psittacula krameri'') го носи името на кралот [[Александар Македонски]], за кој се смета дека ги довел птиците од овој род во [[Средоземјето]] од [[Индија]] како подароци за аристократијата и дипломатите?
* ... дека '''[[Смолика]]''' во [[Гребенско]] е втора највисока планина во [[Егејска Македонија]] (и цела денешна Грција), веднаш по [[Олимп]]?
* ... дека '''[[патристика]]та''' е наука за [[црковни отци|црковните отци]] и нивното дејствување во обединувањето на [[античка филозофија|античката филозофија]] со [[христијанство|христијанското]] учење?
* ... дека '''[[Елбрус]]''' (5.642 м) на [[Кавказ (планински венец)|Кавказ]] е највисоката планина во [[Европа]]?
* ... дека селото [[Центар Жупа]] изворно се нарекувало '''[[Вапа]]''' — поим во директно сродство со [[санскрит]]скиот збор ''vāpī'', што значи „долго блато“?
* ... дека со само 30 жители (2011), '''[[Хум (Хрватска)|Хум]]''' на Истра е најмалиот град во светот?
* ... дека според месното предание, '''[[Ѓаволски Ѕид|Ѓаволскиот Ѕид]]''' настанал кога [[Ѓавол]]от неуспешно се обложил со Господ дека може да ја прегради [[Брегалница]] и за една ноќ да го потопи цело [[Овче Поле]]?
* ... дека '''[[Удовски Остров|Удовскиот Остров]]''' кај с. [[Удово]] на реката [[Вардар]] е најголемиот речен [[Острови во Македонија|остров во Македонија]] и втор остров по површина во земјата?
* ... дека бојата тегет е наречена по видниот австриски адмирал '''[[Вилхелм фон Тегетоф]]'''?
* ... дека '''[[птици]]те''' се [[диносаурус]]и?
* ... дека '''[[факс]]от''' е измислен 11 години пред [[телефон]]от?
* ... дека во 1000 г. '''[[Охридска патријаршија|Охридската патријаршија]]''' излегувала на 4 мориња (Егејско, Јонско, Јадранско и Црно)?
* ... дека охридското село '''[[Велмеј]]''' има дури '''[[Велмеј#Археолошки наоѓалишта|26 археолошки наоѓалишта]]'''?
* ... дека '''[[Блаженства]]та''' се девет препораки на [[Исус Христос|Христос]] („Блажени се...“) изречени во неговата [[Беседа на гората]]?
* ... дека според три различни преданија, во гробницата „'''[[Струмин гроб]]'''“ е закопана сестра на [[Крале Марко]], ќерка на властелин од периодот пред средновековието или принцот [[Персеј]], роднина на Александар Македонски?
* ... дека кај тиквешкото село '''[[Росоман]]''' се наоѓало едно од двете '''[[пристаниште|речни пристаништа]]''' во Вардарска Македонија, од кое се испорачувале земјоделски производи во Солун сè до 1912 година?
* ... дека вистинското име на [[Фреди Меркјури]] е '''[[Фреди Меркјури|Фарух Булсара]]'''?
* ... дека 98 % од познатите '''[[потенцијално опасно тело|потенцијално опасни тела]]''' не се закана по [[Земја]]та во следните 100 години?
* ... дека '''[[Хипарх]]''' се смета за основач на '''[[тригонометрија]]та'''?
* ... дека '''[[Антипа Пергамски|Св. Антипа Пергамски]]''' се смета за заштитник на [[стоматологија|забарите]] и оние со забоболка?
* ... дека најголемиот дел од '''[[Антарктик]]от''' се смета за '''[[пустина]]'''?
* ... дека индиското име на '''[[Индија]]''' е '''Барат''' (भारत)?
* ... дека годинава '''[[Википедија]]''' прослави 20 години постоење?
* ... дека '''[[Македонски народен театар#Историја|првиот театар во Скопје]]''' („Ада Кафе“) е отворен во 1906 година?
* ... дека градот '''[[Пешкопеја]]''' во денешна Албанија во средновековието се нарекувал ''Пресоленград''?
* ... дека '''[[Наум Миладинов]]''' (1817-1897), братот на [[Браќа Миладиновци|Димитар и Константин Миладинови]], бил првиот запишувач на [[македонски народни песни|македонските народни песни]] во [[музичка нотација]]?
== 2020 ==
* ... дека [[Мариово|мариовското]] село '''[[Витолиште]]''' има барем '''[[Витолиште#Археолошки наоѓалишта|22 археолошки наоѓалишта]]'''?
* ... дека '''[[колибри]]то''' е единствената птица способна да лета наназад?
* ... дека '''[[Кралско друштво|Кралското друштво]]''' од [[Лондон]] е најстарата академија на науките во светот, основана во 1660 година?
* ... дека скопската населба '''[[Радишани]]''' е '''[[Катастарска Парцела 781 (Радишани)|населена уште од римско време]]'''?
* ... дека '''[[Луј XIX]]''' кралувал со Франција само 20 минути, пред самиот да [[абдикација|абдицира]]?
* ... дека според едно предание, основач на [[Лихнид]] (денешен Охрид) е легендарниот јунак '''[[Кадмо]]''', прогонет [[Феникија|Феничанец]] кој бил првиот смртник на чија свадба биле присутни олимписките божества?
* ... дека во археолошкото наоѓалиште '''[[Старо Бонче (археолошко наоѓалиште)|Старо Бонче]]''' (Прилепско) се смета дека се наоѓаат остатоците од кралскиот дворец на [[Пелагонија]], во чија близина е погребан кралот на [[Пелагонци]]те?
* ... дека '''[[калциум]]от''' е најзастапениот [[метал]] во човечкото тело?
* ... дека '''[[Моштенци]]те''' се подгрупа на македонскиот народ која живее во јужниот дел на [[Македонија|Р. Македонија]] и поголем број села во [[Егејска Македонија]]?
* ... дека ѕвездата '''[[VY Големо Куче]]''' е дури три милијарди пати поголема од нашето [[Сонце]]?
* ... дека единствениот познат организам кој се смета за '''[[биолошка бесмртност|биолошки бесмртен]]''' е медузата '''''[[Turritopsis nutricula]]'''''?
* ... дека поимот '''[[кварц]]''' е германска варијанта на [[полски јазик|полското]] ''kwardy'', што значи „тврд“, и го има истиот корен како македонскиот збор?
* ... дека тврдината '''[[Маркови Кули (Водно)|Маркови Кули]]''' (Чрнче) на планината [[Водно]] датира од '''[[VI век]]'''?
* ... дека '''[[ентомологија]]та''' е гранка на зоологијата која се занимава со изучување на [[инсекти]]те?
* ... дека '''[[Плимут (Монтсерат)|Плимут]]''' на островот [[Монтсерат]] е единствениот [[главен град]] на светот без жители?
* ... дека според една теорија, кратовското село '''[[Шлегово]]''' е наречено по [[Германци|германските]] рудари доселени од областа [[Шлеска]]?
* ... дека '''[[Прусија]]''' како политички ентитет престанала да постои дури во '''[[1947]]''' година?
* ... дека '''[[гавран]]от''' е '''[[песнопојна птица]]''', иако неговото гракање е непријатно за човечките уши?
* ... дека '''[[Лахта-центар]]от''' во [[Санкт Петербург]] е највисока градба во Европа со 462 м?
* ... дека и покрај класичниот [[османлиска архитектура|османлиски изглед]], џамијата '''„[[Чамлиџа-џамија|Чамлиџа]]“''' во [[Истанбул]] е изградена во 2019 година?
* ... дека руско-германската вселенска опсерваторија „'''[[Спектар-РГ]]'''“ се очекува да даде слика за 100.000 [[галактичко јато|јата од галаксии]]?
* ... дека островот '''[[Калата]]''' во езерото [[Калиманци (езеро)|Калиманци]] е дел од антички [[тврдина|утврден]] град?
* ... дека половината [[сојузни држави на САД]] носат имиња '''[[потекло на имињата на сојузните држави на САД|добиени од домородните американски јазици]]'''?
* ... дека '''[[даб]]от''' му припаѓа на семејството на '''[[буки]]те''' (''Fagaceae'')?
* ... дека островот '''[[Свети Мартин (остров)|Свети Мартин]]''' во [[Карипско Море|Карипското Море]] е поделен на меѓу [[Франција]] и [[Холандија]]?
* ... дека средновековниот утврден град '''[[Женско (тврдина)|Женско]]''' во [[Кукушко]] бил така наречен бидејќи имал толку силни кули и бедеми, што можеле да го бранат жени?
* ... дека '''[[Горчливо Езеро|Горчливото Езеро]]''' во [[Кукушко]], [[Егејска Македонија]] е трипати [[соленост|посолено]] од [[Мртво Море|Мртвото Море]]?
* ... дека [[Александар Македонски]] се образувал три години кај филозофот [[Аристотел]] во неговото училиште „'''[[Миески нимфеј]]'''“ кај селото [[Копаново]] во [[Негушко]], [[Егејска Македонија]].
* ... дека '''[[унгарски јазик|унгарскиот јазик]]''' има дури '''18 [[падеж]]и'''?
* ... дека општината '''[[Барле-Хертох]]''' ја има најсложената [[државна граница]] во светот, со бројни енклави и ексклави на [[Белгија]] и [[Холандија]] една во друга?
* ... дека '''[[Маличко Езеро|Маличкото Езеро]]''', помеѓу [[Охридско Езеро|Охридското Езеро]] на север и градот [[Горица (Албанија)|Горица]] (Корча) на југ, е исцедено во 1940-тите во борба против [[маларија]]та?
* ... дека најголемото езеро во Британија, '''[[Лох Неј]]''', е во сопственост на Ерлот од Шафтсбери?
* ... дека геолошкиот период [[јура]] е наречен по планинскиот венец '''[[Јура (планински венец)|Јура]]''' меѓу Франција и Швајцаревија, како нејзино типско подрачје?
* ... дека '''[[Хипарх]]''' (II век п.н.е.) се смета за основоположник на [[тригонометрија]]та?
* ... дека селото '''[[Долни Дисан]]''' во [[Неготинско]] има исклучително [[палеонтологија|палеонтолошко]] наоѓалиште, каде се откопани коски од [[камила|камили]], [[жирафа|жирафи]], [[лав]]ови, [[хиена|хиени]], [[мастодонт]]и и [[хипарион]]и стари 10 милиони години?
* ... дека историско-географската област '''[[Мрвачко]]''' во [[Егејска Македонија|Егејска]] и [[Пиринска Македонија]] го носи името на македонската етнографска група [[Мрваци]], така наречени поради трошките и правот врз нивната облека бидејќи се занимавале со [[рударство]]?
* ... дека '''[[Општина Прилеп]]''' е најголемата [[општини во Македонија|општина]] во Македонија по површина?
* ... дека '''[[едноотворни]]те''' (клунарите и клунестите ежови) се единствените [[цицачи]] што [[јајценосни животни|несат јајца]]?
* ... дека во [[Африка]] има дури 535 јазици од групата '''[[банту-јазици|банту]]'''?
* ... дека руската песна „'''[[Калинка (песна)|Калинка]]'''“ не е изворна народна песна, туку композиција на '''[[Иван Ларионов]]''' од 1860 г.?
* ... дека според едно старо предание, во реката '''[[Брегалница]]''', на подножјето на [[Плачковица]] живеел воден '''[[змеј]]''', кој имал задача од '''[[Пајонци|пајонските кралеви]]''' да го брани Светиот Град од непријателите?
* ... дека '''[[Јелоустоун]]''' е првиот [[национален парк]] во светот, отворен во 1872 година?
* ... дека според една претпоставка, [[меглен]]ското село '''[[Преб’диште]]''' е наречено по [[Пребонд]], кнезот на [[македонски Словени|македонските Словени]]?
* ... дека '''[[морска милја|морската милја]]''' е единица за должина која изнесува околу една [[лачна минута]] географска должина долж некој [[меридијан]]?
* ... дека преспанското село '''[[Стење]]''' има [[Стење#Културни и природни знаменитости|5 цркви]] и [[Стење#Културни и природни знаменитости|6 археолошки наоѓалишта]]?
* ... дека целиот југ на '''[[Бангладеш]]''' се состои од огромното '''[[устие]]''' на реката '''[[Ганг]]'''?
* ... дека градот '''[[Скопје]] [[електрификација|почнал да користи електрична енергија]]''' во '''[[1909]]''' година?
* ... дека '''[[патишта во Македонија|патната мрежа на Македонија]]''' има вкупна должина од дури 14.182 километри?
* ... дека францускиот двокрилец од марката „'''[[Потез 29]]'''“ (''Potez 29'') станал првиот комерцијален патнички авион во Македонија, кој почнал да го опслужува [[Меѓународен аеродром Скопје|Скопскиот аеродром]] во 1928 г. со превозникот „[[Аеропут]]“?
* ... дека галаксијата '''[[GN-z11]]''' е најдалечниот и најстариот пронајден астрономски објект во вселената, на растојание од 32 милијарди [[светлосна година|светлосни години]] од Земјата?
* ... дека '''[[црна смрт|црната чума]]''' дошла во Европа преку [[Република Џенова|џеновските трговци]] од [[Феодосија|Кафа]] (денешна Феодосија) во [[Крим]], кога [[Монголско Царство|монголската војска]] ги катапултирала заразените тела на мртвите војници при опсадата на градот?
* ... дека земјата '''[[Црна Гора]]''' е наречена по планината '''[[Ловќен]]''' која во минатото била прекриена со густи темни шуми?
* ... дека некогашните '''[[Ниски Земји]]''' прераснале во денешните држави [[Белгија]], [[Луксембург]] и [[Холандија]], како и областа [[Француска Фландрија]]?
* ... дека првиот христијанин во Европа, '''[[Света Лидија Македонка|Лидија Македонката]]''', е покрстена во [[Филипи]] кај денешното с. '''[[Рахче]]''' во Кавалско, Егејска Македонија?
* ... дека селото [[Центар Жупа]] изворно се нарекувало '''[[Вапа]]''' — поим во непосредно сродство со [[санскрит]]скиот збор ''vāpī'', што значи „долго [[блато]]“?
== 2019 ==
* ... дека во [[Ресенско]] постојат '''[[Список на археолошки локалитети во Ресенско|барем 125 познати археолошки наоѓалишта]]'''?
* ... дека '''[[UY Штит]]''', најголемата [[ѕвезда]] позната на астрономијата, е 3,7 милијарди пати поголема од нашето [[Сонце]]?
* ... дека вештачкото '''[[Владовско Езеро]]''' недалеку од градот [[Воден]], Егејска Македонија, е дом на преку 250 видови [[птици]]?
* ... дека македонскиот народ во минатото галаксијата '''[[Андромеда (галаксија)|Андромеда]]''' ја нарекувал '''[[Гумно]]''' поради големата сличност на обликот?
* ... дека градот '''[[Белград (Албанија)|Белград]]''' во Албанија е основан во IV век п.н.е. од [[македон]]скиот цар [[Касандар]] под името '''[[Антипатреја]]''' во чест на татко му [[Антипатар]]?
* ... дека '''[[Аралско Езеро|Аралското Езеро]]''' е сведено на поголема бара поради прекумерното користење на водата од реката [[Аму Дарја]] за наводнување на [[памук|памучните]] полиња?
* ... дека [[античка Македонија|древномакедонскиот]] '''[[Дервентски папирус]]''' најден кај селата [[Ајватово]] и [[Лагиново]], [[Солунско]], е најстариот зачуван ракопис во Европа и датира од времето на [[Филип II Македонски]]?
* ... дека '''[[стоболка]]та''' (''Spermophilus citellus'') е така наречена поради народното верување дека лечи од сто болести?
* ... дека '''[[Јеловјане]]''' и '''[[Урвич]]''' во [[Горни Полог]] (Тетовско) се '''[[Горанци|горански села]]''', иако не се во областа [[Гора (област)|Гора]]?
* ... дека римскиот пат '''[[Вија Егнација]]''' е наречен по нејзиниот градител — [[Гнеј Егнациј]], проконзул на [[Македонија (римска провинција)|Македонија]]?
* ... дека историско-географската област '''[[Чеч]]''' се протега во [[Пиринска Македонија|Пиринска]] и [[Егејска Македонија]], но дел од нејзиното население живее во [[Одринско]], [[европска Турција]]?
* ... дека првото '''[[сметачко глувче]]''' е направено во [[1964]] г. како изум на американскиот инженер [[Даглас Енгелбарт]]?
* ... дека Русумскиот мост на реката '''[[Кагера]]''' го прешле дури 250 000 лица во рок од 24 часа, бегајќи во [[Танзанија]] од [[геноцид]]от во [[Руанда]]?
* ... дека целата '''[[Британска Индоокеанска Територија]]''' (аргипелагот [[Чагос]]) воопшто нема постојано население?
* ... дека '''[[стапчиња за јадење|стапчињата за јадење]]''' влегле во широка употреба дури за време на династијата [[Минг (династија)|Минг]] (XIV-XVII век), иако постоеле со илјадалетија?
* ... дека [[Општина Долнени]] има дури '''[[Список на археолошки наоѓалишта во Прилепско|184 познати археолошки наоѓалишта]]'''?
* ... дека споменикот „'''[[Валхала (споменик)|Валхала]]'''“ кај [[Регенсбург]] е здание во облик на антички храм кое ги чествува великаните од историјата на [[германски народи|германските народи]]?
* ... дека во Македонија традиционално се користеле '''[[кирилични бројки]]''' наместо подоцна воведените арапски?
* ... дека '''[[Бања Банско]]''' е изградена од римскиот цар [[Каракала]] во [[III век]]?
* ... дека музејот '''[[Уфици]]''' во [[Фиренца]] еден од најстарите и најпосетуваните во светот?
* ... дека '''[[Малдиви]]те''' имаат просечна '''[[надморска висина]]''' од само 1,5 м?
* ... дека на [[Кавказ]]от има дури три непризнаени држави — '''[[Абхазија]]''', '''[[Јужна Осетија]]''' и '''[[Нагорно-Карабах|Нагорно-Карабах (Арцах)]]'''?
* ... дека рускиот космонаут '''[[Алексеј Леонов]]''' е првиот човек во историјата кој излегол во отворена вселена?
* ... дека вредностите на '''[[водороден показател|водородниот показател]]''' ('''pH''') за [[киселост]] или [[базност]] се [[логаритам]]ски?
* ... дека [[цар на Мексико|мексиканскиот цар]] '''[[Максимилијан I (Мексико)|Максимилијан I]]''' бил помлад брат на австрискиот цар [[Франц Јосиф I]]?
* ... дека првите '''[[град]]ови''' настанале во '''[[Сумер]]ија''' во IV милениум п.н.е.?
* ... дека '''[[Средноатлантски Гребен|Средноатлантскиот Гребен]]''' е дел од подводен верижен систем кој се протега 40.000 км низ целиот свет?
* ... дека англискиот збор ''Thursday'' ([[четврток]]) доаѓа од [[старонордиски јазик|старонордискиот]] ''Þorsdagr'', што значи „Ден на богот [[Тор (митологија)|Тор]]“.
* ... дека сè до 2015 г. во '''[[Западни Фјордови|Западните Фјордови]]''' на [[Исланд]] важел закон дека секој Баскиец виден на таа територија треба да се убие на лице место?
* ... дека '''[[ISBN|меѓународниот стандарден книжен број]]''' (ISBN) е воведен во '''[[1970]]''' година?
* ... дека селото '''[[Старо Коњарево]]''', [[Струмичко]] се наоѓа [[:Податотека:Старо Коњарево во Општина Ново Село.svg|на тромеѓата]] помеѓу [[Вардарска Македонија|Вардарска]], [[Егејска Македонија|Егејска]] и [[Пиринска Македонија]]?
* ... дека зборот „[[вулкан]]“ доаѓа од островот '''[[Вулкано]]''' во [[Тиренско Море|Тиренското Море]] северно од Сицилија?
* ... дека првата '''[[банкнота]]''' во Европа е издадена во '''[[1661]]''' година?
* ... дека '''[[елкар]]ите''' се [[црви]] чии „гранчиња“ се пипки за собирање на [[планктон]]?
* ... дека [[домашна овца|домашната овца]] потекнува од '''[[ерменски муфлон|ерменскиот муфлон]]'''?
* ... дека '''[[Општина Василево]]''' се смета за македонската престолнина на '''[[праз]]от'''?
* ... дека [[сојузни држави на САД|сојузната држава]] '''[[Род Ајленд]]''' во САД всушност е континентална, а не островска?
* ... дека во Полска има дури '''[[Струга (појаснување)|8 населени места со име Струга]]'''?
== 2018 ==
* ... дека '''[[Алеф-број|алеф-нула]]''' (<math>\aleph_0</math>) е најмалиот бесконечен [[кардинален број]]?
* ... дека, според три различни преданија, во гробницата „'''[[Струмин гроб]]'''“ е закопана сестра на [[Крале Марко]], ќерка на властелин од периодот пред средновековието или принцот [[Персеј]], роднина на Александар Македонски?
* ... дека најисточната точка во Европа е ’ртот '''[[Флисингски]]''' во архипелагот [[Нова Земја]], Русија?
* ... дека [[античка Македонија|древномакедонскиот]] '''[[Дервентски папирус]]''' најден кај селата [[Ајватово]] и [[Лагиново]], [[Солунско]], е најстариот зачуван ракопис во Европа и датира од времето на [[Филип II Македонски]]?
* ... дека во [[Папуа Нова Гвинеја]] се говорат дури '''[[јазици во Папуа Нова Гвинеја|850 различни јазици]]'''?
* ... дека елементот '''[[цинк]]''' (Zn) е наречен по [[германски јазик|германскиот]] поим ''Zinke'', што значи „забец“?
* ... дека според [[кинеска астрологија|кинеската астрологија]], [[2018]] е '''[[куче (хороскопски знак)|Година на кучето]]'''?
* ... дека последниот говорник на '''[[далматински јазик|далматинскиот јазик]]''' починал во 1898 г.?
* ... дека '''[[Бараково (Пиринско)|Бараково]]''' е единственото село во [[Пиринска Македонија]] вон денешната [[Благоевградска област]]?
* ... дека '''[[Видринец]]''' е најмалиот од четирите [[преспа]]нски острови?
* ... дека '''[[Анастас Коцарев]]''' кој соработувал со Марија Кири, е единствениот Македонец што со своето дело бил многу блиску до добивање на Нобеловата награда?
* ... дека златната рипка е вид '''[[караши|караш]]'''?
* ... дека откако ќе достигнат зрелост, женките кај некои '''[[еднодневки]]''' живеат само пет минути?
* ... дека островот '''[[Калата]]''' во езерото [[Калиманци (езеро)|Калиманци]] е дел од антички [[тврдина|утврден]] град?
* ... дека со должина од 5-6 см, '''[[пчелесто колибри|пчелестото колибри]]''' од [[Куба]] е најмалата птица на светот?
* ... дека '''[[лилјаци]]те''', хранејќи се со штетници, му заштедуваат 3 милијарди долари годишно на американското [[земјоделство|земјоделско]] стопанство?
* ... дека '''[[Кристофер Колумбо]]''' никогаш не стапнал на самиот [[Северна Америка|северноамерикански континент]]?
* ... дека островите [[Голем Диомид|Голем]] и [[Мал Диомид|Мал Диомид]] во [[Берингов Проток|Беринговиот Проток]] имаат '''[[меѓународна датумска граница|временска разлика од 21 час]]''' и се во различен календарски ден, иако се на растојание од само 3,8 км?
* ... дека '''[[калциум]]от''' е најзастапениот [[метал]] во човечкото тело?
* ... дека '''[[Западносибирска Низина|Западносибирската Низина]]''' е најголемата [[рамница]] на светот?
* ... дека '''[[кикиритки]]те''' потекнуваат од [[Јужна Америка]]?
* ... дека со преку 700 цркви, градот '''[[Нешвил]]''' во [[Тенеси]], САД го нарекуваат „[[протестантство|Протестантскиот]] [[Ватикан]]“ и „Токата на [[Библиски појас|Библискиот појас]]“?
* ... дека целиот југ на '''[[Бангладеш]]''' се состои од огромното '''[[устие]]''' на реката '''[[Ганг]]'''?
* ... дека според една теорија, селото '''[[Шлегово]]''' е наречено по [[Германци|германските]] рудари доселени од областа [[Шлеска]]?
* ... дека '''[[Бања Банско]]''' е изградена од римскиот цар [[Каракала]] во III век?
* ... дека првите професионални '''[[пожарникарство|противпожарни служби]]''' во Македонија се појавиле во '''[[1836]]''' година?
* ... дека на почетокот од [[наша ера|нашата ера]], градот '''[[Рим]]''' имал милион жители?
* ... дека планината '''[[Аконкагва]]''' крај аргентинско-чилеанската граница е највисоката [[планина]] надвор од Азија?
* ... дека '''[[Југословенска академија на науките и уметностите|Југословенската академија на науките и уметностите]] (ЈАЗУ)''' во [[Загреб]] е основана во 1861 г. како матична културно-научна установа на сите [[Јужни Словени]]?
* ... дека најдалечната забележана ѕвезда, наречена '''[[Икар (ѕвезда)|Икар]]''', се наоѓа на растојание од 9 милијарди светлосни години од Земјата?
* ... дека во [[Русија]] живеат преку '''[[народи во Русија|186 народи]]'''?
* ... дека титулата '''[[Свет римски цар]]''' потекнува од надлежноста на неговите претходници врз [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] како владетели на [[Западно Римско Царство|Западното Римско Царство]] пред [[историја на папството|подемот на папството]]?
* ... дека селото '''[[Б’с]]''', Кривопаланечко е населено место со најкраткото име во [[Македонија]]?
== 2017 ==
* ... дека '''[[чума]]та''' дошла во Европа преку [[Република Џенова|џеновските трговци]] од [[Феодосија|Кафа]] (денешна Феодосија) во [[Крим]], кога [[Монголско Царство|монголската војска]] ги катапултирала заразените тела на мртвите војници при опсадата на градот?
* ... дека во [[САД]] има дури 31 округ со името '''[[Вашингтон (округ)|Вашингтон]]'''?
* ... дека '''[[Африка]]''' се протега на сите четири '''[[Земјини полутопки|полутопки]]'''?
* ... дека '''[[молња]]та''' при удар достигнува темепратура од 30.000 [[келвин]]и, петпати поголема од онаа на [[Корона|површината]] на Сонцето?
* ... дека во '''[[Дихово]]''', [[Битолско]] во 1883 г. е отворена првата текстилна фабрика на Балканот?
* ... дека селото [[Центар Жупа]] изворно се нарекувало '''[[Вапа]]''' — поим во директно сродство со [[санскрит]]скиот збор ''vāpī'', што значи „долго блато“?
* ... дека '''[[Општина Прилеп]]''' е најголемата [[општини во Македонија|општина]] во Македонија по површина?
* ... дека во [[Кина]] живеат '''[[список на народности во Кина|56 официјално признаени народности]]'''?
* ... дека [[Скопје]] лежи на '''[[42. северен напоредник|ист напоредник]]''' со северна [[Јапонија]] ([[Хокаидо]])?
* ... дека големиот древномакедонски војсководец '''[[Кратер (војсководец)|Кратер]]''' е роден кај [[Рупишта]], [[Костурско]]?
* ... дека кон крајот на 1940-тите, [[Тетово]] имал [[Аеродром Тетово|'''воен аеродром''']], своевремено најмодерен на целиот [[Балкански Полуостров]]?
* ... дека молецот '''''[[Neopalpa donaldtrumpi]]''''' е наречен по американскиот претседател [[Доналд Трамп]] поради сличноста во „фризурите“?
* ... дека '''[[врвен кварк|врвниот кварк]]''' е најмасивната [[елементарна честичка]] во природата, тешка колку цел [[атом]] на [[волфрам]]от?
* ... дека [[Греамова Земја|Греамовата Земја]] на [[Антарктик]]от има крајбрежен нунатак ([[чука]]) наречен '''[[Итар Пејо (нунатак)|Итар Пејо]]''' во чест на македонскиот народен јунак?
* ... дека [[Пробиштипско|пробиштипското]] селото [[Лесново]] лежи во јасно сочуван фосилен кратер на вулканска купа, позната како '''[[Лесновска Купа]]'''?
* ... дека според легендата на мештаните, името на [[ресенско]]то село '''[[Арвати]]''', близу [[Преспанско Езеро|Преспанското Езеро]] потекнува од народот [[Хрвати]]?
* ... дека со должина од 27 м, реката '''[[Репруа]]''' во [[Абхазија]] е веројатно најкратката на светот?
* ... дека преспанското село '''[[Стење]]''' има [[Стење#Културни и природни знаменитости|5 цркви]] и [[Стење#Културни и природни знаменитости|6 археолошки наоѓалишта]]?
* ... дека името на денешната скопска населба [[Црниче]] потекнува од средновековната тврдина '''[[Маркови Кули (Водно)|Чрнче]]''' на [[Водно]]?
* ... дека '''[[ентомологија]]''' е науката што се занимава со проучување на [[инсекти]]те?
* ... дека '''[[синапсиди]]те''' се нарекуваат и „працицачи“ бидејќи се сметаат за најрани предци на [[цицачи]]те?
* ... дека '''[[Смолика]]''' во [[Гребенско]] е втора планина по висина планина во [[Егејска Македонија]] (и цела денешна Грција), веднаш по [[Олимп]]?
== 2016 ==
* ... дека '''[[UY Штит]]''', најголемата [[ѕвезда]] позната на астрономијата, е 3,7 милијарди пати поголема од нашето [[Сонце]]?
* ... дека '''[[гренландска ајкула|гренландската ајкула]]''' е најдолговечното [[’рбетници|’рбетно животно]] на светот, кое може да живее до 5 века?
* ... дека годинава '''[[голф на Летните олимписки игри 2016|голфот]]''' се враќа како [[олимписки спорт]] по цели 112 години?
* ... дека според една од тезите, поимот „'''[[вегетаријанство]]'''“ потекнува од [[латински јазик|латинскиот]] поим ''vegetus'' (жив, енергичен), наместо од [[англиски јазик|англискиот]] ''vegetable'' ([[зеленчук]])?
* ... дека градот '''[[Пробиштип]]''' според статистичките и пописни податоци '''не постои''' како посебна статистичка единица?
* ... дека [[бурма]]нскиот дипломат и [[Генерален секретар на Обединетите Нации|Генерален секретар на ООН]], '''[[У Тант]]''' (1909-1974) е '''[[почесни граѓани на Скопје|почесен граѓанин на Скопје]]'''?
* ... дека куполата на '''[[Пантеон (Рим)|Пантеонот]]''' во [[Рим]] (II век) е направена од [[бетон]] — материјал кој е подоцна заборавен, и повторно воведен дури во [[Индустриска револуција|Индустриската револуција]] (XVIII-XIX век)?
* ... дека со смртта на [[цар на Светото Римско Царство|царот]] '''[[Лудвиг Побожниот]]''' ({{крат|вл.|владеел}} 814–840), по негова замисла [[Свето Римско Царство|Светото Римско Царство]] е поделено на три дела од кои потекнуваат денешните земји [[Германија]], [[Франција]] и [[Италија]]?
* ... дека од годинава, градот [[Днепропетровск]] во Украина го носи името '''[[Днепар (град)|Днепар]]''' (''Дніпро''), отстранувајќи го споменот за [[Петар Велики]] како руски цар и водејќи се исклучиво по [[Днепар|истоимената река]]?
* ... дека првата '''[[подморница]]''' ја конструирал холандскиот пронаоѓач Корнелиус Дребел во 1620 г. и ја прикажал на јавноста во реката [[Темза]] во Лондон?
* ... дека првиот '''[[компактен диск]]''' е издаден во [[1982]] година?
* ... дека црквата „'''[[Црква „Св. Стефан“ - Конче|Св. Стефан]]'''“ во [[Конче]] (изг. 1366 г.) е најстариот зачуван објект во тој крај?
* ... дека [[око]]то на '''[[ној]]от''' му е поголемо од [[мозок]]от?
* ... дека '''[[Перуќица]]''' е една од малкуте преостанати прашуми во Европа?
* ... дека во 2013 г. општината '''[[Чешиново-Облешево]]''' е прогласена за '''[[Европско село на штркот|европска престолнина на штркот]]'''?
* ... дека '''[[Џу Си]]''' се смета за најважниот [[конфуцијанство|конфуцијански]] филозоф по самиот Конфуциј?
* ... дека руската песна '''„[[Калинка (песна)|Калинка]]“''' не е изворна народна песна, туку композиција на [[Иван Ларионов]] од 1860 г.?
* ... дека [[античка Македонија|древномакедонскиот]] '''[[Дервентски папирус]]''' најден кај селата Ајватово и [[Лагиново]], [[Солунско]], е најстариот зачуван ракопис во Европа и датира од времето на [[Филип II Македонски]]?
* ... дека првото '''[[интегрално коло]]''' е осмислено во 1958 г. од Џек Килби?
* ... дека Византијците успеале да ја надвладеат '''[[Петар Делјан|војската на Петар Делјан]]''' само поради помошта од Викиншката гарда на [[Харалд Суровиот]] — подоцна крал на Норвешка како Харалд III, крунисан со воената слава како „''опустошувач и разорувач на Македонија''“ и опеан во скандинавска сага?
* ... дека најкрвавиот судир во историјата е '''[[Сталинградска битка|Сталинградската битка]]''' со речиси 2 милиони изгубени животи?
* ... дека бројот на '''[[кафеава мечка|мечките]]''' во Македонија бележи повеќе од тројно зголемување во периодот помеѓу 2010 и 2014 г.?
* ... дека во [[1836]] г. '''[[Кратово]]''' имало 56.000 жители?
* ... дека во '''[[Црква „Св. Петка“ - Радибуш|црквата „Св. Петка]]''' во селото [[Радибуш]] има издлабен приказ на сонце со сосема ист дизајн како на '''[[Знаме на Македонија|македонското знаме]]'''?
* ... дека во 1000 г. '''[[Охридска патријаршија|Охридската патријаршија]]''' излегувала на 4 мориња (Егејско, Јонско, Јадранско и Црно)?
* ... дека во 1900 г. '''[[Влае]]''' имало само 40 жители?
* ... дека годинава '''[[Википедија]]''' прославува '''[[Википедија:Википедија 15|15 години постоење]]'''?
* ... дека '''[[водна регулација во Горен Харц|водната регулација на Горен Харц]]''' е најсложениот хидросистем во Европа?
* ... дека '''[[знаме на Шкотска|знамето на Шкотска]]''' како симбол го носи [[Андреин крст|Андреиниот крст]], на кој се смета дека е распнат [[Апостол Андреја]] — заштитник на Шкотска?
* ... дека [[Општина Долнени]] има дури '''[[Список на археолошки наоѓалишта во Прилепско|184 познати археолошки наоѓалишта]]'''?
* ... дека на 6 декември 2015 г. народот на [[Ерменија]] на '''[[референдум]]''' изгласал земјата да стане '''[[парламентарна република]]''', заменувајќи го дотогашниот полупретседателски систем?
* ... дека скопското село '''[[Брњарци]]''' има дури 4 археолошки наоѓалишта?
* ... дека '''[[Сема Ќен]]''' (II-I в. п.н.е.) се смета за најголемиот кинески [[историчар]] на сите времиња?
* ... дека '''[[знаме на Непал|знамето на Непал]]''' е единственото неправоаголно знаме во светот?
==2015==
* ... дека највисоката планина во [[Северна Америка]] во август 2015 г. го вратила свеоето старо име — '''[[Денали]]''', заменувајќи го со претходното „Макинли“?
* ... дека се смета дека археолошкото наоѓалиште '''[[Старо Бонче (археолошко наоѓалиште)|Старо Бонче]]''' (Прилепско) се наоѓаат остатоците од кралскиот дворец на [[Пелагонија]], во чија близина е погребан кралот на [[Пелагонци]]те?
* ... дека првиот патнички [[авион]] во Македонија бил „'''[[Потез 29]]'''“ (''Potez 29'') од француско производство?
* ... дека според едно старо предание, во реката [[Брегалница]], на подножјето на [[Плачковица]] живеел воден змеј, кој имал задача од [[Пајонци|пајонските кралеви]] да го брани Светиот Град од непријателите?
* ... дека папагалот [[мал александар]] (''Psittacula krameri'') го носи името на кралот [[Александар III Македонски]], за кој се смета дека ги довел птиците од овој род во [[Средоземјето]] од [[Пенџаб]] како подароци за аристократијата и дипломатите?
* ... дека '''[[Зоолошка градина Скопје|Зоолошката градина во Скопје]]''' е отворена во 1926 г.?
* ... дека '''[[Ерменска апостолска црква|Ерменската апостолска црква]]''' е првата национална црква во светот?
* ... дека тврдината '''[[Маркови Кули (Водно)|Маркови Кули]]''' (Чрнче) на планината [[Водно]] датира од [[VI век]]?
* ... дека суперавтомобилот '''[[Ламборгини Сесто Елементо]]''' е наречен по [[атомски број|атомскиот број]] на [[јаглерод]]от во [[периоден систем на елементите|периодниот систем на елементите]]?
* ... дека '''[[хмељ]]от''' му припаѓа на семејството [[конопи]] (''Cannabaceae'')?
* ... дека [[Пајонци|пајонското]] племе '''[[Агријани]]''' (Граи) редовно учествувало како наемна војска низ историјата на [[Македонско Кралство|Македонското Кралство]] и [[Македонска Империја|Македонската Империја]]?
* ... дека советскиот писател [[Андреј Платонов]] (1899-1951) се смета за предвесник на [[егзистенцијализам|егзистенцијализмот]]?
* ... дека селото '''[[Долни Дисан]]''', [[Неготинско]] има исклучително [[палеонтологија|палеонтолошко]] наоѓалиште, каде се откопани коски од [[камила|камили]], [[жирафа|жирафи]], [[лав]]ови, [[хиена|хиени]], [[мастодонт]]и и [[хипарион]]и стари 10 милиони години?
* ... дека палеолитската статуетка '''[[Вјестоничка Венера]]''' најдена кај [[Брно]], Чешка е најстарата досега пронајдена [[керамика|керамичка]] ракотворба?
* ... дека '''[[Постојнска Јама|Постојнската Јама]]''' е првото место што добило [[електрична светилка|електрично осветлување]] (1884) во [[Словенија]], дури и пред [[Љубљана]]?
* ... дека '''[[џин-тоник]]''' настанал од потребата да се натераат британските морнари да примаат [[кинин]]ска вода (тоник) против [[маларија]] со додавање на [[лимета]] и [[џин]] за вкус?
* ... дека во [[Ресенско]] постојат '''[[Список на археолошки наоѓалишта во Ресенско|барем 125 познати археолошки наоѓалишта]]'''?
* ... дека во микродржавата '''[[Либерланд]]''' помеѓу Србија и Хрватска е всушност поголема по површина од [[Ватикан]] или [[Монако]]?
* ... дека во [[Гостиварско]] постојат '''[[Список на археолошки локалитети во Гостиварско|барем 138 познати археолошки наоѓалишта]]'''?
* ... дека '''[[Зоолошка градина Скопје|Зоолошката градина во Скопје]]''' е отворена во 1926 г.?
==2014==
* ... дека '''[[Македонци во Аргентина|македонската заедница во Аргентина]]''' брои околу 30.000 жители?
* ... дека „'''[[Тур Даун Андер]]'''“ е втората по посетеност велосипедска трка во светот, веднаш по „[[Тур де Франс]]“?
* ... дека сите досегашни [[крал на Саудиска Арабија|кралеви на Саудиска Арабија]] се синови на кралот Абдулазиз (првиот владетел со оваа титула)?
* ... дека според старите македонски преданија, '''[[Богојавление]]''' има претхристијанско потекло, поврзано со богот [[Дајбог]] кој се појавувал и ги исполнувал желбите на луѓето?
* ... дека '''[[Атанас Бадев]]''' (1860-1908) се смета за еден од првите професионално школувани македонски [[композитор]]и?
* ... дека '''[[херпетологија]]та''' е гранка на [[зоологија]]та што се занимава со проучување на [[водоземци]]те?
* ... дека [[Индија]] е поделена на '''[[Сојузни држави и територии на Индија|28 сојузни држави и 8 сојузни територии]]'''?
* ... дека [[Георг Фридрих Хендл|Хендловата]] „'''[[Музика на вода]]'''“ е компонирана за кралскиот спектакл на барки на [[Темза]] приреден за [[Џорџ I]]?
* ... дека [[Скопска Црна Гора]] е наречена „Скопска“ за да се различи од '''[[Црна Гора (Егејска Македонија)|истоимената планина]]''' помеѓу [[Сер (округ)|Серско]] и [[Драма (округ)|Драмско]] во североисточна [[Беломорска Македонија]]?
* ... дека битолскиот деец од [[Македонски Евреи|еврејско потекло]] '''[[Рафаел Камхи]]''' се смета за еден од најголемите финансиери на [[ВМРО|Македонската револуционерна организација]]?
* ... дека во Македонија традиционално се користеле '''[[кирилични бројки]]''' наместо подоцна воведените арапски?
* ... дека селото '''[[Вирово]]''', [[Демирхисарско]] е прогласено за [[културно наследство на Македонија]] како „стопанска целина“ поради своите познати традиционални валавници?
* ... дека '''[[Хелсинки]]''' претставува најсеверниот главен град во рамките на [[Европска Унија|Европската Унија]]?
* ... дека македонскиот народ во минатото галаксијата '''[[Андромеда (галаксија)|Андромеда]]''' ја нарекувал '''[[Гумно]]'''?
* ... дека женката на [[елен]]от се нарекува '''[[кошута]]'''?
* ... дека '''[[поскок]]от''' е најотровна змија во [[Македонија]] и цела [[Европа]]?
* ... дека филозофот '''[[Готфрид Вилхелм Лајбниц]]''' по татко бил [[Лужички Срби|Лужички Србин]]?
* ... дека '''[[Јудит Полгар]]''' се смета за најдобра шахистка на сите времиња?
* ... дека и покрај долгата историја и службениот статус, '''[[ирски јазик|ирскиот јазик]]''' како [[мајчин јазик|мајчин]] го користи само многу мал дел од населението на [[Ирска]]?
* ... дека во [[Поречие]]то има '''[[Список на археолошки наоѓалишта во Поречко|преку 60 досега пронајдени]]''' археолошки наоѓалишта?
* ... дека според [[Национална класификација на културното наследство/Духовно|Националната класификација на културното наследство на Македонија]], верувањето во '''[[пелин]]от''' како света и лековита билка се смета за категорија на духовно наследство на земјата?
* ... дека родителите на [[Цар Самоил]] се погребани во преспанско-леринското село '''[[Герман (Леринско)|Герман]]'''?
* ... дека во местото '''[[Прора]]''' на островот [[Риген]] во [[Германија]] е изградено одморалиште кое претставува најголемиот угостителски објект во светот со сместивост од 20.000 легла?
* ... според три различни преданија, во гробницата „'''[[Струмин гроб]]'''“ е закопана сестра на [[Крале Марко]], ќерка на властелин од периодот пред средновековието или принцот [[Персеј]], роднина на Александар Македонски?
* ... највисоката точка во [[Холандија]] е ридот '''[[Фалсерберг]]''' со само 322,7 м?
* ... ирскиот композитор '''[[Џон Филд]]''' е творец на [[ноктурно]]то, подоцна популаризирано од [[Фредерик Шопен|Шопен]]?
* ... глумецот '''[[Никола Ристановски]]''' е роден во чешкиот град '''[[Острава]]'''?
* ... планината '''[[Плачковица]]''', според [[Потекло на името Плачковица|едно народно предание]], го добила името како место каде малиот [[Александар III Македонски|принц Александар]] е доведен за да престане да плаче и да стане јунак?
* ... дека '''[[едноотворни]]те''' (клунарите и клунестите ежови) се единствените [[цицачи]] што [[јајценосни животни|несат јајца]]?
* ... дека користењето на '''[[Катлановско Блато|Катлановското Блато]]''' било регулирано од властите уште од XI век?
* ... дека единственото населено место во '''[[Општина Вевчани]]''' е селото [[Вевчани]]?
* ... дека вулканската планина '''[[Олимп (Марс)|Олимп]]''' на [[Марс]] е висока дури 22 километри?
* ... дека [[чума]]та во Европа стигнала преку монголската војска на '''[[Златната Орда]]'''?
* ... дека гробницата во [[Кутлеш]] му припаѓа на кралот [[Филип III Аридеј]]?
* ... дека планината '''[[Славјанка]]''' подеднакво припаѓа и на [[Егејска Македонија|Егејска]] и на [[Пиринска Македонија]]?
==2013==
* ... се верува дека хунскиот водач '''[[Атила]]''' е погребан во подземна гробница, над која била навртена реката [[Тиса]]?
* ... археолошкото наоѓалиште [[Кале (Обедник)|Кале]] во демирхисарското село Обедник кај мештаните се нарекува '''„Куќата на Кралот“'''?
* ... во [[Македонија]] има 10 [[ендемизам|ендемски видови]] на '''[[каранфил]]и'''?
* ... '''[[гуџаратски јазик|гуџаратскиот]]''' е мајчин јазик на [[Махатма Ганди]] — „Таткото на Индија“ и [[Мухамед Али Џина]] — „Таткото на Пакистан“?
* ... '''[[номофобија]]та''' е патолошки страв од немање пристап до [[мобилен телефон]]?
* ... '''[[Алеф-број|Алеф-нула]]''' (<math>\aleph_0</math>) е најмалиот бесконечен кардинален број?
* ... во [[1970]] година британските власти ги преселиле Чагошаните од архипелагот '''[[Чагос]]''' за да можат [[Американци]]те да основаат воена база на истите?
* ... '''[[Розово фламинго|Розовото фламинго]]''' (''Phoenicopterus roseus'') се среќава и во [[Македонија]]?
* ... '''[[Природонаучен музеј на Македонија|Природонаучниот музеј на Македонија]]''' е основан во 1926 г.?
* ... Селото '''[[Б’с]]''', Кривопаланечко го има најкраткото име на населено место во [[Македонија]]?
* ... титулата '''[[Свет римски цар]]''' потекнува од надлежноста на неговите претходници врз [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] како владетели на [[Западно Римско Царство|Западното Римско Царство]] пред [[историја на папството|подемот на папството]]?
* ... познатиот македонски глумец '''[[Ристо Шишков]]''' се подготвувал да стане [[атомска физика|атомски физичар]] пред да се реши за глумата?
* ... [[Аралско Езеро|Аралското Езеро]] е сведено на поголема бара поради прекумерното користење на водата од реката '''[[Аму Дарја]]''' (негов единствен доток) за наводнување на [[памук|памучните]] полиња?
* ... [[Лазарополе|лазарополскиот]] кнез '''[[Ѓурчин Кокалески|Ѓурчин Кокале]]''' (1775–1863) важи за еден од првите македонски [[преродбеник|преродбеници]]?
* ... дека [[даб]]от бил обележје на древните [[крал на Македонија|македонски кралеви]] и свето дрво на [[словенска митологија|словенскиот]] бог [[Перун]] и [[германска митологија|германскиот]] бог [[Тор (бог)|Тор]]?
* ... единицата за тежина [[фунта (единица)|фунта]] во Македонија се нарекувала „'''[[Фунта (единица)#Македонска литра|литра]]'''“?
* ... '''[[јавански јазик|јаванскиот јазик]]''' го говорат околу 75,5 милиони луѓе — 30 % од населението на [[Индонезија]]?
* ...денес [[Валонски јазик|'''валонскиот јазик''']] се смета за [[Мртов јазик|скоро исчезнат јазик]], првенствено поради доминацијата на [[Француски јазик|францускиот јазик]] во [[Валонија]] и забраната за употреба на валонскиот јазик од 1952 година?
* ... покрај [[аритметичка средина|аритметичката]] и [[геометриска средина|геометриската]] средина, [[модус]]от, [[медијана]]та, и [[просек]]от се видови на '''[[Теореми за средна вредност|средна вредност]]'''?
* ... [[Тајланд]] е поделен на дури '''[[Покраини во Тајланд|76 покраини]]'''?
* ... [[западнофризиски јазик|фризискиот јазик]] е рамноправен со холандскиот во покраината [[Фризија (покраина)|Фризија]]?
* ... географскиот центар на Македонија се наоѓа во '''[[Длабок Дол]]''', во атарот на селото [[Долно Врановци]]?
* ... [[Википедија]] има '''[[Википедија:Список на википедии|изданија на вкупно 285 јазици]]'''?
* ... помеѓу XIV и XVI век, во [[Белорусија]] се користела '''[[белоруска арабица]]''', откако доселените [[Татари-Липки|Татари]] го усвоиле [[белоруски јазик|белорускиот јазик]], задржувајќи го писмото од татарскиот?
* ... кај екраните, секој [[пиксел]] е поделен на три „'''[[потпиксел]]и'''“ за трите основни бои (црвена, сина и зелена)?
* ... летот со „[[Сојуз 1]]“ го направил '''[[Владимир Комаров]]''' прв човек којшто летал во [[вселенско пространство|вселенското пространство]] повеќе од еднаш, но и прв човек којшто загинал за време на лет во вселената?
* ... според [[УНЕСКО]], во [[Македонија]] се зборуваат '''[[Список на загрозени јазици во Македонија|7 загрозени јазици]]'''?
* ... титулата '''[[свет римски цар]]''' потекнува од надлежноста на неговите претходници врз [[римокатоличка црква|римокатоличката црква]] како владетели на [[Западно Римско Царство|Западното Римско Царство]] пред [[историја на папството|подемот на папството]]?
* ... познатиот македонски глумец '''[[Ристо Шишков]]''' се подготвувал да стане [[атомска физика|атомски физичар]] пред да се реши за глумата?
* ... [[Аралско Езеро|Аралското Езеро]] е сведено на поголема бара поради прекумерното користење на водата од реката '''[[Аму Дарја]]''' (негов единствен дотек) за наводнување на [[памук|памучните]] полиња?
* ... [[Лазарополе|лазарополскиот]] кнез '''[[Ѓурчин Кокалески|Ѓурчин Кокале]]''' (1775–1863) важи за еден од првите македонски [[преродбеник|преродбеници]]?
* ... [[розово фламинго|розовото фламинго]] живее во [[Македонија]]?
* ... дека [[даб]]от бил обележје на древните [[крал на Македонија|македонски кралеви]] и свето дрво на [[словенска митологија|словенскиот]] бог [[Перун]] и [[германска митологија|германскиот]] бог [[Тор (бог)|Тор]]?
* ... [[Србија]] е поделена на '''[[окрузи во Србија|29 окрузи]]'''?
* ... покрај [[аритметичка средина|аритметичката]] и [[геометриска средина|геометриската]] средина, [[модус]]от, [[медијана]]та, и [[просек]]от се видови на '''[[Теореми за средна вредност|средна вредност]]'''?
* ... [[Тајланд]] е поделен на дури '''[[Покраини во Тајланд|76 покраини]]'''?
* ... [[западнофризиски јазик|фризискиот јазик]] е рамноправен со холандскиот во покраината [[Фризија (покраина)|Фризија]]?
* ... географскиот центар на Македонија се наоѓа во '''[[Длабок Дол]]''', во атарот на селото [[Долно Врановци]]?
* ... '''[[Природонаучен музеј на Македонија|Природонаучниот музеј на Македонија]]''' е основан во 1926 г.?
==2012==
* ... врвот на вулканот '''[[Чимборасо]]''' ([[Еквадор]]) е најоддалечената точка на [[Земја (планета)|Земјата]] од нејзиниот центар?
* ... [[Индија]] има дури '''[[Список на градови во Индија|45 града со повеќе од милион жители]]'''?
* ... езерото '''[[Лох Неј]]''' во [[Северна Ирска]] е најголемото езеро на [[Британски Острови|Британските Острови]]?
* ... '''[[Музеј на модерната книжевност|Музејот на модерната книжевност]]''' во [[Марбах на Некар|Марбах]] (Германија) е добитник на престижната [[Стерлингова награда]] за архитектура?
* ... во 2010, политичката групација '''[[БРИК]]''' е преименувана '''[[БРИКС]]''' со влегувањето на [[ЈАР]]?
* ... прочуениот ренесансен уметник '''[[Бенвенуто Челини]]''' бил повеќе пати осудуван за [[содомија]] и убиства?
* ... '''[[тајландски јазик|тајландскиот јазик]]''' има пет варијанти на употреба: улична, отмена, беседничка, верска и кралска?
* ... '''[[кукувија]]та''' (''Tyto alba'') е најраспространетата копнена птица во светот?
* ... '''[[Каролински Остров|Каролинскиот Остров]]''', кој е дел од [[Кирибатите]], била првата територија која на [[1 јануари]] [[2000]] година преминала во новиот милениум?
* ... со своите 634 м, новоизградената кула „'''[[Токиско небесно дрво]]'''“ е втора градба по височина во светот?
* ... '''[[Грампијански Планини|Грампијанските Планини]]''' зафаќаат речиси една половина од површината на [[Шкотска]]?
* ... [[Земја]]та не се [[Земјина ротација|врти]] исправено, туку нејзината '''[[осен наклон|оска е навалена]]''' за 23,44 [[Степен (агол)|степени]]?
* ... '''[[Стоболка]]та''' (''Spermophilus citellus'') е така наречена поради народното верување дека лечи од сто болести?
* ... во [[Африка]] има дури 535 јазици од групата '''[[банту-јазици|банту]]'''?
* ... во [[математика]]та постојат [[бесконечно множество|бесконечности]] со разни големини (кардиналности) кои се претставуваат со '''[[алеф-број]]'''?
* ... името на [[Охридско Езеро|Охридското Езеро]] е добиено од словенските доселеници, кои дошле од областа покрај реката '''[[Охрже]]''' во [[Чешка]]?
* ... неодамна пронајдената '''[[метална микрорешетка]]''' е најлесниот материјал на светот?
* ... '''[[Сојомбо (симбол)|националниот симбол на Монголија]]''' е всушност еден од знаците на едно [[Сојомбо писмо|постаро монголско писмо]]?
* ... на [[15 март]] [[1948]] започнала '''[[Заминување на децата од селото П’пли|евакуација на децата од селото П’пли]]''', при што било иселено 91 дете во 4 групи?
* ... како момче, '''[[Џозеф Далтон Хукер]]''' учествувал во експедицијата на [[Џејмс Кларк Рос]] со која било потврдено постоењето на [[Антарктик]]от?
* ... '''[[Ратхаус Хамбург|градското собрание на Хамбург]]''' има 647 соби, 6 соби повеќе отколку [[Бакингемска палата|Бакингемската палата]]?
* ... во [[македонскиот јазик]], покрај [[Вокатив|вокативни падежни остатоци]], постојат и '''[[Граматички категории на именките во македонскиот јазик|акузативни падежни остатоци]]'''?
* ... '''[[Костарика]]''' ја укинала својата армија во [[1949]] година?
* ... со уривањето на зградата во [[Скопски земјотрес 1963|скопскиот земјотрес во 1963]], фондот на '''[[Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“|Народната и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“]]''' бил привремено сместен во [[Даут-пашин амам|Даут-пашиниот амам]]?
==2011==
* ... според легендата, црквата '''„[[Црква „Св. Андреја“ (Киев)|Св. Андреја]]“''' во [[Киев]] била основана од [[Апостол Андреја]]?
* ... во почетокот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], '''[[Окупација на Македонија во Втората светска војна|окупирана Македонија]]''' била поделена помеѓу [[Царство Бугарија|Бугарија]], [[Италија]] и [[Нацистичка Германија|Германија]]?
* ... дизајнирањето на '''[[Лара Крофт]]''' било инспирирано од шведската пејачка Нене Чери?
* ... градот '''[[Зрењанин]]''' под отоманска власт паднал со помош на српското население на градот?
* ... во '''[[Македонија во Првата светска војна|Првата светска војна]]''' биле регрутирани најмалку 44.496 [[Македонци]] во српската армија?
* ... во [[2003]] година, '''[[трговија со дрога|глобалната трговија со дрога]]''' остварила приходи од 321,6 милијарди [[американски долар]]и?
* ... '''[[Хипарх]]''' се смета за основач на [[тригонометрија]]та?
* ... '''[[Халберштат]]''' е местото на првите документирани големи постојани [[оргули]], поставени во [[1361]] година?
* ... новиот '''[[Стадион Јувентус|стадион]]''' на [[ФК Јувентус]] бил изграден на местото на поранешниот Деле Алпи?
* ... '''[[миксомицети]]те''' се најбројни лигави габи?
* ... '''[[Атентат врз Велимир Прелиќ|атентатор]]''' на [[Велимир Прелиќ]] била [[Мара Бунева]]?
* ... во '''[[Музеј на македонската борба|Музејот на македонската борба]]''' (''на сликата'') се наоѓаат 109 восочни фигури од личности од македонската историја?
* ... '''[[морска милја|морската милја]]''' е единица за должина која изнесува околу една [[лачна минута]] географска должина долж некој меридијан?
* ... '''[[Вилхелм II (Германија)|Вилхелм II]]''' бил последниот цар и крал на Германија?
* ... '''[[Ариевско уверение|Ариевското уверение]]''' станало задолжителено за сите чиновници во [[Нацистичка Германија]]?
* ... '''[[Харието]]''' бил водач на банда салиски платеници во служба на [[Римско Царство|Римското Царство]]?
* ... '''[[тајане]]''' претставува македонски календарски обичај поврзан со празникот раѓањето на [[Свети Јован Крстител]]?
* ... '''[[Бабин Јар]]''' е местото каде на 29 и 30 септември 1941 година биле убиени најмалку 33.771 Евреи?
* ... '''[[Хилперик II (крал на Франките)|Хилперик II]]''' издал указ според кој им дозволил на жените да го наследуваат татковиот имот?
* ... '''[[Германско Царство|Германското Царство]]''' постоело до крајот на Првата светска војна?
* ... писателките од семејството '''[[Бронте (семејство)|Бронте]]''' своите дела првично ги издавале под машки псевдоними?
* ... '''[[Едвалд Боасон Хаген]]''' станал трет најдобар велосипедист во светот според UCI кога имал само 22 години?
* ... '''[[Пепи Манасков]]''', е прогласен за најдобар македонски ракометар на [[20 век]]?
* ... '''[[Шри Сатја Саи Баба]]''' тврдел дека е реинкарнација на Саи Баба од Ширди?
* ... '''[[Киевско-печерска лавра|Киевско-печерската лавра]]''' претставува најстаро православно светилиште на [[Источни Словени|Источните Словени]]?
* ... '''[[Филип Жилбер]]''' е првиот Белгиец во историјата, кој победил на трите Арденски класици во една година?
* ... '''[[Рајхсвер]]''' претставувале вооружени сили на Германија во периодот од 1919 до 1935 година?
* ... '''[[Работничка партија на Кореја|Работничката партија на Кореја]]''' во земјата владее од нејзиното основање во [[1949]] година?
* ... '''[[Хорарна астрологија|Хорарната астрологија]]''' е гранка на [[астрологија]]та, при што астрологот одговара на конкретно поставено прашање?
* ... '''[[Знаме на Обединетите Нации|знамето на Обединетите Нации]]''' е усвоено во [[1947]] година?
* ... функцијата '''[[Премиер на Прусија]]''' постоела од 1702 до 1947 година?
* ... Островот '''[[Свети Мартин (остров)|Свети Мартин]]''' во [[Карипско Море|Карипското Море]] е поделен на меѓу [[Франција]] и [[Холандија]]?
* ... '''[[Сава]]''', е река која ја обележува северозападната граница на Балканскиот Полуостров?
* ... со '''[[Договор од Троа (1420)|Договорот од Троа]]''', англиските владетели требало да го наследат престолот на Франција?
* ... '''[[ФК ЦСКА (Москва)|ПФК ЦСКА Москва]]''' е прв руски тим кој некогаш освоил [[УЕФА|европски куп]]?
* ... '''[[Сју Гарднер]]''' е тековниот извршен директор на Фондацијата Викимедија во Сан Франциско?
* ... '''[[Џон Тошак]]''' е актуелен селектор на Македонската фудбалска репрезентација?
* ... споменикот на '''[[Зебрњак]]''' е подигнат во чест на победата на српската војска во [[Кумановска битка|Кумановската битка]], која ја одлучила [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]]?
* ... на [[Китино Кале]] над [[Кичево]] постоела '''[[Олга Мицеска (споменик)|голема статуа]]''' ''(фотографија)'' на хероината [[Олга Мицеска]] која поради разголеноста веднаш по поставувањето била урната од страна на тогашните комунистички власти?
* ... '''[[Владимир Лисин]]''' е најбогатиот човек во Русија?
* ... '''[[Шајлок]]''' е лик во драмата [[Венецијански трговец]] на [[Вилијам Шекспир]]?
* ... '''[[Кумановски мировен договор|Кумановскиот договор]]''' стави крај на [[НАТО-во бомбардирање на СР Југославија|бомбардирањето на НАТО]] врз [[СР Југославија]]?
* ... '''[[Александар Литвиненко]]''' бил отруен со токсичниот радиоактивен изотоп полониум-210?
* ... '''[[Екарт Толе]]''' според „Њујорк Тајмс е најпопуларниот автор за духовниот живот во САД?
* ... во градот '''[[Хургада]]''', сончевите денови траат 3.800 часа годишно, што е еден од највисоките рекорди во светов?
* ... Од Македонија биле протерани повеќе од 10.000 '''[[Депортација на Евреите од Македонија|Евреи]]''' во логорот [[Треблинка]]?
* ... '''[[Езеро Восток|езерото Восток]]''' е најголемо од 150-те езера под ледената капа на [[Антарктик]]от?
* ... Република Македонија е потписник на '''[[Болоњска декларација|Болоњската декларација]]''' од 2003 година?
* ... '''[[Главоболка]]та''' се појавува најмалку еднаш кај 95% од луѓето и тоа најчесто на возраст од 20 - 40 години?
* ... забраната за прикажување на две дела на македонскиот уметник '''[[Александар Станковски]]''' во [[Малта]], предизвикала протести против [[цензура]]та во оваа држава?
* ... на '''[[Бахамите]]''' не се плаќа [[данок на доход]], [[данок на додадена вредност]] и [[данок на имот]], кои ја прават земјата една од оние со најконкурентни даночни режими?
* ...од првите повеќепартиски избори до денес, во [[Македонија]] продефилирале над сто '''[[Список на политички партии во Македонија|политички партии]]'''?
* ...и [[Сатурн]]овата месечина [[Титан (месечина)|Титан]] има свое „[[Охридско Езеро (Титан)|Охридско Езеро]]“, наречено во чест на [[Охридско Езеро|истоименото езеро]] во југозападна [[Македонија]]?
* ...eден фосил на '''[[Оклопни риби|оклопна риба]]''' (''[[Materpiscis|Materpiscis attenboroughi]]'') стар 380 милиони години поседува карактеристична градба која укажува на живородност?
* ... '''[[герилско градинарство|герилското градинарство]]''' опфаќа одгледување на растенија на земјиште кое е запуштено од неговиот законски сопственик, без негова дозвола?
* ...стадионот '''[[Камп ноу]]''' во Барселона има 98.787 седишта, со што е најголемиот стадион во Европа?
* ...македонската и украинската Википедија се единствените кирилични изданија на Википедија што го погодиле правилното име на '''[[Весли Снејдер]]'''?
* ...главниот лик од серијалот видеоигри „Half-Life“, '''[[Гордон Фримен]]''', никогаш не проговорил?
* ... византиското '''[[Биро за варвари]]''' претставува првата позната институција која била задолжена за меѓународните односи на една држава?
* ... во светот има 29 земји каде што '''[[Список на земји каде што францускиот е официјален јазик|францускиот јазик е официјален]]'''?
* ... '''[[Авети]]те''' се способни да ја завртат својата глава за речиси 360°?
* ... '''[[Стигма|стигмите]]''' кои ги имал Свети Пио сосема исчезнале пред да го напушти земскиот живот?
* ...инфраструктурата во '''[[Тавантинсују]]''' била толку добра што Часките од [[Кито]] до Куско пренесувале порака за само една седмица? (~1500 km)
==2010==
* ... '''[[Хаити]]''' е првата независна држава во Латинска Америка и воедно единствена држава која својата независност ја стекнала преку успешна буна на робови?
* ... '''[[Делавер]]''' е првата сојузна држава на САД и првата држава која го ратификувала [[Устав на Соединетите Американски Држави|уставот на САД]]?
* ...по зголемено внесување на [[јаглехидрат]]и, една десетина од [[Црн дроб|црнодробната]] маса може да постои како '''[[гликоген]]'''?
<li>... '''[[Боцвана]]''' е една од најслабо корумпираните држави во [[Африка]], на исто ниво со [[Португалија]]?
<li>... '''[[Стигма|стигмите]]''' кои ги имал '''[[Свети Пио]]''', во текот на животот, му исчезнале пред да го напушти земскиот живот?
<li>...матичниот народ на '''[[Монако]]''', ''Моначани'', е всушност '''[[Монако#Демографија|малцинство]]''' во својата држава?
<li>... дека инфраструктурата во '''[[Тавантинсују]]''' била толку добра што '''[[Часки]]те''' од [[Кито]] до [[Куско]] пренесувале порака за само една седмица?
<li>... '''[[Хаити]]''' е првата независна држава во '''[[Латинска Америка]]''' и воедно единствена држава која својата независност ја стекнала преку успешна буна на '''[[роб]]ови'''?
<li>... '''[[Делавер]]''' е првата [[Сојузни држави на САД|сојузна држава на]] [[САД]] и првата држава која го ратификувала '''[[Устав на САД|уставот на САД]]'''?
<li>... после зголемен внес на [[јаглехидрат]]и, една десетина од [[Црн дроб|црнодробната]] маса може да постои како '''[[гликоген]]'''?
<li>... '''[[Бутан]]''' е единствената држава во светот која мери '''[[среќа]]''' на своето население?
<li>... со своите шест фази на развој и петте различни писма на пишување, '''[[египетскиот јазик]]''' е еден од најстарите запишани јазици во светот?
<li>...според '''[[Закон за зачувување на масата|законот за зачувување на масата]]''', таа не може да се создаде или уништи, но може да се прераспореди во просторот и да се измени во различни типови на честички?
<li>... '''[[Боцвана]]''' е една од најслабо корумпираните држави во [[Африка]], на исто ниво со [[Португалија]]?
<li>...стадиумот на возрасна единка или [[имаго]] (за разлика од [[ларва]]та) на '''[[еднодневки]]те''' е краток и трае од неколку часа до неколку дена?
<li>... '''[[Јована Лудата]]''' имала 6 деца и сите станале европски монарси?
<li>...царот '''[[Фока (византиски цар)|Фока]]''' дошол на власт во [[Византија]] во 602. година со помош на [[Трки со двоколки|„партијата“ на Зелените]]?
<li>...[[Црна Гора]] имала само еден крал и тоа бил '''[[Никола I Петровиќ]]''' ?
<li>...последните '''[[мајански градови]]''' кои биле [[Шпанска колонизација на Јукатан|освоени од Шпанците]] биле [[Тајасал]] и [[Закпетен]]?
<li>...на островот [[Јап]] во [[Федералните Држави на Микронезија]] месното население користи камени пари од кои најголемите се 4 метри во [[пречник]], а најмалите до 0,3 метри во пречник?
<li>...на државата '''[[Тувалу]]''' ѝ се заканува опасност од потполно исчезнување од географската карта поради покачување на нивото на [[море]]то?
<li>...[[лондон]]ската '''[[Independent Group]]''' е предвесник на уметничкиот правец [[поп арт]]?
<li>...[[Нова Македонија]], [[Вечер (дневен весник)|Вечер]] и [[Битолски весник]] се најстарите дневни весници во Македонија?
<li>...[[Руанда]] е првата држава во историјата која избрала државно законодавство, а при тоа мнозинството биле жени?
<li>...според [[Кладистика|кладистичката]] систематика, [[Четириношци|четириножните]] [[‘Рбетници|‘рбетници]] припаѓаат на класата '''[[Резноперки|резноперкови риби]]'''?
<li>...познатото украсно црно дрво '''[[абонос]]''', е толку густо што тоне во [[вода]]?
==2009==
<!--<li>... '''[[SketchUp]]''' е бесплатен програм од [[Google]] наменет за лесно и брзо [[3Д моделирање]] на предмети, куќи, градежни објекти, направи и слично? ПОВЕЌЕ НЕ Е БЕСПЛАТЕН -->
<li>... дека '''[[шугејзинг]]от''' е правец на [[алтернативен рок|алтернативниот рок]], кој во раните 90-ти бил потиснат од далеку попопуларниот [[гранџ]]?
<li>... дека единствениот познат организам кој се смета за '''[[Биолошка бесмртност|биолошки бесмртен]]''' е медузата '''''[[Туритопсис нутрикула|Turritopsis nutricula]]'''''?
<li>... дека [[статуетка]]та '''[[Оскар]]''' стои на филмско тркало на кое се вгравирани пет средни кругови, секој од нив означува една од оригиналните гранки на академијата: глумци, режисери, сценаристи, продуценти и техничари?
<li>... дека голем број уметници од САД, меѓу кои [[Џими Хендрикс]], [[Кевин Костнер]], [[Меган Фокс]], [[Елвис Присли]] и [[Тина Тарнер]] имале предци кои припаѓале на народот '''[[Чероки]]'''?
<li>... дека [[паркур]]от е активност чијашто цел е движење од една точка до друга колку што е можно поефикасно и побрзо, користејќи ги претежно способностите на човечкото тело?
<li>... дека американскиот астроном и астрохемичар '''[[Карл Саган]]''' е автор на романот „[[Контакт (роман)|Контакт]]“ врз основа на кој во 1997 година е направен [[Контакт (филм)|филм под истиот наслов]] со [[Џоди Фостер]] во главната улога?
<li>... дека во '''[[Бутан]]''', единствената земја во светот во која е забранета продажбата на [[тутун]], луѓето на фасадите од куќите цртаат [[пенис]]и, верувајќи дека ќе ги заштитат од лоши духови ?
<li>... дека водното растение '''[[Волфија|Wolffia arrhiza]]''' од фамилијата [[Козлеци]] е најмалото [[Скриеносемени|цветно растение]] на светот?
<li>... дека во XIX век, '''[[Богородичната црква]]''' во [[Париз]] била толку запуштена, што урбанистите размислувале за нејзино уривање, па [[Виктор Иго]] го напишал романот „[[Sвонарот на Богородичната црква]]“ делумно и за да ја подигне јавната свест за неа?
<li>... дека во [[парапсихологија]]та, '''[[телепатија]]та''' се смета за форма на [[вонсетилно восприемање]] (ESP) и често се поврзува со [[прекогниција]]та и [[јасновидост]]а?
<li>... дека според '''[[Рационални очекувања|теоријата на Рационални очекувања]]''', во [[макроекономија]]та може да се постигне целосна вработеност доколку цените и платите би биле целосно флексибилни?
<li>... дека главниот град на [[Малезија]], '''[[Куала Лумпур]]''', е eдновремено и една од трите [[Административна поделба на Малезија|федерални територии]] во државата?
<li>... дека '''[[Марсиканската мечка]]''', која е подвид на [[кафеава мечка|кафеавата мечка]], живее единствено во централниот регион на [[Италија]], и останати се само уште 30-тина живи примероци?
<li>... дека [[Монголија]] била населена уште '''[[Историја на Монголија|пред 800.000]]''' години?
==2008==
<li>... дека на [[Ман (остров)|Ман]], островска територија во [[Ирското Море]], '''[[Локална управа на Ман|локалната управа]]''' се заснова на древните црковни парохии?
<li>... дека '''[[НХЛ]]''', професионалната лига во [[хокеј на мраз]] е формирана во [[Монтреал]], [[Канада]], во 1917 година од 4 канадски клубови?
<li>... дека од најпопуларната руска крими-серија на сите времиња, насловена како „'''[[Бригада (филм)|Бригада]]'''“ (2002) досега има снимено само 15 епизоди?
<li>... дека и покрај успехот во '''[[Бурските војни]]''', после кои е формирана [[Јужноафриканска Република|Јужноафриканската Унија]], [[Британија]] ги загубила своите поранешни меѓународни позиции?
<li>... дека на '''[[Велигденскиот Остров]]''', еден од островите на [[Полинезија]], има вкупно 887 монолитни камени кипови кои ги нарекуваат „Главите на Велигденскиот Остров“?
<li>... дека '''[[Кинеската астрологија]]''' се заснова на 12-годишниот циклус на ''Планетата - Дрво'' ([[Јупитер]]), а секоја од 12-те години е во знакот на некое животно?
<li>... дека [[Шерлок Холмс]] и неговиот пријател [[Др. Џон Вотсон]], замислените ликови од делата на [[Сер Артур Конан Дојл]], живееле заедно на адресата '''[[221Б Бејкер Стрит]]'''?
[[Image:Lippenbaer-24.jpg|right|130px|Тромава мечка]]
<li>... дека '''[[Грција]]''' има [[периферии на Грција|13 периферии]] и [[префектури на Грција|52 префектури]]?
<li>... дека '''[[Тромава мечка|тромавите мечки]]''' ''(на сликата)'' во некои предели на [[Индија]] и [[Бурма]] се сметаат за поопасни животни и од [[тигар]]от поради нивниот непредвидлив темперамент?
<li>... дека '''[[Карлос Кастанеда]]''', американскиот [[антропологија|антрополог]] и [[писател]], има [[перу]]анско потекло и дека е контроверзен бидејќи неговите теми се поврзани со [[шаманизам|шаманизмот]]?
<li>... дека [[Џорџ Вашингтон]] бил првиот [[Голем мајстор]] на Големата '''[[масони|масонска]]''' ложа на [[САД]], која подоцна згаснала?
<li>... дека '''[[Претседателски избори во САД 2008 година|овогодишните претседателски избори во САД]]''', на кои победи [[Демократска партија на САД|демократот]] [[Барак Обама]], се одржаа едновремено со избори за 33 места во [[Сенатот на САД]], избори за [[Конгресот на САД]], како и избори за гувернери во 11 [[сојузни држави на САД]]?
<li>... дека '''[[Само вистината победува|националното мото на Индија]]''' ''сатјамева џајате'' се наоѓа и на грбот на Индија, и е слично со националното мото на Чешка - ''pravda vítězí''?
<li>... дека во [[1889]]. познатиот пица-мајстор од [[Неапол]] [[Рафаеле Еспозито]], специјално за [[италија]]нската кралица [[Маргарита од Савоја]] приготвил пица во боите на италијанското знаме: [[зелена боја|зелена]] (од [[босилек]]от), [[бела боја|бела]] (од [[моцарела]]та) и [[црвена боја|црвена]] (од [[домат]]от) и ја нарекол токму '''„[[Пица#Видови пици|пица маргарита]]“'''.
<li>... дека познатиот [[окултизам|окултист]] '''[[Алистер Кроули]]''' се појавува на омотот на осмиот албум на [[Битлсите]], Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band?
<li>... дека кај [[Ладнокрвни животни|ладнокрвните животни]] кои немаат '''[[Y хромозом]]''', особено кај [[влекачи]]те, полот на младите зависи од температурата на која се одвивала [[квачење|инкубацијата]]?
<li>... дека најчесто машко име во [[Република Македонија]] е Александар, а најчесто женско име е Марија. Можете да го побарате и вашето има на '''[[список на најчести имиња]]'''.
<li>... дека најновиот [[микрообработувач]] кој го најави [[Интел]] за крајот од оваа година (наречен '''[[Туквила]]''') ќе содржи две милијарди [[транзистори]], и 30 мегабајти [[кеш меморија]]?
<li>... дека '''[[Археа|термоацидофилните археи]]''' живеат во екстремни средини, како на пример [[вулкан]]ски [[топол извор|топли извори]]?
<li>... дека според податоците од 2006-та се проценува дека има над 27.000 '''[[Јадрено оружје|јадрени оружја]]''' во сопственост на најмалку осум земји, од кои 96% отпаѓаат на [[САД]] и [[Русија]]?
<li>... дека '''[[Усеин Болт]]''', победникот и новиот светски рекордер на 100 и 200м од [[Летните олимписки игри - 2008]] во [[Пекинг]] е првиот атлетичар којшто победил на 100 и на 200м по [[Карл Луис]] во 1984?
<li>... дека режисерот [[Педро Алмодовар]] работел десет години на приказната за филмот '''[[Лошо образование]]''', а речиси сите улоги се машки?
<li>... дека во 2007 година, '''[[Аеродром Париз-Шарл де Гол|аеродромот Шарл де Гол во Париз]]''' бил на [[список на најфреквентни аеродроми во светот|прво место]] по сообраќај во [[Европа]] со 552,721 полетувања и спуштања, а втор по бројот на патници со 59,919,383 патници, по [[Аеродром Лондон-Хитроу|Лондон Хитроу]] со 68,068,554, и пред [[Аеродром Франкфурт|Франкфурт]] со 54,161,856?
==2005-2007==
<li>... дека [[Српски јазик|српскиот јазик]] има [[Срби#Јазик|два рамноправни изговора]] и [[Срби#Јазик|две рамноправни писма]]?
<li>... дека [[Елизабет Тејлор]] има виолетови очи, двократна лента од трепки, осум брака и два [[оскар]]и?
<li>... дека ''[[Битлс]]'' е прогласена за најголема група на сите времиња според списанието ''Rolling Stone''?
<li>... дека прв претседател на [[Друштво на писателите на Македонија|Друштвото на писателите на Македонија]] бил [[Блаже Конески]]?
<li>... дека многумина ја сметаат [[Ојлерова формула|Ојлеровата формула]]: <math>\mbox{e}^{i\pi}+1=0</math> за совршено математичко равенство?
<li>... дека во [[Множество|теоријата на множествата]] постојат две [[Множество#Околу бесконечните множества|бесконечности]]?
<li>... дека во [[Метрички простор|метричкиот простор]] е можно да се дефинира какво било растојание меѓу две точки?
<li>... дека вистинското име на [[Старословенски јазик|старословенскиот јазик]] е ''{{Уникод|Ѩ}}зъıкъ слов{{Уникод|ѣ}}ньскъıи'' (транслитерирано: ''językŭ slověnĭskyi'') што значи „''словенски јазик''“?
<li>... дека како за ретко кој јазик, за [[Старословенски јазик|старословенскиот]] биле создадени две писма: [[глаголица]] и [[кирилица]]?
<li>... дека со своите над 10 милиони жители, [[Русија|рускиот]] [[главен град]] [[Москва]] претставува најголем град во [[Европа]]?
<li>... дека [[Бети Дејвис]] е двократна [[оскар]]овка и според [[Американскиот филмски институт]] [[АФИ 100 години... 100 ѕвезди|втора најголема глумица на сите времиња]]?
<li>... дека [[Силвио Берлускони]], [[Италија|италијански]] стопанственик и политичар, е најбогатиот човек во Италија, со имот вреден 12.000.000.000 [[долар]]и во [[2005]] година?
<li>... дека [[амфиоксус|aмфиоксусот]] или ''копјестикот'' (единствен во поттипот главохордници) е примитивно рибовидно [[Животни|животно]] кое нема [[‘Рбет|‘рбетен столб]], но поседува многу други одлики на [[‘Рбетници|‘рбетниците]]?
<li>... дека од сите членки на [[ОН]] само [[Северна Кореја]], [[Куба]], [[Лихтенштајн]], [[Андора]], [[Монако]], [[Тувалу]] и [[Науру]] не се интегрирани во [[ММФ|Меѓународниот Монетарен Фонд]]?
<li>... дека тројца од членовите на групата [[Монти Питон]] се избрани меѓу педесетте најголеми комичари на сите времиња?
<li>... дека припадникот на типот ''[[жаркари|Cnidaria]]'' - [[Туритопсис нутрикула]] е единствен пример на бесмртно суштество?
<li>... дека постојат четири [[село|села]] и еден [[град]] со име [[Габрово]] и тоа во две различни држави?
<li>... ''[[Растенија|раститителните]] [[Клетка|клетки]]'', за разлика од животинските, покрај универзалните [[Органела|органели]] содржат и [[клеточен ѕид]], кој го содржи [[јаглехидрат]]от [[целулоза]] и често имаат [[пластид]]и во нивната [[цитоплазма]]?
<li>... дека [[Ундина|Клетвата на Ундина]] е медицински поим кој се однесува на една многу ретка состојба во која се губи неволевата контрола на дишењето, што резултира со потреба секој здив свесно да биде вдишуван и инициран?
<li>... дека ''[[Патек Филип]]'' им бил омилена марка часовници на [[Јосип Броз Тито]] и [[Алберт Ајнштајн]]?
<li>... дека [[Англија|англискиот]] [[ренесанса|ренесансен]] драматург и поет [[Бен Џонсон]] бил близок пријател со [[Вилијам Шекспир]]?
<li>... дека [[Тетауматафакатангихангакоауаотаматеаурехаеатурипукапихимаунгахоронукупокаифенуаакитанараху|Тетауматафакатангихангакоауаотаматеаурехаеатурипу
капихимаунгахоронукупокаифенуаакитанараху]] е име на рид во [[Нов Зеланд]] и е најдолгиот географски поим во светот?
<li>... дека [[лондон]]скиот ресторан [[Симпсонс на Стренд]] бил лулката на професионалниот [[шах]] во [[XIX век]]?
<li>... дека [[Габриел Гарсија Маркес]] е личен пријател со [[Фидел Кастро]]?
<li>... дека автор на [[Крушевски манифест|Крушевскиот манифест]] е [[Никола Киров Мајски]]?
<li>... дека [[кафе]]то, по [[нафта]]та е втора стока во светската трговија?
<li>... дека [[Артур Шницлер]] водел дневник целиот живот и тој содржи 8000 страници?
<li>... дека [[ЕФТА]] била замислена како алтернатива на [[Европска Унија|Европската Унија]]?
<li>... дека [[Кофи Анан]] е првиот Генерален Секретар на [[Обединетите Нации]] избран од редовите на вработените на организацијата?
<li>... дека [[Фес]] е трет најголем град во [[Мароко]]?
<li>... дека [[каури]] е најголемото дрво во [[Нов Зеланд]]?
<li>... дека [[Васил Главинов]] е основоположник на [[социјализам|социјализмот]] во [[Македонија]]?
<li>... дека [[Carpe diem]] на [[Латински јазик|латински]] всушност значи „зграпчи го денот“?
<li>... дека старото име на [[Софија]] било ''Сердика'', по [[Тракија|тракиското]] племе кое го населувало?<li>... дека [[Евлија Челебија]] е еден од најпознатите [[Отоманско Царство|отомански]] патеписци?
<li>... дека [[Никола Кињо]] е изумителот на првото возило на сопствен погон - [[автомобил]]от?
<li>... дека музејот на [[Стара скопска чаршија|Старата скопска чаршија]] се наоѓа во [[Сули ан]]?
<li>... дека парична единица во [[Андора]] е [[евро]]то?
<li>... дека најстар [[академик]] на [[МАНУ]] е [[Петар Хр. Илиевски]] роден ([[1920]]), а најмлад [[Катица Ќулавкова]] роденa ([[1951]])?
<li>... дека постојат речиси 50 [[церемонијални англиски грофовии]]?
<li>... дека [[Кирилични броеви|кириличните бројки]] биле систем на нумерација врз основа на [[Старословенско писмо|старословенската кирилица]]?
<li>... дека по новата [[дефиниција на планета|дефиниција]] [[Плутон (планета-џуџе)|Плутон]] престанува да се смета за [[планета]] и сега [[сончев Систем|Сончевиот Систем]] има само 8 планети?
<li>... дека „[[Брабус]]“ е фирма која се занимава со послепродажно штимање на возила од марките [[Мерцедес-Бенц]] и [[Мајбах]]?
<li>... дека македонскиот социолог [[Славко Милосавлевски]], бил [[дисидент]] во времето на [[социјализам|социјализмот]]?
<li>... дека [[шах]]овските фигури, освен кралот и кралицата, ги симболизираат четирите рода на војската: пешадија, коњица, слонови и бојни коли?
<li>... дека средновековното име на [[Дојран]] било ''Полин''?
<li>... дека [[лишаи]]те ретко се среќаваат во околината на индустриските објекти и големите градови?
<li>... дека античкиот театар во [[Скупи]] бил најголем на територијата на [[Македонија]]?
<li>... дека [[Јонатан (јаболко)|Јонатан]] е вид на [[јаболко]], кое потекнува од [[САД]]?
<li>... дека [[Алфа (биологија)|алфа-мажјаците]] добиваат 70 % од целиот [[секс]] во својата заедница?
<li>... дека [[Лувр|музејот Лувр]] во 2005 примил 7.3 милиони посетители?
<li>... дека [[цикасови|цикасовите растенија]] можат да растат дури и на [[карпа|карпеста]] подлога?
<li>... дека во некои места на Источна [[Србија]], [[Бугарски јазик|бугарскиот јазик]] се користи паралелно со [[Српски јазик|српскиот јазик]]?
<li>... дека најголемата слика на платно во светот се наоѓа во [[Дуждова палата|Дуждовата палата]]?
<li>... дека [[Блумфонтејн]] е еден од трите [[Главен град|главни градови]] на [[Јужноафриканска Република|Јужноафриканската Република]]?
<li>... дека данскиот режисер [[Ларс фон Триер]] е еден од основачите на нова радикална школа во филмографијата наречена "[[Догма 95]]"?
<li>... дека првата [[ФИФА Светско Првенство Маскоти|маскота]] на Светските Првенства во Фудбал е World Cup Willie од 1966-та година?
<li>... дека [[Димитар Андонов Папрадишки]] (1859-1954) е последниот македонски [[зограф]], а воедно и првиот македонски профан (нерелигиозен) сликар кој ги поставил темелите на западното [[сликарство]] во земјата?
<li>... дека во [[Стар Рим|Рим]] само најбогатите 10 % од жителите живееле во куќи, додека останатите живееле во станбени згради наречени [[инсула|инсули]]?
<li>... дека во XIX век бројот на луѓе кои пушеле [[пура|пури]] бил неспоредливо поголем од бројот на оние што пушеле [[цигара|цигари]]?
<li>... дека [[Тесеракт]]от е хиперкоцка која се простира во [[четврта димензија|четири просторни димензии]]?
<li>... дека ренесансниот композитор [[Џон Дауленд]] е најпознатиот композитор за [[лејта]] на сите времиња?
<li>... дека мислењето дека [[Јан ван Ејк]] го измислил [[маслено сликарство|масленото сликарство]] е заблуда кон која највеќе придонел италијанскиот историчар [[Џорџо Вазари]]?
<li>... дека во светот постојат јазици со повеќе од 20 [[падеж]]и?
<li>... дека [[Френк Херберт]], писателот на мегапопуларниот роман „[[Дина (роман)|Дина]]“ изјавил дека никогаш немал [[писателска блокада]]?
<li>... дека [[Туркменистан]]скиот диктатор '''[[Сапармурат Нијазов]]''' забранил спикерите да се шминкаат бидејќи самиот имал потешкотии да разликува маж од жена?
<li>... дека композиторот '''[[Јохан Себастијан Бах]]''' имал 20 деца со две жени (7 со првата и 13 со втората)?
<li>... дека првите '''[[Електрична гитара|електрични гитари]]''' биле хавајски гитари со вградени магнети?
<li>... дека '''[[Римско Царство|Римското Царство]]''' ги делела слободните луѓе на [[патриции]] и [[плебејци]]?
<li>... дека '''[[Доменико Скарлати]]''' е италијански композитор од барокниот период? <li>... дека трошокот за одржување на '''[[Версај]]''' заедно со издршката на кралскиот двор изнесувал околу 6% од буџетот на [[Франција]]? <li>... дека aко '''[[Европска Унија|Европската Унија]]''' би била една држава, би била седмата најголема држава во светот по површина и трета најголема по население, по [[Кина]] и [[Индија]]? <li>... дека работниот наслов на '''[[Евтини приказни]]''' е “Black Mask” (Црна Маска)?
<li>... дека '''[[жаркари]]те''' се сметаат за последни живи претставници од онаа група на [[животни]], од која треба да се бараат предците на сите други вистински [[ткивни животни]]?<li>... дека '''[[Клеопатра|Клеопатра VII Филопатор]]''' била последниот член на македонската [[Птоломејска династија]]?
<li>... дека државата во [[Античка Македонија]] не се финансирала од народот, туку од сопствени извори?
<li>... дека постојат разни територијални претензии кон [[Северен Пол|Северниот Пол]]?
dzrvecq2ynbi5flmp0k1hxw3g4pnfd7
Ѓавато (Гевгелиско)
0
10520
5608565
5543274
2026-08-12T14:17:26Z
Gurther
105215
5608565
wikitext
text/x-wiki
''Оваа статија се однесува на селото во [[Општина Богданци]]. За други географски поими, видете ја статијата [[Ѓавато]].''
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Ѓавато
| слика = Викиекспедиција Бојмија 168.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Влезот во селото
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Богданци}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 389
| година = 2002
| поштенски број = 1484
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 60
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=11 | lat_sec=44
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=32 | lon_sec=12
| слава =
| мрежно место =
| карта = Ѓавато во Општина Богданци.svg
}}
'''Ѓавато''' (понекогаш се среќава и како '''Ѓавото''') — село во [[Општина Богданци]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Богданци]].
== Потекло на името ==
Името на селото Ѓавато е добиена од именка од [[грчки јазик|грчко]] потекло, со значење, „премин“.
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа во областа [[Бојмија]], во западниот дел на територијата на [[Општина Богданци]], непосредно на левиот брег на реката [[Вардар]], чиј атар се допира со територијата на [[Општина Гевгелија]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=15 јули 2017|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|language=македонски|page=118}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 60 метри. Од градот [[Гевгелија]] е оддалечено 9 километри.<ref name="енциклопедија" />
Атарот зафаќа површина од 13,8 км<sup>2</sup>. На него обработливото земјиште зазема површина од 405,7 [[хектар]]и, на шумите отпаѓаат 592,1 хектар, а на пасиштата отпаѓаат 174,6 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Во атарот на селото се наоѓаат пумпи на [[Хидросистем Ѓавато|хидросистемот „Ѓавато“]], кој функционира од [[2002]] година како резултат на напорите за спас на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]].
== Историја ==
Подрачјето на Ѓавато е населено уште од [[доцна антика|доцната антика]], за што сведочи [[Рамниште (Ѓавато)|Рамниште]] (на работ на селото) и и утврдената населба на наоѓалиштето [[Мамино (Ѓавато)|Мамино]] 4 км на север.<ref name="АрхеоКарта" />
Во {{римски|19}} век, Ѓавато било македонско село во рамките на Гевгелиската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Кон крајот [[XIX век]], кога Македонија била во состав на [[Отоманското Царство]], во селото се бележи револуционерна дејност на [[ВМРО]]. На [[31 август]] [[1905]], легендарниот гевгелиски комита [[Леонид Јанков]] со уште двајца свои другари бил предаден и опколен од триилјадна турска восјка кај местото Ѓуров Дол во селото Ѓавато, по што си го одземал животот. На почетокот на [[XX век]] селото потпаѓа под црковно-пропагандното влијание на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].
Селото било срамнето со земја при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
== Стопанство ==
Во селото најзастапено е [[полјоделство]]то.<ref name="енциклопедија" /> Во селото функционираат продавници и земјоделска задруга.
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|528
|1953|532
|1961|554
|1971|512
|1981|509
|1991|508
|1994|485
|2002|438
|2021|389
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Ѓавато имало 320 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 151.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Ѓавато имало 416 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Јавата'' било мешано македонско и турско село со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 400 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Селото е средно по големина, без некои големи промени во населението. Така, во 1961 година селото броело 554 жители, а во 1994 година 485 жители, од кои 481 [[Македонци|Македонец]] и 2 [[Срби]].<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Ѓавато имало 438 жители, од кои 407 [[Македонци]], 21 [[Срби]]н, 6 [[Турци]] и 4 останати.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=15 јули 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 389 жители, од кои 350 [[Македонци]], 14 [[Македонски Срби|Срби]], 8 останати и 9 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|320|416|528|532|554|512|509|508|485|438|389}}
== Општествени установи ==
* Подрачно основно училиште
* Амбуланта
* Дом на културата
* Младински дом
== Самоуправа и политика ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 176.jpg|мини|300п|десно|Главната селска црква „Успение на Пресвета Богородица“]]
Селото влегува во рамките на [[Општина Богданци]], една од малкуте општини кои не биле изменети со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Богданци.
Во периодот 1950-1952, селото било седиште на некогашната општина Богданци, во која влегувале градот Богданци и селото Ѓавато.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната општина Богданци, во која покрај селото Ѓавато се наоѓале градот Богданци и селата Богородица, Селемли и Стојаково.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Богданци.
Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 377 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 328 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Успение на Пресвета Богородица“ - Ѓавато|Црква „Успение на Пресвета Богородица“]] — главна селска црква, подигната во [[1834]] година, а обновена во [[1893]] година од [[Андон Китанов]]
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|108}}</ref>
* [[Мамино (Ѓавато)|Мамино]] — утврдена населба од доцнантичко време
* [[Молникот (Ѓавато)|Молникот]] — населба од средниот век
* [[Рамниште (Ѓавато)|Рамниште]] — населба од доцнантичко време
* [[Селиште (Ѓавато)|Селиште]] — сакрален објект од средниот век
;Реки
* [[Вардар]] — селото е сместено на самиот нејзин лев брег
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
'''Личности родени во Ѓавато:'''
* [[Руска Делова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
'''Починати во Ѓавато:'''
* [[Леонид Јанков]] (1878-1905) — револуционер, војвода на [[МРО]]
<!--== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="160px">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 169.jpg|Запустен индустриски објект во селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 170.jpg|На влезот во селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 171.jpg|Срушен камен објект
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 172.jpg|Споменик на војводата [[Леонид Јанков]]
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 173.jpg|Издвоена камбанарија во селото
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Ǵavato, Bogdanci}}
{{Општина Богданци}}
[[Категорија:Ѓавато (Гевгелиско)| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Богдански села]]
[[Категорија:Села во Општина Богданци]]
tk3x7xunl80wfsk7mf0xrzmbde3e2hx
Стојаково
0
10522
5608607
5576207
2026-08-12T16:10:06Z
Gurther
105215
5608607
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Стојаково
| слика = Викиекспедиција до Бојмија 184.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Панорамски поглед на селото
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Богданци}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 1.451
| година = 2021
| поштенски број = 1488
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 60
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=9 | lat_sec=20
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=34 | lon_sec=39
| слава =
| мрежно место =
| карта = Стојаково во Општина Богданци.svg
}}
'''Стојаково''' — село во [[Општина Богданци]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Богданци]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 163.jpg|мини|300п|лево|Главната улица во селото]]
Населбата се наоѓа во областа [[Бојмија]], во јужниот дел на Гевгелиско-валандовската Котлина, на територијата на [[Општина Богданци]], чиј атар на тесен дел се допира со државната граница со [[Грција]]. Всушност, селото лежи на левата страна на реката [[Вардар]], недалеку од автопатот [[Скопје]]-[[Гевгелија]], а на самиот локален пат кон [[Богданци]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=11 јули 2017|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=286}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 60 метри. Од градот [[Гевгелија]] е оддалечено 8 километри.<ref name="енциклопедија" />
== Историја ==
Територијата на која лежи Стојаково била населена уште од античко време, а за тоа сведочат многубројните археолошки наоди пронајдени во негова близина.
Првобитната локација на Стојаково се наоѓала крај месноста Шипков Дол, во близина на денешната населба. Старото име на оваа населба е Трнова. Но, пред неколку векови со пустошењето на болеста чума, жителите на ова место биле принудени да ги напуштат своите родни огништа и да побараат ново место на кое ќе подигнат нова населба. Местото на кое се населиле е всушност денешната територија на која се наоѓа Стојаково.
Името Стојаково било дадено подоцна од причини што оваа населба се наоѓала на главниот пат, кој поврзувал важни региони (пат користен уште од антиката, [[Белград]] - [[Солун]]), па така тука во ановите останувале и отспивале голем број на трговци кои биле на пат. Првобитно бил нарекуван Стојакот (место каде што се останува, се стои, за подоцна да биде именувано како Стојаково, име кое и ден денес се користи).
Селото било тешко оштетено при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Вкупно 4 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Атарот е голем и зафаќа површина од 27,4 км<sup>2</sup>. На него преовладува обработливото земјиште на површина од 1.731 [[хектар]], на пасиштата отпаѓаат 644 хектари, а на шумите 141 хектар.<ref name="енциклопедија" />
Селото има полјоделско-сточарска функција.<ref name="енциклопедија" />
Населението во Стојаково претежно се занимава со одгледување на земјоделски производи (најмногу раноградинарски) пред сѐ поради погодната топла [[клима]] и силните средоземни влијанија кои продираат во овој регион. Исто така е застапено и одгледувањето на винова лоза од кое се прозведува квалитетно [[вино]] и [[ракија]].
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|1566
|1953|1646
|1961|1933
|1971|2063
|1981|2125
|1991|2048
|1994|2041
|2002|1931
|2021|1451
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Стојаково имало 1.520 жители, од кои 1.350 [[Македонци]], 80 [[Турци]] и 90 [[Роми]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 151.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Стојаково имало 1.724 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Стојаково било мешано македонско и турско село со 200 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 1.350 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Стојаково е големо село, коешто во 1961 година имало 1.933 жители, од кои 1.815 биле [[Македонци]], а 101 [[Србин]]. Во 1994 година, бројот се зголемил на 2.041 жител, од кои 2.010 жители Македонци, а 23 жители Срби.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Стојаково имало 1.931 жител, од кои 1.890 [[Македонци]], 36 [[Срби]], 1 [[Власи|Влав]] и 4 останати.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=11 јули 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живеел 1.451 жител, од кои 1.363 [[Македонци]], 1 [[Македонски Турци|Турчин]], 1 [[Македонски Власи|Влав]], 12 [[Македонски Срби|Срби]], 3 останати и 71 лице без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|1.520|1.724|1.566|1.646|1.933|2.063|2.125|2.048|2.041|1.931|1.451}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
;Образовни
* [[ОУ „Св. Кирил и Методиј“ - Стојаково|ОУ „Св. Кирил и Методиј“]] — централно основно училиште
;Општествени
* Пошта ([[Поштенски броеви во Македонија|1488]])
;Здравствени
* Амбуланта
;Културни
* Дом на културата
<gallery mode=packed heights=150px>
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 161.jpg|Спортската сала изградена во дворот на училиштето
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 165.jpg|Влезот на основното училиште
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 180.jpg|Амбулантата
</gallery>
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Стојаково било [[христијани|христијанско]] село во рамките на Гевгелиската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Богданци]], една од малкуте општини кои не биле изменети со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Богданци.
Во периодот 1950-1952, селото било седиште на некогашната општина Стојаково, во која влегувале селата Селемли и Стојаково.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната општина Богданци, во која покрај селото Стојаково се наоѓале градот Богданци и селата Богородица, Ѓавато и Селемли.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Богданци.
Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
=== Избирачко место ===
Во селото постојат избирачките места бр. 368 и 369 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=21 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на овие избирачки места биле запишани вкупно 1.379 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1572|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191213184039/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1572|archive-date=2019-12-13|dead-url=|accessdate=21 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
==== Штрковски гнезда ====
Во 2016 година енормно се зголемил бројот на штркови кои прават свои гнезда во селото. Поради ова жителите на Стојаково планираат покренување на иницијативи овие птици преселници да станат нивен заштитен знак, да се крстат семејствата штркови и да се собираат информации за нив - од каде доаѓаат, колку време престојуваат, колку принови имале и слично.
Месната заедница во Стојаково заедно со [[Македонско еколошко друштво|Македонското еколошко друштво]] направиле евиденција на гнездата и штрковите со помош на дрон. Летото во 2018 година биле изброени 208 штркови на 37 гнезда, 74 стари, а 134 млади.
Во селото освен на секој електричен столб и бандера, гнезда на штрковите има и на објекти. Поради нив Стојаково е посетувано од луѓе кои доаѓаат да ги фотографираат штрковите од близу. Месната заедница планира за таквата цел да се подигнат и две посматрачници.<ref name="sdk">{{наведена мрежна страница|url=https://sdk.mk/index.php/dopisna-mrezha/shtrkovite-vo-stojakovo-ke-dobijat-imina-biografii-oti-letovo-ima-37-gnezda/|title=Штрковите во Стојаково ќе добијат имиња и биографии оти летово има 37 гнезда|date=13 август 2018|work=Сакам Да Кажам|accessdate=13 август 2018}}</ref>
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref>
* [[Црква „Св. Недела“ - Стојаково|Црква „Св. Недела”]] — главна селска црква
* [[Црква „Св. Климент Охридски“ - Стојаково|Црква „Св. Климент Охридски”]] — католичка црква
;Споменици
* Бисти на народни борци од НОБ
<gallery mode=packed heights=120px>
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 155.jpg|Поглед на црквата „Св. Недела“
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 151.jpg|Католичката црква „Св. Климент Охридски“
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 149.jpg|Бисти на народни борци од НОБ
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 179.jpg|Штрково гнездо
</gallery>
== Редовни настани ==
* Првомајски традиционални трки — трки во повеќе дисциплини, како трка со коњи, трка со магариња, трка на сто метри (јуниори и сениори во машка и женска конкуренција), скокање со вреќи, трка со ролерки (почнувајќи од 2007 г.), трка на 3.000 метри, трка со велосипеди и влечење со јаже.
== Личности ==
;Родени во Стојаково
* [[Антон Стојанов (револуционер)|Антон Стојанов]] (? - 1903) — македонски револуционер, деец на ВМОК;
* [[Христо Попов (правник)|Христо Попов]] (1862-1933) — правник и политичар.
* [[Стефан Мандалов]] (1875 - 1903) — македонски револуционер, војвода на ВМОРО;
* [[Стојан Мандалов]] (1897 - 1933) — македонски револуционер, војвода на ВМРО;
* [[Димитар Ќорнаков]] (р. 1927) — историчар на уметноста;<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kalamus.com.mk/pdf_spisanija/patrimonium_4/000_1%20Spisanie%202010%20Bibliografija%20na%20Kornakov.pdf|title=II Р Е Г Л Е Д НА ПЕЧАТЕНИ КНИГИ, СТРУЧНО-НАУЧНИ ТРУДОВИ, СЦЕНАРИЈА И РЕПОРТАЖИ ОД ПРОФ. Д-Р ДИМИТАР ЌОРНАКОВ, ИСТОРИЧАР НА УМЕТНОСТА од 1956 до 2009 год|publisher=Каламус|accessdate=2012-05-13}}</ref>
* [[Анѓел Пеев]] (р. 1930) — македонски дигестивен хирург, редовен професор на Медицинскиот факултет во Скопје
* [[Васил Тоциновски]] (р. 1946) — македонски научник и писател;
;Починати во Стојаково
* [[Зафир Макаресов]] (? - 1907) — македонски револуционер
* [[Стојан Мандалов]] (1897 - 1933) — македонски револуционер, војвода на ВМРО.
== Култура и спорт ==
Во селото постојат повеќе спортски друштва, како:
* Риболовно друштво „Риболовец“
* Фудбалски клуб „Пролетер“
* Ловечко друштво „Тигар“
* Спортско друштво „Цико“
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="160px">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 162.jpg|Улица во селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 150.jpg|Сретселото во Стојаково
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 160.jpg|Стара куќа во селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 171.jpg|Бандери со штркови гнезда
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 178.jpg|Спортската сала
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Stojakovo}}
{{Општина Богданци}}
[[Категорија:Стојаково| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Богданци]]
nq6n2qlss76ujryq87uhb86y2t35iue
Градец (Валандовско)
0
10564
5608570
5607448
2026-08-12T14:22:58Z
Gurther
105215
5608570
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Градец}}
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Градец
| слика = Поглед на Градец.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Воздушен поглед на селото
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Валандово}}
| област =
| население = 3
| година = 2021
| поштенски број = 2464
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 105
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=22 | lat_sec=45
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=24 | lon_sec=05
| слава =
| мрежно место =
| карта = Градец во Општина Валандово.svg
}}
'''Градец''' — село во [[Општина Валандово]], во околината на градот [[Валандово]].
Поради планот за изградба на [[ХЕЦ „Градец“]], жителите биле иселени во соседното село [[Удово]] во 1960-тите години, но бидејќи изградбата на браната и хидроцентралата никогаш не се случила, во поново време во него повторно се забележани жители.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://star.dnevnik.com.mk/?pBroj=2600&stID=42874|title=Градец го потопи неизградена акумулација|date=2016-03-04|work=[[Дневник (дневен весник)|Дневник]]|accessdate=2024-01-28|archive-date=2016-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304205629/http://star.dnevnik.com.mk/?pBroj=2600&stID=42874|url-status=dead}}</ref>
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Поглед на Градец 2.jpg|мини|300п|лево|Воздушен поглед на селото со поглед на [[Регионален пат 1102|регионалниот пат 1102]] низ него]]
Селото се наоѓа во северозападниот дел на територијата на [[Општина Валандово]], во [[Демиркаписка Клисура|Демиркаписката Клисура]], на левиот брег на реката [[Вардар]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија: географски, демографски, и аграрни обележја|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|pages=84}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 105 метри.<ref name="енциклопедија" />
Низ селото поминува [[Регионален пат 1102|регионалниот пат 1102]], кој го поврзува [[Скопје]] со [[Гевгелија]], и пред изградбата на автопатската делница Демир Капија-Смоквица претставувал дел од [[Европски пат Е75|европскиот коридор Е75]].
Тоа е сместено во подножјето на [[Градешка Планина]], а низ него поминува [[Градечка Река (Вардар)|Градечка Река]], чиј влив во [[Вардар]] е во самото село.
Поради планот за изградба на [[ХЕЦ „Градец“]], жителите се иселени во [[Удово]] во 1960-тите години.
== Историја ==
Подрачјето на Градец е населено барем од [[Доцна антика|доцноантичкото време]], за што сведочат остатоците од населба на наоѓалиштето [[Градиште (Градец)|Градиште]], западно од селото.<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|54}}</ref>
Селото било срамнето со земја при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
== Стопанство ==
Атарот на селото зафаќа простор од 11,2 км<sup>2</sup>.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|580
|1953|613
|1961|558
|1971|355
|1981|24
|1991|4
|1994|0
|2002|0
|2021|3
}}
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Градец живееле 550 жители, сите [[Македонци]].<ref name=":0">[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_30.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр. 155.]</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Градец имало 712 [[Македонци]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref name=":1">D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 104-105.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Градец било мешано македонско и турско село со 20 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 500 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Селото било наполно иселено по 1991 година, кога што броело четири жители.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Градец немало жители.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=28 јануари 2024}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 3 жители, сите [[Македонци]].<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|550|712|580|613|558|355|24|4|0|0|3}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
* Поранешно основно училиште
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Градец било македонско село во [[Тиквешка Каза|Тиквешката Каза]] на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Валандово]], една од малкуте општини кои не биле изменети со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Валандово.
Во периодот 1955-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Валандово.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната општина Удово, во која покрај селото Градец се наоѓале градот селата Ајранли, Дразни, Баракли, Башали, Вејсели, Ѓулели, Јосифово, Плавуш, Терзели и Удово. Во периодот 1950-1952, селото било дел од некогашната општина Удово, во која влегувале селата Аразли, Баракли, Башали, Градец, Ѓулели и Удово.
=== Избирачко место ===
Селото е опфатено во избирачкото место бр. 0291 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на основното училиште во селото [[Удово]]. Во ова избирачко место е опфатено и селото Удово.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 700 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Локални избори во Македонија (2021)|локалните избори во 2021 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 668 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati2021lokalni1krug.sec.mk/mk/mayr/r/11-398|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20240114193442/https://rezultati2021lokalni1krug.sec.mk/mk/mayr/r/11-398|archive-date=2024-01-14|dead-url=|accessdate=28 јануари 2024|title=архивски примерок|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
[[Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Градец.jpg|мини|300п|десно|Главната селска црква „Св. Димитриј“]]
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта"/>
* [[Градиште (Градец, Валандовско)|Градиште]] — градиште од доцноантичкото време.
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Св. Димитриј“ - Градец|Црква „Св. Димитриј“]] — главната селска црква;
* [[Црква „Св. Атанасиј“ - Градец|Црква „Св. Атанасиј“]] — манастирска црква; и
* [[Црква „Св. Петка“ - Градец|Црква „Св. Петка“]] — најновата селска црква. Камен-темелник удрен на 1 октомври 2014 година;<ref>[http://denesen.mk/web/?p=298666 ''Камен темелник на црквата „Света Петка“ во валандовско Градец'']{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
;Манастири
* [[Градешки манастир]] — манастир во селото
;Реки<ref name="Реки во Македонија">{{РекиМак|страница=24}}</ref>
* [[Градечка Река (Вардар)|Градечка Река]] — река низ селото, притока на [[Вардар]]
* [[Јаворина]] — мала река, западно од селото, притока на Вардар
;Острови
* [[Градечки Острови]] — речни острови кај Градец во Вардар
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
;Родени во или по потекло од Градец
* [[Јанаки Абрашев]] (1889 - ?) - македоно-одрински доброволец од четата на [[Кочо Хаџиманов]], четата на [[Дончо Златков]], 4 чета на 14 воденска дружина<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 11.</ref>
<!--== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Крст на Свети Ѓорѓи.jpg|Крст на Свети Ѓорѓи
Податотека:Градечка Река (Валндовско).jpg|Градечка Река
Податотека:Речен остров кај Градец 3.jpg|Голем речен остров кај Градец
Податотека:Градешки манастир.jpg|Манастирот „Св. Атанасиј“
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Градец 17.jpg|Воздушен поглед на главната селска црква
Податотека:Црква „Св. Атанасиј“ - Градец 8.jpg|Манастирската црква „Св. Атанасиј“
Податотека:Црква „Св. Петка“ - Градец 8.jpg|Најновата селска црква „Св. Петка“
Податотека:Гробишта во Градец.jpg|Селските гробишта
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Општина Валандово]]
* [[Валандово]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Извори ===
* Монографија Градец - Скопје; Илија Московски
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Gradec, Valandovo|Градец}}
* [http://star.dnevnik.com.mk/?pBroj=2600&stID=42874 Градец го потопи неизградена акумулација] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160304205629/http://star.dnevnik.com.mk/?pBroj=2600&stID=42874 |date=2016-03-04 }} — Дневник
{{Општина Валандово}}
[[Категорија:Градец (Валандовско)| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Валандовски села]]
[[Категорија:Села во Општина Валандово]]
21y1zxndbz77aleeggaldc7rvxfy02c
Јосифово
0
10568
5608595
5607287
2026-08-12T15:49:03Z
Gurther
105215
5608595
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Јосифово
| слика = Поглед на Јосифово.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Воздушен поглед на селото
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Валандово}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 1.651
| година = 2021
| поштенски број = 2462
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 68
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=19 | lat_sec=54
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=28 | lon_sec=31
| слава =
| мрежно место =
| карта = Јосифово во Општина Валандово.svg
}}
'''Јосифово''' (порано: '''Калучково''') — село во [[Општина Валандово]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Валандово]].
Во атарот на селото се наоѓаат селата [[Горна Маала]] и [[Калково]], кои биле прогласени за самостојни населби во 2014 година,<ref>{{наведено списание | last = | first = | authorlink = | coauthors = | year = 2014 | month = | title = Закон за изменување и дополнување на законот за територијалната организација на локалната самоуправа во Република Македонија | journal = Службен весник на Република Македонија | publisher = | location = | volume = | issue = 149 | pages = 1 | doi = | id = | url = http://www.gazibaba.gov.mk/business/media/pdf/zakonska_regulativa/ogb/zakon_za_teritorijalnata_organizacija_na_lokalnata_samouprava_vo_rm/6_id_zakon_za_teritorijalna_organizacija_na_ls_vo_rm_149_13102014.pdf | format = | accessdate = | lang-hide = | lang = | archive-date = 2020-10-28 | archive-url = https://web.archive.org/web/20201028151027/http://www.gazibaba.gov.mk/business/media/pdf/zakonska_regulativa/ogb/zakon_za_teritorijalnata_organizacija_na_lokalnata_samouprava_vo_rm/6_id_zakon_za_teritorijalna_organizacija_na_ls_vo_rm_149_13102014.pdf | url-status = dead }}</ref> но катастарски сѐ уште припаѓаат на Јосифово и поради тоа за нив нема никакви податоци за број на население, односно истите се сметаат во селото Јосифово.
== Потекло и значење на името ==
[[Податотека:Поглед на Јосифово 2.jpg|мини|300п|лево|Поглед на главната селска црква „Успение на Пресвета Богородица“ со дел од селото]]
Името на селото потекнува од личното име Јосиф, што е библиско име, и додавката -ово. Според поново именување, името на селото е дадено по народниот херој од НОБ, [[Јосиф Јосифовски|Јосиф Јосифовски-Свештарот]].<ref name="Речник-Иванова">{{Речник-Иванова|40}}</ref>
За време на бугарската управа селото го носело името '''Крумово''', додека за време на српската управа било именувано како '''Караѓорѓевац'''.<ref name="Речник-Иванова"/>
== Географија и местоположба ==
Ова големо село се наоѓа во областа [[Бојмија]], во западниот дел на територијата на [[Општина Валандово]], на патот [[Валандово]]-[[Удово]], чиј атар на тесен дел со допира со [[Гевгелиско Поле|Гевгелиското Поле]], односно со територијата на [[Општина Гевгелија]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија: географски, демографски, и аграрни обележја|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|pages=141}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 68 метри. Од градот [[Валандово]], селото е оддалечено 9 километри.<ref name="енциклопедија" />
Покрај селото поминува [[Регионален пат 1105|регионалниот пат 1105]], кој го поврзува гевгелиското село [[Миравци]] со [[ГП „Дојран“|граничниот премин „Дојран“]].
Селото се наоѓа во близина на течението на реката [[Вардар]]. Јосифово е ново и современо населено место. Селото традиционално било поделено на две маала, Горно и Долно Маало, кои се меѓусебно раздалечени. Поголемо по површина и побројно по население е Долното Маало. Во 2014 година, [[Горна Маала]] е одвоена и прогласена за самостојно село.
Со белези на руралност, сепак може да се истакне дека селото е урбанизирано, со изградена канализација, две медицински установи (амбуланти), основно училиште, пошта, бензинска пумпа, културен дом, голем и мал спортски терен, маркети, земјоделски аптеки, медицинска аптека како и други погодности кои треба да ги ужива денешниот човек, особено во селска средина. На ова село е надоврзано селото [[Калково]], кое се наоѓа на северната страна од Јосифово и е населено со [[Турци]].
== Историја ==
[[Податотека:Josifovo, del vo 1931.jpg|мини|300п|десно|Дел од селото во 1931 година]]
Во селото преовладува македонско население, а во него живеат и значителен број [[Македонски Срби|Срби]]. Првично, потесната област во која се наоѓа Јосифово, може да се сретне и под името '''Калучково'''. Инаку, историјата сведочи дека селото најпрво било колонизирано со српско население, во време на [[Кралство Србија|српската окупација]], кога областа влегува во склоп на Србија, по [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]]. Во тоа време, на Србите им биле поделени најплодните земјоделски површини, а селото се викало '''Караѓорѓевац''', во чест на српската кралска династија [[Караѓорѓевиќи|Караѓорѓевиќ]].
Токму во времето на српската окупација, поточно во [[1931]] година, Јосифово (тогашен Караѓорѓевац) го зафатил силен [[Валандовски земјотрес (1931)|земјотрес]], кога селото целосно било срамнето со земја.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref> Тогаш, во посета на околината, па и на самото Јосифово пристигнал кралот на стара [[Југославија]], [[Александар II Караѓорѓевиќ|Александар Караѓорѓевиќ]].
Во [[1941]] година, селото влегува во состав на Бугарија и името му е променето во '''Крумово''', по бугарскиот хан [[Крум]]. По [[Втора светска војна|Втората светска војна]], селото го добива сегашното име по познатиот комунистички народен херој од Гевгелија [[Јосиф Јосифовски|Јосиф Јосифовски - Свештарот]]. Во дворот на селската амбуланта на Јосифово има поставено спомен обележје во сеќавање на херојот кој е патрон на [[село]]то.
== Стопанство ==
[[Податотека:Продавница во Јосифово.jpg|мини|300п|десно|Продавница во селото]]
Атарот на селото зафаќа површина од 19 км<sup>2</sup>. На него преовладува обработливото земјиште на површина од 809 [[хектар]]и, на пасиштата отпаѓаат 476 хектари, а на шумите 390 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Селото, во основа, има полјоделска функција. Во селото работат продавници и други услужни објекти.<ref name="енциклопедија" />
[[Земјоделие|Земјоделските]] култури отсекогаш биле извор на издршка за поголемиот дел од граѓаните на Јосифово. Интересен е фактот дека почвата во јосифовскиот атар е една од трите најплодни почви во [[Македонија]].
Во минатото, но и денес, полето околу селото изобилува со плодни услови за најразлични земјоделски култури. За време на поранешната [[СФРЈ]], пласманот на земјоделските производи се обезбедувал полесно преку земјоделската задруга „Црвена Ѕвезда-Јосифово“.
Во поново време, традиција стана одгледувањето на [[зелка]]. Освен тоа, во Јосифово се огледува [[винова лоза]], [[бостан]], [[компир]], [[домати]], [[краставици]], [[пиперки]] и други култури на помали површини. Доста застапени се и овошните насади. Особено карактеристичен белег за Валандовската општина, па и за Јосифово се јапонските јаболки, кои можат да се сретнат на значителни површини. Кивите исто така успеваат на ова поднебје. Освен тоа, во Јосифово се среќаваат и насади на [[маслинки]].
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|865
|1953|905
|1961|951
|1971|1199
|1981|1552
|1991|1733
|1994|1721
|2002|1730
|2021|1651
}}
Според податоците од 1873 година во „[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]“, селото имало 170 домаќинства со 445 жители муслимани.<ref>„Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр. 194-195.</ref>
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Јосифово живееле 800 жители, сите [[Турци]].<ref name=":0">[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_30.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр. 162.]</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Калусково'' било турско со 500 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 650 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Јосифово е големо село, коешто во 1961 година броело 951 жител, од кои 628 биле Македонци, 248 Срби, 46 Црногорци, 22 Турци и седум жители Хрвати, а во 1994 година двојно повеќе односно 1.721 жител, од кои 1.276 биле Македонци, 241 Турчин и 185 Срби.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Јосифово имало 1.730 жители, од кои 1.266 [[Македонци]], 274 [[Македонски Турци|Турци]], 174 [[Македонски Срби|Срби]] и 16 останати.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=4 август 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живеел 1.651 жител, од кои 1.116 [[Македонци]], 2 [[Македонски Албанци|Албанци]], 376 [[Македонски Турци|Турци]], 3 [[Македонски Роми|Роми]], 97 [[Македонски Срби|Срби]], 9 останати и 48 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
Низ годините ова било вкупното население и етничка припадност на населението во Јосифово:
{| class="wikitable"
|-
! Година
! Македонци
! Албанци
! Турци
! Роми
! Срби
! {{крат|Ост.|Останати}}
! {{крат|б.п.|Лица без податоци}}
! Вкупно
|- style="text-align:center;"
| 1948
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| —
| '''865'''
|- style="text-align:center;"
| 1953
| 559
| 0
| 32
| 0
| 256
| 58
| —
| '''905'''
|- style="text-align:center;"
| 1961
| 628
| 0
| 22
| —
| 248
| 53
| —
| '''951'''
|- style="text-align:center;"
| 1971
| 888
| 0
| 35
| 0
| 202
| 74
| —
| '''1.199'''
|- style="text-align:center;"
| 1981
| 1.109
| 0
| 176
| 0
| 197
| 70
| —
| '''1.552'''
|- style="text-align:center;"
| 1991
| 1.255
| 0
| 260
| 0
| 161
| 57
| —
| '''1.733'''
|- style="text-align:center;"
| 1994
| 1.276
| 0
| 241
| 0
| 185
| 19
| —
| '''1.721'''
|- style="text-align:center;"
| 2002
| 1.266
| 0
| 274
| 0
| 174
| 16
| —
| '''1.730'''
|- style="text-align:center;"
| 2021
| 1.116
| 2
| 376
| 3
| 97
| 9
| 48
| '''1.651'''
|}
<small>* Извор: [[Државен завод за статистика на Република Македонија]] (1948-2021), според податоци од официјалните пописи во соодветните години</small>
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
* [[ОУ „Страшо Пинџур“ - Јосифово|Основно училиште „Страшо Пинџур“]], деветгодишно основно училиште
* Детска градинка (стара и нова)
* Пошта ([[Поштенски броеви во Македонија|2462]])
* Амбуланта
* Дом на културата
* Месна заедница
* Агенција за поттикнување на развојот на земјоделството
<gallery mode="packed" heights="140px">
Податотека:Нова градинка во Јосифово.jpg|Детската градинка
Податотека:Пошта во Јосифово.jpg|Поштата
Податотека:Амбуланта во Јосифово.jpg|Амбулантата
Податотека:ОУ „Страшо Пинџур“ - Јосифово 5.jpg|Основното училиште
Податотека:Спортска сала во Јосифово.jpg|Спортската сала
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 264.jpg|Месната заедница
</gallery>
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, ова било турско село во рамките на Дојранска каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Валандово]], една од малкуте општини кои не биле изменети со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Валандово.
Во периодот 1955-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Валандово.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната општина Удово, во која покрај селото Јосифово се наоѓале селата Ајранли, Дразни, Баракли, Башали, Вејсели, Градец, Ѓулели, Плавуш, Терзели и Удово. Во периодот 1950-1952, селото било седиште на некогашната општина Јосифово, во која влегувале селата Ајранли, Вејсели, Јосифово, Плавуш и Терзели.
=== Избирачко место ===
Во селото постојат избирачките места бр. 0287, 0288 и 0289 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во основното училиште, амбулантата и продавницата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=21 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на овие избирачки места биле запишани вкупно 1.207 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1572|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191213184039/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1572|archive-date=2019-12-13|dead-url=|accessdate=21 декември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Локални избори во Македонија (2021)|локалните избори во 2021 година]], на овие избирачки места биле запишани вкупно 1.209 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati2021lokalni1krug.sec.mk/mk/mayr/r/11-396|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20240220200659/https://rezultati2021lokalni1krug.sec.mk/mk/mayr/r/11-396|archive-date=2024-02-20|dead-url=|accessdate=11 февруари 2024|title=архивски примерок|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Успение на Пресвета Богородица“ - Јосифово|Црква „Успение на Пресвета Богородица“]] — главна селска црква
;Џамии
* Во минатото во селото постоела џамија
;Споменици
* Споменик на народниот херој [[Јосиф Јосифовски|Јосиф Јосифовски-Свештарот]]
;Острови
* [[Ади (Јосифово)|Јосифовски ади]] — речни острови кај Јосифово во [[Вардар]]
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Речни острови кај Јосифово.jpg|Речни острови кај Јосифово во Вардар
Податотека:Споменик на Јосиф Јосифовски - Свештарот во Јосифово.jpg|Споменик на Јосиф Јосифовски
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 228.jpg|Главната селска црква „Успение на Пресвета Богородица“ (2017 г.)
</gallery>
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
;Родени во или по потекло од Јосифово
* [[Михајло Зориќ]] — македонски ветеринар
== Култура и спорт ==
КУД „Младост“ од Јосифово е едно од најмладите културно-уметнички друштва во [[Општина Валандово|Валандовската општина]]. Создадено е зимата 1989-1990 година од група активисти, граѓани на Јосифово. Во негов состав работат фолклорната, пејачката, драмскатата и ликовната секција, како и секција за плетење, везење и ткаење. Опфаќа голем број на деца и млади. За кратко време од своето постоење стана главен носител на културно-забавниот живот во Јосифово и пошироко. Во изминативе години ова друштво има учествувано на фолклорни фестивали во земјата и странство.
Традиција за Јосифово е турнирот во [[мал фудбал]] „Јосифовско лето“, кој се одигрува на малиот фудбалски терен во дворот на училиштето. На него земаат учество фудбалски екипи од цела Македонија. Турнирот се одржува во текот на август.
Младите го препознаваат Јосифово и по меморијалниот рок хепенинг „Цале“, кој се одржува секоја година кон крајот на месец август. Учество на овој настан земаат голем број музички рок состави од цела Македонија и пошироко.
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Josifovo, stara dzamija, 1931.jpg|Старата џамија (1931 г.)
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 229.jpg|Стара трафостаница
Податотека:Градинка во Јосифово 2.jpg|Влезот во старата градинка
Податотека:Градинка во Јосифово.jpg|Старата градинка
Податотека:Речниот остров Јосифово кај истоименото село.jpg|Речен остров кај селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 262.jpg|Фудбалскиот стадион
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 263.jpg|Табла за Агенцијата за поттикнување на земјоделството
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 270.jpg|Улица во селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 271.jpg|Улица во селото
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Општина Валандово]]
* [[Валандово]]
* [[Бојмија]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Josifovo}}
{{Општина Валандово}}
[[Категорија:Јосифово| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Валандовски села]]
[[Категорија:Села во Општина Валандово]]
36iayyixg520djjelt9kp679hpki9ih
Удово
0
10579
5608568
5607936
2026-08-12T14:21:39Z
Gurther
105215
5608568
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Удово
| слика = Поглед на Удово 2.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Воздушен поглед на Горното Маало на селото
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Валандово}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 766
| година = 2002
| поштенски број = 2464
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 90
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=20 | lat_sec=35
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=26 | lon_sec=34
| слава =
| мрежно место =
| карта = Удово во Општина Валандово.svg
}}
'''Удово''' — село во [[Општина Валандово]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Валандово]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Поглед на Удово.jpg|мини|300п|лево|Поглед на селото од [[Давидовски манастир|Давидовскиот манастир]]]]
Ова некогаш значајно село се наоѓа во областа [[Бојмија]], во западниот дел на територијата на [[Општина Валандово]], чиј атар се допира со левиот брег на реката [[Вардар]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија: географски, демографски, и аграрни обележја|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|pages=306}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 90 метри. Од градот [[Валандово]], селото е оддалечено 13 километри.<ref name="енциклопедија" />
Во селото се вкрстуваат регионалните патишта [[Регионален пат 1102|Р-1102]] и [[Регионален пат 1105|Р-1105]]. Регионалниот пат 1102, кој го поврзува [[Скопје]] со [[Гевгелија]], пред изградбата на автопатската делница Демир Капија-Смоквица претставувал дел од [[Европски пат Е75|европскиот коридор Е75]].
Кај селото, во реката Вардар, се наоѓа вториот по големина [[Список на острови во Македонија|остров во Македонија]] (и најголемиот [[Средорек|речен остров]] во земјата), наречен [[Удовски Остров]], чија површина изнесува 6 [[хектар]]и.<ref>{{наведено списание|last=Милевски|first=Ивица|date=2013|title=За островите во Република Македонија|url=http://www.igeografija.mk/MGD/Razgledi-47-2013/03-Ivica-islands.pdf|journal=Географски разгледи|volume=47|pages=}}</ref>
== Историја ==
[[Податотека:Udovo, 1931.jpg|мини|300п|десно|Селото во 1931 година]]
Удово бележи постара историја. Порано, во селото живееле претежно [[Турци]] и неколку куќи [[Власи]]. Старото село се наоѓало во денешното Долно (Удово) Маало. Со текот на годините, Турците се иселиле во Турција и во Скопје, додека Власите во иселиле во [[Гевгелија]].
Со изградбата на вардарската железница (линијата Скопје-Солун), Удово станало позната товарна и истоварна станица, но подоцна замрело како таква населба.<ref name="енциклопедија" />
Во пролетните месеци во 1915 година во селото и околу мостот на Вардар се воделе битки помеѓу српската армија и членови на ВМРО. Нападот започнал на 20 март 1915 година на три различни пункта во југоисточниот дел на Вардарска Македонија. Акцијата подоцна е наречена [[Валандовска афера од 1915 година|Валандовска афера]].<ref>[http://www.macedonia-science.org/page.php?89 Гоцев, Димитър. Национално-освободителната борба в Македония 1912 - 1915, Издателство на БАН, София, 1981, стр. 147 - 148.]</ref><ref>Националноосвободителното движение на македонските и тракийските българи 1878-1944, Т. III, София, 1997, стр. 342-343.</ref><ref>Димитар Галев, „Белиот терор во Југоисточна Македонија 1910-1941“, Друштво за наука и уметност, Штип 1991, [http://belteror.wordpress.com/ Валандовско-удовската атака]</ref>
Селото било срамнето со земја при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Кога бил отпочнат планот за изградба на [[ХЕЦ „Градец“]], семејствата на селото [[Градец (Валандовско)|Градец]] почнале принудно да се населуваат во Удово.
== Стопанство ==
[[Податотека:Стопански објект во Удово.jpg|мини|300п|десно|Стопански објект во селото]]
Атарот на селото зафаќа површина од 20,3 км<sup>2</sup>. На него преовладува обработливото земјиште на површина од 1.602 [[хектар]]и.<ref name="енциклопедија" />
Селото, во основа, има полјоделска функција. Во селото постоела земјоделска задруга, а денес во него работат повеќе услужни објекти.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|142
|1953|220
|1961|287
|1971|505
|1981|827
|1991|870
|1994|886
|2002|851
|2021|766
}}
Според податоците од 1873 година во „[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]“, селото имало 100 домаќинства со 204 жители муслимани.<ref>„Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Удово било мешано македонско и турско село со 10 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Удово имало 425 жители, од кои 375 [[Турци]] и 50 [[Роми]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 151.]</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 100 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Во 1961 година, Удово било мало село и броело 287 жители, но во 1994 година, по пат на имиграција, бројот се зголемил на 886 жители, од кои 856 [[Македонци]], 11 [[Турци]] и 7 [[Срби]].<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Удово имало 851 жител, од кои 838 [[Македонци]], 7 [[Турци]], 2 [[Срби]] и 4 останати.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=4 август 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 766 жители, од кои 738 [[Македонци]], 11 [[Македонски Турци|Турци]], 3 [[Македонски Срби|Срби]], 2 останати и 12 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|425|—|142|220|287|505|827|870|886|851|766}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
* [[ПУ „Страшо Пинџур“ - Удово|Основно училиште „Страшо Пинџур“]], петгодишно основно училиште во состав на [[ОУ „Страшо Пинџур“ - Јосифово]]
* Пошта ([[Поштенски броеви во Македонија|2464]])
* Амбуланта
* Детска градинка
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Градинка во Удово 4.jpg|Детската градинка
Податотека:Амбуланта во Удово.jpg|Амбулантата
Податотека:ОУ „Страшо Пинџур“ - Удово.jpg|Основното училиште
</gallery>
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Удово било турско село во рамките на [[Дојранска Каза|Дојранската Каза]] на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Валандово]], една од малкуте општини кои не биле изменети со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Валандово.
Во периодот 1955-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Валандово.
Во периодот 1952-1955, селото било седиште на тогашната општина Удово, во која покрај селото Удово се наоѓале селата Ајранли, Дразни, Баракли, Башали, Вејсели, Градец, Ѓулели, Јосифово, Плавуш и Терзели. Во периодот 1950-1952, селото било седиште на некогашната општина Удово, во која влегувале селата Аразли, Баракли, Башали, Градец, Ѓулели и Удово.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 0291 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на основното училиште. Во ова избирачко место е опфатено и селото [[Градец (Валандовско)|Градец]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 700 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Локални избори во Македонија (2021)|локалните избори во 2021 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 668 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati2021lokalni1krug.sec.mk/mk/mayr/r/11-398|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20240114193442/https://rezultati2021lokalni1krug.sec.mk/mk/mayr/r/11-398|archive-date=2024-01-14|dead-url=|accessdate=28 јануари 2024|title=архивски примерок|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Св. Атанасиј“ - Удово|Црква „Св. Атанасиј“]] — главна селска црква
;Споменици
* [[Спомен-костурница (Удово)|Спомен-костурница за српските војници]] — подигната на рид над селото
;Острови
* [[Удовски Остров]] — најголем речен остров кај Удово во [[Вардар]] и во Македонија
* [[Удовски Острови]] — речни острови кај Удово во Вардар
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 231.jpg|Главната селска црква „Св. Атанасиј“
Податотека:Речни острови кај Удово.jpg|Речни острови кај Удово во Вардар
Податотека:Удовски Остров.jpg|Големиот [[Удовски Остров]]
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 237.jpg|Спомен-костурницата
</gallery>
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
;Родени во или по потекло од Удово
== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="120px">
Податотека:Градинка во Удово 2.jpg|Влезот во градинката
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 236.jpg|
Податотека:Градинка во Удово 3.jpg|Поглед на градинката
Податотека:Градинка во Удово.jpg|Поглед на градинката
Податотека:Игралиште во Удово.jpg|Спортско игралиште
Податотека:Објект во Удово.jpg|Објект во Удово
Податотека:Парк во Удово.jpg|Парк во Удово
Податотека:Фонтана во Удово.jpg|Фонтана во селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 276.jpg|Верски објект
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 277.jpg|Поглед на Долно Маало
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 280.jpg|Поглед на Долно Маало
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 284.jpg|Верски објект
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Општина Валандово]]
* [[Валандово]]
* [[Бојмија]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Udovo}}
{{Општина Валандово}}
[[Категорија:Удово| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Валандовски села]]
[[Категорија:Села во Општина Валандово]]
3mthdxe6qddzuu277hm2w4v158kgvyo
Габрово (Гевгелиско)
0
10650
5608594
5583417
2026-08-12T15:44:02Z
Gurther
105215
5608594
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Габрово}}
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Габрово
| слика = Патот низ Габрово.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Пред сретселото
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 5
| година = 2002
| поштенски број = 1489
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 300
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=18 | lat_sec=
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=24 | lon_sec=
| слава =
| мрежно место =
| карта = Габрово во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Габрово''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Куќи во Габрово.jpg|мини|лево|250п|Куќи во селото]]
Ова мало село се наоѓа во областа [[Бојмија]], во северниот дел на територијата на [[Општина Гевгелија]], од десната страна на железничката линија [[Скопје]]-[[Гевгелија]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Енциклопедија на селата во Република Македонија.pdf|accessdate=3 октомври 2021|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=65}}</ref> Селото е ридско, сместено на надморска височина од 300 метри. Од градот Гевгелија е оддалечено 31 километар.<ref name="енциклопедија" />
Селото се наоѓа на источните падини на планината [[Кожуф]]. Водата за пиење во селото се обезбедува од сопствени бунари.<ref name="студија">{{нмс|url=https://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2021/03/Studija-za-OVZS-Petrovo_draft_02.2021-za-CD.pdf|title=Ветерен парк Петрово|date=2021|publisher=[[Министерство за животна средина и просторно планирање]]|accessdate=4 октомври 2021|archive-date=2021-10-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20211017162230/https://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2021/03/Studija-za-OVZS-Petrovo_draft_02.2021-za-CD.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Историја ==
Подрачјето на Габрово е населено уште од [[доцна антика|доцната антика]], за што сводочат повеќето [[#Културни и природни знаменитости|археолошки наоѓалишта]] околу него.
Во отоманскиот период, селото било чисто турско село.<ref name="студија1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gevgelija.gov.mk/images/PDF/monografija-gevgelija.pdf|title=Монографија Гевгелија|work=[[Општина Гевгелија]]|accessdate=2021-10-04}}</ref>
Селото активно учествувало во текот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Вкупно 8 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Има мошне голем атар, што зафаќа површина од 28,8 км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите со површина од 2.227,3 [[хектар]]и, на обработливото земјиште отпаѓаат 137,1 хектар, а на пасиштата само 3,5 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Селото има полјоделско-шумарска функција.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|212
|1953|257
|1961|208
|1971|175
|1981|63
|1991|46
|1994|31
|2002|20
|2021|5
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Габрово имало 75 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Габрово имало 96 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Габрово било мешано македонско и турско село со 20 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 150 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Габрово е мало село, во фаза на раселување. Во 1961 година селото броело 208 жители, додека во 1994 година бројот се намалил на 31 жител, македонско население.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Габрово имало 20 жители, сите [[Македонци]].<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=3 октомври 2021}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 5 жители, сите [[Македонци]].
{{Пописи|75|96|212|257|208|175|63|46|31|20|5}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===
== Општествени установи ==-->
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Габрово било село во [[Гевгелиска каза|Гевгелиската каза]] на [[Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било дел од некогашната Општина Миравци.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија. Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1955, селото било дел од некогашната општина Миравци, во која влегувале селата Габрово, Давидово, Миравци, Милетково и Петрово.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 366 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во приватна куќа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 октомври 2021|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на овие избирачки места биле запишани вкупно 8 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1572|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191213184039/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1572|archive-date=2019-12-13|dead-url=|accessdate=21 декември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски парламентарни избори (2020)|парламентарните избори во 2020 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 8 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/|title=Предвремени избори за пратеници 2020|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200715190628/https://rezultati.sec.mk/|archive-date=2020-07-15|dead-url=|accessdate=3 октомври 2021|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|96}}</ref>
* [[Аузо (Габрово)|Аузо]] — населба од римското време;
* [[Градиште (Габрово)|Градиште]] — средновековно градиште;
* [[Дедовец (Габрово)|Дедовец]] — рударска населба од римското време;
* [[Кочиње (Габрово)|Кочиње]] — населба од доцноантичкото време;
* [[Лалово Трло (Габрово)|Лалово Трло]] — населба од доцноантичкото време;
* [[Селиште (Габрово)|Селиште]] — населба од римското време;
* [[Стојков Рид (Габрово)|Стојков Рид]] — некропола од доцноантичкото време; и
* [[Студенка (Габрово)|Студенка]] — населба од доцноантичкото време.
;Цркви<ref name="верски објекти">{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Св. Атанасиј“ - Габрово|Црква „Св. Атанасиј“]] — главна селска црква, дело на истакнатиот мајстор [[Андон Китанов]]
;Споменици
* Споменик на [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]]
;Езера
* [[Габрешко Езеро]] — мало езеро во близина на селото
;Реки<ref name="РекиМак">{{РекиМак|страница=22}}</ref>
* [[Габрешка Река]] — мала река низ селото
;Споменици на природата
* [[Висока Чука (Гевгелиско)|Висока Чука]] ([[Прнар|див прнар]]) — споменик на природата прогласен во 1977 година
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Споменик на НОБ во Габрово.jpg|Споменик на НОБ во селото
Податотека:Габрешко Езеро.jpg|Габрешко Езеро
Податотека:Црква „Св. Атанасиј“ - Габрово.jpg|Главната селска црква „Св. Атанасиј“
</gallery>
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
;Родени во или по потекло од Габрово
== Култура и спорт ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Поврзано ==
* [[Бојмија]]
* [[Општина Гевгелија]]
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Gabrovo, Gevgelija|Габрово}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Габрово (Гевгелиско)| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
ms86sa4vflz2tvk2hxnjt5hr76jnk37
Давидово
0
10651
5608569
5583562
2026-08-12T14:22:14Z
Gurther
105215
5608569
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Давидово
| слика = Викиекспедиција до Бојмија 282.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Поглед на Давидово
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 302
| година = 2002
| поштенски број = 2464
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 95
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=19 | lat_sec=55
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=25 | lon_sec=41
| слава =
| мрежно место =
| карта = Давидово во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Давидово''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Поглед на Давидово.jpg|мини|лево|300п|Поглед на селото од [[Давидовски манастир|Давидовскиот манастир]]]]
Селото се наоѓа во областа [[Бојмија]], во крајниот северен дел на територијата на [[Општина Гевгелија]], на десната страна на реката [[Вардар]] и железничката линија [[Скопје]]-[[Гевгелија]]. Атарот на селото се допира со подрачјето на општините [[Општина Демир Капија|Демир Капија]] и [[Општина Валандово|Валандово]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=26 мај 2017 |year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=91}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 95 метри. Од градот Гевгелија е оддалечено 33 километри.<ref name="енциклопедија" />
== Историја ==
[[Податотека:Davidovo, 1931.jpg|мини|десно|300п|Давидово, 1931 г.]]
Во селото во периодот 1895–1896 бил основан комитет на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name="Докторов.53">„Борбите в Македония – Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 53, ISBN 954-9514-56-0</ref>
Селото било срамнето со земја при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Вкупно 2 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Неговиот атар е голем и зафаќа површина од 25,2 км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите со површина од 1.556,5 [[хектар]]и, на обработливото земјиште отпаѓаат 228,8 хектари, а на пасиштата само 153,5 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Селото има полјоделско-шумарска функција. Во минатото, во селото имало земјоделска задруга. Денес, има продавница и угостителски објект.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|362
|1953|332
|1961|378
|1971|419
|1981|403
|1991|359
|1994|364
|2002|373
|2021|302
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Давидово имало 170 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Давидово имало 288 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Давидово било мешано македонско и турско село со 10 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 250 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Селото е средно по големина, без некои поголеми промени во населеноста. Во 1961 година селото броело 378 жители, а во 1994 година 364 жители, македонско население.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Давидово имало 373 жители, од кои 370 [[Македонци]], 1 [[Срби]]н и 2 останати.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=26 мај 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 302 жители, од кои 299 [[Македонци]] и 3 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|170|288|362|332|378|419|403|359|364|373|302}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
* [[ПУ „Климент Охридски“ - Давидово|Основно училиште „Климент Охридски“]], подрачно петгодишно основно училиште во состав на [[ОУ „Климент Охридски“ - Миравци]]
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Давидово било [[христијани|христијанско]] село во [[Гевгелиска каза|Гевгелиската каза]] на [[Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Миравци.
Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија. Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1955, селото било во рамките на некогашната општина Миравци, во која влегувале селата Габрово, Давидово, Миравци, Милетково и Петрово.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 364 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 265 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски парламентарни избори (2020)|парламентарните избори во 2020 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 259 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/|title=Предвремени избори за пратеници 2020|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200715190628/https://rezultati.sec.mk/|archive-date=2020-07-15|dead-url=|accessdate=4 октомври 2021|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|100}}</ref>
* [[Брест (Давидово)|Брест]] — населба од доцноантичкото време;
* [[Варијанта (Давидово)|Варијанта]] — населба и некропола од доцноантичкото време;
* [[Градиште (Давидово)|Градиште]] — населба од римското време;
* [[Гробишта (Давидово)|Гробишта]] — доцноантичка некропола; и
* [[Селиште (Давидово)|Селиште]] — доцноантичка населба.
;Цркви<ref name="верски објекти">{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Рождество на Пресвета Богородица“ - Давидово|Црква „Раѓање на Пресвета Богородица”]] — главна селска црква, изградена пред 1860 година од неимарот [[Андон Китанов]]; и
* [[Црква „Св. Илија“ - Давидово|Црква „Св. Илија“]] — главна манастирска црква на Давидовскиот манастир од [[1937]] година.
;Манастири
* [[Давидовски манастир]] — манастир од {{римски|20}} век
;Споменици
* Споменици во чест на [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]]
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Црква „Рождество на Пресвета Богородица“ - Давидово.jpg|Главната селска црква
Податотека:Споменици во Давидово.jpg|Споменици во селото
Податотека:Црква „Св. Илија“ - Давидово 10.jpg|Манастирската црква
</gallery>
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
;Родени во или по потекло од Давидово
* [[Мице Митков Димков]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска; Ленина Жила; Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва том I, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Васил Делов Минов]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска; Ленина Жила; Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва том III, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
<!--== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="120px">
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 127.jpg|Спомениците во селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 128.jpg|Дел од селото
Податотека:Споменик на Јордан Марков во Давидово.jpg|Биста на [[Јордан Марков]]
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 129.jpg|Селските гробишта
Податотека:Панорама на Давидово.jpg|Панорама на селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 131.jpg|Куќи во селото
Податотека:Споменик на Леонид Стојков во Давидово.jpg|Биста на [[Леонид Стојков]]
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 130.jpg|Поглед на селото
Податотека:Сретселото во Давидово.jpg|Сретселото
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Поврзано ==
* [[Бојмија]]
* [[Општина Гевгелија]]
* [[Гевгелија]]
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Davidovo}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Давидово| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
nmh6gkw1rhu451cpk8qq6kwfb4dxkqj
Конско
0
10653
5608597
5596546
2026-08-12T15:50:48Z
Gurther
105215
5608597
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Конско (појаснување)}}
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Конско
| слика = Konjsko, Gevgelija, 1931.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Конско во 1931 г.
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Меглен|Влахомеглен]]
| население = 11
| година = 2021
| поштенски број = 1480
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 789
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=11 | lat_sec=9
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=19 | lon_sec=35
| слава =
| мрежно место =
| карта = Конско во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Конско''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Влахомеглен]], недалеку од градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 038.jpg|мини|300п|лево|Селска чешма во близина на црквата „Св. Димитриј“ во Конско]]
Населбата се наоѓа во областа [[Меглен|Влахомеглен]], во западниот дел на територијата на [[Општина Гевгелија]]. Селото е сместено под југоисточната падина на планината [[Кожуф]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=26 мај 2017 |year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=156}}</ref> Селото е планинско, сместено на надморска височина од 600 метри.<ref name="енциклопедија" />
== Историја ==
Селото било тешко оштетено при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Вкупно 12 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Атарот зафаќа површина од 66,3 км<sup>2</sup>.<ref name="енциклопедија" />
Селото има полјоделска функција.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|111
|1953|72
|1961|19
|1971|4
|1981|2
|1991|1
|1994|0
|2002|4
|2021|11
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Конско имало 560 жители, сите [[Власи]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Конско имало 640 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Концко'' било влашко со 60 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 500 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Селото било наполно раселено во 1994 година, а во 1991 година броело само еден жител.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Конско имало 4 жители, сите [[Македонци]].<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=26 мај 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 11 жители, од кои 10 [[Македонци]] и 1 лице без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|560|640|111|72|19|4|2|1|0|4|11}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===
== Општествени установи ==-->
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Конско било [[христијани|христијанско]] влашко село во рамките на Гевгелиската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1952, селото било во рамките на некогашната општина Горничет, во која влегувале селата Горничет, Конско, Моин и Ума.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната Гевгелиска градска општина, во која покрај селото Конско се наоѓале градот Гевгелија и селата Горничет, Конско, Моин, Мрзенци и Ума.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија.
Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
=== Избирачко место ===
Селото е опфатено во избирачкото место бр. 0354 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на младински дом на селото [[Ново Конско]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=6 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 111 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=6 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref>
* [[Црква „Св. Димитриј“ - Конско|Црква „Св. Димитриј”]] — главна селска црква
;Реки<ref>{{РекиМак|страница=37}}</ref>
* [[Конска Река]] — десна притока на [[Вардар]]
:Езера
* [[Конско Езеро]] — вештачко езеро во изградба
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
'''Личности родени во Конско:'''
* [[Никола Димитров Алчинов]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска; Ленина Жила; Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва том I, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Георге Илков Камчев]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том II, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Трајко Аврамов Михов]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том III, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Мена Алчинова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Марика Алчинова]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Драга Божинова (Конско)|Драга Божинова]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Доца Георгиева]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Јордана Георгиева]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Димитар Георгиев]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Султана Георгиева]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Марика Дејкова|Марика Маџарова Дејкова]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Јованка Дучкова]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Митра Јованова]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Василка Каракамчева]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Неда Ковачева]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
<!--== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode=packed heights=160px>
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 43.jpg|Споменик од НОБ
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 44.jpg|Чешма во селото
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Konsko}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Конско| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
i3cyrvwbenn6fymswbx6py6pz67ci7g
Моин
0
10654
5608564
5312276
2026-08-12T14:16:29Z
Gurther
105215
5608564
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Моин
| слика = Викиекспедиција Бојмија 002.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Улица во селото Моин
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 312
| година = 2021
| поштенски број = 1480
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 120
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=08 | lat_sec=00
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=27 | lon_sec=00
| слава =
| мрежно место =
| карта = Моин во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Моин''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 11.jpg|мини|300п|лево|Улица во селото]]
Населбата се наоѓа во областа [[Бојмија]], во крајниот јужен дел на територијата на [[Општина Гевгелија]], чиј атар се допира со државната гранична линија со [[Грција]]. Селото е оддалечено само неколку километри од градот [[Гевгелија]] и припаѓа на неговата рурбална зона.<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=3 јуни 2017 |year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|language=македонски|page=199-200}}</ref> Селото е рамничарско, на надморска височина од 120 метри.<ref name="енциклопедија" />
== Историја ==
=== Во антиката ===
Подрачјето на Моин е населено уште од [[римска Македонија|римско време]], за што сведочи наоѓалиштето [[Трајкова Чешма (Моин)|Трајкова Чешма]] на 1,5 км југозападно од селото.<ref name="АрхеоКарта" /> Околу Моин има наоѓалишта од [[#Културни и природни знаменитости|неколку населби од доцната антика]].
=== Во Отоманското Царство ===
Во 1895-96 година, во селото е основан комитет на [[ВМОРО]].<ref name="Докторов.52">„Борбите в Македония – Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 52, ISBN 954-9514-56-0</ref> Во овој период во селото работеле три пропаганди: [[Бугарска пропаганда во Македонија|бугарската]], [[Грчка пропаганда во Македонија|грчката]] (вклучувајќи ја [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|вооружената]]) и [[Политичко влијание на Ватикан во Македонија|прокатоличката]] (унијатската).
На 27 ноември 1901 година, според извештај на бугарскиот трговски агент во Солун [[Атанас Шопов]] писмено го известил кајмакамот во Гевгелија дека четата на [[Иван Карасулијата]] убила двајца [[гркомани]] во Моин бидејќи служеле како скривачи и помагачи на [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|грчките чети]].<ref>Георгиев, Величко, Стайко Трифонов. Гръцката и сръбската пропаганди в Македония. Краят на XIX – началото на XX век, София, Македонски научен институт, 1995, стр. 20.</ref>
Во селото имало три цркви — бугарска [[Бугарска егзархија|егзархиска]], гркоманска ([[Цариградска патријаршија|патријаршиска]]) и бугарска [[унијатство|унијатска]] ([[католицизам во Македонија|католичка]]).<ref name="ПЕ">{{нмс | url = http://www.povardarska-eparhija.org.mk/pe//index.php?option=com_content&task=view&id=367&Itemid=55 | title = Цркви и манстири во Гевгелија | access-date = 20 февруари 2014| date = 2 јуни 2008 | издател = Повардарска епархија | цитат = | език = }}</ref>
По [[Илинденско востание|Илинденското востание]] во 1904 година, патријаршистите преминале под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref>{{Силянов|2|126}}</ref> По податоци на егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. во ''Муин'' (Mouin) имало 176 Македонци егзархисти и 160 Македонци унијати. и во селото работело бугарско унијатско училиште.<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{Бранков|194-195}}</ref>
=== Во Првата светска војна ===
Во 1917 година, селото било на фронтовата линија, и трите цркви — егзархиската „[[Црква „Св. Архангел Михаил“ - Моин|Св. Архангел Михаил]]“, патријаршиската и католичката биле уништени. Селаните изградиле нова, но и таа ја доживеала истата судбина во [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Во 1963 година, црквата „Св. Архангел Михаил“ конечно е обновена.<ref name="ПЕ"/>
=== Меѓувоен период ===
Селото било тешко оштетено при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
=== Во Втората светска војна ===
За време на [[Окупација на Македонија во Втората светска војна|окупацијата на Македонија]] во [[Втора светска војна|Втората светска војна]], бугарските окупатори стрелале пет лица<ref>Биле убиени следниве лица: Емануел Петров Ѓорѓи (1904-1944), Мешев Димитров Ставре (1904-1944), Аџиев Василев Петар (1904-1944), Мешев Димитров Ефтим (1906-1944) и Попгоргиев Аврамов Ѓорѓи (1926-1944)</ref>, родум од [[Љумница]], [[Егејска Македонија]], поради учество во [[НОБ]] во селото на 18 јануари 1944 година. Денес, во нивна чест е подигнат споменик во селото Моин.
=== Поново време ===
Со почетокот на [[Европска бегалска криза|Европската бегалска криза]], најмногу поттикната од [[Граѓанска војна во Сирија|Граѓанската војна во Сирија]], селото како едно од пограничните села, ја чувствувало кризата. На 14 март 2016 година, се случила кулминација на кризата кога стотина бегалци упаднале преку државната линија на местото каде што не постоела ограда на раздвојување на државната граница со [[Грција]] и влегле во селото. Благодарение на брзата реакција на [[Армија на Република Македонија|Армијата]], бегалците биле сопрени. Настанот се случил како последица на затворањето на т.н. „Балканска рута“ за бегалците и со затворањето на кампот во [[Сехово]].<ref>{{Наведени вести|url=http://vecer.mk/makedonija/begalcite-go-napushtaat-kampot-vo-idomeni-baraat-dupka-vo-ogradata|title=Стотици бегалци влегоа во Македонија, АРМ ги запре кај селото Моин!|last=Батев|first=Наќе|date=14 март 2016|work=[[Вечер (дневен весник)|Вечер]]|access-date=1 јули 2017|archive-date=2017-04-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20170414025821/http://vecer.mk/makedonija/begalcite-go-napushtaat-kampot-vo-idomeni-baraat-dupka-vo-ogradata|url-status=dead}}</ref>
Проценките биле дека околу 2.100 бегалци, заедно со 72 странски новинари, влегле преку Сува Река, во близина на старата напуштена црква во селото во текот на ноќта помеѓу 14 и 15 март.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.utrinski.mk/default.asp?ItemID=B41246C0EB86784FBC411CE4CFD4C62F|title=Моин под опсада на бегалците|last=Тасев|first=Ристо|date=15 март 2016|work=[[Утрински весник]]|access-date=1 јули 2017|archive-date=2016-03-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20160317063525/http://www.utrinski.mk/default.asp?ItemID=B41246C0EB86784FBC411CE4CFD4C62F|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Атарот зафаќа површина од 16,4 км<sup>2</sup>. На него шумите зафаќаат површина од 772 [[хектар]]и, на обработливото земјиште отпаѓаат 254 хектари, а на пасиштата 494 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Селото има мешовита аграрна функција.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|380
|1953|351
|1961|333
|1971|291
|1981|284
|1991|263
|1994|273
|2002|317
|2021|312
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Моин имало 404 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Моин имало 336 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Муј'' било мешано македонско и турско село со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 250 [[Македонци]] и 50 [[Власи]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Моин во 1961 година броело 333 жители, а во 1994 година бројот на населението се намалил на 273 жители, од кои 264 биле [[Македонци]], 8 [[Срби]] и 1 [[Власи|Влав]].<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Моин имало 317 жители, од кои 298 [[Македонци]], 16 [[Срби]] и 3 [[Власи]].<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=3 јуни 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 312 жители, од кои 300 [[Македонци]], 1 [[Македонски Власи|Влав]], 5 [[Македонски Срби|Срби]], 1 останат и 5 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|404|336|380|351|333|291|284|263|273|317|312}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
* [[ПУ „Страшо Пинџур“ - Моин|Основно училиште „Страшо Пинџур“]], петгодишно основно училиште во состав на [[ОУ „Крсте Петков Мисирков“ - Гевгелија]]
* Задружен дом
<gallery mode="packed" heights="160px">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 006.jpg|Поглед кон подрачното училиште
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 013.jpg|Поранешниот младински дом во селото
</gallery>
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Моин било [[христијани|христијанско]] село во рамките на Гевгелиската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1952, селото било во рамките на некогашната општина Горничет, во која влегувале селата Горничет, Конско, Моин и Ума.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната Гевгелиска градска општина, во која покрај селото Моин се наоѓале градот Гевгелија и селата Горничет, Конско, Моин, Мрзенци и Ума.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија.
Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 353 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 253 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|110}}</ref>
* [[Малечок Прлик (Моин)|Малечок Прлик]] — утврдена населба од доцнантичко време
* [[Мечкин Дол (Моин)|Мечкин Дол]] — водовод од доцнантичко време
* [[Трајкова Чешма (Моин)|Трајкова Чешма]] — населба од римско време
* [[Тутулен (Моин)|Тутулен]] — населба од доцнантичко време
* [[Црнкова Чешма (Моин)|Црнкова Чешма]] — водовод од доцнантичко време
* [[Чучулан (Моин)|Чучулан]] — утврдување од доцнантичко време
* [[Џаипка (Моин)|Џаипка]] — населба од доцнантичко време
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Св. Архангел Михаил“ - Моин|Црква „Св. Архангел Михаил”]] — главна селска црква
;Споменици
* Споменик за убиени селани од селото [[Љумница]], [[Егејска Македонија]]
;Реки<ref>{{РекиМак|страница=37}}</ref>
* [[Конска Река]] — десна притока на [[Вардар]]
<gallery mode="packed" heights="160px">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 012.jpg|Поглед на црквата „Св. Архангел Михаил“ со селските гробишта
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 001.jpg|Поглед на [[Конска Река]] од мостот при влезот во селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 005.jpg|Споменик од НОБ за убиени селани од [[Љумница]], [[Егејска Македонија]]
</gallery>
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
;Родени во Моин
* Гоно Баев — револуционер, деец на [[ВМОРО]]<ref name="Докторов.52"/>
* Иван Танов Милков — револуционер, деец на ВМОРО<ref name="Докторов.52"/>
* Лазар Карапатаков (Лазарос Карапатакис) — агент од прва класа на [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|грчката вооружена пропаганда во Македонија]]<ref>{{нмс|url=https://macedonian-fighters.com/index.php?title=%CE%9B%CE%AC%CE%B6%CE%B1%CF%81%CE%BF%CF%82_%CE%9A%CE%B1%CF%81%CE%B1%CF%80%CE%B1%CF%84%CE%AC%CE%BA%CE%B7%CF%82|title=Καραπατάκης Λάζαρος - Μακεδονομάχοι|website=macedonian-fighters.com|accessdate=2021-09-23}}</ref>
* Мицо Ташев Кехајов — револуционер, деец на ВМОРО<ref name="Докторов.52"/><ref name="Църнушанов 27">{{наведена книга | title = Никола Каранджулов | last = Църнушанов | first = Коста, Ради Каранджулов | authorlink = | coauthors = | editor = | editor-link = | year = 1993 | edition = | publisher = Златовръх | location = София | isbn = | doi = | pages = 27 | url = http://www.strumski.com/books/Karandjulov_.compressed.pdf | accessdate = | quote = | lang-hide = | lang = }}</ref>
* Петар Христов Илков — револуционер, деец на ВМОРО<ref name="Докторов.52"/><ref>[http://www.strumski.com/books/VMRO_Spisuk_na_Cheti.pdf „Дневник на четите, изпратени в Македония от пункт Кюстендил. 1903-1908“, ДА-Враца, ф. 617к, оп.1, а.е.1, л.7]</ref>
* Тано Кољов — револуционер, деец на ВМОРО<ref name="Докторов.52"/>
* Христо Танов Туџаров — револуционер, деец на ВМОРО<ref name="Докторов.52"/>
; Починати во Моин
* [[Никола Грков]] (? – 1908) — револуционер, војвода на ВМОРО, убиен на 18 март 1908 г.
* Стојан Бојчош (? – 1908) — револуционер од [[Ошин]], деец на ВМОРО, убиен на 18 март 1908 г. заедно со Никола Грков<ref name="Докторов.137">„Борбите в Македония – Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 137, ISBN 954-9514-56-0</ref>
<!--== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="120px">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 002.jpg|Улица во селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 004.jpg|Разрушена градба во селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 009.jpg|Разрушена куќа
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 010.jpg|Поранешниот младински дом
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 01.jpg|Сретселото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 12.jpg|Поглед на училиштето со игралиштето
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Moin, Macedonia|Моин}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Моин| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
q0pd4fzfu55kzuczmpqcur751jitakz
Милетково
0
10655
5608566
5585588
2026-08-12T14:19:52Z
Gurther
105215
5608566
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Милетково
| слика = Куќи во Милетково.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Куќи во селото Милетково
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 113
| година = 2002
| поштенски број = 1489
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 95
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=17 | lat_sec=1
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=27 | lon_sec=44
| слава =
| мрежно место =
| карта = Милетково во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Милетково''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Сретсело на Милетково.jpg|мини|лево|300п|Сретселото]]
Населбата се наоѓа во областа [[Бојмија]], во јужниот дел на територијата на [[Општина Гевгелија]]. Се наоѓа во [[Гевгелиско-валандовска Котлина|Гевгелиското Поле]], од десната страна на реката [[Вардар]] и непосредно до автопатот [[Скопје]]-[[Гевгелија]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=26 мај 2017 |year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|language=македонски|page=196}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 95 метри. Од градот Гевгелија е оддалечено 25 километри.<ref name="енциклопедија" />
== Историја ==
[[Податотека:Miletkovo, panorama od 1931.jpg|мини|десно|300п|Милетково, 1931 г.]]
Во селото во периодот 1895–1896 бил основан комитет на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name="Докторов.53">„Борбите в Македония – Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 53, ISBN 954-9514-56-0</ref>
Селото било срамнето со земја при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Вкупно 3 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Атарот зафаќа површина од 6,4 км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите кои зафаќаат површина од 313 [[хектар]]и, на обработливото земјиште отпаѓаат 193 хектари, а на пасиштата само 84 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Селото има полјоделска функција.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|154
|1953|139
|1961|128
|1971|165
|1981|162
|1991|120
|1994|122
|2002|117
|2021|113
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Милетково имало 140 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Милетково имало 176 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Малетково'' било мешано македонско и турско село со 20 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 100 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Селото е мало, коешто во 1961 година броело 128 жители, а во 1994 година 122 жители, од кои 113 биле [[Македонци]] и 9 [[Срби]].<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Милетково имало 117 жители, од кои 107 [[Македонци]] и 10 [[Срби]].<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=26 мај 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 113 жители, од кои 110 [[Македонци]] и 3 [[Македонски Албанци|Албанци]].
{{Пописи|140|176|154|139|128|165|162|120|122|117|113}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
[[Податотека:ОУ „Климент Охридски“ - Милетково.jpg|мини|десно|300п|Основното училиште]]
* [[ПУ „Климент Охридски“ - Милетково|Основно училиште „Климент Охридски“]], подрачно петгодишно основно училиште во состав на [[ОУ „Климент Охридски“ - Миравци]]
* Месна заедница
* [[ЖС „Милетково“]] — железничка станица на линијата Скопје-Гевгелија
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Милетково било [[христијани|христијанско]] село во [[Гевгелиска каза|Гевгелиската каза]] на [[Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Миравци.
Во периодот 1955-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија. Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1955, селото било во рамките на некогашната општина Миравци, во која влегувале селата Габрово, Давидово, Миравци, Милетково и Петрово.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 363 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 96 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски парламентарни избори (2020)|парламентарните избори во 2020 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 95 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/|title=Предвремени избори за пратеници 2020|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200715190628/https://rezultati.sec.mk/|archive-date=2020-07-15|dead-url=|accessdate=9 октомври 2021|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
[[Податотека:Црква „Св. Петка“ - Милетково.jpg|мини|300п|десно|Главната селска црква „Св. Петка“]]
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|101}}</ref>
* [[Градишор (Милетково)|Градишор]] — населба и некропола од раноантичкото и римското време;
* [[Гробишта (Милетково)|Гробишта]] — сакрален објект од римското време;
* [[Лозјата (Милетково)|Лозјата]] — водовод од римското време;
* [[Манастир (Милетково)|Манастир]] — населба од римското време; и
* [[Смреков Рид (Милетково)|Смреков Рид]] — населба од хеленистичкото и римското време.
;Цркви<ref name="верски објекти">{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Св. Петка“ - Милетково|Црква „Св. Петка”]] — главна селска црква.
;Споменици
* Биста на [[Ристо Динев]] во училишниот двор
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Куќи во Милетково 2.jpg|Нови куќи во селото
Податотека:Месна заедница во Милетково.jpg|Месна заедница
Податотека:Поглед на Милетково.jpg|Поглед на селото
Податотека:Споменик на Ристо Динев.jpg|Споменик на [[Ристо Динев]]
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 107.jpg|Поглед на селото
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Miletkovo}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Милетково| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
rp5u7ofqu7k4v5qg2aiynw3yr7dftjk
Миравци
0
10656
5608567
5585687
2026-08-12T14:20:30Z
Gurther
105215
5608567
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Миравци
| слика = Викиекспедиција до Бојмија 232.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Поглед на селото Миравци
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 1.392
| година = 2002
| поштенски број = 1489
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 110
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=18 | lat_sec=28
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=26 | lon_sec=5
| слава =
| мрежно место =
| карта = Миравци во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Миравци''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Гевгелија]]. До 2004 година, селото било административно седиште на [[Општина Миравци|истоимената општина]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Културен дом во Миравци.jpg|мини|лево|300п|Културниот дом во селото]]
Населбата се наоѓа во областа [[Бојмија]], во крајниот северен дел на територијата на [[Општина Гевгелија]]. Селото лежи на десната страна на реката [[Вардар]], распослано во [[Гевгелиско-валандовска Котлина|Гевгелиско-валандовската Котлина]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=3 јуни 2017 |year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=91}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 110 метри. Се наоѓа непосредно до стариот пат [[Демир Капија]]-[[Гевгелија]], каде што денес е изградена новата делница Демир Капија-[[Смоквица]] од меѓународниот [[Автопат „Александар Македонски“]] (Е-75). Од градот Гевгелија е оддалечено 21 километар.<ref name="енциклопедија" />
На ридовите над Миравци, кои се дел од источното подножје на планинскиот масив на [[Кожуф]], се наоѓа излетничкото место „[[Бел Рај]]“, кое катастарски се наоѓа во соседното село [[Петрово]].
Во близината на селото Миравци, на патот кон селото Петрово се наоѓа и [[Миравци (езеро)|вештачко езеро]].
== Историја ==
[[Податотека:Miravci, foto od 1931.jpg|мини|десно|300п|Поглед на Миравци во 1931 г.]]
Селото било срамнето со земја при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Вкупно 7 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Има релативно голем атар, што зафаќа површина од 28,8 км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите со површина од 1.707 [[хектар]]и, на обработливото земјиште отпаѓаат 729 хектари, а на пасиштата само 263 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Селото има полјоделско-шумарска функција.<ref name="енциклопедија" />
Миравци има добра економска развиеност пред сѐ поради земјоделството. Покрај основните полјоделски култури благодарение на субмедитеранската клима во Миравци и околината успеваат и ран [[зеленчук]] (рани домати, краставици, компири, зелки, млад кромид и лук, марула) и некои тропски и средоземни овошја како [[киви]], калинки, смокви и јапонски јаболка, кои освен на домашните пазари во последно време и се извезуваат на странските.
Во селото работат и земјоделска задруга и фабрички погон, повеќе колонијални продавници, а развиени се и трговијата и угостителството (неколку кафеани и кафе-барови).<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|1145
|1953|1235
|1961|1438
|1971|1525
|1981|1684
|1991|1675
|1994|1667
|2002|1647
|2021|1392
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Миравци имало 660 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Миравци имало 760 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Мравци'' било мешано македонско и турско село со 60 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 950 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Миравци е големо село, со пораст на бројот на население. Така, населбата во 1961 година имала 1.438 жители, од кои 1.419 биле [[Македонци]], а 12 жители [[Срби]]. Во 1994 година, селото броело 1.667 жители, од кои 1.662 жители Македонци, а пет жители Срби.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Миравци имало 1.647 жители, од кои 1.640 [[Македонци]], 6 [[Срби]] и 1 останат.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=26 мај 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 1.392 жители, од кои 1.335 [[Македонци]], 5 [[Македонски Албанци|Албанци]], 2 [[Македонски Срби|Срби]], 8 останати и 42 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|660|760|1.145|1.235|1.438|1.525|1.684|1.675|1.667|1.647|1.392}}
=== Родови ===
Селото Миравци отсекогаш било населено со [[Македонци]] од [[Православие|православна христијанска]] вероисповед. Најголем дел од македонските родови во Миравци се староседелци односно старинци, а како село кое отсекогаш било големо и со поволни услови за живот привлекувало и доселеници од повисоките села во околните планински предели на [[Кожуф]] како [[Ума]], но и од подалечни краишта како македонските предели во денешна Албанија. Во Миравци живеат следните македонски родови и семејства: ''Цуклеви'', ''Танчеви'', ''Ташевци'', ''Самарџиеви'', ''Бозови'', ''Сумрови'', ''Пејови'', ''Лазарови'', ''Елбасанови'' (веројатно водат потекло од [[Елбасан]]).
<!--=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
* [[ОУ „Климент Охридски“ - Миравци]] — централно училиште во селото
* Пошта ([[Поштенски броеви во Македонија|1489]])
* [[ЖС „Миравци“]] — железничка станица на линијата Скопје-Гевгелија
* Амбуланта
* [[Детска градинка]]
* Дом на културата
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Поштата во Миравци.jpg|Поштата во селото
Податотека:Старо училиште во Миравци.jpg|Старото училиште
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 135.jpg|Поглед на железничката станица
Податотека:Влезот во ОУ „Климент Охридски“ - Миравци 2.jpg|Влезот во училиштето
Податотека:ОУ „Климент Охридски“ - Миравци.jpg|Спортската сала
</gallery>
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Миравци било [[христијани|христијанско]] село во рамките на Гевгелиската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било седиште на некогашната Општина Миравци.
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Миравци.
Во периодот 1955-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија. Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1955, селото било седиште на некогашната општина Миравци, во која влегувале селата Габрово, Давидово, Миравци, Милетково и Петрово.
=== Избирачко место ===
Во селото постојат избирачките места бр. 361 и 362 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во основното училиште и библотеката.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=21 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на овие избирачки места биле запишани вкупно 1.305 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1572|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191213184039/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1572|archive-date=2019-12-13|dead-url=|accessdate=21 декември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски парламентарни избори (2020)|парламентарните избори во 2020 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 1.329 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/|title=Предвремени избори за пратеници 2020|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200715190628/https://rezultati.sec.mk/|archive-date=2020-07-15|dead-url=|accessdate=9 октомври 2021|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 129.jpg|мини|десно|300п|Главната селска црква „Св. Константин и Елена“]]
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|101}}</ref>
* [[Долна Црква (Миравци)|Долна Црква]] — [[сакрален објект]] од [[Римска Македонија|римското време]];
* [[Крчаново (Миравци)|Крчаново]] — [[населба]] и [[некропола]] од римското време;
* [[Мегдан (Миравци)|Мегдан]] — населба од [[Доцноантичко време|доцноантичкото време]]; и
* [[Чаушевец (Миравци)|Чаушевец]] — населба од доцноантичкото време.
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref>
* [[Црква „Св. Константин и Елена“ - Миравци|Црква „Св. Константин и Елена“]] — главна селска црква.
;Споменици
* Спомен-чешма во чест на [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]]<ref name="енциклопедија" />
* Биста на [[Ѓорѓе Митров]]
* Спомен-плоча за создавањето на партизанскиот одред „Сава Михајлов“
;Езера
* [[Миравци (езеро)|Вештачко езеро „Миравци“]] — вештачко езеро во близина на селото
;Излетнички места
* [[Бел Рај]] — излетничко место во близина на селото, на патот кон селото [[Петрово]], каде припаѓа катастарски
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 124.jpg|Спомен-чешмата на сретсело
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 122.jpg|Биста на [[Ѓорѓе Митров]]
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 138.jpg|Плоча за создавањето на партизанскиот одред „Сава Михајлов“ на [[ЖС „Миравци“]]
Податотека:Езеро Миравци.jpg|Езерото Миравци
Податотека:Бел Рај.jpg|Излетничкото место „Бел Рај“
</gallery>
== Редовни настани ==
* Џура Мара — настан каде девојките играат облечени во носија типична за Миравци, а една жена облечена во црно има улога да внимава на орото да не се фатат мажи.
== Личности ==
;Родени во или по потекло од Миравци
* Тодора Аризанова (р.1917) — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]].
* [[Тодор Митров]] (р. 1926) — градежен инженер и универзитетски професор
* Јован Костов (р. 1982) — лингвист и универзитетски професор
== Култура и спорт ==
Во селото постоел фудбалскиот клуб „[[ФК Миравци]]“, кој во 2011 бил споен кон „[[ФК Вардар]]“. Во селото, денес работи клубот „[[ФК Миравци|ФК Кожуф Гевгелија]]“, кој успешно се натпреварува во Втората македонска фудбалска лига.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ffm.mk/najdi-klub-blisku-do-tebe|title=Најди клуб|last=|first=|date=|work=ФФМ|archive-url=https://web.archive.org/web/20211009120245/https://ffm.mk/najdi-klub-blisku-do-tebe|archive-date=2021-10-09|dead-url=|accessdate=9 октомври 2021|url-status=dead}}</ref>
Секоја година во селото Миравци се одржува и турнир во мал фудбал.
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Игралиште во Миравци.jpg|Игралиште во селото
Податотека:Miravci from railway.JPG|Поглед на селото Миравци од железничката пруга [[Скопје]] - [[Солун]]
Податотека:Тревник во Миравци.jpg|Уреден зелен простор со игралиште
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 108.jpg|Поглед на селото од автопатот (2017 г.)
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 109.jpg|Дел од селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 128.jpg|Капелата
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 125.jpg|Натписна плоча на капелата
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 126.jpg|Внатрешноста на капелата
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 122.jpg|Кујната и капелата
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 111.jpg|Селските гробишта
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 112.jpg|Селските гробишта
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Miravci}}
* {{YouTube|id=Eqct3rrh9io|title=„Миравска свадба“, филм во производство на Вардар Филм од 1953 година кој ги прикажува свадбените обичаи во Миравци}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Миравци| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
19pkwdeflkzwsiefeg74jgix1uu9vrl
Петрово
0
10659
5608571
5586336
2026-08-12T14:25:37Z
Gurther
105215
5608571
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Петрово
| слика = Зграда во Петрово.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Зграда во селото
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 121
| година = 2002
| поштенски број = 1489
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 350
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=17 | lat_sec=46
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=22 | lon_sec=59
| слава =
| мрежно место =
| карта = Петрово во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Петрово''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Традиционална куќа во Петрово.jpg|мини|лево|300п|Стара куќа во селото]]
Селото се наоѓа во областа [[Бојмија]], во северниот дел на територијата на [[Општина Гевгелија]], од десната страна на реката [[Вардар]], чијшто голем атар нашироко се допира со подрачјето на општините [[Општина Демир Капија|Демир Капија]] и [[Општина Кавадарци|Кавадарци]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Енциклопедија на селата во Република Македонија.pdf|accessdate=9 октомври 2021|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=233}}</ref> Селото е ридско, сместено на надморска височина од 350 метри. Од градот Гевгелија е оддалечено 30 километри.<ref name="енциклопедија" />
Селото се наоѓа на источните падини на планината [[Кожуф]]. Водата за пиење во селото се обезбедува од сопствени бунари.<ref name="студија">{{нмс|url=https://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2021/03/Studija-za-OVZS-Petrovo_draft_02.2021-za-CD.pdf|title=Ветерен парк Петрово|date=2021|publisher=[[Министерство за животна средина и просторно планирање]]|accessdate=4 октомври 2021|archive-date=2021-10-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20211017162230/https://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2021/03/Studija-za-OVZS-Petrovo_draft_02.2021-za-CD.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Историја ==
Во селото во периодот 1895–1896 бил основан комитет на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name="Докторов.53">„Борбите в Македония – Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 53, ISBN 954-9514-56-0</ref>
Вкупно 6 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Има мошне голем атар, што зафаќа површина од 57,8 км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите со површина од 5.504 [[хектар]]и, на обработливото земјиште отпаѓаат 154 хектари, а на пасиштата само 5 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Селото, во основа, има полјоделско-шумарска функција. Во минатото, во него работела земјоделска задруга и поседувало услужни објекти.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|394
|1953|430
|1961|410
|1971|431
|1981|352
|1991|268
|1994|269
|2002|206
|2021|121
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Петрово имало 250 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Петрово имало 288 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Петрово било мешано македонско и турско село со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 300 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Петрово преминало од средно по големина, во мало село. Така, во 1961 година селото броело 410 жители, а во 1994 година бројот се намалил на 269 жители, при што и во двете години, во Петрово живеело и живее исклучиво македонско население.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Петрово имало 206 жители, од кои 204 [[Македонци]], 1 [[Македонски Срби|Србин]] и 1 [[Македонски Бошњаци|Бошњак]].<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=9 октомври 2021}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живеел 121 жител, од кои 110 [[Македонци]], 1 останат и 10 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|250|288|394|430|410|431|352|268|269|206|121}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
[[Податотека:Поранешен дом на култура во Петрово.jpg|мини|десно|300п|Поранешен дом на културата, денес гласачко место]]
* Поранешен дом на културата
* Месна заедница
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Петрово било село во [[Гевгелиска каза|Гевгелиската каза]] на [[Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било дел од некогашната Општина Миравци.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија. Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1955, селото било дел од некогашната општина Миравци, во која влегувале селата Габрово, Давидово, Миравци, Милетково и Петрово.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 365 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на младински дом.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 142 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски парламентарни избори (2020)|парламентарните избори во 2020 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 129 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/|title=Предвремени избори за пратеници 2020|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200715190628/https://rezultati.sec.mk/|archive-date=2020-07-15|dead-url=|accessdate=9 октомври 2021|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
[[Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Петрово 11.jpg|мини|300п|десно|Главната селска црква „Вознесение Христово“]]
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|104}}</ref>
* [[Бања (Петрово)|Бања]] — средновековна црква;
* [[Бели Мост (Петрово)|Бели Мост]] — населба од железното време;
* [[Болница (Петрово)|Болница]] — населба од доцноантичкото време;
* [[Вишова Нива (Петрово)|Вишова Нива]] — градиште од доцноантичкото време;
* [[Главата (Петрово)|Главата]] — населба од доцноантичкото време;
* [[Лесков Дол (Петрово)|Лесков Дол]] — населба од доцноантичкото време;
* [[Пресек (Петрово)|Пресек]] — населба од доцноантичкото време;
* [[Св. Атанасија (Петрово)|Св. Атанасија]] — средновековна црква и некропола; и
* [[Св. Марко (Петрово)|Св. Марко]] — средновековно градиште.
;Цркви<ref name="верски објекти">{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Вознесение Христово“ - Петрово|Црква „Вознесение Христово“]] — главна селска црква, дело на истакнатиот мајстор [[Андон Китанов]];
* [[Црква „Св. Атанасиј“ - Петрово|Црква „Св. Атанасиј“]] — помала селска црква, поранешна манастирска црква; и
* [[Црква „Св. Илија“ - Петрово|Црква „Св. Илија“]] — манастирска црква.
;Манастири
* [[Петровски манастир]] — мал манастир над селото
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
;Родени во или по потекло од Петрово
== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="120px">
Податотека:Бунар во Петрово.jpg|Бунар во селото
Податотека:Куќа во Петрово.jpg|Куќа во селото
Податотека:Куќи во Петрово.jpg|Поглед на селото
Податотека:Објект на месна заедница во Петрово.jpg|Месната заедница
Податотека:Стопански објект во Петрово.jpg|Стопански објект
Податотека:Улица низ селото Петрово.jpg|Улица низ селото
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Поврзано ==
* [[Бојмија]]
* [[Општина Гевгелија]]
* [[Гевгелија]]
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Petrovo, Gevgelija|Петрово}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Петрово| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
8ub3xesgfapimo6bh12olr85henadti
Серменин
0
10661
5608596
5576929
2026-08-12T15:49:42Z
Gurther
105215
5608596
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Серменин
| слика = Викиекспедиција до Бојмија 88.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Поглед на селото
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Меглен|Влахомеглен]]
| население = 8
| година = 2021
| поштенски број = 1483
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 540
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=13 | lat_sec=7.14
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=20 | lon_sec=44.52
| слава =
| мрежно место =
| карта = Серменин во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Серменин''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Влахомеглен]], во околината на градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 104.jpg|мини|300п|лево|Поглед на селото]]
Населбата се наоѓа во областа [[Меглен|Влахомеглен]], во западниот дел на територијата на [[Општина Гевгелија]]. Селото е сместено во југоисточната падина на планината [[Кожуф]], чиј атар на тесен дел се допира со подрачјето на [[Општина Кавадарци]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title= Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=26 мај 2017 |year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=271}}</ref> Селото е планинско, сместено на надморска височина од 540 метри. Од градот Гевгелија е оддалечено 20 километри.<ref name="енциклопедија" />
До селото води асфалтен пат преку селото [[Негорци]], кој не е во целост довршен.
Во североисточниот дел на атарот, близу границата со Кованец се наоѓало некогашното село [[Брлево]].
== Историја ==
Селото било тешко оштетено при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Вкупно 6 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Атарот е мошне голем и зафаќа површина од 71,9 км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите со површина од 5.895 [[хектар]]и, а на обработливото земјиште отпаѓаат 302 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Селото има полјоделско-шумарска функција.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|619
|1953|608
|1961|502
|1971|388
|1981|99
|1991|47
|1994|18
|2002|18
|2021|8
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Серменин имало 480 жители, сите [[Власи]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Серменин имало 648 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Серменин било македонско со 60 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 500 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Од Серменин се иселил голем број од населението и тоа преминало од средно во мало село, населено со македонско население, доведено до фаза на распаѓање. Така, во 1961 година селото броело 502 жители, а во 1994 година бројот се намалил дури на само 18 жители.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Серменин имало 18 жители, од кои 16 [[Македонци]] и 2 [[Срби]].<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=11 јуни 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 8 жители, сите [[Македонци]].
{{Пописи|480|648|619|608|502|388|99|47|18|18|8}}
<!--=== Родови ===
=== Иселеништво ===-->
== Општествени установи ==
* Поранешно училиште, каде во 1944 година се одржал првиот курс по учители за регионот. Денес, истото е руинирано и зачувана е само спомен-плочата поставена десно од влезот.
== Самоуправа и политика ==
[[Податотека:Sermenin, panorama, 1931.jpg|мини|300п|десно|Историска панорама од 1931 година]]
[[Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 86.jpg|мини|300п|десно|Старото училиште]]
Во {{римски|19}} век, Серменин било [[христијани|христијанско]] влашко село во рамките на Гевгелиската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1952, селото било седиште на некогашната општина Серменин, во која единствено село било Серменин.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната општина Негорци, во која покрај селото Серменин се наоѓале и селата Кованец, Негорци, Прдејци и Смоквица.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија.
Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 360 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на деловен објект - продавница.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 12 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref>
* [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Серменин|„Св. Ѓорѓи“]] — главна селска црква;
* [[Црква „Св. Илија“ - Серменин|„Св. Илија“]] — манастирска црква, поставен камен темелник во мај 2013 година;
;Манастири
* [[Серменински манастир]] — новоизграден манастир
;Реки<ref>{{РекиМак|страница=37}}</ref>
* [[Серменинска Река]] — десна притока на [[Вардар]], се влева во нејзе во близина на селото
;Споменици
* Биста на Димитар (Милан) Георгиев
* Спомен-плоча на НОБ
* Споменик за првоборецот [[Јанко Урдинов]]
<gallery mode="packed" heights="150">
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 74.jpg|Споменик за Јанко Урдинов
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 76.jpg|Биста на Димитар (Милан) Георгиев
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 77.jpg|Спомен-плоча на НОБ
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 83.jpg|Главната селска црква „Св. Ѓорѓи“
</gallery>
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
;Родени во Серменин
* [[Коста Ичков]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска; Ленина Жила; Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва том II, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Никола Јанев Ристов]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска; Ленина Жила; Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва том III, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Стојан Чочков]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Политичките убиства во Бугарија|last=Динев|first=Ангел|publisher=Култура-Скопје|year=1983|isbn=323.285.497.3|location=Скопје|pages=331}}</ref>
* [[Петар Чочков]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":0" />
* [[Ванчо Прке]] (1921-1943) — комунист, учесник во НОБ
* [[Неда Ајдамакова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Неца Димкова]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Марија Ичкова]] — учесник во НОВ на Македонија
* [[Драгана Камчева]] — учесник во НОВ на Македонија
<!--== Култура и спорт ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 103.jpg|Поглед на селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 75.jpg|Стара куќа во селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 79.jpg|Поглед во селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 85.jpg|Старото училиште со спомен-плоча
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 87.jpg|Поглед на селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 097.jpg|Поглед на селото
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Sermenin}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Серменин| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
mwvtgs4qi94gshr6um5izx7glyfc810
Смоквица
0
10662
5608593
5575819
2026-08-12T15:43:20Z
Gurther
105215
5608593
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Смоквица
| слика = Викиекспедиција Бојмија 119.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Панорама на селото од селската црква
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 190
| година = 2002
| поштенски број = 1489
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 90
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=15 | lat_sec=33
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=28 | lon_sec=12
| слава =
| мрежно место =
| карта = Смоквица во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Смоквица''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Бојмија]], во околината на градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 104.jpg|мини|300п|лево|Поглед на селото]]
Населбата се наоѓа во областа [[Бојмија]], во северниот дел на територијата на [[Општина Гевгелија]], во Гевгелиското Поле.<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=26 мај 2017 |year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=152}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 90 метри. Од градот Гевгелија е оддалечено 15 километри.<ref name="енциклопедија" />
== Историја ==
[[Податотека:Smokvica, panorama na seloto, 1931.jpg|мини|300п|десно|Историска панорама на селото од 1931 година]]
Селото било срамнето со земја при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Вкупно 3 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Стопанство ==
Атарот зафаќа површина од 24,3 км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите со површина од 1.716 [[хектар]]и, на пасиштата отпаѓаат 293 хектари, а на обработливото земјиште 215 хектари.<ref name="енциклопедија" />
Селото има мешовита земјоделска функција.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|521
|1953|513
|1961|523
|1971|493
|1981|416
|1991|354
|1994|326
|2002|263
|2021|190
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Смоквица имало 560 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Смоквица имало 624 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], Смоквица било мешано македонско и турско село со 100 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 450 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Селото е средно по големина, населено со македонско население. Така, селото во 1961 година имало 523 жители, а во 1994 година броело 326 жители.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Смоквица имало 263 жители, сите [[Македонци]].<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=11 јуни 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 190 жители, од кои 177 [[Македонци]], 3 [[Македонски Срби|Срби]], 4 останати и 6 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|560|624|521|513|523|493|416|354|326|263|190}}
== Општествени установи ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 120.jpg|мини|300п|десно|Подрачното основно училиште во селото]]
* [[ПУ „Ѓорѓи Делев“ - Смоквица|Основно училиште „Ѓорѓи Делев“]] до V одделение<ref name="основно">{{наведена мрежна страница|url=http://ooukliment.edu.mk/|title=ООУ „Климент Охридски“|publisher=[[ОУ „Климент Охридски“ - Миравци]]|accessdate=9 јули 2017|location=македонски}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>, подрачно училиште на [[ОУ „Климент Охридски“ - Миравци]].
* [[ЖС „Смоквица“]] — железничка станица на линијата Скопје-Гевгелија
== Самоуправа и политика ==
Во {{римски|19}} век, Смоквица било [[христијани|христијанско]] село во рамките на [[Гевгелиска Каза|Гевгелиската Каза]] на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1952, селото било во рамките на некогашната општина Негорци, во која влегувале селата Кованец, Негорци, Прдејци и Смоквица.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната општина Негорци, во која покрај селото Смоквица се наоѓале и селата Кованец, Негорци, Прдејци и Серменин.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија.
Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 367 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 165 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref>
* [[Црква „Св. Димитриј“ - Смоквица|Црква „Св. Димитриј”]] — главна селска црква
;Споменици
* Биста на [[Ѓорѓи Делев]]
* Биста на [[Ангел Динев]]
<gallery mode="packed" heights="150px">
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 98.jpg|Биста на Ангел Динев
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 97.jpg|Биста на Ѓорѓи Делев
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 115.jpg|Камбанаријата на црквата „Св. Димитриј“
</gallery>
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
;Родени во Смоквица
* [[Анѓел Динев]] (1891-1952) — општественик и публицист
* [[Владимир Картов]] (р. 1935) — правник, историчар и професор
* [[Коста Христов Попето]] (1862 - по 1941) — револуционер, гевгелиски [[војвода]] на [[ВМРО]]
* [[Васил Ристов Алаџајков]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том I, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Илија Ристов Алаџајков]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":0" />
* [[Горге Костаќев Икономов]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска; Ленина Жила; Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва том II, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Ристо Петров Марачков]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том III, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
<!--== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="170px">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 110.jpg|Објект во селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 111.jpg|Сретселото на Смоквица
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 109.jpg|Биста на Ѓорѓи Делев, учесник во НОБ
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 100.jpg|Стара куќа во селото
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 103.jpg|Поглед на селото
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Smokvica, Gevgelija}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Смоквица| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
t43kh5cmez92fo6qyb4n24ji1xq3lgc
Ума
0
10663
5608598
5576398
2026-08-12T15:51:33Z
Gurther
105215
5608598
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Ума
| име1 = Хума
| слика = Викиекспедиција Бојмија 026.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Поглед на влезот во селото
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Меглен|Влахомеглен]]
| население = 4
| година = 2002
| поштенски број = 1480
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 820
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=11 | lat_sec=9
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=19 | lon_sec=35
| слава = [[Свети Пантелејмон]]
| мрежно место =
| карта = Ума во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Ума''' или '''Хума''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Влахомеглен]], во околината на градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
Населбата се наоѓа во областа [[Меглен|Влахомеглен]], во западниот дел на територијата на [[Општина Гевгелија]]. Селото е сместено на падините на планината [[Кожуф]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=11 јуни 2017|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|language=македонски|page=309}}</ref> Селото е планинско, сместено на надморска височина од 850 метри. Од градот [[Гевгелија]] е оддалечено 20 километри.<ref name="енциклопедија" />
Атарот зафаќа површина од 42,3 км<sup>2</sup>.<ref name="енциклопедија" />
== Историја ==
Во {{римски|19}} век, Ума било [[христијани|христијанско]] влашко село во рамките на Гевгелиската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото било тешко оштетено при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
Вкупно 5 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.|accessdate=2024-02-12|archive-date=2024-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20240225170602/https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|url-status=dead}}</ref>
Ума порано било село со околу 500 [[Власи]] со христијанска вероисповед. Денес, тоа е практично иселено и функционира како викенд-населба.
<!--== Стопанство ==-->
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|380
|1953|225
|1961|44
|1971|7
|1981|1
|1991|1
|1994|0
|2002|2
|2021|4
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Ума имало 490 жители, сите [[Власи]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Ума имало 480 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Ума било влашко со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 50 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Селото во 1961 година имало само еден жител, а во 1994 година било целосно раселено.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Ума имало 2 жители, од кои 1 [[Власи|Влав]] и 1 [[Бошњаци|Бошњак]].<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=11 јуни 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 4 жители, од кои 1 [[Македонци|Македонец]] и 3 [[Македонски Власи|Власи]].
{{Пописи|390|480|380|225|44|7|1|1|0|2|4}}
<!--== Општествени установи ==-->
== Самоуправа и политика ==
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1952, селото било во рамките на некогашната општина Горничет, во која влегувале селата Горничет, Конско, Моин и Ума.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната Гевгелиска градска општина, во која покрај селото Ума се наоѓале градот Гевгелија и селата Горничет, Конско, Моин и Мрзенци.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија.
Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
Селото е опфатено во избирачкото место бр. 360 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на деловен објект - продавница на селото [[Серменин]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=6 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 12 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=6 ноември 2019|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Св. Пантелејмон“ - Ума|Црква „Св. Пантелејмон”]] — главна селска црква
== Редовни настани ==
Секоја година во почетокот на август се одржуваат панаѓурски денови по повод Св. Пантелејмон, кога во селската црква се организира неделен курбан.
== Личности ==
;Родени во Ума
* [[Иван Антонов]] (1924-1983) — новинар
* [[Петар Атанасов]] — лингвист
<!--== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="160px">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 023.jpg|Ампиратова чешма сместена под селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 024.jpg|Асфалтниот пат до селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 035.jpg|Главната селска црква „Св. Пантелејмон“
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Uma, Macedonia}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Ума| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
0ocly6jvb6yvjocnkzn4wkn133od4sq
Илинденско востание
0
14474
5608670
5580184
2026-08-12T19:49:50Z
Bozhidar.Dbg
135292
/* */
5608670
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Вооружен судир
|conflict=Илинденско востание
|partof=
|image= [[Податотека:Mk ilinden1903.gif|200п]]
|caption=
|date={{OldStyleDate|2 август|1903|20 јули}} – октомври 1903
|place= [[Македонија (регион)|Македонија]] и [[Одринско]]
|territory=
|result= Директно вмешување на големите сили за решавање на [[Македонското прашање]] и издејствување на [[Мирцштешки реформи|Мирцштешките реформи]]
|combatant1= {{flagicon image|Red flag.svg}} [[Македонска револуционерна организација]]
|combatant2= {{flag|Ottoman Empire}}
|strength1= 26.500 <ref name=voenaistorija>{{Наведена книга |title= Воена историја на Македонија |last= Стојчев |first= Ванче |year= 2000 |publisher= Сојуз на друштвата на историчарите на Република Македонија : Воена академија "Генерал Михаило Апостолски" |location= Скопје |isbn= 9989776075 |page= 483}}</ref>
|strength2= 350.000<ref name=voenaistorija />
|casualties1= 1.000 убиени <br> 200 опожарени села <br> 4.700 убиени жени, деца и стари луѓе <br> 3.000 обесчестени жени и девојки <br> 70.000 обездомени <br> 30.000 бегалци во Бугарија<ref name=voenaistorija />
|casualties2= 6.000 убиени <br> 5.000 ранети<ref name=voenaistorija />
}}
{{Османлиско-македонски војни и востанија}}
[[Податотека:Ilinden-Preobrazhenie-proclamation.jpg|десно|мини|310п|Повик за востанието]]
[[Податотека:Memorial_plate_Bitola_Ilinden_Uprising_1903_and_protests_against_the_bulgarian_occupiers_in_1941.jpg|лево|мини|Спомен плоча на зграда во Битола, во која се одржало советување за Илинденското востание во 1903 и пред истата зграда се оджале демонстрации против бугарскиот окупатор во 1941 година]]
[[Податотека:Ilindensko vostanie1.jpg|мини|десно|310п|Востаничката територија во Македонија]][[Податотека:November 14, 1903 The New York Times.JPG|мини|десно|310п|Напис во весникот ''Њујорк Тајмс'' на 14 ноември 1903 година]]
'''Илинденско-Преображанеско востание''' — востание на [[Македонци|македонскиот народ]] против османлиската власт. [[Солунски конгрес од 1903|Конгресот]] на [[Македонска револуционерна организација|Македоно-одринската внатрешна револуционерна организација]], одржан во Солун, донел одлука на пролет да се крене оружено востание при што започнувањето и водењето на востанието им биле препуштени на окружните комитети. [[Смилевски конгрес|Конгресот на Битолскиот револуционерен округ]], одржан во Смилево, одлучил да се крене општо ослободително востание и избрал [[Главен штаб за II Битолски револуционерен округ|Главен востанички штаб на Битолскиот револуционерен округ]] (во состав: [[Даме Груев]], [[Борис Сарафов]] и [[Анастас Лозанчев]]), кој донел одлука востанието да започне на денот Свети Илија, [[2 август (настани)|2 август]] [[1903]] година (нов стил).<ref>''[[Македонска енциклопедија]]''</ref>
По започнувањето на востанието, [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] на Организацијата во Софија им предало на владите на европските големи сили [[s:Декларација на ЦК ТМОРО до владите на големите сили|Декларација]] со која биле известени за неподносливата експлоатација и за жестокоста на режимот на османлиската држава кој не ги почитувал елементарните права признаени на македонскиот народ со [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]]. Од нив се барала ефикасна интервенција за да се присили владата на Турција, како единствено одговорна за воениот конфликт, да ги изврши преземените обврски и на Македонија да ѝ даде автономија.
Востаничките сили презеле нападни дејства во сите востанички реони. Востаниците од Крушевскиот востанички реон со концентриран напад го ослободиле Крушево. Во Костурскиот востанички реон биле ослободени поголемите населени места [[Невеска]] и [[Клисура (Костурско)|Клисура]], a во Леринскиот, Охридскиот, Преспанскиот и во Кичевскиот револуционерен реон се воделе жестоки борби.
Во ослободеното Крушево била создадена [[Крушевската република]], со Совет и со Привремена влада, избрани од народот. Привремената влада имала ресори: за внатрешни работи, за финансии, за исхрана, за изградба и за санитет. Посебните дејности ги извршувале специјални служби: за обезбедување и градење опкопи за заштита, за поправка на оружјето и за производство на воени материјали, вклучително и [[Црешово топче|црешево топче]]. За одбрана Привремената влада извршила мобилизација на машкото население способно за борба и презела мерки за заштита на муслиманските семејства на избеганите државни службеници и на нивните имоти, обезбедувани од Востаничкиот штаб. Во селата со муслиманско население бил упатен повик, познат како [[Крушевски манифест]], во кој се соопштувало дека македонскиот народ се кренал на оружена борба против тиранската власт и насилниците, а не против сиромашното муслиманско население, дека востаниците не се разбојници, туку револуционери па затоа тоа да не се плаши, да остане мирно и дека во автономна Македонија сите ќе имаат еднакви права и слободи.
Во другите револуционерни окрузи (Солунскиот, Серскиот и Скопскиот), востанието имало карактер на герилско војување. Биле активирани сите вооружени чети кои вршеле напади на воените цели: гарнизони, стражарници и други цели, како и на стратегиските објекти: патиштата, железничките линии, телефонските и телеграфските инсталации. Со нивното дејствување била опфатена целата територија на Македонија и со тоа Илинденското востание добило карактер на општонародно востание.
Во [[Битолски револуционерен округ|Битолскиот револуционерен округ]], каде што востанието било најмасовно, била извршена мобилизација на голем дел од боречкото население. Востаничкиот штаб им предал Меморандум на дипломатските претставници со протест поради варварските постапки на регуларните единици на војската, против палењето и разурнувањето на селата и масакрирањето на неборечкото македонско население.
Во [[Одрински револуционерен округ|Одринскиот револуционерен округ]] востанието избувнало подоцна. По [[конгрес на Петрова Нива|Конгресот на Петрова Нива]] [[Михаил Герџиков]] се вратил за неколку дена во Бугарија и телеграфски побарал од ЦК да се одложи денот на востанието. Му одговориле дека востанието може да се одложи најдоцна за 20 јули, Илинден. Герџиков се вратил во [[Странџа]] кај своите другари од штабот, [[Лазар Маџаров]] и [[Стамат Икономов]] на кои им го објавил резултатот. Со нив бил и секретарот [[Христо Силјанов]]. Сите тие заедно решиле сами да го продолжат рокот за уште 15 дена, до 6 август - [[Преображение]], за две причини: да се подготват подобро во борбите и да го користат случајот кога турските војници, кои биле концентрирани кон нивниот крај, ќе бидат испратени да го задушаат македонското востание, па тогаш со нивната акција да ги разделат и ослабаат. Сепак, тој факт не попречил востанието во [[Тракија]] да биде подолготрајно од востанието во Македонија.<ref>[http://www.promacedonia.org/giliev/mg/mg_3.htm#1 Михаил Герджиков, Защо Преображение, а не Илинден? (Бегла историческа бележка), Михаил Γерджиков и подвигът на тракийци 1903 г. съст. Надежда Недкова, Евдокия Петрова.]</ref> Таму востаничката власт потоа ја формирала [[Странџанска република|Странџанската комуна]], која ја опфаќала територијата меѓу [[Мало Трново]] и [[Царево|Василико]].
Европските големи сили имале свои интереси во османлиската држава и во регионот, биле против оруженото востание во Македонија и Одринско и за зачувување статус кво. На Владата на Турција и дале полна слобода да ги употреби сите потребни сили и средства за задушување на востанието. А соседните балкански држави биле исто толку заинтересирани за ликвидирање на востанието и за уништување на Македонската револуционерна организација, стравувајќи од интервенцијата на силите за давање автономија на Македонија.
Во такви услови, при целосна изолираност и во непријателско окружување од соседството, македонските и одринските востанички сили опстоиле до пред крајот на 1903 г., спротивставувајќи им се на огромната модерно вооружена регуларна армија и на нерегуларните воени формации, кои примениле тактика на тотално уништување на македонските села, материјалната база и борбената резерва. По повеќемесечни борби, за да се поштеди народот од натамошни репресалии, Востаничкиот штаб издал директива за запирање на Востанието.
== Одлука за кревање на Востанието ==
===Софискo советувањe===
Во јули [[1902]] година во куќата на Бојан Биолчев во [[Софија]] се одржала средба на која присуствувале: [[Гоце Делчев]], [[Иван Гарванов]], [[Тома Карајовов]], [[Туше Делииванов]], [[Владимир Руменов]], [[Никола Наумов]], [[Лазар Димитров]], [[Атанас Мурџев]] и домаќинот [[Бојан Биолчев]]. На оваа средба било разгледано барањето на битолчани за кревање на востание. Делчев, Руменов и Карајовов остро се спротивставиле за востание и била донесена одлука ''против дигање на какво и да е востание''.<ref name="DD">''Д. Димески, „Солунски јануарски конгрес на македонската револуционерна организација 1903 година“, ГИНИ, бр. 2, Скопје 2001.''</ref>
=== Горноџумајско востание ===
{{Главна|Горноџумајско востание}}
Кога веќе било евидентно дека ќе дојде до [[Горноџумајско востание|Горноџумајското востание]], [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] сметал дека движењето на [[Македонски комитет|Врховниот комитет]] не е сериозно и опасно, се искажал против него и го осудил. Но по избувнувањето на востанието, ЦК почнал да приклонува кон востание.<ref name="vgj" /> На [[26 септември]] [[1902]] година ЦК во преписката до [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] истакнал дека „ако бугарската влада се ангажира да го покрене прашањето, да не се држи многу остар јазик кон врховистите јавно, подобро ќе биде и ние да го развееме знамето“.<ref name="vgj" /> Кореспонденцијата меѓу ЦК и Задграничното претставништво укажува дека:
{{Цитатник|''... прашањето за востанието се наметнало постепено, под притисок на врховистичкото востание. Евидентно е дека ЗП тоа го допуштало доколку дојде до усложнување на состојбата, и ако врховистичкото движење продолжи во зимата. Сфаќајќи го тоа, ЦК на чело со Гарванов, почнал алармантно да ја прикажува ситуацијата. Во реалностa било поинаку'' <ref name="vgj" />}}
Во почетокот на ноември „Врховистичкото востание“ спласнало и тогаш [[Иван Гарванов]] со новоназначените [[Задгранично претставништво|задгранични претставници]] [[Христо Матов]] и [[Христо Татарчев]], во тајност од другите членови на Централниот комитет се решил за востание. Матов и Татарчев веднаш откако пристигнале во [[Софија]] на својата должност започнале преговори за помирување со [[Македонски комитет|Врховниот комитет]] врз основа за проширување на востанието. Тие тврделе дека тоа е желба на Централниот комитет, а за сето тоа ја имале поддршката на [[Иван Гарванов]] кој сакал помирување по секоја цена.<ref name="vgj" /> Гарванов на [[29 ноември]] [[1902]] година му пишал на Задграничното претставништво и истакнал:
{{Цитатник|''Ќе треба да се распределат сите горски сили и ште отсега да навлезат во земјата, да се стокми набрзо динамит и повеќе пушки, та напролет дај боже здравје да си ја пробаме среќата'' <ref name="vgj" /><ref name="SP">''Станува збор за шифрирано писмо под бр. 22 од 29.11.1902''</ref>}}
Во средината на декември Христо Татарчев имал средба со бугарскиот премиер [[Стојан Данев]] и кнезот [[Фердинанд I]] и известил дека акциите идната ''година се неминовни''.<ref name="ht" />
Кон крајот на ноември [[1902]] година ЦК на Гарванов и Задграничното претставништво ја донеле конечната одлука за кревање на востанието. Таа требало да се санкционира и затоа [[Иван Гарванов]] на [[24 декември]] [[1902]] година испратил окружно за одржување на ''Конгрес''.
=== Второ софиско советување ===
[[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] откако го примило окружното од [[Централен комитет на МРО|ЦК]] организирало советување во [[Софија]] кое траело неколку дена. На оваа советување присуствувале: [[Гоце Делчев]], [[Ѓорче Петров]], [[Пере Тошев]], [[Христо Матов]], [[Христо Татарчев]], [[Иван Хаџи Николов]], [[Борис Сарафов]], [[Михаил Герџиков]], [[Кирил Прличев]], [[Туше Делииванов]], [[Христо Силјанов]] и други.
На ова советување Матов и Татарчев ја поддржувале идејата за ''општо востание'', додека пак Ѓорче Петров и Гоце Делчев се залагале за ''перманентно востание''.
[[Ѓорче Петров]] предложил да дојде до засилување на четите и терористичките акции кој постепено требало да водат кон востание кое не требало официјално да се објави. [[Михаил Герџиков]] предложил терористички напади кој би ја засегнале османската власт и европскиот капитал. Тој планирал да се формираат терористички групи по градовите кој би биле во контакт со [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]], а кон овие идеи клонел и [[Гоце Делчев]].<ref name="vgj" />
Делчев истакнал дека Турција треба да се фрли во [[анархија]], да се разниша Царството во неговите основи со што би се предизвикале Големите сили да интервенираат за решавање на [[Македонското прашање]]. Меѓутоа Делчев се решил за комбинирано дејствување со чети и терористички акции.<ref name="ht" />
На крај од советувањето се дошло до компромисно решение за ''засилени партизански дејства'' <ref name="HS">''[[Христо Силјанов|Христо Силянов]], "Освободителнитѣ борби на Македония", том I Илинденското възстание, Издателство на Илинденската организация, София, 1933. {{bg}}''</ref>. По советувањето бил известен [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] дека тие се против општо востание но за партизански дејства. Треба да се истакне дека ова советување не влијаело на одлуката за донесување на востанието бидејќи [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]] без да ги сочека резултатите од советувањето донел одлука за востание.
=== Солунски конгрес ===
{{Главна|Солунски конгрес од 1903}}
[[Податотека:BASA-1935K-1-60-7-IMARO.jpg|мини|десно|300п|[[Гоце Делчев]] и [[Јане Сандански]] со Серската чета, февруари 1903]]
[[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] на [[Иван Гарванов]] и [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] - [[Христо Татарчев]] и [[Христо Матов]] кон крајот на ноември [[1902]] година биле решени за кревање на востание. Затоа Иван Гарванов на [[6 јануари]] [[1903]] година ([[Јулијански календар|стар стил]]) испратил окружно до Задграничното претставништво, окружните и околиските комитети со кое свикал Конгрес и ги поканил делегатите.<ref name="ht">Д-р Христо Татарчев, „Вътрешна македоно-одринска революционна организация като мит или реалност“, Цочо Биљарски и Валентин Китанов, София, 1995.</ref>
Меѓутоа, голем дел од истакнатите делегати немале доволно време да стигнат на Конгресот, а тоа најверојатно било и посакувано од Гарванов.
Во јануари [[1903]] година се одржал [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]]. На третото заседание, на [[16 јануари]], кое траело час и половина се прифатил и потпишал ''Протоколот'' за извршената работа и преземените решенија. Решително против востанието се изјаснил само серскиот делегат Димитров, но на крајот и тој се присоединил кон заедничкото мислење. Скопскиот делегат Димитар Ганчев, испратен со директива да дејствува за одлагање на востанието ''бар за една година'', исто го потпишал затоа што ''и другите потпишале''.
Најважниот аргумент против востанието – недостигот на доволно оружје во повеќето реони – било до извесен степен демантирано од уверувањата на [[Иван Гарванов]], дека за скоро време ќе се случат крупни доставувања, како и од надежта, дека при општо востание, четите од [[Пиринска Македонија]] ќе префрлат значително количество пушки и други материјали. По донесување на решението за востание, окружните комитети биле задолжени да ги преземат потребните мерки за забрзување на подготовките за кревање на востанието.
===Делчевата агитација за нова тактика ===
{{Главна|Последната обиколка на Гоце Делчев}}
[[Гоце Делчев]] не го сочекал крајот на советувањето во [[Софија]] и веднаш заминал за [[Серски револуционерен округ|Серскиот револуционерен округ]] да ја демонстрира новата концепција за борба. Тој собрал чета од 40 души <ref name="IVAG">''СПОМЕНИ НА ИВАНЪ АНАСТАСОВЪ ГЪРЧЕТО''</ref>, а во неа биле [[Пејо Јаворов]], [[Димитар Стефанов (бугарски општественик)|Димитар Стефанов]], [[Димо Хаџи Димов]] и други. Најпрво поминале во [[Банско]], а на тамошниот собир Делчев зборувал за:
<blockquote>''слободна и независна Македонија со широки правa за сите сиромаси''<ref name="HAP">Христо Андонов Полјански, „Гоце Делчев во спомените на современиците“, Скопје, 1963.</ref></blockquote>
Тој истакнал дека борбата треба да се води со ''терористички акции и четнички дејствија, како подготовка за крајното средство - масовно вооружено востание.'' Делчев го осудил [[Горноџумајско востание|Горноџумајското востание]] и го оценил како провокација која претставувала предавство кон ''македонскиот народ'' <ref name="HAP" />, велејќи дека:
{{Цитатник|''Ако се бориме за цар, тогаш ние си го имаме султанот''<ref name="HAP" />}}
=== Иван Гарванов во Софија ===
[[Податотека:IvanGarvanoffBGrevolutionary.jpg|мини|десно|150п|[[Иван Гарванов]]]]
По [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]], [[Централен комитет на МРО|ЦК]] ги ополномоштил [[Иван Гарванов]] (''Давид'') и [[Велко Думев]] (''Орлеански'') да заминат во [[Софија]], усно да ја соопштат одлуката за востание и да ја поткрепат. [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] го поканил [[Михаил Герџиков]] да се сретне со нив, бидејќи Делчев заминал.
Гарванов и Думев заминале од [[Солун]] на [[10 јануари]] [[1903]] година, а меѓу другото планирале да се сретнат со членовите на [[Македонски комитет|Врховниот комитет]] за да се постигне помирување <ref name="vgj" />. Во Софија Гаравнов истакнал:
{{Цитат|''... решението било бесповратно, бидејќи тоа веќе било пропагирано насекаде... основен мотив за решението било опасноста од ново врховистичко востание и влошената положба во земјата'' <ref name="vgj" />}}
Меѓутоа Татарчев вели дека: ''Гарванов како сентиментална природа делумно се беше подал на странични влијанија'' <ref name="ht" />.
[[Иван Гарванов]], [[Христо Матов]] и [[Христо Татарчев]] во [[Софија]] имале средба со бугарскиот министер за внатрешни работи - [[Димитар Петков]].
Тој од своја страна им ветил ''полна морална и материјална поткрепа за идното востание, под услов да престанат да го компромитираат Кнежевството и каузата со грабање на оружје од бугарските арсенали и воени демонстрации во пограничните реони''.
Според рускиот дипломатски претставник во [[Солун]], Гарванов и Думев се вратиле со изјава дека со [[Македонски комитет|Врховниот комитет]] не е постигнато помирување, но двете страни се согласиле да дејствуваат независно една од друга, без да си пречат како во минатото.<ref name="vgj" />
== Подготовки за востанието ==
=== Известување ===
{{Историја на Македонија}}
Гарванов откако се вратил од [[Софија]], [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] ги известил сите свои раководители на реони дека:
:''1. Организацијата решила да крене востание и со сите сили и средства да се бори за извојување на човекови права.''
:''2. Организацијата ги осудува сите стремежи на официјалните и неофицијалните фактори во Бугарија, кои без нејзина согласност настојувале и настојуваат да го вовлечат населението во востание, бидејќи со тоа свесно или несвесно ја поткопуваат каузата на македонскиот роб и со своите дејства давале колорит на надворешно потикнување, факт кој бил силно експлатиран од Турција и европската дипломатија.''
:''3.Организацијата изјавува дека до денот на востанието ќе се бори со сите комитети, корпорации и надворешни лица, кои со своите постапки ќе ја фрлат во борба и предвреме ќе го осуетат планот за дејство. Таа ќе води сметка за сите што ќе се обидат да ја искористат нејзината борба за други цели.''
:''4. По објавувањето на востанието, сите кои се готови да го поткрепат ќе бидат прифатени. Притоа била пожелна претходна согласност од Организацијата'' <ref name="HSC">''Х. Силянов, цит. дело, т.1, 207-208''</ref>
Со ова известување била официјализирана одлуката за кревање на востанието, а истовремено биле предупредени и поканети [[врховисти]]те.
=== Вознемиреност ===
Одлуката за востание предизвикала негодување кај многумина. [[Јане Сандански]] со одлуката бил запознаен на [[21 јануари]] [[1903]] година од [[Лазар Димитров (Дренок)|Лазар Димитров]], а самиот Сандански за тоа истакнува:
{{Цитат|''Тоа соопштение морално не уби, едно мислевме за Организацијата, едно агитиравме, а сосема друго излезе. Веќе немав ни лице, ни срце да агитирам како порано... просто плачевме'' <ref name="JS">''[http://site.znain.com/macedonia/vmro-history/Knigi/spomjs.html Спомени на Јане Сандански] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080507230224/http://site.znain.com/macedonia/vmro-history/Knigi/spomjs.html |date=2008-05-07 }}''</ref>}}
[[Константин Нунков]] за решението на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] за востание истакнува:
{{Цитат|''Во нашите очи тоа е една непромислена авантура. Ние мислевме дека востанието е пакосно, штетно, безнадежно, ненавремено, неподготвено, повеќе од кога било! Ние го сметавме погубно за македонскиот народ'' <ref name="IK">''Иванъ Кеповъ, Преди тридесетъ години, Ил. Илинден, V/3 (43), София, 1933''</ref>}}
[[Андон Димитров]], го дава следново објаснување за донесената одлука за кревање на востание:
{{цитат|''Во 1902 и 1903 година та сè до денот на востанието — 20 јули 1903 — состојбата на бугарското население во Турција беше неопислива. На нас адвокатите, полицијата ни беше забранила дури да поднесуваме жалби до административните власти таму... Освен доаѓањето на српските чети во северозападна Македонија, Хилми Паша во согласност со грчките емисари создаде на југозапад и фронт за влез на грчките андарти. И така бугарските чети мораа да се борат против три фронта: турската војска, која со потери ги бркаше, српските чети и грчките андарти. Тешка стана и ситуацијата на организацијата. Ова го принуди руководството да свикаа специјален конгрес целта, на кој го одлучи тешкото решение да се крене општо востание.''<ref>„ВМОРО низ очите на неговите основачи“, Воено Издаваштво, Софија, 2003 година, стр 148.</ref>}}
=== Подготовки на Централниот комитет ===
Веднаш по [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]], Централниот комитет ги известил сите раководители да започнат со собирање на оружје.
Самиот Централен комитет постигнал договор со група на грчки контрабандисти. Тие оружјето за потребите на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] и претстојното востание го пренесувале преку море до утоката на реката [[Вардар]], а таму било преземано преку канал <ref name="HK">''Хр. КОцевъ, Прелюдия на Илинденъ, 20 юлий 1903 г., Сб. Илинденъ 1903-1922, София, 1922''</ref>.
Лазар Димитров истакнал дека овој канал одвај ги задоволил потребите на [[Кукуш]] и околните села. Централниот комитет со посредство на Петроградскиот македонски кружок се обидел да набави и руски пушки но овој план бил напуштен откако бил воспоставен каналот со Грците.
Дополнително на овие активности [[Централен комитет на МРО|ЦК]] започнал иницијатива за враќање на печалбарите во [[Македонија]]. Од кореспонденцијата помеѓу Бугарското трговско агентство во [[Солун]] и Бугарското министерство за надворешни работи и вероисповед се дознава дека до [[13 март]], ''околу 10.000 млади Македонци се вратиле во родните краеви од Цариград, Румелија, Бугарија... за да земат учество во претстојното востание'', а Селџобалив истакнал дека од [[Цариград]] заминале 2.500 градинари и малекари, ''Сите тие Македонци со нетрпение чекаат да дојде часот за востание'' <ref name="vgj" />.
Овие подготовки биле будно следени од дипломатските претставници во [[Солун]], а рускиот дипломатски претставник Николај Гирс информирал дека:
{{Цитат|''во целата земја одвај можело да се најде поголема село, каде немало востаничка чета. Селаните биле во постојан контакт со нив. Четите биле раководени од членовите на Комитетот. Тие имале строга наредба да не предизвикуваат вооружени судири, туку само да го подготвуваат населението за востание на повик од повисоките раководители... есенскиот налет на бандите од Бугарија (врховистички чети б.н), суровата пресметка на војските со мирното население, вмешувањето на Русија, прогласените реформи од страна на султанот и очекувањата од сето тоа, ако во суштина не ја промениле дејноста на месните комитети, во секој случај ги поттикнале... Организацијата не била за одлагање на востанието. Таа сакала да ги причека резултатите од реформите во кои малку верувала. Со одлагањето на востанието на неопределено време, македонското прашање би се затаило, а со тоа Организацијата би ја изгубила својата подлога и би го пропуштила погодниот момент за целосно ослободување. Оттука четите трескаво работеле на собирање борци. Притоа истакнувале дека нема да им допуштат на Турците да ги исколат како Ерменците'' <ref name="vgj" />}}
=== Подготовки во Битолскиот револуционерен округ ===
==== Смилевски конгрес ====
{{Главна|Смилевски конгрес}}
Смилевскиот конгрес, како конгрес на Битолскиот округ, според решенијата донесени во [[Солун]], требало дефинитивно да ја потврди одлуката за кревање востание. Во таа насока се развила остра дискусија, во која се јавила струја која сметала дека условите за сенароден бунт сè уште не се созреани. На првиот ден од конгресот од излагањето на делегатите било утврдено дека [[Прилеп]]скиот, [[Битола|Битолскиот]], [[Кичево|Кичевскиот]] и делови на други реони не се достатно подготвени. Најдобро подготвени биле [[Ресен]]скиот реон, [[Костур (град)|Костурскиот]], [[Демир Хисар|Демирхисарскиот]], неколку села од [[Битола|Битолскиот]] реон, како што се [[Смилево]], [[Ѓавато (Битолско)|Ѓавато]] и [[Цапари]], додека Охридскиот располагал само со 1.400 пушки. Меѓу делегатите се јавиле лица кои биле против востание во текот на таа година како што биле: [[Ѓорѓи Сугарев]], [[Петар Ацев]], [[Тале Христов]], [[Никола Карев]], [[Никола Петров Русински]] и други. Во една крајно напната атмосфера по повод острите расправии околу решението за востание, несогласувањата ги прекинал Даме Груев, кој како еден од основачите на [[ТМОРО]] и претставник на неговиот [[Централен комитет на МРО|Централен комитет]], уживал огромен авторитет. Според сеќавањата на Пандо Кљашев, тој рекол:
{{Цитат|''А бре луѓе, не губете си го времето да го решавате прашањето - ќе има ли востание или не, зашто тоа е решено - битти даваси! Говорете сега за востание, како да го направиме и кога, но не по ден и по време'' <ref name="PK">''Спомени на П. Кљашев..., 242''</ref>}}
Во прилог за донесување на одлука за кревање на востание влијаеле и неколку настани. Конгресот преку [[Лука Ѓеров]] дознал за [[Солунски атентати|Солунските атентати]]. Како дополнителен аргумент послужил и [[Ѓурѓовденски масакар|Ѓурѓовденскиот масакр]] извршен на [[6 мај]] во [[Битола]], а во [[Цапари]] дошло до судир со османлиските сили. Тој ден Конгресот не заседавaл, бидејќи судирот можел да се прошири кон [[Смилево]]. Настаните во Цапари и Битола влијаеле психолошки врз оние делегати кои се колебале за востание.
На последното ''IV заседание'' Конгресот го усвоил [[Востанички дисциплински устав|Востаничкиот дисциплински устав]] кој бил изработен од [[Борис Сарафов]] и [[Димитар Дечев]].
==== Главен штаб ====
{{Главна|Главен штаб за II Битолски револуционерен округ}}
[[File:Flag of the Kumanovo insurgents.png|thumb|250px|Знамето на [[Куманово|Кумановските]] востаници.]]
Конгресот уште од првото заседание започнал со донесување на одлуки за кревање на востание. Бил избран ''Главен штаб за II-от Битолски револуционерен округ'', а тој требало да раководи со подготовките за востанието и со самото востание. За членови на Главниот штаб биле избрани: [[Даме Груев]], [[Борис Сарафов]] и [[Атанас Лозанчев]], а како нивни заменици биле избрани [[Георги Поп Христов]], [[Петар Ацев]] и [[Лазар Поп Трајков]]. Членовите на ГШ биле избрани со јавно гласање, додека пак нивните заменици со тајно гласање <ref name="VCD">Васил Чакаларов „Дневник 1901-1903 г.“</ref>.
Конгресот донел и непротоколарно решение, доколку ''пристигнат нови сили'' <ref name="VCD " />, како [[Ѓорче Петров]], [[Пере Тошев]] и [[Христо Матов]], тие по автоматизам да влезат во Штабот.
На Главниот штаб му биле пренесени сите овластувања за раководење на Востанието, да извршува воена и политичка власт и, со функции на воено-востаничка влада, да стапува во врска и да води преговори со дипломатските претставници и со владите на европските големи сили, како и посредни или директни преговори со непријателот, Владата на османлиската држава, или со нејзини ополномоштени претставници.
Главниот востанички штаб донел наредба горските началства да ги мобилизираат органите и телата на Организацијата да ја преземат власта во градовите и во селата. Окружното раководство во Битола формирало ''Информационо биро'' на Главниот штаб за извршување разузнавачки и информациски задачи.
=== Конгрес на Петрова Нива ===
{{Главна|Конгрес на Петрова Нива}}
На 28 и [[29 јуни]] [[1903]] година се одржал Конгрес на [[Одрински револуционерен округ|Одринскиот револуционерен округ]] во месноста Петрова Нива. За претседател на Конгресот бил избран [[Васил Пасков]], потпретседател [[Велко Думев]], а за секретари: [[Христо Силјанов]] и Анастас Разбојников, а вкупно присуствувале 47 делегати. За време на овој Конгрес било разгледано прашањето за кревање на востание и тука биле подделени мислењата, но по одлуката на [[Смилевскиот конгрес]] на делегатите не им останало ништо друго освен да се донесе одлука за започнување на подготовки за кревање на востание. Избраниот ''Околиски штаб'' донел одлука востанието во [[Одринско]] да започне на [[6 август]] ([[Јулијански календар|стар календар]]) на празникот [[Преображение Христово]] <ref name="Кара">'' Караманджуков, Христо. Родопа през Илинденско-Преображенското въстание, Издателство на ОФ, София, 1986, стр. 69-71.''</ref>.
=== Општ план за востанието ===
{{Главна|Општ план за Илинденското востание}}
Во јуни по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] бил изработен Општ план за востанието.<ref name="GViST">''Георгиев Величко и Стайко Трифонов, История на българите 1878-1944 в документи, т.I, 1878-1912, част втора, София, 1996.''</ref> Во него било истакнато дека во согласност со одлуките на [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]] и советувањата во [[Софија]], треба да се води герилска борба. Четите требало да дејствуваат насекаде и во исто време, без да се крене народот. Целта не била да се победи Турција, туку таа да не може да ги победи востаниците.<ref name="vgj">[[Ванчо Ѓорѓиев]] „Слобода или Смрт: македонското националноослободително дело во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година“, Скопје, Институт за историја - Филозофски факултет, 2003.</ref> Востанието требало да биде послабо но долготрајно и борбата требала да се води до зимата, а повторно да се прогласи идната пролет. Востанието требало да почне кога ќе созреело житото и ќе се зголемела ноќта во јули 1903 година.
== Востание ==
===I востанички округ - Битолски===
{{Главна|I востанички округ - Битолски}}
[[Податотека:Даме_Груев.jpg|мини|десно|150п|[[Даме Груев]]]]
На празникот [[св. Илија]] во [[Смилево]] со 200 востаници влегол [[Главен штаб за II-от Битолски револуционерен округ|Главниот штаб]]. Според турските документи при првиот напад на Смилево загинале 8 турски војници, а 14 биле ранети. На [[3 август]] Генералштабот наредил евакуација на целото население кое не било способно да се бори во месноста Голем Гар, а до пладне Смилево било празно. Откако сите обиди на османлиската војска да го заземе Смилево биле одбиени, [[Борис Сарафов]] заминал за Охридско, а [[Атанас Лозанчев]] за Демихисарско и Кичевско. По нивното заминување во следните 20 дена во околината Смилево не се појавила османлиска војска и башибозук. Во тој период под раководство на Стојан Донски биле преземени мерки за утврдување на Смилево, биле ископани одбранбени ровови со што се зацврстиле одбранбените востанички позиции. Населението кое не било способно да се бори и понатаму се наоѓало во збегот Голем Гар каде биле организирана заедничка исхрана, а биле преземени мерки за негова заштита.
Во изработка на планот за заземање на [[Крушево]] непосредно учествувал и револуционерот - поранешниот офицер [[Тодор Христов - Офицерчето|Тодор Христов]] кој претходно влегол во градот и ги скицирал објектите за напади: касарната, конакот, беледијата (општината), поштата и другите владини и државни установи, како и поважните пунктови во градот. Во осум воени групи биле распоредени 750 вооружени востаници под команда на добро подготвени началници - војводи. На 4 август во градот влегува Штабот на крушевските востаници свечено дочекан од народот. При овој дочек, началникот на Штабот, [[Никола Карев]] одржал пред ослободените граѓани револуционерен говор, прогласувајќи ја првата Македонска Република и повикувајќи го народот да избере привремена републиканска влада.
{{панорама|Членови на Привремената влада на Крушевската република.jpg|500px|Членови на Привремената влада на Крушевската република, од лево на десно: Дину Вангел, Димитар Секулов, Ѓорѓи Чаче, Николаќи Баљу, Теохар Нешков, Христо Ќурчиев}}
Во демихисарскиот реон раководители биле [[Јордан Пиперката]], [[Димитар Дечев]], свештеникот Кузман и Христо Пасков. Според [[Христо Силјанов]], Демихисарско дало 1.000 востаници. Првата ноќ биле преземени редица акции. На патот [[Битола]] - [[Кичево]] кој минувал низ Демихисарско била исечена телеграфската линија, а биле разрушени и сите мостови, потоа биле изгорени чифлизите во [[Утово]], [[Стругово]], [[Жван]] и други. Под команда на Дечев 150 востаници го нападнале турскиот гарнизон кој се состоел од 170 души во административниот центар Прибилци. Во првите денови на востанието во Демихисарско, турските селани се затвориле во своите куќи и не ги обработувале своите ниви и не го гледале својот добиток. Востаниците во селата [[Бабино]], [[Слоештица]], [[Велмевци]] и [[Жван]] создале свои пунктови каде се собирала храна и секави други материјали кои им биле потребни за идните дејствија.
[[Податотека:Nikola Karev.jpg|thumb|десно|150px|[[Никола Карев]]]]
Ресенскиот реон бил под раководство на [[Славејко Арсов]] и потпоручникот Панајотов. Поважни војводи биле [[Спиро Олчев]], [[Стефан Мешков]], [[Перуш Стрезов]], [[Ставре Тасев]], Јоше од Подмочани, Иван Трајчев, Кочо Кочовски, Георги Чаушот од с. Златари и др. Првата ноќ биле изведени неколку разрушителни акции од слабо вооружени групи. На [[20 јули]] (стар стил) четите од селата Болно, Царев Двор, Дрмени и Јанковец на чело со Арсов биле групирани во Болно. На Илинден во селото [[Круше]], тамошниот аскер бил зачуден од однесувањето на селаните, тие им носеле баници, кисело млеко и други изобилства, но храната била затруена со арсен, а војниците набргу добиле грчеви и страшни болки. Аџијата кој бил Турчин кога дознал за тоа избегал, а ноќта во селото дошол аскер од 50 души. На 26 јули (стар стил) одредот на Ангел Андреев и еден одред на Коте го нападнале турското село [[Папли]]. Таму имало аскер и башибозук од околу 100 души. Востаниците ги држеле опколени неколку дена. Секој ден селото било напаѓано и била палена по некоја куќа. На 6 август (стар стил) Коте зграбил дел од добитокот и се упатил кон својот реон, но кај Штрково наишол на војска. Дел од опседнатите војници успеале да се извлечат и да му притекнат на помош на судрениот аскер каде дале 4 жртви. Опсадата продолжила, но по 12 дена пристигнала друга војска, таа го ослободила гарнизонот и турското население, а востаниците по заминувањето на аскерот се симнале во Папли и го запалиле селото.
На Илинден, во Охридско имало веќе подробно разработен план за првите дејствија и со добра интендантска служба — складови со храна и други намирници, тајни фурни, леарници за патрони, но без ниедна бомба и без ниедна манлихера. Била организирана и санитетска служба со еден вид на болница во Чемерскиот дол, над селото Брждани, а како доктор фигурирал Хр. Ангелов. Реонски началници биле: [[Христо Узунов]], [[Антон Кецкаров]], [[Наум Анастасов]], [[Александар Чакаров]] и [[Наум Златарев]]. На 24 јули (стар стил) сите дримколски и малесиски чети се собрале кај Караорман во Горна Дебрца. Таму се собрале голем број на бегалци на грбот на револуционерното раководство. Четите повторно се упатиле кон Дрим, но веќе сите села биле опустошени. Во периодот меѓу 25 и 30 јули (стар стил) имало судири кај Лешани, Слатина, Лактиње, Врбјани и Ботун. Само на 30 јули имало имало шест битки и тоа кај Брждани, Лешани, Белчишта, Црвена вода, а во Орта-кол, кај селата Куратица и Плаќе. Во борбата кај Брждани учествувал и Борис Сарафов со 80 души и тој дошол од Демирхисарско на помош.
[[Податотека:Cheta IMARO Nake Yanev and the Debar Kichevo voevodas.JPG|десно|мини|230п|Штабот на Дебарско-Кичевскит реон - [[Јанаки Јанев]], [[Лука Ѓеров]] и други.]]
На 20 јули (стар стил) востание се кренало и во Костурско со околу 2.000 востаници. Исто така на 23 јули е заземена Клисура. На 28 јули четите на [[Лазар Поп Трајков]] и [[Васил Чакаларов]] имале борба со турскиот аскер, а на 29 јули кај селото [[Д’мбени]] имале борба со турската војска која траела 6 часа, а потоа Турците се повлекле во Костур.
[[Христо Силјанов]] истакнува дека Кичевско било погодно за партизанско војување, во таа каза се востанало само населението во планинските делови во Горна и Долна Копачка и Р'бетинкол. Во другите делови, во Долно Кичевско и Порече, каде српската пропаганда била силна и спечалила голем дел од населението и тоа не востанало. Во Копачка (Горна и Долна) како база на востаниците служеле планините: Бистра, Беличица, Стогова и други, а во Р'бетинкол, врвовите Песок, Кула, Кјафа, Разбоиште и други. Ноќта на 20 јули (стар стил) три востаничи одреда, Џеров 200 души, [[Арсо Мицков]] 200 души и Србакот 100 души го опколиле градот Кичево од три страни. Еден час по полноќ се слушнало востаничкото Ура!. Аскерот кој бил сместен кај месноста Јурија во наплив на паника се втурнал кон градот за да го заземе Калето. Таму еден востанички одред почнал да стрела врз аскерот, а одговорот на Турците бил слаб. По половина час востаниците го напуштиле градот, а Турците имале 20 души загинати.
Две недели пред Илинден, четите на [[Петар Ацев]] и [[Никола Пешков]], кон кои биле присоединети и триесетина граѓани, сè на сè вкупно 80 души, ненадејно биле нападнати недалеку од селото Беловодица кај месноста Студеница од страна на околу 30 заптии. Дел од четата се разбегала, а набргу пристигнал и аскерот кој бил сместен во Дуње. На Илинден четите ги исекле телеграфските кабли меѓу Прилеп-Битола и Прилеп-Велес, а биле разрушени и некои дрвени мостови по патот Градско, Кичево, Крушево и Велес. На 23 јули стар календар вооружени и невооружени селани го нападнале конакот во селото Витолиште, Мариовско. Една од случајно згрмените пушки го кренала на нозе гарнизонот. По двочасовна престрелка востаниците се повлекле, а во тој напад учествувал и Пере Тошев.
=== II востанички округ - Кожув ===
{{Главна|II востанички округ - Кожув}}
Подготовките за кревање на востание во Солунскиот револуционерен округ започнале веднаш по Софиското советување. Во [[февруари]] [[1903]] година во [[Гевгелиско]] пристигнале [[Сава Михајлов]] и [[Крсто Асенов]] со 18 товари пушки и динамит. Во тој реон биле четите на [[Иван Карасулијата]] и [[Аргир Манасиев]], меѓу нив двајца постоело нетрпение, меѓутоа била организирана средба и дошло до нормализирање на односите.
[[Податотека:Apostolvojvoda.JPG|мини|десно|150п|Апостол Петков Терзиев - Ениџевардарското сонце]]
По борбите во Кукушко, [[Крсто Асенов]] со својата чета заминал за [[Ениџе Вардар|Ениџевардарско]], меѓутоа и таму дошле во судир кај селото [[Постол]]. Во борбата учествувале четите на Асенов, Јотов и [[Апостол Петков]]. Турците имале четворица загинати и петмина ранети, а четата двајца убиени. Убиството на Асенов го сменило текот на востанието во [[Кукуш]]ко, [[Ениџевардар]]ско и [[Гевгелиско]].
[[Податотека:Apostol Petkov cheta.jpg|мини|300п|лево|Четата на [[Апостол Петков]] Терзиев]]
Подготовките за востанието во [[Ениџевардар]]ско ги презел [[Апостол Петков]]. Воденската околија имала слабо учество во востанието. Таму имало неколку битки.
[[Сава Михајлов]] и [[Аргир Манасиев]] откако го добиле известувањето за денот на востанието, организирале советување. Тие заклучиле дека ќе можат да преземаат само атентати по железничката линија. Пред [[Илинден]], во [[Гевгелиско]] биле четите на Михајлов со 33 души, Манасиев со 38 души и Карасулијата со 24 души, вкупно 95 четници. На Илинден четите се нашле во близина на самата [[Гевгелија]]. Ноќта на [[10 август]] бил миниран блискиот железнички мост. Во [[ноември]] била извршена демобилизација во [[Гевгелиско]]. Михајлов, Манасиев и Карасулијата со повеќе четници заминале за [[Бугарија]].
Востанието во [[Тиквешко]] започнало со потпалување на една беговска кула кај [[Положно]], а бегот бил ранет. Нападот ги раздвижил турските потери и четата се нашла во незгодна положба уште во самиот почеток. На [[13 август]] Јуруков со својта чета бил откриен на [[Кожуф|Кожув]] кај селото [[Копришница]], таму дошло до судир во кој загинале двајца востаници и седуммина Турци. Во [[ноември]] со 10-на души заминал за [[Бугарија]].
=== III востанички округ - Беласица ===
{{Главна|III востанички округ - Беласица}}
На [[23 мај]] [[1903]] година кај селото [[Градобор]] на десетина километри од [[Солун]] била уништена четата на Атанас Чопката. Четата која броела 16 души била опколена, а борбата траела еден ден. Турците имале еден загинат, од четата еден бил фатен жив додека пак останатите загинале. Четниците откако виделе дека состојбата е безизлезна се самоубиле. Подвојводата Мито од Мутулево најпрво ја скршил својата пушка, а потоа се самоубил со револверот.
Подготовките во [[Кукуш]]ко се одвивале под раководство на војводата [[Крсто Асенов]]. За денот на востанието било изработено востаничко знаме. Коприната ја купила учителката Милка Ковачева Романова, а знамето било изработено од Рајна Измирлиева, по идејна скица на Мице Измирлиев. Главната база во Кукушко било [[Арџанско Езеро|Арџанското Езеро]] — таму постоеле складови со храна, опрема и колиби за востаниците.
Меѓутоа, кукушките чети биле откриени уште при нивното излегување и морале да водат неколку борби со аскерот. Судири имало кај селото [[Драгомирци]], [[Крондирци]], а Крсто Асенов на [[20 јуни]] [[1903]] година кај селото [[Грамадна]] имал битка во која загинале 13 четници, претежно млади штотуку излезени. Во овој судир загинал и братот на [[Гоце Делчев]], [[Милан Делчев]]. По оваа борба четата на Асенов била изложена на нови напади и прогони. Кај Междурек дала 12 жртви, а борби таа имала и кај [[Мутулово]], [[Мурарци]] и други места.
За да го избегне гонењето четата на Крсто Асенов се сместила кај Арџанското Езеро и таму планирала да го дочека денот на востанието. Таму се нашле и четите на [[Трајко Јотов]], [[Гоце Нисторов]] и [[Ѓоно Бигинин]] и со тоа се формирала поголема четничка групација од околу 110-115 души. Меѓутоа тие биле откриени и дошле во судир со 3 баталјона од 2200 души, а била донесена и артилерија против комитетите. На [[23 јули]] војската се повлекла. По повлекувањето на војската, Асенов со својата чета заминал за [[II-от востанички округ - Кожув]].
=== IV востанички округ - Пирин ===
{{Главна|IV востанички округ - Пирин}}
[[Податотека:Peio Yavorov.jpeg|150px|мини|лево|Пејо Јаворов]]
[[Податотека:Jane Sandanski 3.jpg|мини|десно|200п|[[Јане Сандански]]]]
Подготовките за востанието во [[Сер]]ско ги започнал [[Гоце Делчев]], а по неговата смрт тие продолжиле под раководство на [[Јане Сандански]]. Сандански се нашол во [[Бугарија]] за да се снабди со воени матерјали и за да собере чета. Во [[Бугарија]] [[Јане Сандански]] се задржал еден месец. Откако собрал 50 души кој биле вооружени со манлихерки и берданки, се вратил во Серски револуционерен округ, а со него биле [[Пејо Јаворов]], [[Никола Наумов]], [[Димитар Стефанов (бугарски општественик)|Димитар Стефанов]] и други.
Востанието во [[Серски револуционерен округ|Серскиот револуционерен округ]] требало да почне подоцна. На [[11 август]] ([[Јулијански календар|стар стил]]) [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] го известило [[Јане Сандански]] како началник на воените сили во [[Пиринско]] дека востанието во Битолскиот округ започнало, а востанието го зафатило и ''II-от востанички округ-Кожув''. Во август со дозвола на Задграничното претставништво почнале да навлегуваат врховистичките чети. Првата поголема таква чета броела 160 души и била под раководство на [[Јурдан Стојанов]] и [[Љубомир Стоенчев]]. По нив пристигнале [[Иван Цончев]] и [[Атанас Јанков]] со околу 350-400 души. Во Серскиот Округ се нашле околу 500-600 души под команда на врховистички војводи.
Во [[Мелник|Мелничко]] борбите започнале порано од предвидениот ден за востание. На [[12 септември]] кај ''св. Троица'' во близината на село Пирин била откриена здружената чета на Сандански, [[Димитар Зографов]], [[Петар Дрвингов]], [[Дончо Златков]], [[Михаил Чаков]], [[Јурдан Стојанов]] и други.
На [[Крстовден]] [[27 септември]] здружените сили на Сандански и Цончев се нашле пред [[Сандански|Свети Врач]] со намера да го нападнат турскиот гарнизон. Меѓутоа тие биле следени од аскер и башибозук од 2.000 души и затоа се утврдиле за да започнат битка. Но одредот на Сандански и Цончев бил опколен од сите страни и затоа во текот на ноќта се повлекле. Планот за напад на гарнизонот во Свети Врач пропаднал, Сандански се повлекол кон [[Кресна]], а Цончев кон [[Разлог|Разлошко]].
На Крстовден во Демирхисарско дошло до борба кај ''Ак бунар'', каде загинале 15 востаници. Турците имале 5 загинати и 3 ранети. Овој судир бил последниот во Демирхисарско. По оваа борба [[Љубомир Стоенечев]] заминал за [[Неврокоп]], а потоа кон [[Бугарија]], поради предвремено започнување на борбите, предвидениот план не бил реализиран.
[[Податотека:Ivan Tsonchev cheta.jpg|мини|лево|500п|[[Иван Цончев]] со врховистичка чета]]
Спроти Крстовден, [[Атанас Шабанов-Тешовалијата|Атанас Тешовалијата]] и [[Стојан Филипов]] ги исекле телеграфските линии помеѓу [[Куманич]] и [[Долно Броди]]. Истата ноќ било нападнато селото [[Обидим]] со 5 чети во јачина од околу 200 души, со војводите Чаков, Малчаков, Иван Апостолов - ''Копран чауш'', Антон Вимола, Лимо Карлович и други.
Во Разлошко биле преземени најобемните подготовки за востанието. По Серскиот окружен конгрес, тука бил одржан Околиски конгрес на кој имало делегати од [[Банско]], [[Разлог|Мехомија]] и од селата [[Бачево]], [[Годлево]], [[Добриништа]], [[Белица]], [[Јакоруда]], [[Бања]], [[Елешница (Разлошко)|Елешница]], [[Горно Драглиште|Горно]] и [[Долно Драглиште]] и други. Разлошко располагало со значајни чети и војводи. Тука биле: Борис Голев, Родон Тодев, Тасе Фурнаџиев, Костадин Колчагов, Саве Мехомиски, Милош Колчагов, Димитар Лазаров - Минѓов, Симеон Молеров, Георги Галев, Јонко Вапцаров и Костадин Молеров.
Подготовките во [[Драма (град)|Драмско]] биле под раководство на [[Мирчо Кипров]]. На првиот ден од востанието било предвидено да се ликвидираат одделни шпиони и да се изведат атентати на железничката линија. На [[3 октомври]] биле откриени четите на Николиев и Диката кај [[Горно Фраштани]]. Дошло до битка која траела 8 часа, по која четите се повлекле без загуби. Во [[Горна Џумаја|Горноџумајско]] имало две борби на [[11 октомври]]. Последниот судир во оваа област бил на [[21 октомври]]. Во оваа борба учествувале [[Стефан Николов]], поручникот Саракинов и поручникот Балтов, имало еден загинат.
=== V востанички округ - Струмичко - Малешевски ===
{{Главна|V востанички округ - Струмичко - Малешевски}}
[[Податотека:Христо Чернопеев со штабот.jpg|мини|десно|300п|Христо Чернопеев со штабот]]
''V востанички округ'' бил од стратешко значење за [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] и османлиските сили. Низ него минувале заначајни организациски канали кон Солунскиот и Битолскиот револуционерен округ. Кон крајот на [[март]] за [[Струмичко]] заминал [[Христо Чернопеев]] со 190 души. Во оваа група имало чети за [[Радовишко]], [[Тиквешко]], [[Велешко]], [[Битолско]], [[Кичевско]] и др.
На [[21 април]] [[1903]] година низ селото [[Костурино]] поминала една чета од 100 души која била на пат за [[Валандово]]. Ноќта 6 четници дошле во судир се воена патрола, од двете страни имало по еден загинат. Во почетокот на [[мај]] во [[Смолари]] четата на [[Алексо Поројлијата]] имала судир при што загинал еден четник. Во [[август]], [[Христо Чернопеев]] се обидел да навлезе во [[Струмичко]] со голема чета.
=== VI востанички округ - Овчеполски ===
{{Главна|VI востанички округ - Овчеполски}}
Во [[Скопски вилает|Скопскиот вилает]], поточно во македонскиот дел од Скопскиот санџак имало послаба востаничка дејност. Еден дел од околиите во рамките на [[Скопски револуционерен округ|Скопскиот револуционерен округ]] останале невооружени, дел од силите на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] биле истоштени во борбата со [[Српска пропаганда во Македонија|српската пропаганда]], а дел биле засегнати од аферите, додека пак во некој околии постоеле раздори како што била Велешката околија. Сето тоа влијаело за слабиот одзив во востанието.
Неколку недели пред востанието во Скопскиот округ се појавила четата на [[Никола Пушкаров]] со јачина од 18 души. Таа имала 200 бомби и 100 килограми динамит. На [[1 август]] во 11 часот бил извршен атенатат на железничката линија [[Скопје]] - [[Солун]]. Расчистувањето на пругата траело два дена. Потоа едно одделение на чело со Димитар Бојанов имале судир со турска потера, во судирот загинале 10 војници, а останатите се разбегале. На [[5 август]] две чети, од 47 души, над манастирот св. Ѓорѓија дошле во судир со потера составена од Арнаути и аскер. Во текот на целото востание во Скопскиот округ имало 15 борби.
=== VII востанички округ - Одринско ===
{{Главна|VII востанички округ - Одринско}}
[[Податотека:Mihail-Gerdzhikov.jpg|десно|мини|130п|[[Михаил Герџиков]]]]
Конгресот на Петрова Нива, одржан на 28 и 29 јуни 1903 година решил Одринскиот револуционерен округ да се подели на 5 востанички околии: ''I Мало-трновски'', ''II Чокенски'', ''III Мустафа-пашински'', ''IV Дедеагачки'' и ''V Ахчелебиски''. Бил избран Раководен штаб во кој влегле: [[Михаил Герџиков]], [[Лазар Маџаров]] и капетанот [[Стамат Икономов]].
На [[29 јули]] едно одделение на турската војска на пат кон [[Мало Трново]] дошло во судир со една чета и во борбата паднале 2 војници. Кон крајот на јули (стар стил) Околискиот штаб се собрал во селото Мегалево. Востанието во Битолско веќе било започнато. Од весниците, Околискиот штаб разбрал дека во [[Македонија]] уште на самиот почеток на востанието, Османлиите започнале со палење на егзархиските села.
Под влијание на таквото однесување на османлиската војска, било решено во Одринско да бидат нападнати сите турски села. На 5 наспроти [[6 август]], на Странџа избувнале голем број на пожари, а набргу по избувнувањето почнале да се слушаат грмежи на бомби и пукоти од кримките. [[Христо Силјанов]] истакнува дека:
{{Цитатник|''Тоа беше поздрав кон борците во Битолско од востанатите нивни браќа од Странџа'' <ref name="HS" />}}
== Барање на Заграничното претставништво ==
[[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], свесна за своојата сила и можности но и за сложените меѓународни односи, преку [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] се обратило до големите сили. Во ''Декларација'' било истакнато дека вмешувањето на големите сили е:
{{Цитатник|''единствено средство за се отстрани злото и да се запре пролевањето на крвта'' <ref name="vgj" />}}
Се побарало со согласност на големите сили, за главен управник во Македонија да се назначи христијанин, кој немало да припаѓа на турската администрација и ќе делува независно од [[Висока Порта|Високата Порта]]. Во декларацијата било истакнато дека [[Македонско прашање|македонското прашање]] може да биде решено само доколку ''постои ефикасна меѓународна контрола''.<ref name="vgj" />
== Мерки на Империјата ==
=== Германска дипломатија ===
[[Германија]] во согласност со своите интереси ја советувала [[Отоманското Царство]] да преземе што поскора акција за задушување на востанието и уништување на револуционерните сили за да не им се дозволи на големите сили да се вмешаат. Германскиот заменик државен секретар за надворешни работи Фон Рихтховен, пред [[Голем везир|великиот везир]] и османлискиот министер за надворешни работи, истакнал дека:
{{Цитатник|''... брзото воспоставување на мирот во Македонија би го повратил престижот на султанот и на централната власт'' <ref name="vgj" />}}
Великиот везир и османлискиот министер за надворешни работи од своја страна истакнале дека доколку власта не успее да ги смири вилаетите преку задушување на востанието, европската јавност ќе остане со убедување дека [[султан]]от не е во состојба да го одржи редот во Империјата, а дека тоа криело големи опасности за [[Турција]]. Германското Царство ја охрабрувала Турција да преземе сурови мерки при задушувањето на востанието <ref name="vgj" />, а тоа подоцна било негирано од германскиот канцелар Фон Билов со изговор дека [[Македонско прашање|македонското прашање]] е од второстепено значење за Германија, а тоа прашање го остава за решавање на [[Русија]] и [[Австроунгарија]].
=== Настапување на Османлиската армија===
==== Османлиски сили ====
[[File:Groupe de bachibozouks.jpg|мини|десно|200п|Башибузлук]]
Според турските документи и извештаите на дипломатските претставници во [[Македонија]] биле распоредени редовни воени сили од ''III орда'' (баталјони), а дополнително биле распоредени и 16 баталјони ''редифи'' и 38 баталјони ''илаве''. Освен овие сили во случај на востание, Турските власти можеле да ги искористат и воените единици од [[Пеќ]], [[Ѓаковица]] и [[Призрен]] кои се состоеле од 44 баталјони, 15 ескадрони и 10 батерии со 33.000 пушки, 15.000 сабји и 60 топа <ref name="vgj " />. Според К. Битовски до [[1 јуни]] [[1903]] година во Македонија имало 175 баталјони со околу 150.000 - 160.000 војска <ref name="KB">''К. Битовски, Дипломатски одгласи по Илинденското востание..., 144''</ref>. Во случај на востание [[Висока Порта|Високата Порта]] се плашела од поголемо користење на војската бидејќи:
{{Цитатник|''таа не би правела разлика и еднакво би ги гонела сите христијани, а тоа можело да ја возбуди Европа''<ref name="vgj " />}}
Турските офицери и интелигенција јавно истакнувале дека на војската треба да и се дадат одврзани раце, а за жестокост во пресметка со востаниците бил и директорот на политичкото одделение во [[Солунски вилает|Солунскиот вилает]] - Хикмет-беј. Според францускиот вицеконзул Стег, кој слушнал разговор меѓу двајца турски офицери, војската требало да добие слобода за акција и во следните 100 години во [[Македонија]] да не се појави ниту една бунтовничка чета.
====Првите мерки====
Во првите денови на востанието се создале слободни територии во [[Смилево]], [[Крушево]], [[Невеска]], [[Клисура]], [[Странџа]] и други места. Биле направени востанички демонстрации во голем број градови и сето тоа придонело некои да тврдат дека [[Даме Груев]] и [[Борис Сарафов]] заедно со Главниот штаб:
{{Цитатник|''набрзо ќе ја прогласат независноста на Македонија'' <ref name="AM">''Македонија во делата на странските патописци 1903, уредник: Александар Матовски, Скопје, ММVII''</ref> }}
[[Податотека:CampamentoOtomano--balkansfromwithi00wyonuoft.jpg|мини|десно|250п|Камп на османлиската армија]]
Според ''Општиот план'' востанието требало да биде партизанско и да има долготраен карактер но во [[Битолско]] и во [[Одринско]] тоа добило масовен карактер. Затишјето кое настанало во текот на јули власта го разбрала како изнемоштеност на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] за масовно востание и затоа во почетокот Турците биле изненадени.
Затоа во првите денови армијата била насочена кон укажување на помош на загрозените турски гарнизони во востанатите области, со доаѓањето на ноќта аскерот се повлекувал во градовите, а понекогаш палел и по некое село. Турската власт се плашела од востанички напади на поголемите градови затоа во нив биле сконцентрирани поголеми воени сили. На тој начин во првиот период од востанието иницијативата останала во рацете на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]].
Неможноста од брзо задушување на востанието придонело да се појави огорченост меѓу турските воени и политички лица. Авторитетот на централната власт, посебно на [[султан]]от, биле нарушени пред поданиците на Империјата како и пред очите на големите сили.
[[Податотека:Osmanischer Soldat.jpg|мини|лево|100п|Османлиски војник]]
На 10 и [[11 август]] состојбата се изменила во корист на Империјата. Од [[Косово]] биле донесени силни осмалиски сили кои биле разместени во [[Македонија]], особено во [[Битолско]].
Првата задача на турската армија била да го заземе [[Крушево]]. Тоа им успева со армија од 18.000 луѓе. Дел од заштитниците на [[Крушево]], предводени од војводата [[Питу Гули]], загинале херојски во [[Битка кај Мечкин Камен|борбата кај Мечкин Камен]], а другите востаници се повлекле во планините.
Турската војска со артилерија ги урнала утврдувањата подигнати од востаниците и со топови го бомбардирала градот. Во текот на борбите, по наредба на Штабот, околу 15.000 население го напушта градот и се крие во блиските планини. Во запалените и урнати куќи загинале 20 жени и 6 деца, бидејќи не успеале да побегнат од градот.
На незапалените куќи, на 13 август биле истакнати бели знамиња, симболизирајќи го крајот на 12-дневната [[Крушевска Република]]. Изгорени биле 159 куќи. Загинале 100 турски војници и 91 востаник.
Бидејќи генералот Омер Ружди не презел систематски дејствија за уништување на востаниците, бил сменет и на негово место бил поставен Насер паша.
==== План за задушување на востанието ====
[[Податотека:Ertugrulsuvarialayi zonaro.jpg|мини|десно|250п|Османлиска коњаница]]
Насер паша подготвил план за систематско уништување на востаниците. Востанатите територии ги поделил на сектори во зависност од востаничките центри и топографските услови.
Во секој сектор биле испратени големи воени сили кои имале задача да ги опколат востаниците и постепено да го стегаат обрачот околу нив и на тој начин да ги уништат востаниците.
Сепак треба да се истакне дека со овој план Турската армија не успеала да ги уништи вооружените сили на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]]. Востаниците од опколените области успеале навремено да се извлечат и да се префрлат во штотуку пребарани области. Востаниците избегнувале директни судири со армијата.
Сепак турската армија со својата големина и оружје успеале да го задушат востанието. Централната власт, поддржана од германската дипломатија и наредила на својата армија да започне со систематско палење и уништување на христијанските села кое било проследено со колеж врз неборечкото население. Главната цел на овој план не била да се уништат востаничките сили тука да се изврши притисок врз [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], четите и востаниците да се откажат од борбата.
== Офанзива ==
Една од најжестоките и најкрвави борби во [[Пиринска Македонија]] се одиграла на [[1 септември]] кај селото [[Пирин]]. Во таа борба учествувале 500 востаници под команда на [[Јане Сандански]]. Во текот на борбата паднале 7 востаници, а 80 Турци биле убиени или ранети. Јане Сандански води и втора голема битка кај [[Обротиште]], [[Свети Тројца]], на 13 септември загинуваат 2 востаници, а Турци можеби повеќе од 80.
Четите во Солунскиот Револуционерен Округ имале големи борби со Турската војска кај „Баш-Бунар, [[Гандача]], на [[Пајак Планина]], и кај селата [[Постолар]] и [[Аматово]] - кукушка околија.
Во Охридската околија, во месноста [[Рашанец]], планинска долина помеѓу селата [[Куратица]], [[Речица (Охридско)|Речица]], [[Свињишта]], [[Олејница]] и [[Сирула]]се наоѓал еден од најглавните логори на востаниците со 1.700 мажи, жени и деца.
На [[13 август]] логорот бил опколен со 10.000 турски војници со артилерија и товари петролеј за палење на шумата во близина на логорот. По десетчасовна борба, востаниците биле разбиени. 32 биле убиени, а другите стотина ја пробиле опсадата и се спасиле во планините. Во овој логор се убиени 158 невооружени мажи, жени и деца.
Други големи битки во Охридската околија се водени во селата: [[Сирула]], [[Оздолени|Оздољани]], [[Сошани]], [[Издеглавје]], [[Лешани]], [[Лактиње|Локтиње]], [[Слатино]], [[Врбјани]], [[Ботун]], [[Брежани]], [[Ташмаруништа]] и [[Вевчани]].
== Демобилизација ==
Палежите на селата, апелот на османлиската власт за враќање на неселението по селата, советите на конзулите, гаранциите за амнестија и гласините за реформи, придонеле ''Главниот штаб'' да почне да размислува за распуштање на востаничките сили.
На [[2 октомври]] [[1903]] година, ''Главниот штаб'' на Смилевската околија донел одлука за организирана демобилизација на востаниците. Планот за демобилизација предвидувал распуштање на востаниците и нивно враќање дома, собирање и складирање на оружјето, засолнување на компромитираните револуционерни раководители и дејци, раководниот кадар на теренот да биде сведен на минимум, а веднаш потоа [[Борис Сарафов]] заминал за [[Софија]].
[[Даме Груев]] започнал со спроведување на планот за демобилизација и успеал да собере околу 350 пушки. Груев на компромитираните востаници им советувал да не се предаваат на турската армија туку на дипломатсикте претставници.
По објавувањето на демобилизацијата во Битолско останале [[Даме Груев]], [[Атанас Лозанчев|Анастас Лозанчев]], [[Ѓорче Петров]], [[Пере Тошев]], [[Ѓорѓи Сугарев]], [[Христо Узунов]] и други.
==Епилог==
===Последици===
[[Податотека:Spisok na izgoreni sela po Ilindenskoto vostanie.pdf|мини|лево|Список на христијанските села изгорени од 20 јули до 13 август 1903, во Охридско, Струшко, Ресенско, Крушевско, Битолско и Леринско, по Илинденското востание. (Битола, 18 август 1903)]]
[[Податотека:Список на запалени села за време на Илинденското востание.JPG|мини|лево|250п|Список на запалени села за време на Илинденското востание во период август септември 1903 година.]]
[[Податотека:Izvestaj po padot na Krusevo, srpski.JPG|мини|лево|Извештај од српскиот конзул Љуба Михаиловиќ до Љуба Кољевиќ, министер за надоврешни работи на Србија, за уништувачкиот поход на турските орди против христијанското население по падот на револуционерно Крушево, опожарување на села и во Леринско, убиства, заробени, грабежи и други зулуми. (Битола, 15 август 1903)]]
Во Битолскиот вилает се воделе 150 борби со 19.152 востаници против 292.735 противници. Убиени или ранети се 746 востаници, а 3.087 убиени или ранети Турци. Биле запалени 122 села со 8.646 куќи. Без покрив останале 51.606 жители, а бројот на убиени или заклани е 1.779 души.
Во Солунскиот вилает, од [[2 август]] до [[8 септември]] 1903 години дошло до 32 борби во кои паднале 109 востаници, додека во Скопскиот во неколку борби од [[14 август]] до [[14 ноември]] [[1903]] г. паднале 93 четника.
Во сите три вилаети во текот на востанието паднале 949 востаници во 197 борби.
Во текот на целото востание во [[Македонија]] во [[1903]] година настрадале 16 околии со 201 населено место. Биле изгорени 12.400 куќи, а без покрив останале 70.836 лица, биле убиени 8.816 мажи, жени и деца, 30.000 луѓе ги напуштиле своите родни места.
Во Одринскиот вилает или поточно во четирите кази на Лозенградскиот санџак — Лозенградската, М. Трновската, Василикоската и Визенската: од 92 христиjaнски села 66 биле целосно или делумно опожарени. Од 17.754 христијански куќи биле изгорени 2.610. Убиени и заклани 2.565 души, Обесчестени жени и моми 920, грабнати 135, бездомни останале 12.880 души, а во [[Бугарија]] избегале 20.000 души <ref name="HS" />.
=== Одглас ===
[[Податотека:Macedonian refugees in Bulgaria, 1903.jpg|мини|лево|350п|Македонски бегалци во Бугарија]][[Податотека:Macedonian demonstration in Sofia after the Ilinden Uprising.JPG|мини|десно|250п|Македонски демонстрации во Софија по задушувањето на востанието]][[Податотека:September 02, 1903 The Courier.JPG|мини|десно|250п|September 02, 1903 The Courier]]
Илинденското востание претставувало непријатно изненадување не само за турската држава, туку и за многу други големи и мали држави во Европа, кои полагале право врз наследството на [[Османлии|Османлиското Царство]].
За [[Австроунгарија]] и царска [[Русија]], на пример, тоа претставувало тешко искушение, бидејќи го рушело постојниот статус-кво на Балканот, за што особено се залагале двете големи сили при неможноста сами да ги реализираат своите аспирации врз [[Османска империја|Османлиското Царство]]. Нивната цел била - со строго дозирани подобрувања во [[Македонија]] да се сочуваат секакви радикални решенија што би ги прејудицирале нивните намери.
За таа цел, во [[февруари]] [[1903]] година, пред востанието, тие веќе изнудиле извесни анемични реформи од Османлиското Царство. Другите европски сили биле не помалку заинтересирани за положбата во [[Македонија]], односно во Османлиското Царство, но и нивната дипломатија, со исклучок на повремени сондажни предлози, се држела настрана очекувајќи иницијативи од заинтересираните [[Австроунгарија]] и [[Русија]], кои ќе ја смират положбата во Македонија.
За тоа да не се менува положбата на [[Балкан]]от биле заинтересирани и малите балкански држави, кои аспирирале врз [[Македонија]]. Затоа ни тие не биле расположени за успех на востанието. За нив, позитивните резултати на ослободителната револуција во Македонија практично значеле пресекување на нивните територијални аспирации врз последната, а тоа значело пресекување и на илузиите за господство на Балканот. Тоа го определувало и нивниот негативен однос спрема Илинденското востание.
Прогресивната светска јавност се однесувала со искрени симпатии спрема борбата на македонскиот народ. Европскиот и светскиот печат бил преполн со вести за ситуацијата во [[Македонија]], за крвавите репресалии на казнените експедиции на турската војска итн. Насекаде се дигнал бран од протести во полза на македонскиот народ. Под раководството на истакнати личности од областа на културата, уметноста и политичкиот живот, како [[Лав Толстој]], [[Максим Горки]], [[Анатол Франс]], [[Жан Жорес]], [[Виктор Берар]], [[Франс де Пресанс]], [[Артур Еванс]], [[Хенри Брејлсфорд]] и други, се создало цело движење за помош на македонскиот народ.
Исто така, низ [[Европа]] биле снимани и прикажувани филмови инспирирани од Илинденското востание. Така, според [[книга]]та „Само сонот е стварност“ на [[Илинденка Петрушевска]], уште во 1903 година бил снимен [[филм]]от „Колежите во Македонија“, во продукција на компанијата „Браќа Пате“ од [[Франција]]. [[Режисер]] на филмот бил Лисиен Нонгие, а филмот бил снимен во студијата на компанијата во Венсан, во близина на [[Париз]]. Филмот, со должина од 35 метри и траење од две минути, бил прикажуван во Франција и Британија под насловот „Турски суровости“, а во [[1904]] година, филмот се прикажувал и во [[Љубљана]] и во [[Белград]]. Во 1903 година, и во [[Велика Британија]] бил снимен [[документарен филм]] за последиците од Илинденското востание, снимен од Чарлс Рајдер Нобл од [[Лондон]], кој престојувал во Македонија од [[есен]]та 1903 до почетокот на 1904 година. За тоа време, Нобл снимил осум филмови во [[Пиринска Македонија|Пиринска]] и [[Југоисточна Македонија]], чија вкупна должина изнесувала 253 метри, со траење од 15 минути. Еден од неговите најпопуларни филмови бил „Македонските востаници се борат со Турците“ во кој била прикажана борба со турскиот аскер во која загинал еден комита, а четворица биле повредени. Овој филм бил прикажуван во 1904 година во познатата сала во Лондон „Алхамбра“, а за филмот пишувале и водечките британски весници, како: „Блек енд вајт“, „Морнинг пост“, „Пеликан“ итн. Исто така, овој филм бил прикажуван и во Македонија и во [[Бугарија]].<ref>Жанета Здравковска, „Французи и Британци снимале филмови за Илинденското востание уште во 1903“, ''Дневник'', година XIX, број 5874, петок, 25 септември 2015, стр. 19.</ref>
Во [[Англија]], [[Франција]], [[Италија]] и [[САД]] се создале ''македонски комитети'', кои станале организатори на импозантни митинзи. На пример, само во [[Англија]] биле одржани околу 200 митинзи во полза на македонскиот народ. Митинзи биле одржани и во [[Париз]] и [[Рим]].
Оваа хумана акција ги зафатила и јужнословенските народи. Во [[Љубљана]], [[Загреб]], [[Белград]], [[Софија]], прогресивните општествени сили и прогресивната младина се дигнале во заштита на македонскиот народ и во прибирање помош за настраданото население.
На тој начин, и покрај тешките последици што Илинденското востание ги остави зад себе во [[Македонија]], тоа придонесе да се дознае вистината за Македонскиот народ, за неговата борба, за неговите стремежи за слобода.
===Мирцштешки реформи===
{{Главна|Мирцштешки реформи}}
[[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] преку востанието успеала да ги депласира предвидените [[Падарски реформи]] и да ги раздвижи европските дипломати. Меѓу првите кој увидел дека се потребни нови реформи во [[Македонија]] бил [[Австроунгарија|австроунгарскиот]] министер за надворешни работи Голуховски, но од негова страна немало конкретен предлог за нови реформи, до сличен заклучок дошла и Русија но ни таа не презела никакви мерки.
Англија и нејзиното министерство за надворешни работи, согласност својата политика кон [[Балканскиот Полуостров]] предложила на Македонија да и се даде ''автономија'' <ref name="vgj" />. Таа успеала кон себе да ги придобие [[Италија]] и [[Франција]], а преку последната и [[Русија]]. Меѓутоа кога дипломатските претставници на овие држави таквиот предлог го претставиле во Цариград пред германскиот и австрискиот дипломат, тие категорично го отфрлиле таквиот предлог, изјавувајќи дека уште од времето на фервруарските реформи од 1903 година, големите сили им довериле мандат за спроведување реформи на [[Русија]] и [[Австроунгарија]]. Оттука целиот процес се блокирал.
Под притисок на востанието меѓу европската дипломатија се јавиле две концепции за решавање на македонското прашање, англиската преку автономија и австриската преку реформи. Во текот на дипломатските игри австриската концепција преовладала. [[Австроунгарија]] не можејќи сама да го реши македонското прашање се свртела кон [[Германија]]. На 17 и 18 септември 1903 година во [[Виена]] пристигнал германскиот кајзер Вилхем. Во текот на оваа посета германскиот владетел изјавил дека:
{{Цитатник|''... автономна Македонија би претставувала опасност, бидејќи со тек на време можела да се присоедини кон Бугарија со што би се нарушила постојната рамнотежа на Балканот''<ref name="vgj" /> }}
[[Податотека:Puck magazine, 1903 October 7.jpg|лево|мини|Сатирична илустрација од магазинот [[Puck (магазин)|''Puck'']] (октомври 1903): Русија како куклар ги контролира Бугарија и Македонија, прикажани како марионетки во мечување — бугарската веќе е во позиција да ја обезглави македонската.]]
[[Австроунгарија]] имајќи ја поддршката на [[Германија]] се свртела кон [[Русија]]. Двете големи сили започнале преговори на највисоко ниво кои траеле од 30 септември до 3 октомври. Преговорите започнале во [[Виена]], а потоа продолжиле во [[Мирцштег]]. Преговорите се воделе меѓу рускиот цар [[Николај II (Русија)|Николај II]], австроунгарскиот император [[Франц Јосиф I]] и нивните министри Ламздорф и Голуховски. Од овие преговори прозлегле [[Мирцштешки реформи|Мирцштешките реформи]].<ref name="vgj" /> Со нив било предвидено при главниот инспектор Хусеин Хилми Паша да се постават двајца цивилни агенти. Да се изврши реорганизација на жандармеријата од страна на странски генерал, за полесно спроведување на оваа точка било предвидено Македонија да биде подделена на сектори под раководство на различна голема сила. Реорганизација на правосудството и администрацијата, обесштетување на настраданото население во текот на востанието, спроведување на февруарските реформи. На 23 ноември 1903 година реформите биле прифатени од [[Висока Порта|Високата Порта]], но таа си го задржала правото на приговор по оделни точки. Реформите се однесувале само на Македонија, а биле изземени санџаците и вилаетите од останатите области на [[Балканскиот Полуостров]].
[[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] преку Илинденското востание успела да ги принуди големите сили директно да се вмешаат во решавањето на Македонското прашање, кое до тогаш не било третирано одделно и претставувало дел од ''Источното прашање.''<ref name="vgj" /> Меѓутоа [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] во својата понатамошна дејност ниту ги прифатила ниту ги отфрлила овие реформи таа едноставно ги игнорирала. Поради недостаток на политичко крило, [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] не ги искористила реформите кои биле донесени поради нејзината дејност и во текот на спроведувањето на овие реформи таа не станала фактор во тој процес. Реформите официјално завршиле со [[Младотурска револуција|Младотурската револуција]] од 1908 година кога биле повлечени европските реформисти.
== Историски погледи ==
{{Цитатник|''Во својата историја сите народи имаат свои јубилеи на настани и личности кои оставиле траги во нивниот историски развој. Стогодишнината од Илинденското востание е редок јубилеј за македонскиот народ, за Македонија како држава и за сите нејзини граѓани. Судбината на нашиот народ така се одвивала што токму Илинден 1903 година, кога се кренало ослободителното Илинденско востание, станал симболот на Македонското опстојување. Илинден бил и е верски празник кој поради историските околности на кревањето на Илинденското востание стана семакедонски дух, симбол на непокорот, составен дел на неговата колективна свест создавана низ повеќевековната борба за слобода, и е многу повеќе од верски празник. Трагичниот крај на Илинденското востание, неговото задушување и неуспешно завршување, повеќе од кое било друго неуспешно востание, стана симбол на непокорот кој ги мотивираше генерациите во борбата за слобода и за создавање на сопствена држава.'' <ref>'' [http://www.makedonskosonce.com/broevis/2003/sonce474/Tekst08.htm Илинден - Симбол на непокорот] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110924092141/http://www.makedonskosonce.com/broevis/2003/sonce474/Tekst08.htm |date=2011-09-24 }}''</ref>}}
== Бугарски погледи ==
[[File:Ilinden-Preobrazhenie-Krastovden-Rhodope Uprising.PNG|десно|мини|300п|Карта на востаничките териториии во Македонија и Одринско од летото на 1903 година. Прикажани се Илинденскиот, Крстовденскиот, Преображенскиот и Родопскиот револти на ВМОРО во Османлиското Царство, нарекувани најчесто во Бугарија со општото име Илинденско-Преображенско востание.]]
[[Податотека:Ilinden-Uprising-Bitola-Headquarters-Appeal-to-Bulgarian-Government.jpg|лево|мини|270п|Писмо на Главниот штаб до бугарската влада од 9 септември 1903 година со кое тој обрнал внимание на катастрофалните последици за бугарската нација, ако таа не си го исполни својот долг спрема своите еднородни браќа и да им се притекне на помош со војна.<ref>[http://cane.georgievski.tripod.com/Dokument/pismogssep.html Писмо на Главниот штаб на Вториот македонско-одрински револуционерен округ до Бугарската влада во врска со положбата на востанатото население и барање на помош од страна на Бугарија од 9 септември 1903 година.]</ref>]]
Бугарската наука смета дека Илинденско востание било кренато поради инсистирањето на [[Иван Гарванов]], непобитен Бугарин, кој како раководител на ВМОРО, во мај 1903 завршил во затвор поради Солунските атентати. Таа, врз основата на спомените на учесниците во востанието, прифаќа дека ВМОРО организирала едно општо востание во летото на 1903 година во Македонија и Одринско.<ref>[http://www.promacedonia.org/hs/hs_uvod.html Писма и изповеди на един четник - Спомени от Странджа - От Витоша до Грамос, Христо Силянов, (Български писател, София, 1984), стр. 10.]</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/hk/hk_12.htm Родопа през Илинденско-Преображенското въстание, Христо Ив. Караманджуков (Изд. на Отечествения Фронт, София, 1986).]</ref>
Востанието се одржало од неколку локални револти во одделни револуционерни окрузи на ВМОРО, каде што тие почнале со неколку недели разлика. Серијата бунтови започнала со Илинденскиот револт во Битолскиот револуционерен округ, продолжила со Преображенскиот револт во Одринскиот округ, а завршила со Петровденскиот револт во Серскиот револуционерен округ во есента истата година.
Бугарската наука го нарекува востанието Илинденско-Преображенско по името на двата најголеми револта. Ова мислење е поддржано и во „Историскиот речник на Република Македонија“,<ref>[http://books.google.bg/books?id=1jSg3lxgSy8C&pg=PA95&dq=transfiguration+adrianople&hl=bg&sa=X&ei=9oYcUar_M6mn4ASos4CAAQ&redir_esc=y#v=onepage&q=transfiguration%20adrianople&f=false Historical Dictionary of the Republic of Macedonia, Dimitar Bechev, Scarecrow Press, 2009, ISBN 0810862956, p. 95.]</ref> кој е најреферентен документ од овој тип во Европа,<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=102010858162&id=9&setIzdanie=22112 |title=Нова Македонија, број 22112, 20.10.2010, Катерина Нешкова, „И ние придонесовме да си создадете држава“ |accessdate=2013-02-14 |archive-date=2010-10-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101025170513/http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=102010858162&id=9&setIzdanie=22112 |url-status=dead }}</ref> како и во аналогискиот "Историски речник на Бугарија", каде востанието е едно општо.<ref>Historical dictionary of Bulgaria, Raymond Detrez, Scarecrow Press, Inc., 2006, зл 237.</ref> Истиот став е прифатен и од други најавторитетни светски истражувачи.<ref>[http://books.google.bg/books?id=KfqbujXqQBkC&pg=PA316&dq=ilinden++transfiguration&hl=bg&sa=X&ei=jQYdUcTXAaWs4ATtmYCQBg&ved=0CEwQ6AEwBQ#v=onepage&q=ilinden%20%20transfiguration&f=false The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics, Ivo Banač, Cornell University Press, 1988, ISBN 0801494931, p. 316.]</ref><ref>[http://books.google.bg/books?id=ekgD2bZoXe4C&pg=PA128&dq=transfiguration+adrianople&hl=bg&sa=X&ei=r4scUcXUE4WUtAbw2oHYCg&ved=0CC4Q6AEwAA#v=onepage&q=transfiguration%20adrianople&f=false A Concise History of Bulgaria, Cambridge University Press, R. J. Crampton, 2005, p. 128.]</ref>
Според [[Христо Силјанов]] револуционер, историчар и деец на ВМОРО, учесник во востанието, тоа забележило врв во национално-ослободителната борба на македонските и тракиските Бугари во Отоманското Царство.<ref>[http://www.promacedonia.org/obm1/6_7.html Хр. Силянов, Освободителнитѣ борби на Македония, том I, Илинденското възстание (изд. на Илинденската Орг., София, 1933; II фототипно изд. "Наука и Изкуство", София, 1983) стр. 443.]</ref> Задушувањето на востанието довело само во Источна Тракија до 30.000 бугарски бегалци, населени претежно во денешната Бургаска област. До избувнувањето на Балканските војни во 1912 - 1913 година, бројот на бегалското население во Бугарија по востанието бил околу 120.000 луѓе. По падот на комунизмот, Бугарија ѝ понудила на Република Македонија неколкупати, предлог за заедничко славење на востанието и неговите херои, но овие предлози не биле прифатени.
==Илинденското востание како тема во уметноста и во популарната култура==
* „1903 година“ — македонска народна песна.<ref>''Антологија на македонската чалгија / Antology of Macedonian Chalgia'', Македон мјузик, 2006.</ref>
* „Битката при Мечкин Камен“ — македонска народна песна.<ref>Томе Саздов, ''Грива тресе, бисер рони'' (епска народна поезија). Скопје: Заштита, 1970, стр. 125.</ref>
* „Илинденска“ — песна на [[Никола Јонков Вапцаров]].<ref>Никола Ј. Вапцаров, ''Песни''. Скопје: Македонска книга, Мисла и Култура, 1988, стр. 130-131.</ref>
* „Илинденски мелодии“ — песна на македонскиот поет [[Блаже Конески]].<ref>Блаже Конески, ''Поезија''. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 34-36.</ref>
* „Илинден“ — поема на македонскиот поет [[Венко Марковски]] од 1940 година.<ref>Венко Марковски, ''Порои''. Државно книгоиздателство на Македонија, Скопје, 1945, стр. 27-38.</ref>
* „Илинденска приказна“ — расказ на македонскиот писател [[Ванчо Николески]].<ref>Ванчо Николески, ''Чудотворен кавал'', Мисла, Наша книга, Детска радост, Култура, Македонска книга, Скопје, 1993, стр. 9-12.</ref>
* „Илинденска“ — песна на македонскиот поет [[Живко Николовски]].<ref>Живко Николовски, ''Низа ситно нанижана''. Скопје: Детска радост, 1985, стр. 35.</ref>
* „Мечкин Камен“ — песна на македонскиот поет [[Анте Поповски]] од 1958 година.<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 450-451.</ref>
* „Смилево славно в' оган гори“ — македонска народна песна.<ref>[https://pesna.org/song/189 „Смилево славно в оган гори“ Македонски народни песни]</ref>
==Наводи==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.scribd.com/doc/294930271/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%98%D0%B0-Ilindenska-epopeja-%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%8F Илинденска епопеја, дел 1] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160305002320/https://www.scribd.com/doc/294930271/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%98%D0%B0-Ilindenska-epopeja-%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%8F |date=2016-03-05 }}, автор [[Ангел Динев]], Софија, 1945. {{bg}}
* [[:s:Објавување на Илинденското востание|Објавување на Илинденското востание]] на Викиизвор.
* [[:s:„Реформи“ за борбата во Македонија|„Реформи“ за борбата во Македонија]] на Викиизвор.
* Данчо Зографски [http://documents-mk.blogspot.com/search/label/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD „Националните и идејните насоки и достигнувања на Илинден“]
* [http://www.macedonium.org/Macedonium.aspx?jazik=2&kid=1&pid=3&ppid=55 МАКЕДОНИУМ - Илинденско востание]
* [http://www.makedonskosonce.com/broevis/2000/sonce318/Tekst14.htm Интервју со Никола Карев објавено во грчкиот весник „Акрополис“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070312084342/http://www.makedonskosonce.com/broevis/2000/sonce318/Tekst14.htm |date=2007-03-12 }}
* [http://www.marxists.org/makedonski/racin/1940/ilinden.htm Кочо Рацин „Значението на Илинден“]
* [http://documents-mk.blogspot.mk/2015/02/blog-post_17.html „Подготовки за Илинденското востание“, Македонски документи]
* М-р Димитар Љоровски Вамваковски [http://documents-mk.blogspot.com/2012/09/2-1903.html „Илинденското востание - 2 август 1903“]
* Димо Хаџи Димов „Македонското Прашање“
* Глигор Тодоровски „Подготовките за Илинденското востание“
* Павле Митревски „Историски прилози за Македонија“
{{Востанија во Османлиското Царство}}
{{Македонско национално движење}}
{{Илинденско востание}}
{{Избрана}}
[[Категорија:Илинденско востание| ]]
[[Категорија:Востанија против Отоманското Царство]]
[[Категорија:Отоманското Царство во 20 век]]
1iiuhbo75u4o17vo3h01dpojw8lmicf
5608687
5608670
2026-08-12T21:58:21Z
Gurther
105215
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/Bozhidar.Dbg|Bozhidar.Dbg]]) и ја поврати преработката 5580184 на Bjankuloski06
5608687
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Вооружен судир
|conflict=Илинденско востание
|partof=
|image= [[Податотека:Mk ilinden1903.gif|200п]]
|caption=
|date={{OldStyleDate|2 август|1903|20 јули}} – октомври 1903
|place= [[Македонија (регион)|Македонија]] и [[Одринско]]
|territory=
|result= Директно вмешување на големите сили за решавање на [[Македонското прашање]] и издејствување на [[Мирцштешки реформи|Мирцштешките реформи]]
|combatant1= {{flagicon image|Red flag.svg}} [[Македонска револуционерна организација]]
|combatant2= {{flag|Ottoman Empire}}
|strength1= 26.500 <ref name=voenaistorija>{{Наведена книга |title= Воена историја на Македонија |last= Стојчев |first= Ванче |year= 2000 |publisher= Сојуз на друштвата на историчарите на Република Македонија : Воена академија "Генерал Михаило Апостолски" |location= Скопје |isbn= 9989776075 |page= 483}}</ref>
|strength2= 350.000<ref name=voenaistorija />
|casualties1= 1.000 убиени <br> 200 опожарени села <br> 4.700 убиени жени, деца и стари луѓе <br> 3.000 обесчестени жени и девојки <br> 70.000 обездомени <br> 30.000 бегалци во Бугарија<ref name=voenaistorija />
|casualties2= 6.000 убиени <br> 5.000 ранети<ref name=voenaistorija />
}}
{{Османлиско-македонски војни и востанија}}
[[Податотека:Ilinden-Preobrazhenie-proclamation.jpg|десно|мини|310п|Повик за востанието]]
[[Податотека:Memorial_plate_Bitola_Ilinden_Uprising_1903_and_protests_against_the_bulgarian_occupiers_in_1941.jpg|лево|мини|Спомен плоча на зграда во Битола, во која се одржало советување за Илинденското востание во 1903 и пред истата зграда се оджале демонстрации против бугарскиот окупатор во 1941 година]]
[[Податотека:Ilindensko vostanie1.jpg|мини|десно|310п|Востаничката територија во Македонија]][[Податотека:November 14, 1903 The New York Times.JPG|мини|десно|310п|Напис во весникот ''Њујорк Тајмс'' на 14 ноември 1903 година]]
'''Илинденско востание''' — востание на [[Македонци|македонскиот народ]] против османлиската власт. [[Солунски конгрес од 1903|Конгресот]] на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], одржан во Солун, донел одлука на пролет да се крене оружено востание при што започнувањето и водењето на востанието им биле препуштени на окружните комитети. [[Смилевски конгрес|Конгресот на Битолскиот револуционерен округ]], одржан во Смилево, одлучил да се крене општо ослободително востание и избрал [[Главен штаб за II Битолски револуционерен округ|Главен востанички штаб на Битолскиот револуционерен округ]] (во состав: [[Даме Груев]], [[Борис Сарафов]] и [[Анастас Лозанчев]]), кој донел одлука востанието да започне на денот Свети Илија, [[2 август (настани)|2 август]] [[1903]] година (нов стил).<ref>''[[Македонска енциклопедија]]''</ref>
По започнувањето на востанието, [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] на Организацијата во Софија им предало на владите на европските големи сили [[s:Декларација на ЦК ТМОРО до владите на големите сили|Декларација]] со која биле известени за неподносливата експлоатација и за жестокоста на режимот на османлиската држава кој не ги почитувал елементарните права признаени на македонскиот народ со [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]]. Од нив се барала ефикасна интервенција за да се присили владата на Турција, како единствено одговорна за воениот конфликт, да ги изврши преземените обврски и на Македонија да ѝ даде автономија.
Востаничките сили презеле нападни дејства во сите востанички реони. Востаниците од Крушевскиот востанички реон со концентриран напад го ослободиле Крушево. Во Костурскиот востанички реон биле ослободени поголемите населени места [[Невеска]] и [[Клисура (Костурско)|Клисура]], a во Леринскиот, Охридскиот, Преспанскиот и во Кичевскиот револуционерен реон се воделе жестоки борби.
Во ослободеното Крушево била создадена [[Крушевската република]], со Совет и со Привремена влада, избрани од народот. Привремената влада имала ресори: за внатрешни работи, за финансии, за исхрана, за изградба и за санитет. Посебните дејности ги извршувале специјални служби: за обезбедување и градење опкопи за заштита, за поправка на оружјето и за производство на воени материјали, вклучително и [[Црешово топче|црешево топче]]. За одбрана Привремената влада извршила мобилизација на машкото население способно за борба и презела мерки за заштита на муслиманските семејства на избеганите државни службеници и на нивните имоти, обезбедувани од Востаничкиот штаб. Во селата со муслиманско население бил упатен повик, познат како [[Крушевски манифест]], во кој се соопштувало дека македонскиот народ се кренал на оружена борба против тиранската власт и насилниците, а не против сиромашното муслиманско население, дека востаниците не се разбојници, туку револуционери па затоа тоа да не се плаши, да остане мирно и дека во автономна Македонија сите ќе имаат еднакви права и слободи.
Во другите револуционерни окрузи (Солунскиот, Серскиот и Скопскиот), востанието имало карактер на герилско војување. Биле активирани сите вооружени чети кои вршеле напади на воените цели: гарнизони, стражарници и други цели, како и на стратегиските објекти: патиштата, железничките линии, телефонските и телеграфските инсталации. Со нивното дејствување била опфатена целата територија на Македонија и со тоа Илинденското востание добило карактер на општонародно востание.
Во [[Битолски револуционерен округ|Битолскиот револуционерен округ]], каде што востанието било најмасовно, била извршена мобилизација на голем дел од боречкото население. Востаничкиот штаб им предал Меморандум на дипломатските претставници со протест поради варварските постапки на регуларните единици на војската, против палењето и разурнувањето на селата и масакрирањето на неборечкото македонско население.
Во [[Одрински револуционерен округ|Одринскиот револуционерен округ]] востанието избувнало подоцна. По [[конгрес на Петрова Нива|Конгресот на Петрова Нива]] [[Михаил Герџиков]] се вратил за неколку дена во Бугарија и телеграфски побарал од ЦК да се одложи денот на востанието. Му одговориле дека востанието може да се одложи најдоцна за 20 јули, Илинден. Герџиков се вратил во [[Странџа]] кај своите другари од штабот, [[Лазар Маџаров]] и [[Стамат Икономов]] на кои им го објавил резултатот. Со нив бил и секретарот [[Христо Силјанов]]. Сите тие заедно решиле сами да го продолжат рокот за уште 15 дена, до 6 август - [[Преображение]], за две причини: да се подготват подобро во борбите и да го користат случајот кога турските војници, кои биле концентрирани кон нивниот крај, ќе бидат испратени да го задушаат македонското востание, па тогаш со нивната акција да ги разделат и ослабаат. Сепак, тој факт не попречил востанието во [[Тракија]] да биде подолготрајно од востанието во Македонија.<ref>[http://www.promacedonia.org/giliev/mg/mg_3.htm#1 Михаил Герджиков, Защо Преображение, а не Илинден? (Бегла историческа бележка), Михаил Γерджиков и подвигът на тракийци 1903 г. съст. Надежда Недкова, Евдокия Петрова.]</ref> Таму востаничката власт потоа ја формирала [[Странџанска република|Странџанската комуна]], која ја опфаќала територијата меѓу [[Мало Трново]] и [[Царево|Василико]].
Европските големи сили имале свои интереси во османлиската држава и во регионот, биле против оруженото востание во Македонија и Одринско и за зачувување статус кво. На Владата на Турција и дале полна слобода да ги употреби сите потребни сили и средства за задушување на востанието. А соседните балкански држави биле исто толку заинтересирани за ликвидирање на востанието и за уништување на Македонската револуционерна организација, стравувајќи од интервенцијата на силите за давање автономија на Македонија.
Во такви услови, при целосна изолираност и во непријателско окружување од соседството, македонските и одринските востанички сили опстоиле до пред крајот на 1903 г., спротивставувајќи им се на огромната модерно вооружена регуларна армија и на нерегуларните воени формации, кои примениле тактика на тотално уништување на македонските села, материјалната база и борбената резерва. По повеќемесечни борби, за да се поштеди народот од натамошни репресалии, Востаничкиот штаб издал директива за запирање на Востанието.
== Одлука за кревање на Востанието ==
===Софискo советувањe===
Во јули [[1902]] година во куќата на Бојан Биолчев во [[Софија]] се одржала средба на која присуствувале: [[Гоце Делчев]], [[Иван Гарванов]], [[Тома Карајовов]], [[Туше Делииванов]], [[Владимир Руменов]], [[Никола Наумов]], [[Лазар Димитров]], [[Атанас Мурџев]] и домаќинот [[Бојан Биолчев]]. На оваа средба било разгледано барањето на битолчани за кревање на востание. Делчев, Руменов и Карајовов остро се спротивставиле за востание и била донесена одлука ''против дигање на какво и да е востание''.<ref name="DD">''Д. Димески, „Солунски јануарски конгрес на македонската револуционерна организација 1903 година“, ГИНИ, бр. 2, Скопје 2001.''</ref>
=== Горноџумајско востание ===
{{Главна|Горноџумајско востание}}
Кога веќе било евидентно дека ќе дојде до [[Горноџумајско востание|Горноџумајското востание]], [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] сметал дека движењето на [[Македонски комитет|Врховниот комитет]] не е сериозно и опасно, се искажал против него и го осудил. Но по избувнувањето на востанието, ЦК почнал да приклонува кон востание.<ref name="vgj" /> На [[26 септември]] [[1902]] година ЦК во преписката до [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] истакнал дека „ако бугарската влада се ангажира да го покрене прашањето, да не се држи многу остар јазик кон врховистите јавно, подобро ќе биде и ние да го развееме знамето“.<ref name="vgj" /> Кореспонденцијата меѓу ЦК и Задграничното претставништво укажува дека:
{{Цитатник|''... прашањето за востанието се наметнало постепено, под притисок на врховистичкото востание. Евидентно е дека ЗП тоа го допуштало доколку дојде до усложнување на состојбата, и ако врховистичкото движење продолжи во зимата. Сфаќајќи го тоа, ЦК на чело со Гарванов, почнал алармантно да ја прикажува ситуацијата. Во реалностa било поинаку'' <ref name="vgj" />}}
Во почетокот на ноември „Врховистичкото востание“ спласнало и тогаш [[Иван Гарванов]] со новоназначените [[Задгранично претставништво|задгранични претставници]] [[Христо Матов]] и [[Христо Татарчев]], во тајност од другите членови на Централниот комитет се решил за востание. Матов и Татарчев веднаш откако пристигнале во [[Софија]] на својата должност започнале преговори за помирување со [[Македонски комитет|Врховниот комитет]] врз основа за проширување на востанието. Тие тврделе дека тоа е желба на Централниот комитет, а за сето тоа ја имале поддршката на [[Иван Гарванов]] кој сакал помирување по секоја цена.<ref name="vgj" /> Гарванов на [[29 ноември]] [[1902]] година му пишал на Задграничното претставништво и истакнал:
{{Цитатник|''Ќе треба да се распределат сите горски сили и ште отсега да навлезат во земјата, да се стокми набрзо динамит и повеќе пушки, та напролет дај боже здравје да си ја пробаме среќата'' <ref name="vgj" /><ref name="SP">''Станува збор за шифрирано писмо под бр. 22 од 29.11.1902''</ref>}}
Во средината на декември Христо Татарчев имал средба со бугарскиот премиер [[Стојан Данев]] и кнезот [[Фердинанд I]] и известил дека акциите идната ''година се неминовни''.<ref name="ht" />
Кон крајот на ноември [[1902]] година ЦК на Гарванов и Задграничното претставништво ја донеле конечната одлука за кревање на востанието. Таа требало да се санкционира и затоа [[Иван Гарванов]] на [[24 декември]] [[1902]] година испратил окружно за одржување на ''Конгрес''.
=== Второ софиско советување ===
[[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] откако го примило окружното од [[Централен комитет на МРО|ЦК]] организирало советување во [[Софија]] кое траело неколку дена. На оваа советување присуствувале: [[Гоце Делчев]], [[Ѓорче Петров]], [[Пере Тошев]], [[Христо Матов]], [[Христо Татарчев]], [[Иван Хаџи Николов]], [[Борис Сарафов]], [[Михаил Герџиков]], [[Кирил Прличев]], [[Туше Делииванов]], [[Христо Силјанов]] и други.
На ова советување Матов и Татарчев ја поддржувале идејата за ''општо востание'', додека пак Ѓорче Петров и Гоце Делчев се залагале за ''перманентно востание''.
[[Ѓорче Петров]] предложил да дојде до засилување на четите и терористичките акции кој постепено требало да водат кон востание кое не требало официјално да се објави. [[Михаил Герџиков]] предложил терористички напади кој би ја засегнале османската власт и европскиот капитал. Тој планирал да се формираат терористички групи по градовите кој би биле во контакт со [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]], а кон овие идеи клонел и [[Гоце Делчев]].<ref name="vgj" />
Делчев истакнал дека Турција треба да се фрли во [[анархија]], да се разниша Царството во неговите основи со што би се предизвикале Големите сили да интервенираат за решавање на [[Македонското прашање]]. Меѓутоа Делчев се решил за комбинирано дејствување со чети и терористички акции.<ref name="ht" />
На крај од советувањето се дошло до компромисно решение за ''засилени партизански дејства'' <ref name="HS">''[[Христо Силјанов|Христо Силянов]], "Освободителнитѣ борби на Македония", том I Илинденското възстание, Издателство на Илинденската организация, София, 1933. {{bg}}''</ref>. По советувањето бил известен [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] дека тие се против општо востание но за партизански дејства. Треба да се истакне дека ова советување не влијаело на одлуката за донесување на востанието бидејќи [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]] без да ги сочека резултатите од советувањето донел одлука за востание.
=== Солунски конгрес ===
{{Главна|Солунски конгрес од 1903}}
[[Податотека:BASA-1935K-1-60-7-IMARO.jpg|мини|десно|300п|[[Гоце Делчев]] и [[Јане Сандански]] со Серската чета, февруари 1903]]
[[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] на [[Иван Гарванов]] и [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] - [[Христо Татарчев]] и [[Христо Матов]] кон крајот на ноември [[1902]] година биле решени за кревање на востание. Затоа Иван Гарванов на [[6 јануари]] [[1903]] година ([[Јулијански календар|стар стил]]) испратил окружно до Задграничното претставништво, окружните и околиските комитети со кое свикал Конгрес и ги поканил делегатите.<ref name="ht">Д-р Христо Татарчев, „Вътрешна македоно-одринска революционна организация като мит или реалност“, Цочо Биљарски и Валентин Китанов, София, 1995.</ref>
Меѓутоа, голем дел од истакнатите делегати немале доволно време да стигнат на Конгресот, а тоа најверојатно било и посакувано од Гарванов.
Во јануари [[1903]] година се одржал [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]]. На третото заседание, на [[16 јануари]], кое траело час и половина се прифатил и потпишал ''Протоколот'' за извршената работа и преземените решенија. Решително против востанието се изјаснил само серскиот делегат Димитров, но на крајот и тој се присоединил кон заедничкото мислење. Скопскиот делегат Димитар Ганчев, испратен со директива да дејствува за одлагање на востанието ''бар за една година'', исто го потпишал затоа што ''и другите потпишале''.
Најважниот аргумент против востанието – недостигот на доволно оружје во повеќето реони – било до извесен степен демантирано од уверувањата на [[Иван Гарванов]], дека за скоро време ќе се случат крупни доставувања, како и од надежта, дека при општо востание, четите од [[Пиринска Македонија]] ќе префрлат значително количество пушки и други материјали. По донесување на решението за востание, окружните комитети биле задолжени да ги преземат потребните мерки за забрзување на подготовките за кревање на востанието.
===Делчевата агитација за нова тактика ===
{{Главна|Последната обиколка на Гоце Делчев}}
[[Гоце Делчев]] не го сочекал крајот на советувањето во [[Софија]] и веднаш заминал за [[Серски револуционерен округ|Серскиот револуционерен округ]] да ја демонстрира новата концепција за борба. Тој собрал чета од 40 души <ref name="IVAG">''СПОМЕНИ НА ИВАНЪ АНАСТАСОВЪ ГЪРЧЕТО''</ref>, а во неа биле [[Пејо Јаворов]], [[Димитар Стефанов (бугарски општественик)|Димитар Стефанов]], [[Димо Хаџи Димов]] и други. Најпрво поминале во [[Банско]], а на тамошниот собир Делчев зборувал за:
<blockquote>''слободна и независна Македонија со широки правa за сите сиромаси''<ref name="HAP">Христо Андонов Полјански, „Гоце Делчев во спомените на современиците“, Скопје, 1963.</ref></blockquote>
Тој истакнал дека борбата треба да се води со ''терористички акции и четнички дејствија, како подготовка за крајното средство - масовно вооружено востание.'' Делчев го осудил [[Горноџумајско востание|Горноџумајското востание]] и го оценил како провокација која претставувала предавство кон ''македонскиот народ'' <ref name="HAP" />, велејќи дека:
{{Цитатник|''Ако се бориме за цар, тогаш ние си го имаме султанот''<ref name="HAP" />}}
=== Иван Гарванов во Софија ===
[[Податотека:IvanGarvanoffBGrevolutionary.jpg|мини|десно|150п|[[Иван Гарванов]]]]
По [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]], [[Централен комитет на МРО|ЦК]] ги ополномоштил [[Иван Гарванов]] (''Давид'') и [[Велко Думев]] (''Орлеански'') да заминат во [[Софија]], усно да ја соопштат одлуката за востание и да ја поткрепат. [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] го поканил [[Михаил Герџиков]] да се сретне со нив, бидејќи Делчев заминал.
Гарванов и Думев заминале од [[Солун]] на [[10 јануари]] [[1903]] година, а меѓу другото планирале да се сретнат со членовите на [[Македонски комитет|Врховниот комитет]] за да се постигне помирување <ref name="vgj" />. Во Софија Гаравнов истакнал:
{{Цитат|''... решението било бесповратно, бидејќи тоа веќе било пропагирано насекаде... основен мотив за решението било опасноста од ново врховистичко востание и влошената положба во земјата'' <ref name="vgj" />}}
Меѓутоа Татарчев вели дека: ''Гарванов како сентиментална природа делумно се беше подал на странични влијанија'' <ref name="ht" />.
[[Иван Гарванов]], [[Христо Матов]] и [[Христо Татарчев]] во [[Софија]] имале средба со бугарскиот министер за внатрешни работи - [[Димитар Петков]].
Тој од своја страна им ветил ''полна морална и материјална поткрепа за идното востание, под услов да престанат да го компромитираат Кнежевството и каузата со грабање на оружје од бугарските арсенали и воени демонстрации во пограничните реони''.
Според рускиот дипломатски претставник во [[Солун]], Гарванов и Думев се вратиле со изјава дека со [[Македонски комитет|Врховниот комитет]] не е постигнато помирување, но двете страни се согласиле да дејствуваат независно една од друга, без да си пречат како во минатото.<ref name="vgj" />
== Подготовки за востанието ==
=== Известување ===
{{Историја на Македонија}}
Гарванов откако се вратил од [[Софија]], [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] ги известил сите свои раководители на реони дека:
:''1. Организацијата решила да крене востание и со сите сили и средства да се бори за извојување на човекови права.''
:''2. Организацијата ги осудува сите стремежи на официјалните и неофицијалните фактори во Бугарија, кои без нејзина согласност настојувале и настојуваат да го вовлечат населението во востание, бидејќи со тоа свесно или несвесно ја поткопуваат каузата на македонскиот роб и со своите дејства давале колорит на надворешно потикнување, факт кој бил силно експлатиран од Турција и европската дипломатија.''
:''3.Организацијата изјавува дека до денот на востанието ќе се бори со сите комитети, корпорации и надворешни лица, кои со своите постапки ќе ја фрлат во борба и предвреме ќе го осуетат планот за дејство. Таа ќе води сметка за сите што ќе се обидат да ја искористат нејзината борба за други цели.''
:''4. По објавувањето на востанието, сите кои се готови да го поткрепат ќе бидат прифатени. Притоа била пожелна претходна согласност од Организацијата'' <ref name="HSC">''Х. Силянов, цит. дело, т.1, 207-208''</ref>
Со ова известување била официјализирана одлуката за кревање на востанието, а истовремено биле предупредени и поканети [[врховисти]]те.
=== Вознемиреност ===
Одлуката за востание предизвикала негодување кај многумина. [[Јане Сандански]] со одлуката бил запознаен на [[21 јануари]] [[1903]] година од [[Лазар Димитров (Дренок)|Лазар Димитров]], а самиот Сандански за тоа истакнува:
{{Цитат|''Тоа соопштение морално не уби, едно мислевме за Организацијата, едно агитиравме, а сосема друго излезе. Веќе немав ни лице, ни срце да агитирам како порано... просто плачевме'' <ref name="JS">''[http://site.znain.com/macedonia/vmro-history/Knigi/spomjs.html Спомени на Јане Сандански] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080507230224/http://site.znain.com/macedonia/vmro-history/Knigi/spomjs.html |date=2008-05-07 }}''</ref>}}
[[Константин Нунков]] за решението на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] за востание истакнува:
{{Цитат|''Во нашите очи тоа е една непромислена авантура. Ние мислевме дека востанието е пакосно, штетно, безнадежно, ненавремено, неподготвено, повеќе од кога било! Ние го сметавме погубно за македонскиот народ'' <ref name="IK">''Иванъ Кеповъ, Преди тридесетъ години, Ил. Илинден, V/3 (43), София, 1933''</ref>}}
[[Андон Димитров]], го дава следново објаснување за донесената одлука за кревање на востание:
{{цитат|''Во 1902 и 1903 година та сè до денот на востанието — 20 јули 1903 — состојбата на бугарското население во Турција беше неопислива. На нас адвокатите, полицијата ни беше забранила дури да поднесуваме жалби до административните власти таму... Освен доаѓањето на српските чети во северозападна Македонија, Хилми Паша во согласност со грчките емисари создаде на југозапад и фронт за влез на грчките андарти. И така бугарските чети мораа да се борат против три фронта: турската војска, која со потери ги бркаше, српските чети и грчките андарти. Тешка стана и ситуацијата на организацијата. Ова го принуди руководството да свикаа специјален конгрес целта, на кој го одлучи тешкото решение да се крене општо востание.''<ref>„ВМОРО низ очите на неговите основачи“, Воено Издаваштво, Софија, 2003 година, стр 148.</ref>}}
=== Подготовки на Централниот комитет ===
Веднаш по [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]], Централниот комитет ги известил сите раководители да започнат со собирање на оружје.
Самиот Централен комитет постигнал договор со група на грчки контрабандисти. Тие оружјето за потребите на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] и претстојното востание го пренесувале преку море до утоката на реката [[Вардар]], а таму било преземано преку канал <ref name="HK">''Хр. КОцевъ, Прелюдия на Илинденъ, 20 юлий 1903 г., Сб. Илинденъ 1903-1922, София, 1922''</ref>.
Лазар Димитров истакнал дека овој канал одвај ги задоволил потребите на [[Кукуш]] и околните села. Централниот комитет со посредство на Петроградскиот македонски кружок се обидел да набави и руски пушки но овој план бил напуштен откако бил воспоставен каналот со Грците.
Дополнително на овие активности [[Централен комитет на МРО|ЦК]] започнал иницијатива за враќање на печалбарите во [[Македонија]]. Од кореспонденцијата помеѓу Бугарското трговско агентство во [[Солун]] и Бугарското министерство за надворешни работи и вероисповед се дознава дека до [[13 март]], ''околу 10.000 млади Македонци се вратиле во родните краеви од Цариград, Румелија, Бугарија... за да земат учество во претстојното востание'', а Селџобалив истакнал дека од [[Цариград]] заминале 2.500 градинари и малекари, ''Сите тие Македонци со нетрпение чекаат да дојде часот за востание'' <ref name="vgj" />.
Овие подготовки биле будно следени од дипломатските претставници во [[Солун]], а рускиот дипломатски претставник Николај Гирс информирал дека:
{{Цитат|''во целата земја одвај можело да се најде поголема село, каде немало востаничка чета. Селаните биле во постојан контакт со нив. Четите биле раководени од членовите на Комитетот. Тие имале строга наредба да не предизвикуваат вооружени судири, туку само да го подготвуваат населението за востание на повик од повисоките раководители... есенскиот налет на бандите од Бугарија (врховистички чети б.н), суровата пресметка на војските со мирното население, вмешувањето на Русија, прогласените реформи од страна на султанот и очекувањата од сето тоа, ако во суштина не ја промениле дејноста на месните комитети, во секој случај ги поттикнале... Организацијата не била за одлагање на востанието. Таа сакала да ги причека резултатите од реформите во кои малку верувала. Со одлагањето на востанието на неопределено време, македонското прашање би се затаило, а со тоа Организацијата би ја изгубила својата подлога и би го пропуштила погодниот момент за целосно ослободување. Оттука четите трескаво работеле на собирање борци. Притоа истакнувале дека нема да им допуштат на Турците да ги исколат како Ерменците'' <ref name="vgj" />}}
=== Подготовки во Битолскиот револуционерен округ ===
==== Смилевски конгрес ====
{{Главна|Смилевски конгрес}}
Смилевскиот конгрес, како конгрес на Битолскиот округ, според решенијата донесени во [[Солун]], требало дефинитивно да ја потврди одлуката за кревање востание. Во таа насока се развила остра дискусија, во која се јавила струја која сметала дека условите за сенароден бунт сè уште не се созреани. На првиот ден од конгресот од излагањето на делегатите било утврдено дека [[Прилеп]]скиот, [[Битола|Битолскиот]], [[Кичево|Кичевскиот]] и делови на други реони не се достатно подготвени. Најдобро подготвени биле [[Ресен]]скиот реон, [[Костур (град)|Костурскиот]], [[Демир Хисар|Демирхисарскиот]], неколку села од [[Битола|Битолскиот]] реон, како што се [[Смилево]], [[Ѓавато (Битолско)|Ѓавато]] и [[Цапари]], додека Охридскиот располагал само со 1.400 пушки. Меѓу делегатите се јавиле лица кои биле против востание во текот на таа година како што биле: [[Ѓорѓи Сугарев]], [[Петар Ацев]], [[Тале Христов]], [[Никола Карев]], [[Никола Петров Русински]] и други. Во една крајно напната атмосфера по повод острите расправии околу решението за востание, несогласувањата ги прекинал Даме Груев, кој како еден од основачите на [[ТМОРО]] и претставник на неговиот [[Централен комитет на МРО|Централен комитет]], уживал огромен авторитет. Според сеќавањата на Пандо Кљашев, тој рекол:
{{Цитат|''А бре луѓе, не губете си го времето да го решавате прашањето - ќе има ли востание или не, зашто тоа е решено - битти даваси! Говорете сега за востание, како да го направиме и кога, но не по ден и по време'' <ref name="PK">''Спомени на П. Кљашев..., 242''</ref>}}
Во прилог за донесување на одлука за кревање на востание влијаеле и неколку настани. Конгресот преку [[Лука Ѓеров]] дознал за [[Солунски атентати|Солунските атентати]]. Како дополнителен аргумент послужил и [[Ѓурѓовденски масакар|Ѓурѓовденскиот масакр]] извршен на [[6 мај]] во [[Битола]], а во [[Цапари]] дошло до судир со османлиските сили. Тој ден Конгресот не заседавaл, бидејќи судирот можел да се прошири кон [[Смилево]]. Настаните во Цапари и Битола влијаеле психолошки врз оние делегати кои се колебале за востание.
На последното ''IV заседание'' Конгресот го усвоил [[Востанички дисциплински устав|Востаничкиот дисциплински устав]] кој бил изработен од [[Борис Сарафов]] и [[Димитар Дечев]].
==== Главен штаб ====
{{Главна|Главен штаб за II Битолски револуционерен округ}}
[[File:Flag of the Kumanovo insurgents.png|thumb|250px|Знамето на [[Куманово|Кумановските]] востаници.]]
Конгресот уште од првото заседание започнал со донесување на одлуки за кревање на востание. Бил избран ''Главен штаб за II-от Битолски револуционерен округ'', а тој требало да раководи со подготовките за востанието и со самото востание. За членови на Главниот штаб биле избрани: [[Даме Груев]], [[Борис Сарафов]] и [[Атанас Лозанчев]], а како нивни заменици биле избрани [[Георги Поп Христов]], [[Петар Ацев]] и [[Лазар Поп Трајков]]. Членовите на ГШ биле избрани со јавно гласање, додека пак нивните заменици со тајно гласање <ref name="VCD">Васил Чакаларов „Дневник 1901-1903 г.“</ref>.
Конгресот донел и непротоколарно решение, доколку ''пристигнат нови сили'' <ref name="VCD " />, како [[Ѓорче Петров]], [[Пере Тошев]] и [[Христо Матов]], тие по автоматизам да влезат во Штабот.
На Главниот штаб му биле пренесени сите овластувања за раководење на Востанието, да извршува воена и политичка власт и, со функции на воено-востаничка влада, да стапува во врска и да води преговори со дипломатските претставници и со владите на европските големи сили, како и посредни или директни преговори со непријателот, Владата на османлиската држава, или со нејзини ополномоштени претставници.
Главниот востанички штаб донел наредба горските началства да ги мобилизираат органите и телата на Организацијата да ја преземат власта во градовите и во селата. Окружното раководство во Битола формирало ''Информационо биро'' на Главниот штаб за извршување разузнавачки и информациски задачи.
=== Конгрес на Петрова Нива ===
{{Главна|Конгрес на Петрова Нива}}
На 28 и [[29 јуни]] [[1903]] година се одржал Конгрес на [[Одрински револуционерен округ|Одринскиот револуционерен округ]] во месноста Петрова Нива. За претседател на Конгресот бил избран [[Васил Пасков]], потпретседател [[Велко Думев]], а за секретари: [[Христо Силјанов]] и Анастас Разбојников, а вкупно присуствувале 47 делегати. За време на овој Конгрес било разгледано прашањето за кревање на востание и тука биле подделени мислењата, но по одлуката на [[Смилевскиот конгрес]] на делегатите не им останало ништо друго освен да се донесе одлука за започнување на подготовки за кревање на востание. Избраниот ''Околиски штаб'' донел одлука востанието во [[Одринско]] да започне на [[6 август]] ([[Јулијански календар|стар календар]]) на празникот [[Преображение Христово]] <ref name="Кара">'' Караманджуков, Христо. Родопа през Илинденско-Преображенското въстание, Издателство на ОФ, София, 1986, стр. 69-71.''</ref>.
=== Општ план за востанието ===
{{Главна|Општ план за Илинденското востание}}
Во јуни по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] бил изработен Општ план за востанието.<ref name="GViST">''Георгиев Величко и Стайко Трифонов, История на българите 1878-1944 в документи, т.I, 1878-1912, част втора, София, 1996.''</ref> Во него било истакнато дека во согласност со одлуките на [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]] и советувањата во [[Софија]], треба да се води герилска борба. Четите требало да дејствуваат насекаде и во исто време, без да се крене народот. Целта не била да се победи Турција, туку таа да не може да ги победи востаниците.<ref name="vgj">[[Ванчо Ѓорѓиев]] „Слобода или Смрт: македонското националноослободително дело во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година“, Скопје, Институт за историја - Филозофски факултет, 2003.</ref> Востанието требало да биде послабо но долготрајно и борбата требала да се води до зимата, а повторно да се прогласи идната пролет. Востанието требало да почне кога ќе созреело житото и ќе се зголемела ноќта во јули 1903 година.
== Востание ==
===I востанички округ - Битолски===
{{Главна|I востанички округ - Битолски}}
[[Податотека:Даме_Груев.jpg|мини|десно|150п|[[Даме Груев]]]]
На празникот [[св. Илија]] во [[Смилево]] со 200 востаници влегол [[Главен штаб за II-от Битолски револуционерен округ|Главниот штаб]]. Според турските документи при првиот напад на Смилево загинале 8 турски војници, а 14 биле ранети. На [[3 август]] Генералштабот наредил евакуација на целото население кое не било способно да се бори во месноста Голем Гар, а до пладне Смилево било празно. Откако сите обиди на османлиската војска да го заземе Смилево биле одбиени, [[Борис Сарафов]] заминал за Охридско, а [[Атанас Лозанчев]] за Демихисарско и Кичевско. По нивното заминување во следните 20 дена во околината Смилево не се појавила османлиска војска и башибозук. Во тој период под раководство на Стојан Донски биле преземени мерки за утврдување на Смилево, биле ископани одбранбени ровови со што се зацврстиле одбранбените востанички позиции. Населението кое не било способно да се бори и понатаму се наоѓало во збегот Голем Гар каде биле организирана заедничка исхрана, а биле преземени мерки за негова заштита.
Во изработка на планот за заземање на [[Крушево]] непосредно учествувал и револуционерот - поранешниот офицер [[Тодор Христов - Офицерчето|Тодор Христов]] кој претходно влегол во градот и ги скицирал објектите за напади: касарната, конакот, беледијата (општината), поштата и другите владини и државни установи, како и поважните пунктови во градот. Во осум воени групи биле распоредени 750 вооружени востаници под команда на добро подготвени началници - војводи. На 4 август во градот влегува Штабот на крушевските востаници свечено дочекан од народот. При овој дочек, началникот на Штабот, [[Никола Карев]] одржал пред ослободените граѓани револуционерен говор, прогласувајќи ја првата Македонска Република и повикувајќи го народот да избере привремена републиканска влада.
{{панорама|Членови на Привремената влада на Крушевската република.jpg|500px|Членови на Привремената влада на Крушевската република, од лево на десно: Дину Вангел, Димитар Секулов, Ѓорѓи Чаче, Николаќи Баљу, Теохар Нешков, Христо Ќурчиев}}
Во демихисарскиот реон раководители биле [[Јордан Пиперката]], [[Димитар Дечев]], свештеникот Кузман и Христо Пасков. Според [[Христо Силјанов]], Демихисарско дало 1.000 востаници. Првата ноќ биле преземени редица акции. На патот [[Битола]] - [[Кичево]] кој минувал низ Демихисарско била исечена телеграфската линија, а биле разрушени и сите мостови, потоа биле изгорени чифлизите во [[Утово]], [[Стругово]], [[Жван]] и други. Под команда на Дечев 150 востаници го нападнале турскиот гарнизон кој се состоел од 170 души во административниот центар Прибилци. Во првите денови на востанието во Демихисарско, турските селани се затвориле во своите куќи и не ги обработувале своите ниви и не го гледале својот добиток. Востаниците во селата [[Бабино]], [[Слоештица]], [[Велмевци]] и [[Жван]] создале свои пунктови каде се собирала храна и секави други материјали кои им биле потребни за идните дејствија.
[[Податотека:Nikola Karev.jpg|thumb|десно|150px|[[Никола Карев]]]]
Ресенскиот реон бил под раководство на [[Славејко Арсов]] и потпоручникот Панајотов. Поважни војводи биле [[Спиро Олчев]], [[Стефан Мешков]], [[Перуш Стрезов]], [[Ставре Тасев]], Јоше од Подмочани, Иван Трајчев, Кочо Кочовски, Георги Чаушот од с. Златари и др. Првата ноќ биле изведени неколку разрушителни акции од слабо вооружени групи. На [[20 јули]] (стар стил) четите од селата Болно, Царев Двор, Дрмени и Јанковец на чело со Арсов биле групирани во Болно. На Илинден во селото [[Круше]], тамошниот аскер бил зачуден од однесувањето на селаните, тие им носеле баници, кисело млеко и други изобилства, но храната била затруена со арсен, а војниците набргу добиле грчеви и страшни болки. Аџијата кој бил Турчин кога дознал за тоа избегал, а ноќта во селото дошол аскер од 50 души. На 26 јули (стар стил) одредот на Ангел Андреев и еден одред на Коте го нападнале турското село [[Папли]]. Таму имало аскер и башибозук од околу 100 души. Востаниците ги држеле опколени неколку дена. Секој ден селото било напаѓано и била палена по некоја куќа. На 6 август (стар стил) Коте зграбил дел од добитокот и се упатил кон својот реон, но кај Штрково наишол на војска. Дел од опседнатите војници успеале да се извлечат и да му притекнат на помош на судрениот аскер каде дале 4 жртви. Опсадата продолжила, но по 12 дена пристигнала друга војска, таа го ослободила гарнизонот и турското население, а востаниците по заминувањето на аскерот се симнале во Папли и го запалиле селото.
На Илинден, во Охридско имало веќе подробно разработен план за првите дејствија и со добра интендантска служба — складови со храна и други намирници, тајни фурни, леарници за патрони, но без ниедна бомба и без ниедна манлихера. Била организирана и санитетска служба со еден вид на болница во Чемерскиот дол, над селото Брждани, а како доктор фигурирал Хр. Ангелов. Реонски началници биле: [[Христо Узунов]], [[Антон Кецкаров]], [[Наум Анастасов]], [[Александар Чакаров]] и [[Наум Златарев]]. На 24 јули (стар стил) сите дримколски и малесиски чети се собрале кај Караорман во Горна Дебрца. Таму се собрале голем број на бегалци на грбот на револуционерното раководство. Четите повторно се упатиле кон Дрим, но веќе сите села биле опустошени. Во периодот меѓу 25 и 30 јули (стар стил) имало судири кај Лешани, Слатина, Лактиње, Врбјани и Ботун. Само на 30 јули имало имало шест битки и тоа кај Брждани, Лешани, Белчишта, Црвена вода, а во Орта-кол, кај селата Куратица и Плаќе. Во борбата кај Брждани учествувал и Борис Сарафов со 80 души и тој дошол од Демирхисарско на помош.
[[Податотека:Cheta IMARO Nake Yanev and the Debar Kichevo voevodas.JPG|десно|мини|230п|Штабот на Дебарско-Кичевскит реон - [[Јанаки Јанев]], [[Лука Ѓеров]] и други.]]
На 20 јули (стар стил) востание се кренало и во Костурско со околу 2.000 востаници. Исто така на 23 јули е заземена Клисура. На 28 јули четите на [[Лазар Поп Трајков]] и [[Васил Чакаларов]] имале борба со турскиот аскер, а на 29 јули кај селото [[Д’мбени]] имале борба со турската војска која траела 6 часа, а потоа Турците се повлекле во Костур.
[[Христо Силјанов]] истакнува дека Кичевско било погодно за партизанско војување, во таа каза се востанало само населението во планинските делови во Горна и Долна Копачка и Р'бетинкол. Во другите делови, во Долно Кичевско и Порече, каде српската пропаганда била силна и спечалила голем дел од населението и тоа не востанало. Во Копачка (Горна и Долна) како база на востаниците служеле планините: Бистра, Беличица, Стогова и други, а во Р'бетинкол, врвовите Песок, Кула, Кјафа, Разбоиште и други. Ноќта на 20 јули (стар стил) три востаничи одреда, Џеров 200 души, [[Арсо Мицков]] 200 души и Србакот 100 души го опколиле градот Кичево од три страни. Еден час по полноќ се слушнало востаничкото Ура!. Аскерот кој бил сместен кај месноста Јурија во наплив на паника се втурнал кон градот за да го заземе Калето. Таму еден востанички одред почнал да стрела врз аскерот, а одговорот на Турците бил слаб. По половина час востаниците го напуштиле градот, а Турците имале 20 души загинати.
Две недели пред Илинден, четите на [[Петар Ацев]] и [[Никола Пешков]], кон кои биле присоединети и триесетина граѓани, сè на сè вкупно 80 души, ненадејно биле нападнати недалеку од селото Беловодица кај месноста Студеница од страна на околу 30 заптии. Дел од четата се разбегала, а набргу пристигнал и аскерот кој бил сместен во Дуње. На Илинден четите ги исекле телеграфските кабли меѓу Прилеп-Битола и Прилеп-Велес, а биле разрушени и некои дрвени мостови по патот Градско, Кичево, Крушево и Велес. На 23 јули стар календар вооружени и невооружени селани го нападнале конакот во селото Витолиште, Мариовско. Една од случајно згрмените пушки го кренала на нозе гарнизонот. По двочасовна престрелка востаниците се повлекле, а во тој напад учествувал и Пере Тошев.
=== II востанички округ - Кожув ===
{{Главна|II востанички округ - Кожув}}
Подготовките за кревање на востание во Солунскиот револуционерен округ започнале веднаш по Софиското советување. Во [[февруари]] [[1903]] година во [[Гевгелиско]] пристигнале [[Сава Михајлов]] и [[Крсто Асенов]] со 18 товари пушки и динамит. Во тој реон биле четите на [[Иван Карасулијата]] и [[Аргир Манасиев]], меѓу нив двајца постоело нетрпение, меѓутоа била организирана средба и дошло до нормализирање на односите.
[[Податотека:Apostolvojvoda.JPG|мини|десно|150п|Апостол Петков Терзиев - Ениџевардарското сонце]]
По борбите во Кукушко, [[Крсто Асенов]] со својата чета заминал за [[Ениџе Вардар|Ениџевардарско]], меѓутоа и таму дошле во судир кај селото [[Постол]]. Во борбата учествувале четите на Асенов, Јотов и [[Апостол Петков]]. Турците имале четворица загинати и петмина ранети, а четата двајца убиени. Убиството на Асенов го сменило текот на востанието во [[Кукуш]]ко, [[Ениџевардар]]ско и [[Гевгелиско]].
[[Податотека:Apostol Petkov cheta.jpg|мини|300п|лево|Четата на [[Апостол Петков]] Терзиев]]
Подготовките за востанието во [[Ениџевардар]]ско ги презел [[Апостол Петков]]. Воденската околија имала слабо учество во востанието. Таму имало неколку битки.
[[Сава Михајлов]] и [[Аргир Манасиев]] откако го добиле известувањето за денот на востанието, организирале советување. Тие заклучиле дека ќе можат да преземаат само атентати по железничката линија. Пред [[Илинден]], во [[Гевгелиско]] биле четите на Михајлов со 33 души, Манасиев со 38 души и Карасулијата со 24 души, вкупно 95 четници. На Илинден четите се нашле во близина на самата [[Гевгелија]]. Ноќта на [[10 август]] бил миниран блискиот железнички мост. Во [[ноември]] била извршена демобилизација во [[Гевгелиско]]. Михајлов, Манасиев и Карасулијата со повеќе четници заминале за [[Бугарија]].
Востанието во [[Тиквешко]] започнало со потпалување на една беговска кула кај [[Положно]], а бегот бил ранет. Нападот ги раздвижил турските потери и четата се нашла во незгодна положба уште во самиот почеток. На [[13 август]] Јуруков со својта чета бил откриен на [[Кожуф|Кожув]] кај селото [[Копришница]], таму дошло до судир во кој загинале двајца востаници и седуммина Турци. Во [[ноември]] со 10-на души заминал за [[Бугарија]].
=== III востанички округ - Беласица ===
{{Главна|III востанички округ - Беласица}}
На [[23 мај]] [[1903]] година кај селото [[Градобор]] на десетина километри од [[Солун]] била уништена четата на Атанас Чопката. Четата која броела 16 души била опколена, а борбата траела еден ден. Турците имале еден загинат, од четата еден бил фатен жив додека пак останатите загинале. Четниците откако виделе дека состојбата е безизлезна се самоубиле. Подвојводата Мито од Мутулево најпрво ја скршил својата пушка, а потоа се самоубил со револверот.
Подготовките во [[Кукуш]]ко се одвивале под раководство на војводата [[Крсто Асенов]]. За денот на востанието било изработено востаничко знаме. Коприната ја купила учителката Милка Ковачева Романова, а знамето било изработено од Рајна Измирлиева, по идејна скица на Мице Измирлиев. Главната база во Кукушко било [[Арџанско Езеро|Арџанското Езеро]] — таму постоеле складови со храна, опрема и колиби за востаниците.
Меѓутоа, кукушките чети биле откриени уште при нивното излегување и морале да водат неколку борби со аскерот. Судири имало кај селото [[Драгомирци]], [[Крондирци]], а Крсто Асенов на [[20 јуни]] [[1903]] година кај селото [[Грамадна]] имал битка во која загинале 13 четници, претежно млади штотуку излезени. Во овој судир загинал и братот на [[Гоце Делчев]], [[Милан Делчев]]. По оваа борба четата на Асенов била изложена на нови напади и прогони. Кај Междурек дала 12 жртви, а борби таа имала и кај [[Мутулово]], [[Мурарци]] и други места.
За да го избегне гонењето четата на Крсто Асенов се сместила кај Арџанското Езеро и таму планирала да го дочека денот на востанието. Таму се нашле и четите на [[Трајко Јотов]], [[Гоце Нисторов]] и [[Ѓоно Бигинин]] и со тоа се формирала поголема четничка групација од околу 110-115 души. Меѓутоа тие биле откриени и дошле во судир со 3 баталјона од 2200 души, а била донесена и артилерија против комитетите. На [[23 јули]] војската се повлекла. По повлекувањето на војската, Асенов со својата чета заминал за [[II-от востанички округ - Кожув]].
=== IV востанички округ - Пирин ===
{{Главна|IV востанички округ - Пирин}}
[[Податотека:Peio Yavorov.jpeg|150px|мини|лево|Пејо Јаворов]]
[[Податотека:Jane Sandanski 3.jpg|мини|десно|200п|[[Јане Сандански]]]]
Подготовките за востанието во [[Сер]]ско ги започнал [[Гоце Делчев]], а по неговата смрт тие продолжиле под раководство на [[Јане Сандански]]. Сандански се нашол во [[Бугарија]] за да се снабди со воени матерјали и за да собере чета. Во [[Бугарија]] [[Јане Сандански]] се задржал еден месец. Откако собрал 50 души кој биле вооружени со манлихерки и берданки, се вратил во Серски револуционерен округ, а со него биле [[Пејо Јаворов]], [[Никола Наумов]], [[Димитар Стефанов (бугарски општественик)|Димитар Стефанов]] и други.
Востанието во [[Серски револуционерен округ|Серскиот револуционерен округ]] требало да почне подоцна. На [[11 август]] ([[Јулијански календар|стар стил]]) [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] го известило [[Јане Сандански]] како началник на воените сили во [[Пиринско]] дека востанието во Битолскиот округ започнало, а востанието го зафатило и ''II-от востанички округ-Кожув''. Во август со дозвола на Задграничното претставништво почнале да навлегуваат врховистичките чети. Првата поголема таква чета броела 160 души и била под раководство на [[Јурдан Стојанов]] и [[Љубомир Стоенчев]]. По нив пристигнале [[Иван Цончев]] и [[Атанас Јанков]] со околу 350-400 души. Во Серскиот Округ се нашле околу 500-600 души под команда на врховистички војводи.
Во [[Мелник|Мелничко]] борбите започнале порано од предвидениот ден за востание. На [[12 септември]] кај ''св. Троица'' во близината на село Пирин била откриена здружената чета на Сандански, [[Димитар Зографов]], [[Петар Дрвингов]], [[Дончо Златков]], [[Михаил Чаков]], [[Јурдан Стојанов]] и други.
На [[Крстовден]] [[27 септември]] здружените сили на Сандански и Цончев се нашле пред [[Сандански|Свети Врач]] со намера да го нападнат турскиот гарнизон. Меѓутоа тие биле следени од аскер и башибозук од 2.000 души и затоа се утврдиле за да започнат битка. Но одредот на Сандански и Цончев бил опколен од сите страни и затоа во текот на ноќта се повлекле. Планот за напад на гарнизонот во Свети Врач пропаднал, Сандански се повлекол кон [[Кресна]], а Цончев кон [[Разлог|Разлошко]].
На Крстовден во Демирхисарско дошло до борба кај ''Ак бунар'', каде загинале 15 востаници. Турците имале 5 загинати и 3 ранети. Овој судир бил последниот во Демирхисарско. По оваа борба [[Љубомир Стоенечев]] заминал за [[Неврокоп]], а потоа кон [[Бугарија]], поради предвремено започнување на борбите, предвидениот план не бил реализиран.
[[Податотека:Ivan Tsonchev cheta.jpg|мини|лево|500п|[[Иван Цончев]] со врховистичка чета]]
Спроти Крстовден, [[Атанас Шабанов-Тешовалијата|Атанас Тешовалијата]] и [[Стојан Филипов]] ги исекле телеграфските линии помеѓу [[Куманич]] и [[Долно Броди]]. Истата ноќ било нападнато селото [[Обидим]] со 5 чети во јачина од околу 200 души, со војводите Чаков, Малчаков, Иван Апостолов - ''Копран чауш'', Антон Вимола, Лимо Карлович и други.
Во Разлошко биле преземени најобемните подготовки за востанието. По Серскиот окружен конгрес, тука бил одржан Околиски конгрес на кој имало делегати од [[Банско]], [[Разлог|Мехомија]] и од селата [[Бачево]], [[Годлево]], [[Добриништа]], [[Белица]], [[Јакоруда]], [[Бања]], [[Елешница (Разлошко)|Елешница]], [[Горно Драглиште|Горно]] и [[Долно Драглиште]] и други. Разлошко располагало со значајни чети и војводи. Тука биле: Борис Голев, Родон Тодев, Тасе Фурнаџиев, Костадин Колчагов, Саве Мехомиски, Милош Колчагов, Димитар Лазаров - Минѓов, Симеон Молеров, Георги Галев, Јонко Вапцаров и Костадин Молеров.
Подготовките во [[Драма (град)|Драмско]] биле под раководство на [[Мирчо Кипров]]. На првиот ден од востанието било предвидено да се ликвидираат одделни шпиони и да се изведат атентати на железничката линија. На [[3 октомври]] биле откриени четите на Николиев и Диката кај [[Горно Фраштани]]. Дошло до битка која траела 8 часа, по која четите се повлекле без загуби. Во [[Горна Џумаја|Горноџумајско]] имало две борби на [[11 октомври]]. Последниот судир во оваа област бил на [[21 октомври]]. Во оваа борба учествувале [[Стефан Николов]], поручникот Саракинов и поручникот Балтов, имало еден загинат.
=== V востанички округ - Струмичко - Малешевски ===
{{Главна|V востанички округ - Струмичко - Малешевски}}
[[Податотека:Христо Чернопеев со штабот.jpg|мини|десно|300п|Христо Чернопеев со штабот]]
''V востанички округ'' бил од стратешко значење за [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] и османлиските сили. Низ него минувале заначајни организациски канали кон Солунскиот и Битолскиот револуционерен округ. Кон крајот на [[март]] за [[Струмичко]] заминал [[Христо Чернопеев]] со 190 души. Во оваа група имало чети за [[Радовишко]], [[Тиквешко]], [[Велешко]], [[Битолско]], [[Кичевско]] и др.
На [[21 април]] [[1903]] година низ селото [[Костурино]] поминала една чета од 100 души која била на пат за [[Валандово]]. Ноќта 6 четници дошле во судир се воена патрола, од двете страни имало по еден загинат. Во почетокот на [[мај]] во [[Смолари]] четата на [[Алексо Поројлијата]] имала судир при што загинал еден четник. Во [[август]], [[Христо Чернопеев]] се обидел да навлезе во [[Струмичко]] со голема чета.
=== VI востанички округ - Овчеполски ===
{{Главна|VI востанички округ - Овчеполски}}
Во [[Скопски вилает|Скопскиот вилает]], поточно во македонскиот дел од Скопскиот санџак имало послаба востаничка дејност. Еден дел од околиите во рамките на [[Скопски револуционерен округ|Скопскиот револуционерен округ]] останале невооружени, дел од силите на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] биле истоштени во борбата со [[Српска пропаганда во Македонија|српската пропаганда]], а дел биле засегнати од аферите, додека пак во некој околии постоеле раздори како што била Велешката околија. Сето тоа влијаело за слабиот одзив во востанието.
Неколку недели пред востанието во Скопскиот округ се појавила четата на [[Никола Пушкаров]] со јачина од 18 души. Таа имала 200 бомби и 100 килограми динамит. На [[1 август]] во 11 часот бил извршен атенатат на железничката линија [[Скопје]] - [[Солун]]. Расчистувањето на пругата траело два дена. Потоа едно одделение на чело со Димитар Бојанов имале судир со турска потера, во судирот загинале 10 војници, а останатите се разбегале. На [[5 август]] две чети, од 47 души, над манастирот св. Ѓорѓија дошле во судир со потера составена од Арнаути и аскер. Во текот на целото востание во Скопскиот округ имало 15 борби.
=== VII востанички округ - Одринско ===
{{Главна|VII востанички округ - Одринско}}
[[Податотека:Mihail-Gerdzhikov.jpg|десно|мини|130п|[[Михаил Герџиков]]]]
Конгресот на Петрова Нива, одржан на 28 и 29 јуни 1903 година решил Одринскиот револуционерен округ да се подели на 5 востанички околии: ''I Мало-трновски'', ''II Чокенски'', ''III Мустафа-пашински'', ''IV Дедеагачки'' и ''V Ахчелебиски''. Бил избран Раководен штаб во кој влегле: [[Михаил Герџиков]], [[Лазар Маџаров]] и капетанот [[Стамат Икономов]].
На [[29 јули]] едно одделение на турската војска на пат кон [[Мало Трново]] дошло во судир со една чета и во борбата паднале 2 војници. Кон крајот на јули (стар стил) Околискиот штаб се собрал во селото Мегалево. Востанието во Битолско веќе било започнато. Од весниците, Околискиот штаб разбрал дека во [[Македонија]] уште на самиот почеток на востанието, Османлиите започнале со палење на егзархиските села.
Под влијание на таквото однесување на османлиската војска, било решено во Одринско да бидат нападнати сите турски села. На 5 наспроти [[6 август]], на Странџа избувнале голем број на пожари, а набргу по избувнувањето почнале да се слушаат грмежи на бомби и пукоти од кримките. [[Христо Силјанов]] истакнува дека:
{{Цитатник|''Тоа беше поздрав кон борците во Битолско од востанатите нивни браќа од Странџа'' <ref name="HS" />}}
== Барање на Заграничното претставништво ==
[[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], свесна за своојата сила и можности но и за сложените меѓународни односи, преку [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] се обратило до големите сили. Во ''Декларација'' било истакнато дека вмешувањето на големите сили е:
{{Цитатник|''единствено средство за се отстрани злото и да се запре пролевањето на крвта'' <ref name="vgj" />}}
Се побарало со согласност на големите сили, за главен управник во Македонија да се назначи христијанин, кој немало да припаѓа на турската администрација и ќе делува независно од [[Висока Порта|Високата Порта]]. Во декларацијата било истакнато дека [[Македонско прашање|македонското прашање]] може да биде решено само доколку ''постои ефикасна меѓународна контрола''.<ref name="vgj" />
== Мерки на Империјата ==
=== Германска дипломатија ===
[[Германија]] во согласност со своите интереси ја советувала [[Отоманското Царство]] да преземе што поскора акција за задушување на востанието и уништување на револуционерните сили за да не им се дозволи на големите сили да се вмешаат. Германскиот заменик државен секретар за надворешни работи Фон Рихтховен, пред [[Голем везир|великиот везир]] и османлискиот министер за надворешни работи, истакнал дека:
{{Цитатник|''... брзото воспоставување на мирот во Македонија би го повратил престижот на султанот и на централната власт'' <ref name="vgj" />}}
Великиот везир и османлискиот министер за надворешни работи од своја страна истакнале дека доколку власта не успее да ги смири вилаетите преку задушување на востанието, европската јавност ќе остане со убедување дека [[султан]]от не е во состојба да го одржи редот во Империјата, а дека тоа криело големи опасности за [[Турција]]. Германското Царство ја охрабрувала Турција да преземе сурови мерки при задушувањето на востанието <ref name="vgj" />, а тоа подоцна било негирано од германскиот канцелар Фон Билов со изговор дека [[Македонско прашање|македонското прашање]] е од второстепено значење за Германија, а тоа прашање го остава за решавање на [[Русија]] и [[Австроунгарија]].
=== Настапување на Османлиската армија===
==== Османлиски сили ====
[[File:Groupe de bachibozouks.jpg|мини|десно|200п|Башибузлук]]
Според турските документи и извештаите на дипломатските претставници во [[Македонија]] биле распоредени редовни воени сили од ''III орда'' (баталјони), а дополнително биле распоредени и 16 баталјони ''редифи'' и 38 баталјони ''илаве''. Освен овие сили во случај на востание, Турските власти можеле да ги искористат и воените единици од [[Пеќ]], [[Ѓаковица]] и [[Призрен]] кои се состоеле од 44 баталјони, 15 ескадрони и 10 батерии со 33.000 пушки, 15.000 сабји и 60 топа <ref name="vgj " />. Според К. Битовски до [[1 јуни]] [[1903]] година во Македонија имало 175 баталјони со околу 150.000 - 160.000 војска <ref name="KB">''К. Битовски, Дипломатски одгласи по Илинденското востание..., 144''</ref>. Во случај на востание [[Висока Порта|Високата Порта]] се плашела од поголемо користење на војската бидејќи:
{{Цитатник|''таа не би правела разлика и еднакво би ги гонела сите христијани, а тоа можело да ја возбуди Европа''<ref name="vgj " />}}
Турските офицери и интелигенција јавно истакнувале дека на војската треба да и се дадат одврзани раце, а за жестокост во пресметка со востаниците бил и директорот на политичкото одделение во [[Солунски вилает|Солунскиот вилает]] - Хикмет-беј. Според францускиот вицеконзул Стег, кој слушнал разговор меѓу двајца турски офицери, војската требало да добие слобода за акција и во следните 100 години во [[Македонија]] да не се појави ниту една бунтовничка чета.
====Првите мерки====
Во првите денови на востанието се создале слободни територии во [[Смилево]], [[Крушево]], [[Невеска]], [[Клисура]], [[Странџа]] и други места. Биле направени востанички демонстрации во голем број градови и сето тоа придонело некои да тврдат дека [[Даме Груев]] и [[Борис Сарафов]] заедно со Главниот штаб:
{{Цитатник|''набрзо ќе ја прогласат независноста на Македонија'' <ref name="AM">''Македонија во делата на странските патописци 1903, уредник: Александар Матовски, Скопје, ММVII''</ref> }}
[[Податотека:CampamentoOtomano--balkansfromwithi00wyonuoft.jpg|мини|десно|250п|Камп на османлиската армија]]
Според ''Општиот план'' востанието требало да биде партизанско и да има долготраен карактер но во [[Битолско]] и во [[Одринско]] тоа добило масовен карактер. Затишјето кое настанало во текот на јули власта го разбрала како изнемоштеност на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] за масовно востание и затоа во почетокот Турците биле изненадени.
Затоа во првите денови армијата била насочена кон укажување на помош на загрозените турски гарнизони во востанатите области, со доаѓањето на ноќта аскерот се повлекувал во градовите, а понекогаш палел и по некое село. Турската власт се плашела од востанички напади на поголемите градови затоа во нив биле сконцентрирани поголеми воени сили. На тој начин во првиот период од востанието иницијативата останала во рацете на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]].
Неможноста од брзо задушување на востанието придонело да се појави огорченост меѓу турските воени и политички лица. Авторитетот на централната власт, посебно на [[султан]]от, биле нарушени пред поданиците на Империјата како и пред очите на големите сили.
[[Податотека:Osmanischer Soldat.jpg|мини|лево|100п|Османлиски војник]]
На 10 и [[11 август]] состојбата се изменила во корист на Империјата. Од [[Косово]] биле донесени силни осмалиски сили кои биле разместени во [[Македонија]], особено во [[Битолско]].
Првата задача на турската армија била да го заземе [[Крушево]]. Тоа им успева со армија од 18.000 луѓе. Дел од заштитниците на [[Крушево]], предводени од војводата [[Питу Гули]], загинале херојски во [[Битка кај Мечкин Камен|борбата кај Мечкин Камен]], а другите востаници се повлекле во планините.
Турската војска со артилерија ги урнала утврдувањата подигнати од востаниците и со топови го бомбардирала градот. Во текот на борбите, по наредба на Штабот, околу 15.000 население го напушта градот и се крие во блиските планини. Во запалените и урнати куќи загинале 20 жени и 6 деца, бидејќи не успеале да побегнат од градот.
На незапалените куќи, на 13 август биле истакнати бели знамиња, симболизирајќи го крајот на 12-дневната [[Крушевска Република]]. Изгорени биле 159 куќи. Загинале 100 турски војници и 91 востаник.
Бидејќи генералот Омер Ружди не презел систематски дејствија за уништување на востаниците, бил сменет и на негово место бил поставен Насер паша.
==== План за задушување на востанието ====
[[Податотека:Ertugrulsuvarialayi zonaro.jpg|мини|десно|250п|Османлиска коњаница]]
Насер паша подготвил план за систематско уништување на востаниците. Востанатите територии ги поделил на сектори во зависност од востаничките центри и топографските услови.
Во секој сектор биле испратени големи воени сили кои имале задача да ги опколат востаниците и постепено да го стегаат обрачот околу нив и на тој начин да ги уништат востаниците.
Сепак треба да се истакне дека со овој план Турската армија не успеала да ги уништи вооружените сили на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]]. Востаниците од опколените области успеале навремено да се извлечат и да се префрлат во штотуку пребарани области. Востаниците избегнувале директни судири со армијата.
Сепак турската армија со својата големина и оружје успеале да го задушат востанието. Централната власт, поддржана од германската дипломатија и наредила на својата армија да започне со систематско палење и уништување на христијанските села кое било проследено со колеж врз неборечкото население. Главната цел на овој план не била да се уништат востаничките сили тука да се изврши притисок врз [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], четите и востаниците да се откажат од борбата.
== Офанзива ==
Една од најжестоките и најкрвави борби во [[Пиринска Македонија]] се одиграла на [[1 септември]] кај селото [[Пирин]]. Во таа борба учествувале 500 востаници под команда на [[Јане Сандански]]. Во текот на борбата паднале 7 востаници, а 80 Турци биле убиени или ранети. Јане Сандански води и втора голема битка кај [[Обротиште]], [[Свети Тројца]], на 13 септември загинуваат 2 востаници, а Турци можеби повеќе од 80.
Четите во Солунскиот Револуционерен Округ имале големи борби со Турската војска кај „Баш-Бунар, [[Гандача]], на [[Пајак Планина]], и кај селата [[Постолар]] и [[Аматово]] - кукушка околија.
Во Охридската околија, во месноста [[Рашанец]], планинска долина помеѓу селата [[Куратица]], [[Речица (Охридско)|Речица]], [[Свињишта]], [[Олејница]] и [[Сирула]]се наоѓал еден од најглавните логори на востаниците со 1.700 мажи, жени и деца.
На [[13 август]] логорот бил опколен со 10.000 турски војници со артилерија и товари петролеј за палење на шумата во близина на логорот. По десетчасовна борба, востаниците биле разбиени. 32 биле убиени, а другите стотина ја пробиле опсадата и се спасиле во планините. Во овој логор се убиени 158 невооружени мажи, жени и деца.
Други големи битки во Охридската околија се водени во селата: [[Сирула]], [[Оздолени|Оздољани]], [[Сошани]], [[Издеглавје]], [[Лешани]], [[Лактиње|Локтиње]], [[Слатино]], [[Врбјани]], [[Ботун]], [[Брежани]], [[Ташмаруништа]] и [[Вевчани]].
== Демобилизација ==
Палежите на селата, апелот на османлиската власт за враќање на неселението по селата, советите на конзулите, гаранциите за амнестија и гласините за реформи, придонеле ''Главниот штаб'' да почне да размислува за распуштање на востаничките сили.
На [[2 октомври]] [[1903]] година, ''Главниот штаб'' на Смилевската околија донел одлука за организирана демобилизација на востаниците. Планот за демобилизација предвидувал распуштање на востаниците и нивно враќање дома, собирање и складирање на оружјето, засолнување на компромитираните револуционерни раководители и дејци, раководниот кадар на теренот да биде сведен на минимум, а веднаш потоа [[Борис Сарафов]] заминал за [[Софија]].
[[Даме Груев]] започнал со спроведување на планот за демобилизација и успеал да собере околу 350 пушки. Груев на компромитираните востаници им советувал да не се предаваат на турската армија туку на дипломатсикте претставници.
По објавувањето на демобилизацијата во Битолско останале [[Даме Груев]], [[Атанас Лозанчев|Анастас Лозанчев]], [[Ѓорче Петров]], [[Пере Тошев]], [[Ѓорѓи Сугарев]], [[Христо Узунов]] и други.
==Епилог==
===Последици===
[[Податотека:Spisok na izgoreni sela po Ilindenskoto vostanie.pdf|мини|лево|Список на христијанските села изгорени од 20 јули до 13 август 1903, во Охридско, Струшко, Ресенско, Крушевско, Битолско и Леринско, по Илинденското востание. (Битола, 18 август 1903)]]
[[Податотека:Список на запалени села за време на Илинденското востание.JPG|мини|лево|250п|Список на запалени села за време на Илинденското востание во период август септември 1903 година.]]
[[Податотека:Izvestaj po padot na Krusevo, srpski.JPG|мини|лево|Извештај од српскиот конзул Љуба Михаиловиќ до Љуба Кољевиќ, министер за надоврешни работи на Србија, за уништувачкиот поход на турските орди против христијанското население по падот на револуционерно Крушево, опожарување на села и во Леринско, убиства, заробени, грабежи и други зулуми. (Битола, 15 август 1903)]]
Во Битолскиот вилает се воделе 150 борби со 19.152 востаници против 292.735 противници. Убиени или ранети се 746 востаници, а 3.087 убиени или ранети Турци. Биле запалени 122 села со 8.646 куќи. Без покрив останале 51.606 жители, а бројот на убиени или заклани е 1.779 души.
Во Солунскиот вилает, од [[2 август]] до [[8 септември]] 1903 години дошло до 32 борби во кои паднале 109 востаници, додека во Скопскиот во неколку борби од [[14 август]] до [[14 ноември]] [[1903]] г. паднале 93 четника.
Во сите три вилаети во текот на востанието паднале 949 востаници во 197 борби.
Во текот на целото востание во [[Македонија]] во [[1903]] година настрадале 16 околии со 201 населено место. Биле изгорени 12.400 куќи, а без покрив останале 70.836 лица, биле убиени 8.816 мажи, жени и деца, 30.000 луѓе ги напуштиле своите родни места.
Во Одринскиот вилает или поточно во четирите кази на Лозенградскиот санџак — Лозенградската, М. Трновската, Василикоската и Визенската: од 92 христиjaнски села 66 биле целосно или делумно опожарени. Од 17.754 христијански куќи биле изгорени 2.610. Убиени и заклани 2.565 души, Обесчестени жени и моми 920, грабнати 135, бездомни останале 12.880 души, а во [[Бугарија]] избегале 20.000 души <ref name="HS" />.
=== Одглас ===
[[Податотека:Macedonian refugees in Bulgaria, 1903.jpg|мини|лево|350п|Македонски бегалци во Бугарија]][[Податотека:Macedonian demonstration in Sofia after the Ilinden Uprising.JPG|мини|десно|250п|Македонски демонстрации во Софија по задушувањето на востанието]][[Податотека:September 02, 1903 The Courier.JPG|мини|десно|250п|September 02, 1903 The Courier]]
Илинденското востание претставувало непријатно изненадување не само за турската држава, туку и за многу други големи и мали држави во Европа, кои полагале право врз наследството на [[Османлии|Османлиското Царство]].
За [[Австроунгарија]] и царска [[Русија]], на пример, тоа претставувало тешко искушение, бидејќи го рушело постојниот статус-кво на Балканот, за што особено се залагале двете големи сили при неможноста сами да ги реализираат своите аспирации врз [[Османска империја|Османлиското Царство]]. Нивната цел била - со строго дозирани подобрувања во [[Македонија]] да се сочуваат секакви радикални решенија што би ги прејудицирале нивните намери.
За таа цел, во [[февруари]] [[1903]] година, пред востанието, тие веќе изнудиле извесни анемични реформи од Османлиското Царство. Другите европски сили биле не помалку заинтересирани за положбата во [[Македонија]], односно во Османлиското Царство, но и нивната дипломатија, со исклучок на повремени сондажни предлози, се држела настрана очекувајќи иницијативи од заинтересираните [[Австроунгарија]] и [[Русија]], кои ќе ја смират положбата во Македонија.
За тоа да не се менува положбата на [[Балкан]]от биле заинтересирани и малите балкански држави, кои аспирирале врз [[Македонија]]. Затоа ни тие не биле расположени за успех на востанието. За нив, позитивните резултати на ослободителната револуција во Македонија практично значеле пресекување на нивните територијални аспирации врз последната, а тоа значело пресекување и на илузиите за господство на Балканот. Тоа го определувало и нивниот негативен однос спрема Илинденското востание.
Прогресивната светска јавност се однесувала со искрени симпатии спрема борбата на македонскиот народ. Европскиот и светскиот печат бил преполн со вести за ситуацијата во [[Македонија]], за крвавите репресалии на казнените експедиции на турската војска итн. Насекаде се дигнал бран од протести во полза на македонскиот народ. Под раководството на истакнати личности од областа на културата, уметноста и политичкиот живот, како [[Лав Толстој]], [[Максим Горки]], [[Анатол Франс]], [[Жан Жорес]], [[Виктор Берар]], [[Франс де Пресанс]], [[Артур Еванс]], [[Хенри Брејлсфорд]] и други, се создало цело движење за помош на македонскиот народ.
Исто така, низ [[Европа]] биле снимани и прикажувани филмови инспирирани од Илинденското востание. Така, според [[книга]]та „Само сонот е стварност“ на [[Илинденка Петрушевска]], уште во 1903 година бил снимен [[филм]]от „Колежите во Македонија“, во продукција на компанијата „Браќа Пате“ од [[Франција]]. [[Режисер]] на филмот бил Лисиен Нонгие, а филмот бил снимен во студијата на компанијата во Венсан, во близина на [[Париз]]. Филмот, со должина од 35 метри и траење од две минути, бил прикажуван во Франција и Британија под насловот „Турски суровости“, а во [[1904]] година, филмот се прикажувал и во [[Љубљана]] и во [[Белград]]. Во 1903 година, и во [[Велика Британија]] бил снимен [[документарен филм]] за последиците од Илинденското востание, снимен од Чарлс Рајдер Нобл од [[Лондон]], кој престојувал во Македонија од [[есен]]та 1903 до почетокот на 1904 година. За тоа време, Нобл снимил осум филмови во [[Пиринска Македонија|Пиринска]] и [[Југоисточна Македонија]], чија вкупна должина изнесувала 253 метри, со траење од 15 минути. Еден од неговите најпопуларни филмови бил „Македонските востаници се борат со Турците“ во кој била прикажана борба со турскиот аскер во која загинал еден комита, а четворица биле повредени. Овој филм бил прикажуван во 1904 година во познатата сала во Лондон „Алхамбра“, а за филмот пишувале и водечките британски весници, како: „Блек енд вајт“, „Морнинг пост“, „Пеликан“ итн. Исто така, овој филм бил прикажуван и во Македонија и во [[Бугарија]].<ref>Жанета Здравковска, „Французи и Британци снимале филмови за Илинденското востание уште во 1903“, ''Дневник'', година XIX, број 5874, петок, 25 септември 2015, стр. 19.</ref>
Во [[Англија]], [[Франција]], [[Италија]] и [[САД]] се создале ''македонски комитети'', кои станале организатори на импозантни митинзи. На пример, само во [[Англија]] биле одржани околу 200 митинзи во полза на македонскиот народ. Митинзи биле одржани и во [[Париз]] и [[Рим]].
Оваа хумана акција ги зафатила и јужнословенските народи. Во [[Љубљана]], [[Загреб]], [[Белград]], [[Софија]], прогресивните општествени сили и прогресивната младина се дигнале во заштита на македонскиот народ и во прибирање помош за настраданото население.
На тој начин, и покрај тешките последици што Илинденското востание ги остави зад себе во [[Македонија]], тоа придонесе да се дознае вистината за Македонскиот народ, за неговата борба, за неговите стремежи за слобода.
===Мирцштешки реформи===
{{Главна|Мирцштешки реформи}}
[[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] преку востанието успеала да ги депласира предвидените [[Падарски реформи]] и да ги раздвижи европските дипломати. Меѓу првите кој увидел дека се потребни нови реформи во [[Македонија]] бил [[Австроунгарија|австроунгарскиот]] министер за надворешни работи Голуховски, но од негова страна немало конкретен предлог за нови реформи, до сличен заклучок дошла и Русија но ни таа не презела никакви мерки.
Англија и нејзиното министерство за надворешни работи, согласност својата политика кон [[Балканскиот Полуостров]] предложила на Македонија да и се даде ''автономија'' <ref name="vgj" />. Таа успеала кон себе да ги придобие [[Италија]] и [[Франција]], а преку последната и [[Русија]]. Меѓутоа кога дипломатските претставници на овие држави таквиот предлог го претставиле во Цариград пред германскиот и австрискиот дипломат, тие категорично го отфрлиле таквиот предлог, изјавувајќи дека уште од времето на фервруарските реформи од 1903 година, големите сили им довериле мандат за спроведување реформи на [[Русија]] и [[Австроунгарија]]. Оттука целиот процес се блокирал.
Под притисок на востанието меѓу европската дипломатија се јавиле две концепции за решавање на македонското прашање, англиската преку автономија и австриската преку реформи. Во текот на дипломатските игри австриската концепција преовладала. [[Австроунгарија]] не можејќи сама да го реши македонското прашање се свртела кон [[Германија]]. На 17 и 18 септември 1903 година во [[Виена]] пристигнал германскиот кајзер Вилхем. Во текот на оваа посета германскиот владетел изјавил дека:
{{Цитатник|''... автономна Македонија би претставувала опасност, бидејќи со тек на време можела да се присоедини кон Бугарија со што би се нарушила постојната рамнотежа на Балканот''<ref name="vgj" /> }}
[[Податотека:Puck magazine, 1903 October 7.jpg|лево|мини|Сатирична илустрација од магазинот [[Puck (магазин)|''Puck'']] (октомври 1903): Русија како куклар ги контролира Бугарија и Македонија, прикажани како марионетки во мечување — бугарската веќе е во позиција да ја обезглави македонската.]]
[[Австроунгарија]] имајќи ја поддршката на [[Германија]] се свртела кон [[Русија]]. Двете големи сили започнале преговори на највисоко ниво кои траеле од 30 септември до 3 октомври. Преговорите започнале во [[Виена]], а потоа продолжиле во [[Мирцштег]]. Преговорите се воделе меѓу рускиот цар [[Николај II (Русија)|Николај II]], австроунгарскиот император [[Франц Јосиф I]] и нивните министри Ламздорф и Голуховски. Од овие преговори прозлегле [[Мирцштешки реформи|Мирцштешките реформи]].<ref name="vgj" /> Со нив било предвидено при главниот инспектор Хусеин Хилми Паша да се постават двајца цивилни агенти. Да се изврши реорганизација на жандармеријата од страна на странски генерал, за полесно спроведување на оваа точка било предвидено Македонија да биде подделена на сектори под раководство на различна голема сила. Реорганизација на правосудството и администрацијата, обесштетување на настраданото население во текот на востанието, спроведување на февруарските реформи. На 23 ноември 1903 година реформите биле прифатени од [[Висока Порта|Високата Порта]], но таа си го задржала правото на приговор по оделни точки. Реформите се однесувале само на Македонија, а биле изземени санџаците и вилаетите од останатите области на [[Балканскиот Полуостров]].
[[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] преку Илинденското востание успела да ги принуди големите сили директно да се вмешаат во решавањето на Македонското прашање, кое до тогаш не било третирано одделно и претставувало дел од ''Источното прашање.''<ref name="vgj" /> Меѓутоа [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] во својата понатамошна дејност ниту ги прифатила ниту ги отфрлила овие реформи таа едноставно ги игнорирала. Поради недостаток на политичко крило, [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] не ги искористила реформите кои биле донесени поради нејзината дејност и во текот на спроведувањето на овие реформи таа не станала фактор во тој процес. Реформите официјално завршиле со [[Младотурска револуција|Младотурската револуција]] од 1908 година кога биле повлечени европските реформисти.
== Историски погледи ==
{{Цитатник|''Во својата историја сите народи имаат свои јубилеи на настани и личности кои оставиле траги во нивниот историски развој. Стогодишнината од Илинденското востание е редок јубилеј за македонскиот народ, за Македонија како држава и за сите нејзини граѓани. Судбината на нашиот народ така се одвивала што токму Илинден 1903 година, кога се кренало ослободителното Илинденско востание, станал симболот на Македонското опстојување. Илинден бил и е верски празник кој поради историските околности на кревањето на Илинденското востание стана семакедонски дух, симбол на непокорот, составен дел на неговата колективна свест создавана низ повеќевековната борба за слобода, и е многу повеќе од верски празник. Трагичниот крај на Илинденското востание, неговото задушување и неуспешно завршување, повеќе од кое било друго неуспешно востание, стана симбол на непокорот кој ги мотивираше генерациите во борбата за слобода и за создавање на сопствена држава.'' <ref>'' [http://www.makedonskosonce.com/broevis/2003/sonce474/Tekst08.htm Илинден - Симбол на непокорот] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110924092141/http://www.makedonskosonce.com/broevis/2003/sonce474/Tekst08.htm |date=2011-09-24 }}''</ref>}}
== Бугарски погледи ==
[[File:Ilinden-Preobrazhenie-Krastovden-Rhodope Uprising.PNG|десно|мини|300п|Карта на востаничките териториии во Македонија и Одринско од летото на 1903 година. Прикажани се Илинденскиот, Крстовденскиот, Преображенскиот и Родопскиот револти на ВМОРО во Османлиското Царство, нарекувани најчесто во Бугарија со општото име Илинденско-Преображенско востание.]]
[[Податотека:Ilinden-Uprising-Bitola-Headquarters-Appeal-to-Bulgarian-Government.jpg|лево|мини|270п|Писмо на Главниот штаб до бугарската влада од 9 септември 1903 година со кое тој обрнал внимание на катастрофалните последици за бугарската нација, ако таа не си го исполни својот долг спрема своите еднородни браќа и да им се притекне на помош со војна.<ref>[http://cane.georgievski.tripod.com/Dokument/pismogssep.html Писмо на Главниот штаб на Вториот македонско-одрински револуционерен округ до Бугарската влада во врска со положбата на востанатото население и барање на помош од страна на Бугарија од 9 септември 1903 година.]</ref>]]
Бугарската наука смета дека Илинденско востание било кренато поради инсистирањето на [[Иван Гарванов]], непобитен Бугарин, кој како раководител на ВМОРО, во мај 1903 завршил во затвор поради Солунските атентати. Таа, врз основата на спомените на учесниците во востанието, прифаќа дека ВМОРО организирала едно општо востание во летото на 1903 година во Македонија и Одринско.<ref>[http://www.promacedonia.org/hs/hs_uvod.html Писма и изповеди на един четник - Спомени от Странджа - От Витоша до Грамос, Христо Силянов, (Български писател, София, 1984), стр. 10.]</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/hk/hk_12.htm Родопа през Илинденско-Преображенското въстание, Христо Ив. Караманджуков (Изд. на Отечествения Фронт, София, 1986).]</ref>
Востанието се одржало од неколку локални револти во одделни револуционерни окрузи на ВМОРО, каде што тие почнале со неколку недели разлика. Серијата бунтови започнала со Илинденскиот револт во Битолскиот револуционерен округ, продолжила со Преображенскиот револт во Одринскиот округ, а завршила со Петровденскиот револт во Серскиот револуционерен округ во есента истата година.
Бугарската наука го нарекува востанието Илинденско-Преображенско по името на двата најголеми револта. Ова мислење е поддржано и во „Историскиот речник на Република Македонија“,<ref>[http://books.google.bg/books?id=1jSg3lxgSy8C&pg=PA95&dq=transfiguration+adrianople&hl=bg&sa=X&ei=9oYcUar_M6mn4ASos4CAAQ&redir_esc=y#v=onepage&q=transfiguration%20adrianople&f=false Historical Dictionary of the Republic of Macedonia, Dimitar Bechev, Scarecrow Press, 2009, ISBN 0810862956, p. 95.]</ref> кој е најреферентен документ од овој тип во Европа,<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=102010858162&id=9&setIzdanie=22112 |title=Нова Македонија, број 22112, 20.10.2010, Катерина Нешкова, „И ние придонесовме да си создадете држава“ |accessdate=2013-02-14 |archive-date=2010-10-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101025170513/http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=102010858162&id=9&setIzdanie=22112 |url-status=dead }}</ref> како и во аналогискиот "Историски речник на Бугарија", каде востанието е едно општо.<ref>Historical dictionary of Bulgaria, Raymond Detrez, Scarecrow Press, Inc., 2006, зл 237.</ref> Истиот став е прифатен и од други најавторитетни светски истражувачи.<ref>[http://books.google.bg/books?id=KfqbujXqQBkC&pg=PA316&dq=ilinden++transfiguration&hl=bg&sa=X&ei=jQYdUcTXAaWs4ATtmYCQBg&ved=0CEwQ6AEwBQ#v=onepage&q=ilinden%20%20transfiguration&f=false The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics, Ivo Banač, Cornell University Press, 1988, ISBN 0801494931, p. 316.]</ref><ref>[http://books.google.bg/books?id=ekgD2bZoXe4C&pg=PA128&dq=transfiguration+adrianople&hl=bg&sa=X&ei=r4scUcXUE4WUtAbw2oHYCg&ved=0CC4Q6AEwAA#v=onepage&q=transfiguration%20adrianople&f=false A Concise History of Bulgaria, Cambridge University Press, R. J. Crampton, 2005, p. 128.]</ref>
Според [[Христо Силјанов]] револуционер, историчар и деец на ВМОРО, учесник во востанието, тоа забележило врв во национално-ослободителната борба на македонските и тракиските Бугари во Отоманското Царство.<ref>[http://www.promacedonia.org/obm1/6_7.html Хр. Силянов, Освободителнитѣ борби на Македония, том I, Илинденското възстание (изд. на Илинденската Орг., София, 1933; II фототипно изд. "Наука и Изкуство", София, 1983) стр. 443.]</ref> Задушувањето на востанието довело само во Источна Тракија до 30.000 бугарски бегалци, населени претежно во денешната Бургаска област. До избувнувањето на Балканските војни во 1912 - 1913 година, бројот на бегалското население во Бугарија по востанието бил околу 120.000 луѓе. По падот на комунизмот, Бугарија ѝ понудила на Република Македонија неколкупати, предлог за заедничко славење на востанието и неговите херои, но овие предлози не биле прифатени.
==Илинденското востание како тема во уметноста и во популарната култура==
* „1903 година“ — македонска народна песна.<ref>''Антологија на македонската чалгија / Antology of Macedonian Chalgia'', Македон мјузик, 2006.</ref>
* „Битката при Мечкин Камен“ — македонска народна песна.<ref>Томе Саздов, ''Грива тресе, бисер рони'' (епска народна поезија). Скопје: Заштита, 1970, стр. 125.</ref>
* „Илинденска“ — песна на [[Никола Јонков Вапцаров]].<ref>Никола Ј. Вапцаров, ''Песни''. Скопје: Македонска книга, Мисла и Култура, 1988, стр. 130-131.</ref>
* „Илинденски мелодии“ — песна на македонскиот поет [[Блаже Конески]].<ref>Блаже Конески, ''Поезија''. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 34-36.</ref>
* „Илинден“ — поема на македонскиот поет [[Венко Марковски]] од 1940 година.<ref>Венко Марковски, ''Порои''. Државно книгоиздателство на Македонија, Скопје, 1945, стр. 27-38.</ref>
* „Илинденска приказна“ — расказ на македонскиот писател [[Ванчо Николески]].<ref>Ванчо Николески, ''Чудотворен кавал'', Мисла, Наша книга, Детска радост, Култура, Македонска книга, Скопје, 1993, стр. 9-12.</ref>
* „Илинденска“ — песна на македонскиот поет [[Живко Николовски]].<ref>Живко Николовски, ''Низа ситно нанижана''. Скопје: Детска радост, 1985, стр. 35.</ref>
* „Мечкин Камен“ — песна на македонскиот поет [[Анте Поповски]] од 1958 година.<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 450-451.</ref>
* „Смилево славно в' оган гори“ — македонска народна песна.<ref>[https://pesna.org/song/189 „Смилево славно в оган гори“ Македонски народни песни]</ref>
==Наводи==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.scribd.com/doc/294930271/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%98%D0%B0-Ilindenska-epopeja-%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%8F Илинденска епопеја, дел 1] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160305002320/https://www.scribd.com/doc/294930271/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%98%D0%B0-Ilindenska-epopeja-%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%8F |date=2016-03-05 }}, автор [[Ангел Динев]], Софија, 1945. {{bg}}
* [[:s:Објавување на Илинденското востание|Објавување на Илинденското востание]] на Викиизвор.
* [[:s:„Реформи“ за борбата во Македонија|„Реформи“ за борбата во Македонија]] на Викиизвор.
* Данчо Зографски [http://documents-mk.blogspot.com/search/label/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD „Националните и идејните насоки и достигнувања на Илинден“]
* [http://www.macedonium.org/Macedonium.aspx?jazik=2&kid=1&pid=3&ppid=55 МАКЕДОНИУМ - Илинденско востание]
* [http://www.makedonskosonce.com/broevis/2000/sonce318/Tekst14.htm Интервју со Никола Карев објавено во грчкиот весник „Акрополис“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070312084342/http://www.makedonskosonce.com/broevis/2000/sonce318/Tekst14.htm |date=2007-03-12 }}
* [http://www.marxists.org/makedonski/racin/1940/ilinden.htm Кочо Рацин „Значението на Илинден“]
* [http://documents-mk.blogspot.mk/2015/02/blog-post_17.html „Подготовки за Илинденското востание“, Македонски документи]
* М-р Димитар Љоровски Вамваковски [http://documents-mk.blogspot.com/2012/09/2-1903.html „Илинденското востание - 2 август 1903“]
* Димо Хаџи Димов „Македонското Прашање“
* Глигор Тодоровски „Подготовките за Илинденското востание“
* Павле Митревски „Историски прилози за Македонија“
{{Востанија во Османлиското Царство}}
{{Македонско национално движење}}
{{Илинденско востание}}
{{Избрана}}
[[Категорија:Илинденско востание| ]]
[[Категорија:Востанија против Отоманското Царство]]
[[Категорија:Отоманското Царство во 20 век]]
0s5kv5a1rtwuy1rt9n04kzpy38dehga
Старословенски јазик
0
14799
5608672
5598072
2026-08-12T19:54:09Z
Bozhidar.Dbg
135292
/* */
5608672
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox language
| name=Старословенски јазик
| image = Codex Zographensis 77r.jpg
| imagecaption = Страница од ''[[Зографско евангелие|Зографското евангелие]]'', крај на 10 или почеток на 11 век.
| nativename = {{Script|Cyrs|Словѣ́ньскъ ѩзꙑ́къ}}, [[File:Native name of Old Church Slavonic in Glagolitic.svg|120px]]
| pronunciation =
| states = [[Словенска Европа]]
| region = [[Источна Европа|Источна]] и [[Јужна Европа]]
| iso1 = cu
| iso2chu
| iso3 =chu
| familycolor = Indo-European
| fam1 = [[Индоевропски јазици|Индоевропско]]
| fam2 = [[Словенски јазици|Словенско]]
| fam3 = [[Јужнословенски јазици|Јужнословенско]]
| fam4 = Источни јужнословенски
| script = [[глаголица]]; [[Старословенска азбука|кирилица]]
}}
'''Старобугарскиот јазик''' или '''старословенски јазик'''<ref>R. E. Asher, J. M. Y. Simpson. The Encyclopedia of Language and Linguistics, pg. 429</ref> (стсл. {{Script|Cyrs|словѣ́ньскъ ѩзꙑ́къ}}, [[File:Native name of Old Church Slavonic in Glagolitic.svg|120px]]) е познат во лингвистиката (поточно во [[славистика]]та) како ''првиот пишан, забележан, засведочен [[Словенски јазици|словенски јазик]]'', а тоа бил јазикот којшто го говореле [[Македонски Словени|Словените]] во непосредната околина на [[Солун]] (говорите од [[Сухо]] и [[Висока]]), во втората половина на [[IX век]]. Често, што поради неинформираност, што поради непрецизност на мислата или пак невнимание, погрешно се вели дека старословенскиот јазик е јазик - татко на современите словенски јазици, т.е. дека сите модерни словенски јазици директно водат потекло од овој јазик. Ова тврдење не е точно, бидејќи старословенскиот јазик, од генеалошко гледиште, припаѓа во групата на [[јужнословенски јазици]], поточно во нејзината источна подгрупа, заедно со современите [[Македонски јазик|македонски]] и [[бугарски јазик]]. Сите словенски јазици, вклучително и старословенскиот, водат потекло од [[Прасловенски јазик|прасловенскиот јазик]]. Познато е дека вистинските говорители сопствениот јазик го именувале како ''словенски'' ({{Script|Cyrs|словѣ́ньскъ ѩзꙑ́къ}}), а себе се именувале како ''Словени'' ({{Script|Cyrs|Словѣнинъ}}, мн. {{Script|Cyrs|Словѣне}}).
== Историја и поважни особини ==
{{Словени}}
Со [[Голема преселба на народите|големата преселба на народите]] дошло до раселување на многу народи и племиња, меѓу кои биле и [[Словени]]те. Кон крајот на [[VI век]] од нашата ера словенските племиња веќе ја имале напуштено својата (претпоставена) прататковина во [[Закарпатие]]то и се раселувале низ [[Европа]]. Раселувањето се движело главно во три правци: на исток низ [[Источноевропска Низина|Источноевропската Низина]], на запад кон средна Европа и на југ кон [[Балкан]]скиот Полуостров. Со распадот на оваа „племенска“ заедница на [[Прасловени|старите словени]], дошло до јазично раслојување на словенските говори, односно на распад на прасловенската јазична заедница. Така се оформиле три големи групи дијалекти: источна, западна и јужна група. Секоја од овие групи пројавила (создала) сопствени особини кои ја разликувале од останатите, но се претпоставува дека овие разлики биле (до средината на [[IX век]], т.е. до запишувањето на првите словенски зборови) сè уште мали и ''не толку'' значајни за да пречат во дирекната комуникација помеѓу говорителите на различни дијалекти. Од друга страна, пак, овие групи биле своевидни конгломерати, па во секоја од нив се јавувале поддијалекти. Така, крајот на [[VI век]] се смета за крај на постоењето на единствената прасловенска јазична заедница.
Во почетокот на [[VII век]] словенските племиња масовно го преминуваат [[Дунав]] и се населуваат на Балканот. Тие главно се населуваат околу градовите, зачувувајќи ги своите верски и културни обичаи и секако својот јазик. Околу тоа како доаѓа до создавање на првото словенско писмо и како зачнала словенската писменост, консултирајте ја статијата за [[Словенска писменост|словенската писменост]].
Востановувањето на (старо)словенскиот јазик во пишана форма е директно поврзан со дејноста на византиските мисионери, светите браќа [[Константин Филозоф]] и [[Методиј Солунски|Методиј]] (наречени и „Апостоли на Словените“) и покрстувањето на Словените. Родум од [[Солун]], тие имале допир со Словените, ги познавале нивниот јазик и култура и имале голема улога во политичките игри на [[Византија]] кон Словените, секако клучна во нивната [[христијанизација]].
Како што е речено погоре, старословенскиот јазик е всушност говорот (дијалектот) на Словените од околината на [[Солун]], кој е избран за прв книжевен словенски јазик од проста причина што Светите Браќа многу добро владееле со него (како што се вели во [[Панонски легенди|Панонските Легенди]]: „...{{Script|Cyrs|въı боѥста сєлѹнѧнина, да сєѹнѧнє вьси чисто словѣньскъı бесѣдѹютъ...}}“ („''...зашто вие сте Солунјани, а сите Солунјани беседаат чисто словенски...''“). Припаѓа на [[Индоевропски јазици|индоевропската фамилија на јазици]], поточно во потсемејството на [[сатемски јазици]].
Ова се најзначајните особини на старословенскиот јазик, според рускиот славист Николај Дурново:
* замена на прасловенските согласнички групи *tj и *dj со -шт- и -жд- соодветно:
: *světja > {{Script|Cyrs|свѣшта}} (свеќа), *medja > {{Script|Cyrs|мєжда}} (меѓа);
* Почетно ''а'' без прејотација:
: {{Script|Cyrs|азъ}} (јас), {{Script|Cyrs|абиє}} (веднаш), {{Script|Cyrs|агнѧ}} (јагне);
* Доследно разликување на ултракратките вокали, т.н. ''ерови'' (''ъ'' и ''ь'') во нивниот најстар [[изговор]] и во нивниот развој:
:{{Script|Cyrs|ъ}} > {{Script|Cyrs|o}} и {{Script|Cyrs|ь}} > {{Script|Cyrs|є}};
* ''о'' и ''{{Уникод|є}}'' со „носов призвук“, т.е. носни вокали о<sup>n</sup> и e<sup>n</sup> (наречени ''[[назал]]и'', во старата кирилица графемите се наречени голем и мал јус):
: о<sup>n</sup>={{Уникод|ǫ}}
: e<sup>n</sup>={{Уникод|ę}};
* Неразликување на гласовната вредност на јатот ({{Уникод|ѣ}}) и прејотираното '''а''':
: {{Script|Cyrs|ѣ}} = {{Script|Cyrs|ıa}} (ја);
* Отсутство на етимолошка разлика на '''{{Уникод|є}}''' и {{Уникод|ѥ}}, т.е.
: {{Script|Cyrs|є}} = {{Script|Cyrs|ѥ}} (је);
* Сведување на прасловенските согласнички групи *tl и *dl кон -л-:
: *metlŭ > {{Script|Cyrs|мєлъ}}, *radlo > {{Script|Cyrs|рало}}, *krydlo > {{Script|Cyrs|кръıло}};
* Придавни форми без скусување:
: {{Script|Cyrs|добраѥго}} („добрајего“ наместо „добрааго“ или „добраго“)
Ова се основните особини на јазикот, кои го разликуваат од останатите словенски говори, меѓутоа тој носел одредени особини кои пак го разликувале од останатите, несловенски, јазици меѓу кои се: задолжителната употреба на двоината како граматички број, сите слогови се отворени, т.е. завршуваат на самогласка, постоење на вокални ''р'' и ''л'' (ŗ и ļ ), [[палатализација]] на заднонепчените согласки ''к'', ''г'' и ''х'', изедначување на генитивот и аблативот во корист на првиот, [[метатеза]] (промена на местата) во прасловенските групи: *or, *ol, *er и *el помеѓу согласки или во почетокот на зборот пред согласка, чувањето на супинот како посебна глаголска форма итн.
Наведените одлики на јазикот се одржале многу кус период. Со ширењето на писменоста меѓу Словените, говорителите ги внесувале во книжевниот јазик нивните месни (локални) особини, па по извесен временски период се формирале т.н. ''рецензии'' или ''редакции'' на книжевниот јазик, односно негови ''варијанти''. Кон почетокот на 12 век разликите меѓу овие варијанти станале доволно изразени, што се создале услови за формирање на посебни јазици; краен резултат на овој процес е создавањето на современите словенски јазици.
Славистиката го именува периодот од зачетоците на словенската писменост до почетокот на 12 век како ''старословенски период'', период на условна единственост на книжевниот јазик. Периодот од 12 век до конечното оформување на современите словенски јазици (некаде околу [[XVII век|XVII]]-[[XVIII век]]) се именува како ''црковнословенски период'', бидејќи традицијата на стариот јазик (со помали или поголеми отстапки) се задржала само во рамките на Црквата, каде старословенскиот (во различни варијанти) бил јазик на литургијата и богослужбата, па оттука и името [[црковнословенски јазик]]. Заради сè поголемиот углед на Руската православна црква по [[XII век]] и историските околности на Балканот (доаѓањето на Турците и замирањето на словенската книжевна активност), руската варијанта на црковнословенскиот јазик постепено се наметнала себеси како службен и литургиски јазик на [[Православна Црква|Православната Црква]].
Така, веќе во 18 век ширум словенскиот свет се случува ''национално будење'', па истовремено се оформуваат и модерните словенски јазици, што пак претставува крај на активното користење на црковнословенскиот јазик (во ова време веќе премногу оддалечен од народниот говор!), односно со старословенската традиција. Во денешно време употребата на јазикот е мошне ограничена, само во рамките на Православната Црква како јазик на богослужбата, паралелно со локалните јазици.
== Писмо ==
: Главни статии: [[Глаголица]] и [[Старословенско писмо]]
[[Податотека:staroslovenska biblija.jpg|thumb|right|220px|[[Псалм]]и на старословенски јазик]]
[[Податотека:minijatura-dobrejsinsko evangelie.jpg|thumb|right|220px|Минијатура со старословенски натписи. [[Добрејшинско Евангелие]], [[13 век|XIII век]]]]
Старословенскиот јазик се пишувал на две писма: [[глаголица]] и [[старословенско писмо|(старословенска) кирилица]]. Во славистиката општо е прифатен фактот дека глаголицата е писмото кое го создал Константин Филозоф, наречен [[Свети Кирил|Кирил]]. Во прилог на ова одат следниве факти:
* Утврдено е дека одредени кирилски документи (споменици) се всушност (пре)напишани врз постар, глаголски текст; обратниот пак процес не е забележан.
* Во некои документи пишувани на кирилица или пак со грчката алфабета, за специфичните словенски гласови се употребени глаголски графеми.
* Во трактатот ''[[О писменех]]'' од [[Црноризец Храбар]] кој се занимава со зачетоците на словенската писменост, дирекно се наведува бројот на букви создадени од Св. Кирил: 38 букви. Токму толку букви има глаголицата, не броејќи ги [[јотација|прејотираните]] самогласки.
Меѓутоа во [[Панонски легенди|Панонските Легенди]] при една мисија на св.Кирил на бреговите на [[Црно Море]], забележено е следново:
:...{{Script|Cyrs|и обрѣт жє тѹ єѵаггєлїє и ѱалтирь роськъі писмєнь писано, и чловѣка ѡбрѣть глаголюща тою бєсѣдою и бєсѣдовавь съ нимь и силѹ рѣчи приѥмь, своѥи бєсѣдѣ прикладаѥ, различїи писмєнь, глааснаа и съсласнаіа и къ богѵ молитвѵ дръжє и въскорѣ начєть чисти и сказати, и мнѡзи сє ѥмѹ дивліа сє бога хвалєщє}}...
:...и тука пронајде [[евангелие]] и [[псалтир]] напишани со руски букви, и наоѓајќи човек кој го говореше тој јазик и зборувајќи со него, примајќи ја силата на зборовите на својот јазик му прикладе различни букви, согласки и самогласки и наскоро држејќи почест кон Бога почна да кажува молитва, а многумина му се восхитуваа воспевајќи го Бога...
Овој дел остава простор за шпекулации околу авторството на Кирил на глаголицата или воопшто - словенското писмо. Како и да е, во него не е подетално објаснето за какво писмо се работи ниту пак подоцна се навестува дека Кирил го употребил (или барем се угледал на ова писмо) при создавањето на глаголицата.
Глаголицата, така, се смета за оригинално словенско писмо, иако познато е дека нацртите на одредени графеми се многу слични со оние од грчкото брзописно (минускулно) или хебрејското писмо. Кирилицата, пак, од друга страна е создадена некаде на почетокот на [[X век]], најверојатно во [[Преславска книжевна школа|Преславскиот книжевен центар]] од страна на [[Свети Наум Охридски|Св. Наум]] - ученик на Светите Браќа. Таа е создадена по углед на грчкото уставно писмо и броела 44 букви заедно со прејотираните самогласки и неколку графеми за позајмени грчки гласови. Заради својата практичност, кирилицата многу брзо почнала да ја истиснува глаголицата како главно словенско писмо. Така се јавила поделба во употребата на писмата, на едната страна биле оние верни на ''традиционалноста'' (пред сè [[Охридска Книжевна Школа|Охридската Книжевна Школа]] и слични институции во [[Хрватска]]), додека на друга страна биле книжевните центри кои ја прифатиле кирилицата (пред сè Преславската Книжевна Школа и сличните инстиуции во [[Србија]] и [[Русија]]). Со тек на време, глаголицата била сосема истисната од употреба, задржувајќи се само во хрватските краишта сè до [[XVIII век]].
Двете писма биле фонетски: еден глас - една буква, верно пренесувајќи го изговорот. Исто така секоја буква имала сопствена бројна вредност (и тука глаголицата била независна, додека кирилицата го следела грчкото писмо).
Во науката, за претставување на старословенски зборови, во главно се користи кирилицата во нејзината постара, оригинална варијанта. [[Глаголица]]та се употребува само кога тоа е нужно.
== Граматика ==
Граматички, старословенскиот јазик бил доста сложен и се одликувал со изобилие од форми и именски и глаголски. Именските зборови ([[Именка|именки]], [[Заменка|заменки]], [[придавки]], броеви) се менувале по [[падеж]] и број (освен броевите, секако) и припаѓале на одреден [[Граматички род|род]] (машки, женски или среден, или пак имале посебни форми за одреден род), [[глагол]]ите се менувале по време, лице и број, одредени глаголски форми имале и род и падеж, а особено значајна е категоријата ''[[глаголски начин]] (аспект)'', односно поделбата на '''[[Свршен глаголски вид|свршени (перфективни)]]''' и '''[[Несвршен глаголски вид|несвршени (имперфективни)]]''' глаголи. Постоеле, секако и неменливи зборови: [[Прилог|прилози]], [[Предлог|предлози]], [[Сврзник|сврзници]] и честички (партикули).
=== Именски зборови ===
: Главна статија: [[Именски форми во старословенскиот јазик]]
Именските зборови делат неколку заеднички менливи категории: род, број и падеж. Постоеле: седум [[падеж]]и: [[номинатив]], [[генитив]], [[датив]], [[акузатив]], [[вокатив]], [[инструментал]] и [[локатив]]; три рода: машки, женски и среден род и три броја: еднина, двоина и множина.
'''Именките''' се менувале според повеќе парадигми (начини на промена), и тоа главно според основата, а не според родот. Постоеле пет вакви парадигми: О/ЈО-промена, А/ЈА-промена, И-промена, У-промена, ЪВ-промена и Согласнички промени.
'''Заменките''' општо биле поделени на нелични и лични. Личните не разликувале форми за секој род, туку имале една, општа, форма; за разлика од нив пак, неличните различувале и род.
: Лични заменки се: {{Script|Cyrs|азъ}}, {{Script|Cyrs|тъı}}, {{Script|Cyrs|вѣ}}, {{Script|Cyrs|ва}}, {{Script|Cyrs|мъı}} и {{Script|Cyrs|въı}} (јас, ти, ние (за двоина), вие (за двоина), ние и вие), лично-повратната замека: {{Script|Cyrs|сѧ}} (себе, се), прашалните заменки: {{Script|Cyrs|къто}} и {{Script|Cyrs|чьто}} (кој?, што?), како и облиците изведени од нив: {{Script|Cyrs|нѣкъто}}, {{Script|Cyrs|нѣчьто}} (некој, нешто); {{Script|Cyrs|никъто}}, {{Script|Cyrs|ничьто}} (никој, ништо) и сл.
: Нелични заменки се: {{Script|Cyrs|и}}, {{Script|Cyrs|ıa}}, {{Script|Cyrs|ѥ}} (тој, таа, тоа, заменка за 3.лице); {{Script|Cyrs|тъ}}, {{Script|Cyrs|та}}, {{Script|Cyrs|то}} (тој, таа, тоа); {{Script|Cyrs|онъ}}, {{Script|Cyrs|она}}, {{Script|Cyrs|оно}} (оној, онаа, она); {{Script|Cyrs|къıи}}, {{Script|Cyrs|каıа}}, {{Script|Cyrs|коѥ}} (кој, која, кое); {{Script|Cyrs|сь}}, {{Script|Cyrs|си}}, {{Script|Cyrs|се}} (овој, оваа, ова); {{Script|Cyrs|вьсь}}, {{Script|Cyrs|вьса}}, {{Script|Cyrs|вьсе}} (сиот, сета, сето).
'''Придавките''' се ''дополнение'' на именките. За нив се врзува една карактеристична особина на јазикот; имено постојат два начини на нивна промена: '''проста''' или '''именска''' и '''сложена''' или '''заменска промена'''. Нивниот однос (разлика) е следниов: простата промена означува нешто новонаведено. новоспоменато, неодредено, додека сложената пак, нешто познато, одредено, однапред познато (за говорителите/читателите), слично како состојбата со членот во современиот македонски јазик.
=== Глаголи ===
: Главна статија: [[Глаголски форми во старословенскиот јазик]]
Глаголот е една од најспецифичните црти на старословенскиот јазик. Слично како кај именските зборови, и глаголите изобилуваат со форми. Некои од категориите и формите што ги пројавува глаголот се исклучиво словенски, други пак индоевропски. Според информацијата кој ја носи, глаголот ги има следниве ''категории'':
* '''Број:''' [[еднина]], [[двоина]], [[множина]];
* '''[[глаголско време|Време]]:'''
:: Прости времиња: сегашно ([[презент]]), [[Минато определено несвршено време|минато определено несвршено]] ([[имперфект]]) и [[Минато определено свршено време|минато определено свршено]] ([[аорист]])
:: Сложени времиња: [[Минато неопределено време|минато неопределено]] ([[перфект]]), [[Предминато време|предминато]] ([[плусквамперфект]]) и идно определено ([[футур егзактен]]);
* '''Вид (аспект):''' глаголите се поделени на [[Свршен глаголски вид|''свршени'' (перфективни)]] и [[Несвршен глаголски вид|''несвршени'' (имперфективни)]];
* '''Лице:''' постојат три лица во сите три броја со (најчесто) строго различни завршетоци;
* '''Начин:''' [[Исказен начин|исказен (индикатив)]], [[Заповеден начин|заповеден (императив)]], [[Условен начин|условен (кондиционал)]];
Покрај наведените категории, постојат и следниве ''именски форми на глаголот'':
* '''[[инфинитив]]''', '''[[супин]]''' и '''[[глаголска именка]]''';
* '''[[Партицип]]и''', вкупно пет од кои три активни и два пасивни: партицип на презентот активен, партицип на презентот пасивен, партицип на претеритот активен прв, партицип на претеритот активен втор, партицип на претериото пасивен;
За разлика од глаголите во [[Латински јазик|латинскиот]] или [[Старогрчки јазик|старогрчкиот]] јазик, старословенскиот глагол морфолошки не разликувал [[Глаголски залог|состојба на глаголот - глаголски залог]]. Пасивноста на дејствието се означувала аналитички (перифрастично) со употреба на комбинации од пасивните партиципи и лично-повратната заменка.
== Фонетика ==
: Главна статија: [[Фонетика на старословенскиот јазик]]
Во однос на современите словенски јазици старословенскиот пројавувал особени фонетски сложености, особено во самогласничкиот систем на јазикот, кој броел 11 гласа. Зборовите се состоеле од слогови кои завршувале на самогласка - отворени слогови. Исто така се вршела палатализација на веларните согласки пред самогласки од преден ред.
== Примери ==
<div class="messagebox cleanup metadata plainlinks">'''НАПОМЕНА:'''<br />Следниве примери не се конкретно преземени од старословенски споменик,<br />туку се преработени за да одговараат на наведената граматичка рамка.</div>
[[Податотека:o pismenah.png|thumb|right|'''[[О писменех|О писмєньхъ]]''' [[Црноризец Храбар|Чрьноризьца Храбра]]]]
{{Script|Cyrs|Бъıтиє}} 1:1 - 1:8
: 1. {{Script|Cyrs|Въ начѧтоцѣ сътвори Богъ нєбо и зємлѭ}}.
: 2. {{Script|Cyrs|Зємлıа жє бѣашє нєвидима и нєѹстроєна и тьма бѣ врьхѹ бєздьнъı и дѹхъ божии ношаашє сє врьхѹ водъı.}}
: 3. {{Script|Cyrs|И рєчє Богъ: да бѫдєтъ свѣтъ! и бъıстъ свѣтъ.}}
: 4. {{Script|Cyrs|И видѣ Богъ ıако свѣтъ добръ съı и разлѫчи Богъ свѣтъ отъ тьмъı.}}
: 5. {{Script|Cyrs|И нарєчє Богъ свѣтъ дьньмь, а тьмѫ нарєчє ноштьѭ. И бъıстъ вєчєрь и бъıстъ ѹтро, дьнь пръвъıи.}}
: 6. {{Script|Cyrs|И рєчє Богъ: да бѫдєтъ твръдь посрѣдѣ водъı, да разлѫча|ѥтъ водѫ отъ водъı.}}
: 7. {{Script|Cyrs|И сътвори Богъ твръдь и разлѫчи мєждѹ водоѭ подъ твръдьмь бъıвъшєѭ и мєждѹ водоѭ надъ твръдьмь бъıвъшєѭ}}.
: 8. {{Script|Cyrs|И нарєчє Богъ твръдь нєбо. И видѣ Богъ нєбо ıако добро съı. и бъıстъ вєчєрь и бъıстъ ѹтро, дьнь въторъıи.}}
{{Script|Cyrs|ѥваньгєлиє ѥжє отъ Лѹкъı 20:2 - 20:8}}
: 2. {{Script|Cyrs|Рѣшѧ ѥмѹ глаголѧ ıако рьци намъ коѥѭ овластьѭ дѣлаѥши сє или къто ѥстъ дадъıи тєбѣ овласть сьѭ?}}
: 3. {{Script|Cyrs|Иисѹсъ отъвѣштавъ рєчє имъ ıако въпрошѫ васъ слово ѥдьноѥ, то рьцѣтє ми.}}
: 4. {{Script|Cyrs|Cъ нєбєсє ли бѣашє крьштєниє Иоаново или съ чловѣкъ жє?}}
: 5. {{Script|Cyrs|Они жє, мислѧ въ сєбѣ глаголаахѫ ıако рєчємъ ли съ нєбєсє, рєчєтъ жє онъ почьто нє вѣровастє ѥмѹ, рєчємъ ли съ чловѣкъ, народъ вьсь побиѥтъ насъ камєньми вѣроваахѫ бо Иоан пророкъ бѣашє.}}
: 6. {{Script|Cyrs|Tо рѣшѧ ıако нє вѣмъ отъ кѫдѹ}}.
: 7. {{Script|Cyrs|Иисѹсъ рєчє жє имъ ıако нє съкажѫ вамъ коѥѭ овластѭ дѣлаѭ сє.}}
{{Script|Cyrs|ѥваньгєлиє ѥжє отъ Маръка, 14:17 - 14:24}}
: 17. {{Script|Cyrs|Бъıвъши вєчєри приидє Онъ съ обѣма на дєсѧтє.}}
: 18. {{Script|Cyrs|Сѣдѧштємъ имъ и ıадѧштємъ рєчє Иисѹсъ къ нима ıако ѥдьнъ отъ ваю ıадѫштѹ съ мъноѭ, прѣдастъ мѧ}}.
: 19. {{Script|Cyrs|Сътѫжьша сѧ начѧте она ѥдьнъ за ѥдьньмь въпити ıако азъ ли ѥсмь?}}
: 20. {{Script|Cyrs|Он жє отъвѣштавъ рєчє има: ѥдьнъ отъ обѣю на дєсѧтє ѥстъ омочии съ мъноѭ въ солило.}}
: 21. {{Script|Cyrs|Нъ идєтъ съıнъ чловѣчьскъıи ıакожє писано ѥстъ о ѥмь; То горє чловѣкѹ томѹ имьжє прѣдастъ сѧ съıнъ чловѣчьскъıи, добрѣ бъıло би чловѣкѹ томѹ да нє родилъ сѧ}}.
: 22.{{Script|Cyrs|ıадѧштємъ имъ, поимъ Иисѹсъ хлѣбъ и благослови и прѣломи и и рєчє има ıако примита и ıадита, сє ѥстъ тѣло моѥ}}.
: 23. {{Script|Cyrs|И поимъ чашѫ и хвалѫ въздадъ, дастъ има и питє вьси отъ ѥѩ.}}
: 24. {{Script|Cyrs|То рєчє има ıако си ѥстъ кръı моıа завѣта новаѥго проливаѥмаıа за мъногъı.}}
[[Оче наш|{{Script|Cyrs|Отьчє нашь}}]]
Во прилог следуваат две верзии на Оче наш:
{{col-begin}}
{{col-2}}
{{Script|Cyrs|
:Отьчє нашь· ижє ѥси на нєбєсѣхъ ! Да свѧтитъ сѧ имѧ Твоѥ́ ·
:да придєтъ цѣсарьствиѥ Твоѥ́ · да бѫ́дєтъ волꙗ Твоꙗ́ ꙗко на нєбєсє и на ꙁємл҄и;
:хлѣбъ нашь насѫщьнъ даждь намъ дьньсь ·
:и остави намъ длъгꙑ нашѧ ꙗкожє и мꙑ оставлꙗѥмъ длъжьникомъ нашимъ·
:и нє въвєди на́съ въ искоушєниѥ · нъ иꙁбави нꙑ отъ лѫкаваѥго ⁙
:ꙗко твоѥ́ ѥ́стъ цѣсарьствиѥ и сила и слава въ вѣкꙑ ⁙
:Аминь}}
{{col-2}}
[[Податотека:Pater noster cu.PNG|center|Старословенскиот текст на молитвата „Оче наш“ (''Pater Noster'')]]
{{col-end}}
== Поврзано ==
{{ИнтерВики|код=cu|јазик=старословенски}}
{{wikibooks|Old Church Slavonic}}
*[[Црковнословенски јазик]]
* [[Старословенско писмо]]
* [[Глаголица]]
* [[Фонетика на старословенскиот јазик]]
* [[Именски форми во старословенскиот јазик]]
* [[Глаголски форми во старословенскиот јазик]]
== Наводи ==
{{Наводи}}
=== Библиографија ===
* Радмила Угринова-Скаловска, '''Старословенски јазик''', Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, 1997
* Opšta Enciklopedija Larousse (српскохрватско издание), tom 1, „Vuk Karadžić-Interexport“, Beograd, 1971
* [http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/ocsol-0-X.html Центар за Индоевропски студии, Тексашки универзитет] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090917003440/http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/ocsol-0-X.html |date=2009-09-17 }}
== Надворешни врски ==
* [[:cu:Главьна страница|Википедија]] на старословенски
* [http://www.flf.ukim.edu.mk/LinkClick.aspx?fileticket=eg3llm-TSw4%3d&tabid=38&mid=1327 Старословенска читанка] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140703163326/http://flf.ukim.edu.mk/LinkClick.aspx?fileticket=eg3llm-TSw4%3d&tabid=38&mid=1327 |date=2014-07-03 }} од Е. Црвенковска, [[Филолошки факултет „Блаже Конески“ - Скопје]]
* [http://staroslovenski.nubsk.edu.mk/ Македонски старословенски ракописи] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150118061520/http://staroslovenski.nubsk.edu.mk/ |date=2015-01-18 }}, Национална универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“.
* [http://gorazd.org/gulliver/?envLang=en Речник на старословенскиот јазик] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20241004172235/http://gorazd.org/gulliver/?envLang=en |date=2024-10-04 }}
{{Словенски јазици}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Старословенски јазик| ]]
[[Категорија:Историја на македонскиот јазик]]
[[Категорија:Словенски јазици]]
[[Категорија:Флективни јазици]]
[[Категорија:Средновековни јазици]]
[[Категорија:Богослужбени јазици]]
[[Категорија:Мртви јазици во Европа]]
k34lc35e3hxo7tjs8xi334way6b0coj
5608688
5608672
2026-08-12T21:58:25Z
Gurther
105215
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/Bozhidar.Dbg|Bozhidar.Dbg]]) и ја поврати преработката 5598072 на Gurther
5608688
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox language
| name=Старословенски јазик
| image = Codex Zographensis 77r.jpg
| imagecaption = Страница од ''[[Зографско евангелие|Зографското евангелие]]'', крај на 10 или почеток на 11 век.
| nativename = {{Script|Cyrs|Словѣ́ньскъ ѩзꙑ́къ}}, [[File:Native name of Old Church Slavonic in Glagolitic.svg|120px]]
| pronunciation =
| states = [[Словенска Европа]]
| region = [[Источна Европа|Источна]] и [[Јужна Европа]]
| iso1 = cu
| iso2chu
| iso3 =chu
| familycolor = Indo-European
| fam1 = [[Индоевропски јазици|Индоевропско]]
| fam2 = [[Словенски јазици|Словенско]]
| fam3 = [[Јужнословенски јазици|Јужнословенско]]
| fam4 = Источни јужнословенски
| script = [[глаголица]]; [[Старословенска азбука|кирилица]]
}}
'''Старословенскиот јазик''' или '''старомакедонски јазик'''<ref>R. E. Asher, J. M. Y. Simpson. The Encyclopedia of Language and Linguistics, pg. 429</ref> (стсл. {{Script|Cyrs|словѣ́ньскъ ѩзꙑ́къ}}, [[File:Native name of Old Church Slavonic in Glagolitic.svg|120px]]) е познат во лингвистиката (поточно во [[славистика]]та) како ''првиот пишан, забележан, засведочен [[Словенски јазици|словенски јазик]]'', а тоа бил јазикот којшто го говореле [[Македонски Словени|македонските Словени]] во непосредната околина на [[Солун]] (говорите од [[Сухо]] и [[Висока]]), во втората половина на [[IX век]] и се засновал на македонскиот јазик<ref>[http://i149.photobucket.com/albums/s43/truemacedonian/Miscellanius%20Mak%20Stuff/ieculture301.png Encyclopedia od Indo-European Culture, J.P. Mallory and D.Q. Adams, page 301.]</ref>. Често, што поради неинформираност, што поради непрецизност на мислата или пак невнимание, погрешно се вели дека старословенскиот јазик е јазик - татко на современите словенски јазици, т.е. дека сите модерни словенски јазици директно водат потекло од овој јазик. Ова тврдење не е точно, бидејќи старословенскиот јазик, од генеалошко гледиште, припаѓа во групата на [[јужнословенски јазици]], поточно во нејзината источна подгрупа, заедно со современите [[Македонски јазик|македонски]] и [[бугарски јазик]]. Сите словенски јазици, вклучително и старословенскиот, водат потекло од [[Прасловенски јазик|прасловенскиот јазик]]. Познато е дека вистинските говорители сопствениот јазик го именувале како ''словенски'' ({{Script|Cyrs|словѣ́ньскъ ѩзꙑ́къ}}), а себе се именувале како ''Словени'' ({{Script|Cyrs|Словѣнинъ}}, мн. {{Script|Cyrs|Словѣне}}).
== Историја и поважни особини ==
{{Словени}}
Со [[Голема преселба на народите|големата преселба на народите]] дошло до раселување на многу народи и племиња, меѓу кои биле и [[Словени]]те. Кон крајот на [[VI век]] од нашата ера словенските племиња веќе ја имале напуштено својата (претпоставена) прататковина во [[Закарпатие]]то и се раселувале низ [[Европа]]. Раселувањето се движело главно во три правци: на исток низ [[Источноевропска Низина|Источноевропската Низина]], на запад кон средна Европа и на југ кон [[Балкан]]скиот Полуостров. Со распадот на оваа „племенска“ заедница на [[Прасловени|старите словени]], дошло до јазично раслојување на словенските говори, односно на распад на прасловенската јазична заедница. Така се оформиле три големи групи дијалекти: источна, западна и јужна група. Секоја од овие групи пројавила (создала) сопствени особини кои ја разликувале од останатите, но се претпоставува дека овие разлики биле (до средината на [[IX век]], т.е. до запишувањето на првите словенски зборови) сè уште мали и ''не толку'' значајни за да пречат во дирекната комуникација помеѓу говорителите на различни дијалекти. Од друга страна, пак, овие групи биле своевидни конгломерати, па во секоја од нив се јавувале поддијалекти. Така, крајот на [[VI век]] се смета за крај на постоењето на единствената прасловенска јазична заедница.
Во почетокот на [[VII век]] словенските племиња масовно го преминуваат [[Дунав]] и се населуваат на Балканот. Тие главно се населуваат околу градовите, зачувувајќи ги своите верски и културни обичаи и секако својот јазик. Околу тоа како доаѓа до создавање на првото словенско писмо и како зачнала словенската писменост, консултирајте ја статијата за [[Словенска писменост|словенската писменост]].
Востановувањето на (старо)словенскиот јазик во пишана форма е директно поврзан со дејноста на византиските мисионери, светите браќа [[Константин Филозоф]] и [[Методиј Солунски|Методиј]] (наречени и „Апостоли на Словените“) и покрстувањето на Словените. Родум од [[Солун]], тие имале допир со Словените, ги познавале нивниот јазик и култура и имале голема улога во политичките игри на [[Византија]] кон Словените, секако клучна во нивната [[христијанизација]].
Како што е речено погоре, старословенскиот јазик е всушност говорот (дијалектот) на Словените од околината на [[Солун]], кој е избран за прв книжевен словенски јазик од проста причина што Светите Браќа многу добро владееле со него (како што се вели во [[Панонски легенди|Панонските Легенди]]: „...{{Script|Cyrs|въı боѥста сєлѹнѧнина, да сєѹнѧнє вьси чисто словѣньскъı бесѣдѹютъ...}}“ („''...зашто вие сте Солунјани, а сите Солунјани беседаат чисто словенски...''“). Припаѓа на [[Индоевропски јазици|индоевропската фамилија на јазици]], поточно во потсемејството на [[сатемски јазици]].
Ова се најзначајните особини на старословенскиот јазик, според рускиот славист Николај Дурново:
* замена на прасловенските согласнички групи *tj и *dj со -шт- и -жд- соодветно:
: *světja > {{Script|Cyrs|свѣшта}} (свеќа), *medja > {{Script|Cyrs|мєжда}} (меѓа);
* Почетно ''а'' без прејотација:
: {{Script|Cyrs|азъ}} (јас), {{Script|Cyrs|абиє}} (веднаш), {{Script|Cyrs|агнѧ}} (јагне);
* Доследно разликување на ултракратките вокали, т.н. ''ерови'' (''ъ'' и ''ь'') во нивниот најстар [[изговор]] и во нивниот развој:
:{{Script|Cyrs|ъ}} > {{Script|Cyrs|o}} и {{Script|Cyrs|ь}} > {{Script|Cyrs|є}};
* ''о'' и ''{{Уникод|є}}'' со „носов призвук“, т.е. носни вокали о<sup>n</sup> и e<sup>n</sup> (наречени ''[[назал]]и'', во старата кирилица графемите се наречени голем и мал јус):
: о<sup>n</sup>={{Уникод|ǫ}}
: e<sup>n</sup>={{Уникод|ę}};
* Неразликување на гласовната вредност на јатот ({{Уникод|ѣ}}) и прејотираното '''а''':
: {{Script|Cyrs|ѣ}} = {{Script|Cyrs|ıa}} (ја);
* Отсутство на етимолошка разлика на '''{{Уникод|є}}''' и {{Уникод|ѥ}}, т.е.
: {{Script|Cyrs|є}} = {{Script|Cyrs|ѥ}} (је);
* Сведување на прасловенските согласнички групи *tl и *dl кон -л-:
: *metlŭ > {{Script|Cyrs|мєлъ}}, *radlo > {{Script|Cyrs|рало}}, *krydlo > {{Script|Cyrs|кръıло}};
* Придавни форми без скусување:
: {{Script|Cyrs|добраѥго}} („добрајего“ наместо „добрааго“ или „добраго“)
Ова се основните особини на јазикот, кои го разликуваат од останатите словенски говори, меѓутоа тој носел одредени особини кои пак го разликувале од останатите, несловенски, јазици меѓу кои се: задолжителната употреба на двоината како граматички број, сите слогови се отворени, т.е. завршуваат на самогласка, постоење на вокални ''р'' и ''л'' (ŗ и ļ ), [[палатализација]] на заднонепчените согласки ''к'', ''г'' и ''х'', изедначување на генитивот и аблативот во корист на првиот, [[метатеза]] (промена на местата) во прасловенските групи: *or, *ol, *er и *el помеѓу согласки или во почетокот на зборот пред согласка, чувањето на супинот како посебна глаголска форма итн.
Наведените одлики на јазикот се одржале многу кус период. Со ширењето на писменоста меѓу Словените, говорителите ги внесувале во книжевниот јазик нивните месни (локални) особини, па по извесен временски период се формирале т.н. ''рецензии'' или ''редакции'' на книжевниот јазик, односно негови ''варијанти''. Кон почетокот на 12 век разликите меѓу овие варијанти станале доволно изразени, што се создале услови за формирање на посебни јазици; краен резултат на овој процес е создавањето на современите словенски јазици.
Славистиката го именува периодот од зачетоците на словенската писменост до почетокот на 12 век како ''старословенски период'', период на условна единственост на книжевниот јазик. Периодот од 12 век до конечното оформување на современите словенски јазици (некаде околу [[XVII век|XVII]]-[[XVIII век]]) се именува како ''црковнословенски период'', бидејќи традицијата на стариот јазик (со помали или поголеми отстапки) се задржала само во рамките на Црквата, каде старословенскиот (во различни варијанти) бил јазик на литургијата и богослужбата, па оттука и името [[црковнословенски јазик]]. Заради сè поголемиот углед на Руската православна црква по [[XII век]] и историските околности на Балканот (доаѓањето на Турците и замирањето на словенската книжевна активност), руската варијанта на црковнословенскиот јазик постепено се наметнала себеси како службен и литургиски јазик на [[Православна Црква|Православната Црква]].
Така, веќе во 18 век ширум словенскиот свет се случува ''национално будење'', па истовремено се оформуваат и модерните словенски јазици, што пак претставува крај на активното користење на црковнословенскиот јазик (во ова време веќе премногу оддалечен од народниот говор!), односно со старословенската традиција. Во денешно време употребата на јазикот е мошне ограничена, само во рамките на Православната Црква како јазик на богослужбата, паралелно со локалните јазици.
== Писмо ==
: Главни статии: [[Глаголица]] и [[Старословенско писмо]]
[[Податотека:staroslovenska biblija.jpg|thumb|right|220px|[[Псалм]]и на старословенски јазик]]
[[Податотека:minijatura-dobrejsinsko evangelie.jpg|thumb|right|220px|Минијатура со старословенски натписи. [[Добрејшинско Евангелие]], [[13 век|XIII век]]]]
Старословенскиот јазик се пишувал на две писма: [[глаголица]] и [[старословенско писмо|(старословенска) кирилица]]. Во славистиката општо е прифатен фактот дека глаголицата е писмото кое го создал Константин Филозоф, наречен [[Свети Кирил|Кирил]]. Во прилог на ова одат следниве факти:
* Утврдено е дека одредени кирилски документи (споменици) се всушност (пре)напишани врз постар, глаголски текст; обратниот пак процес не е забележан.
* Во некои документи пишувани на кирилица или пак со грчката алфабета, за специфичните словенски гласови се употребени глаголски графеми.
* Во трактатот ''[[О писменех]]'' од [[Црноризец Храбар]] кој се занимава со зачетоците на словенската писменост, дирекно се наведува бројот на букви создадени од Св. Кирил: 38 букви. Токму толку букви има глаголицата, не броејќи ги [[јотација|прејотираните]] самогласки.
Меѓутоа во [[Панонски легенди|Панонските Легенди]] при една мисија на св.Кирил на бреговите на [[Црно Море]], забележено е следново:
:...{{Script|Cyrs|и обрѣт жє тѹ єѵаггєлїє и ѱалтирь роськъі писмєнь писано, и чловѣка ѡбрѣть глаголюща тою бєсѣдою и бєсѣдовавь съ нимь и силѹ рѣчи приѥмь, своѥи бєсѣдѣ прикладаѥ, различїи писмєнь, глааснаа и съсласнаіа и къ богѵ молитвѵ дръжє и въскорѣ начєть чисти и сказати, и мнѡзи сє ѥмѹ дивліа сє бога хвалєщє}}...
:...и тука пронајде [[евангелие]] и [[псалтир]] напишани со руски букви, и наоѓајќи човек кој го говореше тој јазик и зборувајќи со него, примајќи ја силата на зборовите на својот јазик му прикладе различни букви, согласки и самогласки и наскоро држејќи почест кон Бога почна да кажува молитва, а многумина му се восхитуваа воспевајќи го Бога...
Овој дел остава простор за шпекулации околу авторството на Кирил на глаголицата или воопшто - словенското писмо. Како и да е, во него не е подетално објаснето за какво писмо се работи ниту пак подоцна се навестува дека Кирил го употребил (или барем се угледал на ова писмо) при создавањето на глаголицата.
Глаголицата, така, се смета за оригинално словенско писмо, иако познато е дека нацртите на одредени графеми се многу слични со оние од грчкото брзописно (минускулно) или хебрејското писмо. Кирилицата, пак, од друга страна е создадена некаде на почетокот на [[X век]], најверојатно во [[Преславска книжевна школа|Преславскиот книжевен центар]] од страна на [[Свети Наум Охридски|Св. Наум]] - ученик на Светите Браќа. Таа е создадена по углед на грчкото уставно писмо и броела 44 букви заедно со прејотираните самогласки и неколку графеми за позајмени грчки гласови. Заради својата практичност, кирилицата многу брзо почнала да ја истиснува глаголицата како главно словенско писмо. Така се јавила поделба во употребата на писмата, на едната страна биле оние верни на ''традиционалноста'' (пред сè [[Охридска Книжевна Школа|Охридската Книжевна Школа]] и слични институции во [[Хрватска]]), додека на друга страна биле книжевните центри кои ја прифатиле кирилицата (пред сè Преславската Книжевна Школа и сличните инстиуции во [[Србија]] и [[Русија]]). Со тек на време, глаголицата била сосема истисната од употреба, задржувајќи се само во хрватските краишта сè до [[XVIII век]].
Двете писма биле фонетски: еден глас - една буква, верно пренесувајќи го изговорот. Исто така секоја буква имала сопствена бројна вредност (и тука глаголицата била независна, додека кирилицата го следела грчкото писмо).
Во науката, за претставување на старословенски зборови, во главно се користи кирилицата во нејзината постара, оригинална варијанта. [[Глаголица]]та се употребува само кога тоа е нужно.
== Граматика ==
Граматички, старословенскиот јазик бил доста сложен и се одликувал со изобилие од форми и именски и глаголски. Именските зборови ([[Именка|именки]], [[Заменка|заменки]], [[придавки]], броеви) се менувале по [[падеж]] и број (освен броевите, секако) и припаѓале на одреден [[Граматички род|род]] (машки, женски или среден, или пак имале посебни форми за одреден род), [[глагол]]ите се менувале по време, лице и број, одредени глаголски форми имале и род и падеж, а особено значајна е категоријата ''[[глаголски начин]] (аспект)'', односно поделбата на '''[[Свршен глаголски вид|свршени (перфективни)]]''' и '''[[Несвршен глаголски вид|несвршени (имперфективни)]]''' глаголи. Постоеле, секако и неменливи зборови: [[Прилог|прилози]], [[Предлог|предлози]], [[Сврзник|сврзници]] и честички (партикули).
=== Именски зборови ===
: Главна статија: [[Именски форми во старословенскиот јазик]]
Именските зборови делат неколку заеднички менливи категории: род, број и падеж. Постоеле: седум [[падеж]]и: [[номинатив]], [[генитив]], [[датив]], [[акузатив]], [[вокатив]], [[инструментал]] и [[локатив]]; три рода: машки, женски и среден род и три броја: еднина, двоина и множина.
'''Именките''' се менувале според повеќе парадигми (начини на промена), и тоа главно според основата, а не според родот. Постоеле пет вакви парадигми: О/ЈО-промена, А/ЈА-промена, И-промена, У-промена, ЪВ-промена и Согласнички промени.
'''Заменките''' општо биле поделени на нелични и лични. Личните не разликувале форми за секој род, туку имале една, општа, форма; за разлика од нив пак, неличните различувале и род.
: Лични заменки се: {{Script|Cyrs|азъ}}, {{Script|Cyrs|тъı}}, {{Script|Cyrs|вѣ}}, {{Script|Cyrs|ва}}, {{Script|Cyrs|мъı}} и {{Script|Cyrs|въı}} (јас, ти, ние (за двоина), вие (за двоина), ние и вие), лично-повратната замека: {{Script|Cyrs|сѧ}} (себе, се), прашалните заменки: {{Script|Cyrs|къто}} и {{Script|Cyrs|чьто}} (кој?, што?), како и облиците изведени од нив: {{Script|Cyrs|нѣкъто}}, {{Script|Cyrs|нѣчьто}} (некој, нешто); {{Script|Cyrs|никъто}}, {{Script|Cyrs|ничьто}} (никој, ништо) и сл.
: Нелични заменки се: {{Script|Cyrs|и}}, {{Script|Cyrs|ıa}}, {{Script|Cyrs|ѥ}} (тој, таа, тоа, заменка за 3.лице); {{Script|Cyrs|тъ}}, {{Script|Cyrs|та}}, {{Script|Cyrs|то}} (тој, таа, тоа); {{Script|Cyrs|онъ}}, {{Script|Cyrs|она}}, {{Script|Cyrs|оно}} (оној, онаа, она); {{Script|Cyrs|къıи}}, {{Script|Cyrs|каıа}}, {{Script|Cyrs|коѥ}} (кој, која, кое); {{Script|Cyrs|сь}}, {{Script|Cyrs|си}}, {{Script|Cyrs|се}} (овој, оваа, ова); {{Script|Cyrs|вьсь}}, {{Script|Cyrs|вьса}}, {{Script|Cyrs|вьсе}} (сиот, сета, сето).
'''Придавките''' се ''дополнение'' на именките. За нив се врзува една карактеристична особина на јазикот; имено постојат два начини на нивна промена: '''проста''' или '''именска''' и '''сложена''' или '''заменска промена'''. Нивниот однос (разлика) е следниов: простата промена означува нешто новонаведено. новоспоменато, неодредено, додека сложената пак, нешто познато, одредено, однапред познато (за говорителите/читателите), слично како состојбата со членот во современиот македонски јазик.
=== Глаголи ===
: Главна статија: [[Глаголски форми во старословенскиот јазик]]
Глаголот е една од најспецифичните црти на старословенскиот јазик. Слично како кај именските зборови, и глаголите изобилуваат со форми. Некои од категориите и формите што ги пројавува глаголот се исклучиво словенски, други пак индоевропски. Според информацијата кој ја носи, глаголот ги има следниве ''категории'':
* '''Број:''' [[еднина]], [[двоина]], [[множина]];
* '''[[глаголско време|Време]]:'''
:: Прости времиња: сегашно ([[презент]]), [[Минато определено несвршено време|минато определено несвршено]] ([[имперфект]]) и [[Минато определено свршено време|минато определено свршено]] ([[аорист]])
:: Сложени времиња: [[Минато неопределено време|минато неопределено]] ([[перфект]]), [[Предминато време|предминато]] ([[плусквамперфект]]) и идно определено ([[футур егзактен]]);
* '''Вид (аспект):''' глаголите се поделени на [[Свршен глаголски вид|''свршени'' (перфективни)]] и [[Несвршен глаголски вид|''несвршени'' (имперфективни)]];
* '''Лице:''' постојат три лица во сите три броја со (најчесто) строго различни завршетоци;
* '''Начин:''' [[Исказен начин|исказен (индикатив)]], [[Заповеден начин|заповеден (императив)]], [[Условен начин|условен (кондиционал)]];
Покрај наведените категории, постојат и следниве ''именски форми на глаголот'':
* '''[[инфинитив]]''', '''[[супин]]''' и '''[[глаголска именка]]''';
* '''[[Партицип]]и''', вкупно пет од кои три активни и два пасивни: партицип на презентот активен, партицип на презентот пасивен, партицип на претеритот активен прв, партицип на претеритот активен втор, партицип на претериото пасивен;
За разлика од глаголите во [[Латински јазик|латинскиот]] или [[Старогрчки јазик|старогрчкиот]] јазик, старословенскиот глагол морфолошки не разликувал [[Глаголски залог|состојба на глаголот - глаголски залог]]. Пасивноста на дејствието се означувала аналитички (перифрастично) со употреба на комбинации од пасивните партиципи и лично-повратната заменка.
== Фонетика ==
: Главна статија: [[Фонетика на старословенскиот јазик]]
Во однос на современите словенски јазици старословенскиот пројавувал особени фонетски сложености, особено во самогласничкиот систем на јазикот, кој броел 11 гласа. Зборовите се состоеле од слогови кои завршувале на самогласка - отворени слогови. Исто така се вршела палатализација на веларните согласки пред самогласки од преден ред.
== Примери ==
<div class="messagebox cleanup metadata plainlinks">'''НАПОМЕНА:'''<br />Следниве примери не се конкретно преземени од старословенски споменик,<br />туку се преработени за да одговараат на наведената граматичка рамка.</div>
[[Податотека:o pismenah.png|thumb|right|'''[[О писменех|О писмєньхъ]]''' [[Црноризец Храбар|Чрьноризьца Храбра]]]]
{{Script|Cyrs|Бъıтиє}} 1:1 - 1:8
: 1. {{Script|Cyrs|Въ начѧтоцѣ сътвори Богъ нєбо и зємлѭ}}.
: 2. {{Script|Cyrs|Зємлıа жє бѣашє нєвидима и нєѹстроєна и тьма бѣ врьхѹ бєздьнъı и дѹхъ божии ношаашє сє врьхѹ водъı.}}
: 3. {{Script|Cyrs|И рєчє Богъ: да бѫдєтъ свѣтъ! и бъıстъ свѣтъ.}}
: 4. {{Script|Cyrs|И видѣ Богъ ıако свѣтъ добръ съı и разлѫчи Богъ свѣтъ отъ тьмъı.}}
: 5. {{Script|Cyrs|И нарєчє Богъ свѣтъ дьньмь, а тьмѫ нарєчє ноштьѭ. И бъıстъ вєчєрь и бъıстъ ѹтро, дьнь пръвъıи.}}
: 6. {{Script|Cyrs|И рєчє Богъ: да бѫдєтъ твръдь посрѣдѣ водъı, да разлѫча|ѥтъ водѫ отъ водъı.}}
: 7. {{Script|Cyrs|И сътвори Богъ твръдь и разлѫчи мєждѹ водоѭ подъ твръдьмь бъıвъшєѭ и мєждѹ водоѭ надъ твръдьмь бъıвъшєѭ}}.
: 8. {{Script|Cyrs|И нарєчє Богъ твръдь нєбо. И видѣ Богъ нєбо ıако добро съı. и бъıстъ вєчєрь и бъıстъ ѹтро, дьнь въторъıи.}}
{{Script|Cyrs|ѥваньгєлиє ѥжє отъ Лѹкъı 20:2 - 20:8}}
: 2. {{Script|Cyrs|Рѣшѧ ѥмѹ глаголѧ ıако рьци намъ коѥѭ овластьѭ дѣлаѥши сє или къто ѥстъ дадъıи тєбѣ овласть сьѭ?}}
: 3. {{Script|Cyrs|Иисѹсъ отъвѣштавъ рєчє имъ ıако въпрошѫ васъ слово ѥдьноѥ, то рьцѣтє ми.}}
: 4. {{Script|Cyrs|Cъ нєбєсє ли бѣашє крьштєниє Иоаново или съ чловѣкъ жє?}}
: 5. {{Script|Cyrs|Они жє, мислѧ въ сєбѣ глаголаахѫ ıако рєчємъ ли съ нєбєсє, рєчєтъ жє онъ почьто нє вѣровастє ѥмѹ, рєчємъ ли съ чловѣкъ, народъ вьсь побиѥтъ насъ камєньми вѣроваахѫ бо Иоан пророкъ бѣашє.}}
: 6. {{Script|Cyrs|Tо рѣшѧ ıако нє вѣмъ отъ кѫдѹ}}.
: 7. {{Script|Cyrs|Иисѹсъ рєчє жє имъ ıако нє съкажѫ вамъ коѥѭ овластѭ дѣлаѭ сє.}}
{{Script|Cyrs|ѥваньгєлиє ѥжє отъ Маръка, 14:17 - 14:24}}
: 17. {{Script|Cyrs|Бъıвъши вєчєри приидє Онъ съ обѣма на дєсѧтє.}}
: 18. {{Script|Cyrs|Сѣдѧштємъ имъ и ıадѧштємъ рєчє Иисѹсъ къ нима ıако ѥдьнъ отъ ваю ıадѫштѹ съ мъноѭ, прѣдастъ мѧ}}.
: 19. {{Script|Cyrs|Сътѫжьша сѧ начѧте она ѥдьнъ за ѥдьньмь въпити ıако азъ ли ѥсмь?}}
: 20. {{Script|Cyrs|Он жє отъвѣштавъ рєчє има: ѥдьнъ отъ обѣю на дєсѧтє ѥстъ омочии съ мъноѭ въ солило.}}
: 21. {{Script|Cyrs|Нъ идєтъ съıнъ чловѣчьскъıи ıакожє писано ѥстъ о ѥмь; То горє чловѣкѹ томѹ имьжє прѣдастъ сѧ съıнъ чловѣчьскъıи, добрѣ бъıло би чловѣкѹ томѹ да нє родилъ сѧ}}.
: 22.{{Script|Cyrs|ıадѧштємъ имъ, поимъ Иисѹсъ хлѣбъ и благослови и прѣломи и и рєчє има ıако примита и ıадита, сє ѥстъ тѣло моѥ}}.
: 23. {{Script|Cyrs|И поимъ чашѫ и хвалѫ въздадъ, дастъ има и питє вьси отъ ѥѩ.}}
: 24. {{Script|Cyrs|То рєчє има ıако си ѥстъ кръı моıа завѣта новаѥго проливаѥмаıа за мъногъı.}}
[[Оче наш|{{Script|Cyrs|Отьчє нашь}}]]
Во прилог следуваат две верзии на Оче наш:
{{col-begin}}
{{col-2}}
{{Script|Cyrs|
:Отьчє нашь· ижє ѥси на нєбєсѣхъ ! Да свѧтитъ сѧ имѧ Твоѥ́ ·
:да придєтъ цѣсарьствиѥ Твоѥ́ · да бѫ́дєтъ волꙗ Твоꙗ́ ꙗко на нєбєсє и на ꙁємл҄и;
:хлѣбъ нашь насѫщьнъ даждь намъ дьньсь ·
:и остави намъ длъгꙑ нашѧ ꙗкожє и мꙑ оставлꙗѥмъ длъжьникомъ нашимъ·
:и нє въвєди на́съ въ искоушєниѥ · нъ иꙁбави нꙑ отъ лѫкаваѥго ⁙
:ꙗко твоѥ́ ѥ́стъ цѣсарьствиѥ и сила и слава въ вѣкꙑ ⁙
:Аминь}}
{{col-2}}
[[Податотека:Pater noster cu.PNG|center|Старословенскиот текст на молитвата „Оче наш“ (''Pater Noster'')]]
{{col-end}}
== Поврзано ==
{{ИнтерВики|код=cu|јазик=старословенски}}
{{wikibooks|Old Church Slavonic}}
*[[Црковнословенски јазик]]
* [[Старословенско писмо]]
* [[Глаголица]]
* [[Фонетика на старословенскиот јазик]]
* [[Именски форми во старословенскиот јазик]]
* [[Глаголски форми во старословенскиот јазик]]
== Наводи ==
{{Наводи}}
=== Библиографија ===
* Радмила Угринова-Скаловска, '''Старословенски јазик''', Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, 1997
* Opšta Enciklopedija Larousse (српскохрватско издание), tom 1, „Vuk Karadžić-Interexport“, Beograd, 1971
* [http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/ocsol-0-X.html Центар за Индоевропски студии, Тексашки универзитет] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090917003440/http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/ocsol-0-X.html |date=2009-09-17 }}
== Надворешни врски ==
* [[:cu:Главьна страница|Википедија]] на старословенски
* [http://www.flf.ukim.edu.mk/LinkClick.aspx?fileticket=eg3llm-TSw4%3d&tabid=38&mid=1327 Старословенска читанка] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140703163326/http://flf.ukim.edu.mk/LinkClick.aspx?fileticket=eg3llm-TSw4%3d&tabid=38&mid=1327 |date=2014-07-03 }} од Е. Црвенковска, [[Филолошки факултет „Блаже Конески“ - Скопје]]
* [http://staroslovenski.nubsk.edu.mk/ Македонски старословенски ракописи] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150118061520/http://staroslovenski.nubsk.edu.mk/ |date=2015-01-18 }}, Национална универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“.
* [http://gorazd.org/gulliver/?envLang=en Речник на старословенскиот јазик] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20241004172235/http://gorazd.org/gulliver/?envLang=en |date=2024-10-04 }}
{{Словенски јазици}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Старословенски јазик| ]]
[[Категорија:Историја на македонскиот јазик]]
[[Категорија:Словенски јазици]]
[[Категорија:Флективни јазици]]
[[Категорија:Средновековни јазици]]
[[Категорија:Богослужбени јазици]]
[[Категорија:Мртви јазици во Европа]]
lpu1p56ypqxou3ozo4c41d0gzi6myp7
5608690
5608688
2026-08-12T21:58:48Z
Gurther
105215
5608690
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox language
| name=Старословенски јазик
| image = Codex Zographensis 77r.jpg
| imagecaption = Страница од ''[[Зографско евангелие|Зографското евангелие]]'', крај на 10 или почеток на 11 век.
| nativename = {{Script|Cyrs|Словѣ́ньскъ ѩзꙑ́къ}}, [[File:Native name of Old Church Slavonic in Glagolitic.svg|120px]]
| pronunciation =
| states = [[Словенска Европа]]
| region = [[Источна Европа|Источна]] и [[Јужна Европа]]
| iso1 = cu
| iso2chu
| iso3 =chu
| familycolor = Indo-European
| fam1 = [[Индоевропски јазици|Индоевропско]]
| fam2 = [[Словенски јазици|Словенско]]
| fam3 = [[Јужнословенски јазици|Јужнословенско]]
| fam4 = Источни јужнословенски
| script = [[глаголица]]; [[Старословенска азбука|кирилица]]
}}
'''Старословенскиот јазик''' или '''старомакедонски јазик'''<ref>R. E. Asher, J. M. Y. Simpson. The Encyclopedia of Language and Linguistics, pg. 429</ref> (стсл. {{Script|Cyrs|словѣ́ньскъ ѩзꙑ́къ}}, [[File:Native name of Old Church Slavonic in Glagolitic.svg|120px]]) — познат во лингвистиката (поточно во [[славистика]]та) како ''првиот пишан, забележан, засведочен [[Словенски јазици|словенски јазик]]'', а тоа бил јазикот којшто го говореле [[Македонски Словени|македонските Словени]] во непосредната околина на [[Солун]] (говорите од [[Сухо]] и [[Висока]]), во втората половина на [[IX век]] и се засновал на македонскиот јазик<ref>[http://i149.photobucket.com/albums/s43/truemacedonian/Miscellanius%20Mak%20Stuff/ieculture301.png Encyclopedia od Indo-European Culture, J.P. Mallory and D.Q. Adams, page 301.]</ref>. Често, што поради неинформираност, што поради непрецизност на мислата или пак невнимание, погрешно се вели дека старословенскиот јазик е јазик - татко на современите словенски јазици, т.е. дека сите модерни словенски јазици директно водат потекло од овој јазик. Ова тврдење не е точно, бидејќи старословенскиот јазик, од генеалошко гледиште, припаѓа во групата на [[јужнословенски јазици]], поточно во нејзината источна подгрупа, заедно со современите [[Македонски јазик|македонски]] и [[бугарски јазик]]. Сите словенски јазици, вклучително и старословенскиот, водат потекло од [[Прасловенски јазик|прасловенскиот јазик]]. Познато е дека вистинските говорители сопствениот јазик го именувале како ''словенски'' ({{Script|Cyrs|словѣ́ньскъ ѩзꙑ́къ}}), а себе се именувале како ''Словени'' ({{Script|Cyrs|Словѣнинъ}}, мн. {{Script|Cyrs|Словѣне}}).
== Историја и поважни особини ==
{{Словени}}
Со [[Голема преселба на народите|големата преселба на народите]] дошло до раселување на многу народи и племиња, меѓу кои биле и [[Словени]]те. Кон крајот на [[VI век]] од нашата ера словенските племиња веќе ја имале напуштено својата (претпоставена) прататковина во [[Закарпатие]]то и се раселувале низ [[Европа]]. Раселувањето се движело главно во три правци: на исток низ [[Источноевропска Низина|Источноевропската Низина]], на запад кон средна Европа и на југ кон [[Балкан]]скиот Полуостров. Со распадот на оваа „племенска“ заедница на [[Прасловени|старите словени]], дошло до јазично раслојување на словенските говори, односно на распад на прасловенската јазична заедница. Така се оформиле три големи групи дијалекти: источна, западна и јужна група. Секоја од овие групи пројавила (создала) сопствени особини кои ја разликувале од останатите, но се претпоставува дека овие разлики биле (до средината на [[IX век]], т.е. до запишувањето на првите словенски зборови) сè уште мали и ''не толку'' значајни за да пречат во дирекната комуникација помеѓу говорителите на различни дијалекти. Од друга страна, пак, овие групи биле своевидни конгломерати, па во секоја од нив се јавувале поддијалекти. Така, крајот на [[VI век]] се смета за крај на постоењето на единствената прасловенска јазична заедница.
Во почетокот на [[VII век]] словенските племиња масовно го преминуваат [[Дунав]] и се населуваат на Балканот. Тие главно се населуваат околу градовите, зачувувајќи ги своите верски и културни обичаи и секако својот јазик. Околу тоа како доаѓа до создавање на првото словенско писмо и како зачнала словенската писменост, консултирајте ја статијата за [[Словенска писменост|словенската писменост]].
Востановувањето на (старо)словенскиот јазик во пишана форма е директно поврзан со дејноста на византиските мисионери, светите браќа [[Константин Филозоф]] и [[Методиј Солунски|Методиј]] (наречени и „Апостоли на Словените“) и покрстувањето на Словените. Родум од [[Солун]], тие имале допир со Словените, ги познавале нивниот јазик и култура и имале голема улога во политичките игри на [[Византија]] кон Словените, секако клучна во нивната [[христијанизација]].
Како што е речено погоре, старословенскиот јазик е всушност говорот (дијалектот) на Словените од околината на [[Солун]], кој е избран за прв книжевен словенски јазик од проста причина што Светите Браќа многу добро владееле со него (како што се вели во [[Панонски легенди|Панонските Легенди]]: „...{{Script|Cyrs|въı боѥста сєлѹнѧнина, да сєѹнѧнє вьси чисто словѣньскъı бесѣдѹютъ...}}“ („''...зашто вие сте Солунјани, а сите Солунјани беседаат чисто словенски...''“). Припаѓа на [[Индоевропски јазици|индоевропската фамилија на јазици]], поточно во потсемејството на [[сатемски јазици]].
Ова се најзначајните особини на старословенскиот јазик, според рускиот славист Николај Дурново:
* замена на прасловенските согласнички групи *tj и *dj со -шт- и -жд- соодветно:
: *světja > {{Script|Cyrs|свѣшта}} (свеќа), *medja > {{Script|Cyrs|мєжда}} (меѓа);
* Почетно ''а'' без прејотација:
: {{Script|Cyrs|азъ}} (јас), {{Script|Cyrs|абиє}} (веднаш), {{Script|Cyrs|агнѧ}} (јагне);
* Доследно разликување на ултракратките вокали, т.н. ''ерови'' (''ъ'' и ''ь'') во нивниот најстар [[изговор]] и во нивниот развој:
:{{Script|Cyrs|ъ}} > {{Script|Cyrs|o}} и {{Script|Cyrs|ь}} > {{Script|Cyrs|є}};
* ''о'' и ''{{Уникод|є}}'' со „носов призвук“, т.е. носни вокали о<sup>n</sup> и e<sup>n</sup> (наречени ''[[назал]]и'', во старата кирилица графемите се наречени голем и мал јус):
: о<sup>n</sup>={{Уникод|ǫ}}
: e<sup>n</sup>={{Уникод|ę}};
* Неразликување на гласовната вредност на јатот ({{Уникод|ѣ}}) и прејотираното '''а''':
: {{Script|Cyrs|ѣ}} = {{Script|Cyrs|ıa}} (ја);
* Отсутство на етимолошка разлика на '''{{Уникод|є}}''' и {{Уникод|ѥ}}, т.е.
: {{Script|Cyrs|є}} = {{Script|Cyrs|ѥ}} (је);
* Сведување на прасловенските согласнички групи *tl и *dl кон -л-:
: *metlŭ > {{Script|Cyrs|мєлъ}}, *radlo > {{Script|Cyrs|рало}}, *krydlo > {{Script|Cyrs|кръıло}};
* Придавни форми без скусување:
: {{Script|Cyrs|добраѥго}} („добрајего“ наместо „добрааго“ или „добраго“)
Ова се основните особини на јазикот, кои го разликуваат од останатите словенски говори, меѓутоа тој носел одредени особини кои пак го разликувале од останатите, несловенски, јазици меѓу кои се: задолжителната употреба на двоината како граматички број, сите слогови се отворени, т.е. завршуваат на самогласка, постоење на вокални ''р'' и ''л'' (ŗ и ļ ), [[палатализација]] на заднонепчените согласки ''к'', ''г'' и ''х'', изедначување на генитивот и аблативот во корист на првиот, [[метатеза]] (промена на местата) во прасловенските групи: *or, *ol, *er и *el помеѓу согласки или во почетокот на зборот пред согласка, чувањето на супинот како посебна глаголска форма итн.
Наведените одлики на јазикот се одржале многу кус период. Со ширењето на писменоста меѓу Словените, говорителите ги внесувале во книжевниот јазик нивните месни (локални) особини, па по извесен временски период се формирале т.н. ''рецензии'' или ''редакции'' на книжевниот јазик, односно негови ''варијанти''. Кон почетокот на 12 век разликите меѓу овие варијанти станале доволно изразени, што се создале услови за формирање на посебни јазици; краен резултат на овој процес е создавањето на современите словенски јазици.
Славистиката го именува периодот од зачетоците на словенската писменост до почетокот на 12 век како ''старословенски период'', период на условна единственост на книжевниот јазик. Периодот од 12 век до конечното оформување на современите словенски јазици (некаде околу [[XVII век|XVII]]-[[XVIII век]]) се именува како ''црковнословенски период'', бидејќи традицијата на стариот јазик (со помали или поголеми отстапки) се задржала само во рамките на Црквата, каде старословенскиот (во различни варијанти) бил јазик на литургијата и богослужбата, па оттука и името [[црковнословенски јазик]]. Заради сè поголемиот углед на Руската православна црква по [[XII век]] и историските околности на Балканот (доаѓањето на Турците и замирањето на словенската книжевна активност), руската варијанта на црковнословенскиот јазик постепено се наметнала себеси како службен и литургиски јазик на [[Православна Црква|Православната Црква]].
Така, веќе во 18 век ширум словенскиот свет се случува ''национално будење'', па истовремено се оформуваат и модерните словенски јазици, што пак претставува крај на активното користење на црковнословенскиот јазик (во ова време веќе премногу оддалечен од народниот говор!), односно со старословенската традиција. Во денешно време употребата на јазикот е мошне ограничена, само во рамките на Православната Црква како јазик на богослужбата, паралелно со локалните јазици.
== Писмо ==
: Главни статии: [[Глаголица]] и [[Старословенско писмо]]
[[Податотека:staroslovenska biblija.jpg|thumb|right|220px|[[Псалм]]и на старословенски јазик]]
[[Податотека:minijatura-dobrejsinsko evangelie.jpg|thumb|right|220px|Минијатура со старословенски натписи. [[Добрејшинско Евангелие]], [[13 век|XIII век]]]]
Старословенскиот јазик се пишувал на две писма: [[глаголица]] и [[старословенско писмо|(старословенска) кирилица]]. Во славистиката општо е прифатен фактот дека глаголицата е писмото кое го создал Константин Филозоф, наречен [[Свети Кирил|Кирил]]. Во прилог на ова одат следниве факти:
* Утврдено е дека одредени кирилски документи (споменици) се всушност (пре)напишани врз постар, глаголски текст; обратниот пак процес не е забележан.
* Во некои документи пишувани на кирилица или пак со грчката алфабета, за специфичните словенски гласови се употребени глаголски графеми.
* Во трактатот ''[[О писменех]]'' од [[Црноризец Храбар]] кој се занимава со зачетоците на словенската писменост, дирекно се наведува бројот на букви создадени од Св. Кирил: 38 букви. Токму толку букви има глаголицата, не броејќи ги [[јотација|прејотираните]] самогласки.
Меѓутоа во [[Панонски легенди|Панонските Легенди]] при една мисија на св.Кирил на бреговите на [[Црно Море]], забележено е следново:
:...{{Script|Cyrs|и обрѣт жє тѹ єѵаггєлїє и ѱалтирь роськъі писмєнь писано, и чловѣка ѡбрѣть глаголюща тою бєсѣдою и бєсѣдовавь съ нимь и силѹ рѣчи приѥмь, своѥи бєсѣдѣ прикладаѥ, различїи писмєнь, глааснаа и съсласнаіа и къ богѵ молитвѵ дръжє и въскорѣ начєть чисти и сказати, и мнѡзи сє ѥмѹ дивліа сє бога хвалєщє}}...
:...и тука пронајде [[евангелие]] и [[псалтир]] напишани со руски букви, и наоѓајќи човек кој го говореше тој јазик и зборувајќи со него, примајќи ја силата на зборовите на својот јазик му прикладе различни букви, согласки и самогласки и наскоро држејќи почест кон Бога почна да кажува молитва, а многумина му се восхитуваа воспевајќи го Бога...
Овој дел остава простор за шпекулации околу авторството на Кирил на глаголицата или воопшто - словенското писмо. Како и да е, во него не е подетално објаснето за какво писмо се работи ниту пак подоцна се навестува дека Кирил го употребил (или барем се угледал на ова писмо) при создавањето на глаголицата.
Глаголицата, така, се смета за оригинално словенско писмо, иако познато е дека нацртите на одредени графеми се многу слични со оние од грчкото брзописно (минускулно) или хебрејското писмо. Кирилицата, пак, од друга страна е создадена некаде на почетокот на [[X век]], најверојатно во [[Преславска книжевна школа|Преславскиот книжевен центар]] од страна на [[Свети Наум Охридски|Св. Наум]] - ученик на Светите Браќа. Таа е создадена по углед на грчкото уставно писмо и броела 44 букви заедно со прејотираните самогласки и неколку графеми за позајмени грчки гласови. Заради својата практичност, кирилицата многу брзо почнала да ја истиснува глаголицата како главно словенско писмо. Така се јавила поделба во употребата на писмата, на едната страна биле оние верни на ''традиционалноста'' (пред сè [[Охридска Книжевна Школа|Охридската Книжевна Школа]] и слични институции во [[Хрватска]]), додека на друга страна биле книжевните центри кои ја прифатиле кирилицата (пред сè Преславската Книжевна Школа и сличните инстиуции во [[Србија]] и [[Русија]]). Со тек на време, глаголицата била сосема истисната од употреба, задржувајќи се само во хрватските краишта сè до [[XVIII век]].
Двете писма биле фонетски: еден глас - една буква, верно пренесувајќи го изговорот. Исто така секоја буква имала сопствена бројна вредност (и тука глаголицата била независна, додека кирилицата го следела грчкото писмо).
Во науката, за претставување на старословенски зборови, во главно се користи кирилицата во нејзината постара, оригинална варијанта. [[Глаголица]]та се употребува само кога тоа е нужно.
== Граматика ==
Граматички, старословенскиот јазик бил доста сложен и се одликувал со изобилие од форми и именски и глаголски. Именските зборови ([[Именка|именки]], [[Заменка|заменки]], [[придавки]], броеви) се менувале по [[падеж]] и број (освен броевите, секако) и припаѓале на одреден [[Граматички род|род]] (машки, женски или среден, или пак имале посебни форми за одреден род), [[глагол]]ите се менувале по време, лице и број, одредени глаголски форми имале и род и падеж, а особено значајна е категоријата ''[[глаголски начин]] (аспект)'', односно поделбата на '''[[Свршен глаголски вид|свршени (перфективни)]]''' и '''[[Несвршен глаголски вид|несвршени (имперфективни)]]''' глаголи. Постоеле, секако и неменливи зборови: [[Прилог|прилози]], [[Предлог|предлози]], [[Сврзник|сврзници]] и честички (партикули).
=== Именски зборови ===
: Главна статија: [[Именски форми во старословенскиот јазик]]
Именските зборови делат неколку заеднички менливи категории: род, број и падеж. Постоеле: седум [[падеж]]и: [[номинатив]], [[генитив]], [[датив]], [[акузатив]], [[вокатив]], [[инструментал]] и [[локатив]]; три рода: машки, женски и среден род и три броја: еднина, двоина и множина.
'''Именките''' се менувале според повеќе парадигми (начини на промена), и тоа главно според основата, а не според родот. Постоеле пет вакви парадигми: О/ЈО-промена, А/ЈА-промена, И-промена, У-промена, ЪВ-промена и Согласнички промени.
'''Заменките''' општо биле поделени на нелични и лични. Личните не разликувале форми за секој род, туку имале една, општа, форма; за разлика од нив пак, неличните различувале и род.
: Лични заменки се: {{Script|Cyrs|азъ}}, {{Script|Cyrs|тъı}}, {{Script|Cyrs|вѣ}}, {{Script|Cyrs|ва}}, {{Script|Cyrs|мъı}} и {{Script|Cyrs|въı}} (јас, ти, ние (за двоина), вие (за двоина), ние и вие), лично-повратната замека: {{Script|Cyrs|сѧ}} (себе, се), прашалните заменки: {{Script|Cyrs|къто}} и {{Script|Cyrs|чьто}} (кој?, што?), како и облиците изведени од нив: {{Script|Cyrs|нѣкъто}}, {{Script|Cyrs|нѣчьто}} (некој, нешто); {{Script|Cyrs|никъто}}, {{Script|Cyrs|ничьто}} (никој, ништо) и сл.
: Нелични заменки се: {{Script|Cyrs|и}}, {{Script|Cyrs|ıa}}, {{Script|Cyrs|ѥ}} (тој, таа, тоа, заменка за 3.лице); {{Script|Cyrs|тъ}}, {{Script|Cyrs|та}}, {{Script|Cyrs|то}} (тој, таа, тоа); {{Script|Cyrs|онъ}}, {{Script|Cyrs|она}}, {{Script|Cyrs|оно}} (оној, онаа, она); {{Script|Cyrs|къıи}}, {{Script|Cyrs|каıа}}, {{Script|Cyrs|коѥ}} (кој, која, кое); {{Script|Cyrs|сь}}, {{Script|Cyrs|си}}, {{Script|Cyrs|се}} (овој, оваа, ова); {{Script|Cyrs|вьсь}}, {{Script|Cyrs|вьса}}, {{Script|Cyrs|вьсе}} (сиот, сета, сето).
'''Придавките''' се ''дополнение'' на именките. За нив се врзува една карактеристична особина на јазикот; имено постојат два начини на нивна промена: '''проста''' или '''именска''' и '''сложена''' или '''заменска промена'''. Нивниот однос (разлика) е следниов: простата промена означува нешто новонаведено. новоспоменато, неодредено, додека сложената пак, нешто познато, одредено, однапред познато (за говорителите/читателите), слично како состојбата со членот во современиот македонски јазик.
=== Глаголи ===
: Главна статија: [[Глаголски форми во старословенскиот јазик]]
Глаголот е една од најспецифичните црти на старословенскиот јазик. Слично како кај именските зборови, и глаголите изобилуваат со форми. Некои од категориите и формите што ги пројавува глаголот се исклучиво словенски, други пак индоевропски. Според информацијата кој ја носи, глаголот ги има следниве ''категории'':
* '''Број:''' [[еднина]], [[двоина]], [[множина]];
* '''[[глаголско време|Време]]:'''
:: Прости времиња: сегашно ([[презент]]), [[Минато определено несвршено време|минато определено несвршено]] ([[имперфект]]) и [[Минато определено свршено време|минато определено свршено]] ([[аорист]])
:: Сложени времиња: [[Минато неопределено време|минато неопределено]] ([[перфект]]), [[Предминато време|предминато]] ([[плусквамперфект]]) и идно определено ([[футур егзактен]]);
* '''Вид (аспект):''' глаголите се поделени на [[Свршен глаголски вид|''свршени'' (перфективни)]] и [[Несвршен глаголски вид|''несвршени'' (имперфективни)]];
* '''Лице:''' постојат три лица во сите три броја со (најчесто) строго различни завршетоци;
* '''Начин:''' [[Исказен начин|исказен (индикатив)]], [[Заповеден начин|заповеден (императив)]], [[Условен начин|условен (кондиционал)]];
Покрај наведените категории, постојат и следниве ''именски форми на глаголот'':
* '''[[инфинитив]]''', '''[[супин]]''' и '''[[глаголска именка]]''';
* '''[[Партицип]]и''', вкупно пет од кои три активни и два пасивни: партицип на презентот активен, партицип на презентот пасивен, партицип на претеритот активен прв, партицип на претеритот активен втор, партицип на претериото пасивен;
За разлика од глаголите во [[Латински јазик|латинскиот]] или [[Старогрчки јазик|старогрчкиот]] јазик, старословенскиот глагол морфолошки не разликувал [[Глаголски залог|состојба на глаголот - глаголски залог]]. Пасивноста на дејствието се означувала аналитички (перифрастично) со употреба на комбинации од пасивните партиципи и лично-повратната заменка.
== Фонетика ==
: Главна статија: [[Фонетика на старословенскиот јазик]]
Во однос на современите словенски јазици старословенскиот пројавувал особени фонетски сложености, особено во самогласничкиот систем на јазикот, кој броел 11 гласа. Зборовите се состоеле од слогови кои завршувале на самогласка - отворени слогови. Исто така се вршела палатализација на веларните согласки пред самогласки од преден ред.
== Примери ==
<div class="messagebox cleanup metadata plainlinks">'''НАПОМЕНА:'''<br />Следниве примери не се конкретно преземени од старословенски споменик,<br />туку се преработени за да одговараат на наведената граматичка рамка.</div>
[[Податотека:o pismenah.png|thumb|right|'''[[О писменех|О писмєньхъ]]''' [[Црноризец Храбар|Чрьноризьца Храбра]]]]
{{Script|Cyrs|Бъıтиє}} 1:1 - 1:8
: 1. {{Script|Cyrs|Въ начѧтоцѣ сътвори Богъ нєбо и зємлѭ}}.
: 2. {{Script|Cyrs|Зємлıа жє бѣашє нєвидима и нєѹстроєна и тьма бѣ врьхѹ бєздьнъı и дѹхъ божии ношаашє сє врьхѹ водъı.}}
: 3. {{Script|Cyrs|И рєчє Богъ: да бѫдєтъ свѣтъ! и бъıстъ свѣтъ.}}
: 4. {{Script|Cyrs|И видѣ Богъ ıако свѣтъ добръ съı и разлѫчи Богъ свѣтъ отъ тьмъı.}}
: 5. {{Script|Cyrs|И нарєчє Богъ свѣтъ дьньмь, а тьмѫ нарєчє ноштьѭ. И бъıстъ вєчєрь и бъıстъ ѹтро, дьнь пръвъıи.}}
: 6. {{Script|Cyrs|И рєчє Богъ: да бѫдєтъ твръдь посрѣдѣ водъı, да разлѫча|ѥтъ водѫ отъ водъı.}}
: 7. {{Script|Cyrs|И сътвори Богъ твръдь и разлѫчи мєждѹ водоѭ подъ твръдьмь бъıвъшєѭ и мєждѹ водоѭ надъ твръдьмь бъıвъшєѭ}}.
: 8. {{Script|Cyrs|И нарєчє Богъ твръдь нєбо. И видѣ Богъ нєбо ıако добро съı. и бъıстъ вєчєрь и бъıстъ ѹтро, дьнь въторъıи.}}
{{Script|Cyrs|ѥваньгєлиє ѥжє отъ Лѹкъı 20:2 - 20:8}}
: 2. {{Script|Cyrs|Рѣшѧ ѥмѹ глаголѧ ıако рьци намъ коѥѭ овластьѭ дѣлаѥши сє или къто ѥстъ дадъıи тєбѣ овласть сьѭ?}}
: 3. {{Script|Cyrs|Иисѹсъ отъвѣштавъ рєчє имъ ıако въпрошѫ васъ слово ѥдьноѥ, то рьцѣтє ми.}}
: 4. {{Script|Cyrs|Cъ нєбєсє ли бѣашє крьштєниє Иоаново или съ чловѣкъ жє?}}
: 5. {{Script|Cyrs|Они жє, мислѧ въ сєбѣ глаголаахѫ ıако рєчємъ ли съ нєбєсє, рєчєтъ жє онъ почьто нє вѣровастє ѥмѹ, рєчємъ ли съ чловѣкъ, народъ вьсь побиѥтъ насъ камєньми вѣроваахѫ бо Иоан пророкъ бѣашє.}}
: 6. {{Script|Cyrs|Tо рѣшѧ ıако нє вѣмъ отъ кѫдѹ}}.
: 7. {{Script|Cyrs|Иисѹсъ рєчє жє имъ ıако нє съкажѫ вамъ коѥѭ овластѭ дѣлаѭ сє.}}
{{Script|Cyrs|ѥваньгєлиє ѥжє отъ Маръка, 14:17 - 14:24}}
: 17. {{Script|Cyrs|Бъıвъши вєчєри приидє Онъ съ обѣма на дєсѧтє.}}
: 18. {{Script|Cyrs|Сѣдѧштємъ имъ и ıадѧштємъ рєчє Иисѹсъ къ нима ıако ѥдьнъ отъ ваю ıадѫштѹ съ мъноѭ, прѣдастъ мѧ}}.
: 19. {{Script|Cyrs|Сътѫжьша сѧ начѧте она ѥдьнъ за ѥдьньмь въпити ıако азъ ли ѥсмь?}}
: 20. {{Script|Cyrs|Он жє отъвѣштавъ рєчє има: ѥдьнъ отъ обѣю на дєсѧтє ѥстъ омочии съ мъноѭ въ солило.}}
: 21. {{Script|Cyrs|Нъ идєтъ съıнъ чловѣчьскъıи ıакожє писано ѥстъ о ѥмь; То горє чловѣкѹ томѹ имьжє прѣдастъ сѧ съıнъ чловѣчьскъıи, добрѣ бъıло би чловѣкѹ томѹ да нє родилъ сѧ}}.
: 22.{{Script|Cyrs|ıадѧштємъ имъ, поимъ Иисѹсъ хлѣбъ и благослови и прѣломи и и рєчє има ıако примита и ıадита, сє ѥстъ тѣло моѥ}}.
: 23. {{Script|Cyrs|И поимъ чашѫ и хвалѫ въздадъ, дастъ има и питє вьси отъ ѥѩ.}}
: 24. {{Script|Cyrs|То рєчє има ıако си ѥстъ кръı моıа завѣта новаѥго проливаѥмаıа за мъногъı.}}
[[Оче наш|{{Script|Cyrs|Отьчє нашь}}]]
Во прилог следуваат две верзии на Оче наш:
{{col-begin}}
{{col-2}}
{{Script|Cyrs|
:Отьчє нашь· ижє ѥси на нєбєсѣхъ ! Да свѧтитъ сѧ имѧ Твоѥ́ ·
:да придєтъ цѣсарьствиѥ Твоѥ́ · да бѫ́дєтъ волꙗ Твоꙗ́ ꙗко на нєбєсє и на ꙁємл҄и;
:хлѣбъ нашь насѫщьнъ даждь намъ дьньсь ·
:и остави намъ длъгꙑ нашѧ ꙗкожє и мꙑ оставлꙗѥмъ длъжьникомъ нашимъ·
:и нє въвєди на́съ въ искоушєниѥ · нъ иꙁбави нꙑ отъ лѫкаваѥго ⁙
:ꙗко твоѥ́ ѥ́стъ цѣсарьствиѥ и сила и слава въ вѣкꙑ ⁙
:Аминь}}
{{col-2}}
[[Податотека:Pater noster cu.PNG|center|Старословенскиот текст на молитвата „Оче наш“ (''Pater Noster'')]]
{{col-end}}
== Поврзано ==
{{ИнтерВики|код=cu|јазик=старословенски}}
{{wikibooks|Old Church Slavonic}}
*[[Црковнословенски јазик]]
* [[Старословенско писмо]]
* [[Глаголица]]
* [[Фонетика на старословенскиот јазик]]
* [[Именски форми во старословенскиот јазик]]
* [[Глаголски форми во старословенскиот јазик]]
== Наводи ==
{{Наводи}}
=== Библиографија ===
* Радмила Угринова-Скаловска, '''Старословенски јазик''', Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, 1997
* Opšta Enciklopedija Larousse (српскохрватско издание), tom 1, „Vuk Karadžić-Interexport“, Beograd, 1971
* [http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/ocsol-0-X.html Центар за Индоевропски студии, Тексашки универзитет] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090917003440/http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/ocsol-0-X.html |date=2009-09-17 }}
== Надворешни врски ==
* [[:cu:Главьна страница|Википедија]] на старословенски
* [http://www.flf.ukim.edu.mk/LinkClick.aspx?fileticket=eg3llm-TSw4%3d&tabid=38&mid=1327 Старословенска читанка] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140703163326/http://flf.ukim.edu.mk/LinkClick.aspx?fileticket=eg3llm-TSw4%3d&tabid=38&mid=1327 |date=2014-07-03 }} од Е. Црвенковска, [[Филолошки факултет „Блаже Конески“ - Скопје]]
* [http://staroslovenski.nubsk.edu.mk/ Македонски старословенски ракописи] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150118061520/http://staroslovenski.nubsk.edu.mk/ |date=2015-01-18 }}, Национална универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“.
* [http://gorazd.org/gulliver/?envLang=en Речник на старословенскиот јазик] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20241004172235/http://gorazd.org/gulliver/?envLang=en |date=2024-10-04 }}
{{Словенски јазици}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Старословенски јазик| ]]
[[Категорија:Историја на македонскиот јазик]]
[[Категорија:Словенски јазици]]
[[Категорија:Флективни јазици]]
[[Категорија:Средновековни јазици]]
[[Категорија:Богослужбени јазици]]
[[Категорија:Мртви јазици во Европа]]
n6ayigvou4xtqfx607u71ltpw0p5x9i
Европска економска заедница
0
15583
5608689
5522056
2026-08-12T21:58:35Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608689
wikitext
text/x-wiki
'''Европска економска заедница''' ('''ЕЕЗ''') — [[европска]] економска организација што ја сочинувале 6 земји од [[Западна Европа]] — [[Франција]], [[Западна Германија]], [[Италија]], [[Белгија]], [[Холандија]] и [[Луксембург]]. Настанала во 1957 г. кога овие шест земји ги ратификувале [[Договорот од Рим|Римските договори]]<ref>[http://www.ena.lu/ Historical events: The establishment of the EEC and Euratom], European NAvigator (ENA)</ref>, а престанала да постои во 1967 г. кога се обединила со [[Европска заедница за јаглен и челик|Европската заедница за јаглен и челик]] и [[Европска заедница за атомска енергија|Европската заедница за атомска енергија]], што претставувало почеток на Европската заедница.
Основни цели на оваа организација биле изградбата на заеднички [[пазар]] врз основа на [[царина|царинска]] унија, односно решавање на сите економски препреки, координирање на стопанската политика и подигање на [[животен стандард|животниот стандард]] во рамките на Заедницата.
== Историја ==
{{вики}}
Откако во 1954 година пропаднаа амбициозните планови за една Европска одбранбена заедница - а со тоа и за една Европска политичка заедница - значи за една наднационална соработка во високополитичка и сензибилна област, се постави прашањето „што сега“? Во оваа ситуација, владите од земјите на Бенелукс приложија предлози за понатамошни чекори за интеграција, коишто беа сконцентрирани на економската област.
Кон средината на 1955 година, на една конференција во Месина, предлозите на земјите на Бенелукс беа многу позитивно примени од страна на министрите за надворешни работи на земјите-членки на ЕЗЈЧ (Европската заедница за јаглен и челик). Беше поставена комисија од претставници на влади под претседателство на белгискиот министер за надворешни работи Пол-Хенри Спаак, којашто требаше да изработи извештај, а на преговорите ја покани и Велика Британија, но таа се повлече во ноември 1955 година, не гледајќи можности за реализација на нејзините претстави за слободна трговска зона.
Сепак - извештајот, кој беше приложен во април 1956 година, претставуваше темел за преговорите што се одржуваа во текот на годината и на кои, понекогаш со многу мака, требаше да биде најдено израмнување на интересите, посебно меѓу Германија и Франција. На крајот, сепак, беше постигната согласност и договорите за основање една Европска економска заедница (ЕЕЗ) и Европска атомска заедница (ЕАЗ) беа потпишани од страна на шесте држави-членки на ЕЗЈЧ на 25 март 1957 година во Рим - поради што договорите го носат името Римски договори, коишто стапија во сила од 1 јануари 1958 година.
Во преден план стоеше целта за создавање заеднички пазар, значи, за потполно отстранување на трговските рампи помеѓу земјите-учеснички, во што функционално принудувачи спаѓаа заедничка надворешна царина и заедничка трговска политика. Токму со тоа се занимаваше и преовладувачкото мнозинство на одредбите од договорот. Затоа, пак, во навистина општа форма останаа упатствата за координирање на економската и монетарната политика, како и за други области, како на пример аграрната, сообраќајната или одредени аспекти на социјалната политика.
Ако договорот го споредиме со уставот на еден национален политички систем, ќе добиеме една потполно поинаква ситуација. Додека во уставите на националните политички системи едвај може да се најде нешто за политики или поединечни области, таквите одредби го сочинуваат јадрото на ЕЕЗ-договорот. Се разбира дека тој содржи и класични уставни одредби, и тоа таму, каде што станува збор за создавање на институционални структури на новата Заедница и за меѓусебниот однос на органите.
Дека како основа за изработка на оваа институционална рамка служеше ЕЗЈЧ-договорот, се покажа во фактот дека беше преземено именувањето на три од органите (Совет на министри, Собрание, Врховен суд). Наместо Високата управа, беше основана една комисија, која требаше да биде иницијатор за заедничка политика и за нејзино спроведување, а освен тоа поседуваше и неколку други сопствени компетенции. Во односот помеѓу Комисијата и Советот на министри можеше да се востанови, во споредба со ЕЗЈЧ, едно видно поместување на компетенциите на Советот а со тоа и на државите-членки.
== Дефинирање на Заедничкиот Пазар ==
Многу од политиките на ЕУ на еден или друг начин се поврзани со развојот и одржувањето на еден делотворен единствен пазар. Значителни напори се вложени за создавање на хармонизирани стандарди - кои се создадени за да донесат економска корист преку создавање на поголеми и поефикасни пазари.
Моќта на Единствениот пазар зафаќа и надвор од границите на [[ЕУ]], зашто за да се продава во рамките на ЕУ, корисно е прилагодувањето на нејзините стандарди. Штом фабриките, земјоделците и трговците од некоја земја која не е членка на ЕУ се прилагодат кон стандардите на ЕУ, многу од трошоците за приклучување кон Унијата веќе се намалени. До оваа точка, хармонизирањето на домашното законодавство со цел станување на полноправна членка е релативно безболно и може да создаде поголемо богатство преку елиминирањето на царинските трошоци.
Единствениот пазар има како интерни така и надворешни аспекти.
== Внатрешна Политика ==
* Слободна трговија на стоки и услуги помеѓу државите членки (цел која е понатаму проширена врз трите од четирите држави членки на ЕФТА преку Европската економска област (ЕЕА).
* Заедничко право за конкуренција што ги контролира активностите против конкурентноста на компаниите (преку законот против трустовите и контролата на спојувањето) и на државите членки (преку режимот на државна помош).
* Шенгенски договор што овозможи отстранување на внатрешните гранични контроли и хармонизација на надворешните контроли помеѓу неговите држави членки. Тој ги исклучува Британија и Ирска, кои имаат дерогации, но ги вклучува Норвешка и Исланд, кои не се членки на ЕУ. Исто така, Швајцарија преку референдум во 2005 гласаше да стане дел од Шенгенската зона.
* Слобода за граѓаните од нејзините држави членки да живеат и да работат каде било во ЕУ, ако можат да се издржуваат (исто така проширено врз членките на ЕЕА).
* Слободно движење на капиталот помеѓу државите членки на ЕУ (и на ЕЕА).
* Хармонизација на владините регулативи, корпорациското право и регистрирањето на заштитни марки.
* Единствена валута, евро (без Британија и Данска, кои имаат дерогативи). Шведска, иако нема донесено посебна клаузула за истапување, не е членка на Механизмот за курсна размена 2, доброволно исклучувајќи се себеси од монетарниот сојуз.
* Голем број еколошки политики координирана преку ЕУ.
* Заедничка аграрна политика и Заедничка рибарска политика.
* Заеднички систем на индиректно оданочување, ДДВ, како и заеднички царини на разни производи.
* Обезбедување парични средства за развојот на недоволно развиените региони (структурни и кохезиски фондови).
== Надворешна Политика ==
* Заедничка тарифа на надворешните царини и заедничка позиција во меѓународните трговски преговори.
* Обезбедување парични средства за програмите во земјите кандидати и во останатите источноевропски земји, како и за помош во многу земји во развој, преку своите ФАРЕ и ТАЦИС програми.
== Значење на пазарот за земјите членки и нивната економија ==
[[Податотека:Evra.jpg|right|thumb|210px|Евро монети]]
ЕУ претставува е најголема економска заедница во светот со 12,165,150 милиони евра [[Бруто-домашен производ|БДП]] во 2009 година<ref>[http://www.gfmag.com/gdp-data-country-reports/631-the-european-union-gdp-economic-report.html#axzz1OYfz3fCz '''European Union Economic Report''': GDP data and GDP forecasts; economic, financial and trade information; EU and population overview], Global Finance</ref>. Крајната политичка цел на зедничкиот пазар е создавање на нов глобален економски играч покрај Америка, Кина а во последно време повторно и Русија. Во евро-жаргонот, често овие челни компании кои најмногу профитираат од заедничкиот пазар се нарекуваат „европските шампиони“.Од логиката на либерализација во рамките на Унијата може да се извлече реториката која ги велича доблестите на „европските шампиони“—фирми кои оперираат преку европските граници и можат да бидат клучни глобални конкуренти. Според едно размислување во Брисел, таканаречените европски шампиони треба да ја поткрепат амбицијата на ЕУ да стане главен економски играч во светската економија—најважната мисија изнесена во Лисабонската агенда. Веќе неколку децении водечките земји-членки на ЕУ се обидуваа да ја достигнат маестралноста на американските и јапонските фирми, а понатамошниот развој на Унијата требаше да оди во овој правец. Во последнава деценија ова соперништво доби дополнителна димензија како резултат на економскиот пораст на Кина, Индија и другите азиски земји.
Меѓутоа, неодамнешните настани кои се случија во ЕУ не се вклопуваат во концептуалната рамка опишана погоре; наместо тоа, тие се судираат со логиката на единствен пазар. На пример, највлијателните земји во Унијата користат разни средства за го задржат приматот на домашниот капитал во банкарството, јавните услуги и другите сектори за кои се смета дека имаат нацонална стратешка важност.
== Инструменти на заедничкиот пазар ==
Како еден од најмоќните и највлијателни инструменти на Европската Унија која ќе гарантира развој и оддржливост на заедничкиот пазар е [[Европска инвестициона банка|Европската Инвестициона Банка]]. Создавањето на ЕИБ беше дел од основачкиот договор на Европската економска заедница, [[Договорот од Рим|Римскиот договор]] од 1957. ЕИБ мораше да се осигура дека растот нема да се концентрира околу областите што напредуваа додека назадните области (како италијанскиот Мецоџорно) да заостануваат. Некои држави-членки не беа спремни да ја создадат ЕИБ кога институција со слични задачи веќе постоеше: Светската банка. Сепак, политичкиот мотив да се основа институција покрај американски доминантната Светска банка, во опоравена Европа се покажа посилен. Досега ЕИБ е најголема од мултилатералните банки за развој, вредноста на одобрените заеми се зголеми од 35 милијарди евра во 1999 до 41 милијарда евра во 2000 година со тоа надминувајќи ја финансиската големина на Светската банка. Основна задача на ЕИБ е да придонесе во развојот на заедничкиот пазар на Европската унија. За таа цел, одобрува долгорочни заеми и гаранции. Дваесет проценти од заемите на ЕИБ ги сочинуваат т.н глобални заеми. Ова се заеми преку посредници, обично национални или локални банки, наменети за мали и средни претпријатија. Основна задача на ЕИБ е да придонесе во развојот на заедничкиот пазар на Европската унија. За таа цел, одобрува долгорочни заеми и гаранции. Дваесет проценти од заемите на ЕИБ ги сочинуваат т.н глобални заеми. Ова се заеми преку посредници, обично национални или локални банки, наменети за мали и средни претпријатија.
== Надворешни врски ==
* [http://www.ena.lu?lang=2&doc=18771 Текстот на договорот со кој се воспоставува Европската економска заедница] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110607142308/http://www.ena.lu/?lang=2&doc=18771 |date=2011-06-07 }}
* [http://www.europedia.moussis.eu Europedia: Guide to European policies and legislation] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181016211903/http://www.europedia.moussis.eu/ |date=2018-10-16 }}
==Наводи==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Историја на Европската Унија]]
[[Категорија:Држави и територии настанати во 1958 година]]
8whckt48j4znz90sg9wmohyiwkw8t7r
Дефиниција на планета
0
16337
5608579
5597156
2026-08-12T14:54:42Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608579
wikitext
text/x-wiki
{{Quote box
| title = Дефиниција за планета во Сончевиот Систем<br />според [[Меѓународен астрономски сојуз|Меѓународниот астрономски сојуз]]<ref>{{наведени вести|url=http://www.iau.org/static/resolutions/Resolution_GA26-5-6.pdf|title=IAU 2006 General Assembly: Resolutions 5 and 6|date=24 август 2006|publisher=IAU|access-date=23 јуни 2009|archive-date=2009-06-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20090620102000/http://www.iau.org/static/resolutions/Resolution_GA26-5-6.pdf|url-status=dead}}</ref>
| quote = {{ordered list|
Телото кружи во [[орбита]] околу Сонцето|
Телото има доволна маса за самогравитацијата да може ги совладее крутотелесните сили, така што ќе добие [[хидростатичка рамнотежа|хидростатички урамнотежен]] облик (речиси округол)|
Телото го има орбитална надмоќ во неговата орбита}}
| width = 375px
}}
'''Дефиницијата за ''планета''''' — широк опсег на [[Астрономско тело|небесни тела]]. Грчките астрономи го користеле поимот ''астерес планетај'' (ἀστέρες πλανῆται), „''ѕвезди скитници''“, за објекти слични на ѕвезди кои очигледно се движеле над небото. Во текот на милениумите, терминот вклучувал различни објекти, од [[Сонце]]то и [[Месечина]]та до [[Природен сателит|сателити]] и [[астероид]]и.
Во современата астрономија, постојат две основни концепции за терминот „планета“. Занемарувајќи ги често неконзистентните технички детали, тие се дали астрономското тело ''динамички доминира'' во неговиот регион (т.е. дали ја контролира судбината на другите помали тела во негова близина) или дали е во ''хидростатичка рамнотежа'' (т.е. дали изгледа тркалезно). Овие може да се одликуваат како дефиниција за динамичка доминација и геофизичка дефиниција.
Прашањето за јасна дефиниција за ''планетата'' дошла до израз во јануари [[2005]] година со откривањето на [[Заднептунец|заднептунскиот објект]] [[Ерида (џуџеста планета)|Ерида]], тело помасивно од најмалата тогаш прифатена планета, [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]]. Во својот одговор од август 2006 година, [[Меѓународен астрономски сојуз|Меѓународниот астрономски сојуз]] (МАС), признаена од астрономите како светско тело одговорно за решавање на прашањата за номенклатурата, ја објавила својата одлука за ова прашање за време на состанокот во [[Прага]]. Оваа дефиниција, која се однесува само на [[Сончевиот Систем]] (иако вонсончевите планети биле опфатени во 2003 година), вели дека „[[планета]]“ е небесно тело кое: (а) е во [[орбита]] околу [[Сонце]]то, (б) има доволна маса за неговата сопствена [[гравитација]] за да ги победи силите на кружно тело, така што зазема [[хидростатичка рамнотежа]] (речиси округол) облик и (в) го има исчистено соседството околу својата орбита.
Според оваа формализирана дефиниција, [[Плутон]] и другите [[заднептунски објекти]] не се квалификуваат како планети. Одлуката на [[Меѓународен астрономски сојуз|МАС]] не ги решила сите контроверзии, и додека многу астрономи ја прифатиле, некои планетарни научници целосно ја отфрлиле, предлагајќи наместо тоа геофизичка или слична дефиниција.
== Историја ==
=== Планети во антиката ===
[[Податотека:Platon-2.jpg|мини| Филозофот [[Платон]]]]
Додека знаењето за планетите е пред историјата и е заедничко за повеќето цивилизации, зборот ''планета'' датира од [[Стара Грција]]. Повеќето Грци верувале дека Земјата е неподвижна и во центарот на универзумот во согласност со [[Геоцентричен модел|геоцентричниот модел]] и дека објектите на небото, а всушност и самото небо, се вртат околу неа (исклучок бил [[Аристарх од Самос]], кој предложил рана верзија на [[хелиоцентризам]]). Грчките астрономи го користеле терминот ''asteres planetai'' (ἀστέρες πλανῆται), „ѕвезди-скитници“,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.m-w.com/dictionary/planet|title=Definition of planet|publisher=Merriam-Webster OnLine|accessdate=July 23, 2007}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wordsources.info/words-mod-planets.html|title=Words For Our Modern Age: Especially words derived from Latin and Greek sources|publisher=Wordsources.info|accessdate=July 23, 2007}}</ref> да ги опишат оние ѕвездени светла на небесата што се движеле во текот на годината, за разлика од ''asteres aplaneis'' (ἀστέρες ἀπλανεῖς), „неподвижните ѕвезди“, кои останале неподвижни релативно една на друга. Петте тела кои моментално се нарекуваат „планети“ и кои им биле познати на Грците биле оние видливи со голо око: [[Меркур (планета)|Меркур]], [[Венера (планета)|Венера]], [[Марс (планета)|Марс]], [[Јупитер]] и [[Сатурн (планета)|Сатурн]].
Грчко-римската космологија вообичаено се смета за седум планети, а меѓу нив се вбројуваат Сонцето и Месечината (како што е случајот во современата [[Планетите во астрологијата|астрологија]]); сепак, има одредена нејасност во таа точка, бидејќи многу древни астрономи ги разликувале петте планети слични на ѕвезди од Сонцето и Месечината. Како што забележал германскиот натуралист од [[19 век]] [[Александар фон Хумболт]] во своето дело ''Космос'',<blockquote>Од седумте космички тела кои, според нивните постојано различни релативни позиции и растојанија, уште од најоддалечените антички времиња се разликуваат од „незалутаните топчиња“ на небото на „фиксираните ѕвезди“, кои по сета разумна појава ги зачувуваат своите релативни позиции, само пет - Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн - носат изглед на ѕвезди - „''cinque stellas errantes''“ - додека Сонцето и Месечината, од големината на нивните дискови, нивната важност за човекот и местото кои им биле доделени во митолошките системи, биле класифицирани одделно.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/cosmosasketchap00humbgoog|title=Cosmos: A Sketch of a Physical Description of the Universe|last=Alexander von Humboldt|work=digitised 2006|publisher=H.G. Bohn|year=1849|isbn=978-0-8018-5503-0|page=[https://archive.org/details/cosmosasketchap00humbgoog/page/n337 297]|access-date=2007-07-23}}</ref></blockquote>
[[Податотека:Cellarius_ptolemaic_system_c2.jpg|лево|мини| Планетите пред прифаќањето на [[хелиоцентризам|хелиоцентричниот модел]]]]
Во неговиот ''[[Тимај (дијалог)|Тимај]]'', напишан во приближно 360 п.н.е., [[Платон]] ги споменува „''Сонцето и Месечината и пет други ѕвезди, кои се нарекуваат планети''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://classics.mit.edu/Plato/timaeus.html|title=Timaeus by Plato|work=The Internet Classics|accessdate=February 22, 2007|archive-date=2012-05-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20120501013742/http://classics.mit.edu/Plato/timaeus.html|url-status=dead}}</ref> Неговиот ученик [[Аристотел]] прави слична разлика во неговиот ''[[На небесата]]'' : „Движењата на сонцето и месечината се помали од оние на некои планети“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://ebooks.adelaide.edu.au/a/aristotle/heavens/book2.html|title=On the Heavens by Aristotle, Translated by J. L. Stocks, volume II|year=2004|work=University of Adelaide Library|accessdate=February 24, 2007|archive-date=2008-08-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20080823061709/http://ebooks.adelaide.edu.au/a/aristotle/heavens/book2.html|url-status=dead}}</ref> Во неговите ''Феномени'', во кој се подготвува астрономска расправа напишана од филозофот Евдокс во приближно 350 п.н.е.,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.geocities.com/astrologysources/classicalgreece/phaenomena/index.htm|title=Phaenomena Book I — ARATUS of SOLI|archive-url=https://web.archive.org/web/20050901044449/http://www.geocities.com/astrologysources/classicalgreece/phaenomena/index.htm|archive-date=September 1, 2005|accessdate=June 16, 2007}}</ref> поетот Аратус ги опишува „оние пет други орби, кои се мешаат со [соѕвездијата] и тркалото талка на секоја страна од дванаесетте фигури на Зодијакот“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theoi.com/Text/AratusPhaenomena.html|title=ARATUS, PHAENOMENA|last=A. W. & G. R. Mair (translators)|work=theoi.com|accessdate=June 16, 2007}}</ref>
Во неговиот ''Алмагест'' напишан во 2 век, [[Клавдиј Птоломеј|Птоломеј]] се однесува на „Сонцето, Месечината и петте планети“.<ref>{{Наведена книга|title=The Almagest by Ptolemy|last=R. Gatesby Taliaterro (trans.)|publisher=University of Chicago Press|year=1952|page=270}}</ref> [[Гај Јулиј Хигин|Хигин]] експлицитно ги спомнува „петте ѕвезди кои многумина ги нарекоа скитници, а кои Грците ги нарекуваат Планета“.<ref name="planeta">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theoi.com/Titan/AstraPlaneta.html|title=Astra Planeta|last=theoi.com|accessdate=February 25, 2007}}</ref> Марко Манилиј, латински писател кој живеел во времето на [[Октавијан Август|Цезар Август]] и чија поема ''Astronomica'' се смета за еден од главните текстови за современата [[астрологија]], вели: „Сега [[дудекатеморија]]та е поделена на пет дела, бидејќи толку многу се ѕвездите наречени скитници кои со минлива светлина светат на небото“.<ref>{{Наведена книга|title=Marcus Manilius: Astronomica|last=GP Goold (trans.)|publisher=Harvard University Press|year=1977|page=141}}</ref>
Единствениот поглед на седумте планети се наоѓа во ''Сонот на Сципион'' од [[Цицерон]], напишан некаде околу 53 п.н.е., каде духот на [[Скипион Африканецот|Сципион Африканецот]] прокламира: „Седум од овие сфери ги содржат планетите, по една планета во секоја сфера, кои сите се движат спротивно. до движењето на небото“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wsu.edu/~dee/ROME/SCIPIO.HTM|title=The Dream of Scipio|last=Cicero|year=1996|work=Roman Philosophy|others=Richard Hooker (translator)|archive-url=https://web.archive.org/web/20070703203835/http://www.wsu.edu/~dee/ROME/SCIPIO.HTM|archive-date=July 3, 2007|accessdate=June 16, 2007}}</ref> Во неговата ''Природна историја'', напишана во 77 н.е., [[Плиниј Постариот]] се осврнува на „''седумте ѕвезди, кои поради нивното движење ги нарекуваме планети, иако ниту една ѕвезда не талка помалку од нив''“.<ref>{{Наведена книга|title=Natural History vol 1|last=IH Rackham|publisher=William Heinemann Ltd.|year=1938|page=177, viii}}</ref> Нон, грчкиот поет од [[5 век]], вели во својата ''Дионисијака'': „''Имам пророштва за историјата на седум плочи, а плочите ги носат имињата на седумте планети''“.
=== Планети во средниот век ===
[[Податотека:John_Gower_world_Vox_Clamantis.jpg|мини|Џон Говер]]
Средновековните и ренесансните писатели генерално ја прифатиле идејата за седум планети. Стандардниот средновековен вовед во астрономијата, ''De Sphaera'' од Јоан Сакробоско ги вклучува Сонцето и Месечината меѓу планетите,<ref>Sacrobosco, "On the Sphere", in Edward Grant, ed. ''A Source Book in Medieval Science,'' (Cambridge: Harvard University Press, 1974), p. 450. "every planet except the sun has an epicycle."</ref> понапредната ''Theorica planetarum'' ја претставува „''теоријата на седумте планети''“. Во својата ''Confessio Amantis'', поетот од 14 век Џон Говер, осврнувајќи се на врската на планетите со алхемискиот занает, пишува: „''Од планетите Златото е навалено кон Моната''“, што покажува дека Сонцето и Месечината биле планети.<ref>{{Наведено списание|last=P. Heather|year=1943|title=The Seven Planets|journal=Folklore|volume=54|issue=3|pages=338–361|doi=10.1080/0015587x.1943.9717687}}</ref> Дури и [[Никола Коперник]], кој го отфрлил геоцентричниот модел, бил амбивалентен во однос на тоа дали Сонцето и Месечината се планети. Во неговиот ''De Revolutionibus'', Коперник јасно ги одвојува „сонцето, месечината, планетите и ѕвездите“;<ref name="koper">{{Наведена мрежна страница|url=http://webexhibits.org/calendars/year-text-Copernicus.html|title=The text of Nicholas Copernicus' De Revolutionibus (On the Revolutions), 1543 C.E.|last=Edward Rosen (trans.)|work=Calendars Through the Ages|accessdate=February 28, 2007|archive-date=2015-03-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20150306173547/http://www.webexhibits.org/calendars/year-text-Copernicus.html|url-status=dead}}</ref> сепак, во своето ''De revolutionibus orbium coelestium'', Коперник се осврнува на „''движењето на сонцето и месечината... и на петте други планети''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bartleby.com/39/12.html|title=Dedication of the Revolutions of the Heavenly Bodies to Pope Paul III|last=Nicolaus Copernicus|work=The Harvard Classics. 1909–14|accessdate=February 23, 2007}}</ref>
=== Земја ===
[[Податотека:Nikolaus_Kopernikus.jpg|мини|Никола Коперник]]
На крајот, кога хелиоцентричниот модел на Коперник бил прифатен над геоцентричниот, Земјата била ставена меѓу планетите и Сонцето и Месечината биле прекласифицирани, што наложувало концептуална револуција во разбирањето на планетите. Како што забележал историчарот [[Томас Семјуел Кун|Томас Кун]] во својата книга, ''Структурата на научните револуции'':<ref>Thomas S. Kuhn, (1962) ''The Structure of Scientific Revolutions'', 1st. ed., (Chicago: University of Chicago Press), pp. 115, 128–9.</ref><blockquote>Коперниканците кои го негирале нејзиниот традиционален наслов „планета“ на сонцето... го менуваа значењето на „планета“ така што таа ќе продолжи да прави корисни разлики во свет каде што сите небесни тела... се гледаа поинаку од начинот на кој што беа гледани претходно... Гледајќи во Месечината, оној што го преобратил коперниканизмот... вели: „Еднаш ја сфатив Месечината да биде (или ја видов Месечината како) планета, но бев во заблуда“.</blockquote>Коперник ја означува Земјата како планета во ''De Revolutionibus'' кога вели: „''Имајќи ги претпоставките за движењата што и ги припишувам на Земјата, со долго и интензивно проучување конечно открив дека ако движењата на другите планети се во корелација со [[Земјината орбита]]''...“ [[Галилео Галилеј|Галилео,]] исто така, тврдел дека: „''Земјата, не помалку од Месечината или која било друга планета, треба да се брои меѓу природните тела што се движат кружно''“.<ref name="gal">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.webexhibits.org/calendars/year-text-Galileo.html|title=Dialogue Concerning the Two Chief World Systems|work=Calendars Through the Ages|accessdate=June 14, 2008|archive-date=2012-04-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20120419064258/http://www.webexhibits.org/calendars/year-text-Galileo.html|url-status=dead}}</ref>
=== Современи планети ===
[[Податотека:William_Herschel01.jpg|мини| [[Вилијам Хершел]], откривач на Уран]]
Во [[1781]] година, астрономот [[Вилијам Хершел]] го набљудувал небото и она што го пронашол го нарекол [[комета]] во соѕвездието [[Бик (соѕвездие)|Бик]]. За разлика од ѕвездите, кои останале само точки на светлина дури и при големо зголемување, големината на овој објект се зголемила пропорционално. Дека овој чуден објект можеби е планета едноставно не му паднало на памет на самиот Хершел; петте планети надвор од Земјата биле дел од замислата на човештвото за универзумот уште од антиката. Бидејќи астероидите допрва требало да бидат откриени, кометите биле единствените подвижни објекти кои се очекувало да се најдат во [[телескоп]]от.<ref name="ken">
{{Наведена книга|title=Planet Quest: The Epic Discovery of Alien Solar Systems|last=Croswell, Ken|publisher=Oxford University Press|year=1999|isbn=978-0-19-288083-3|pages=48, 66}}</ref> Меѓутоа, за разлика од кометата, орбитата на овој објект била речиси кружна и во рамките на еклиптичката рамнина. Пред Хершел да го објави своето откритие за својата „комета“, неговиот колега, британскиот астроном [[Невил Маскелин]], му напишал, велејќи: „''Не знам како да ја наречам.'' ''Веројатно е дека станува збор за обична планета која се движи во орбита речиси кружна до Сонцето како и комета која се движи во многу ексцентрична елипса. Сè уште не сум видел никаква кома или опашка кон неа''.“ <ref>{{Наведена книга|title=William Herschel: Astronomer and Musician of 19 New King Street, Bath|last=Patrick Moore|publisher=PME Erwood|year=1981|isbn=978-0-907322-06-1|page=8}}</ref> „Кометата“ исто така била многу далеку, премногу далеку за да биде обична комета. На крајот таа била препознаена како седма планета и именувана како [[Уран (планета)|Уран]] по таткото на [[Сатурн]].
Гравитациски предизвикани неправилности во набљудуваната орбита на [[Уран]] на крајот довеле до откривање на [[Нептун]] во [[1846]] година, а претпоставените неправилности во орбитата на Нептун последователно довеле до пребарување кое не го нашло вознемирувачкиот објект (подоцна било откриено дека е математички артефакт предизвикан од масата на Нептун), но било пронајдено ново тело, познато како [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]] во 1930 година. Првично се верувало дека е приближно со масата на Земјата, набљудувањето постепено ја намалувало проценетата маса на Плутон сè додека не било откриено дека е премногу мала за воопшто да влијае на орбитата на [[Нептун]]. Во 1989 година, [[Војаџер 2]] утврдил дека неправилностите се должат на преценување на масата на Нептун.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://kencroswell.com/HopesFadeInHuntForPlanetX.html|title=Hopes Fade in hunt for Planet X|last=Ken Croswell|year=1993|accessdate=November 4, 2007}}</ref>
=== Сателити ===
[[Податотека:Galileo.arp.300pix.jpg|мини|Галилео Галилеј]]
Кога Коперник ја сместил Земјата меѓу планетите, тој исто така ја поставил Месечината во орбитата околу Земјата, со што Месечината станала првиот [[природен сателит]] кој бил идентификуван. Кога [[Галилео Галилеј|Галилео]] ги открил своите четири [[Галилееви месечини|сателити]] на [[Јупитер]] во [[1610]] година, тие му дале тежина на аргументот на Коперник, бидејќи ако другите планети би можеле да имаат сателити, тогаш и Земјата би можела. Сепак, останала одредена забуна за тоа дали овие објекти се „планети“; Галилео ги нарекол како „''четири планети кои летаат околу ѕвездата на Јупитер во нееднакви интервали и периоди со чудесна брзина''“.<ref>{{Наведена книга|title=Siderius Nuncius|last=Galileo Galilei|publisher=University of Chicago Press|others=Albert van Helden|year=1989|page=26}}</ref> Слично на тоа, [[Кристијан Хајгенс|Кристиан Хајгенс]], по откривањето на најголемата месечина на Сатурн, [[Титан (месечина)|Титан]] во 1655 година, употребил многу термини за да ја опише, вклучително и „планет“ (планета), „стела“ (ѕвезда), „луна“ (месечина) и посовремениот „сателит“. (придружник).<ref>{{Наведена книга|title=Systema Saturnium: Sive de Causis Miradorum Saturni Phaenomenon, et comite ejus Planeta Novo|last=Christiani Hugenii (Christiaan Huygens)|publisher=Adriani Vlacq|year=1659|pages=1–50}}</ref> [[Џовани Доменико Касини|Џовани Касини]], објавувајќи го своето откритие на Сатурновите месечини [[Јапет (месечина)|Јапет]] и [[Реја (месечина)|Реја]] во 1671 и 1672 година, ги опишал како ''Nouvelles Planetes autour de Saturne'' („Нови планети околу Сатурн“).<ref>{{Наведена книга|title=Decouverte de deux Nouvelles Planetes autour de Saturne|last=Giovanni Cassini|publisher=Sabastien Mabre-Craniusy|year=1673|pages=6–14}}</ref> Меѓутоа, кога „''Journal de Scavans''“ го објавил откритието на Касини на две нови сатурнски месечини ([[Диона (месечина)|Диона]] и [[Тетида (месечина)|Тетис]]) во [[1686]] година, тој ги нарекол строго како „сателити“, иако понекогаш Сатурн била наречена како „примарна планета“.<ref name="Cassini1686–1692">{{Наведено списание|last=Cassini|first=G. D.|author-link=Giovanni Domenico Cassini|year=1686–1692|title=An Extract of the Journal Des Scavans. Of April 22 st. N. 1686. Giving an Account of Two New Satellites of Saturn, Discovered Lately by Mr. Cassini at the Royal Observatory at Paris|journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London|volume=16|issue=179–191|pages=79–85|bibcode=1686RSPT...16...79C|doi=10.1098/rstl.1686.0013|jstor=101844|doi-access=free}}</ref> Кога [[Вилијам Хершел]] го објавил своето откритие на два објекти во орбитата околу [[Уран]] во 1787 година ([[Титанија (месечина)|Титанија]] и [[Оберон (месечина)|Оберон]], тој ги нарекол „сателити“ и „секундарни планети“.<ref>{{Наведена книга|title=An Account of the Discovery of Two Satellites Around the Georgian Planet. Read at the Royal Society|last=William Herschel|publisher=J. Nichols|year=1787|pages=1–4}}</ref> Сите последователни извештаи за откритија на природни сателити го користеле исклучиво терминот „сателит“,<ref>See primary citations in Timeline of discovery of Solar System planets and their moons</ref> иако книгата „''Илустрираната астрономија на Смит''“ од [[1868]] година ги нарекува сателитите како „''секундарни планети''“.<ref name="smith">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/smithsillustrat00smitgoog|title=Smith's Illustrated Astronomy|last=Smith|first=Asa|publisher=Nichols & Hall|year=1868|page=[https://archive.org/details/smithsillustrat00smitgoog/page/n27 23]|quote=secondary planet Herschel.}}</ref>
=== Мали планети ===
[[Податотека:Giuseppe_Piazzi.jpg|мини|[[Џузепе Пјаци]], откривач на Церера]]
Еден од неочекуваните резултати на откривањето на Уран од страна на [[Вилијам Хершел]] било тоа што се сметало дека го потврдува Бодеовиот закон, математичка функција која ја генерира големината на големата полуоска на планетарните [[Орбита|орбити]]. Астрономите го сметале „законот“ за бесмислена случајност, но Уран паднал на речиси точното растојание што го предвидел законот. Со оглед на тоа што Бодеовиот закон предвидел и тело меѓу [[Марс]] и [[Јупитер]] кое во тој момент не било забележано, астрономите го свртеле своето внимание кон тој регион со надеж дека можеби повторно ќе се оправда. Конечно, во 1801 година, астрономот [[Џузепе Пјаци]] пронашол минијатурен нов свет, [[Церера (џуџеста планета)|Церера]], која лежи токму на вистинската точка во вселената. Објектот бил поздравен како нова планета.<ref name="Hilton">{{Наведена мрежна страница|url=http://sd-www.jhuapl.edu/weaver_projects/GPD/Contributed_Talks/hilton_gpd_poster.pdf|title=When did asteroids become minor planets?|last=Hilton, James L.|work=U.S. Naval Observatory|accessdate=May 25, 2006}}</ref>
Потоа, во 1802 година, [[Хајнрих Вилхелм Олберс|Хајнрих Олберс]] ја открил [[2 Палада|Палада]], втора „планета“ на приближно исто растојание од [[Сонцето]] како Церера. Тоа што две планети би можеле да заземаат иста орбита било навреда за вековното размислување; дури и [[Вилијам Шекспир|Шекспир]] ја исмејувал идејата („''Две ѕвезди не го задржуваат своето движење во една сфера''“).<ref>{{Наведена книга|title=King Henry the Fourth Part One in The Globe Illustrated Shakespeare: The Complete Works Annotated|last=William Shakespeare|publisher=Granercy Books|year=1979|page=559}}</ref> И покрај тоа, во [[1804]] година, друг свет, [[3 Јунона|Јунона]], бил откриен во слична орбита. Во 1807 година, Олберс открил четврти објект, [[4 Веста|Веста]], на слично орбитално растојание.
Хершел предложил на овие четири света да им се даде своја посебна класификација, [[астероид]]и (што значи „''ѕвездести''“ бидејќи тие биле премногу мали за нивните дискови да се разрешат и на тој начин личеле на [[Ѕвезда|ѕвезди]]), иако повеќето астрономи претпочитале да ги нарекуваат планети. Оваа концепција била вкоренета со фактот дека, поради тешкотијата да се разликуваат астероидите од сè уште неоткриени ѕвезди, тие четири останале единствените астероиди познати до [[1845]] година.<ref name="18planets">{{Наведена мрежна страница|url=http://spaceweather.com/swpod2006/13sep06/Pollock1.jpg|title=The Planet Hygea|year=1849|work=spaceweather.com|accessdate=June 24, 2008}}</ref><ref name="police">{{Наведено списание|last=Cooper|first=Keith|date=June 2007|title=Call the Police! The story behind the discovery of the asteroids|journal=Astronomy Now|volume=21|issue=6|pages=60–61}}</ref> Научните учебници во 1828 година, по смртта на Хершел, сè уште ги нумерирале астероидите меѓу планетите.<ref name="Hilton" /> Со доаѓањето на повеќе рафинирани ѕвездени карти, потрагата по астероиди продолжила, а петтиот и шестиот биле откриени од [[Карл Лудвиг Хенке]] во 1845 и 1847 година.<ref name="police" /> До [[1851]] година бројот на астероиди се зголемил на 15, а бил усвоен нов метод за нивна класификација, со ставање број пред нивните имиња по редослед на откривање, што ненамерно ги става во нивната посебна категорија. Церера станала „(1) Церера“, Палада станала „(2) Палада“ итн. До 1860-тите, бројот на познати астероиди се зголемил на над сто, а опсерваториите во [[Европа]] и [[САД]] почнале да ги нарекуваат колективно како „[[Мала планета|мали планети]] “ или иако на првите четири астероиди им требало подолго време да бидат групирани како такви.<ref name="Hilton" /> До денес, „[[мала планета]]“ останува официјална ознака за сите мали тела во орбитата околу Сонцето, а секое ново откритие е соодветно нумерирано во [[Список на астероиди|Каталогот за мали планети]] на [[МАС]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.minorplanetcenter.org/iau/MPCORB.html|title=The MPC Orbit (MPCORB) Database|accessdate=October 15, 2007}}</ref>
=== Плутон ===
[[Податотека:Clyde_Tombaugh_image.jpg|мини|Клајд Томбо, откривач на Плутон]]
Долгиот пат од планетарноста до преиспитувањето што го поминала [[Церера (џуџеста планета)|Церера]] е отсликана во приказната за [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]], која била именувана за планета веднаш по нејзиното откривање од страна на [[Клајд Томбау|Клајд Томбо]] во [[1930]] година. [[Уран]] и [[Нептун]] биле прогласени за планети врз основа на нивните кружни орбити, големите маси и близината на еклиптичката рамнина. Ниту едно од овие не се однесувало на [[Плутон]], мал и леден свет во регион на [[Гасовит џин|гасовити џинови]] со орбита што го носела високо над [[Еклиптика|еклиптиката,]] па дури и внатре во онаа на [[Нептун]]. Во [[1978]] година, астрономите ја откриле најголемата месечина на Плутон, [[Харон (месечина)|Харон]], што им овозможило да ја одредат нејзината маса. Откриено е дека [[Плутон]] е многу поситна отколку што некој очекувал: само една шестина од масата на Месечината на Земјата. Започнувајќи од [[1992]] година, астрономите почнале да откриваат голем број на ледени тела надвор од орбитата на Нептун кои биле слични на Плутон по состав, големина и орбитални одлики. Тие заклучиле дека го откриле долго хипотезираниот [[Кајперов Појас|Кајперовиот Појас]] (понекогаш наречен Еџворт-Кајперов Појас), појас од ледени остатоци кои се извор за комети со „краток период“ - оние со орбитални периоди до 200 години.<ref>{{Наведено списание|last=Weissman, Paul R.|year=1995|title=The Kuiper Belt|journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics|volume=33|pages=327–357|bibcode=1995ARA&A..33..327W|doi=10.1146/annurev.aa.33.090195.001551}}</ref>
Орбитата на Плутон лежела во овој појас и затоа нејзиниот планетарен статус бил доведен во прашање. Многу научници заклучиле дека малиот Плутон треба да се рекласифицира како [[мала планета]], исто како што била Церера еден век порано. Мајк Браун од [[Калифорниски технолошки институт|Калифорнискиот институт за технологија]] сугерирал дека „планетата“ треба да се редефинира како „''секое тело во Сончевиот Систем што е помасивно од вкупната маса на сите други тела во слична орбита''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://solarsystem.nasa.gov/scitech/display.cfm?ST_ID=105|title=A World on the Edge|last=Brown, Mike.|work=[[NASA]] Solar System Exploration|archive-url=https://web.archive.org/web/20060427091759/http://solarsystem.nasa.gov/scitech/display.cfm?ST_ID=105|archive-date=April 27, 2006|accessdate=May 25, 2006}}</ref> Оние објекти под таа граница на маса би станале помали планети. Во 1999 година, [[Брајан Марсден|Брајан Г. Марсден]] од [[Центар за мали планети|Центарот]] [[Харвард|за мали планети на Универзитетот Харвард]] предложил на Плутон да му се даде сатус на [[Ознака за мала планета|мала планета]] со број 10000, додека сè уште ја задржува својата официјална позиција како планета.<ref name="comet">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icq.eps.harvard.edu/ICQPluto.html|title=Is Pluto a giant comet?|publisher=Central Bureau for Astronomical Telegrams|accessdate=July 3, 2011}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?file=/c/a/2006/09/15/MNGS8L67LJ1.DTL|title=Xena becomes Eris – Pluto reduced to a number|last=Kenneth Chang|date=September 15, 2006|work=New York Times|access-date=June 18, 2008|archive-date=2011-06-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20110629064129/http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?file=/c/a/2006/09/15/MNGS8L67LJ1.DTL|url-status=dead}}</ref> Изгледите за „деградирање“ на Плутон предизвикале јавно негодување, а како одговор [[Меѓународен астрономски сојуз|Меѓународниот астрономски сојуз]] појаснил дека во тоа време не предлагала да се отстрани Плутон од списокот на планети.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.asterism.org/newsletter/l9904-3.htm|title=Saving Planet Pluto|last=Witzgall, Bonnie B.|year=1999|work=Amateur Astronomer article|archive-url=https://web.archive.org/web/20061016080949/http://www.asterism.org/newsletter/l9904-3.htm|archive-date=October 16, 2006|accessdate=May 25, 2006}}</ref>
Откривањето на неколку други [[Заднептунец|заднептунски објекти]], како што се [[50000 Квавар|Квавар]] и [[90377 Седна|Седна]], продолжило да ги еродира аргументите дека Плутон е исклучителен од остатокот од заднептунската популација. На [[29 јули]] [[2005]] година, Мајк Браун и неговиот тим го објавиле откривањето на заднептунски објект за кој било потврдено дека е помасивен од Плутон,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gps.caltech.edu/~mbrown/planetlila/|title=The discovery of 2003 UB313, the 10th planet.|last=Brown, Mike|year=2006|work=California Institute of Technology|accessdate=May 25, 2006}}</ref> по име [[Ерида (џуџеста планета)|Ерида]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gps.caltech.edu/%7Embrown/papers/ps/xena.pdf|title=DISCOVERY OF A PLANETARY-SIZED OBJECT IN THE SCATTERED KUIPER BELT|last=M. E. Brown|last2=C. A. Trujillo|year=2005|work=The American Astronomical Society.|accessdate=August 15, 2006|last3=D. L. Rabinowitz}}</ref>
Веднаш по откривањето на објектот, постоеле многу дискусии за тоа дали може да се нарече „[[Заднептунски планети|десетта планета]]“. [[НАСА]] дури објавила соопштение за медиумите во кое го опишува како такво.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nasa.gov/vision/universe/solarsystem/newplanet-072905.html|title=NASA-Funded Scientists Discover Tenth Planet|year=2005|work=Jet Propulsion Laboratory|accessdate=February 22, 2007|archive-date=2015-03-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20150319203306/http://www.nasa.gov/vision/universe/solarsystem/newplanet-072905.html|url-status=dead}}</ref> Сепак, прифаќањето на Ерида како десетта планета имплицитно барало дефиниција за планета што ја поставила Плутон како произволна минимална големина. Многу астрономи тврдат дека дефиницијата на планетата била од мало научно значење, која претпочита да го препознае историскиот идентитет на Плутон како планета од „''затекната положба''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jpl.nasa.gov/events/lectures/nov05.cfm|title=Topic — First Mission to Pluto and the Kuiper Belt; "From Darkness to Light: The Exploration of the Planet Pluto"|last=Bonnie Buratti|year=2005|work=Jet Propulsion Laboratory|accessdate=February 22, 2007}}</ref>
== Дефиниција на МАС ==
Откривањето на [[Ерида (џуџеста планета)|Ерида]] го принудило на [[МАС]] да дејствува според дефиницијата. Во октомври 2005 година, група од 19 членови на МАС, кои веќе работеле на дефиниција од откривањето на [[90377 Седна|Седна]] во [[2003]] година, го намалиле својот избор за [[дефиниција]] на три, користејќи гласање за одобрување. Дефинициите биле:
[[Податотека:Michael_E_Brown_1.jpg|мини|Мајкл Е Браун, откривач на Ерида]]
* Планета е секој објект во [[орбита]]та околу Сонцето со пречник поголем од 2000 км. (единаесет гласови „за“)
* Планета е секој објект во орбитата околу Сонцето чија форма е стабилна поради сопствената гравитација. (осум гласа „за“)
* Планета е секој објект во орбитата околу Сонцето кој е доминантен во неговото непосредно соседство. (шест гласа „за“) <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.newscientistspace.com/article.ns?id=dn8681|title=Xena reignites a planet-sized debate|last=McKee, Maggie|year=2006|work=NewScientistSpace|accessdate=May 25, 2006}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://kencroswell.com/TenthPlanetFirstAnniversary.html|title=The Tenth Planet's First Anniversary|last=Croswell, Ken|year=2006|accessdate=May 25, 2006}}</ref>
Бидејќи не можело да се постигне консензус, комитетот одлучил да ги стави овие три дефиниции на пошироко гласање на состанокот на Генералното собрание на [[МАС]] во [[Прага]] во август [[2006]] година,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.astronomy2006.com/planet-definition.php|title=Planet Definition|year=2006|work=IAU|archive-url=https://web.archive.org/web/20060826193101/http://www.astronomy2006.com/planet-definition.php|archive-date=August 26, 2006|accessdate=August 14, 2006}}</ref> и на [[24 август]], [[МАС]] го ставил конечниот нацрт на гласање, со комбинирани елементи на два од трите предлози. Во суштина, таа создаде медијална класификација помеѓу ''планета'' и ''карпа'' (или, во новиот збор, ''[[Мало тело во Сончевиот Систем|мало тело на Сончевиот Систем]]''), наречена ''[[џуџеста планета]]'' и ја сместила [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]] во неа, заедно со [[Церера]] и Ерида.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://astro.cas.cz/nuncius/nsiii_09.pdf|title=IAU General Assembly Newspaper|date=August 24, 2006|accessdate=March 3, 2007}}</ref><ref name="IAU0602">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0602/|title=The Final IAU Resolution on the Definition of "Planet" Ready for Voting|date=August 24, 2006|publisher=IAU (News Release — IAU0602)|accessdate=March 2, 2007|archive-date=2009-05-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20090505185809/http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0602/|url-status=dead}}</ref> Гласањето било усвоено, а во гласањето учествувале 424 астрономи.<ref name="britt">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.space.com/scienceastronomy/060824_planet_definition.html|title=Pluto demoted in highly controversial definition|last=Robert Roy Britt|year=2006|work=Space.com|accessdate=August 24, 2006}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.iau.org/static/resolutions/Resolution_GA26-5-6.pdf|title=IAU 2006 General Assembly: Resolutions 5 and 6|date=August 24, 2006|access-date=June 23, 2009|publisher=IAU|archive-date=2009-06-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20090620102000/http://www.iau.org/static/resolutions/Resolution_GA26-5-6.pdf|url-status=dead}}</ref>
{{quote|Затоа, МАС решава планетите и другите тела во нашиот [[Сончев Систем]], освен [[Природен сателит|сателити]], да бидат дефинирани во три различни категории на следниов начин:''
(1) „[[планета]]“<sup>1</sup> е небесно тело кое: (а) е во орбита околу Сонцето, (б) има доволна маса за неговата сопствена [[гравитација]] за да ги победи силите на кружно тело, така што зазема [[хидростатичка рамнотежа]] (речиси округол) облик и (в) го има исчистено соседството околу својата орбита.
(2) „Џуџеста планета“ е небесно тело кое: (а) е во орбита околу Сонцето, (б) има доволна маса за неговата сопствена [[гравитација]] за да ги победи силите на кружно тело, така што зазема [[хидростатичка рамнотежа]] (речиси округол) облик, и (в) го нема исчистено соседството околу својата орбита
(3) Сите други објекти, освен сателитите, кои кружат околу Сонцето ќе се нарекуваат колективно како „Мали тела на Сончевиот Систем“.
Фусноти:
<sup>1</sup> Осумте планети се: Меркур, Венера, Земја, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
<sup>2</sup> МАС ќе воведе процедура за назначување на погранични објекти во рамките на категоријата „џуџеста планета“ или други категории.
<sup>3</sup> Овие моментално се највеќето [[астероид]]и во Сончевиот Систем, највеќето [[заднептунци]], [[комета|комети]] и други мали тела.
{{TNO imagemap}}
[[МАС]], исто така, решил дека „ ''планетите'' и ''џуџестите планети'' се две различни класи на објекти“, што значи дека џуџестите планети, и покрај нивното име, нема да се сметаат за планети.<ref name="IAU0603">{{Наведена изјава за печат|date=August 24, 2006|publisher=International Astronomical Union (News Release — IAU0603)|title=IAU 2006 General Assembly: Result of the IAU Resolution votes|url=http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0603/}} {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080913172129/http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0603/ |date=2008-09-13 }}<cite class="citation pressrelease cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0603/ "IAU 2006 General Assembly: Result of the IAU Resolution votes"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080913172129/http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0603/ |date=2008-09-13 }} (Press release). International Astronomical Union (News Release — IAU0603). August 24, 2006<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">December 31,</span> 2007</span>.</cite> ([http://www.iau.org/iau0603.414.0.html orig link] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070103145836/http://www.iau.org/iau0603.414.0.html |date=January 3, 2007 }})</ref>
На 13 септември 2006 година, [[МАС]] ги сместил [[Ерида (џуџеста планета)|Ерида]], нејзината месечина [[Дисномија (месечина)|Дисномија]] и [[Плутон]] во нивниот [[Список на астероиди|Каталог на мали планети]], давајќи им ги официјалните ознаки за мали планети [[Плутон (џуџеста планета)|(134340) Плутон]], [[Ерида (џуџеста планета)|(136199) Ерида]] и [[Дисномија (месечина)|(136199) Ерида I Дисномија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cbat.eps.harvard.edu/iauc/08700/08747.html|title=Circular No. 8747|last=Central Bureau for Astronomical Telegrams, International Astronomical Union|year=2006|accessdate=July 3, 2011}} [https://web.archive.org/web/20070205035336/http://www.cfa.harvard.edu/iau/special/08747.pdf web.archive]</ref> Другите можни џуџести планети, како што се [[Хаумеја|2003 EL <sub>61</sub>]], [[Макемаке|2005 FY <sub>9</sub>]], [[90377 Седна|Седна]] и [[50000 Квавар|Квавар]], биле оставени во привремена неизвесност додека не се донесе формална одлука за нивниот статус.
На [[11 јуни]] [[2008]] година, извршниот комитет на МАС го објавил формирањето на подкласа на џуџести планети што ја сочинуваат гореспоменатата „''нова категорија [[заднептунски објекти]]'' (ЗНО)“ на кои [[Плутон]] е прототип. Оваа нова класа на објекти, наречени [[Џуџеста планета|плутоиди]], ќе ги вклучи Плутон, Ерида и сите други заднептунски џуџести планети, но ја исклучува Церера. МАС одлучил оние ЗНО со [[Апсолутна ѕвездена величина|апсолутна магнитуда]] посветла од +1 да бидат именувани од заедничка комисија на комитетите за именување на планетите и малите планети, под претпоставка дека тие најверојатно се џуџести планети. До денес, само две други ЗНО, [[Хаумеја|2003 EL<sub>61</sub>]] и [[Макемаке|2005 FY<sub>9</sub>]] го исполниле условот за апсолутна магнитуда, додека другите можни џуџести планети, како Седна, Орк и Квавар, биле именувани само од Комитетот за помали планети.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0804|title=Plutoid chosen as name for Solar System objects like Pluto|date=June 11, 2008|publisher=[[International Astronomical Union]] (News Release — IAU0804)|location=Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20080613121232/http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0804/|archive-date=June 13, 2008|accessdate=June 11, 2008}}</ref> На [[11 јули]] [[2008]] година, Работната група за планетарна номенклатура ја именувала [[Макемаке|2005 FY<sub>9</sub>]] во ''Макемаке'',<ref name="name">{{Наведена мрежна страница|url=http://planetarynames.wr.usgs.gov/append7.html#DwarfPlanets|title=Dwarf Planets and their Systems|date=July 11, 2008 <!-- 11:42:58 -->|publisher=Working Group for Planetary System Nomenclature (WGPSN)|accessdate=July 13, 2008}}</ref> и на [[17 септември]] [[2008]] година, тие ја именувале 2003 EL<sub>61</sub> како ''Хаумеја''.<ref name="usgs">{{Наведени вести|url=http://planetarynames.wr.usgs.gov/append7.html|title=USGS Gazetteer of Planetary Nomenclature|access-date=September 17, 2008}}</ref>
== Прифаќање на дефиницијата на МАС ==
[[Податотека:Outersolarsystem_objectpositions_labels_comp.png|мини| Приказ на сегашните позиции на сите познати [[Кајперов Појас|објекти на Кајперовиот Појас]], поставени наспроти надворешните планети]]
Меѓу најгласните застапници на одлучната дефиниција на МАС се Мајк Браун, откривачот на Ерида; Стивен Сотер, професор по астрофизика во Американскиот музеј за природна историја; и [[Нил Деграс Тајсон|Нил де Грас Тајсон]], директор на Хајденскиот планетариум.
Во раните 2000-ти, кога Хајденскиот планетариум поминувал низ реновирање, Тајсон одбил да го нарече Плутон како деветта планета во планетариумот.<ref>Space.com (2001). [http://www.space.com/scienceastronomy/solarsystem/tyson_responds_010202.html Astronomer Responds to Pluto-Not-a-Planet Claim]</ref> Тој објаснил дека повеќе би сакал да ги групира планетите според нивните заеднички одлики наместо да ги брои. Оваа одлука резултирала добивање на големи количини на пораки со омраза, првенствено од деца наменети кон Тајсон.<ref>''[[The Colbert Report]]'', August 17, 2006</ref> Во 2009 година, Тајсон напишал книга со детали за деградирањето на Плутон.
Во една статија во изданието на ''Scientific American'' од јануари 2007 година, Сотер го навел инкорпорирањето на дефиницијата на актуелните теории за [[Настанок и развој на Сончевиот Систем|настанокот и развојот на Сончевиот Систем]]; дека како што најраните [[Протопланета|протопланети]] се појавиле од вртливата прашина на [[Протопланетарен диск|протопланетарниот диск]], некои тела ја „победиле“ првичната конкуренција за ограничен материјал и, како што растеле, нивната зголемена гравитација значела дека тие акумулирале повеќе материјал, а со тоа и станале поголеми, на крајот надминувајќи ги други тела во Сончевиот Систем со многу голема разлика. [[Астероиден појас|Астероидниот појас]], вознемирен од гравитациското влечење на блискиот Јупитер, и [[Кајперовиот Појас]], премногу широко распореден за неговите составни објекти да се соберат заедно пред крајот на почетниот период на формирање, и двата не успеале да победат во натпреварот за [[Насобирање (астрофизика)|насобирање]].
Кога бројките за победничките објекти се споредуваат со оние на губитниците, контрастот е впечатлив; ако се прифати Сотеровиот концепт дека секоја планета зафаќа „орбитална зона“ {{Нав одбележувач|B|b|none}}, тогаш најмалку орбитално-доминантната планета, Марс, е поголема од сите други собрани материјали во нејзината орбитална зона за фактор 5100. Церера, најголемиот објект во астероидниот појас, сочинува само една третина од материјалот во нејзината орбита; Односот на Плутон е уште помал, околу 7 проценти.<ref name="Soter">{{Наведено списание|last=Steven Soter|date=August 16, 2006|title=What is a Planet?|journal=The Astronomical Journal|volume=132|issue=6|pages=2513–2519|arxiv=astro-ph/0608359|bibcode=2006AJ....132.2513S|doi=10.1086/508861}}</ref> Мајк Браун тврди дека оваа огромна разлика во орбиталната доминација не остава „''апсолутно никаков простор за сомневање за тоа кои објекти припаѓаат и кои не припаѓаат''“.<ref name="Brown">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gps.caltech.edu/~mbrown/eightplanets/|title=The Eight Planets|last=Michael E. Brown|year=2006|work=Caltech|accessdate=February 21, 2007}}</ref>
== Тековни контроверзии ==
И покрај декларацијата на МАС, голем број критичари остануваат неубедени во дефиницијата. Дефиницијата некои ја гледаат како произволна и збунувачка. Голем број поборници за [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]] како планета, особено [[Алан Стерн]], шеф на [[НАСА|мисијата]] на НАСА за „Нови Хоризонти“ на [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]], испратиле петиција меѓу астрономите за промена на дефиницијата. Тврдењето на Стерн е дека, бидејќи помалку од 5 проценти од астрономите гласале за тоа, одлуката не била претставителна за целата астрономска заедница.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.space.com/scienceastronomy/060831_planet_definition.html|title=Pluto: Down But Maybe Not Out|last=Robert Roy Britt|year=2006|work=Space.com|accessdate=August 24, 2006}}</ref> Сепак, иако оваа контроверзност е исклучена, остануваат неколку нејаснотии во дефиницијата.
=== Расчистување на околината ===
Една од главните точки во прашање е прецизното значење на „''чистење на соседството околу неговата [[орбита]]''“. Алан Стерн тврди дека „''невозможно и измислено е да се постави линија на поделба помеѓу џуџестите планети и на самите планети''“ <ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/5283956.stm|title=Pluto vote 'hijacked' in revolt|last=Paul Rincon|date=August 25, 2006|work=BBC News|access-date=February 28, 2007}}</ref> и дека бидејќи ниту Земјата, Марс, Јупитер ниту Нептун целосно не ги исчистиле своите региони од остатоци, ниту една од нив не може правилно да се разгледа како планета според дефиницијата на [[МАС]][[Меѓународен астрономски сојуз|.]] {{Нав одбележувач|C|c|none}}
[[Податотека:InnerSolarSystem-en.png|мини| Астероидите на внатрешниот Сончев Систем; забележани се [[Тројанец (астрономија)|тројанските астероиди]] (зелено), заробени во орбитата на Јупитер од нејзината гравитација]]
Мајк Браун ги спротивставува овие тврдења велејќи дека, далеку од тоа што не ги исчистиле своите орбити, големите планети целосно ги контролираат орбитите на другите тела во нивната орбитална зона. [[Јупитер]] може да коегзистира со голем број мали тела во неговата орбита ([[Тројанец (астрономија)|тројански астероиди]]), но овие тела постојат само во орбитата на Јупитер затоа што се под влијание на огромната гравитација на планетата. Слично на тоа, [[Плутон]] може да ја премине орбитата на [[Нептун]], но Нептун одамна ги заклучил Плутон и неговите придружни објекти од [[Кајперовиот Појас]], наречени [[плутино]], во резонанца 3:2, т.е. тие кружат околу [[Сонцето]] двапати за секои три орбити на Нептун. Орбитите на овие објекти се целосно диктирани од гравитацијата на Нептун, и на тој начин, Нептун е гравитациски доминантен.
Во октомври 2015 година, астрономот Жан-Лик Маргот од Универзитетот Калифорнија во Лос Анџелес предложил метрика што произлегува од тоа дали објектот може да ја исчисти орбиталната зона со обем 2 {{Корен|3}} од неговиот Хилов полупречник во одредена временска скала. Оваа метрика поставува јасна линија на поделба помеѓу џуџестите планети и планетите на Сончевиот Систем.<ref name="Margot">{{Наведено списание|last=Jean-Luc Margot|date=2015|title=A Quantitative Criterion For Defining Planets|journal=The Astronomical Journal|volume=150|issue=6|pages=185|arxiv=1507.06300|bibcode=2015AJ....150..185M|doi=10.1088/0004-6256/150/6/185}}</ref> Пресметката се заснова на масата на ѕвездата домаќин, масата на телото и орбиталниот период на телото. Тело со маса на Земјата кое кружи околу ѕвезда со сончева маса ја чисти својата орбита на оддалеченост до 400 [[Астрономска единица|астрономски единици]] од ѕвездата. Тело со маса на Марс на орбитата на Плутон ја расчистува својата орбита. Оваа метрика, која го остава Плутон како џуџеста планета, се однесува и на Сончевиот Систем и на вонсончевите системи.<ref name="Margot" />
Некои противници на дефиницијата тврдат дека „''расчистувањето на соседството''“ е двосмислен концепт. Марк Сајкс, директор на Институтот за планетарна наука во Тусон, Аризона и организатор на петицијата, го изразил ова мислење за Националното радио. Тој верува дека дефиницијата не ја категоризира планетата по состав или формација, туку, делотворно, според нејзината местоположба. Тој верува дека објект со големина на Марс или поголем надвор од орбитата на Плутон не би се сметал за планета, бидејќи верува дека нема да има време да ја исчисти својата орбита.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=5788798|title=Astronomers Prepare to Fight Pluto Demotion|last=Mark|first=Sykes|date=September 8, 2006|work=NPR.org|access-date=October 4, 2006|format=RealPlayer}}</ref>
Сепак, Браун забележува дека критериумот за „''расчистување на соседството''“ треба да се напушти, бројот на планети во Сончевиот Систем може да се зголеми од осум на повеќе од 50, со уште стотици потенцијални да се откријат.<ref name="browndwarf">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gps.caltech.edu/~mbrown/dwarfplanets/|title=The Dwarf Planets|last=Mike Brown|accessdate=August 4, 2007}}</ref>
=== Хидростатичка рамнотежа ===
[[Податотека:Proteus_(Voyager_2).jpg|лево|мини| [[Протеј (месечина)|Протеј]], месечината на [[Нептун]], е неправилна, иако е поголема од сфероидниот [[Мимант (месечина)|Мимант]].]]
Дефиницијата на МАС наложува планетите да бидат доволно големи за нивната сопствена [[гравитација]] да ги формира во состојба на [[хидростатичка рамнотежа]]; тоа значи дека тие ќе достигнат тркалезна, [[елипсоид]]на форма. До одредена маса, објектот може да биде со неправилна форма, но надвор од таа точка гравитацијата почнува да го влече објектот кон својето [[тежиште]] додека објектот не се сруши во елипсоид. (Ниту еден од големите објекти на Сончевиот Систем не е навистина топчест. Многу од нив се [[сфероид]]и, а неколку, како што се поголемите месечини на Сатурн и џуџестата планета [[Хаумеја]], дополнително се искривени во елипсоиди поради брзата ротација или [[Плимна сила|плимните сили]], но сепак во хидростатичка рамнотежа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gps.caltech.edu/~mbrown/2003EL61|title=2003EL61|last=Brown, Michael E.|work=California Institute of Technology|accessdate=May 25, 2006}}</ref>)
Сепак, не постои прецизна точка во која може да се каже дека некој објект достигнал хидростатичка рамнотежа. Како што забележал Сотер во својата статија, „''како да го измериме степенот на заобленост што ја разликува планетата?'' ''Дали гравитацијата доминира на такво тело ако неговата форма отстапува од сфероидот за 10 отсто или за 1 отсто? Природата не обезбедува незафатен јаз помеѓу тркалезни и неокругли форми, така што секоја граница би била произволен избор''.“ Понатаму, точката во која масата на објектот го компресира во елипсоид варира во зависност од хемискиот состав на објектот. Предметите направени од мраз, {{Нав одбележувач|D|d|none}} како [[Енкелад (месечина)|Енкелад]] и [[Миранда (месечина)|Миранда]], ја преземаат таа состојба полесно од оние направени од карпи, како што се Веста и Палада. Топлинската енергија, од [[Гравитациски колапс|гравитацискиот колапс]], ударите, плимните сили како орбиталните резонанции или [[Радиоактивност|радиоактивното распаѓање]], исто така влијаат на тоа дали објектот ќе биде елипсоиден или не; Ледената месечина на [[Сатурн]], [[Мимант (месечина)|Мимант]] е елипсоидна (иако повеќе не е во хидростатичка рамнотежа), но поголемата месечина на [[Нептун]], [[Протеј (месечина)|Протеј]], која е слично составена, но постудена поради нејзината поголема оддалеченост од [[Сонцето]], е неправилна. Дополнително, многу поголемиот [[Јапет (месечина)|Јапет]] е елипсоиден, но ги нема очекуваните димензии за неговата моментална брзина на ротација, што покажува дека некогаш бил во хидростатичка рамнотежа, но повеќе не е,<ref name="Thomas2010">{{Наведено списание|last=Thomas|first=P. C.|date=July 2010|title=Sizes, shapes, and derived properties of the saturnian satellites after the Cassini nominal mission|url=http://www.ciclops.org/media/sp/2011/6794_16344_0.pdf|journal=Icarus|volume=208|issue=1|pages=395–401|bibcode=2010Icar..208..395T|doi=10.1016/j.icarus.2010.01.025|access-date=2021-12-05|archive-date=2018-12-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20181223003125/http://www.ciclops.org/media/sp/2011/6794_16344_0.pdf|url-status=dead}}</ref> и истото важи и за Месечината на Земјата.<ref>Garrick-Bethell et al. (2014) "The tidal-rotational shape of the Moon and evidence for polar wander", ''Nature'' 512, 181–184.</ref><ref name="Bursa">M. Bursa, [[bibcode:1984EM&P...31..135B|Secular Love Numbers and Hydrostatic Equilibrium of Planets]], ''Earth, Moon, and Planets,'' volume 31, issue 2, pp. 135–140, October 1984</ref>
=== Двојни планети и месечини ===
[[Податотека:Pluto_and_Charon_from_Hubble.jpg|мини| [[Телескоп]]ска слика на [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]] и [[Харон (месечина)|Харон]]]]
Дефиницијата конкретно ги исклучува [[Природен сателит|сателитите]] од категоријата [[џуџеста планета]], иако директно не го дефинира терминот „''сателит''“. Во првичниот нацрт предлог, бил направен исклучок за [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]] и неговиот најголем сателит, [[Харон (месечина)|Харон]], кои поседуваат [[тежиште|барицентар]] надвор од волуменот на кое било тело. Првичниот предлог ги класифицирал Плутон-Харон како двојна планета, при што двата објекти кружат околу [[Сонцето]] во тандем. Сепак, конечниот нацрт јасно ставил до знаење дека, иако тие се слични по релативна големина, само Плутон моментално би бил класифициран како џуџеста планета.<ref name="IAU0603" />
[[Податотека:Moon_trajectory1.png|мини| Дијаграм што ја илустрира коорбитата на [[Месечина]]та со Земјата]]
Сепак, некои сугерираат дека Месечината сепак заслужува да се нарекува планета. Во 1975 година, [[Исак Асимов]] забележал дека времето на орбитата на Месечината е во тандем со сопствената [[Земјина орбита]] околу Сонцето - гледајќи надолу кон [[еклиптика]]та, Месечината всушност никогаш не се врти назад кон себе, и во суштина таа сама кружи околу Сонцето.<ref>Asimov, Isaac (1975). ''Just Mooning Around'', In: Of time and space, and other things. Avon.</ref>
Исто така, многу месечини, дури и оние кои не орбитираат директно околу Сонцето, често покажуваат одлики кои се заеднички со вистинските планети. Во Сончевиот Систем има 19 месечини кои постигнале хидростатичка рамнотежа и би се сметале за планети доколку се земат предвид само физичките параметри. И месечината на Јупитер [[Ганимед (месечина)|Ганимед]] и месечината на Сатурн [[Титан (месечина)|Титан]] се поголеми од [[Меркур]], а Титан дури има значителна [[Атмосфера на Титан|атмосфера]], подебела од Земјината. Месечините како [[Ија (месечина)|Ија]] и [[Тритон (месечина)|Тритон]] покажуваат очигледна и постојана геолошка активност, а Ганимед има [[магнетно поле]]. Исто како што [[Ѕвезда|ѕвездите]] во орбитата околу други ѕвезди сè уште се нарекуваат ѕвезди, некои астрономи тврдат дека објектите во орбитата околу планетите кои ги споделуваат сите нивни одлики може да се наречат и планети.<ref name="Buie2005">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.boulder.swri.edu/~buie/pluto/planetdefn.html|title=Definition of a Planet|last=Marc W. Buie|authorlink=Marc W. Buie|date=March 2005|publisher=Southwest Research Institute|accessdate=July 7, 2008}}</ref><ref name="stern2008">{{Наведена мрежна страница|url=http://nasawatch.com/archives/2008/06/iau-snobbery.html|title=IAU Snobbery|date=June 15, 2008|publisher=NASA Watch (not a NASA Website)|accessdate=July 5, 2008}}{{Мртва_врска|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Solar System Voyage|url=https://archive.org/details/solarsystemvoyag0000brun|last=Serge Brunier|publisher=Cambridge University Press|year=2000|isbn=978-0-521-80724-1|pages=[https://archive.org/details/solarsystemvoyag0000brun/page/160 160]–165}}</ref> Мајк Браун направил токму такво тврдење во своето расчленување на ова прашање, велејќи:<blockquote>Тешко е да се направи конзистентен аргумент дека 400 км ледената топка треба да се смета за планета бидејќи може да има интересна геологија, додека 5000 км сателит со огромна атмосфера, езера од метан и драматични бури [Титан] не треба да се ставаат во истата категорија, како и да го наречете.</blockquote>Сепак, тој продолжува да вели дека, „За повеќето луѓе, разгледувањето на тркалезните сателити (вклучувајќи ја и нашата Месечина) „планети“ ја нарушува идејата за тоа што е планета“.
Алан Стерн тврди дека местоположбата не треба да биде важна и дека само геофизичките атрибути треба да се земат предвид при дефиницијата за планета, и го предлага терминот ''сателитска планета'' за месечини со планетарна маса.<ref name="satelliteplanet">{{Наведена мрежна страница|url=http://news.discovery.com/space/should-large-moons-be-called-satellite-planets.html#post-a-comment|title=Should Large Moons Be Called 'Satellite Planets'?|date=May 14, 2010|publisher=News.discovery.com|accessdate=November 4, 2011|archive-date=2012-05-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20120505221146/http://news.discovery.com/space/should-large-moons-be-called-satellite-planets.html#post-a-comment|url-status=dead}}</ref>
=== Екстрасончеви планети и кафеави џуџиња ===
Откритието од 1992 година на [[Вонсончева планета|екстрасончеви планети]], или објекти со големина {{Број на вонсончеви планети|planet_count}} такви планети во {{Број на вонсончеви планети|system_count}} [[Планетарен систем|планетарни системи,]] вклучувајќи {{Број на вонсончеви планети|multiplanetsystem_count}} повеќе планетарни системи од {{Број на вонсончеви планети|asof}} ), ја проширила дебатата за природата на планетарноста на неочекувано начини. Многу од овие планети се со значителна големина, приближувајќи се до масата на малите ѕвезди, додека многу новооткриени кафеави џуџиња се, обратно, доволно мали за да се сметаат за планети.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://astro2006.meta.mediastream.cz/Astro2006-060822-01.asx|title=IAU General Assembly: Definition of Planet debate|year=2006|archive-url=https://archive.today/20120713105841/http://astro2006.meta.mediastream.cz/Astro2006-060822-01.asx|archive-date=July 13, 2012|accessdate=September 24, 2006}}</ref> Материјалната разлика помеѓу ѕвезда со мала маса и голем [[гасовит џин]] не е јасна; освен големината и релативната температура, малку е да се одвои гасовит џин како [[Јупитер]] од неговата ѕвезда домаќин. И двата имаат сличен целокупен состав: водород и [[хелиум]], со нивоа на траги на потешки [[Хемиски елемент|елементи]] во нивната [[атмосфера]]. Општо прифатената разлика е онаа на формирањето; Се вели дека ѕвездите се формирале од „''горе надолу''“, од гасовите во [[маглина]]та додека биле подложени на [[гравитациски колапс]], и на тој начин би биле речиси целосно составени од [[водород]] и [[хелиум]], додека планетите се вели дека се формирале од „долу нагоре “, од собирањето прашина и гас во орбитата околу младата ѕвезда, а со тоа треба да има јадра од [[силикат]]и или [[мраз]].<ref>{{Наведено списание|last=G. Wuchterl|year=2004|title=Giant planet formation|journal=Institut für Astronomie der Universität Wien|volume=67|issue=1–3|pages=51–65|bibcode=1994EM&P...67...51W|doi=10.1007/BF00613290}}</ref> Сè уште не е сигурно дали гасните гиганти поседуваат такви јадра, иако мисијата <nowiki><i id="mwAsI">Јунона</i></nowiki> на Јупитер би можела да го реши проблемот. Ако навистина е можно гасниот џин да се формира како ѕвезда, тогаш се поставува прашањето дали таков објект треба да се смета за ѕвезда со мала маса што орбитира, а не за планета.
[[Податотека:Brown_Dwarf_Gliese_229B.jpg|лево|мини| Кафеавото џуџе Глизе 229B во орбитата околу својата ѕвезда]]
Традиционално, дефинирачка одлика за ѕвездената состојба е способноста на објектот да [[Јадрено соединување|соедини]] [[водород]] во неговото јадро. Меѓутоа, ѕвездите како кафеавите џуџиња отсекогаш ја предизвикувале таа разлика. Премногу мали за да започнат одржливо соединување на водород-1, тие добиле статус на ѕвезда поради нивната способност да спојат [[деутериум]]. Меѓутоа, поради релативната реткост на тој [[изотоп]], овој процес трае само мал дел од животниот век на ѕвездата, па оттука повеќето кафеави џуџиња би престанале да се спојуваат долго пред нивното откривање.<ref>{{Наведено списание|last=Basri|first=Gibor|year=2000|title=Observations of Brown Dwarfs|journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics|volume=38|pages=485–519|bibcode=2000ARA&A..38..485B|doi=10.1146/annurev.astro.38.1.485}}</ref> [[Двојна ѕвезда|Бинарни ѕвезди]] и други формации со повеќе ѕвезди се вообичаени, а многу кафеави џуџиња кружат околу други ѕвезди. Затоа, бидејќи тие не произведуваат енергија преку [[јадрено соединување]], би можеле да се опишат како планети. Астрономот Адам Бароус од Универзитетот во Аризона тврди дека „''од теоретска перспектива, колку и да се различни нивните начини на формирање, вонсончевите џиновски планети и кафеавите џуџиња се во суштина исти''“.<ref>{{Наведено списание|last=Burrows, Adam|last2=Hubbard, William B.|last3=Lunine, Jonathan I.|last4=Leibert, James|year=2001|title=The Theory of Brown Dwarfs and Extrasolar Giant Planets|journal=Reviews of Modern Physics|volume=73|issue=3|pages=719–765|arxiv=astro-ph/0103383|bibcode=2001RvMP...73..719B|doi=10.1103/RevModPhys.73.719}}</ref> Бароус, исто така, тврди дека таквите ѕвездени остатоци како што се [[Бело џуџе|белите џуџиња]] не треба да се сметаат за ѕвезди,<ref>Croswell p. 119</ref> што би значело дека едно [[бело џуџе]] кое орбитира, како што е [[Сириус|Сириус Б]], може да се смета за планета. Меѓутоа, сегашната конвенција меѓу астрономите е дека секој објект доволно масивен за да поседува способност да одржува атомско соединување за време на неговиот живот и кој не е [[црна дупка]] треба да се смета за ѕвезда.<ref>{{Наведена книга|title=Planet Quest: The Epic Discovery of Alien Solar Systems|last=Croswell, Ken|publisher=Oxford University Press|year=1999|isbn=978-0-19-288083-3|page=119}}</ref>
Збунетоста не завршува со кафеавите џуџиња. Марија Роса Сапатарио-Осорио и сор. откриле многу објекти во млади [[Ѕвездено јато|ѕвездени јата]] со маса помала од онаа што е потребна за да се одржи соединување од секаков вид (во моментов се пресметува на приближно 13 маси на Јупитер).<ref>{{Наведено списание|last=Zapatero M. R. Osorio|last2=V. J. S. Béjar|last3=E. L. Martín|last4=R. Rebolo|last5=D. Barrado y Navascués|last6=C. A. L. Bailer-Jones|last7=R. Mundt|year=2000|title=Discovery of Young, Isolated Planetary Mass Objects in the Sigma Orionis Star Cluster|journal=Division of Geological and Planetary Sciences, California Institute of Technology|volume=290|issue=5489|pages=103–107|bibcode=2000Sci...290..103Z|doi=10.1126/science.290.5489.103|pmid=11021788}}</ref> Овие се опишани како „[[самотна планета|слободнолебдечки планети]]“ бидејќи сегашните теории за настанок на Сончевиот Систем сугерираат дека планетите може целосно да бидат исфрлени од нивните [[Ѕвезден систем|ѕвездени системи]] доколку нивните орбити станат нестабилни.<ref>{{Наведено списание|last=Lissauer|first=J. J.|year=1987|title=Timescales for Planetary Accretion and the Structure of the Protoplanetary disk|journal=Icarus|volume=69|issue=2|pages=249–265|bibcode=1987Icar...69..249L|doi=10.1016/0019-1035(87)90104-7|hdl-access=free}}</ref> Сепак, исто така е можно овие „слободни пловечки планети“ да се формирале на ист начин како и ѕвездите.<ref>{{Наведени вести|url=http://edition.cnn.com/2000/TECH/space/10/06/space.planets.reut/index.html|title=Rogue planet find makes astronomers ponder theory|date=October 6, 2000|access-date=May 25, 2006|agency=Reuters|archive-date=2015-01-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20150101034748/http://edition.cnn.com/2000/TECH/space/10/06/space.planets.reut/index.html|url-status=dead}}</ref>
[[Податотека:Sol_Cha-110913-773444_Jupiter.jpg|мини| Осамениот Ча 110913-773444 (средина), можно под-кафеаво џуџе, поставено на скала против Сонцето (лево) и планетата [[Јупитер]] (десно)]]
Во 2003 година, работната група на [[МАС]] објавила изјава <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dtm.ciw.edu/boss/definition.html|title=Working Group on Extrasolar Planets (WGESP) of the International Astronomical Union|year=2001|work=[[IAU]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20060916161707/http://www.dtm.ciw.edu/boss/definition.html|archive-date=September 16, 2006|accessdate=May 25, 2006}}</ref> за да се воспостави работна дефиниција за тоа што претставува екстрасончева планета и што претставува [[кафеаво џуџе]]. До денес, тоа останува единственото упатство понудено од страна на МАС за ова прашање. Комитетот за дефиниција на планетата од 2006 година не се обидел да го оспори или да го вклучи во нивната дефиниција, тврдејќи дека прашањето за дефинирање на планета веќе е тешко да се реши без да се земат предвид и екстрасончевите планети.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.astronomy2006.com/media-stream-archive.php|title=General Sessions & Public Talks|year=2006|publisher=International Astronomical Union|archive-url=https://web.archive.org/web/20081208140503/http://www.astronomy2006.com/media-stream-archive.php|archive-date=December 8, 2008|accessdate=November 28, 2008}}</ref> Оваа работна дефиниција била изменета од Комисијата F2 на МАС: Вонсончеви планети и Сончев Систем во август 2018 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.iau.org/science/scientific_bodies/commissions/F2/info/documents/|title=Official Working Definition of an Exoplanet|work=IAU position statement|accessdate=November 29, 2020|archive-date=2022-07-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20220703184850/https://www.iau.org/science/scientific_bodies/commissions/F2/info/documents/|url-status=dead}}</ref> <blockquote>
* Објекти со вистинска маса под ограничувачката маса за термојадрено соединување на деутериум (во моментов се пресметува на 13 маси на Јупитер за објекти со сончева металност) кои кружат околу ѕвезди, кафеави џуџиња или ѕвездени остатоци и кои имаат сооднос на маса со централниот објект под Лагранжова тачка (L4 L5) се „планети“ (без разлика како се формирале).
* Минималната маса/големина потребна за некој вонсончев објект да се смета за планета треба да биде иста како онаа што се користи во нашиот Сончев Систем
</blockquote>
[[Податотека:Hubbledwarf.jpg|лево|мини| CHXR 73 b, објект кој лежи на границата помеѓу планета и кафеаво џуџе]]
Оваа дефиниција ја прави местоположбата, наместо формирањето или составот, одлучувачка одлика за планетарноста. Слободно лебдечки објект со маса помала од 13 маси на Јупитер е „под-кафеаво џуџе“, додека таков објект во орбитата околу спојуваната ѕвезда е планета, дури и ако, во сите други аспекти, двата објекти може да се идентични.
Исто така, прекинот на масата на Јупитер од 13 нема прецизно физичко значење. Спојувањето на деутериум може да се случи кај некои објекти со маса под таа граница. Количеството на споен деутериум зависи до одреден степен од составот на објектот.<ref name="spiegel">{{Наведено списание|last=David S. Spiegel|last2=Adam Burrows|last3=John A. Milsom|year=2010|title=The Deuterium-Burning Mass Limit for Brown Dwarfs and Giant Planets|journal=The Astrophysical Journal|volume=727|issue=1|pages=57|arxiv=1008.5150|bibcode=2011ApJ...727...57S|doi=10.1088/0004-637X/727/1/57}}</ref> Почнувајќи од 2011 година, [[Енциклопедија на вонсончеви планети|Енциклопедијата на вонсончеви планети]] вклучува објекти до 25 маси на Јупитер, велејќи: „''Фактот дека не постои посебна одлика околу {{Јупитерова маса|13}} во набљудуваниот масен спектар го зајакнува изборот да се заборави оваа граница на масата''.“ <ref>{{Наведено списание|last=Schneider|first=J.|last2=Dedieu|first2=C.|last3=Le Sidaner|first3=P.|last4=Savalle|first4=R.|last5=Zolotukhin|first5=I.|date=2011|title=Defining and cataloging exoplanets: The exoplanet.eu database|journal=[[Astronomy & Astrophysics]]|volume=532|issue=79|pages=A79|arxiv=1106.0586|bibcode=2011A&A...532A..79S|doi=10.1051/0004-6361/201116713}}</ref> Од 2016 година оваа граница била зголемена на 60 маси на Јупитер <ref>[[arxiv:1604.00917|Exoplanets versus brown dwarfs: the CoRoT view and the future]], Jean Schneider, April 4, 2016</ref> врз основа на студија за односите маса-густина.<ref>{{Наведено списание|last=Hatzes Heike Rauer|first=Artie P.|year=2015|title=A Definition for Giant Planets Based on the Mass-Density Relationship|journal=The Astrophysical Journal|volume=810|issue=2|page=L25|arxiv=1506.05097|bibcode=2015ApJ...810L..25H|doi=10.1088/2041-8205/810/2/L25}}</ref> Истражувачот на податоци за вонсончеви планети вклучува објекти до 24 маси на Јупитер со совет: „Разликувањето на 13-маси на Јупитер од Работната група на МАС е физички немотивирано за планети со карпести јадра и е проблематично за набљудување поради [[Минимална маса|нејасноста на sin i]] “.<ref name="eod">{{Наведен arXiv|author=Wright, J. T.|title=The Exoplanet Orbit Database|year=2010}}</ref> Архивата за вонсончеви планети на НАСА вклучува објекти со маса (или минимална маса) еднаква или помала од 30 маси на Јупитер.<ref>[http://exoplanetarchive.ipac.caltech.edu/docs/exoplanet_criteria.html Exoplanet Criteria for Inclusion in the Archive], NASA Exoplanet Archive</ref>
Друг критериум за одвојување на планетите и кафеавите џуџиња е дали во [[притисок]]от во јадрото доминира страничниот притисок или притисокот на дегенерација на електрони.<ref>{{Наведено списание|last=Basri|first=Gibor|last2=Brown|first2=Michael E.|year=2006|title=Planetesimals To Brown Dwarfs: What is a Planet?|journal=Annu. Rev. Earth Planet. Sci.|volume=34|pages=193–216|arxiv=astro-ph/0608417|bibcode=2006AREPS..34..193B|doi=10.1146/annurev.earth.34.031405.125058}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Boss, Alan P.|last2=Basri, Gibor|last3=Kumar, Shiv S.|last4=Liebert, James|last5=Martín, Eduardo L.|last6=Reipurth, Bo|last7=Zinnecker, Hans|year=2003|title=Nomenclature: Brown Dwarfs, Gas Giant Planets, and ?|journal=Brown Dwarfs|volume=211|page=529|bibcode=2003IAUS..211..529B}}</ref>
Една студија сугерира дека предметите над {{Јупитерова маса|10}} се формирале преку гравитациска нестабилност, а не преку насобирање на јадрото и затоа не треба да се сметаат за планети.<ref>[[arxiv:1801.06185|Evidence of an Upper Bound on the Masses of Planets and its Implications for Giant Planet Formation]], Kevin C. Schlaufman, January 18, 2018. The Astrophysical Journal, Volume 853, Number 1, 2018 January 22, http://iopscience.iop.org/article/10.3847/1538-4357/aa961c/meta</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Библиографија и надворешни врски ==
{{reflist|30em}}
* [https://web.archive.org/web/20071015191648/http://www.sciam.com/article.cfm?chanID=sa006&articleID=93385350-E7F2-99DF-3FD6272BB4959038&pageNumber=2&catID=2 Што е тоа планета?] од Стивен Сотер {{en}}
* [http://www.space.com/scienceastronomy/061121_exoplanet_definition.html Зошто планетите никогаш нема да се дефинираат: РОберт Рој Брит за одлуката на МАС] {{en}}
{{Сончев Систем}}
[[Категорија:Астрономски спорови]]
[[Категорија:Историја на астрономијата]]
[[Категорија:Планети]]
[[Категорија:Планети во Сончевиот Систем]]
[[Категорија:Планетологија]]
by8lfupzmjadccsufriv7xkygs7andx
Ерменски геноцид
0
18809
5608726
5604177
2026-08-13T04:28:40Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608726
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox civilian attack
| title = Ерменски геноцид
| subheader = {{langx|hy|Մեծ Եղեռն}}<br/>{{langx|tr|Ermeni soykırımı}}
| image = Marcharmenians.jpg
| image_size = 320px
| caption =
| location = {{знаме|Отоманско царство}}
| target = [[Ерменци|ерменско]] население
| date = [[1915]]
| type = [[депортација]], [[масовно убиство]], [[етничко чистење]]
| fatalities = 600.000 - 1.800.000<ref name="Auron2000">{{Наведена книга|author=Yair Auron|title=The banality of indifference: Zionism & the Armenian genocide|url=http://books.google.com/books?id=nnUR4hSTb8gC&pg=PA44|accessdate=26 February 2012|year=2000|publisher=Transaction Publishers|isbn=978-0-7658-0881-3|page=44}}</ref><ref name="Forsythe2009">{{Наведена книга|author=David P. Forsythe|title=Encyclopedia of human rights|url=http://books.google.com/books?id=1QbX90fmCVUC&pg=PA98|accessdate=26 February 2012|date=11 August 2009|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-533402-9|page=98}}</ref><ref name="ChalkJonassohn1990">{{Наведена книга|author1=Frank Robert Chalk|author2=Kurt Jonassohn|author3=Institut montréalais des études sur le génocide|title=The history and sociology of genocide: analyses and case studies|url=http://books.google.com/books?id=UgzAi1DD75wC&pg=PA270|accessdate=26 February 2012|date=10 September 1990|publisher=Yale University Press|isbn=978-0-300-04446-1|pages=270–}}</ref>
| perps = [[Младотурци|Младотурска]] влада
}}
'''Ерменски геноцид''' ({{Langx|hy|Հայոց ցեղասպանություն}}, ''Хајоѕ ѕегаспанутјун'', {{аудио изговор|Hayots Tseghaspanutyun.ogg|hy|help=no}}; {{langx|tr|Ermeni soykırımı}}), во ерменската историографија познат и како '''Големото злосторство''' ({{Langx|hy|Մեծ Եղեռն}}, ''Меѕ јегерн'', {{аудио изговор|Mets Yeghern.ogg|hy|help=no}}), а познат и под називите '''Ерменски холокауст''' и '''Ерменски масакар''' ({{langx|tr|Ermeni Kırımı}}){{Efn|Израз најчесто користен од турската историографија која го релативизира геноцидот. За повеќе информации видете го делот [[Ерменски геноцид#Негирање на геноцидот и официјална позиција на Република Турција|Негирање на геноцидот и официјална позиција на Република Турција]]}} — систематско и континуирано [[етничко чистење]], [[депортација|протерување]] и [[масовно убиство]] на припадници на [[Ерменци|ерменскиот]] народ во [[Отоманско Царство|Отоманската Империја]] за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], извршено по наредба на тогашните османлиски власти. Иако османлиските власти воделе континуирана политика на прогон и депортација на ерменското население, особено во [[Мала Азија]] помеѓу [[1894]] година и [[1923]] година, најголемиот обем на протерувања и убиства се случил во текот на [[1915]] година. Според различни проценки, во ова злосторство биле убиени помеѓу 800.000 и 1.500.000 припадници на ерменскиот народ од Отоманската Империја, а паралелно со прогонството врз Ерменците, османлиските власти прогонувале и други христијански народи, како што се [[Асирски геноцид|Асирците]] и [[Геноцид на понтиските Грци|Понтиските Грци]]. Потомците на протераните Ерменци од Отоманската Империја денес претставуваат основа на современата ерменска дијаспора која е распространета низ целиот свет.
Бруталниот прогон врз Ерменците и другите христијански народи во Отоманската Империја започна кон крајот на [[19 век]] за време на владеењето на султанот [[Абдул Хамид II|Абдул Хамид Втори]], а кулминирал по [[Младотурска револуција|Младотурската револуција]] во 1908 година и доаѓањето на [[Младотурци]]те ({{langx|tr|Jön Türkler}}) на власт во земјата. Како главни нарачатели и извршители на геноцидот врз Ерменците во текот на 1915 година се истакнатите членови на младотурската националистичка партија [[Мехмед Талат-паша|Мехмед-паша Талат]], [[Енвер-паша|Енвер-паша Исмаил]] и [[Ахмед Jamамал Паша|Ахмед Џемал-паша]], како и водачот на специјалната воена единица ''[[Тешкилат-и махсуса]]'' ({{langx|tr|Teşkilât-ı Mahsusa}}) [[Бахаедин Шакир]].
На [[24 мај]] [[1915]] година, [[Обединетото Кралство на Велика Британија и Ирска|Обединетото Кралство]], [[Трета Француска Република|Франција]] и [[Руска Империја|Русија]] го усвоиле текстот на заедничката декларација со која за прв пат во правната пракса тие директно ја обвиниле земјата за ''[[злосторство против човештвото]]'' извршено врз припадниците на [[Ерменци|ерменската]] заедница во тогашна [[Турција]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.congress.gov/congressional-report/106th-congress/house-report/933/1|title=H. Rept. 106-933 - AFFIRMATION OF THE UNITED STATES RECORD ON THE ARMENIAN GENOCIDE RESOLUTION|date=4 октомври 2000|work=www.congress.gov|language=en|accessdate=25 октомври 2018}}</ref> Меѓународната асоцијација за проучување на злосторства на геноцид во јуни [[1997|1997 година]] ги прогласила масовните убиства и прогони на ерменското население во Турција за време на Првата светска војна за [[геноцид]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.armenian-genocide.org/Affirmation.69/current_category.5/affirmation_detail.html|title=Resolution|publisher=The Association of Genocide Scholars|accessdate=20 мај 2016}}</ref>
Американскиот адвокат [[Рафаел Лемкин]] кој во [[1943]] година го конструирал поимот ''геноцид'' како најсериозна форма на масовни злосторства, во своите тези ги навел злосторствата врз Ерменците во Турција како примери на организирани убиства и протерувања со цел целосно отстранување на една заедница од одредена област. На овој начин, ''ерменскиот геноцид'' бил означен како прво „модерно злосторство на геноцид“ во [[20 век]] и по [[холокауст]]от во [[Втора светска војна|Втората светска војна]], е вториот по бројот студиски трудови за злосторство на геноцид во историјата.
До крајот на 2019 година, вкупно 31 земја ги призна масовните убиства на Ерменците како геноцид, вклучително и [[Русија]], [[Франција]], [[Германија]], [[Канада]], [[Италија]], [[Соединети Американски Држави|САД]] и [[Ватикан]], како и [[Совет на Европа|Советот на Европа]] (злосторството официјално е означено за геноцид на 14 мај 2001 година). [[Турција|Република Турција]] како правен наследник на [[Отоманската Империја]], го негира злосторството на геноцид и ги означува масовните злосторства врз Ерменците во тој период како ''ерменски масакр'' ({{langx|tr|Ermeni Kırımı}}) предизвикано од превирањата за време на војната во таа земја. Покрај Турција, единствената земја што го негира геноцидот врз Ерменците е [[Азербејџан]].
Централниот меморијален комплекс посветен на жртвите на ерменскиот геноцид [[Цицернакаберд]] ({{Langx|hy|Ծիծեռնակաբերդ}}) е изграден во [[1967|1967 година]] во [[Ереван]], а во рамките на комплексот во [[1995|1995 година]] е отворен ''Меморијалниот музеј и Институтот за проучување на ерменскиот геноцид'' ({{Langx|hy|Հայոց ցեղասպանության թանգարան-ինստիտուտ}}). [[24 април]] се одбележува во Ерменија, [[Арцах]] и меѓу ерменската дијаспора како ''Ден на сеќавање на жртвите од Ерменскиот геноцид''.
== Историска позадина ==
Ерменскиот етнос бил формиран во текот на [[6 век п.н.е.]] во областа околу [[Ван (езеро)|езерото Ван]] и планината [[Арарат]], на исток од денешна [[Турција]] и [[Ерменија]] во географска област позната како [[Ерменска Висорамнина|Ерменска висорамнина]]. Првата обединета ерменска држава е формирана во текот на вториот век п.н.е. за време на владеењето на императорот [[Арташес I|Артаксеркс I,]] кој обединил бројни ерменски племиња во единствена држава позната како [[Ерменско Кралство]] или ''Голема Ерменија''. Античкото ерменско кралство го достигнало својот врв во текот на 80те п.н.е. за време на владеењето на [[Тигран Велики]], и во тој период се протегало од [[Средоземно Море|Средоземното Море]] и [[Палестина]] на запад и од [[Еуфрат]] на југ, сè до [[Касписко Езеро|Каспиското Море]] во истокот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/35178/Armenia/44264/Cultural-life|title=Armenia {{!}} Geography & History|work=Encyclopedia Britannica|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20150428101243/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/35178/Armenia/44264/Cultural-life|archive-date=28 април 2015|accessdate=7 јули 2017|quote=Under Tigranes, Armenia ascended to a pinnacle of power unique in its history and became, albeit briefly, the strongest state in the Roman east. Extensive territories were taken from the kingdom of Parthia in Iran, which was compelled to sign a treaty of alliance. Iberia (Georgia), Albania, and Atropatene had already accepted Tigranes’ suzerainty when the Syrians, tired of anarchy, offered him their crown (83 bce). Tigranes penetrated as far south as Ptolemais (modern ʿAkko, Israel).}}</ref> Во [[301|301 година]] Ерменија станала првата земја во светот што го прогласила [[христијанство]]то за официјална државна религија. [[Ерменска азбука|Ерменската азбука]] била официјално составена во [[405|405 година]] од просветителот [[Месроб Машдоц|Месроп Машточ]], а во првата половина на [[5 век|V век]] [[Библија]]та била преведена на ерменски. Во подоцнежните векови, христијанството и унифицираната азбука биле важен елемент на кохезијата што го одржувала ерменскиот народ заедно по распадот на националната држава, а влијанието на [[Ерменска апостолска црква|Ерменската апостолска црква]] било особено значајно на тоа поле.
Во [[428|428 година]] Ерменското кралство престанало да постои, а неговата територија билаподелена на [[Западна Ерменија|западниот дел]] кој припаднал на [[Византија]] и источниот дел, кој бил под власт на [[Сасанидско Царство|Сасанидска Персија]]. Во средината на [[7 век|VII век]] поголемиот дел од ерменскиот етнички простор стапува под власта на [[Арапи]]те, а државната независност била обновена само во текот на 860те под водство на принцот [[Ашот I]] од династијата Багратуни. Средновековното ерменско кралство постоело до [[1045|1045 година]] кога византиските трупи го окупирале тогашниот главен град Ана ({{Langx|el|Ανί}}, {{langx|la|Abnicum}}). Принцот [[Рубен И.|Рубен I]] во [[1080|1080 година]] на бреговите на Средоземното Море го основал независното [[Ерменското кралство Киликија|ерменско кралство Кикилија]], држава чиј владетел [[Лав I Ерменски|Левон Први]] во [[1198|1198 година]] добил титула крал. Кикилиска Ерменија постоела до [[1375|1375 година]] кога [[Мамелучки Султанат|Мамелук]] ја освоил во таа област. Во текот на [[15 век|15]] и [[16 век]], целиот етнички простор на ерменскиот народ влегол под власта на [[ислам]]ската [[Отоманско Царство|Отоманска Империја]].
== Положбата на христијаните во Османлиското Царство и отворањето на ерменското прашање ==
[[Податотека:Six_Vilayets,_Ottoman_Empire_(1900).png|десно|мини|350x350пкс| [[Шест ерменски вилаети]] во рамките на Отоманската Империја во периодот 1878-1915 година.]]
Територијата на средновековната ерменска држава скоро целосно потпаднала под османлиска власт во текот на 15 и 16 век. Најголемиот дел од ерменското христијанско население на Отоманската Империја ги населувало источните делови на империјата, областа на источна [[Мала Азија|Анадолија]], односно територијата која била позната и како [[Западна Ерменија]]. Ерменците уживале одреден степен на верска автономија во таа област и биле политички организирани во рамките на ''[[Ерменски просо|ерменскиот милет]] со'' кој управуваше [[Цариградска патријаршија на Ерменската апостолска црква|Цариградската патријаршија]] на [[Ерменска апостолска црква|Ерменската апостолска црква]].{{Sfn|Sachedina|2001}} Значителен број Ерменци исто така живееле во западните делови на империјата, особено во [[Цариград]]. Околу 70% од Ерменците во рамките на Отоманската Империја живееле во рурални области во внатрешноста на земјата, претежно во голема сиромаштија, и иако државата гарантирала одредени слободи на сите свои граѓани, Ерменците како и сите други христијански народи се сметале за граѓани од втор ред, а од страна на муслиманските народи биле нарекувани ѓаури или неверници.{{Sfn|Barsoumian|1982}}{{Sfn|Barsoumian|1997}} Според османлиската статистика од [[1878|1878 година]], во империјата живееле околу 3 милиони припадници на ерменското малцинство, од кои околу 400.000 во Цариград и на [[Балкански Полуостров|Балканот]], околу 600 000 во [[Мала Азија]] и [[Киликија]], 670.000 во централна Анадолија и околу [[Кајсери]] и најмногу во областа на [[Западна Ерменија]] со околу 1.300.000 етнички Ерменци.<ref>{{Наведена книга|url=http://serials.flib.sci.am/openreader/Hay%20joxovrdi%20patmutyun_%20h.6/book/content.html|title=Հայ Ժողովրդի Պատմություն|publisher=ՀՍՍՀ ԳԱ հրատ|year=1981|editor-last=Hambaryan|editor-first=Azat S.|location=Երևան|pages=22|language=hy|chapter=Հայաստանի սոցիալ-տնտեսական և քաղաքական դրությունը 1870-1900 թթ.|access-date=25 октомври 2018}}</ref> Додека Ерменците кои живееле во Цариград имале одредени придобивки и се занимавале главно со трговија,{{Sfn|Barsoumian|1982}} нивните сонародници на истокот од земјата биле чести цели на напади и изнудувања на соседните муслимански народи, особено [[Курди]]те, [[Турци]]те и [[Черкези]]те.{{Sfn|Barsoumian|1982}}{{Sfn|Ágoston|Masters|2009}}{{Sfn|Balakian|2003}} Христијаните и Евреите не можеле да сведочат во судењата против муслиманите, доколку некој член на муслиманската заедница најверојатно бил осуден за кривично дело, не смееле да носат оружје и да патуваат со камили и коњи. Христијанските куќи не смееле да бидат поголеми од соседните муслимански, а религиозниот живот бил значително ограничен, строго било забрането ѕвонење на црковни ѕвона и целосно било спречено изградбата на нови христијански светилишта за богослужба во градовите.{{Sfn|Ágoston|Masters|2009}}{{Sfn|Akçam|2006}}
Кон крајот на 1890те, британскиот антрополог Вилијам Ремзи напишал за положбата на Ерменците и другите христијани во руралните области на Отоманската Империја:
{{цитат|Ако сакаме да разбереме што им направи неконтролираната турска влада на Ерменците и Грците, мора да погледнеме во минатото. Точно е дека немаше религиозно прогонство, но имаше неискажлив презир... Тие беа како кучиња и свињи; нивната христијанска природа значеше и плукање по нив, тие служеле како теписи за да ја избришат калта од чевлите само ако нивната сенка се издигне над вистински Турчин. Замислете вековно ропство, векови навреда и презир, векови во кои ништо што било ерменско, или имот, живот, семејство, што било не било свето и безбедно - каприциозно и неиспровоцирано насилство врз нив било вообичаено - и спротивставување на тоа насилството значело смрт!{{sfn|Ramsay|1897|pp=206–207}}}}
Во средината на 19 век, европската јавност започнала да посветува поголемо внимание на проблемите со кои се соочува христијанското малцинство во рамките на Отоманската Империја, а водечките земји од тоа време, [[Обединето Кралство на Велика Британија и Ирска|Велика Британија]], [[Трета Француска Република|Франција]] и [[Руска Империја|Русија]], извршиле притисок врз [[Висока порта|Високата порта]] да спроведување на реформи кои би ги подобриле условите за живот на малцинските заедници. Османлиската влада, под притисок однадвор, усвоила збир на [[Танзимат|Танзиматски реформи]] чија имплементација требало да го подобри статусот на малцинските заедници во империјата. За мнозинското муслиманско население било непрофатливо христијаните да бидат рамноправни и да ги уживаат истите права и повеќето од предложените реформи никогаш не беа спроведени. Лошата позиција на христијанските малцинства резултирало со бројни бунтови на [[Македонци]]те, [[Грција|Грците]], [[Србија|Србите]], [[Бугарија|Бугарите]] и другите христијански народи кон крајот на 1870те и зајакнување на нивните аспирации за враќање на сопствената независност. За разлика од другите христијански народи во империјата, кои во тоа време имаа многу организиран политички живот, политичката и интелектуалната сцена на османлиските Ерменци штотуку почнувала да се буди, па оттука и пасивноста и очигледната лојалност на ерменското малцинство кон централните власти (иако биле во убедливо најлоша позиција). Османлиските власти во тој период ја обележале ерменската заедница како ''лојален милет'' ({{langx|tr|millet-i sadika}}).{{Sfn|Dadrian|1995}}
[[Голема источна криза|Големата источна криза]] која започна со [[Херцеговско востание (1875-1878)|востанието во Херцеговина]] (1875), повторно довела до [[руско-турска војна (1877-1878)]] и вклучување на големите сили во тој конфликт.{{Sfn|Akçam|2006}} Војната, која завршила со убедлива победа на Русија, резултирала со значителни територијални загуби на истокот на Отоманската Империја, а на иницијатива на тогашмниот цариградски патријарх Неврес Втори Русија од страна на Портата барала висок степен на автономија на ерменските подрачја во империјата и со самото тоа придвижување во ''[[Ерменско прашање|Ерменското прашање]]''. Со [[Санстефански договор|договорот од Сан Стефано]] Портата се обврзала, меѓу другото, да спроведе реформи на ерменските територии.<ref>{{Наведување|title=Treaty of San Stefano|quote=As the evacuation of the Russian troops of the territory they occupy in Armenia ... might give rise to conflicts and complications detrimental to the maintenance of good relations between the two countries, the Sublime Porte engaged to carry into effect, without further delay, the improvements and reforms demanded by local requirements in the provinces inhabited by Armenians and to guarantee their security from Kurds and Circassians.|chapter=Article 16}}</ref> На [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] во 1878 година, ерменските претставници безуспешно се обиделе да добијат широк степен на автономија од големите сили на нивните територии во источна Турција. На предлог на Велика Британија бил поништен членот 16 од Санстефанскиот договор, со кој Русија требала да биде гарант за спроведување на реформите на ерменските територии.{{Sfn|Akçam|2006}}
Последица на Берлинскиот конгрес било значително губење на територијата на штета на Османлиското Царство, а голем број турски бегалци, [[мухаџири]], биле масовно преместени од изгубените области во областа на Мала Азија. Пристигнувањето на муџахедините во областа Анадолија дополнително ја влошила веќе лошата позиција на ерменската заедница. Ерменските интелектуалци во дијаспората почнале поинтензивно да се собираат околу идејата за конечно ослободување од турското владеење и создавање на независна ерменска држава. Во [[1882]] година е основана една од првите ерменски организации во регионот, [[Ерзурум]], чија главна цел било самоодбрана од зголемените напади на соседните [[Курди|курдски]] племиња и бегалските мухаџири. Три години подоцна, во [[1885|1885 година]] е основана првата ерменска политичка партија ''Арменакан'' ({{Langx|hy|Արմենական Կուսակցութիւն}}) кои се залагала за самоопределување и употреба на оружје во остварувањето на таа цел. Партијата Арменакан дејствувала во областа околу езерото [[Ван (езеро)|Ван]]. ''Социјалдемократската партија Гнчакијан'' основана во [[1887|1887 година]] се залагала за целосно ослободување на целата историска Ерменија и воспоставување единствена држава со социјалдемократски карактер. Последна основана била ''Ерменската револуционерна федерација Дашнаксјутун'' ({{Langx|hy|Հայ Յեղափոխական Դաշնակցութիւն}}, основана во 1890 година).<ref>{{Наведување|last=Nalbandian|first=Louise|title=The Armenian Revolutionary Movement: The Development of Armenian Political Parties through the Nineteenth Century|place=Berkeley|publisher=University of California Press|year=1963}}</ref>{{Sfn|Libaridian|2011}}
=== Масакр на Хамид (1894-1896) ===
[[Податотека:1895erzurum-victims.jpg|десно|мини|300x300пкс| Тела на ерменските жртви на масакрот во [[Ерзурум]] во [[1895]] година]]
[[Податотека:Armenian_children_massacred(ALT).jpg|десно|мини|300x300пкс| Масакрирани тела на ерменски деца од Ерзурум (ноември 1895 година)]]
Автократскиот султан [[Абдул Хамид II|Абдул Хамид Втори]], кој дошол на власт во [[1876]] година одбил да ги спроведе преземените обврски од Турција со потпишување на [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] во [[1878]] година со образложение дека Ерменците не го сочинуваат мнозинството од населението во ниту една провинција на истокот од земјата и дека обвинувањата за грабежи и убиства против нив од страна на Османлиите биле фалсификувани и претерани. Наместо реформи, Абдул Хамид ја основаше [[Хамидија|паравоената формација Хамидија]], која дејствувала под директна власт на султанот и се состоела од муслимански [[Курди|курдски]] платеници кои добиле од султанот „одврзани раце да го воспостават редот меѓу бунтовничките ерменски поданици на истокот на земјата“.{{Sfn|Balakian|2003}} Високите даноци наметнати од Портата врз христијанскиот дел од населението довеле до чести бунтови на месното население. Властите ги искористија овие бунтови како изговор за последната пресметка со Ерменците низ целата земја. Масовните протести на ерменското население во областа околу [[Батман (покраина)|Батман]] во [[1894]] година Портата одговорила со испраќање на одред на Хамиди и дошло до судири во кои биле убиени најмалку 3.000 луѓе.{{Sfn|Akçam|2006}} Амбасадите на Франција, Русија и Велика Британија предложиле формирање на комисија за истражување на настаните во Батман, но Портата одбила каква било форма на мешање на странците.{{Sfn|Балфур|1999}}{{Sfn|Hovannisian|1997}}<ref>{{Наведена книга|title=Revolution and Genocide: On the Origins of the Armenian Genocide and the Holocaust|last=Melson|first=Robert|pages=59—61}}</ref>
Во текот на септември 1895 година, припадниците на ерменската заедница организирале протести во [[Истанбул]] барајќи реформи и крај на теророт. Имало судири со полицијата во кои биле убиени десетици демонстранти, а стотици биле повредени. Следувале масовни апсења и убиства, не само во Истанбул, туку и низ целата земја. На 8 октомври, локалните милиции изгореле околу 1.000 ерменски граѓани живи во [[Трабзон]],{{Sfn|Balakian|2003}} а слични масакри се случиле и во други градови на истокот на земјата, во [[Дијарбакир]], [[Битлис]], [[Ерзурум]], [[Елазиг|Харпут]], [[Сивас]] и [[Ван (град)|Ван]]. Фрустрирани од рамнодушноста на европските сили во врска со злосторствата врз ерменското население извршени на територијата на Отоманската Империја, група од 28 вооружени револуционери од ''Ерменската револуционерна федерација'' извршиле инвазија на [[26 август]] [[1896]] година во седиштето на ''Отоманската банка''{{Efn|''Османската банка'' ({{langx|tr|Osmanlı Bankası}}) е основана во [[1856]] година и претставувала заеднички капитал на францускиот „-{Paribas}-” и централната турска влада.}} во истанбулска [[Галата]] и го зеле персоналот на банката како заложник. Напаѓачите ја држеле банката под опсада 14 часа и тие ја напуштиле откако тогашниот директор Едгар Винсент им ветил лична заштита. Во текот на следните два дена, османлиските власти убиле повеќе од 6.000 Ерменци во рациите низ Истанбул во наводни потраги по банкарските напаѓачи. Инцидентот бил нашироко објавуван во европските и американските весници, во кои султанот Абдул Хамид бил опишан како „крвав султан“, „проклет Абдул“ и „голем касап“.{{Sfn|Balakian|2003}} Иако самиот султан Абдул Хамид никогаш не бил директно вклучен во масакрите, сигурно е дека паравоените единици на Хамид, кои тој самиот ги основал, имале своја премолчена согласност за нивните постапки.{{Sfn|Akçam|2006}}
Точниот број на убиени Ерменци во [[погром]]ите што се случиле помеѓу 1894 и 1896 година, а во историографијата се паметат како ''[[Хамидски масакри|Хамидските масакри]]'', никогаш не бил прецизно утврден, но според повеќето извори станува збор за убиени од 100.000 до 300.000.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.history.com/topics/armenian-genocide|title=Armenian Genocide|work=history.com|publisher=History channel}}</ref> Германскиот министер за надворешни работи Ернс Јах пријавил 200.000 убиени и над 50.000 протерани Ерменци, додека француските дипломати ја сметаат оваа бројка за околу 250.000 убиени.{{Sfn|Charny|1999}} Според германскиот лутерански мисионер Јоханес Лепсиус, кој служел во Турција за време на масакрот, биле убиени 88.243 лица и повеќе од 546.000 ранети, уништени 2.493 ерменски градови и се и уништени 649 православни цркви и манастири, 328 цркви биле претворени во џамии, а 649 православни села беа колективно преобразени во ислам.{{Sfn|Hovannisian|1997}}
== Младотурската револуција и продолжување на погромот против Ерменците ==
[[Податотека:AdanaChristianQuarter.jpg|десно|мини|300x300пкс| Урнатини во христијанскиот дел на [[Адана]] по нападот во април 1909 година.]]
[[Податотека:Adanabodies.JPG|десно|мини|300x300пкс| Тела на убиени христијани во Адана (април 1909)]]
Апсолутистичкото владеење на султанот [[Абдул Хамид II|Абдул Хамид Втори]] доведело до општо незадоволство во земјата, кулминирајќи со [[Младотурска револуција|Младотурската револуција]] и државниот удар на [[24 август]] [[1908]] година со кој султанот бил отстранет од власта и протеран во [[Солун]]. [[Младотурци]]те се залагале за заживување на уставот од [[1876]] година и обединување на различни нации кои живеат на територијата на Отоманската Империја во единствена нација обединета во централизирана парламентарна држава што ќе биде фактор што ги поврзува различните нации (''панТурцизам'').<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theottomans.org/english/history/history1900.asp|title=TheOttomans.org - Discover The Ottomans|work=www.theottomans.org|language=en|accessdate=25 октомври 2018}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://matrix.msu.edu/hst/fisher/HST150/unit6/mod/young_turk_revolution.html|title=Young Turk Revolution|work=matrix.msu.edu|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222111004/http://matrix.msu.edu/hst/fisher/HST150/unit6/mod/young_turk_revolution.html|archive-date=22 декември 2015|accessdate=13 декември 2015}}</ref> Младотурската идеја за еднаквост на сите граѓани во рамките на Империјата била поддржана од ерменските политички партии, а новите власти го признале правото на Ерменците на нивниот етнички простор за живеење. Биле донесени нови закони кои означиле крај на доминацијата на муслиманите над другите религиозни групи во земјата, но истовремено изразиле поддршка за имиграција на [[мухаџири]] од поранешните делови на империјата и особено го охрабрувале нивното населување во области каде што мнозинското население било христијанско.
Поддржувачите на сменетиот султан во пролетта [[1909]] година се обиделе да направат противнапад и да ја вратат традиционалната моќ. Бидејќи ерменските политички партии сесрдно ја поддржуваа Младотурската револуција, Ерменците повторно биле нападнати од националистички и свештенички фракции, а протестот против новите револуционерни власти се претвори во општа потера против Ерменците и другите христијани низ целата земја.{{Sfn|Akçam|2006}} Во април 1909 година, во градот [[Адана]] и низ историскиот регион [[Киликија]] се случиле масовни погроми против Ерменците во кои беа убиени околу 20.000 до 30.000 Ерменци и околу 1.300 [[Асиријци]].{{Sfn|Adalian|2012}}{{Sfn|Adalian|2010}}<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.seyfocenter.com/english/38/|title=The Assyrian Genocide of 1915|last=Gaunt|first=David|date=18 април 2009|work=Seyfocenter|language=en|accessdate=7 јули 2017}}</ref><ref name="30t">{{Наведени вести|url=http://query.nytimes.com/gst/abstract.html?res=9A06E1D8173EE033A25756C2A9629C946897D6CF|title=30,000 Killed in massacres; Conservative estimate of victims of Turkish fanaticism in Adana Vilayet|work=New York Times|year=1909}}</ref> Редовната османлиска армија, која требала да воведе ред и да ги смири немирите, според бројни извори, активно учествувала во убиствата и грабежите на ерменското население низ провинцијата Адана.<ref name="daysof">{{Наведени вести|url=http://query.nytimes.com/gst/abstract.html?res=9A0CE3D71131E733A2575BC2A9629C946897D6CF|title=Days of horror described; American missionary an eyewitness of murder and rapine|work=New York Times|year=1909}}</ref>
Турција во [[1912]] година претрпела целосен пораз во [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]] и изгубила дури 85% од своите територии на европско тло. Голем број муслимански бегалци ги напуштиле областите на Грција, Србија, Црна Гора и Бугарија и се повлекле кон централна Анадолија. Според статистичарите од тој период, во тој период во централна Анадолија се доселиле повеќе од 850.000 мухаџири од Балканот, кои револтирани од загубите, својот гнев го насочиле кон христијанските Ерменци, а според историчарот Танер Акјам, играле клучна улога во ерменскиот геноцид кој следел.{{Sfn|Akçam|2006}} За време на Првата балканска војна, значителен дел од Ерменците од Отоманската Империја останале верни на османлиските власти, а околу 8.000 ерменски доброволци одиграле значајна улога во турската армија во борбите на Балканот. Од друга страна, гнчакистите и дашниците активно заземале анти-османлиска позиција, а во [[Тбилиси]] бил основан одред доброволци за борба против Турците.{{Sfn|Hovannisian|1997}}{{Sfn|Hovannisian|2014}}
== Првата светска војна и ерменскиот геноцид ==
[[Податотека:Mehmet Talat Pasha.jpg|лево|мини|256x256пкс| [[Мехмед Талат-паша]] како еден од најистакнатите водачи на Младотурците се смета за најодговорен за геноцидот врз Ерменците]]
[[Младотурска револуција|Младотурската револуција]] од [[1908|1908 година]] донела значителни промени во општествениот систем на Отоманската Империја. Претходните политички ставови засновани на идеите за политички [[исламизам]], [[панисламизам]] и [[османизам]] ги замениле идеите за [[панТурцизам]],{{Efn|''ПанТурцизам'' е политички концепт кој има за цел обединување на сите [[Турски јазик|туркојазични народи]] како и територијата на која тие живеат. Настанал околу [[1880]] година помеѓу турските интелектуалци во тогашната [[Руска Империја]], со цел културно и политичко обединување на сите [[Турци]] на проторите на тогашното [[Отоманско царство]], [[Руска Империја|Русија]], [[Република Кина|Кина]], [[Иран]], [[Авганистан]].}} идеологија заснована на еднаквост на сите туркофони народи, без оглед на областа во која живеат. Еден од најважните идеолошки креатори на панТурцизмот во движењето Младотурци бил поетот и социолог [[Зија Гокалп]] (1876-1924), со чии идеи за единството на сите турски народи Турција влегла во [[Прва светска војна|Првата светска војна]].{{Efn|Зија Гокалп сметал дека е природно право на Турција да ги обедини сите туркојазични народи на подрачјето Турана, односно „природне Турција”.}} Идеологија што ги исклучувала скоро сите не-Турци од политичкиот и граѓанскиот живот не била одобрена кај малцинските христијански народи на тогашна Турција, иако многумина сметале дека панТурцизмот е помало зло од политичкиот исламизам. Во следните години, идеологијата на панТурцизмот станала примарен вид на политичка активност на Младотурците.
Новата турска влада во [[Прва светска војна|општата војна]] што го зафатила европскиот континент кон средината на [[1914|1914 година]] виде идеална можност да ги постигнат своите цели во создавањето на поголема турска држава што ќе ги вклучи во нејзините граници сите области населени со припадници на туркофонските народи. Во врска со ова, турската влада потпишала таен договор со [[Германско Царство|царството Германија]] на [[2 август]] 1914 година и официјално влегла во војна на страната од [[Централни сили|централните сили]] на [[30 октомври]] истата година. Примарната цел била да се прошири државната територија на исток и да се создаде коридор што ќе ги поврзе туркофонските области на територијата на [[Руска Империја|Руската империја]] преку [[Кавказ]]. Ерменците, чиј животен простор се наоѓал точно помеѓу Турција од една страна и Русија од друга, биле првите на удар.
Веднаш по потпишувањето на договорот со Германија, турската влада започнала присилно да конфискува имот и добра ([[реквизиција]]) главно од христијанското население. Влегувањето на Турција во војната, домашната јавност го карактеризирало како „[[света војна]] со благородна цел“. На крајот на годината, Турција отворила фронтови на [[Кавкаски поход|Кавказ]], во [[Галиполска операција|близина на Галиполе]] и во правец на Персија.{{Sfn|Akçam|2006}}{{Sfn|Walker|1997}}
Пред да влезат во војна, турските власти се обиделе да ги придобијат ерменските политички партии за нивните цели, не само на територијата на империјата, туку и на територијата на Рускиот Кавказ. Во овој поглед, претседателот на новооснованата османлиска специјална организација [[Тешкилат-и махсуса]], [[Бахаедин Шакир]] присуствувал на ''VII Светски конгрес на Ерменската револуционерна федерација'' во [[Ерзурум]] (одржан од крајот на јули до 2 август), на кој тој побарал од ерменските политички партии поддршка за војната против Русија. На Ерменците им било ветено дека ќе создадат единствен автономен регион на Кавказ, но под турска власт.{{Sfn|Pasdermadjian|Torossian|1918}} Бидејќи руските власти, од друга страна, им ветиле на Ерменците висок степен на автономија, ерменските претставници одлучија дека Ерменците мора да останат лојални на своите влади, во зависност од областа во која живеат.{{Sfn|Walker|1997}} На овој начин, ерменските политички претставници се обиделе да го најдат најдоброто можно решение за себе, без оглед на резултатот од војната.
Незадоволна од резултатот на Ерзурумскиот конгрес, на [[16 декември]] 1914 година, османлиската влада го повлекла „Ерменскиот сет на реформски закони“, со кој се гарантирала голема автономија за Ерменците во источна Турција.{{Efn|''Ерменскиот пакет реформи'' бил акционен план создаден од стана на европските сили во периодот помеѓу 1912 и 1914 според кој на истокот од Турција требало да бидат основани две ерменски автономни покраини кои би биле под контола на европските супервизори.}}<ref>Karapetyan, N. V. (1981). "Հայկական բարենորոգումների խնդիրը 1912-14 թվականներին" [The Issue of the Armenian Reforms in the Years 1912-14] in ''Հայ Ժողովրդի Պատմություն'' [History of the Armenian People], eds. Tsatur Aghayan et al. Yerevan: Armenian Academy of Sciences, vol. 6. pp. 520-35.</ref><gallery mode="packed" heights="220px">
Armenian Genocide Museum-Institute 7.JPG|Масовни бесења на ерменски лекари во [[Алепо]] во [[1916|1916 година]] .
Kharput Greek-Orthodox refugees - C.D.Morris - National Geographic, Nov. 1925.jpg|Ерменците депортирани во сириската пустина
Armenian woman kneeling beside dead child in field.png|Ерменска мајка во близина на мртво дете некаде во сириската пустина (период помеѓу 1915 и 1919)
</gallery>Само неколку часа по потпишувањето на тајниот договор со Германија, била најавена општа мобилизација на работоспособното население на целата територија на Отоманската Империја. Прво, биле мобилизирани сите работоспособни мажи на возраст од 20 до 45 години, а потоа и оние на возраст од 18-20 и 45-60 години, кои првично служеле како логистичка поддршка.{{Sfn|Toynbee|1915}} Уште во декември 1914 година, турската армија предводена од [[Енвер-паша|Енвер Паша]] започнала обемни воени операции на источните граници со цел да ја опколи руската кавкаска армија и да ги врати териториите изгубени во [[Руско-турска војна (1877-1878)|руско-турската војна од 1877-1878 година]]. Меѓутоа, во [[Битка кај Сарикамиш|Битката кај Сарикамиш]] (се водела од 24 декември до 17 јануари), турската армија претрпела тежок пораз, а по неговото враќање во Истанбул, Енвер Паша ја наведел ерменската соработка со Русите како клучна причина за поразот.{{Sfn|Allen|Muratoff|2011}}{{Sfn|Balakian|2003}} На [[25 февруари]] [[2015|1915]] година Енвер Паша, кој во тоа време бил вршител на должноста министер за војна, ја донел „Директивата 8682“ за зголемување на безбедносните и мерките на претпазливост во сите воени единици со цел да се избегнат потенцијални соработки со непријателите. Во согласност со таа директива, на Генералштабот му било наредено целосно да ги демилитаризира сите етнички Ерменци кои служеле во османлиската војска, а од христијанското цивилно население било одземено сето оружје. Директивата директно ја обвинува дури и ерменската црква за соработка со непријатели и откривање на државни тајни на Русите. Демилитаризираните ерменски војници биле префрлени во работнички логори и работничко логистички баталјони.{{Sfn|Suny|2015}} Разоружувањето на ерменските војници во рамките на османлиската армија спречило каква било форма на отпор од страна на ерменското население за време на депортациите што следеа истата година. Разоружувањето било проследено со грабежи и убиства, а помеѓу ноември 1914 и април 1915 година биле изгорени и ограбени меѓу 4.000 и 5.000 ерменски села на истокот на земјата, а биле убиени околу 27.000 луѓе, претежно цивили.{{Sfn|Balakian|2003}}{{Цитат во кутија|…се ослободивме од повеќе од три четвртини од сите Ерменци и скоро повеќе од нив, дури и ако ги нема во Ван, Битлис и Ерзурум. Денес, омразата меѓу Ерменците и Турците е толку изразена што е наша обврска да ја решиме. Затоа што ако не го сториме тоа, може да има одмазда и освета.|— министерот за внатрешни работи [[Мехмед Талат-паша|Талат-паша]] на американскиот амбасадор Хенри Моргент{{sfn|Suny|Göçek|Naimark|2011|pages=32}}{{sfn|Morgenthau|1918||p=221}}|width=30%}}Во својот извештај, тогашниот американски амбасадор во Турција, Хенри Моргент, ги опишал овие настани како вовед во целосно уништување на ерменскиот народ, додека Талат Паша ги опишал овие настани како „чин на самоодбрана и спречување на дестабилизација на земјата".{{Sfn|Morgenthau|1918|}}
=== Опсада на Ван ===
[[Податотека:Armenian_refugees_at_Van_crowding_around_a_public_oven_during_1915.png|лево|мини|250x250пкс|Ерменски бегалци во Ван во текот на 1915 година]]
По поразот во [[Битка кај Сарикамиш|Битката кај Сарикамиш,]] ерменскиот град [[Ван (град)|Ван]] станал центар на стратешки интерес, како за османлиската држава, така и за Русија. Сфаќајќи ја опасноста од насилен прогон, [[Ерменска револуционерна федерација|Ерменската револуционерна федерација]] работела тајно во градот во текот на целата 1914 година и ги снабдувала своите жители со оружје за самоодбрана. Откако ерменските доброволци под команда на генералот [[Андраник Озанијан]] се бореле на страната на Русите за време на операциите во близина на [[Сарај (Ван)|Сарај]] (19 ноември 1914 година), османлиските власти побарале од жителите на градот да ги екстрадираат ерменските дезертери и сите телеграфски и телефонски врски со градот биле отсечени. Тогашниот гувернер на [[Ван (покраина)|покраината Ван]], [[Žевдет-бег|Цевдет-бег]]{{Efn|[[Џевдет-бег]], инаку шура на [[Енвер-паша]], поставен е на место управник на Ванскиот вилает во февруари 1915 година, а поано се исткнал во злосторствата против Ерменците во [[Хамидски масакри|Хамидските масакри]].}} имал одред курдски и черкески групи под директна команда во таа област, кои поради нивната суровост честопати се нарекуваа „баталјон за колење“. На [[19 април]] 1915 година, Џевдет-бег побарал од ерменските водачи присилно да регрутираат најмалку 4.000 способни луѓе од градот, а под маската за почитување на тогашниот османлиски закон за задолжително регрутирање, се обиделе да ги елиминираат потенцијалните одбранбени единици, со што го зазеле градот Ван без отпор.{{Sfn|Ussher|1917}} Масовните убиства што започнале неколку недели порано и ескалирале на 19 април, кога за само еден ден биле убиени над 2.500 Ерменци во градот Ерчис.{{Sfn|Hovannisian|1997}} Следниот ден, османлиската армија започнала опсада на Ван, во чиј ерменски кварт околу 30.000 постојани жители од ерменска националност и уште 15 000 ерменски бегалци од околните области живееле на само еден квадратен километар во тоа време. Само околу 1.500 војници вооружени со 1.000 пиштоли и околу 300 пушки се спротивставиле на османлиските единици во градот. Опсадата траела до 23 мај, кога во градот влегол одред на руската армија под команда на генерал [[Николај Јуденич|Јудениќ]].<ref>{{Наведена книга|title=Persia: The Stepping Stone To India. Marshall Cavendish Illustrated Encyclopedia of World War I|last=Hinterhoff|first=Eugene|volume=iv|pages=153–57}}</ref> Се проценува дека османлиските трупи убиле и масакрирале најмалку 55.000 Ерменци во провинцијата Ван во тој период.{{Sfn|Balakian|2003}}{{Sfn|Morgenthau|1918}}
=== Црвена недела ===
[[Податотека:April24Victims.jpg|десно|мини|300x300пкс| Ерменски интелектуалци уапсени и подоцна погубени: ''Прв ред'' : [[Григор Зохраб]], [[Даниел Варужан]], [[Рупен Зартарјан|Рупен Зартаријан]], [[Ардашес Харутјунијан]], [[Сијаманто|Сиаманто]]<br />''Втор ред'' : [[Рубен Севак]], [[Тигран Чогурјан]], [[Диран Келекјан]], [[Тлгадинци]], [[Ерухан]]]]
На [[24 април]] 1915 година, османлискиот министер за внатрешни работи, [[Мехмед Талат-паша|Талат Паша,]] издал наредба за апсење и депортација на сите ерменски интелектуалци од областа на [[Истанбул]], со цел да се обесхрабрат идните револуционерни активности на ерменските и другите христијански малцинства во истокот. Апсењата започнале вечерта на истиот ден, а веќе ноќта на 24-25 април биле уапсени меѓу 235 и 270 најистакнати ерменски водачи од областа на Истанбул (свештеници, новинари, адвокати, лекари, професори).{{Sfn|Shirakian|Bey|1989}}{{Sfn|Walker|1997}} Апсењата во Истанбул биле директно водени од началникот на градската полиција Бедри-бег.<ref name="Yve27">{{Наведена книга|title=Enquête sur la négation d'un génocide|last=Ternon|first=Yves|last2=Bey|first2=Naim|publisher=Éditions Parenthèses|year=1989|isbn=978-2-86364-052-4|location=Marseille|pages=27|language=fr|lccn=90111181}}</ref> Разликите во бројот на апсења варираат веројатно заради фактот што некои од уапсените имале исти или слични имиња. Во вториот бран апсења биле приведени меѓу 500 и 600 лица.{{Sfn|Walker|1997}}{{Sfn|Der Yeghiayan|2002}}<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/armeniansfromkin00razm|title=The Armenians. From Kings and Priests to Merchants and Commissars|last=Panossian|first=Razmik|publisher=Columbia University Press|year=2006|isbn=978-0-231-13926-7|location=New York|pages=[https://archive.org/details/armeniansfromkin00razm/page/237 237]|lccn=2006040206|oclc=64084873}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=A Concise History of the Armenian People|url=https://archive.org/details/concisehistoryof00geor|last=Bournoutian|first=George A.|publisher=Mazda|year=2002|isbn=978-1-56859-141-4|location=Costa Mesa, California|pages=[https://archive.org/details/concisehistoryof00geor/page/272 272]|lccn=2002021898|oclc=49331952}}</ref> Масовните апсења се случиле во [[Искендерун]] и [[Адана]] на истиот ден. Откако биле уапсени, тие биле идентификувани и понатаму депортирани во логорите во внатрешноста на земјата. Според статистичките податоци, вкупно 2.345 припадници на ерменската интелектуална заедница биле уапсени и депортирани во логорите, а повеќето биле убиени.<ref name="vahakn dadrian">{{Наведена книга|title=The history of the Armenian genocide: ethnic conflict from the Balkans to Anatolia to the Caucasus|last=Dadrian|first=Vahakn N.|publisher=Berghahn Books|year=2003|isbn=978-1-57181-666-5|edition=6 rev.|location=New York|pages=221}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=EjZHLXRKjtEC|title=A companion to World War I|publisher=Wiley-Blackwell|year=2012|isbn=978-1-119-96870-2|editor-last=Horne|editor-first=John|edition=1. publ.|location=Chichester, U.K.|pages=191}}</ref>
Денот кога започнле овие апсења во 1919 година се одбележува како ден на сеќавање на жртвите на ерменскиот геноцид. Во ерменската историографија, овој настан е запаметен како „Црвена недела“ ({{Langx|hy|Կարմիր կիրակի}}, ''Гармир жираги'').
=== Техџариски закон, масовни депортации и масовни погубувања на Ерменци ===
[[Податотека:Ottoman-Tehcir_Law.jpg|десно|мини|329x329пкс| Оригинален дел од текстот на [[Техџирски закон|Техџарискиот закон]]]]
[[Податотека:Morgenthau336.jpg|десно|мини|250x250пкс| Трупови покрај патиштата што ги користеле депортираните лица биле честа појава во текот на целата 1915 година.]]
Во мај 1915 година, [[Мехмед Талат-паша]] испратил барање до кабинетот на [[Голем везир|големиот везир]] [[Рече Халим-паша|Саид Халим-паша]] да донесе привремен закон со кој ќе се легализираат депортациите и преместувањето на сите оние што се сметаат за потенцијална опасност за државата, што „ќе спречи бунтови и Ерменски злосторства против Турците во бројни области низ целата земја“. Во своето барање, Талат-паша особено се осврнал на настаните во Ван што се случиле еден месец порано, а во кои според османлиската статистика загинале околу 150.000 Турци.{{Efn|Турскиот историчар Халил Берктај на основа на историска граѓа бројот на убиени муслимани од страна на Ерменците во целото подрчје на источна Анадолија за време на 1915 година го проценил на 12.000 жртви.}}
Иако законот за присилна депортација првично важеше само за пограничните области долж границата со Русија, неговите одредби наскоро почнале да се применуваат низ целото Царство.{{Sfn|Motta|2014}} „Привремен закон за депортации“ или „[[Техџирски закон]]“ ({{langx|tr|Tehcir Kanunu; Sevk ve İskân Kanunu}}){{Efn|Арапски збор ''техчир'' во турскиот јазик има значење ''прислино преселување''.}} бил усвоен од турскиот парламент на [[27 мај]] 1915 година и стапил на сила на [[1 јуни]] (Техџирскиот закон официјално престанал да важи на 8 февруари 1916 година) и ја легитимирал присилната депортација и преселувањето на сите оние што се сметале за потенцијална закана за државата. Според планот за депортација, на вкупното ерменско население не им беше дозволено да надмине 10% од месното население и тоа било „единствениот валиден начин“ да се спречат конфликтите со мнозинското муслиманско население.{{Sfn|Winter|2004}}
Усвојувањето на Техџирскиот закон, со кој се легализирала присилна депортација, конфискација на имот и масовни убиства на оние кои се спротивставувале, наишло на бројни осуди ширум светот и иако тогашните турски сојузници официјално реагирале благо, интересно е што во повеќето австриски и германски историските документи од тој период содржат детални описи за убиствата и протерувањата од очевидци кои присуствувале.<ref name="Fisk">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/greatwarforcivil00fisk_0|title=The Great War for Civilisation: The Conquest of the Middle East|last=Fisk|first=Robert|publisher=Alfred A Knopf|year=2005|isbn=978-1-84115-007-9|location=New York|pages=[https://archive.org/details/greatwarforcivil00fisk_0/page/329 329]–31|}}</ref><ref name="Fromkin">{{Наведена книга|title=A Peace to End All Peace: The Fall of the Ottoman Empire and the Creation of the Modern Middle East|url=https://archive.org/details/peacetoendallpea00from|last=Fromkin|first=David|publisher=Avon Books|year=1989|isbn=978-0-8050-6884-9|location=New York|pages=[https://archive.org/details/peacetoendallpea00from/page/212 212]–13|}}</ref> Американскиот претседател [[Теодор Рузвелт]] подоцна ги окарактеризирал турските злосторства врз Ерменците како „најголемото и најстрашното злосторство што се случило за време на војната“.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=JSN3AAAAMAAJ|title=Letters and Speeches|last=Roosevelt|first=Theodore|publisher=Library of America|year=2004|isbn=9781931082662|pages=736|language=en|access-date=25 октомври 2018}}; видети: {{Наведени вести|url=https://www.sfgate.com/opinion/article/The-hidden-holocaust-2546009.php|title=The hidden holocaust|last=Rosen|first=Ruth|date=15 декември 2003|work=SFGate|access-date=25 октомври 2018|pages=|language=en}}</ref> Американскиот ''[[The New York Times|Њујорк Тајмс]]'' објавувал детални вести на дневна основа за масовните злосторства на Турците врз ерменското население, со секојдневни изјави дека станува збор за систематски и организирани погроми извршени од страна на највисоките државни органи.
Швајцарскиот историчар [[Ханс Лукас Кајзер]] (специјалист по османлиска и турска историја) врз основа на документите потпишани од Талат Паша заклучил дека тогашните турски власти имале јасни и недвосмислени геноцидни намери насочени кон христијанското население во таа земја.<ref>{{Наведена книга|title=Talat Paşa'nın hatıraları|last=Kabacali|first=Alpay|publisher=İletişim Yayınları|year=1994|pages=}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hist.net/kieser/pu/ErmeniMeselesi.pdf|title=Ermeni Meselesi|date=11. 03. 2001.|publisher=Hist.net|pages=12|language=турски|accessdate=2021-04-25|archive-date=2017-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011090656/http://www.hist.net/kieser/pu/ErmeniMeselesi.pdf|url-status=dead}}</ref> Врз основа на документацијата, германскиот историчар со турско потекло Танер Акјам изјавил дека главниот координатор во геноцидните акции против Ерменците бил Талат Паша.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=SPKuXesTOC4C|title=From empire to republic: Turkish nationalism and the Armenian genocide|last=Akçam|first=Taner|publisher=Zed Books|year=2004|isbn=978-1-84277-527-1|pages=174}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2017/04/22/world/europe/armenian-genocide-turkey.html?_r=0|title=‘Sherlock Holmes of Armenian Genocide’ Uncovers Lost Evidence|last=Arango|first=Tim|date=22 април 2017.|work=New York Times|access-date=24 април 2017.|location=United States|pages=}}<br /><br />{{Наведени вести|url=http://www.npr.org/2017/04/24/525441639/recently-discovered-telegram-reveals-evidence-for-armenian-genocide|title=Recently Discovered Telegram Reveals Evidence For Armenian Genocide|last=|date=24 април 2017.|work=All things Considered|publisher=National Public Radio|location=United States|pages=}}<br /><br />{{Наведени вести|url=http://www.jpost.com/Middle-East/Lost-evidence-of-Armenian-Genocide-discovered-in-Jerusalem-archive-488694|title=Lost Evidence of Armenian Genocide Discovered in Jerusalem Archive|last=Mandell|first=Ariane|date=23 април 2017.|work=The Jerusalem Post|location=Israel|pages=}}</ref>{{Цитат во кутија|... На муслиманите во Трабзон им се закануваше дури и смрт доколку се обидат да ги заштитат Ерменците. Некои од службените лица ги разделија децата кои требаше да бидат евакуирани од земјата преку американскиот конзулат во Трабзон. Возрасните ерменски мажи биле одделени од нивните семејства со образложение дека треба да учествуваат во работни акции, додека жените и децата биле депортирани во правец на [[Мосул]], каде наводно им била дадена соодветна заштита. Мажите потоа биле изнесени надвор од градот, каде биле извршени масовни пукања во претходно ископани јами. Нападите на разбојници („башибозуци“) врз колони жени и деца биле добро организирани и биле придружени со грабежи, силувања и убиства. Војниците што ги следеле колоните бегалци имале строги наредби да не се мешаат во нападите на „башибозукот“. Децата, кои биле избрани да бидат спасени и евакуирани од земјата преку американскиот конзулат, биле испратени во колони во [[Сивас]], каде биле убиени на бродови со ладно оружје, а потоа нивните тела биле ставени во вреќи што потоа биле фрлани во морето. Неколку дена подоцна, телата на некои од нив биле пронајдени покрај брегот на Трабзон. Во јули [[1915]] ми беше наредено (од Саид Ахмед) да ја следам последната колона Ерменци од Трабзон, во која биле 120 мажи, 400 жени и 700 деца. На почетокот, сите мажи кои биле убиени малку подоцна биле одделени од колоната. Илјадници безживотни тела на убиени Ерменци биле пронајдени на патот. Неколку групи „башибозуки“ се обидоа да одделат жени и деца од колоната за време на патувањето, но јас не им дозволив да го сторат тоа. На патот, оставивме околу двесте деца во муслимански семејства кои изразија желба да се грижат за нив. Во Кемах, ми беше наредено да ги следам Ерменците низ пустината сè додека не умрат сите. Таму ни се придружи колона Ерменци од [Ерзурум], придружувани од шефот на жандармеријата, Мухамед-ефенди. Ефенди ми раскажа како едната група што ја придружувал била пренесена на бреговите [Еуфрат] и каде што била одвоена од остатокот на колоната и ослободена од милоста на локалните разбојници. Повеќекратни силувања и убиства на млади девојки во јавноста биле редовна појава. Во силувањата и убиствата учествувале и највисоките функционери во Трабзон. Главните иницијатори на убиствата биле [[Бахаедин Шакир]] во Ерзурум, Наил-бег во Трабзон и многу истакнати луѓе од [[Ерзинџан]] во Кема. Главниот штаб на „башибозукот“ се наоѓал во Кемах ...|— Османлискиот службеник Саид Ахмед ги опишува процедурите за присилно преместување на Ерменците од [[Трабзон]]{{Efn|Целосното интервју се наоѓа во книгата на Ричард Хованисијан.{{sfn|Hovannisian|1997|p=262—265}}}}|width=30%}}Главната улога во погромите против Ерменците ја имала организацијата [[Тешкилат-и махсуса|Тешкилат-и махсус]], чие седиште било во [[Ерзурум]] и во која биле околу 34.000 вооружени лица. Повеќето од нив биле бандити и криминалци, [[Башибозук|башибозучи]]. Самата организација била под директна команда на Талат Паша. Членовите на оваа организација беа познати по големите ужасни злосторства, а за нивната суровост најдобро сведочи изјавата на [[Веиб-паша|Вехиб-паша]], тогашниот командант на Османлиската трета армија, кој ги нарекол припадниците на оваа група „касапи од човечката раса“.<ref name="Lewy 2005">{{Наведено списание|last=Lewy|first=Guenter|year=2005|title=Revisiting the Armenian Genocide|url=http://www.meforum.org/748/revisiting-the-armenian-genocide|journal=Middle East Quarterly}}</ref>
На [[18 април]], недалеку од Ерзурум, се одржал голем анти-ерменски митинг, чии учесници јавно ги обвиниле Ерменците за предавство и антидржавни активности, а на сите што ќе им помагале им се заканувало дека ќе ја споделат нивната судбина. Во текот на следните неколку недели, Ерменците од областа Ерзурум станале мета на бројни муслимански напади, а во средината на мај се случил голем погром во [[Хинис]] во кој биле убиени околу 19 000 Ерменци. Ерменците од околните села во областа биле депортирани во камп во Ерзурум каде што повеќето починале од глад, жед и исцрпеност, додека оние што преживеале биле фрлени во река од високите клисури на Кема. Во периодот јуни-јули 1915 година, во кањонот Кема биле убиени околу 65.000 Ерменци, а преживеаните биле депортирани во пустините во правец на [[Алепо]] и [[Мосул]]. По тој погром, во Ерзурум останале само стотина Ерменци, кои биле принудени да работат на важни воени објекти. Ерменците од [[Ерзинџан (покраина)|Ерзинџан]] и [[Бајбурт]] ја претрпеле истата судбина.{{Sfn|Hovannisian|1997}} Во текот на јуни и јули 1915 година, околу 140.000 Ерменци биле убиени во [[Муш]], што го сочинува скоро целото ерменско население во санџакот, а 234 села и градови населени со ерменско население биле етнички исчистени.{{Sfn|Kévorkian|2011}}{{Sfn|Kévorkian|2011}} Етничкото чистење на самиот град било извршено веднаш по погромот против ерменското население во околните села.<ref name="Suny">{{Наведена книга|title="They Can Live in the Desert but Nowhere Else": A History of the Armenian Genocide|url=https://archive.org/details/theycanliveindes0000suny|last=Suny|first=Ronald G.|publisher=Princeton University Press|year=2015|isbn=9781400865581}}</ref>
Жените и децата од градот [[Ордуа]] на северниот брег на [[Црно Море|Црното Море]] беа качувани во пловила под изговор дека ќе бидат пренесени во [[Самсун]], а потоа бродовите пловеле кон отворено море каде што сите биле едноставно фрлени во вода. За време на судењето за воени злосторства во 1919 година, началникот на полицијата во [[Трабзон]] изјавил дека тој лично ги избрал најубавите ерменски девојки, кои потоа ги испратил во Истанбул како подароци на водачите на Итихад.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.ba/books?id=pnLSRXAXTfcC|title=America and the Armenian Genocide of 1915|last=Dadrian|first=Vahakn N.|publisher=Cambridge University Press|year=2004|isbn=9781139450188|editor-last=Winter|editor-first=Jay|pages=83—86|language=en|chapter=The Armenian Genocide: an interpretation|access-date=25 октомври 2018}}</ref> Единицата Џевдет-бег, позната како „Баталјон на колење“ ({{langx|tr|kesab taburi}}), целосно ги „исчистила“ јужните делови на тогашната Западна Ерменија од ерменското население. Војниците на Џевдет го опколиле градот [[Битлис]] и барале пари од локалното ерменско население во замена за слобода. Откако бил платен откупот, целото ерменско население било уапсено, мажите беа убиени на самото место, младите девојчиња биле продадени како робови, додека преостанатите Ерменци биле депортирани на југ, каде што биле удавени во [[Тигар (река)|Тигар]]. Околу 15.000 Ерменци биле убиени во Битлис, а целиот нивен имот бил предаден на локалните турски и курдски мухаџири.{{Sfn|Hovannisian|1997}} Во исто време, целото ерменско население кое живеело во селата околу Битлис било убиено.
По Битлс, баталјоните на Џевдет-бег тргнале на северозапад кон градот [[Каша|Муш]], каде што владееше привремено примирје по мајските турско-курдски напади врз Ерменците. Веднаш по влегувањето во градот, сите ерменски мажи биле убиени со бајонети, додека жените и децата биле собрани во штали кои потоа биле заклучени и запалени.{{Sfn|Hovannisian|1997}} Потоа следувале напади врз Ерменците во [[Батман (покраина)|областа Батман]], каде месното население пружало помал вооружен отпор. Во градовите сместени на бреговите на [[Црно Море|Црното Море,]] погубувањата на христијанското население било извршено главно на отворено море, а живите луѓе биле едноставно фрлени во морето. Во градот [[Елазиг]], за еден ден биле убиени околу 13.000 луѓе, а меѓу нив имало и студенти и наставници на колеџот „Еуфрат“, основан од американски мисионери. Истата судбина ги снашла и Ерменците од [[Мерзифон]], град во кој дејствуваше американскиот протестантски анадолски колеџ и каде биле убиени околу 12.000 луѓе. Иако претседателот на колеџот, преку американскиот амбасадор, успеал да обезбеди безбедна евакуација за студентите и наставниот кадар на колеџот, локалните власти наредиле депортација во пустината на сите студенти и наставници, каде што беа убиени. Сите Ерменци од [[Анкара]] (претежно римокатолици) биле протерани и убиени.{{Sfn|Hovannisian|1997}} Градовите Битлис и Ерзурум на крајот биле етнички целосно исчистени, не само од ерменското население, туку и од христијанското население, без оглед на етничката припадност. На [[9 јуни]] 1915 година, Министерството за внатрешни работи издало барање до локалните власти во Ерзурум по итна постапка да го продадат целиот имот на ерменското население, кое очигледно не било во можност да се врати во областа.{{Sfn|Hovannisian|1997}}{{Цитат во кутија|На патот од Палу до Тиганакерт бевме мета на постојани напади и многу луѓе беа убиени. Немаше вода и храна. Мајка ми имаше малку леб во торбата и од време на време ни го даваше во ужина. Одевме од 10 до 15 дена. Никој повеќе немаше чевли на нозе. На крајот стигнавме до Тиганакерт. Таму се капевме во реката, натопивме малку сув леб што го имавме и на крај јадевме. Меѓу луѓето се прошири гласина дека гувернерот бара убава и млада дванаесетгодишна девојка... Армијата дојде во логорот ноќе за да ја најде девојчето. Тие ја најдоа, ја зедоа од нејзината мајка што плачеше и ветија дека ќе ја вратат наскоро. Утрото, тие ја вратиле девојката кај нејзината мајка и ја ставија на колена. Девојчето било полумртво и во ужасна состојба. Нејзината мајка плачеше силно, а девојчето на крајот почина. Други жени го ископаа гробот во кој го закопаа девојчето. Мајка ми напиша на еден камен што се наоѓаше ''Тука почива Шушан''.|— Сведоштво на Такуј Левонјан(р. 1900) кој го преживеал геноцидот{{sfn|Adalian|2012|p=81—83}}|align=right|width=30%|quoted=1}}Ерменците кои живееле во областа на [[Киликија]] доживеале уште полоша судбина. По масовните апсења, колони луѓе биле испратени во пустинските области во внатрешноста; било строго забрането да се хранат затворениците, а локалните муслимански паравоени формации составени од турски, курдски и черкески единици имале слобода да прават со затворениците што сакаат. Поради сето тоа, само околу 20% од оние што отишле во тие колони пристигнале живи на последните места за собирање во пустината. Ерменските затвореници од западните провинции релативно безбедно пристигнале својата крајна дестинација, градот [[Деир ез Зор|Дир ез-Зор]] во [[Сириска Пустина|сириската пустина]], каде наскоро биле убиени или изгладнети. Во текот на летото [[1915]] година областа на депортации се проширила на териториите на модерна [[Сирија]], а според некои податоци, само во логорите околу Дир ез-Зор, над 150.000 Ерменци биле убиени од страна на локалните паравоени единици, со цел да се спречи натрупување на поголем број Ерменци на едно место.{{Sfn|Suny|Göçek|Naimark|2011}}
Еден од директните докази за убиствата се изјавите на четворица високи османлиски функционери со арапско потекло, кои за време на војната [[Русија|побегнале во Русија]]. Така, генералот Саид Ахмед Мухтар ал-Баја, кој бил во Трабзон во текот на 1915 година, му рекол на британскиот дипломат [[Марк Сајкс]] дека убиствата се случиле по наредба на највисоките органи и дека на војниците им било дозволено да пукаат во сите „дезертери“ без предупредување. Зборот „дезертер“ бил користен како шифра за Ерменците.{{Sfn|Hovannisian|1997}}
Убиствата на ерменски граѓани биле придружени со невидено варварство и грабежи. Според сведочењето на трговецот Мехмед Али, Асент Мустафа и гувернерот на Трабзон Jamамал Азми присвојувале вредни предмети во време од 300.000 до 400.000 златни османлиски фунти (што во тој период изнесувало околу 1,5 милиони американски долари). Американскиот конзул во Алепо во извештајот до својата влада напишал дека е очигледно дека во Турција постои систематски план за грабеж на христијански, пред сè ерменски имот. Конзулот во Трабзон напишал дека Турците упаѓале во ерменски куќи и одземале сè што може да се земе од таму.{{Sfn|Winter|2004}} До крајот на летото 1915 година, за само неколку месеци, огромното мнозинство од предвоената ерменска популација на Отоманската Империја било убиено, а масовните антиерменски убиства во централна и западна Анадолија продолжиле и по август 1915 година.{{Sfn|Hovannisian|1997}}
Еден од методите што систематски го спроведувале османлиските власти при елиминацијата на ерменското население во помалите села, било палењето живи луѓе. Еитан Белкинд, кој како агент на еврејската шпионска мрежа Нили, успешно се инфилтрирал во главниот штаб на Кемал Паша, на подоцнежните судења сведочел дека бил сведок на затворањето и потоа палењето на најмалку 5.000 ерменски затвореници.<ref name="Auron">{{Наведено списание|last=Auron|first=Yair|year=2000|title=The Banality of Indifference: Zionism and the Armenian Genocide|url=https://archive.org/details/banalityofindiff0000auro|publisher=Transaction Publishers}}</ref> Поручникот на османлиската армија Хасан Маруф во неколку наврати сведочел дека османлиските војници го убивале населението во помалите села собирајќи ги сите во една поголема зграда, обично во штала, која потоа ќе ја заборавеле и запалиле.<ref>British Foreign Office 371/2781/264888, Appendices B. pp. 6.</ref> На судењето во Трабзон, Маруф изјавил дека властите наредиле палење на затвореници затоа што тоа е „најефикасниот и најчистиот начин да се реши проблемот на голем број луѓе на мала територија“.<ref>''Takvimi Vekayi'', No. 3540, 5 May 1919.</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.ba/books?id=H_jRswEACAAJ|title=Obstacles to Peace (Classic Reprint)|last=McClure|first=S.|publisher=Fb&c Limited|year=2017|isbn=9780332274133|pages=400–401|language=en|access-date=25 октомври 2018}}</ref> Некои турски војници заробени од руските сили подоцна тврделе дека имало мирис на изгорено човечко месо во областите каде луѓето биле запалени денови по злосторствата.<ref>Viscount Bryce (1916). "The Treatment of Armenians in the Ottoman Empire 1915–16: Documents presented to Viscount Grey of Falloden, Secretary of State for Foreign Affairs". New York and London: GP Putnam's Sons, for His Majesty's Stationery Office.</ref> Историчарот [[Вахан Дадријан]] дошол до заклучок дека околу 80.000 Ерменци од околу 90 села во областа на Малското плато биле убиени со палење.<ref name="Дадријан">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8Q30HcvCVuIC&pg=PA95|title=Encyclopedia of genocide|last=Charny|first=Israel W.|last2=Tutu|first2=Desmond|last3=Wiesenthal|first3=Simon|publisher=ABC-Clio|year=2000|isbn=978-0-87436-928-1|edition=Repr|location=Oxford|pages=95}}</ref>
Еден од начините на погубување во крајбрежните области на бреговите на [[Црно Море|Црното Море]] во околината на [[Трабзон]] било давење. Овој вид на погубување го вршеле османлиските војници главно врз жени и деца. Затворениците ги качувале на бродови кои потоа пловеле на отворено море далеку од копно, а потоа живите луѓе едноставно биле фрлани од палубата во морето.<ref name="Winter2004">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=pnLSRXAXTfcC&pg=PA81|title=America and the Armenian Genocide of 1915|last=Winter|first=Jay|publisher=Cambridge University Press|year=2004|isbn=978-1-139-45018-8|pages=81}}</ref> Дадријан проценува дека околу 50.000 ерменски жени и деца биле убиени на овој начин во Трабзонскиот санџак.<ref name="Дадријан"/> Овој вид на убиство подоцна бил потврден во судењата за воени злосторства.{{Sfn|Akçam|2012}} Во внатрешноста, жртвите честопати се давеле во реки во кои ги фрлале од високи карпи и клисури. Така, во близина на [[Ерзинџан]], реката Еуфрат го сменила својот тек за неколку стотици метри поради бројните насобрани трупови во коритото, а Дадријан изјавил дека слични погубувања се случиле на [[Тигар (река)|Тигар]] и неговите помали притоки.<gallery mode="packed" heights="220px">
Armenian refugees LCCN2014707246 (restored).png|<small>Ерменски камп за бегалци во Сирија</small>
Kharput Greek-Orthodox refugees - C.D.Morris - National Geographic, Nov. 1925.jpg|<small>Колони ерменски протерани на пат кон сириската пустина</small>
Armenianvictimsassault.jpg|<small>Деца жртви на ерменскиот геноцид</small>
Human remains from the massacre of the Armenians at Erzingan.jpg|<small>Масовен гроб на ерменски жртви од [[Ерзинџан|Ерзинчан]]</small>
</gallery>Последниот голем масакр врз ерменското население за време на Првата светска војна се случило во септември 1918 година во [[Баку]] кога кавкаската исламска армија на [[Енвер-паша|Енвер Паша]] со поддршка на локалните азербејџански единици, го нападнале градот и масакрирале помеѓу 10.000 и 30.000 Ерменци во само неколку дена.<ref name="hrw.org">Human Rights Watch. ''[http://hrw.org/reports/1995/communal/ Playing the "Communal Card": Communal Violence and Human Rights]''. New York: Human Rights Watch, 1995.</ref><ref name="Croissant-15">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/armeniaazerbaija00croi|title=The Armenia-Azerbaijan Conflict: Causes and Implications|last=Croissant|first=Michael P.|publisher=Praeger|year=1998|isbn=978-0-275-96241-8|location=London|pages=[https://archive.org/details/armeniaazerbaija00croi/page/15 15]}}</ref>
=== Концентрациони логори ===
{{Цитат во кутија|...Оние кои успеаја да ги преживеат тие маршеви на смртта по пристигнувањето на нивната крајна дестинација, беа оставени во огромни логори на отворено, од кои најстрашен беше логорот Дир ес-Зор каде што луѓето умираа од глад и жед и постојано беа изложени на ужасни садизам од страна на нивните чувари. Само мал број затвореници успеаја да избегаат од логорот, пред се благодарение на пријателските Арапи од околните села во северна Сирија...<ref>George, J. (2002). ''Merchants in Exile: The Armenians in Manchester, England, 1835-1935''. Gomidas Institute. p. 164.</ref>|width=30%}}
Преживеаните од маршевите на смртта на крајот биле депортирани во еден од 25те концентрациони логори основани по налог на османлиските власти и кои служеле како крајни дестинации на депортираните луѓе.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imprescriptible.fr/rhac/tome2/|title=L'extermination des déportés Arméniens ottomans dans les camps de concentration de Syrie-Mésopotamie (1915–1916)|work=imprescriptible.fr|language=fr|accessdate=7 јули 2017.}}</ref> Овие логори се наоѓале главно во областа што денес одговара на пограничната зона помеѓу модерна [[Турција]], [[Сирија]] и [[Ирак]], а [[Шукра Каја]], една од најблиските соработници на Талат Паша во тоа време, била назначена за управител на логорот. Логорите се разликуваа по нивната намена. Некои од нив служеле како центри за привремено собирање, додека други, како што се камповите Раџо, Катма и Азаз, биле користени како масовни гробници и биле во голема мера напуштени до есента 1915 година. Концентрациони логори како што се логорите Лале, Тафриџ, Дипси, Дел-ел и [[Концентрационен логор Раш ел-Аин|Раш ал-Аин]] биле намерно отворени за луѓе кои очигледно умирале.<ref name="Kotek">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=h-hlBgAAQBAJ|title=Le siècle des camps|last=Kotek|first=Joël|last2=Rigoulot|first2=Pierre|publisher=JC Lattès|year=2000|isbn=978-2-7096-4155-5|pages=|language=fr}}</ref> Се проценува дека над 80.000 затвореници починале во логорот Руш ал-Аин само во 1916 година. Условите за живот на затворениците во логорите биле нехумани, а турските воени власти строго забраниле достава на храна и пијалаци на затворениците, што значително ја зголемила стапката на смртност.<ref name="BloxhamMoses2010">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=xCHMFHQRNtYC&pg=PR35|title=The Oxford Handbook of Genocide Studies|last=Kaiser|first=Hilmar|publisher=Oxford University Press|others=A. Dirk Moses|year=2010|isbn=978-0-19-161361-6|editor-last=Bloxham|editor-first=Donald|location=Oxford|pages=35|chapter=18. Genocide at the Twilight of the Ottoman Empire|access-date=7 јули 2017.}}</ref>
Според извештајот на германскиот конзул во Алепо, повеќе од 60.000 луѓе биле погребани во масовни гробници само околу градот [[Маскана]], додека бројот на оние кои починале од глад и истоштеност во околните пустински области, чии тела не биле закопани, не може да се утврди. Конзулот Рослер во својот извештај споменал и дека турските војници честопати фрлале измет од коњи како храна на затворениците.<ref>{{Наведена книга|title=The Armenian Genocide: Evidence from the German Foreign Office Archives, 1915–191|last=Gust|first=Wolfgang|publisher=Berghahn Books|year=2013|isbn=978-1-78238-143-3|pages=653–54}}</ref>
Еден од најголемите логори на смртта се наоѓал во градот Дир ез-Зор, во центарот на [[Сириска Пустина|сириската пустина]]. Луѓето што биле донесени во кампот се чуваа на отворено, под ведро небо и немале никави извори на храна и вода. Точниот број на луѓе што поминале низ кампот е невозможно да се одреди, исто како и бројот на оние кои починале од глад и болести. Според некои документи, сигурно е дека најмалку околу 150.000 луѓе биле убиени во и околу логорот,{{Sfn|Hovannisian|1997}} додека вкупниот број на жртви во овој логор се проценува на помеѓу 300.000 и 500.000.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.ba/books?id=N1ARAAAAIAAJ&pg=PA42&lpg=PA42&dq=300,000+Armenians+Der+Zor&source=bl&ots=qu0ACupdzw&sig=TCV2pQqvfwo9Vl_uhRDUiZ5Jui8&hl=en&sa=X&ei=HJ8PVeWWCMvYggT1koLACw&redir_esc=y#v=onepage&q=300%2C000%20Armenians%20Der%20Zor&f=false|title=Maintenance of Peace in Armenia: Hearings Before a Subcommittee of the Committee on Foreign Relations, United States Senate, Sixty-sixth Congress, First Session, on S. J. R. 106|publisher=United States. Congress. Senate. Committee on Foreign Relations|year=1919|pages=42|access-date=7 јули 2017}}</ref>
{{Панорама|Armenian Genocide Map-mk.svg|1000п|Карта на ерменскиот геноцид во 1915 година - концентрациони логори, места на погубување и патишта за депортација}}
=== Силувања како дел од тортура врз ерменски жени и девојки ===
Силувањата на ерменски жени и девојчиња биле вообичаени, како за време на депортациите, така и во самите логори. Возраста на жртвите на силувањето се движела од девојчиња до стари жени во осумдесеттите години, а особено распространето било силување на девојчиња на најрана возраст. Според изјавите на сведоците, силувањата најчесто се вршеле во јавност и пред семејствата на жртвите. Малолетните девојки кои претрпувале сериозни повреди за време на силувањето и биле спречени да го продолжат патот до логорите, обично биле застрелани на самото место.{{Sfn|Smith|2013}} Силувањата обично следеле по одвојувањето на мажите од групите, проследено со масовни пукања врз жртвите на силување.{{Sfn|Joyce Frey|2009}}{{Sfn|Monroe|2011}}
Според историчарот Танер Акјам, присилната проституција, силување и други форми на сексуално насилство биле широко распространети низ целата област, а началниците на воените единици им дозволувале на нивните војници каква било форма на злоупотреба на затворениците без опасност од казна.{{Sfn|Akçam|2012}} Некои членови на германската армија стационирани во Дир ез-Зор дури учествувале и во отворањето на бордел каде заробени ерменски девојчиња биле принудени на проституција.{{Sfn|Akçam|2012}} Ерменските девојки често биле продавани како робинки на јавни лицитации во [[Дамаск]]. Продавачите биле претежно војници или високи функционери кои воделе ги воделе логорите и ги придруживале колоните депортирани Ерменци. Германскиот конзул во Мосул напишал дека ерменските жени се продаваат по многу ниски цени и дека максималната можна цена за една Ерменка била не повеќе од 5 пјастри.{{Sfn|Akçam|2012}}
[[Карен Јепе]], која во тоа време работела во [[Алепо]] како хуманитарен работник на [[Друштво на народите|Друштвото на народите]], во 1926 година изјавила дека од неколкуте илјади жени и девојки со кои разговарала во тоа време, само една од нив и самата потврдила дека не била жртва на силување.{{Sfn|Bjørnlund|2011}} Германскиот конзул во Алепо, Рослер, исто така споменал за масовни силувања во своите извештаи, а особено ги споменал оние девојки и жени кои биле физички попривлечни, и кои биле „обично“ силувани од 10 до 15 мажи истовремено и кои после силувањето едноставно ги оставале да умрат (многумина умирале за време на самиот чин).<ref>{{Наведена книга|title=The Armenian Genocide: Evidence from the German Foreign Office Archives, 1915-1916|last=Gust|first=Wolfgang|publisher=Berghahn Books|year=2013|isbn=9781782381433|pages=26–7}}</ref>
=== Медицински експерименти врз затвореници ===
[[Податотека:Nød i Armenia - fo30141712130022 302.jpg|десно|мини|250x250пкс| Деца]]
Турските власти барале изговори за целосно уништување на ерменската етничка група во генетиката. „Ерменците се сметаат за понизок вид кој според ниеден закон на биологија не може да се изедначи со муслиманското население.“ Бројни турски научници ги нарекле „смртоносни микроби“. Главниот пропагандист на ваквата расна сегрегација бил доктор [[Мехмед Речид|Мехмед Рашид]] кој беше гувернер на Дијарбакирскиот санџак за време на геноцидот.<ref>Totten, Bartrop, Jacobs. Dictionary of Genocide. — P. 21—22.</ref> Според очевидци, Рашид лично учествувал во тортура врз затвореници во неколку наврати. Тој наредувал некои затвореници да бидат понижувани затоа што „нема разлика меѓу Ерменците и коњите“ и подоцна истите тие да бидат распнати на крст.{{Sfn|Suny|Göçek|Naimark|2011}}{{Sfn|Akçam|2012}}
Лошата хигиена и недостатокот на соодветни лекови довеле до бројни епидемии во редовите на турската армија, поради што секој десетти војник бил убиен. По наредба на официјалниот лекар на Третата армија, Тевфик Саглам, централната болница во [[Ерзинџан]] работела на производство на вакцина против [[тифус]], а ерменските кадети, војници и затвореници биле користени како експериментални зајаци врз кои ефектот на новата вакцината била тестирана. Експериментите биле директно водени од професорот на медицинско училиште во Истанбул, Хамди Суат Акнар, кој им инјектирал на пациентите крв заразена од тифус.<ref name="America and the Armenian Genocide of 1915, 77-80">{{Наведена книга|url=https://books.google.ba/books?id=pnLSRXAXTfcC|title=America and the Armenian Genocide of 1915|last=Dadrian|first=Vahakn N.|publisher=Cambridge University Press|year=2004|isbn=9781139450188|editor-last=Winter|editor-first=Jay|pages=70—77|language=en|chapter=The Armenian Genocide: an interpretation|access-date=25 октомври 2018}}</ref> Доктор Акнар, кој подоцнал починал во душевна болница во модерна Турција, се смета за основач на модерната турска бактериологија, а неговата куќа во Истанбул е претворена во спомен-музеј. Експериментите на Акнар врз затворениците биле одобрени и од главниот санитарен инспектор на османлиските вооружени сили, Сулејман Нуман. Експериментите биле јавно осудени од бројни германски и турски лекари кои присуствувале на нив поради големото варварство. Така напишал доктор Џемал Хајдар во писмото до министерот за внатрешни работи во 1918 година и овие експерименти ги карактеризирал како варварски чин и научно злосторство. Според изјавите на Хајдар, стотици ерменски затвореници починале во овие експерименти.
Турските лекари, спроведувајќи разни медицински експерименти, убиле десетици илјади ерменски деца на кои им беа инјектирани смртоносни дози на морфиум или други токсични материи. Овој вид погубување најмногу се одвиваше во училиштата и болниците, со образложение дека станува збор за задолжителна вакцинација.<ref>Dadrian, Vahakn N. "[https://academic.oup.com/hgs/article-abstract/11/1/28/684199/The-Turkish-Military-Tribunal-s-Prosecution-of-the The Turkish Military Tribunal's Prosecution of the Authors of the Armenian Genocide: Four Major Court-Martial Series]". ''Holocaust and Genocide Studies'', 11(1), (1997). pp. 28–59.</ref><ref>Genocide Study Project, HF Guggenheim Foundation, in ''The Holocaust and Genocide Studies'', Volume 11, Number 1, Spring 1997.</ref> Луѓето често биле убивани во парни бањи, во кои потоа се испуштале мешавини на токсични гасови.<ref name="America and the Armenian Genocide of 1915, 77-80"/><ref name="turkishdoctors">Vahakn N. Dadrian, "The Role of Turkish Physicians in the World War I Genocide of Ottoman Armenians". ''The Holocaust and Genocide Studies'' 1, no. 2 (1986). pp. 169.–92.</ref> Кај жртвите на медицинските експерименти, лекарите ги навеле болестите како официјални причини за смртта, а телата биле однесени од болниците во тајност и погребани на непознати локации. За шест месеци, доктор [[Тевфик Русту Арас]], тогашен шеф на здравствената служба, бил директно задолжен за транспорт и закопување на тие трупови, кои беа закопани во длабоки јами и покриени со дебели слоеви на вар.<ref>Baron, Jeremy Hugh. "Genocidal Doctors". ''Journal of the Royal Society of Medicine''. November 1999, 92. pp. 590–93.</ref>
=== Конфискации на ерменски имот ===
[[Податотека:TrabzonAuction.jpg|десно|мини|250x250пкс|Урнатините на ерменската црква во [[Трабзон]] каде се одржуваа јавни лицитации и се дистрибуираа ерменска стока{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}}]]
[[Податотека:Seizureofarmenianschools.jpg|десно|мини|250x250пкс|Директива за конфискација на сите ерменски училишта проследена од Министерството за внатрешни работи до гувернерите на сите провинции на Отоманската Империја (на сликата е документ од 2 септември 1915 година испратен до локалните власти во [[Кајсери]]){{Sfn|Baghdjian|2010}}]]
На [[16 мај]] 1915 година, османлиските власти издале тајна директива под наслов „Административна инструкција за движен и недвижен имот напуштена од депортирани Ерменци поради последиците од војната и невообичаени политички околности“.{{Sfn|Toriguian|1988}}<ref>{{Наведена книга|title=The Armenian Genocide: Facts and Documents|publisher=St. Vartan Press|year=1985|location=New York City|pages=11}}</ref><ref>{{Наведено списание|year=1965|title=The Arm. Rev.|journal=The Armenian Review|publisher=Hairenik Association|volume=18|pages=3|quote=Articles 2, 3, 6, 11 and 22 of the governmental order of May 16, 1915, from Talaat, head of the Ministry of Interior, in Constantinople directing the seizure and confiscation of Armenian buildings apply, also, to church buildings and their property.}}</ref><ref name="acemoglu">{{Наведено списание|last=Acemoglu|first=Murat|date=18 ноември 2000.|title=The Consequences of the Events of 1915–1923: Destruction of the Populace and Monuments, Confiscation of Abandoned Properties and Assimilation of the Orphans|journal=Armenian Reporter|location=Paramus, New Jersey|volume=34|issue=7|pages=3|issn=1074-1453}}</ref>{{Efn|На турски: ''Harb ve Olağanüstü Siyasi Durum Sebebiyle Başka Yerlere Gönderilen Ermenilere Ait Mülk ve Arâzînin İdâre Şekli Hakkında Talimât-nâme.'' 27 Recep 1333 and 28 May 1331 (10 јуни 1915).}} По официјалното усвојување на директивата, биле формирани специјални комисии, „Комисија за напуштен имот“ ({{langx|tr|Emvâl-i Metrûke İdare Komisyonları}}) и „Комисија за конфискација“ ({{langx|tr|Tasfiye Komisyonu}}), чии задачи биле да соберат детални податоци и да ја проценат вредноста на „напуштениот ерменски имот“, сè заради негова евентуална заштита од узурпација.{{Sfn|Toriguian|1988}}<ref name="kouymjian">{{Наведено списание|last=Kouymjian|first=Dickran|year=2011|editor-last=Harutyunyan|editor-first=Aram|title=The Crime Against Cultural Heritage and Historical Memory: The Question of Abandoned Property|url=http://armenianstudies.csufresno.edu/faculty/kouymjian/articles/2011%20Kouymjian-Genocide%20article.pdf|journal=The Crime of Genocide: Prevention, Condemnation and Elimination of Consequences|publisher=Министарство спољних послова Јерменије|pages=178–186|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304201649/http://armenianstudies.csufresno.edu/faculty/kouymjian/articles/2011%20Kouymjian-Genocide%20article.pdf|archive-date=4. 03. 2016}}</ref> До јануари 1916 година, работеле 33 такви комисии низ целата земја. По присилното заминување на депортираните, првиот приоритет била продажба на добитокот и стоката што се сметала за расиплива. Продажбата требало да се изврши преку јавни лицитации, а сите пари добиени на овие аукции требало да се чуваат на безбедно место и на крајот им се вратат на сопствениците.{{Sfn|Toriguian|1988}} Откако комисиите ја собрале релевантната документација за недвижнини според директивата, членовите на [[мухаџири]]те (муслимански бегалци, претежно од [[Балкански Полуостров|Балканот]] за време на [[Балкански војни|Балканските војни]]) се населиле во областите од кои биле протерани Ерменците.{{Sfn|Toriguian|1988}} Откако се населиле во областа, новите сопственици морале да го пријават целиот имот што им е даден, додека земјоделското земјиште како [[Лоза|лозја]] и [[Маслинка|маслинови градини]] биле поделени на еднакво рамниште, без оглед на кого претходно припаѓале имотите. Предмети и згради што не биле од потреба на новите сопственици биле продадени на јавни лицитации.{{Sfn|Toriguian|1988}} Населувањето на муслиманските бегалци на поранешните ерменски имот бил јасен сигнал за турските власти дека не е можно враќање на имотот во иднина на оние што ги преживеале депортациите.
Уште на [[29 мај]] 1915 година бил донесен Техџирскиот закон, со кој се легализирало масовното прогонување на Ерменците, но истиот закон им забранил на сите што биле предмет на депортации да располагаат со нивниот имот, па затоа им било спречено да го продаваат.{{Sfn|Balakian|2003}} Наместо тоа, сите депортирани требало да ги предадат деталните исправи за сопственост на нивниот имот на локалните власти:{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}}
{{цитат|Оставете го целиот свој имот, оставете го вашиот мебел, креветите и вашите скапоцености. Затворете ги работилниците и продавниците и оставете сè во нив. Вашиот имот ќе биде запечатен со специјални државни печати. Кога ќе се вратите во вашата земја, целиот ваш имот ќе ви биде вратен. Не продавајте го вашиот имот и вашите скапоцености. И купувањето и продажбата ќе се смета за незаконско дело. Депонирајте ги вашите пари во нашите банки на имињата на вашите роднини кои живеат во странство. Направете списоци со сè што поседувате, вклучително и со добиток, и потоа предадете ги на соодветните службени лица за да може целиот ваш имот да ви биде вратен по враќањето. Имате десет дена да ги исполните овие барања.}}
По усвојувањето на Техџирскиот закон, ''Канцеларијата за бегалци и племенски заедници'' ({{langx|tr|Iskan-i Asairin Muhacirin Muduriyeti}}), која работела како дел од Министерството за внатрешни работи во јуни 1915 година добила задача да се занимава со ерменски имот што го оставиле протераните и претепани сопственици. Оваа комисија, чија работа всушност била финансирана со продажба на конфискуван имот, го донела ''Привремениот закон за експропријација и конфискација,'' кој бил објавен во Службениот весник на 27 септември (или 13 септември според тогашниот официјален исламски календар), а потоа на 8 ноември донела нови директиви за спроведување на наведениот закон.<ref name="anastasia">{{Наведено списание|last=Lekka|first=Anastasia|year=2007|title=Legislative Provisions of the Ottoman/Turkish Governments Regarding Minorities and Their Properties|journal=Mediterranean Quarterly|volume=18|issue=1|pages=135–154|doi=10.1215/10474552-2006-038|issn=1047-4552}}</ref>{{Sfn|Kevorkian|2010}}{{Sfn|Akçam|2012}} Со овој закон покрај одземањето на имотот на христијанските Ерменци, овозможило преместување на турското малцинство од европските делови на поранешната империја, а исто така им овозможило на локалните политичари да се збогатат.{{Sfn|Kevorkian|2010}} Законот не ја регулирал само конфискација на личен имот на поединци (земјиште, згради и банкарски сметки), туку и конфискација на згради што биле во јавна сопственост (цркви, училишта, болници). Објектите од важност за армијата и воените дејствија се сметале за приоритети и биле одземени врз основа на посебен декрет.{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}} Според законот, сите конфискации на имот биле забранети пред нивните сопственици да бидат депортирани, што им го прави целосно невозможно да го задржат својот имот на кој било начин во отсуство на сопствениците.{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}} Иако законот како таков се сметал за ''привремен правен акт'', неговата главна цел била трајно етничко рекомпонирање на одредени делови од земјата и замена на ерменското христијански малцинство со исламско турско мнозинство.{{Sfn|Kevorkian|2010}}
Иако законите за преселување формално содржеле написи кои им дозволувале на сопствениците на недвижнини да покренат тужба доколку не се задоволни од начинот на третирање на нивниот имот, вистинската цел на законот била да го Турцизира регионот и економските капацитети во областите со поранешно христијанско мнозинство.{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}}{{Sfn|Kevorkian|2010}} Целиот приход од продажбата на конфискуваниот имот бил заведен во архивата на Министерството за финансии под маска за можно враќање на корисничките сопственици.<ref name="anastasia"/> Законот им дозволувал на сопствениците да бараат враќање на имотот, како и надомест на штета направена за време на нивното отсуство. Сепак, според истиот закон, побарувањата за враќање на имотот и надомест на штета можеле да ги поднесат сопствениците на објектите само во времето на нивното напуштање, така што идните наследници и полномошници ќе изгубат какво било право над тој имот. Една од одредбите на законот била дека конфискуваниот имот може да се добие само од жители муслимани, додека нетурските муслимани можеле да ги остваруваат овие права само со посебни дозволи од Министерството за внатрешни работи. На овој начин највредниот одземен имот легално паднал во рацете на локалните политички и воени елити, што довело до нивно огромно богатење.{{Sfn|Kevorkian|2010}}{{Цитат во кутија|Целиот имот што го поседувале Ерменците бил одземен за потребите на државниот воен фонд. На овој начин беа одземени сите ерменски куќи, занаетчиски работилници, продавници, обработливи полиња, лозја, градини, мебел, теписи. Специјална комисија беше задолжена за конфискациите и во неколку наврати се сретнав со некои нејзини членови. Недвижниот имот се продаваше на јавни лицитации, главно по смешни цени, а најмногу една личност беше таа што лицитираше. Овие работи ми се познати не само врз основа на документи, туку и преку адвокат кој работеше во нашата канцеларија и кој на тој начин купи една од најдобрите ерменски куќи. Турците непречено се преселија од своите стари и трошни куќи во далеку подобрите куќи на поранешните ерменски сопственици кои беа депортирани. На овој начин бил ограбен скоро целиот ерменски имот, освен имотот на оние Ерменци кои го прифатиле [[ислам]]от.|quoted=— директорот на Анадолискиот факултет во [[Мерзифон]], др [[Џорџ Вајт]]{{sfn|Sarafian|1998|p=82}}|width=30%}}Влијанието на тој закон било забележано по само неколку дена. Така, германскиот амбасадор во Истанбул во јуни 1916 година во своите извештаи навел дека конфискуваниот ерменски имот, чија вредност Комисијата би ја проценила на пример 100 турски фунти, следниот ден ќе се продавал на аукција на висок функционер за само 2 турски фунти.{{Sfn|Marashlian|1999}}
Единствениот висок турски службеник кој се спротивставил на одредбите на законот бил пратеникот [[Ахмед Риза]] кој го изрази својот протест во парламентот:{{Sfn|Balakian|2003}}
{{цитат|Нелегално е да се прогласи целиот ерменски имот за „напуштен“ затоа што неговите сопственици не го напуштиле доброволно, биле принудени и присилно протерани. И, сега Владата го продава нивниот имот со овие закони... Никој нема право да го продаде мојот имот ако не сакам да го сторам тоа сам. Членот 21 од нашиот Устав строго го забранува тоа. Ако сме уставна држава заснована на уставни принципи, не смееме да го сториме тоа. Ова е навистина одвратно. Повлекувајќи ме за ракавите, ме избркаш од моето село, надвор од мојата куќа, а потоа го продаваш мојот имот. Такви работи не смеат да се случуваат. Ниту совеста на Османлиите, ниту кој било закон тоа го дозволува.}}
Покрај црквите и манастирите, биле одземени и сите други јавни образовни објекти{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}} и Министерството за внатрешни работи строго наредило овие згради да им се даваат исклучиво на муслиманите:{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}}
{{цитат|Неопходно је да се школе које су се налазиле у градовима и селима које су напустили Јермени прилагоде потребама муслиманских избеглица који су се на тим подручјима населили. Тренутне вредности грађевина и вредности њиховог инвентара треба да се попишу и доставе канцеларијама за опште евиденције.}}
Врз основа на тој указ, сите поранешни приватни ерменски училишта беа претворени во османлиски турски училишта, а целиот училиштен прибор од нив бил даден за употреба на локалното муслиманско население.{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}} До раните [[1930-ти]], скоро целиот предвоен имот што им припаѓал на Ерменците бил конфискуван{{Sfn|Winter|2003}} и оттогаш турските власти никогаш не спровеле процес на враќање на украдениот имот.{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}}<ref>{{Наведени вести|url=http://asbarez.com/102610/akp-founding-member-apologizes-for-%E2%80%98geno-deportations%E2%80%99/|title=AKP Founding Member Apologizes for 'Geno-Deportations'|date=26 април 2012.|work=Asbarez|access-date=2021-04-25|archive-date=2014-11-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20141103114459/http://asbarez.com/102610/akp-founding-member-apologizes-for-%e2%80%98geno-deportations%e2%80%99/|url-status=dead}}</ref> Законот за привремено напуштен имот на ерменското население останал во сила во Турција цели 73 години, сè до [[11 јуни]] [[1986]] година.{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}} Масовната конфискација на ерменскиот имот им овозможила на тогашните припадници на пониските слоеви на турското општество (селани, војници и работници) да се искачат чекор погоре на социјалното скалило, со што се формирала средната класа на турското општество,{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}} а одземената ерменска економска инфраструктура станала камен-темелник на турската економија.
Иако точни податоци за имотот конфискуван за време на ерменскиот геноцид не може да се добие на кој било начин, врз основа на некои документи од приватните архиви на Талат Паша, добиена е бројка од 20.545 конфискувани згради од јавна важност, вклучително и 267.536 хектари обработлива земја, 76.942 хектари лозја, 703.941 хектар маслинови градини и 4.573 хектари [[Боболка|боболки]].<ref name="ungor1234">{{Наведено списание|last=Üngör|first=Uğur Ümit|date=зима 2013|title=The Armenian Genocide: A Multi-Dimensional Process of Destruction|journal=Global Dialogue|publisher=Centre for World Dialogue|volume=15|issue=1|pages=97–106}}</ref>{{Sfn|Üngör|Polatel|2011}}
{{multiple image|image1=Incirlik Air Base overhead 1987.jpg|width1=125|image2=Turkey. Ankara. Palace of Atatürk 1935.jpg|width2=244|footer=Еден дел од земјиштата на кои денес се наоѓа американската воена база Инџирлик <small>(на сликата лево)</small> конфискуван е од ерменските сопственици за време на Геноцидот. Претседателската палата Чанкаја Кошку <small>(на сликата десно)</small> исто тка е дел од конфискуваниот ерменски имот и пред конфискацијата припаѓала на ерменскиот трговец Оханес Касабијан.{{sfn|Ruggles|2012|p=174}}<ref name="hurriyet.com.tr">Yalçın, Soner. "[http://www.hurriyet.com.tr/cankaya-kosku-nun-ilk-sahibi-ermeni-ydi-6196954 Çankaya Köşkü'nün ilk sahibi Ermeni'ydi]." ''Hürriyet''. 25 March 2007.</ref> Интересно е тоа што таа палата ја има купено првиот претседател на секуларна Турција, [[Мустафа Кемал Ататурк]] и патоа ја преуредил во претседателска палата (1921 година).{{sfn|Üngör|Polatel|2011|p=69}}}}
За време на [[Париска мировна конференција (1919)|Париската мировна конференција во 1919 година]], ерменската делегација проценила дека материјалните загуби на [[Ерменска апостолска црква|Ерменската апостолска црква]] само на територијата на Отоманската Империја достигнала околу 3,7 милијарди американски долари (што денес изнесува околу 51 милијарда долари).<ref name="avedian">{{Наведено списание|last=Avedian|first=Vahagn|date=август 2012|title=State Identity, Continuity, and Responsibility: The Ottoman Empire, the Republic of Turkey and the Armenian Genocide|journal=European Journal of International Law|location=United Kingdom|publisher=Oxford University Press|volume=23|issue=3|pages=797–820|doi=10.1093/ejil/chs056|issn=0938-5428}}</ref> За време на конференцијата во февруари 1920 година, ерменската делегација упатила дополнителни барања за враќање на целиот ерменски имот запленет од турските власти. Ерменската делегација доставила докази за уништување и конфискација на околу 2.000 цркви и околу 200 манастири, додека вкупната вредност на конфискуваниот и уништен приватен имот на Ерменците во Турција се проценило на 14,6 милијарди долари (што е вредност од 328 милијарди американски долари денес){{Sfn|Baghdjian|2010}}{{Sfn|Turabian|1962}} Турските власти никогаш не одговориле на овие барања и враќањето никогаш не се случило.{{Sfn|Marashlian|1999}}
Проблемот со конфискуваниот ерменски имот бил спомнат во бројни меѓудржавни договори меѓу тогашната [[Демократска Република Ерменија]] и османлиската држава, а мировните договори на [[Батуми]] (потпишан на [[4 јуни]] 1918 година) и на [[Договор од Севр|Севр]] (потпишан на [[10 август]] 1920 година) содржеле одредби во врска со враќањето на ерменскиот имот. Членот 144 од Договорот во Севр наредил распуштање на турските комисии за ликвидации и напуштен имот и поништување на законот за конфискација.{{Sfn|Hovannisian|2008}} Сепак, сите одговорни за конфискацијата на ерменскиот имот за време на војната станале приврзаници на Турското национално движење, кое дошло на власт во Турција по распадот на османлиската држава. Со основањето на Турската Република и потпишувањето на [[Лозански договор|Лозанскиот мир во 1923 година]] практично сите одредби на Договорот во Севр биле поништени, а новоформираните турски власти продолжиле со конфискација на ерменскиот имот.
Покрај недвижностите, значителни финансиски средства и вредни предмети што некогаш им припаѓале на Ерменците биле депонирани во османлиските државни трезори или во германските и австриските банки за време на војната. По депортацијата на ерменското население, сите нивни тековни и депозитни сметки во турските банки беа пренасочени кон државната каса во Истанбул. Турските власти само во германската Рајхсбанк во [[Берлин]] во текот на [[1916|1916 година]] депонирале над 5 милиони турски златни фунти (што е вредност од околу 30.000 килограми злато), а според некои документи скоро целата вредност биле украдени ерменски пари.{{Sfn|Toriguian|1988}} Голем дел од готовинските депозити во банките и други финансиски институции, кои припаѓале на ерменски клиенти, биле запленети од државата веднаш по депортацијата. При извршување на депозитот секој депонент би добил соодветен документ како доказ. Сепак, откако започнале депортациите, законот забранил враќање на парите, а многу потомци на жртвите на овие грабежи сè уште ги имаат овие сертификати за депозити.{{Sfn|Baghdjian|2010}}
=== Културен геноцид ===
{{multiple image|total_width=600|image1=Armenian monastery of s apostles in moush.jpg|width1=685|height1=446|image2=Arakelots12.jpg|width2=700|height2=525|footer=[[Манастир на Светите апостоли во Муш]] од [[4 век]]. На левата слика е прикажана фотографија на манастирот од почетокот на минатиот век, а на десната слика се остатоците од манастирот по неговото уривање од страна на турските власти.}}
Составен дел од геноцидот врз ерменскиот народ во Отоманската Империја било систематско уништување на вековното ерменско културно наследство во таа земја и бришење на сите траги од нивното постоење на тие простори. Уништени биле ерменски културно-историски споменици, цркви и манастири, а верските објекти често биле претворани во џамии, ерменските гробишта се орале и се претворале во обработливо земјиште каде што обично се сеела пченица и пченка, ерменските населби во турските градови биле урнати и претворени во исламски населби, а била извршена и масовна туркизација на сите етноними кои имале врски со ерменскиот јазик.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=HXXJ4I4XuV8C|title=Genocide: A Comprehensive Introduction|last=Jones|first=Adam|publisher=Routledge|year=2006|isbn=9781134259816|pages=157|language=en|access-date=6 ноември 2019}}</ref>
Според податоците од [[1914]] година под јурисдикција на Ерменската Цариградска патријаршија имало не помалку од 2.549 згради и институции, од кои имало повеќе од 200 манастири и не помалку од околу 1.600 цркви.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=AUR2QgAACAAJ|title=Les Arméniens dans l'Empire Ottoman à la veille du génocide|last=Kévorkian|first=Raymond H.|last2=Paboudjian|first2=Paul B.|publisher=Editions d'art et d'histoire|year=1992|isbn=9782906755093|language=fr|access-date=6 ноември 2019}}</ref> За време на периодот во кој биле извршени масовни ликвидации на ерменското население и етничко чистење, уништени биле голем број архитектонски споменици кои биле во директен контакт со ерменскиот народ. Голем број цркви и манастири биле целосно уништени, а оние што биле поштедени од уривање биле претворени во џамии и кавансараи. Турските власти го продолжиле културицидот на ерменскиот подвижен и недвижен имот по Првата светска војна, до крајот на [[1960]]те. Според проценките на [[УНЕСКО]] од [[1974]] година само 913 ерменски архитектонски локалитети останале на територијата на источна Турција, од кои 464 згради биле целосно уништени, 252 биле во урнатини, а 197 од нив биле сериозно оштетени и барале сериозна реконструкција.<ref name="Robert Bevan">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Xuz6GngdaVsC|title=The Destruction of Memory: Architecture at War|last=Bevan|first=Robert|publisher=Reaktion Books|year=2007|isbn=9781861896384|pages=56–58|language=en|chapter=Cultural Cleansing Who Remembers the Armenians?|access-date=6 ноември 2019|chapter-url=https://www.press.uchicago.edu/Misc/Chicago/1861892055.html}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.genocide-museum.am/eng/cultural_genocide.php|title=The Armenian Genocide Museum-institute|work=www.genocide-museum.am|publisher=Genocide Museum|language=en|accessdate=6 ноември 2019}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Xuz6GngdaVsC|title=The Destruction of Memory: Architecture at War|last=Bevan|first=Robert|publisher=Reaktion Books|year=2007|isbn=9781861896384|pages=52–59|language=en|access-date=6 ноември 2019}}</ref>
Кон крајот на 80те и раните 90ти, британскиот историчар [[Вилијам Далјмпл|Вилијам Далримпл,]] благодарение на некои истражувања, дошол до директен доказ дека турските власти продолжиле да ги уништуваат ерменските културни и историски споменици низ целата земја на смислен и систематски начин. Со исклучок на ситуациите во кои некои згради се срушиле поради природни катастрофи (земјотреси, бури), факт е дека постоело целосно отсуство на турските власти за да се спречи понатамошно уништување на овие згради, а во некои области месното население дури било охрабрувано од урнатините да го користат каменот како градежен материјал.<ref name="Robert Bevan"/> Слични изјави претходно дале и францускиот историчар [[Jeanан Мишел Тиери|Jeanан-Мишел Тиери]] кога турските власти дури го осудиле во отсуство на тримесечна општокорисна работа откако тој поднесол иницијатива за обнова на ерменската црква во источниот турски град [[Ван (град)|Ван]]. Тиери го спомнал и случајот од 1958 година кога локалните власти од селото Ошкаванка се обиделе да ја урнат постојната ерменска црква, но биле спречени во тоа од страна на локалните муслимански жители кои ја користеле зградата како силос за жито.
Еден од директните докази за продолжување на културниот геноцид над ерменското наследство дури и по војната е манастирскиот комплекс [[Хцконк]] недалеку од градот [[Карс]] на крајниот исток на Турција. Манастирот, кој се состоел од 5 цркви, бил целосно недопрен во август 1920 година, за што сведочат и фотографиите на ерменскиот археолог [[Ашхарбек Калантар]], кој го насликал манастирскиот комплекс непосредно пред областа да стане дел од Турција. Три децении подоцна, кога францускиот историчар Jeanан-Мишел Тиери го посетил локалитетот (во [[1959|1959 година]]) целата област била затворена за посетители, 4 цркви биле срушени до темел, додека преостанатата петта црква Свети Саргис од [[11 век]] била сериозно оштетена.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=_kifQwAACAAJ|title=Notes sur des monuments arméniens en Turquie (1964).|last=Thierry|first=Nicole|last2=Thierry|first2=Michel|publisher=Librairie C. Klincksieck|year=1965|pages=165–184|language=fr}}</ref> Според сведоштвата на месното население, редовната турска армија го користела манастирот како стрелиште во тоа време, со цел на крајот да го уништи со експлозив - што било докажано со форензички истражувања.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=CewQMwAACAAJ|title=Armenians in Turkey Today: A Critical Assessment of the Situation of the Armenian Minority in the Turkish Republic|last=Hofmann|first=Tessa|publisher=Forum of Armenian Associations of Europe|year=2003|pages=40|language=en|access-date=6 ноември 2019}}</ref> Ерменската базилика од околината на Ерзинџан била претворена во магацин, а во нејзините ѕидови била направена голема дупка, со која се внесувала стока во зградата. Ерменската катедрална црква во [[Едеса (Месопотамија)|Едеса]] (во близина на денешна [[Шанлаурфа]]) била претворена во пожарна во 1915 година и таа цел ја имаше до [[1994]] година кога конечно била претворена во џамија (камбанаријата била уништена, а нејзино место било изградено минаре). Поради бројни вакви примери низ цела Турција, [[Европски парламент|Европскиот парламент]] во 1987 година побарал од турските власти да направат дополнителни напори во заштитата на архитектонските споменици, а истото барање било упатено во неколку наврати од Светскиот фонд за заштита на спомениците. Овие притисоци вродиле со плод во неколку случаи, а еден од резултатите од истото е реновирање на [[Црква на Светиот крст (Ахтамар)|црквата на Светиот крст во Ахтамар]], на брегот на езерото [[Ван (езеро)|Ван]] (црквата датира од 10 век).
{| class="wikitable" style="float:right;"
|+Ерменска заедница во Турција (споредба)
! Ерменска/и . .
! 1914 година
! 2011 година
|-
| популација
| 1.914.620<ref name="Kévorkian">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=JY4RifQksFMC|title=The Armenian Genocide: A Complete History|last=Kévorkian|first=Raymond H.|publisher=I. B. Tauris|year=2011|isbn=978-1-84885-561-8|location=London|pages=278}}</ref>
| 60.000<ref>{{Наведени вести|url=http://www.todayszaman.com/newsDetail_getNewsById.action?load=detay&link=161291|title=Foreign Ministry: 89,000 minorities live in Turkey|date=15 декември 2008.|work=Today's Zaman|archive-url=https://web.archive.org/web/20140125105053/http://www.todayszaman.com/newsDetail_getNewsById.action?load=detay&link=161291|archive-date=25. 01. 2014}}</ref>
|-
| цркви и манастири
| 2.538
| 34 <small>(моментално оперативни)</small><ref name="armenianweekly">{{Наведени вести|url=http://www.armenianweekly.com/2011/08/01/searching-for-lost-armenian-churches-and-schools-in-turkey/|title=Bedrosyan: Searching for Lost Armenian Churches and Schools in Turkey|last=Bedrosyan|first=Raffi|date=1 август 2011.|work=Armenian Weekly}}</ref>
|-
| училишта
| 1.996
| 18
|}
[[Податотека:Armenian_places_renamed.svg|десно|мини|300x300пкс| Области во кои се преименувани ерменски топоними]]
Споредувајќи ги официјалните статистички податоци од 1914 и 2011 година, драстичен пад е евидентен не само кај ерменското население во Турција, туку и кај бројот на образовни и верски институции во земјата. Бројот на активни цркви и манастири под јурисдикција на ерменскиот католикос паднал од 2.538 регистрирани во 1914 година на само 34 според официјалната статистика од 2011 година.<ref name="Kévorkian"/> Слично на тоа, во истиот период, бројот на активни ерменски училишта се намалил од скоро 2.000 на само 18 активни училишни институции, и сите сега се активни исклучиво во пошироката област на [[Истанбул]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mfa.gov.tr/data/DISPOLITIKA/ErmeniIddialari/ArmenianClaimsandHistoricalFacts.pdf|title=Armenian Claims and Historical Facts: Questions and Answers|year=2005|publisher=Turkish Ministry of Tourism, Center for Strategic Research|location=Ankara|pages=44|accessdate=26 мај 2013.|quote=The Armenian community in Istanbul has 18 schools, 17 cultural and social organizations, three daily newspapers, five periodicals, two sports clubs, 57 churches, 58 foundations and two hospitals.}}</ref>
Турските власти сакале на секој начин да ја избришат секоја трага од постоењето на ерменскиот народ во целата земја, а во врска со тоа, почнувајќи од [[1920|дваесеттите години]] од минатиот век, започнало ''интензивно Турцизирање на'' сите првично ерменски имиња, особено на истокот на земјата популација. Така, целата област на истокот на земјата, која во географската и историската литература е позната со векови како [[Ерменска Висорамнина|Ерменска висорамнина]] била преименувана во ''Источна Анадолија''. До денес, имињата се променети за повеќе од 90% од географските локалитети, градови и села, сето тоа со образложение дека тоа се странски имиња некарактеристични за турската држава и општество, што може негативно да влијае на единството на нацијата. Процесот на преименување на ерменските топоними во Османлиското Царство започнало за време на владеењето на султанот [[Абдул Хамид II|Абдул Хамид Втори]], а во 1880 година зборот ''Ерменија'' бил официјално забранет за употреба во весници, учебници и државни документи и бил заменет со имињата Анадолија или Курдистан.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/crookscrimecorru0000boar|title=Crooks, crime and corruption|last=Boar|first=Roger|last2=Blundell|first2=Nigel|publisher=Dorset Press|year=1991|isbn=978-0-88029-615-1|location=New York|pages=[https://archive.org/details/crookscrimecorru0000boar/page/232 232]}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=The Burning Tigris: The Armenian Genocide and America's Response|last=Balakian|first=Peter|publisher=HarperCollins|isbn=978-0-06-186017-1|pages=36}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/worldinarmstimef00time|title=The World in arms : timeframe AD 1900–1925|last=Books|first=the editors of Time-Life|publisher=Time-Life Books|year=1989|isbn=978-0-8094-6470-8|edition=U.S.|location=Alexandria, Va.|pages=[https://archive.org/details/worldinarmstimef00time/page/84 84]}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=AhMoMFuO--gC&lpg=PA9&dq=armenia%20word%20banned%20abdul&pg=PA9#v=onepage&q=armenia%20word%20banned%20abdul&f=false|title=Media Practice in Iraq.|last=K. Al-Rawi|first=Ahmed|publisher=Palgrave Macmillan|year=2012|isbn=978-0-230-35452-4|pages=9}}{{Мртва_врска|date=February 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Процесот на Турцизација на ерменските имиња продолжила во модерната Република Турција и систематски се спроведувала низ целиот [[20 век]]. Во 1934 година турските власти го изгласале „Законот за презиме“ според кој сите граѓани на земјата кои не биле од турско потекло биле должни да ги менуваат своите презимиња во согласност со традициите и вредностите на турскиот јазик. Колку далеку оделе турските власти во насока на искоренување на присуството на ерменскиот народ на територијата на источна Турција најдобро сведочи фактот дека се направени дури и измени во научните имиња на животински видови кои содржеа некои од „несоодветните зборови“ во нивните имиња, па дивата овца ''Ovis Armeniana'' била преименувана во ''Ovis Orientalis Anatolicus'', а црвената лисица ''Vulpes Vulpes Kurdistanica'' станала само ''Vulpes Vulpes'' додека видовите елени познати како ''Capreolus Capreolus Armenus'' биле преименовани во ''Capreolus Cuprelus Capreolus''.<ref name="Animals">{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4328285.stm|title=Turkey renames 'divisive' animals|date=8. 03. 2005.|work=BBC|pages=|quote=Animal name changes: Red fox known as Vulpes Vulpes Kurdistanica becomes Vulpes Vulpes. Wild sheep called Ovis Armeniana becomes Ovis Orientalis Anatolicus Roe deer known as Capreolus Capreolus Armenus becomes Capreolus Cuprelus Capreolus.}}</ref>
Во Турцификацијата на ерменските населби, наставките ''-керт'' (што значи „изградено од“), ''-шен'' (што значи ''село'') и ''-ван'' (што значи ''град'') биле исфрлени од името на населбите и биле заменети со соодветни турски суфикси или името било променето во целост.<ref name="Turkification of the Toponyms">{{Наведена книга|url=http://www.ararat-center.org/upload/files/Toponym_Lusine.pdf|title=Turkification of the Toponyms in the Ottoman Empire and the Republic of Turkey|last=Sahakyan|first=Lusine|publisher=Arod Books|year=2010|isbn=978-0-9699879-7-0|location=Montreal|pages=}}</ref> Според истражувањето на етимологот Севан Нишанјан, на над 3.600 географски локации во источна Турција добиле нови турски имиња кои ги замениле оригиналните ерменски имиња.<ref>{{Наведена книга|url=http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/07099885-0fa4-47ce-937c-84baf4a75cc2/yeradlari-tumu.pdf|title=Hayali Coğrafyalar: Cumhuriyet Döneminde Türkiye'de Değiştirilen Yeradları|last=Nisanyan|first=Sevan|publisher=TESEV Demokratikleşme Programı|year=2011|location=Istanbul|archive-url=https://web.archive.org/web/20150826224002/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/07099885-0fa4-47ce-937c-84baf4a75cc2/yeradlari-tumu.pdf|archive-date=26 август 2015}}</ref>
[[Фаиз ел Хусеин]], арапскиот писател и отомански државен службеник за време на геноцидот, меѓу другото напишал:<ref name="cultural123">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.genocide-museum.am/eng/cultural_genocide.php|title=Cultural Genocide|publisher=Armenian Genocide Museum}}</ref>
{{цитат|По убиствата на Ерменците, државните органи формирале специјални комисии чија цел беше да го продадат преостанатиот имот. Ерменските културни добра, иако очигледно имаа голема вредност, се продаваа по најниски цени ... Еднаш отидов во црква да видам како се одвиваа тие продажби на аукција на конфискуван имот. Вратите на сите ерменски училишта беа затворени. Турците користеле научни книги и завиткале сирење, урми, семки од сончоглед во лисјата... Во 1914 година, ерменскиот патријарх од Истанбул и го презентирал на јавноста точниот број на ерменски цркви и манастири во областа на Западна Ерменија. Списокот вклучува повеќе од 2.300 градби, од кои многу беа ремек-дела на ранохристијанската архитектура од вековите. Повеќето од нив биле ограбени, изгорени и минирани од Турците за време на ерменскиот геноцид.}}
== Проценки на бројот на жртви ==
Точниот број на жртви на ерменскиот геноцид е практично невозможно да се утврди, а проценките на жртвите може да се направат врз основа на статистички индикатори и врз основа на сведочења на очевидци. Османлиските власти не воделе прецизна статистика за бројот на жртвите, особено не за оние кои биле депортирани и загинаle во логорите. Покрај тоа, од отворањето на „ерменското прашање“ во средината на [[18 век]], османлиските власти се обидele на секој начин да го намалат бројот и важноста на христијанските заедници на територијата на империјата, особено на Ерменците како најголемо христијанско малцинство во земјата. Така, под маската на територијално-административните реформи спроведени во периодот [[1864]] - [[1866]] година Провинцијата Ерзурум (неофицијално позната и како Ерменија) била поделена на седум помали административни единици, а слични рекомпонирања на административните единици биле извршени во следните педесет години. Обично, на областите во кои христијанското население било мнозинско им се придружувале области со муслиманско мнозинство, што ја сменило етнографската слика на вилаетот.{{Цитат во кутија|Ерменскиот геноцид, како еден од најраните примери на масовен геноцид во крвавиот 20 век, на некој начин беше „општа проба“ за [[холокауст]]от.|Професорот [[Израел Чарни]]<ref>Барсегов Ю. Г; [http://www.genocide.ru/lib/barseghov/responsibility/v1/607-626.htm#623 Геноцид армян. Ответственность Турции и обязательства мирового сообщества, т. 1, Раздел IV. Мнения экспертов по международному праву и геноциду, заключения юридических органов, судебные решения, относящиеся к ответственности за геноцид армян] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090212081600/http://www.genocide.ru/lib/barseghov/responsibility/v1/607-626.htm#623 |date=2009-02-12 }}</ref>|align=right|width=30%|quoted=1}}Според податоците од првиот попис во Отоманската Империја одржан во 1844 година, само во азискиот дел на земјата живееле околу 2 милиони Ерменци. Претставниците на османлиската држава на [[Светска изложба|Светската изложба]] во [[Париз]], меѓу другото, објавиле дека околу 2,4 милиони Ерменци живеат во Отоманската Империја, од кои 400 000 живееле во европскиот дел на Турција. Според Константинополската ерменска патријаршија, во 1878 година во Отоманската Империја живееле околу 3 милиони Ерменци: 600.000 во западна [[Мала Азија]], 670.000 во провинциите Сивас, Трапезунд, Кајсери и Дијарбакир и околу 1,3 милиони во [[Ерменска Висорамнина|ерменската висорамнина]].{{Sfn|Barsoumian|1982}} Според официјалните податоци од пописот од 1881-1893 година бројот на ерменското население драстично опаѓа, на официјално 1.048.143 етнички Ерменци. Падот на ерменското население најверојатно се должи на територијалните загуби на османлиската држава и многу историчари се согласуваат дека официјалните власти значително манипулирале со резултатите од пописот.{{Sfn|Barsoumian|1982}} Најдобар доказ за тоа е скоро целосно отсуство на ерменско население во статистиката на некои градови на истокот од земјата, иако било повеќе од сигурно дека тие сочинуваат значителен дел од населението во тие градови. Официјалната статистика за собраните даноци на немуслиманското население во земјата се разликува со резултатите од пописот од тој период. Слична била состојбата и со резултатите од пописот од 1907-1908 година во кој големината на ерменското население во областите [[Ерзурум]], [[Битлис]] и [[Ван (град)|Ван]] останала непроменета од претходниот попис, иако во меѓувреме имало масовни [[Хамидски масакри|анти-ерменски погроми]] во таа област. Ерменската патријаршија презентирала податоци за [[1914]] година според кои 1.845.450 Ерменци живееле низ Империјата, иако треба да се напомене дека на пописните комисии речиси не им бил дозволен пристап до областите контролирани од курдските племиња. Според официјални османлиски извори за Дијарбакир, во таа провинција живееле 73.226 Ерменци, додека Ерменската патријаршија наведува 106.867 парохијани во таа област. Интересно е што пролетта 1915 година над 120.000 Ерменци биле официјално депортирани од провинцијата Дијарбакир,{{Sfn|Barsoumian|1982}} а директен доказ за тој број е телеграмата на тогашниот гувернер на Дијарбакир Рашид-бег испратена на 28 септември 1915 година до Талат Паша, во кој спомнува 120.000 протерани Ерменци од Дијарбакир.{{Sfn|Suny|Göçek|Naimark|2011}}
Официјалната османлиска статистика го проценува бројот на Ерменците во 1915 година во целата земја на 1.295.000 луѓе со ерменско потекло.{{Sfn|Kevorkian|267—278}} [[Енциклопедија Британика|Енциклопедијата Британика]] го наведува предвоеното ерменско население помеѓу еден милион и 3,5 милиони.<ref>{{Британика|35323|Armenian Genocide}}</ref>
Во август 1915 година, Енвер Паша му презентирал на германскиот амбасадор Ернст Јах податоци за околу 300ч000 убиени Ерменци, без да прецизира дали споменатиот број се однесува на целата земја или на одредена област и за кој временски период. Германскиот мисионер [[Јоханес Лепсиус]], кој работел на тоа подрачје за време на геноцидот, прво ги наведува податоците за околу милион убиени Ерменци, кои потоа ги ревидирал во 1919 година на околу 1,1 милион убиени. Според Лепсиус, само за време на османлиската инвазија на Кавказ во 1918 година, биле убиени меѓу 50 и 100.000 Ерменци. Лепсиус ја споменал и бројката од 250.000-300.000 Ерменци кои биле присилно претворени во ислам, што довело до протести од страна на некои муслимански лидери во земјата, па муфтијата од [[Ќутахија]] изјавил дека насилното преобраќање било спротивно на идеологијата на исламот. Германскиот хуманитарец и мисионер [[Јохан Вилхелм Ернст Сомер|Јохан Сомер]] ја навел бројката од околу 1.400.000 депортирани Ерменци, од кои само околу 250.000 луѓе ги преживеале депортациите и логорите.{{Sfn|Hovannisian|271−272}} На [[20 декември]] 1915 година, германскиот конзул во [[Алепо]], Ројслер, во телеграмата до канцеларот на Рајх напишал дека од околу 2,5 милиони ерменско население пред војната во Турција, биле убиени најмалку околу 800.000 Ерменци и дека бројот веројатно беше далеку поголем. Тој исто така изјавил дека ако се спомене официјалната турска статистика, во која се споменуваат околу 1,5 милиони Ерменци во Турција, тогаш бројот на жртвите ќе се намали процентуално, што би изнесувало околу 480.000 луѓе.<ref>[http://www.armenocide.com/armenocide/armgende.nsf/$$AllDocs-de/1915-12-20-DE-001?OpenDocument Der Konsul in Aleppo (Rößler) an den Reichskanzler (Bethmann Hollweg) — Bericht, K.No. 116 / B.No. 2881, Aleppo den 20. Dezember 1915] на сајту armenocide.net</ref>
Современите проценки на бројот на жртвите се движат од 200.000, според некои радикални турски извори<ref name="Zuercher 115">Zürcher. Turkey: A Modern History. — P. 115.</ref> и британскиот историчар Стенфорд Шоу во првото издание на ''Историјата на Отоманската Империја и Модерна Турција'' ({{langx|en|History of the Ottoman Empire and modern Turkey}}),] до повеќе од 2 милиони жртви, според некои ерменски извори и американскиот политиколог [[Рудолф Румел|Рудолф Рамел]].<ref>R. Rummel; [http://books.google.com/books?id=N1j1QdPMockC&pg=PA225&dq=DEATH+BY+GOVERNMENT+10.2+serbians&hl=ru&ei=GlhFTYexCsPxsga0urzTDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCkQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false Death by government], табл. 10.1 и 10.2 на pp. 224—225</ref> Американскиот историчар Роналд Суни проценува дека бројот на загинати е од неколку стотици илјади до максимум 1,5 милиони. Во „Енциклопедија на Османлиското Царство“, податоците за бројот на жртвите варираат од околу 500.000 меѓу поконзервативните автори, до максимум 1,5 милиони <ref>Ágoston G., Masters B. A. Encyclopedia of the Ottoman Empire. — Infobase Publishing. — 2009. — P. 54. — 650 p. —. <span> </span>[[Посебно:КњижевниИзвори/978-0-8160-6259-1|978-0-8160-6259-1]]. <span> </span>[[Посебно:КњижевниИзвори/978-0-8160-6259-1|978-0-8160-6259-1]]<span>.</span>
</ref> [[Енциклопедија Британика|Енциклопедијата Британика]] проценува дека бројот на жртвите е помеѓу 600.000 и 1.500.000 убиени Ерменци, историчарот Гинтер Леви пишува за 642 000 убиени,<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=6tdtAAAAMAAJ|title=The Armenian Massacres in Ottoman Turkey: A Disputed Genocide|last=Lewy|first=Guenter|date=30 ноември 2005|publisher=University of Utah Press|isbn=978-0-87480-849-0|pages=240}}</ref> додека во Енциклопедијата на геноциди се наведуваат убиени најмногу 1,5 милиони Ерменци.<ref>{{Наведена книга|title=Encyclopedia of genocide|last=Adalian|first=Rouben Paul|publisher=ABC-CLIO|year=1999|isbn=978-0-87436-928-1|editor-last=Charny|editor-first=Israel W.|location=Santa Barbara, California|pages=73|chapter=Treatment Of The Armenian Genocide In Representative Encyclopedias}}.</ref> Повеќето историчари се согласуваат со проценките дека во ерменскиот геноцид загинале не помалку од 800.000 и не повеќе од 1,5 милиони Ерменци.<ref>Douglas Arthur Howard The history of Turkey, P. 83.</ref> „Енциклопедијата на геноциди и злосторства против човештвото“ наведува околу 1,2 милиони жртви,{{Sfn|Dadrian}} додека „Речникот на геноциди“ наведува убиени од 1 до 1,5 милиони.<ref>Totten, Bartrop, Jacobs. Dictionary of Genocide. — P. 19.</ref>
== Судења за воени злосторства врз Ерменците ==
[[Податотека:İkdam,_4_Kasım_1918.jpg|лево|мини|361x361пкс| Насловната страница на османлискиот весник од 4 ноември 1918 година.по бегството на ''трите паши'' од земјата: „Нивниот начин на решавање на ерменското прашање беше да ги елиминираат самите Ерменци.“<ref>{{Наведени вести|url=http://armenianweekly.com/2016/01/07/the-implications-of-turkeys-war/|title=The Implications of Turkey’s Renewed War on the Kurds|last=Bedrosyan|first=Raffi|date=7. 01. 2016.|agency=Armenian Weekly}}</ref>]]
[[Податотека:Turkish_courts-martial_Courtroom.jpg|лево|мини|250x250пкс| Детали од едно од судењата за воени злосторства; одржана на 3 април 1919 година.]]
По извештајот на американскиот амбасадор во Отоманската Империја, [[Анри Моргентау|Хенри Моргентау,]] за настаните што се случиле за време на османлиската [[опсада на Ван]], кога биле масакрирани околу 50.000 ерменски граѓани, водачите на Тројната антанта испратиле до османлиските власти [[24 мај]] официјално јавно предупредување во кое се наведува дека сојузниците ќе ја сметаат Портата директно одговорна за овие злосторства и ќе бараат соодветни казнени мерки за сите кои учествувале во тие злосторства.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://thomas.loc.gov/cgi-bin/cpquery/T?&report=hr933&dbname=106&|title=Affirmation of the United States Record on the Armenian Genocide Resolution|year=1915|publisher=106th Congress, 2nd Session, House of Representatives; The Library of Congress|archive-url=https://web.archive.org/web/20160414183759/http://thomas.loc.gov/cgi-bin/cpquery/T?&report=hr933&dbname=106&|archive-date=14 април 2016}}</ref><ref>{{Наведување|url=https://www.congress.gov/bill/109th-congress/house-resolution/316/text|publisher=The Library of Congress|title=Affirmation of the United States Record on the Armenian Genocide Resolution (Introduced in House of Representatives)|author=109th Congress, 1st Session}}</ref><ref>{{Наведување|url=https://www.congress.gov/bill/109th-congress/house-resolution/00316|title=H.RES.316|date=14 јуни 2005.|publisher=Library of Congress|accessdate=2021-04-25|archive-date=2017-10-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20171026053630/https://www.congress.gov/bill/109th-congress/house-resolution/00316|url-status=dead}}. 15 September 2005 House Committee/Subcommittee:International Relations actions. Status: Ordered to be Reported by the Yeas and Nays: 40–7.</ref><ref>{{Наведување|chapter=Crimes Against Humanity|number=23|title=British Yearbook of International Law|year=1946|pages=181}}</ref><ref>{{Наведување|url=http://www.armenian-genocide.org/Affirmation.160/current_category.7/affirmation_detail.html|publisher=Armenian Genocide|title=Original source of the telegram sent by the Department of State, Washington containing the French, British and Russian joint declaration}}</ref><ref name="nazi">William S. Allen, ''The Nazi Seizure of Power: The Experience of a Single German Town 1922–1945'', Franklin Watts; Revised edition (1984).</ref>
Во последните месеци пред крајот на [[Прва светска војна|Првата светска војна,]] Османлиското Царство претрпела бројни структурни промени. Во јули 1918 година Султанот [[Мехмед V|Мехмед Петти]] починал, а на негово место бил неговиот полубрат [[Мехмед VI|Мехмед Шести]]. Повеќето министри од [[Комитет за единство и напредок|Комитетот за единство и напредок]] се повлекло од своите државни позиции, вклучително и „Тројцата паши“ ( [[Мехмед Талат-паша]], [[Енвер-паша]] и [[Ахмед Jamамал Паша|Ахмед Џемал-паша]]) кои управувале со османлиската влада од 1913 до 1918 година и наскоро сите ја напуштиле земјата. Новиот султан го поставил [[Ахмед Изет-паша]] за нов Голем везир, барајќи од него да склучи примирје со сојузниците кои тргнале во жестока офанзива на [[Македонски фронт|македонскиот фронт]] кон [[Истанбул|Цариград]].<ref name="findley">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/turkeyislamnatio00phdc|title=Turkey, Islam, Nationalism, and Modernity|last=Findley|first=Carter Vaughn|publisher=Yale University Press|year=2010|location=|pages=[https://archive.org/details/turkeyislamnatio00phdc/page/n121 215]|id=}}</ref><ref name="lewis">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/emergenceofmoder00bern|title=The Emergence of Modern Turkey|last=Lewis|first=Bernard|publisher=Oxford University Press|year=1968|location=|pages=[https://archive.org/details/emergenceofmoder00bern/page/239 239]|id=}}</ref> На [[30 октомври]] [[1918]] година било потпишано [[Договор од Мудрос|примирјето во Мудрос]], што значело и капитулација на Турција во [[Прва светска војна|Првата светска војна]]. Во име на османлиската држава, примирјето го потпишал министерот за морнарица, [[Рауф Орбај]], додека во име на сојузниците, примирјето го потпишал британскиот адмирал [[Сомерсет Калторп]]. Во средината на ноември, француските и британските трупи тргнале кон Цариград.
На поканата на тогашниот [[државен секретар на САД]] [[Роберт Лансинг]], на [[Париска мировна конференција (1919)|Париската мировна конференција]] учествувале и султанот Мехмед и големиот везир [[Дамат Ферид Паша|Дамат Паша]]. На Париската конференција во јануари 1919 година била донесена одлука за формирање на специјална комисија задолжена за истрага и казнување на криминалците, и конечно самиот Дамат Паша, на [[11 јули]] 1919 година, официјално ги признал масовните убиства на Ерменците за време на војната во Отоманската Империја.<ref>[https://www.gpo.gov/fdsys/pkg/CREC-1996-04-24/html/CREC-1996-04-24-pt1-PgH3791-2.htm Recognizing the 81st Anniversary of the Armenian Genocide]. United States Government Printing Office.</ref> Адмиралот Калторп, кој во меѓувреме бил назначен за гувернер на Истанбул на почетокот на јануари 1919 година, официјално побарал од отоманските власти да ги уапсат и гонат сите лица одговорни за злосторствата извршени за време на војната. До крајот на јануари истата година биле уапсени меѓу 160 и 200 лица, главно членови на поранешната владејачка ''Партија на единството и напредокот'', додека уште околу 60 лица осомничени за злосторства против Ерменците останале на слобода.<ref>{{Наведена книга|title=Armenien und der Völkermord: Die Istanbuler Prozesse und die Türkische Nationalbewegung|last=Akçam|first=Taner|publisher=Hamburger Edition|year=1996|location=Hamburg|pages=185}}</ref><ref name="malta">[http://www.independent.com.mt/articles/2012-04-19/news/turkeys-eu-minister-judge-giovanni-bonello-and-the-armenian-genocide-claim-about-malta-trials-is-nonsense-308828/ Turkey’s EU Minister, Judge Giovanni Bonello And the Armenian Genocide - ‘Claim about Malta Trials is nonsense’]. The Malta Independent. 19 April 2012. Посетено на 10 August}- 2013</ref> Иако Султан Мехмед официјално останал на власт во земјата, неговата вистинска моќ била многу мала и веќе во февруари 1919 година султанот официјализирал безусловна соработка со окупаторските власти на сите полиња.
Воените судови биле официјално основани на [[28 април]] 1919 година, во време кога мировните преговори сè уште траеле во Париз. Дамат Паша бил една од клучните фигури во тие судења и еден од најжестоките поборници за изрекување смртна казна на обвинетите за воени злосторства. На овој начин, Дамат Паша се обидел да ја пренесе целата одговорност за злосторствата на поединци од ''Комитетот на Унијата и напредокот,'' кои биле на власт за време на војната, што ќе ја отстрани одговорноста од Турција како држава. Во исто време, тој ги искористи судењата за да ја отстрани ривалската Партија на единството и напредокот од политичката сцена во земјата и на тој начин да ја направи својата либерално-унионистичка партија единствена посериозна политичка структура во земјата.<ref>{{Наведување|first=Vahakn N|last=Dadrian|contribution=The Documentation of the World War I Armenian Massacres in the Proceedings of the Turkish Military Tribunal|title=International Journal of Middle East Studies|number=23|year=1991|pages=554}}</ref><ref>{{Наведување|first=Vahakn N|last=Dadrian|contribution-url=https://academic.oup.com/hgs/article-abstract/11/1/28/684199/The-Turkish-Military-Tribunal-s-Prosecution-of-the|contribution=The Turkish Military Tribunal's Prosecution of the Authors of the Armenian Genocide: Four Major Court-Martial Series|publisher=Oxford Journals|title=Holocaust and Genocide Studies|number=11|year=1997|pages=31}}</ref><ref name="Grothusen">{{Наведена книга|title=Die Türkei in Europa: Beiträge des Südosteuropa-arbeitskreises der…|last=Detlev Grothusen|first=Klaus|publisher=Berghahn Books|year=197|pages=35}}</ref> Анкетната комисија со која раководел Хасан Маххар била задолжена за собирање докази, а особено беше задолжена за собирање докази во случаи на вмешаност на врвни државни службеници во убиства на ерменски цивили. Комисијата постапила во согласност со членовите 47, 75 и 87 од Османлискиот кривичен законик и имала значителни истражни овластувања, бидејќи не била ограничена на спроведување судски постапки и барање и запленување документи, но исто така и со апсење и приведување на осомничени со помош на Одделение за истраги за криминал и други владини служби.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=VKVSHjjUT2UC&|title=Turkey Beyond Nationalism Towards Post-Nationalist Identities.|last=Kieser|first=Hans-Lukas|publisher=I.B. Tauris & Co.|year=2006|isbn=978-0-85771-757-3|location=London|pages=119}}</ref><ref name="dadrian">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=ZCVJMAVoMM0C&dq|title=The history of the Armenian genocide : ethnic conflict from the Balkans to Anatolia to the Caucasus|last=Dadrian|first=Vahakn N.|publisher=Berghahn Books|year=2004|isbn=978-1-57181-666-5|edition=6 rev.|location=New York|pages=384}}</ref> За време на трите месеци колку што комисијата била активна, биле собрани 130 документи и досиеја поврзани со масакрите и овие документи биле испратени до воените судови.<ref name="agbu">{{Наведено списание|last=Kevorkian|first=Raymond|year=2015|title=The Origins and Evolution of the Armenian Genocide|journal=Armenian General Benevolent Union Magazine|volume=25|issue=1|pages=15}}</ref>
Во исто време, самите судења за воени злосторства биле искористени за меѓусебни конфронтации меѓу двете тогашни конкурентски турски влади. Истанбулскиот Дамат Паша бил силен поддржувач на судењата, додека владата на [[Али Риза-паша|Али Риза Паша]] предводена од [[Анкара]] повеќе или помалку целосно ги игнорирала судењата и злосторствата.
Судот заседавал скоро една година, од април 1919 година до март [[1920]] година, и во тој период биле донесени пресуди исклучиво против лица надвор од досегот на правосудните органи, а судските слижби не презеле ништо за да побара нивно апсење и екстрадиција од земјите во кои побегнале. Поради сето тоа, адмиралот Калторп поднесол официјален протест до Портата и побарал преместување на судењето од Истанбул на [[Малта]]. Имало и обиди за формирање меѓународен трибунал за воени злосторства, но турската страна сторила сè за да го спречи присуството на докази пред меѓународните судии. Со доаѓањето на власт на [[Мустафа Кемал Ататурк]] во Турција, сите документи што служеле како доказ на судењата одеднаш биле „изгубени“, што веќе во август 1920 година довело до прекинување на сите судења.<ref name="malta"/><ref name="doc136069">{{Наведена книга|title=The History of the Armenian Genocide|last=Dadrian|first=Vahakn|publisher=Berghahn Books|year=2003|isbn=978-1-57181-666-5|pages=342|}}</ref>
На [[5 јули]] 1919 година, воениот суд донел пресуда со која ги осудил на смрт поединците најодговорни за масакрите, а пресудата исто така пресуди дека членовите на Комитетот за единство и напредок (КЕН) преку нивната специјална паравоена организација [[Тешкилат-и махсуса|Тешкилат-и махсус]] учествувале во физичките елиминации на ерменското население:<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=ZNyKALLaiJoC|title=Modern Armenia people, nation, state|last=Libaridian|first=Gerald J.|publisher=Transaction Publishers|year=2007|isbn=978-1-4128-1351-8|location=New Brunswick, N.J.|pages=134–35}}</ref>
{{цитат|Воениот суд, имајќи ги предвид сите сторени злосторства, едногласно ги прогласи за виновни бегалците Талат Паша, поранешниот голем везир, [[Енвер Паша|Енвер Ефенди]], поранешен министер за војна, избришан од записите на Царската армија за воени злосторства. [[Џемал-паша|Џемал Ефенди]], поранешен министер за морнарица, исто така, избришани од евиденцијата на Царската армија и др. Назима-ефенди, поранешен министер за образование, членови на главниот одбор на Унијата и Партијата за напредок... и Воениот суд го осудува Талат во согласност со законот, Енвер, Џемал и др. Назим на смртна казна.}}
Судскиот совет официјално го распуштил КЕН и издал наредба за конфискација на имот на сите кои биле прогласени за виновни. Двајца од тројцата паши кои побегнале порано биле убиени од ерменски атентатори за време на [[Операција Немезис|операцијата Немесис]].
Припадниците на османлиската армија и високи политички фигури осомничени за воени злосторства пред турските воени судови биле префрлени од затвор во Истанбул на [[Малта]], која во тоа време била колонија на британската круна. Уапсените, кои британските војници ги префрлиле на Малта (вкупно 145), требало да останат во затворите во Малта, додека не се соберат доволно докази за фер и правично судење. Сепак, судењето за воени злосторства никогаш не се случило и сите осомничени на крајот биле ослободени од обвинението и во 1921 година им било дозволено да се вратат во Истанбул како дел од размената за 22 британски воени заробеници (меѓу британските затвореници бил близок роднина на лордот Керзон, полковник Ровлинсон, еден од претседателите на судската комисија).{{Sfn|Bonello|2008}} Договорот за размена на 22 британски затвореници за 64 турски противници од Малта бил потпишан од министрите за надворешни работи на Турција и Велика Британија на [[16 март]] 1921 година, а последниот турски притвореник официјално ја напуштил Малта на 31 октомври истата година.
Судијата Џовани Бонело подоцна му објаснил на [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] дека суспензиите, враќањата и ослободувањето на турските затвореници се должи, меѓу другото, и на недостатокот на соодветна правна рамка со наднационална надлежност, бидејќи нема меѓународни норми за правна регулација за казнување на воени злосторства, што довело до вакуум во меѓународното право. Поради сето тоа, и спротивно на турски извори, немало судења на Малта. Бонело забележал дека ослободувањето на турските затвореници било извршено во замена за 22 британски воени заробеници кои во тоа време ги држел затвор Кемал Ататурк.{{Sfn|Bonello|2008}}<ref name="malta"/>
=== Операција Немесис ===
[[Податотека:Operation_Nemesis_exhibition_Tsitsernakaberd.jpg|десно|мини|250x250пкс| Дел од изложбата посветена на „Операцијата Немесис“ во [[Цицернакаберд|Музејот на геноцидот]] во [[Ереван]]]]
Незадоволни од исходот на судењето за воени злосторства, членовите на [[Ерменска револуционерна федерација|Ерменската револуционерна федерација]] одлучила „да ја земат правдата во свои раце“ и во врска со тоа започнале тајна операција со кодно име „[[Операција Немезис|Операција Немесис]]“ ({{Langx|hy|«Նեմեսիս» գործողութիւն}}; операцијата била именувана по грчката божица [[Немезида (митологија)|Немесис]], божицата на праведен гнев и одмазда). Целта на операцијата била физичка ликвидација на одговорните за масовните убиства на ерменскиот народ во Отоманската Империја и на одговорните за масакрот во [[Баку]] во септември 1918 година. Идеолошките креатори на операцијата биле членови на Ерменската револуционерна федерација, [[Армен Гаро]] и [[Шахан Натали]].<ref>{{Наведена книга|title=West of Malatia: The Boys of '26|url=https://archive.org/details/westofmalatiaboy0000emin|last=Eminian|first=Sarkis J.|publisher=AuthorHouse|year=2004|isbn=9781418412623|location=Bloomington, IN|pages=[https://archive.org/details/westofmalatiaboy0000emin/page/3 3]}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=F4-dAwAAQBAJ|title=Famous Assassinations in World History: An Encyclopedia [2 volumes]|last=Newton|first=Michael|publisher=ABC-CLIO|year=2014|isbn=978-1-61069-286-1|pages=269–70}}</ref> Одлуката за започнување на одмаздничка акција против највисокото воено и политичко раководство на Отоманската Империја била донесена на Конгресот на ЕРФ одржан во [[Ереван]] од 27 септември до крајот на октомври 1919 година Формирана е „црна листа“, која содржи 200 имиња на лица најодговорни за ерменскиот геноцид.
Главните цели на одмаздниците биле [[Мехмед Талат-паша|Талат Паша]] (убиен на [[15 март]] [[1921]] година во [[Берлин]]), [[Бебуд Кан Javanаваншир|Бехбуд Хан Џаваншир]] (убиен на [[18 јули]] [[1921]] година во [[Истанбул]]), [[Фатали Хан Хојски]] (убиен на [[19 јуни]] [[1920]] година во [[Тбилиси]]), [[Рече Халим-паша|Саид Халим-паша]] (убиен на [[5 декември]] [[1921]] година во [[Рим]] ), [[Бахаедин Шакир]] (убиен на [[17 април]] [[1922]] година во [[Берлин]]), [[Jamамал Азми|Џемал Азми]] (убиен на [[17 април]] [[1922]] година во [[Берлин]]), [[Ахмед Jamамал Паша|Ахмед Џемал-Паша]] (убиен на [[25 јули]] [[1922]] година во [[Тбилиси]]), [[Енвер-паша|Енвер Паша]], но и бројни домашни соработници.
[[Согомон Тајлиријан]], кој го убил Талат Паша во Берлин, бил уапсен од тамошните германски власти и изведен пред судот каде му се судело за убиство. Тајлиријан не го негирал својот чин за време на судењето, но сведочел за време на судењето за улогите на Талат Паша за време на депортацијата на ерменското население во Ерзинџан во 1915 година кога бил депортиран со членовите на неговото семејство и однесен во логор.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cilicia.com/armo_tehlirian.html|title=Official Trial of Soghomon Tehlirian|work=Cilicia|publisher=German Government|accessdate=2021-04-25|archive-date=2016-08-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20160801003442/http://www.cilicia.com/armo_tehlirian.html|url-status=dead}}</ref> На прашање од судијата дали се чувствува виновен, Тајлиријан одговори: „Не се сметам себеси за виновен затоа што совеста ми е чиста. Да, убив човек. Но, јас не сум убиец“.<ref>{{Наведена книга|title=The Case of Soghomon Tehlirian|publisher=Center for Armenian Remembrance|year=2006|isbn=978-0-9777153-1-2|editor-last=Yeghiayan|editor-first=Vartkes|edition=2.|location=Glendale|pages=}}</ref> Судот, имајќи ги предвид историските околности и судбината на самиот обвинет, го ослободил Тајлиријан од одговорноста за убиството.
== Студии за геноцид ==
Геноцидните намери над ерменското население во Турција се потврдени од бројни експерти чија специјалност е проучување на [[геноцид]]от и меѓународното право. ''Меѓународната асоцијација на истражувачи за геноцид''и ({{langx|en|The International Association of Genocide Scholars; IAGS}}), составена од едни од најголемите светски експерти за злосторства за геноцид, едногласно усвоила резолуција со која масовните злосторства врз Ерменците во Отоманската Империја се означуваат како злосторство на геноцид.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.atour.com/~aahgn/news/20080311a.html|title=International Association of Genocide Scholars Officially Recognizes Ottoman Genocides Against the Armenians, Assyrians, and Hellenics|date=11. 03. 2008}}</ref> Според тврдењата, секоја сериозна компаративна студија за геноцидот како злосторство објавена на англиски јазик содржи дел што се однесува на ерменскиот геноцид. Во студијата „Геноцид и меѓународно право“ ({{langx|en|Genocide in International Law}}) на канадскиот автор [[Вилијам Шабас]] (експерт за меѓународно право и злосторства за геноцид) наведува дека ерменскиот геноцид претставува своевиден вовед во [[холокауст]]от и своевиден преседан во злосторствата против човештвото. Во далечната 1943 година, полскиот адвокат [[Рафаел Лемкин]], творец на кованицата „геноцид“{{Efn|Зборот „геноцид” е изведен од комбинација на грчките зборови ''γένος'' — семејство, племе или раса и латинскиот ''accidere'' — да се убие.}} ги навел масовните убиства на Ерменците во Турција и нацистичките злосторства врз [[Евреи]]те во [[Втора светска војна|Втората светска војна]] како класични примери за злосторството на геноцид.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/04/17/arts/television/a-pbs-documentary-makes-its-case-for-the-armenian-genocide.html|title=A PBS Documentary Makes Its Case for the Armenian Genocide, With or Without a Debate|last=Stanley|first=Alessandra|date=17 април 2006.|work=The New York Times}}</ref><ref name="aur">Yair Auron. [https://books.google.com/books?id=lQDIz5nZv0gC The Banality of Denial: Israel and the Armenian Genocide]. Transaction Publishers, (2004). pp. 9: "...when Raphael Lemkin coined the word genocide in 1944 he cited the 1915 annihilation of Armenians as a seminal example of genocide"</ref><ref name="Moses2004">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5zHAGNPTkqIC&pg=PA21|title=Genocide and Settler Society: Frontier Violence and Stolen Indigenous Children in Australian History|last=Dirk Moses|first=A.|publisher=Berghahn Books|year=2004|isbn=978-1-57181-410-4|pages=21|quote=Indignant that the perpetrators of the Armenian genocide had largely escaped prosecution, Lemkin, who was a young state prosecutor in Poland, began lobbying in the early 1930s for international law to criminalize the destruction of such groups.|access-date=15 октомври 2017}}</ref><ref name="ushmm">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10007050|title=Coining a Word and Championing a Cause: The Story of Raphael Lemkin|publisher=United States Holocaust Memorial Museum (USHMM), Holocaust Encyclopedia|pages=|archive-url=https://web.archive.org/web/20100615174207/http://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10007050|archive-date=15 јуни 2010.|quote=Lemkin's memoirs detail early exposure to the history of Ottoman attacks against Armenians (which most scholars believe constitute genocide), antisemitic pogroms, and other histories of group-targeted violence as key to forming his beliefs about the need for legal protection of groups.}}</ref><ref name="jww">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jewishworldwatch.org/conflictareas/world-crises/genocide-background|title=Genocide Background|publisher=Jewish World Watch|archive-url=https://web.archive.org/web/20150602023427/http://www.jewishworldwatch.org/conflictareas/world-crises/genocide-background|archive-date=2 јуни 2015|quote=The Armenian genocide (1915–1923) was the first of the 20th century to capture world-wide attention; in fact, Raphael Lemkin coined his term "genocide" in reference to the mass murder of ethnic Armenians by the Young Turk government of the Ottoman Empire.}}</ref> Масовните погроми против Ерменците за геноцид биле дефинирани и од [[Обединети нации|Обединетите нации]] во ''Повелбата за спречување и казнување на злосторството на геноцид'' во [[1948]] година. Во [[2010]] година 126 водечки истражувачи на холокаустот, вклучувајќи ги [[Ели Визел|Илија Визел]] и [[Јехуда Бауер]], потпишале заедничка декларација во [[Њујорк Тајмс]] за Ерменскиот геноцид, со која врз основа на неоспорни научни докази, се повикуваат западните земји да го признаат злосторството како злосторство на геноцид. „Институтот за проучување на холокаустот и злосторства на геноцид“ во [[Ерусалим]] и „Институтот за проучување на геноциди“ во [[Њујорк (град)|Њујорк]] исто така недвосмислено ги потврдиле злосторствата врз Ерменците како геноцид.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.voelkermord.at/docs/Scholars_Denying_IAGS.pdf|title=An Open Letter Concerning Historians Who Deny the Armenian Genocide|date=1 октомври 2006|publisher=International Association of Genocide Scholars|format=PDF|accessdate=17 јуни 2016|archive-date=2017-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011090705/http://www.voelkermord.at/docs/Scholars_Denying_IAGS.pdf|url-status=dead}}</ref>
Историчарот Стефан Ихриг истакнува дека ерменскиот геноцид бил еден вид вовед во холокаустот, односно неказнивоста довела до дебата во Германија која започнала во [[1919]] година, десет години пред да дојде [[Адолф Хитлер]] на власт, а која завршила со конечно оправдување на геноцидот и масовно убиство на Евреи за време на Втората светска војна. По доаѓањето на власт, нацистичките власти во Германија повеќепати ги оправдувале злосторствата извршени во Турција и ги користеле како модел за решавање на еврејското прашање во земјата.<ref>[https://www.thedailybeast.com/how-the-armenian-genocide-shaped-the-holocaust Ihrig, Stefan; How the Armenian Genocide Shaped the Holocaust]; 2016.</ref> Така сторил и Хитлер, во говорот пред генералите на [[Вермахт]] во [[Бергедорф|Бергдорф]] на [[22 август]] [[1939]] година (само една недела пред [[Инвазија на Полска (1939)|инвазијата на Полска]]), зборувајќи за [[Полјаци]]те како пониска раса, меѓу другото рече: „Кој денес, после сè, воопшто и се сеќава на уништувањето на Ерменците?“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.armenian-genocide.org/hitler.html|title=Adolf Hitler - Statements on Record Relating to the Armenian Genocide|date=22 август 1939|publisher=Armenian-genocide.org|accessdate=15 октомври 2017.}}</ref> Многу историчари веруваат дека на овој начин Хитлер успеал да ја убеди, не само германската армија, туку и целата германска јавност, за оправданоста на воената акција и идното етничко чистење како единствен начин да се реши германското национално прашање.<ref>{{Наведена книга|title=A question of genocide : Armenians and Turks at the end of the Ottoman Empire|url=https://archive.org/details/questionofgenoci0000unse|last=Suny|first=Ronald|publisher=Oxford University Press|year=2011|isbn=978-0-19-978104-1|location=Oxford New York|pages=[https://archive.org/details/questionofgenoci0000unse/page/199 199]|}}</ref>
Бидејќи масовните убиства на Ерменците се случиле многу пред да ''се'' измисли терминот ''геноцид'' во светот во тоа време, синонимите како „масакри“, „погроми“, „истребувања“, „уништувања“, „злосторства против човештвото“ и слично.<ref>[[Ричард Г. Хованисијан|Hovannisian, Richard G.]] (1992). ''The Armenian Genocide''. History Politics, Ethics. стр. xvi.</ref> Во ерменската јавност, самото злосторство било означено со термините ''јегхерн'' (во превод ''злосторство''), ''Меѕ јегхерн'' (''Големото злосторство'') или ''Априлијан јегхерн'' (''априлски злосторства'').<ref name="Mouradian">Khatchig Mouradian, "Explaining the Unexplainable: The Terminology Employed by the Armenian Media when Referring to 1915", The Armenian Weekly, 23 September 2006.</ref> Во ерменската литература ''најчесто се среќава изразот Агхед'', буквално преведен како ''Катастрофа''.<ref>Krikor Beledian, "L'expérience de la catastrophe dans la littérature arménienne", Revue d'histoire arménienne contemporaine, no. 1, (1995). pp. 131.}-<br />Martine Hovanessian, "Exil et catastrophe arménienne: le difficile travail de deuil," in William Berthomière and Christine Chivallon (eds.), Les diasporas dans le monde contemporain, Paris: Karthala-MSHA, (2006). pp. 231.</ref> По појавата на изразот геноцид во научната литература, името „Јемерноцид“ често се користеше за ова злосторство.
Бројни меѓународни организации и научни институции кои спроведувале обемни студии за злосторства против Ерменците едногласно се согласуваат дека изразот „геноцид“ сосема оправдано ги опишува „османлиските масакри врз Ерменците во 1915/16 година“.<ref name="ictj">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ictj.org/en/news/coverage/article/935.html|title=Turkey Recalls Envoys Over Armenian Genocide|date=8 мај 2006.|publisher=International Center for Transitional Justice|archive-url=https://web.archive.org/web/20080703184136/http://www.ictj.org/en/news/coverage/article/935.html|archive-date=3 јули 2008.}}</ref> Меѓу организациите што го потврдуваат овој заклучок се „Меѓународниот центар за преодна правда“, „Меѓународната асоцијација на истражувачи на геноцид“ и „Поткомитетот на ООН за спречување на дискриминација и заштита на малцинствата“.<ref name="armeniapediaictj">{{Наведено списание|title=International Center for Transitional Justice|url=http://www.armeniapedia.org/index.php?title = International_Center_for_Transitional_Justice|publisher=Armeniapedia|access-date=17 јуни 2016}}</ref>
„Меѓународната асоцијација на истражувачи на геноцид“ е основана во [[2005]] година, потврдила врз основа на, како што навеле непобитни и директни докази, дека „Младотурската влада што била на чело на Отоманската Империја, извршила систематски геноцид врз ерменските граѓани кои живееле во османлиската држава“, опишувајќи ги Ерменците како „невооружени христијанско малцинство“. Како што навеле, во тоа злосторство починале повеќе од милион ерменски граѓани кои биле изложени на разни тортури и секојдневни убиства.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.genocidewatch.org/TurkishPMIAGSOpenLetterreArmenia6-13-05.htm|title=Letter to Prime Minister Erdogan|last=International Association of Genocide Scholars|date=13 јуни 2005.|publisher=Genocide Watch|archive-url=https://web.archive.org/web/20070604053728/http://www.genocidewatch.org/TurkishPMIAGSOpenLetterreArmenia6-13-05.htm|archive-date=4 јуни 2007}}</ref> Две години подоцна, во [[2007]] година „Фондацијата Ели Визел за човекови права“ испратила писмо до светската јавност, потпишано од 53 [[Нобелова награда|нобеловци]], во кое извршените злосторства против Ерменците во 1915 година биле обележан како геноцид и каде од светската јавност се бара да го признае во согласност со меѓународното право и неоспорливите факти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rferl.org/featuresarticle/2007/4/F1CACD86-B6BF-413F-B6AD-6C423454F845.html|title=Nobel Laureates Call For Armenian-Turkish Reconciliation|last=Danielyan|first=Emil|date=10 април 2007|publisher=Radio Free Europe/Radio Liberty|archive-url=https://web.archive.org/web/20070702090353/http://www.rferl.org/featuresarticle/2007/4/F1CACD86-B6BF-413F-B6AD-6C423454F845.html|archive-date=2 јули 2007.}}<br /><br />{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eliewieselfoundation.org/PressReleases/TA_Press_Release.pdf|title=Nobel Laureates Call For Turkish-Armenian Reconciliation|last=Phillips|first=David L.|date=9 април 2007.|publisher=The Elie Wiesel Foundation for Humanity|format=PDF|archive-url=https://web.archive.org/web/20070623130427/http://www.eliewieselfoundation.org/PressReleases/TA_Press_Release.pdf|archive-date=23 јуни 2007.}}</ref>
== Меѓународно признавање на ерменскиот геноцид ==
[[Податотека:Nations_recognising_the_Armenian_Genocide.svg|десно|мини|400x400пкс| Држави кои го признаваат злосторството против Ерменците како геноцид (темнозелена) и оние кои имаат намера да го прават тоа во иднина (светлозелена)]]
Првото признавање на масовните злосторства против Ерменците во Османлиското Царство како „злосторство против човештвото“ било потврдено со заедничката декларација на сојузничките држави во [[Прва светска војна|Првата светска војна]], [[Обединето Кралство на Велика Британија и Ирска|Велика Британија]], [[Руска Империја|Русија]] и [[Трета Француска Република|Франција]] и декларацијата била официјално усвоена на [[24 мај]] [[1915]] година.<ref>{{Наведена книга|title=Уголовное право России. Практический курс: учебник / под общ. и науч. ред. А. В. Наумова; Р. А. Адельханян и др..|publisher=Волтерс Клувер|year=2010|isbn=978-5-466-00463-2|location=Москва|pages=750–800}}</ref>
Меѓународното признавање на ерменскиот геноцид е една од основните и најважните цели на ерменската дијаспора, лоби-групи и ерменски здруженија ширум светот, а една од целите е барање за репарации од страна на денешна Турција. Така, под влијание на ерменски лоби групи, [[Соединети Американски Држави|САД]] издале декларации во три наврати за масовни убиства на Ерменци во османлиската држава (1916, 1919 и 1920 година).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.armenian-genocide.org/Affirmation.163/current_category.7/affirmation_detail.html|title=United States Senate Concurrent Resolution 12|date=9 февруари 1916|work=www.armenian-genocide.org|language=en|accessdate=6 ноември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.armenian-genocide.org/Affirmation.228/current_category.7/affirmation_detail.html|title=United States Congress Act to Incorporate Near East Relief|date=6 август 1919|work=www.armenian-genocide.org|language=en|accessdate=6 ноември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.armenian-genocide.org/Affirmation.164/current_category.7/affirmation_detail.html|title=United States Senate Resolution 359|date=11 мај 1920|work=www.armenian-genocide.org|language=en|accessdate=6 ноември 2019}}</ref> Сепак, [[САД]] не го признале геноцидот до 2019 година со декларација на конгресот и сенатот.<ref>{{cite news|url=https://theconversation.com/armenian-genocide-us-recognition-of-turkeys-killing-of-1-5-million-was-tangled-up-in-decades-of-geopolitics-129159|title=Armenian genocide: US recognition of Turkey's killing of 1.5 million was tangled up in decades of geopolitics|last1=Ben Aharon|first1=Eldad|date=6 март 2020|work=The Conversation|access-date=25 април 2021|language=en}}</ref> Официјално, за годишнината на геноцидот на 24 април 2021 година, американскиот претседател Бајден ги декларирал злосторствата извршени врз Ерменците како геноцид.<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2021/04/24/us/politics/armenia-genocide-joe-biden.html|title=Armenian genocide: US recognition of Turkey's killing of 1.5 million was tangled up in decades of geopolitics|last1=Rogers|first1=Gall|date=24 април 2021|work=The New York Times|access-date=25 април 2021|language=en}}</ref>
[[Европски парламент|Европскиот парламент]] во четири наврати ги признал злосторствата врз Ерменците како геноцид преку официјални резолуции, а последната резолуција била усвоена на [[15 април]] [[2015]] година,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P8-TA-2015-0094+0+DOC+XML+V0//EN|title=Texts adopted – Wednesday, 15 April 2015 – Armenian genocide 100th anniversary – P8_TA-PROV(2015)0094|work=europa.eu|accessdate=2 јуни 2016}}</ref> а истата резолуција била усвоена од [[Совет на Европа|Советот на Европа]] за последен пат [[14 мај]] [[2001]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/X2H-Xref-ViewHTML.asp?FileID=9280&lang=en|title=Council of Europe Parliamentary Assembly Written Declaration No. 320 – Recognition of the Armenian Genocide|publisher=Council of Europe|accessdate=2 јуни 2016}}</ref>
{{цитат|Денес се одбележува годишнината од првиот геноцид во 20 век, и ние стоиме во спомен на ерменските жртви на тоа злосторство против човештвото.|Резолуција на Европскиот парламента од 24 април 1998 година.}}
До крајот на 2017 година, 29 земји го признале геноцидот врз Ерменците на највисоко ниво, а масовното убиство на Ерменците како злосторство на геноцид било првото признаено и јавно осудено од [[уругвај]]скиот парламент.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.armenian-genocide.org/recognition_countries.html|title=Countries that Recognize the Armenian Genocide|last=|first=|date=|work=|publisher=Armenian National Institute|accessdate=20 февруари 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.armenian-genocide.org/current_category.7/affirmation_list.html|title=Resolutions, Laws, and Declarations|publisher=Armenian National Institute|accessdate=6. 01. 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.genocide-museum.am/eng/states.php|title=States Resolutions, Laws, and Declarations|publisher=Armenian Genocide Museum-Institute|archive-url=https://web.archive.org/web/20190425020531/http://genocide-museum.am/eng/states.php|archive-date=25 април 2019|accessdate=6. 01. 2013}}</ref>
{| class="wikitable sortable"
|-
! style="width:10%" | Држава
! style="width:20%" | Година признања Геноцида
! Напомене
|-
| {{знаме|Аргентина}}
| 1993,<ref>{{cite web |title=Argentina Senate Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.147/current_category.7/offset.50/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=5 мај 1993}}</ref> 2003,<ref>{{cite web |title=Argentina Senate Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.279/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=20 август 2003}}</ref> 2004,<ref>{{cite web |title=Argentina Law |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.300/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=18 март 2004}}</ref><ref>{{cite web |title=Argentina Senate Declaration |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.297/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=31 март 2004}}</ref> 2005,<ref>{{cite web |title=Argentina Senate Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.335/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=20 април 2005}}</ref> 2006,<ref>{{cite web |title=Argentina Senate Special Statement |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.361/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=19 април 2006}}</ref> 2007,<ref>{{cite web |title=Argentina Law |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.374/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=15 јануари 2007}}</ref> 2015.<ref>{{cite news |title=Argentina's President expressed support to Armenian Genocide centenary commemoration ceremony |url=https://armenpress.am/eng/news/801796/argentina%E2%80%99s-president-expressed-support-to-armenian-genocide-centenary-commemoration-ceremony.html |accessdate=6 ноември 2019 |work=armenpress.am |date=15 април 2015 |language=en}}</ref>
|
|-
| {{знаме|Ерменија}}
| 1988<ref>[-{Закон Армянской Советской Социалистической Республики "Об осуждении геноцида армян 1915 года в Османской Турции", Ведомости Верховного Совета Армянской ССР, 1988, 30 ноября, № 22, с. 312}-]</ref>
| Законски акт од времето на постоењето на [[Ерменска Советска Социјалистичка Република|Ерменската ССР]] го признала и земјата наследник Република Ерменија.
|-
| {{знаме|Австрија}}
| 2015<ref>{{cite web |title=Austria Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.538/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=24 април 2015}}</ref>
|
|-
| {{знаме|Белгија}}
| 1998,<ref>{{cite web |title=Belgium Senate Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.148/current_category.7/offset.50/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=26 март 1998}}</ref> 2015.<ref>{{cite news |title=Charles Michel reconnaît le génocide arménien à la Chambre |url=https://www.lesoir.be/art/911911/article/actualite/belgique/2015-06-18/charles-michel-reconnait-genocide-armenien-chambre |accessdate=6 ноември 2019 |work=Le Soir |date=18 јуни 2015 |language=fr |archive-date=2019-09-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190928063132/https://www.lesoir.be/art/911911/article/actualite/belgique/2015-06-18/charles-michel-reconnait-genocide-armenien-chambre |url-status=dead }}</ref>
|
|-
| {{знаме|Боливија}}
| 2014,<ref>{{cite web |title=Bolivia Plurinational Legislative Assembly |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.455/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=27 ноември 2014}}</ref> 2015.<ref>{{cite web |title=Bolivia Plurinational Senate Assembly |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.456/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=3 јуни 2015}}</ref>
| Резолуција која ја усвоиле и сенатот и парламентот, а ја одобило министерството за надворешни работи.<ref>{{cite news |title=Bolivia Unanimously Approved a Resolution on the Armenian Genocide |url=http://www.prensaarmenia.com.ar/2014/11/bolivia-unanimously-approved-resolution.html |accessdate=6 ноември 2019 |work=www.prensaarmenia.com.ar |date=29 ноември 2014 |language=en}}</ref>
|-
| {{знаме|Бразил}}
| 2015<ref>{{cite web |title=Brazil Federal Senate Legislation |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.454/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=21 мај 2015}}</ref>
| Резолуцијата ја одобрил федералниот сенат на Бразил.<ref>{{cite news|title=Turkey recalls ambassador to Brazil over Armenian genocide legislation |url = https://www.reuters.com/article/us-turkey-brazil-genocide/turkey-recalls-ambassador-to-brazil-over-armenian-genocide-legislation-idUSKBN0OO2EH20150608 |work = Reuters |date=8 јуни 2015 |quote = ...Brazil for consultation, after the Latin American country's Senate passed legislation recognizing the massacre of Armenians during World War One in Turkey as genocide. }}</ref>
|-
|{{знаме|Бугарија}}
|2015<ref>{{cite web |title=Bulgaria National Assembly |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.523/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=24 април 2015}}</ref>
| Бугарскиот парламент на 24 април 2015 усвоил декларација за „Мсовните злосторства над Ерменците во Отоманската Империја“ и го прогласил [[24 април]] „Ден на сеќавање на жртвите на геноцид”.<ref name="standartnews.com">{{cite news |title=Bulgaria's Parliament recognizes the armenian genocide |url=http://www.standartnews.com/english/read/bulgarias_parliament_recognizes_the_armenian_genocide-8151.html |accessdate=24 април 2015 |agency=STANDART |date=24 април 2015 |archive-date=2015-04-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150427000654/http://www.standartnews.com/english/read/bulgarias_parliament_recognizes_the_armenian_genocide-8151.html |url-status=dead }}</ref>
|-
| {{знаме|Канада}}
| 1996,<ref>{{cite web |title=Canada House of Commons Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.149/current_category.7/offset.50/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=23 април 1996}}</ref> 2002,<ref>{{cite web |title=Canada Senate Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.220/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=13 јуни 2002}}</ref> 2004,<ref>{{cite web |title=Canada House of Commons Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.291/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=21 април 2006}}</ref> 2006.<ref>[http://www.cbc.ca/news/canada/canadian-parliament-recognizes-armenian-genocide-1.509866 Canadian Parliament recognizes Armenian genocide]. CBC News, 2004.</ref>
|
|-
| {{знаме|Чиле}}
| 2007,<ref>{{cite web |title=Chile Senate Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.393/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=5 јуни 2007}}</ref> 2015.<ref>{{cite web |title=Cámara solidariza con nación armenia y condena genocidio |url=https://www.camara.cl/prensa/noticias_detalle.aspx?prmid=125704 |website=Cámara de Diputados |accessdate=6 ноември 2019 |language=es |date=14 април 2015}}</ref>
|
|-
| {{знаме|Кипар}}
| 1975,<ref>{{cite web |title=Republic of Cyprus House of Representatives Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.511/current_category.7/offset.50/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=24 април 1975}}</ref> 1982,<ref>{{cite web |title=Cyprus House of Representatives Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.150/current_category.7/offset.50/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=29 април 1982}}</ref> 1990.
| Прва држава која за Ерменскиот геноцид зборела пред Генералното собрание на ОН. Негирање на геноцидот е казниво со закон.<ref>{{cite news|title=Cyprus criminalizes denial of 1915 Armenian genocide by Turks |url = https://www.reuters.com/article/us-cyprus-armenia-turkey/cyprus-criminalizes-denial-of-1915-armenian-genocide-by-turks-idUKKBN0MT0YS20150402 |work = Reuters |date=2 април 2015 }}</ref>
|-
| {{знаме|Чешка}}
| 2017<ref>{{cite news|title=Sněmovna poprvé uznala genocidu Arménů z období první světové války. Zeman události označil za zvěrstva| url = http://domaci.ihned.cz/c1-65708320-snemovna-poprve-uznala-genocidu-armenu-z-obdobi-prvni-svetove-valky-zeman-udalosti-oznacil-za-zverstva |agency=Ihned |date=25 април 2017}}</ref>
| Чешкиот Комитет за надворешни работи усвоил резолуција за Геноцидот над Ерменците на 14 април 2015, а стапила на сила по гласањето во парламентот на 24 април 2017 година.
|-
| {{знаме|Франција}}
| 1998,<ref>{{cite web |title=France National Assembly Law |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.155/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=28 мај 1998}}</ref> 2000,<ref>{{cite web |title=France Senate Law |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.154/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=7 ноември 2000}}</ref> 2001,<ref>{{cite web |title=France Law |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.170/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=29 јануари 2001}}</ref> 2019.<ref name=auron />
| Францускиот Сенат на 14 октомври 2016 изгласал закон за забрана за негирање на Геноцидот над Ерменците. Претседателот [[Емануел Макрон]] го прогласил 24 април за национален ден за сеќавање на жртвите на Ерменскиот геноцид.
|-
| {{знаме|Германија}}
| 2005,<ref>{{cite web |title=Germany Parliament Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.339/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=15 јуни 2005}}</ref> 2016.<ref>{{cite web |title=Germany Parliament Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.528/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=2 јуни 2016}}</ref>
| Резолуција за Геноцидот над Ерменците усвоена во [[Бундестаг]]от на 2 јуни 2016 година
|-
| {{знаме|Грција}}
| 1996<ref>{{cite web |title=Greece (Hellenic Republic) Parliament Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.156/current_category.7/offset.50/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |language=en |date=25 април 1996}}</ref>
| Негирање на геноцидот е казниво со закон.
|-
| {{знаме|Италија}}
| 2000,<ref>{{cite web |title=Italy Chamber of Deputies Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.172/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=16 ноември 2000}}</ref> 2019.<ref>{{cite web |title=Italy Chamber of Deputies |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.651/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=10 април 2019}}</ref>
| Негирање на геноцидот е казниво со закон.
|-
| {{знаме|Литванија}}
| 2005<ref>{{cite web |title=Lithuania Assembly Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.351/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=15 декември 2005}}</ref>
|
|-
| {{знаме|Либан}}
| 1997,<ref>{{cite web |title=Lebanon Chamber of Deputies Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.162/current_category.7/offset.50/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=3 април 1997}}</ref> 2000<ref>{{cite web |title=Lebanon Parliament Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.161/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=11 мај 2000}}</ref>
|
|-
| {{знаме|Либија}}
| 2019
|
|-
| {{знаме|Луксембург}}
| 2015<ref>[https://web.archive.org/web/20160121023409/http://www.chd.lu/wps/wcm/connect/05f0996b-af3a-433d-8124-5243510cf957/R%C3%A9solution+g%C3%A9nocide.pdf?MOD=AJPERES&CACHEID=05f0996b-af3a-433d-8124-5243510cf957 Luxembourg, Chambre des Deputes, Resolution], May 6, 2015.</ref>
|
|-
| {{знаме|Холандија}}
| 2004,<ref>{{cite web |title=Netherlands Parliament Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.355/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=21 декември 2004}}</ref> 2015,<ref>{{cite web |title=Dutch Parliamentary Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.712/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=9 април 2015}}</ref> 2018,<ref>{{cite web |title=Dutch Parliamentary Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.713/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=22 февруари 2018}}</ref> 2019.<ref>{{cite web |title=Dutch Parliamentary Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.714/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=6 јуни 2019}}</ref>
| Парламентот на Холандија заедно ги признал геноцидите над Асиријците и Грците.
|-
| {{знаме|Парагвај}}
| 2015<ref>{{cite web |title=Paraguay Congress Declaration |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.519/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=29 октомври 2015}}</ref>
|
|-
| {{знаме|Полска}}
| 2005<ref>{{cite web |url = http://orka.sejm.gov.pl/proc4.nsf/uchwaly/3918_u.htm |title = Sejmu Rzeczypospolitej Polskiej z dnia 19 kwietnia 2005 r. w 90. rocznicę ludobójstwa popełnionego na ludności ormiańskiej w Turcji podczas I Wojny Światowej |publisher = Sejm.gov.pl |date = 19 април 2005 }}{{Мртва_врска|date=July 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
|
|-
| {{знаме|Русија}}
| 1995,<ref>{{cite web |title=Russia Duma Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.151/current_category.7/offset.50/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=14 април 1995}}</ref> 2005, 2015.
| Негирање на геноцидот е казниво со закон.
|-
| {{знаме|САД}}
| 2019<ref>{{cite web |title=United States House of Representatives Resolution 296 |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.780/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=29 октомври 2019}}</ref>
| Претставничкиот дом на САД ја потврдил Резолуцијата 296 со која е потврдено признавањето на геноцидот над Ерменците на федерално ниво.<ref>{{cite news |title="US House votes to recognise Armenian 'genocide'" |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-50229787?ocid=socialflow_twitter |accessdate=30 октомври 2019 |work=Би-Би-Си |date=29. октобар 2019.}}</ref>
|-
| {{знаме|Словачка}}
| 2004<ref>{{cite web |title=Slovakia National Council Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.330/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=30 ноември 2004}}</ref>
| Негирање на геноцидот е казниво со закон. Казна до 5 година затвор.<ref>{{cite web|url=http://news.am/eng/news/83038.html |title = Denial of Armenian Genocide punished in Slovakia |publisher = News.am |date=23 ноември 2011 }}</ref>
|-
| {{знаме|Шведска}}
| 2010<ref>{{cite news |last=Zeldin |first=Wendy |title=Sweden: Parliament Approves Resolution on Armenian Genocide {{!}} Global Legal Monitor |url=http://www.loc.gov/law/foreign-news/article/sweden-parliament-approves-resolution-on-armenian-genocide/ |accessdate=6 ноември 2019 |work=www.loc.gov |date=16 март 2010 |language=en}}</ref>
|
|-
| {{знаме|Швајцарија}}
| 2003<ref>{{cite web |title=Switzerland (Helvetic Confederation) National Council Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.277/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=16 декември 2003}}</ref>
| Негирање на геноцидот е казниво со закон.
|-
| {{знаме|Сирија}}
| 2015<ref>{{cite news |last=Ghazanchyan |first=Siranush |title=Syria recognizes the Armenian Genocide committed by the Ottoman Empire, Parliament Speaker says |url=https://en.armradio.am/2015/04/22/syria-recognizes-the-armenian-genocide-committed-by-the-ottoman-empire-parliament-speaker-says/ |accessdate=6 ноември 2019 |work=Public Radio of Armenia |date=22 април 2015 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |last=Sassounian |first=Harut |title=Syrian President Finally Recognizes the Armenian Genocide |url=http://asbarez.com/118921/syrian-president-finally-recognizes-the-armenian-genocide/ |accessdate=6 ноември 2019 |work=Asbarez.com |date=28 јануари 2014 |language=en |archive-date=2019-04-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190403174916/http://asbarez.com/118921/syrian-president-finally-recognizes-the-armenian-genocide/ |url-status=dead }}</ref>
|
|-
| {{знаме|Уругвај}}
| 1965,<ref>{{cite web |title=Uruguay Senate and House of Representatives Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.166/current_category.7/offset.50/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=20 април 1965}}</ref> 2004.<ref name=auron>{{cite book|last=Auron |first= Yair |title = The Banality of Denial |year=2003|publisher = Transaction Publishers |isbn=978-1-4128-1784-4 |url = https://books.google.com/books?id=lQDIz5nZv0gC |pages=102}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.armenian-genocide.org/Affirmation.166/current_category.7/affirmation_detail.html |title = Law No. 13.326: Day of Remembrance for the Armenian Martyrs |last=Uruguay|first=Parliament of|date=20 април 1965 |publisher = Armenian National Institute |accessdate =}}</ref>
| Прва држава која официјално го признала Геноцидот над Ерменците.
|-
| {{знаме|Ватикан}}
| 2000,<ref>{{cite web |title=Vatican City Communiqué |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.167/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=10 ноември 2000}}</ref> 2015.<ref>{{cite news|last1=Rocca |first1= Francis X. |last2=Peker|first2 = Emre |title = Pope Francis Calls Armenian Deaths 'First Genocide of 20th Century' |url = https://www.wsj.com/articles/pope-francis-calls-armenian-slaughter-first-genocide-of-20th-century-1428824472 |agency = The Wall Street Journal |date=12 април 2015 }}</ref>
|
|-
| {{знаме|Венецуела}}
| 2005<ref>{{cite web |title=Venezuela National Assembly Resolution |url=https://www.armenian-genocide.org/Affirmation.352/current_category.7/affirmation_detail.html |website=www.armenian-genocide.org |accessdate=6 ноември 2019 |language=en |date=14 јули 2005}}</ref>
|
|}
<gallery mode="packed" heights="220px">
Larnaca monument.jpg|Споменик на жртвите од геноцидот во [[Ларнака]] (Кипар)
Armenian Genocide events 2012 2.JPG|Сеќавање на жртвите од геноцид во ерменската црква во [[Волгоград]] (Русија) 2012 година
ArmeniansofLebanon.jpg|Сеќавање на жртвите на геноцидот во 2007 година во [[Бејрут]] (Либан)
Vladimir Putin, Tsitsernakaberd memorial complex RA.jpg|Рускиот претседател [[Владимир Путин]] во Цицернакаберд во 2013 година
</gallery>
== Негирање на геноцидот и официјална позиција на Република Турција ==
{{Цитат во кутија|Не е точно дека официјалните турски власти не сакаат да ги кажат своите позиции во врска со ерменското прашање, нашиот став е совршено јасен. Денес е повеќе од јасно дека врз основа на историски факти, ерменските тврдења се неосновани и илузорни. Во никој случај не бил извршен геноцид врз Ерменците.|Премиер на Турција [[Тансу Чилер]], септември 1994.<ref name="Identity Politics in the Age of Genocide-115">{{cite book |last=MacDonald |first=David B. |title=Identity Politics in the Age of Genocide: The Holocaust and Historical Representation | year=2007 |publisher=Routledge |isbn=9781134085729|url=https://books.google.com/books?id=8QoNONBC5K8C |accessdate=6 ноември 2019 |language=en| pages = 115 }}</ref>|align=left|width=30%|quoted=1}}Официјалниот став на [[Турција|Република Турција]] е дека убиствата и смртните случаи предизвикани од „преместувањето и депортацијата на ерменското население“ не можат да се сметаат за геноцид, бидејќи турската држава смета дека немало систематски оркестрирани и организирани акции насочени кон целосно уништување на ерменскиот народ во Империјата. Повеќето турски политичари ги правдаат убиствата и прогонувањата преку традиционалните културни врски на ерменското население со руските власти, кои во тоа време биле најголем надворешно-политички непријател на Турција. Многу турски извори го минимизираат бројот на жртвите, а за повеќето жртви гладот и судирите со ерменските криминални групи се наведуваат како причини за смртта.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.turkishembassy.org/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=257|title=Turkish Embassy.org|date=|work=Republic of Turkey|archive-url=https://web.archive.org/web/20060329012033/http://www.turkishembassy.org/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=257|archive-date=29. 03. 2006.}}</ref> Така, официјалниот став на Република Турција е дека геноцид никогаш не се случил и дека немало организирани намери за уништување на ерменското население во земјата.
Член 301 од Кривичниот законик на Република Турција пропишува затвор до две години за „поткопување на турската нација“ и „навреда на турската држава“. Согласно законските одредби, секое јавно означување на злосторства против Ерменците како геноцид се сметало за антидржавно дело и во согласност со одредбите на овој закон, им се судело на неколку познати јавни личности во Турција. Така, добитникот на [[Нобелова награда за литература|Нобеловата награда за литература]] писателот [[Орхан Памук]] во 2005 година бил обвинет за предавство, поради што ја напуштил земјата, додека новинарот [[Хрант Динк]] бил на 6 месеци затвор. Динк бил убиен на почетокот на [[2007]] година во [[Истанбул]].<ref>{{Наведена книга|title=Denial: History Betrayed|url=https://archive.org/details/denialhistorybet0000tayl|last=Taylor|first=Tony|publisher=Melbourne University Publishing|year=2008|isbn=978-0-522-85907-2|pages=[https://archive.org/details/denialhistorybet0000tayl/page/1 1]–4}}</ref>
Турските официјални лица признаваат дека во тој период биле извршени злосторства против ерменското население, но се избегнува употребата на терминот геноцид. Така, поранешниот турски амбасадор во [[Шпанија]] и [[Германија]], Волкан Вурел, изјавил дека турската држава треба да им се извини на Ерменците и Грците за она што се случило на територијата на турската држава во текот на 1915 година.<ref name="VolkanVuralinterview">{{Наведени вести|title=Devlet Ermenilerden özür dilemeli I-II|last=Düzel|first=Neşe|date=9 септември 2008|work=HyeTert|language=tr}}</ref> Турските власти сметаат дека „толеранцијата на турските народи кон малцинствата, а особено кон Ерменците, е докажана безброј пати низ историјата и дека постоењето на организирана намера за целосно уништување на ерменското население во земјата е невозможно“.<ref name="generalstaff">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tsk.mil.tr/eng/uluslararasi/armenianissue.htm|title=Armenian Issue|work=Turkish General Staff|archive-url=https://web.archive.org/web/20070319200742/http://www.tsk.mil.tr/eng/uluslararasi/armenianissue.htm|archive-date=19. 03. 2007}}</ref>
Во 2005 година, во Турција била покрената иницијатива за одговор на ерменските обвинувања во врска со злосторствата од 1915 година и за таа цел најдобро би било да се користи архивски материјал од турски, ерменски и други извори, што се однесува на тој период. Тогашниот ерменски претседател [[Роберт Кожарјан|Роберт Кочаријан]] ја отфрлил иницијативата на Турција, сметајќи дека политичарите се тие што треба да ги решат билатералните проблеми меѓу двете земји. Тогашниот министер за надворешни работи на Турција, [[Абдула Ѓул|Абдулах Ѓул]] ги повикал сите водечки светски сили да „се вклучат во решавање на трагедијата на научно ниво и да овозможат воспоставување билатерални односи меѓу двете земји“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://vasington.be.mfa.gov.tr/ShowInfoNotes.aspx?ID=121348|title=Türkiye Cumhuriyeti Vaşington Büyükelçiliği|date=1. 01. 2007|publisher=Turkish Embassy in Washington|archive-url=https://web.archive.org/web/20120620085057/http://vasington.be.mfa.gov.tr/ShowInfoNotes.aspx?ID=121348|archive-date=20 јуни 2012}}</ref> [[Реџеп Таип Ердоган]] како премиер на Турција ги повикал сите државни институции да ја користат фразата ''Настани од 1915 година'' ({{langx|tr|1915 Olayları}}) наместо до тогаш користениот термин ''геноцид'' ({{langx|tr|sözde Ermeni Soykırımı}}).<ref>{{Наведени вести|url=http://arsiv.sabah.com.tr/2007/07/28/haber,C7B8DF9C11C040F785183D0B06FDE27C.html|title='1915 yılı olayları'|date=27 јули 2007|work=Sabah|access-date=15 октомври 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20121017081548/http://arsiv.sabah.com.tr/2007/07/28/haber%2CC7B8DF9C11C040F785183D0B06FDE27C.html|archive-date=17 октомври 2012|language=tr|trans-title='Events of 1915'|quote=Erdoğan, eylülde ABD Kongresi'nin gündemine gelmesi beklenen soykırım iddialarına ilişkin genelgesinde, kamu kurumlarının, '1915 yılı olayları', '1915 yılı olayları ile ilgili Ermeni iddiaları veya varsayımları' ifadelerini kullanmalarını istedi.}}</ref>{{Цитат во кутија|...Со создавање лажна слика за несреќниот и сиромашен ерменски народ, тие намерно ги фалсификувале настаните што се случиле на почетокот на векот, со што ги прогласиле за геноцид оние што извршиле геноцид. ....|Декрет на претседателот на Азербејџан, Хејдар Алиев, „За геноцидот врз Азербејџаните ” (фрагмент)<ref>{{cite web |title=Указ Президента Азербайджанской Республики «О геноциде азербайджанцев» |url=http://genocide.preslib.az/ru_s13.html |website=genocide.preslib.az |publisher=Армянские преступления: Геноцид. Депортация. Террор |accessdate=6 ноември 2019 |language=ru |date=26 март 1998}}</ref>|align=right|width=30%|quoted=1}}Официјалниот став на [[Азербејџан|Република Азербејџан]] е дека не се случил геноцид во Ерменија за време на Отоманската Империја во 1915 година, а според официјалниот државен став создаден од поранешниот претседател [[Хејдар Алиев]], ерменскиот геноцид е историски фалсификат, а историската вистина е тоа во Јужен Кавказ од [[1813]] година се случи геноцидот врз Азербејџанците, спроведен заеднички од ерменските и руските власти. Азербејџанската академија на науките има ист став, сметајќи дека геноцидот врз Ерменците е историски фалсификат направен со цел „да се сокријат реалната вистина и вистинските жртви“.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.kavkaz-uzel.eu/articles/137517/|title=В Азербайджане профессор истории Махмудов уверен в надуманности геноцида армян|last=Узел|first=Кавказский|date=24 април 2008|work=Кавказский Узел|access-date=6 ноември 2019|language=ru}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://anl.az/down/meqale/zerkalo/2011/may/av534.htm|title="Геноцида армян" не было|last=Рустамов|first=Р.|date=27 мај 2011|work=anl.az|publisher=Зеркало|language=ru|accessdate=6 ноември 2019|archive-date=2014-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20141205095238/http://anl.az/down/meqale/zerkalo/2011/may/av534.htm|url-status=dead}}</ref>
== Меморијален парк во Ереван ==
[[Податотека:Tsitsernakaberd24.04.2009.JPG|мини|300x300пкс| 24 април 2009 година, Цицернакаберд]]
Кога во [[1965]] година се одбележала 50-годишнината од геноцидот, се појавила идејата за подигнување споменик, кој бил подигнат на ридот Цицернакаберд над клисурата на реката [[Храздан]] две години подоцна, според дизајнот на архитектите Калашјан и Мкртажан. Обелиск, висок 44 метри, го симболизира повторното раѓање на [[Ерменци|Ерменија]], а 12те блока поставени во круг претставуваат 12 изгубени провинции во областа на денешна [[Турција]]. Вечниот оган гори во тој круг. Од споменикот има парк со ѕид долг 100 метри, на кој се испишани имињата на областите за кои се знае дека биле масакрирани. На крајот од тој парк е [[1995|1995 година]] бил творен е мал музеј со основни информации за настаните, како и фотографии на германски фотографи (турски сојузници во [[Прва светска војна|Првата светска војна]]) и публикации за геноцид на различни јазици Покрај музејот е простор каде што странски државници садат спомен дрвја.
== Одбележување ==
Секоја година, Ерменците го одбележуваат денот на геноцидот со бројни манифестации. Тие со години се обидуваат да ја убедат Турција да го признае овој настан. На пример, за 90-годишнината од [[2005|2005 година]] на ерменските ТВ канали, можело дасе види како илјадници луѓе го посетиле меморијалниот парк во градот [[Ереван]] и околу вечниот оган направиле ѕид од цвеќиња.
== Поврзано ==
* [[Септемвриски погром]]
* [[Асирски геноцид|Геноцид на Асирците]]
* [[Геноцид на понтиските Грци]]
== Белешки ==
<references group="б"/>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Литература ==
* {{Наведена книга|title=A Peace to End All Peace: The Fall of the Ottoman Empire and the Creation of the Modern Middle East|url=https://archive.org/details/peacetoendallpea00from|last=Fromkin|first=David|publisher=Avon Books|year=1989|isbn=978-0-8050-6884-9|location=New York|pages=[https://archive.org/details/peacetoendallpea00from/page/212 212]–13|ref=harv|}}
* {{Наведена книга|title=The Great War for Civilisation: The Conquest of the Middle East|url=https://archive.org/details/greatwarforcivil00fisk_0|last=Fisk|first=Robert|publisher=Alfred A Knopf|year=2005|isbn=978-1-84115-007-9|location=New York|pages=[https://archive.org/details/greatwarforcivil00fisk_0/page/330 329]–31|ref=harv|}}
* {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=EjZHLXRKjtEC|title=A companion to World War I|publisher=Wiley-Blackwell|year=2012|isbn=978-1-119-96870-2|editor-last=Horne|editor-first=John|edition=1. publ.|location=Chichester, U.K.|pages=191|ref=harv}}
* {{Наведена книга|title=The history of the Armenian genocide: ethnic conflict from the Balkans to Anatolia to the Caucasus|last=Dadrian|first=Vahakn N.|publisher=Berghahn Books|year=2003|isbn=978-1-57181-666-5|edition=6 rev.|location=New York|pages=221|ref=harv}}
* {{Наведена книга|title=A Concise History of the Armenian People|url=https://archive.org/details/concisehistoryof00geor|last=Bournoutian|first=George A.|publisher=Mazda|year=2002|isbn=978-1-56859-141-4|location=Costa Mesa, California|pages=[https://archive.org/details/concisehistoryof00geor/page/272 272]|lccn=2002021898|oclc=49331952|ref=harv}} {{refbegin|30em}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/armeniansfromkin00razm|title=The Armenians. From Kings and Priests to Merchants and Commissars|last=Panossian|first=Razmik|publisher=Columbia University Press|year=2006|isbn=978-0-231-13926-7|location=New York|pages=[https://archive.org/details/armeniansfromkin00razm/page/237 237]|lccn=2006040206|oclc=64084873}}
* {{Cite book|title=Enquête sur la négation d'un génocide|last1=Ternon|first1=Yves|last2=Bey|first2=Naim|publisher=Éditions Parenthèses|year=1989|isbn=978-2-86364-052-4|place=Marseille|pages=27|language=fr|lccn=90111181}}
* {{Cite book|title=Կտակն էր Նահատակներուն [Gdagn er Nahadagnerin]|last=Shirakian|first=Arshavir|publisher=Hairenik Association|others=translated by Shirakian, Sonia|year=1976|location=Boston|trans-title=The legacy: Memoirs of an Armenian Patriot|oclc=4836363}}
* {{Cite book|title=Persia: The Stepping Stone To India. Marshall Cavendish Illustrated Encyclopedia of World War I|last=Hinterhoff|first=Eugene|volume=iv|pages=153–57}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-zBtBgAAQBAJ|title="They Can Live in the Desert but Nowhere Else": A History of the Armenian Genocide|last=Suny|first=Ronald Grigor|publisher=Princeton University Press|year=2015|isbn=9781400865581|language=en|accessdate=25 октомври 2018}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jpZPQwAACAAJ|title=Armenian Atrocities, the Murder of a Nation, by Arnold J. Toynbee, ... With a Speech Delivered by Lord Bryce, in the House of Lords [on October 6th 1915].|last=Toynbee|first=Arnold|publisher=Hodder and Stoughton|year=1915|language=en|accessdate=25 октомври 2018}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4XYMAAAAYAAJ|title=Why Armenia Should be Free: Armenia's Role in the Present War|last1=Pasdermadjian|first1=Garegin|last2=Torossian|first2=Aram|publisher=Hairenik Pub. Co.|year=1918|location=|pages=45|id=|quote=pp. 17 "The CUP delegates, in order to persuade the Armenians to accept this proposal, informed them also that they had already won the co-operation of the Georgians and the Tartars, as well as the mountaineers of the northern Caucasus, and therefore the non-compliance of the Armenians under such circumstances would be very stupid and fraught with danger for them on both sides of the boundary between Turkey and Russia. In spite of these promises and threats, the executive committee of the Dashnaktzoutiun (Federation) informed the Turks that the Armenians could not accept the Turkish proposal, and on their behalf advised the Turks not to participate in the present war, which would be very disastrous to the Turks themselves."}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6ZBIjwEACAAJ|title=The Armenian Genocide: History, Politics, Ethics|last=Hovannisian|first=Richard G.|publisher=Palgrave Macmillan UK|year=2014|isbn=9781349219575|pages=68–69|language=en|chapter=Genocidal Process: Reflections on the Armeno-Turkish Polarization|accessdate=25 октомври 2018}}
* {{Cite book|url=http://serials.flib.sci.am/openreader/Hay%20joxovrdi%20patmutyun_%20h.6/book/content.html|title=Հայ Ժողովրդի Պատմություն|publisher=ՀՍՍՀ ԳԱ հրատ|year=1981|editor-last=Hambaryan|editor-first=Azat S.|location=Երևան|pages=22|language=hy|chapter=Հայաստանի սոցիալ-տնտեսական և քաղաքական դրությունը 1870-1900 թթ.|accessdate=25 октомври 2018}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_zEuoAEACAAJ|title=The Dual Role of the Armenian Amira Class Within the Ottoman Government and the Armenian Millet (1750-1850)|last=Barsoumian|first=Hagop|publisher=Princeton University|year=1982|language=en|chapter=Christians and Jews in the Ottoman Empire: The Functioning of a Plural Society|accessdate=25 октомври 2018}}
* {{Cite book|title=The Young Turks' Crime against Humanity: The Armenian Genocide and Ethnic Cleansing in the Ottoman Empire|url=https://archive.org/details/youngturkscrimea0000akca|last=Akçam|first=Taner|publisher=Princeton University Press|year=2012|isbn=978-0691153339|pages=}}
* {{Cite book|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6XYp-z5aP4MC&pg=PA132|title=Century of Genocide|last=Adalian|first=Rouben Paul|publisher=Routledge|year=2012|isbn=9780415871914|editor-last=Totten|editor-first=Samuel|chapter=The Armenian Genocide|accessdate=28 август 2013|editor2-last=Parsons|editor2-first=William S.}}
* {{Cite book|chapter-url=https://books.google.com/books?id=QS-vSjHObOYC&pg=PA70|title=Historical Dictionary of Armenia|last=Adalian|first=Rouben Paul|publisher=Scarecrow Press|year=2010|isbn=9780810874503|chapter=Adana Massacre|accessdate=28 август 2013}}
* {{Cite book|title=Encyclopedia of genocide.|last=Charny|first=Israel W.|publisher=ABC-CLIO|year=1999|isbn=9780874369281|location=Santa Barbara, California|pages=}}
* {{Cite book|title=Revolution and Genocide: On the Origins of the Armenian Genocide and the Holocaust|last=Melson|first=Robert|pages=59–61}}
* {{Cite book|title=Encyclopedia of the Ottoman Empire|last1=Ágoston|first1=Gábor|last2=Masters|first2=Bruce|publisher=Facts On File|year=2009|isbn=978-1-4381-1025-7|location=New York, NY|pages=}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/historyofarmenia00dadr|title=The History of the Armenian Genocide: Ethnic Conflict from the Balkans to Anatolia to the Caucasus|last=Dadrian|first=Vahakn N.|publisher=Berghahn Books|year=1995|isbn=978-1-57181-666-5|place=Oxford|pages=}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/burningtigrisarm00bala|title=The Burning Tigris: The Armenian Genocide and America's Response|last=Balakian|first=Peter|publisher=HarperCollins|year=2003|isbn=978-0-06-019840-4|place=New York|pages=}}
* {{Cite book|title="The Eastern Question and the Tanzimat Era"|last=Barsoumian|first=Hagop|year=1997|isbn=978-0-312-10168-8|location=New York|pages=}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=q_mHshUAeZ8C|title=A Question of Genocide: Armenians and Turks at the End of the Ottoman Empire|last1=Suny|first1=Ronald Grigor|last2=Göçek|first2=Fatma Müge|last3=Naimark|first3=Norman M.|publisher=Oxford University Press|year=2011|isbn=9780199781041|language=en|accessdate=25 октомври 2018}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QXtCAAAAIAAJ|title=An American Physician in Turkey|last=Ussher|first=Clarence D.|publisher=Houghton Mifflin Company|year=1917}}
* {{Cite book|title=Ambassador Morgenthau's Story|url=https://archive.org/details/ambassadormorge00goog|last=Morgenthau|first=Henry|publisher=Doubleday, Page & Co|year=1918|chapter=The "Revolution" at Van и Murder of the nation}}
* {{Cite book|title=My Patriarchal Memoirs [Patriarkʻakan hushers]|last=Der Yeghiayan|first=Zaven|publisher=Mayreni|others=Translated by Ared Misirliyan, copyedited by Vatche Ghazarian|year=2002|isbn=978-1-931834-05-6|location=Barrington, Rhode Island|lccn=2002113804|oclc=51967085}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/islamic_sac_2001_00_4172|title=The Islamic roots of democratic pluralism|last=Sachedina|first=Abdulaziz|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-513991-4|location=Oxford|pages=}}
* {{Cite book|title=Foreign dominion to statehood : the fifteenth century to the twentieth century.|publisher=St. Martin's Press|year=1997|isbn=9780312101688|editor-last=Hovannisian|editor-first=Richard G.|edition=1.|location=New York}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=oDb6P0HXwIcC|title=Caucasian Battlefields: A History of the Wars on the Turco-Caucasian Border 1828-1921|last1=Allen|first1=William Edward David|last2=Muratoff|first2=Paul|publisher=Cambridge University Press|year=2011|isbn=978-1-108-01335-2|pages=}}
* {{Cite book|title=Ambassador Morgenthau's story|last=Morgenthau|first=Henry|publisher=Kessinger Publishing|year=2000|isbn=978-1-4191-0572-2|location=[Whitefish, Mont.]|pages=}}
* {{Cite book|title=The Armenian People From Ancient to Modern Times|last=Walker|first=Christopher J.|publisher=Palgrave Macmillan|year=1997|isbn=978-0-333-61974-2|editor-last=Hovannisian|editor-first=Richard G.|volume=II: Foreign Dominion to Statehood: The Fifteenth Century to the Twentieth Century|contribution=World War I and the Armenian Genocide|oclc=59862523}}
* {{Cite book|title=Genocide Matters: Ongoing Issues and Emerging Perspectives|url=https://archive.org/details/genocidematterso0000unse|last=Smith|first=Roger W.|publisher=Routledge|year=2013|isbn=978-0415814966|editor=Joyce Apsel, Ernesto Verdeja|pages=[https://archive.org/details/genocidematterso0000unse/page/82 82]–105|chapter=Genocide and the Politics of Rape}}
* {{Cite book|title=Brutality and Desire: War and Sexuality in Europe's Twentieth Century|last=Bjørnlund|first=Matthias|publisher=Palgrave Macmillan|year=2011|isbn=978-0230285637|editor-last=Herzog|editor-first=Dagmar|chapter=‘A Fate Worse Than Dying’: Sexual Violence during the Armenian Genocide}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=E-_XTh0M4swC|title=A Shameful Act: : The Armenian Genocide and the Question of Turkish Responsibility|last=Akçam|first=Taner|publisher=Macmillan|year=2007|isbn=978-0-8050-8665-2}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=V_C3AKGSBqkC|title=The Young Turks' Crime Against Humanity the Armenian Genocide and Ethnic Cleansing in the Ottoman Empire.|last=Akçam|first=Taner|publisher=Princeton University Press|year=2012|isbn=978-1-4008-4184-4|location=Princeton}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ibRvmwEACAAJ|title=2012 Beyannamesi: İstanbul Ermeni vakıflarının el konan mülkleri|last1=Atılgan|first1=Mehmet|last2=Eren|first2=Onat|last3=Mildanoğlu|first3=Nora|last4=Polatel|first4=Mehmet|publisher=Uluslararası Hrant Dink Vakfı Yayınları|year=2012|isbn=978-605-86570-0-7 |language=tr}}
* {{Cite book|title=The Confiscation of Armenian properties by the Turkish Government Said to be Abandoned|last=Baghdjian|first=Kevork K.|publisher=Printing House of the Armenian Catholicosate of Cilicia|year=2010|isbn=978-9953-0-1702-0|editor=A.B. Gureghian}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/burningtigrisarm00bala|title=The Burning Tigris: The Armenian Genocide and America's Response|last=Balakian|first=Peter|publisher=HarperCollins|year=2003|isbn=978-0-06-019840-4|place=New York}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wnu43A3ZVD8C|title=Islam, secularism, and nationalism in modern Turkey: who is a Turk?|last=Cagaptay|first=Soner|publisher=Routledge|year=2013|isbn=978-1-134-17448-5}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/historyofarmenia00dadr|title=The History of the Armenian Genocide: Ethnic Conflict from the Balkans to Anatolia to the Caucasus|last=Dadrian|first=Vahakn N.|publisher=Berghahn Books|year=1995|isbn=978-1-57181-666-5|place=Oxford}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qpuFAAAAIAAJ|title=Neither to laugh nor to weep: a memoir of the Armenian genocide|last=Hartunian|first=Abraham H.|publisher=Armenian Heritage Press <small>(Translated from the original Armenian manuscripts by Vartan Hartunian; preface by Henry Morgenthau, Sr.; introduction by Marjorie Housepian)</small>|year=1986|isbn=978-0-935411-00-3|edition=2.|location=Cambridge, Mass.}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=GnUxBwAAQBAJ|title=Less Than Nations: Volume 1 and 2 : Central-Eastern European minorities after WWI|last=Motta|first=Giuseppe|publisher=Cambridge Scholars Publishing|year=2014|isbn=978-1-4438-5859-5|location=Newcastle upon Tyne|pages=11–2}}
* {{Cite book|url=http://www.tesev.org.tr/Upload/Editor/TESEV-vakiflar-rapor.pdf|title=Bir "yarbancı"laştırma hikâesi: Türkiye'de gayrımüslim cemaatlerin vakif ve taşınmaz mülkiyet sorunu|last1=Hatemi|first1=Kezban|last2=Kurban|first2=Dilek|publisher=TESEV Yayınları|year=2009|isbn=978-605-5832-06-3|location=İstanbul|language=tr|archive-url=https://web.archive.org/web/20130927180943/http://www.tesev.org.tr/Upload/Editor/TESEV-vakiflar-rapor.pdf|archive-date=27 септември 2013}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/republicofarmeni0000hova|title=The Republic of Armenia: The first year, 1918–1919. 1|last=Hovannisian|first=Richard G.|publisher=University of California Publishing|year=1971|isbn=978-0-520-01805-1|location=Berkeley}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pDTnlYtAKAMC|title=The Armenian genocide cultural and ethical legacies|last=Hovannisian|first=Richard G.|publisher=Transaction Publishers|year=2008|isbn=978-1-4128-0891-0|editor-last=Hovannisian|editor-first=Richard G.|location=New Brunswick, N.J.}}
* {{Cite book|url=http://www.sgb.gov.tr/Yaynlar/Tehcir%20ve%20Emval-i%20Metruke%20Mevzuat%C4%B1.pdf|title=Tehcir ve Emval-i Metruke Mevzuatı|last=Kardeş|first=Selahattin|publisher=T.C. Maliye Bakanlığı (Finance Ministry of the Republic of Turkey)|year=2012|isbn=978-975-8195-17-6|edition=2|location=Ankara|language=tr|orig-year=2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924100909/http://www.sgb.gov.tr/Yaynlar/Tehcir%20ve%20Emval-i%20Metruke%20Mevzuat%C4%B1.pdf|archive-date=24 септември 2015}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=JY4RifQksFMC|title=The Armenian genocide : a complete history|last=Kevorkian|first=Raymond H.|publisher=I. B. Tauris|year=2010|isbn=978-1-84885-561-8|edition=Reprinted.|location=London}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=kiBHkRtRmIIC|title=Finishing the Armenian Genocide: Cleansing Turkey of Armenian survivors|last=Marashlian|first=Levon|publisher=Wayne State University Press|year=1999|isbn=978-0-8143-2777-7|editor-last=Hovannisian|editor-first=Richard G.|pages=113–146}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_o1pAAAAMAAJ|title=Türkiye'de azınlıklar: kavramlar, teori, Lozan, iç mevzuat, içtihat, uygulama|last=Oran|first=Baskın|publisher=İletişim|year=2006|isbn=978-975-05-0299-6|edition=3|location=İstanbul|language=tr}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=er0MAQAAMAAJ|title=And those who continued living in Turkey after 1915: the metamorphosis of the post-genocide Armenian identity as reflected in artistic literature|last=Peroomian|first=Rubina|publisher=Armenian Genocide Museum-Institute|year=2008|isbn=978-99941-963-2-6|location=Yerevan}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=1W8XWWOxGgoC&dq=ohannes+kasabian&pg=PA174|title=On location heritage cities and sites|last=Ruggles|first=D. Fairchild|publisher=Springer|year=2012|isbn=978-1-4614-1108-6|location=New York, NY|pages=174}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=TLxA9W7q74sC|title=A History of the Jews in the Modern World|last=Sachar|first=Howard M.|publisher=Random House LLC|year=2007|isbn=978-0-307-42436-5}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=66lCvqqLGpUC|title="Turkish atrocities": statements of American missionaries on the destruction of Christian communities in Ottoman Turkey, 1915–1917|last=Sarafian|first=Ara|publisher=Gomidas Institute|year=1998|isbn=978-1-884630-04-0|editor=James L. Barton|location=Ann Arbor, Michigan}}
* {{Cite book|title=The Armenian question and international law|last=Toriguian|first=Shavarsh|publisher=ULV Press|year=1988|isbn=978-0-911707-13-7|edition=2|location=La Verne, Calif., U.S.A.}}
* {{Cite book|url=http://www.armenews.com/IMG/Partie_5_L_Armenie_et_le_peuple_armenien_Turabian_1962.pdf|title=L'Arménie et le peuple arménien|last=Turabian|first=Hagop|publisher=Katcherian|year=1962|location=Paris, France|language=fr|accessdate=7 јули 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304095631/http://www.armenews.com/IMG/Partie_5_L_Armenie_et_le_peuple_armenien_Turabian_1962.pdf|archive-date=4. 03. 2016|url-status=dead}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=06K7KM4s-wgC|title=Confiscation and destruction: The Young Turk Seizure of Armenian Property|last1=Üngör|first1=Uğur Ümit|last2=Polatel|first2=Mehmet|publisher=e Continuum International Publishing Group|year=2011|isbn=978-1-4411-3578-0|location=New York}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=94ppAAAAMAAJ|title=The Mechanism of Catastrophe: The Turkish Pogrom Of September 6-7, 1955, And The Destruction Of The Greek Community Of Istanbul|last=Vryonis|first=Speros|publisher=Greekworks.Com Incorporated|year=2005|isbn=978-0-9747660-3-4|pages=}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pnLSRXAXTfcC|title=America and the Armenian Genocide of 1915|last=Winter|first=J. M.|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=978-0-511-16382-1}}
{{refend}}
{{Ерменско национално ослободително движење}}
{{избрана}}
[[Категорија:Отоманското Царство во Првата светска војна]]
[[Категорија:Етничко чистење]]
[[Категорија:Геноцид]]
[[Категорија:Ерменски геноцид]]
ara165zunm90dg65ptonwywaktbrydx
Мачуково
0
18906
5608605
5580437
2026-08-12T15:58:17Z
Gurther
105215
5608605
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Мачуково
|name_local = Εύζωνοι
|image_skyline = Place Evzone 02397.JPG
|caption_skyline = Сретселото во Мачуково
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Пајонија
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Мачуково во општината [[Пајонија (општина)|Пајонија]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Мачуково
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 41 | ГШ_мин = 6 | ГШ_сек = 15 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 33 | ГД_сек = 33 | ГД_прав = E
}}
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукуш (округ)|Кукуш]]
|municipality = [[Пајонија (општина)|Пајонија]]
|municunit = Ругуновец
|population = 293
|population_as_of = 2021
|area =
|lat_deg = 41
|lat_min = 06.25
|lon_deg = 22
|lon_min = 33.55
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|elevation = 70
|website =
}}
'''Мачуково''' ({{langx|el|Εύζωνοι}}, ''Евзони'', до 1927 г. ''Ματσίκοβο'', ''Мациково''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/171389 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Ματσίκοβο -- Εύζωνοι]</ref>) — село во областа [[Бојмија]], [[Гевгелиско]], а денес во општината [[Пајонија (општина)|Пајонија]] на [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]] во [[Егејска Македонија]], [[Грција]]. Сместено е во непосредна близина на државната граница со [[Македонија]], на која претставува граничен премин од грчката страна. Населението брои 293 жители (2021).
== Географија ==
Селото е рамничарско и се наоѓа од десната страна на реката [[Вардар]] на надморска височина од 70 метри. Во непосредна близина на Мачуково поминуваат меѓународниот автопат [[Автопат „Александар Македонски“|Е-75]] и железничката пруга [[Скопје]] - [[Солун]]. Непосредно до селото се наоѓа градот [[Гевгелија]], додека од обласниот центар [[Кукуш]] тоа е оддалечено 35 километри во северозападен правец, а од [[Солун]] 76 километри, исто така во северозападен правец.<ref name="Симовски">Симовски, Х. Тодор. ''Населените места во Егејска Македонија''. Скопје, 1998. II дел, стр. 105</ref>
==Население и историја==
[[Податотека:Izvestaj za ubistvo na selani vo selo Machukovo.JPG|мини|Извештај од Балугџиќ за убиствата на чифчиите во с. Мачуково на имотот на Шехим Хануми, поради тоа што ја паселе стоката на пасиштата, кои одамна се селска сопственост. (Солун, 5 март 1910)]]
Мачуково во минатото било едно од најголемите македонски села во гевгелиско-кукушкото подрачје, па дури своевремено било поголемо и од [[Гевгелија]], но по отворањето на железничката пруга [[Солун]] - [[Скопје]] - [[Белград]] почнало да опаѓа за сметка на [[Гевгелија]].<ref name="Симовски" /> Во 1900 година [[Васил К’нчов]] го споменува со 1.300, а [[Димитар Мишев|Бранков]] во 1905 година со 1.312 жители - [[Македонци]], додека Милоевиќ го запишал со 200 македонски куќи.<ref name="Симовски" />
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Мачиково'' било мешано македонско и турско село со 200 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Селото многу настрадало во [[Балкански војни|двете Балкански војни]] и [[Прва светска војна|Првата светска војна]], кога во есента 1916 година, бидејќи тука минувала фронтовата линија, било присилно раселено.<ref name="Симовски" /> Делумно било обновено по нормализирањето на состојбата.<ref name="Симовски" /> Во пописот од 1913 година Мачуково се води како преполовено со само 511 жители, а во 1920 година со 313 жители, бидејќи поголемиот дел од неговите жители уште пред балканските војни се преселиле во Гевгелија, а подоцна поголем број од нив се иселиле во [[Бугарија]], како и обратно извесен број гркомански макеоднски семејства од гевгелиските села се преселиле во Мачуково.<ref name="Симовски" /> Селото повторно почнало да расте по 1924 година кога грчките власти населиле поголем број доселенички семејства, претежно од [[Понд]] и [[Кавказ]], а поради поставувањето на државната граница Мачуково било отсечено од Гевгелија.<ref name="Симовски" /> Исто така, според записите на Стојан Киселиновски во неговата книга „Етничките промени во Македонија (1913-1995) до [[1922]] година селото било населено исклучиво со [[Македонци]], кои поради грчкиот терор и насилно иселување, се имаат преселено преку границата во [[Гевгелија]], [[Моин]], [[Богородица]] и другите гевгелиски села сместени блиску до граничната линија. Во натамошните пописи бројноста на населението на Мачуково се движела: 1928 г. - 711 жители, 1940 г. - 871 жител, 1951 поради конентрацијата на жители од околните села кои поради граќанската војна се собрале во Мачуково и сѐ уште не биле вратени во своите села е заведено со 1.251 жител, во 1961 г. бројот се намалува на 907, 1971 г. - 847 жители, 1981 г. -1.082, додека во 1991 година се попишани 833 жители.<ref name="Симовски" /> Денес, Мачуково има околу 300 жители потомци на грчки доселеници, Маџири (колонизирани во периодот на [[1913]] - [[1922]]) кои најчесто се вработени во граничните и царинските служби на граничниот премин кон [[Република Македонија|Р Македонија]].
{{Пописи-ЕМ|871|1.251|907|847|1.082|833|568|331|293}}
== Самоуправа и политика ==
Селото припаѓа на општинската единица Ругуновец со седиште во [[Ругуновец|истоимениот]] град, која припаѓа на поголемата општина [[Пајонија (општина)|Пајонија]], во округот [[Кукуш (округ)|Кукуш]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Мачуково, во кој спаѓаат и селата [[Бајалци]], [[Чидемли]] и поновата населба Цолијадес (Стражарница).
== Знаменитости ==
* [[Црква „Успение на Пресвета Богородица“ - Мачуково|Црква „Успение на пресв. Богородица“]] — дело на истакнатиот мајстор [[Андон Китанов]]
== Стопанство ==
Главни производи на селото се [[жито]]то и [[тутун]]от, а делумно е развиено и сточарството.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= II |глава= |страница= 105}}</ref>
== Личности ==
[[Податотека:SavaMihajlov.jpg|мини|десно|160п|Сава Михајлов]]
* поп Стамен (~ 1800-1874) — учесник во преродбенската борба во [[Дојран]]
* [[Венијамин Мачуковски]] (1847-1878) — македонски преродбеник и собирач на македонско народно творештво.
* [[Сава Михајлов]] (1877-1905) — војвода во гевгелиско во текот на [[Илинденско востание|Илинденското востание]] и реонски раководител на [[ТМОРО]] за [[Гевгелија]].
* [[Леонид Јанков]] (1879-1905) — македонски револуционер и војвода на [[МРО]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Evzone}}
{{Пајонија (општина)}}
[[Категорија:Мачуково| ]]
oqo8pjwojcltewi9q40zqzdw4rw05r6
Естерификација
0
18997
5608732
5501826
2026-08-13T04:58:36Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608732
wikitext
text/x-wiki
'''Естерификацијата''' е општо име за [[хемиска реакција]] во која две [[Хемиско соединение|хемиски соединенија]] (обично [[алкохол]] и [[киселина]]) образуваат [[естер]] како [[Производ (хемија)|реакционен продукт]]. Естрите се користат како [[мирис]]ни или [[арома]] агенти. Естерификацијата е повратна реакција.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=esterification - alcohols and carboxylic acids|url=https://www.chemguide.co.uk/organicprops/alcohols/esterification.html|work=www.chemguide.co.uk|accessdate=2026-01-30}}</ref>
Примери на естерификациски реакции се:
* [[Фишерова естерификација]]. На пример, естерификацијата на [[оцетна киселина]] при вишок на [[етанол]] во присуство на [[сулфурна киселина]] (како [[катализатор]]) резултира во естер ([[етил ацетат]]):<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Fischer Esterification - Carboxylic Acid to Ester Under Acidic Conditions|url=https://www.masterorganicchemistry.com/2022/11/16/fischer-esterification/|work=Master Organic Chemistry|date=2022-11-16|accessdate=2026-01-30|language=en-US|first=James|last=Ashenhurst}}</ref>
<div style="text-align: center; margin: 1em 10%; border: 1px solid">
H<sub>3</sub>C-COOH + HO-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> → H<sub>3</sub>C-COO-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>O (во присуство на концентрирана сулфурна киселина)
</div>
* Реакцијата на алкален карбоксилат и алкохол. На пример, реакцијата помеѓу [[натриум ацетат]] и етанол:<ref>{{Наведено списание|title=7.5 Esters|url=https://kpu.pressbooks.pub/organicchemistry2/chapter/7-5-esters/|date=2024-08-21|language=en|first=Xin|last=Liu}}</ref>
<div style="text-align: center; margin: 1em 10%; border: 1px solid">
H<sub>3</sub>C-COO<sup>-</sup> Na<sup>+</sup> + HO-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> + H<sup>+</sup> → H<sub>3</sub>C-COO-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>O + Na<sup>+
</div>
* Реакцијата на сребрен карбоксилат со [[алкилхалогенид]] (веројатно се одвива поради [[Растворливост|нерастворливоста]] на [[сребро халид]]от):<ref>{{Наведена мрежна страница|title=SATHEE: Chemistry Hunsdiecker Reaction|url=https://satheejee.iitk.ac.in/article/chemistry/chemistry-hunsdiecker-reaction/|work=satheejee.iitk.ac.in|accessdate=2026-01-30}}{{Мртва_врска|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
<div style="text-align: center; margin: 2em 10%; border: 1px solid">
H<sub>3</sub>C-CO<sub>2</sub><sup>-</sup>Ag<sup>+</sup> + Cl-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> → H<sub>3</sub>C-COO-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> + AgCl
</div>
* Реакцијата на халогенид на карбоксилна киселина (нарекуван и [[ацил халид]]) со алкохол/[[Фенол (класа)|фенол]]:
<div style="text-align: center; margin: 1em 10%; border: 1px solid">
H<sub>3</sub>C-COCl + HO-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> → H<sub>3</sub>C-COO-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> + H-Cl
</div>
* Реакцијата на [[анхидрид]] на карбоксилна киселина со алкохол (овој метод се користи за добивање на [[аспирин]]):<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Synthesis of Aspirin|url=https://home.miracosta.edu/dlr/102exp7.htm|work=home.miracosta.edu|accessdate=2026-01-30}}</ref>
<div style="text-align: center; margin: 1em 10%; border: 1px solid">
H<sub>3</sub>C-CO-O-CO-CH<sub>3</sub> + HO-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> → H<sub>3</sub>C-COO-CH<sub>2</sub>-CH<sub>3</sub> + H<sub>3</sub>C-COOH
</div>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Поврзано ==
* [[Трансестерификација]], реакција при која еден естер се преобразува во друг.
* [[Хидролиза]], раскинувањето на естер со помош на вода при што се образува карбоксилна киселина и алкохол.
* [[Ацетилација]]
* [[Ацилација]].
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Хемиски реакции]]
[[Категорија:Кондензациски реакции]]
[[en:Fischer–Speier esterification]]
er8bxxhoniayazdob7vmohkoukzsd2k
Зинедин Зидан
0
21509
5608879
5600003
2026-08-13T11:50:19Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608879
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Football biography-retired
| playername = Зинедин Зидан
| image = [[File:Zinedine Zidane by Tasnim 03.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.85}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1972|7|23}}
| cityofbirth = {{роден во|Марсеј|}}
| countryofbirth = [[Франција]]
| nationality = {{flagsport|FRA}} [[Франција]]
| position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]]
| currentclub =
| clubnumber =
| retired = 9 јули [[2006]] <small>(34 г.)</small>
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Cannes}}
| years1 = 1989-1992 | caps1 = 61 | goals1 = 6 | clubs1 = {{Fb team Cannes}}
| years2 = 1992-1996 | caps2 = 139 | goals2 = 28 | clubs2 = {{Fb team Bordeaux}}
| years3 = 1996-2001 | caps3 = 151 | goals3 = 24 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| years4 = 2001-2006 | caps4 = 155 | goals4 = 37 | clubs4 = {{Fb team Real Madrid}}
| nationalyears1 = 1988-1989 | nationalcaps1 = 4 | nationalgoals1 = 1 | nationalteam1 = {{flagsport|FRA}} [[Фудбалска репрезентација на Франција под 17 години|Франција 17]]
| nationalyears2 = 1989-1990 | nationalcaps2 = 6 | nationalgoals2 = 0 | nationalteam2 = {{flagsport|FRA}} [[Фудбалска репрезентација на Франција под 18 години|Франција 18]]
| nationalyears3 = 1990-1994 | nationalcaps3 = 20 | nationalgoals3 = 3 | nationalteam3 = {{flagsport|FRA}} [[Фудбалска репрезентација на Франција под 21 година|Франција 21]]
| nationalyears4 = 1994-2006 | nationalcaps4 = 108 | nationalgoals4 = 31 | nationalteam4 = {{flagsport|FRA}} [[Фудбалска репрезентација на Франција|Франција]]
| manageryears1 = 2014–2016 |managerclubs1 = {{Fb team Real Madrid Castilla}}
| manageryears2 = 2016–2018 |managerclubs2 = {{Fb team Real Madrid}}
| manageryears3 = 2019–2021 |managerclubs3 = {{Fb team Real Madrid}}
}}
'''Зинедин Јазид Зидан''' (роден на {{роден на|23|јули|1972}} година, во [[Марсеј]]), e [[Франција|француски]] [[фудбал]]ски [[тренер]] и поранешен играч од [[Среден ред (фудбал)|средниот ред]].
Познат и по својот прекар ''Зизу'', Зидан важи за еден од најдобрите играчи во историјата на фудбалот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Estero/02-03-2014/pele-piu-forte-maradona-zidane-3-baggio-9-migliori-10-secondo-fifa-80158538791.shtml|title=Pelè è più forte di Maradona, Zidane 3º, Baggio 9º: i migliori 10 secondo la Fifa|website=La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita|accessdate= 14 March 2019}}</ref><ref name="NY Times">{{Наведена мрежна страница|language=en|url=https://www.nytimes.com/2006/07/03/sports/soccer/03brazil.html|title=Brazil's Fans Lament Demise of the Beautiful Game|date=17 November 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fourfourtwo.com/features/fourfourtwos-100-greatest-footballers-ever-no8-zinedine-zidane|title=FourFourTwo's 100 Greatest Footballers EVER: No.8, Zinedine Zidane|author=|website=FourFourTwo|date=27 July 2017|language=en|accessdate=14 March 2019}}</ref> Својата кариера ја започнал во {{Fb team (N) Cannes}} дебитирајќи за првиот тим во 1988 година, а својата афирмација ја доживеал во дресот на {{Fb team (N) Bordeaux}} кому му се приклучил во 1992 година. Во 1996 преминал во {{Fb team (N) Juventus}}, каде во пет сезони освоил две титули во [[Серија А]], еден [[Суперкуп на Италија]], еден [[Суперкуп на УЕФА]] и еден [[Интерконтинентален куп]]. Во летото 2001 година, Зидан направил трансфер во {{Fb team (N) Real Madrid}} за тогаш [[Список на најскапи трансфери во историјата на фудбалот|рекорден износ]] од 77.5 милиони евра,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://derbi.mk/modzhi-otkril-zoshto-mu-dozvolil-na-zidan-da-zamine-vo-real-madrid/|title=Моџи открил зошто му дозволил на Зидан да замине во Реал Мадрид|publisher=derby.mk|date=4 April 2020|accessdate=28 April 2020}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> каде придонел ''кралевите'' својата ризница на трофеи да ја збогатат со уште една титула во [[Примера Дивисион (Шпанија)|шпанското првенство]] и два [[Суперкуп на Шпанија|Суперкупа на Шпанија]], како и титулите во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], Суперкупот на УЕФА и Интерконтиненталниот куп. Неговиот победнички гол во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2002 година|финалето]] на [[УЕФА Лига на шампиони 2001/02|Лигата на шампионите]], постигнат со волеј-удар со левата нога се смета за еден од најубавите голови во историјата на овој спорт.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Ronaldo's overhead kick and five other classic UCL goals |url=https://m.youtube.com/watch?v=fmGdOYFwHsE |publisher=UEFA |accessdate=14 July 2018}}</ref> По завршувањето на сезоната 2005-2006, тој го најавил своето пензионирање од фудбалот.
За [[Фудбалска репрезентација на Франција|француската репрезентација]] одиграл вкупно 108 натпревари и постигнал 31 гол. Со ''триколорите'' учествувал на три [[Светско првенство во фудбал|светски]] ([[Светско првенство во фудбал 1998|1998]], [[Светско првенство во фудбал 2002|2002]] и [[Светско првенство во фудбал 2006|2006]]) и три [[Европско првенство во фудбал|европски првенства]] ([[Европско првенство во фудбал 1996|1996]], [[Европско првенство во фудбал 2000|2000]] и [[Европско првенство во фудбал 2004|2004]]) и бил еден од главните протагонисти во освојувањето на Светското првенство 1998 на домашен терен - постигнувајќи два гола во победата со 3-0 над {{NazNB|FUrep|BRA}} во финалето - и Европското првенство 2000.
Зидан е добитник на голем број поединечни награди и признанија: тој ја освоил [[Златна топка|Златната топка]] во 1998 и трипати бил прогласен за [[Играч на годината според ФИФА|Светски играч на годината според ФИФА]] (1998, 2000, 2003), рекорд кој го дели со [[Роналдо]].<ref name="FIFA Awards">{{Наведена мрежна страница|language=en|url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fifa-awards.html|title=World Player of the Year - Top 10|author=José Luis Pierrend|date=28 January 2016}}</ref> Во 2004 година, тој бил вклучен во [[ФИФА 100]], списокот на 125 најдобри живи фудбалери избрани од [[Пеле]] и [[ФИФА]] по повод прославата на стогодишнината на федерацијата.<ref>{{наведени вести|language=en|author=agencies Staff|url=https://www.theguardian.com/football/2004/mar/04/newsstory.sport15|title=The Fifa 100|publisher=The Guardian|date=4 March 2004|accessdate=14 March 2019}}</ref> Британската телевизиска куќа ''[[BBC]]'' го нарекла најдобриот европски играч во историјата на фудбалот,<ref name="Zidane : le Marseillais élu meilleur joueur de football européen">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.laprovence.com/article/actualites/2408256/zidane-le-marseillais-elu-meilleur-joueur-de-football-europeen.html|title=Zidane : le Marseillais élu meilleur joueur de football européen|language=fr|accessdate=15 March 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.football365.fr/equipe-de-france/bleus-zidane-meilleur-joueur-europ-en-de-l-histoire-pour-bbc-533133.shtml|title=Bleus : Zidane meilleur joueur européen de l’histoire pour la BBC|language=fr|accessdate=15 March 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303202832/http://www.football365.fr/equipe-de-france/bleus-zidane-meilleur-joueur-europ-en-de-l-histoire-pour-bbc-533133.shtml|archivedate=3 March 2016}}</ref> додека УЕФА го прогласила за најдобар Европски играч во изминатите педесет години.<ref name="Zidane : le Marseillais élu meilleur joueur de football européen"/> Покрај тоа, тој бил вклучен во списокот на најдобрите единаесет играчи во историјата на фудбалот според магазинот ''[[World Soccer]]''.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mundodeportivo.com/20130703/fc-barcelona/messi-unico-activo-mejor-once-historia_54377198494.html|title=Leo, único futbolista en activo en el Once de los Mejores Jugadores de la Historia|language=es|accessdate=15 March 2019}}</ref> Бил вклучен и во ''Идеалниот тим на деценијата'' од ''[[The Sun]]'' во 2009 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/articoli/articolo29025.shtml|title=Gli italiani piacciono agli inglesi|date=31 December 2009|accessdate=15 March 2019|archive-date=2013-06-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20130615105840/http://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/articoli/articolo29025.shtml|url-status=dead}}</ref>
По завршувањето на кариерата, тој станал тренер и го водел Реал Мадрид до три титули во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] (споделен рекорд со [[Боб Пејсли]] и [[Карло Анчелоти]]), потоа до еден наслов во [[Примера Дивисион (Шпанија) 2016-2017|шпанската лига]], два Суперкупа на УЕФА, два Суперкупа на Шпанија и две титули на [[Светско клупско првенство во фудбал|Светското клупско првенство]]. Зидан бил првиот и единствен француски тренер кој бил [[Список на тренери кои ја освоиле УЕФА Лигата на шампиони|победник во Лигата на шампионите]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rsssf.com/players/ec-coach.html|title=European Cups - Performances by Coach|language=en|author=Roberto Di Maggio|date=18 August 2016}}</ref> Заедно со [[Фабио Капело]] и [[Марчело Липи]], тој е единствениот тренер кој стигнал до финалето на Купот на шампионите/Лигата на шампионите три години по ред, но е единствениот кој ги освоил сите, со што станал првиот тренер кој освоил три последователни изданија на најквалитетното европско клупско натпреварување.<ref name="recordzidane">{{Наведена мрежна страница|url=https://it.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2559037.html|title=Altri record per Zidane|date=26 May 2018|accessdate=14 March 2019|archiveurl=https://archive.today/20191205231449/https://it.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2559037.html|archivedate=2019-12-05|url-status=live}}</ref>
== Биографија ==
===Семејство и потекло===
[[File:Agmun At Slimane.jpg|thumb|left|Куќата на таткото на Зидан во селото Агуемун Ат Слиман, [[Кабилија]].]]
Зинедин Зидан потекнува од [[Бербери|берберско]] семејство,<ref>Il suo nome arabo è Zayn al-Dīn Zaydān ({{ar|ﺯﻳﻦ ﺍﻟﺪﻳﻦ ﺯﻳﺪﺍﻥ}}).</ref> има три браќа и една сестра.<ref name="lahouri" /> Неговите родители потекнуваат од [[Кабилија]], берберски регион во северен [[Алжир]].<ref name="lahouri" /> Роден во [[Марсеј]], Зидан има двојно државјанство, француско и алжирско.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.lefigaro.fr/equipe-de-france-de-football/2011/05/06/02016-20110506ARTSPO00347-zidane-pour-sauver-la-face.php|title=Zidane pour sauver la face ?|language=fr|accessdate=15 March 2019}}</ref> Неговиот татко, Смаил Зидан, муслимански свештеник и проповедник, решил да го премине Медитеранот и да замине на работа како ѕидар во Франција<ref name="lahouri">{{Cita|Lahouri}}.</ref> во 1953.<ref name="franck">{{cita|Franck}}. p. 99</ref> По [[Историја на Алжир#Современа историја|независноста на Алжир]], во 1962 година, Смаил сакал да се врати во својата татковина, откако поминал девет години на градилиштата во [[Сена-Сен Дени]].<ref name=lahouri/> Но, непосредно пред да се качи на авион од Марсеј, тој се сретнал со Малика, жителка на Марсеј, која по потекло била исто така од Кабилија, со која се оженил брзо потоа.<ref name="lahouri" /> На крајот, парот решил да остане во Франција и да живее во Марсеј.<ref name="lahouri" />
===Приватен живот===
[[File:Cannes - port et croisette.jpg|thumb|[[Кан]], градот во кој Зидан ја запознал својата сопруга Вероник]]
На седумнаесет години, Зинедин Зидан ја запознал својата идна сопруга Вероник; парот се венчал во 1994 година<ref name=lahouri/> и имаат четири деца: [[Енцо Зидан|Енцо]] (роден 1995 година во [[Бордо]] и крстен во чест на [[Енцо Франческоли]], идол од детството на ''Зизу''<ref name=lahouri/>) [[Лука Зидан|Лука]] (1998) и Тео (2002), родени во Марсеј, и Елјаз (2005), роден во Мадрид.<ref name=lahouri/>
Сите играле за Реал Мадрид<ref>{{Наведена мрежна страница|language=en|url=http://www.insidespanishfootball.com/stars-of-the-future-the-zidane-kids/|title=Stars of the Future : The Zidane Kids|date=2 January 2012|accessdate=3 April 2013|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130307084332/http://www.insidespanishfootball.com/stars-of-the-future-the-zidane-kids/|archivedate=7 March 2013}}</ref>: Енцо играл како играч од средниот ред ([[ФК Реал Мадрид Ц|Реал Мадрид Ц]]/[[Реал Мадрид Кастиља]]), Лука како голман (Реал Мадрид Кастиља и првиот тим повремено), Тео како напаѓач (''Инфантил Б'') и Елјаз (''Бенхамин А'').<ref>{{наведени вести|author = Filippo Maria Ricci|title = Zidane, una partita in famiglia|publisher = La Gazzetta dello Sport|date=17 November 2014|page = 14}}</ref>
Повикан и од Франција и Шпанија, најстариот син Енцо во 2009 година одбрал да ја претставува репрезентацијата на Шпанија под 15 години, а потоа и француската репрезентација под 19 години во 2014 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rtl.fr/actualites/sport/football/article/enzo-zidane-le-fils-de-zinedine-convoque-en-equipe-de-france-des-moins-de-19-ans-7769922431|title=Enzo Zidane, le fils de Zinédine, convoqué en équipe de France des moins de 19 ans|date=24 February 2014|language=fr|accessdate=15 March 2019|archive-date=2014-05-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20140504115341/http://www.rtl.fr/actualites/sport/football/article/enzo-zidane-le-fils-de-zinedine-convoque-en-equipe-de-france-des-moins-de-19-ans-7769922431|url-status=dead}}</ref> На 16 ноември 2015 година, Енцо го направил своето деби за Реал Мадрид Кастиља, вториот тим на ''кралевите'', во Сегунда Б (третата лига по ранг во Шпанија) додека екипата од клупата ја водел неговиот татко. Исто така неговиот втор по возраст син, Лука, минал низ академијата на Реал Мадрид и играл за Кастиља од 2016 до 2019 година. За разлика од Енцо, Лука отишол чекор по далеку и дебитирал за првиот тим кога неговиот татко му укажал шанса во натпреварот од последното коло на [[Примера Дивисион (Шпанија) 2017-2018|Примера Дивисион 2017-2018]] против [[ФК Вилјареал|Вилјареал]] што завршил 2-2.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.marca.com/en/football/real-madrid/2018/05/19/5b00945ce5fdead8738b45d6.html|title=LaLiga - Villarreal 2–2 Real Madrid: Luca Zidane: When I play I'm Luca, not Zidane - MARCA in English|publisher=}}</ref> Следната сезона, Лука бил трет голман на Реал.
Денес Зинедин Зидан престојува во Мадрид, во населбата Конде де Оргас, каде поседува имот од 600 м².<ref name=lahouri/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.linternaute.com/sport/magazine/maisons-de-sportifs-en-images/maison-de-zinedine-zidane.shtml|title=La maison de Zinédine Zidane|date=3 April 2013|accessdate=29 April 2020}}</ref> Исто така, поседува голем имот во општината [[Оне-ле-Шато]], во регионот [[Родез]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ladepeche.fr/article/2000/08/08/141778-le-jardin-secret-de-zidane.html|title=Le jardin secret de Zidane|author=Marc Dejean|date=8 August 2000|accessdate=15 March 2019|publisher=La Dépêche du Midi}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.verif.com/societe/SCI-ZIFERN-432058154/|title=Société SCI ZIFERN à ONET LE CHATEAU (Chiffre d'affaires, bilans, résultat) avec Verif.com - Siren 432058154|website=www.verif.com|accessdate=14 March 2019}}</ref>
Во врска со својата религија, Зидан се дефинирал како „муслиман што не ја практикува верата“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/football/2004/apr/04/sport.features|title=ZZ top|author=Andrew Hussey|date=4 April 2004|language=en|accessdate=14 March 2019}}</ref>
Зидан има доброќудна [[таласемија]], генетска болест која е распространета во областа на Средоземјето, што предизвикува природен замор.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.humanite.fr/node/293688|title=Football : Zidane, le malade imaginé|author=Frédéric Sugnot|date=24 October 2003|accessdate=15 March 2019}}</ref>
===Други активности===
Од 2001 година е амбасадор на [[Обединети нации|Онединетите нации]] (ООН).<ref name="Zidane ambasciatore Onu">{{Наведена мрежна страница|url=http://www2.raisport.rai.it/news/sport/calcio/200103/19/3ab625c40061d/|title=Zidane ambasciatore Onu|accessdate=15 May 2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20040306052219/http://www2.raisport.rai.it/news/sport/calcio/200103/19/3ab625c40061d/|archivedate=6 March 2004}}</ref><ref name="Zidane ambasciatore Onu"/> Во неговиот роден град, Марсеј, Зидан основал фудбалска школа со цел да им помогне на најсиромашните деца.
==Технички карактеристики==
Инспириран од сонародниците [[Мишел Платини]] и [[Рaјмон Копа]],<ref>{{наведени вести|language=fr|author=Didier Braun|url=http://www.lequipe.fr/Quotidien/demo/eq_040812_953867.html|title=Parmi les grands|publisher=L'Équipe|date=12 August 2004|accessdate=15 March 2019|archivedate=2009-06-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20090619035735/http://www.lequipe.fr/Quotidien/demo/eq_040812_953867.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.repubblica.it/online/campionato/tottizida/tottizida/tottizida.html?ref=search|title=Scintille Zidane-Totti Si accende Roma-Juve|date=21 December 2000|accessdate=5 May 2014}}</ref> Зидан бил [[Среден ред (фудбал)#Офанзивен играч од среден ред|офанзивен играч од средниот ред]]<ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gazzetta.it/Speciali/Mondiale_2006/Primo_Piano/2006/07_July/08/SPECIALEZIDANE.shtml|title=Zidane, la Fifa cancella il flop|author=Riccardo Pratesi|website=www.gazzetta.it|date=10 July 2006|accessdate=26 October 2019}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> способен да комбинира физичка сила и одлични технички вештини.<ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2006/04/26/ciao-zizou-campione-unico-zidane-lascia-lippi.html|title=Ciao Zizou, campione unico Zidane lascia, Lippi lo racconta|author=Maurizio Crosetti|website=la Repubblica.it|date=25 April 2006|accessdate=26 October 2019}}</ref> Неговата омилена улога била зад напаѓачите,<ref name=":4">{{Наведена мрежна страница|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2000/01/25/rivaldo-meglio-zidane.html|title=Rivaldo? Meglio Zidane|author=Emanuele Gamba|website=la Repubblica.it|date=25 January 2000|accessdate=26 October 2019}}</ref> иако во кариерата понекогаш играл како [[Напад (фудбал)|втор напаѓач]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/1998/06/13/francia-esordio-felice-zidane-illumina-issa.html|title=Francia, l'esordio è felice Zidane illumina, Issa regala|author=Emilio Marrese|website=la Repubblica.it|date=13 June 1998|accessdate=26 October 2019}}</ref> како централен играч од средниот ред во 4-4-2 формација<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.repubblica.it/online/calcio/zidadopo/zidadopo/zidadopo.html|title=la Repubblica/calcio: Quanta nostalgia per Zidane|author=Emanuele Gamba e Gianluca Moresco|website=www.repubblica.it|date=25 April 2002|accessdate=26 October 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fourfourtwo.com/features/year-zero-making-zinedine-zidane-juventus-199697|title=Year Zero: The making of Zinedine Zidane (Juventus, 1996/97) (Part 2)|author=Paolo Bandini|website=FourFourTwo|date=3 May 2017|language=en|accessdate=26 October 2019}}</ref> во улогата на пелјмејкер во средниот ред во 4-3-3 формација.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vice.com/it/article/znjzg5/stili-di-gioco-zidane-vol-2|title=Zinédine Zidane, seconda parte|author=Daniele Manusia|website=Vice|date=23 July 2012|accessdate=26 October 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fourfourtwo.com/features/year-zero-making-zinedine-zidane-juventus-199697|title=Year Zero: The making of Zinedine Zidane (Juventus, 1996/97) (Part 1)|author=Paolo Bandini|website=FourFourTwo|date=3 May 2017|language=en|accessdate=26 October 2019}}</ref>
Иако никогаш не бил многу брз,<ref name=":3" /> имал добро забрзување со топката во нозете.<ref name=":5">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.repubblica.it/online/campionato/shevazida/shevazida/shevazida.html|title=Zidane vede il Pallone d'oro ma Sheva è il suo scudiero|author=Massimo Vincenzi|website=www.repubblica.it|date=4 December 2000|accessdate=26 October 2019}}</ref> Демонстрирал одлични вештини во диктирање на темпото на тимот<ref name=":5" /> и во обезбедувањето асистенции за соиграчите,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.repubblica.it/2007/08/sezioni/sport/calcio/calciomercato-2-ago/calciomercato-2-ago/calciomercato-2-ago.html|title=Baptista al Milan: "Resto a Madrid" La Fiorentina su Thiago Motta|author=Federico Formica|website=www.repubblica.it|date=2 August 2007|accessdate=26 October 2019}}</ref><ref name=":6">{{Наведена мрежна страница|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/1998/maggio/13/Juve_gol_Zidane_attore_regista_ga_0_9805131293.shtml|title=Juve gol Zidane attore e regista|author=p, l t|website=gazzetta.it|date=13 May 1998|accessdate=26 October 2019}}</ref> тој исто така бил надарен со имагинација,<ref name=":3" /> чувство за позиција и одлична визија за играта<ref name=repubblica/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gazzetta.it/Rubriche/CalcioEstero/Primo_Piano/2007/03_March/04/topten.shtml|title=Ronaldinho incorona Zidane|author=Simona Marchetti|date=4 March 2007|accessdate=8 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160508224354/http://www.gazzetta.it/Rubriche/CalcioEstero/Primo_Piano/2007/03_March/04/topten.shtml|archivedate=8 May 2016}}</ref> сето тоа надополнето со вродена елеганција,<ref name="repubblica" /> и фантастична контрола на топката<ref name=repubblica>{{наведени вести|url=http://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2014/06/07/infallibile-zidane-quando-con-la-testa-fece-meraviglie60.html|title=Infallibile Zidane quando con la testa fece meraviglie|publisher=la Repubblica|author=Maurizio Crosetti|date=7 June 2014|accessdate=8 April 2016}}</ref><ref name=beccantini/><ref name="corsport">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.corrieredellosport.it/625/2011/06/23-179924/Zidane,+vero+fenomeno.+A+parte+quel+colpo+di+testa|title=Zidane, vero fenomeno. A parte quel colpo di testa|author=Furio Zara|date=23 June 2011|accessdate=15 March 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304230344/http://www.corrieredellosport.it/625/2011/06/23-179924/Zidane,+vero+fenomeno.+A+parte+quel+colpo+di+testa|archivedate=4 March 2016}}</ref> и дриблинг.<ref name=repubblica/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.repubblica.it/2004/b/sezioni/sport/calcio/ruleta/ruleta/ruleta.html|title=Zidane tutto classe e spettacolo con la "Ruleta" incanta il mondo|author=Maurizio Crosetti|date=4 February 2004|accessdate=8 April 2016}}</ref> Зидан е [[Амбидекстрија|амбидекстер]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://video.laprovinciapavese.gelocal.it/sport/zinedine-zidane-i-cinque-gol-piu-belli-di-un-genio-del-pallone/49741/49901|title=Zinedine Zidane, i cinque gol più belli di un genio del pallone|website=La provincia pavese - Gelocal|date=4 January 2016|accessdate=26 October 2019}}</ref> а покрај тоа имал одлична завршница, поради што често постигнувал одлучувачки голови во својата кариера,<ref name=":3" /><ref name=":5" /><ref name=":6" /> иако не бил особено плоден стрелец.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.treccani.it//enciclopedia/zinedine-zidane_(Enciclopedia-dello-Sport)|title=ZIDANE, Zinedine in "Enciclopedia dello Sport"|author=Roberto Beccantini|website=www.treccani.it|accessdate=26 October 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180623232336/http://www.treccani.it/enciclopedia/zinedine-zidane_(Enciclopedia-dello-Sport)/|archivedate=23 June 2018}}</ref> Специјалист бил за [[Пенал (фудбал)|изведување пенали]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.lastampa.it/2014/09/10/cultura/scuola/e20/attualita/mondiali/storie-testata-mondiali-zidane-testata-capolavoro-zidane-lippi-capolavoro-testata-lippi-zidane-webdoc-capolavoro-volte-lippi-mondiali-successo-storia-webdoc-bQSYEsF8bfXJlwe01vnDyH/pagina.html|title=La testata di Zidane, il capolavoro di Lippi|author=Gigi Garanzini|date=10 September 2014|accessdate=8 April 2016|archive-date=2017-11-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20171125054011/http://www.lastampa.it/2014/09/10/cultura/scuola/e20/attualita/mondiali/storie-testata-mondiali-zidane-testata-capolavoro-zidane-lippi-capolavoro-testata-lippi-zidane-webdoc-capolavoro-volte-lippi-mondiali-successo-storia-webdoc-bQSYEsF8bfXJlwe01vnDyH/pagina.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://archivio.agi.it/articolo/7ebd3fcaa1da0bf2bfb89f65866aa014_20100301_calcio-zidane-scusarmi-con-materazzi-per-testata-meglio-morire/|title=Calcio: Zidane, scusarmi con Materazzi per testata? Meglio morire|publisher=Agenzia Giornalistica Italia|date=1 March 2010|accessdate=8 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160423123520/http://archivio.agi.it/articolo/7ebd3fcaa1da0bf2bfb89f65866aa014_20100301_calcio-zidane-scusarmi-con-materazzi-per-testata-meglio-morire/|archivedate=23 April 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.foxsports.it/2016/07/09/testata-zidane-dieci-anni-dopo-materazzi-ecco-mia-versione/|title=La versione di Materazzi 10 anni dopo la testata di Zidane|author=Alberto Casella|website=Fox Sports|date=9 July 2016|accessdate=26 October 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191025075917/https://www.foxsports.it/2016/07/09/testata-zidane-dieci-anni-dopo-materazzi-ecco-mia-versione/|archivedate=25 October 2019}}</ref> и [[Слободен удар|слободни удари]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Juventus/15-10-2016/juve-dybala-punizioni-4-gol-a-ora-punta-zidane-grandi-specialisti-170452015404.shtml|title=Juve, Dybala e le punizioni: 4 gol in A, ora punta Zidane e i grandi specialisti|website=La Gazzetta dello Sport|date=15 October 2016|accessdate=26 October 2019}}</ref> а исто така бил вешт и во играта во воздухот.<ref name=":3" /><ref name=repubblica/> И покрај неговиот мирен и интровертен карактер, тој бил ценет и заради неговите водачки способности, духот на пожртвуваност и вниманието кое го посветувал и во дефанзивната фаза од играта.<ref name=":2" /><ref name=":3" /><ref name=":4" />
==Клупска кариера==
===Почетоци===
Зинедин Зидан е роден на 23 јуни 1972 година, во [[Марсеј]]. Неговото име на арапски значи „убавина на религијата“. Во неговата населба во Марсеј, тој ги направил своите први чекори во светот на фудбалот, а неговиот идол во овој спорт отсекогаш бил [[уругвај]]скиот офанзивен играч од средниот ред [[Енцо Франческоли]].<ref name=lahouri/><ref name=idol/> Покрај Франческоли, тој бил обожавател и на [[Блаж Слишковиќ]] и [[Жан-Пјер Папен]], сите тројца играле за [[ФК Олимпик Марсеј|Олимпик Марсеј]] во време на неговото детство.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sarajevo-x.com/sport/nogomet/clanak/110702058 |title=Zidane: Slišković mi je bio idol, uživao sam gledati ga – Klix.ba |publisher=Sarajevo-x.com |accessdate=23 May 2012}}</ref>
На деветгодишна возраст, Зидан се приклучил на маалскиот клуб, АС Фореста 11,<ref name="castellane humanite">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.humanite.fr/node/323538|author=Kader Atia|title=Vu de la Castellane: "Merci Zizou, tu nous a fait rêver"|date=14 June 1998|language=fr}}</ref> на кои наскоро станал капитен.<ref name=Lahouri187>{{Cita|Lahouri|p. 187}}.</ref> Следната година, во 1982 година, тој се приклучил на екипата на Сен Хенри, каде го носел дресот со број 10.<ref name="soccermaniak">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.soccermaniak.com/zinedine-zidane-biography.html|title=Zinedine Zidane Biography|language=en|accessdate=2020-05-01|archive-date=2022-05-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20220526072515/https://www.soccermaniak.com/zinedine-zidane-biography.html|url-status=dead}}</ref> Во 1983 година, тој отишол во Септемс-лес-Валонс<ref name="soccermaniak"/> и последователно во [[ФК Олимпик Марсеј|Олимпик Марсеј]].<ref name=idol>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.lebuteur.com/en/actualites/francescoli-jetais-lidole-de-zidane-maintenant-je-suis-son-meilleur-ami|title=Francescoli «J’étais l’idole de Zidane, maintenant je suis son meilleur ami»|date=15 June 2010|language=en|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100618125447/http://www.lebuteur.com/en/actualites/francescoli-jetais-lidole-de-zidane-maintenant-je-suis-son-meilleur-ami|archivedate=18 June 2010}}</ref> Во истата година учествувал со некој младински селекции на неколку турнири за млади, за време на кои го привлекол вниманието на Жан Варо, во тоа време скаут на [[ФК Кан|Кан]]. Тој отишол во Кан на шестнеделна проба. Откако од клубот почувствувале дека момчето има голем капацитет, на крајот одлучиле да му понудат професионален договор.<ref>{{Cita|Lahouri|pp. 189-190}}.</ref>
===Кан===
Зидан се приклучил на тимот [[ФК Кан|Кан]] во 1987 година, на возраст од петнаесет години, во времето кога тренер бил [[Ги Лакомбе]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.20minutes.fr/sport/83101-20060427-sport-lacombe-se-souvient-de-zidane|title=Lacombe se souvient de Zidane|website=www.20minutes.fr|language=fr|accessdate=16 March 2019}}</ref> Тој престојувал во Пегомас, село кое во иднина ќе посвети еден плоштад со неговото име.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://fr.fifa.com/worldfootball/news/newsid=127767.html|author=AFP|title=Zidane donne son nom à un square de Pégomas, dans les Alpes-Maritimes|date=1 May 2007|language=fr|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131022072300/http://fr.fifa.com/worldfootball/news/newsid=127767.html|archivedate=22 October 2013}}</ref> Во овој период за Зидан била важна помошта на Варо.<ref name=":1">{{Cita|Philippe, Fort}}.</ref> Дебито во дресот на Кан го направил на 20 мај 1989 година, на само 16 години, во натпреварот од [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]] против [[ФК Нант|Нант]] кој завршил 1-1;<ref name=":1" /><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.youtube.com/watch?v=wpi_ML1-Wf4|author=Ina Sport|title=Football : Cannes-Nantes|date=12 June 2012|language=fr}}</ref> тој влегол во игра на дванаесет минути до крајот на натпреварот.<ref name=":1" /> На 10 февруари 1991 година, Зидан го постигнал својот прв професионален гол во кариерата, во првенствената победа со 2-1 против Нант,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.transfermarkt.it/as-cannes_fc-nantes/index/spielbericht/1014554|title=AS Cannes - FC Nantes, 10/feb/1991 - Ligue 1 - Cronaca della partita|website=www.transfermarkt.it|accessdate=16 March 2019}}</ref> за што ќе биде награден од претседателот на клубот со нов автомобил.<ref name=":1" /> На крајот од сезоната, Кан се нашол на четвртото место, квалификувајќи се во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]].<ref name=":1" /> За време на неговата последна сезона во Кан, забележил 38 настапи (во првенството, [[Фудбалски куп на Франција|Купот на Франција]] и Купот на УЕФА) и постигнал 5 гола, но исто така бил забележан од неколку тренери кои се обиделе на секаков начин да го купат.<ref name=":1" />
===Бордо===
Во 1992 година, Зидан се приклучил на [[ФК Бордо|Бордо]], по испаѓањето на [[ФК Кан|Кан]],<ref name=":1" /> кој го купил за 3 милиони [[Франк (валута)|франки]] (460,000 евра).<ref name=":1" /> Пристапот во новиот тим го олеснува присуството на тренерот [[Ролан Курбис]], кој е исто така од Марсеј.<ref name=":1" /> Токму Курбис ќе му го даде на Зидан прекарот „Зизу“.<ref name=":1" /> Со француските соиграчи [[Кристоф Дугари]] и [[Биксант Лизаразу]] тој го формирал „триаголникот на Бордо“.<ref name=":1" /> На крајот од првата сезона, Зидан постигнал 10 гола и одиграл 35 натпревари, што го прави најдобриот играч на тимот.<ref name="fiche L'Équipe"/>
Квалификуван за [[Куп на УЕФА 1993-1994|Купот на УЕФА]], благодарение на четвртото место во првенството, Бордо успеал да оствари одлични резултати во првенството и во следната сезона, особено благодарение на Зидан.<ref>{{наведени вести|url=http://www.humanite.fr/node/64707|title=Bordeaux prend la tête|publisher=L'Humanité|language=fr|date=4 October 1993|accessdate=4 November 2015}}</ref> И покрај црвениот картон кој го добил против Олимпик Марсеј поради удирање на [[Марсел Десаи]] во септември 1993 година, Зидан станал миленик на навивачите на неговиот тим.<ref name=Lahouri200>{{Cita|Lahouri|p. 200}}.</ref> Раната елиминација во Купот не го спречила Бордо да го заврши првенството на одличното четврто место. На крајот на сезоната, откако постигнал 6 гола на 34 натпревари,<ref name="fiche L'Équipe"/> Зидан бил прогласен за [[Фудбалер на годината во Франција според НСПФ#Млад фудбалер на годината во Франција|Млад фудбалер на годината според НСПФ]] во 1994 година.<ref name="rsssf">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/franpoy-oscar.html|title=France - Les Oscars du Football|author=Erik Garin|date=20 February 2009|language=en}}</ref> Во следната сезона, Бордо бил елиминиран веднаш во Купот на УЕФА и го освоиле петтото место во лигата. Зидан останал една од клучните точки во тимот, постигнувајќи шест 6 гола на 37 натпревари.<ref name="fiche L'Équipe"/>
Во сезоната 1995-1996, Бордо го освоил [[Интертото куп 1995|Интертото купот]], благодарение повторно на Зидан кој постигнал 8 голови на 8 натпревари.<ref name="saison 1995-1996">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.girondins.com/saison-paradoxes.html|title=1995/1996 : La saison des paradoxes|language=fr|date=14 June 2010|accessdate=5 May 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150414095316/http://www.girondins.com/saison-paradoxes.html|archivedate=14 April 2015}}</ref> Во четвртото коло на [[Куп на УЕФА 1995-1996|Купот на УЕФА]], Зидан постигнал гол од четириесет метри во двобојот против [[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]].<ref>{{Наведена мрежна страница|language=en|url=http://www.zidane.com/zinedine-zidane/articles/ses%20plus%20beaux%20buts.htm|title=Ses plus beaux buts|accessdate=2020-05-01|archive-date=2007-07-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20070717224243/http://www.zidane.com/zinedine-zidane/articles/ses%20plus%20beaux%20buts.htm|url-status=bot: unknown}}</ref> Во четвртфиналето, [[ФК Бордо|Бордо]] се сретнал со [[ФК Милан|Милан]].<ref name=Lahouri201>{{Cita|Lahouri|p. 201}}.</ref> Откако го загубиле првиот натпревар со 2-0 во Италија, французите успеале да го надминат дефицитот и во реваншот да минат натаму по победата со резултат од 3-0. Зидан бил главен протагонист во успехот на жирондинците со двете асистенции за авторот на двата гола [[Кристоф Дугари]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sportvox.fr/article.php3?id_article=29263|author=Axel Borg|title=Bordeaux - Milan AC 96, l’explosion de Zidane|date=3 May 2011|language=fr|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110613065815/http://www.sportvox.fr/article.php3?id_article=29263|archivedate=13 June 2011}}</ref> Бордо стигнал до финалето, меѓутоа таму загубиле од {{Fb team (N) Bayern Munchen}}. Зидан ја завршил сезоната со 6 гола на 33 натпревари и ја добил својата втора награда од НСПФ, овој пат за [[Фудбалер на годината во Франција според НСПФ#Фудбалер на годината во Франција|најдобар фудбалер на годината]] за 1996 година.<ref name="bordeaux zidane.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zidane.com/zinedine-zidane/articles/zinedine-zidane-devient-zizou.htm|title=Zinedine devient " Zizou "|language=fr|accessdate=2020-05-01|archive-date=2006-11-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20061127103437/http://www.zidane.com/zinedine-zidane/articles/zinedine-zidane-devient-zizou.htm|url-status=bot: unknown}}</ref>
Во [[ФК Бордо|Бордо]] Зидан одиграл четири сезони, постигнувајќи 28 голови на 139 натпревари во лигата.
===Јувентус===
Во пролетта 1996 година, Зидан потпишал договор со тогашниот европски шампион, [[италија]]нскиот [[ФК Јувентус|Јувентус]] за 7,5 милијарди италијански лири, со што започнала неговата авантура во странство.<ref>{{Наведена книга|title=Calciatori ‒ La raccolta completa Panini 1961-2012|publisher=Panini|date=30 July 2012|p=10|volume=13 (1996-1997)}}</ref> Во клубот тренер му бил [[Марчело Липи]], кој му помогнал многу во развојот и подобрувањето на неговата игра.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.juvefc.com/del-piero-zidane-learned-from-ancelotti-and-lippi/|title=Del Piero: ‘Zidane learned from Ancelotti and Lippi’|publisher=juvefc.com|date=9 April 2018|accessdate=2 May 2020}}</ref> Во почетокот тој морал да се прилагоди на многу потешките тренинзи во клубот во споредба со оние кој ги имал во Франција, иако пред да потпише тој бил предупреден за тоа од сонародникот [[Дидје Дешан]] кој бил во Јувентус веќе две години.<ref>{{наведени вести|url=https://off.net.mk/offside/fudbal/najgolem-transfer-na-inter-e-dzverskiot-kondicionen-trener-od-real|title=Најголем трансфер на Интер е ѕверскиот кондиционен тренер од Реал|publisher=off.net.mk|date=3 July 2019|accessdate=2 May 2020}}</ref> Зидан одлучил да го носи дресот со бројот 21.<ref name="zidane.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zidane.com/zinedine-zidane/articles/Numeros%20de%20maillot.htm|title=« De sacrés numéros » - Un meneur à part entière|language=fr|accessdate=2020-05-02|archive-date=2014-07-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20140715204006/http://www.zidane.com/zinedine-zidane/articles/Numeros%20de%20maillot.htm|url-status=bot: unknown}}</ref>
Своето деби за Јувентус го направил на 28 август 1996, во победата со 2-0 против [[ССД Фиделис Андрија 2018|Фиделис Андрија]] во [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.com/spielbericht/index/spielbericht/2428386|title=Fidelis Andria - Juventus 0-2 ''28 august 1996'' - Coppa Italia 1996-97|publisher=transfermarkt|accessdate=2 May 2020}}</ref> Дебито во [[Серија А]], Зидан го имал на 8 септември 1996, во ремито 1-1 на гостувањето кај [[ФК Реџо Аудаче|Реџана]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.myjuve.it/stagione-1996-97-juventus/campionato_serie_a-reggiana-juventus-1-1-3129.aspx|title=Campionato Serie A 1996/97, 1ª Giornata - Reggiana - Juventus 1-1|accessdate=2 May 2020|archive-date=2020-09-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20200907135007/https://www.myjuve.it/stagione-1996-97-juventus/campionato_serie_a-reggiana-juventus-1-1-3129.aspx|url-status=dead}}</ref> На почетокот од неговата кариера во Јувентус, тој најчесто играл како внатрешен играч од средниот ред во пар со сонародникот Дешан во 4-4-2 формацијата на Липи. Својот прв гол го постигнал на 20 октомври 1996 година, со прекрасен удар со левата нога од преку 25 метри во победата со 2-0 во [[Торино]] против {{Fb team (N) Inter}}.<ref name=Caioli96>{{Cita | Caioli|p. 96}}.</ref> Во неговата прва сезона Зидан бил важна алка во успесите на ''бјанконерите'': тие освоиле неколку трофеи како [[Интерконтинентален куп|Интерконтиненталниот куп]], [[Суперкуп на УЕФА|Суперкупот на Европа]], и нивното 24-то [[скудето]] за кое "Зизу" придонел со пет гола во 29 настапи во лигата и бил избран за ''[[Странски фудбалер на годината во Серија А|Најдобар странски фудбалер на годината во Серија А]]''.<ref name="fiche L'Équipe">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheJoueur4112.html|title=Fiche de Zinédine Zidane|language=fr|accessdate=4 November 2015}}</ref> Тој одиграл многу добра дебитантска (за него) сезона во [[УЕФА Лига на шампиони 1996/97|Лигата на шампионите]] во која постигнал и два гола (против [[Розенборг БК|Розенборг]] во четвртфиналето и против [[ФК Ајакс|Ајакс]] во полуфиналето), но тоа не било доволно за Јуве да го одбрани насловот од минатата сезона, бидејќи овојпат биле поразени во финалето од {{Fb team (N) Borussia Dortmund}}.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://fr.uefa.com/uefachampionsleague/season=1996/|title=1996/97 : Riedle triomphe avec le Borussia|date=28 May 1997|language=fr}}</ref> Во ова финале Зидан бил многу добро затворен од [[Пол Ламберт]] кој бил негов директен чувар, што според многумина била и клучна точка во натпреварот.<ref>{{наведени вести |first=Phil |last=Gordon |url=http://www.heraldscotland.com/sport/english-football/norwich-city-manager-paul-lambert-on-his-vision-for-the-future-1.917708 |title=Norwich City manager Paul Lambert on his vision for the future |newspaper=Sunday Herald |date=6 September 2009 |accessdate=23 May 2012}}</ref>
[[File:Zinédine Zidane - Juventus FC 1998-99.JPG|thumb|left|Зидан во дресот на {{Fb team (N) Juventus}} во 1998 година.]]
{{Quote box|width=28%|align=right|quoted=1|quote=Зидан имаше извонреден талент, што придонесе за неговиот единствен интерес да му помогне на тимот. Тој не беше себичен играч. Имаше единствена способност да биде одличен индивидуалец, а во исто време и тимски играч. Имав среќа да играм со него.|source=[[Алесандро Дел Пјеро]], соиграчот на Зидан во Јувентус<ref name=Del_Piero>{{наведени вести|title=Juventus legend Del Piero: What it was like to call Zidane a teammate...|url=https://www.tribalfootball.com/articles/juventus-legend-del-piero-wha-it-was-like-to-call-zidane-a-teammate-4183835#popup-sso|accessdate=1 April 2020|publisher=tribalfootball|date=2017|archive-date=2021-05-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20210512021123/https://www.tribalfootball.com/articles/juventus-legend-del-piero-wha-it-was-like-to-call-zidane-a-teammate-4183835#popup-sso|url-status=dead}}</ref>}}
[[ФК Јувентус сезона 1997-1998|Сезоната 1997-1998]] ја отворил со освојувањето на трофејот во [[Суперкуп на Италија|Суперкупот на Италија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.myjuve.it/stagione-1997-juventus/supercoppa_italiana-juventus-vicenza-3-0-3181.aspx|title= Supercoppa Italiana 1997}}</ref> Во текот на оваа сезона Липи го преместил Зидан во поофанзивна улога во средниот ред, зад двајцата напаѓачи [[Алесандро Дел Пјеро]] и [[Филипо Инѕаги]], давајќи му повеќе слобода во играта, што овој ја искористил на најдобар можен начин поправајќи ги речиси сите бројки од претходната сезона. Зидан постигнал 7 гола на 32 натпревари во лигата, придонесувајќи за уште една титула во Серија А.<ref name=Caioli98>{{Cita |Caioli|p. 98}}.</ref> На 18 март 1998 година, во реванш натпреварот од четвртфиналето на [[УЕФА Лига на шампиони 1997/98|Лигата на шампионите]] против [[ФК Динамо Киев|Динамо Киев]] во [[Украина]] кој ''бјанконерите'' го добиле со убедливи 4-1, Зидан го покажал своето мајсторство забележувајќи три асистенции за головите на Инѕаги (кој на тој натпревар постигнал хет-трик) и Дел Пјеро.<ref>{{cite tweet|user=@S_Montana27i|number=1251942452224823302|title=Zinedine Zidane vs Dynamo Kyiv - 1997/98 UCL Quarter-Final; Hat-trick of assists and a sensational performance overall.|date=19 April 2020|accessdate=2 May 2020}}</ref> Јувентус уште еднаш стигнал до финалето на најсилното европско натпреварување, но овој пат загубиле од {{Fb team (N) Real Madrid}}.
Откако во летото 1998 станал [[Светско првенство во фудбал 1998|светски шампион]] со [[Фудбалска репрезентација на Франција|француската репрезентација]], Зидан ја добил [[Златна топка|Златната топка]] за најдобар играч во декември [[Златна топка 1998|1998]], со што станал четвртиот француски играч кој го освоил овој трофеј и петтиот фудбалер на Јувентус.<ref>{{наведени вести|url=http://www.francefootball.fr/Ballon_Or_2012/bo_1998.php|author=Jean-Jacques Vierne|title=1998 - Zinédine Zidane - Réglé comme du papier à musique|publisher=France Football|date=22 December 1998|language=fr|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130219062330/http://www.francefootball.fr/Ballon_Or_2012/bo_1998.php|archivedate=19 February 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.chroniquesbleues.fr/Kopa-Platini-Papin-Zidane-quand|title=Kopa, Platini, Papin, Zidane : quand les Français gagnaient le Ballon d’Or|date=9 January 2012|language=fr|accessdate=2020-05-02|archive-date=2017-07-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20170704002238/http://www.chroniquesbleues.fr/Kopa-Platini-Papin-Zidane-quand|url-status=dead}}</ref> Сезоната 1998-1999, сепак, не била многу среќна за францускиот репрезентативец: тој постигнал само 2 гола на 25 натпревари и бил жртва на тешка повреда пред крајот на сезоната поради која ги пропуштил последните три натпревари во Серија А и плејофот за шестото место против {{Fb team (N) Udinese}}.<ref>{{наведени вести|url=http://www.leparisien.fr/sports/zidane-indisponible-jusqu-en-aout-12-05-1999-2000621151.php|publisher=Le Parisien|title=Zidane indisponible jusqu´en août|date=12 May 2005|language=fr|access-date=2020-05-02|archive-date=2013-10-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20131019225535/http://www.leparisien.fr/sports/zidane-indisponible-jusqu-en-aout-12-05-1999-2000621151.php|url-status=bot: unknown}}</ref> Покрај Зидан, претходно во текот на сезоната Јувентус поради повреда го загубиле и Дел Пјеро што влијаело многу на игрите на клубот и по добриот почеток во месец ноември влегле во серија лоши резултати кој не успеале да ги поправат со некоја позитивна серија до крајот на сезоната и тие го завршиле првенството на седмото место на табелата. Веднаш потоа Липи бил заменет од [[Карло Анчелоти]].
Во текот на сезоната 1999-2000, Зидан му помогнал на Јувентус да се врати во врвот на италијанскиот фудбал. На 17 октомври 1999, тој со својот гол од слободен удар го решил дербито против {{Fb team (N) Roma}} на [[Олимпико]] што завршило со победа на бјанконерите од 1-0, но во последните минути од натпреварот тој бил исклучен добивајќи директен црвен картон.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oocities.org/f_deantoni/cam06.htm|title=CAMPIONATO DI SERIE A 1999/2000 - Roma-Juve 0-1|publisher=oocities.org|accessdate=3 May 2020}}</ref> Сепак, добрата сезона тие не успеале да ја крунисаат со освојување на скудетото и покрај тоа што Јувентус бил водач уште од февруари, поразот од {{Fb team (N) Perugia}} во последното коло им ја однел титулата која на крајот му припаднала на {{Fb team (N) Lazio}}. Зидан бил фаворит да ја освои својата втора Златна топка, пред сè благодарение на одличните настапи на [[Европско првенство во фудбал 2000|Европското првенство 2000]].<ref name=":1" /> Сепак, неговите црвени картони во Лигата на шампионите во натпреварите против [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]] и [[ФК Хамбургер|Хамбургер]], резултирале тој да ја загуби шансата да го добие признанието.<ref>{{наведени вести|url=http://www.francefootball.fr/Ballon_Or_2011/bo_2000.php|author=Jean-Jacques Vierne|title=2000 - Luis Figo - Une victoire d'une courte tête|publisher=France Football|date=19 December 2000|language=fr|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121015112928/http://www.francefootball.fr/Ballon_Or_2011/bo_2000.php|archivedate=15 October 2012}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zidane.com/zinedine-zidane/articles/coup_de_tete.htm|title=Coups de sang - Ligue des Champions 2000-2001|language=fr}}</ref> Во сезоната 2000-2001, Зидан пронашол одлична соработка со новодојдениот француски напаѓач од [[ФК Монако|Монако]], [[Давид Трезеге]]: тандемот успеал да го доведе Јувентус на врвот на табелата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.trezeguet-david.com/categorie-167892.html|author=Miss Lili|title=Biographie de David Trezeget|language=fr|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120904055521/http://www.trezeguet-david.com/categorie-167892.html|archivedate=4 September 2012}}</ref> Сепак, ремито 2-2 на домашен терен со Рома (во кое вториот гол за Јувентус било дело на Зидан), и покрај водството од 2-0 до 79-тата минута го спречило Јувентус да го освои скудетото. Својата последна сезона во Јувентус ја завршил со 6 гола на 33 натпревари и бил избран за ''[[Фудбалер на годината во Серија А]]''.<ref name="Calcio award">[https://web.archive.org/web/20130515095258/http://www.assocalciatori.it/Pagine/AlbodOro/tabid/161/language/en-US/Default.aspx List of Oscar del Calcio winners] on the AIC official website. конст. 23 July 2018.</ref>
За Јувентус тој одиграл вкупно 212 натпревари и постигнал 31 гол, од кој 24 биле во Серија А. Иако тој бил миленик на навивачите, по продажбата на играчот во 2001 година, Џани Ањели го нарекол Зидан „повеќе забавен отколку корисен“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.repubblica.it/online/calciomercato/agnelli/agnelli/agnelli.html|title=Agnelli e la Juve: "Zidane? Più divertente che utile|date=15 July 2001}}</ref>
===Реал Мадрид===
Во 2001 година, Зидан потпишал четиригодишен договор со {{Fb team (N) Real Madrid}},<ref>{{наведени вести |url=http://www.juventus.com/news/0%2C%2CA_336083%7CL_IT%2C00.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20010806031702/http://www.juventus.com/news/0%2C%2CA_336083%7CL_IT%2C00.html |title=Zidane al Real |date=9 July 2001 |archivedate=6 August 2001 |accessdate=3 May 2020 |publisher=[[ФК Јувентус|Јувентус]] |language=италијански}}</ref><ref>{{наведени вести |url=http://www2.raisport.rai.it/news/sport/calcioestero/200107/28/3b62f895068d4/ |title=Zidane stecca la prima |date=28 July 2001 |accessdate=3 May 2020 |website=Rai Sport |language=италијански |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170822053511/http://www2.raisport.rai.it/news/sport/calcioestero/200107/28/3b62f895068d4/ |archivedate=22 August 2017}}</ref> откако шпанците му испалтиле на Јувентус 150 милјарди италијански лири (околу 77.5 милиони евра) што претставувал [[Список на најскапи трансфери во историјата на фудбалот|најскап трансфер во фудбалската историја]] до тогаш.<ref name=beccantini>{{Cita|Beccantini|p. 889}}.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://soccerlens.com/football-transfer-fee-records/84/|title=Рекордни трансфери}}</ref> Тој избрал да носи го носи дресот со број 5,<ref name="zidane.com" /> претходно носен од легендарниот [[Маноло Санчис]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.linternaute.com/sport/foot/dossier/capitaines-modeles/manolo-sanchis-au-real-madrid.shtml|author=Jérémy Talbot|title=Manolo Sanchis : le n°5 historique du Real|date=25 September 2009|language=fr|accessdate=2020-05-03|archive-date=2016-03-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303165511/http://www.linternaute.com/sport/foot/dossier/capitaines-modeles/manolo-sanchis-au-real-madrid.shtml|url-status=dead}}</ref> На почетокот на својата прва сезона, Зидан не можел да го најде вистинскиот простор во тимот, како резултат на конкуренцијата од други играчи, како [[Раул Гонсалес|Раул]] и [[Луис Фиго|Фиго]].<ref name=Lahouri228>{{Cita|Lahouri|p. 228}}.</ref> Со доаѓањето на Зидан, екипата веднаш го освоила [[Суперкуп на Шпанија 2001|Суперкупот на Шпанија]] против [[Реал Сарагоса|Сарагоса]] со вкупен резултат 4-1;<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rsssf.com/tabless/spansupcuphist.html#2001|author=José Vicente Tejedor Carnicero|title=Spain - List of Super Cup Finals|date=13 September 2012|language=en}}</ref> тој бил асистент за голот на [[Флавио Консеисао]] во првиот натпревар на гости што завршил 1-1, за потоа во реваншот во Мадрид ''лос бланкос'' да го освојат трофејот победувајќи со 3-0 со хет-трикот на Раул. Своето деби во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]] го направил во поразот со 1-0 на гостувањето кај [[ФК Валенсија|Валенсија]], а својот прв гол Зидан го постигнал на 15 септември 2001 против [[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] во третото коло од првенството.<ref name=Caioli45>{{Cita | Caioli|pp. 45-46}}.</ref> Наскоро французинот се покажал како голем протагонист во сезоната на Реал Мадрид, иако тие не успеале да ги освојат првенството и купот. Зидан одиграл важна улога во завршницата од [[УЕФА Лига на шампиони 2001/02|Лигата на шампионите]] постигнувајќи гол против [[ФК Барселона|Барселона]] во полуфиналето, а потоа во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2002 година|финалето]] одиграно на [[Хемпден Парк]] против [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]] што Реал го добил со 2-1 се случил неговиот највпечлатив момент во првата сезона со ''кралевите'':<ref>[https://www.espn.com/soccer/lineups?gameId=48494 Bayer Leverskusen - Real Madrid 1-2] espn.com</ref> победничкиот гол кој го постигнал со волеј-удар со левата нога по центаршутот на [[Роберто Карлос]], се смета за еден од најубавите голови во историјата на натпреварувањето.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0239-0e9c7f74cced-4d02500f3f8e-1000--15-years-on-from-zidane-s-final-wonder-goal/|title=15 years on from Zidane's final wonder goal|publisher=UEFA|date=15 May 2017|accessdate=3 May 2020}}</ref><ref>{{наведени вести |url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/competitions/champions-league/6833372/Top-20-sporting-moments-of-the-decade-Zinedine-Zidanes-Champions-League-final-winner.html |title=Top 20 sporting moments of the decade: Zinedine Zidane's Champions League final winner |date=20 December 2009 |accessdate=17 April 2014 |newspaper=The Daily Telegraph |location=London |first=Rory |last=Smith}}</ref> Со тоа ја освоил својата прва титула во Лигата на шампионите, по двете изгубени финалиња со Јувентус во 1997 и 1998 година.<ref name=Caioli37>{{Cita | Caioli|p. 37}}.</ref>
[[File:Zinedine Zidane (cropped).JPG|thumb|left|Зидан во дресот на {{Fb team (N) Real Madrid}} во 2003.]]
Следната сезона, тој му помогнал на Реал Мадрид да ги освои [[Суперкуп на УЕФА|Суперкупот на УЕФА]] со победа од 3-1 над [[ФК Фејенорд|Фејенорд]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2014/08/the-european-super-cup-victory-over-feyenoord|title=The European Super Cup victory over Feyenoord|publisher=[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадирд]]|author=Javier García|date=11 October 2014|accessdate=17 April 2020}}</ref> и [[Интерконтинентален куп|Интерконтиненталниот куп]] со победа над [[Јужна Америка|јужноамериканскиот]] шампион [[Клуб Олимпија|Олимпија]] со 2-0,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2018/12/on-this-day-real-madrid-lifted-the-clubs-third-intercontinental-cup|title=On this day, Real Madrid lifted the club's third Intercontinental Cup|publisher=[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадирд]]|date=12 December 2018|accessdate=17 April 2020}}</ref> а на крајот на сезоната со ''лос бланкос'' ја освоил и својата прва титула во [[Примера Дивисион (Шпанија) 2002-2003|шпанското првенство]] придонесувајќи за неа со 9 гола и 12 асистенции.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://sportsillustrated.cnn.com/soccer/news/2003/06/22/real_title/|title=Real clinch 29th Spanish title with victory over Bilbao|date=23 June 2003|language=en|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131019155216/http://sportsillustrated.cnn.com/soccer/news/2003/06/22/real_title/|archivedate=19 October 2013}}</ref> Зидан бил избран за [[Играч на годината според ФИФА|Најдобар фудбалер на годината според ФИФА]] по третпат, а во 2004 година навивачите го изгласале за најдобар европски фудбалер за претходните 50 години преку [[Јубилејна анкета на УЕФА|Јубилејната анкета на УЕФА]].
Во август 2003 година, тој го освоил својот втор Суперкуп на Шпанија, откако Реал бил подобар од [[ФК Мајорка|Мајорка]] со вкупен резултат 4-2. Сосема неочекувано тој се покажал и како последен трофеј за Зидан во неговата клупска кариера. Во следните три години, клубот повеќе не постигнал никаков успех. Во сезоната 2003-2004, Зидан постигнал 6 гола во 33 натпревари, што бил неговиот најслаб учинок во дресот на Реал Мадрид, а екипата завршила дури на четвртото место во првенството. За време на сезоната 2004-2005, клубот бил во голема криза, а Зидан постигнал повторно само 6 гола на 29 натпревари во лигата.
[[File:Zinedine zidane 2005 cropped.jpg|thumb|160px|right|Зидан во 2005.]]
Сезоната 2005-2006 била последната сезона во кариерата на Зидан. И покрај тоа што Реал Мадрид не освоил ниту еден трофеј во оваа сезона, Зидан одиграл одлично првенство постигнувајќи 9 гола на 29 натпревари со што бил втор стрелец на тимот зад [[Роналдо]].<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Real Madrid Squad Stats (Spanish Primera División) – 2005–06 |website=ESPN Soccernet |url=http://soccernet.espn.go.com/team/squad/_/id/86/season/2005/league/esp.1/real-madrid?cc=4716 |accessdate=2020-05-03 |archive-date=2013-01-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130121190538/http://soccernet.espn.go.com/team/squad/_/id/86/season/2005/league/esp.1/real-madrid?cc=4716 |url-status=dead }}</ref> На 15 јануари 2006, Зидан го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата во победата со 4-2 на домашен терен против {{Fb team (N) Sevilla}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=385453.html |title=Zidane revels in maiden hat-trick |publisher=UEFA |date=16 January 2006 |accessdate=28 April 2011}}</ref> На 25 април 2006 година, тој ја објавил својата намера да замине во пензија по [[Светско првенство во фудбал 2006|Светското првенство 2006]].<ref name=Lahouri248>{{Cita | Lahouri| p. 248}}.</ref> На 7 мај, тој го одиграл својот последен натпревар на [[Стадион „Сантјаго Бернабеу“|Сантјаго Бернабеу]] против [[ФК Вилјареал|Вилјареал]]. Навивачите на Реал Мадрид му оддале посебна почит, мавтајќи со знаци со неговото име и бројот 5, а неговите соиграчи носеле комеморативни дресови на кој било испишано <small>''ZIDANE 2001-2006''</small> под лого на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Estero/Primo_Piano/2006/05_Maggio/06/zidane.shtml|title=Addio a Zidane, domani grande festa al Bernabeu - Gazzetta dello Sport|website=www.gazzetta.it|accessdate=16 March 2019}}</ref> Натпреварот завршил 3-3, а Зидан постигнал гол со глава по центаршутот на [[Дејвид Бекам]] за моментален резултат 2-2.<ref name=Caioli31>{{Cita | Caioli|p. 31}}.</ref> Својот последен клупски натпревар го одиграл на 16 May 2006, во поразот со 4-3 на гостувањето кај Севиља во кој исто така бил стрелец.
== Репрезентативна кариера ==
===Млади репрезентации, деби со сениорите и Европското првенство 1996===
Зидан има двојно државјанство, француско и алжирско. Се шпекулирало дека селекторот на {{NazNB|FUrep|ALG}}, [[Абделхамид Кермали]] одбил да го повика Зидан во репрезентацијата затоа што сметал дека младиот играч од средниот ред не е доволно брз.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://specials.rediff.com/sports/2006/jul/10sld-zid1.htm |title=',The scarred French messiah', |publisher=Rediff.com |accessdate=28 April 2011}}</ref> Сепак, Зидан ги отфрлил овие гласини во интервјуто во 2005 година, велејќи дека тој бил неподобен да игра за Алжир затоа што веќе играл за Франција.<ref>[http://img106.imageshack.us/my.php?image=sanstitre15bu.jpg Le Buteur magazine] 7 May 2005 {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20090402001035/http://img106.imageshack.us/my.php?image=sanstitre15bu.jpg |date=2 April 2009 }}</ref>
Тој играл за неколку младински репрезентации на Франција: [[Фудбалска репрезентација на Франција под 17 години|под 17 години]], [[Фудбалска репрезентација на Франција под 18 години|под 18 години]] и [[Фудбалска репрезентација на Франција под 21 година|под 21 година]].
Со репрезентацијата под 21 година учествувал на [[Турнир во Тулон|Турнирот во Тулон]] во 1991 година, каде неговата репрезентација загубила во финалето од [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|Англија]]. Во 1994 година, Зидан учествувал на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 1994|Европското првенство под 21 година]], каде го носел дресот со број 7. Французите го освоиле четвртото место на тој турнир, откако загубиле во полуфиналето од [[Фудбалска репрезентација на Италија под 21 година|Италија]] и во натпреварот за третото место од [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 21 година|Шпанија]]. Зидан одиграл 3 натпревари на првенството без постигнат гол.
Откако не успеал да се квалификува на [[Светско првенство во фудбал 1994|Светското првенство 1994]], францускиот тим се наоѓал во криза: селекторот [[Еме Жаке]] одлучил да повика некои млади играчи пред почетокот на квалификацискиот циклус за Европското првенство 1996, а меѓу нив, се издвојува името на Зидан, кој заслужил повик по одличните настапи за Бордо.<ref name="Lahouri200"/> Своето деби за [[Фудбалска репрезентација на Франција|сениорската репрезентација]] го направил за време на пријателскиот натпреварот против {{NazNB|FUrep|CZE}} на 17 август 1994 година, на 22-годишна возраст; Зидан влегол во игра во 63-тата минута на местото на [[Корентан Мартенс]] при резултат 2-0 за чесите<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://archives-lepost.huffingtonpost.fr/article/2009/09/30/1719993_zinedine-zidane-la-legende-partie-2-premiere-selection.html|title=Zinedine Zidane, la légende. Partie 2: première sélection|date=30 September 2009|language=en|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131019142946/http://archives-lepost.huffingtonpost.fr/article/2009/09/30/1719993_zinedine-zidane-la-legende-partie-2-premiere-selection.html|archivedate=19 October 2013}}</ref> и како во бајка неколку минути подоцна постигнува два гола за да и донесе на Франција реми.<ref name=Franck166>{{Cita|Franck|pp. 166-167}}.</ref>
Во тоа време селекторот планирал се да се врти околу ѕвездата на Манчестер Јунајтед, [[Ерик Кантона]], но откако Кантона добил суспензија од една година во јануари 1995 за физички напад врз навивач, тогаш Жаке поинаку го поставил тимот и Зидан добил повеќе простор за игра. Својот прв гол за ''триколорите'', тој го постигнал на 6 септември 1995, во победата со 10-0 над {{NazNB|FUrep|AZE}} во квалификациите за Европското првенство 1996. Откако французите успешно ги минале квалификациите (Зидан помогнал со 6 настапи и 2 гола), доделувајќи му ја улогата на почетен [[Среден ред (фудбал)#Офанзивен играч од среден ред|офанзивен играч од средниот ред]],<ref name="zidane 3/3">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.maxifoot.fr/football/article-3249.htm|title=Zidane (3/3) : l’amour du maillot bleu|author=Urbain Mandrillon|date=20 June 2006|language=fr|accessdate=14 March 2019}}</ref> Жаке го повикал Зидан за [[Европско првенство во фудбал 1996|Европското првенство 1996]] во [[Англија]]. И покрај критиките на навивачите за изборот на играчи, [[Фудбалска репрезентација на Франција|француската репрезентација]] одиграла солиден турнир: најпрво минале како први низ својата група со две победи и едно реми, а потоа во четвртфиналето на пенали ја елиминирале {{NazNB|FUrep|NED}},<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://it.uefa.com/uefaeuro/season=1996/matches/round=223/match=52912/postmatch/report/|title=Francia-Olanda 0-0 4-2dcr|date=22 June 1996|accessdate=14 March 2019}}</ref> пред повторно на пенали да бидат елиминирани во полуфиналето од Чешка.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://it.uefa.com/uefaeuro/season=1996/matches/round=224/match=52915/postmatch/report/|title=Francia-R.Ceca 5-6dcr|date=26 June 1996|accessdate=14 March 2019}}</ref> Зидан ги одиграл сите пет натпревари на турнирот, а истиот го завршил со разочарувачки настап во полуфиналето, иако бил еден од прецизните изведувачи на пенали за својата земја.<ref name=Franck137>{{Cita | Franck|p. 137}}.</ref>
=== Светско првенство 1998; титула и во идеалниот тим на турнирот ===
Зидан бил повикан од Жаке да ја претставува Франција на [[Светско првенство во фудбал 1998|Светското првенство 1998]], што било неговото прво Светско првенство на кое учествувал, а турнирот се одржал токму во неговата родна земја, Франција. Франција ја минала [[Светско првенство во фудбал 1998 - група Ц|групата]] со три победи во исто толку натпревари. Во првиот натпревар Зидан му асистирал од корнер на [[Кристоф Дугари]] за првиот гол во победата со 3-0 над {{NazNB|FUrep|RSA}}, а имал голем придонес и за првиот гол во победата со 4-0 над {{NazNB|FUrep|SAU}} кој го постигнал [[Тјери Анри]]. Сепак, Зидан подоцна бил исклучен во натпреварот со арабијците поради газење на противничкиот играч [[Фуад Анвар]], со што станал првиот француски репрезентативец кој добил црвен картон на натпревар од [[Светско првенство во фудбал|Светското првенство]].<ref name="The 10 best players of France 98">{{Наведена мрежна страница |url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-players-world-cup-france-98-zidane-ronaldo-thuram-bergkamp-suker |title=Ranked! The 10 best players of France 98 |publisher=FourFourTwo |last1=Wilson |first1=Jonathan |date=21 March 2020 |accessdate=1 April 2020 }}</ref> Поради црвениот картон, тој бил суспендиран на два натпревари и ги пропуштил двобоите против {{NazNB|FUrep|DEN}} во последното коло од групата (завршил 2-1 за Франција) и осминафиналето против {{NazNB|FUrep|PAR}} во кое без креативноста на Зидан ''петлите'' се мачеле многу за сепак да минат понатаму со златниот гол на [[Лоран Блан]]. Зидан се вратил во акција во четвртфиналето против {{NazNB|FUrep|ITA}} кое завршило без голови и било одлучено по изведување на пенали со резултат 4-3 за Франција; тој го погодил првиот пенал за својата земја.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www2.raisport.rai.it/eventi/francia98/incontri/ita_fra.htm|title=Italia-Francia, 1998 0-0 (3-4)|trans-title=Italy–France, 1998 0–0 (3–4)|website=rai.it|publisher=Rai Sport|language=it|last1=Di Gennaro|first1=Dario|accessdate=13 June 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120616003113/http://www2.raisport.rai.it/eventi/francia98/incontri/ita_fra.htm|archive-date=16 June 2012}}</ref> Во полуфиналето Франција со пресврт ја совладала {{NazNB|FUrep|CRO}} со 2-1, за пласман во прво историско финале на репрезентацијата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eu-football.info/_match.php?id=11002|title=France v Croatia 2:1, football match 8 July 1998|website=eu-football.info|language=en|accessdate=14 March 2019}}</ref>
Во [[Финале на Светското првенство во фудба 1998|финалето]] на Светското првенство 1998 одиграно на 12 јули на [[Стад де Франс]] во [[Сен Дени]], Франција играла против бранителот на титулата {{NazNB|FUrep|BRA}}. Пред околу 80.000 гледачи, французите до својата прва титула светски првак во фудбал дошле победувајќи го Бразил со убедливи 3-0, со два гола на Зидан и еден на [[Емануел Пети]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eu-football.info/_match.php?id=11000|title=France v Brazil 3:0, football match 12 July 1998|website=eu-football.info|language=en|accessdate=14 March 2019}}</ref><ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.repubblica.it/online/sport/brafra/brafra/brafra.html|title=la Repubblica/sport: Schiantato il Brasile La Francia è campione|website=www.repubblica.it|accessdate=14 March 2019}}</ref> Тоа биле први и единствени два гола на турнирот на Зидан и двата дошле речиси на идентичен начин со удар со глава близу првата статива по корнерите што ги извеле прво Пети, а потоа и [[Јури Џоркаеф]].
Зидан бил прогалсен за играч на натпреварот во финалето и се нашол во [[Светско првенство во фудбал 1998#ФИФА Идеален тим на првенството|идеалниот тим на првенството]].
=== Европско првенство 2000; титула и најдобар играч на турнирот ===
[[Податотека:Maillot Zidane.jpg|thumb|upright|left|Дресот со број 10, кој Зидан го носел на [[Европско првенство во фудбал 2000|Европското првенство 2000]].]]
Во 2000 година, Зидан бил повикан да го игра своето второ [[Европско првенство во фудбал 2000|Европско првенство]], кое се одржало [[Белгија]] и во [[Холандија]]. Откако ''триколорите'' лесно ја минале [[Европско првенство во фудбал 2000 - група Д|групата]] (со две победи и пораз од домаќинот Холандија), стигнале до четвртфиналето каде што се соочиле со {{NazNB|FUrep|ESP}} во [[Бриж]] на 25 јуни.<ref name=Lahouri78>{{Cita|Lahouri|p. 78}}.</ref> Тука Зидан постигнал гол, водејќи ја Франција до победа над шпанците со 2-1. Во полуфиналето на првенството одиграно на 28 јуни во [[Брисел]], против {{NazNB|FUrep|POR}}, тој постигнал [[златен гол]] од [[пенал]] во 117-тата минута со кој ја одвел својата репрезентација во финалето.<ref name=Lahouri54>{{Cita | Lahouri| pp. 54-55}}.</ref> На 2 јули во [[Ротердам]], Зидан ја освоил својата прва европска титула по победата над Италија изборена благодарение на златниот гол на [[Давид Трезеге]] во првото продолжение, откако по 90 минути [[Финале на Европското првенство во фудбал 2000|финалето]] завршило 1-1.<ref name=Lahouri79>{{Cita | Lahouri| p. 79}}.</ref>
Со тоа Франција станала првата репрезентација која во исто време ги држела кај себе титулите од Светското и Европското првенство, уште од {{NazNB|FUrep|FRG}} во 1974. Зидан бил избран од [[УЕФА]] за [[Европско првенство во фудбал 2000#УЕФА Играч на турнирот|играч на турнирот]].<ref>[https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/17760487 "Euro 2000: The French Revolution"]. BBC Sport. Retrieved 22 August 2014.</ref> Самиот Зидан верувал дека за време на турнирот го достигнал својот врв, додека на мрежната страница на УЕФА било наведено, „Во Белгија и Холандија, Зидан доминираше на големо првенство на начин на кој никој не успеа уште од [[Диего Марадона]] во 1986 година. Од воведниот натпревар против Данска до финалето против Италија, ’Зизу’ блескаше сјајно, фрлајќи магија на своите противници со умни потези, воодушевувачки движења и дриблинзи, слаломи и маестрална визија“.<ref>{{наведени вести |title=Zidane basks in his golden summer of 2000 |url=https://www.uefa.com/uefaeuro/history/memories/newsid=1757816.html |accessdate=15 July 2018 |publisher=UEFA}}</ref>
=== Светско првенство 2002; проблеми со повреда ===
По повлекувањето од репрезентацијата на [[Дидје Дешан]], Зидан станал вице-капитен на Франција зад [[Марсел Десаи]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.football365.fr/equipe-de-france/histoire-d-un-jeune-capitaine-audio-645399.shtml|title=Histoire d'un jeune capitaine|author=Nicolas Puiravau|date=9 October 2003|language=fr|accessdate=14 March 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160405120127/http://www.football365.fr/equipe-de-france/histoire-d-un-jeune-capitaine-audio-645399.shtml|archivedate=5 April 2016}}</ref>
На 26 мај 2002 година, непосредно пред да замине со репрезентацијата за [[Светско првенство во фудбал 2002|Светско првенство 2002]] во [[Јапонија]] и [[Јужна Кореја]] (на кое Франција се квалификувала директно како бранител на титулата), Зидан го повредил квадрицепсот на левата бутина.<ref>{{наведени вести|language=fr|author=Pascal Jalabert|url=https://www.ladepeche.fr/article/2002/05/27/398420-aie-zidane-s-est-blesse.html|title=Aïe, Zidane s'est blessé|publisher=La Dépêche du Midi|date=27 May 2002|accessdate=14 March 2019}}</ref> Поради оваа повреда ги пропуштил првите два натпревари на првенството, во кои Франција во негово отсуство загубила и играла нерешено против {{NazNB|FUrep|SEN}} и {{NazNB|FUrep|URU}} соодветно. Зидан се вратил на теренот против {{NazNB|FUrep|DEN}} во последниот натпревар од групата; сепак, играчот бил избрзан да заигра и недоволно опоравен така што не можел да промени ништо во бледиот француски тим на ова првенство, кој уште еднаш бил поразен со резултат 2-0. Така Франција, изненадувачки, била елиминирана уште по првиот круг на Светското првенство, со само еден освоен бод на три натпревари и без ниту еден постигнат гол: најлошиот резултат на репрезентацијата бранител на титулата во историјата на светските првенства.<ref>{{наведени вести |url=https://thesefootballtimes.co/2015/07/28/frances-failure-at-world-cup-2002/ |title=The story of France's failure at World Cup 2002 |last=Bland |first=Gareth |date=28 July 2015 |website=These Football Times |accessdate=31 May 2018}}</ref>
Следната година, тој не бил повикан на [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерациите]], на кој французите биле победници.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurosport.fr/football/coupe-des-confederations1/2003/les-bleus-sans-zidane_sto440237/story.shtml|title=Sans Zidane mais avec des surprises|date=2 June 2003|language=fr}}</ref>
=== Европско првенство 2004, повлекување, враќање и капитен на репрезентацијата ===
Зидан учествувал на [[Европско првенство во фудбал 2004|Европското првенство 2004]] во [[Португалија]], кое го започнал одлично. Во првиот натпревар на Франција во групата против {{NazNB|FUrep|ENG}}, тој постигнал два гола во судиското продолжение за да и донесе победа со пресврт на својата земја: првиот од слободен удар во првата минута од надополнувањето за да го изедначи резултатот, а две минути подоцна постигнал гол од пенал за победа од 2-1.<ref>{{наведени вести |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/euro_2004/3787491.stm |title=France 2–1 England |work=BBC Sport |date=13 June 2004 |accessdate=5 May 2020}}</ref><ref>{{наведени вести |url=https://www.irishtimes.com/sport/soccer/international/euro-moments-zidane-quick-on-the-double-to-down-england-1.2650665 |title=Euro Moments: Zidane quick on the double to down England |newspaper=The Irish Times |location=Dublin |date=27 May 2016 |accessdate=5 May 2020}}</ref> Во последниот натпревар од групата, тој постигнал уште еден гол во победата со 3-1 против {{NazNB|FUrep|SUI}}.<ref>{{наведени вести|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2004/06/22/henry-risveglio-con-doppietta-la-francia-puo.094henry.html|title=Henry, risveglio con doppietta la Francia può sfidare la Grecia|author=Emilio Marrese|publisher=la Repubblica|date=22 June 2004|p=47}}</ref> Со овие две победи и ремито против {{NazNB|FUrep|CRO}}, Франција како прва во својата група се пласирала во четвртфиналето, каде дотогашните европски шампиони и бранители на титулата неочекувано загубиле од најпријатното изненадување на турнирот и подоцнежниот шампион репрезентацијата на {{NazNB|FUrep|GRE}} со 1-0.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.repubblica.it/2004/e/speciale/altri/euro2004/grefra/grefra.html|title=Francia inguardabile giù dal trono Avanti gli eroi ellenici di Rehaggel|date=26 June 2004}}</ref>
Во август истата година, Зидан објавил дека се повлекува од репрезентацијата.<ref>{{наведени вести |title=Zidane quits French national team |url=http://edition.cnn.com/2004/SPORT/football/08/12/zidane.retirement/ |publisher=CNN |date=12 August 2004 |accessdate=11 July 2006 |archive-date=2017-07-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170717013255/http://edition.cnn.com/2004/SPORT/football/08/12/zidane.retirement/ |url-status=dead }}</ref> Како причина, тој навел дека смета оти е вистинско време да се збогува со репрезентацијата и дека треба да им остави простор на помладите колеги.<ref name=CNN>{{Наведена мрежна страница|url=https://edition.cnn.com/2004/SPORT/football/08/12/zidane.retirement/|title=Zidane quits French national team|date=12 August 2004|language=en|accessdate=2020-05-05|archive-date=2020-01-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20200116041929/http://edition.cnn.com/2004/SPORT/football/08/12/zidane.retirement/|url-status=dead}}</ref>
{{Цитат 2|width=35%|align=left|quoted=1|quote=Ова е крај на приказната. Важно е да знаете кога ќе дојде вашето време да заминете. Некои играчи тоа го сторија во 2000 и 2002 година, други како мене го прават сега.|source=Зидан за своето повлекување од репрезентацијата во август 2004.<ref name=CNN/>}}
Со масовното пензионирање на ветераните и клучни играчи на репрезентацијата во претходните неколку години, како што биле [[Биксант Лизаразу]], [[Марсел Десаи]], [[Клод Макелеле]] и [[Лилијан Тирам]] кои исто како и Зидан објавиле дека повеќе нема де играат за Франција, репрезентацијата се мачела да се квалификува на [[Светско првенство во фудбал 2006|Светското првенство 2006]]. По повикот на селекторот [[Рајмонд Доменех]], Зидан сепак попуштил и ја сменил својата одлука со што прифатил да се врати меѓу ''триколорите'' во август 2005 и веднаш бил назначен за капитен на тимот.<ref>{{наведени вести |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/internationals/4743069.stm |title=Zidane & Makelele back for France |work=BBC Sport |date=3 August 2005 |accessdate=26 January 2019}}</ref> Зидан, заедно со Тирам и Макелеле, сите тројца се вратиле во репрезентацијата и сите тројца играле во пријателскиот натпревар против {{NazNB|FUrep|CIV}} на 17 август 2005, добиен со 3-0;<ref>{{наведени вести|url=http://archiviostorico.gazzetta.it//2005/August/17/TACCUINO_ga_10_0508171204.shtml|title=TACCUINO|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=17 August 2005}}</ref> Зидан го прославил своето враќање со гол во истиот натревар во 63-тата минута за моментален резултат 2-0.<ref name=Caioli65>{{Cita | Caioli|pp. 65-66}}.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gazzetta.it/Calcio/Estero/Primo_Piano/2005/08_August/17/risultati.shtml|title=Zidane, ritorno da re|date=17 August 2005}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Триото помогнало Франција да се издигне од четвртото место и на крајот да ја освои својата квалификациска група, пласирајќи се директно на Светското првенство во [[Германија]]. На 27 мај 2006, Зидан го забележал својот стотти настап за Франција во победата со 1-0 над [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] во пријателски натпревар одигран на [[Стад де Франс]]. Зидан станал само четвртиот француски репрезентативец кој стигнал до [[Список на фудбалери со 100 или повеќе настапи за својте репрезентации|100 настапи]], по Десаи, Тирам и Дешан.<ref>{{наведени вести |title=Malouda leads France past Mexico |url=http://slam.canoe.ca/Slam/Soccer/WorldCup/Groups/G/2006/05/27/1601315-ap.html |first=Jerome |last=Pugmire |agency=Associated Press |date=27 May 2006 |accessdate=5 May 2020 }}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
=== Светско првенство 2006; последниот турнир во кариерата ===
[[File:Zinedine zidane wcf 2006-edit.jpg|thumb|upright|Зидан за време на [[Светско првенство во фудбал 2006|Светското првенство 2006]].]]
Зидан како капитен се нашол меѓу 23-цата француски репрезентативци кои ги повел со себе селекторот Доменех да учествуваат на [[Светско првенство во фудбал 2006|Светското првенство 2006]] во [[Германија]]. Со оглед на фактот дека објавил крај на кариерата по завршувањето на сезоната 2005-2006, Светското првенство било последниот турнир за Зидан во неговата играчка кариера.
Франција слабо го започнала турнирот и тешко ја минала групната фаза. Во првото коло тие не успеале да ја пробијат одбраната на {{NazNB|FUrep|SUI}} (0-0), а потоа во второто коло одиграле уште еден реми исход 1-1 против {{NazNB|FUrep|KOR}}. Во завршните минути од натпреварот против корејците тој добил жолт картон што бил втор за него на турнирот и значел дека поради суспензија нема да може да игра во третиот одлучувачки натпревар во групата за пласман во следната фаза. Сепак, неговите колеги успеале и без него да го победат [[Фудбалска репрезентација на Того|Того]] со 2-0 и Франција заедно со Швајцарија ја минала групата и се пласирала во осминафиналето.
[[Податотека:WM06 Portugal-France Penalty.jpg|thumb|left|Зидан реализира [[Пенал (фудбал)|пенал]] за {{NazNB|FUrep|FRA}} против {{NazNB|FUrep|POR}} во полуфиналето на СП 2006.]]
Магијата на Зидан на ова првенство започнала со осминафиналниот двобој против {{NazNB|FUrep|ESP}}. Иако шпанците први дошле до водство, Франција успеала да направи целосен пресврт и со головите на [[Франк Рибери|Рибери]], [[Патрик Виера|Виера]] и Зидан да дојде до победа;<ref name=Caioli118>{{Cita | Caioli|p. 118}}.</ref> Зидан најпрво бил асистент за голот на Виера, нафрлувајќи му на глава на втората статива од слободен удар, за потоа и тој самиот да се впише во списокот на стрелците поставувајќи го конечниот резултат после еден одличен контра-напад.<ref name=Caioli118/> Во четвртфиналето Франција се сретнала со бранителот на титулата и петкратен светски шампион {{NazNB|FUrep|BRA}} и победила со 1-0 со голот на [[Тјери Анри]] на асистенција на Зидан.<ref>{{наведени вести |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/world_cup_2006/4991616.stm |title=Brazil 0–1 France |work=BBC Sport |date=1 July 2006 |accessdate=12 January 2018}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |title=Man of the Match: Stage 2 |url=http://fifaworldcup.yahoo.com/06/en/w/mom/s2.html |publisher=FIFA |date=1 July 2006 |accessdate=2 July 2006 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060711212605/http://fifaworldcup.yahoo.com/06/en/w/mom/s2.html |archivedate=11 July 2006}}</ref> Во полуфиналето, во [[Минхен]] противник на ''триколорите'' им била {{NazNB|FUrep|POR}}, а како и шест години претходно во [[Брисел]] на Европското првенство 2000, одлучувачки бил гол од пенал постигнат од страна на Зидан кој ја одвел Франција во второ финале на мундијалите.<ref>{{наведени вести |url=https://www.theguardian.com/football/2006/jul/06/worldcup2006.match |title=Zidane and France seize their final chance |newspaper=The Guardian |date=5 July 2006 |accessdate=12 January 2018}}</ref>
Во [[Финале на Светското првенство во фудбал 2006|финалето]] на Светското првенство 2006, на 9 јули во [[Берлин]] играле Франција и {{NazNB|FUrep|ITA}}, натпревар кој бил последен во кариерата на Зидан.<ref name=Caioli52>{{Cita | Caioli|p. 52-53}}.</ref> После само седум минути игра во финалето, Франција дошла во водство со голот од пенал на Зидан изведен со [[Паненка (пенал)|паненка]] по што топката ја допрела пречката ја минала гол-линијата и излегла надвор од голот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.fifa.com/newscentre/features/news/newsid=1655278/index.html |title=The cult of the Panenka penalty |publisher=FIFA |date=25 June 2012 |accessdate=12 January 2018 |archive-date=2012-06-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120628113325/http://www.fifa.com/newscentre/features/news/newsid=1655278/index.html |url-status=dead }}</ref> Така Зидан станал само еден од четворицата фудбалери кои успеале да постигнат гол во две различни финалиња на светските првенства, делејќи ја оваа чест со [[Пеле]], [[Пол Брајтнер]] и [[Вава]], а исто така овој гол го ставил на списокот на најдобри стрелци во финалињата, со три постигнати гола, израмнувајќи се со Вава, [[Џеф Харст]] и [[Пеле]]. Потоа Италија го изедначила резултатот и натпреварот отишол во продолженија каде Зидан за малку не постигнал уште еден гол, откако неговиот удар со глава со крајни напори го одбранил голманот [[Џанлујџи Буфон]]. Клучниот момент во финалето се случил во 110-тата минута од продолженијата, во кои главни глумци биле двајцата стрелци на головите во натпреварот дотогаш Зидан и [[Марко Матераци]]; откако го удрил Матераци со глава во градите, Зидан бил исклучен добивајќи директен црвен картон.<ref name="report">{{Наведена мрежна страница |url= https://www.fifa.com/worldcup/archive/germany2006/matches/match/97410064/|title=Italy – France |website=FIFA.com |publisher=Fédération Internationale de Football Association |accessdate=9 August 2016}}</ref><ref name="headbutt">{{наведени вести |url=https://www.theguardian.com/football/2007/aug/18/newsstory.sport2 |title=And Materazzi's exact words to Zidane were... , Football, guardian.co.uk |newspaper=The Guardian |location=London |date=18 August 2007 |accessdate=27 March 2011}}</ref> Така, тој не можел да и помогне на својата репрезентација во епилогот на финалето, изведувањето на пеналите, по кое Италија победила со 5-3. Ова бил дванаесеттиот црвен картон во неговата професионална кариера (3 со Бордо, 5 со Јувентус, 2 со Реал Мадрид и 2 со француската репрезентација) и со него тој му се придружил на [[камерун]]ецот [[Ригоберт Сонг]] како единствените двајца фудбалери кои добиле црвен картон на две светски првенства.<ref>{{наведени вести |first=Mark |last=Buckingham |title=1998 World Cup – France |publisher=Sky Sports |url=http://home.skysports.com/worldcup/historyarticle.aspx?hlid=373681 |accessdate=11 July 2006 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060703033753/http://home.skysports.com/worldcup/historyarticle.aspx?hlid=373681 |archivedate=3 July 2006 |url-status=dead }}</ref> Тој, исто така, станал четвртиот играч кој добил црвен картон во финале на Светско првенство, и првиот кој го добил во продолженијата.<ref>{{наведени вести |title=Zidane sent off in extra time for head butt |publisher=ESPNsoccernet |date=9 July 2006 |url=http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=373588&cc=5901 |accessdate=11 July 2006 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060811220022/http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=373588&cc=5901 |archivedate=11 August 2006}}</ref> Ден по финалето, Зидан бил прогласен за најдобар играч на турнирот, добивајќи ја златната топка на првенството пред [[Фабио Канаваро]] и [[Андреја Пирло]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fifa.com/worldcup/news/2006-fifa-world-cup-official-fifa-awards-zidane-wins-adidas-golden-bal-16415|title=2006 FIFA World Cup Official FIFA Awards: Zidane wins adidas Golden Ball award|publisher=fifa.com|date=10 July 2006|accessdate=5 May 2020|archive-date=2018-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20180714151444/https://www.fifa.com/worldcup/news/2006-fifa-world-cup-official-fifa-awards-zidane-wins-adidas-golden-bal-16415|url-status=dead}}</ref>
Црвениот картон на Зидан во финалето предизвикал многу контроверзи. Се шпекулирало дека Матараци го навредил семејството на Зидан, што довело до зголемен гнев и непромислената реакција на Зидан. На 12 јули 2006 година, во интервју за француската телевизија, Зидан јавно се извинил за неговиот насилен чин што, според него, „не била добра работа“, но без директно да му се обрати на Матараци, и прецизира дека „ако има таква реакција, тоа е затоа што има провокација“. Зидан исто така рекол дека Матераци не направил расистички навреди кон него, туку дека станува збор за многу сериозни навреди кон неговото семејство.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/world_cup_2006/teams/france/5174758.stm|title=Intervista di Zidane alla BBC|accessdate=5 May 2020}}</ref> На 18 август 2007 година, Матераци во интервју за италијанската телевизија ''[[TV Sorrisi e Canzoni|Sorrisi e Canzoni]]'', признал дека ја навредил сестрата на Зидан; навреди по кои французинот изреагирал насилно.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.repubblica.it/2007/08/sezioni/sport/calcio/frase-materazzi/frase-materazzi/frase-materazzi.html|title=Materazzi-Zidane, mistero svelato Ecco la frase che scatenò la testata|date=18 August 2007|accessdate=5 May 2020}}</ref> Во 2010 година, Зидан изјавил дека „повеќе би сакал да умре отколку да му се извини“ на Матераци за ударот со главата во финалето.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://soccernet.espn.go.com/world-cup/story/_/id/749212/ce/uk/?cc=5739&ver=global |title=Zidane: I'd "rather die" than say sorry |date=1 March 2010 |website=ESPN Soccernet |accessdate=5 May 2020 |archive-date=2010-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304145802/http://soccernet.espn.go.com/world-cup/story/_/id/749212/ce/uk/?cc=5739&ver=global |url-status=dead }}</ref>
Дури и ФИФА започнала дисциплинска процедура за да го истражи инцидентот. Сепак, ФИФА исто така ја потврдила легитимноста на одлуката на главниот судија [[Хорасио Елисондо]] да го исклучи од игра Зидан, одбивајќи ги сите жалби. Врз основа на истрагата, ФИФА го казнила Матераци со два натпревари не играње и казна од 5.000 швајцарски франци, додека Зидан добил казна од 3 натпревари не играње и парична казна од 7.500 швајцарски франци.
==Хронологија на репрезентативните настапи==
{{Репрезентативни настапи|FRA}}
{{Cronopar|17-8-1994|Бордо|FRA|2|2|CZE|2|Пријателска|13={{subon|63}}}}
{{Cronopar|8-10-1994|Сент-Етјен|FRA|0|0|ROU|-|Квалификации за Евро|1996|13={{subon|71}}}}
{{Cronopar|26-4-1995|Нант|FRA|4|0|SVK|-|Квалификации за Евро|1996|13={{suboff|74}}}}
{{Cronopar|22-7-1995|Осло|NOR|0|1|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|16-8-1995|Париз|FRA|1|1|POL|-|Квалификации за Евро|1996|13={{yel|88}}}}
{{Cronopar|6-9-1995|Осер|FRA|10|0|AZE|1|Квалификации за Евро|1996}}
{{Cronopar|11-10-1995|Букурешт|ROU|1|3|FRA|1|Квалификации за Евро|1996|13={{suboff|85}}}}
{{Cronopar|15-11-1995|Каен|FRA|2|0|ISR|-|Квалификации за Евро|1996}}
{{Cronopar|24-1-1996|Париз|FRA|3|2|POR|-|Пријателска}}
{{Cronopar|21-2-1996|Ним|FRA|3|1|GRE|1|Пријателска|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|1-6-1996|Штутгарт|GER|0|1|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|5-6-1996|Вилнев д’Аск|FRA|2|0|ARM|-|Пријателска}}
{{Cronopar|10-6-1996|Њукасл на Тајн|FRA|1|0|ROU|-|Евро|1996|Прва фаза|13={{suboff|79}}}}
{{Cronopar|15-6-1996|Лидс|FRA|1|1|ESP|-|Евро|1996|Прва фаза}}
{{Cronopar|18-6-1996|Њукасл на Тајн|BUL|1|3|FRA|-|Евро|1996|Прва фаза|13={{suboff|62}}}}
{{Cronopar|22-6-1996|Ливерпул|FRA|0|0|NED|-|Евро|1996|Четвртфинале|dts|5 – 4}}
{{Cronopar|26-6-1996|Манчестер|FRA|0|0|CZE|-|Евро|1996|Полуфинале|dts|5 – 6}}
{{Cronopar|31-8-1996|Париз|FRA|2|0|MEX|-|Пријателска|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|9-10-1996|Париз|FRA|4|0|TUR|-|Пријателска|13={{yel|89}}}}
{{Cronopar|9-11-1996|Копенхаген|DEN|1|0|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|80}}}}
{{Cronopar|22-1-1997|Брага|POR|0|2|FRA|-|Пријателска}}
{{Cronopar|26-2-1997|Париз|FRA|2|1|NED|-|Пријателска}}
{{Cronopar|2-4-1997|Париз|FRA|1|0|SWE|-|Пријателска|13={{suboff|56}}}}
{{Cronopar|3-6-1997|Лион|FRA|1|1|BRA|-|Турнир во Франција}}
{{Cronopar|7-6-1997|Монпелје|FRA|0|1|ENG|-|Турнир во Франција|13={{subon|76}}}}
{{Cronopar|11-6-1997|Париз|FRA|2|2|ITA|1|Турнир во Франција}}
{{Cronopar|11-10-1997|Лaнс|FRA|2|1|RSA|-|Пријателска|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|12-11-1997|Сент-Етјен|FRA|2|1|SCO|-|Пријателска}}
{{Cronopar|28-1-1998|Сен Дени|FRA|1|0|ESP|1|Пријателска}}
{{Cronopar|25-2-1998|Марсеј|FRA|3|3|NOR|1|Пријателска|13={{suboff|62}}}}
{{Cronopar|22-4-1998|Солна|SWE|0|0|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|27-5-1998|Казабланка|BEL|0|1|FRA|1|Пријателска}}
{{Cronopar|29-5-1998|Казабланка|MAR|2|2|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|61}}}}
{{Cronopar|5-6-1998|Хелсинки|FIN|0|1|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|89}}}}
{{Cronopar|12-6-1998|Марсеј|FRA|3|0|RSA|-|Светско првенство|1998|Прва фаза|13={{yel|75}}}}
{{Cronopar|18-6-1998|Марсеј|FRA|4|0|SAU|-|Светско првенство|1998|Прва фаза|13={{sent off|0|71}}}}
{{Cronopar|3-7-1998|Сен Дени|ITA|0|0|FRA|-|Светско првенство|1998|Четвртфинале|dts|3 – 4|}}
{{Cronopar|8-7-1998|Сен Дени|FRA|2|1|CRO|-|Светско првенство|1998|Полуфинале}}
{{Cronopar|12-7-1998|Сен Дени|BRA|0|3|FRA|2|Светско првенство|1998|Финале|13=<ref>1. титула Светски првак</ref>}}
{{Cronopar|19-8-1998|Виена|AUT|2|2|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|5-9-1998|Рејкјавик|ICE|1|1|FRA|-|Квалификации за Евро|2000}}
{{Cronopar|10-10-1998|Москва|RUS|2|3|FRA|-|Квалификации за Евро|2000}}
{{Cronopar|14-10-1998|Сен Дени|FRA|2|0|AND|-|Квалификации за Евро|2000}}
{{Cronopar|20-1-1999|Марсеј|FRA|1|0|MAR|-|Пријателска|13={{suboff|67}}}}
{{Cronopar|10-2-1999|Лондон|ENG|0|2|FRA|-|Пријателска}}
{{Cronopar|4-9-1999|Киев|UKR|0|0|FRA|-|Квалификации за Евро|2000}}
{{Cronopar|8-9-1999|Ереван|ARM|2|3|FRA|1|Квалификации за Евро|2000|13={{suboff|72}}}}
{{Cronopar|9-10-1999|Сен Дени|FRA|3|2|ICE|-|Квалификации за Евро|2000}}
{{Cronopar|13-11-1999|Сен Дени|FRA|3|0|CRO|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|23-2-2000|Сен Дени|FRA|1|0|POL|1|Пријателска}}
{{Cronopar|26-4-2000|Сен Дени|FRA|3|2|SLO|-|Пријателска}}
{{Cronopar|28-5-2000|Загреб|CRO|0|2|FRA|-|Пријателска|13={{yel|63}} {{suboff|82}}}}
{{Cronopar|4-6-2000|Казабланка|JPN|2|2|FRA|1|Пријателска|12=2 – 4|13={{suboff|89}}}}
{{Cronopar|6-6-2000|Казабланка|MAR|1|5|FRA|-|Пријателска|13={{subon|61}}}}
{{Cronopar|11-6-2000|Бриж|FRA|3|0|DEN|-|Евро|2000|Прва фаза|15=[[Европско првенство во фудбал 2000 - група Д#Франција - Данска|детали]]}}
{{Cronopar|16-6-2000|Бриж|CZE|1|2|FRA|-|Евро|2000|Прва фаза|15=[[Европско првенство во фудбал 2000 - група Д#Чешка - Франција|детали]]}}
{{Cronopar|25-6-2000|Бриж|ESP|1|2|FRA|1|Евро|2000|Четвртфинале|15=[[Европско првенство во фудбал 2000 - нокаут фаза#Шпанија - Франција|детали]]}}
{{Cronopar|28-6-2000|Брисел|FRA|2|1|POR|1|Евро|2000|Полуфинале|зг|15=[[Европско првенство во фудбал 2000 - нокаут фаза#Франција – Португалија|детали]]}}
{{Cronopar|2-7-2000|Ротердам|FRA|2|1|ITA|-|Евро|2000|Финале|зг|13=<ref>2. титула Европски првак</ref>|15=[[Финале на Европското првенство во фудбал 2000#Натпреварот|детали]]}}
{{Cronopar|16-8-2000|Марсеј|FRA|5|1|World Stars|-|Пријателска}}
{{Cronopar|2-9-2000|Сен Дени|FRA|1|1|ENG|-|Пријателска|13={{yel|63}} {{suboff|65}}}}
{{Cronopar|15-11-2000|Истанбул|TUR|0|4|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|63}}}}
{{Cronopar|27-2-2001|Сен Дени|FRA|1|0|GER|1|Пријателска|13={{suboff|83}}}}
{{Cronopar|24-3-2001|Сен Дени|FRA|5|0|JPN|1|Пријателска}}
{{Cronopar|28-3-2001|Валенсија|ESP|2|1|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|62}}}}
{{Cronopar|25-4-2001|Сен Дени|FRA|4|0|POR|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|15-8-2001|Нант|FRA|1|0|DEN |-|Пријателска}}
{{Cronopar|1-9-2001|Сантјаго|CHL|2|1|FRA|-|Пријателска|13={{yel}}}}
{{Cronopar|6-10-2001|Сен Дени|FRA|4|1|ALG|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|11-11-2001|Мелбурн|AUS|1|1|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|80}}}}
{{Cronopar|13-2-2002|Сен Дени|FRA|2|1|ROU|-|Пријателска|13={{suboff|71}}}}
{{Cronopar|27-3-2002|Сен Дени|FRA|5|0|SCO|1|Пријателска|13={{suboff|81}}}}
{{Cronopar|17-4-2002|Сен Дени|FRA|0|0|RUS|-|Пријателска}}
{{Cronopar|26-5-2002|Сувон|KOR|2|3|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|37}}}}
{{Cronopar|11-6-2002|Инчеон|DEN|2|0|FRA|-|Светско првенство|2002|Прва фаза}}
{{Cronopar|21-8-2002|Тунис|TUN|1|1|FRA|-|Пријателска|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|7-9-2002|Никозија|CYP|1|2|FRA|-|Квалификации за Евро|2004}}
{{Cronopar|12-10-2002|Сен Дени|FRA|5|0|SLO|-|Квалификации за Евро|2004}}
{{Cronopar|16-10-2002|Та Кали|MLT|0|4|FRA|-|Квалификации за Евро|2004}}
{{Cronopar|12-2-2003|Сен Дени|FRA|0|2|CZE|-|Пријателска}}
{{Cronopar|29-3-2003|Лaнс|FRA|6|0|MLT|2|Квалификации за Евро|2004|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|2-4-2003|Палермо|ISR|1|2|FRA|1|Квалификации за Евро|2004|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|20-8-2003|Женева|CHE|0|2|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|70}}}}
{{Cronopar|10-9-2003|Љубљана|SLO|0|2|FRA|-|Квалификации за Евро|2004|13={{yel|39}} {{suboff|79}}}}
{{Cronopar|11-10-2003|Сен Дени|FRA|3|0|ISR|-|Квалификации за Евро|2004|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|15-11-2003|Гелзенкирхен|GER|0|3|FRA|-|Пријателска|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|18-2-2004|Брисел|BEL|0|2|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|77}}}}
{{Cronopar|20-5-2004|Сен Дени|FRA|0|0|BRA|-|Пријателска|13={{suboff|68}}}}
{{Cronopar|6-6-2004|Сен Дени|FRA|1|0|UKR|1|Пријателска|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|13-6-2004|Лисабон|FRA|2|1|ENG|2|Евро|2004|Прва фаза|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|17-6-2004|Леирија|CRO|2|2|FRA|-|Евро|2004|Прва фаза}}
{{Cronopar|21-6-2004|Коимбра|SUI|1|3|FRA|1|Евро|2004|Прва фаза|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|25-6-2004|Лисабон|FRA|0|1|GRE|-|Евро|2004|Четвртфинале|13={{Капитен}} {{yel|44}}}}
{{Cronopar|17-8-2005|Монпелје|FRA|3|0|CIV|1|Пријателска|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|3-9-2005|Ланс|FRA|3|0|FRO|-|Квалификации за Светско првенство|2006|13={{Капитен}} {{suboff|58}}}}
{{Cronopar|7-9-2005|Даблин|IRL|0|1|FRA|-|Квалификации за Светско првенство|2006|13={{Капитен}} {{yel|66}} {{suboff|70}}}}
{{Cronopar|8-10-2005|Берн|SUI|1|1|FRA|-|Квалификации за Светско првенство|2006|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|12-10-2005|Сен Дени|FRA|4|0|CYP|1|Квалификации за Светско првенство|2006|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|1-3-2006|Сен Дени|FRA|1|2|SVK|-|Пријателска|13={{Капитен}} {{suboff|46}}}}
{{Cronopar|27-5-2006|Сен Дени|FRA|1|0|MEX|-|Пријателска|13=<small>100</small> {{Капитен}} {{suboff|52}}}}
{{Cronopar|31-5-2006|Лaнс|FRA|2|0|DEN|-|Пријателска|13={{Капитен}} {{suboff|66}}}}
{{Cronopar|7-6-2006|Сент-Етјен|FRA|3|1|CHN|-|Пријателска|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|13-6-2006|Штутгарт|FRA|0|0|SUI|-|Светско првенство|2006|Прва фаза|13={{Капитен}} {{yel|72}}}}
{{Cronopar|18-6-2006|Лајпциг|FRA|1|1|KOR|-|Светско првенство|2006|Прва фаза|13={{Капитен}} {{yel|85}} {{suboff|90+1}}}}
{{Cronopar|27-6-2006|Хановер|ESP|1|3|FRA|1|Светско првенство|2006|Осминафинале|13={{Капитен}} {{yel|89}}}}
{{Cronopar|1-7-2006|Франкфурт на Мајна|BRA|0|1|FRA|-|Светско првенство|2006|Четвртфинале|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|5-7-2006|Минхен|POR|0|1|FRA|1|Светско првенство|2006|Полуфинале|13={{Капитен}}}}
{{Cronopar|9-7-2006|Берлин|ITA|1|1|FRA|1|Светско првенство|2006|Финале|dts|5 – 3|13={{Капитен}} {{sent off|0|110}}}}
{{Cronofin|108|31|5|5|Фудбалска репрезентација на Франција#Играчи со најмногу настапи|Фудбалска репрезентација на Франција#Играчи со најмногу постигнати голови}}
==Тренерска кариера==
[[File:Zidane Zizu.jpg|thumb|190px|right|Зидан во 2013 година, додека бил асистент тренер во Реал Мадрид.]]
По завршувањето на играчката кариера, Зидан бил назначен за специјален советник на првиот тим на [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]]. Во јули 2011 година, тој ја преземал улогата на спортски директор во клубот,<ref>{{наведени вести |url=http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/14067827.stm |title=Zinedine Zidane to become Real Madrid sporting director |date=7 јули 2011 |work=BBC Sport |accessdate=7 јули 2011}}</ref> а во 2013 година ја започнал својата тренерска кариера откако бил назначен за асистент на тренерот [[Карло Анчелоти]], кој претходно го тренирал Зидан во [[ФК Јувентус|Јувентус]].<ref>{{наведени вести |url=http://www1.skysports.com/football/news/11095/8793891/ |publisher=Sky Sports |title=La Liga: Zinedine Zidane named as one of Carlo Ancelotti's Real Madrid assistant coaches |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131017170831/http://www1.skysports.com/football/news/11095/8793891/ |archivedate=17 октомври 2013}}</ref>
===Реал Мадрид Кастиља===
Во јуни 2014 година, клубот објавил дека Зидан ќе биде тренер на Б-тимот на Реал Мадрид, [[Реал Мадрид Кастиља]], кој се натпреврувал во [[Сегунда Дивисион Б (Шпанија)|третата шпанска лига]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.elmundo.es/deportes/2014/06/25/53aa8c8d268e3ec7488b456d.html|title=Zidane, nuevo entrenador del Castilla|date=25 јуни 2014|language=es|accessdate=14 март 2019}}</ref> Во првата сезона, тој го освоил 6-тото место во лигата со клубот.
===Реал Мадрид===
На 4 јануари 2016 година, по отпуштањето на [[Рафаел Бенитес]], Зидан бил назначен да го води првиот тим на Реал Мадрид, потпишувајќи договор на две и пол години.<ref>{{наведени вести |url=http://www.realmadrid.com/en/news/2016/01/zidane-a-club-legend-in-the-real-madrid-dugout |title=Zidane: a club legend in the Real Madrid dugout |publisher=Real Madrid CF |date=4 јануари 2016 |accessdate=4 јануари 2016}}</ref> Своето деби на клупата на ''лос бланкос'' го направил во победата со 5-0 над [[Депортиво Ла Коруња]]. Во својот прв ''[[Ел Класико]]'' како тренер, одржан на 2 април на [[Камп Ноу]], Зидан го водел својот клуб до победа од 2-1 над [[ФК Барселона|Барселона]], со што ставил крај на серијата на Барса од 39 натпревари без пораз.<ref>{{наведени вести |url=https://www.theguardian.com/football/live/2016/apr/02/barcelona-v-real-madrid-el-clasico-live |title=Cristiano Ronaldo's late winner gave Zinedine Zidane victory in his first clásico as manager to end Barcelona's 39-game unbeaten run and reignite the title race |date=2 април 2016 |newspaper=The Guardian}}</ref> На 28 мај 2016 година, ја освоил [[УЕФА Лига на шампиони 2015/16|Лигата на шампионите]], единаесеттата во историјата на Реал Мадрид, совладувајќи ги градските соперници [[ФК Атлетико Мадрид|Алетико Мадрид]] на пенали (1-1 по продолженијата);<ref>{{наведени вести|url=http://old.ekipa.mk/bitkata-prodolzhuva-finaleto-i-po-90-minuti-igra-bez-pobednik/|title=„Кралска фешта“ во Милано: Реал на пенали до нова европска круна|publisher=ekipa.mk|date=28 мај 2016|accessdate=7 мај 2020|archive-date=2020-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20200924181838/http://old.ekipa.mk/bitkata-prodolzhuva-finaleto-i-po-90-minuti-igra-bez-pobednik/|url-status=dead}}</ref> Зидан станал првиот француски тренер, освен натурализираниот [[Еленио Ерера]], кој ја освоил титулата во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]].<ref>{{наведени вести |url=https://www.bbc.com/sport/football/36254652 |title=Real Madrid were crowned champions of Europe for the 11th time after beating Atletico Madrid in a dramatic penalty shootout in Milan |date=29 мај 2016 |work=BBC Sport}}</ref> Покрај тоа, тој станал седмиот човек кој го освоил ова натпреварување и како играч и како тренер, и вториот кој ги сторил и едното и другото со Реал Мадрид по [[Мигел Муњос]] во [[1950-ти|1950-тите години]].
[[File:Zinedine Zidane 2018.jpg|thumb|left|Зидан како тренер на Реал Мадрид во 2018.]]
Во следната сезона, тој го водел тимот до освојување на [[Суперкуп на УЕФА 2016|Суперкупот на УЕФА]] и [[Светско клупско првенство во фудбал 2016|Светското клупско првенство]], но пред сè тој го вратил Мадрид на врвот во Шпанија носејќи му ја [[Примера Дивисион (Шпанија) 2016-2017|националната титула]] по пет години чекање.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Liga/21-05-2017/zidane-liga-real-madrid-200462248547.shtml|title=Zidane: "La Liga mancava da troppo, per il Real Madrid era il primo obiettivo"|website=La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita|accessdate=14 март 2019}}</ref> Како круна на одличната сезона, на 3 јуни 2017 година, во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2017 година|финалето]] одиграно во [[Кардиф]], Зидан со Реал Мадрид ја освоил дванаесеттата титула во историјата на клубот во [[УЕФА Лига на шампиони 2016-2017|Лигата на шампионите]] победувајќи го {{Fb team (N) Juventus}} со 4-1. Така, Зидан станал првиот тренер кој го подигнал трофејот во две последователни изданија на ова натпреварување во ерата на Лигата на шампионите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.foxsports.it/2017/06/04/zidane-storia-primo-allenatore-con-2-champions-league-fila/|title=Zidane nella storia: primo allenatore con 2 Champions League di fila|date=3 јуни 2017|author=Marco Ercole|accessdate=7 мај 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170701071423/http://www.foxsports.it/2017/06/04/zidane-storia-primo-allenatore-con-2-champions-league-fila/|archivedate=7 мај 2020}}</ref> Покрај тоа, освојувајќи го првенството и Лигата на шампионите, францускиот тренер на мадридскиот клуб му донел "Дабл" (титули во првенството и Лигата на шампионите во иста сезона) што му недостасувал 59 години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://sport.sky.it/calcio-estero/liga/2017/08/17/zidane-real-madrid-bilancio-allenatore-7-trofei-19-mesi.html|title=Le 7 meraviglie di Zizou: marcia Real in 19 mesi|accessdate=14 март 2019}}</ref>
[[ФК Реал Мадрид сезона 2017-2018|Сезоната 2017-2018]] ја отворил со нова титула во [[Суперкуп на УЕФА 2017|Суперкупот на УЕФА]] против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]].<ref>{{наведени вести|url=https://www.gol.mk/fudbal/real-madrid-e-super-shampion-skopje-ponudi-super-spektakl|title=ВИДЕО: Реал Мадрид е СУПЕР-ШАМПИОН, Скопје приреди СУПЕР-СПЕКТАКЛ|publisher=gol.mk|date=8 август 2017|accessdate=7 мај 2020}}</ref> Неколку дена подоцна, следува освојувањето на [[Суперкуп на Шпанија 2017|Суперкупот на Шпанија]], по двомечот против [[ФК Барселона|Барселона]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.marca.com/futbol/supercopa-espana/2017/08/17/5994c1d946163fc2468b467f.html|title=Campeón Supercopa de España 2017: El Real Madrid gana su décima Supercopa de España|date=17 август 2017|language=es|accessdate=7 мај 2020}}</ref> Во декември 2017, момците предводени од ''Зизу'' го освоиле третиот трофеј во сезоната, [[Светско клупско првенство во фудбал 2017|Светско клупско првенство]], благодарение на победата од 1-0 против [[ФК Гремио|Гремио]]; Зидан станал првиот тренер кој го освоил ова натпреварување во две последователни изданија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.realmadrid.com/noticias/2017/12/zidane-8-titulos-en-menos-de-2-anos|title=Zidane: 8 títulos en menos de 2 años|language=es|accessdate=7 мај 2020}}</ref> На 26 мај 2018 година, тој го освои својот трет трофеј во [[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|Лигата на шампионите]] како тренер, победувајќи го {{Fb team (N) Liverpool}} со 3-1 во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2018 година|финалето]] во [[Киев]]: со овој успех, Зидан се изедначил со [[Боб Пејсли]] и [[Карло Анчелоти]], кои го држеле приматот за најмногу освоени титули во Лигата на шампионите меѓу тренерите, исто така, станувајќи првиот и единствен тренер кој освоил три последователни изданија на Купот на шампионите/Лигата на шампионите.<ref name=recordzidane/><ref>{{наведени вести|url=https://netpress.com.mk/klop-vleze-vo-elitata-rekorderi-pejsli-anceloti-i-zidan/|title=Клоп влезе во елитата, рекордери Пејсли, Анчелоти и Зидан|publisher=netpress.com.mk|date=2 јуни 2019|accessdate=7 мај 2020}}</ref> Сепак, неколку дена по третата титула во Лигата на шампионите по ред, на 31 мај 2018 година, Зидан поднел оставка од позицијата тренер на Реал Мадрид.<ref>{{наведени вести|url=https://www.taratur.com/shok-zidan-poveke-ne-e-trener-na-real-madrid/|title=ШОК: Зидан повеќе не е тренер на Реал Мадрид!|publisher=taratur.com|date=31 мај 2018|accessdate=7 мај 2020}}</ref>
На 11 март 2019 година, по разочарувачките резултати на ''кралевите'' постигнати прво од [[Јулен Лопетеги]], а потоа и од [[Сантјаго Солари]], тој се вратил на клупата на Реал Мадрид да ја спаси сезоната, потпишувајќи договор до 30 јуни 2022 година.<ref>{{наведени вести|url=https://sportski.mk/%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB-%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D1%80/|title=ОФИЦИЈАЛНО: Зидан се врати во Реал Мадрид!|publisher=sportski.mk|date=11 март 2019|accessdate=7 мај 2020}}</ref> Откако клубот не бил во конкуренција речиси за ниту еден трофеј, Зидан успеал да го доведе само до третото место во лигата, остварувајќи 5 победи, 2 нерешени и 4 порази во последните 11 натпревари од сезоната.
На почетокот на следната сезона, го освоил [[Суперкуп на Шпанија 2019|Суперкупот на Шпанија]] на пенали против Атлетико; на тој начин тој успеал да ги добие сите 9 финалиња што ги играл како тренер на Реал.
==Играчка статистика==
===Клупска статистика===
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
| [[ФК Кан сезона 1988-1989|1988-1989]] || rowspan="4"|{{flagsport|FRA}} [[ФК Кан|Кан]] || [[Дивизион 1 1988-1989|Д1]] || 2 || 0 || [[Фудбалски куп на Франција 1988-1989|КФ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0
|-
| [[ФК Кан сезона 1989-1990|1989-1990]] || [[Дивизион 1 1989-1990|Д1]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Франција 1989-1990|КФ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 0 || 0
|-
| [[ФК Кан сезона 1990-1991|1990-1991]] || [[Дивизион 1 1990-1991|Д1]] || 28 || 1 || [[Фудбалски куп на Франција 1990-1991|КФ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 31 || 1
|-
| [[ФК Кан сезона 1991-1992|1991-1992]] || [[Дивизион 1 1991-1992|Д1]] || 31 || 5 || [[Фудбалски куп на Франција 1991-1992|КФ]] || 3 || 0 || [[Куп на УЕФА 1991-1992|КУ]] || 4 || 0 || - || - || - || 38 || 5
|-
! colspan="3"|Вкупно Кан || 61 || 6 |||| 6 || 0 |||| 4 || 0 |||| - || - || 71 || 6
|-
| [[ФК Бордо сезона 1992-1993|1992-1993]] || rowspan="4" | {{flagsport|FRA}} {{Fb team (N) Bordeaux}} || [[Дивизион 1 1992-1993|Д1]] || 35 || 10 || [[Фудбалски куп на Франција 1992-1993|КФ]] || 4 || 1 || - || - || - || - || - || - || 39 || 11
|-
| [[ФК Бордо сезона 1993-1994|1993-1994]] || [[Дивизион 1 1993-1994|Д1]] || 34 || 6 || [[Фудбалски куп на Франција 1993-1994|КФ]] || 3 || 0 || [[Куп на УЕФА 1993-1994|КУ]] || 6 || 2 || - || - || - || 43 || 8
|-
| [[ФК Бордо сезона 1994-1995|1994-1995]] || [[Дивизион 1 1994-1995|Д1]] || 37 || 6 || [[Фудбалски куп на Франција 1994-1995|КФ]] || 5 || 1 || [[Куп на УЕФА 1994-1995|КУ]] || 4 || 1 || - || - || - || 47 || 8
|-
| [[ФК Бордо сезона 1995-1996|1995-1996]] || [[Дивизион 1 1995-1996|Д1]] || 33 || 6 || [[Фудбалски куп на Франција 1995-1996|КФ]] || 3 || 0 || [[УЕФА Интертото куп 1995|ИК]]+[[Куп на УЕФА 1995-1996|КУ]] || 7+8 || 5+1 || - || - || - || 50 || 12
|-
! colspan="3"|Вкупно Бордо || 139 || 28 |||| 15 || 2 |||| 25 || 9 |||| - || - || 179 || 39
|-
| [[ФК Јувентус сезона 1996-1997|1996-1997]] || rowspan="5" | {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 1996-1997|А]] || 29 || 5 || [[Фудбалски куп на Италија 1996-1997|КИ]] || 2 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 1996/97|ЛШ]] || 10 || 2 || [[Суперкуп на УЕФА 1996|СУ]]+[[Интерконтинентален куп 1996|ИнтК]] || 2+1 || 0 || 44 || 7
|-
| [[ФК Јувентус сезона 1997-1998|1997-1998]] || [[Серија А 1997-1998|А]] || 32 || 7 || [[Фудбалски куп на Италија 1997-1998|КИ]] || 4 || 1 || [[УЕФА Лига на шампиони 1997/98|ЛШ]] || 11 || 3 || [[Суперкуп на Италија 1997|СИ]] || 1 || 0 || 48 || 11
|-
| [[ФК Јувентус сезона 1998-1999|1998-1999]] || [[Серија А 1998-1999|А]] || 25 || 2 || [[Фудбалски куп на Италија 1998-1999|КИ]] || 4 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 1998/99|ЛШ]] || 10 || 0 || [[Суперкуп на Италија 1998|СИ]] || 1 || 0 || 40 || 2
|-
| [[ФК Јувентус сезона 1999-2000|1999-2000]] || [[Серија А 1999-2000|А]] || 32 || 4 || [[Фудбалски куп на Италија 1999-2000|КИ]] || 3 || 1 || [[УЕФА Интертото куп 1999|ИК]]+[[Куп на УЕФА 1999-2000|КУ]] || 2+4 || 0 || - || - || - || 41 || 5
|-
| [[ФК Јувентус сезона 2000-2001|2000-2001]] || [[Серија А 2000-2001|А]] || 33 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2000-2001|КИ]] || 2 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2000/01|ЛШ]] || 4 || 0 || - || - || - || 39 || 6
|-
! colspan="3" | Вкупно Јувентус || 151 || 24 |||| 15 || 2 |||| 41 || 5 |||| 5 || 0 || 212 || 31
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2001-2002|2001-2002]] || rowspan="5" | {{flagsport|ESP}} {{Fb team (N) Real Madrid}} || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2001-2002|ПД]] || 31 || 7 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2001-2002|КШ]] || 9 || 2 || [[УЕФА Лига на шампиони 2001/02|ЛШ]] || 9 || 3 || [[Суперкуп на Шпанија 2001|СШ]] || 2 || 0 || 51 || 12
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2002-2003|2002-2003]] || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2002-2003|ПД]] || 33 || 9 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2002-2003|КШ]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2002/03|ЛШ]] || 14 || 3 || [[Суперкуп на УЕФА 2002|СУ]]+[[Интерконтинентален куп 2002|ИнтК]] || 1+1 || 0 || 50 || 12
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2003-2004|2003-2004]] || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2003-2004|ПД]] || 33 || 6 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2003-2004|КШ]] || 7 || 1 || [[УЕФА Лига на шампиони 2003/04|ЛШ]] || 10 || 3 || [[Суперкуп на Шпанија 2003|СШ]] || 2 || 0 || 52 || 10
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2004-2005|2004-2005]] || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2004-2005|ПД]] || 29 || 6 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2004-2005|КШ]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2004/05|ЛШ]] || 10 || 0 || - || - || - || 40 || 6
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2005-2006|2005-2006]] || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2005-2006|ПД]] || 29 || 9 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2005-2006|КШ]] || 5 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2005/06|ЛШ]] || 4 || 0 || - || - || - || 38 || 9
|-
! colspan="3"|Вкупно Реал Мадрид || 155 || 37 |||| 23 || 3 |||| 47 || 9 |||| 6 || 0 || 231 || 49
|-
! colspan="3"|Вкупно во кариерата || 504 || 95 |||| 61 || 7 |||| 117 || 23 |||| 11 || 0 || 693 || 125
|}
===Репрезентативна статистика===
Извор:<ref name="zidanersssf">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/zidane-intl.html |title=Zinedine Zidane – Century of International Appearances |last=Pla Diaz |first=Emilio |date=23 July 2006 |publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation |accessdate=2 January 2012}}</ref>
{| class="wikitable" style="text-align:center"
! colspan=3 | [[Фудбалска репрезентација на Франција]]
|-
!Год.!!Наст!!Гол
|-
|1994||2||2
|-
|1995||6||2
|-
|1996||12||1
|-
|1997||8||1
|-
|1998||15||5
|-
|1999||6||1
|-
|2000||13{{ref label|noteWORLDSTARS|A|A}}||4
|-
|2001||8||2
|-
|2002||9||1
|-
|2003||7||3
|-
|2004||7||4
|-
|2005||5||2
|-
|2006||10||3
|-
! colspan=1|Вкупно||108||31
|}
{{refbegin}}
{{note label|noteWORLDSTARS|A|A}} Вклучувајќи го и настапот против World Stars на 16 август 2000, кој [[ФИФА]] и [[Фудбалска федерација на Франција|Фудбалската федерација на Франција]] го сметаат како официјален пријателски натпревар.<ref name="zidanersssf"/>
{{refend}}
===Хет-трикови===
Во својата кариера Зидан постигнал само еден [[хет-трик]]. Тој бил на 15 јануари 2006, во дресот на {{Fb team (N) Real Madrid}} во победата со 4-2 на домашен терен над {{Fb team (N) Sevilla}} во [[Примера Дивисион (Шпанија) 2005-2006|Примера Дивисион 2005-2006]].
<center>
{|class="wikitable collapsible collapsed" style="width:95%"
|-bgcolor=FFFFFF style="color:black;"
!colspan="5" style="with: 100%;" align=center style="color:black; background:#DDDDDD"| Хет-трикови
|-
|<center><br>
{|align=center cellpadding="2" cellspacing="0" style="background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%;" width=100%
|-bgcolor=FFFFFF style="color:black;"
|-bgcolor=Lavender style="color:black;"
!width="10" |
!width="76" |Дата
!width="251"|Место
!width="200"|Екипа
!width="257"|Противник
!width="85" |Голови
!width="59" |Резултат
!width="251"|Натпреварување
!width="59" |Извештај
|-style="text-align: center;" bgcolor=#F5F5F5
|'''1''' || 15/01/2006 || align=left|{{flagsport|ESP}} [[Стадион „Сантјаго Бернабеу“|Сантјаго Бернабеу]], [[Мадрид]] || align=left|{{Fb team Real Madrid}} || align=left|{{Fb team Sevilla}} || [[Податотека:Soccer ball.svg|12px|Гол]] [[Податотека:Soccer ball.svg|12px|Гол]] [[Податотека:Soccer ball.svg|12px|Гол]] || '''4''' - 2 || align=left|{{flagsport|ESP}} [[Примера Дивисион (Шпанија) 2005-2006|Примера Дивисион 2005-2006]] || [https://www.transfermarkt.com/real-madrid_sevilla-fc/index/spielbericht/37287 Извештај]
|}
</center><br>
|}
</center>
== Тренерска статистика ==
''Статистиката е ажурирана на 7 мај 2020. Во '''болд''' се натпреварувањата кои Зидан ги освоил.''
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
!rowspan="2"|Сезона
!rowspan="2"|Екипа
!colspan="5"|Првенство
!colspan="5"|Национален куп
!colspan="5"|Континентални купови
!colspan="5"|Останати купови
!colspan="4"|Вкупно
!Победи %
!rowspan="2"|Пласман
|-
! Натп || ОН || П || Н || И || Натп || ОН || П || Н || И || Натп || ОН || П || Н || И || Натп || ОН || П || Н || И || ОН || П || Н || И || %
|-
| [[Реал Мадрид Кастиља 2014-2015|2014-2015]] || rowspan="2"|{{flagsport|ESP}} [[Реал Мадрид Кастиља]] || [[Сегунда Дивисион Б (Шпанија) 2014-2015|СДБ]] || 38 || 16 || 10|| 12 || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - {{WDL|38|16|10|12}} || 6. место
|-
|| [[Реал Мадрид Кастиља 2015-2016|2015-јан. 2016]] || [[Сегунда Дивисион Б (Шпанија) 2015-2016|СДБ]] || 19 || 10 || 7 || 2 || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - || - {{WDL|19|10|7|2}} || ''Пром. во првиот тим''
|-
!colspan="3"|Вкупно Реал Мадрид Кастиља || 57 || 26 || 17 || 14 || || - || - || - || - || || - || - || - || - || || - || - || - || - {{WDLtot|57|26|17|14}} ||
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2015-2016|јан.-јун. 2016]] || rowspan="5"|{{flagsport|ESP}} {{Fb team (N) Real Madrid}} || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2015-2016|ПД]] || 20 || 17 || 2 || 1 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2015-2016|КШ]] || - || - || - || - || '''[[УЕФА Лига на шампиони 2015/16|ЛШ]]''' || 7 || 4 || 2 || 1 || - || - || - || - || - {{WDL|27|21|4|2}} || ''наз. 3.'', крај 2. место
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2016-2017|2016-2017]] || '''[[Примера Дивисион (Шпанија) 2016-2017|ПД]]''' || 38 || 29 || 6 || 3 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2016-2017|КШ]] || 6 || 3 || 2 || 1 || '''[[УЕФА Лига на шампиони 2016/17|ЛШ]]''' || 13 || 9 || 3 || 1 || '''[[Суперкуп на УЕФА 2016|СУ]]'''+'''[[Светско клупско првенство во фудбал 2016|Скп]]'''|| 1+2 || 1+2 || 0+0 || 0+0 {{WDL|60|44|11|5}} || '''1. место'''
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2017-2018|2017-2018]] || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2017-2018|ПД]] || 38 || 22 || 10 || 6 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2017-2018|КШ]] || 6 || 3 || 2 || 1 || '''[[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|ЛШ]]''' || 13 || 9 || 2 || 2 || '''[[Суперкуп на Шпанија 2017|СШ]]'''+'''[[Суперкуп на УЕФА 2017|СУ]]'''+'''[[Светско клупско првенство во фудбал 2017|Скп]]''' || 2+1+2 || 2+1+2 || 0+0+0 || 0+0+0 {{WDL|62|39|14|9}} || 3. место
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2018-2019|мар.-јун. 2019]] || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2018-2019|ПД]] || 11 || 5 || 2 || 4 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2018-2019|КШ]] || - || - || - || - || [[УЕФА Лига на шампиони 2018/19|ЛШ]] || - || - || - || - || [[Суперкуп на УЕФА 2018|СУ]]+[[Светско клупско првенство во фудбал 2018|Скп]] || - || - || - || - {{WDL|11|5|2|4}} || ''наз. 3.'', крај 3. место
|-
| [[ФК Реал Мадрид сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2019-2020|ПД]] || 27 || 16 || 8 || 3 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2019-2020|КШ]] || - || - || - || - || [[УЕФА Лига на шампиони 2019/20|ЛШ]] || 6 || 3 || 2 || 1 || '''[[Суперкуп на Шпанија 2019|СШ]]''' || 2 || 1 || 1 || 0{{WDL|32|19|11|2}} || ''во тек ''
|-
!colspan="3"|Вкупно Реал Мадрид || 131 || 88 || 28 || 15 || || 12 || 6 || 4 || 2 || || 39 || 25 || 9 || 5 || || 10 || 9 || 1 || 0 {{WDLtot|192|128|42|22}} ||
|-
!colspan="3"|Вкупно во кариерата || 189 || 112 || 44 || 29 || || 12 || 6 || 4 || 2 || || 39 || 25 || 9 || 5 || || 10 || 9 || 1 || 0 {{WDLtot|249|151|59|38}} ||
|}
==Титули и награди==
{{Col-begin}}
{{col-2}}
===Играч===
====Клупски====
;Бордо
*'''{{Трофеј-Интертото куп}} [[УЕФА Интертото Куп]]''' : 1
: 1995
;Јувентус
*'''{{Трофеј-Скудето}} [[Серија А]]''' : 2
: 1996-1997, 1997-1998
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Италија}} [[Суперкуп на Италија]]''' : 1
: 1997
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на УЕФА]]''' : 1
: 1996
*'''{{Трофеј-Интерконтинентален куп}} [[Интерконтинентален куп]]''' : 1
: 1996
*'''{{Трофеј-Интертото куп}} [[УЕФА Интертото Куп]]''' : 1
: 1999
;Реал Мадрид
*'''{{Трофеј-Шпанија (Примера Дивисион)}} [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]''' : 1
: 2002-2003
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Шпанија}} [[Суперкуп на Шпанија]]''' : 2
: 2001, 2003
*'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]''' : 1
: 2001-2002
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на Европа|Суперкуп на УЕФА]]''' : 1
: 2002
*'''{{Трофеј-Интерконтинентален куп}} [[Интерконтинентален куп]]''' : 1
: 2002
====Репрезентативни====
;Франција
*'''{{Трофеј-Светско првенство во фудбал}} [[Светско првенство во фудбал|Светско првенство]]''' : 1
: [[Светско првенство во фудбал 1998|1998]]; [[Податотека:Silver medal with cup.svg|20px|Сребрен медал]] Второ место: [[Светско првенство во фудбал 2006|2006]]
*'''{{Трофеј-Европско првенство во фудбал}} [[Европско првенство во фудбал|Европско првенство]]''' : 1
: [[Европско првенство во фудбал 2000|2000]]
====Поединечни====
*[[Фудбалер на годината во Франција според НСПФ]] : 2
:Млад фудбалер на годината во Дивисион 1 : 1994
:Најдобар фудбалер на годината во Дивисион 1 : 1996
*[[European Sports Media#ЕСМ Тим на годината|ЕСМ Тим на годината]]: 4
: 1997-1998, 2001-2002, 2002-2003, 2003-2004
* [[Гран Гала дел калчо|Оскар дел калчо]] : 3
: [[Странски фудбалер на годината во Серија А|Најдобар странски играч]]: 1997, 2001
: [[Фудбалер на годината во Серија А|Најдобар играч]]: 2001
* [[Француски фудбалер на годината]] : 2
: 1998, 2002
* Играч на годината ''[[World Soccer]]'' : 1
: 1998
* Идеален тим на [[Светско првенство во фудбал|Светско првенство]]: 2
: [[Светско првенство во фудбал 1998#ФИФА Идеален тим на првенството|1998]], [[Светско првенство во фудбал 2006#ФИФА Идеален тим на првенството|2006]]
* [[Играч на годината според ФИФА|ФИФА Играч на годината]] : 3
: 1998, 2000, 2003
* {{Трофеј-Златна топка}} [[Златна топка]] : 1
: 1998
* [[Onze d'Or]] : 3
: 1998, 2000, 2001
* [[УЕФА Клупски фудбалски награди#Најдобар играч од среден ред|Најдобар играч од среден ред според УЕФА]] :
: 1998
* Најдобар играч на [[Европско првенство во фудбал|Европско првенство]]: 1
: [[Европско првенство во фудбал 2000|2000]]
* Идеален тим на [[Европско првенство во фудбал|Европско првенство]]: 2
: [[Европско првенство во фудбал 2000|2000]], [[Европско првенство во фудбал 2004|2004]]
* Избран во [[Тим на годината на УЕФА|Тимот на годината на УЕФА]] : 3
: [[Тим на годината на УЕФА#Тим на годината 2001|2001]], [[Тим на годината на УЕФА#Тим на годината 2002|2002]], [[Тим на годината на УЕФА#Тим на годината 2003|2003]]
* [[Клупски фудбалер на годината според УЕФА]] :
: 2002
* Вклучен во [[ФИФА 100]] листата (2004)
* Јубилејна анкета на УЕФА 2004 (Најдобар фудбалер во последните 50 години) : 1. место
* [[Златна топка на Светското првенство во фудбал|Златна топка на Светско првенство]] : 1
: [[Светско првенство во фудбал 2006|Германија 2006]]
* Тим на деценијата според ''[[The Sun|Sun]]'' : 1
: 2009
{{col-2}}
===Тренер===
====Клупски====
;Реал Мадрид
*'''{{Трофеј-Шпанија (Примера Дивисион)}} [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]''' : 1
: 2016-2017
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Шпанија}} [[Суперкуп на Шпанија]]''' : 2
: 2017, 2019
*'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]''' : 3
: 2015-2016, 2016-2017, 2017-2018
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на Европа|Суперкуп на УЕФА]]''' : 1
: 2016, 2017
*'''{{Трофеј-Светско клупско првенство}} [[Светско клупско првенство во фудбал|Светско клупско првенство]]''' : 2
: 2016, 2017
====Поединечни====
* Тренер откровение на годината во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]: 1
: [[Примера Дивисион (Шпанија) 2015-2016|2016]]
* Тренер откровение на годината во [[УЕФА Лига на шампиони|УЕФА Лигата на шампионите]]: 1
: [[УЕФА Лига на шампиони 2015/16|2016]]
* Француски тренер на годината: 2
: 2016, 2017
* Најдобар тренер во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]: 1
: [[Примера Дивисион (Шпанија) 2016-2017|2017]]
* Најдобар тренер во [[УЕФА Лига на шампиони|УЕФА Лигата на шампионите]]: 1
: [[УЕФА Лига на шампиони 2016/17|2017]]
* [[ФИФА Најдобар фудбалски тренер]]: 1
: 2017
* [[Тренер на годината според IFFHS]]: 2
: 2017, 2018
* [[World Soccer#Тренер на годината|Тренер на годината според ''World Soccer'']]: 1
: 2017
* Тренер на годината според [[Globe Soccer Awards]]: 1
: 2017
[[File:Ramos y Zidane con la Undécima Copa de Europa.jpg|thumb|right|Зидан (десно) и капитенот на {{Fb team (N) Real Madrid}}, [[Серхио Рамос]], со пехарот во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во 2016.]]
[[File:Zinedine Zidane (41758545214).jpg|thumb|right|Зидан со пехарот на [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во 2018.]]
{{col-end}}
==Почести==
[[Податотека:Legion Honneur Chevalier ribbon.svg|60px]] [[Национален орден на Легијата на честа|Кавалер на Легијата на честа]] (Франција)
<br> — 1998
[[Податотека:National Order of Merit - Athir v.1 (Algeria) - ribbon bar.gif|60px]] [[Национален орден за заслуги на Алжир|Национален орден за заслуги]] (Алжир)
<br> — 2006
[[Податотека:Legion Honneur Officier ribbon.svg|60px]] [[Национален орден на Легијата на честа|Офицер на Легијата на честа]] (Франција)
<br> — 1 јануари 2009
== Наводи ==
{{наводи}}
== Библиографија ==
<!-- ВНИМАНИИЕ! ОВОЈ ПАСУС ОД СТАТИЈАТА НАДОПОЛНУВА НЕКОЈ НАВОДИ, ОДНОСНО СО КЛИКАЊЕ НА ИМЕТО НА АВТОРОТ ВО НАВОДОТ ВОДИ ОВДЕ И ПОКАЖУВА ОД КОЈА КНИГА Е НАВЕДЕНО. ВЕ МОЛАМ НЕ ГО БРИШЕТЕ ОВОЈ ПАСУС!-->
* {{Cite book (bibliography) | author = Besma Lahouri | title = Zidane, une vie secrète | language = француски | publisher = Éditions Succès du livre |година = 2008| isbn = 978-2-08-120427-0 | cid = Lahouri}}
* {{Cite book (bibliography) | author = Dan Franck | title =Zidane : Le roman d'une victoire | language = француски | publisher = Éditions Robert Laffont |година = 1999 | isbn = 978-2-7441-3224-7 | cid = Franck}}
* {{Cite book (bibliography) | author = Luca Caioli | title = Zidane : 110 minutes pour partir | language = француски | publisher = Éditions Prolongations | година = 2007 | isbn = 978-2-916400-16-7 | cid = Caioli}}
* {{Cite book (bibliography) | author=Roberto Beccantini |title= [http://www.treccani.it/enciclopedia/zinedine-zidane_(Enciclopedia-dello-Sport) ZIDANE, Zinedine] (Enciclopedia-dello-Sport)| | language = италијански |година=2002 |cid=Beccantini}}
* {{Cite book (bibliography) | coauthors=Jean Philippe и Patrick Fort |title=Les deux vies de Zidane|година=2017|publisher=Archipoche|language=fr|cid=Philippe, Fort| isbn = 978-2-35287-977-0}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Франција
|image3=Flag of France.svg
}}
{{рв|Zinedine Zidane}}
*{{FIFA player}}
*[https://int.soccerway.com/coaches/zinedine-zidane/549/ Зинедин Зидан на soccerway]
*[https://www.transfermarkt.com/zinedine-zidane/profil/spieler/3111 Зинедин Зидан на transfermarkt]
*[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/11066/zinedine-zidane Зинедин Зидан на espn]
*[https://www.whoscored.com/Players/678/Show/Zinedine-Zidane Зинедин Зидан на whoscored]
{{добра}}
{{Navboxes
|title=[[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] Титули во Лигата на шампионите [[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]]
|bg= #FFFFFF
|fg= #002C5F
|list1=
{{ФК Реал Мадрид-Шампион на Европа 2002}}
}}
{{Navboxes
|title=Состави на Франција
|bg= #0055A4
|fg= #FFFFFF
|bordercolor= #EF4135
|list1=
{{Состав на Франција на ЕП фудбал 1996}}
{{Состав на Франција на СП фудбал 1998}}
{{Состав на Франција на ЕП фудбал 2000}}
{{Состав на Франција на СП фудбал 2002}}
{{Состав на Франција на ЕП фудбал 2004}}
{{Состав на Франција на СП фудбал 2006}}
}}
{{Navboxes
|bg = gold
|fg = black
|bordercolor = solid 1px #000;
|title = Награди
|list1 =
{{Златна топка (France Football)}}
{{ФИФА 100}}
{{Фудбалер на годината во Серија А}}
{{ФИФА тренер на годината}}
}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Зидан, Зинедин}}
[[Категорија:Француски фудбалери]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Бордо]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Мадрид]]
[[Категорија:ФИФА 100]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
[[Категорија:Офицери на Легијата на честа]]
[[Категорија:Витези на Легијата на честа]]
594ph14eb9w2vq1n76b0g38rl2ic0ei
Барут
0
24402
5608604
5359535
2026-08-12T15:57:23Z
P.Nedelkovski
47736
поправка на правопис - запалива наместо запална
5608604
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:2023 Czarny proch Vesuvit LC (3).jpg|десно|мини|250п|Барут.]]
[[Податотека:Black Powder-1.JPG|десно|мини|250п|Барут во стаклен сад, [[Русија]].]]
[[Податотека:N110_ruuti.jpg|мини|250п|Бездимен барут]]
'''Барут''' — лесно запалива [[смеса]] од [[калиумов нитрат]] (KNO<sub>3</sub>), дрвен [[јаглен]] и [[сулфур]]. Според тежина овие 3 составни делови постојат во однос 15:3:2. Со палењето на барут, во самата [[хемиска реакција]], тој ослободува гасови кој дејствуваат како гориво при [[експлозија]]та.
:<math>\mathrm{10 \, KNO_3 + 16 \, C + 4 \, S \rightarrow 15 \, CO + K_2CO_3 + 4 \, K_2SO_3 + 5 \, N_2} </math>
Барутот обично се користи за полнење на [[куршум]]и и за разбивање на тврди работи. Но, за разбивањето на поголеми карпи му се дава предност на [[динамит]]от.
==Ефект==
Барутот е слаб [[експлозив]]: не детонира, туку напротив разгорува (брзо гори). Ова е предност кај погонскиот уред, каде што не се посакува шок што би го скршил пиштолот и потенцијално ќе му наштети на вршителот; сепак, тоа е недостаток кога се посакува експлозија. Во тој случај, погонот (и што е најважно, гасовите произведени од неговото согорување) мора да биде ограничен. Бидејќи содржи свој оксидатор и дополнително гори побрзо под притисок, неговото согорување е способно да пука контејнери како што се школка, граната или импровизирани обвивки од „цевка бомба“ или „шпорет под притисок“ за да се формираат шрапнели.
Во вадењето камен, главно се претпочитаат високи експлозиви за кршење карпи. Меѓутоа, поради неговиот ниска бризантност, барутот предизвикува помалку фрактури и резултира со повеќе употреблив камен во споредба со другите експлозиви, што го прави корисен за минирање на [[шкрилец]], кој е кревок,<ref name="Pid">PIDDOCK, S. (2007). Slate, slate, everywhere slate: The cultural landscapes of the Willunga slate quarries, South Australia. Australasian Historical Archaeology, 25, 5–18. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/29544573</ref> или монументален камен како [[гранит]] и [[мермер]]. Барутот е добро прилагоден за празни куршуми, сигнални одблесоци, рафални полнења и лансирање на линијата за спасување. Користен е и во [[огномет]] за кревање на огнометните чаури, во ракети како гориво и во одредени посебни ефекти.
[[Податотека:76. Палење барут со ласер.ogg|280п|лево|мини|Палење барут со [[ласер]].]]
Со согорувањето се претвора помалку од половина од масата на барут во гас; поголемиот дел од нив се претвора во честички. Дел од него се исфрла, трошејќи ја погонската моќ, го загрозува воздухот и, генерално, предизвикува непријатност (давање војничка позиција, генерирање магла што го попречува видот итн.). Некои од нив завршуваат како дебел слој саѓи во внатрешноста на цевката, каде што исто така е непријатност за последователните истрели и причина за заглавување на автоматско оружје. Покрај тоа, овој остаток е хигроскопски, а со додавање на влага впиена од [[воздух]]от образува [[Корозија|корозивна]] супстанција. Саѓите содржи [[калиум оксид]] или [[натриум оксид]] кој се претвора во [[калиум хидроксид]], или [[натриум хидроксид]], кој ги ’рѓосува цевките од ковано [[железо]] или [[челик]]. Затоа, барутните краци бараат темелно и редовно чистење за да се отстранат остатоците.
== Историја ==
[[Податотека:Chinese rocket.png|десно|мини|250п|Цртеж на древен кинески војник со ракета.]]
[[Податотека:Yuan chinese gun.jpg|десно|мини|250п|Бронзен рачен топ од [[Династија Јуан|династијата Јуан]], 13 или 14 век, Кина.]]
Барутот е првиот експлозив што бил развиен. Популарно сметан за еден од [[Четири големи пронајдоци на древна Кина|Четирите големи пронајдоци на Кина]], бил откриен во текот на доцната Танг династија (9 век), но најраните записи датираат од Сонг династијата (11 век).<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/247054823|title=The Asian military revolution : from gunpowder to the bomb|last=Lorge, Peter Allan, 1967-|date=2008|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-511-41508-1|location=Cambridge, UK|oclc=247054823}}</ref>
==Барутот како тема во популарната култура==
* „Барут“ ([[англиски]]: ''Gunpowder'') - песна на [[Горан Бреговиќ]] од 1993 година.<ref>[https://www.discogs.com/Goran-Bregovi%C4%87-Arizona-Dream-Original-Motion-Picture-Soundtrack/master/121947 DISCOGS, Goran Bregović – Arizona Dream (Original Motion Picture Soundtrack) (пристапено на 19.8.2020)]</ref>
* „Оган и барут“ ([[српски]]: ''Vatra i barut'') - песна на српскиот [[Поп-музика|поп]]-пејач [[Здравко Чолиќ]].<ref>Zdravko Čolić, Vatra i barut, City records.</ref>
==Поврзано==
* [[Барутчиски занает]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{никулец}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Кинески пронајдоци]]
[[Категорија:Експлозиви]]
[[Категорија:Оружје]]
[[Категорија:Турцизми]]
[[Категорија:Ракетни горива]]
[[Категорија:Цврсти горива]]
hxwsb3v6mnbwp03j7izgkk4skrqwmnx
Ерл Греј
0
26892
5608725
5510536
2026-08-13T04:21:23Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608725
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox_Tea |
Tea_name = Ерл Греј<br />''Earl Gray tea'' |
Tea_type = [[Црн чај|Црн]], [[Зелен чај|Зелен]], [[Бел чај|Бел]] |
Tea_color = Black |
Tea_image = [[Податотека:earl grey refus.jpg|230px]]|
Tea_origin = веројатно [[Индија]] |
Tea_names = нема |
Tea_quick = остар и ароматичен со релативно темна боја.
}}
'''Ерл Греј''' ({{langx|en|Earl Grey tea}}) — мешан [[чај]] со карактеристичен вкус и арома добиени од додаденото масло од кората на [[бергамот]], ароматичен [[агрум]].
Порано поимот „Ерл Греј“ важел само за [[црн чај]], но денес важи и за [[зелен чај|зелени]] и [[бел чај|бели чаеви]] кои содржат бергамотово масло.
== Историја ==
[[Податотека:Twiningsaerlgrey.jpg|thumb|left|230px|Пакување на чај Ерл Греј од „[[Твајнингс]]“]]
Мешавината Ерл Греј е наречена по [[Чарлс Греј, Втор Ерл Греј|Вториот Ерл Греј]], [[Обединето Кралство|британски]] [[Премиер на Обединетото Кралство|премиер]] во 1830-тите,<ref name=":0">{{Cite web|date=28 October 2013|title=A Brief History of Earl Grey|url=https://worldteanews.com/market-trends-data-and-insights/brief-history-earl-grey|access-date=20 October 2020|website=World Tea News|language=en-US}}</ref> кој добил на подарок, веројатно како дипломатска [[компензација (исплата)|компензација]], чај збогаен со бергамотово масло. Според преданието ова бил подарок на некој благодарен [[кина|кинески]] [[мандарин]] (функционер) чиј син бил спасен од давење од луѓето на ерлот, иако оваа мешавина била за првпат добиена од ферментиран црн [[индија|индиски]] и „Цејлонски“ ([[Шри Ланка|шриланечки]]) чаеви. Бидејќи во [[Кина]] зелениот чај е многу попопуларен од црниот, изгледа малку веројатно дека тие би имале ваква мешавина за да ја даруваат на посетители. Покрај ерлот Греј никогаш нема стапнато во Кина. Друга верзија на приказната е дека слугите на ерлот спасиле син на индиски [[раџа]] од тигар.
Чајот станал толку популарен кај премиерот и неговите посетители, што фирмата [[Твајнингс]] добила мостра и од нив било побарано да направат чај најсличен на него. Оттогаш овој чај се појавил на пазарот. Чајот Ерл Греј содржи кинески чај, индиски [[Дарџилинг (чај)|Дарџилинг]], [[Цејлонски чај|цејлонски]] чај, и малку [[Лапсанг сучонг]], силен, „чаден“ црн чај. Чајот обично се пие црн (без млеко), но прифатливо е да му се додаде малку.
[[Џексонс од Пикадили]] тврдат дека тие се создателите на марката Ерл Греј. Според нив премиерот Греј му ја дал рецептата на Џорџ Чарлтон од таа фирма, во 1830; според Џексонс оваа рецепта оттогаш, па до денес е во постоајно производство и никогаш ја немаат дадено никому. Нивниот Ерл Греј се заснова на кинески чај уште од почетокот. Ова соперништво помеѓу двата производитела продолжува, иако сега се во иста сопственост.
{{среди}}
== Слични чаеви ==
[[Податотека:TwiningsLadyGrey low.jpg|thumb|230px|right|Рефус чај [[Леди Греј]] ]]
Твајнингс исто така имаат чај наречен „[[Леди Греј]]“, направен од [[горчлив портокал]], [[лимон]] и бергамот. Некогаш се верувало дека додадените овошки дејствуват против неубавото однесување и импулсивност кај жените, кои нашироко се сметале за ефекти на чајот.
==Наводи==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.tendingtowardtea.com Критика на 100-те моментални марки на Ерл Греј] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140113193650/http://www.tendingtowardtea.com/ |date=2014-01-13 }} {{en}}
[[Категорија:Чај]]
mntnpjhn44wfv0de0re7pm1712du51l
Желазова Вола
0
28985
5608745
5421814
2026-08-13T06:18:52Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608745
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
| name = Желазова Вола
| native_name = Żelazowa Wola
| native_name_lang = pl
| settlement_type = село
| total_type =
| image_skyline=Poland_Zelazowa_Wola.jpg
| image_caption=Родната куќа на Шопен
| image flag =
| image_shield =
| image_map =
| coordinates_region = PL
| subdivision_type = [[Земји во светот|Земја]]
| subdivision_name = {{POL}}
| subdivision_type1 = [[Војводства во Полска|Војводство]]
| subdivision_name1 = [[Мазовско Војводство|Мазовско]]
| subdivision_type2 = [[Окрузи во Полска|Округ]]
| subdivision_name2 = [[Сохачевски округ|Сохачевски]]
| subdivision_type3 = [[Општини во Полска|Општина]]
| subdivision_name3 = [[Сохачев (општина)|Сохачев]]
| latd = 52
| latm = 15
| lats =
| latNS = N
| longd = 20
| longm = 19
| longs =
| longEW = E
| pushpin_map = Полска
| elevation_m =
| population_total = 65
| image =
| website = }}
[[Податотека:Chopin zelazowa wola.JPG|мини|десно|270п|Споменикот на Шопен во Желазова Вола, дело на вајарот [[Јозеф Гославски]]]]
'''Желазова Вола''' ({{langx|pl|Żelazowa Wola}}) — село во општината [[Сохачев (општина)|Сохачев]] на [[Сохачевски округ|Сохачевскиот округ]] во [[Мазовско Војводство|Мазовското Војводство]], околу 60 км од [[Варшава]], [[Полска]]. Селото е родно место на двајца славни класични музичари: пијанистот и композитор [[Фредерик Шопен]], и виолинистот [[Хенрик Шеринг]]. Местото е познато е по својот живописнен [[Мазовија|мазовски]] предел, многуте кривулести потоци, опкружени од [[врба|врби]] и ритчиња.
Рускиот композитор [[Сергеј Љапунов]] ја искомпонирал [[симфониска поема|симфониската поема]] „Желазова Вола“, Оп. 37 „во спомен на Шопен“<ref>[http://www.clofo.com/Newsletters/C081028.htm Билтен на Крокс] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120215173422/http://www.clofo.com/Newsletters/C081028.htm |date=2012-02-15 }} {{en}}</ref>.
Во зачуваното крило на некогашната куќа на Шопенови денес има музеј, опкружен со парк. На лето тука се изведуваат концерти на [[Список на композиции од Фредерик Шопен|Шопеновата музика]] од музичари од целиот свет. Во блискиот парк се наоѓа споменикот на Фредерик Шопен, дело на вајарот [[Јозеф Гославски]]<ref>{{Наведена книга
|last=Rudzka
|first=Anna
|author2= Hanna Wróblewska-Straus
|title=Józef Gosławski. Rzeźby, monety, medale
|year=2009
|publisher=Alegoria
|location=Варшава
|isbn=978-83-62248-00-1
|pages=32-33
|chapter=O pomniku romantycznym słów kilka
}}</ref>.
== Историја ==
Првпат селото се споменува во [[1579]] г. во гроцките документи, каде како сопственик на Желазова Вола се споменуваат Никола и Петар Желазо. Кон крајот на [[XVIII век]] сопственици биле Лушчевци, а потоа Папроцки. Од тие последните во 1802 година селото го купува аристократската фамилија Скарбек (Каспер и Лудвик) и живее во палатата во селото; денешниот дел од таа палата е само источното крило. Гувернант на нивните деца бил Никола Шопен. На 1 март (или 22 февруари) се раѓа [[Фредерик Шопен|Фредерик]], второ дете на Шопенови. Во 1812 палатата на Скарбек изгорела и од неа останале само двете споредни крила.
Во 1834 Скарбек ја продаваа Желазова Вола на Шубертови, а тие пак на Пешлови. Следен сопственик во годините 1859-1879 бил Адам Товањски. Од 1879 палатата останува во рацете на Александар Павловски кој на местото на раѓањето на Шопен прави магацин. Во 1894 година по иницијатива на рускиот композитор [[Милиј Балакириев]] направен е во паркот споменик на Фредерик Шопен, проектиран од [[Бронислав Жоховски]]. За време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]] изгорело десното крило од палатата. Во 1928 година варшавското Здружение на пријатели на куќата на Шопен и Шопеновскиот комитет од Сохачев го купуваат преостанатото крило од палатата и 3 хектари земја околу објектот за 40.000 [[злоти]] од Рох Шимањски кој бил сопственик на земјата од [[1918]] година. За време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] во палатата биле стационирани германски војници, а кон крајот на војната таму била организирана болница.
== Поврзано ==
* [[Фредерик Шопен]]
* [[Хенрик Шеринг]]
* [[Мазовија]]
* [[Мазовско Војводство]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://en.chopin.nifc.pl/chopin/places/poland/id/562 „Шопеновата Полска. Желазова Вола“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20141211145328/http://en.chopin.nifc.pl/chopin/places/poland/id/562 |date=2014-12-11 }} {{en}}
[[Категорија:Села во Мазовското Војводство]]
[[Категорија:Сохачевски Округ]]
[[Категорија:Фредерик Шопен]]
rzkoeyfuri90egjhyv9nk9xtta0587l
СУГС „8ми Септември“ - Скопје
0
32147
5608622
5400171
2026-08-12T16:27:41Z
Инквизитор771
118082
5608622
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Средно училиште|
|слика= СУГС „8ми Септември“ - Скопје.JPG
|име=СУГС „8ми Септември“
|место=[[Скопје]]
|општина=[[Општина Гази Баба|Гази Баба]]
|настава на = македонски
|адреса=Бул. „Александар Македонски“ бр. 24
|настава на2=Албански|второ име='''ЕМУЦ'''|основање={{start date and age|2000}}|телефон=071/376-192|актуелен директор=Анастас Чангоски}}
'''СУГС „8ми Септември“''' (целосно име: '''Средно училиште на Град Скопје''' „'''8ми Септември'''“; познато и како''': „ЕМУЦ“''') — средно училиште во [[Скопје]], [[Општина Гази Баба]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://csoo.edu.mk/images/stories/lista%20na%20sredni%20ucilista.pdf |title=Листа на средни училишта во кои е застапено стручното образование во Република Македонија |accessdate=2022-01-15 |archive-date=2020-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200227124434/http://csoo.edu.mk/images/stories/lista%20na%20sredni%20ucilista.pdf |url-status=dead }}</ref> Училиштето е наречено по [[Ден на независноста на Македонија|Денот на независноста на Македонија]].
= Историја =
Средното училиште „8 Септември“ постои од 2000 година, кога со одлука на [[Влада на Македонија|Владата на Република Македонија]], биле обединети трите поранешни средни училишта: [[ЕМУЦ „Никола Тесла“]], [[МУ „Гоце Делчев]]“ и [[ГМЦ „Чеде Филиповски - Даме“]].
ЕМУЦ „Никола Тесла“ е едно од најстарите средни стручни училишта во Македонија, основано во раните 1950-ти години. Во него се школувале ученици од електротехничката и машинската струка.
МУ „Гоце Делчев“ првично функционирало во рамките на Заводот за вработување, каде што била вршена преквалификација и стручно оспособување на возрасни за машинската струка. Во 1970-тите години, училиштето станало самостојна образовна установа, најпрво под името „13 Ноември“, а подоцна како „Гоце Делчев“.
ГМЦ „Чеде Филиповски - Даме“ било основано по [[Скопски земјотрес (1963)|катастрофалниот земјотрес]] во Скопје во 1963 година, со поддршка на [[УНЕСКО]], со цел образование на кадри од градежната и машинската струка.
= Образовни профили: =
Во училиштето има неколку струки, вклучувајќи машинска, геолошко-рударска и металуршка струка и сообраќајна струка тие се поделени на различни технички смерови. Конкретните профили се следниве:
'''Машинска струка''' (4 год. образование):
* машински техничар
* техничар за компјутерско управување
* машински техничар за моторни возила
* машинско енергетски техничар
'''Машиснка струка''' (3 год. образование) :
* Заварувач
* Oбработувач на метал
* инсталатер на цевкини водови
* инсталатер за греење и климатизација
'''Геолошко-рударска и металуршка струка''' :
* металуршки техничар
'''Сообраќај, траснпорт и складирање :'''
* Ракувач со машини за пренос на материјали
= СУГС „Владо Тасевски“ =
[[Податотека:СУГС Владо Тасевски - Скопје, влез.jpg|мини|280x280пкс|Главниот влез на СУГС „Владо Тасевски“ во зградата на ЕМУЦ.]]
Во рамките на училиштето се одвива и наставата за албанските паралелки од [[СУГС „Владо Тасевски“ - Скопје|СУГС „Владо Тасевски“]]. Од 2004 година, поради просторни капацитети и услови за изведување на наставата во [[СУГС „Владо Тасевски“ - Скопје|СУГС „Владо Тасевски“]], овие паралелки биле префрлени во СУГС „8 Септември“.
Во рамките на албанските паралелки во училиштето се изучуваат насоките техничар за транспорт и шпедиција и Електротехничар за компјутерска техника и автоматика
= Наводи =
{{наводи}}
= Надворешни врски =
* [http://8septemvri-sk.mt.net.mk/ 8septemvri-sk.mt.net.mk] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070928075518/http://8septemvri-sk.mt.net.mk/ |date=2007-09-28 }}, Мрежно место на училиштето
* [http://www.schools.edu.mk/ www.schools.edu.mk] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20111016115711/http://www.schools.edu.mk/ |date=2011-10-16 }}, Портал за основните и средните училишта во Македонија
* [http://www.mon.gov.mk/ www.mon.gov.mk], Службено мрежно место на Министерството за образование и наука
{{DEFAULTSORT:8ми Септември, Скопје}}
[[Категорија:Средни училишта во Скопје]]
[[Категорија:Средни училишта во Општина Гази Баба]]
[[Категорија:Појавено во 2000 година во Македонија]]
gh2l03snd8xfxwk0ykzsredvcm50kjr
Лажичари
0
34484
5608490
5580358
2026-08-12T12:53:27Z
Gurther
105215
5608490
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Лажичари
|name_local =
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Лажичари во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Лажичари
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 50 | ГШ_сек = 34 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 21 | ГД_сек = 51 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 50.34
|lon_deg = 22
|lon_min = 21.51
|elevation_min =
|elevation =
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = Кир
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of =
|population = иселено
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Лажичари''' или '''Л’жичари''' — поранешно село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], на територијата на денешната општина [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|Постолскиот Округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција.
== Географија ==
Селото било [[чифлик]] кој се наоѓал во подножјето на планината [[Пајак (планина)|Пајак]], северно од градот [[Пазар (град)|Пазар]]. Лежело меѓу селата [[Крушари (Ениџевардарско)|Крушари]] и [[К’шлар]].<ref name="Симовски 72">{{Симовски|1|72}}</ref>
== Историја ==
На почетокот на XX век Лажичари било село во Ениџевардарската каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Лажичари (''Лъжичари'') имало 80 жители Македонци.<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|146}}</ref>
Селото силно настрадало во [[Илинденско востание]] и летото 1903 г. неговите жители се преселиле во [[Крушари (Ениџевардарско)|Крушари]].<ref name="Симовски 72"/>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Лажичаре'' било македонско со 3 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Историски села во Постол]]
3wybfwm7e1039vu31guicqha45hedua
Спирлитово
0
34485
5608489
5603766
2026-08-12T12:51:57Z
Gurther
105215
5608489
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Спирлитово
|name_local = Πλαγιάρι
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Спирлитово во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Спирлитово
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 51 | ГШ_сек = 6 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 16 | ГД_сек = 43 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 51.6
|lon_deg = 22
|lon_min = 16.43
|elevation_min =
|elevation = 110
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = Кир
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 316
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Спирлитово''' или '''Испирлик''' ({{langx|el|Πλαγιάρι}}, ''Плајари''; до 1926 г. ''Ίσπερλικ'', ''Исперлик''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/170623 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Ίσπερλικ -- Πλαγιάρι]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 316 жители (2021). Сè до 1920-тите било населено исклучиво со [[Турци]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=79}}</ref>
==Географија==
Селото е сместено во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], во јужното подножје на планината [[Пајак (планина)|Пајак]], 12 км северозападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар).
==Историја==
===Во Отоманското Царство ===
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Спирлитово броело 600 жители, сите [[Турци]].<ref>{{МЕС|146}}</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Спрлитово'' било турско со 120 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според српскиот географ [[Боривое Милоевиќ]], во периодот пред Балканските војни селото се состоело од 93 турски куќи.<ref name="НМЕМ" />
===Во Грција===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 595 жители, кои во 1920 г. се салиле на 501 лице.<ref name="НМЕМ" /> Во 1920-тите населението е иселено во Турција по сила на [[Лозански договор|Лозанскиот договор]], а на негово место се доведени [[Грци|грчки]] колонисти од [[Источна Тракија]], и тоа од Болаир (Плајари), како и некои од Мидија и Оргаз. Во селото дополнително се доселиле и [[Власи]] од кожанското село [[Влашка Блаца]] и соседната [[Голема Ливада]]. Во 1926 г. селото е преименувано во Плајари, по старото село на мнозината дојденци.<ref>[http://www.dimoskyrrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=8&Itemid=59 Спирлитово на порталот на поранешната Општина Кир] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100228004312/http://www.dimoskyrrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=8&Itemid=59 |date=2010-02-28 }} {{el}}</ref> Според пописот од 1928 г. Спирлитово било чисто дојденско село со 213 лица (82 семејства).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1940 г. Спирлитово имало 465 лица кои по војните почнале да се намалуваат, што трае до денес.<ref name="НМЕМ" />
== Цркви ==
* „Рождество на пресв. Богородица“
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|465|421|467|436|387|373|363|349|316}}
== Стопанство ==
Бидејќи е полупланинско, селото е релативно сиромашно. Се одгледуваат [[жито]], [[пченка]], [[памук]], [[сончоглед]] и [[тутун]]. Делумно е застапено и [[сточарство]]то.<ref name="НМЕМ" />
== Поврзано ==
* [[Пајак (планина)]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
[[Категорија:Пајак (планина)]]
k5vac18288vztf19b9kf0weksaa22qn
Ѓупчево
0
34487
5608480
5603745
2026-08-12T12:47:26Z
Gurther
105215
5608480
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Ѓупчево
|name_local = Γυψοχώρι
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Ѓупчево во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Ѓупчево
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 48 | ГШ_сек = 28 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 15 | ГД_сек = 35 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 48.28
|lon_deg = 22
|lon_min = 15.35
|elevation_min =
|elevation = 20
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = [[Постол (општина)#Општинска единица Александар Велики|Александар Велики]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 307
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Ѓупчево''' ({{langx|el|Γυψοχώρι}}, ''Гипсохори''; до 1926 г. ''Γύψοβο'', ''Гипсово'' или ''Γιούψοβο'', ''Ѓупсово''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/170979 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Γύψοβο -- Γυψοχώρι]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 307 жители (2021), од кои [[Македонци]]те денес се апсолутно мнозинство.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=68}}</ref>
== Географија ==
Селото е сместено во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], 5 км северно од [[Кадиново]] и патот за Воден, 16 км западно од [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар).
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
Иако името му се однесува на [[Роми]] („Ѓупци“), ова е македонско село кое веројатно било основано како ромска населба во подалечното минато. Селската црква „Св. Атанас“ во Ѓупчево е изградена во 1857 (или 1851) година. На почетокот на XX век Ѓупчево било село в Ениџевардарската. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Ѓупчево броело 260 жители [[Македонци]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|146}}</ref>
Целото население на селото потпаднало под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. По податоци на егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. во Ѓупчево (Guioptchevo) имало 360 Македонци под егзархијата.<ref name="БИМ" /><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 102-103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Ѓупчево било македонско со 50 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според српскиот географ [[Боривое Милоевиќ]], во периодот пред Балканските војни селото се состоело од 27 македонски куќи.<ref name="НМЕМ" />
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 225 жители, кои во 1920 г. биле 233.<ref name="НМЕМ" /> Во 1924 г. 33 жители се иселени во [[Бугарија]], а на нивно место се доведени 43 [[Грци|грчки]] колонисти од [[Понд]] (10 семејства).<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.dimos-meg-alexandrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=14&Itemid=19&limit=1&limitstart=2 Ѓупчево на порталот на поранешната Општина Александар Велики]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{el}}</ref> Во 1926 г. селото е преименувано во Гипсохори, што е прост грчки превод на македонското име. Во пописот од 1928 г. селото броело 286 лица,<ref name="НМЕМ" /> од кои 37 лица (13 семејства) биле грчки дојденци, а останатите Македонци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1940 г. во Ѓупчево се попишани 345 жители. Според статистиката на [[НОФ]] од 1947 г. селото имало 60 грчки дојденци, а сите останати биле староседелски Македонци.<ref name="НМЕМ" /> За време на [[Грчка граѓанска војна|Граѓанската војна]], неколку македонски семејства и поединци се иселиле во [[Македонија|Р Македонија]] поради учество во борбите.<ref name="НМЕМ" /> По војната, населението продолжило накачува, достигајќи 470 жители во 2001 г. Во текот на следното десетлетие населението приметно опаднало, така што во 2011 г. тука се заведени 378 жители, што е за речиси сто помалку.<ref name="НМЕМ" />
== Личности ==
; Родени во Ѓупчево
* Гонџо Клајчев — револуционер, деец на [[ВМРО]], загинал пред 1918 г.<ref>Македонците в културно-политическия живот на България. Анкета от Изпълнителния комитет на Македонските братства, Книгоиздателство Ал. Паскалев и с-ие, София, 1918, стр. 102.</ref>
* [[Крсте Узунов]] (1875 - 1946) — револуционер на ВМРО
; Починати во Ѓупчево
* [[Христо Даскалов]] (? – 1907) — [[гркоман]]ски [[андарт]]
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|345|384|409|419|447|428|470|378|307}}
== Стопанство ==
Главни производи на селото се [[јаболко|јаболката]], [[пченица]]та, [[бостан]]от и др. Делумно е застапено и [[сточарство]]то.<ref name="НМЕМ" />
== Поврзано ==
* [[Трифулчево]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
aav5ol371b78rjhu27wjecg133tuh4h
Девендра Банхарт
0
43966
5608514
4907144
2026-08-12T13:10:49Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608514
wikitext
text/x-wiki
{{Музичар
| Name = Девендра Банхарт
| Img = devendra2.jpg
| Img_capt = Девендра Банхарт во 2005
| Background = solo_singer
| Birth_name = Девендра Банхарт
| Alias =
| birth_date = {{роден на|30|мај|1981}}
| birth_place = {{З-САД}} [[Хјустон]], [[Тексас]], [[САД]]
| Died =
| Origin = [[Сан Франциско]], [[Калифорнија]], [[САД]]
| Instrument = [[Пеење|Вокал]]</br>[[Гитара]]
| Genre = Њу-Фолк<br />New Weird America<br />Инди Фолк<br />Психо фолк<br />Фрик фолк<br />Натурализмо
| Occupation =
| Years_active = 2002 - сегашност
| Label = hinah<br />Young God Records<br />XL Recordings
| Associated_acts = [[Ветивер (група)|Ветивер]]
| URL =
| Notable_instruments =
}}
'''Девендра Банхарт''' (роден на [[30 мај]] [[1981]] во [[Хјустон]], [[Тексас]], [[САД]]) е [[фолк рок]] пејач-текстописец и [[музичар]]. Банхартовата музика се класифицира како [[инди фолк]], [[психо фолк]]<ref>{{cite news|last=Hall|first=Nicholas|date=April 7, 2009|title=Devendra Banhart's footloose folk|newspaper=SF Weekly|url=http://www.sfweekly.com/2009-04-08/music/footloose-folk/|access-date=May 2, 2009|archive-date=2011-06-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20110610122604/http://www.sfweekly.com/2009-04-08/music/footloose-folk/|url-status=dead}}</ref>, [[натурализмо]] или како [[New Weird America]]; текстовите му се често [[надреализам|надреални]].
Банхарт пораснува во [[Венецуела]]. Со популарност се здобива додека живее во [[Сан Франциско]] откако го посетува тамошниот Институт за Уметност. Неговата популарност се зголемува кога почнува да снима за ''Young God Records'', во [[Њујорк Сити]]. Моментално живее во [[Лос Анџелес]].
== Кариера ==
Банхарт е 'откриен' од Мајкл Гира, кој и го издава неговиот албум ''Oh Me Oh My...''. Во [[2005]] година, Банхарт (заедно со [[Енди Кебик]] и ''Revolver USA'') ја создава музичката продукциска куќа ''Gnomonsong''.
Банхартовата песна "''There's Always Something Happening''" се појавува на компилацискиот албум составен за доброотворни цели од [[Натали Портман]] на iTunes.
Во ''2008'' година Збирка уметнички дела на Банхарт е изложена заедно со слики на познатиот швајцарски сликар [[Пол Кле]] во Музејот за модерна уметност на Сан Франциско. Изложбата е насловена "''Апстрактни ритми''".
Банхартовиот музички стил често се споредува со оној на [[Марк Болан]], текстописецот и пејачот на психо-рок групата од 60-тите [[Т-Рекс (група)|Т-Рекс]].
== Дискографија ==
* ''The Charles C. Leary'' (2002)
* ''Oh Me Oh My... The Way the Day Goes By the Sun Is Setting Dogs Are Dreaming Lovesongs of the Christmas Spirit'' (2002)
* ''The Black Babies'' (2003)
* ''Rejoicing in the Hands'' (2004)
* ''Niño Rojo'' (2004)
* ''Cripple Crow'' (2005)
* ''Devendra Banhart/Jana Hunter'' (2005)
* ''Smokey Rolls Down Thunder Canyon'' (2007)
== Надворешни врски ==
{{wikiquote|Devendra Banhart|Девендра Банхарт}}
==== Продукциски куќи ====
* [http://www.xlrecordings.com/devendrabanhart/ XL Recordings.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070409082504/http://www.xlrecordings.com/devendrabanhart/ |date=2007-04-09 }}
* [http://younggodrecords.com/prodtype.asp?PT_ID=71 Young God Records.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060413093541/http://www.younggodrecords.com/prodtype.asp?PT_ID=71 |date=2006-04-13 }}
* [http://hinah.com/catalog/?l=en&t=s&ref=hinah010 hinah.]
* [http://www.manimalvinyl.com Manimal Vinyl Records.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080517090723/http://manimalvinyl.com/ |date=2008-05-17 }}
==== Статии и рецензии ====
* [http://www.brianmpalmer.com/devendrabanhart.htm Интервју] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080220080238/http://www.brianmpalmer.com/devendrabanhart.htm |date=2008-02-20 }} со Брајан М. Палмер (октомври 2005).
* [http://www.filter-mag.com/features/interior.65.html "As the Crow Flies..."] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061017104343/http://www.filter-mag.com/features/interior.65.html |date=2006-10-17 }} од ''Filter Magazine'' (јуни 2005).
* [http://www.brassland.org/ahb/writing/archives/2005/08/the_soft_revolu.html "The Soft Revolution"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070928013835/http://www.brassland.org/ahb/writing/archives/2005/08/the_soft_revolu.html |date=2007-09-28 }} од ''Los Angeles Times Magazine'' (август 2005).
* [http://findarticles.com/p/articles/mi_m1285/is_3_36/ai_n16123762 "Девендра Банхарт, интервјуиран од Линдзи Лохан" ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081010194553/http://findarticles.com/p/articles/mi_m1285/is_3_36/ai_n16123762/print |date=2008-10-10 }} во ''Interview'' (април 2006).
==== Друго ====
* [http://www.devendrabanhart.com/ Официјална страница.]
* [http://www.youtube.com/watch?v=YjRZmpLs5EY ''Eternal children''] - документарна емисија за фрик фолкот.
* [http://lorseau.hinah.com/gallery.php?c=pzic&s=concert&g=devendrabanhartgp Слики од концерти] од Лорен Орсо.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Банхарт, Девендра}}
[[Категорија:Музичари]]
[[Категорија:Композитори]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Американски музичари]]
eo3fx31xpzfceffsamw8xyqu44qqsp4
Ново Село (Негушко)
0
45020
5608552
5423464
2026-08-12T13:53:50Z
Gurther
105215
5608552
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Ново Село}}
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Ново Село
|name_local = Αρχάγγελος
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Негуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Ново Село во општината [[Негуш (општина)|Негуш]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Ново Село
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 41 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 15 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 41
|lon_deg = 22
|lon_min = 15
|elevation_min =
|elevation = 12
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Иматија]]
|prefec =
|municipality = [[Негуш (општина)|Негуш]]
|municunit = Иринуполи
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 308
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Ново Село''' (познато и како: '''Мустафа Агово Село''' или '''Ени Ќој'''; {{langx|el|Αρχάγγελος}}, ''Архангелос''; до 1926 година: ''Γενή Κιόι'', ''Ениќој''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/pandektis/handle/10442/170985 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Γενή Κιόι - Βάλτος]</ref>; до 1940 година: ''Βάλτος'', ''Валтос''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/pandektis/handle/10442/169825 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Βάλτος - Αρχάγγελος]</ref>) — [[село]] во [[Негушко]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Негуш (општина)|Општина Негуш]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на 18 километри североисточно од градот [[Негуш]] и 20 километри југоисточно од [[Воден]], на надморска височина од 12 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Берски округ|страница=37}}</ref>
Сместено е во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], на 3 километри југозападно од селото [[Пласничево]].
== Историја ==
Селото до 1924 година било населено исклучително со македонско население.<ref name="НМЕМ" />
По [[Прва светска војна|Првата светска војна]], во 1924 година, во селото биле населени грчки бегалци. Во 1928 година, селото Ново Село претставувало мешана населба со 16 бегалски семејства со вкупно 63 жители.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Селото носело неколку имиња во минатото. Така, до 1926 година се нарекувало Ениќој (''Γενή Κιόι''), а до 1940 година се нарекувало Валтос (''Βάλτος'')<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Δημήτρης Λιθοξόου. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref>, додека после тоа било повторно преименувано во Архангелос (''Αρχάγγελος'').
== Стопанство ==
Бидејќи се наоѓа во полето, селото е многу богато, а обработливите површини, главно се насадени со овошни дрвја, кои даваат високи приноси, а земјиштето целосно се наводнува.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
Во [[1900]] година според [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во селото ''Ново Село'' живееле 90 [[Македонци]] христијани.<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_02.htm К’нчов, Васил. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 144.]</ref> По податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година, во ''Ново Село (Novo Selo)'' имало 90 Македонци.<ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 222-223.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Мустафа-Агово'' било [[Мегленски Власи|мегленско]] со 25 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во 1913 година било забележано со 118, а во 1920 година со 119 жители, сите [[Македонци]]. По 1924 година тука биле населени и 65 бегалски жители, така што селото станало мешана населба, која во 1928 година имала 174 жители, во 1940 година 319, во 1951 година 346, во 1961 година 397, во 1971 година 367, во 1981 година 396, а во 1991 година 378 жители.<ref name="НМЕМ" />
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 380 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 308 жители.
{{Пописи-ЕМ|319|346|397|367|396|378|380|308}}
== Самоуправа и политика ==
Селото припаѓа на општинската единица Иринуполи со седиште во селото [[Вештица Берска]], која припаѓа на поголемата општина [[Негуш (општина)|Негуш]], во округот [[Иматија]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Горно Жервохор, во кој покрај Ново Село влегуваат и селата [[Горно Жервохор]] и [[Жервохор (Негушко)|Жервохор]].
<!--== Општествени установи ==
== Културни и природни знаменитости ==
== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
{{Негуш}}
[[Категорија:Негуш]]
so866gl2ia0l26h3tylrwk0su7jfus4
Голо Село
0
45148
5608541
5603789
2026-08-12T13:36:38Z
Gurther
105215
5608541
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Голо Село
|name_local = Ακρολίμνη
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Голо Село во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Голо Село
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 40 | ГШ_сек = 49 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 15 | ГД_сек = 52 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 40.49
|lon_deg = 22
|lon_min = 15.52
|elevation_min =
|elevation = 10
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = [[Пласничево]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 940
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Голо Село''' ({{langx|el|Ακρολίμνη}}, ''Акролимни''; до 1926 г. ''Γκόλο Σέλο'', ''Голо Село''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/170654 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Γκόλο Σέλο -- Γυμνά]</ref>, до 1966 г. ''Γυμνά'', ''Гимна''<ref>[http://krvrisi.blogspot.com/2008/03/blog-post.html Για μια Κρύα Βρύση όπως όλοι ονειρευόμαστε]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 940 жители (2021). Сè до 1924 г. било населено со само со [[Македонци]], кои денес се мнозиство од населението.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=66}}</ref>
== Географија ==
Селото се наоѓа во источниот дел на [[Солунско Поле|Солунското Поле]], 3 км западно од [[Пласничево]], југозападно од [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар).<ref name="НМЕМ" />
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
На крајот на XIX век Голо Село е забележано како село во Ениџевардарскатаказа. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. во селото живееле 380 [[Македонци]] и 25 [[Роми]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“, София, 1902, стр. 146.]</ref> Во Голо Село работела [[Грчка пропаганда во Македонија|грчката пропаганда]]. Сите жители на селото биле под врховенството на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]. По податоци на [[Бугарска егзархија|егзархискиот секретар]] [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во ''Голото Село'' (Goloto-Selo) имало 400 Македонци под патријаршијата.<ref name="БИМ" /><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, стр. 102-103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Голото'' било [[Мегленски Власи|мегленско]] со 50 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Селото многукратно настрадало од [[андарт]]ски напади. На 22 ноември 1909 г. гркоманскиот андартски капетан [[Гоно Јотов]] дал отчет за свршената работа во Ениџевардарско:
{{цитатник|1905 г. — Во ова време тука дојде [[Константинос Буковалас|Петрилос Буковалас]] и се поставив на неговите заповеди. Земав десет од мажите и отидов во Голо Село, каде задржав тројца од најфанатичните Македонци од првенците — Дионис Чекрели, Васил и Петар Арсенли. Како одговор на това Македонците за казна го убија единствениот Грк, Леонид, кој беше пазван [ноќен чувар].
На 12.02.1906 г. го заведов предводникот на целата група во Голо Село, за да го задржам тој што ни причини толкави штети — Дионисиј Чекрели, кога го нападнавме селото. Македонците дадоа голем отпор, и затоа успеавме да го раниме само Дионисиј и да му ја изгориме куќата. Ги задржавме и другите двајца и всеавме паника не само во Голо Село, туку и во околината. За да го запра това, двајцата војводи [[Лука Иванов|Лука]] и [[Апостол Петков|Апостол]] следниот ден разбраа за нашите дејства, организираа 110 мажи и го нападнаа нашето село [[Ниси (Берско)|Ниси]], при што успеаја да изгорат 27 куќи.
На 10.09.1906 г. со десет вооружени мажи го нападнав Голо Село со цел да ги задржам само Христо Камчев и Трпче Орфано, за да дознаам од нив за силите на комитите. Но тие не насетија и дадоа отпор во селото. Како последица на тоа имаше шестмина убиени и двајца ранети Македонци.
На 09.08.1907 г. со 12 мажи го нападнав Голо Село. Како последица од тоа убивме двајца, заробивме шестмина, од кои успеавме да задржиме само двајца.<ref>Нарекувајќи ги „Бугари“ согласно грчката политика на негирање на македонскиот идентитет.</ref><ref>{{наведена книга |title= Ο Μακεδονικός Αγώνας στην περιοχή των Γιαννιτσών|last= Παπαλαζάρου|first=Ιωάννη |authorlink= |coauthors= |year= 2007|publisher= |location= |isbn= |pages= 89-91}}</ref>}}
Во овој период во селото работела и [[Бугарска пропаганда во Македонија|бугарската пропаганда]]. Според податоци на кукушкиот околиски училиштен инспектор Никола Хрлев, во 1909 г. во ''Голото Село'' работело бугарско училиште.<ref name="Извори 86">{{наведена книга |title= Рапорт по ревизията на селските български училища в Ениджевардарската кааза през м. март 1909 г. – Во: Извори за българската етнография, том 3: Етнография на Македония. Материали из архивното наследство |last= Хърлев |first=Никола |year= 1998 |publisher=Македонски научен институт, Етнографски институт с музей, Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ |location=София |pages= 86 }}</ref>
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 343 жители, кои во 1920 г. спаднале на 270.<ref name="НМЕМ" /> Во 1913 г. грчкиот функционер Панајотис Деказос, одговорен за земјоделството при Македонското управништво го споменал Голо Село како село населено со „словенојазични елини“,<ref>Δεκάζος, Παναγιώτης Α. "Η Νάουσα της Μακεδονίας: Οικονομολογική μελέτη της γεωργίας, κτηνοτροφίας και δασών της περιφερείας ταύτης". Εν Αθήναις, 1913.</ref> што секако е тенденциозна лага. Учителот Н. Антонов е ставен на распрашување од грчки војници<ref>Генов, Георги. Беломорска Македония 1908 – 1916, Торонто, 2006, стр. 176</ref>.
Во 1924 г. властите присилно иселиле 53 лица во [[Бугарија]],<ref name="НМЕМ" /> а на нивно место доселиле 143 [[Грци|грчки]] колонисти од [[Кавказ]]. Во 1926 г. името на селото е сменето во Гимна, што е превод на македонското име (букв. „Голо“). Во 1928 г. Голо Село имало 425 жители,<ref name="НМЕМ" /> од кои 105 лица (31 семејство) биле грчки дојденци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1940 г. селото имало 738 лица кои, како и во сите околни села, продолжиле да растат во текот на следните десетлетија поради плодноста на почвата добиена од пресушувањето на блатното [[Ениџевардарско Езеро]].<ref name="НМЕМ" />
Во 1966 г. селото е повторно преименувано, овојпат во Акролимни.
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|738|884|1.003|1.089|1.139|1.192|1.340|1.100|940}}
== Стопанство ==
Селото има мошне плодна почва, потпомогната од каналската мрежа преку која се врши [[наводување]] на целото земјиште ослободено со мелиорација на блатото. Главни производи се [[овошје]]то (од големите насади со [[праска|праски]] и [[јаболко|јаболка]]), [[памук]]от и [[жито]]то. Се одгледуваат и [[млечна индустрија|млечни]] [[крава|крави]].
== Поврзано ==
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
2en825ya68nkjve0w2nxff1g1k25g0k
Чичигаз
0
45158
5608538
5603791
2026-08-12T13:33:43Z
Gurther
105215
5608538
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Чичигаз
|name_local = Σταυροδρόμι
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Чичигаз во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Чичигаз
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 42 | ГШ_сек = 42 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 13 | ГД_сек = 1 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 42.42
|lon_deg = 22
|lon_min = 13.1
|elevation_min =
|elevation = 20
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = [[Пласничево]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 492
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Чичигаз''' ('''Чичиг’с''' или '''Чешиг’з'''; {{langx|el|Σταυροδρόμι}}, ''Ставродроми''; до 1926 г. ''Τσίτσιγκες'', ''Цицигес''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/171056 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Τσίτσιγκες -- Σταυροδρόμι]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 492 жители (2021), сочинето исклучиво од [[Македонци]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=80}}</ref>
== Географија ==
Селото е сместено во источниот дел на [[Солунско Поле|Солунското Поле]] (средиштето на Ениџевардарското Поле), 10 км северозападно од [[Пласничево]] и 10 км јужно од градот [[Воден]].
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
На крајот на XIX век Чичигаз е забележано како чисто македонско село. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. во ''Чеши Г’с (Чичег’с)'' живееле 420 [[Македонци]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“, София, 1902, стр.146.]</ref> Сите жители на селото потпаднале под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. По податоци на егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. во ''Чечиг’с'' имало 200 Македонци, сите под егзархијата.<ref name="БИМ" /><ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, стр.102-103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Чешигас'' било [[Мегленски Власи|мегленско]] со 40 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во селото работела [[бугарска пропаганда во Македонија|бугарската пропаганда]]. Според податоци на кукушкииот околиски училиштен инспектор Никола Хрлев во 1909 г. во ''Чичег’з'' работело бугарско училиште.<ref name="Извори 86">{{наведена книга |title= Рапорт по ревизията на селските български училища в Ениджевардарската кааза през м. март 1909 г. – Во: Извори за българската етнография, том 3: Етнография на Македония. Материали из архивното наследство |last= Хърлев |first=Никола |year= 1998 |publisher=Македонски научен институт, Етнографски институт с музей, Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ |location=София |pages= 86 }}</ref> Според српскиот географ [[Боривое Милоевиќ]], во периодот пред Балканските војни селото се состоело од 30 македонски куќи и две куќи на Роми христијани.<ref name="НМЕМ" />
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 208 жители, кои во 1920 г. се зголемиле на 255.<ref name="НМЕМ" /> Во 1926 г. името на селото е сменето во Ставродроми што значи „крстопат“.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Δημήτρης Λιθοξόου. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1928 г. селото имало 299 жители, а во 1940 г. броело 298 лица. По војните населението земало голем замав и во следните десетлетија речиси се удвоило.<ref name="НМЕМ" /> Сите жители и понатаму останале исклучиво Македонци.
== Личности ==
* [[Христо Аргиров|Христо Аргиров - Чаушот]] (1884 – 1922) — револуционер, војвода на [[ВМРО]] во Воденско<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 796.</ref>
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|298|411|488|479|578|581|556|486|492}}
== Стопанство ==
Селото се смета за многу богато бидејќи е во поле и неговото земјиште целосно се [[наводнување|наводнува]]. Главни производи се [[овошје]]то ([[праски]]те и [[круши]]те), [[памук]]от, [[жито]]то, [[пченка]]та и др. Застапено е и [[краварство]]то.<ref name="НМЕМ" />
== Поврзано ==
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Чичигаз| ]]
o9wkyg4dqlfjeb7q7xm1wdp2jgi60hd
Колудеј (село)
0
45173
5608523
5580278
2026-08-12T13:17:00Z
Gurther
105215
5608523
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Колудеј
|name_local =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Вртикоп
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Колудеј во општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Колудеј
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 45 | ГШ_сек = 56 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 13 | ГД_сек = 19 | ГД_прав = E
}}
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|municipality = [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]]
|municunit =
|population =
|population_as_of =
|area_community =
|lat_deg = 40
|lat_min = 45.56
|lon_deg = 22
|lon_min = 13.19
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|image_skyline =
|caption_skyline =
|elevation =
}}
'''Колудеј''' — поранешно [[село]] во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], на територијата на денешната општина [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] на [[Постол (округ)|Постолскиот Округ]] во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија ==
Селото се наоѓало североисточно од [[Колибите (Ениџевардарско)|Колибите]] и југозападно од [[Гропино]].<ref name="Симовски 71">{{Симовски|1|71}}</ref>
== Историја ==
Во [[XIX век]] селото било мал [[чифлик]] со македонско население.
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Кулудеј'' било раселено со еден [[конак]].<ref>{{Мисирков}}</ref>
На грчкиот попис од 1913 г. селото веќе нема жители, што значи дека тоа се распандало пред тоа. Неговите жители се преселиле во с. Колибите.<ref name="Симовски 71" />
== Поврзано ==
* [[Колудеј]] — река
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Вртикоп}}
[[Категорија:Историски села во Вртикоп]]
l2ih5f0v5w1o556574v9mbn3fyly522
Ново Село (Сланица)
0
45187
5608503
5586101
2026-08-12T13:01:22Z
Gurther
105215
5608503
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Ново Село}}
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Ново Село
|name_local = Πλεύρωμα
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Вртикоп
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Ново Село во општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Ново Село
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 43 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 08 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 43
|lon_deg = 22
|lon_min = 08
|elevation_min =
|elevation = 70
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]]
|municunit = Вртикоп
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 261
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code = 585 00
|area_code = 23810
|licence = ЕЕ
|website =
}}
'''Ново Село''' ({{langx|el|Πλεύρωμα}}, ''Плеврома''; до 1927 година: '' Γενή Κιόι'', ''Ени Ќој''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/170674 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Γενή Κιόι -- Πλεύρωμα]</ref>) — [[село]] во [[Воденско]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Вртикоп (општина)|Општина Вртикоп]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото сред самото пространо поле, во непосредна близина на селото [[Каменик]], на надморска височина од 70 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=53}}</ref>
Сместено е во областа [[Сланица]], на околу 5 километри јужно од општинското средиште [[Вртикоп]] и на околу 18 километри од градот [[Воден]], во североисточното подножје на планината [[Каракамен]].
Крај самото село поминува железничката линија [[Солун]]-[[Воден]]-[[Битола]].
== Историја ==
Ново Село, како и сите околни села, до 1924 година било населено исклучително со македонско население.<ref name="НМЕМ" />
Во 1924 година, грчките власти започнале да населуваат грчки бегалци од областите [[Понд]] и [[Источна Тракија]], со што селото станало мешана населба. Во 1928 година, селото претставувало мешана населба со 27 бегалски семејства со вкупно 114 жители.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1927 година било променето името на селото во Плеврома (''Πλεύρωμα'').
== Стопанство ==
Бидејќи лежи во поле, а земјиштето речиси целосно се наводнува, Ново Село е доста богато. Главно занимање на населението е овоштарството (праски и јаболка), а се произведува и пченица, свилена буба и кокар.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
Според Николаос Схинас („Οδοιπορικαί σημειώσεις Μακεδονίας, Ηπείρου, Νέας οροθετικής γραμμής και Θεσσαλίας“) во средината на 1880-тите години во Ново Село (''Νοβοσέλο'') имало 15 семејства христијани.<ref>Σχινάς, Νικόλαος. Οδοιπορικαί σημειώσεις Μακεδονίας, Ηπείρου, Νέας οροθετικής γραμμής και Θεσσαλίας / Συνταχθείσαι υπό Νικολάου Θ. Σχινά ταγματάρχου του μηχανικού, Αθήναι, τόμοι 3, 1886-87. Цитирано по: [https://web.archive.org/web/20101112053651/http://www.freewebs.com/onoma/vodena.htm Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Βοδενών 1886 - 1927 (διοικητικά όρια 1911)]</ref>
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година селото имало 75 жители [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_04.htm К’нчов, Васил. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 149.]</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Новото Село'' било македонско со 6 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во пописот од 1913 година било попишано со 36 (од кои 20 мажи и 16 жени<ref name="lit.vodena.en">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/vodena.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Βοδενών 1886 - 1927 (διοικητικά όρια 1911) |accessdate=2012-12-16 |archive-date=2012-12-16 |archive-url=https://archive.today/20121216082457/www.freewebs.com/onoma/vodena.htm |url-status=live }}</ref>), а во 1920 година со 26 жители. Во 1924 година, грчките власти тука населиле бегалски семејства од [[Понд]] и [[Источна Тракија]], така што Ново Село станало мешана населба, која во 1928 година била забележана со 156, а во 1940 година со 208 жители, од кои бројот на Македонците е нешто поголем од оној на бегалците. Во 1951 година селото имало 188 жители, во 1961 година 262, во 1971 година 273, во 1981 година 280, а во 1991 година 276 жители.<ref name="НМЕМ" />
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 294 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 261 жител.
{{Пописи-ЕМ|800|906|953|957|1.040|1.074|1.032|1.031}}
== Самоуправа и политика ==
Селото припаѓа на општинската единица Вртикоп со седиште во [[Вртикоп|истоимениот]] град, која припаѓа на поголемата општина [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]], во округот [[Постол (округ)|Постол]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Липоор, во кој е единствено село.
<!--== Општествени установи ==
== Културни и природни знаменитости ==
== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
{{Вртикоп}}
[[Категорија:Вртикоп]]
1tubmkx8uxu8y6r8ac2oqk5bz85pwfw
Плугар
0
45201
5608555
5423700
2026-08-12T14:07:46Z
Gurther
105215
5608555
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Плугар
|name_local = Λουδίας
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Призна во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Призна
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 44 | ГШ_сек = 28 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 18 | ГД_сек = 28 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 44.28
|lon_deg = 22
|lon_min = 18.28
|elevation_min =
|elevation = 7
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit =
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of =
|population = иселено
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Плугар''' ({{langx|el|Λουδίας}}, ''Лудијас''; до 1926 г. ''Πλούγαρ'', ''Плугар''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/168749 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Πλούγαρ -- Λουδίας]</ref>) — поранешно село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], на територијата на денешната општина [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Постоело сè до 1935 г.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|volume= I|page=78}}</ref>
== Географија ==
Селото се наоѓало во областа [[Сланица]] во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], на западниот брег на денес пресушеното [[Ениџевардарско Езеро]], меѓу селата [[Врежот]] на југ и [[Кадиново]] на север.
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
Во XIX век Плугар било етнички мешано село во Ениџевардарската каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Плугар броел 70 [[Македонци]] христијани и 30 [[Роми]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|146}}</ref> По податоци на [[Бугарска егзархија|егзархискиот]] секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“), во 1905 г. во Плугар (Plougar) имало 120 Македонци под [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]] (грчката црква).<ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 102 – 103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Плугор'' имало 10 македонски и 10 [[Роми|ѓупски]] куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
На 22 ноември 1909 г. [[гркомани|гркоманскиот]] [[андарти|андартски]] капетан [[Гоно Јотов]] дал отчет за свршената работа како деец на [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|вооружена грчка пропаганда]] во Ениџевардарско:
{{цитатник|На 20.05 со цел само да задржам некои, за да им дадам напатствија да му се вратат на православието [мислејќи на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]], тргнав за селото [[Јанчишта]]. Но не успеав да задржам никого, и убив еден од оние што сакаа да избегаат. Потоа отидов во Призна и се занимавав повеќе со тоа да ги заплашам луѓето, и со тоа да ги убедам дека селата од [[Сланица]] треба да ѝ се вратат на православната вера [Патријаршијата]. Имав добар резултат со селата [[Балџа]], [[Кариотица]], [[Призна]], [[Врежот|Вреж]], Плугар, [[Пласничево|Пласна]], [[Голо Село]] и [[Горно Власи|Власи]].<ref>{{Наведена книга |title= Ο Μακεδονικός Αγώνας στην περιοχή των Γιαννιτσών|last= Παπαλαζάρου|first=Ιωάννη |authorurl= |author= |year= 2007|publisher= |location= |isbn= |pages= 92-93|url= |accessdate= |lang= el}}</ref>}}
Селото почнало да се распаѓа уште пред Балканските војни поради постојаното поплавување од водите на [[Ениџевардарско Блато|Ениџевардарското Блато]].
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 47 жители, а во 1920 г. опаднало на 28 лица.<ref name="НМЕМ" /> Во 1926 г. името му е сменето во Лудијас — грчкото име на реката [[Колудеј]]. Со отпочнувањето на мелиоративните работи при исушувањето на Ениджевардарското Блато во 1930-тите, населението било приморано да се пресели во недалечното село [[Кадиново]], а помал дел и во [[Пласничево]]. Плугар престанал да постои во 1935 г.<ref name="НМЕМ" />
По завршувањето на мелиорацијата, изградена е нова населба од источната страна на поранешното блато, која го добила истото грчко име, и во која се населени [[Грци|грчки]] колонисти од Турција. Тоа село [[Лудијас (Солунско)|Лудијас]] е во денешната општина [[Илиџиево (општина)|Илиџиево]], [[Солунско]].
== Поврзано ==
* [[Сланица]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Историски села во Постол]]
bbuwdk37y6k084bl3dyw1pbuit4sivr
5608556
5608555
2026-08-12T14:08:13Z
Gurther
105215
5608556
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Плугар
|name_local = Λουδίας
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Плугар во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Плугар
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 44 | ГШ_сек = 28 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 18 | ГД_сек = 28 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 44.28
|lon_deg = 22
|lon_min = 18.28
|elevation_min =
|elevation = 7
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit =
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of =
|population = иселено
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Плугар''' ({{langx|el|Λουδίας}}, ''Лудијас''; до 1926 г. ''Πλούγαρ'', ''Плугар''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/168749 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Πλούγαρ -- Λουδίας]</ref>) — поранешно село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], на територијата на денешната општина [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Постоело сè до 1935 г.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|volume= I|page=78}}</ref>
== Географија ==
Селото се наоѓало во областа [[Сланица]] во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], на западниот брег на денес пресушеното [[Ениџевардарско Езеро]], меѓу селата [[Врежот]] на југ и [[Кадиново]] на север.
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
Во XIX век Плугар било етнички мешано село во Ениџевардарската каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Плугар броел 70 [[Македонци]] христијани и 30 [[Роми]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|146}}</ref> По податоци на [[Бугарска егзархија|егзархискиот]] секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“), во 1905 г. во Плугар (Plougar) имало 120 Македонци под [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]] (грчката црква).<ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 102 – 103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Плугор'' имало 10 македонски и 10 [[Роми|ѓупски]] куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
На 22 ноември 1909 г. [[гркомани|гркоманскиот]] [[андарти|андартски]] капетан [[Гоно Јотов]] дал отчет за свршената работа како деец на [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|вооружена грчка пропаганда]] во Ениџевардарско:
{{цитатник|На 20.05 со цел само да задржам некои, за да им дадам напатствија да му се вратат на православието [мислејќи на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]], тргнав за селото [[Јанчишта]]. Но не успеав да задржам никого, и убив еден од оние што сакаа да избегаат. Потоа отидов во Призна и се занимавав повеќе со тоа да ги заплашам луѓето, и со тоа да ги убедам дека селата од [[Сланица]] треба да ѝ се вратат на православната вера [Патријаршијата]. Имав добар резултат со селата [[Балџа]], [[Кариотица]], [[Призна]], [[Врежот|Вреж]], Плугар, [[Пласничево|Пласна]], [[Голо Село]] и [[Горно Власи|Власи]].<ref>{{Наведена книга |title= Ο Μακεδονικός Αγώνας στην περιοχή των Γιαννιτσών|last= Παπαλαζάρου|first=Ιωάννη |authorurl= |author= |year= 2007|publisher= |location= |isbn= |pages= 92-93|url= |accessdate= |lang= el}}</ref>}}
Селото почнало да се распаѓа уште пред Балканските војни поради постојаното поплавување од водите на [[Ениџевардарско Блато|Ениџевардарското Блато]].
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 47 жители, а во 1920 г. опаднало на 28 лица.<ref name="НМЕМ" /> Во 1926 г. името му е сменето во Лудијас — грчкото име на реката [[Колудеј]]. Со отпочнувањето на мелиоративните работи при исушувањето на Ениджевардарското Блато во 1930-тите, населението било приморано да се пресели во недалечното село [[Кадиново]], а помал дел и во [[Пласничево]]. Плугар престанал да постои во 1935 г.<ref name="НМЕМ" />
По завршувањето на мелиорацијата, изградена е нова населба од источната страна на поранешното блато, која го добила истото грчко име, и во која се населени [[Грци|грчки]] колонисти од Турција. Тоа село [[Лудијас (Солунско)|Лудијас]] е во денешната општина [[Илиџиево (општина)|Илиџиево]], [[Солунско]].
== Поврзано ==
* [[Сланица]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Историски села во Постол]]
idrxc6otdislr5ohih6v4xw6jofoop4
Свети Илија (село)
0
45202
5608513
5586960
2026-08-12T13:10:37Z
Gurther
105215
5608513
wikitext
text/x-wiki
{{другизначења|Свети Илија (појаснување)}}
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Свети Илија
|name_local = Προφήτης Ηλίας
|image_skyline = Profitis Ilias, Pella.jpg
|caption_skyline = Поглед на селото Свети Илија (во позадина се гледа селото [[Калиница]])
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Вртикоп
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Свети Илија во општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Свети Илија
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 49 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 10 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 49
|lon_deg = 22
|lon_min = 10
|elevation_min =
|elevation = 60
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]]
|municunit = Мениида
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 1036
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Свети Илија''' или '''Мечкили''' ({{langx|el|Προφήτης Ηλίας}}, ''Профитис Илијас'') — [[село]] во општина [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]], [[Воденско]], [[Егејска Македонија]], денес во [[Постол (округ)|Постолскиот Округ]] на областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]] во [[Грција]]. Населението брои 1.036 жители (2011).<ref name="Apografi2011">[http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/General/resident_population_census2011.xls Попис на постојаното население во 2011 г.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016063627/http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/General/resident_population_census2011.xls |date=2015-10-16 }} — [[Статистичка управа на Грција]] {{el}}</ref>
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа источно од градот [[Воден]] и северно од градот [[Вртикоп]], на надморска височина од 60 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=58}}</ref> Вкупната површина на селскиот атар изнесува 19 квадратни километри.
Селото е сместено во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], на околу 2 км западно од селото [[Калиница]]. Низ Свети Илија минува реката [[Мегленица]].
== Историја ==
Во минатото, селото било населено со македонско и со турско население.<ref name="НМЕМ" />
Во септември 1910 година селото настрадло за време на разоружувачката акција на [[младотурци]]те. Од селото биле собрани 10 пушки „Гра“, 8 кубури и 7 револвери. Дел од селаните биле истепани, а осум уапсени и одведени во Вртикоп.<ref>Дебърски глас, година 2, брой 22, 18 септември 1910, стр. 4.</ref>
Во 1924 година Турците се иселени во [[Турција]] согласно [[Лозански договор|Лозанскиот договор]] и на нивно место се населени грчки доселеници од [[Мала Азија]], [[Источна Тракија]] и [[Понт]] (вкупно 242 бегалци).<ref name="НМЕМ" /><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=2&Itemid=10 |title=Свети Илија на порталот на некогашната општина Мениида |accessdate=2014-08-02 |archive-date=2009-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090821225729/http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=2&Itemid=10 |url-status=dead }}</ref> Во 1928 г. селото имало мешано население,<ref name="lit.vodena.en"/> со 451 доселеници (108 семејства) и 230 староседелци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
== Стопанство ==
Главни производи на селото се: овошје (големи количества праски и јаболка), бостан, сусам и пченица, а делумно е развиено и краварството.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
Според делото „[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ (1878), во [[1873]] г., Свети Илија (''St Ilia'') било село во Воденската каза со 66 куќи и 215 машки жители [[Македонци]] [[христијани]] и 85 [[Македонци муслимани]].<ref>„Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр. 158-159.</ref>
Според Николаос Схинас (''Οδοιπορικαί σημειώσεις Μακεδονίας, Ηπείρου, Νέας οροθετικής γραμμής και Θεσσαλίας'') во средината на 1880-тите, Свети Илија (''Άγιος Ηλίας'') имало 36 семејства христијани.<ref>Σχινάς, Νικόλαος. Οδοιπορικαί σημειώσεις Μακεδονίας, Ηπείρου, Νέας οροθετικής γραμμής και Θεσσαλίας / Συνταχθείσαι υπό Νικολάου Θ. Σχινά ταγματάρχου του μηχανικού, Αθήναι, τόμοι 3, 1886-87. Наведено во: [https://web.archive.org/web/20101112053651/http://www.freewebs.com/onoma/vodena.htm Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Βοδενών 1886 - 1927 (διοικητικά όρια 1911)]</ref>
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] г. селото имало 310 Македонци и 220 [[Македонски Турци|Турци]].<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_04.htm Канчов, Васил. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 149.]</ref> Според податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија]], [[Димитар Мишев]] (''[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]'') во [[1905]] г. во ''Свети Илија (Sveti-Ilia)'' имало 160 Македонци и 60 [[Македонски Власи|Власи]], и [[грчка пропаганда во Македонија|работело грчко училиште]].<ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 190-191.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Свети'' ''Илија'' било мешано македонско и [[Мегленски Власи|мегленско]] село, под делокруг на [[Цариградска патријаршија]], со 120 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во 1910 година во селото (''Άγιος Ηλίας'') имало 75 жители егзархисти.<ref>Χαλκιόπουλος, Αθανάσιος. Εθνολογική στατιστική των βιλαετίων Θεσσαλονίκης και Μοναστηρίου, Αθήναι 1910. Наведено во: [https://web.archive.org/web/20101112053651/http://www.freewebs.com/onoma/vodena.htm Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Βοδενών 1886 - 1927 (διοικητικά όρια 1911)]</ref>
Според податоци од [[1920]] г. селото Свети Илија има 20 куќи на [[Македонци|Словени]] христијани и 40 куќи на [[Македонски Роми|Роми]] христијани.<ref>Милојевић, Боровоје. Јужна Македонија - Антропогеографска, Београд 1920. Наведено во: [https://web.archive.org/web/20101112053651/http://www.freewebs.com/onoma/vodena.htm Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Βοδενών 1886 - 1927 (διοικητικά όρια 1911)]</ref>
Свети Илија во пописот од 1913 година било водено со 286 жители (од кои 164 мажи и 122 жени<ref name="lit.vodena.en">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/vodena.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Βοδενών 1886 - 1927 (διοικητικά όρια 1911) |accessdate=2012-12-16 |archive-date=2012-12-16 |archive-url=https://archive.today/20121216082457/www.freewebs.com/onoma/vodena.htm |url-status=live }}</ref>). Во друго издание на грчката статистика се сретнува податокот од 557 жители, што изгледа е поточно. Во 1920 година селото броело 533 жители. По иселувањето на Турците во Турција, грчките власти населиле поголем број грчки бегалски семејства (вкупно 242 бегалци). Така, селото повторно станало мешана населба, која во 1928 година била забележана со 681 жител, а во 1940 година со 998 жители, од кои 405 Македонци и 593 бегалци. Бидејќи не претрпело загуби во [[Граѓанска војна во Грција|Граѓанската војна]] и бидејќи земјиштето е многу плодно и делумно се наводнува, селото покажало зголемување на населението. Во пописот од 1951 година биле попишани 1.038 жители, во 1961 година 1.087, во 1971 година 1.146, во 1981 година 1.212, а во 1991 година 1.477 жители.<ref name="НМЕМ" />
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 1.290 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 1.036 жители.
{{Пописи-ЕМ|998|1.038|1.087|1.146|1.212|1.477|1.290|1.036}}
== Самоуправа и политика ==
Селото припаѓа на општинската единица Мениида со седиште во селото [[Калиница]], која припаѓа на поголемата општина [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]], во округот [[Постол (округ)|Постол]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Свети Илија, во кој е единствено село.
<!--== Општествени установи ==
== Културни и природни знаменитости ==
== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Поврзано ==
* [[Свети Илија]]
* [[Вртикоп (општина)]]
* [[Сланица]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
== Надворешни врски==
* [http://www.skydra.gr/ Портал на Општина Вртикоп ] {{el}}
{{Вртикоп}}
[[Категорија:Вртикоп]]
b3f3ztgvkskaq9ukgdvrzth9my27gqr
Жак Превер
0
66485
5608739
5425598
2026-08-13T05:48:45Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608739
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Писател
| name =Жак Превер
| native_name = Jacques Prévert
| native_name_lang = fr
| image = Jacques Prévert en 1961 dans le film Mon frère Jacques par Pierre Prévert.jpg
| caption =Жак Превер во 1961 г.
| birth_date = {{датум на раѓање|df=yes|1900|2|4}}
| birth_place = [[Неји на Сена]], Франција
| death_date = {{починал на и возраст|df=yes|1977|4|11|1900|2|4}}
| death_place = [[Омонвил ла Пети]], Франција
| occupation = поет, сценарист
| genre = [[поезија]]
| movement = [[надреализам]], [[симболизам]]
| signature = Jacques Prévert signature.svg
| influences =
| influenced =
| website =
}}
'''Жак Превер''' ({{langx|fr|Jacques Prévert}}; {{роден на |4 |февруари |1900}} - {{починат на |11| април |1977}}) — истакнат француски [[поет]], претставник на [[надреализам|надреализмот]] и [[симболизам|симболизмот]]. Важи за најпопуларниот француски поет на сите времиња по [[Пјер Жан де Беранже|Беранже]] и [[Виктор Иго|Иго]].<ref>„Поет на љубовта и на францускиот шарм“ - [[Паскал Гилевски]] во предговорот на изданието „За тебе љубов моја“, 1993, Штрк, Скопје</ref>
== Животопис ==
[[Податотека:PrévertTrauner.JPG|thumb|Гробот на Жак Превер]]
Жак Превер е роден на [[4 февруари]] [[1900]] година во [[Неји на Сена]], предградие на [[Париз]], на самата граница на Булоњската шума, од татко Андре Превер ([[Бретонци|Бретонец]]), а роденото презиме на мајка му било Катис (по потекло од [[Оверњ]]). Семејството имало финансиски потешкотии, така што се преселило во [[Тулон]], а потоа, повторно се вратило во [[Париз]]. Постојаните преселби, промени на училиштата, немаштијатата и [[Прва Светка војна|Првата светска војна]] влијаеле Превер засекогаш да го напушти школувањето и од својата петнаеста година работел повремено разни физички и канцелариски работи.
Служел војска во [[Линевил]] во Лорен, каде го запознал [[Надреализам#Златна доба|Ив Танги]], иден голем сликар на [[надреализам|надреализмот]], а во [[Цариград]] го запознал [[Марсел Дијамер]]. По враќањето во Париз, тројцата пријатели живееле заедно. Во [[1925]] година, Превер се венчал со пријателката од детството, Симон Дијен. Во нивната куќа на [[Монпарнас]] се собирале [[Андре Бретон|Бретон]], Деснос, [[Луј Арагон|Арагон]], Пере, [[Ремон Кено|Кено]] и други надреалисти, а домаќини биле Танги, Превер и Дијамер со своите супруги. Тројцата пријатели се приклучиле на надреалистичкото движење во 1925 година. Преверовата соработка со надреалистите траела сѐ до разделбата со Бретон во [[1928]] година. Од [[1930]], заедно со помладиот брат, филмскиот режисер [[Пјер Превер]], работел на реализацијата на неколку филмови, како глумец, асистент и сценарист; подоцна пишувал [[Сценарио|сценарија]] и дијалози за Реноар, Карне, Громињон, Кајат, Отан Лару и други режисери и театарски дружини: кратки драми, монолози, хорски рецитали и шансони. Исто така, соработувал со композиторот [[Жозеф Козма]] и со театарската група „Октомври“. За време на Втората светска војна работел како наставник во еден лицеј во француската провинција. Во [[1946]] година, Жак и [[Жанин Превер]] ја добиле ќерката Мишел. До својата смрт на [[11]] [[април]] [[1977]] година, објавил повеќе збирки песни и книги.
==Творештво==
=== Поезија ===
Својата прва стихозбирка, „Семејни спомени или Ангелот-чувар“, ја објавил во 1930 година, но таа минала сосема незабележана кај публиката и кај критиката, иако неговите најпопуларни и најсакани песни се наоѓаат токму во оваа збирка. За време на Втората светска војна, Превер продолжил да пишува песни, но не ги објавил, туку им ги делел на пријателите и на учениците. Во 1945 година, неговите пријатели и ученици му ја објавиле првата голема збирка, „Зборови“ (француски: ''Paroles'') која постигнала неочекуван успех.<ref>Н. Т., „Белешка о песнику“, во: Жак Превер, Чари велеграда. БИГЗ, Београд, 1972, стр. 186.</ref>
Неговите поважни стихозбирки се:
* „Семејни спомени или Ангелот-чувар“ (1930)
* „Зборови“ (1945)
* „Балот на пролетта“
* „Спектакли“ (1951)
* „Дождот и убавото време“ (1955)
* „Куп од разни нешта“ (1966)
* „Убавините на Лондон“
* „И други работи“ (1972) и др.
=== Сценарија за филмови ===
Превер е автор и на неколку филмски сценарија, кои денес служат како класични примери за тоа како треба да се пишуваат сценаријата, особено дијалозите кои се свежи, збиени и поетски.<ref>Н. Т., „Белешка о песнику“, во: Жак Превер, Чари велеграда. БИГЗ, Београд, 1972, стр. 186-187.</ref> Неговите најважни сценарија се:
* „Брегот во магла“
* „Смешна драма“
* „Денот се раѓа“
* „Вечерниот посетител“
* „Децата на рајот“ и др.
* „Сена тече низ Париз“
=== Осврт кон творештвото ===
Анархист, одметник и сонувач, Превер во својата хуманистички ангажирана [[лирика]] зборува за животот во различните негови аспекти. Своевиден моралист и критичар на [[општество]]то, Превер укажува на сѐ уште можните простори за човекова среќа која малограѓаните, клерикалците, милитаристите и политичарите постојано ја загрозуваат. Наречен е и „поетот на Париз“.
Неговата поезија е мошне едноставна и разбирлива, полна е со народна лексика и изрази земени од секојдневниот живот од вистинските, среќни или несреќни, драматични или комични судбини на луѓето. Тој со својот слободен стил се спротивставува на поранешниот донекаде вкочанет и извештачен поетски јазик и стил.
Тематскиот круг на неговата поезија е мошне широк: од љубовната среќа, радоста и животните надежи до очајот, недовербата, болеста, заморот и смртта. Сепак, центарот на сѐ е љубовта, нејзината магија и моќ, нејзината нежност и жестокост, трагичните или хумористичните страни како и нејзината вечна привлечност.
Првата Преверова збирка песни „Зборови“ ([[француски|франц]]. ''Paroles'') објавена во [[1945]] година постигнала незапамтен успех: во краток период биле продадени 150.000 примероци! Од смртта на [[Виктор Иго]] до Превер, [[Франција]] немала повистински народен поет, кого подеднакво го сакаат и рафинираните љубители на [[поезија]]та и луѓето со скромно образование.
Со своите песни, Превер го порекнал мислењето во француската книжевна јавност дека засекогаш поминало времето на големите народни поети, како што бил Бернаже. Кога историчарите на книжевноста изјавиле дека поезијата ја загубила популарноста, зашто широките народни маси немаат ниту потреба ниту разбирање за неа, така што таа е само разонода на ретките интелектуалци и сентименталните осаменици, тогаш на поетската сцена се појавил Превер, кој станал вистински народне поет чии песни се рецитирале низ цела [[Франција]], а особено во [[Париз]], а неговите стихозбирки се продавале во огромни тиражи. Неговата поезија е разбирлива и пристапна, а според обликот е безгрижна во поглед на [[синтакса]]та и прозодијата. Неговите песни најчесто претставуваат монолог на просечниот човек и тие се сосема ослободени од реторскиот стил. Оттука произлегува впечатокот дека Превер не пишува, туку дека зборува, зашто во неговите песни има повеќе елементи на усниот израз отколку на пишуваниот стил. За него критичарите велат дека пишува сè што ќе му помине низ срцето, а неговата популарност се должи на тоа што се бори против материјалната и моралната беда, злобата и глупоста. Превер не бара ретки слики и зборови за да ги изрази своите чувства. Тој зборува со обични зборови со цел да се ослободи од она што го мачи, а целиот негов речник како да е преземен од речниците за странците-почетници. Тој пишува како да зборува додека оди, со неочекувани и брзи пресврти и извици при што често преминува од една слика на друга и од едне предмет на друг, така што неговите песни личат на колажи. Кај него елоквенцијата е здружена со народната [[лексика]]. Неговите песни се напишани во слободен [[стих]] со ритам и со многу ретки, најчесто случајни, сликови, а поради распеаниот стил лесно се компонираат. За него, францускиот критичар Пјер де Боадефр рекол: „Превер е нежен пријател на вљубените, сиромашните, понижените, поет на клупите и на градските паркови, на [[Меланхолија|меланхоличниот]] и на насмеаниот свет... Тој е поет на најшироките народни маси...“<ref>Н. Т., „Белешка о песнику“, во: Жак Превер, ''Чари велеграда''. БИГЗ, Београд, 1972, стр. 185-188.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Jacques Prévert}}
* [http://atheisme.free.fr/Biographies/Prevert.htm Биографија и цитати на Жак Превер] {{fr}}
* [http://vieadeux.biotope.ca/?p=13 Аудио запис (рецитал) на песната „Барбара“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070204121555/http://vieadeux.biotope.ca/?p=13 |date=2007-02-04 }} {{fr}}
* {{imdb name|name=Жак Превер|id=0699535}}
* [http://xtream.online.fr/Prevert/indexeng.html Жак Превер]: Поезијата на Превер на англиски јазик
* [http://sedulia.blogs.com/sedulias_translations/2005/04/remember_barbar.html Англиски превод на поемата „Барбара“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090207054503/http://sedulia.blogs.com/sedulias_translations/2005/04/remember_barbar.html |date=2009-02-07 }}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Превер, Жак}}
[[Категорија:Француски поети]]
[[Категорија:Француски сценаристи]]
[[Категорија:Француски анархисти]]
[[Категорија:Надреализам]]
[[Категорија:Француски надреалистички писатели]]
kzlfw6s86uuneltbaxlxdowrfbvnyfs
Жупања
0
68394
5608784
5540760
2026-08-13T08:01:49Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608784
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
|name = Жупања
|official_name = Град Жупања
|nickname =
|settlement_type = град
|total_type = <!-- to set a non-standard label for total area and population rows -->
|motto =
|image_skyline = Zupanja-1.JPG
|imagesize =
|image_caption =Центарот на Жупања
|image_flag = Hr-vs-zupanja.gif
|flag_size = 75px
|image_shield = Zupanja (grb).gif
|shield_size = 75px
|image_map =
|mapsize =
|map_caption =
|pushpin_map = Croatia
|pushpin_label_position = left
|pushpin_map_caption = Location of Županja in Croatia
|pushpin_mapsize = 250
<!-- Location ------------------>
|subdivision_type =Држава
|subdivision_name = {{знаме|Croatia}}
| subdivision_type1 = [[Региони во Хрватска|Регион]]
| subdivision_name1 = [[Посавина]]
|subdivision_type2 = [[Жупании во Хрватска|Жупанија]]
|subdivision_name2 = [[File:Flag of Vukovar-Syrmia County.svg|border|23px]] [[Вуковарско-сремска жупанија|Вуковарско-сремска]]
|government_footnotes = <ref name="mayor_žu">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zupanja.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=9&Itemid=25|title=Gradonačelnik|accessdate=13 September 2009|work=Town of Županja |language=hr}}</ref><ref name="council_žu">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zupanja.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=3&Itemid=3|title=Gradsko vijeće|accessdate=13 September 2009|work=Town of Županja|language=hr}}</ref><ref name=electoral_district>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vjesnik.com/Izbori_2007/Lista.asp?j=5|title=5. izborna jedinica|work=[[Vjesnik]]|accessdate=13 September 2009|language=hr|archive-date=2009-05-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20090512005655/http://www.vjesnik.com/Izbori%5F2007/Lista.asp?j=5|url-status=dead}}</ref>
|government_type =
|leader_title = Градоначалник
|leader_name = Давор Миличебиќ
|leader_party =
|leader_title1 =
|leader_name1 =
|leader_title2 = Градски совет
|leader_name2 = 19 члена
|leader_title3 =
|leader_name3 =
|established_title =
|established_date =
|established_title1 = Општина
|established_date1 =
|area_magnitude =
|unit_pref =
|area_footnotes =
|area_total_km2 =
|area_urban_km2 =
|area_metro_km2 =
|area_land_km2 =
|area_water_km2 =
|area_water_percent =
| population_as_of = [[Попис во Хрватсја 2011|2011]]
| population_footnotes = <ref name="census2011">{{Croatian Census 2011|S|16|5347}}</ref>
|population_note =
| population_total = 12090
|population_est =
|pop_est_as_of =
|population_urban =
|population_metro =
|population_density_km2 = auto
|timezone = [[средноевропско време|CET]]
|utc_offset = +1
|timezone_DST = [[средноевропско летно време|CEST]]
|utc_offset_DST = +2
|coor_pinpoint =<!-- can be used to specify exactly where/what the coordinates refer to -->
|coordinates = {{coord|45|04|12|N|18|42|00|E|region:HR-01|display=inline,title}}
<!-- Area/postal codes & others -------->
|postal_code_type = Поштенски број
|postal_code = 32270<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.geonames.org/postalcode-search.html?q=%C5%BDupanja&country=HR |title=Croatia - postal codes |accessdate=2009-09-13 |work=GeoNames}}</ref>
|area_code_type = Повикувачки број
|area_code = 032<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.t-com.hr/privatni/telefon/pozivi/pozivni/medumjesni.asp |title=Međumjesni promet |accessdate=2009-09-13 |work=T-Com Hrvatska |language=hr |archive-date=2011-07-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110720064604/http://www.t-com.hr/privatni/telefon/pozivi/pozivni/medumjesni.asp |url-status=dead }}</ref>
|website = {{URL|http://www.zupanja.hr}}
|footnotes =
|blank_name = Рег. таблички
|blank_info = ŽU
}}
'''Жупања''' (хрватски: Županja) — град во [[Хрватска]]. Жупања се наоѓа во историско-географската област [[Славонија]], а административно е дел од [[Вуковарско-сремска жупанија|Вуковарско-сремската жупанија]]. Жупања е на 254 км од Загреб. Според пописот од 2011 година, градот имал население од 12,090 жители.<ref name="census2011"/>
==Население==
{{Historical populations
|title = Историски население на Жупања
|shading = off
| align = left
| cols = 2
|1857 |2211
|1869 |2534
|1880 |2611
|1890 |3467
|1900 |3630
|1910 |3338
|1921 |3264
|1931 |3508
|1948 |4695
|1953 |5391
|1961 |7024
|1971 |8865
|1981 |10263
|1991 |11947
|2001 |13775
|2011 |12090
|footnote=
|source = ''Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857–2001'', [[Croatian Bureau of Statistics]], Zagreb, 2005}}
==Галерија==
<gallery>
Zupanja Marktplatz.JPG|Станбени згради
Memorial for the defenders of Zupanja, Croatia.JPG|Споменик на бранителите
HŽ 2062 Županja.jpg|Железничка станица
</gallery>
==Наводи==
{{Reflist}}
==Надворешни врски==
{{рв|Županja}}
* [www.zupanja.hr Службено мрежно место] (хрватски)
{{Хрватска-никулец}}
{{Вуковарско-сремска жупанија}}
[[Категорија:Градови во Хрватска]]
[[Категорија:Вуковарско-сремска жупанија]]
[[Категорија:Босанско-хрватски гранични премини]]
[[Категорија:Срем]]
m9hw9o55oudmdthbrj0322ayzirxq0e
Остро лутиче
0
95268
5608532
5592225
2026-08-12T13:27:29Z
Виолетова
1975
5608532
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
|name = Остро лутиче
|image = Illustration Ranunculus acris0.jpg
|genus = Ranunculus
|species = acris
|authority = [[Carl Linnaeus|L.]]
|synonyms = *''R. acer'' <small>auct.</small>
*''R. stevenii'' <small>Beck</small>
}}
'''Остро лутиче''' ({{науч|Ranunculus acris}}) — еден од почестите видови на родот [[лутиче]] ширум [[Европа]] и умерените предели на [[Евроазија]]. Ова е влакнесто растение со извишени витки стебленца на кои стојат сјајни жолти [[цвет]]ови со пречник од околу 25 мм. На цветот има пет [[венечно ливче|венечни ливчиња]] на 5 зелени [[чашкино ливче|чашкини ливчиња]] кои пожолтуваат штом ќе се развие растението.
На него има многубројни [[прашник|прашници]] вметнати под плодницата и цвета од мај до јули. Кај другите членови на овој род, многубројните семиња се присутни во облик на [[семенка|семенки]].
Народниот назив „лутиче“ води потекло од фактот што тие знаат да предизвикаат „луто“ чувство на кожата. При ракување со лутичињата треба да се биде претпазлив, бидејќи тие во себе ја содржат состојка ранункулин, која тогаш се разложува и создава протоанемонин, кој може да предизвика воспалувања на кожата. Токсичните материи се разложуваат со сушење, и затоа секакво ракување на суви лутичиња е безбедно.
== Во Македонија ==
Во [[Македонија]] расте по влажни ливади и тревести места, како и покрај патишта. Ова е широко распространето растение, познато за низинските ливади, а се среќава и по планинските влажни ливади.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 122-123, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Галерија ==
<gallery>
Image:Ranunculus acris.jpg|Цвет на остро лутиче
image:RanunculusAcris.jpg|Расцутени лутичиња
image:Illustration_Ranunculus_acris0.jpg|Илустрација на остро лутиче
image:Miyama-kinpouge.jpg|Расцветани лутичиња
</gallery>
== Наводи ==
* {{наведена книга | author=Blanchan, Neltje | title=Wild Flowers Worth Knowing. | year=2005 | publisher=[[Проект Гутенберг]]}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Ranunculus acris}}
* {{EOL}}
* {{GRIN}}
* {{Inaturalist-таксон|56064}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Лековити растенија]]
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]]
925z9795f34pzsjvf4xt45zbbez39sh
5608533
5608532
2026-08-12T13:28:56Z
Виолетова
1975
5608533
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
|name = Остро лутиче
|image = Illustration Ranunculus acris0.jpg
|genus = Ranunculus
|species = acris
|authority = [[Carl Linnaeus|L.]]
|synonyms = *''R. acer'' <small>auct.</small>
*''R. stevenii'' <small>Beck</small>
}}
'''Остро лутиче''' ({{науч|Ranunculus acris}}) — еден од почестите видови на родот [[лутиче]] ширум [[Европа]] и умерените предели на [[Евроазија]]. Ова е влакнесто растение со извишени витки стебленца на кои стојат сјајни жолти [[цвет]]ови со пречник од околу 25 мм. На цветот има пет [[венечно ливче|венечни ливчиња]] на 5 зелени [[чашкино ливче|чашкини ливчиња]] кои пожолтуваат штом ќе се развие растението.
На него има многубројни [[прашник|прашници]] вметнати под плодницата и цвета од мај до јули. Кај другите членови на овој род, многубројните семиња се присутни во облик на [[семенка|семенки]].
Народниот назив „лутиче“ води потекло од фактот што тие знаат да предизвикаат „луто“ чувство на кожата. При ракување со лутичињата треба да се биде претпазлив, бидејќи тие во себе ја содржат состојка ранункулин, која тогаш се разложува и создава протоанемонин, кој може да предизвика воспалувања на кожата. Токсичните материи се разложуваат со сушење, и затоа секакво ракување на суви лутичиња е безбедно.
== Во Македонија ==
Во [[Македонија]] расте по влажни ливади и тревести места, како и покрај патишта. Ова е широко распространето растение, познато за низинските ливади, а се среќава и по планинските влажни ливади.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 122-123, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Галерија ==
<gallery>
Image:Ranunculus acris.jpg|Цвет на остро лутиче
image:RanunculusAcris.jpg|Расцутени лутичиња
image:Illustration_Ranunculus_acris0.jpg|Илустрација на остро лутиче
image:Miyama-kinpouge.jpg|Расцветани лутичиња
</gallery>
== Наводи ==
{{Наводи}}
* {{наведена книга | author=Blanchan, Neltje | title=Wild Flowers Worth Knowing. | year=2005 | publisher=[[Проект Гутенберг]]}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Ranunculus acris}}
* {{EOL}}
* {{GRIN}}
* {{Inaturalist-таксон|56064}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Лековити растенија]]
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]]
glid9scedcjml6bu6ou16chh59nok0n
Циметово дрво
0
115712
5608785
4226195
2026-08-13T08:04:01Z
CommonsDelinker
746
Замена на [[File:Starr_010419_0038_cinnamomum_camphora.jpg]] со [[File:Starr_010419-0038_Cinnamomum_camphora.jpg]] (од страна на [[c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:Duplicate|Duplicate]]: Exact or scaled-down duplicate: [[:c::File:
5608785
wikitext
text/x-wiki
{{Taxobox
|name = Циметово дрво
|image = Starr 010419-0038 Cinnamomum camphora.jpg
|image_caption = ''[[Cinnamomum camphora]]''
|regnum = [[Plant]]ae
|unranked_divisio = [[Angiospermae]]
|unranked_classis = [[Magnoliiidae]]
|ordo = [[Laurales]]
|familia = [[Lauraceae]]
|genus = '''''Cinnamomum'''''
|genus_authority = [[Schaeff.]]
|subdivision_ranks = Видови
|subdivision = Види во текстот.
|synonyms =
*''Sassafridium'' <small>[[Meisn.]]</small>
*''Temmodaphne'' <small>[[Kosterm.]]</small>
|}}
'''Циметово дрво''' е дрво кое расте во [[Шри Ланка]], [[Бразил]], [[Индија]] и [[Индонезија]]. Од кората на ова дрво се добива [[цимет]].
== Одбрани видови ==
{{столбови-список|2|
*''[[Cinnamomum acuminatifolium]]''
*''[[Cinnamomum acuminatissimum]]''
*''[[Cinnamomum acutatum]]''
*''[[Cinnamomum africanum]]''
*''[[Cinnamomum aggregatum]]''
*''[[Cinnamomum alainii]]''
*''[[Cinnamomum alatum]]''
*''[[Cinnamomum albiflorum]]''
*''[[Cinnamomum alcinii]]''
*''[[Cinnamomum alexei]]''
*''[[Cinnamomum alibertii]]''
*''[[Cinnamomum alternifolium]]''
*''[[Cinnamomum altissimum]]''
*''[[Cinnamomum ammannii]]''
*''[[Cinnamomum amoenum]]''
*''[[Cinnamomum amplexicaule]]''
*''[[Cinnamomum amplifolium]]''
*''[[Cinnamomum anacardium]]''
*''[[Cinnamomum andersonii]]''
*''[[Cinnamomum angustifolium]]''
*''[[Cinnamomum angustitepalum]]''
*''[[Cinnamomum antillarum]]''
*''[[Cinnamomum appelianum]]''
*''[[Cinnamomum arbusculum]]''
*''[[Cinnamomum archboldianum]]''
*''[[Cinnamomum areolatocostae]]''
*''[[Cinnamomum areolatum]]''
*''[[Cinnamomum arfakense]]''
*''[[Cinnamomum argenteum]]''
*''[[Cinnamomum aromaticum]]''
*''[[Cinnamomum arsenei]]''
*''[[Cinnamomum asa-grayi]]''
*''[[Cinnamomum assamicum]]''
*''[[Cinnamomum aubletii]]''
*''[[Cinnamomum aureo-fulvum]]''
*''[[Cinnamomum australe]]''
*''[[Cinnamomum austro-sinense]]''
*''[[Cinnamomum austro-yunnanense]]''
*''[[Cinnamomum bahianum]]''
*''[[Cinnamomum bahiense]]''
*''[[Cinnamomum baileyanum]]''
*''[[Cinnamomum baillonii]]''
*''[[Cinnamomum balansae]]''
*''[[Cinnamomum bamoense]]''
*''[[Cinnamomum barbato-axillatum]]''
*''[[Cinnamomum barbeyanum]]''
*''[[Cinnamomum barlowii]]''
*''[[Cinnamomum bartheifolium]]''
*''[[Cinnamomum barthii]]''
*''[[Cinnamomum bazania]]''
*''[[Cinnamomum beccarii]]''
*''[[Cinnamomum bejolghota]]''
*''[[Cinnamomum bengalense]]''
*''[[Cinnamomum biafranum]]''
*''[[Cinnamomum bintulense]]''
*''[[Cinnamomum birmanicum]]''
*''[[Cinnamomum blumei]]''
*''[[Cinnamomum bodinieri]]''
*''[[Cinnamomum bonii]]''
*''[[Cinnamomum bonplandii]]''
*''[[Cinnamomum borneense]]''
*''[[Cinnamomum bourgeauvianum]]''
*''[[Cinnamomum boutonii]]''
*''[[Cinnamomum brachythyrsum]]''
*''[[Cinnamomum bractefoliaceum]]''
*''[[Cinnamomum burmannii]]''
*''[[Cinnamomum camphora]]''
*''[[Cinnamomum cassia]]'' - (''C. aromaticum'')
*''[[Cinnamomum caudiferum]]''
*''[[Cinnamomum chartophyllum]]''
*''[[Cinnamomum citriodorum]]''
*''[[Cinnamomum contractum]]''
*''[[Cinnamomum filipes]]''
*''[[Cinnamomum glanduliferum]]''
*''[[Cinnamomum glaucescens]]''
*''[[Cinnamomum ilicioides]]''
*''[[Cinnamomum impressinervium]]''
*''[[Cinnamomum iners]]''
*''[[Cinnamomum japonicum]]''
*''[[Cinnamomum javanicum]]''
*''[[Cinnamomum jensenianum]]''
*''[[Cinnamomum kanehirae]]''
*''[[Cinnamomum kotoense]]''
*''[[Cinnamomum kwangtungense]]''
*''[[Cinnamomum liangii]]''
*''[[Cinnamomum longepaniculatum]]''
*''[[Cinnamomum longipetiolatum]]''
*''[[Saigon Cinnamon|Cinnamomum loureiroi]]''
*''[[Cinnamomum mairei]]''
*''[[Cinnamomum micranthum]]''
*''[[Cinnamomum migao]]''
*''[[Cinnamomum mercadoi]]''
*''[[Cinnamomum mollifolium]]''
*''[[Cinnamomum oliveri]]''
*''[[Cinnamomum osmophloeum]]''
*''[[Cinnamomum parthenoxylon]]''
*''[[Cinnamomum pauciflorum]]''
*''[[Cinnamomum philippinense]]''
*''[[Cinnamomum pingbienense]]''
*''[[Cinnamomum pittosporoides]]''
*''[[Cinnamomum platyphyllum]]''
*''[[Cinnamomum porphyrium]]''
*''[[Cinnamomum porrectum]]''
*''[[Cinnamomum reticulatum]]''
*''[[Cinnamomum rigidissimum]]''
*''[[Cinnamomum saxatile]]''
*''[[Cinnamomum septentrionale]]''
*''[[Cinnamomum sintoc]]''
*''[[Cinnamomum subavenium]]''
*''[[Malabathrum|Cinnamomum tamala]]''
*''[[Cinnamomum tenuipilum]]''
*''[[Cinnamomum tonkinense]]''
*''[[Cinnamomum triplinerve]]''
*''[[Cinnamomum tsangii]]''
*''[[Cinnamomum tsoi]]''
*''[[Cinnamomum validinerve]]''
*''[[Cinnamon|Cinnamomum verum]]''
*''[[Cinnamomum virens]]''
*''[[Cinnamomum wilsonii]]''
}}
{{растение-никулец}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Cinnamomum}}
{{Wikispecies|Cinnamomum}}
[[Категорија:Растенија]]
eka9cjs33arik4udlc9w788ak104mim
Димитрије Бужаровски
0
124535
5608618
5583730
2026-08-12T16:21:23Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608618
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за научник
|box_width = 300px
|name = Димитрије Бужаровски
|image = [[File:Buzarovski Dimitrije.jpg|250px]]
|caption = Димитрије Бужаровски
|birth_date = {{birth date|1952|8|8|df=y}}
|birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]]
|residence = Македонија
|citizenship =
|nationality =
|ethnicity = Македонец
|fields = [[Композиција]], [[Музикологија]], [[Интерпретација]], [[Дигитално архивирање]], [[Менаџмент]], [[Методологија на научно истражување]]
|workplaces = [[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]] Факултет за музичка уметност - Скопје, [[Универзитет во Ниш]] Факултет за уметности
|alma_mater =
|doctoral_advisor =
|academic_advisors =
|doctoral_students =
|notable_students =
|known_for = [http://buzar.mk/ '''Архив Бужаровски - BuzAr''']<br />''Радомировиот псалтир оп. 47''<br />''Вокална симфонија оп.53''<br />''Ноктурна за пијано оп.49 и оп.52''<br />''Историја на естетиката на музиката''<br />''Музикономија''<br />''Сонологија''<br />''Социологија на музиката''
|author_abbrev_bot =
|author_abbrev_zoo =
|influences =
|influenced =
|URL = {{URL|http://buzar.mk/|buzar.mk}}
|religion =
|signature =
|footnotes =
}}
'''Димитрије Бужаровски''' (р. {{роден|8|август|1952}} г. во {{роден во|Скопје}}) — истакнат [[Македонија|македонски]] [[композитор]], [[музиколог]] и професор.
Тој е многустрана личност со интереси во различни полиња: [[композиција]], [[музикологија]], [[компјутерска музика]] и [[електронска музика]], интерпретација ([[пијано]], [[синтисајзер]]и, [[диригент|диригирање]]), образование, менаџмент и научно-истражувачка работа.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://buzar.mk/buzarovski.htm |title=Buzarovski Archive, Dimitrije Buzarovski |accessdate=2014-07-02 |archive-date=2014-07-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714142417/http://buzar.mk//buzarovski.htm |url-status=dead }}</ref><ref>"Bužarovski, Dimitrije." In ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', 2n ed. New York: Oxford University Press, 2001. ''Oxford Music Online: Grove Music Online''. http://www.oxfordmusiconline.com.</ref>
Неговото композиторско творештво содржи дела од крупен формат: симфонии, ораториуми, опери, балети, сонати, суити, вокални циклуси, камерна музика, музика за соло инструменти.<ref>Слејанска, Стела. (2004). „Димитрије Бужаровски.“ Во ''Историја на културата на Македонија, Музиката на почвата на Македонија'', 12, ур. Г. Старделов, Д. Ортаков и Д. Бужаровски, 147–51. Скопје: МАНУ ISBN 9989-101-38-8</ref> Има напишано музика за над 60 филмови, телевизиски и театерски проекти. Неговите композиции се изведувани и емитувани во [[САД]], [[Русија]], [[Франција]], [[Велика Британија]], [[Германија]], [[Холандија]], [[Шпанија]], [[Грција]], [[Бугарија]], [[Србија]], [[Полска]].
Бужаровски е активен и како пијанист, изведувач на синтисајзери и диригент. Има остварено рецитали со негови дела за пијано и синтисајзери низ [[Европа]] (Велика Британија, Русија, Холандија) и САД.<ref>Ислам, Аида. (2004). „Пијанистичката уметност во Македонија.“ Во ''Историја на културата на Македонија, Музиката на почвата на Македонија'', 12, ур. Г. Старделов, Д. Ортаков и Д. Бужаровски. Скопје: МАНУ ISBN 9989-101-38-8</ref> Како диригент ги поставува своите дела - оперите ''Шеќерната приказна'' и ''Деспина и мистер Докс'', ораториумот ''Радомировиот псалтир'', ''Нонет концертот'', кантатата ''Т'га за југ'' итн.
Музиколошката и научно-истражувачката дејност на Димитрије Бужаровски покрива голем број области: [[филозофија]] и [[естетика]] на музиката, [[социологија]] и [[менаџмент]], дигитална обработка и архивирање на звукот. Има издадено и едитирано голем број есеи, публицистички текстови, рецензии и книги, меѓу кои: ''Историја на естетиката на музиката'', ''Увод во анализата на музичкото дело'', ''Од природни до компјутерски звуци'', ''Основи на дигиталното архивирање на звукот'', ''Музикономија'', ''Сонологија'', ''Социологија на музиката'' итн.
Димитрије Бужаровски е учесник во бројни меѓународни проекти, бил координатор на ТЕМПУС-ови проекти, проект на швајцарската научна програма SCOPES, проект на Стејт департментот на САД за усовршување на програмите по менаџмент во [[Република Македонија]], координатор на програмата Студии во странство на Државниот универзитет во [[Аризона]].
Во 2000 година го формира Институтот за истражување и архивирање музика - ИРАМ кој претставува најдобрата илустрација за комплексноста на неговата уметничка, научна, образовна и организаторска дејност. Во рамките на ИРАМ постои Студентско Интернет радио, а ИРАМ е и организатор на 18 меѓународни конференции (Современи трендови во музикологијата и етномузикологијата, Рефлексии за македонската музика, Културната политика и музичкото образование, Истражувања во музикологијата и етномузикологијата) на кои се презентирани над 250 научни трудови.
На 15 октомври 2012 година основан е [http://buzar.mk/ '''Архивот Бужаровски - BuzAr'''],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://buzar.mk/ |title='''Архив Бужаровски - BuzAr''' |date= |accessdate=}}</ref> граѓанска и непрофитна иницијатива со задача да го чува во дигитален формат македонското, балканското и светското културно наследство. Основната цел на архивот е да го собира и дигитализира културното наследство и потоа да го афирмира преку мрежните медиуми за културни, образовни и научни потреби. Архивот е организиран околу творештвото на композиторот и изведувач Димитрије Бужаровски и прави синтеза со неговата музиколошка и етномузиколошка дејност, како и работата врз дигитализацијата на културното наследство. Првото видео поставено на страницата на архивот е снимката од ''Ретроспективниот концерт од опус 1 до опус 62'' на Димитрије Бужаровски одржан на денот на формирањето на архивот.
Проф. д-р Димитрије Бужаровски е вработен на [[Факултет за музичка уметност - Скопје|Факултетот за музичка уметност при Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] во Скопје каде предава(л): [[хармонија]], [[полифонија]], анализа на музичкото дело, естетика на музиката, социологија на музиката, музички менаџмент, [[сонологија]] и [[мултимедија]], методологија на научното истражување и електронска музика. Во периодот 1995-1999 бил Декан на Факултетот за музичка уметност во [[Скопје]]. Од 2006 година проф. д-р Бужаровски предава и на Факултетот за уметности при [[Универзитет во Ниш|Универзитетот во Ниш]] (вокална литература, анализа на музичките стилови, аранжирање, композиција, дигитална обработка на звукот, менаџмент во културата и истражувачки методологии). На 18 ноември 2014 година Сенатот на Универзитетот во Ниш го избра проф. д-р Бужаровски за почесен доктор.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.artf.ni.ac.rs/index.php/profesor-dr-dimitrije-buzarovski-pocasni-doktor-univerziteta-u-nisu/ |title=Profesor dr Dimitrije Bužarovski počasni doktor Univerziteta u Nišu |publisher=Fakultet umetnosti u Nišu |date=2014-11-19 |accessdate=2014-11-19 |archive-date=2015-02-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150205085909/http://www.artf.ni.ac.rs/index.php/profesor-dr-dimitrije-buzarovski-pocasni-doktor-univerziteta-u-nisu/ |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ni.ac.rs/novosti-i-dogadjaji/vesti/novi-pocasni-doktor-i-profesor-emeritus-univerziteta |title=Novi počasni doktor i profesor emeritus Univerziteta |publisher=Univerzitet u Nišu |date=2015-06-10 |accessdate=2015-06-19 |archive-date=2015-06-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150619205258/http://www.ni.ac.rs/novosti-i-dogadjaji/vesti/novi-pocasni-doktor-i-profesor-emeritus-univerziteta |url-status=dead }}</ref> Бил ментор на над 40 постдипломски и докторски трудови. Предавал и на повеќе универзитети во САД: Државниот универзитет во Аризона, [[Бостон]]скиот универзитет, [[Харвард|Хардвардскиот универзитет]], Бостонскиот колоквиум за филозофија на науката.
Димитрије Бужаровски бил биран на повеќе општествени функции во поранешната [[СФРЈ]], Република Македонија и странство: Претседател на Сојузот на композиторите на СФРЈ, Претседател на Универзитетскиот совет на УКИМ, Претседател на Советот на фестивалот [[Охридско лето]], член на правниот комитет на Европската асоцијација на фестивалите итн.
== Композиции ==
=== Пијано ===
# Сонатина за пијано оп. 1 (1973)
# Соната за пијано бр. 1 оп. 2 (1973)
# Соната за пијано бр. 2 оп. 17 (1983)
# Соната за пијано бр. 3 оп. 25 (1987)
# 9 Ноктурна за пијано оп. 49 (2000)
# 4 Ноктурна за пијано оп. 52 (2004)
=== Камерна музика за две пијана ===
# 4 Ноктурна за две пијана оп. 52б (2009)
# "All that Dance" варијации за две пијана оп. 39 (1995)
=== Симфониско творештво ===
# Fantasia quasi una Sinfonia оп. 4 (1973) (I симфонија)
# „Раѓање на слободата” оп. 9 (II симфонија) (1979)
# TechnoSymph оп. 42 (1997) (III симфонија)
# Вокална симфонија оп. 53а за 3 сопрана, 2 алта, 2 тенора, бас и симфониски оркестар (2005)/Вокална симфонија оп. 53б за 4 солисти, хор и симфониски оркестар (2008) (IV симфонија)
# Увертира оп. 54 за симфониски оркестар (2007)
=== Концерти ===
# Musurgia ecclectica оп. 29 за симфониски оркестар и синтисајзер (1989)
# Концерт за гудачи, харфа и синтисајзер оп. 33 (1990)
# Концерт за пијано, 4 солисти и симфониски оркестар оп. 46 (1998)
# Concerto Grosso за пијано трио, гудачки оркестар и удиралки оп. 48 (1999)
# Baroque concertino за синтерсајзер и гудачки оркестар оп. 27а (1988); Baroque concertino за пијано трио оп. 27b (2001)
# Нонет концерт оп. 51 (2003)
# Концерт за труба и гудачки оркестар оп. 58 (2010)
# Двоен концерт за виолина, пијано и симфониски оркестар оп. 61 (2012)
# Glitch Rhapsody за виолина, обоа/англиски рог, пијано и гудачки оркестар оо. 65а (2015)
=== Опери ===
# Шеќерната приказна оп. 7 (1976)
# Деспина и мистер Докс оп. 35 (1991)
=== Ораториуми и кантати ===
# Живееме-паметиме оп. 22 (1974)
# Охрид оп. 28 (1988)
# Радомировиот псалтир оп. 47 за 2 сопрана, тенор, бас, хор, детски хор и симфониски оркестар (1999)
# „Т'га за југ“ оп. 60 за тенор, камерен хор и оркестар (2011)
=== Балети ===
# Возови оп. 21 (1984)
# Снежана оп. 24 (1986)
# The Skeleton and the Beauty оп. 37 (1993)
=== Вокални циклуси ===
# Хумористични песни за баритон и пијано оп. 5 (1976)
# Елегии за тебе за сопран, баритон и синтисајзери оп. 26 (1984)
# Љубовни за баритон и пијано оп. 8а (1979); Љубовни за сопран, кларинет и пијано оп. 8b (1997)
# Херојски песни за баритон и гудачки оркестар оп. 16 (1983)
# "Trois poemes de Paul Verlaine composes a la maniere d'impressionnistes" за баритон и пијано оп. 30 (1989)
# Духовни за детски хор, сопран, баритон и синтисајзери оп. 36 (1992)
# Songs of Peace and War за [[сопран]], [[мецосопран]] и синтерсајзери оп. 38 (1994)
# Песни за Гоце за баритон и пијано оп. 40а (1977); Песни за Гоце за баритон и синтисајзери оп. 40b (1984); Песни за Гоце за обоа, кларинет, народни инструменти, удиралки и синтисајзери оп. 40c (1996)
# Eco songs оп. 41 (1996)
# Свадбени за детски хор и синтисајзери оп. 45 (1997)
=== Камерна музика ===
# Гудачки квартет оп. 3 (1971)
# Елегија за камерен оркестар оп. 6 (1975)
# Корал, прелудиум и фуга за обоа, кларинет и фагот оп. 11 (1980)
# Фолк суита за 4 тромбона оп. 14 (1982)
# Дувачки квинтет оп. 15 (1981)
# Фолк квинтет за дувачки инструменти оп. 23 (1985)
# Суита од музиката за драмите Зојкин стан и Марка за виолина, виола и пијано оп. 31а (1989); за алт саксофон и пијано оп. 31b (1994); за пијано трио оп. 31c (2001)
# Секстет за дувачки квинтет и синтисајзер оп. 32 (1990)
# Kreuzweg-Reflexionen IX за флејта, виола, гитара и хармоника оп. 50 (2001)
# Соната-Фантазија за виолончело и пијано оп. 55 (2009)
# Џез соната за алт саксофон, пијано и контрабас оп. 56 (2009)
# ”Мане” соната за виолина и пијано оп. 57 (2009)
# ”Кабаре” варијации на тема „Македонија може“ оп. 62а за виолина, виолончело и пијано четворорачно (2012); оп. 62б за трио хармоники (2012)
# Трио соната оп. 63 (2013)
# Sonata Concertata за виолина и пијано оп. 58e (2014)
# ''A Challenge'' за виолина и пијано оп. 64 (2014)
# ''A Challenge'' за виолина, англиски рог и пијано оп. 64а (2015)
=== Соло песни ===
# Песна за војникот три метри под земја за баритон и пијано оп. 12 (1981)
# Скитник за баритон и пијано (1984)
# Псалм 151 од ораториумот Радомировиот псалтир за тенор и пијано оп. 47a (1999)/за бас и пијано оп. 47d (2014)
# [[Тропар]] од ораториумот Радомировиот псалтир за 2 сопрана и пијано оп. 47b (1999)
=== Дела за соло инструменти ===
# Варијации на народна тема за соло кларинет оп. 10 (1978)
# Мотиви за соло виолочело (1979)
# Параходот варијации за соло виолончело оп. 44 (1997)
# Етида за соло виолина оп. 59 (2010)
=== Електронска музика ===
# Experiment I (постои и верзија за синтисајзер и симфониски оркестар) оп. 11 (1984)
# Tema con repetizioni оп. 19 (1984)
# Поп-суита оп. 20 (1984)
# "Eneads I" (1987) "Eneads II" (1991) "Eneads III" (1991) оп. 34
# The Skeleton and the Beauty" оп. 37 (1993)
# SynthSon оп. 43 (1997)
== Книги ==
# ''Историја на естетиката на музиката'' Факултет за музичка уметност, Скопје (1989); Istorija estetike muzike, Univerzitet u Nišu, Fakultet umetnosti u Nišu (2013); Historia e estetikës së muzikës, Logos-A (2014).
# ''Увод во анализата на музичкото дело'' Факултет за музичка уметност, Скопје (1996).
# ''Од природни до компјутерски звуци и тонови'' (избор и уредување од Димитрије Бужаровски), Факултет за музичка уметност, Скопје (2000).
# ''Англиско-македонски глосар на технички термини од областа на обработката на звукот'' ИРАМ, Скопје (2001).
# ''Основи на дигиталното архивирање на звукот'' ИРАМ, Скопје (2002).
# Reflections on Macedonian Music - Past and Future, I London Conference IRAM, Skopje 2001 (editor).
# Contemporary trends in musicology and ethnomusicology, IRAM, Skopje, 2002 (editor).
# Reflections on Macedonian Music - Past and Future, II London Conference IRAM, Skopje 2003 (editor).
# Contemporary trends in musicology and ethnomusicology, II Struga Conference, IRAM 2003 (editor).
# Cultural policy and music education I Skopje Conference, IRAM 2004 (editor).
# Reflections on Macedonian Music - Past and Future, III London Conference IRAM, Skopje 2004 (editor).
# Contemporary trends in musicology and ethnomusicology, III Struga Conference, IRAM 2004 (editor).
# Cultural policy and music education II Skopje Conference, IRAM 2005 (editor).
# Reflections on Macedonian Music - Past and Future, IV London Conference IRAM, Skopje 2005 (editor).
# Contemporary trends in musicology and ethnomusicology, X IRAM Conference, IRAM 2005 (editor).
# Cultural policy and music education" XI IRAM Conference, IRAM 2006 (editor).
# Reflections on Macedonian Music - Past and Future, XII IRAM Conference IRAM, Skopje 2006 (editor).
# Cultural policy and music education" XIII IRAM Conference, IRAM 2006 (editor).
# Cultural policy and music education" XIII IRAM Conference, IRAM 2006 (editor).
# ''Istraživačke metodologije aplicirane u muzikologiji'', DOO „Nota”, Knjaževac (2012).
# ''Muzikonomija - Uvod muzički menadžment, ekonomiju i marketing'', Fakultet umetnosti u Nišu i Centar za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu (2014)
# ''Sonologija'', Fakultet umetnosti u Nišu i Centar za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu (2015)
# ''Sociologija muzike'', Fakultet umetnosti u Nišu (2016)
==Избрани трудови==
*"Generative Ideas in the Aesthetics of Music." ''International Review of the Aesthetics and Sociology of Music'', 17/2 (1986): 163–84.
*with [[:en:Jere T. Humphreys|J. Humphreys]] and B. Wells: [http://repository.asu.edu/items/15406 "College Students Attitudes Toward Music." ''PMEA Bulletin of Research in Music Education'', Fall (1995/1996): 20–42.]
*"Firfov Collection Revisited: the Oral Tradition after 30 Years." In ''IV IRAM Conference Contemporary Trends in Musicology and Ethnomusicology'', 41–52. Skopje, 2003.
*"IRAM’s CD Female vocal soloists from the Firfov Collection." In ''Third Struga Conference Contemporary Trends in Musicology and Ethnomusicology'', 1–13. Skopje, 2004.
*[http://cultcenter.net/?p=1200 Digital Extension of Music Memory – Music as a Collective Cultural Memory. ''Kultura/Culture'' 4, (2013). Skopje: Mi-An: 123–29.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140521031732/http://cultcenter.net/?p=1200 |date=2014-05-21 }}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Dimitrije Bužarovski}}
* [http://buzar.mk/buzarovski.htm Страница на Димитрије Бужаровски] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140714142417/http://buzar.mk//buzarovski.htm |date=2014-07-14 }} {{en}}
* [http://buzar.mk/Reviews/ReviewVocSimf.pdf Рецензија за ''Вокалната симфонија'' од Димитрије Бужаровски од Александра Паладин] {{sr}}
* [http://buzar.mk/Books.html Книги од Димитрије Бужаровски] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150207225101/http://buzar.mk/Books.html |date=2015-02-07 }}
* [http://buzar.mk/BuzarovskiWorks.html Врска до Видео од изведби на композиции на Димитрије Бужаровски] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150207144856/http://buzar.mk/BuzarovskiWorks.html |date=2015-02-07 }}
* [http://buzar.mk/BuzarovskiRetrospective.html Ретроспективен концерт на Димитрије Бужаровски од оп. 1 до оп. 62 (2012)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150207203940/http://buzar.mk/BuzarovskiRetrospective.html |date=2015-02-07 }}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бужаровски, Димитрије}}
[[Категорија:Македонски филмски композитори]]
[[Категорија:Македонски пијанисти]]
[[Категорија:Македонски композитори]]
[[Категорија:Македонски музиколози]]
[[Категорија:Родени во 1952 година]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Членови на СОКОМ]]
3r5c83xp1i0wn6wke0imqxvskghgggn
Кованец
0
124826
5608590
5552674
2026-08-12T15:35:05Z
Kkapidan
123196
/* Историја */ додавам содржина
5608590
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име = Кованец
| име2 = Кованци
| слика = Викиекспедиција Бојмија 086.jpg
| големина на слика = 300п
| опис = Влез во селото Кованец
| регион = {{грб|Вардарски Регион}}
| општина = {{општинскигрб|Општина Гевгелија}}
| област = [[Бојмија]]
| население = 149
| година = 2002
| поштенски број = 1483
| повикувачки број = 034
| надморска височина = 290
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=13 | lat_sec=32
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=24 | lon_sec=47
| слава =
| мрежно место =
| карта = Кованец во Општина Гевгелија.svg
}}
'''Кованец''' или '''Кованци''' — село во [[Општина Гевгелија]], во областа [[Меглен|Влахомеглен]], во околината на градот [[Гевгелија]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 087.jpg|мини|300п|лево|Поглед на дел од селото Кованец]]
Населбата се наоѓа во областа [[Бојмија]], во северниот дел на територијата на [[Општина Гевгелија]]. Селото е сместено во подножјето на планината [[Кожуф]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=26 мај 2017 |year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=152}}</ref> Селото е ридско, сместено на надморска височина од 290 метри. Од градот Гевгелија е оддалечено 17 километри.<ref name="енциклопедија" />
Атарот зафаќа површина од 17,6 км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите со површина од 1.617 [[хектар]]и, на обработливото земјиште отпаѓаат 120 хектари, а на пасиштата само 0,5 хектари.<ref name="енциклопедија" />
До селото води асфалтен пат преку селото [[Негорци]] од кое е оддалечено 8 километри. Низ Кованец протекува малата [[Кованска Река]], која е десна притока на реката [[Вардар]] и која често пресушува во текот на летото.
== Историја ==
Подрачјето на Кованец е населено уште од [[железно време|железното време]], за што сведочат наоѓалиштата [[Гроздени Дупки (Кованец)|Гроздени Дупки]] и [[Манастир Св. Атанас (Кованец)|Манастир Св. Атанас]] на 3 км западно од селото.<ref name="АрхеоКарта" />
Во {{римски|19}} век, Кованец било [[христијани|христијанско]] село во рамките на Гевгелиската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]].
Селото било тешко оштетено при [[Валандовски земјотрес (1931)|Валандовскиот земјотрес]] во 1931 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.porta3.mk/razurnuvachkiot-zemjotres-vo-valandovo-od-1931-godina/|title=Разурнувачкиот земјотрес во Валандово од 1931 година|last=Порта3|date=2017-12-21|work=Порта3 - градежништво, архитектура и екологија|accessdate=2021-10-08}}</ref>
За време на [[Втората светска војна]], во [[1941]] Кованец потпаднало под [[Бугарска окупација на Македонија во Втората светска војна|бугарска окупација]]. Селото било ослободено на 20 август 1944, кога група од околу 200 [[Македонски партизански одреди|македонски партизани]] ги нападнале позициите на бугарските [[контрачетници]] во селото. Дел од контрачетниците успеале да избегаат од селото, а друг дел биле заробени од партизаните.<ref>{{cite report|title=ZBORNIK NOR-a. tom VII – BORBE U MAKEDONIJI – knjiga 4. – mart 1943 – novembar 1944.|chapter-url=https://znaci.org/zb/4_7_4_2.pdf|chapter=ДОКУМЕНТА БУГАРСКИХ ОКУПАТОРА|id=бр. 183|year=1945|language=sr}}</ref>
== Стопанство ==
Селото има полјоделско-шумарска функција.<ref name="енциклопедија" />
== Население ==
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|271
|1953|315
|1961|298
|1971|246
|1981|242
|1991|231
|1994|212
|2002|177
|2021|149
}}
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во селото Кованец имало 200 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоците на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во Кованец имало 208 жители.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р. 194-195.</ref>
Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 250 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref>
Кованец е мало село, коешто во 1961 година броело 258 жители, а во 1994 година 212 жители, македонско население.<ref name="енциклопедија" />
Според пописот од 2002 година, во селото Кованец имало 177 жители, од кои 176 [[Македонци]] и 1 [[Срби]]н.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=26 мај 2017}}</ref>
Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 149 жители, од кои 145 [[Македонци]] и 4 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref>
{{Пописи|200|208|271|315|298|246|242|231|212|177|149}}
== Општествени установи ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 088.jpg|мини|300п|десно|Подрачното основно училиште во селото]]
* [[ПУ „Ристо Шуклев“ - Кованец|Основно училиште „Ристо Шуклев“]] до V одделение<ref name="основно">{{наведена мрежна страница|url=http://www.oouristosuklev.edu.mk/|title=ООУ „Ристо Шуклев“|publisher=[[ОУ „Ристо Шуклев“ - Негорци]]|accessdate=6 јули 2017|location=македонски}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>, подрачно училиште на [[ОУ „Ристо Шуклев“ - Негорци]]. Училиштето по неговото затворање во учебната 2000/2001, со обнова на фасадата и неговата внатрешност било повторно ставено во функција во 2016 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://vlada.mk/node/11789|title=Пуштено во употреба реновираното подрачно училиште во гевгелиското село Кованец|last=|first=|date=28 јануари 2016|work=[[Влада на Македонија]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160129080627/http://vlada.mk/node/11789|archive-date=2016-01-29|dead-url=|accessdate=6 јули 2017|url-status=dead}}</ref>
== Самоуправа и политика ==
Селото влегува во рамките на [[Општина Гевгелија]], која била променета со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година, при што кон нејзе била придодадена поранешната [[Општина Миравци]]. Во периодот од 1996-2004 година, селото било во рамките на некогашната Општина Гевгелија.
Во периодот 1950-1952, селото било во рамките на некогашната општина Негорци, во која влегувале селата Кованец, Негорци, Прдејци и Смоквица.
Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната општина Негорци, во која покрај селото Кованец се наоѓале и селата Негорци, Прдејци, Серменин и Смоквица.
Во периодот 1955-1965, селото се наоѓало во некогашната општина Гевгелија.
Во периодот 1965-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија.
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 359 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 144 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=29 декември 2019|url-status=dead}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 081.jpg|мини|300п|десно|Главната селска црква „Св. Димитриј“]]
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref>
* [[Црква „Св. Димитриј“ - Кованец|Црква „Св. Димитриј”]] — главна селска црква
;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|108-109}}</ref>
* [[Гробишта (Кованец)|Гробишта]] — населба и некропола од доцнантичкото време
* [[Гроздени Дупки (Кованец)|Гроздени Дупки]] — населба од железното време
* [[Ѓурова Нива (Кованец)|Ѓурова Нива]] — населба од доцнантичкото време
* [[Лешките (Кованец)|Лешките]] — населба од доцнантичкото време
* [[Манастир Св. Атанас (Кованец)|Манастир Св. Атанас]] — населба од железното и доцнантичкото време
* [[Мучарад (Кованец)|Мучарад - Дубрава]] — сакрален објект од средниот век
* [[Чешмата (Кованец)|Чешмата]] — населба од доцноантичкото време
;Реки<ref>{{РекиМак|страница=37}}</ref>
* [[Кованска Река]] — десна притока на [[Вардар]]
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Личности ==
* [[Ѓорги Делев Балабанов]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска; Ленина Жила; Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва том I, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Христо Танов Петков]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том IV, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="160px">
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 089.jpg|Страничен поглед на училиштето
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 090.jpg|Дел од селото
Податотека:Викиекспедиција Бојмија 096.jpg|Поглед на училиштето на сретсело
Податотека:Викиекспедиција до Бојмија 70.jpg|Табла пред влезот
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Kovanec, Macedonia}}
{{Општина Гевгелија}}
[[Категорија:Кованец| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Села во Општина Гевгелија]]
hl0ie2d7249ylyuq09gktd7fdqu7l1p
Бастер
0
158024
5608751
5141263
2026-08-13T06:40:21Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608751
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=октомври 2009}}
{{Инфокутија Населено место
|official_name = Бастер <br /> City of Basseterre
|image_skyline =
|image_map = Basseterre_Map_1.png
|mapsize = 240px
|map_caption = Местоположба на Бастер
|subdivision_type = [[список на држави во светот|Држава]]
|subdivision_name = [[Свети Китс и Невис]]
|subdivision_type1 = [[Карипски Острови|Остров]]
|subdivision_name1 = [[Свети Китс]]
|area_note =
|area_magnitude = 1 E9
|area_total_sq_mi = 2.5
|area_total_km2 = 6.1
|population_as_of = 2005
|population_total = 15.500
|population_density_sq_mi = 6200
|population_density_km2 = 2541
|timezone = [[UTC-4]]
|utc_offset = -4
|latd=17 | latm=18 | lats= | latNS=N
|longd=62 | longm=44 | longs= | longEW=W
|elevation_m = 15
|elevation_ft = 50
|established_title = [[Историја на Свети Китс и Невис|Населен]]
|established_date = 1627
|footnotes =
}}
'''Бастер''', со околу 15.500 население во 2000 година, е главниот град на Федерацијата на [[Свети Китс и Невис]] во [[Западни Инди|Западните Инди]]. Географски гледано, пристаништето Бастер се наоѓа на југ западниот брег на островот [[Сент Китс]], и е еден од главните трговски депоа на [[Ливардски Острови|Ливардските Острови]]. Градот лежи во рамките на парохијата на [[Сент Џорџ Бастер]] и јужниот дел на парохија на [[Сент Петер Бастер]].
Бастер е еден од најстарите градови во Источните Кариби.
{{Свети Китс и Невис-никулец}}
[[Податотека:St. Kitts, Karibik - Marina in Basseterre - panoramio.jpg|мини|Сент Китс, Кариби - Пристаниште во Бастер - панорама]]
{{Главни градови на Северна и Средна Америка}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Бастер]]
[[Категорија:Градови во Свети Кристофер и Невис]]
[[Категорија:Главни градови во Средна Америка]]
[[Категорија:Главни градови во Карибите]]
[[Категорија:Главни градови во Азија]]
[[Категорија:Населени места основани во 1627 година]]
mb7zpm31yhlfga99lj9p9ut8b9zzt9k
Доха
0
161187
5608661
5418105
2026-08-12T19:20:18Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608661
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
|official_name = Доха
|native_name = {{rtl-lang|ar|الدوحة}} ''ad-Dawḥa''
|image_skyline = Doha montage.jpg
|imagesize = 300px
|image_caption = од горе: [[Универзитет Катар]], [[Музеј на исламска уметност, Доха|Музеј на исламска уметност]], панорамски поглед на Доха, [[Сук Вакиф]], [[Остров Бисер|островот Бисер]]
|image_map = QA-01.svg
|mapsize = 100px
|map_caption = Местоположба на општина Доха во [[Катар]].
|pushpin_map =
|pushpin_label_position =
|pushpin_mapsize =
|subdivision_type = [[држава во светот|држава]]
|subdivision_name = [[Катар]]
|subdivision_type1 = [[Општини во Катар|општина]]
|subdivision_name1 = [[Ад Давха]]
|established_title = основан
|established_date = 1850
|area_total_km2 = 132
|area_total_sq_mi = 51
|area_land_km2 =
|area_land_sq_mi =
|area_water_km2 =
|area_water_sq_mi =
|area_water_percent =
|area_urban_km2 =
|area_urban_sq_mi =
|area_metro_km2 =
|area_metro_sq_mi =
| total_type = Градско подрачје
| area_total_km2 = 132
| population_total = 2,382,000
| population_as_of = 2018
| population_as_of = 2018
| population_footnotes =
| population_density_km2 = auto
| population_metro =
|latd=25 |latm=17 | lats=12 |latNS=N
|longd=51|longm=32 | longs=0| longEW=E
|coordinates_display = inline,title
|coordinates_type = type:city_region:QA
|timezone = [[Арапско стандардно време|АСТ]]
|utc_offset = +3
|website = {{URL|https://www.visitqatar.qa/intl-en/about-qatar/welcome-to-doha|visitqatar.qa/doha}}
|footnotes =
}}
'''Доха''' ({{langx|ar|الدوحة}}, ''ед-Давха'' или ''ед-Доха'') — [[главен град]] на [[Катар]]. Градот врои 400.051 жител, според пописот од 2005 година<ref name="autogenerated1">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.hotelrentalgroup.com/Qatar/Sheraton%20Doha%20Hotel%20%26%20Resort.htm |title=Sheraton Doha Hotel & Resort {{!}} Hotel discount bookings in Qatar<!-- Bot generated title --> |accessdate=2009-09-11 |archive-date=2010-08-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100819070809/http://www.hotelrentalgroup.com/Qatar/Sheraton%20Doha%20Hotel%20%26%20Resort.htm |url-status=dead }}</ref> и се наоѓа во општината Доха, на брегот на [[Персиски Залив|Персискиот Залив]]. Доха е најголемиот град во Катар, а воедно и најголем економски центар во земјата. Повеќе од 80% од населението во Катар живее во Доха и околината на градот. Градот е и седиште на многу административни институции во земјата, меѓу кои и Владата на Катар, на чие чело е шеикот [[Хамад бин Халифа]], кој всушност е емир на Катар. Во Доха има и образовен град, кој се простира на површина наменета за истражување и образование. Во градот се одржа првата министерска средба во рамките на преговоите на Светската трговска организација. Во 2006, градот беше домаќин на [[Азиски игри|Азиските игри]].
== Историја ==
Градот Доха е основане во [[1850]], апрвото име на градот било Ел-Бида. Во 1882 била изградена тврдината [[тврдина Ал Ваџба|Ал Ваџба]] вон југозападниот дел од градот од страна на [[Ал Рајан]]. Следната 1883, во градот се војвала битката меѓу четите на шеикот Касима и османлиската војска, во која Османлиите биле поразени.
Во 1916, Доха станал престолнина на британскиот протекторат на Катар. Во 1917, шеикот [[Абдула бин Касим Ал-Тани]] дал наредба да се изгради тврдината [[тврдина Ал Кут|Ал Кут]], која се наоѓа во централниот дел од градот.
Во 1949, во околината на градот започнало истражувањето на [[нафта]]. Со пронаоѓањето на „црното злато“, Катар стана еден од најголемите производители на нафта во светот. Денес, во земјата се произведуваат околу 800.000 барели.
Во [[1971]] година по прогласувањето на независноста, градот станал главен град на независната држава Катар.
Во 1969, била изградена и отворена зградата на владата, а во 1973 во Доха е отворен Универзитетот Катар. Во 1975 бил отворен Националниот музеј на Катар, а во 1996 започна емитувањето на сателитскиот канал на телевизијата [[Ал Џезира]].
== Клима ==
Доха се одликува со [[пустинска клима]]. Градот се наоѓа во [[Арапски Полуостров|Арапскиот Полуостров]] и како таков неговите климата се одлекува со многу високи температури во летниот период. Просечните дневни температури се околу 40 °C во периодот од мај до септември септември, а утринската температура во овој период од годината може да се спушти до 25 °C. Во текот на летните месеци, градот во просек речиси и да нема врнежи, а врнежите се помали од 25 mm за време на другите месеци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.wunderground.com/NORMS/DisplayIntlNORMS.asp?CityCode=41170&Units=both |title=Doha weather information |accessdate=2009-09-11 |archive-date=2011-06-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110604101321/http://www.wunderground.com/NORMS/DisplayIntlNORMS.asp?CityCode=41170&Units=both }}</ref> Ретките врнжежи се можни во периодот од октомври до март. Во зима, просечната дневна температура е нешто над 20 °C, а утринската може да се спушти и до 7 °C.
{{Weather box
|location = Доха
|metric first = Yes
|single line = Yes
|Jan record high C = 31.2
|Feb record high C = 36.0
|Mar record high C = 39.0
|Apr record high C = 46.0
|May record high C = 47.7
|Jun record high C = 49.0
|Jul record high C = 48.2
|Aug record high C = 48.0
|Sep record high C = 45.5
|Oct record high C = 43.4
|Nov record high C = 38.0
|Dec record high C = 32.2
|year record high C = 49.0
|Jan high C = 21.7
|Feb high C = 23.0
|Mar high C = 26.8
|Apr high C = 31.9
|May high C = 38.2
|Jun high C = 41.2
|Jul high C = 41.5
|Aug high C = 40.7
|Sep high C = 38.6
|Oct high C = 35.2
|Nov high C = 29.5
|Dec high C = 24.1
|year high C = 32.7
|Jan mean C = 17.0
|Feb mean C = 17.9
|Mar mean C = 21.2
|Apr mean C = 25.7
|May mean C = 31.0
|Jun mean C = 33.9
|Jul mean C = 34.7
|Aug mean C = 34.3
|Sep mean C = 32.2
|Oct mean C = 28.9
|Nov mean C = 24.2
|Dec mean C = 19.2
|year mean C = 26.7
|Jan low C = 12.8
|Feb low C = 13.7
|Mar low C = 16.7
|Apr low C = 20.6
|May low C = 25.0
|Jun low C = 27.7
|Jul low C = 29.1
|Aug low C = 28.9
|Sep low C = 26.5
|Oct low C = 23.4
|Nov low C = 19.5
|Dec low C = 15.0
|year low C = 21.6
|Jan record low C = 3.8
|Feb record low C = 5.0
|Mar record low C = 8.2
|Apr record low C = 10.5
|May record low C = 15.2
|Jun record low C = 21.0
|Jul record low C = 23.5
|Aug record low C = 22.4
|Sep record low C = 20.3
|Oct record low C = 16.6
|Nov record low C = 11.8
|Dec record low C = 6.4
|year record low C = 3.8
|Jan precipitation mm = 13.2
|Feb precipitation mm = 17.1
|Mar precipitation mm = 16.1
|Apr precipitation mm = 8.7
|May precipitation mm = 3.6
|Jun precipitation mm = 0.0
|Jul precipitation mm = 0.0
|Aug precipitation mm = 0.0
|Sep precipitation mm = 0.0
|Oct precipitation mm = 1.1
|Nov precipitation mm = 3.3
|Dec precipitation mm = 12.1
|year precipitation mm = 75.2
|Jan humidity = 71
|Feb humidity = 70
|Mar humidity = 63
|Apr humidity = 52
|May humidity = 44
|Jun humidity = 41
|Jul humidity = 49
|Aug humidity = 55
|Sep humidity = 62
|Oct humidity = 63
|Nov humidity = 66
|Dec humidity = 71
|year humidity = 59
|unit precipitation days = 1,0 мм
|Jan precipitation days = 1.7
|Feb precipitation days = 2.1
|Mar precipitation days = 1.8
|Apr precipitation days = 1.4
|May precipitation days = 0.2
|Jun precipitation days = 0.0
|Jul precipitation days = 0.0
|Aug precipitation days = 0.0
|Sep precipitation days = 0.0
|Oct precipitation days = 0.1
|Nov precipitation days = 0.2
|Dec precipitation days = 1.3
|year precipitation days = 8.8
|Jan sun = 244.9
|Feb sun = 224.0
|Mar sun = 241.8
|Apr sun = 273.0
|May sun = 325.5
|Jun sun = 342.0
|Jul sun = 325.5
|Aug sun = 328.6
|Sep sun = 306.0
|Oct sun = 303.8
|Nov sun = 276.0
|Dec sun = 241.8
|year sun = 3432.9
|source 1 =NOAA (1962-1992) <ref name= NOAA>{{нмс
|url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/RA-II/QR/41170.TXT
|title = Doha International Airport Climate Normals 1962-1992
|publisher = [[NOAA]]
|accessdate = June 5, 2015}}</ref>
|date=January 1, 2015}}
== Демографија ==
Населението во Доха го сочинуваат голем број на имигранти, при што Катарците се малцинство. Најкголемиот дел од имигрантите се доселени од земјите од Јужна Азија, а има и голем број имигранти од другите арапските земји, [[Левант]] и Источна Азија. Доха, исто така, е дом на имигранти од САД, Франција, Велика Британија, Јужна Африка, Норвешка и многу други земји. Во минатото, на имигрантите им било забрането да поседуваат земјиште, но денес тоа е дозволено со поседување на дозвола.
Со зголемувањето на бројот на имигранти од сите делови на светот, во градот дојде и до промена на религиозната структура. Официјална религија во земјата е [[ислам]]от, но сè повеќе Христијани се населуваат во Катар, а особено во Доха. оради тоа, емирот [[Хамад бин Халифа]] одлучи да додели земјиште за изградба на цркви. Првата католичка црква во градот беше отворена во март 2008, но сепак поради почитување на месното население, христијанските симболи сè уште не се јавно изложени. Во изградба се уште 5 цркви во градот.
Порастот на населението во градот Доха е прикажано во табелата.
{| class="wikitable"
|-
! Година
! Население
! Метро
|-
| 1986
| 217,294<ref name="Статија за Доха на Британика">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/168027/Doha Статија за Доха на Британика]</ref>
|
|-
| 1992
| 313,639<ref name="Статија за Доха на Британика"/>
|<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.geocities.com/TelevisionCity/Set/2174/qatar.htm |title=Capital Doha Population 484 |accessdate=2009-10-25 |archive-date=2009-10-25 |archive-url=https://www.webcitation.org/query?id=1256483397358039&url=www.geocities.com/TelevisionCity/Set/2174/qatar.htm |url-status=dead }}</ref>
|-
| 2001
| 299,300<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.tiscali.co.uk/reference/encyclopaedia/hutchinson/m0003599.html |title=Doha |accessdate=2009-09-11 |archive-date=2009-11-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091105135524/http://www.tiscali.co.uk/reference/encyclopaedia/hutchinson/m0003599.html |url-status=dead }}</ref>
|
|-
| 2004
| 339,847 <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sudanair.com/qatar.htm |title=Sudan Airways - Doha |accessdate=2009-09-11 |archive-date=2010-08-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100819063519/http://www.sudanair.com/qatar.htm |url-status=dead }}</ref>
| 612,707
|-
| 2005
| 400,051<ref name="autogenerated1" /><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sightseebyspace.com/view_link.php?txt_link_autoid=560 |title=SightSeeBySpace.com - Capitals of the World - Qatar, Doha - Doha capital city of Qatar |accessdate=2009-09-11 |archive-date=2010-08-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100819055359/http://www.sightseebyspace.com/view_link.php?txt_link_autoid=560 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.hotelsdoha.eu/ |title=архивски примерок |accessdate=2009-09-11 |archive-date=2013-06-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130609182915/http://www.hotelsdoha.eu/ }}</ref>
|
|-
| 2008
|
| 998,651<ref>[http://www.gamesbids.com/english/bids/dha2016.shtml Doha 2016 Summer Olympic Games Bid]</ref>
|}
== Територијална поделба ==
Градот Доха е поделен на голем број на области, а некои од најпознатите се:
{|
| valign="top" |
* [[Ал Бида]] ('''البدع''')
* [[Бин Махмуд]] ('''فريج بن محمود''')
* [[Ал Дафна]] ('''الدفنة''')
* [[Ал Хилал]] ('''الهلال''')
* [[Мадинат Халифа]] ('''مدينة خليفة''')
* [[Ал Мамура]] ('''المعمورة''')
* [[Ал Мархија]] ('''المرخية''')
* [[Ал Наср]] ('''النصر''')
| valign="top" |
* [[Стар аеродром (Доха)|Стар аеродром]] ('''المطار القديم''')
* [[Онаиза]] '''عنيزة'''
* [[Западен брег Лагон|Кутаифија]] ('''القطيفية''')
* [[Рас Абу Абуд]] ('''راس أبو عبود''')
* [[Ал Сад]] ('''السد''')
* [[Румеила]] ('''الرميلة''')
* [[Ал Вааб]] ('''الوعب''')
* [[Вади Ал Саил]] ('''وادي السيل''')
|}
{{wide image|Доха_Панорама.jpg|1000px|<center>Поглед на Доха од јужниот дел на пристаништето, со поглед на [[Музеј на исламска уметност (Доха)|Музејот на исламска уметност]].</center>}}
== Стопанство ==
[[Податотека:Doha construction.jpg|thumb|150px|right|Изградби во тек на крајбрежјето од градот]]
Градот е центар на нафтената индустрија и риболовот. Тој е најголемиот економски центар во земјата. Во Доха, се наоѓаат седиштата на големите компании, како што се Qatar Petroleum, Qatargas и RasGas. Во моментов, Владата на Катар се одржува курс за заштита на економијата, фокусирајќи се на производството на нафта и гас. Доха, исто така е и водечки туристички центар во земјата.
== Превоз ==
[[Податотека:Doha Corniche.jpg|thumb|right|Крајбрежна улица]]
Во близина на Доха се наоѓа [[Аеродром Доха|меѓународниот аеродром Доха]], кој е единствен аеродром во Катар. Аеродромот, истовремено е и седиште на компанијата [[Qatar Airways]], која е една од водечките авиокомпании во регионот. Платежните олеснувања на аеродромот беа зголемени за неколкупати во изминатите декади, но поради ограничениот простор на аеродромот, ограничени се и олеснувањата.
Доха има одлична патна мрежа, која во моментов доживува огромни подобрувања, вклучувајќи ја и изградбата на голем број патишта. Најголемиот автопат во изградба е експресниот пат Доха. Градот има и широка [[автобус]]ка мрежа, управувана од компанијата Mowasalat, која исто така поседува и [[такси]]-компанија под нејзиниот бренд Karwa. Сепак, главно превозно средство во Доха е автомобилот, а автобусот најчесто се користи од страна на населението со ниски приходи.
Пристаништето во Доха е меѓу најголемите пристаништа во земјата. Пристаништето е главен услужен поморски центар во Доха, иако плановите за изградба на ново пристаниште се во тек, а поради големото загадување на градот, новопредложената местоположба е во близина на градот [[Ал Вакра]], јужно од аеродромот Доха.
Причина за најголемиот број на смртни случаи во градот се сообраќајните несреќи. Во просек од 15 до 22 лица дневно се жртви во сообраќајни несреќуи.
== Образование ==
[[Податотека:QatarUniversityEastView.jpg|thumb|right|[[Универзитет Катар|Универзитетот Катар]]]]
Образованието е во центарот на вниманието на катарската влада во последните неколку години. Во прилог на [[Универзитет Катар|универзитетот Катар]], основан во 1973 година, владата има намера да основа група на универзитети во Доха, со што градот би прераснал во [[Образовен град]].
Проектот [[Образовен град]] е проект на невладината и непрофитна иорганизација [[Фондација Катар]], чија цел е развој на образованието, науката и заедницата. Проектот беше изнесен и сваетскиот самит на образовни иновации. Самитот беше глобален форум кој ги спојува заинтересираните за развојот на образованието во светот.
Клучна институција во развојот на образованието во Катар е Врховниот совет за комуникација и информациска технологија [[ictQATAR]]. Со својот модел на електронско образование, [[ictQATAR]] го спојува развојот на образованието со развојот на информатичката култура во Катар.
== Спорт ==
[[Податотека:Asian Games Doha 2006 fireworks.jpg|thumb|right|Поглед на [[Спортски град Доха|Спортскиот град Доха]] за време на церемонијата на свечено отворање на Азиските игри 2006]]
Во Доха има голем број на спортски стадиони, од кои многу беа реновирани во подготовките за [[Азиски игри - 2006|15. Азиски игри]], кои се одржа во декември 2006 година. За игрите беа потрошени Доха потроши $2.8 милијарди долари. Доха, исто така, беше домаќин на [[Западноазиски игри|3. Западноазиски игри]] во декември 2005 година. Градот се очекува да биде домаќин на [[Азиски затворени игри - 2011|Азиските затворени игри - 2011]], а истата 2011, Катар ќе биде домаќин на [[Азиско фудбалско првенство - 2011|азиското фудбласко првенство]], во чии рамки се очекува завршните натпревари да се одиграат во Доха.
Доха поднесе кандидатура за град-домаќин за организирање на Летните олимписки игри во 2016.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.gamesbids.com/english/bids/2016.shtml |title=Information on 2016 Olympic Games Bids |accessdate=2009-09-11 |archive-date=2008-05-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080512003612/http://www.gamesbids.com/english/bids/2016.shtml |url-status=dead }}</ref> Градот имаше речиси 70% од собиралиштат потребни за организирање на еден таков настан, во кои претходно се одржаа натпреварите од Азиските игри во 2006. Докиолку градот ја добиеше организацијата на Олимписките игри, Олимпиското село ќе беше изградено на површина од 67 хектари, со капацитет од 18,000 луѓе.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.doha2016.org/en/news/athletes_to_compete_in_worldclass_sports_venues_in_a_compact_doha_games_ |title=Doha 2016<!-- Bot generated title --> |accessdate=2009-09-11 |archive-date=2009-03-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090327172317/http://www.doha2016.org/en/news/athletes_to_compete_in_worldclass_sports_venues_in_a_compact_doha_games_ |url-status=dead }}</ref> Градот беше елиминиран од потесната група на кандидати за град-домаќин на игрите.
== Образование ==
Градот е домаќин на Универзитетот во Катар, како и кампусот на деловното училиште [[ХЕК Париз]].
== Збратимени градови ==
* {{знамеикона|Brazil}} [[Бразилија]], [[Бразил]]
* {{знамеикона|Tunisia}} [[Тунис (град)|Тунис]], [[Тунис]] ''(од 1994)''
== Наводи ==
{{reflist}}
== Поврзано ==
* [[Катар]]
* [[ictQATAR]]
* [[Азиски игри - 2006]]
== Надворешни врски ==
{{commons|Doha}}
* [http://www.theqatar.com Целосен портал за Катар] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090831193534/http://www.theqatar.com/ |date=2009-08-31 }}
* [http://www.worldarab.net/content/doha-projects-and-buildings Проекти во Доха во областа на градежништвото] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110119154215/http://www.worldarab.net/content/doha-projects-and-buildings |date=2011-01-19 }}
* [http://www.dohamap.info Географска карта на градот] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170706200641/http://www.dohamap.info/ |date=2017-07-06 }}
* [http://www.thepersiangulf.org/cities/doha.html Информации и историја на Доха] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060115064348/http://www.thepersiangulf.org/cities/doha.html |date=2006-01-15 }}
* [http://www.qatarvisitor.com/index.php?cID=417&pID=1339 Историја на Доха]
* [http://www.qatarvisitor.com/index.php?cID=417&pID=1346 Доха]
* [http://www.pascalmeunier.com/reportages_photos_en.php?piId=1306/ Фотографии од Доха]
* [http://yp.theemiratesnetwork.com/browse/shopping_malls_and_centers/qatar-da-doha/-/all/ Трговски центрои во Доха]
* [http://www.doha-2006.org/en/index.php 15. Азиски игри, Доха, 2006] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060216155231/http://www.doha-2006.org/en/index.php |date=2006-02-16 }}
{{Катар}}
{{Главни градови во Азија}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Доха| ]]
[[Категорија:Градови во Катар]]
[[Категорија:Главни градови во Азија]]
[[Категорија:Населени места основани во 1825 година]]
go72itc63h861p7j5meml4s8mi2l27h
Драган Ѓокановиќ
0
166495
5608663
5583816
2026-08-12T19:26:43Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 4 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608663
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Драган Джоканович.jpg|thumb|200px|Драган Ѓокановиќ]]
'''Драган Ѓокановиќ''' ([[српски]]: ''Драган Ђокановић'' или ''Dragan Đokanović'', роден на {{роден на|20|април|1958}} во {{роден во|Сараево}}) — [[Срби|српски]] политичар од [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Тој е претседател на Демократската партија на федералисти.<ref>[http://derstandard.at/?url=/?id=3129496 derStandard.at]</ref>
Ѓокановиќ бил министер во Република Српска и бил советник во Претседателството на [[Република Српска]].<ref name="dragandjokanovic.com">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dragandjokanovic.com/ |title=Официјално мрежно место на Претседател на Демократската партија федералиста, Драган Ѓокановиќ |accessdate=2009-09-19 |archive-date=2010-06-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100605035220/http://www.dragandjokanovic.com/ |url-status=dead }}</ref>
Тој по професија е [[доктор по медицина]] - [[педијатрија|педијатар]]. Завршил медицински факултет во [[Сараево]].
==Животопис==
Основно училиште,гимназија и медицински факултет завршува во [[Сараево]]. Специјализира и магистрира исто така во Сараево на одделот за педијартија<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.pedijatrija-sa.ba/pdf/bilten-2007.pdf |title=KCUS |accessdate=2012-07-08 |archive-date=2010-12-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101230205615/http://www.pedijatrija-sa.ba/pdf/bilten-2007.pdf |url-status=dead }}</ref> во областа на Клиничка и социјална медицина со организација на здравствена заштита.
===Други афинитети и способности во областа на спортот===
Драган Ѓокановиќ е исто така и гимнастичар .Добар дел од својот живот му го посветува на спортот. Тренира во спортските клубови во [[Сараево]] и во [[Унгарија]]. Повеќекратен победник е на јуниорските и сениорските првенства во гимнастика на [[Босна и Херцеговина]]. Бил младински првак на [[Југославија]] на државното првенство во разбој во 1975 во [[Ново Место]].За младинската репрезентација на Југославија настапил во 1976 година во Ферм([[Италија]]) на двобојот помеѓу репрезентациите на Југославија и Италија. Во сениорска конкуренција во Трбовлје на купот на Југославија, Ѓокановиќ завршува како второпласиран во севкупен пласман,а во посебни категории освоил уште четири медаљи. Истата таа година настапува и на меѓународниот турнир „Златни песоци„ во [[Варна]] – [[Бугарија]]. Драган Ѓокановиќ 1981 година е прогласен за најдобар спортист на Босна и Херцеговина<ref name="dragandjokanovic.com"/>. Во Сараево основан е гимнастички клуб кој го носи неговото име<ref>[http://www.gkdragandjokanovic.blogspot.com Гимнастички клуб "Драган Ѓокановиќ", Сараево]</ref><ref>[http://www.youtube.com/watch?v=JoQDnKQeFC8 Dragan Đokanović:"Obnovićemo gimnastiku u BiH!", video zapis]</ref>.
===Политичка ангажираност===
Драган Ѓокановиќ на 02.05.1990 ја основа Демократската партија на федералистите со цел зачувување на рамноправноста на трите народи кои живеат на територијата на [[Босна и Херцеговина|БиХ]] како и рамноправност на местото на [[Босна и Херцеговина|БиХ]] како република во рамките на [[Југославија]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dsf-eu.com/ |title=Демократската партија федералиста, Официјално мрежно место |accessdate=2009-09-19 |archive-date=2010-06-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100606164618/http://www.dsf-eu.com/ |url-status=dead }}</ref>. Исто така една од целите на оваа парија е и афирмацијата на европските идеи<ref name="http://www.dragandjokanovic.com">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dragandjokanovic.com/ |title=архивска копија |accessdate=2009-09-19 |archive-date=2010-06-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100605035220/http://www.dragandjokanovic.com/ |url-status=dead }}</ref>. Со демократскиот федерализам како модел на државно уредување на повеќенационалсните држави и како главна програмска одредница на партијата Ѓокановиќ се запознава во [[Берн]] ([[Швајцарија]]) каде престојува извесно време. Демократската партија на федералистите е прв учесник на повеќепартиските парламентарни избори во БиХ како и учесник на изборите на [[ОБСЕ]] во 1996 година.
Драган Ѓокановиќ е еден од потписниците на Декларацијата за прогласување на посебна република на српскиот народ Во Босна и Херцеговина,некогашна [[Република Српска|Српска република Босна и Херцеговина]]<ref name="http://www.dragandjokanovic.com"/>. Во 1993 година го формира Министерството за прашања на борци,воени инвалиди и цивилни жртви на војната во Владата на Република Српска.Во текот на војната во [[Босна и Херцеговина]] на во Народното собрание на Република Српска го отвора прашањето за воените злосторства и геноцидот<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.bhdani.com/default.asp?kat=fok&broj_id=554&tekst_rb=3 |title=BH DANI |accessdate=2012-06-12 |archive-date=2012-06-12 |archive-url=https://archive.today/20120612042723/http://www.bhdani.com/default.asp?kat=fok&broj_id=554&tekst_rb=3 |url-status=live }}</ref> извршен на тие простори. За тоа подоцна ќе даде и свои сведоштва пред Хашкиот трибунал во периодот од 14 до 18 март 2005 година<ref>[http://www.sense-agency.com/ba/search/index.php?r=dragan+%F0okanovi%E6&imgSubmit.x=34&imgSubmit.y=4/ Svjedočenje u Hagu]{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>[http://www.un.org/icty/transe39/050314IT.htm ICTY]</ref> и во ноември 2009 година<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=5pvcNzPBJ84 Dragan Đokanović: "Mogu vas optužiti za genocid", video zapis]</ref><ref>[http://www.sense-agency.com/ba/stream.php?sta=1&dd=20&mm=11&gg=2009&kat=6 Sense-agency, novembar 2009.]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dw-world.com/dw/article/0,,4919097,00.html |title=DEUTSCHE WELLE, DW-WORLD.de(23.11.2009.) |accessdate=2013-01-21 |archive-date=2013-01-21 |archive-url=https://archive.today/20130121184228/http://www.dw-world.com/dw/article/0,,4919097,00.html |url-status=live }}</ref>. Визијата на партијата за србите основана 2003 година со истото име Демократска партија на федералистите од страна на Ѓокановиќ е влез во [[Европската унија]] на целокупниот [[Срби|српски народ]]<ref>[http://www.drzavnauprava.sr.gov.yu/pages/registar.php?det=547/ Ministarstvo za lokalnu upravu i samoupravu Srbije, Registar političkih organizacija]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> .
==Кандидатури==
Во 1996 година Драган Ѓокановиќ се кандидира за Претседател на [[Република Српска]] како противник на владеењето на Радован Караџиќ<ref>[http://www.bhdani.com/default.asp?kat=fok&broj_id=543&tekst_rb=3/ Čovjek koji se suprotstavio Karadžiću]{{Мртва_врска|date=May 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. Во 1992 Ѓокановиќ е првоименуван советник на Претседателството на [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]] и на Радован Караџиќ а идеите на Ѓокановиќ и самиот Ќараџиќ <ref name="http://www.dragandjokanovic.com"/> ги поддржува во 1991.
Втората кандидатура за претседател на Република Српска е во 2007 година <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dragandjokanovic.com/ |title=Официјално мрежно место на Драган Ѓокановиќ/ |accessdate=2009-09-19 |archive-date=2010-06-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100605035220/http://www.dragandjokanovic.com/ |url-status=dead }}</ref> против власта на Милорад Додик.
== Наводи ==
{{reflist}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Dragan Đokanović}}
* [http://www.dragandjokanovic.com/ Официјално мрежно место на Претседателот на Демократската партија на федералисти, Драган Ѓокановиќ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100605035220/http://www.dragandjokanovic.com/ |date=2010-06-05 }}
* [http://www.dsf-eu.com/ Официјално мрежно место на Демократската партија на федералисти] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100606164618/http://www.dsf-eu.com/ |date=2010-06-06 }}
* [http://derstandard.at/?url=/?id=3129496 derStandard.at]
*[http://pantheon.media.mit.edu/rankings/people/BA/all/-4000/2010/H15/ Pantheon project from the Macro Connections group at The Massachusetts Institute of Technology Media Lab] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160305160112/http://pantheon.media.mit.edu/rankings/people/BA/all/-4000/2010/H15/ |date=2016-03-05 }}
{{Биографија-никулец}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓокановиќ, Драган}}
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Срби во Босна и Херцеговина]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
cx4n8i12klliwipd3yhbev070p2oh4m
Дела-сираци
0
169356
5608537
2964905
2026-08-12T13:33:03Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608537
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
'''Дела-сираци''' или '''дела-сирачиња''' се [[авторско дело|авторски дела]] за кои е тешко или невозможно да се контактира сопственикот на авторски права. Оваа ситуација може да се појави од разни причини. Авторот можеби никогаш не бил јавно познат оти делото било објавено анонимно или делото никогаш не било објавено според традиционалните стандарди (на пр. без да се земе ИСБН број). Или идентитетот на авторот можеби некогаш бил познат, но со текот на времето таа информација се изгубила. Дури и ако авторот е познат, можеби не е возможно да се определи кој ги наследил авторските права и е тековен сопственик. Скоро секое дело за кое, иако е вложен разумен напор, не е пронајден тековниот носител на авторски права може да се смета за дело-сирак. Арно ама овој термин често се користи и полабаво, а во некои јурисдикции воопшто не постои правна дефиниција за него.
== Надворешни врски ==
* [http://www.copyright.gov/docs/regstat031308.html United States Copyright Office on The "Orphan Works" Problem and Proposed Legislation]
* [http://www.metamorphosis.org.mk/edri/politika-za-informatichko-opshtestvo-na-eu-vo-narednite-godini.html Политика за информатичко општество на ЕУ во наредните години] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091018163937/http://www.metamorphosis.org.mk/edri/politika-za-informatichko-opshtestvo-na-eu-vo-narednite-godini.html |date=2009-10-18 }} ЕДРИ-грам бр.7.19 (07.10.2009), преведен и објавен на македонски од Метаморфозис (13.10.2009).
{{Никулец}}
s6qe99d9biuwwseflzuafx6yhpefhqp
Бабјани
0
173638
5608491
5603760
2026-08-12T12:54:42Z
Gurther
105215
5608491
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Бабјани
|name_local = Λάκκα
|image_skyline = Lakka-babiani 107.jpg
|caption_skyline = Поглед на дел од Бабјани
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Бабјани во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Бабјани
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 51 | ГШ_сек = 24 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 14 | ГД_сек = 37 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 51.24
|lon_deg = 22
|lon_min = 14.37
|elevation_min =
|elevation = 120
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = Кир
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 327
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Бабјани''' ({{langx|el|Λάκκα}}, ''Лака''; до 1928 г. ''Μπάμπιανη'', ''Бабјани''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/172112 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Μπάμπιανη -- Λάκκα]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 327 жители (2021). Сè до [[НОБ во Егејска Македонија|Втората светска војна]] било населено исклучиво со [[Македонци]], а потоа станало македонско-[[Власи|влашко]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=63}}</ref>
== Географија ==
Селото е сместено во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], во јужното подножје на плнината [[Пајак (планина)|Пајак]]. Лежи 20 км северозападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар) и 8 км северозападно од [[Ново В’дришта]].
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
На почетокот на XX век Бабјани е заведено како чисто македонско село во Ениџевардарската каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Бабјани броело 168 жители, сите Македонци.<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|146}}</ref>
Целото население на селото било под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. По податоци на егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. во Бабјани (Babiani) имало 160 Македонци под егзархијата.<ref name="БИМ" /><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 102-103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Бабјан'' било македонско со 30 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Кукушкият околиски училишен инспектор Никола Хрлев напишал во 1909 г. за селото:
{{цитатник|Бабјан, 7-8/III, 1 ч. од [[Мандалево]]. 26 македонски егзархиски куќи. И тука [како во Мандалево] преку зимата живеат 18-20 влашки семејства. Се занимаваат само со земјоделство. Десет минути вон селото, на самите падини на [[Пајак (планина)|Пајак-планина]] има манастир „Пресв. Богородица“, без монаси. Тој [манастирот] има 150 погона нивје, но приходите од нив се злоупотребуваат. Манастирската црква, во која одат селаните, е затворена. Сега за првпат се отвора училиште. Училиштето е двокатно. Долниот кат е штала, горе има мало отворено преминче и училница со таван 3×5×2 м, осветлена од два прозорци без стакла.<ref name="БИМ" /><ref name="Извори 84">{{наведена книга |title= Рапорт по ревизията на селските бълтарски училища в Ениджевардарската кааза през м. март 1909 г. – Во: Извори за българската етнография, том 3: Етнография на Македония. Материали из архивното наследство |last= Хърлев |first=Никола |year= 1998 |publisher=Македонски научен институт, Етнографски институт с музей, Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ |location=София |pages= 84 }}</ref>}}
Според српскиот географ [[Боривое Милоевиќ]], во периодот пред Балканските војни селото се состоело од 27 македонски куќи.<ref name="НМЕМ" />
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 173 жители, кои во 1920 г. се зголемиле на 185.<ref name="НМЕМ" /> Во 1924 г. три-четири семејства од Бабјани се иселиле во Бугарија. Во 1928 г. селото е преименувано во Лака, кога имало 269 жители.<ref name="НМЕМ" />
Во 1940 г. селото имало 246 лица. Ова се променило во [[НОБ во Егејска Македонија|Втората светска војна]], кога во 1944 г. во Бабјани се доселени голем број [[Власи]] од изгорените соседни села [[Голема Ливада|Голема]] и [[Голема Ливада|Мала Ливада]] и од [[епир]]ското село [[Денско]].<ref>Бабев, Иван, „Македонска голгота – Спомени и изповеди от Ениджевардарско“, ТАНГРА ТанНакРа ИК, София 2009 г., стр. 457, 459</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dimoskyrrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=11&Itemid=57 |title=Бабяни на сайта на Дем Кирос |accessdate=2020-01-05 |archive-date=2010-01-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100116082120/http://www.dimoskyrrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=11&Itemid=57 |url-status=dead }}</ref> Така, Бабјани станало половина македонско, а половина влашко.<ref name="НМЕМ" /> Во [[Грчка граѓанска војна|Граѓанската војна]] целото население е евакуирано во селото [[Ѓупчево]], но жителите се вратиле по војната. По војните населението почнало да зе зголемува.
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|246|342|430|476|470|430|401|372|327}}
== Стопанство ==
Селото е полупланинско, поради што главно занимање е [[сточарство]]то. Се одлгедуваат и земјоделски култури како [[жито]], [[тутун]] и [[овошје]].<ref name="НМЕМ" />
== Личности ==
; Родени во Бабjaни
* [[Христо Бабјански]] (? – 1905) — ајдутин и револуционер на [[ВМРО]]
* [[Димитар Бабјански]] — револуционер на ВМРО, брат на Христо Бабјански и подвојвода на [[Апостол Петков]]
; Починаtи во Бабjaни
* [[Димитар Икономов (Пазар)|Димитар Икономов]] (Παπα-Δημήτρης Οικονόμου, ? – 1909) — свештеник, гркомански [[андарт]]ски деец, агент од III ред
* Кољо Гогичев — револуционер од [[Тушин]], деец на ВМРО, убиен кај Бабјани<ref name="Докторов.138">„Борбите в Македония – Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 138, ISBN 9549514560</ref>
== Поврзано ==
* [[Пајак (планина)]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
3hjhqrj1o6hifepap46u48ftjdjv74l
Долно Власи
0
173644
5608551
5580068
2026-08-12T13:52:35Z
Gurther
105215
5608551
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Долно Власи
|name_local = Εξώβαλτα
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Долно Власи во [[Постол (округ)|Постолскиот Округ]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Долно Власи
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 43 | ГШ_сек = 28 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 15 | ГД_сек = 42 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 43.28
|lon_deg = 22
|lon_min = 15.42
|elevation_min =
|elevation =
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit =
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of =
|population = иселено
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Долно Власи''' ({{langx|el|Εξώβαλτα}}, ''Ексовалта''; до 1926 г. ''Έξω Βλάχ'', ''Ексо Влах''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/172315 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Έξω Βλάχ - Εξώβαλτα]</ref>) — поранешно село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], на територијата на денешната општина [[Постол (општина)|Постол]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција.
== Географија ==
Селото се наоѓало во источниот дел на [[Солунско Поле|Солунското Поле]], 4 км северозападно од [[Пласничево]] и 20 км југозападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар), меѓу селата [[Врежот]] и [[Кадиново]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=66}}</ref>
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
Во крајот на XIX век Долно Власи било село во Ениџевардарска каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. во Горно и Долно Власи живееле вкупно 330 [[Македонци]] и 40 [[Роми]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1902, стр. 146.]</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Власи'' било [[Мегленски Власи|мегленско]] со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
На 22 ноември 1909 г. [[гркомани|гркоманскиот]] [[андарти|андартски]] капетан [[Гоно Јотов]] дал отчет за свршената работа како деец на [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|вооружена грчка пропаганда]] во Ениџевардарско:
{{цитатник|На 20.05 со цел само да задржам некои, за да им дадам напатствија да му се вратат на православието [мислејќи на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]], тргнав за селото [[Јанчишта]]. Но не успеав да задржам никого, и убив еден од оние што сакаа да избегаат. Потоа отидов во [[Пласничево|Призна]] и се занимавав повеќе со тоа да ги заплашам луѓето, и со тоа да ги убедам дека селата од [[Сланица]] треба да ѝ се вратат на православната вера [Патријаршијата]. Имав добар резултат со селата [[Балџа]], [[Карајотица]], Призна, [[Врежот|Вреж]], [[Плугар]], [[Пласничево|Пласна]], [[Голо Село]] и Власи. На 14.02 го нападнав селото Власи, и како последица убиени се 3 македонски селани<ref>нарекувајќи ги „бугарски“</ref> и еден комита.<ref>{{наведена книга |title= Ο Μακεδονικός Αγώνας στην περιοχή των Γιαννιτσών|last= Παπαλαζάρου|first=Ιωάννη |year= 2007|pages= 92-93}}</ref>}}
При избувнувањето на [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]] во 1912 г. еден човек од Власи учестувал [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринските доброволни чети]].<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 387 и 835.</ref>
=== Во Грција ===
По [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] во 1913 г. Долно Власи е припоено кон Грција. Во 1926 г. властите го преименувале во Ексовалта. Во 1920 селото имало само 5 жители, од кои 4 мажи, а во 1928 г. повторно имало 5 жители, од кои 4 грчки дојденци. Селото било напуштено и неговиот атар е припоен кон атарот на Врежот.<ref name="НМЕМ" />
== Поврзано ==
* [[Горно Власи]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Историски села во Постол]]
jf3935k5hhfyjva3nobwz8ggfd1luci
Врежот
0
173645
5608553
5603787
2026-08-12T14:02:59Z
Gurther
105215
5608553
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Врежот
|name_local = Άγιος Λουκάς
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Врежот во [[Постол (округ)|Постолскиот Округ]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Врежот
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 41 | ГШ_сек = 15 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 18 | ГД_сек = 19 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 41.15
|lon_deg = 22
|lon_min = 18.19
|elevation_min =
|elevation = 10
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постолски]]
|municunit = [[Пласничево]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 723
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code = 58300
|area_code = 23820
|licence =
|website =
}}
'''Врежот''' или '''Вреж''' ({{langx|el|Άγιος Λουκάς}}, ''Агиос Лукас''; до 1926 г. ''Βρες'', ''Врес''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169979 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Βρες -- Άγιος Λουκάς]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 723 жители (2021). Сè до 1924 г. било населено со [[Македонци]] и [[Роми]], а денес има македонско малцинство и [[Грци|грчко]] дојденско мнозинство.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=65}}</ref>
== Географија ==
Селото се наоѓа во источниот дел на [[Солунско Поле|Солунското Поле]], 10 км северозападно од [[Пласничево]] и 10 км јужно од [[Воден]].
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
На крајот од XIX век Врежот бил село во Ениџевардарска каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. во Врежот живееле 160 [[Македонци]] и 210 [[Роми]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“, София, 1902, стр. 146.]</ref> Сите жители на селото биле под врховенството на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]. По податоци на [[Бугарска егзархија|егзархискиот]] секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. во Врежот (Vrejot) имало 200 Македонци под патријаршијата.<ref name="БИМ" /><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, стр. 102-103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Врежут'' имало 25 македонски куќи и 30 [[Роми|ѓупски]] куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
На 22 ноември 1909 г. [[гркомани|гркоманскиот]] [[андарти|андартски]] капетан [[Гоно Јотов]] дал отчет за свршената работа како деец на [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|вооружена грчка пропаганда]] во Ениџевардарско:
{{цитатник|На 20.05 со цел само да задржам некои, за да им дадам напатствија да му се вратат на православието [мислејќи на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]], тргнав за селото [[Јанчишта]]. Но не успеав да задржам никого, и убив еден од оние што сакаа да избегаат. Потоа отидов во [[Призна]] и се занимавав повеќе со тоа да ги заплашам луѓето, и со тоа да ги убедам дека селата од [[Сланица]] треба да ѝ се вратат на православната вера [Патријаршијата]. Имав добар резултат со селата [[Балџа]], [[Карајотица]], [[Призна]], Вреж, [[Плугар]], [[Пласничево|Пласна]], [[Голо Село]] и [[Долно Власи|Власи]]<ref>{{наведена книга |title= Ο Μακεδονικός Αγώνας στην περιοχή των Γιαννιτσών|last= Παπαλαζάρου|first=Ιωάννη |authorlink= |coauthors= |year= 2007|publisher= |location= |isbn= |pages= 92-93}}</ref>}}
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 330 жители, кои во 1920 г. се намалиле на 268.<ref name="НМЕМ" /> Во 1924 г. Ромите како муслимани се иселени во [[Турција]], а на нивно место не биле доведени колонисти поради [[маларија|маларичноста]] на местото, сместено на брегот блатното [[Ениџевардарско Езеро]]. Во 1926 г. името на селото е сменето во Агиос Лукас, во превод ''Свети Лука''.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Δημήτρης Λιθοξόου. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref> Затоа, во 1928 г. во Врежот се попишани 158 жители, сите [[Македонци]].<ref name="НМЕМ" /> Во следниот период, по исцедувањето на езерото и мелиорацијата на почвата, во селото се населени голем број [[Грци|грчки]] колонисти, на кои им е доделена ослободената земја.<ref name="НМЕМ" />
Во 1940 г. Врежот имал 613 жители кои во 1951 г. се накачиле на 1.133 поради поволните стопански услови.<ref name="НМЕМ" /> Населението достигнало 1.555 жители во 2001 г. за да се намали на 1.013 на пописот од 2011 г.
== Цркви ==
* „[[Црква „Св. Лука“ - Врежот|Св. Лука]]“ — изградена во 1790 г.<ref>{{нмс | url=http://www.giannitsa.gr/index.php/δημοτικές-ενότητες-2/δημοτική-ενότητα-κρύας-βρύσης/άγιος-λουκάς.html | title=Άγιος Λουκάς | access-date=8 јануари 2016 | publisher=Δήμος Πέλλας }}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
* „[[Црква „Св. Петар и Павле“ - Врежот|Св. Петар и Павле]]“ — обновена манастирска црква источно од селото<ref name="Αρχαιολογικόν Δελτίον 574">{{наведено списание | last = | first = | authorlink = | coauthors = | year =1999 | month = | title =11η Εφορεία Βυζαντινών Αρχαιοτήτων | journal =Αρχαιολογικόν Δελτίον | volume =Τόμος 49 (1994), Χρονικά Β'2 | issue = | location =Αθήνα | pages =574 | publisher =Υπουργείο Πολιτισμού | doi = | id ={{ISSN|0570-622Χ}} | url =http://dspace.museumshops.gr/jspui/retrieve/43154/638567.pdf | format = | accessdate = | archive-date =2018-05-10 | archive-url =https://web.archive.org/web/20180510051226/http://dspace.museumshops.gr/jspui/retrieve/43154/638567.pdf | url-status =dead }}</ref>
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|613|1.133|—|1.086|1.053|1.290|1.555|1.013|723}}
== Стопанство ==
Селото има плодна почва која целосно се [[наводнување|наводнува]]. Главни проиводи се [[овошје]]то (со големи насади на [[праска|праски]] и [[јаболко|јаболка]], [[памук]]от, [[жито]]то, а се одгледуваат и расни [[крава|крави]].<ref name="НМЕМ" />
== Личности ==
* Христо Георгиев — борец во Балканските војни<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 172.</ref>
== Поврзано ==
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
q6gx0qvhwmjcm5lic1am97nd5y1ld0y
5608557
5608553
2026-08-12T14:08:35Z
Gurther
105215
5608557
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Врежот
|name_local = Άγιος Λουκάς
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Врежот во [[Постол (округ)|Постолскиот Округ]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Врежот
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 41 | ГШ_сек = 15 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 18 | ГД_сек = 19 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 41.15
|lon_deg = 22
|lon_min = 18.19
|elevation_min =
|elevation = 10
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постолски]]
|municunit = [[Пласничево]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 723
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code = 58300
|area_code = 23820
|licence =
|website =
}}
'''Врежот''' или '''Вреж''' ({{langx|el|Άγιος Λουκάς}}, ''Агиос Лукас''; до 1926 г. ''Βρες'', ''Врес''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169979 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Βρες -- Άγιος Λουκάς]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 723 жители (2021). Сè до 1924 г. било населено со [[Македонци]] и [[Роми]], а денес има македонско малцинство и [[Грци|грчко]] дојденско мнозинство.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=65}}</ref>
== Географија ==
Селото се наоѓа во источниот дел на [[Солунско Поле|Солунското Поле]], 10 км северозападно од [[Пласничево]] и 10 км јужно од [[Воден]].
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
На крајот од XIX век Врежот бил село во Ениџевардарска каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. во Врежот живееле 160 [[Македонци]] и 210 [[Роми]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“, София, 1902, стр. 146.]</ref> Сите жители на селото биле под врховенството на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]. По податоци на [[Бугарска егзархија|егзархискиот]] секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. во Врежот (Vrejot) имало 200 Македонци под патријаршијата.<ref name="БИМ" /><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, стр. 102-103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Врежут'' имало 25 македонски и 30 [[Роми|ѓупски]] куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
На 22 ноември 1909 г. [[гркомани|гркоманскиот]] [[андарти|андартски]] капетан [[Гоно Јотов]] дал отчет за свршената работа како деец на [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|вооружена грчка пропаганда]] во Ениџевардарско:
{{цитатник|На 20.05 со цел само да задржам некои, за да им дадам напатствија да му се вратат на православието [мислејќи на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]], тргнав за селото [[Јанчишта]]. Но не успеав да задржам никого, и убив еден од оние што сакаа да избегаат. Потоа отидов во [[Призна]] и се занимавав повеќе со тоа да ги заплашам луѓето, и со тоа да ги убедам дека селата од [[Сланица]] треба да ѝ се вратат на православната вера [Патријаршијата]. Имав добар резултат со селата [[Балџа]], [[Карајотица]], [[Призна]], Вреж, [[Плугар]], [[Пласничево|Пласна]], [[Голо Село]] и [[Долно Власи|Власи]]<ref>{{наведена книга |title= Ο Μακεδονικός Αγώνας στην περιοχή των Γιαννιτσών|last= Παπαλαζάρου|first=Ιωάννη |authorlink= |coauthors= |year= 2007|publisher= |location= |isbn= |pages= 92-93}}</ref>}}
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 330 жители, кои во 1920 г. се намалиле на 268.<ref name="НМЕМ" /> Во 1924 г. Ромите како муслимани се иселени во [[Турција]], а на нивно место не биле доведени колонисти поради [[маларија|маларичноста]] на местото, сместено на брегот блатното [[Ениџевардарско Езеро]]. Во 1926 г. името на селото е сменето во Агиос Лукас, во превод ''Свети Лука''.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Δημήτρης Λιθοξόου. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref> Затоа, во 1928 г. во Врежот се попишани 158 жители, сите [[Македонци]].<ref name="НМЕМ" /> Во следниот период, по исцедувањето на езерото и мелиорацијата на почвата, во селото се населени голем број [[Грци|грчки]] колонисти, на кои им е доделена ослободената земја.<ref name="НМЕМ" />
Во 1940 г. Врежот имал 613 жители кои во 1951 г. се накачиле на 1.133 поради поволните стопански услови.<ref name="НМЕМ" /> Населението достигнало 1.555 жители во 2001 г. за да се намали на 1.013 на пописот од 2011 г.
== Цркви ==
* „[[Црква „Св. Лука“ - Врежот|Св. Лука]]“ — изградена во 1790 г.<ref>{{нмс | url=http://www.giannitsa.gr/index.php/δημοτικές-ενότητες-2/δημοτική-ενότητα-κρύας-βρύσης/άγιος-λουκάς.html | title=Άγιος Λουκάς | access-date=8 јануари 2016 | publisher=Δήμος Πέλλας }}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
* „[[Црква „Св. Петар и Павле“ - Врежот|Св. Петар и Павле]]“ — обновена манастирска црква источно од селото<ref name="Αρχαιολογικόν Δελτίον 574">{{наведено списание | last = | first = | authorlink = | coauthors = | year =1999 | month = | title =11η Εφορεία Βυζαντινών Αρχαιοτήτων | journal =Αρχαιολογικόν Δελτίον | volume =Τόμος 49 (1994), Χρονικά Β'2 | issue = | location =Αθήνα | pages =574 | publisher =Υπουργείο Πολιτισμού | doi = | id ={{ISSN|0570-622Χ}} | url =http://dspace.museumshops.gr/jspui/retrieve/43154/638567.pdf | format = | accessdate = | archive-date =2018-05-10 | archive-url =https://web.archive.org/web/20180510051226/http://dspace.museumshops.gr/jspui/retrieve/43154/638567.pdf | url-status =dead }}</ref>
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|613|1.133|—|1.086|1.053|1.290|1.555|1.013|723}}
== Стопанство ==
Селото има плодна почва која целосно се [[наводнување|наводнува]]. Главни проиводи се [[овошје]]то (со големи насади на [[праска|праски]] и [[јаболко|јаболка]], [[памук]]от, [[жито]]то, а се одгледуваат и расни [[крава|крави]].<ref name="НМЕМ" />
== Личности ==
* Христо Георгиев — борец во Балканските војни<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 172.</ref>
== Поврзано ==
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
hcdn1cyzilwunq0q8h82hcx9w9ofjkp
Градиште (Ениџевардарско)
0
173653
5608482
5430577
2026-08-12T12:48:42Z
Gurther
105215
5608482
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Градиште
|name_local = Κύρρος
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Градиште во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Градиште
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 50 | ГШ_сек = 7 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 17 | ГД_сек = 44 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 50.7
|lon_deg = 22
|lon_min = 17.44
|elevation_min =
|elevation = 60
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit =
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of =
|population = иселено
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Градиште''' ({{langx|el|Κύρρος}}, ''Кирос'', до 1926 г. ''Παλαιόκαστρο'', ''Палеокастро''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169521 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Παλαιόκαστρο -- Κύρρος]</ref>) — поранешно село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], на територијата на денешната општина [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страници=66-67}}</ref>
== Географија ==
Селото се наоѓало во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], в подножјето на планината [[Пајак (планина)|Пајак]], 11 км северозападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар).
== Историја ==
Градиште е изградено на местото на [[античка Македонија|древномакедонскиот]] град [[Кир (стар град)|Кир]].<ref name="Golden Greece">{{нмс | url=http://www.golden-greece.gr/politismos/arxaia_kyrros_pella.html | title=Αρχαία Κύρρος | access-date=22 јуни 2018 | last=Αναστασοπούλου | first=Φωτεινή | publisher=Golden Greece | archive-date=2018-06-22 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180622192946/http://www.golden-greece.gr/politismos/arxaia_kyrros_pella.html | url-status=dead }}</ref>
На почетокот на XX век Градиште е заведено како мало селце во Ениџевардарската каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“), во 1900 г. ''Градиште (Паликастра)'' броело 106 жители [[Македонци]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|146}}</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Градиште било македонско со 10 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 75 жители, а во 1920 г. веќе имало двојно повеќе луѓе — дури 139 лица.<ref name="НМЕМ" /> Во 1920-тите властите довеле [[Грци|грчки]] колонисти. Во 1926 г. селото е преименувано во Кирос (грцизиран облик на Кир), согласно грчката политика на присвојување на древната историја на Македонија. Во 1928 г. селото имало 125 жители, од кои 70 биле грчки дојденци, а останатите Македонци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Околу 1930 г. сите жители го напуштиле селото. Од Македонците, девет семејства се преселиле во [[В’дришта]] и едно во [[Сарбегово]], а дојденските се прибрале во соседното [[Обор]].<ref name="НМЕМ" />
== Поврзано ==
* [[Кир (стар град)]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Историски села во Постол]]
skm8zjfwlyxlsuso6d6vaq50yve6sql
К’шлар
0
173658
5608488
5603762
2026-08-12T12:50:57Z
Gurther
105215
5608488
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = К’шлар
|name_local = Αχλαδοχώρι
|image_skyline = Church of Kashlar or Ahladohori.JPG
|caption_skyline = Црквата во К’шлар
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на К’шлар во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = К’шлар
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 50 | ГШ_сек = 13 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 20 | ГД_сек = 32 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 50.13
|lon_deg = 22
|lon_min = 20.32
|elevation_min =
|elevation = 60
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = Кир
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 337
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''К’шлар''' или '''К’салар''' ({{langx|el|Αχλαδοχώρι}}, ''Ахладохори''; до 1926 г. ''Κιοσαλάρ'', ''Ќосалар'' или ''Κισσαλάρ''; ''Кисалар''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/168689 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Κιοσαλάρ -- Μανδαραί]</ref>, до 1955 г. ''Μανδαραί'', ''Мандаре''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/172413 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Μανδαραί -- Αχλαδοχώριον]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 337 жители (2021).
==Географија==
Селото е сместено во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], во подножјето на планината [[Пајак (планина)|Пајак]]. Се наоѓа на 13 км северозападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар).
==Историја==
===Во Отоманското Царство===
На почетокот на XX век К’шлар е забележано како етнички мешано село во Ениџевардарската каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. ''К’шларъ (К’салар)'' броел 450 [[Турци]] и 60 [[Македонци]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|146}}</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Касаларе'' било турско со 30 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според српскиот географ [[Боривое Милоевиќ]], во периодот пред Балканските војни селото се состоело од 100 турски и 9 македонски куќи.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=72}}</ref>
===Во Грција===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 511 жители, а во 1920 г. имало 526 лица.<ref name="НМЕМ" /> Турското население е иселено во [[Турција]] по сила на [[Лозански договор|Лозанскиот договор]], а малубројните Македонци се прибрале по околните македонски села.<ref name="НМЕМ" /> На нивно место властите довеле [[Грци|грчки]] колонисти од галиполските села Вајро (Баирќој) и Пергаз (Дегирмендузу).<ref>[http://www.dimoskyrrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=55 К’шлар на порталот на поранешната Општина Кир] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110810195727/http://www.dimoskyrrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=55 |date=2011-08-10 }} {{el}}</ref> На пописот од 1928 г. селото се води како чисто дојденско, со 596 жители од 136 семејства.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1940 г. селото достигнало 655 жители. По еден повраток, бројноста подоцна опаднала.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|655|564|645|491|506|501|417|404|337}}
== Стопанство ==
Селото е полупланинско и релативно пасивно. Главни производи се [[жито]]то, [[тутун]]от, [[сусам]]от, [[детелина]]та и др. Делумно е застапено и [[сточарство]]то.<ref name="НМЕМ" />
== Поврзано ==
* [[Пајак (планина)]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
4w5os8lgrazrbe3qwpay9n5f1859if5
Калиница
0
173660
5608519
5430591
2026-08-12T13:12:55Z
Gurther
105215
5608519
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Калиница
|name_local = Καλή
|image_skyline = Kali, Greece.JPG
|caption_skyline = Поглед на селото
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Вртикоп
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Калиница во општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Калиница
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 49 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 11 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 49
|lon_deg = 22
|lon_min = 11
|elevation_min =
|elevation = 40
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]]
|municunit = Мениида
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 1378
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code = 585 00
|area_code = 23810-41
|licence =
|website =
}}
'''Калиница''' или '''Јач Ќој''' ({{langx|el|Καλή}}, ''Кали''; до 1927 година: ''Καλλίνιτσα'', ''Калиница''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/172472 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Καλλίνιτσα – Καλή]</ref>) — [[село]] во [[Пазарско]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Вртикоп (општина)|Општина Вртикоп]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа 5 километри северно од главниот пат [[Пазар (град)|Пазар]]-[[Воден]], а северозападно од Пазар, на надморска височина од 40 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=70}}</ref> Вкупната површина на селскиот атар изнесува 24 квадратни километри.
Сместено е во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], на 12 километри источнот од Воден.
== Историја ==
До 1924 година, селото било населено со македонско и турско население.<ref name="НМЕМ" />
Турското население се иселило во [[Турција]] пред август 1922 година во согласност со размената на населението предвидена со [[Лозански договор|Лозанскиот договор]], а на негово место биле населени грчки бегалци од истанбулскиот четврт Мармара, Источна Тракија и галиполското село Ангелохори.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=4&Itemid=12 |title=Калиница на сайта на дем Мениида. |accessdate=2016-03-17 |archive-date=2009-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090821225831/http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=4&Itemid=12 |url-status=dead }}</ref> Во 1928 година, Калиница било претставено како чиста бегалска населба со 200 бегалски семејства со вкупно 814 жители.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1927 година, името на селото било променето во Кали (''Καλή'').
== Стопанство ==
Калиница е богато село, а главни производи на населението се жито, памук, сусам, овошје, а делумно е развиено и краварството.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година во ''Калиница (Јач Ќој)'' живееле 140 [[Македонци]] и 700 [[Турци]].<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил К’нчов. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 146.]</ref> По податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Калиница Јачќој (''Kalinitza Yatch-Keuy'') имало 176 Македонци.<ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 102–103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Калиница'' било мешано македонско и [[Мегленски Власи|мегленско]] село, под делокруг на [[Цариградска патријаршија]], со 120 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во пописот од 1913 година било забележано со 1.073 жители, а во 1920 година со 1.207 жители. Во согласност со [[Лозански договор|Лозанскиот договор]] во 1924 година, турското население се иселило во Турција, а на негово место, грчките власти населиле 843 бегалци од [[Источна Тракија]]. Така, селото станало мешана населба, која во 1928 година имала 1.017 жители, а во 1940 година 1.206, од кои мнозинството бегалци. По војната, населението на селото, исто така, покажувало извесно зголемување. Така, во 1951 година биле попишани 1.206 жители, во 1961 година 1.319, во 1971 година 1.454, во 1981 година 1.510, а во 1991 година 1.463 жители.<ref name="НМЕМ" />
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 1.684 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 1.378 жители.
{{Пописи-ЕМ|1.206|1.206|1.319|1.454|1.510|1.463|1.684|1.378}}
== Самоуправа и политика ==
Селото припаѓа на општинската единица Мениида со седиште во селото Калиница, која припаѓа на поголемата општина [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]], во округот [[Постол (округ)|Постол]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Калиница, во кој е единствено село.
<!--== Општествени установи ==-->
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви
* [[Црква „Св. Атанасиј“ - Калиница|Црква „Св. Атанасиј“]] — најстара црква во селото, изградена во 1780 година, изгорела во 1952 година;
* [[Црква „Свет Крст“ - Калиница|Црква „Свет Крст“]] — на средишниот плоштад
* [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Калиница|Црква „Св. Ѓорѓи“]] — надвор од селото
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
{{Вртикоп}}
[[Категорија:Вртикоп]]
mjfppjuk00e2nylu7ybxbjgmfmlxte1
5608522
5608519
2026-08-12T13:13:24Z
Gurther
105215
5608522
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Калиница
|name_local = Καλή
|image_skyline = Kali, Greece.JPG
|caption_skyline = Поглед на селото
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Вртикоп
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Калиница во општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Калиница
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 49 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 11 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 49
|lon_deg = 22
|lon_min = 11
|elevation_min =
|elevation = 40
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]]
|municunit = Мениида
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 1378
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code = 585 00
|area_code = 23810-41
|licence =
|website =
}}
'''Калиница''' или '''Јач Ќој''' ({{langx|el|Καλή}}, ''Кали''; до 1927 година: ''Καλλίνιτσα'', ''Калиница''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/172472 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Καλλίνιτσα – Καλή]</ref>) — [[село]] во [[Пазарско]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Вртикоп (општина)|Општина Вртикоп]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа 5 километри северно од главниот пат [[Пазар (град)|Пазар]]-[[Воден]], а северозападно од Пазар, на надморска височина од 40 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=70}}</ref> Вкупната површина на селскиот атар изнесува 24 квадратни километри.
Сместено е во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], на 12 километри источнот од Воден.
== Историја ==
До 1924 година, селото било населено со македонско и турско население.<ref name="НМЕМ" />
Турското население се иселило во [[Турција]] пред август 1922 година во согласност со размената на населението предвидена со [[Лозански договор|Лозанскиот договор]], а на негово место биле населени грчки бегалци од истанбулскиот четврт Мармара, Источна Тракија и галиполското село Ангелохори.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=4&Itemid=12 |title=Калиница на сайта на дем Мениида. |accessdate=2016-03-17 |archive-date=2009-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090821225831/http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=4&Itemid=12 |url-status=dead }}</ref> Во 1928 година, Калиница било претставено како чиста бегалска населба со 200 бегалски семејства со вкупно 814 жители.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1927 година, името на селото било променето во Кали (''Καλή'').
== Стопанство ==
Калиница е богато село, а главни производи на населението се жито, памук, сусам, овошје, а делумно е развиено и краварството.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година во ''Калиница (Јач Ќој)'' живееле 140 [[Македонци]] и 700 [[Турци]].<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил К’нчов. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 146.]</ref> По податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Калиница Јачќој (''Kalinitza Yatch-Keuy'') имало 176 Македонци.<ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 102–103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Калиница'' било мешано македонско и [[Мегленски Власи|мегленско]] село, под делокруг на [[Цариградска патријаршија]], со 110 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во пописот од 1913 година било забележано со 1.073 жители, а во 1920 година со 1.207 жители. Во согласност со [[Лозански договор|Лозанскиот договор]] во 1924 година, турското население се иселило во Турција, а на негово место, грчките власти населиле 843 бегалци од [[Источна Тракија]]. Така, селото станало мешана населба, која во 1928 година имала 1.017 жители, а во 1940 година 1.206, од кои мнозинството бегалци. По војната, населението на селото, исто така, покажувало извесно зголемување. Така, во 1951 година биле попишани 1.206 жители, во 1961 година 1.319, во 1971 година 1.454, во 1981 година 1.510, а во 1991 година 1.463 жители.<ref name="НМЕМ" />
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 1.684 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 1.378 жители.
{{Пописи-ЕМ|1.206|1.206|1.319|1.454|1.510|1.463|1.684|1.378}}
== Самоуправа и политика ==
Селото припаѓа на општинската единица Мениида со седиште во селото Калиница, која припаѓа на поголемата општина [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]], во округот [[Постол (округ)|Постол]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Калиница, во кој е единствено село.
<!--== Општествени установи ==-->
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви
* [[Црква „Св. Атанасиј“ - Калиница|Црква „Св. Атанасиј“]] — најстара црква во селото, изградена во 1780 година, изгорела во 1952 година;
* [[Црква „Свет Крст“ - Калиница|Црква „Свет Крст“]] — на средишниот плоштад
* [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Калиница|Црква „Св. Ѓорѓи“]] — надвор од селото
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
{{Вртикоп}}
[[Категорија:Вртикоп]]
20d1zpgn1mk4snv65o4u3wnyff29fux
Карамзино
0
173662
5608478
5584457
2026-08-12T12:45:55Z
Gurther
105215
5608478
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Карамзино
|name_local = Καλλίπολη
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Вртикоп
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Карамзино во општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Карамзино
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 47 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 14 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 47
|lon_deg = 22
|lon_min = 14
|elevation_min =
|elevation = 15
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]]
|municunit = Мениида
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 456
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Карамзино''' или '''Кара Хамза''' ({{langx|el|Καλλίπολη}}, ''Калиполи''; книжевно: ''Καλλίπολις'', ''Калиполис''; до 1926 година: ''Καράμζα'', ''Карамза''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/171555 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Καράμζα -- Καλλίπολις]</ref>) — [[село]] во [[Пазарско]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Вртикоп (општина)|Општина Вртикоп]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа 17 километри западно од градот [[Пазар (град)|Пазар]], крај самиот пат за [[Воден]], во самото поле, на надморска височина од 15 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=70}}</ref>
Сместено е во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], на 25 километри источно од Воден.
== Историја ==
До 1924 година, селото било населено со македонско и турско население.<ref name="НМЕМ" />
Македонското население го напуштило селото пред 1920-тите години.<ref name="НМЕМ" />
По [[Грчко-турска војна (1919-1922)|Грчко-турската војна]] во 1922 година, турското население се иселило во [[Турција]], а на негово место биле населени грчки бегалци од гратчето Галиполе и неговата околина. Џамијата на сретселото била претворена во црква.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=5&Itemid=13 |title=Карамзино на сайта на Дем Мениида |accessdate=2016-03-17 |archive-date=2009-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090821230223/http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=5&Itemid=13 |url-status=dead }}</ref> Во 1928 година, селото претставувала чиста бегалска населба со 74 бегалски семејства со вкупно 279 жители.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1926 година, името на селото било променето во Калиполи (''Καλλίπολη''), грчки облик на името Галиполе.
== Стопанство ==
Населението произведува пченица, памук, овошје и други производи, а делумно е развиено и сточарството, особено краварството.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година во ''Кара Амзин (Карамзино)'' живееле 40 [[Македонци]] и 250 [[Турци]].<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил К’нчов. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 146.]</ref> По податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во ''Карамджино'' (Karamdjino) имало 48 Македонци.<ref name="НМЕМ" /><ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 102–103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Карамѕиво'' било македонско со 20 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во [[1920]] година, Карамзино било посочено како чиста турска населба со 75 куќи.<ref name="НМЕМ" /><ref>Милојевић, Боровоје. Јужна Македонија - Антропогеографска, Београд 1920. Цитирано по: [https://web.archive.org/web/20101112053651/http://www.freewebs.com/onoma/vodena.htm Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Βοδενών 1886 - 1927 (διοικητικά όρια 1911)]</ref>
Кара Хамза во 1913 година било забележано со 274, а во 1920 година со 293 жители. По иселувањето на [[Турци]]те во 1924 година, тука се населиле бегалски семејства од [[Источна Тракија]]. Бројот на жителите во 1928 година изнесувал 274, во 1940 година 484, во 1951 година 411, во 1961 година 430, во 1971 година 478, во 1981 година 518, а во 1991 година 556 жители, сите бегалци.<ref name="НМЕМ" />
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 484 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 456 жители.
{{Пописи-ЕМ|484|411|430|478|518|556|484|456}}
== Самоуправа и политика ==
Селото припаѓа на општинската единица Мениида со седиште во селото [[Калиница]], која припаѓа на поголемата општина [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]], во округот [[Постол (округ)|Постол]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Карамзино, во кој покрај Карамзино влегува и селото [[Сенделчево]].
<!--== Општествени установи ==
== Културни и природни знаменитости ==
== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
{{Вртикоп}}
[[Категорија:Вртикоп]]
t30d5yrcdvjyd86i4mvq3hjyno1o85u
5608479
5608478
2026-08-12T12:46:23Z
Gurther
105215
5608479
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Карамзино
|name_local = Καλλίπολη
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Вртикоп
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Карамзино во општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Карамзино
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 47 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 14 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 47
|lon_deg = 22
|lon_min = 14
|elevation_min =
|elevation = 15
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]]
|municunit = Мениида
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 456
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Карамзино''' или '''Кара Хамза''' ({{langx|el|Καλλίπολη}}, ''Калиполи''; книжевно: ''Καλλίπολις'', ''Калиполис''; до 1926 година: ''Καράμζα'', ''Карамза''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/171555 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Καράμζα -- Καλλίπολις]</ref>) — [[село]] во [[Пазарско]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Вртикоп (општина)|Општина Вртикоп]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа 17 километри западно од градот [[Пазар (град)|Пазар]], крај самиот пат за [[Воден]], во самото поле, на надморска височина од 15 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=70}}</ref>
Сместено е во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], на 25 километри источно од Воден.
== Историја ==
До 1924 година, селото било населено со македонско и турско население.<ref name="НМЕМ" />
Македонското население го напуштило селото пред 1920-тите години.<ref name="НМЕМ" />
По [[Грчко-турска војна (1919-1922)|Грчко-турската војна]] во 1922 година, турското население се иселило во [[Турција]], а на негово место биле населени грчки бегалци од гратчето Галиполе и неговата околина. Џамијата на сретселото била претворена во црква.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=5&Itemid=13 |title=Карамзино на сайта на Дем Мениида |accessdate=2016-03-17 |archive-date=2009-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090821230223/http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=5&Itemid=13 |url-status=dead }}</ref> Во 1928 година, селото претставувала чиста бегалска населба со 74 бегалски семејства со вкупно 279 жители.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Во 1926 година, името на селото било променето во Калиполи (''Καλλίπολη''), грчки облик на името Галиполе.
== Стопанство ==
Населението произведува пченица, памук, овошје и други производи, а делумно е развиено и сточарството, особено краварството.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година во ''Кара Амзин (Карамзино)'' живееле 40 [[Македонци]] и 250 [[Турци]].<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил К’нчов. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 146.]</ref> По податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во ''Карамджино'' (Karamdjino) имало 48 Македонци.<ref name="НМЕМ" /><ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 102–103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Карамѕино'' било македонско со 20 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во [[1920]] година, Карамзино било посочено како чиста турска населба со 75 куќи.<ref name="НМЕМ" /><ref>Милојевић, Боровоје. Јужна Македонија - Антропогеографска, Београд 1920. Цитирано по: [https://web.archive.org/web/20101112053651/http://www.freewebs.com/onoma/vodena.htm Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Βοδενών 1886 - 1927 (διοικητικά όρια 1911)]</ref>
Кара Хамза во 1913 година било забележано со 274, а во 1920 година со 293 жители. По иселувањето на [[Турци]]те во 1924 година, тука се населиле бегалски семејства од [[Источна Тракија]]. Бројот на жителите во 1928 година изнесувал 274, во 1940 година 484, во 1951 година 411, во 1961 година 430, во 1971 година 478, во 1981 година 518, а во 1991 година 556 жители, сите бегалци.<ref name="НМЕМ" />
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 484 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 456 жители.
{{Пописи-ЕМ|484|411|430|478|518|556|484|456}}
== Самоуправа и политика ==
Селото припаѓа на општинската единица Мениида со седиште во селото [[Калиница]], која припаѓа на поголемата општина [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]], во округот [[Постол (округ)|Постол]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Карамзино, во кој покрај Карамзино влегува и селото [[Сенделчево]].
<!--== Општествени установи ==
== Културни и природни знаменитости ==
== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
{{Вртикоп}}
[[Категорија:Вртикоп]]
4ncei3p3trxvqgilsokxeks16nb7lg4
Липариново
0
173675
5608535
5603752
2026-08-12T13:31:55Z
Gurther
105215
5608535
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Липариново
|name_local = Λιπαρό
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Липариново во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Липариново
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 44 | ГШ_сек = 49 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 14 | ГД_сек = 51 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 44.49
|lon_deg = 22
|lon_min = 14.51
|elevation_min =
|elevation = 15
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = Александар Велики
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 303
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Липариново''' ({{langx|el|Λιπαρό}}, ''Липаро''; до 1926 г. ''Λιπαρίνοβο'', ''Липариново''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169270 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Λιπαρίνοβο -- Λιπαρό]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 303 жители (2021), од кои апсолутно мнозинство се [[Македонци]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=73}}</ref>
== Географија ==
Селото е сместено во Ениџевардарското Поле (дел од [[Солунско Поле|Солунското Поле]]), 3 км југозападно од [[Кадиново]] и северозападно од [[Пласничево]].
== Историја ==
=== Среден век ===
Селото за првпат се спомнува во [[1357]] г. како Липарино со 210 жители.
=== Во Отоманското Царство ===
Во XIX век селото се наоѓало во месноста Бекер, но во 1840 г. било преплавено од реката [[Мегленица]], па затоа е преселено на денешното место.<ref>[http://www.dimos-meg-alexandrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=14&Itemid=19&limit=1&limitstart=6 Липариново на порталот на Општина Александар Велики]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{el}}</ref> Црквата „[[Црква „Св. Јован Претеча“ - Липариново|Св. Јован Претеча]]“ е изградена во 1864-65 г.<ref name="Διαρκής κατάλογος">{{нмс | url = http://listedmonuments.culture.gr/fek.php?ID_FEKYA=15358&v17= | title = ΥΑ ΥΠΠΟ/ΑΡΧ/Β1/Φ36/9767/305/17-4-1996 - ΦΕΚ 351/Β/16-5-1996 | access-date = 20 октомври 2014 | publisher = Διαρκής κατάλογος κηρυγμένων αρχαιολογικών τόπων και μνημείων | archive-date = 2022-04-23 | archive-url = https://web.archive.org/web/20220423114029/http://listedmonuments.culture.gr/fek.php?ID_FEKYA=15358&v17= | url-status = dead }}</ref> На почетокот на ΧΧ век Липариново е заведено како село в Ениџевардарска каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Липариново броело 100 жители Македонци и 30 Роми.<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|146}}</ref>
По податоци на [[Бугарска егзархија|егзархискиот]] секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“), во 1905 г. во Липариново (Liparinovo) имало 160 Македонци под [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]].<ref name="БИМ" /><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 102-103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Липариново било [[Мегленски Власи|мегленско]] со 50 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во селото селото работела [[бугарска пропаганда во Македонија|бугарската пропаганда]]. Според инспекторот Никола Хрлев во 1909 г. во Липариново имало бугарско училиште.<ref name="Извори 86">{{наведена книга |title= Рапорт по ревизията на селските български училища в Ениджевардарската кааза през м. март 1909 г. – Во: Извори за българската етнография, том 3: Етнография на Македония. Материали из архивното наследство |last= Хърлев |first=Никола |year= 1998 |publisher=Македонски научен институт, Етнографски институт с музей, Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ |location=София |pages= 86 }}</ref>
Според српскиот географ [[Боривое Милоевиќ]], во периодот пред Балканските војни селото се состоело од 35 македонски куќи.<ref name="НМЕМ" />
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 154 жители, и исто толку жители во 1920 г.<ref name="НМЕМ" /> Во 1926 г. селото е преименувано во Липаро. Во 1928-1930 г. во селото се доведени 18 [[Грци|грчки]] колонисти од [[Понд]] (4-5 семејства). Така, во 1928 г. селото броело 188 жители, од кои 170 биле домородни Македонци.<ref name="НМЕМ" /> Во 1935 г. се доселиле и некои [[Власи]] од [[епир]]ското село [[Денско]] (Аетомилица).
Во 1940 г. Липариново имало 384 жители и доживеало умерен пораст во следните десетлетија поради поволните стопански услови, иако во 2011 г. доживеало пад на 368 жители.
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|384|458|491|467|524|550|478|368|303}}
== Стопанство ==
Селото лежи во поле и целосно се [[наводнување|наводнува]], поради што дава високи приноси. Главни производи се овошјето ([[праска|праски]] и [[јаболко|јаболка]]), [[памук]]от, [[жито]]то, [[пченка]]та и др. Застапено е и [[краварство]]то.<ref name="НМЕМ" />
== Личности ==
* Кољо Треболски (1884 – 1913) — борец во Балканските војни<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 731.</ref>
== Поврзано ==
* [[Црква „Св. Јован Претеча“ - Липариново]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
e431998mq8johxxh8ikg72qo9unwm8g
5608542
5608535
2026-08-12T13:37:14Z
Gurther
105215
5608542
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Липариново
|name_local = Λιπαρό
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Липариново во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Липариново
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 44 | ГШ_сек = 49 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 14 | ГД_сек = 51 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 44.49
|lon_deg = 22
|lon_min = 14.51
|elevation_min =
|elevation = 15
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = Александар Велики
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 303
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Липариново''' ({{langx|el|Λιπαρό}}, ''Липаро''; до 1926 г. ''Λιπαρίνοβο'', ''Липариново''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169270 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Λιπαρίνοβο -- Λιπαρό]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 303 жители (2021), од кои апсолутно мнозинство се [[Македонци]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=73}}</ref>
== Географија ==
Селото е сместено во Ениџевардарското Поле (дел од [[Солунско Поле|Солунското Поле]]), 3 км југозападно од [[Кадиново]] и северозападно од [[Пласничево]].
== Историја ==
=== Среден век ===
Селото за првпат се спомнува во [[1357]] г. како Липарино со 210 жители.
=== Во Отоманското Царство ===
Во XIX век селото се наоѓало во месноста Бекер, но во 1840 г. било преплавено од реката [[Мегленица]], па затоа е преселено на денешното место.<ref>[http://www.dimos-meg-alexandrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=14&Itemid=19&limit=1&limitstart=6 Липариново на порталот на Општина Александар Велики]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{el}}</ref> Црквата „[[Црква „Св. Јован Претеча“ - Липариново|Св. Јован Претеча]]“ е изградена во 1864-65 г.<ref name="Διαρκής κατάλογος">{{нмс | url = http://listedmonuments.culture.gr/fek.php?ID_FEKYA=15358&v17= | title = ΥΑ ΥΠΠΟ/ΑΡΧ/Β1/Φ36/9767/305/17-4-1996 - ΦΕΚ 351/Β/16-5-1996 | access-date = 20 октомври 2014 | publisher = Διαρκής κατάλογος κηρυγμένων αρχαιολογικών τόπων και μνημείων | archive-date = 2022-04-23 | archive-url = https://web.archive.org/web/20220423114029/http://listedmonuments.culture.gr/fek.php?ID_FEKYA=15358&v17= | url-status = dead }}</ref> На почетокот на ΧΧ век Липариново е заведено како село в Ениџевардарска каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Липариново броело 100 жители Македонци и 30 Роми.<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|146}}</ref>
По податоци на [[Бугарска егзархија|егзархискиот]] секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“), во 1905 г. во Липариново (Liparinovo) имало 160 Македонци под [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]].<ref name="БИМ" /><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 102-103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Липариново било [[Мегленски Власи|мегленско]] со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во селото селото работела [[бугарска пропаганда во Македонија|бугарската пропаганда]]. Според инспекторот Никола Хрлев во 1909 г. во Липариново имало бугарско училиште.<ref name="Извори 86">{{наведена книга |title= Рапорт по ревизията на селските български училища в Ениджевардарската кааза през м. март 1909 г. – Во: Извори за българската етнография, том 3: Етнография на Македония. Материали из архивното наследство |last= Хърлев |first=Никола |year= 1998 |publisher=Македонски научен институт, Етнографски институт с музей, Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ |location=София |pages= 86 }}</ref>
Според српскиот географ [[Боривое Милоевиќ]], во периодот пред Балканските војни селото се состоело од 35 македонски куќи.<ref name="НМЕМ" />
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 154 жители, и исто толку жители во 1920 г.<ref name="НМЕМ" /> Во 1926 г. селото е преименувано во Липаро. Во 1928-1930 г. во селото се доведени 18 [[Грци|грчки]] колонисти од [[Понд]] (4-5 семејства). Така, во 1928 г. селото броело 188 жители, од кои 170 биле домородни Македонци.<ref name="НМЕМ" /> Во 1935 г. се доселиле и некои [[Власи]] од [[епир]]ското село [[Денско]] (Аетомилица).
Во 1940 г. Липариново имало 384 жители и доживеало умерен пораст во следните десетлетија поради поволните стопански услови, иако во 2011 г. доживеало пад на 368 жители.
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|384|458|491|467|524|550|478|368|303}}
== Стопанство ==
Селото лежи во поле и целосно се [[наводнување|наводнува]], поради што дава високи приноси. Главни производи се овошјето ([[праска|праски]] и [[јаболко|јаболка]]), [[памук]]от, [[жито]]то, [[пченка]]та и др. Застапено е и [[краварство]]то.<ref name="НМЕМ" />
== Личности ==
* Кољо Треболски (1884 – 1913) — борец во Балканските војни<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 731.</ref>
== Поврзано ==
* [[Црква „Св. Јован Претеча“ - Липариново]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
j1d7g3pnv94358jvp9k8oln0qu6r1xj
Маврејново
0
173678
5608495
5430655
2026-08-12T12:56:30Z
Gurther
105215
5608495
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Маврејново
|name_local = Μαύρο
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Вртикоп
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Маврејново во општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Маврејново
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 51 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 13 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 51
|lon_deg = 22
|lon_min = 13
|elevation_min =
|elevation = 80
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]]
|municunit =
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of =
|population =
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Маврејново''' ({{langx|el|Μαύρο}}, ''Мавро''; книжевно: ''Μαύρον'', ''Маврон''; до 1926 година: ''Μαύριανη'', ''Маврјани''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/171899 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Μαύριανη -- Μαύρο]</ref>) — поранешно [[село]] во [[Пазарско]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Вртикоп (општина)|Општина Вртикоп]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓало северозападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]], во непосредна близина на селото [[Мандалево]], на надморска височина од 80 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=74}}</ref>
Сместено е во [[Солунско Поле|Солунското Поле]].
== Историја ==
Според [[Христо Силјанов]] по [[Илинденско востание|Илинденското востание]] во 1904 година, целото село потпаѓа под водство на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref>[http://www.promacedonia.org/obm2/12.html Силјанов, Христо. Ослободителните борби на Македонија, том I, Софија, 1993, стр. 126.]</ref>
До 1924 година било населено исклучително со македонско население.<ref name="НМЕМ" />
Во 1924 година, дел од населението (30 Македонци) принудно биле иселени во [[Бугарија]], а на нивно место се населиле неколку бегалски семејства (вкупно 95 бегалци), така што селото станало мешана населба.<ref name="НМЕМ" />
Во 1926 година, името на селото било променето во Мавро (''Μαύρο''), што во превоз означува „црно“.
== Стопанство ==
Главни производи на населението биле овошје, пченица, памук и друго, а делумно било развиено и сточарството.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
Според Николаос Схинас („Οδοιπορικαί σημειώσεις Μακεδονίας, Ηπείρου, Νέας οροθετικής γραμμής και Θεσσαλίας“) во средината на 1880-тите години во Маврејново (''Μαβρένοβον'') имало 5 семејства христијани.<ref>Σχινάς, Νικόλαος. Οδοιπορικαί σημειώσεις Μακεδονίας, Ηπείρου, Νέας οροθετικής γραμμής και Θεσσαλίας / Συνταχθείσαι υπό Νικολάου Θ. Σχινά ταγματάρχου του μηχανικού, Αθήναι, τόμοι 3, 1886-87. Наведено во: [http://lithoksou.net/janica.html Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Γιανιτσών 1886 – 1927 (διοικητικά όρια 1911)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130327073216/http://lithoksou.net/janica.html |date=2013-03-27 }}</ref>
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година во ''Маврејново'' живееле 56 [[Македонци]].<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил К’нчов. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 146.]</ref> По податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во ''Мавреново (Mavrenovo)'' имало 80 Македонци.<ref name="НМЕМ" /><ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 102 - 103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Мавреново'' било македонско со 15 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во [[1910]] година во селото (''Μαυρένοβον'') имало 55 жители.<ref>Χαλκιόπουλος, Αθανάσιος. Εθνολογική στατιστική των βιλαετίων Θεσσαλονίκης και Μοναστηρίου, Αθήναι 1910. Наведено во: [http://lithoksou.net/janica.html Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Γιανιτσών 1886 – 1927 (διοικητικά όρια 1911)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130327073216/http://lithoksou.net/janica.html |date=2013-03-27 }}</ref>
Во [[1920]] година, Маврејново е посочено со 11 македонски куќи.<ref name="НМЕМ" /><ref>Милојевић, Боровоје. Јужна Македонија - Антропогеографска, Београд 1920. Наведено во: [http://lithoksou.net/janica.html Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Γιανιτσών 1886 – 1927 (διοικητικά όρια 1911)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130327073216/http://lithoksou.net/janica.html |date=2013-03-27 }}</ref>
Во 1913 година било попишано со 72 (од нив 41 маж и 31 жена<ref name="lithoksou.net">{{Наведена мрежна страница |url=http://lithoksou.net/janica.html |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Γιανιτσών 1886 – 1927 (διοικητικά όρια 1911) |accessdate=2016-03-19 |archive-date=2013-03-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130327073216/http://lithoksou.net/janica.html |url-status=dead }}</ref>), а во 1920 година со 85 жители, сите Македонци. Во 1924 година принудно биле иселени во [[Бугарија]] 30 Македонци, а на нивно место се населиле неколку бегалски семејства (вкупно 95 бегалци), така што селото станало мешана населба, која во 1928 година броела 182 жители, во 1940 година 216, во 1951 година 192, во 1961 година 206, во 1971 година 180, во 1981 година 199, а во 1991 година 202 жители, меѓу кои преовладуваат бегалците.<ref name="НМЕМ" />
{{Пописи-ЕМ|216|192|206|180|199|202|—|—}}
== Самоуправа и политика ==
Селото влегува во рамките на општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]], во округот [[Постол (округ)|Постол]].
<!--== Општествени установи ==
== Културни и природни знаменитости ==
== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
{{Вртикоп}}
[[Категорија:Историски села во Вртикоп]]
k9ky1oau3a925g7orm7x1lzfec98ohf
Мандалево
0
173679
5608492
5430659
2026-08-12T12:55:45Z
Gurther
105215
5608492
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Мандалево
|name_local = Μάνδαλο
|image_skyline = Mandalevo village.jpg
|caption_skyline = Поглед на селото
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Вртикоп
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Мандалево во општината [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Мандалево
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 51 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 13 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 51
|lon_deg = 22
|lon_min = 13
|elevation_min =
|elevation = 80
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]]
|municunit = Мениида
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 1080
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Мандалево''' ({{langx|el|Μάνδαλο}}, ''Мандало''; книжевно: ''Μάνδαλον'', ''Мандалон''; до 1926 година: ''Μανδάλοβο'', ''Мандалово''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/171178 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Μανδάλοβο -- Μάνδαλος]</ref>) — [[село]] во [[Пазарско]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Вртикоп (општина)|Општина Вртикоп]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Mandalevo.jpg|мини|лево|300п|Поглед на селото од манастирот „Св. Богородица“ над селото [[Бабјани]].]]
Селото се наоѓа на 21 километар северозападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]], во јужното подножје на планината [[Пајак (планина)|Пајак]], на надморска височина од 80 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=74}}</ref> Вкупната површина на селскиот атар изнесува 23 квадратни километри.
Сместено е во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], на околу 5 километри северно од [[Калиница]].
== Историја ==
Според [[Христо Силјанов]] по [[Илинденско востание|Илинденското востание]], во 1904 година целото село преминало под раководство на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref>[http://www.promacedonia.org/obm2/12.html Силянов, Христо. Освободителните борби на Македония, том I, София, 1993, стр. 126.]</ref> По востанието, за првпат, во Мандалево се отворило и бугарско училиште.<ref name="Хърлев" />
Мандалево до 1924 година било населено исклучиво со македонско население.<ref name="НМЕМ" />
По [[Грчко-турска војна (1919-1922)|Грчко-турската војна]] во 1922 година, во него се населиле понтски [[Грци]], бегалци од градот Аргос.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=3&Itemid=11 |title=Мандалово на страницата на општината Мениида |accessdate=2016-03-17 |archive-date=2009-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090821225800/http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=3&Itemid=11 |url-status=dead }}</ref> Во 1928 година, селото била мешана населба со 89 бегалски семејства со вкупно 275 жители.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Селото било изгорено на 24 ноември 1944 година во текот на [[Втората светска војна]]. За време на [[Граѓанска војна во Грција|Граѓанската војна]], исто така, тешко настрадало.
Во 1926 година, името на селото било променето во Мандало (''Μάνδαλο'').
== Стопанство ==
Селото е полупланинско и не е така богато како низинските. Населението произведува жито, тутун и други земјоделски производи, а релативно добро е развиено и сточарството, за што постојат поволни услови (планински пасишта).<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
[[Податотека:Church of Mandalevo.jpg|десно|мини|300п|Црквата „Св. Никола“ во селото Мандалево.]]
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година во ''Калиница (Јач Ќој)'' живееле 118 [[Македонци]].<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил К’нчов. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 146.]</ref> По податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во ''Мандалево (Mandalevo)'' имало 144 Македонци.<ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 102–103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Мандалево било македонско со 10 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според податоци на кукушкиот околиски училиштен инспектор [[Никола Хрлев]], пред 1909 година Мандалево имало 15 христијански куќи. Во зима живееле и 17 [[Власи|влашки]] семејства. Хрлев го опишал селото како „многу западнато“. Основна дејност било земјоделството, свиларството и сточарството. При спорот меѓу Егзархијата и [[Цариградска патријаршија|Патријаршијата]] во 1909 година, месната црква била затворена.<ref name="Хърлев">Извори за българската етнография, т. 3, Етнография на Македония. Материали из архивното наследство, София 1998, с. 83.</ref>
Во 1913 година било забележано со 85, а во 1920 година со 175 жители. Во 1924 година, во [[Бугарија]] се иселиле само 5 души, а во исто време тука се населиле поголем број бегалски семејства (вкупно 249 бегалци), така што селото станало не само мешана, туку и зголемена населба. Целокупното население на Мандалево во 1928 година изнесувало 485 жители, во 1940 година 601, во 1951 година 595 жители, во 1961 година 721, во 1971 година 777, во 1981 година исто така 777, а во 1991 година 821 жител, од кои половината [[Македонци]], а другите потомци на бегалците.<ref name="НМЕМ" />
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 1.153 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 1.080 жители.
{{Пописи-ЕМ|601|595|721|777|777|821|1.153|1.080}}
== Самоуправа и политика ==
Селото припаѓа на општинската единица Мениида со седиште во селото Калиница, која припаѓа на поголемата општина [[Вртикоп (општина)|Вртикоп]], во округот [[Постол (округ)|Постол]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Мандалево, во кој е единствено село.
<!--== Општествени установи ==-->
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви
* [[Црква „Св. Никола“ - Мандалево|Црква „Св. Никола“]] — главна селска црква, изградена пред 1855 година, подоцна изгорела и повторно е изградена нова, околу 1915 година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=22&Itemid=36 |title=Μάνδαλο, http://www.dimosmeniidos.gr |accessdate=2016-03-17 |archive-date=2009-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090821225417/http://www.dimosmeniidos.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=22&Itemid=36 |url-status=dead }}</ref>.
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
{{Вртикоп}}
[[Категорија:Вртикоп]]
2qje4rqzr82fdglntyqh1veh4k31lmm
Призна
0
173690
5608554
5430688
2026-08-12T14:04:20Z
Gurther
105215
5608554
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Призна
|name_local = Βραστή
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Призна во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Призна
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 41 | ГШ_сек = 48 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 20 | ГД_сек = 1 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 41.48
|lon_deg = 22
|lon_min = 20.1
|elevation_min =
|elevation = 15
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit =
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of =
|population = иселено
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Призна''' ({{langx|el|Βραστή}}, ''Врасти''; до 1926 г. ''Πρίσνα'', ''Присна''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/10442/171041 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Πρίσνα -- Βραστή]</ref>) — поранешно село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], на територијата на денешната општина [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Постоело сè до 1935 г.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=78}}</ref>
== Географија ==
Селото се наоѓало 2 км североисточно од [[Пласничево]] и југозападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар).
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
На крајот на XIX век Призна било етнички мешано село во Ениџевардарска каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“), во 1900 г. во Призна живееле 65 [[Македонци]] и 95 [[Роми]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“, София, 1902, стр.146.]</ref> Сите жители на селото биле под врховенството на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]] (грчката црква). По податоци на [[Бугарска егзархија|егзархискиот]] секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“), во 1905 г. во Призна имало 80 Македонци под патријаршијата.<ref>Brancoff, D.M. „La Macedoine et sa Population Chretienne“. Paris, 1905, стр.102 – 103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Призна било [[Роми|ѓупско]] со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
На 22 ноември 1909 г. [[гркомани|гркоманскиот]] [[андарти|андартски]] капетан [[Гоно Јотов]] дал отчет за свршената работа како деец на [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|вооружена грчка пропаганда]] во Ениџевардарско:
{{цитатник|На 20.05 со цел само да задржам некои, за да им дадам напатствија да му се вратат на православието [мислејќи на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]], тргнав за селото [[Јанчишта]]. Но не успеав да задржам никого, и убив еден од оние што сакаа да избегаат. Потоа отидов во Призна и се занимавав повеќе со тоа да ги заплашам луѓето, и со тоа да ги убедам дека селата од [[Сланица]] треба да ѝ се вратат на православната вера [Патријаршијата]. Имав добар резултат со селата [[Балџа]], [[Кариотица]], Призна, [[Врежот|Вреж]], [[Плугар]], [[Пласничево|Пласна]], [[Голо Село]] и [[Горно Власи|Власи]].<ref>{{наведена книга |title= Ο Μακεδονικός Αγώνας στην περιοχή των Γιαννιτσών|last= Παπαλαζάρου|first=Ιωάννη |authorlink= |coauthors= |year= 2007|publisher= |location= |isbn= |pages= 92 – 93|url= |accessdate=}}</ref>}}
Според српскиот географ [[Боривое Милоевиќ]], пред Балканските војни селото се состоело од 14 куќи на Македонци христијани и 5 куќи на Роми муслимани.<ref name="НМЕМ" />
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 82 жители, а во 1920 г. имало 90.<ref name="НМЕМ" /> Во 1924 г. властите иселиле 61 Македонец во [[Бугарија]]. а останатите се прибрале во соседното [[Пласничево]].<ref name="НМЕМ" /> Во 1926 г. селото е преименувано во Врасти.<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/171041 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Πρίσνα -- Βραστή]</ref> Доведени се извесен број [[Грци|грчки]] колонисти, што се гледа на пописот од 1928 г. каде се заведени 55 жители, од кои 22 биле грчки дојденци. Од тие жители, 51 биле мажи а само 4 жени, што укажува дека селото било претворено во имоти на кои работеле наемни работници.<ref name="НМЕМ" /> По извршените мелиорации на [[Ениџевардарско Блато|Ениџевардарското Блато]] во 1930-те, Призна сосема се распаднала, и нејзиниот атар е присоединет кон Пласничево.<ref>Бабев, Иван, „Македонска голгота – Спомени и изповеди от Ениджевардарско“, ТАНГРА ТанНакРа ИК, София 2009 г., стр.687</ref>.
== Поврзано ==
* [[Пласничево]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Историски села во Постол]]
njb262j1iv9n57x7ncx61h93g77edym
Трифулчево
0
173704
5608477
5603759
2026-08-12T12:44:42Z
Gurther
105215
5608477
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Трифулчево
|name_local = Τριφύλλι
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Трифулчево во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Трифулчево
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 47 | ГШ_сек = 27 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 15 | ГД_сек = 49 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 47.27
|lon_deg = 22
|lon_min = 15.49
|elevation_min =
|elevation = 20
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = [[Постол (општина)#Општинска единица Александар Велики|Александар Велики]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 391
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Трифулчево''' ({{langx|el|Τριφύλλι}}, ''Трифили''; до 1926 г. ''Τριφούλτσοβο'', ''Трифулцово''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/168845 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Τριφούλτσοβον -- Τριφύλλι]</ref>), на [[турски јазик|турски]]: '''Кадиќој''' — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 391 жител (2021). Сè до 1924 г. било населено со [[Македонци]] и [[Роми]], а денес е населено со грчки доденици и малку Македонци.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страници=79-80}}</ref>
==Географија==
Селото е сместено во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], 4 км северно од [[Кадиново]], близу патот од [[Пазар (град)|Пазар]] за [[Воден]].
==Историја==
===Во Отоманското Царство===
На почетокот на XX век Трифулчево било село во Ениџевардарска каза на Османската империя. [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) вели дека во 1900 г. ''Трифулчево (Кади Ќој)'' броело 240 жители Турци,<ref>{{МЕС|146}}</ref> што е погрешен податок. Според српскиот географ [[Боривое Милоевиќ]], во периодот пред Балканските војни селото имало 20 куќи, од кои 5 на [[Македонци]] [[христијани]] и 15 на [[Роми]] [[муслимани]].
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Трифулчево било турско со 20 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
===Во Грција===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 208 жители, кои во 1920 г. биле 233.<ref name="НМЕМ" /> Во 1920-тоте муслиманското население е иселено во [[Турција]] по сила на [[Лозански договор|Лозанскиот договор]]. На негово место се доведени [[Грци|грчки]] колонисти од [[Понд]], а во 1924 г. и грчки дојденци од [[Источна Тракија]].<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.dimos-meg-alexandrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=14&Itemid=19&limit=1&limitstart=2 Ѓупчево на порталот на поранешната општина Александър Велики]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{el}}</ref> Во 1926 г. селото е преименувано во Трифили. Според пописот од 1928 г. селото имало 280 жители, од кои биле 213 [[Грци|грчки]] дојденци (62 семејства), а остатокот биле [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
Поради поволните услови, во 1940 г. населението нараснало на 469 лица и продолжило умерено да се развива.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|469|459|562|541|525|543|531|481|391}}
== Стопанство ==
Селото се смета за богато бидејќи лежи во поле. Се произведува [[овошје]], [[памук]], [[жито]], [[бостан]] и др. Застапено е и [[краварство]]то.<ref name="НМЕМ" />
== Поврзано ==
* [[Ѓупчево]]
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
6rh624f67jg9oal5ovlkb1wltam5hat
Бериславци
0
173864
5608603
5548409
2026-08-12T15:57:04Z
Gurther
105215
5608603
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Бериславци
|name_local = Περίκλεια
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Меглен
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Бериславци во општината [[Меглен]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Бериславци
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 41 | ГШ_мин = 06 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 16 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 41
|lat_min = 06
|lon_deg = 22
|lon_min = 16
|elevation_min =
|elevation = 570
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Меглен]]
|municunit = Капињани
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 301
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Бериславци''' (познато и како: '''Берислав''' или '''Борислав'''; {{langx|el|Περίκλεια}}, ''Периклија''; до 1925 година: ''Μπερίσλαφ'', ''Берислав'';<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/172068 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Μπερίσλαφ -- Περίκλεια]</ref> [[Мегленоромански јазик|мегленоромански]]: ''Birislav'', ''Бирислав'') — [[село]] во [[Мегленско]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Меглен|Општина Меглен]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на југоисточните падини на планината [[Кожуф]], на надморска височина од 570 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=83}}</ref>
Сместено е во североисточниот дел на областа [[Меглен]], мала котлина помеѓу планините [[Кожуф]] на исток, [[Пајак (планина)|Пајак]] на југоисток и [[Ниџе]] на северозапад, на околу 23 километри североисточно од селото [[Капињани]]. На 2 километри на север се наоѓа селото [[Лугунци (Воденско)|Лугунци]], на 5 километри на запад е [[Ноти]], а на 4 километри кон Пајан е [[Ошин]]. На 8 километри на север е границата со [[Македонија]].<ref name="Δήμος Αλμωπίας">{{наведена мрежна страница|url=http://www.dimosalmopias.gov.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=413&Itemid=221|title=Διαδικτυακές Πύλες - Δήμος Αλμωπίας - Τοπική Κοινότητα Περίκλειας|publisher=Δήμος Αλμωπίας|language=el|accessdate=19 март 2016}}</ref><ref name="Δήμος Εξαπλατάνου">{{наведена мрежна страница|url=http://lyk-exapl.pel.sch.gr/exaplatanos/perikleia.html|title=Η Περίκλεια|publisher=Δήμος Εξαπλατάνου|language=el|accessdate=19 март 2016}}</ref>
Околу селото поминуваат три помали реки, притоки на [[Мегленица]] — Драгни, Зајкова и Усеа. На југ од селото има пештера, која во минатото била користена од жителите за засолниште.<ref name="Δήμος Αλμωπίας"/>
== Историја ==
На ридот [[Свети Атанасиј (Бериславци)|Свети Атанасиј]], каде некогаш било старото село, има траги од утврдена населба со некропола од хеленистичко време.<ref name="Βάση Δεδομένων">{{нмс | url= http://www.lhilna.gr/historicalheritage/el/node/47 | title= Αρχαιότητες στην Περίκλεια | access-date= 1 мај 2018 | publisher= Βάση Δεδομпокроителένων για την Ιστορική κληρονομιά της Αλμωπίας - Lhi-Lna | archive-date= 2018-05-02 | archive-url= https://web.archive.org/web/20180502064545/http://www.lhilna.gr/historicalheritage/el/node/47 | url-status= dead }}</ref> Во 1969 г. на истото место е изграден сегашниот параклис „Св. Атанасиј“.<ref name="Δήμος Αλμωπίας"/>
Неговото население било [[Власи|влашко]] и ѝ припаѓа на етничката група позната како [[Мегленски Власи]], населени тука во времето на бугарскиот цар [[Калојан]], некаде во почетокот на {{римски|13}} век.<ref name="НМЕМ" />
Во селото во периодот 1895-1896 бил основан комитет на [[ВМОРО]].<ref name="Докторов.52">„Борбите во Македонија - Спомени на отец Герасим, Георги Рајков, Дељо Марковски, Илија Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Јорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 52, ISBN 9549514560</ref>
Селото настрадало за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], а поради близината на воените дејства неговите жители биле интернирани од бугарските власти во внатрешноста на [[Бугарија]]. Се вратиле кон крајот на војната, но не сите.<ref name="НМЕМ" />
Во 1925 година, името на селото било променето во Периклија (''Περίκλεια'').
Во 1935 година била изградена нова зграда за училиштето, бидејќи старата на плоштадор изгорела во 1916 година за време на Првата светска војна.<ref name="Δήμος Αλμωπίας"/>
Бериславци многу настрадало и во [[Втора светска војна|Втората светска војна]], посебно од [[Бугарска окупација на Македонија во Втората светска војна|бугарските окупациски сили]] во јануарската офанзива од 1944 година, како и во [[Граѓанска војна во Грција|Граѓанската војна]], поради што наполно се распаднало, а повеќе семејства побарале засолниште во [[Македонија]]. По завршувањето на војните, селото било повторно обновено.<ref name="НМЕМ" />
На 7 април 1944 година, во близина на селото, се одиграла голема битка помеѓу германските окупациски сили и силите на грчките комунисти [[ЕЛАС]], во која што загинале 30 [[Германци]].<ref name="Δήμος Εξαπλατάνου"/>
== Стопанство ==
Како планинско, селото е доста пасивно и прилично сиромашно, а населението главно се занимава со земјоделство и со сточарство.<ref name="НМЕМ" />
== Население ==
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година во ''Борислав (Бориславци)'' живееле 380 [[Власи]] христијани.<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил К’нчов. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 153.]</ref> По податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во ''Берислав'' имало 360 Македонци и работело влашко училиште.<ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Берисавци'' било влашко со 20 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во [[1920]] година, Бериславци е посочено со 50 влашки куќи.<ref name="НМЕМ" /><ref>Милојевић, Боровоје. Јужна Македонија - Антропогеографска, Београд 1920. Цитирано по: [http://lithoksou.net/janica.html Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Γιανιτσών 1886 – 1927 (διοικητικά όρια 1911)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130327073216/http://lithoksou.net/janica.html |date=2013-03-27 }}</ref>
Во пописот од 1913 година било забележано со 340 жители. Во текот на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], поради близината на воените дејства, селото настрадало, а неговите жители биле интернирани во внатрешноста на Бугарија од страна на бугарските власти. Дел од жителите не се вратиле ниту по завршувањето на војната, поради што во 1920 година селото било забележано само со 200 жители. Во 1925 година, осум семејства заминале за [[Романија]], кои биле сместени во добруџанското село Сансалај. Бројот на жителите во Бериславци во 1928 година се искачил на 281, а во 1940 година веќе имало 413 жители. Селото тешко настрадало и било целосно напуштено за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] и [[Граѓанска војна во Грција|Граѓанска војна]]. По завршувањето на војните било повторно обновено. Во 1951 година било забележано веќе со 178 жители, во 1961 година имало 372, во 1971 година 393, во 1981 година 373, а во 1991 година 354 жители.<ref name="НМЕМ" />
Според податоци од 1993 година, селото продолжило да биде чисто влашко, а [[Мегленоромански јазик|влашкиот јазик]] во него е одлично запазен.<ref>[http://strates.revues.org/document381.html Riki Van Boeschoten. "Usage des langues minoritaires dans les départements de Florina et d’Aridea (Macédoine)"]</ref>
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 382 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 341 жител.
{{Пописи-ЕМ|413|178|372|393|373|354|382|341|301}}
== Самоуправа и политика ==
Во 1919 година, селото станало самостојна општина, во чиј состав влегло и селото [[Лугунци (Воденско)|Лугунци]], а атарот на општината опфаќал површина од 57 квадратни километри.<ref name="НМЕМ" /> Во 1997 година, општината била припоена кон поранешната општина Капињани.<ref>[http://4dim-aridaias.pel.sch.gr/almopia/dimotika2/perikleia.htm Περίκλεια.]</ref> Во 2011 година, општината Капињани станала дел од поголемата општина [[Меглен]].
Селото припаѓа на општинската единица Капињани со седиште во [[Капињани|истоименото]] село, која припаѓа на поголемата општина Меглен, во округот [[Постол (округ)|Постол]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Бериславци, во кој покрај селото Бериславци влегува и селото Лугунци.
== Општествени установи ==
* Основно училиште
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви
* [[Црква „Св. Атанасиј“ - Бериславци|Црква „Св. Атанасиј“]] — параклис на местото на старото село, изграден во 1969 година;<ref name="Δήμος Αλμωπίας"/>
* [[Црква „Св. Петка“ - Бериславци|Црква „Св. Петка“]] — изградена во 1850 година, фрескоживописана во 1862 година;<ref name="Δήμος Αλμωπίας"/>
* [[Црква „Св. Богородица“ - Бериславци|Црква „Св. Богородица“]] — мала црква, сместена на влезот на селото, обновена во 1990-тите години;<ref name="Δήμος Αλμωπίας"/>
* [[Црква „Св. Јован Претеча“ - Бериславци|Црква „Св. Јован Претеча“]] — параклис, на патот за Лугунци.<ref name="Δήμος Αλμωπίας"/>
;Археолошки наоѓалишта
* [[Свети Атанасиј (Бериславци)|Свети Атанасиј]] — античка утврдена населба
<!--== Редовни настани ==
== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Белешки ===
* {{БИМ}}
{{Меглен}}
[[Категорија:Меглен]]
d6aeufif6k5gvt1ln4mzovzkadc1311
Ошин
0
173877
5608602
5431022
2026-08-12T15:56:18Z
Gurther
105215
5608602
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Ошин
|name_local = Αρχάγγελος
|image_skyline = Archangelos Platia.jpg
|caption_skyline = Центарот на селото
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Меглен
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Ошин во општината [[Меглен]] и областа Централна Македонија</center>
| релјефна =
| натпис = Ошин
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 41 | ГШ_мин = 05 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 17 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 41
|lat_min = 05
|lon_deg = 22
|lon_min = 17
|elevation_min =
|elevation = 820
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постол]]
|prefec =
|municipality = [[Меглен]]
|municunit = Капињани
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 540
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Ошин''' ({{langx|el|Αρχάγγελος}}, ''Архангелос''; до 1925 година: ''Όσσιανη'', ''Осјани'';<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/170010 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Όσσιανη -- Αρχάγγελος]</ref> [[Мегленоромански јазик|мегленоромански]]: ''Ossiani''; {{langx|ro|Oşani}}) — [[село]] во [[Мегленско]], [[Егејска Македонија]], дел од денешната [[Меглен|Општина Меглен]], во [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа југозападно од градот [[Гевгелија]] и југоисточно од [[Ноти]], на северните падини на планината [[Пајак (планина)|Пајак]], на надморска височина од 820 метри.<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел=I|глава=Воденски округ|страница=96}}</ref>
Сместено е на 33 километри североисточно од [[Капињани]]. На северозапад од Ошин е планината [[Кожуф]], а на југ е врвот Козјак. На исток се наоѓа големото влашко село [[Љумница]].<ref name="Δήμος Εξαπλατάνου">{{наведена мрежна страница|url=http://lyk-exapl.pel.sch.gr/exaplatanos/arxagel.html|title=Αρχάγγελος |publisher=Δήμος Εξαπλατάνου|language=el |accessdate=21 март 2016}}</ref>
== Историја ==
Археолошките ископувања во 1973 година откриле некропола од доцноримската епоха. Византиските автори пишувале за село ''Хостјани'' или ''Хостјанес'' (Χώστιανη, Χώστιανες).<ref name="Δήμος Αλμωπίας">{{наведена мрежна страница|url=http://www.dimosalmopias.gov.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=718&Itemid=221|title=Γνωριμία με το Δήμο Εξαπλατάνου|publisher=Δήμος Αλμωπίας|language=el |accessdate=21 март 2016}}</ref>
Селото отсекогаш било населено со [[Власи]] од етничката група позната како Пајакашки Власи и до денеска нема претрпено никакви етнички измени.<ref name="НМЕМ" />
Кон крајот на {{римски|19}} век, Ошин е едно од големите [[Власи|влашки]] (мегленовлашки) села во областа [[Меглен]]. Според традицијата било основано од жителите на седум села.<ref name="Δήμος Αλμωπίας"/>
Во Ошин започнала да пушта корени [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда]] и Власите од селото започнале да се афирмираат како такви и да се откажуваат од грчката пропаганда. Во селото во периодот 1895-1896 година бил основан комитет на [[ВМОРО]]<ref name="Докторов.53">„Борбите в Македония - Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 53, ISBN 9549514560</ref> и селаните ја потпомагале четата на [[Иван Карасулијата]], заради кој во 1905 година 20 души од селото биле осудени на различни затворски казни.<ref>Драгомиров, Васил. Спомени, во: Борбите в Македония, Звезди, София, 2005, стр. 176.</ref> Во 1905 година, [[Борба за Македонија|грчките андарти]] го нападнале [[Ошински манастир|Ошинскиот манастир]] и го убиле игуменот.<ref>[http://www.promacedonia.org/obm2/21.html Силянов, Христо. „Освободителните борби на Македония“, том II, стр.264.]</ref> Игумен на манастирот станал грчкиот офицер [[Михаил Анагностакос]].<ref>[http://www.promacedonia.org/obm2/14.html Силянов, Христо. Освободителните борби на Македония, том II, стр. 142.]</ref>
Во 1925 година, селото било преименувано во Архангелос (''Αρχάγγελος''), според името на светецот на Ошинскиот манастир кој се наоѓа во непосредна близина.<ref name="НМЕМ" /><ref name="Δήμος Εξαπλατάνου"/>
== Стопанство ==
Главно занимање на жителите е сточарството поради просторните пасишта со кои располага селото, како и земјоделството. Тука, многу успева компирот, но и костенот, оревот, црешата и јаболкото, кои сè се одгледуваат и даваат мошне високи приноси.<ref name="НМЕМ" />
Во последно време, во селото се развива и туризмот.
== Население ==
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година во ''Ошин'' живееле 1.500 [[Власи]] христијани.<ref name="НМЕМ" /><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Васил К’нчов. Македонија. Етнографија и статистика, Софија, 1900, стр. 152.]</ref> По податоци на секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во ''Ошани'' имало 1.260 Власи и работело влашко училиште.<ref>Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Ошина'' било влашко со 100 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во [[1920]] година, Ошин е посочено со 200 влашки куќи.<ref name="НМЕМ" /><ref>Милојевић, Боровоје. Јужна Македонија - Антропогеографска, Београд 1920. Цитирано по: [http://lithoksou.net/janica.html Λιθοξόου, Δημήτρης. Πληθυσμός και οικισμοί της περιοχής Γιανιτσών 1886 – 1927 (διοικητικά όρια 1911)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130327073216/http://lithoksou.net/janica.html |date=2013-03-27 }}</ref>
Во пописот од 1913 година било забележано со 1.219 жители. Во текот на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], поради близината на воените дејства, селото настрадало, а неговите жители биле интернирани во внатрешноста на Бугарија од страна на бугарските власти. Дел од жителите не се вратиле ниту по завршувањето на војната, поради што во 1920 година селото било забележано само со 826 жители. Во 1925 година, околу 85 семејства заминале за [[Романија]], кои биле сместени во Добруџа. Поради поголем број на иселени семејства, Ошин во 1928 година имало само 786 жители (во овој број биле пресметани и војниците од стационираната чета на грчката погранична војска), а во 1940 година Ошин имало 980 жители. Селото не настрадало во [[Граѓанска војна во Грција|Граѓанската војна]], поради што и не дошло до осетно намалување на неговото население. Во 1951 година биле забележани 879, во 1961 година 840, во 1971 година 764, во 1981 година 709, а во 1991 година 666 жители.<ref name="НМЕМ" />
Ошин е најголемото мегленовлашко село. Според извештај од 1993 година, селото е чисто влашко и влашкиот јазик се говори одлично.<ref>[http://strates.revues.org/document381.html Riki Van Boeschoten. "Usage des langues minoritaires dans les départements de Florina et d’Aridea (Macédoine)"]</ref>
Во пописот спроведен во 2001 година, селото било попишано со 686 жители. Во најновиот спроведен попис од 2011 година во Грција, селото било забележано со 623 жители.
{{Пописи-ЕМ|980|879|840|764|709|666|686|623|540}}
== Самоуправа и политика ==
[[Податотека:Monastery archaggelos 2.jpg|мини|десно|300п|Поглед на Ошинскиот манастир]]
Од 1919 година, селото станало самостојна општина во Мегленската околија, чиј атар опфаќал површина од 66 квадратни километри.<ref name="НМЕМ" /> Во 1928 година, кон селото бил присоединет и Ошинскиот манастир „Св. Архангел Михаил“. Во 1956 година, кон Ошин било припоено и земјиште од поранешното село [[Лесково (Мегленско)|Лесково]]. Во 1997 година, општината Ошин била припоена кон поранешната општина Капињани.<ref>[http://4dim-aridaias.pel.sch.gr/almopia/dimotika2/perikleia.htm Περίκλεια.]</ref> Во 2011 година, општината Капињани станала дел од поголемата општина [[Меглен]].
Селото припаѓа на општинската единица Капињани со седиште во [[Капињани|истоименото]] село, која припаѓа на поголемата општина Меглен, во округот [[Постол (округ)|Постол]]. Воедно, селото е дел од општинскиот оддел Ошин, во кој е единственото село.
== Општествени установи ==
* Полициска станица
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви
* [[Црква „Св. Никола“ - Ошин|Црква „Св. Никола“]] — главна селска црква од 1836 г., живописана во 1842 г. од крушевските мајстори [[Атанас Зограф|Атанас]] и Наум
;Манастири
* [[Ошински манастир]] („Св. Архангел Михаил“) од 1843 г., северно од Ошин и знаменитост на селото
== Редовни настани ==
* 6 септември — голем панаѓур во Ошинскиот манастир
<!--== Личности ==
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Меглен}}
[[Категорија:Меглен]]
[[Категорија:Пајак (планина)]]
1qd360ewa9xznpmkm4lfri4r22fya86
Али Хоџалар
0
173892
5608620
5579769
2026-08-12T16:26:08Z
Gurther
105215
5608620
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Али Хоџалар
|name_local = Γαλλικός
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Али Хоџалар во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Али Хоџалар
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 50| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 46| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 50
|lon_deg = 22
|lon_min = 46
|elevation_min =
|elevation = 78
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = [[Кукуш]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 731
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code = 570 01
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Али Хоџалар''' или '''Аџи Оџалар''' ({{langx|el|Μικρόκαμπος, Микрокамбос, до 1927 Χοτζαλάρ, Али Хаџалар}})<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169254 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Σαλαμανλή - Γαλλικόν]</ref> — село во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]], [[Егејска Македонија]], денес во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на 20 километри јужно од градот [[Кукуш]] и на 3 километри западно од [[Горчливо Езеро|Горчливото Езеро]], на неколку километри од [[грчко-македонската граница]], во близина на североисточниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], на 30 километри од градот [[Солун]]. Селото се наоѓа на надморска височина од 78 метри.
Али Хоџалар опфаќа површина од 24 квадратни километри<ref>{{наведена книга|last1=Симовски|first1=Тодор Христов |last2=Здружение на децата бегалци од Егејскиот дел на Македонија |first2=|title=Населените места во Егејска Македонија Д. 1|year=1998|publisher=Печатница „Гоце Делчев” |location=Скопје }}</ref>.
== Историја ==
Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во [[1873]] г. Али в се состоело од 55 семејства и 280 жители [[Македонци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 162-163.</ref> Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година ''Али Хаџалар'' имало 320 жители [[Македонци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 165.]</ref>.
Селото било под влијание на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Според податоците на секретарот на егзархијата [[Димитар Мишев (публицист)|Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во селото живееле 384 Македонци и работело егзархиско училиште<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 98-99.</ref>.
Во [[Балканските војни]] учество од селото зеле осум револуционери во [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринските доброволни чети]]<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 826.</ref>.
Во текот на [[Втората балканска војна]], селото било опожарено од страна на грчките војски а самото македонско население било принудено да побегне од своите домови. Затоа, во пописот од [[1913]] година, селото било регистрирано со само 72 жители. Голем дел од македонското население заминало од селото кон [[Македонија]] или [[Бугарија]], и на негово место било населено грчко население од [[Мала Азија]], [[Источна Тракија]] и [[Понд]]. Според [[Тодор Симовски]], во Македонија односно Струмица заминал 17 семејства, додека кон Бугарија 71 семејство.
По крајот на [[Балканските војни]], селото било вклучено во составот на [[Грција]]. Во [[1927]] година, селото било преименувано во Микрокамбос.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref>
== Демографија ==
Во [[1928]] година селото било чисто бегалско со 585 жители бегалци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>, додека во [[1940]] година селото броело 948 жители. Селото во пописот од [[1951]] година броело 1078 жители, на пописот од [[1961]] година, во селото живееле 1331 жител, во [[1971]] година имало 982 жители, во [[1981]] година имало 935 жители, додека во [[1991]] година имало 1021 жител и во 2001 кога имало 1159 жители<ref name=Folketeljing_rev>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/General/FEK_monimos_rev.pdf |title=Folketeljing 2011, revidert |accessdate=2016-02-27 |archive-date=2015-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924120845/http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/General/FEK_monimos_rev.pdf |url-status=dead }}</ref>. Денеска, населението на селото е 731 жител.
{{Пописи-ЕМ|948|1078|1331|982|935|1021|1159|731}}
== Стопанство ==
Населението на селото главно се занимава со производство на жито и памук.
== Луѓе од селото ==
* Ангел Чанов (1888 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 795.</ref>
* Анто Нанов (1885 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 480.</ref>
* Гоне Георгиев (1872 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 151.</ref>
* Димитар Стоев (1872 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 649.</ref>
* Доне Гогов (1886 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 179.</ref>
* Ицо Печев<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 569.</ref>
* Милан Попдимитров (1890 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 575.</ref>
* Трајан Минов (1888 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 442.</ref>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Кукуш}}
[[Категорија:Кукуш]]
h2fa1xtcz76ehipyaaql266gsgtjn2s
5608623
5608620
2026-08-12T16:28:23Z
Gurther
105215
5608623
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Али Хоџалар
|name_local = Γαλλικός
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Али Хоџалар во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Али Хоџалар
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 50| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 46| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 50
|lon_deg = 22
|lon_min = 46
|elevation_min =
|elevation = 78
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = [[Кукуш]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 731
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code = 570 01
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Али Хоџалар''' или '''Аџи Оџалар''' ({{langx|el|Μικρόκαμπος, Микрокамбос, до 1927 Χοτζαλάρ, Али Хаџалар}})<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169254 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Σαλαμανλή - Γαλλικόν]</ref> — село во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]], [[Егејска Македонија]], денес во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на 20 километри јужно од градот [[Кукуш]] и на 3 километри западно од [[Горчливо Езеро|Горчливото Езеро]], на неколку километри од [[грчко-македонската граница]], во близина на североисточниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], на 30 километри од градот [[Солун]]. Селото се наоѓа на надморска височина од 78 метри.
Али Хоџалар опфаќа површина од 24 квадратни километри<ref>{{наведена книга|last1=Симовски|first1=Тодор Христов |last2=Здружение на децата бегалци од Егејскиот дел на Македонија |first2=|title=Населените места во Егејска Македонија Д. 1|year=1998|publisher=Печатница „Гоце Делчев” |location=Скопје }}</ref>.
== Историја ==
Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во [[1873]] г. Али в се состоело од 55 семејства и 280 жители [[Македонци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 162-163.</ref> Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година ''Али Хаџалар'' имало 320 жители [[Македонци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 165.]</ref>.
Селото било под влијание на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Според податоците на секретарот на егзархијата [[Димитар Мишев (публицист)|Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во селото живееле 384 Македонци и работело егзархиско училиште<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 98-99.</ref>.
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Али-Џалар'' немало конкретно мнозинство со 20 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во [[Балканските војни]] учество од селото зеле осум револуционери во [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринските доброволни чети]]<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 826.</ref>.
Во текот на [[Втората балканска војна]], селото било опожарено од страна на грчките војски а самото македонско население било принудено да побегне од своите домови. Затоа, во пописот од [[1913]] година, селото било регистрирано со само 72 жители. Голем дел од македонското население заминало од селото кон [[Македонија]] или [[Бугарија]], и на негово место било населено грчко население од [[Мала Азија]], [[Источна Тракија]] и [[Понд]]. Според [[Тодор Симовски]], во Македонија односно Струмица заминал 17 семејства, додека кон Бугарија 71 семејство.
По крајот на [[Балканските војни]], селото било вклучено во составот на [[Грција]]. Во [[1927]] година, селото било преименувано во Микрокамбос.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref>
== Демографија ==
Во [[1928]] година селото било чисто бегалско со 585 жители бегалци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>, додека во [[1940]] година селото броело 948 жители. Селото во пописот од [[1951]] година броело 1078 жители, на пописот од [[1961]] година, во селото живееле 1331 жител, во [[1971]] година имало 982 жители, во [[1981]] година имало 935 жители, додека во [[1991]] година имало 1021 жител и во 2001 кога имало 1159 жители<ref name=Folketeljing_rev>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/General/FEK_monimos_rev.pdf |title=Folketeljing 2011, revidert |accessdate=2016-02-27 |archive-date=2015-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924120845/http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/General/FEK_monimos_rev.pdf |url-status=dead }}</ref>. Денеска, населението на селото е 731 жител.
{{Пописи-ЕМ|948|1078|1331|982|935|1021|1159|731}}
== Стопанство ==
Населението на селото главно се занимава со производство на жито и памук.
== Луѓе од селото ==
* Ангел Чанов (1888 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 795.</ref>
* Анто Нанов (1885 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 480.</ref>
* Гоне Георгиев (1872 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 151.</ref>
* Димитар Стоев (1872 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 649.</ref>
* Доне Гогов (1886 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 179.</ref>
* Ицо Печев<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 569.</ref>
* Милан Попдимитров (1890 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 575.</ref>
* Трајан Минов (1888 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 442.</ref>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Кукуш}}
[[Категорија:Кукуш]]
17ikenu9xcii8ape9b0sl9dhg68bwqc
Алчак
0
173893
5608613
5579772
2026-08-12T16:15:48Z
Gurther
105215
5608613
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Алчак
|name_local = Χαμηλό
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Пајонија
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Алчак во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Алчак
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 41 | ГШ_мин = 6 | ГШ_сек = 17 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 28 | ГД_сек = 53 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 41
|lat_min = 6.17
|lon_deg = 22
|lon_min = 28.53
|elevation_min =
|elevation = 180
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукуш (округ)|Кукушки]]
|prefec =
|municipality = [[Пајонија (општина)|Пајонија]]
|municunit = [[Бојмица]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 92
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Алчак''' ({{langx|el|Χαμηλό}}, ''Хамило''; до 1926 г. ''Αλτσάκ'', ''Алцак''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/170657 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Αλτσάκ -- Χαμηλό]</ref>) — [[гевгелиско]] село во [[Кукушко]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Пајонија (општина)|Пајонија]] на [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 92 жители (2021).
== Географија ==
Селото се наоѓа околу 3 км југоисточно од [[Гевгелија]] и 4 км југозападно од граничниот премин [[Сехово]] (Идомени) во [[Македонија|Р Македонија]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= II|страница=53}}</ref> Лежи на североисточните падини на планината [[Пајак (планина)|Пајак]] во областа [[Бојмија]], на растојание од 26 км северно од гратчето [[Бојмица]].
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
Во XIX век Алчак било [[Македонски Турци|турско]] село во Авретхисарската (Кукушка) каза. Во „[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во 1873 г. ''Алџак'' (Aldjak) било село во Авретхисарската каза со 160 домаќинства од 455 жители [[муслимани]].<ref>„Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр. 168-169.</ref> [[Васил К’нчов]] во 1900 г. на ова подрачје забележал само неколку маала кои не се спомнуваат на друго место, од кои отсуствува селото Алчак.<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_05.htm 5. Гевгелиска каза. „Македонија. Етнографија и статистика“]</ref>, додека пак [[Боривое Милоевиќ]] нешто подоцна правилно го завел со 50 турски куќи.<ref name="НМЕМ" />
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Алчак-Клисе'' било мешано македонско и турско село со 20 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
=== Во Грција ===
По сила на [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]], во 1913 г. селото е припоено кон Грција, кога е испуштено од пописот таа година. Селото било принудно иселено во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] бидејќи, како погранично, низ него минувала фронтовата линија.<ref name="НМЕМ" /> Во 1920 г. се заведени 144 жители. По сила на [[Лозански договор|Лозанскиот договор]] во 1924 г. населението е иселено во Турција, а на негово место населиле [[Грци|грчки]] доселеници, како и едно [[Македонци|македонско]] семејство од с. [[Моин]] преку границата. Во 1926 г. властите го преименувале во Хамило со значење ''ниско'' или ''тивко''.<ref>[https://recnik.off.net.mk/recnik/grchki-makedonski/χαμηλός χαμηλός] — Грчко-македонски речник на офф.нет</ref> Со овие промени, во 1928 г. Алчак е заведено како наполно дојденско село 44 семејства од 125 жители — сите Грци дојденци<ref>[[Тодор Симовски|Симовски]] дава бројка од 219 лица за 1928 г.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref> (занемарувајќи го едното македонско семејство). Во 1940 г. нивниот број пораснал на 283, но поради [[Грчка граѓанска војна|Грчката граѓанска војна]] и оскудноста на крајот, селото доживеало пад на 220 лица 1951 г.<ref name="НМЕМ" /> Во 1961 г. се попишани 258 жители, но дошло до повторно намалување, со 154 лица во 1971 и 163 во 1981 и 140 жители во 1991 г.<ref name="НМЕМ" /> Бројката останала релативно стабилна во 2001 г. кога се заведени 154 лица, за да опадне на 117 на следниот попис во 2011 г.
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|283|220|258|154|163|140|154|117|92}}
== Стопанство==
Селото е прилично пасивно, а населението се занимава со производство на [[тутун]], [[жито]] и други земјоделски производи. Во помала мера застапено е и [[сточарство]]то.<ref name="НМЕМ" />
== Поврзано ==
* [[Бојмија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Пајонија (општина)}}
[[Категорија:Гевгелиски села]]
[[Категорија:Пајонија (општина)]]
j7xb7tiw8e3tw2py5n9z44y805t4pq9
Амбарќој
0
173895
5608615
5579774
2026-08-12T16:18:53Z
Gurther
105215
5608615
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Амбарќој
|name_local = Μάνδρες
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Амбарќој во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Амбарќој
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 50| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 55| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 50
|lon_deg = 22
|lon_min = 55
|elevation_min =
|elevation = 100
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ|Кукушки]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = [[Галик]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 475
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code = 611 00
|area_code = 23410
|licence = NI, ΚΙ*
|website =
}}
'''Амбарќој''' или '''Амбар Ќој''' ({{langx|el|Μάνδρες}}, ''Мандрес''; до 1926 г. ''Αμπάρ Κιόι'', ''Амбар Ќој''<ref>{{нмс | url = http://pandektis.ekt.gr/pandektis/handle/10442/170676 | title = Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας | access-date = 12 април 2021 | publisher = Πανδέκτης: Name Changes of Settlements in Greece }}</ref>) — [[село]] во [[Кукушко]], [[Егејска Македонија]]. Денес ѝ припаѓа на [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]] на областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Во 2011 г. населението броело 475 жители.
== Географија ==
Селото се наоѓа на 17 км јужно од [[Кукуш]], на левиот брег на реката [[Галик]].
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
Во XIX век Амбарќој било македонско село во Кукушката (Авретхисарската) каза. Црквата „[[Црква „Св. Димитриј“ - Амбарќој|Св. Димитриј]]“ е изградена во 1864 г. и има базилична архитектура.<ref name="Enjoy Kilkis">{{нмс| url=http://www.enjoykilkis.gr/el/θρησκευτικά-μνημεία/item/668-μάνδρες-ιερός-ναός-αγ-δημητρίου | title=Μάνδρες – Ιερός Ναός Αγ.Δημητρίου |access-date =14 март 2018 |publisher=Enjoy Kilkis }}</ref> Во „[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во 1873 г. ''Амбарќој'' (Ambarkeui) било село во Кукушката (Авретхисарска) каза со 65 домаќинства сочинети од 25 [[муслимани]] и 285 [[Македонци]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{Етнография|162-163}}</ref> Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) в 1900 година селото има 300 жители Македонци христијани и 66 [[Турци]].<ref name="БИМ" /><ref>{{МЕС|165|http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm}}</ref>
Населението на селото потпаднало под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Според податоци на егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. ''Амбар Ќој'' (Ambar-Keuy) било село во Кукушката каза со 320 жители Македонци под егзархијата и во него [[Бугарска пропаганда во Македонија|работело бугарско училиште]].<ref name="БИМ" /><ref>{{Бранков|98-99}}</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Амбар-Ќој'' имало 40 македонски и 20 турски куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Бугарското вмешателство продолжило и за време на [[Хуриет]]от во првата половина на 1909 г. кога во селото е основан огранок на [[Сојуз на бугарските уставни клубови|Сојузот на бугарските уставни клубови]].<ref>{{наведено списание|date=7 мартъ 1909 год.|title=Новоосновани клубове|url=https://digital.libplovdiv.com/3rdparty/pdfjs/web/viewer.html?file=/asset/default/a203b39a-942f-4275-9517-8bd0e4be2bec.pdf&locale=bg&search=%D0%96%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE|journal=Отечество|volume=Година I, Брой 5|pages=4}}</ref>
Според Анастасија Каракасиду на крајот од отоманското владеење на ''Амбарќој'' било претежно „словенојазична“ населба.<ref>{{Каракасиду|69}}</ref>
=== Во Грција ===
Во [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] (1913) селото настрадало од грчката војска, која го разурнала, а населението било принудено да избега<ref name="Симовски">{{Симовски|2|71-72}}</ref> во Бугарија. Истата година тоа е припоено кон Грција, кога е евидентирано без ниеден жител.<ref name="Симовски" /> На местото на Македонците се доведени погрчени [[Албанци]] од источнотракиската паланка [[Мандрица]], јужна Бугарија. Во 1920 г. селото веќе имало 524 жители.<ref name="Симовски" /> Во 1928 г. селото е евидентирано како наполно дојденско, со 125 семејства сочинети од 412 жители.<ref>{{Citation |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |accessdate=20 јуни 2012 |archivedate=20 јуни 2012 |archiveurl=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm }}</ref> Во 1926 г. селото е преименувано во Мандрес во чест на албанската гркоманска паланка Мандрица од која дошле дојденците.
== Демографија ==
Иако во повоените децении селото забележало значителен раст, со време населението опаднало поради иселување во Солун и другите градови.<ref name="Симовски" />
{{Пописи-ЕМ|656|633|712|550|548|684|668|475}}
== Стопанство ==
Селото традиционално се занимавало со производство на [[пченица]], [[свилена буба|свилени кожурци]] и други земјоделски производи. Сточарството било слабо развиено поради ограничените пасишта.<ref name="Симовски" />
== Личности ==
* Ангел Трајков (1889 – ?) — учесник во Балканските војни<ref>{{МОО|723}}</ref>
* Васил Георгиев (Георгев, 1890 – ?) — учесник во Балканските војни<ref>{{МОО|149}}</ref>
* Димо Амбарќојлиев — револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|МРО]], убиен пред 1918 г.<ref>{{Македонците|98}}</ref>
* Иван Трајков (Ване Трајков, 1879/1882 – ?) — учесник во Балканските војни<ref>{{МОО|725}}</ref>
* Иван Христов (1889 – ?) — учесник во Балканските војни<ref>{{МОО|767}}</ref>
* Милан Коцев Христов (1889/1892 – ?) — учесник во Балканските војни<ref>{{МОО|772}}</ref>
* Христо Иванов (Иљов) — борец во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]] (1877-1878)<ref name="Македонците 32">{{Македонците|32}}</ref><ref name="БО 98">{{Българското опълчение|98}}</ref>
* Христо Иванов (1889 – ?) — учесник во Балканските војни, Инженерно-технички единици<ref>{{МОО|302}}</ref>
* Христо Иванов (1889 – ?) — учесник во Балканските војни, жител на Солун<ref>{{МОО|303}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
;Цркви
* „[[Црква „Св. Димитриј“ - Амбарќој|Св. Димитриј]]“ — македонска црква од 1894 г.
== Литература ==
* Μ. Μαραβελάκη, Α. Βακαλόπουλου. "Οι προσφυγικές εγκαταστάσεις στην περιοχή Θεσσαλονίκης". Ανατύπωση Εκδόσεις Βάνιας. Θεσσαλονίκη, 1993.
* Απόστολος Μαϊκίδης. "Μανδρίτσα. Η κωμόπολις που έσβησε." Σημειώσεις – Αναμνήσεις – Παράδοσις. Θεσσαλονίκη, 1972.
* Απόστολος Μαϊκίδης. "Η βιοτεχνία στη Μανδρίτσα Αν. Θράκης", Θρακική Εστία Θεσσαλονίκης. Ημερολόγιο- Λεύκωμα, 4, 1985-1986.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Mandres, Kilkis}}
{{Кукуш}}
[[Категорија:Кукуш]]
[[Категорија:Албански населби во Грција]]
mlhxc5zke752luxc5ea09ppvyjph54v
Ругуновец
0
174403
5608610
5580672
2026-08-12T16:13:02Z
Gurther
105215
5608610
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Ругуновец
|name_local = Πολύκαστρο
|image_skyline = Polycastro mémorial 2512.JPG
|caption_skyline = Споменик во Ругуновец
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Пајонија
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Ругуновец во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Ругуновец
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 59 | ГШ_сек = 43 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 34 | ГД_сек = 17 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 59.43
|lon_deg = 22
|lon_min = 34.17
|elevation_min =
|elevation = 60
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукуш (округ)|Кукушки]]
|prefec =
|municipality = [[Пајонија (општина)|Пајонија]]
|municunit = Ругуновец
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 6602
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code = 61200
|area_code = 23430
|licence =
|website =
}}
'''Ругуновец''' ('''Карасуле''' или '''Кара Суле'''; {{langx|el|Πολύκαστρο}}, ''Поликастро''; до 1928 г. ''Καρασούλι'', ''Карасули''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169373 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Καρασούλι -- Πολύκαστρον]</ref>) — [[гратче]] во [[Гевгелиско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Пајонија (општина)|Пајонија]] на [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 6.602 жители (2021).
== Географија ==
Гратчето е сместено во област [[Бојмија]], на левиот брег на реката [[Вардар]]<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= II|страница=117}}</ref> спроти [[Бојмица]]. Оддалечено е 17 км од државната граница со [[Македонија|Р Македонија]] и лежи 52 км северно од [[Солун]] .
{{панорама|POLYKASTRO.jpg|800п|Широк поглед на Ругуновец од југ.}}
== Историја ==
Во недалечната месност Тава е откриена населба од далечното минато, која во 1994 г. е прогласена за заштитен археолошки споменик.<ref name="Διαρκής κατάλογος">{{нмс | url = http://listedmonuments.culture.gr/fek.php?ID_FEKYA=13131&v17= | title = ΥΑ ΥΠΠΟ/ΑΡΧ/Α1/Φ43/48773/2566/7-10-1994 - ΦΕΚ 844/Β/14-11-1994 | access-date = 29 јуни 2018 | publisher = Διαρκής κατάλογος κηρυγμένων αρχαιολογικών τόπων και μνημείων | archive-date = 2021-10-28 | archive-url = https://web.archive.org/web/20211028013149/http://listedmonuments.culture.gr/fek.php?ID_FEKYA=13131&v17= | url-status = dead }}</ref>
=== Во Отоманското Царство ===
Во XIX век Ругуновец било македонско село во Гевгелиската каза.
Во селото во 1895–96 г. е основан комитет на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]].<ref name="Докторов.53">„Борбите в Македония – Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 53, ISBN 9549514560</ref> Меѓу 1896 и 1900 г. селото потпаднало под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]<ref>Илюстрация Илинден, 1936, бр.79, стр. 1</ref>.
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Ругуновец се состоел од 340 жители [[Македонци]], 200 [[Турци]], 12 [[Черкези]] и 55 [[Роми]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|151|2_05}}</ref> На почетокот на векот турското име почнало да го истиснува традиционалното македонско.
На почетокот на XX век во Ругуновец работеле две странски пропаганди — [[бугарска пропаганда во Македонија|бугарската]] и [[грчка пропаганда во Македонија|грчката]]. По податоци на егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. в Кара Суле имало 312 Македонци под егзархијата и 144 Македонци под [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]], 30 [[Роми]] и работело бугарско училиште.<ref>[http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?filename=/var/www/tkl-portal-neo//metadata/6/9/5/attached-metadata-5d3c137498cf87397083652dec9dfdac_1242889374/154547_w.pdf&lang=en&pageno=1&pagestart=1&width=1031&height=728&maxpage=141 Brancoff, D.M. „La Macédoine et sa Population Chrétienne“. Paris, 1905, pp. 194-195.]</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Карасуле'' имало 35 македонски и 35 турски куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Нешто подоцна [[Боривое Милоевиќ]] го завел со 80 македонски, 35 турски и 12 ромски куќи.<ref name="НМЕМ" />
=== Во Грција ===
[[Податотека:Karasouli Polykastro British Military Cemetery.jpg|мини|250п|Британски воени гробишта во Ругуновец.]]
Селото силно настрадало во [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] (1913) и речиси половината од македонското население морало да се исели за да се спаси од грчката војска. На пописот таа година населението се смалило на 458 жители,<ref name="НМЕМ" /> а селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Во 1914 г. огромен број од Македонците се иселиле во [[Бугарија]] под притисок на грчките власти, па на пописот во 1920 г. се забележани 322 жители. Во 1924 г. по сила на [[Лозански договор|Лозанскиот договор]] турските жители на Ругоновец се иселени во Турција, а на нивно се доведени [[Грци]] од [[Мала Азија]], [[Понд]] и [[Источна Тракија]], како и [[Каракачани]] од Бугарија. Селото го напуштиле уште 71 Македонец (селејќи се исто така во Бугарија), така што во Ругуновец останале сосема мал број македонски семејства.<ref name="НМЕМ" /> Поради бројните грчки доселеници, во 1928 г. Ругуновец имал 1.880 жители, од кои 1.363 биле грчки дојденци (392 семејства).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928. |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref> Истата година името му е сменето во Поликастро.
Во 1940 г. селото броело 2.800 жители. По Втората светска војна Ругуновец прераснал во гратче благодарение на делумното пресушување на [[Аматовско Езеро|Аматовското Езеро]] во 1934 г. со кое се добиле големи плодни површини и се искоренила [[маларија]]та. Поради овие поволни услови, во следните периоди гратчето продолжило да расте, со 3.085 во 1951, 3.821 во 1961 и 5.279 во 1971 г.<ref name="НМЕМ" /> Растот продолжил и понатаму, со 5.635 жители во 1.981 и 5.260 во 1991 г.<ref name="НМЕМ" /> Подемот се засилил на почетокот на следниов век, бележејќи 6.485 во 2001 и 7.064 лица во 2011 г.
Ругуновец е [[збратимени градови|збратимен]] со градот [[Бјала (Варненска област)|Бјала]], Бугарија, каде живеат Македонците од Бојмија.<ref>[http://www.byala.org/scripts/detail/?id=84 Портал на Општина Бјала] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200812093145/https://www.byala.org/scripts/detail/?id=84 |date=2020-08-12 }} {{bg}}</ref>
{| class="wikitable collapsible uncollapsed"
|+ Месности во Ругуновец преименувани со указ на 31 јули 1969 г.
! Име !! Грчки !! Ново име !! Грчки !! Опис
|-
|| Арџански Колиби<ref name="Ген">{{Генштаб}}</ref> || Άρτζά Καλύβια || Каливија || Καλύβια<ref name="Περὶ μετονομασίας">{{Државен 147а 1969|1048}}</ref> || месност на ЈИ од Ругуновец<ref name="Ген"/>
|-
|| Вардина || Βάρδινα || Гонимо || Γόνιμο<ref name="Περὶ μετονομασίας"/> ||
|-
|| Стари Караули<ref name="Ген"/> || Παλ. Καραούλι || Мелија || Μέλια<ref name="Περὶ μετονομασίας"/> || месност на ЈИ од Ругуновец, на С од железничката станица<ref name="Ген"/>
|-
|| Тема<ref name="Ген"/> || Τέμα || Стема || Στέμμα<ref name="Περὶ μετονομασίας"/> || месност на ЈИ од Ругуновец и на ЈЗ од [[Нова Кавала]]<ref name="Ген"/>
|-
|| [[Арџанско Езеро]]<ref name="Ген"/> || Λίμνη Άρτζέν || Лимни || Λίμνη<ref name="Περὶ μετονομασίας"/> || месност на местото на поранешното Арџанско Езеро на И од Ругуновец и на С од [[Нова Кавала]]<ref name="Ген"/>
|-
|| Арнаут Таш<ref name="Ген"/> || Άρναούτ Τάς || Врахаки || Βραχάκι<ref name="Περὶ μετονομασίας"/> || возвишение на ЈИ од [[Ореовица]] и на ЈЗ од [[Спанчово]]<ref name="Ген"/>
|}
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|2.800|3.085|3.821|5.279|5.635|5.260|6.485|7.064|6.602}}
== Стопанство ==
Поради големото и плодно земјиште, во Ругуновец се произведува многу квалитетен [[памук]], [[жито]] и [[бостан]]. Развиена е и преработувачката индустрија, чии производи одат за извоз.<ref name="НМЕМ" />
== Знамеитости ==
* [[Црква „Св. Атанас“ - Ругуновец|Црква „Св. Атанас“]] — постарата македонска црква од 1885 г.
* [[Црква „Св. Троица“ - Ругуновец|Црква „Св. Троица“]] од 2013 г.
* [[Ругуновски амам]] од XIV век
== Личности ==
[[Податотека:Ivancho Karasuliyata1 IMARO.JPG|мини|180п|Иван Карасулијата]]
* [[Спиро Карасулски]] (1869 - ?) — револуционер на МРО
* [[Иван Карасулијата]] (1875 – 1905) — револуционер на МРО
* [[Стојко Христов]] (? - 1905) — револуционер на МРО
* [[Антон Југов]] (1904 – 1991) — премиер на Бугарија
* Атанас Костов (1911 - 2004) — градоначалник на Пловдив
== Поврзано ==
* [[Бојмија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Polykastro}}
{{Пајонија (општина)}}
[[Категорија:Ругуновец]]
671vnnldoa74j7lmcinhue1gvyzqxu2
Караџа Кадар
0
174404
5608614
5580236
2026-08-12T16:17:28Z
Gurther
105215
5608614
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Караџа Кадар
|name_local = Καμπάνης
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Караџа Кадар во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Караџа Кадар
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 58| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 52| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 58
|lon_deg = 22
|lon_min = 52
|elevation_min =
|elevation = 167
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = Кукуш
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 1384
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Караџа Кадар''' или '''Караџа Кади'''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/170994 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Καρατζά Καδή - Βάλτοι]</ref> ({{langx|el|Καμπάνης, Камбанис, до 1926 Καρατζά Καδή, Караџа Кади, до 1955 година Βάλτοι, Валти}})'<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/171343 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Βάλτοι - Καμπάνης]</ref> — село во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]], [[Егејска Македонија]], денес во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на 15 километри југоисточно од градот [[Кукуш]] и на неколку километри од [[грчко-македонската граница]], во близина на североисточниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], и на 37 километри од градот [[Солун]]. Селото се наоѓа на надморска висина од 167 метри.
Караџа Кадар опфаќа површина од 24 квадратни километри<ref>{{наведена книга|last1=Симовски|first1=Тодор Христов |last2=Здружение на децата бегалци од Егејскиот дел на Македонија |first2=|title=Населените места во Егејска Македонија Д. 1|year=1998|publisher=Печатница „Гоце Делчев” |location=Скопје }}</ref>.
== Историја ==
Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во [[1873]] г. Караџа Кадар се состоело од 40 куќи и 179 [[Македонци]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 162-163.</ref>
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година ''Караџа Кадар'' имало 200 [[Македонци]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 165.]</ref>.
Селото било под влијание на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Според податоците на секретарот на Егзархијата [[Димитар Мишев (публицист)|Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во селото живееле 280 Македонци и работело егзархиско училиште.<ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 98-99.</ref>.
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Караџа-Када немало конкретно мнозинство со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во [[Балкански војни|Балканските војни]] од селото како доброволци учествувале Христо Георгиев и Христо Стоев.<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 850.</ref>
По крајот на војната, селото било вклучено во составот на [[Грција]]. Голем дел од населението заминало од селото кон [[Македонија]] или [[Бугарија]] и на негово место било населено грчко население од Понд. Во [[1928]] година селото броело 180 жители<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>.
Во 1926 година селото било преименувано во Валти, додека во [[1955]] година во Камбанис<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref> според грчки офицер кој загинал во времето на Балканските војни.
== Демографија ==
По крајот на Балканските војни, бројот на населението во селото било 37 жители (1913). Селото во пописот од [[1940]] година броело 1275 жители, [[1951]] година броело 911 жители, на пописот од [[1961]] година во селото живееле 1025 жители, во [[1971]] живееле 786 жители, а во [[1981]] живееле 1051 жител. Денеска, населението на селото е 1384 жители<ref>http://dlib.statistics.gr/Book/GRESYE_02_0101_00095.pdf</ref>.
По Втората светска војна, голем дел од населението се иселило во [[Солун]].
{{Пописи-ЕМ|1275|911|1025|786|876|1051|—|1384}}
== Стопанство ==
Бидејќи самото село се наоѓа на поле, селото е богато со жито, а се произведува и голема количина на тутун. Населението се занимава и со сточарство.
== Луѓе од селото ==
; Родени во Караџа Кадар
* Христо Георгиев (1891 - 1913) — македонски револуционер
* Христо Стоев (1892 - ?) — македонски револуционер<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 650.</ref>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Кукуш}}
[[Категорија:Кукуш]]
7sjmorq9tkwpmqq58o3vkw4lh8p4goe
Саламаново
0
174449
5608616
5580687
2026-08-12T16:20:07Z
Gurther
105215
5608616
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Саламаново
|name_local = Γαλλικός
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Саламаново во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Саламаново
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 58| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 52| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 58
|lon_deg = 22
|lon_min = 52
|elevation_min =
|elevation = 77
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = [[Кукуш]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 1399
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Саламаново''' или '''Саламанли''' ({{langx|el|Γαλλικός, Галикос, до 1926 Σαλαμανλή, Саламанли}})<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169254 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Σαλαμανλή - Γαλλικόν]</ref> — село во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]], [[Егејска Македонија]], денес во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на 12 километри јужно од градот [[Кукуш]] по железничка линија на десниот брег од реката Галик, во близина на [[Горчливо Езеро|Горчливото Езеро]], на 30 километри од градот [[Солун]]. Селото се наоѓа на надморска височина од 77 метри.
Саламаново опфаќа површина од 18 квадратни километри<ref>{{наведена книга|last1=Симовски|first1=Тодор Христов |last2=Здружение на децата бегалци од Егејскиот дел на Македонија |first2=|title=Населените места во Егејска Македонија Д. 1|year=1998|publisher=Печатница „Гоце Делчев” |location=Скопје }}</ref>.
== Историја ==
Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во [[1873]] г. Саламаново се состоело од 36 семејства и 162 жители [[Македонци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 162-163.</ref> Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година ''Саламаново'' имало 150 жители [[Македонци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 164.]</ref>.
Селото било под влијание на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Според податоците на секретарот на Егзархијата [[Димитар Мишев (публицист)|Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во селото живееле 240 Македонци и работело егзархиско училиште<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 98-99.</ref>.
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Салманово било македонско со 20 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во текот на [[Втората балканска војна]], селото било опожарено од страна на грчките војски а самото македонско население било принудено да побегне од своите домови. Затоа, во пописот од [[1913]] година, селото било регистрирано како напуштено село без жители. Голем дел од христијанското население заминало од селото кон [[Македонија]] или [[Бугарија]], и на негово место било населено грчко население од [[Мала Азија]], [[Источна Тракија]] и [[Понд]].
По крајот на [[Балканските војни]], селото било вклучено во составот на [[Грција]]. Во [[1926]] година, селото било преименувано во Галикон.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref>
== Демографија ==
Во [[1928]] година селото било чисто бегалско со 747 жители-бегалци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>, додека во [[1940]] година селото броело 127 жители. Селото во пописот од [[1951]] година броело 963 жители, на пописот од [[1961]] година, во селото живееле 759 жители, во [[1971]] година имало 882 жители, во [[1981]] година имало 789 жители, додека во [[1991]] година имало 881 жител. Денеска, населението на селото е 1135 жители.
{{Пописи-ЕМ|963|759|882|789|877|881|—|1135}}
== Стопанство ==
Бидејќи самото село се наоѓа на [[Солунско Поле]], селото е богато со жито. Населението се занимава и со сточарство.
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Кукуш}}
[[Категорија:Кукуш]]
el8r4nm4mhs35zim7pyzloskxqxwz9q
Хаџилар
0
174484
5608617
5580894
2026-08-12T16:21:23Z
Gurther
105215
5608617
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Хаџилар
|name_local = Ξυλοκερατιά
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Хаџилар во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Хаџилар
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 51| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 50| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 51
|lon_deg = 22
|lon_min = 50
|elevation_min =
|elevation = 78
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = [[Кукуш]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2001
|population = 504
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Хаџилар''' или '''Иџиларе''' ({{langx|el|Ξυλοκερατιά}}, ''Ксилокератија''; до 1927 г. ''Γιατζηλάρ'', ''Јаѕилар'')<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169254 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Σαλαμανλή - Γαλλικόν]</ref> — село во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]], [[Егејска Македонија]], денес во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на 20 километри јужно од градот [[Кукуш]], на неколку километри од [[грчко-македонската граница]], во близина на североисточниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], на 30 километри од градот [[Солун]]. Селото се наоѓа на надморска височина од 78 метри.
== Историја ==
Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во [[1873]] г. Хаџилар се состоело од 80 семејства и 316 жители [[Македонци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 162-163.</ref> Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година ''Хаџилар'' имало 470 жители [[Македонци]] и 50 [[Турци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 164.]</ref>.
Селото било под влијание на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Според податоците на секретарот на егзархијата [[Димитар Мишев (публицист)|Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во селото живееле 470 Македонци и работело егзархиско училиште<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 98-99.</ref>.
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Јоџиларе'' било мешано македонско и турско село со 70 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
По крајот на [[Балканските војни]], селото било вклучено во составот на [[Грција]]. Во [[1927]] година, селото било преименувано во Ксилокератија.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref>
По потпишувањето на [[Договор од Лозана (1923)|Лозанскиот договор]], муслиманското население било принудено да го напушти селото.
== Демографија ==
Во пописот од 1913 година, во селото биле евидентирани 62 жители, додека на пописот од 1920 имало 85 жители<ref>{{наведена книга|last1=Симовски|first1=Тодор Христов |last2=Здружение на децата бегалци од Егејскиот дел на Македонија |first2=|title=Населените места во Егејска Македонија Д. 1|year=1998|publisher=Печатница „Гоце Делчев” |location=Скопје }}</ref>. Во [[1928]] година селото било чисто бегалско со 330 жители бегалци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
== Градби ==
Во селото се наоѓа црквата „[[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Хаџилар|Св. Ѓорѓи]]“, која во [[1986]] година била прогласена за заштитен споменик на земјата<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://listedmonuments.culture.gr/fek.php?ID_FEKYA=11811&v17= |title=архивски примерок |accessdate=2016-02-28 |archive-date=2021-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210304191427/http://listedmonuments.culture.gr/fek.php?ID_FEKYA=11811&v17= |url-status=dead }}</ref>.
== Личности ==
;Родени во Хаџилар
* Александар (Алексо) Трајков (1889 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 723.</ref>
* Ангел Христов (1881 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 759.</ref>
* Ване Митрев (1877/1882 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 452.</ref>
* Васил Димитров (1892 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 214.</ref>
* Георги (Гоце) Марков Георгиев (1882 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 150.</ref>
* Д. Касанов (1892 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 341.</ref>
* Иван Митров<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 455.</ref>
* Никола (Коле) Трајков (1882 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 752.</ref>
* Петко Гинев (1884 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 177.</ref>
* Трајко Трајков (1884 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 728.</ref>
* Трајко Наков (1885 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 480.</ref>
* Трајчо Ќосето<ref name="Македонците 107">Македонците в културно-политическия живот на България. Анкета от Изпълнителния комитет на Македонските братства, Книгоиздателство Ал. Паскалев и с-ие, София, 1918, стр. 107.</ref>
* Христо Атанасов<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 72.</ref>
* Христо Стоименов Милошов (1884 - ?)<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав, Главно управление на архивите, 2006, стр. 440.</ref>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Кукуш}}
[[Категорија:Кукуш]]
ahi0e8u65h2bxrs988ui4sym45vx6a3
Хасан Абас
0
174488
5608619
5580885
2026-08-12T16:25:55Z
Gurther
105215
5608619
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Хасан Абас
|name_local = Πεδινό
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Хасан Абас во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Хасан Абас
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 58| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 52| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 58
|lon_deg = 22
|lon_min = 52
|elevation_min =
|elevation = 114
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = [[Кукуш]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2001
|population = 1117
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Хасан Абас''' или '''Хасан Обаси''' ({{langx|el|Πεδινό, Педино, до 1927 Χασάν Όμπαση, Хасан Обаси}})<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169254 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Σαλαμανλή - Γαλλικόν]</ref> — село во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]], [[Егејска Македонија]], денес во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на 12 километри јужно од градот [[Кукуш]], на неколку километри од [[грчко-македонската граница]], во близина на североисточниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], на 30 километри од градот [[Солун]]. Селото се наоѓа на надморска височина од 114 метри.
Хасан Абас опфаќа површина од 12 квадратни километри<ref>{{наведена книга|last1=Симовски|first1=Тодор Христов |last2=Здружение на децата бегалци од Егејскиот дел на Македонија |first2=|title=Населените места во Егејска Македонија Д. 1|year=1998|publisher=Печатница „Гоце Делчев” |location=Скопје }}</ref>.
== Историја ==
Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во [[1873]] г. Хасан Абас се состоело од 35 семејства и 113 жители [[муслимани]]<ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 162-163.</ref> Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година ''Хасан Абас'' имало 150 жители [[Турци]]<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 164.]</ref>.
Во текот на [[Втората балканска војна]], селото било опожарено од страна на грчките војски а самото муслиманско население било принудено да побегне од своите домови. Голем дел од населението заминало кон [[Турција]] ([[Османлиско Царство]]) во [[1924]] година според [[Договор од Лозана (1923)|Лозанскиот договор]] и на негово место било населено грчко население од [[Мала Азија]], [[Источна Тракија]] и [[Понд]].
По крајот на [[Балканските војни]], селото било вклучено во составот на [[Грција]]. Во [[1926]] година, селото било преименувано во Пединон.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref>
== Демографија ==
Во [[1928]] година селото било чисто бегалско со 123 жители-бегалци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>, додека во [[1940]] година селото броело 736 жители. Селото во пописот од [[1951]] година броело 736 жители, на пописот од [[1961]] година, во селото живееле 686 жители, во [[1971]] година имало 492 жители, во [[1981]] година имало 529 жители, додека во [[1991]] година имало 523 жител. Денеска, населението на селото е 1117 жители.
{{Пописи-ЕМ|736|736|686|492|529|523|—|1117}}
== Стопанство ==
Бидејќи самото село се наоѓа во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], тоа е богато со [[жито]]. Населението се занимава и со сточарство.
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Кукуш}}
[[Категорија:Кукуш]]
cvq3lnrwy93yud7xicxg264kxlpooyc
5608621
5608619
2026-08-12T16:27:17Z
Gurther
105215
5608621
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Хасан Абас
|name_local = Πεδινό
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Хасан Абас во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Хасан Абас
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 58| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 52| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 58
|lon_deg = 22
|lon_min = 52
|elevation_min =
|elevation = 114
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = [[Кукуш]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2001
|population = 1117
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Хасан Абас''' или '''Хасан Обаси''' ({{langx|el|Πεδινό, Педино, до 1927 Χασάν Όμπαση, Хасан Обаси}})<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169254 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Σαλαμανλή - Γαλλικόν]</ref> — село во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]], [[Егејска Македонија]], денес во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на 12 километри јужно од градот [[Кукуш]], на неколку километри од [[грчко-македонската граница]], во близина на североисточниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], на 30 километри од градот [[Солун]]. Селото се наоѓа на надморска височина од 114 метри.
Хасан Абас опфаќа површина од 12 квадратни километри<ref>{{наведена книга|last1=Симовски|first1=Тодор Христов |last2=Здружение на децата бегалци од Егејскиот дел на Македонија |first2=|title=Населените места во Егејска Македонија Д. 1|year=1998|publisher=Печатница „Гоце Делчев” |location=Скопје }}</ref>.
== Историја ==
Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во [[1873]] г. Хасан Абас се состоело од 35 семејства и 113 жители [[муслимани]]<ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 162-163.</ref> Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година ''Хасан Абас'' имало 150 жители [[Турци]]<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 164.]</ref>.
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], ''Јола-Бас'' било мешано македонско и турско село со 10 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во текот на [[Втората балканска војна]], селото било опожарено од страна на грчките војски а самото муслиманско население било принудено да побегне од своите домови. Голем дел од населението заминало кон [[Турција]] ([[Османлиско Царство]]) во [[1924]] година според [[Договор од Лозана (1923)|Лозанскиот договор]] и на негово место било населено грчко население од [[Мала Азија]], [[Источна Тракија]] и [[Понд]].
По крајот на [[Балканските војни]], селото било вклучено во составот на [[Грција]]. Во [[1926]] година, селото било преименувано во Пединон.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref>
== Демографија ==
Во [[1928]] година селото било чисто бегалско со 123 жители-бегалци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>, додека во [[1940]] година селото броело 736 жители. Селото во пописот од [[1951]] година броело 736 жители, на пописот од [[1961]] година, во селото живееле 686 жители, во [[1971]] година имало 492 жители, во [[1981]] година имало 529 жители, додека во [[1991]] година имало 523 жител. Денеска, населението на селото е 1117 жители.
{{Пописи-ЕМ|736|736|686|492|529|523|—|1117}}
== Стопанство ==
Бидејќи самото село се наоѓа во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], тоа е богато со [[жито]]. Населението се занимава и со сточарство.
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Кукуш}}
[[Категорија:Кукуш]]
1bitof3htlaf0qyyubfcmga92uon3ui
5608624
5608621
2026-08-12T16:28:39Z
Gurther
105215
5608624
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Хасан Абас
|name_local = Πεδινό
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Кукуш
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Хасан Абас во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] и областа [[Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Хасан Абас
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 58| ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 52| ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 58
|lon_deg = 22
|lon_min = 52
|elevation_min =
|elevation = 114
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Кукушки Округ]]
|prefec =
|municipality = [[Кукуш (општина)|Кукуш]]
|municunit = [[Кукуш]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2001
|population = 1117
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Хасан Абас''' или '''Хасан Обаси''' ({{langx|el|Πεδινό, Педино, до 1927 Χασάν Όμπαση, Хасан Обаси}})<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/169254 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Σαλαμανλή - Γαλλικόν]</ref> — село во [[Кукуш (општина)|Општина Кукуш]] во [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]], [[Егејска Македонија]], денес во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], [[Грција]].
== Географија и местоположба ==
Селото се наоѓа на 12 километри јужно од градот [[Кукуш]], на неколку километри од [[грчко-македонската граница]], во близина на североисточниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], на 30 километри од градот [[Солун]]. Селото се наоѓа на надморска височина од 114 метри.
Хасан Абас опфаќа површина од 12 квадратни километри<ref>{{наведена книга|last1=Симовски|first1=Тодор Христов |last2=Здружение на децата бегалци од Егејскиот дел на Македонија |first2=|title=Населените места во Егејска Македонија Д. 1|year=1998|publisher=Печатница „Гоце Делчев” |location=Скопје }}</ref>.
== Историја ==
Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во [[1873]] г. Хасан Абас се состоело од 35 семејства и 113 жители [[муслимани]]<ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 162-163.</ref> Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година ''Хасан Абас'' имало 150 жители [[Турци]]<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 164.]</ref>.
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Јола-Бас'' немало конкретно мнозинство со 10 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во текот на [[Втората балканска војна]], селото било опожарено од страна на грчките војски а самото муслиманско население било принудено да побегне од своите домови. Голем дел од населението заминало кон [[Турција]] ([[Османлиско Царство]]) во [[1924]] година според [[Договор од Лозана (1923)|Лозанскиот договор]] и на негово место било населено грчко население од [[Мала Азија]], [[Источна Тракија]] и [[Понд]].
По крајот на [[Балканските војни]], селото било вклучено во составот на [[Грција]]. Во [[1926]] година, селото било преименувано во Пединон.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/met.htm |title=Λιθοξόου, Δημήτρης. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm |url-status=live }}</ref>
== Демографија ==
Во [[1928]] година селото било чисто бегалско со 123 жители-бегалци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 |accessdate=20 јуни 2012 |archive-date=20 јуни 2012 |archive-url=https://archive.today/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>, додека во [[1940]] година селото броело 736 жители. Селото во пописот од [[1951]] година броело 736 жители, на пописот од [[1961]] година, во селото живееле 686 жители, во [[1971]] година имало 492 жители, во [[1981]] година имало 529 жители, додека во [[1991]] година имало 523 жител. Денеска, населението на селото е 1117 жители.
{{Пописи-ЕМ|736|736|686|492|529|523|—|1117}}
== Стопанство ==
Бидејќи самото село се наоѓа во [[Солунско Поле|Солунското Поле]], тоа е богато со [[жито]]. Населението се занимава и со сточарство.
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Кукуш}}
[[Категорија:Кукуш]]
hdaptnkcfqwbhkr9suktkiek8km9nb7
Западно Римско Царство
0
178248
5608820
5522233
2026-08-13T09:36:11Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608820
wikitext
text/x-wiki
{{Политика на Стариот Рим}}
'''Западно Римско Царство''' — назив за западната половина на [[Римско Царство|Римското Царство]] по административната поделба што била воведена од страна на царот [[Диоклецијан]] во 286 година. Во потесна, но и во поширока смисла, овој термин се однесува на западната половина на царството во периодот помеѓу смртта на царот [[Теодосиј I]] (395 г.) и соборувањето на последниот западноримски цар [[Ромул Августул]] (476 г.) што било изведено од страна на водачот на [[варвар]]ските наемници во Италија, [[Одоакар]].
Во теоријата, [[Римското Царство]] и по 286 г., односно 395 г. било едно, единствено и неделливо. Во пракса, по 286 г. со царството раководеле неколку владетели, обично еден на Исток, друг на Запад<ref>[http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:5s5DGVR-I6EJ:evrodijalog.eu/pdf/ED%252011/ED11%2520%255B173-186%255D.pdf+%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&pid=bl&srcid=ADGEESjb7XVcrdbpV-18eUrdwg0Znh6_gg6nGS5FqaKOb8_fJzd9a62e2cafKRJ8iueAGgoZMn4z95gBK6VsTioy5-sV-wQOoZYw1jwftHewI31tEhkLSt5vnjCU2W_OsygVWgaFqadK&sig=AHIEtbSYlycoHA6S1kvNIDSF0Zuv4QUgGg ЕВРОПА И БАЛКАНОТ: ИСТОРИСКО НАСЛЕДСТВО И КОНСТРУКЦИЈА НА КОЛЕКТИВНИТЕ ИДЕНТИТЕТИ, Страшко СТОЈАНОВСКИ]</ref>. Теоретски гледано, последниот владетел на обединетото царство бил [[Теодосиј I|Теодосиј Велики]], кој пред смртта во 395 г. го поделил помеѓу своите два сина – на постариот [[Аркадиј]] му го оставил Истокот, а на помладиот [[Хонориј]], Западот. После тоа, западните цареви најпрвин владееле од [[Милано]], а по 402 г. и од [[Равена]]. По 407 г. почнало забрзаното слабеење на Западното Римско Царство како резултат на нападите на варварите ([[Готи]], [[Вандали]], [[Франки]] и др.) кои почнале да се населуваат во рамките на границите на империјата. По 455 г. Западноримскиот цар делотворно владеел само со [[Италија]], а на 4 септември 476 г. [[Ромул Августул]] бил соборен. Последниот кој имал титула на цар бил [[Јулиј Непот]], кој починал во [[Далмација]] во 480 г. По 476 г., односно 480 г., варварските владетели на Италија, како на пример [[Одоакар]] и [[Теодорих]], се сметани за гувернери на римскиот цар (од [[Цариград]]).
Источноримскиот ([[Византија|византиски]]) цар [[Јустинијан I]] се обидел во 6. век да ја обнови римската власт на Запад и неговите војсководачи ја зазеле [[Италија]], [[Африка]] и средоземниот брег на [[Хиспанија]]. И покрај напорите кои ги вложил Јустинијан, со огед на ситуацијата во која се нашла Имеријата по неговата смрт сите освоени територии не останале под Визнатиска власт уште долго. Византија на југот на Италија е присутна до 1071 година, но политичкото и духовно влијание кое Цариград го има на Западот во голема мерка се намалува најпрво со формирањето на Светото Римско Царство, а потоа и со [[Големиот раскол]].
== Римско освојување на Западот ==
=== Римскиот Исток и Запад ===
Во текот на II век п.н.е. [[римска република|Републиката]] станала доминантна сила на [[Средоземје]]то, која постепено се ширела во поглед на државните територии и политичкото влијание, и кон [[хеленистичка култура|хеленистичкиот]] Исток и кон “варварскиот“ Запад. На Истокот, каде што [[грчки јазик|грчкиот јазик]] веќе бил јазик на политичката и културната елита, [[Римјани]]те вовеле нов систем на државна организација. И покрај тоа, културите и традициите на древните народи од Истокот, како што биле [[Египќани]]те, [[Еврeи]]те, [[Сиријци]]те и [[Грци]]те, нивниот начин на живот изграден околу градските населби, просперитетот на трговијата и занаетчиството и другите богатства, опстанале, само што сега биле вклопени во римските државни рамки. По уништувањето на [[Картагина]] во 146 г. п.н.е. на западното [[Средоземје]] веќе немало поголеми и поорганизирани држави кои можеле да бидат на исто рамниште со Римската. Иако тоа не била првобитната намера, римските освојувања на [[Хиспанија]], [[Галија]] и [[Британија]], како и на африканските провинции, со текот на времето им ја донеле средоземната цивилизација и нејзините навики, како градскиот начин на живеење, градителските и техничките достигнувања и културата на пишуваниот збор. Иако и на запад постоеле грчки и [[Феникија|феникиски]] колонии, културата на западниот дел на Римското Царство останала латинска. Исто така, [[Римјани]]те со текот на времето во својот систем ја инкорпорирале политичката елита на Западот, така што, за разлика од [[хеленистичка култура|хеленистичкиот]] Исток, на Западот можеле да се најдат аристократски земјопоседнички фамилии.
[[Податотека:Hadrians Wall map mk.svg|мини|десно|'''Адријановиот ѕид''' претставувал постојана бариера кон варварите во Каледонија ([[Шкотска]]). Ѕидот што го подигнал наследникот на [[Адријан]], [[Антонин Пиј]] помеѓу 142 и 144 г. бил напуштен веќе во 164 г.]]
Разликите помеѓу Истокот и Западот многу ретко се истакнувале, понекогаш и поради политичка пропаганда, на пример, за време на граѓанската војна помеѓу [[Октавијан]] и [[Марко Антониј]]<ref>[http://www.unrv.com/fall-republic/war-octavian-antony.php War between Antony and Octavian] UNRV History</ref>. Кога Октавијан пропаднатата [[Римска република|република]] ја претворил во монархија, т.е. во [[Римско Царство]] 30 г. п.н.е., почнало конечното обликување на Западот. За време на долгото владеење на првиот римски цар [[Октавијан Август]] (30 г. п.н.е. - 14 г. н.е.) римските легии го завршиле освојувањето на [[Пиринејскиот Полуостров]], и конечно [[Гали|Галските]] територии биле организирани како провинции. Римскиот обид да се прошират границите на исток сè до реката [[Лаба]] не успеал поради постојаниот отпор на германските племиња, така што [[Октавијан Август]] на крајот одлучил Империјата на запад се потпре на природната граница на реката [[Рајна]]. Сепак, наследниците на август не се придржувале на неговиот завет, така што [[Клавдиј]] во 43 г. почнал со освојувањето на [[Британија]], а во 44 г. го приспоил дотогашното Царство [[Мавританија]]. Иако во втората половина на I век, [[Римјани]]те редовно упаѓале на територијата на денешна [[Шкотска]], постојаната граница била утврдена со [[Адријан]]овиот ѕид помеѓу вливот на реката [[Тајн]] на исток и заливот [[Солвеј]] на запад. Римското освојување на Западот го завршил [[Веспазијан]] (69-79 г.), кој го зазел [[Агри Декуматес]] (Agri Decumates), просторот помеѓу [[Мајна]] и извориштето на [[Дунав]]<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/9510/Agri-Decumates ancient region, Germany, Encyclopædia Britannica] ([[англиски јазик|анг.]])</ref>.
=== Граѓански војни и востанија во I и II век ===
Во принцип, Римската власт, и на Исток и на Запад, во текот на I и II век се соочувала со два големи предизвика: востанијата на потчинетите племиња и градови и политичките кризи кои се појавиле како резултат на бунтовите на легиите. Бунтовите на легионерите биле далеку од сериозни, бидејќи војската важела за еден од најсилните политички фактори во царството. Ако некој амбициозен провинциски намесник или воен командант ја придобиел поддршка на војската, тоа речиси редовно водело до узурпација на империјалната власт и до граѓанска војна.
Во текот на I век имало неколку бунтови на [[Келти|келтското]] и [[Германи|германското]] население. Во [[Британија]], во 60 г., востание против римските власти покренала кралицата на племето [[Ицени]], [[Боудика]], но [[Римјани]]те лесно победиле следната година. Друго важно востание е [[Батавско востание|Батавското]] (во Долна [[Германија]], односно денешна [[Холандија]]), под раководство на романизираниот аристократ [[Гај Јулиј Цивилис]], кој се обидел да извлече корист од неприликите во Рим текот на [[Годините на четворицата цареви]]. Цивилис, наводно, се кренал на бунт за да го поддржи претендентот [[Веспазијан]], но на крајот бил поразен и убиен во 70 г., кога станало јасно дека тој сака да отцепи дел од царската територија.
[[Податотека:Roemischeprovinzentrajan.png|thumb|left|350px|'''Римското Царство во 117 г.''' во времето на владеењето на Трајан. Освојувањата на Трајан во Месопотамија ги напуштил неговиот наследник [[Адријан]], додека Дакија (денешна [[Романија]]) ја евакуирал царот Аурелијан во 270 година.]]
Настаните од 69 г. покажале дека римските легии, распоредени на границите на империјата, веќе се поделени во четири регионални групи ([[Британија]], [[Рајна]], [[Дунав]], [[Еуфрат]]), во кои генералите, па и обичните војници, се обидувале да се наметнат како арбитри во политичките превирања. Легиите од [[Рајна]] првпат се побуниле во 14 г., по смртта на [[Октавијан Август]] и се обиделе да го присилат [[Германик]], внук на новиот цар [[Тибериј]], да се нафати на царската власт. Сериозни услови за тоа имало во 68 г. кога намесникот на Лионската Галија [[Гај Јулиј Виндекс]], уште еден романизиран аристократ, овој пат со галско потекло, се побунил против фискалната политика на [[Нерон]]. Пред да биде поразен, Виндекс го повикал [[Галб]], гувернерот на Тараконска Хиспанија, да го преземе престолот. Бидејќи Галб имал на располагање само една легија, многу побројните легионери во германските покраини го извикувале името на царот [[Вителиј]], кој конечно бил поразен во битката со веќе споменатиот [[Веспазијан]], фаворитот на источните легии..
Слична поделба меѓу легиите се одиграла и во 193 г., по атентатот врз царот [[Пертинакс]]. Овојпат три на британски легии, на кои им се приклучила и една хиспанска, во цар го произвеле [[Клавдиј Албин]]. Тој, сè до 196 г.. владеел заедно со [[Септимиј Север]], кој на крајот и го отстранил во почетокот на 197 г. Цената на граѓанската војна било уништувањето на [[Лугдунум]] (денешен [[Лион]]) од страна на осветољубивиот [[Септимиј Север]]. Дотогаш најголемиот град во римската [[Галија]], Лугдунум, никогаш повеќе не бил обновен.
== Криза и обновување ==
=== Кризата во III век на Западот ===
До почетокот на III век романизацијата била успешно завршена, така што и политичката и воената елита почнале да играат поважна улога во животот на Царството. Убиството на младиот цар [[Александар Север]] се случило токму на [[Рајна]] во 235 г. и го означило почетокот на полувековната воена анархија. Сепак, за разлика од првите векови на Царството, посветеноста на римската војска кон внатрешната напнатост им ја отворила вратата варварските племиња, кои од крајот на II век биле во постојано движење во долниот [[Дунав]] и [[Рајна]]. Варварските напади биле насочени првенствено кон грабежи, и иако тие не биле премногу деструктивен, биле несистематски и чести, што на римските власти им ја отежнувала организацијата на одбраната. Покрај тоа, на Исток, наместо на [[Парќанската држава]], во 224 г. дошло до воспоставување на [[Персиското царство]] на династијата [[Сасаниди]], кое се покажало како мошне опасен и агресивен непријател на Рим. Во текот на III век Сасанидите предводеле упади на римски територии, чија кулминација биле случувањата од 259 г. кога римскиот цар [[Валеријан (цар)|Валеријан]] бил фатен и однесен во заробеништво во [[Персија]], каде што подоцна починал. Заканата од правец на [[Персија]] барала постојано внимание на римските владетели и ангажман на речиси една четвртина од воените ресурси на империјата.
[[Податотека:Postumus.jpg|thumb|250px|'''Монети на галоримскиот цар [[Постум]]''' кој, во склад со модата од III век, носи радијална круна. На реверсот е прикажана божицата на победата Викторија, заради величење на успесите на Постум.]]
За полесно да го брани загрозеното царство, [[Валеријан (цар)|Валеријан]] се посветил на одбраната на Истокот, а европските провинции ги препуштил на неговиот син [[Галиен]]. Галиен првенствено се посветил на заштитата на регионот околу [[Дунав]] и [[Италија]], и токму за време на неговите походи во [[Панонија]] во [[Галија]] дошло до државен удар. Локалниот намњесник на германските покраини, [[Постум]], во 260 г. се прогласил за цар и неговата власт ја прифатиле [[Галија]], [[Британија]] и [[Хиспанија]]. Постум се обидел да се наметне како колега на [[Галиен]], но не успеал. По пропаста на походот против узурпаторот, во 263 г. [[Галиен]] го оставил [[Постум]] непречено да владее со крајниот запад на Римското Царство. Во историографијата, државата на Постум, која имала свој паралелен сенат, магистрати, одреди на гарда и сл. Обично се нарекува Галоримско или едноставно [[Галско царство]]. Сепак, Постум себеси се сметал за римски цар, а не за основач на некој нов државен или политички ентитет. Всушност, неговиот случај илустрира дека локаланата аристрократија и населението, доколку не би добиле навремена и соодветна помош од централните власти, лесно можат да се свртат кон локалниот узурпатор и во него да најдат достоен владетел и заштитник.
Примерот со Постум не бил осамен, туку и [[Зенобија]], кралицата на [[Палмира]], успеала да завладее со источните римски провинции од [[Египет]] до [[Мала Азија]] (260-273 г.). Меѓутоа, една низа од наследници на [[Галиен]] успеала да ја поврати рамнотежата и повторно да го обедини царството. [[Клавдиј II Готски]] (268-270 г.) од ГалоРимското Царство ја оттргнал [[Хиспанија]] и [[Нарбонската Галија]], а конечен удар му задал [[Аврелијан]] со победата кај [[Шалон]] на [[Марна]] во 273 г. Во текот на битката, соперничкиот цар [[Тетрик I]] со својот истоимен син пребегнал кај [[Аврелија]] и благодарејќи на тоа подоцна бил поштеден и награден со намесништво во јужна Италија. Претходно [[Аврелијан]] го совладал и го припоил источното царство на [[Зенобија]]. Така, Римското Царство, по првпат после 260 г., повторно било обединето. Уште еден од војничките цареви, [[Проб]] (276-282 г.), бил во можност да ги спречи нападите на варварите во областите на [[Рајна]] и да ги обнови локалните градови кои биле разорени и запуштени во претходниот период. Двајца узурпатори, [[Прокул]] и [[Бонос]], кои во 281 г. во [[Келн]] заеднички се прогласиле за заеднички владетели, биле лесно победени и ликвидирани. Она што било загрижувачко, а што ќе се покаже како голема опасност во иднина, е тоа што [[Прокул]] и [[Бонос]] ја уживале помошта на [[Франки]]те од источниот брег на [[Рајна]].
=== Тетрархијата и династијата на Константин ===
Со реформите на [[Диоклецијан]] започнува периодот на институционализација на заедничкото владеење и неговото поврзување со територијалната поделба на Царството<ref>[http://www.roman-emperors.org/dioclet.htm An Online Encyclopedia of Roman Emperors, Diocletian ( 284-305 A.D.)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170924025506/http://www.roman-emperors.org/dioclet.htm |date=2017-09-24 }} Ralph W. Mathisen, University of South Carolina, 1997 ([[англиски јазик|анг.]])</ref>. Во 286 г. [[Диоклецијан]] за свој заеднички владател во ранг на август го поставил својот стар воен другар [[Максимијан]], кој на управување ја добил територијата западно од [[Дрина]] и северноафриканскиот рт [[Сирт]]. Кога заповедникот на римската флота на [[Ламанш]], [[Караусиј]], се одметнал и се прогласил за цар во [[Британија]], [[Диоклецијан]] решил да го прошири царскиот колегиум. Двајцата [[август (титула)|август]]и, во 293 г., добиле заеднички владетели и помошници – [[цезар (титула)|цезар]]и: Диоклецијан го добил [[Галериј]], а Максимијан - [[Констанциј I Хлор]]. Во 296 г. Констанција ја повратил [[Британија]] и со тоа ја прекинал можноста да се повтори историјата на царството на [[Постум]]. Истата година цезарот однел неколку победи против [[Алемани]]те, додека во 297-298 г. [[Максимијан]] ги смирил бунтувањата на племињата на [[Маври]]те во северна [[Африка]].
[[Податотека:Venice – The Tetrarchs 03.jpg|thumb|200px|left|'''Тетрарси''', порфирна група од почетoкот на IV век која денес се наоѓа во [[Венеција]]. Статуата ги претставува деперсонализираните цареви за да го прикаже единството на царскиот колегиум. Воените униформи и рацете на дршките од мечевите ја демонстрираат одлучноста на тетрарсите.]]
[[Диоклецијан]] и [[Максимијан]] доброволно се повлекле од власт на 1 мај 305 г. и местото август им го препуштиле на дотогашните цезари. Цезар на [[Констанциј]] станал штитеникот на [[Галериј]], [[Север II]] на кого му биле доверени [[Панонија]], [[Италија]] и [[Африка]], додека со остатокот од царството владеел [[Констанциј I Хлор]]. [[Тетрархија|Тетрархискиот]] систем почнал да се руши кога на 25 јули 306 г. Констанциј починал во [[Јорк]], при што насобраната војска, спротивно од плановите на [[Диоклецијан]], за нов цар го избрала синот на Хлор, [[Константин]]. Примерот на [[Константин]] набргу го следел и синот на [[Максимијан]], [[Максенциј]], кој за цар на Рим се прогласил со поддршка на [[Римски сенат|сенатот]] и [[претор (титула)|претор]]ијанците. За разлика од Константин, Максенциј никогаш не бил признат за легитимен цар, но со помош на својот татко, кој се вратил од политичката пензија, успеал да го тргне Север. Накратко, западниот дел од царството бил поделен помеѓу неколку амбициозни владетели. Најпосле, [[Константин Велики]] го ликвидирал таткото на својата сопруга, [[Максимијан]], во 310 г. во Битката кај [[Милвискиот мост]], во близина на Рим. Откако на другиот владател кој владеел со него, [[Лициниј]], во 316 г. му ги одзел сите подунавски и [[балкан]]ски територии, освен [[дијацеза]]та [[Тракија]], Константин ретко се враќал на Запад, поминувајќи го времето во подготовки за натамошни походи. Во 324 г. [[Лициниј]] бил отстранет и конечно Константин се наметнал за единствен владател на Римското Царство. Трајна царска резиденција подигнал на [[Босфор]]от, на местото на древниот [[Византион]] и го нарекол Нов или Втор Рим. Меѓутоа, уште додека бил жив, новиот град неговите современици почнале да го нарекуваат [[Цариград]]. Градот бил планиран како раскошна царска резиденција, каква што веќе биле [[Трир]] во [[Германија]] или [[Сирмиум]] (денешна [[Сремска Митровица]]) во [[Подунавје]]то, но веќе во средината на IV век ги добил сте привилегии како и Рим и со тоа de facto станал втора престолнина на царството. Со тоа политичкиот центар на Римското Царство бил поместен на побогатиот и понаселен Исток.
[[Податотека:Tetrarchy map3.jpg|thumb|340px|Царството во периодот на [[тетрархија]]та]]
По смртта на Константин во 337 г. се покажало дека Западот и понатаму е политички понестабилната половина на Царството. Најстариот син на Константин, [[Константин II (владетел)|Константин II]], во 340 г. бил убиен во судирот со помладиот брат [[Констанс I]], кој оттогаш владеел со Западот, од [[Британија]] до [[Илирик]]. Една деценија подоцна, во 350 г. Констанс бил срушен од власта во заговор, по што владател на Западот станал високиот офицер со полуварварско потекло [[Магненциј]]. Тој во почетокот се обидувал да се склучи примирје со преостанатиот син на Константин, владателот на Истокот, [[Констанциј II]], но сепак започнале непријателствата. Како цезар на Истокот, Констанциј го поставил својот роднина [[Констанциј Гал]], со што си обезбедил лојалност на династијата, а самиот тој тргнал во борба против [[Магненциј]], која била добиена во тешката [[битка кај Мурса]] (денешен [[Осиек]]) во 351 г. После тоа, во 353 г. Магненциј извршил самоубиство, а недоверливиот Констанциј во 354 г. го погубил цезарот Гал, кој наводно подготвувал бунт. Пред враќањето на Исток, каде што го чекала војна со [[Персија]], на 6 ноември 355 г. во [[Милано]], Констанциј го прогласил својот братучед по чичко, [[Јулијан]], за цезар на кого му е доверена грижата над границата кај [[Рајна]]. Учениот Јулијан покажал големо војничко умеење и ја зацврстил римската граница на [[Рајна]] со важни победи над [[Алемани]]те и [[Франки]]те. Кога Констанциј му побарал дел од војската поради војната со [[Персија]], легионерите се побуниле и го прогласиле Јулијан за август. Тој вмарширал на [[Балкан]]от и го обезбедил важното регрутно и со руди богато подрачје, но граѓанската војна била избегната така што Констанциј, на патот кон Запад, починал во [[Мала Азија]] на 3 ноември 361 г. После тоа, Јулијан продолжил на Исток и се впуштил во амбициозен поход на [[Персија]], при што загинал на 26 јуни 363 г.
== Конeчната поделба ==
=== Почетокот на Големата преселба ===
По краткото владеење на царот [[Јовијан]], офицерите собрани во [[Никеја]] за цар го избрале [[Валентинијан I]]. Уште при церемонијата на преземање на цасрката должност на 26 февруари 364 г., војниците се заканиле со бунт, но Валентинијан ги смирил ветувајќи им дека ќе именува заеднички владател со себе, со што би се избегнала граѓанска војна во случај на негова прерана смрт. Тој го исполнил ветувањето, така што на 28 март истата година во [[Цариград]], својот помлад брат [[Валенс]] го прогласил за август-совладател. Нешто подоцна, во близина на [[Наис]] (денешен [[Ниш]]) браќата го поделиле царството и административниот персонал на два дела, а потоа во [[Сирмиум]], и воените единици. Најзападните територии со кои владеел Валенс биле [[Тракија]] во [[Европа]] и [[Киренајка]] (денешна [[Либија]]) во [[Африка]]. Валентијан на [[Рајна]] водел долга и успешна борба со [[Алемани]]те, но најпосле умрел во [[Бригециона]] (денешен [[Комаром]] во [[Словачка]]) во 375 г. како последица на пукање на крвен сад. Го наследил веќе дезигнираниот наследник, синот од првиот брак, [[Грацијан]], но бидејќи тој бил во далечниот [[Трир]], офицерите средиле пред панонската војска да се покаже четиримесечниот [[Валентинијан II]], син на покојниот цар од вториот брак. Расцепот во војската бил спречен и младиот [[Грацијан]] владеел во слога со намесниците на уште помладиот Валентијан, на кого му биле препуштени [[Италија]], [[Илирик]] и [[Африка]].
[[Податотека:Colosso-de-barletta.jpg|thumb|200px|'''Колосот од Барлета''', статуа на римски цар од IV век, највероjатнo на [[Валентинијан I]]. Статуата по традиција е донесена од [[Цариград]] по 1204 г. и по бродоломот е донесена во [[Барлета]], [[Италија]]. Рацете и нозете се додадени во периодот на [[ренесанса]]та.]]
Меѓутоа, голем удар за римскиот свет дошол од исток, каде што во средината на IV век [[Готи|готските]] племиња биле во постојани приближувања под притисокот на номадските [[Хуни]], кои стигнале во краиштата северно од [[Црно Море]]. Хуните покориле разни готски групи, како и [[Сармати]]те, [[Алани]]те и други народи. Готските пратеници побарале од Валентијан, кој бил трајно вмешан во војната со [[Персија]], да ги прими на територијата на Царството. Во 376 г. тој го дозволил тоа и племето [[Тервинзи]] го поминало [[Дунав]] и се населило во [[Тракија]]. По нив, спротивно на договорот, следеле [[Грејтунзи]]те и еден дел од [[Алани]]те. Случувањата избегале од контрола, посебно кога [[Готи]]те, поради махинациите на локалните римски великодостојници, се побуниле во 377 г. и почнале да го пљачкосуваат [[Балкан]]от. Валентијан побрзал од исток, и не чекајќи го внукот [[Грацијан]] кој доаѓал, на 9 август 378 г. влегол во отворена битка кај [[Адријанопол]]<ref>[http://ancienthistory.about.com/od/valens/a/Adrianople.htm Emperor Valens' Military Defeat in the Battle of Adrianople] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110610225734/http://ancienthistory.about.com/od/valens/a/Adrianople.htm |date=2011-06-10 }} By N.S. Gill, About.com Guide ([[англиски јазик|анг.]])</ref> (денешно [[Едрене]], на границата меѓу [[Бугарија]] и [[Турција]]). Резултатот од битката бил катастрофален бидејќи [[Готи]]те ја уништиле целата римска војска и го убиле царот<ref>[http://ancienthistory.about.com/library/weekly/aa062601a.htm Roman Emperor Theodosius I (A.D. 379-395), About.com Guide] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080930215634/http://ancienthistory.about.com/library/weekly/aa062601a.htm |date=2008-09-30 }} ([[англиски јазик|анг.]])</ref>. По овој незапаметен пораз, [[Грацијан]] за свој источен колега го именувал искусниот војсководач [[Теодосиј I]]. Во текот на долготрајната Готска војна, [[Теодосиј I]] на крајот ги смирил Готите со дипломатски, а не воени средства. Според договорот од 3 октомври 382 г. Готите, како римски сојузници, биле населени во [[дијацеза]]та Тракија, а за возврат морале на Римјаните да им испраќаат воени одреди. Новината била во тоа што овие сојузници биле населени на територијата на Царството, што живееле според сопствени закони и војувале под команда на своите водачи.
=== Варвари и епископи ===
Со Теодосиј започнува и клучниот пресврт во [[христијанизација]]та на Римското Царство. Имено, [[христијани]]те во првите три века по [[Исус Христос]] биле особено бројни во источните провинции на царството, додека поголеми заедници на Запад имало во големите градови како [[Рим]], [[Картагина]] и [[Лугдунум]], како и во средоземните провинции. [[Константин Велики]] по 312 г. го примил [[христијанство]]то и ги запрел сите прогони. Кога под негова власт царството било обединето, под царско покровителство, во 324 г. бил одржан [[Првиот вселенски собор]] во [[Никеја]], при што се донесени низа одлуки кои се однесувале на догматските и дисциплинарни прашања, бидејќи дотогашната христијанска [[црква]] функционирала во тешки услови. Како последица на овој неединствен развој во црквата се појавиле и ралични [[теологија|теолошки]] и различни дисциплинарни толкувања (на пример, во кои денови треба да се пости). Најзначајно теолошко прашање на Никејскиот собор било прашањето за [[аријанство]]то, учењето на [[Ариј]] од [[Александрија]], кое било осудено како [[ерес]]. Иако подоцнежните цареви, како [[Констанциј II]] и [[Валенс]] го прифатиле аријанството и со сила се обиделе да наметнат единство во црквата, ова учење до крајот на IV век престанало да ја ужива поддршката во царството. Меѓутоа, најпрвин [[Готи]]те, а потоа и другите варварски народи, како [[Вандали]]те и [[Бургунди]]те го примиле христијанството во аријанска форма, со што дошло до нова поделба на линијата Римјани – варвари.
[[Податотека:As-Constantine-XR RIC vII 019.jpg|thumb|left|300px|'''Христијански симболи''': [[Лабарум]], воено знаме со христограм на врвот, на реверсот на монетите на цар Константин. По Константин христијанските симболи полека станале дел од римската царска и воена иконографија.]]
Константин направил уште еден преседан откако одредни судски инстанци им ги доверил на христијанските [[епископ]]и, со што тие се стекнале и световна моќ. Покрај тоа, христијанската црква добила право да прима подароци и завештенија, со што набргу добила и голема економска моќ. Исто така, Константин за започнал практиката за мешање во теолошките и дисциплинарните прашања, што во пракса значело дека царската власт со законски мерки ќе се бори против следбениците на учењата што црквата ги прогласила за ерес. Од друга страна, Константин ја започнал и традицијата на задужбина, односно изградба на цркви, а нешто подоцна и [[манастир]]и. До крајот на IV век, само уште еден цар, внукот на Константин, Јулијан, бил поддржувач на традиционалното [[паганство]].
Меѓутоа, на Запад [[пагани]]те биле далеку побројни, и што е уште поважно, политичката елита претставена во римскиот сенат главно се држела до традиционалната римска вера. Така, [[Грацијан]], по наговор на влијателниот епископ [[Амвросиј Медиолански]], во 382 г. наредил да се тргне древниот [[Олтар на победата]] од салата на [[Римски сенат|Сенатот]] и ги укинал државните субвенции за паганските култови. На жалбата на сенаторите царот одговорил така што ја отфрлил традиционалната титула на римски правосвештеник (pontifex maximus) и му ја препуштил на епископот на градот Рим, т.е. на [[папа]]та. Нешто порано, во 381 г. во [[Цариград]], Теодосиј го свикал [[Вториот вселенски собор]] кој уште еднаш го осудил аријанството. Меѓутоа, најтрајна последица од соборот била воспоставувањето хиерархија на епископиите во христијанската црква, според која по римскиот епископ, кој ја уживал предноста како наследник на главата на [[апостол]]от, [[Свети Петар]], следувал епископот на новата царска престолнина – Цариград (кој според легендата го основал братот на Петар, [[Свети Андриј Првонаречен]]).
[[Податотека:AmbroseOfMilan.jpg|thumb|'''[[Амвросиј Медиолански]]''' на римски мозаик од V век изработен во [[Милано|миланската]] црква посветена на канонизираниот Амвросиј. Влијателниот епископ денес се смета за еден од четирите татковци на Латинската (Римокатоличката) црква, а како светец се почитува и меѓу православните.]]
Без поддршката на Сенатот, а наскоро и на војската, [[Грацијан]] бил убиен во 383 г. во судирот со [[Магн Максим]], командантот на британските легии. После тоа, војсководачот на Валентијан, [[Баутон]], кој имал [[франки|франачко]] потекло, успеал да ги блокира [[Алпи|алпските]] превои и новата узурпација била разрешена со дипломатија. [[Магн Максим]] бил признат како западен [[август (титула)|август]], чија власт ја признале [[Британија]], [[Галија]], [[Хиспанија]] и [[Африка]]. Кога во 387 г. западниот август го прекршил договорот и ја нападнал [[Италија]], младиот Валентијан и неговата мајка побегнале кај Теодосиј во [[Солун]]. По низа тешки борби на [[Балкан]]от, Теодосиј, со помош на готските одреди, успеал во 388 г. кај [[Аквилеја]] да го порази и да го погуби [[Магн Максим]]. Потоа Теодосиј се задржал на Запад сè до 391 г. до кога поважните позиции им ги препуштил на своите луѓе. Неговата посета на Запад била значајна од повеќе причини. Првата била таа што се покажало дека во царскиот колегиум источноримскиот владател е посилен партнер, кој својот избор за совладател може да му го наметне на Западното царство. Вториот аспект било јавното покајание, откако [[Амвросиј Медиолански]] го екскомуницирал Теодосиј, низ што царот поминувал со месеци за да се искупи за колежот на околу 7000 бунтовници од [[Солун]]. И најпосле, Амвросиј влијаел во 391 г. царот да издаде низа [[декрет]]и кои биле насочени против паганството. Паганството воопшто не било потполно задушено со овие закони, но бројни традиционални обичаи биле укинати. На пример, бил распуштен колегиумот на [[весталки]]те и изгасен е вечниот оган на [[Веста]], претскажувањето на иднината по пат на ауспициј станало казниво, а најпосле, во 393 г. биле укинати древните [[Олимписки игри]]. Јавното потчинување на Теодосиј на епископот Амвросиј и низата антипагански мерки го означиле крајот на паганството.
Теодосиј се вратил на исток и го оставил франкот [[Арбогаст]] како врховен воен заповедник на Западот (magister militum). Во рацете на Арбогаст се наоѓала сета власт и младиот Валентинијан во неколку наврати му се пожалил на Теодосиј за неговото владеење. Најпосле, официјално на 15, мај 392 г. Валентинијан извршил самоубиство, но во [[Цариград]] почнале сомневањата дека Арбогаст го убил царот. Веќе на 22 август 392 г. за западноримски цар е прогласен [[Евгениј]] кој, иако номинално бил христијанин, им пружил поддршка на паганите. Теодосиј одбил да го признае Евгениј за нов цар, туку својот деветгодишен син [[Хонориј]] го прогласил за август на Западот на 23 јануари 393 г. Прогласувањето на Хонориј било исто што и објавување војна и Теодосиј започнал нов поход на Запад и на 6 септември 394 г. ги поразил [[Евгениј]] и [[Арбогаст]] во битката на [[Фригид]]. (денешна граница меѓу [[Италија]] и [[Словенија]]), со што повторно, слично на Константин, го обединил Римското Царство под своја власт.
== Слабеење ==
=== Две царства ===
[[Теодосиј I|Теодосиј Велики]] неочекувано починал во [[Милано]] на 17 јануари 395 г. Сепак, [[Хонориј]] веќе бил произведен во август на Западот, токму како и неговиот постар брат [[Аркадиј]], кој бил август на Истокот уште од 383 г. Смртта на Теодосиј во 395 г. обично се смета за пресвртна и дефинтивна година за поделба на единственото Римско Царство на Западно и Источно (Византиско) царство. Меѓутоа, во теорија, Царството и понатаму било единствено и неделливо, а замислената граница требало да се движи, во [[Европа]] по реката [[Дрина]], а во северна [[Африка]] до врвот [[Сирт]]. Западно од оваа линија владеел [[Хонориј]], а источно – [[Аркадиј]].
[[Податотека:Theodosius I's empire.png|thumb|left|290px|'''Поделба на Римското Царство во 395 година''' по смртта на [[Теодосиј I]]. Со бели линии се означени границите на денешните држави.
{{легенда|#B53637|Западно Римско Царство}} {{легенда|#8F36B5|Источно Римско (Византиско) царство}}]]
Разидувањето на двата царски сентра, [[Милано]] и [[Цариград]], современиците најдобро го согледувале низ соперништвото на велокодостојниците кои ја имале вистинската власт, чуварот на Хонориј, [[Стилихон]], римски војсководач со вандалско потекло, и низата достоинственици на Аркадиј. [[Стилихон]], инаку зет на царското семејство, тврдел дека Теодосиј му ја доверил грижата над двајцата негови синови, а неговата популарност кај германските одреди го правела опасен противник за царевиградските намесници. Меѓутоа, по веста за смртта на Теодосиј, [[Готи]]те населени во тракија во 382 г. се побуниле и побарале да се направи нов договор со римските власти. Како римски сојузници, Готите дале големи жртви во текот на граѓанските војни на Теодосиј и сега повторно побарале ревизија на договорот. Здружени, потомците на [[Тервинзи]]те и [[Грејтунзи]]те, за свој крал го избрале [[Аларих]] од фамилијата [[Балти]]. Во понатамошниот период тој направил обединување на двете гранки на Готите кои оттогаш биле познати под заедничкото име - [[Визиготи]]. Со воени акции, грабежи и палења [[Аларих]] се обидувал да ги натера политичарите од Цариград да преговараат, но по паѓањето на големиот [[коморник]] [[Евтропиј]] во 399 г. се покажало дека ниеден византиски великодостојник не сака да се дискредитира себеси со преговори со [[Визиготи]]те. Бидејќи на неговиот народ му била потребно постојано престојувалиште и можност за обработка на земјата, [[Аларих]] почнал да соработува со [[Стилихон]].
=== Грабежот на Рим (410 г.) ===
Недостатокот на волја за соработка со Аларих меѓу дворјаните на Аркадиј е резултат на краткорочната доминација на војсководачот на Готите, [[Гајн]]. Неговата супериорност меѓу простите жители на [[Цариград]] разбудило големо непријателство кон Готите и варварските војници, генерално. Кога Гајн се одметнал и се обидел да избега преку [[Дунав]] во 400 г. го фатил и го убил кралот на [[Хуни]]те, [[Улдин]]. Во историските извори тоа било прво спомнување на Хуните северно од Дунав. Се чини дека на долината [[Волга]] токму во ова време почнале да се населуваат во областите на север од [[Дунав]] и во [[Панонска низина]]. Натамошното населување на Хуните во почетокот на V век предизвикало реакција слична на настаните од 375. година, само што сега потешко било огодено ЗападноРимското Царство. Веќе во 405 г. готскиот крал [[Радагајст]] ги повел своите луѓе од горниот Дунав во Италија, но во 406 г. Стилихон го поразил и го погубил кај [[Фиренца]]. Цената на оваа победа била повлекувањето на главнината на римската војска од [[Рајна]], која исто така ја притискале племињата кои се движеле – [[Вандали]]те, [[Свеви]]те, [[Алани]]те, [[Бургунди]]те... Поради постојаната потреба од луѓе, Стилихон му се јавил за помош на Аларих и потоа му наложил да му помогне на Западното царство во придобивањето на балканските територии. Во зимата 406/407 г. Готите се заседнале во [[Епир]], но римската воена помош никогаш не стигнала, бидејќи во меѓувреме се појавиле неколку нови и сериозни проблеми за Стилихон. Првин, на 31 декември 406 г. групи на [[Вандали]], [[Силинзи]] и [[Хаздинзи]] ја поминале [[Рајна]] во друштво со [[Свеви]]те и [[Алани]]те, а ги следеле [[Бургунди]]те и [[Алемани]]те. Второ, поголема опасност за положбата на царот [[Хонориј]] претставувал уште еден узурпатор од [[Британија]], Константин III, кој летото 407 г. го преминал [[Ламанш]] и до мај 408 г. ја утврдил својата резиденција во [[Арелат]] (денешен [[Арл]]). Најпосле, војниците на Аларих, кои една година мирувале, се побуниле и нивниот крал ги повел во [[Италија]], за да изнуди од Стилихон решавање на статусот на Визиготите. Директна последица од овие случувања било преместувањето на резиденцијата на Западот од [[Милано]] во посигурната [[Равена]].
[[Податотека:Stilicho.jpg|thumb|250px|'''Стилихон и неговото семејство''', копија на диптих од слонова коска изработен околу 395 г. чиј оригинал денес се чува во [[Монца]]. [[Стилихон]] е прикажан со симболи на моќта на врховен војсководач, а левата плоча ја прикажува неговата сопруга Серена, братаница на царот [[Теодосиј I|Теодосиј Велики]], и синот Еухериј]]
Стилихон со поткуп краткотрајно го решил прашањето за Визиготите, но и неговата хегемонија на дворот била при крај. Од [[Цариград]] стигнала вест дека на 1 мај 408 г. починал царот Аркадиј и престолот му го оставил на својот малолетен син [[Теодосиј II]]. Стилихон и Хонориј потоа јавно се судриле околу прашањето кој од нив двајца ќе патува во градот на Константин и ќе ги реши тамошните проблеми. На крајот, непријателите на Стилихон ја пуштиле веста дека восјководачот се подготвува да оди на Исток само за да го симне од престолот малиот Теодосиј и да го постави својот син [[Еухериј]] за источноримски цар. Ваквите гласини во [[Павија]] предизвикале бунт на војниците во кој настрадале приврзаниците на Стилихон. Самиот стилихон бил обвинет за предавство и бил убиен во [[Равена]] на 22 август 408 г. Неговото убиство предизвикало реакција кај сите оние кои биле антиварсварски расположени, така што биле убиени семејствата на околу 13.000 готски војници во [[Италија]]. Овие ветерани на [[Радагајст]], кои биле во служба на Рим во 406 г., сега му се придружиле на [[Аларих]].
Откако ги преминал [[Алпи]]те, готскиот крал во 408 г. го опседнал Рим и го натерал Сенатот да му плати огромна откупнина. Сенаторите побарале од царот, кој бил заштитен со ѕидините и мочуриштата на [[Равена]], да попушти и да склучи поволен договор со Аларих. Исто така, и кралот бил подготвен на компромис и побарал Готите да се населат на тлото на провинцијата [[Норик]] и да се снабдуваат со годишното количество жито што ќе го одреди Хонориј. И овојпат царот останал неумолив и во 409 г. Аларих повторно го опседнал Рим, и за уште посилно да го уцени Хонориј, средил градскиот перфект [[Атал Приск]] да биде прогласен за август. Бидејќи на Хонориј верна му останала пребогатата дијацеза Африка, Аларих во јули 410 г. го симнал од престолот [[Атал]] и започнал нови преговори. На местото на договрениот состанок, на околу 12 км од Равена, визиготскиот крал и неговата придружба ги нападнал римски одред под команда на готскиот заповедник [[Сар]], инаку стар непријател на Аларих. Аларих побеснел и ги повел своите луѓе кон Рим, каде на 24 август 410 г. на Визиготите им биле отворени градските порти. Следувал тридневен грабеж на Рим, која ги згрозила учените провинцијалци, како што биле [[Аврелиј Августин]] и [[Јероним]], но всушност тој грабеж не бил разорен. Како поддржувач на аријанското христијанство, Аларих плански ги поштедил римските цркви и обезбедил придружба за христијанското свештеништво. Немало убивање, но Готите ја запалиле зградата на Сенатот. Натоварени со пленот и водејќи угледни заробеници, меѓу кои била и полусестрата на [[Хонориј]], [[Гала Плацидија]], Визиготите тргнале кон југот на Италија. Аларих сакал оттаму да го пренесе својот народ во сигурноста на северна Африка, но бура ги уништила подготвените бродови. Наскоро, како последица на замор, Аларих умрел, а нов крал на [[Визиготи]]те станал неговиот шура [[Атаулф]].
=== Обидот за обнова ===
Додека Визиготите ја пустошеле Италија, а [[Константин III]] владеел со [[Галија]], [[Вандали]]те, [[Алани]]те и [[Свеви]]те во 409 г. ги поминале [[Пиринеи]]те и помеѓу себе ги поделиле провинциите на западот на [[Хиспанија]]. По оваа поделба, која поконечна завршница добила во 411 г. , Вандалите [[Силинзи]] ја зазеле [[Бетика]], [[Алани]]те, кои можеби биле најдоминантната од четирите варварски групи, зазеле две провинции, [[Картагинесис]] и [[Лузитанија]], а Вандалите [[Хаздинзи]] и [[Свеви]] ја зазеле северозападната провинција [[Галеција]].
За тоа време, насилно влијание на дворот во [[Равена]] остварил [[Флавиј Констанциј]], наследникот на [[Стилихон]] на местото врховен воен заповедник (magister militum). Бидејќи Готите веќе ја напуштале Италија, тој ја реорганизирал римската војска и прво се свртел против узурпаторот Константин, кој бил убиен во 411 г., а потоа и против извесниот противник на царот [[Јовин]], кој бил поразен во 413 г. Јовин се покажал како особено незгоден бидејќи ја уживал поддршката на Визиготите на [[Атаулф]], кои ја промениле страната благодарејќи на подмитувањата. Најпосле, Констанциј ги присилил Визиготите да се повлечат во јужна Галија каде што Атаулф ги зазел [[Нарбона]] и [[Марсеј]]. Слично како Аларих, Атаулф се обидел да ги натера Хонориј и Констанциј да попуштат така што [[Приск Атал]] повторно го прогласил за римски цар. Покрај тоа, во јануари 414 г. Атаулф, спротивно на желбите на Хонориј, се оженил, според римските обреди, со полусестрата на царот [[Гала Плацидија]]. Констанциј набрзо наредил општа блокада на јужна [[Галија]] така што на Визиготите, кои од 408 г. биле во постојано движење, наскоро им снемало храна. Атаулф се обидел да се снајде така што упаднал на [[Пиринејскиот Полуостров]], но бил убиен во 415 г. од страна на поддржувачите на [[Сар]] по падот на [[Барсин]] (денешна [[Барселона]]). Кога [[Валиј]] ја зацврстил својата власт над Визиготите, се согласил на условите на Констанциј, што подразбирало повторно прифаќање на статусот на сојузници и враќање на Плацидија во замена за огромен товар житарици.
[[Податотека:Solidus Constantius III-RIC 1325.jpg|thumb|left|300px|'''Солид (златник) на [[Констанциј III]]'''. На реверсот се слават победите на царот. Констанциј е прикажан со воено знаме и Викторија (победа) во рацете, како го гази поразениот непријател.]]
Визиготите, заедно со [[Римјани]]те, во периодот од 416 до 418 г. извршиле неколку походи против варварските племиња населени во [[Хиспанија]]. Во овие борби силинзите биле потполно истребени, додека [[Алани]]те исто така, поднеле големи жртви. Преживеаните побегнале кај кралот на Вандалите Хаздинзи [[Гундерих]] и му ја понудиле својата верност и круната на [[Алани]]те. Гундерих ја прифатил понудата и оттогаш ја носел титулата крал на [[Вандали]]те и [[Алани]]те.
Од друга страна, констанциј не сакал Визиготите да се зацврстат во [[Хиспанија]], па во 418 г. трајно ги населил на бреговите на [[Гарона]] во [[Аквитанија]]. Визиготите ги добиле градовите [[Бурдигалу]] ([[Бордо]]) и [[Толосу]] ([[Тулуза]]), а Царството го задржал [[Средоземје|средоземниот]] брег. Во Аквитанија, Визиготите добиле можност да ги уживаат приходите на две третини од земјишниот фонд. Веројатно им бил отстапен добар дел од земјата на царскиот имот, но веројатно и локалните земјопоседници биле приморани да се откажат од дел од земјиштето во корист на дојденците. Робовите и колоните кои дотогаш ја обработувале земјата останале на своите места, но [[рента]]та што ја плаќале го променила сопственикот. Ваквата политика го најавила јазот помеѓу провинциските крупни земјопоседници и царскиот двор.
Успесите на Констанциј на краток рок придонеле за теритоеријалното обновување на ЗападноРимското Царство. Во 417 г. тој бил награден со раката на [[Гала Плацидија]], а на 8 февруари 421 г. Хонориј го прогласил за свој совладетел. Сепак, обновувањето се покажало како краткотрајно, пред сè затоа што Царството веќе не можело да го обнови претходниот фискален систем. [[Британија]], која по традиција римските легии ја напуштиле во 407 г., веќе не била вратена под контрола на [[Равена]] и островот наскоро станал плен за [[Саксонци]]те, [[Англи]]те и [[Јити]]те. Западот на Хиспанија исто така бил надвор од дофатот на римските даночници, а и останатите краеви на Италија и Галија биле измачени од воените разорувања. Според законот на царот Хонориј од 412 г. италијанските провинции јужно од Рим, за да се помогне нивното опоравување, требало да плаќаат само една петтина од претходниот данок. Состојбата не се подобрила ни до 418 г., кога на споменатите провинции данокот им бил намален на една седмина. Исто така, и римската војска, посебно на границата на [[Рајна]], во првите децении на V век тешко настрадала. Според [[Списокот на достоинството]] (Notitia Dignitatum)<ref>[https://web.archive.org/web/20090418161203/http://members.ozemail.com.au/~igmaier/webnotmu.htm Military units in the Compilation 'notitia dignitatum'] ([[англиски јазик|анг.]])</ref>, ЗападноРимското Царство располагало за 25% помалку од расположливите подвижни, елитни воени единици (comitatus) отколку во 395 г. Квантитативно гледано, војската во 420 г. била побројна од порано, но нејзините можности и опременост биле на пониско ниво.
== Крајот на римскиот Запад ==
{{Главна|Распаѓање на Римското Царство}}
=== „Последниот вистински Римјанин“ ===
Воздигнувањето на Констанциј за [[август (титула)|август]] никогаш не било прифатено во [[Цариград]], но тој конфликт бил брзо надминат откако мажот на Плацидија умрел на 2 септември 421 г. Гала Плацидија, сега мајка на малиот Валентинијан, се обидела да обезбеди наследство на престолот за својот син, но во 422 г. била протерана и се скрила во Цариград на дворот на [[Теодосиј II]]. [[Хонориј]], кој немал деца, умрел на 15 август 423 г. и неговата смрт довела до нови беспошттедни борби кои практично ги уништиле сите придобивки од напорите на Констанциј.
[[Податотека:Galla Placidia (rechts) und ihre Kinder.jpg|thumb|250px|'''[[Гала Плацидија]] и нејзините деца''', [[августа (титула)|августата]] е прикажана десно, нејзината ќерка [[Хонорија]] во средината, а синот [[Валентинијан III]] лево.]]
Бидејќи во Равена немало претставник на старата династија на Теодосиј, за цар бил избран високиот претставник на бирократијата Јован, но намесникот на дијацезата Африка, [[Бонифациј]], одбил да го прифати неговиот избор, а потоа тоа го сторил и источноримскиот цар [[Теодосиј II]]. Потоа Теодосиј испратил војска во Равена која го тргнала узурпаторот Јован, а потоа, на 23 октомври 425 г., [[Валентинијан III]] бил прогласен за август на Западот во Рим.
Целата акција била вистинска демонстрација на единството на Римското Царство и на династијата на Теодосиј. Меѓутоа, три дена по погубувањето на узурпаторот, во Италија се појавил восјководачот [[Аециј]] кого Јован го испратил по помошните хунски одреди. Аециј, кој некогаш бил заложник кај Готите , а потоа и кај Хуните, ги распуштил своите сојузници и за возврат добил место на врховен заповедник на римската војска во Галија (Magister militum per Gallias). Гала Плацидија се обидела да владее како регент во име на својот малолетен син, и за таа цел одржувала рамнотежа меѓу спротивставените восјководачи. Меѓутоа, кога во 433 г. Аециј го поразил и последниот соперник, царевицата била принудена да му даде почесна титула на [[патрициј]] и да го прогласи за врховен командант на римските војски на Западното царство. Од тој момент, па сè до својата смрт во 454 г. Аециј de facto бил владетел на ЗападноРимското Царство.
Додека Римјаните во периодот по смртта на Констанциј потонале во период на меѓусебни судири, варварските племиња ја презеле иницијативата. Визиготите се побуниле во два наврата, во 427 и 439 г., но Аециј и во двата случаја успеал да ги порази и да ги натера да го почитуваат договорот од 418 г. [[Франки]]те и алеманите биле отфрлени на левиот брег на [[Рајна]], а [[Бургунди]]те, кои се населиле во околината во околината на [[Вормс]], повторно со помош на [[Хуни]]те, во 437 г. биле победени во борбата во која загинале нивниот крал [[Гундахар]] и околу 20.000 војници. По страдањето, кое ќе послужи како историска основа за познатиот средновековен [[Еп за Нибелунзите]], Ациј ги населил Бургундите во околината на [[Женевското езеро]] во 443 г. За возврат на помошта што Хуните му ја дале на Царството ја добиле [[дијацеза]]та [[Панонија]], односно римските територии меѓу [[Сава]] и [[Тиса]]. Меѓутоа, Аециј во Галија и Италија успеал да ги надвладее варварите и да го одржи оптовареното Царство, но кога Вандалите и Аланите ја зазеле Африка, на Западното Римско Царство му бил зададен натешкиот удар дотогаш. Под водство на [[Гејзерих]], Вандалите и Аланите во 429 г. го преминале [[Гибралтарскиот мореуз]] и до 439 г. ги зазеле најбогатите римски провинции на Африка – [[Африка Проконзуларис]], [[Бизанцена]] и источна [[Нумидија]], како и [[Картагина]], најголемиот град на западното [[Средоземје]] после Рим. Падот на Африка ги оставил Италија и Рим без драгоцените испораки на жито, а царската благајна без голем дел од годишниот буџет. Аециј на помош го повикал источноримскиот цар [[Теодосиј II]] и во почетокот на 441 г. здружената флота на двете царства, која броела преку илјада бродови, се собрала на [[Сицилија]]. Меѓутоа, бидејќи Хуните сериозно и се заканиле на Византија, воената акција била прекината уште пред да започне, а во 442 г. [[Гејсерих]] бил признат како пријател и сојузник. ЗападноРимското Царство ја повратило контролата над далечната [[Мавританија]] и дел од [[Нумидија]], но во рацете на Вандалите останале плодните и богати делови на Африка. Сепак, Гејсерих морал да се обврза дека ќе плаќа данок во жито и дека ќе го испрати својот син Хунерих како заложник во Равена.
=== "Бичот Божји" ===
Некаде околу 433 г. Хуните кои во првите децении на V век биле познати како пљачкосувачи и наемници, се обединиле под власта на двајцата браќа [[Блед (владетел)|Блед]] и [[Атила]]<ref>[http://ancienthistory.about.com/cs/attilathehun/a/attilathehun.htm Major Political Events and the Death of Attila the Hun] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100123065248/http://ancienthistory.about.com/cs/attilathehun/a/attilathehun.htm |date=2010-01-23 }} From Adam Kralic, About.com Ancient/Classical History ([[англиски јазик|анг.]])</ref>. Веќе во 441 г. тие ги разориле [[Виминациум]] и [[Сингидунум]] и во своите напади стигнале сè до околината на [[Цариград]]. Новост за Римјаните било тоа што Хуните, за разлика од другите варвари, добро го познавале користењето на справите за опсада, што им овозможувало да ги заземаат големите и добро утврдени градови на римскиот [[Балкан]]. Во 443 г. Атила го тргнал својот брат и се смета дека веќе тогаш владеел со разнородните варварски племиња ([[Готи]], [[Скири]], [[Сармати]], [[Словени]]...) од [[Дунав]] до [[Кавказ]]. Накратко, царството на [[Атила]] дотогаш било невидена варварска империја во која Хуните биле само еден, но пресуден и одлучувачки фактор. Атила наизменично го ограбувал Балканот и го терал источноримскиот двор постојано да ја покачува висината на данокот. Најпосле, во 450 г. Теодосиј бил наследен од својот зет [[Маркијан]], кој одбил да му плаќа данок на хунскиот крал. Бидејќи на Балканот многу малку останало за ограбување, а Хуните без флота не можеле да се префрлат во богатата [[Мала Азија]], Атила решил да трне во поход на Западното Римско Царство. Според една верзија на случувањата, сестрата на Валентинијан, [[Хонорија]], одбила да се омажи за сенаторот што и го одредил брат и, па на Атила му го испратила својот прстен со печат и го замолила да ја заштити. Овој инцидент хунскиот крал го протолкувал како брачна понуда и како [[мираз]] ја побарал половината од Царството. Истовремено, му напишал писмо на Аециј, кој веројатно му бил стар познајник, дека доаѓа да ги казни непријателите на Царството.
[[Податотека:Attila in Gaul 451CE.svg|thumb|left|350px|'''Походот на [[Атила]] во Галија во 451 г.''': картата ги прикажува уништените галски градови и движењето на војската на Атила пред пресудната битка на Каталаунските полиња.]]
Атила собрал огромна варварска војска, која освен од Хуни била составена од [[Готи]], [[Херули]], [[Скири]], [[Гепиди]] и многу други, додека Аециј, исто така, собрал шаренолика војска во која имало [[Римјани]], [[Бургунди]], Салиски [[Франки]], [[Келти]] од Бретања, а на која, со посредство на галскиот сенатор Авит, и се придружил и визиготскиот крал [[Теодорих I]] со своите луѓе. Во април 451 г. војската на Атила упаднала во [[Галија]], разорила неколку градови на северозападот и потоа се обидела да го заземе [[Орлеан]] за да обезбеди сигурен премин преку [[Лоара]]. Аециј ја прекинал опсадата и тргнал да ја брка војската на Атила на исток. На [[Каталаунските полиња]], веројатно недалеку од денешниот град [[Троа]], дошло до тешка битка меѓу двете војски со нерешен исход. Резултат од битката било натамошното повлекување на Атила, но и согласноста на Аециј понатаму да не ги брка Хуните, кои во толку многу претходни прилики му биле корисна противтежа со другите варвари. Хуните непречено се вратиле во [[Панонија]] и Атила уште наредната година упаднал во Италија. Походот на Италија во 452 г. се претворил во низа опсади и војниците на Атила разориле неколку големи градови, вклучувајќи ги и царските резиденции [[Аквилеја]] и [[Милано]]. На Атила му се отворил патот кон Рим, но набрзо примил високи римски претставници меѓу кои бил и папата [[Лав I]]. Хунскиот крал примил богата откупнина и се согласил да се повлече во [[Панонија]]. Според хроничарот [[Хидациј]], во текот на долгите опсади меѓу војската на Атила се појавила [[епидемија]], а неговите војници редовно ги вознемирувал Аециј чија војска била засилена со источноримските војници што ги испратил [[Марцијан]]. Атила повторно се вратил во Панонија и во почетокот на 453 г. умрел по една од неговите бројни брачни прослави.
=== Помеѓу Толос, Картагина и Цариград ===
Во моментот на смртта на Атила, западноримскиот двор веќе не ја контролирал Британија, околу две третини од [[Хиспанија]], која во тоа време ја зазеле [[Свеви]]те, делови од [[Галија]], која ја контролирале Визиготите и Бургундите, и северна Африка во која завладеале Вандалите и Аланите. Атила го наследиле трите синови и наскоро хунската превласт ја отфрлиле [[Гепиди]]те. Според [[Јордан (историчар)|Јордан]], историчар од VI век, по поразот во битката на неидентификуваната река [[Недау]], Хуните се повлекле од средното [[Подунавје]]. Наследниците на Атила и понатаму повремено го загрозувале римското Подунавје, но сега биле во постојан судир со претходно потчинетите варварски народи. Исчезнувањето на варварската империја во средна Европа повторно го започнало процесот на понатамошни преселби, делумно и во правец на римските територии.
Исчезнувањето на моќниот непријател и чест сојузник, влијаело и на промената на среќата на Аециј. Под влијание на сенаторот [[Петрониј Максим]], на 21. или 22 септември 454 г. [[Валентинијан III]] лично го убил [[Аециј]]. Во очите на царот, без притисокот на Хуните, Аециј веќе не бил неопходен. Атентатот само предизвикал нов круг на борби за власт во Рим во текот на кои двајца телохранители на Аециј го убиле царот Валентинијан на 16 март 455 г. Со тоа на Западот исчезнала легитимната династија на Теодосиј и сенаторот [[Петрониј Максим]] го наследил престолот еден ден по убиството на царот. Новиот цар веднаш го испратил [[Авит]] во [[Галија]] да побара воена помош од визиготскиот крал [[Теодорих II]]. Тоа била потполна негација на политиката на Констанциј и Аециј за постојан притисок врз Визиготите, како потенцијално најголема опасност по западното царство. Така, Визиготите биле промовирани во главни царски сојузници и во извор на воена моќ. Втората грешка што ја направил Петрониј Максим била тоа што насилно се оженил со вдовицата на Валентинијан, а нејзината ќерка [[Евдокија]] ја оженил за својот син. Бидејќи Евдокија веќе била свршена со вандалскиот принц [[Хунерих]], неговиот татко [[Гејсерих]] собрал голема флота и најавил дек доаѓа во Рим за да ја исправи навредата за нарушената чест на неговото семејство. На веста дека доаѓаат Вандалите, Петрониј Максим се обидел да побегне од Рим, но на излезот од градот, на 31 мај, по само два и пол месеца владеење, со камења го убил разбеснетиот народ. Пред [[Гејсерих]], кој истиот ден се истоварил на вливот на Тибар, повторно излегол папата [[Лав I]] и го замолил вравраскиот крал да го поштеди градот од разорување и убивање и да се задоволи со грабеж. Градските порти на рим им биле отворени на Вандалите на 2 јуни и [[Вечниот град]] бил под тринеделен грабеж. Гејсерих со себе во [[Картагина]] ја повел царевицата [[Евдоксија]] и нејзините две ќерки, од кои Евдокија подоцна била омажена за Хунерих. Неговите војници со себе однеле богат плен, пред сè злато, сребро и бронза, кои можеле да се најдат во Рим. Терминот вандализам, кој обично се поврзува со грабежот на Гејсерих во Рим, се појавил дури во 1794 г. во францускиот јазик.
[[Податотека:Solidus Petronius Maximus-RIC 2201.jpg|thumb|300px|'''Златник на [[Петрониј Максимус]]''': царот кој малку владеел е прикажан на реверсот во победнички став кој повеќе ја претставува вообичаената царска иконографија, отколку реалноста.]]
Кога вестите за пропаста на Петрониј Максим пристигнале во Галија, Авит се прогласил за цар на дворот на Теодорих во [[Бордо]]. Галските сенатори во [[Арл]], на 9 јули 455 г., го прифатиле [[Авит]] за цар и тој после тоа триумфално тргнал кон Италија, со друштво на визиготските војници. Во страв од Визиготите, двајата највлијателни војсководачи во Италија, [[Мајоријан]] и [[Рицимер]], го прифатиле избраниот варварски крал, а [[Теодорих II]] успеал и во она што не им пошло од рака ниту на Аларих, ниту на Атаулф. Од друга страна, сега Теодорих добил одврзани раце да војува против Свевите во Хиспанија. Визиготите тешко го опустошиле Пиринејскиот Полуостров и ги потиснале Свевите кон северозападот на Хиспанија. Со тоа Теодорих ја проширил својата влст на западниот дел на Хиспанија. Слично направиле и Бургундите кои ја зазеле долината на [[Рона]] сè до [[Лион]], а Гејсерих ја освоил [[Мавританија]], [[Нумидија]] и [[Триполитанија]], како и [[Корзика]], [[Балеарските Острови]] и [[Сицилија]]. Авит, кој во Италија бил прикажан како штитеник на Визиготите, не бил признат за цар од страна на источноримскиот двор. Додека Теодорих војувал по Хиспанија, Авит бил убиен во средината на 456 г.
[[Рицимер]], кој по татко бил Свев, а по мајка внук на визиготскиот крал [[Валиј]], сега врховен командант на западноримската војска (magister militum), го поддржал својот римски колега [[Мајоријан]], кој на 1 април 457 г., бил прогласен за цар, по подолг период во текот на кој источноримскиот цар [[Лав I]] форлмално бил владетел на обединетото царство. Овојпат, византискиот цар го признал [[Мајоријан]] за совладетел и признавањето го обележал така што Мајоријан, на 28 декември, бил прогласен за цар по вторпат. Изгледа дека главната цел на владеењето на Мајоријан била да ја преземе Африка од Вандалите и заради тоа се обидел да ја обнови римскта власт во јужна Галија и Хиспанија, од каде сакал да тргне во поход против Вандалите. Иако Мајоријан ги натерал Визиготите и Бургундите да попуштат и повторно ги присилил да ги почитуваат сојузничките односи, неговите планови за поход на Африка не се оствариле. Командантот на римската војска во [[Илирик]], [[Марцелин]], летото 461 г. ги избркал Вандалите од [[Сицилија]], а римската флота од околу 300 бродови била разместена по пристаништата на Хиспанија, од [[Нова Картагина]] (денес [[Картагина]]) до [[Илик]] (денес [[Елче]]). Итриот [[Гејсерих]] сепак насетил од кој правец е планиран главниот напад и вандалската флота ги нападнала и ги запалила римските бродови пред да испловат кон Африка. Поразен пред вистинската битка, [[Мајоријан]] тргнал назад во Италија, но на 2 август, на патот бил уапсен од страна на поддржувачите на [[Рицимер]] и бил лишен од царските инсигнии. Мајоријан ја изгуфил поддршката на сенаторите ккои се обидел да ги оданочи за да стекне повеќе средства за своите воени планови. Рицимер го симнал од престолот, токму кога Мајоријан ги распуштил галските одреди, и го убил пет дена подоцна.
=== Конечното паѓање ===
На 19. неомври 461 г. нов западноримски цар станал [[Либиј Север]], благодарејќи само на волјата на [[Рицимер]]. Против таквиот избор се побунил врховниот командант на римската војска во [[Галија]], [[Егидиј]], стар соборец на Мајоријан, но и [[Лав I]] одбил да го признае [[Либиј Север]]. Најпосле, и [[Гејсерих]] истакнал свој кандидат за престолот, [[Олибриј]], кој бил баџанак на [[Хунерих]]. За да го натера [[Рицимер]] да го прифати [[Олибриј]] и попатно да освои уште некоја територија, Гејсерих редовно ги ограбувал бреговите на Италија. За да се одржи на власт Рицимер морал успешно да ја брани Италија, а за тоа мубила потребна помошта на источноримскиот цар. Во ноември 465 г. [[Либиј Север]] е тргнат од престолот и започнале долготрајни преговори меѓу [[Рицимер]] и [[Лав I]].
[[Податотека:As Libius Severus-Ricimer MonogramRIC 2716.jpg|thumb|left|300px|'''Монети на [[Либиј Север]] со монограмот на [[Рицимер]]''': спротивно на обичаите, монограмот на врховниот командант на војската, Рицимер (RCM), го краси реверсот на парите и укажува на вистинскиот владетел со царството.]]
Дури на 12 април 467 г. за цар бил прогласен источноримскиот војсководач [[Антемиј]], зет на [[Маркијан]] и некогашен противкандидат на Лав. Набргу Антемиј стигнал во Италија во придружба на илирските одреди на [[Маркијан]]. Рицимер станал зет на [[Антемиј]] и ја испразнил ризиницата на источноримскиот двор, вложувајќи 103.000 фунти злато (околу 46 тони) за да го исфинансира походот над Вандалите. Во јуни 468 г. флота од 1.100 бродови со околу 30.000 војници испловила од Цариград по команда на шурата на Лав, [[Василиск]]. Во исто време, [[Маркијан]] и неговите одреди од [[Илирик]] повторно ја зазеле [[Сицилија]], а потоа и [[Сардинија]]. Севкупно, римската војска можела да брои околу 50.000 вооружени луѓе. Веројатно планот на Василиск бил да го заземе градот [[Утика]] и оттаму да тргне во напад по копно на вандалската престолнина [[Картагина]]. Римската флота се укотвила кај ртот [[Бон (рт)|Бон]], но токму како и во 461 г., Гејсерих стапил во акција пред Василсик да има шанса да го оствари својот план. Вандалите, користејќи го поволниот ветар што дувал од североисток, запалиле неколку бродови кои потоа ги испратиле во правец на римската армија. Според описот на [[Прокопиј]], ексепдицијата ја зафатила вистинска катастрофа, голем број бродови биле зафатени од огнот, дел од војниците и морнарите се удавиле, а еден дел биле зарабени. Василиск побегнал назад во Цариград и се измолил за прошка благодарејќи на својата сестра, царевицата [[Верина]]. Источноримската ризница била потполно исцрпена и со својата економска и штедлива политика ја опоравил и наполнил дури царот [[Анасатасиј I]], во почетокот на VI век.
Неуспехот на римскиот поход над Вандалите од 468 г. денес се смета за настан кој конечно ја запечатил судбината на Западното Римско Царство. [[Антемиј]] сега владеел само со Италија и Сицилија директно, додека царската власт ја признавала и северна Галија, која била под управа на синот на [[Егидиј]], [[Сиагриј]]. Некаде околу 460 г. римската власт постепено престанала да се чувствува и во провинцијата [[Норик]], меѓу [[Алпи]]те и [[Дунав]]. Според [[Житието на Свети Северин]], кое монахот [[Евгипиј]] го составил во 510 г., кога парите од царската ризница престанале да пристигнуваат, римската војска во Норик почнала постепено да се намалува. Така, професионалните војници станале земјоделци и занаетчии кои сè уште жилаво ги бранеле своите населби од грабежите на варварите. Некои градови пак, со текот на времето ја прифатиле власта и заштитата на кралот [[Ругијац]], но други биле постојана мета на напади на [[Алемани]]те, [[Херули]]те и [[Остроготи]]те. Според зборовите на [[хагиографи]]те, до смртта на Северин во 482 г. само ретки римски градови опстанале, додека локалните Романи често биле преселувани во склад со потребите на варварските племиња. Веројатно ситуацијата во Норик може да се примени како илустрација за случувањата во другите делови на римскиот запад. Како и да е, Антемиј веќе не бил во можност да ги брани римските територии северно од Алпите. Братот на Теодорих, [[Еурих]], ја искористил пропаста на походот на Африка и веќе во 469 г. ја проширил власта на Визиготите сè до реката [[Лоара]] на север. Големите градови како [[Арл]] и [[Марсеј]] сè уште биле надвор од дофатот на варварите, но Еурих ги опседнувал скоро секоја година. До 473 г. Визиготите го зазеле и средоземниот брег на Хиспанија. Последниот обид на Антемиј да организира поход на Визиготите завршил со пораз во 471 г. После тоа, Рицимер и дефинитивно се свртел против антемиј, го опседнал во Рим и на крајот го погубил на 11 јули 472 г.
[[Податотека:Leo I Louvre Ma1012.jpg|thumb|'''Биста на источноримскиот цар [[Лав I]]''': Бистата, изработена околу 470 г., го прикажува царот Лав кој скоро до самиот крај се обидувал да го спаси ЗападноРимското Царство, дури и по цена на потполно празнење на [[царевиград]]ската ризница во 468 г.]]
Бидејќи неговиот штитеник бил во неволја, Лав го испратил [[Олибриј]] во Италија за да се обиде да посередува меѓу царот и Рицимер. И пред Антемиј официјално да биде тргнат од престолот, Олибриј бил прогласен за цар во април 472 г. Потоа Антемиј бил симнат од престолот и убиен, но тоа се покажало како последен триумф на Рицимер, бидејќи моќниот восјководач умрел на 18 август. Олибриј не го надживеал долго, бидејќи умрел од хидропсија на 2 ноември истата година. Положбата на Рицимер и улогата на сивата еминенција ја наследил неговиот сестричник [[Гундобад]], принцот на [[Бургундија]]. Неговиот избор паднал на [[Глицериј]], командант на гардата на доместиците (comes domesticorum). Глицериј бил прогласен за цар на 3 март 473 г., но набргу останал без најсилната поддршка, откако Гундобад во почетокот на 474 г. ја напуштил италија за да учествува во борбата за престолот во бургундија, откако неговиот татко [[Гундиох]] умрел. Глицериј не бил прифатен во Цариград и [[Лав I]] му одобрил на командантот на илирската војска [[Јулиј Непот]], сестричникот на [[Марцелин]], да го заземе западноримскиот престол. Во летото 474 г. [[Јулиј Непот]] се истоварил во римското пристаниште Остија и потоа без борба влегол во Рим и го натерал Глицериј да го напушти престолот. Глицериј морал да прифати да биде епископ на [[Салона]] (денешен [[Сплит]]) во [[Далмација]].
Од друга страна, варварските кралства на западот зајакнале во текот на римските судири и [[Јулиј Непот]] во 474 г. му ги признал на Еурих сите освојувања во [[Галија]] и [[Хиспанија]]. Непот ги препуштил градовите кои долго се спротивставувале на Визиготите во замена за [[Прованса]]. Истата година Лав ги признал освојувањата на Гејсерих со што Византија практично се откажала од понатамошните потфати на Запад. Во самата Италија, Непот, како човек од истокот, не бил претерано популарен и на 28 август 475 г. ја напуштил Италија и се вратил во Далмација под притисок на командантот на војската [[Орест]], поранешен секретар на Атила. Потоа, на 31 октомври 475 г. Орест го прогласил својот син [[Ромул Августул|Ромул]] за цар. Новиот август Ромул бил сè уште дете на околу десетгодишна возраст и поради тоа бил запомнет под деминутивот Августул. Превратот на Орест не бил прифатен ниту во [[Цариград]], ниту во галскиот [[Соасон]], каде [[Сиагриј]] продолжил да кова пари во име на [[Јулиј Непот]] кој сега владеел само со Далмација. Орест успеал да го симне од престолот Јулиј Непот, но немал пари за да ја исплати војската која го направила превратот. Варварските одреди на [[Скири]]те и [[Ругијци]]те, кои стапиле во служба на Рим по распадот на царството на Атила барале барем да им се подари земја во Италија. Орест одбил да спроведе населување на варварските наемници во Италија, но за возврат дошло до бунт предводен од поглаварот на Скирите, [[Одоакар]]. Тој прво го совладал Орест кај [[Плацентиј]] на 28 август, а потоа и неговиот брат Павле на 4 септември 476 г. Младиот [[Ромул Августул]] бил симнат од престолот и испратен на еден имот во [[Кампанија]]<ref>[http://www.archive.org/stream/medievaleuropefr00bmuoft#page/n69/mode/2up Medieval Europe from 395 to 1270] Bémont, Charles, 1848-1939 ([[англиски јазик|анг.]])</ref>.
[[Податотека:Solidus-Odoacer-ZenoRIC 3657cf.jpg|thumb|left|300px|'''Златник на Одоакар искован во име на источноримскиот цара Зенон''': Парите ја потврдуваат формалната власт на [[Зенон]] над Италија. Во практиката [[Одоакар]] бил независен владетел, прв варварски крал на Италија, древниот центар на Римското Царство.]]
Откако ги обезбедил своите војници, Одоакар испратил делегација сенатори во Цариград кај царот [[Зенон]]. Во исто време Зенон примил и делегација на подзаборавениот [[Јулиј Непот]]. Римските сенатори сметале дека нема потреба да се именува западен цар и изјавиле дека ја прифаќаат власта на Зенон. Источноримскиот цар го прифатил нивниотпредлог да го именува [[Одоакар]] за патрициј, всушност царски намесник во Италија. Договорот предвидувал Јулиј Непот да остане западноримски цар и дури ја наговестувал можноста за негово враќање во Италија. Одоакар бил против таквото решение и пролетта 480 г. наводно Јулиј Непот бил отруен по налог на Одоакар. Труењето го извршил епископот на [[Салона]], Глицериј, кој сега бил награден со местото архиепископ на Милано.
Со смртта на Јулиј Непот била завршена низата од западноримски цареви. Сепак, симнувањето од престолот на [[Ромул Августул]] се смета за пресвртен момент, почнувајќи од [[Прокопиј]] кој своите раскажувања за историјата на Италија го започнал со случувањата од 476 година.
[[Податотека:628px-Western-Eastern-Roman-Empires-476AD.PNG|thumb|300px|'''Западното и Источното Римско Царство во 476 г.:''' Власта на царевите до 476 г. не се протегала подалеку од Италија, а во Галија и Далмација им припаѓала на локалните римски војсководачи.]]
== Список на западноримските цареви ==
=== Гало-Римското Царство ===
* [[Постум]] (259-268)
** [[Лелијан]] (268)
* [[Марко Аурелиј Мариј]] (268)
* [[Викторин]] (268-271)
** [[Домицијан]] (271)
* [[Тетрик I]] (271-273)
* [[Тетрик II]] (271-273)
=== Тетрархијата и Константиновата династија ===
* [[Максимијан]] (286-293, цел Запад, 293-305, Италија, Африка, Хиспанија и Панонија)
* [[Констанциј I Хлор]] (293-305, Галија и Британија, а по 305 и Хиспанија)
* [[Север II]] (305-307, Панонија)
* [[Константин I Велики]] (306-312, Галија, Британија и Хиспанија, 312-316, Италија и Африка, 316-324, Панонија и Илирик, 324-337, остатокот на Римското Царство)
** [[Максенциј]](306-312, само Италија и Африка)
** [[Домициј Александар]] (308-309, само Африка)
* [[Константин II (владетел)|Константин II]] (337-340, Галија, Британија и Хиспанија)
* [[Констанс I]] (337-340, Италија, Африка, Панонија и Илирик, 340-350, целиот Запад)
* [[Констанциј II]] (337-350, истокот на царството, 350-361, целото Римско Царство)
** [[Магненциј]] (350-353, Галија, Британија, Хиспанија, Италија, Африка)
** [[Ветранион]] (1 март - 25 декември 350, Илирик)
** [[Силван (узурпатор)|Силван]] ( 11 август - 7 септември 355, Келн во Германија)
* [[Јулијан Отпадник]] (353-361, цезар во Галија, 361-363, целото Римско Царство)
=== Нединастиски владетел ===
* [[Јовијан]] (363-364, целото Римско Царство)
=== Династијата на Валентинијан ===
* [[Валентинијан I]] (364-375)
* [[Грацијан]] (375-383, Британија, Галија, Хиспанија)
* [[Валентинијан II]] (375-388, Италија, Африка, Панонија, 388-392, целиот запад)
** [[Магн Максим]] (383-388, Британија и Галија)
** [[Евгениј]] (392-394, целиот Запад)
=== Династијата на Теодосиј ===
* [[Теодосиј I]] (379-394, Истокот на царството, 394-395, целото Римско Царство)
* [[Хонориј]] (395-423)
** [[Приск Атал]] (409, Рим, 414, Бордо)
** [[Константин III]] (407-411, Британија?, Хиспанија, Галија)
** [[Јовин]] (411-413, северна Галија),
* [[Констанциј III]] (8 февруари - 2 септември 421 како совладетел на Хонориј)
** [[Јован (узурпатор)|Јован]] (423-425)
* [[Валентинијан III]] (425-455)
=== Нединастиски владетели ===
* [[Петрониј Максим]] (17 март - 22 мај 455)
* [[Авит]] (9/10 јули 455 - 17/18 октомври 456)
* [[Мајоријан]] (18 февруари/28 декември 457 - 2/7 август 461)
* [[Либиј Север]] (19 ноември 461 - по 25 септември 465)
* [[Антемиј]] (12 април 467 - 11 јули 472)
* [[Олибриј]] (април/мај 472 - 22 октомври или 2 ноември 472)
* [[Глицериј]] (3/5 март 473 - јуни 474)
* [[Јулиј Непот]] (19/24 јуни 474 - 28 август 475, потоа само во Далмација до 25 април/9 мај/22 јуни 480)
* [[Ромул Августул]] (31 октомври 475 - 4 септември 476.)
== Литература ==
* J. B. Bury, History of the Later Roman Empire, From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian, I, London 1923. — at LacusCurtius - ISBN 0486203980
* P. Heather, The Fall of The Roman Empire, A New History, London 2005. - ISBN 0330491369
* D. S. Potter, The Roman Empire at Bay, AD 180-395, London - New York 2004. - ISBN 0415100585
* E.A. Thompson, Romans and Barbarians, The Decline of the Western Empire, London 1982. - ISBN 029908700X
== Наводи ==
{{наводи|2}}
{{Избрана}}
{{Староримски теми}}
[[Категорија:Поранешни држави во Европа]]
[[Категорија:Западно Римско Царство| ]]
[[Категорија:Поранешни држави на Апенинскиот Полуостров]]
[[Категорија:Поранешни царства во Европа]]
[[Категорија:Поранешни царства во Африка]]
[[Категорија:Поранешни царства во Азија]]
23aq08xzkpcklwnh89vf8b8ptdtjpex
Докази за еволуцијата
0
193538
5608637
5228540
2026-08-12T18:05:39Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608637
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Archaeopteryx lithographica (Berlin specimen).jpg|thumb|250px|right|Фосилот [[археоптерикс]] бил откриен кратко време по објавувањето на ''[[За потеклото на видовите]]''. Градбата на черепот на археоптериксот (присуството на заби), долгата опашка со 20 прешлени, прсти со развиени фаланги на предните екстремитети, присуството на абодменални ребра, отсуството на клун и низа други одлики се својствени за [[влекачи]]те. Но, општата форма на телото, споената клучна коска, трипрсните предни екстремитети и природата на пердувите, заедно со сложениот распоред на крилните пердуви, се карактеристични одлики на [[птици]]те. Според ова, археоптериксот е морфолошка меѓуформа меѓу влекачите и птиците, односно тој е [[преодна форма]].]]
'''Доказите за еволуцијата''' го потврдуваат [[Еволуција|потеклото]] на сите [[Организам|живи суштества]] на [[Земја]]та од еден [[Последен универзален заеднички предок|заеднички предок]]. Благодарение на овие докази, [[Еволуционизам|еволуционизмот]] добил признание во [[Научна јавност|научната јавност]], а водечки начин на претставување на процесите на [[видообразба]] станала [[Синтетичка теорија на еволуцијата|синтетичката теорија на еволуцијата]].<ref name="Resolutions">{{Наведена мрежна страница|url=http://archives.aaas.org/docs/resolutions.php?doc_id=450|title=AAAS Resolution: Present Scientific Status of the Theory of Evolution|author=AAAS Council.|date=26 декабря 1922|publisher=[[Американская ассоциация содействия развитию науки]]|archiveurl=https://www.webcitation.org/6158Nl6QD?url=http://archives.aaas.org/docs/resolutions.php?doc_id=450|archivedate=2011-08-20|lang=en|accessdate=2012-03-12|url-status=live}}<br />
{{Наведена мрежна страница|url=http://www.interacademies.net/File.aspx?id=6150|title=IAP Statement on the Teaching of Evolution|last=|first=|date=|year=2006|work=|publisher=Межакадемическая группа по международным проблемам (IAP)|format=PDF|archiveurl=https://www.webcitation.org/6158OIVU0?url=http://www.interacademies.net/File.aspx?id=6150|archivedate=2011-08-20|dead-url=|accessdate=25 април 2007|lang=en|url-status=live}}<br />
{{Наведена мрежна страница|url=http://ras.ru/viewnumbereddoc.aspx?id=ab58c042-aa74-4953-bfdf-458ff62f7ac4&_Language=ru|title=Постановление Общего собрания Российской академии наук «О заявлении IAP о преподавании эволюции»|date=26 мая 2009|publisher=[[Российская академия наук]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131029200907/http://ras.ru/viewnumbereddoc.aspx?id=ab58c042-aa74-4953-bfdf-458ff62f7ac4&_Language=ru|archivedate=2013-10-29|accessdate=1 декабря 2009|url-status=dead}}<br />
{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aaas.org/news/releases/2006/pdf/0219boardstatement.pdf|title=Statement on the Teaching of Evolution|author=Совет директоров Американской Ассоциации содействия развитию науки.|date=16 февраля 2006|publisher=[[Американская ассоциация содействия развитию науки]]|format=PDF|archiveurl=https://www.webcitation.org/6158PveO7?url=http://www.aaas.org/news/releases/2006/pdf/0219boardstatement.pdf|archivedate=2011-08-20|lang=en|accessdate=2012-03-12|url-status=live}}<br />
{{Наведена мрежна страница|url=http://ncseweb.org/media/voices/science|title=Statements from Scientific and Scholarly Organizations|publisher=National Center for Science Education|archiveurl=https://www.webcitation.org/615f7UVGb?url=http://ncse.com/media/voices/science|archivedate=2011-08-20|lang=en|accessdate=2012-03-12|url-status=live}}</ref><ref group="~">Под доказательствами эволюции здесь понимаются не [[Математическое доказательство|математически строгие доказательства]] (которые возможны только в [[Математика|математике]]), а свидетельства, позволяющие убедиться в истинности основ эволюционного учения в соответствии с [[Научный метод|научным методом]].</ref>
Еволуциските процеси можат да се набљудуваат како во природни услови, така и во лабораториски. Познати се случаи на образување на нови [[биолошки вид]]ови. Исто така, опишани се случаи на развиток на нови својства со посредство на случајни [[Мутација (генетика)|мутации]]. Фактот на еволуцијата е докажан експериментално.
За да добијат докази за еволуционата историја на живиот свет, [[Палеонтологија|палеонтолозите]] ги испитуваат [[фосил]]ите на организмите. Степенот на сродство меѓу современите видови може да се установи со споредба на нивната градба, [[геном]]и и [[ембриогенеза]]. Друг извор на информации за еволуцијата се закономерностите на географското распространување на [[растенија]]та и [[животни]]те, кои ги проучува [[биогеографија]]та. Сите овие податоци се спојуваат и даваат една слика - [[Филогенетско дрво|еволуционото дрво на животот]].
== Набљудувана еволуција ==
{{Details|Видообразба}}
{{Details|Наследна менливост}}
Набљудуваните промени во популациите денес не само што го докажуваат постоењето на еволуцијата, туку и постоењето на низа механизми неопходни за еволуционото потекло на сите видови од заеднички предок. Било востановено дека геномите се подложни на најразлични мутации, меѓу кои преместувањето на [[интрон]]и, [[дупликација]] на гените, [[рекомбинација]], [[транспозиција]], [[ретровирус]]ни вметнувања ([[хоризонтален пренос на гени]]), замена, отстранување и вметнување на единечни [[нуклеотид]]и, како и [[хромозомски аберации]]. Познати се неколку видови на хромозомски аберации (преуредувања): дупликација на геномот ([[полиплоидија]]), нееднаков [[кросинговер]], [[хромозомска инверзија]], [[транслокација]], цепење, спојување, дупликација и [[бришењето]] на хромозоми. Исто така се набљудувани и промени во градбата на организмите и функционални промени - различни [[Адаптација (биологија)|адаптации]], појава на способност за нов вид на исхрана (како на пример, [[најлон]] и [[пентахлорфенол]], чие производство започна во 30-тите години од минатиот век) итн. Покрај ова, биле пронајдени и интермедиерни етапи од процесот на настанување на нови видови, што сведочи за постепената природа на видообразбата.
=== Еволуција на ''Escherichia coli'' во лабораторија ===
Група биолози од [[Универзитет на Мичиген|Универзитетот на Мичиген]] под раководството на [[Ричард Ленски]], по лабораториски пат поттикнале еволуција на еден организам преку примерот со бактеријата ''[[Escherichia coli]]'' (видете: [[:en:E. coli long-term evolution experiment|E. coli long-term evolution experiment]].)
Поради брзото размножување, смената на генерации на ''E. coli'' се одвива мошне брзо, така што научниците се надевале дека долготрајното набљудување ќе ги демонстрира механизмите на еволуцијата во акција. Во првата етапа од експериментот, во [[1988]] година, 12 колонии на бактерии биле сместени во идентични услови: изолирана репродуктивна средина во која имало само еден хранлив извор - [[гликоза]]. Покрај ова, медиумот бил [[цитрат]], кој во присуство на кислород овие бактерии не можат да го искористат како извор на храна. Во последните 20 години се смениле повеќе од 44 илјади генерации на бактерии.
Научниците ги набљудувале промените што се случувале кај бактериите. Повеќето од нив имале еднаков карактер кај сите популации, на пример, степенот на бактерискиот раст, иако со различно темпо. Меѓутоа, некаде помеѓу генерациите број 31 илјада и 32 илјади, во една од популациите се појавиле поголеми промени кои не биле забележани кај останатите популации. Бактериите станале способни да го користат цитратот. Користејќи зачувани примероци од бактерии од различни генерации, истражувачите увиделе дека почетокот на сериите од промени кои довеле до образување на нов вид бактерии се случил во генерацијата број 20 000, и тоа само во оваа колонија.
=== Еволуција на гуштери во нови услови ===
Според едно истражување од [[2008]] година, во една популација од [[ѕидни гуштери]] (''Podarcis sicula''), за само 36 години (многу краток период за еволуција) се променила големината и формата на главата, се зголемила силата на касање и се развиле нови структури во системот за дигестија. Овие физички промени се случиле едновремено со драматичните измени во популационата густина и социјалната структура.
Во [[1971]], пет пара на возрасни единки од овој вид биле пренесени од островот Под Кописте на соседниот остров Под Маркару ([[Хрватска|хрватски]] остров кој се наоѓа на југот од [[Средоземно Море|Средоземното Море]], недалеку од [[Ластово]]). Условите на новото место биле блиски со оние на претходното станиште, отсуствувале копнени грабливци и за време од три декади гуштерите природно се распространиле низ островот (разместувајќи ја притоа локалната популација од видот ''[[Podarcis melisellensis]]''). Кога истражувачите се вратиле на Под Маркару, забележале дека гуштерите на овој остров многу се разликуваат од гуштерите на Под Кописте. Споредбата на [[Митохондриска ДНК|митохондриската ДНК]] покажала дека популациите се генетски неразлични, но во исто време во популацијата од Под Маркару се зголемила средната големина на единките, задните екстремитети биле пократки, максималната брзина на трчање била помала, а се променила и реакцијата на напад од грабливци.
Овие промени во градбата и однесувањето се објаснуваат со помалата активност на грабливците на Под Маркару и присуството на погуста [[вегетација]], која овозможува криење. Покрај ова, во новата популација силно се измениле големината и формата на главата, таа станала помасивна и се зголемина силата на касање. Овие физички промени соодветствуваат на промената на исхраната: ''P. sicula'' од Под Кописте е првенствено [[инсектојад]], а исхраната на гуштерите од Под Маркару во зависност од сезоната, речиси две третини се состоела од растенија. Растенијата во новото станиште се жилави и фиброзни, а моќните вилици придонесуваат за поквалитетно загризување и раздробување на растителната храна.
Најнеочекувана разлика била присуството на [[илеоцекален залисток]], наменет за забавување на протокот на храна, со цел создавање во регионот на цревата комора за [[ферментација]] во која бактериите можат да ги разградуваат тешко сварливите делови од растителната храна. Овие залистоци никогаш не биле најдени кај овој вид на гуштери, вклучувајќи ја и првобитната популација од островот Под Кописте. Експертите нив ги нарекуваат ,,[[еволуциски новини]], својство отсутно кај предочната популација кои се развиле за време на еволуцијата на овие гуштери‘‘. Покрај тоа, во цревата на единките од новата популација присуствуале [[цевчести црви]] кои ги немало кај првобитната популација.
Промените во исхраната довеле исто така и до промени во густината на популацијата и социјалната структура. Како резултат на фактот што растенијата се многу поверојатен и надежен извор на храна за разлика од инсектите, бројот на гуштери се зголемил. Исто така веќе не било потребно да се брка плен, што довело до престанок на агресивното бранење на нивната територија.
=== Развивање на отпорност кон антибиотици и пестициди ===
Развитокот и распространувањето на отпорност на бактериите кон [[Антибиотик|антибиотици]] и отпорност на растенијата и инсектите кон [[пестицид]]и е доказ за еволуцијата на видовите. Појавата на форми од ''[[Staphylococcus aureus]]'' отпорни на [[ванкомицин]] и опасноста која тие ја претставуваат за пациентите во болниците е директен резултат на еволуцијата по пат на природна селекција. Уште еден пример е развиток на соеви од ''[[Shigella]]'' отпорни на антибиотици од групата на [[сулфонамид]]и. Појавата на [[комарци]] отпорни на [[ДДТ]] и развитокот на отпорност на [[Австралија|австралиските]] популации од [[зајаци]] на [[миксоматоза]] ја демонстрираат еволуцијата во услови на дејство на селекцискиот притисок при брза смена на генерациите.
Последните 50 години се забележани повеќе од 2500 случаи на адаптација на инсекти-штетници на различни пестициди. Затоа, за борба со штетниците, наместо обичните отрови, денес се употребуваат биолошки пестициди - ентомопатогени [[вирус]]и. На пример, за борба со молецот ''[[Cydia pomonella]]'' (чии [[Гасеница|гасеници]] се "црвите" во црвливите јаболки) активно се користи ''[[Cydia pomonella грануровирус]]'' (CpGV). Но во [[2003]] година се забележале првите случаи на намалување на делотворноста на вирусот и во [[2005]] се појавиле популации од овој молец кај кои отпорноста кон овој вирус се зголемила за 100 000 пати. Востановено е дека причината за отпорноста е мутација која се јавила на половиот Z-хромозом.
=== Примери за образување на нови видови ===
Според синтетичката теорија на еволуцијата, образувањето на нови видови (односно, видообразба) протекува како резултат на одделување на единките од еден вид на групи кои не се вкрстуваат меѓусебно. Ова одделување може да биде предизвикано од разни причини, на пример присуство на непремостливи географски бариери (алопатричка видообразба) или одделување по [[еколошка ниша|еколошки ниши]] во рамките на еден [[ареал]] (симпатричка видообразба). По воспоставувањето на различните типови на [[изолација (еволуција)|изолации]], популациите започнуваат да еволуираат независно, како резултат на што меѓу популациите постепено се натрупуваат [[генетска варијација|генетски разлики]] и по одредено време се достигнува генетска несовпадливост - вкрстувањето (размножувањето) станува невозможно.
Дополнително, новите видови може да настанат практично во еден миг (гледано од аспект на [[геолошка временска скала|геолошката временска скала]]) по пат на полиплоидија (зголемување на бројот на хромозоми во клетките) и [[хибридизација]] (вкрстување меѓу различни видови).
Набљудувањата на современите видови покажуваат дека видообразбата непрекинато се одвива во постоечките популации.
==== Интермедиерни фази на видообразбата ====
[[Податотека:Ring species diagram.svg|thumb|250px|На овој дијаграм, секоја популација е претставена со обоен блок. Секоја популација (обоен блок) може да се вкрстува со своите соседни популации, но екстремно различните (несоседни) популации се доволно генетски изолирани за да не можат да се вкрстуваат.]]
При дефинирањето на поимот [[вид (биологија)|вид]], големо значење има речиси целосната репродуктивна изолација во природни услови. Ако знаеме дека видообразбата протекува постепено, како резултат на мали последователни промени, тогаш и денес ние ги набљудуваме сите можни фази на видообразбата, а со тоа и сите можни фази на репродуктивната изолација: слободно вкрстување меѓу популациите, отежнато вкрстување, намалување на плодноста на потомството, неплодно потомство и на крајот - целосна генетска изолација. Ако ништо слично не може да се забележи среде современите видови, тогаш се побиваат основите на еволуционата теорија, односно тоа е можен пример за [[фалсификабилност]] на еволуционата теорија.
Постојат многу примери за тоа како различните видови може да се вкрстуваат, во исклучителни околности. На пример, [[црна врана|црната врана]] и [[сива врана|сивата врана]] населуваат многу ареали, но на местата каде се среќаваат овие ареали видовите може да образуваат [[хибрид]]и. Друг пример се различните видови риби од родот ''[[Catostomus]]'' од реката [[Плат]], кои живат блиску еден до друг, но во ретки случаи се вкрстуваат.
Нецелосната видообразба може да се набљудува кај различни [[прстенест вид|прстенести видови]] - состојба кога претставниците на даден вид живеат во круг („прстен“) околу одредена планина, воден басен итн., при што соседните популации се вкрстуваат меѓусебно и незначително се разликуваат, а екстремните форми значително се разликуваат и не се вкрстуваат (види го дијаграмот). Пример за прстенест вид е [[безбелодробни дождовници|безбелодробниот дождовник]] ''[[Ensatina eschscholtzii]]'', која живее на падините од планините блиску до тихоокеанското крајбрежје на [[Северна Америка]]. Во зависност од областа на живеење околу планината, дождовниците образуваат различни форми кои постепено ги менуваат своите морфолошки и еколошки одлики. Екстремните форми ''Ensatina eschscholtzii eschscholtzii'' и ''Ensatina eschscholtzii klauberi'', од кои првата има црвеникава боја, а втората црнобела, се среќаваат во тесна зона на планините на југот од [[Калифорнија]], но меѓусебно не се вкрстуваат. Друг пример на прстенест вид се [[зеленикаво коприварче|зеленикавото коприварче]] (''Phylloscopus trochiloides''), ''[[Peromyscus maniculatus]]'', ''[[Partula olympia]]'', ''[[Drosophila paulistorum]]''.
Кај многу хибриди е намалена плодноста. Кај хибридите на [[ровчици]] од родот [[кафенозапки]] (''Sorex''), размножувањето е отежнато поради разликите во хромозомските гарнитури. Истиот ефект бил набљудуван во лабораторија при вкрстување на ''[[Drosophila pseudoobscura]]'' со потекло од [[Јута]] и Калифорнија. Плодноста е исто така намалена кај хибридите на [[жаби]] од фамилијата ''[[Bombinatoridae]]'' - ''[[Bombina bombina]]'' и ''[[Bombina variegata]]''.
Многу други видови можат да даваат неплодно хибридно потомство. Такви се некои [[водоземци]] (на пример, неколку видови жаби од родот ''[[Rana]]'') и [[цицачи]] (како [[муле]]то - хибрид од вкрстувањето меѓу коњ и магаре - по правило е неплодно). Хибридите на [[гребенест тритон|гребенестиот тритон]] и [[мраморен тритон|мраморниот тритон]] се неплодни поради присуството на непарни хромозоми.
При вкрстување на низа други видови се постигнува оплодување, но подоцна добиениот ембрион угинува. Како пример за ова може да послужи [[леопардска жаба|леопардската жаба]] (''Rana pipiens'') и [[шумска жаба|шумската жаба]] (''Rana sylvatica''). Аналогна ситуација се забележува кај дрозофилата и некои растенија, како на пример, [[памук]]от (''Gossypium hirsutum'') и [[барбадоски памук|барбадоскиот памук]] (''Gossypium barbadense'').
'''Бела мечка'''
Конкретен пример од поголем размер за еволуциска промена настаната од нецелосна видообразба е [[бела мечка|белата мечка]] (''Ursus maritimus''), која, без оглед на сродноста со [[кафеава мечка|кафеавата мечка]] (''Ursus arctos''), евидентна во тоа што овие видови можат да се вкрстуваат и да даваат плодно потомство, се стекнала со значителни физиолошки разлики во однос на кафеавата мечка. Овие разлики и дозволуваат на белата мечка комфорно да живее во услови при кои кафеавата не би можела. Така на пример, белата мечка може да преплива десетици километри во ледената вода, нејзината боја се претопува со снегот и таа не замрзнува во [[Арктик]]от. Сето ова е можно благодарение на конкретните промени: белата боја го камуфлира овој грабливец при ловот на [[тулени]]; шупливите влакна од крзното ја зголемуваат пловноста и задржуваат топлина; слојот на поткожна маст, чија дебелина достигнува и до 10 cm во зима, дава дополнителна термоизолација; издолжениот (во споредба со останатите мечки) врат и дозволува полесно да ја држи главата над водата кога плива; зголемените шепи со препонки дејствуваат како весла; малите испакнатини и празнини-пијавки на табаните ја редуцираат опасноста од лизгање на мразот, а густото крзно на табаните ги заштитува шепите од јакиот студ и го оневозможува триењето; ушите се помали отколку кај другите мечки и ја намалуваат загубата на топлина; очните капаци функционираат како очила за Сонце; забите се поостри отколку кај другите мечки и поприлагодени за исхрана заснована целосно на месо; зголемениот обем на желудникот му дозволува на овој грабливец да изеде цел тулен одеднаш, а покрај тоа, белата мечка е способна да издржи без храна дури и до девет месеци на сметка на биохемиските трансформации на [[уреа]]та.
==== Набљудувана видообразба ====
Судејќи по палеонтолошките податоци и по мерењето на [[стапка на мутација|стапката на мутација]], целосната несовпадливост на геномите која го прави вкрстувањето невозможно се постигнува во природата во просек на секои 3 милиони години. Така, набљудувањето на образување на нов вид во природни услови во принцип е возможно, но тоа е редок настан. Од друга страна, во лабораториски услови, темпото на еволуциските промени може да биде забрзано, така што постојат основи да се очекува дека ќе се види видообразба кај лабораториските животни.
Познати се многу случаи на видообразба по пат на хибридизација и полиплоидизација кај растенијата какви што се [[коноп]], [[коприва]], [[јаглика]], [[зелка]], но и кај многу видови на [[папрат]]и. Во некои случаи, видообразбата кај растенијата протекла без хибридизација и полиплоидизација ([[пченка]], [[стефаномерија]], ''Stephanomeria malheurensis '' од фамилијата на [[главоцветни]]).
Дрозофилите, познати и како [[вински мушички]], се едни од најпроучените организми. Од седумдесеттите години наваму, забележани се многу случаи на видообразба кај дрозофилите. Кај нив видообразбата протекла делумно поради просторната сепарација, потоа сепарација по еколошки ниши во еден ареал, промени во однесувањето при спарување, дисруптивна [[природна селекција|селекција]], а исто така и поради комбинирањето на [[основачки ефект|основачкиот ефект]] со [[ефект на тесно грло|ефектот на тесно грло]] (во експериментот [[founder-flush]]).
Видообразба е набљудувана кај лабораториските популации од [[домашна мува|домашни муви]], потоа мувата ''[[Eurosta solidaginis]]'', јаболковите муви-светлокрилки, [[брашнеста бубачка|брашнести бубачки]], [[комари]] и други инсекти.
Познати се случаи кога поради притисокот на природната селекција (во присуство на грабливци) едноклеточните [[зелени алги]] од родот [[хлорела]] образувале многуклеточни колонијални организми, а кај бактериите во аналогни услови се менувал строежот и големината на колониите (од 1,5 до 20 микрометри за 8-10 недели). Дали овие случаи се примери на видообразба зависи од тоа на кој начин се користи дефиницијата за вид (при бесполово размножување не може да се користи критериумот за репродуктивна изолација).
Видообразба е исто така набљудувана и кај цицачите. Шест случаи на видообразба кај [[куќен глушец|куќниот глушец]] на островот [[Мадејра]] во последните 500 години биле последица исклучиво на географска изолација, генетско поместување и спојување на хромозомите. Спојувањето на два хромозома е најзабележителната разлика во геномите на човекот и [[шимпанзо]]то, а кај популациите од глувци на Мадејра за 500 години имало девет вакви спојувања.
'''Јаболкова мува'''
Јаболковата светлокрилка ''[[Rhagoletis pomonella]]'' е пример за набљудувана симпатричка видообразба (т.е. видообразба како резултат на разделување по еколошки ниши). Првично овој вид живеел во источните делови на [[САД]]. Пред доаѓањето на Европејците, ларвите на овие муви се развивале само во плодовите на [[глог]]от. Меѓутоа, со увозот на [[јаболко|јаболкови дрвја]] во Америка (првиот запис за јаболка во Америка е од [[1647]] година) се отворила нова еколошка ниша. Во [[1864]], ларвите на ''Rhagoletis pomonella'' биле најдени во јаболка, а со самото тоа за првпат е забележана јаболковата раса од овој вид. Оваа раса за половина век станала нашироко распространета. Двете раси речиси и не се вкрстуваат (стапката на хибридизација не достигнува 4-6%). Јаболковата раса се спарува исклучително на јаболките, а глоговата - на глог; плодовите на двете растенија (јаболко и глог) созреваат во различно време, што довело до репродуктивна изолација. За брзо време е можно претворање на овие раси во самостојни видови.
Кај светлокрилките се познати уште неколку видови-двојници кои живеат на различни видови растенија - се претпоставува дека видообразбата кај нив протекла на ист начин како и гореопишаната шема.
== Еволуционо дрво ==
[[Податотека:Tree of life with genome size.svg|300px|thumb|right|Една од варијантите на филогенетското дрво. Со зелено се обележани [[археи]]те, со црвено —[[еукариоти]]те, сино —[[бактерии]]те. Висината на сините столбови ја означува големината на геномите од даден вид, забележливи при зголемување на сликата; бројките над столбовите —оценка на бројот на гени во геномот.]]
[[Класификација на живите организми|Класификацијата на живите организми]] која е општоприфатена во научната јавност претставува многустепена хиерархиска структура: организмите се делат на царства, царствата на типови, типовите на класи, класите на редови итн. Како резултат на ваквото разгранување се добива [[филогенетско дрво]]. Постојат несогласувања меѓу биолозите во однос на класификацијата на различните видови во конкретни групи, но овие несогласувања имаат изолиран карактер. Практиката покажува дека биолошката класификација, конструирана врз основа на различни признаци, има тенденција кон една иста дрвовидна хиерархиска шема - ''природна'' класификација. Според ова, во основата на оваа класификација е можно да постои закономерност.
Имено, таков резултат е можно да се очекува при изучувањето на [[заедничко потекло|еволуциското потекло на животните од заеднички предок]]. Разгранувањето на филогенетското дрво соодветствува со поделбите на популацијата во процесот на видообразба.
По правило, објектите кои не се производ од текот на еволуцијата, го немаат ова својство. Не е можно објективно да се конструира хиерархија на [[елементарна честичка|елементарните честички]], [[хемиски елемент|хемиските елементи]], планетите од [[сончев Систем|сончевиот Систем]]. Исто така не постои објективна хиерархија на свесно или намерно создадените објекти, како книгите во библиотеката, домот, мебелот, машините. По желба може да се обединат овие објекти во различни хиерархии, но нема единствена објективна хиерархија, принципиелно подобра од останатите.
Постојат низа на статистички методи за точна оценка на тоа како објектите со различни својства се вклопуваат во една или друга хиерархија. Овие методи го мерат т.н. „филогенетски сигнал“, кој дозволува да се различат имагинарните од објективните закономерности. На пример, во секое „генеалошко дрво“, автомобилот ќе има ниско ниво на филогенетски сигнал. Напротив, во еволуционото дрво и во неговите поодделни делови има стабилен и точен филогенетски сигнал.
Постојат неколку извори на податоци, врз основа на кои е можно да се донесуваат заклучоци за степенот на сродност меѓу видовите. Доколку постои единствено еволуционо дрво, кое ги обединува сите видови во објективна генеалогија, тогаш сите податоци мора да ја потврдуваат оваа генеалогија. Филогенетските дрва, независно конструирани, мораат да соодветствуваат едно на друго. Наједноставниот, но не и многу точен начин на конструирање на вакво дрво, е споредбата на градбата на животните: колку помалку разлики има меѓу видовите, толку помалку поколенија ги одделуваат нив од заедничкиот предок. Палеонтолошките податоци помагаат во утврдување на сродноста меѓу класите на животни. На пример, пронајдените остатоци на пердувести диносауруси сведочат за сродството меѓу влекачите и птиците. Биогеографијата и ембриологијата исто така даваат информации за еволуционата блискост на видовите. Најточниот извор на податоци, кој не бил достапен во времето на [[Чарлс Дарвин|Дарвин]], е споредбена анализа на геномите на различните организми. Еволуционото дрво може да се конструира за секој одделно земен ген, а исто така истражувачите ги земаат предвид сите можни некодирачки секвенци на белковините.
Сите овие извори ја даваат истата слика со точност до грешката на користените методи. Фактот што еволуционите дрва, конструирани според различни податоци, соодветствуваат едно со друго, ја објаснува еволуционата теорија. Други објаснувања отсуствуваат: на пример, нема никакви причини според кои организмите што се слични по својата градба мораат да имаат слични некодирачки секвенци во геномот, ако тие не произлегле од еден предок.
== Палеонтолошки докази ==
{| align="right" cellpadding="4" width="180px" style="margin:0 0 1em 1em; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse;"
|-
|1850
|[[Податотека:Hominins 1850.png|250px|Described Hominin species, 1850]]
|-
|1950
|[[Податотека:Hominins 1950.png|250px|Described Hominin species, 1950]]
|-
|2002
|[[Податотека:Hominins 2002.png|250px|Selection of described Hominin species, 2002]]
|-
|colspan="2"|<small>Напредок во проучувањето на еволуцијата на човекот. Зголемување на бројот на [[Хоминиди|хоминидни]] видови познати на науката со текот на времето. Секој вид е претставен како правоаголник кој ги покажува границите во кои се движи обемот на черепот и местото на видот во фосилните записи. Видливо е постепеното пополнување на празнините меѓу видовите. </small>
|}
{{Details|Палеонтологија}}
{{Details|Геохронолошка скала}}
Обично остатоците од растенија и животни се разградуваат и исчезнуваат без да остават трага. Но понекогаш биолошките ткива се заменуваат со [[минерал]]и и образуваат фосили. Најчесто се пронаоѓаат скаменети [[Коска|коски]] или [[Черупка|черупки]], односно тврди делови од живите организми. Понекогаш се наоѓаат само отпечатоци од животни или траги од нивната активност. Најретки фосили се целосни животни - замрзнати во мразот од областите кои денес се под [[долготраен мраз]] (пермафрост), други зачувани во скаменета [[смола]] од древните дрвја ([[килибар]]) или во друга природна смола - [[асфалт]].
Со проучување на фосилите се занимава палеонтологијата. Обично [[Карпа|седиментните карпи]] се јавуваат во слоеви, така што подлабоките слоеви содржат фосили од некој поран период ([[Геологија|принцип на суперпозиција]]). Така, со споредба на фосилните форми од последователните слоеви можат да се донесат заклучоци за основните насоки на еволуцијата на живите организми. За да се процени староста на фосилите се користат повеќе методи на [[геохронологија]]та.
Врз основа на фосилните податоци може да се заклучи дека живиот свет на Земјата значително се променил. Колку гледаме подлабоко во минатото, забележуваме толку помалку заеднички својства со денешната [[биосфера]]. Првите [[прокариоти]] (едноставни едноклеточни организми кои немаат клеточно јадро) се појавуваат приближно пред 3,5 милијарди години. Првите едноклеточни [[еукариоти]] се појавуваат пред 2,7 - 1,75 милијарди години. По билиони поминати години, пред 840 милиони години, се појавуваат фосилите на првите многуклеточни животни, претставени со [[Хајнанска биота|хајнанската фауна]]. Според истражување од [[2009]] година, веројатно пред повеќе од 635 милиони години, веќе постоеле многуклеточни животни поврзани со еден од современите типови - [[сунѓери]]. Во периодот на ,,[[Камбриска експлозија|Камбриската експлозија]]‘‘ пред 540 - 530 милиони години, за кратко време од геолошка гледна точка, во фосилните записи се појавуваат остатоци од претставниците на повеќето денешни типови на животни кои поседувале [[скелет]]и, додека во наредните 15 милиони години се појавиле првите примитивни [[‘Рбетници|‘рбетници]], слични на денешните [[Змиулка|змиулки]]. [[Вилични ‘рбетници|‘Рбетниците со вилица]] се појавиле пред 410 милиони години, инсектите пред 400 милиони, а по 100 милиони години на Земјата доминирале [[папрат]]ите, а основни групи на надземна фауна биле инсектите и [[водоземци]]те. Пред околу 250 до 65 милиони години, на Земјата господареле ,,врвните грабливци‘‘ и крупни тревојади претставени со [[диносаурус]]ите и други влекачи, најчести растенија биле [[Цикасови|цикасите]] и други групи на [[голосеменици]]. Првите фосили на [[Скриеносемени|цветни растенија]] се појавуваат пред 140 - 130 милиони години, но почетокот на нивното широко распространување е во средна [[креда]] (пред околу 100 милиони години). Набљудуваниот образец соодветствува на потеклото на сите видови од едноклеточни организми и не постои друго научно објаснување.
Добро познат доказ за еволуцијата е постоењето на т.н. преодни форми, односно организми со комбинирани одлики од различни видови. Обично кога се зборува за преодни форми се имаат предвид фосилите, но преодните форми не секогаш изумираат. Врз основа на филогенетското дрво, теоријата на еволуцијата предвидува какви преодни форми би можеле да бидат најдени, а какви не. Во согласност со [[Научен метод|научниот метод]], предвидувањето се остварува и ја потврдува теоријата. На пример, познавајќи ја градбата на организмите (влекачи и птици), можно е да се предвидат неколку одлики на преодните форми меѓу нив. Може да се предвидува можноста за наоѓање на остатоци на животни, слични на влекачите, но со пердуви, или остатоци на животни слични на птиците, но со заби или со долга коскена опашка. Меѓутоа, може да се предвиди и дека нема да бидат најдени преодни форми меѓу птиците и [[цицачи]]те, како на пример фосили од цицачи со пердуви или птичји фосили со коски на средното уво како кај цицачите.
Не многу долго по објавувањето на ''За потеклото на видовите'' биле најдени остатоци од ''Archaeopteryx'' - преодна форма меѓу влекачи и птици. За археоптериксот се карактеристични диференцирани пердуви по телото (типична птичја црта), а по градбата на скелетот тој е само малку различен од диносаурусите од групата на [[компсогнати]]. Тој поседувал канџи на предните екстремитети, заби и долга опашка со коскен скелет од прешлени, а претпоставените ,,птичји‘‘ особини на скелетот биле подоцна најдени кај други влекачи. Потоа биле пронајдени и други преодни форми меѓу влекачи и птици.
Познати се многу други преодни форми, меѓу кои од без‘рбетници во [[риби]], од риби во [[четириноги]], од водоземци во влекачи и од влекачи во цицачи.
Во некои случаи не можат да бидат пронајдени фосилни преодни форми, на пример, не постои трага од еволуцијата на [[шимпанза]]та (веројатно поради немањето услови за образување на фосили во шумите каде тие живеат), не постојат траги од [[трепчести црви]], а оваа класа обединува 3 500 видови. Секако, фалсификувањето на еволуцијата не е доволно за да се укаже на такви празнини во фосилните записи. За да се побие теоријата на еволуцијата би требало да се пронајде скелет кој не се вклопува во филогенетското дрво или пак во хронолошката секвенца. Затоа, како одговор на прашањето кое откритие би можело да ја фалсификува теоријата на еволуција, [[Џон Холдејн]] вели: ,,Фосилни зајаци од [[Прекамбриум]]от!‘‘. Досега се пронајдени милиони фосили, околу 250 000 фосилни видови и секое вакво откритие е тест за теоријата на еволуција, а успешно поминатиот тест ја потврдува теоријата.
Во случаите кога фосилниот запис е особено полн, можно е да се изградат т.н. филогенетски серии, односно серии од видови (родови итн.) кои последователно се менуваат еден во друг во процесот на еволуција. Најпознати филогенетски серии се оние на [[човек]]от и [[коњ]]от, а на овој начин може да се опише и еволуцијата на [[кит]]овите.
=== Еволуција на човекот ===
{{Details|Еволуција на човекот}}
{| align="right" cellpadding="4" width="180px" style="margin:0 0 1em 1em; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse;"
|-
|''Ardipithecus ramidus''
|[[Податотека:Ardi.jpg|130px|Ardipithecus ramidus.]]
|-
|''Australopithecus afarensis''
|[[Податотека:Australopithecusafarensis reconstruction.jpg|130px|Череп на Australopithecus afarensis од Museum of Man, Сан Диего, Калифорнија.]]
|-
|''Homo habilis''
|[[Податотека:Homo habilis.jpg|130px|Череп на Homo habilis.]]
|-
|''Homo ergaster''
|[[Податотека:Homo ergaster.jpg|130px|Череп на Homo ergaster пронајден 1975 во Кенија.]]
|-
|''Homo erectus''
|[[Податотека:Homo erectus.jpg|130px|Череп на Homo erectus, Museum of Natural History, Ann Arbor, Мичиген.]]
|-
|''Homo heidelbergensis''
|[[Податотека:Homo heidelbergensis-Cranium -5.jpg|130px|Череп на Homo heidelbergensis, Sima de los Huesos, Атапуерка (Шпанија).]]
|-
|''Homo sapiens neanderthalensis''
|[[Податотека:Homo sapiens neanderthalensis.jpg|130px|Череп на неандерталец пронајден [[1908]] кај la Chapelle aux saints (Франција).]]
|-
|colspan="2"|<small>Споредба на черепите на различни хоминиди. </small>
|}
Првиот примерок на [[неандерталец]] бил пронајден во [[1856]] година, три години пред објавата на ''За потеклото на видовите''. Во времето на појавување на оваа книга не биле познати никакви други фосили кои го потврдуваат еволутивното потекло на човекот и [[Човеколики мајмуни|човеколиките мајмуни]] од заеднички предок. Иако неандерталецот бил независен вид од родот на луѓе, пронајдени се скелети на многу преодни форми меѓу древните антропоиди и човекот.
Бидејќи заедничкиот предок на луѓето и шимпанзата се движел на четири нозе, а неговиот [[черепен мозок]] не бил ништо поголем од оној на шимпанзо, според дарвиновата теорија за еволуција, било потребно да се развие двоножноста (бипедализам), но и зголемување на обемот на мозокот. Според ова, би требало да постои една од трите можни варијанти на преодни форми:
# Со средна големина на мозокот, која развила бипедализам;
# Со големина на мозокот како на оној од шимпанзото, која развила бипедализам;
# Со поголем мозок, при што не се развил бипедализам.
Во [[1920]]-тите години, во [[Африка]] се пронајдени остатоците на суштества кои [[Рејмонд Дарт]] ги опишал како [[австралопитек|австралопитеци]]. Подоцна биле најдени и други остатоци на австралопитеци, вклучувајќи ја и познатата [[Луси (австралопитек)|Луси]] и черепот AL 444-2. Австралопитеците живееле во источна и северна Африка пред околу 4 до 2 милиони години. Обемот на мозокот бил нешто поголем од тој на шимпанзото. Коските на [[карлица]]та по својата градба биле најблиски до истите кај човекот. Градбата на [[череп]]от е карактеристична за бипедалните животни, што може да се одреди по ''[[foramen magnum]]'' - отвор во [[Затилна коска|затилната коска]] (''occipitale'') кој ја поврзува черепната празнина со [[‘Рбетен мозок|‘рбетниот канал]]. Покрај ова, во [[Танзанија]] во скаменет вулкански пепел биле пронајдени траги оставени од двоножни хоминиди. Староста на трагите е 3,6 милиони години. Според ова, австралопитеците се „преодна форма број два“: кај нив се развил делумен бипедализам, но мозокот бил отприлика голем како тој на шимпанзо.
Подоцна биле пронајдени остатоци од [[ардипитекус]], чија старост е 4,5 милиони години. Анализата на скелетот покажала дека по земјата ардипитекусите се движеле на двете задни екстремитети, а по дрвјата ползеле на сите четири. Бипедализмот на ардипитекусите бил послабо развиен од оној на подоцнежните хоминиди, поради што тие не можеле да патуваат на поголеми растојанија. Ардипитекусот е преодна форма меѓу заедничкиот предок на човекот и шимпанзото и австралопитеците.
И така, во еволуцијата на хоминидите најпрво се развил бипедализмот, а дури потоа започнало зголемувањето на обемот на мозокот. Кај австралопитекот кој живеел пред 4,2 милиони години, обемот на мозокот бил околу 400 сm³, слично како кај шимпанзото. ''[[Homo habilis]]'' живеел пред 2,4 - 1,4 милиони години, големината на мозокот кај него била 500—640 сm³. Кај ''[[Homo ergaster]]'', кој живеел пред 1,9 - 1,4 милиони години, големината на мозокот била 700–850 cm ³. ''[[Homo erectus]]'' живеел пред 1,4 - 0,2 милиони години, а големината на мозокот се движела од 850 сm³ кај пораните примероци до 1100 сm³ кај подоцнежните. ''[[Homo heidelbergensis]]'' живеел пред 600 - 350 илјади години, големината на мозокот изнесувала 1100—1400 сm³. Неандерталците живееле пред 350-30 илјади години, а големината на мозокот изнесувала 1200—1900 сm³. Пред 200 илјади години се појавува разумниот човек (''Homo sapiens'') со големина на мозокот од 1000—1850 сm³. Согласно современата претстава, не сите наведени видови биле непосредни предци на современите луѓе. Делумно, неандерталците се развивале паралелно со ''Homo sapiens''. Но, како и да е, со примерите на овие видови може да се набљудува насоката на еволуцијата на хоминидите. Овие видови се добро претставени во фосилните записи.
Според Дарвин, ''во низата од форми кои незабележливо преминуваат една во друга, од било кое мајмуновидно суштество до човекот во неговата современа состојба, не би било можно точно да се укаже на која од овие форми најпрво би и го дале името ,,човек‘‘''. Ова е проблемот на современата палеонтологија, каде палеонтолозите се принудени да ги делат најдените остатоци од хоминиди на разни родови. На пример, черепите означени како KNM ER 1813, KNM ER 1470 и OH 24 (,,твиги‘‘) во различни времиња се класифицирале како ''[[Australopithecus habilis]]'' и како ''Homo habilis'', едноставно поради тоа што тие се наоѓале на вештачката ,,граница‘‘ произволно повлечена меѓу практично неразлични видови.
=== Еволуција на коњот ===
[[Податотека:Horseevolution.svg|300px|thumb|десно|Еволуција на коњите. Прикажана е реконструкција на фосилните видови, ископани од последователните слоеви на карпите. Десно — фронтален поглед на предната лева нога со забележлив трет сегмент, а исто така и заб на напречен пресек<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=[[Государственный Дарвиновский музей]]|url=http://www.darwin.museum.ru/expos/floor3/Evol/ris15.htm|title=Эволюция{{Мртва_врска|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} конечностей лошади|archiveurl=https://www.webcitation.org/6159uwc83?url=http://www.darwin.museum.ru/expos/floor3/Evol/ris15.htm|archivedate=2011-08-20|accessdate=2012-03-18|url-status=dead}}</ref>.]]
{{Главна|Коњ}}
Еволуцијата на коњот не води во Северна Америка. Древниот претставник на групата каде припаѓа современиот коњ - [[хиракотериум]] (''Hyracotherium'', исто така познат и како ''Eohippus'') - бил со големина на лисица и живеел во Северна Америка пред 54 милиони години (долен [[еоцен]]), а потоа се распространил во [[Европа]] и [[Азија]]. Тоа било животно со стројно тело, со кратки нозе, но приспособени за трчање (бегство). Кај него имало четири прсти на предните екстремитети и три прсти на задните; прстите биле распоредени речиси вертикално. Секачите биле мали, катниците зарамнети и прекриени со енамел.
Можниот пат на развиток на коњите од хиракотериумите до современиот вид вклучува не помалку од 12 родови и неколку стотина видови. Притоа настанале следните промени:
* Зголемување на телото (од 0,4 до 1,5 m)
* Издолжување на нозете и стапалата
* Редукција на страничните прсти
* Издолжување и задебелување на средниот прст
* Зголемување на ширината на секачите
* Замена на лажнокоренските заби со коренски
* Издолжување на забите
* Зголемување на висината на короната на коренските заби
Судејќи по фосилните растенија од различни слоеви, заблатената област во која живеел хиракотериумот постепено станувала сè посува. Предците на коњите зависеле од видот од високо поставената глава и на големата брзина на бегање за спас од грабливци. Ако при одењето на мека, блатеста почва поголемиот број на прсти на екстремитетите е оправдан, тогаш во изменетите услови за живот на првобитните коњи ова станало проблем, па затоа страничните прсти кај нив започнале да исчезнуваат, а средните да се развиваат. Промената на градбата на забите се објаснува со промената на исхраната, односно со преод од исхрана со мека вегетација до исхрана со трева и лисја.
Понекогаш кај коњите се развива вишок од еден или два прста, и тоа најчесто се среќава втор (внатрешен) прст со целосно развиени метакарпални или метатарзални ковчиња, целосно развиени зглобови меѓу прстите и [[копито]]то, кои, инаку, ретко ја допираат земјата. Во случај на појава на две одвишни прсти, ногата станува слична со тие на видовите-предци.
== Морфолошки докази ==
{{Details|Паралелна еволуција}}
Во текот на еволуцијата секој нов организам не настанува од нула, а се добива од постар организам низ последователност од мали измени. При ваквиот начин на обарзување на структури постојат низа на карактеристични одлики кои укажуваат на нивното еволутивно потекло. Споредбено-анатомските истражувања дозволуваат да се откријат ваквите одлики.
Еволутивното потекло ја исклучува можноста за намерно позајмување на успешни дизајни од други организми. Затоа кај различните, далечни видови ги решаваат проблемите со користење на различни органи. На пример, крилото на [[Пеперуги|пеперугата]] и крилото на птицата се развиваат од различни зародишни листови, крилата кај птиците се изменети предни екстремитети, а крилата на пеперугите се превои од [[хитин]]. Сличноста меѓу овие органи е е површно и се јавува како резултат на конвергентно потекло. Ваквите органи се нарекуваат аналогни.
Спротивна ситуација се среќава кај блиските видови: за целосно различни намени се користат слични по градба органи. На пример, предните екстремитети на ‘рбетниците исполнуваат многу различни функции, но притоа имаат општ план на градба, заземаат слична положба и се развиваат од еден ист зачеток, т.е. тие се хомологни. Сличноста во градбата на крилата на [[лилјак]]от и нозете на [[крт]]от не е можно да се објасни од гледиште на полезноста. Истовремено, теоријата на еволуцијата дава објаснување: екстремитетите кај четириногите ‘рбетници имаат единствена структура наследена од заеднички предок.
Секој вид ги наследува од предочниот вид поголемиот дел од неговите својства - понекогаш и оние кои се бескорисни за новиот вид. Промените најчесто произлегуваат од постепената последователна претворба на својствата од видот-предок. Сличноста на хомологните органи не е сврзана со условите на нивното функционирање - доказ за нивиот развиток во еволуцијата од заеднички прототип има кај видот-предок. Други примери на еволуциски морфолошки измени се [[рудимент]]ите, [[Атавизам|атавизмите]], како и бројни случаи на специфични несовршенства во градбата на организмите.
=== Хомологни органи ===
{{Details|Хомологија (биологија)}}
[[Податотека:Evolution pl.png|thumb|right|500px|Предните екстремитети на цицачите се пример за хомологни органи, бидејќи произлегуваат од едни исти ткивни зародиши настанати по сличен механизам, се состојат од една иста група на коски, но притоа извршуваат многу различни функции.]]
==== Петпрсен екстремитет ====
Петпрсните екстремитети, карактеристични за четириножните [[‘Рбетници|‘рбетници]], се пример за хомологни органи. Освен тоа, забележана е хомологија меѓу петпрсниот екстремитет и перките на некои фосилни видови на [[ракоперки]] риби, од кои, очигледно произлегле првите водоземци. Екстремитетите на четириножните ‘рбетници се разликуваат по формата и приспособеноста кон исполнување на различни функции во различни услови. На пример, да ја проследиме оваа состојба кај цицачите:
* Кај [[мајмун]]ите предните екстремитети се издолжени, дланките приспособени за фаќање, со што се забрзува искачувањето по дрвјата.
* Кај [[свиња|свињите]] првиот прст отсуствува, а вториот и петтиот се редуцирани. Останатите два прста се подолги и потврди од другите, крајните фаланги се прекриени со копита.
* Кај коњите исто така наместо канџи има копито, а ногата е издолжена за сметка на коската од средниот прст, со што се овозможува побрзо придвижување.
* [[Крт]]овите поседуваат намалени и задебелени прсти, со што се потпомага копањето.
* [[Мравојад]]ите го користат крупниот среден прст за раскопување на мравјалниците и гнездата на термитите.
* Кај [[кит]]овите предните екстремитети се весла (перки). Притоа, бројот на фаланги на прстите е зголемен во однос на другите цицачи, а самите прсти се скриени под меките ткива.
* Предните екстремитети на [[лилјаци]]те се преобразиле во крилја како резултат на значителното издолжување на четирите прсти, а кукестиот прв прст се користи за висење на дрвјата.
Сите овие екстремитети ја содржат истата група на [[коска|коски]] со истите релативни местоположби. Единството на структурите не може да биде објаснето од аспектот на полезноста, бидејќи екстремитетите се користат за многу различни цели.
==== Составни делови на усниот апарат кај инсектите ====
[[Податотека:Evolution insect mouthparts coloured.svg|thumb|300px|Составни делови на усниот апарат кај различни видови инсекти: а, [[антена (биологија)|антени]]; с, [[сложени очи]] (не се припаѓаат во усниот апарат); lb, долна усна; lr, горна усна; md, [[мандибули]] (горни вилици); mx, [[магзили]] (долни вилици).]]
Основните составни делови на усниот апарат кај инсектите се горната усна, парот на мандибули (горни вилици), подголтникот (hypopharynx), две магзили (долни вилици) и долна усна (срасната втора магзила). Кај различните видови овие составни делови се разликуваат по својата форма и големина, а кај многу видови одделни делови се изгубиле. Одликите во градбата на усниот апарат им дозволуваат на инсектите да користат различни извори на храна (види ја сликата):
(A) Во својата првобитна форма (на пример, кај [[скакулци]]те) силните мандибули и магзили се користат за гризење и џвакање.
(B) [[медоносна пчела|Медоносната пчела]] ја користи долната усна за собирање нектар, а мандибулите го раздробуваат поленот и создаваат восок.
(C) Кај многу [[пеперуги]] горната усна е редуцирана, мандибулите отсуствуваат, а магзилите образуваат сурлица.
(D) Кај женските [[комарци]] горната усна и магзила образуваат цевка, а мандибулите се користат за прободување на кожата.
=== Аналогни органи ===
{{Details|Аналогија (биологија)}}
{{Details|Конвергентна еволуција}}
Наизглед сличните органи или нивните составни делови, кои имаат различно потекло и поседуваат нееднаква внатрешна градба, се нарекуваат аналогни органи. Надворешната сличност произлегува од конвергентната еволуција, односно во текот на независното приспособување кон слични услови на живеење.
Примери:
* Крилјата на птиците се видоизменети предни екстремитети, а крилјата на инсектите се издолжувања на хитинската телесна покривка.
* Жабрите на рибите се творби поврзани со внатрешниот скелет, а жабрите на [[ракови]]те се израстоци на екстремитетите; ктенидијалните жабри на мекотелите се развиваат во мантијната празнина, а жабрите на [[голожабрени]]те мекотели се израстоци на дорзалната страна од телото.
* Торпедовидната форма на телата кај водните цицачи (китовите и делфините итн.) и кај рибите.
* Трновите на [[берберис]]от и тие на [[кактус]]от се видоизменети листови; трновите на глогот се развиваат од стеблата.
* Ластарите на [[винова лоза|виновата лоза]] (се образуваат од стеблото) и ластарите на [[грав]]от (видоизменети лисја).
* Формата на различните [[сочници]] (растенија со посебни ткива за складирање вода), како на пример, кактусите и [[млечки]]те.
Целосното отсуство на целонасочно позајмување на успешни конструкции ја одликува еволуцијата од свесниот дизајн. На пример, [[пердув]]от е добра конструкција која помага при полетувањето, но кај цицачите (меѓу кои и лилјаците) пердуви отсуствуваат. Жабрите се особено полезни за водните животни, но кај цицачите (меѓу кои китовидните) тие отсуствуваат. Така, за да се фалсификува теоријата на еволуција, доволно е да се пронајдат пердуви или жабри кај кој било вид на цицач.
=== Рудименти ===
{{Главна|Рудимент}}
Како рудименти се означуваат органи кои го загубиле своето основно значење во процесот на еволуциски развиток на организмот. Исто така, независно од еволуционата теорија, рудиментите можат да се дефинираат како редуцирани структури со помали можности во однос на соодветните структури кај другите организми. Дури и ако рудиментот се покаже како функционален, тој исполнува релативно едноставни функции со мало значење со помош на структури кои очигледно се предодредени за посложени цели. Иако многу рудиментирани органи се целосно нефункционални, отсуството на функција не се јавува како неопходен услов за рудиментираност. Такви органи се многу чести во природата.
На пример, крилото на птицата е многу сложена анатомска структура, специјализирана за активен лет, но крилјата на [[ној|ноевите]] не се користат за летање. Овие рудиментарни крила можат да се користат за релативно едноставни задачи, како одржување рамнотежа при трчање и привлекување на женки. На овој начин, специфичната сложеност на крилјата на нојот е неадекватна на едноставноста на задачата која крилјата ја извршуваат, па токму затоа овие крилја се нарекуваат рудименти. Други нелетачки птици со рудиментирани крилја се ''[[Phalacrocorax harrisi]]'', [[киви (птица)|киви]] и [[какапо]]. За споредба, крилјата на [[пингвин]]ите имаат поголемо значење, функционираат како весла (пераи), па затоа не може да се сметаат за рудименти.
[[Податотека:Darwin-s-tubercle.jpg|thumb|300px|Испакнатината на ушната школка ([[дарвинова испакнатина]]), се среќава кај 10% на луѓе. Десно — хомологен остар врв на увото кај [[макаки]].]]
Примери за рудименти:
* [[око|Очите]] кај некои пештерни и риечки животни, на пример како [[човечка рипка|човечката рипка]], претставниците од ''[[Bathyergidae]]'' (земјокопки), [[мексикански астианакс|мексиканскиот аксианакс]] (''Astyanax mexicanus'', слепа пештерна риба). Обично очите се скриени под кожата.
* [[мала писка|Малата писка]] (fibula) кај птиците.
* Остатоци од крзно и карлични коски кај некои китови.
* Кај некои [[змија|змии]], меѓу кои и [[питон]]от, има коски од задни екстремитети. Овие коски не се прикачени за ‘рбетниот столб и релативно слободно се поместуваат во стомачната празнина.
* Кај многу видови на [[тврдокрилци]], на пример, ''[[Apterocyclus honoluluensis]]'', крилјата лежат под сраснатите покрилци (елитри).
* Кај [[човек]]от како рудименти делумно се однесуваат опашните [[прешлен]]и, влакнестата покривка на телото, ушните мускули, испакнатините на увото, [[морганиеви комори|морганиевите комори]] на гркланот.
[[црвовиден израсток|Црвовидниот израсток]] на слепото црево (апендикс) кај некои тревопасни животни се користи при варењето на растителната храна и има поголема должина. Така на пример, кај [[коала]]та должината на апендиксот достигнува 1 до 2 метри. Апендиксот на човекот е долг од 2 до 20 cm и не учествува во варењето. И покрај распространетото верување, постоењето на секундарни функции на апендиксот не значи дека тој не е рудимент.
Теоријата на еволуција предвидува какви рудиментарни органи можат да се најдат, а какви не. Секој рудиментарен орган на организмот бил целосно развиен кај неговите предци. Значи, секој рудимент мора да соодветствува на еволуционото дрво, а во спротивен случај основите на теоријата на еволуција би требало да се преиспитаат. Ова е уште еден пример за фалсификабилност на еволуционата теорија, односно доказ за исполнување на критериумот на Попер за признавање на научната теорија.
=== Атавизми ===
{{Главна|Атавизам}}
Со атавизам се означува појавата на особини кај единките кои се својствени за далечните предци, но кои отсуствуваат кај поблиските. Појавата на атавизми се објаснува со тоа што гените одговорни за дадена особина се сочувале во [[ДНК]], но нормално не формираат структури типични за предците.
Примери за атавизми:
* Опашниот израсток кај човекот;
* Густата влакнеста покривка на телото на човекот;
* Додатниот пар на [[млечна жлезда|млечни жлезди]];
* Задните нозе кај китовите;
* Задните перки кај [[делфин]]ите;
* Задните нозе кај змиите;
* Дополнителниот број прсти кај коњите;
* Повторната појава на полово размножување кај растението ''[[Hieracium pilosella]]'' и кај крлежите од фамилијата ''[[Crotoniidae]]''.
Аргументите во полза на еволуцијата се аналогни на аргументите за рудиментите.
=== Несовршенство во градбата на организмите ===
[[Податотека:GiraffaRecurrRu.svg|400px|thumb|left|Шема на положбата на повратниот грклански нерв кај жирафата.]]
При еволуција, секој нов дизајн е добиен од постар низ последователност од [[адаптација (биологија)|адаптации]]. Оваа особеност се јавува како причина за специфичните неконзистентности во градбата на живите организми.
На пример, [[повратен грклански нерв|повратниот грклански нерв]] кај цицачите оди (во состав на [[нерв скитник|нервот скитник]]) од мозокот до срцето, го обиколува [[аорта|лакот на аортата]] и се враќа кон [[грклан]]от. Поради ова, нервот минува многу подолг пат отколку што е потребно, а [[аневризма]]та на аортата може да доведе до парализа на левите [[гласни жици]]. Особено илустративен е примерот со [[жирафа]]та, кај која должината на повратниот нерв може да достигне 4 метри, иако растојанието меѓу мозокот и гркланот е само неколку сантиметри. Ваквата положба на нервите и крвните садови кај цицачите е наследена од рибите, кои немаат врат.
[[гастроинтестинален тракт|Гастроинтестиналниот тракт]] на цицачите ги пресекува дишните патишта, поради што ние можеме истовремено да дишеме и да голтаме, но постои и опасност од [[задушување]]. Еволуционото објаснување за оваа состојба лежи во тоа што предците на цицачите се ракоперковите риби од групата на [[остеолепиформи]], кои голтале воздух за да дишат.
[[Податотека:Fig retine.png|thumb|300px|Упростена шема на положбата на невроните на мрежницата. Мрежницата се состои од неколку слоеви од неврони. Светлината паѓа од лево и минува низ секој слој, по што ги достигнува фоторецепторите (десниот слој). Од фоторецепторите, светлосната дразба се предава на [[биполарни клетки|биполарните клетки]] и хоризонталните клетки (среден слој, означен со жолта боја). Потоа дразбата се предава на [[амакринови клетки|амакриновите]] и [[ганглионарните клетки]] (лев слој). Овие неврони генерираат дејствен потенцијал кој се предава по очниот нерв до мозокот.]]
Друг пример е [[мрежница]]та на ‘рбетниците и [[слепа дамка|слепата дамка]]. Кај ‘рбетниците нервните влакна и ганглионарните клетки на мрежницата се сместени на светло-чувствителните клетки, па светлината мора да помине низ неколку слоеви од клетки, пред да падне на чунчињата и стапчињата. Слепата дамка е дел од мрежницата, без [[фоторецептор]]и, од која кон мозокот се одделува [[очен нерв|очниот нерв]]. За решение на многубројните проблеми кои произлегуваат од ваквата градба на мрежницата, кај ‘рбетниците постојат низа на адаптации. Така, кај нервните влакна, кои одат по површината на мрежницата, отсуствува [[миелинска обвивка]] која ја зголемува проѕирноста, но ја намалува брзината на предавање на сигналот (дразбата). Очите на [[главонози]]те, кои се слични по градба, го немаат овој недостаток. Ова јасно покажува дека и кај ‘рбетниците е можно во текот на еволуцијата да се формираат очи без слепи дамки. Се претпоставува дека ваквата градба на окото е поврзана со начинот на развиток при [[онтогенеза|онто]]- и [[филогенеза]]та. Веројатно кај заедничките далечни предци на [[хордати]]те, фоторецепторите се наоѓале на дорзалната страна на телото. Потоа, со формирањето на нервната цевка, тие се нашле на нејзината внатрешна површина, односно на ѕидот од [[неврален канал|невралниот канал]] (како кај [[амфиоксус]]от). Очите на современите ‘рбетници се формираат како испакнатини на ѕидот од нервната цевка (оптички везикули), а фоторецепторите сè уште се образуваат на нејзиниот внатрешен ѕид.
Честите патологии, како [[пролапс на матка]]та, честото воспалување на [[голтник|грлото]], болките во половината кај луѓето се делумно поврзани со тоа што ние одиме исправено, состојба која се формирала во текот на стотици милиони години еволуција од движење на четири екстремитети.
== Ембриолошки докази ==
[[Податотека:Tubal Pregnancy with embryo.jpg|thumb|300px|Едномесечен ембрион на човек.]]
Кај сите ‘рбетници се забележува голема сличност во [[ембрион]]ите на определен стадиум од развитокот (т.н. „јазол на сличност“): имаат слична форма на телото, постојат остатоци од жабрените лакови и жабрените цепнатинки, присуствува [[хорда]], поседуваат опашка, има еден крвоток итн („закон за сличноста на ембрионите“ на [[Карл Максимович Бер]]). Меѓутоа, сличноста во ембрионите кај различните систематски групи постепено се намалува и започнуваат да доминираат црти својствени за дадената класа, ред, фамилија, род и вид.
Еволутивните промени можат да ги зафатат сите фази на онтогенезата, односно можат да доведат до промени не само на зрелиот организам, туку и на ембрионите, дури и во првите етапи на развитокот. Но, пораните фази на развиток би требало да се одликуваат со поголем конзервативизам отколку подоцните, така што промените во пораните етапи на развиток, од своја страна, да можат да доведат до поголеми промени во процесот на натамошен развиток. На пример, промената во типот на [[браздење]] ќе предизвика промени во процесот на [[гаструлација]], како и во сите натамошни стадиуми. Затоа промените кои се јавуваат во раните етапи се многу повеќе смртоносни отколку промените во подоцните периоди на онтогенезата.
На овој начин, раните стадиуми од развитокот релативно ретко се под влијание на промени, што значи дека со изучување на ембрионите од разни видови можно е да се донесат заклучоци за степенот на еволуциска сродност.
Во [[1837]], ембриологот [[Карл Рајхерт]] појаснил од кои ембрионални структури се развиваат [[квадратна коска|квадратната]] и [[артикуларна коска|артикуларната]] коска во вилиците на влекачите. Во ембрионите на цицачите се наоѓаат истите структури, но тие се развиваат во чеканчето и наковалната од средното уво. Палеонтолошките докази исто така го потврдуваат потеклото на делови од увото на цицачите од коските на вилиците кај влекачите.
Постојат многу други примери за тоа како еволуционата историја на организмот се манифестира во текот на неговиот развиток. Во ембрионите на цицачите во раните стадиуми се среќаваат жабрени торбички, кои не се разликуваат од жабрените торбички кај водните ‘рбетници. Ова се објаснува со тоа што предците на цицачите живееле во вода и дишеле со жабри. Се разбира, жабрените торбички од ембрионите на цицачите во текот на развитокот не се претвораат во [[жабри]], туку во структури кои произлегле од жабрените торбички во текот на еволуцијата, како на пример, [[евстахиеви туби]], средното уво, крајниците, параштитните жлезди и градната жлезда (тимус).
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Еволутивна биологија]]
rjy63d4x97ez6pm3371onxi4mboecsc
Принцот Каспијан
0
205245
5608748
5434366
2026-08-13T06:34:06Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608748
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Narnian.world.map.jpg|мини|Карта на светот на Нарнија како што е опишано во „Хрониките на Нарнија“ од К.С. Луис]]
'''''Принцот Каспијан: Враќањето во Нарнија''''' ({{langx|en|Prince Caspian: The Return to Narnia}}) е фантастичаен [[роман]] за млади напишан од страна на [[К. С. Луис]] во 1949 и издаден во 1951. Ова е втората книга во серијалот, иако според внатрешната хронологија е четврта.
== Синопсис ==
По 1300 години Питер, Едмонд, Сузан и Луси се враќаат во Нарнија. Го разгледуваат Кар Паравел разурнат. Така сфаќаат дека во Нарниа имало војна, Нарниа паднала во ропство Талмаринците. Тие си ги наоѓаат своите работи. Во меѓувреме Каспијан Х се среќава со старите Нарнијананци и се здружуваат. По некулку дена Питер, Едмонд, Сузан, Луси и нивниот пријател џуџето се среќаваат со Каспијан Х и другите Нарнианци. Тие одат кон камениот замок. Приготвуваат планови како да влезат во замокот на талмаринецот Мираз. Планот се одвива во ноќ. Но, планот не успева. Половина од војската е убиена, а половина се враќа. Меѓувреме Мираз станува Крал на Нарнија и ја испраќа својата војска кај замокот на Старите нарнијанци. Питер за да ја тргне Талмаринската војска од Нарнија го предизвикува Мираз на борба до смрт, а тоа Мираз го прифаќа. Во таа борба победува Питер. Но, Талмаринците не остануваат на зборот приготвуваат измама така започнува некулку часовна борба. Бидејќи Луси ќе биде испратена да оди што подалеку од војното поле налетува на Аслан додека Тамарински војник ја следи. Војната завршува на реката каде што ќе се појави Аслан со Луси. Талмаринските војници се предаваат. Каспијан станува крал, а четворицата се враќаат во нормалнит свет.
{{Нарнија}}
[[Категорија:Книги за Хрониките на Нарнија]]
2q8ix4is8iasv9r1zdu2x2v400pda5i
Тони Михајловски
0
738019
5608591
5608262
2026-08-12T15:35:59Z
Bjankuloski06
332
5608591
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Комичар
| name = Тони Михајловски
| image =Тони Михајловски (2).jpg
| imagesize =
| caption =Тони Михајловски (претстава Бегалка 2019)
| pseudonym = Шанац
| birth_name =
| birth_date = {{роден на и возраст|1967|6|30|df=yes}}
| height =
| birth_place = [[Куманово]], [[СР Македонија]]
| medium = [[телевизија]], [[филм]], [[театар]], [[стоечка комедија]]
| nationality = [[Македонци|Македонец]]
| alma_mater = [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултет за драмски уметности]] при [[УКИМ]], Скопје
| active = [[1991]] -
| influences =
| influenced =
| spouse =
| children = [[Александар Михајловски]]<br>Максим Михајловски
| signature =
| notable_work = емисијата „Опуштено“ и [[#Филмографија|филмографија]] (подолу)
}}
'''Тони Михајловски''' ({{роден во|Куманово}}, {{роден на|30|јуни|1967}}) — истакнат македонски [[театар]]ски, [[филм]]ски и [[телевизија|телевизиски]] [[глумец]], [[водител]] на [[радио]] и [[телевизија]]<ref>{{наведена книга|last=Републичка заедница на културата|title=Современост: литература, умкетност, општествени прашања, Band 43, Ausgaben|publisher=Кн-во „Кочо Рацин“|date=1994}}</ref> и [[стоечки комичар]].
[[Податотека:Тони_Михајловски_(1).jpg|мини|Тони Михајловски (претстава Бегалка 2019) (1)]]
==Животопис==
Михајловски е роден во [[Куманово]] на [[1 јули]] [[1967]] година. Тој по завршувањето на [[ФДУ|Факултет за драмски уметности]] во [[Скопје]], станува член на Драмата при [[Македонскиот народен театар]] во [[1994]] година. Во [[2010]] тој станал добитник на наградата за најдобар глумец на петтиот меѓународен театарски фестивал „[[ЈоакимИнтерФест]]“ во [[Крагуевац]], [[Србија]]<ref>{{нмс|url=http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=1019101029457&id=16&setIzdanie=22111|title=Награда за Тони Михајловски во Крагуевац|date=19 октомври 2010|publisher=Нова Македонија|accessdate=2011-01-08}}</ref>.
==Филмографија==
{{Филмографија-домаћи|глумца=Тони Михајловски }}
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990-ти[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || Хорист 8
|-
| 1994 || [[Прекалени (телевизиска серија)|Прекалени]] ТВ серија || Чуварот
|-
| 1994 || [[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ серија ||
|-
| 1994-1995 || [[Бумбари (ТВ-серија)|Бумбари]] ТВ-серија || Шанац
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм ||
|-
| 1996 || [[Самоуништување (филм)|Самоуништување]] ТВ-филм || Црни
|-
| 1997 || [[Џипси меџик]] ТВ-филм|| Фазли
|-
| 1997 || [[Добредојдовте во Сарајево]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Буре барут (филм)|Буре барут]] ТВ-филм|| Ѓорѓи
|-
| 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ филм|| Човек со зелена коса
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000-ти[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2001 || [[Одмазда (филм)|Одмазда]] ТВ филм|| Мурат
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Ноќ спроти Свети Василиј]] ТВ-филм || Цветко
|-
| 2003 || [[Трета зона (филм)|Трета зона]] Краток филм || /
|-
| 2003 || [[Седум приказни за љубовта и свршувањето (телевизиска серија)|Седум приказни за љубовта и свршувањето]] ТВ серија|| /
|-
| 2003 || [[Едно од лицата на смртта (филм)|Едно од лицата на смртта]] Краток филм || /
|-
| 2004 || [[Како убив светец (филм)|Како убив светец]] ТВ филм || Теодор
|-
| 2005 || [[Бал-кан-кан]] ТВ-филм || Џанго
|-
| 2006 || [[Стрмоглави (филм)|Стрмоглави]] ТВ-филм || Ико
|-
| 2006 || [[Самитот на шаманите]] ТВ-филм ||
|-
| 2009 || [[Бунило (филм)|Бунило]] ТВ-филм || Игор
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010-ти[[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
| 2010 || [[Жарче]] ТВ-филм || Татко
|-
| 2011 || [[Панкот не е мртов (филм)|Панкот не е мртов]] ТВ-филм ||
|-
| 2011 || [[Парада (филм)|Парада]] ТВ-филм ||
|-
| 2012 || [[Последно лето на Балканот]] ТВ-серија ||
|-
| 2012 || [[Трето полувреме]] ТВ-филм || Панчо
|-
| 2013 || [[Изгубени Германци]] ТВ-филм || Ото
|-
| 2013 || [[Тиквешко востание (серија)|Тиквешко востание]] ТВ-серија ||
|-
| 2014 || [[Споменик на Мајкл Џексон (филм)|Споменик на Мајкл Џексон]] ТВ-филм || Доки
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Музафер
|-
| 2014 || [[Кум (серија)|Кум]] ТВ-серија || Докторот
|-
| 2015 || [[Ќе бидеме светски прваци (филм)|Ќе бидеме светски прваци]] ТВ филм|| Ванчо
|-
| 2015 || [[Лазар (филм)|Лазар]] ТВ филм|| Роки
|-
| 2016 || [[Прваци света (телевизиска серија)|Прваци света]] ТВ серија|| Ванчо
|-
| 2016 || [[Брат на еден ден]] ТВ-филм || Таткото
|-
| 2017 || [[Исклучиво жолти лалиња (филм)|Исклучиво жолти лалиња]] Краток филм|| /
|-
| 2017-2020 || [[Сенки над Балканот]] ТВ-серија || Хаџи Дамјан Арсов
|-
| 2019 || [[Пијавици (филм)|Пијавици]] ТВ-филм || Драган Мишовиќ
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2020-ти[[#1|▲]]<div id ="2020"/>
|-
| 2020 || [[Стела (филм)|Стела]] ТВ-филм || Христо
|-
| 2020 || [[Тајкун]] ТВ-серија || Бора Керкез
|-
| 2021 || [[Тома (филм)|Тома]] ТВ-филм || /
|-
| 2021 || [[Еден излез]] ТВ-серија || Кузманчевиќ
|-
| 2021 || [[Авионџије]] ТВ-серија || Крца
|-
| 2021 || [[Црна свадба]] ТВ-серија || Тихон
|-
| 2022 || [[Снежана на крајот умира]] ТВ-филм || Гласот
|-
| 2022-2023 || [[Од утро, до утре]] ТВ-серија || Раде
|-
| 2022-2023 || [[Бранител]] ТВ-серија || Балса Ѓоковиќ
|-
| 2023 || [[Те дуа, жими мене]] ТВ-филм ||
|-
| 2023 || [[М (филм)|М]] ТВ-филм || Јон
|-
| 2023-2025 || [[Тин Камп]] ТВ-серија || Наставник Јован
|-
| 2024 || [[Уште една игра]] ТВ-филм || Алек
|-
| 2025 || [[Камионџије]] ТВ-серија || Адвокат
|-
| 2026 || [[Сумпор]] ТВ-серија || Богдан
|}
== Награди ==
* Награда "[[Трајко Чоревски]]" за млад глумец на МТФ "[[Војдан Чернодрински]]" [[Прилеп]] (1993) и (1994)
* Награда за глумец на "[[Златна бубамара на популарноста]]" (1997)
* Награда за најдобро глумечко остварување на МТФ "[[Војдан Чернодрински]]" [[Прилеп]] за улогата на "Петар Стефановски" во претставата "Будење на пролетта" (2000)
* Награда "Златна маска" на фестивалот "Охридско лето" за улогата на "Пер Гинт" (2001)
* Награда за најдобро глумечко остварување на МТФ "[[Војдан Чернодрински]]" [[Прилеп]] (2007)
* Награда за најдобар глумец на фестивалот "Јоаким Интер Фест" (2010)
* Награда за најдобро глумечко остварување на МТФ "[[Војдан Чернодрински]]" Прилеп за улогата за "Ефрем Поплавски" во претставата "Вечната куќа" (2013)
* Награда [[13 ноември]] на град [[Скопје]] (2022)
* Награда на"Денови на македонски филм" во организација на ДФРМ (2024)
* Награда "[[Петре Прличко]]" за животно дело (2024)<ref>{{нмс|title=Тони Михајловски ја доби театарската награда за животно дело "Петре Прличко" за 2024 | url=https://www.lider.mk/toni-mihajlovski-ja-dobi-teatarskata-nagrada-za-zivotno-delo-petre-prlichko-za-2024 | work = Лидер | publisher = | date = | accessdate = 12 март 2024}}</ref>
* Специјална Стериина награна за колективна актерска игра на Стериино позорје во Нови Сад за претставата "Народен пратеник" во режија на Егон Савин, МНТ (2025)
* Награда за колективна игра за претставата "12" во режија на Синиша Евтимов на МТФ "[[Војдан Чернодрински]]" - [[Прилеп]] (2025)
== ТВ проекти ==
* Златна бубамара, манифестација (1997-2003), [[Канал 5 Телевизија]]
* Опуштено, ток шоу (2007-2011, 2013-2016, 2020-2021), [[Сител Телевизија]], [[МРТ 1]], [[Телевизија Алфа|Алфа ТВ]].
* Танц со ѕвездите, забавно шоу (2013)
* Агенда 21, ТВ емисија (2024 — ), [[Телевизија 24]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Toni Mihajlovski}}
* {{МИФЦ личност|234|Тони Михајловски}}
* {{IMDb име | id= 0586170 | name= Тони Михајловски }}
* {{Facebook|toni.mihajlovski|Тони Михајловски}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Михајловски, Тони}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски водители]]
[[Категорија:Македонски комичари]]
[[Категорија:Македонски стоечки комичари]]
[[Категорија:Луѓе од Куманово]]
[[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]]
t3bfn139d6rcwh0r1gm5bb656ykftur
ФК Черноморец (Бургас)
0
744854
5608759
5528881
2026-08-13T06:56:37Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608759
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club |
clubname = Черноморец|
image = |
fullname = ПСФК Черноморец Бургас|
nickname = Ајкули|
founded = 6 јули 2005 |
ground = [[Стадион Лазур]],<br>[[Бургас]] |
capacity = 18,037 |
chairman = {{знамеикона|Bulgaria}} [[Митко Сабев]] |
director = {{знамеикона|Bulgaria}} Пламен Кирjаков |
manager = {{знамеикона|Bulgaria}} Димитар Димитров |
league = [[Бугарска А група|А група]] |
season = [[A PFG 2012-13|2012-13]]|
position = 6|
pattern_la1=_puma_2010_white|pattern_b1=_puma_2010_white|pattern_ra1=_puma_2010_white|pattern_sh1=|pattern_so1=_puma_2010_white|
leftarm1=0000ff|body1=0000ff|rightarm1=0000ff|shorts1=0000ff|socks1=0000ff|
pattern_la2=_puma_2010_onwhite|pattern_b2=_puma_2010_onwhite|pattern_ra2=_puma_2010_onwhite|
leftarm2=00F|body2=00F|rightarm2=00F|shorts2=FFFFFF|socks2=FFFFFF| pattern_la3=_puma_2010_white|pattern_b3=_puma_2010_white|pattern_ra3=_puma_2010_white|pattern_sh3=_nufc1011h|pattern_so3=_puma_2010_white| leftarm3=000000|body3=000000|rightarm3=000000|shorts3=000000|socks3=000000
}}
[[Податотека:Sharks before match.jpg|мини|Екипата на Черноморец пред нартпревар]]
'''Черноморец''' — [[бугарски]] [[фудбал]]ски клуб од [[Бургас]] кој игра во А група. Боите на клубот се син и црна.
== Историја ==
Черноморец е основан на [[6 јули]] [[2005]]. Клубот игра на стадионот „Лазур“, кој има капацитет од 18.037 гледачи. Тренер на екипата е Димитар Димитров.
== Имиња ==
* '''Черноморец 919''' [[2005]]-[[2006|06]];
* '''Черноморец''' од [[2006]];
== Македонски фудбалери кој играле за Черноморец ==
*{{знамеикона|Македонија}} [[Ванчо Трајанов]]
[[Категорија:ПСФК Черноморец (Бургас)| ]]
pq6a9qcuynfly8m5p7blou3jdh18dry
Самсунспор
0
746841
5608761
5562612
2026-08-13T06:57:36Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608761
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club 2
| color1 = #FFFFFF
| color2 = #EB0000
| clubname = Самсунспор
| image =
| caption =
| fullname = Самсунспор Кулубу Дарнеги
| nickname = ''Kırmızı Şimşekler''<br /><small>''(The Red Lightning)''</small>
| shortname =
| founded = [[30 јуни]] [[1965]]
| други имиња = 19 Mayıs<br />Fener Gençlik<br />Akınspor<br />Samsun Galatasaray<br />Amatör Samsunspor
| dissolved =
| stadium = [[Samsun 19 Mayis]], [[Samsun]]
| capacity = 19,000<ref name=tff>[http://www.tff.org/Default.aspx?pageId=394&stadId=162 SAMSUN 19 MAYIS] tff.org {{tr icon}}, accessed 23 May 2010</ref>
| owntitle =
| споственик =
| chrtitle = Претседател
| chairman = {{знамеикона|Turkey}} [[İsmail Erkut Tutu]]
| mgrtitle = Тренер
| manager = {{знамеикона|Turkey}} [[Hüseyin Kalpar]]
| league = ТФФ лига
| season = 2025/26
| position = '''7.'''
| website = http://samsunspor.org.tr
| pattern_la1 = _samred_stripes2
| pattern_b1 = _samredstripes
| pattern_ra1 = _samred_stripes2
| pattern_sh1 = _black_thinstripe_color
| pattern_so1 = _hoops_samred
| pattern_la2 = _samredborder trim
| pattern_b2 = _Samsunspor 1112 Away
| pattern_ra2 = _samredborder trim
| pattern_sh2 = _samred
| pattern_so2 = _samred
| pattern_la3 = _Samsunspor1112
| pattern_b3 = _Samsunspor 1112 3rd
| pattern_ra3 = _Samsunspor1112
| pattern_sh3 = _Samsunspor 1112 3rd
| pattern_so3 = _Samsunspor 1112 3rd
}}
[[Податотека:20 Ocak Futbol Kahramanları Anıtı (2).jpg|300px|мини|Споменик на „Фудбалските херои од 20 јануари“ пред стадионот „19 мај“ во [[Самсун]]]]
'''Самсунспор''' е професионален [[Турски]] [[Фудбалски]] клуб сместен во градот [[Самсун]]. Клубот бил формиран по спојувањето на пет клубови:19 мај,Акинспор,Фенер младина,Самсунспор и Самсунспор Галатасарај.<ref name=tarihce>[http://www.samsunspor.org.tr/tarihce Samsunspor Tarihçe] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100129210713/http://www.samsunspor.org.tr/tarihce |date=2010-01-29 }} samsunspor.org.tr {{tr icon}}, accessed 19 July 2010</ref> Боите на клубот се црвено бели,и тие нивните натпревари ги играат во стадионот на [[Самсун 19 19 мај]].<ref name=tff />
Инаку во периодот од 1968-69 година тимот бил во 2 лига во домашното првенство.Клубот помеѓу вете лиги сè до 1993 година.По нивната промоција во 1 лига за шести пат ,клубот почнал да се натпреварува и во Европа.
== Историја ==
Самсунспор ја започнал својата историја во [[TFF Прва 2.Лига]], втора дивизија од [[Турција]]. Фудбалскиот тим завршил на петтото место, во нивната прва сезона.<ref name=6566lig>Sivritepe, Erdinç [http://www.angelfire.com/nj/sivritepe/6566/tl.html 1965-1966 1. Lig] turkish-soccer.com, accessed 19 July 2010</ref> Тимот исто така се натпреварувал и во Турскиот куп таа година.
== Наводи ==
{{наводи|2}}
[[Категорија:Фудбалски клубови од Турција]]
[[Категорија:Самсун]]
qka2fshmyey5sqxe7spzsbuyycwzc9y
ФК Ираклис
0
747748
5608762
5435659
2026-08-13T06:59:39Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608762
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија фудбалски клуб
| име = ФК Ираклис
| лого = [[Податотека:Iraklis.png|165п|Iraklis Logo]]
| целосно име = Гимнастички Клуб Ираклис Солун<br><small>Γυμναστικός Σύλλογος Ηρακλής Θεσσαλονίκης</small>
| основан = [[1908]]
| терен = [[Стадион Кафтанзоглијо]]
| капацитет = 28.029
| лига = [[Грчка Суперлига]]
| сезона = [[Грчка Суперлига 2009/2010|2009/2010]]
| позиција = 10.
| шема_лр1=|шема_т1=_stripesonwhite|шема_др1=|шема_3т3=_top_on_white|
леварака1=FFFFFF|тело1=002147|деснарака1=FFFFFF|шорцеви1=002147|чорапи1=002147|
шема_лр2=|шема_т2=|шема_др2=|шема_3т3=|
леварака2=FFFFFF|тело2=FFFFFF|деснарака2=FFFFFF|шорцеви2=|чорапи2=FFFFFF|
}}
[[Податотека:Kaftanzoglio west stand.jpg|300px|мини|Поглед кон внатрешноста на стадионот]]
'''ФК Ираклис''' ({{langx|el|Γυμναστικός Σύλλογος Ηρακλής Θεσσαλονίκης}}) — [[Грција|грчки]] [[фудбал]]ски клуб од [[Солун]] кој моментално игра во [[Грчка Суперлига]]. Клубот игра на [[Стадион Кафтанзоглијо|стадионот Кафтанзоглијо]] во [[Солун]].
==Историја==
Клубот бил основан во 1908 година во центарот на Солун. Првото име на клубот било ''Македоникос''. Во 1911 година клубот бил преименуван во ''Ираклис''. Ираклис за првпат победил во ''Солунска Фудбалска Лига'' во 1914 година, а за вторпат во 1915 година. Клубот исто така има освоено 5 ''ЕПСМ Лиги'' (пред 1959 година).<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=RSSSF|url=http://www.rsssf.com/tablesg/grkprehist.html|title=Greece - Final Tables 1906-1959|date=|language=Англиски|accessdate=19 February 2011}}</ref> Во 1976 година Ираклис освои Грчкиот Куп. Во финалето Ираклис победи [[ФК Олимпијакос|Олимпиакос]].<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=RSSSF|url=http://www.rsssf.com/tablesg/grkcuphist.html|title=Greece - List of Cup Winners|language=Англиски|accessdate=19 February 2011}}</ref> Во 1985 година Ираклис освои Балканскиот Куп. Во финалето Ираклис го победил [[Романија|романскиот]] клуб Арџеш Питешт со 4-1 во [[Солун]] и загубил 3-1 во Питешт.<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=RSSSF|url=http://www.rsssf.com/tablesb/balkanclub80s.html|title=Balkan Cup 1980-94|language=Англиски|accessdate=19 February 2011}}</ref>
==Играчи==
===Моментален Состав===
{{Fs start}}
{{Fs player|no=2|pos=DF|nat=Greece|name=[[Ѓоргос Киријазис]]}}
{{Fs player|no=4|pos=DF|nat=GRE|name=[[Тасос Катсабис]]}}
{{Fs player|no=5|pos=DF|nat=GRE|name=[[Ѓоргос Кацикас]]}}
{{Fs player|no=6|pos=DF|nat=GRE|name=[[Петрос Канакудис]]}}
{{Fs player|no=7|pos=MF|nat=POL|name=[[Роберт Шот]]}}
{{Fs player|no=8|pos=MF|nat=GRE|name=[[Стељос Илијадис]]}}
{{Fs player|no=10|pos=MF|nat=ROM|name=[[Богдан Мара]]}}
{{Fs player|no=11|pos=MF|nat=BRA|name=[[Карлиниос]]}}
{{Fs player|no=12|pos=FW|nat=Morocco|name=[[Монсеф Зерка]]}}
{{Fs player|no=13|pos=DF|nat=URU|name=[[Пабло Лима]]}}
{{Fs player|no=14|pos=MF|nat=URU|name=[[Марсел Роман]]}}
{{Fs player|no=15|pos=MF|nat=Nigeria|name=[[Сани Кејта]]}}
{{Fs player|no=16|pos=DF|nat=Spain|name=[[Хосеми]]}}
{{Fs player|no=17|pos=MF|nat=GRE|name=[[Манолис Папастерјанос]]}}
{{Fs player|no=18|pos=FW|nat=GRE|name=[[Томас Цитас]]}}
{{Fs mid}}
{{Fs player|no=19|pos=DF|nat=GRE|name=[[Никос Арабаѕис Хосе Мануел Пинто]]}}
{{Fs player|no=20|pos=FW|nat=ROM|name=[[Виктораш Јакоб]]}}
{{Fs player|no=21|pos=GK|nat=GRE|name=[[Димитрис Елефтеропулос]]}}
{{Fs player|no=26|pos=MF|nat=ARG|name=[[Себастијан Гарсиа|Питу]]}}
{{Fs player|no=27|pos=MF|nat=GRE|name=[[Пасхалис Вуцјас]]}}
{{Fs player|no=29|pos=FW|nat=CMR|name=[[Луис Енгуат-Махоп]]}}
{{Fs player|no=30|pos=MF|nat=ARG|name=[[Хавијер Роблес]]}}
{{Fs player|no=31|pos=GK|nat=GRE|name=[[Илиас Мелкас]]}}
{{Fs player|no=33|pos=GK|nat=POL|name=[[Норберт Витковски]]}}
{{Fs player|no=37|pos=GK|nat=GRE|name=[[Ѓоргос Бандис]]}}
{{Fs player|no=40|pos=MF|nat=CMR|name=[[Жоел Епале]]}}
{{Fs player|no=66|pos=MF|nat=POR|name=[[Данијел Рикардо Дани|Дани]]}}
{{Fs player|no=77|pos=FW|nat=ALG|name=[[Карим Солтани]]}}
{{Fs player|no=91|pos=MF|nat=GRE|name=[[Димитрис Стаму]]}}
{{Fs player|no=92|pos=GK|nat=GRE|name=[[Јанис Гуѕелас]]}}
{{Fs end}}
==Почести==
===Регионални===
'''[[Солунска Лига]]'''
:'''Шампиони (1):''' 1914, 1915
'''[[ЕПСМ Лига]]'''
:'''Шампиони (5):''' 1926-1927, 1938-39, 1939-40, 1950-51, 1951-52
:'''Вицешампиони (6):''' 1923-24, 1925-1926, 1929-30, 1936-37, 1946-47, 1952-53
===Домашни===
*'''[[Грчка Суперлига|Грчка Прва Лига]]'''
:'''Вицешампиони (3):''' 1933-34, 1938-39, 1946-47
*'''[[Грчки Футболски Куп|Грчки Куп]]'''
:'''Шампиони (1):''' 1975-1976
:'''Вицешампиони (4):''' 1946-47, 1956-57, 1979-80, 1986-87
===Меѓународни===
*'''[[Балкански футболски Куп|Балкански Куп]]'''
:'''Шампиони (1):''' 1984-1985
== Извори ==
{{reflist}}
==Надворешни Врски==
[http://www.iraklis-fc.gr/ Официјална страница на ФК Ираклис] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080219063023/http://www.iraklis-fc.gr/ |date=2008-02-19 }}
[[Категорија:ФК Ираклис| ]]
[[el:Γυμναστικός Σύλλογος Ηρακλής]]
kvaqm33lnmc9beczy4fcuie4pu13jig
Земјотрес во Крајстчерч 2011
0
749991
5608861
5598439
2026-08-13T11:26:10Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608861
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Земјотрес
| title = Земјотрес во Крајстчерч 2011
| date = {{почетен датум|2011|2|22|df=yes}} во 12:51 ч. [[Време во Нов Зеланд|NZDT]]
| image = Cathedral Square 2402.jpg
| image alt =
| imagecaption = Оштетената [[Крајстчерч (катедрала)|катедрала Крајстчерч]]
| map2 = {{ПолКарта | Нов Зеланд
| AlternativeMap=New Zealand location map transparent.svg
| label =
| lat = −43.60
| long = 172.71
| mark = Bullseye1.png
| marksize = 50
| position = top
| width = 200
| float = center
| caption = }}
| caption = Епицантар на земјотресот
| magnitude = 6.3 [[Рихтерова скала|M<sub>L</sub>]]<ref name="GeoNet"/>
| depth = 5 км
| location = {{coord|43.60|S|172.71|E|display=inline,title}} <br> Хиткот Вели, близу [[Литлтон]], [[Кантербери (регион)|Кантербери]], Нов Зеланд
| countries affected = Нов Зеланд
| tsunami = 3,5-метарски цунами-бранови во [[Тасманово Езеро|Тасмановото Езеро]]; откршен дел од [[Тасманов Ледник|Тасмановиот Ледник]]<ref>{{cite web | url=http://www.abc.net.au/news/stories/2011/02/22/3146052.htm?section=world | title=ABC News - Trusted Source of Latest News & Headlines | website=[[Australian Broadcasting Corporation]] }}</ref><ref>{{cite web | url=http://www.stuff.co.nz/national/christchurch-earthquake/4692057/Earthquake-causes-glacier-to-calve | title=Stuff }}</ref>
| casualties = 166 потврдени загинати<ref>{{наведени вести |url=http://www.3news.co.nz/ChCh-quake-Death-toll-166/tabid/423/articleID/201025/Default.aspx |title=Земјотрес во Крајстчерч: Бројот на загинатите изнесува 166 |work=[[New Zealand Herald]] |date=6 март 2011 |access-date=2011-03-06 |archive-date=2012-07-16 |archive-url=https://archive.today/20120716072451/http://www.3news.co.nz/ChCh-quake-Death-toll-166/tabid/423/articleID/201025/Default.aspx |url-status=dead }} {{en}}</ref><br/>над 200 исчезнати<ref name="casualties">{{cite web | url=http://www.stuff.co.nz/southland-times/4697308/Christchurch-quake-226-missing-98-dead | title=Stuff }}</ref><br/>1500–2000 повредени (164 потешко)<ref>[http://www.stuff.co.nz/national/christchurch-earthquake/4697308/Quake-Hope-fades-after-chapel-search Земјотрес: Надежта згаснува по потрагата во капелата], ''Stuff'', 24 февруари 2011 {{en}}</ref>
| intensity = [[Меркалиева скала|MM]] VIII<ref name="reactions"/>
| PGA= 1,88 ''[[Земјина тежа|g]]'' (град); 2,2 ''[[Земјина тежа|g]]'' (епицентар)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.geonet.org.nz/news/feb-2011-christchurch-badly-damaged-by-magnitude-6-3-earthquake.html|title=22 февруари 2011 - Крајстчерч е од земјотрес со јачина од 6,3 степени|work=Geonet|publisher=GNS Science|date=23 февруари 2011|accessdate=24 февруари 2011|archive-date=2012-08-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20120828224717/http://www.geonet.org.nz/news/feb-2011-christchurch-badly-damaged-by-magnitude-6-3-earthquake.html|url-status=dead}} {{en}}</ref>
}}
'''Земјотресот во Крајстчерч во 2011 г.''' e [[земјотрес]] со [[Скала на моментна магнитуда|магнитуда]] од 6,3<ref name="GeoNet">{{Наведена мрежна страница
|title=Извештај за земјотресот во Нов Зеланд - 22 февруари 2011 во {{безпрелом|12:51 ч.}} (NZDT)
|work=[[GeoNet]]
|publisher=[[Комисија за земјотреси]] и [[GNS Science]]
|url=http://www.geonet.org.nz/earthquake/quakes/3468575g.html
|date=22 февруари 2011
|accessdate=22 февруари 2011
|archive-date=2011-02-23
|archive-url=https://web.archive.org/web/20110223092531/http://www.geonet.org.nz/earthquake/quakes/3468575g.html
|url-status=dead
}}</ref> што го погодил регионот [[Кантербери (регион)|Кантербери]] на [[Јужен Остров|Јужниот Остров]] на [[Нов Зеланд]] на {{безпрелом|[[22 февруари]] [[2011]]}} во {{безпрелом|12:51 ч.}} по [[Време во Нов Зеланд|месно време]] ({{безпрелом|21 февруари}} во 23:51 ч. по [[Координирано универзално време|UTC]]).<ref name="GeoNet" /><ref>[http://earthquake.usgs.gov/earthquakes/dyfi/events/us/b0001igm/us/index.html M6,3 – Јужен Остров на Нов Зеланд], USGS</ref> со епицентар наделеку од населбата Хиткот Вели, 5 км северно од местото [[Литлтон]]<ref>{{Наведена мрежна страница
|title=GDACS - Проценка на последиците: Зелена земјотресна тревога во Нов Зеланд
|work=GDACS
|publisher=Глобален систем за тревога и усогласување при катастрофи
|url=http://www.gdacs.org/reports.asp?eventType=EQ&ID=104193&system=asgard&location=NZL&alertlevel=Green&glide_no=&datetime=20110221&groupid=104191
|date=22 февруари 2011
|accessdate=23 февруари 2011
|archive-date=2011-04-07
|archive-url=https://web.archive.org/web/20110407010656/http://www.gdacs.org/reports.asp?eventType=EQ&ID=104193&system=asgard&location=NZL&alertlevel=Green&glide_no=&datetime=20110221&groupid=104191
|url-status=dead
}}</ref>. Најпогоден бил градот [[Крајстчерч]], каде земјотресот предизвикал големи разорувања на многу места и значаен број на смртни случаи. Според амбасадорот во Канбера, во земјотресот нема загинати [[Македонци]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.voanews.com/macedonian/news/Macedonian-VOA-No-Victims-Earthquake-New-Zeland-Macedonians-116736574.html|title=Стојановски: Нема загинати Македонци во земјотресот во Нов Зеланд|last=Бојаџиевски|first=Јане |date=23 февруари 2011|publisher=Глас на Америка|accessdate=24 февруари 2011}} {{mk}}</ref>.
Ова е најголемиот [[последователен потрес]] како последица на [[Земјотрес во Крајстчерч 2010|земјотресот]] од 4 септември 2010 г,<ref>{{наведени вести|url=http://www.nytimes.com/2011/02/23/world/asia/23zealand.html?hp|title=Scores Killed in New Zealand Earthquake|work=The New York Times|date=22 февруари 2011|first=Meraiah|last=Foley|accessdate=22 февруари 2011}}</ref> но извесни аспекти се смета за засебен земјотрес. Аико е помал во магнитуда, овој земјотрес бил многу покатастрофален заради близината на [[епицентар]]от до Крајстчерч - епицентарот септемврискиот бил на длабочина од 11 км под површината, но овој бил само на 5 км. Февруарскиот земјотрес се случил вторник околу пладне, додека претходниот урдил во саботното предвечерие. Покрај ова, поради претходниот земјотрес, голем број објекти биле веќе структурно ослабнати.<ref name="NZ Herald - Things to Come">{{наведени вести | url=http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10708072 | title=Сртоносниот земјотрес може да е предзнак | accessdate=22 февруари 2011 | date=22 февруари 2011 | publisher=[[The New Zealand Herald]]}}</ref><ref name="CBC" /> Јачината на земјотресот во Крајстчерч изнесувала [[Меркалиева скала|MM VIII]].<ref name="reactions">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.reactionsnet.com/RMSArticle/2773138/Lyttelton-Earthquake-New-Zealand-Mw-63.html|title=Литлтонски земјотрес, Нов Зеланд, Mw 63|3=Реакции - Глобално осигурување|work=reactionsnet.com|accessdate=22 февруари 2011|archive-date=2011-07-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20110715160413/http://www.reactionsnet.com/RMSArticle/2773138/Lyttelton-Earthquake-New-Zealand-Mw-63.html|url-status=dead}}</ref>
На денот на земјотресот премиерот [[Џон Ки]] изјавил дека бројот на загинатите изнесува 65, изјавувајќи дека 22 февруари „веројатно ќе биде најмрачниот ден за Нов Зеланд“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.stuff.co.nz/national/4688231/65-dead-in-devastating-Christchurch-quake |title=проверено на 22 февруари 2011|publisher=Stuff.co.nz |date=4 септември 2010 |accessdate=22 февруари 2011}}</ref> Изутрината управникот на цивилната заштита потврдил 38 човечки жртви (што значи дека телата се препознаени и најблиските се известени).<ref>[http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10708163 Земјотрес во Крајстчерч: Најнови информации] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200924093844/http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10708163 |date=2020-09-24 }}, ''[[New Zealand Herald]]'', 23 февруари 2011</ref>
Од непотврдени извори, се проценува дека во земјотресот загинале од 200 до 400 лица.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.3news.co.nz/Christchurch-quake-Death-toll-could-top-200/tabid/423/articleID/199310/Default.aspx |title=Земјотрес во Крајстчерч: Бројот на загинатите може да надмине 200|publisher=3 News |date= |accessdate=22 февруари 2011}}</ref> [[Градоначалник на Крајстчерч|Градоначалникот]] [[Боб Паркер]] изјавил дека барем 200 лица се заробени во урнатините и дека исходот ќе биде доста лош.<ref name="BBC - New Zealand Quake">{{наведени вести | url=http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-pacific-12533291 | title=Земјотрес во Нов Зеланд: 65 мртви во Крајстчерч | accessdate=22 февруари 2011 | date=22 февруари 2011 | publisher=БиБиСи Вести}}</ref> Изутрината на 23 февруари премиерот прогласил [[Вонредна состојба|сеопшта вонредна состојба]].<ref name=emergency>{{Наведена мрежна страница|title=75 загинати лица. Објавена сеопшта вонредна состојба|url=http://tvnz.co.nz/national-news/death-toll-75-national-emergency-declared-4038747|publisher=''Television New Zealand''|accessdate=23 февруари 2011|archive-date=2011-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20110225195444/http://tvnz.co.nz/national-news/death-toll-75-national-emergency-declared-4038747|url-status=dead}}</ref>
Се проценува дека штетата ќе ги чини осигурителните заводи 12 милијарди [[американски долари]] (16 милијарди [[новозеландски долар]]и).<ref name="jpmorgan">{{Наведена мрежна страница |url= http://www.bloomberg.com/news/2011-02-22/new-zealand-s-earthquake-may-become-costliest-insured-disaster-since-2008.html |title=Земјотресот во Нов Зеланд може да биде најскапата катастрофа за осигурувањето од 2008 наваму|author=Ноа Бухајар, Џејкоб Гребер и Никола Саминатер|work=Бломберг|date=23 февруари 2011|accessdate=24 февруари 2011}}</ref>
==Жртви, штета и други последици==
[[Податотека:Sink holes and liquefaction North New Brighton Feb 2011.jpg|мини|200п|лево|Последица од [[ликвефакција]] на земјиштето.]]
Потврдени се 75 човечки жрви и се смета дека оваа бројка ќе расте.<ref name="stuff-civ-def">{{Наведена мрежна страница |url= http://www.stuff.co.nz/4688231/Deaths-destruction-in-Christchurch-quake |title= Човечки жртви и раздор во земјотресот во Крајстчерч - stuff.co.nz |date= 22 Feb 2011 |accessdate= 22 Feb 2011 |archive-date= 2011-02-23 |archive-url= https://web.archive.org/web/20110223001804/http://www.stuff.co.nz/4688231/Deaths-destruction-in-Christchurch-quake |url-status= dead }}</ref>. Според противпожарната служба, сè уште има многу заглавени лица во рушевините.<ref>{{наведени вести |url= http://www.radionz.co.nz/news/canterbury-earthquake/69180/huge-earthquake-hits-christchurch-city-centre |title=Центарот на Крајстчерч е погоден од огромен земјотрес |work=Radio New Zealand News |date=22 февруари 2011}}</ref> Во 17:00 по месно време е изјавено дека 80% од градот нема струја. Исто така се оштетени и воводовот и канализацијата, приморувајќи ги луѓето да штедат вода или да собираат дождовница. ВОнредната состојба траела неколку дена, а во зафатите учествувале и медицински лица од војската.
Оштетувањата на патиштата и мостоците ги отежнале потфатите за спасување на населението.<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Поднова од 16:54 на 22 февруари 2011 |url=http://www.radionz.co.nz/news/canterbury-earthquake/69187/fire-service-struggling-to-cope-with-rescue-effort |title=Radio New Zealand : News : Земјотрес во Кантербери : Пожарникарите се борат да ги постигнат спасувачките задачи |publisher=Radionz.co.nz |date= |accessdate=22 февруари 2011}}</ref> Порај ова, земјата претрпела ликвефакција и површински поплави.<ref name="radionz1">{{Наведена мрежна страница|author=Подновено на 16:41 на 22 февруари 2011 |url=http://www.radionz.co.nz/news/canterbury-earthquake/69188/main-roads-to-christchurch-open |title=Radio New Zealand : News : Земјотрес во Кантербери: Отворени главните патишта до Крајстчерч |publisher=Radionz.co.nz |date= |accessdate=22 февруари 2011}}</ref> Ликвефакцијата го надигнала асфалтот по патиштата, а од пукнатините извирала вода и песок.<ref>{{Наведена мрежна страница|author=22 февруари 2011|url=http://www.starcanterbury.co.nz/local/news/huge-quake-strikes-canterbury/3941435/|title=Земјотрес во Красјтчерч: Распослани мртви тела|publisher=Star Canterbury|date=|accessdate=22 февруари 2011|archive-date=2011-07-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20110724194339/http://www.starcanterbury.co.nz/local/news/huge-quake-strikes-canterbury/3941435/|url-status=dead}}</ref> ДОста автомобили се суриле со одрони од карпите и пропаднале во дупки.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.smh.com.au/breaking-news-world/deaths-reported-as-major-quake-hits-nz-20110222-1b36m.html |title=Земјотресот во Нов Зеланд заврши со 65 мртви и 100 исчезнати |publisher=News.smh.com.au |date= |accessdate=22 февруари 2011}}</ref> Во централното подрачје два автобуса биле смачкани од паднатите делови од зградите.<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Џонатан Амос |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-pacific-12533291 |title=БиБиСи Вести - Земјотрес во Нов Зеланд: 65 загинати лица во Крајстчерч |publisher=Bbc.co.uk |date= |accessdate=22 февруари 2011}}</ref>
===Оштетени објекти===
[[Податотека:Piko_building_corner_Barbadoes_Kilmore.JPG|мини|десно|Срушен трговски објект]]
Околу Катедралниот плоштад во центарот на Крајстчерч се срушиле разни згради. [[Крајстчерч (катедрала)|Катедралата Крајстчерч]] претрпела значајно оштетување и нејзината шилеста кула сосем се срушила.<ref name="DomPost">{{Наведена мрежна страница|title=Голем замјотрес во Красјтчерч|url=http://www.stuff.co.nz/4688231/Large-quake-strikes-Christchurch|work=Dominion Post|accessdate=22 февруари 2011|date=2011|archive-date=2012-10-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20121023065209/http://www.stuff.co.nz/4688231/Large-quake-strikes-Christchurch|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10708016 |title=Земјотрес во Крајстчерч: Веројатно има заробени лица во катедралата |publisher=Nzherald.co.nz |date= |accessdate=22 февруари 2011 |archive-date=2011-11-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111116021950/http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10708016 |url-status=dead }}</ref> Врвот на катедралата има паѓано и во претходни земјотреси,<ref>Eileen McSaveney. [http://www.teara.govt.nz/en/historic-earthquakes/4/5 Оштетена шилестата кула на катедралата во Крајстчерч] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100919003832/http://www.teara.govt.nz/en/historic-earthquakes/4/5 |date=2010-09-19 }}, „[[Те Ара - Енциклопедија на Нов Зеланд]]“ - Министерство за култура и наследство. подновено на 3 декември 2010</ref> но овој пат паднал многу поголем дел од земјотресот на 22 февруари.
Болницата во Крајстчерч била делумно евакуирана,<ref>Radio New Zealand - 16:55 EST</ref> но набргу отворена за да може да ги лекува повредените. Во евакуацијата на централното градско подрачје учествувала и војската.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Новости во живо: 6,3 степени го растресоа Крајстчерч, Нов Зеланд|url=http://www.news.com.au/world/quake-aftershock-hits-christchurch/story-e6frfkyi-1226009960218|publisher=News Limited|accessdate=22 февруари 2011|archive-date=2011-02-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20110223141557/http://www.news.com.au/world/quake-aftershock-hits-christchurch/story-e6frfkyi-1226009960218}}</ref>
Зградата на [[Кантербериската телевизија]] (''Canterbury Television'', CTV) била сосем разурната и полицијата изјавила дека во неа не може да има преживеани.<ref>http://www.stuff.co.nz/national/christchurch-earthquake/4692170/Christchurch-quake-toll-75-hundreds-missing Accessed 23 февруари 2011 4:44 PM NZT</ref>
Историската зграда на Покраинската комора на Кантербери била силно оштетена.<ref name="CBC">{{наведени вести | url=http://www.cbc.ca/news/world/story/2011/02/21/new-zealand-quake.html | title=Нов Зеланд е погоден од силен земјотрес со 65 загинати | accessdate=22 февруари 2011 | date=22 февруари 2011 | publisher=[[CBC]]}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url= http://www.abc.net.au/news/stories/2011/02/22/3145879.htm?section=world|title=Дузини загинати во „најмрачниот ден“ во Нов Зеланд - ABC News|work=abc.net.au|accessdate=22 февруари 2011}}</ref>
Зградата на претпријатието Pyne Gould се урнала, со многу заробени лица. [[Катедрала на Светата Причесна (Крајстчерч)|Катедрала на Светата Причесна]] исто така претрпела големи оштетувања.<ref>{{Наведена мрежна страница|url= http://home.nzcity.co.nz/news/article.aspx?id=126763&fm=newsmain,nrhl|title=NZ Christchurch earthquake timeline from NZCity|work=home.nzcity.co.nz|accessdate=22 февруари 2011}}</ref> Сериозно се оштетени и уште неколку цркви.
Следниот ден е утврдено дека хотелот Grand Chancellor (највисоката зграда во градот) е на работ да се урне.<ref>{{cite web | url=http://www.smh.com.au/world/christchurchs-tallest-hotel-on-brink-of-collapse-20110223-1b4sq.html | title=Christchurch's tallest hotel 'on brink of collapse' | date=2011-02-23 }}</ref>
[[Податотека:Oxford Tce Baptist Church.JPG|мини|лево|Оштетена баптистичка црква]]
===Литлтон===
Објектите во [[Литлтон]] претрпеле голема штета. Околу 60% од објеките на главната улица биле сериозно погодени.<ref name="RNZ">{{наведени вести | url=http://www.radionz.co.nz/news/canterbury-earthquake/69180/scores-of-people-killed-in-christchurch-quake | title=Голем број на загинати во земјотресот во Крајстчерч | accessdate=22 февруари 2011 | date=22 февруари 2011 | publisher=Radio New Zealand}}</ref> Поголема оштета претрпела и часовната топка во временската станица, која претставува локална туристичка атракција. Меѓутоа во гратчето нема човечки жртви.<ref>Николас Џонс и Амелија Вејд. [http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10708141 Земјотрес во Крајстчерч: Пристанишното гратче имаше среќа] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120324003006/http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10708141 |date=2012-03-24 }}, [[New Zealand Herald]], 23 февруари 2011.</ref>
===Вон областа===
При потресот се одрониле 30 милиони [[тон]]и мраз од [[Тасманов Ледник|Тасмановиот Ледник]] (околу 200 км од епицентарот) и паднале во [[Тасманово Езеро|Тасмановото Езеро]], погодувајќи ги туристичките бродови со бранови од 3,5 м во висина.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10708071 |title=Земјотресот истресе 30 милиони тони мраз од ледник |work=[[New Zealand Herald]] |date=22 февруари 2011}}</ref>
{{среди}}
== Поврзано ==
* [[Земјотрес во Крајстчерч 2010]]
* [[Список на земјотреси во Нов Зеланд]]
==Наводи==
{{наводи|colwidth=30em}}
== Надворешни врски ==
{{викивести|Magnitude 6.3 earthquake hits New Zealand's South Island; death toll reaches 65}}
{{рв|2011 Canterbury earthquake}}
* [http://video.news.com.au/1808403836/Earthquake-in-New-Zealand Снимки од земјотресот] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110225111019/http://video.news.com.au/1808403836/Earthquake-in-New-Zealand |date=2011-02-25 }} {{en}}
* [http://earthquake.usgs.gov/earthquakes/eqinthenews/2011/usb0001igm/ Геодетски податоци за змејотресот на Јужниот Остов на Нов Зеланд со јачина од 6,3 степени - Геодетска служба на САД] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110225013938/http://earthquake.usgs.gov/earthquakes/eqinthenews/2011/usb0001igm/ |date=2011-02-25 }} {{en}}
* [http://www.educatedearth.net/video.php?id=4650 Видеоснимки пред и по змејотресот] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201106210856/http://www.educatedearth.net/video.php?id=4650 |date=2020-11-06 }} {{en}}
* [http://www.stuff.co.nz/national/photos/4688271/Christchurch-aftershock-Feb-22 Слики од земјотресот] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20191019114421/http://www.stuff.co.nz/national/photos/4688271/Christchurch-aftershock-Feb-22 |date=2019-10-19 }} {{en}}
{{Земјотреси во 2011}}
[[Категорија:Земјотреси во 2011 година|Крајстчерч 2011]]
[[Категорија:2011 во Нов Зеланд]]
[[Категорија:Кантербери (регион)]]
[[Категорија:Земјотреси во Нов Зеланд|Крајстчерч 2011]]
[[Категорија:Крајстчерч]]
cf6hv0a6chx0scz8cs6qmb4e7mw41gl
Радијална брзина
0
752081
5608563
5233591
2026-08-12T14:14:20Z
CommonsDelinker
746
Замена на [[File:The_radial_velocity_method_(artist’s_impression).jpg]] со [[File:The_radial_velocity_method_(artist's_impression).jpg]] (од страна на [[c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR6|Criterion
5608563
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Planet reflex 200.gif|мини|Планета како кружи околу ѕвезда, менувајќи ѝ ја местоположбата и брзината како што кружат околу заедничкото тежиште (кое тука е упатна точка)]]
'''Радијална брзина''' — [[брзина]]та на објект што се приближува кон или оддалечува од набљудувачот по права линија. Во астрономијата, радијалната брзина најчесто се однесува на '''спектроскопска радијална брзина'''. Ова е радијалниот дел на брзината на изворот при зрачење и набљудувачот при набљудување, што се утврдува со [[спектроскопија]]та. '''Астрометричката радијална брзина''' е радијалната брзина што се утврдува со астрометрички испитувања (на пример. постепена промена во годишната паралакса)<ref>[http://arxiv.org/abs/astro-ph/9907145 Астрометрички радијални брзини. I. Неспектроскопски методи на мерење на радијалната брзина на ѕвездите] {{en}}</ref>.
Светлината што доаѓа од објект со значителна релативна радијална брзина во зрачењето подлежи на [[Доплеров ефект|Доплеровиот ефект]], така што честотата на светлината се намалува кај објектите што се оддалечуваат ([[црвено поместување]]), а се зголемува кај објектите што се приближуваат ([[сино поместување]]).
Радијалната брзина на една [[ѕвезда]] или друг оддалечен сјаен објект може да се измери со високорезолутивен [[Електромагнетен спектар|спектар]] и споредба на измерените [[бранова должина|бранови должини]] на познати [[спектрална линија|спектрални линии]] со брановите должини измерени во лабораторија. Позитивната радијална брзина укажува на тоа дека растојанието помеѓу објектите се зголемува (или се зголемувало), а пак негативната значи намалување на растојанието.
Кај многу [[двојна ѕвезда|двојни ѕвезди]], [[орбита]]лното движење обично предизвикува варијации во радијалната брзина од неколку километри во секунда. Спектрите на овие ѕвезди се менливи поради Доплеровиот ефект, и затоа се нарекуваат [[двојна ѕвезда|спектроскопски двојки]]. Радијалната брзина се користи за проценка на масите на ѕвездите и некои [[орбитален елемент|орбитални елементи]], како [[занесување (орбита)|занесувањето]] и [[голема полуоска]]. Истиот метод се користи за утврдување на присуството на [[планета|планети]] околу ѕвездите. Со мерење на движењето се утврдува орбиталниот период на планетата, додека добиената големина на поместувањето служи за пресметка на долната граница на [[маса]]та на таа планета. Методите на радијална брзина самите по себе може да ја утврдат само долната граница, бидејќи големите планети што орбитираат под многу голем агол во однос на видната линија радијално ја реметат нивната ѕвезда колку што тоа го прави помала планета со орбитална рамнина на видната линија. Предложено е дека вака пресметаните планети со големо орбитално занесување подражаваат два планетни система со кружни или речиси кружни резонантни орбити.<ref name="Anglada-Escude">{{наведено списание | author = Anglada-Escude | title = How eccentric orbital solutions can hide planetary systems in 2:1 resonant orbits | journal = The Astrophysical Journal Letters | id = {{arXiv|0809.1275}} }}</ref>
==Спореба==
[[Податотека:The radial velocity method (artist's impression).jpg|мини|десно|Методот на радијална брзина за пронаоѓање на [[вонсончева планета|вонсончеви планети]] се заснова на утврдувањето на варијации во брзината на средишната ѕвезда. Овие варијации се јавуваат поради промената на насоката на гравитациската влеча од (невидена) вонсончева планета како што кружи околу ѕвездата. Кога ѕвездата се движи кон нас, спектарот претрпува сино поместување, а кога се оддалечува од нас, претрпува црвено пометување. Редовно гледајќи го нејзиниот спектар можеме да ја мериме нејзината брзина. Ако се движи од време-на време, тоа значи дека има придружник.]]
{| class="wikitable"
|+
![[Планета]]рна [[маса]]
! <abbr title="Оддалеченост">Опис</abbr><br />[[Астрономска единица|а.е.]]
!Радијална брзина
|-
| [[Јупитер]]
| 1
| 28,4 [[Метар|м]]/[[Секунда|с]]
|-
| [[Јупитер]]
| 5
| 12,7 [[Метар|м]]/[[Секунда|с]]
|-
| [[Нептун]]
| 0,1
| 4,8 [[Метар|м]]/[[Секунда|с]]
|-
| [[Нептун]]
| 1
| 1,5 [[Метар|м]]/[[Секунда|с]]
|-
| [[Суперземја]] (5 M⊕)
| 0,1
| 1,4 [[Метар|м]]/[[Секунда|с]]
|-
| [[Суперземја]] (5 M⊕)
| 1
| 0,45 [[Метар|м]]/[[Секунда|с]]
|-
| [[Земја]]
| 1
| 9 [[Сантиметар|см]]/[[Секунда|с]]
|}
Навод:<ref>{{нмс |url=http://202.127.29.4/bdep_meeting/download/talks/20July/10-LPasquini.ppt |title=ESPRESSO и CODEX - ловци на радијално-брзински планети на ESO од следната генерација |date=16 октомври 2010 |publisher=[[Кинеска академија на науките]] |accessdate=16 октомври 2010 |archive-date=2011-07-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110704072701/http://202.127.29.4/bdep_meeting/download/talks/20July/10-LPasquini.ppt |url-status=dead }} {{en}}</ref>
===За ѕвездите од тип MK со планети во животопогодниот појас===
{| class="wikitable"
|+
![[Сончева маса|Ѕвездена<br /> маса]] (M☉)
![[Планета]]рна<br /> [[маса]] ([[Земјина маса|M⊕]])
!<abbr title="Сјајност">Сјајн.</abbr> <br />(L0)
!Тип
![[Животоспособност на системите од црвени џуџиња|ЖСЦЏ]].<br /> ([[Астрономска единица|а.е.]])
!<abbr title="Радијална брзина">РБ</abbr><br /> ([[Сантиметар|см]]/[[Секунда|с]])
![[Орбитален период|Период]]<br /> (денови)
|-
| 0,10
| 1,0
| 8e-4
|M8
|0,028
|168
|6
|-
| 0,21
| 1,0
| 7,9e-3
|M5
|0,089
|65
|21
|-
|0,47
| 1,0
| 6,3e-2
|M0
|0,25
|26
|67
|-
|0,65
| 1,0
| 1,6e-1
|K5
|0,40
|18
|115
|-
|0,78
| 2,0
| 4,0e-1
|K0
|0,63
|25
|209
|}
Навод:<ref>{{нмс |url=http://202.127.29.4/bdep_meeting/download/talks/20July/SOsterman.pptt |title=Ласерски честотен чешел NIR за Доплерово испитување на планети со висока прецизност |date=16 октомври 2010 |publisher=[[Кинеска академија на науките]] |accessdate=16 октомври 2010 }}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{en}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Поврзано ==
*[[Вонсончева планета]]
*[[Сопствено движење]]
*[[Доплеров метод]]
{{Ѕвезда}}
[[Категорија:Астрометрија]]
[[Категорија:Физички величини]]
[[Категорија:Орбити]]
[[Категорија:Концепти во астрономијата]]
7juy5depnc924w4hxe045dixclbc1o0
Стивен Хокинг
0
752655
5608756
5597167
2026-08-13T06:48:36Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608756
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox scientist
|box_width = 300x
|name = Стивен Хокинг
|image =Stephen Hawking.StarChild.jpg
|image_size = 200px
|caption =Хокинг, околу 1980 година
|birth_name = Стивен Вилијам Хокинг
|birth_date = {{birth date |1942|1|8|df=y}}
|birth_place = [[Оксфорд]], Англија
|death_date = {{death date and age |2018|03|14 |1942|1|8}}
|residence = Англија
|citizenship = англиско
|nationality = Англичанец
|religion = [[Агностицизам|агностик]]
|ethnicity =
|fields = [[Применета математика]]<br />[[Теориска физика]]<br />[[Физичка космологија|Космологија]]
|workplaces = [[Универзитет во Кембриџ]]<br />[[Калифорниски институт за технологија]]<br />[[Периметер, институт за теориска физика]]
|alma_mater = [[Универзитет во Оксфорд]]<br />[[Кембрички универзитет]]
|doctoral_advisor = [[Денис Вилјам Шама|Денис Шама]]
|academic_advisors = [[Боб Берман|Роберт Берман]]
|doctoral_students = [[Брус Алан (физичар)|Брус Алан]]<br />Рафаел Бусо<br />[[Феи Докер]]<br />[[Малком Пери (физичар)|Малком Пери]]<br />[[Бернард Кер]]<br />[[Гери Гибонс]]<br />Харви Рил<br />[[Дон Пејџ (физичар)|Дон Пејџ]]<br />Тим Престиж<br />[[Реимонд Лафлем]]<br />Џулијан Лутрел
|notable_students =
|known_for = [[Црна дупка|црни дупки]]<br />[[Физичка космологија|Теориска космологија]]<br />[[Квантна гравитација]]<br />[[Хокингово зрачење]]
|author_abbrev_bot =
|author_abbrev_zoo =
|influences = [[Дикрен Тата]]
|influenced =
|awards = {{nowrap|''Wolf Prize'' (1988)<br />''Prince of Asturias Award'' (1989)<br />''Copley Medal'' (2006)<br />''Presidential Medal of Freedom'' (2009)}}
|spouse = Џејн Хокинг
|footnotes =
}}
'''Стивен Вилијам Хокинг''' ({{langx|en|Stephen William Hawking}}; {{рн|8|јануари|1942}}<ref>{{наведени вести |url=http://www.timesonline.co.uk/tol/life_and_style/court_and_social/article5484753.ece |title=Birthdays: Jan 10 |publisher=The Times |date=8 January 2010 |accessdate=9 January 2010 |archive-date=2011-06-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110629132544/http://www.timesonline.co.uk/tol/life_and_style/court_and_social/article5484753.ece |url-status=dead }}</ref> - {{пн|14|март|2018}}) — англиски теориски физичар и [[Физичка космологија|космолог]] чии научни книги и јавни појавувања го направија академски позната личност. Бил почесен пријател на кралското друштво на уметности,<ref name="soafellow">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rsa.org.uk/acrobat/honorary_fellows.pdf|title=Honorary Fellows of the Royal Society of Arts|publisher=[[Royal Society for the encouragement of Arts, Manufactures & Commerce]]|accessdate=25 March 2007|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070605160650/http://www.rsa.org.uk/acrobat/honorary_fellows.pdf|archivedate=2007-06-05|url-status=dead}}</ref> доживотен член на папската академија на науките<ref>{{Наведено списание|last =Mason|first =Michael|authorlink =Michael Paul Mason|title =Alliance, Many of the greatest minds of science meet regularly in Vatican City to counsel the pope on the hot topics of the day|journal=Discover Magazine|issue =September 2008|page =43|publisher=Discover Magazine|accessdate =19 August 2008}}</ref> и во 2009 е награден со [[претседателски медал на слободата]], највисоката цивилна награда во [[САД]].<ref name="presidential">{{наведени вести|title = Hawking receives honour from Obama|url = http://www.guardian.co.uk/uk/feedarticle/8654740?FORM=ZZNR3|work=Guardian |date = 13 August 2009|accessdate = 21 December 2009|location=London}}</ref>
Хокинг 30 години бил професор на математичката катедра во [[Кембрички универзитет|Кембричкиот универзитет]], преземајќи ја таа функција во 1979 и повлекувајќи се на 1 октомври 2009.<ref>{{наведени вести|title=Stephen Hawking to give up prestigious Cambridge title |url=http://www.cbc.ca/technology/story/2008/10/24/hawking-cambridge.html |agency=Associated Press |publisher=[[CBC News]]|date=24 October 2008 |accessdate=1 October 2009}}</ref><ref>{{наведени вести
|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/cambridgeshire/8282358.stm
|title=Hawking gives up academic title
|publisher=BBC News
|date=30 September 2009
|accessdate=1 October 2009
}}</ref> Во поново време директорувал со истражувачкиот центар за теориска космологија во одделот за применета математика и теориска физика на Кембричкиот универзитет. Тој е познат по своите придонеси во полето на [[космологија]]та и [[Квантна гравитација|квантната гравитација]], особено во контекст на [[Црна дупка|црните дупки]]. Исто така, тој се здобил со успеси за неговата работа во полето на [[Популарна наука|популарната наука]] во која тој генерално дискутира за неговите теории и космологијата.<ref name="book">{{Наведена книга|author=Hawking, Stephen|title= [[A Brief History of Time]]|publisher=[[Bantam Books]]|year=1988|isbn=0-553-38016-8}}</ref><ref>Redfor, Tim "How God propelled Stephen Hawking into the bestsellers lists" Guardian 31 July 2009 [http://www.guardian.co.uk/science/2009/jul/30/stephen-hawking-brief-history-time]</ref>
Во клучните научни трудови на Хокинг се вклучени обезбедувањето, со [[Роџер Пенрос]], [[Теорема|теореми]] во врска со [[Гравитациска сингуларност|гравитациските сингуларности]] во рамките на [[Општа теорија за релативноста|општата релативност]] и теориското предвидување дека црните дупки емитуваат зрачење, што денес е познато како [[Хокингово зрачење]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://projecteuclid.org/Dienst/UI/1.0/Summarize/euclid.cmp/1103899181|title=Particle creation by black holes|publisher=Project Euclid|accessdate=19 May 2008}}</ref>
Хокинг има лателарна амиотропска склероза што е поврзано со амиотрофична латерална склероза, состојба која се развила со текот на годините и го направила скоро целосно парализиран.
== Раниот живот и образование ==
Стивен Хокинг е роден на 8 јануари 1942 г. од татко д-р Френк Хокинг, биолог, и мајка Изабел Хокинг. Имал две помали сестри, Филипа и Мери, и посвоен брат, Едвард.<ref name="Current Biography 1984">{{Наведена книга|title = Current Biography, 1984|publisher=[[H. W. Wilson Company]]|location = New York City|year = 1984|isbn = 0883710404}}</ref> Иако родителите на Хокинг живееле во северен [[Лондон]], се преселиле во [[Оксфорд]] за време на бременоста на Изабел со Стивен, сместувајќи се на побезбедна локација за раѓањето на нејзиното прво дете (Лондон во тоа време бил [[Лондонскиот блиц|под напад]] од страна на [[Луфтвафе]]).<ref name=mactutor>{{Наведена мрежна страница|author=O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F|title=Stephen William Hawking|url=http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/Biographies/Hawking.html|work=[[MacTutor History of Mathematics archive]]|publisher=[[University of St Andrews]]|accessdate=1 October 2009|archive-date=2016-06-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20160603044735/http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/Biographies/Hawking.html|url-status=dead}}</ref> Според Хокинг, германската В-2 ракета удрила на само неколку улици подалеку.<ref>{{Наведена книга|last=Hawking|first=Stephen W.|title= Black Holes And Baby Universes and Other Essays|url=https://archive.org/details/blackholesbabyun00step|publisher=Bantam Books|location=London|year=1993|isbn=0553374117}}</ref>
По раѓањето на Стивен семејството повторно се вратило во Лондон каде што татко му ја предводел групата за паразитологија во националниот институт за медицински истражувања.<ref name="Current Biography 1984"/> Во 1950, Хокинг и неговото семејство се преселиле во Сент Албенс, Хертфоршир, каде што одел во средното училиште за девојчиња во Сент Албенс од 1950 до 1953 (во тоа време момчињата можеле да одат на настава во женски училишта додека не наполнат 10 години).<ref name="Stephen Hawking A Biography">{{Наведена книга|title = Stephen Hawking A Biography| publisher=[[Greenwood Press]]|year = 1995}}</ref> Од единаесет години тој се преместил во училиштето Сент Албенс каде што бил добар, но не и посебен ученик.<ref name="Current Biography 1984"/> Подоцна, кога бил прашан да именува учител кој го инспирирал, Хокинг го именувал [[Диркен Тата]].<ref>{{наведени вести|accessdate=19 May 2008|url=http://www.guardian.co.uk/obituaries/story/0,,1983173,00.html|title=Dick Tahta|work=The Guardian |location=UK|location=London|date=5 January 2007|first1=Geoffrey|last1=Hoare|first2=Eric|last2=Love}}</ref> Врската со училиштето константно ја одржувал и именувал една од четирите куќи, објектот за дополнителни научни предавања, во куќниот систем на училиштето. Тој го посетил училиштето за да одржи едно предавање и, исто така, му било направено долго интервју од страна на учениците кои работат на школскиот магазин, „The Albanian“.
Хокинг отсекогаш бил заинтересиран за науката.<ref name="Current Biography 1984"/> Инспириран од наставникот по математика, тој сакал да го студира истиот предмен и на универзитет. Како и да е, таткото на Хокинг сакал тој да аплицира за [[Универзитетски колеџ, Оксфорд|универзитетскиот колеџ Оксфорд]] каде што и тој студирал. Како универзитетски колеџ кој во тоа време немал математика, студентите кои аплицирале сакајќи да го изучуваат тој предмет биле одбиени, па затоа Хокинг аплицирал за изучување на прородни науки за што и се здобил со диплома. Хокинг специјализирал физика.<ref name=mactutor/> Неговиот тутор по физика, Роберт Берман, подоцна за магазинот „The New York Times Magazine“ рекол: {{Цитатник|За него беше доволно само да зне дека нешто може да биде направено и ќе го направеше тоа без да се обидува да види како останатите луѓе тоа го прават. [...] Тој немаше многу книги и не запишуваше забелешки. Секако, неговиот ум беше потполно различен од сите негови соработници.<ref name="Current Biography 1984"/>}}
Хокинг ги поминувал испитите, но неговите необични навики за учење<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-1322807/Stephen-Hawking-I-didnt-learn-read-I-I-lazy-student.html?ito=feeds-newsxml |title=Stephen Hawking: I didn't learn to read until I was eight and I was a lazy student |publisher=Daily Mail |date=22 October 2010 |accessdate=22 October 2010}}</ref> резултирале со тоа што на финалниот испит освоил бодови на границата помеѓу прва и втора класа поради што бил потребен устен испит. За усниот испит Берман рекол: {{Цитатник|И се разбира, испитувачите тогаш беа доволно интелигентни за да сфатат дека тие зборуваат со некој кој е многу попаметен од нив.<ref name="Current Biography 1984"/>}}
Откако ја добил оценката Б.А. во Оксфорд во 1962, тој останал за да изучува астрономија. Се одлучил да замине кога открил дека изучувањето на Сончеви пеги|сончевите пеги, за кои опсерваторијата била опремена, не се вклопуваат во неговите желби и тоа дека тој е повеќе заинтересиран за теоријата однего за набљудување.<ref name="Current Biography 1984"/> Го напуштил Оскфорд за Тринити Хол, Кембриџ, каде што се вклучил во изучувањето на теориската астрономија и космологија.
== Кариерата во доменот на теориската физика ==
Хокинг во 1974 бил избран како еден од најмладите пријатели на „[[Кралско друштво|кралското друштво]]“, се здобил со почеста „[[Ред на Британската Империја|командир во редот на Британската Империја]]“ во 1982 и во 1989 станал „почесен пријател“. Хокинг бил член на одборот на спонзори на „Билтен на атомските научници“.
Во 1974 тој прифати да го посети [[Калифорниски институт за технологија|Калифорнискиот институт за технологија]] како професор, за да работи со неговиот пријател Кип Торни.<ref>{{Наведена книга|author=Kristine Larsen|title= Stephen Hawking: a biography|url=https://archive.org/details/stephenhawkingbi0000lars|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2005|isbn=0313323925}}</ref> Хокинг останува во контакт со Калифорнискиот институт со тоа што секоја година по еден месец, по 1992, престоjува на ова место.<ref>{{Наведена мрежна страница|access-date=7 Jan 2011|url=http://features.caltech.edu/features/96|title=Stephen Hawking Returns to Caltech—One Night Only|publisher=Caltech Features|date=6 Jan 2011|archive-date=2011-01-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20110120170901/http://features.caltech.edu/features/96|url-status=dead}}</ref>
Достигнувањата на Хокинг и неговите признаенија не престанаа и покрај развиената парализа предизвикана од неговата болест. Од 1974 Хокинг не можел да се храни сам себе ниту пак да стане од креветот. Неговиот говор станал загушен со тоа што можел да биде разбран само од тие кои подолго го познавале. Во 1985 добил [[пневмонија]] и морал да направи [[трахеотомија]] која потполно го оневозможила неговиот говор. Еден научник од Кембриџ изградил уред кој му овозможува на Хокинг да пишува на комјутер со мали движења на неговото тело и потоа со помош на [[говорна синтеза]] да зборува преку комјутерот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hawking.org.uk/index.php?option=com_content&view=article&id=51&Itemid=55|title=Disability Advice|author=Hawking, Stephen W|accessdate=1 October 2009|archive-date=2010-03-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20100329230045/http://hawking.org.uk/index.php?option=com_content&view=article&id=51&Itemid=55|url-status=dead}}</ref>
=== Истражувања ===
[[Податотека:Stephen_Hawking_in_Cambridge.jpg|мини|250п|лево|Хокинг во Кембриџ]]
Полето на исражување на Хокинг било во доменот на теориската космологија и [[квантна гравитација|квантната гравитација]].
Во доцните 1960-ти тој и неговиот пријател и колега од Кембриџ, Роџер Пинрос, создале нов, комплексен математички модел кој го создале од општата теорија за релативност на [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]].<ref>{{Наведена мрежна страница|accessdate=19 May 2008|url=http://www.berkeley.edu/news/media/releases/2007/03/16_hawking_text.shtml/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080615011734/http://www.berkeley.edu/news/media/releases/2007/03/16_hawking_text.shtml/|archivedate=2008-06-15|title=Origins of the universe: Stephen Hawking's J. Robert Oppenheimer Lecture|publisher=[[University of California, Berkeley]]|url-status=dead}}</ref> Ова, во 1970, довело до докажување на првата од [[Пенроуз-Хокингови тереми за сингуларноста|многуте теореми за сингуларноста]]; теореми кои обезбедуваат збир од издржани услови за постоење на [[гравитациска сингуларност]] во [[Простор-време|просторот-времето]]. Ова дело покажало дека, далеку од тоа што се интересни работи од математичка гледна точка, сингуларностите се од прилично генеричка функција на општата рлативност.<ref>{{Наведено списание |doi=10.1098/rspa.1970.0021 |url=http://rspa.royalsocietypublishing.org/content/314/1519/529.abstract |first=Stephen |last=Hawking |author2=[[Roger Penrose]] |date=January 1970 |title=The Singularities of Gravitational Collapse and Cosmology |journal=[[Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences|Proceedings of the Royal Society A]] |volume=314 |issue=1519 |pages=529–548 |access-date=2011-03-22 |archive-date=2016-01-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160117063658/http://rspa.royalsocietypublishing.org/content/314/1519/529.abstract |url-status=dead }}</ref>
Тој обезбедил [[математички доказ]], заедно со [[Брендон Картер]], [[Вемер Израел]] и Д. Робинсон, за таканаречената „[[теорема без коса]]“ на [[Џон Вилер]], која вели дека секоја црна дупка е потполно опишана од страна на три својства: [[маса]], [[импулсен момент]] и [[електрично полнење]].
Хокинг, исто така, по анализа на емисијата на [[Гама-зрачење|гама-зраците]] која се случила по [[Големата експлозија]], сугерирал дека биле формирани мини црни дупки. Со Брендон и Картер тој ги предложил четирите [[Термодинамика на црните дупки|закони за механизмот на црните дупки]], изработувајќи аналогија со [[термодинамика]]. Во 1974 тој пресметал дека црните дупки треба топлински да создадат и емитуваат [[субатомски честички]], кои денес се познати како [[Хокингово зрачење|Бекенштајн-Хокингово зрачење]], сè додека не ја исрошат својата енергија и да испарат.<ref>{{Наведено списание|last = Hawking|first = SW|title = Black Hole Explosions|journal=Nature (journal)|volume = 248|issue = 1|pages = 30–31|year = 1974|url = http://www.nature.com/physics/looking-back/hawking/|accessdate = 23 March 2007|doi = 10.1038/248030a0}}</ref>
Во соработка со [[Џим Хартли]], Хокинг развил модел во кој универзумот нема граници во просторот и времето, заменувајќи ја почетната сингуларност на класичниот модел на [[големата експлозија]] со регион сличен како и Северниот Пол – некој не може да патува северно од Северниот Пол бидејќи нема граници. Додека оригиналниот безграничен предлог предвидувал затворен универзум, дискусијата со Нил Тјурок довела до реализација со тоа што безграничниот предлог, исто така, содржел не затворен универзум.
Заедно до Томас Хертог во [[CERN|ЦЕРН]], во 2006, Хокинг предложил теорија на „од врвот-надолна космологија“ (или на [[англиски јазик]] ''top-down cosmology'') во која вели дека универзумот нема посебна поединечна состојба и затоа е несоодветно за физичарите да се обидат да формулираат теорија која предвидува дека сегашната конфигурација на универзумот е посебна поединечна состојба.<ref>{{Наведена мрежна страница
|last = Ball
|first = Philip
|title = Hawking Rewrites History...Backwards
|work=Nature News Online
|date = 21 June 2006
|url = http://www.nature.com/news/2006/060619/full/news060619-6.html
|accessdate = 19 April 2010}}</ref> Оваа космологија прептпоставува дека во извесна смисла, сегашноста „го селектира“ минатото од една суперпозиција, од многу можни историски. Притоа, теоријата сугерира можна резолуција на деликатно дефинираниот универзум: неизбежно е тоа дека во сегашните физички константи на нашиот универзум ќе ги пронајдеме само оние историски делови кои тој ги „селектирал“ и кои довеле до сегашноста. Според ова, оваа космологија ни обезбедува [[Антропичен принцип|антропично]] објаснување за тоа зошто се наоѓаме самите во универзум кој овозможува работа и живот без повикување на [[Мултивселена|збирот на повеќе вселени]].
Многу други научни истражувања на Хокинг се вклучени во студиите за [[квантна космологија]], [[инфлационен универзум]], продукцијата на [[хелиум]] во
[[Анизотропија|анизотропскиот]] модел на Големата експлозија, [[Густина на мартица|густината на матрицата]] на универзумот, [[топологија]] и структура на универзумот, младиот универзум, [[Јанг-Милова теорија|Јанг-Милсовиот]] [[инстантон]] и [[С-матрица|расејувачката матрица]], пространството на [[анти-де ситер]], [[Квантно заплеткување|квантното заплеткување]] и [[ентропија]], природата на времето и просторот вклучувајќи ја [[Временска стрелка|временската стрелка]], [[Квантна пена|квантната пена]], [[теорија на струните]], [[супергравитација]], [[Евклидов простор|Евклидовата]] квантна гравитација, [[Гравитација|гравитацискиот]] [[Хамилтон (квантна механика)|Хамилтон]], гравитациските теории Бренс-Дики и Хојл-Нарликар, [[Гравитациско зрачење|гравитациското зрачење]] и [[црвоточина|црвоточините]].
На предавање во универзитетот Џорџ Вашингтон во чест на педесет годишнинаната на [[НАСА]], Хокинг го теоризирал постоењето на вонземски живот, верувајќи дека „примитивниот живот е многу чест, додека пак интелигентниот живот е далеку поредок.“<ref>{{Наведена мрежна страница|accessdate=19 May 2008|url=http://www.channel4.com/news/articles/science_technology/primitive+life+likely+elsewhere/2055457|title=Primitive life 'likely elsewhere'|publisher=Channel 4 News|date=22 April 2008|archive-date=2010-04-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20100414103121/http://www.channel4.com/news/articles/science_technology/primitive+life+likely+elsewhere/2055457|url-status=dead}}</ref>
=== Губење на стар облог ===
[[Податотека:Barack_Obama_speaks_to_Stephen_Hawking.jpg|мини|250п|десно|Претседателот на [[САД]], [[Барак Обама]], разговара со Стивен Хокинг во сината соба на [[Белата куќа]] пред церемонијата во која треба тој и уште 12 други да бидат претставени за претседателскиот медал на слободата на 12 август 2009. Овој медал е највисоката национална цивилна почест]]
Во јули 2004, Хокинг на вести презентирал нова теорија за црните дупки која имала спротивно значење од неговото долгогодишно верување за однесувањето на црните дупки, со што го изгуби облогот кој го направил со Кип Торни и [[Џон Прескил]] од Калифорнискиот институт. Дотогаш се покажало дека информациите кои поминувале низ [[Хоризонт на случувања|хоризонтот на случувања]] на црна дупка се губеле во универзумот, со што сите црни дупки се идентични во нивната маса, електрично полнење и аголна брзина (таканаречената ''теорема без коса''). Проблемот со оваа теорема е во тоа што ја имплицира црната дупка дека ќе емитува исто зрачење без оглед на тоа што се случува внатре во неа и како последица на тоа, ако чиста квантна состојба е фрлена во црната дупка, една „обична“ измешана состојба ќе биде вратена. Ова се спротивставува на правилата на квантната механика и е познато како [[информациски парадокс на црната дупка]].
=== Лет во вселената ===
На прославата на неговиот шеесет и петти роденден на 8 јануари 2007, Хокинг го најавил својот план за безтежински лет во 2007 за да се подготви за [[Суборбитален вселенски лет|суборбиталниот вселенски лет]] во 2009 овозможен од „Virgin Galactic“. Милјардерот [[Ричард Бренсон]] ветил дека ќе ги плати сите трошоци за летот што чинело околу 100,000 фунти.<ref>{{наведени вести|url=http://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2007/01/08/nhawking08.xml|title=Stephen Hawking plans to see space|work=The Daily Telegraph |location=London| date = 9 January 2007|accessdate = 18 March 2007|first=Roger|last=Highfield}}</ref> Овој лет на Стивен Хокинг во леталото „Vomit Comet“ на корпорацијата „Zero Gravity Corporation“ кој се остварил на 26 април 2007, му овозможил осум пати да ја искуси безтежинската состојба.<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/6594821.stm|title=Hawking takes zero-gravity flight|publisher=BBC News| date = 26 April 2007|accessdate = 26 April 2007}}</ref> Тој стана првиот [[Квадриплегија|квадриплегист]] кој ја искусил оваа состојба. Ова бил првиот пат во четириесет години кога тој се движел слободно, без неговата количка. Нормалната цена е 3.750 американски долари за 10-15 параболи, но на Хокинг не му биле побарани пари за тоа. Малку [[Футурологија|футуристички]],<ref>{{наведени вести|title = Move To New Planet, says Hawking|publisher=BBC|date = 6 November 2006|url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/6158855.stm|accessdate = 21 February 2008}}</ref> Хокинг пред летот изјавил: {{Цитатник|Многу луѓе ме прашаа зошто сакам да го направам овој лет. Го правам ова поради многу причини. Пред се, верувам дека животот на [[Земја (планета)|планетата Земја]] е сè поголем ризик со можност да бидете избришани од некоја катастрофа како на пример ненадејна јадрена војна, генетски изменет вирус или некоја друга опасност. Јас мислам дека човековата раса нема иднина доколку не отиде во вселената. Па, според тоа, сакам да го поттикнам јавниот интерес во однос на вселената.<ref>{{наведени вести|url=http://www.cnn.com/2007/TECH/space/04/26/hawking.flight.ap/index.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070504171857/http://www.cnn.com/2007/TECH/space/04/26/hawking.flight.ap/index.html|archivedate=2007-05-04|title=Physicist Hawking experiences zero gravity|publisher=CNN|date=26 April 2007|accessdate=4 May 2007|url-status=live}}</ref>}}
=== Постоење и природа на вонземскиот живот ===
Хокинг посочил дека е скоро сигурен дека вонземски живот постои во други делови од универзумот и употребил математичка основа за неговите претпоставки. „Во мојот математички мозок, самите броеви совршено рационално размислуваат за вонземјани“. Вистинскиот предизвик е да се дознае како впрочем вонземјаните би изгледале.“ Тој верува дека вонземскиот живот не постои само на планети туку можеби и на други места, како на ѕвезди или пак во други вселени. Тој, исто така, предупредува дека некои од овие видови би можеле да бидат екстремно интелегентни и дека претставуваат опасност за Земјата. Контакт со таквите видови би можел да биде катастрофален за човештвото.<ref>Don’t talk to aliens, warns Stephen Hawking, [http://www.timesonline.co.uk/tol/news/science/space/article7107207.ece Timesonline.co.uk] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100525065400/http://www.timesonline.co.uk/tol/news/science/space/article7107207.ece |date=2010-05-25 }}, [[The Sunday Times]], by Jonathan Leake, 25 April 2010</ref> Тој рекол: „Доколку вонземјаните не посетат, резултатот ќе биде скоро ист како и кога Колумбо стигнал во Америка, што и не се покажало добро за домородните Американци“. Хокинг се залагал за тоа, наместо да се обидуваме да воспоставиме контакт со нив, луѓето да го избегнуваат контактот со вонземските животни форми.<ref>{{наведени вести| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/8642558.stm|work=BBC News|title=Hawking warns over alien beings|date=25 April 2010|accessdate=24 May 2010}}</ref>
== Болест ==
[[Податотека:Stephen_Hawking_050506.jpg|мини|250п|десно|Хокинг на 5 мај 2006, во текот на една конференција.]]
Стивен Хокинг е во големи размери инвалидизиран од страна на лателарна амиотропкса склероза позната како [[амиотрофична латерална склероза]] (АЛС). Болеста на Хокинг е значајно поразлична од типичната АЛС во тоа што неговиот облик на АЛС ќе го направи него најдолготрајниот случај кој некогаш бил евидентиран. Преживување по десет години по дијагнозата е необично за АЛС.<ref>
{{Наведена книга
|last = Hitshumoto & Munsat|title = Amyotrophic Lateral Sclerosis, A guide for patients and family
|url = https://archive.org/details/amyotrophiclater0000mits|publisher=Demos Medical Publishing, LLC
|year = 2001
|isbn = 1888799285
|page = [https://archive.org/details/amyotrophiclater0000mits/page/36 36]}}</ref>
Кога бил млад, тој ужувал во јавање на коњи и играње со останатите деца. Во Оксфорд тој се приклучил во кајакарски тим, за кој тврди дека му помогнал да се извлече од прекумерната здодевност на универзитетот. Симптомите на ова нарушување за првпат се појавиле додека бил запишан на универзитетот во Кембриџ – го загубил балансот и паднал надолу по скалите удирајќи ја својата глава. Загрижен да не ја загуби својата генијалност направил Менса тест за да потврди дека неговите интелектуални способности останале непроменети.<ref>
{{Наведена книга
|last = Hawking
|first = Stephen
|title = Stephen Hawking's A Brief History of Time: A Reader's Companion
|url = https://archive.org/details/stephenhawkingsb00step_0
|publisher=New York Bantam
|year = 1992
|isbn = 0553077724
|page = [https://archive.org/details/stephenhawkingsb00step_0/page/45 44]}}</ref> Дијагнозата на латералната амиотропска склероза се појавила кога Хокинг има 21 година, кратко пред неговиот прв брак, а докторите велеле дека нема да преживее повеќе од две или три години. Постепено ја загубил котролата над неговите раце, нозе и глас и од 2009 г. бил скоро целосно е парализиран.
За време на посетата на истражувачкиот центар [[ЦЕРН]] во [[Женева]], 1985, Хокинг добил [[пневмонија]] која за неговата состојба била вистинска животна закана и неговиот веќе ограничен [[респираторен систем]] бил оштетен. Веднаш му била спроведена [[трахеотомија]] и како резултат на тоа ја изгубил и малата способност за говорење која ја поседувал. Од тогаш тој користи електронски гласовен комјутер за да комуницира.
Направата „DECtalk DTC01“ која ја користи за зборување и има англиско-американски акцент веќе не се произведува. Прашан за тоа зошто сè уште ја чува после толку години, Хокинг рекол дека не слушнал глас кој му се допаднал и дека се препознал во овој. Се вели дека Хокинг бил во потрага по замена бидејќи говорниот синтезер бил премногу голем за денешните стандарди. Од средината на 2009, Хокинг рекол дека го користи „VoiceText“ на компанијата „NeoSpeech“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gizmag.com/go/2708/|title=Stephen Hawking chooses a new voice|accessdate=10 August 2009}}</ref>
Во многуте јавни појавувања на Хокинг може да се воочи дека тој зборува течно преку комјутерот, но во реалноста тоа е релативно бавен процес. Системот на Хокинг користи систем на предвидлив текст кој ги бара само првите неколку букви за автоматски да го комплетира зборот, но бидејќи тој бил способен да ги користи само образите за внесување на податоци времето за конструирање на целосна речени е подолго. Неговите говори се однапред подготвени поради тоа што општењето со него била комплексна работа. За време на една [[ТЕД (конференција)|ТЕД конференција]] му требало седум минути за да одговори на едно прашање.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ted.com/talks/view/id/242|title=Stephen Hawking: Asking big questions about the universe (Video time index 8:25)|publisher=TED Conferences, LLC|accessdate=28 May 2008}}{{Мртва_врска|date=June 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Себеси се опишува како среќник со оглед на неговата болест. Нејзината бавна прогресија му овозможила да направи влијателни откритија и не го попречува да има, како што тој би рекол, „многу привлечно семејство“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wattpad.com/100128-my-experience-with-als-stephen-hawking|title=My experience with ALS|publisher=Wattpad|accessdate=21 December 2009}}</ref> Кога неговата жена, Џејн, била прашана зошто одлучила да се омажи за човек на кој му се предвидени уште три години таа одговорила: „Тоа беа денови на атомски мрак и пропаст, па на сите ни беше предвидена уште кратка иднина“.
На 20 април 2009 г. универзитетот Кембриџ објавил изјава во која велеле дека Хокинг е тешко болен од инфекција на градите и дека е примен во болницата „Addenbrooke’s Hospital“.<ref>Booth, Robert. [http://www.guardian.co.uk/uk/2009/apr/20/stephen-hawking-ill-hospital Stephen Hawking 'very ill' in hospital], ''The Guardian'', 20 April 2009.</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.cnn.com/2009/TECH/science/04/20/hawking.health/index.html |title=Scientist Hawking 'very ill' |publisher=CNN |date=21 April 2009|accessdate=22 May 2009}}</ref> Следниот ден, изјавено е дека негобата нова состојба е „удобна“ и дека треба потполно да се опорави од инфекцијата.<ref>{{наведени вести|url=http://www.guardian.co.uk/science/2009/apr/21/hawking-stephen-hospital |title=Stephen Hawking expected to make full recovery | Science | guardian.co.uk |work=Guardian |date= 21 April 2009|accessdate=22 May 2009|author=Sample, Ian and Booth, Robert|location=London}}</ref>
=== Смрт ===
Хокинг починал во неговиот дом во Кембриџ утрото на 14 март 2018 г. според неговите деца.<ref name="Guardian-Death"/><ref>{{наведени вести|title=Physicist Stephen Hawking dies aged 76 |url=http://www.bbc.com/news/uk-43396008|publisher=[[BBC News]]|date=14 March 2018|accessdate=14 March 2018}}</ref><ref>{{наведени вести | title = Professor Stephen Hawking dies aged 76 | url = https://www.9news.com.au/world/2018/03/14/14/45/stephen-hawking-dead-at-76 | publisher = 9News | date = 14 March 2018 | accessdate = March 14, 2018 | archive-date = 2019-02-26 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190226234249/https://www.9news.com.au/world/2018/03/14/14/45/stephen-hawking-dead-at-76 | url-status = dead }}</ref>
== Препознатливост ==
=== Признанија ===
На 19 декември 2007, статуа на Хокинг била изработена од [[Ијан Волтерс]] и била поставена во цетарот за теориска космологија во универзитетот Кембриџ.<ref>{{Наведена мрежна страница|accessdate=19 May 2008|url=http://www.admin.cam.ac.uk/news/dp/2007122111|title=Vice-Chancellor unveils Hawking statue|publisher=University of Cambridge|date=21 December 2007|archive-date=2008-05-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20080527000625/http://www.admin.cam.ac.uk/news/dp/2007122111|url-status=dead}}</ref> Во мај 2008, статуа на Хокинг била претставена во африканскиот институт за математичка наука во [[Кејптаун]]. Во [[Сан Салвадор]], [[Ел Салвадор]], музејот на науката ''Стивен В. Хокинг'' е именуван во чест на Стивен Хокинг.<ref>{{Наведено списание|accessdate=28 September 2008|last=Komar|first=Oliver|author2=Linda Buechner|title=The Stephen W. Hawking Science Museum in San Salvador Central America Honours the Fortitude of a Great Living Scientist|journal=Journal of College Science Teaching|volume=XXX|issue=2|date=October 2000|url=http://www.geocities.com/CapeCanaveral/Hall/5046/article.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090730162105/http://geocities.com/CapeCanaveral/Hall/5046/article.html|archivedate=2009-07-30|url-status=dead}}</ref> Градбата „Stephen Hawkin Building“ во Кембриџ е отворена на 17 април 2007. Градбата припаѓа на колеџот „Gonville and Caius College“ и е употребувана како дом на додипломци и како конференционен објект.<ref>[http://www.bbc.co.uk/cambridgeshire/content/articles/2007/04/18/hawking_building_feature.shtml The Stephen Hawking Building: HRH Prince Philip, The Duke of Edinburgh, visits Cambridge for the official opening of a stunning student accommodation and conference venue, the Stephen Hawking Building] 18 April 2007</ref>
=== Обележја ===
Хокинг има напишано серија популарни научни книги во прилог на својата академска работа. Првата од тие, „[[Краткa историја на времето]]“, е издадена на 1 април 1988, од Хокинг, неговото семејство, пријатели и некои од познатите физичари. Изненадувачки, книгата стана бестселер и беше проследена од „[[Вселената во мало]]“ (2001). И двете книги станале високо популарни низ целиот свет. Исто така, популарна била и колекцијата од есеи насловена како „[[Црни дупки и бебешки универзум и други есеи|Црни дупки и бебешки универзум]]“ (1993). Неговата книга „[[Кратка историја на времето (книга на Хокинг и Млодинов)|Кратка историја на времето]]“ (2005), во соработка со [[Леонард Млодинов]], била пишувана со цел да се додаде неговата работа од порано и да биде достапна на многу поширока публика. Тој и неговата ќерка, [[Луси Хокинг]], неодамна објавиле книга за деца фокусирана на науката, а е опишана како книга слична на [[Хари Потер]], но без магијата. Оваа книга е наречена „[[Тајниот клуч на Џорџ за во универзумот]]“ и вклучува информации во врска со Хокинговото зрачење.
Хокинг е, исто така, познат и по неговата духовитост, особено по неговата честа изјава: „Кога ќе ја слушнам [[Шредингерова мачка|Шредингеровата мачка]], секогаш посегнувам по мојот пиштол“. Ова била намерна иронична парафраза за „Кога и да го слушнам зборот култура...Го ослободувам безбедносното копче на мојот [[M1918 Браунинг|Браунинг]]“, од претставата „Шлагетер“ (1 чин, сцена 1) на германскиот драмски писател и [[Нацизам|нацистички]] поет [[Ханс Џост]]. Неговата духовитост и помогнала на неспецијализираната публика да ги разбере и комплексните прашања, па и да се забавува. Прашањето кое му било поставено во октомври 2005, за Британскиот дневен весник „Richard & Judy“, за да го каже неговото мислење за прашањето „Што имало пред Големата експлозија?“, било безначајно, Хокинг го споредува ова прашање со прашањето „Што се наоѓа северно од Северниот Пол“?
=== Награди и почести ===
*1975 ''Eddington Medal''
*1976 ''Hughes Medal'' на кралското друштво
*1979 ''Albert Einstein Medal''
*1981 ''Franklin Medal''
*1982 ''[[Орден на Британската Империја]]'' (заповедник)
*1985 ''Gold Medal of the Royal Astronomical Society''
*1986 Член на ''Pontifical Academy of Sciences''
*1988 ''Wolf Prize'' за физика
*1989 ''Prince of Asturias Awards'' во Конкорд
*1989 ''Companion of Honour''
*1999 ''Julius Edgar Lilienfeld'' награда на Американското друштво на физичари<ref>{{Наведена мрежна страница
|url=http://www.aps.org/programs/honors/prizes/lilienfeld.cfm
|title=Julius Edgar Lilienfeld Prize
|publisher=American Physical Society
|accessdate=29 August 2008}}</ref>
*2003 ''Michelson Morley Award''
*2006 ''Copley Medal'' на кралското друштво<ref>{{Наведена мрежна страница
|url=http://www.royalsoc.ac.uk/news.asp?year=&id=5066
|title=Oldest, space-travelled, science prize awarded to Hawking
|date=24 August 2006
|publisher=The Royal Society
|accessdate=29 August 2008
|archive-date=2007-11-12
|archive-url=https://web.archive.org/web/20071112010055/http://www.royalsoc.ac.uk/news.asp?year=&id=5066
|url-status=dead
}}</ref>
*2008 ''Fonseca Price''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.usc.es/en/cursos/conciencia/premio_fonseca2008.html|title=Fonseca Prize 2008|publisher=University of Santiago de Compostela|accessdate=7 August 2009}}</ref>
*2009 ''Presidential Medal of Freedom'', највисоката цивилна почест во [[САД]]<ref name="presidential" />
== Личен живот ==
Хокинг открил дека не гледа некоја поента во добивање на докторат доколку треба за брзо време да умре. Тој подоцна изјавил дека вистинската пресвртна точка бил бракот од 1965 со Џејн Вајлд, студентка по јазик.<ref name="Current Biography 1984"/> Покрај тоа, подоцна се здобил со звањето проф.д-р. во [[Тринити Хол, Кембриџ|Тринити Хол]], колеџ на универзитетот Кебриџ.
Џејн Хокинг, првата жена на Стивен, се грижела за него сè до 1991 кога тие се разделиле поради притисокот на славата на Хокинг и неговата брзо напредувачка болест. Тие имаат три деца: Роберт (роден во 1967), Луси (родена 1969) и Тимоти (роден 1979). Тогаш Хокинг, во 1995, се оженил за неговата медицинска сестра Елејн Месон (која претходно била омажена за Дејвид Месон, дизајнерот на првата верзија на говорниот комјутер на Хокинг). Во октомври 2006, Хокинг поднел барање за развод од неговата втора жена,<ref>{{наведени вести |title = Hawking and second wife agree to divorce |work=The Daily Telegraph |location=London|date = 9 January 2007|url = http://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2006/10/20/nhawking20.xml|accessdate = 18 March 2007|first=David|last=Sapsted}}</ref> а за причината потврдувале поранешните медицински сестри кои велеле дека таа го злоупотребувала.<ref>{{наведени вести |title = Hawking's nurse reveals why she is not surprised his marriage is over |work=The Daily Mail |location=London| url = http://www.dailymail.co.uk/news/article-411781/Hawkings-nurse-reveals-surprised-marriage-over.html}}</ref>
Во 1999 Џејн Хокинг објавила мемоар наречен „Музика за движење на ѕвездите“ каде што ја опишува нејзината долга врска со семеен пријател за кој подоцна се омажила. Ќерката на Хокинг, Луси, е романописец. Нејзиниот најстар син, Роберт, емигрирал во САД каде што се оженил и има едно дете, Џорџ Едвард Хокинг. Наводно, Хокинг и неговото прво семејство се помириле во 2007 година.<ref>{{наведени вести|url=http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/news/uk_news/article64109.ece|title=Welcome back to the family, Stephen|work=The Times|location=London|date=6 May 2007|accessdate=6 May 2007|archive-date=2015-09-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20150910055340/http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/news/uk_news/article64109.ece|url-status=dead}}</ref>
Во едно интервју во 2004 Хокинг бил прашан за неговото ниво на интелигенција, а тој одговорил: „Не знам, луѓето кои се фалат со висината на нивната интелигенција се губитници“.<ref>{{наведени вести |title=The Science of Second-Guessing: Questions for Stephen Hawking |first=Deborah |last=Solomon |newspaper=New York Times |date=12 December 2004 |url=http://www.nytimes.com/2004/12/12/magazine/12QUESTIONS.html}}</ref>
=== Религиозни погледи ===
При раните години од неговата работа Хокинг говорел за Господ во метафорична смисла како во „[[Кратка историја на времето]]“: „Ако ние откриеме целосна теорија, тоа ќе биде врвен триумф на причината за постоење на човекот – до тогаш треба да го запознаеме умот на Господ“. Во истата книга, Хокинг сугерира дека постоењето на Господ е непотребно за да би се можело да се објасни потеклото на универзумот.<ref>"Though A Brief History of Time brings in God as a useful metaphor, Hawking is an atheist" Anthony Burgess, 'Towards a Theory of Everything', The Observer, 29 December 1991, p. 42</ref> Во неговата книга од 2010, „[[Големиот дизајн (книга)|Големиот дизајн]]“, и во интервју со „Telegraph“ и во документарецот „Генијалец од Британија“ тврди дека тој не верува во Господ.<ref>[http://www.age-of-the-sage.org/scientist/stephen_hawking_god_religion.html Professor Stephen Hawking quotes on God and Religion], Age of the Sage, Retrieved September 13, 2010</ref> Хокинг пишува: „Прашањето е: дали начинот на кој универзумот започнал е избран од Господ за да ние не можеме да го разбереме или бил одреден од законите на науката? Јас верувам во второто“. Тој додава: „Бидејќи постои закон како гравитацијата, универзумот може и ќе се создаде самиот себеси од ништо“.<ref>[http://www.telegraph.co.uk/science/science-news/7976594/Stephen-Hawking-God-was-not-needed-to-create-the-Universe.html Stephen Hawking: God was not needed to create the Universe] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120822010823/http://www.telegraph.co.uk/science/science-news/7976594/Stephen-Hawking-God-was-not-needed-to-create-the-Universe.html |date=2012-08-22 }}, Laura Roberts. The Telegraph. September 2, 2010. Retrieved September 3, 2010</ref><ref>[http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/religion/7979211/Has-Stephen-Hawking-ended-the-God-debate.html Has Stephen Hawking ended the God debate?] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110122024319/http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/religion/7979211/Has-Stephen-Hawking-ended-the-God-debate.html |date=2011-01-22 }}, Graham Farmello. The Telegraph. September 3, 2010. Retrieved September 13, 2010</ref>
Неговата поранешна жена, Џејн, рекла дека за времето на нивниот разводен процес тој бил [[Атеизам|атеист]].<ref>"Then, in 1999, his former wife published Music To Move The Stars: My Life with Stephen, in which she claimed (...) her Christian faith clashed with his steadfast atheism; (...) The last line in A Brief History Of Time is famous for saying that, if we could tie together the equations describing the universe, we would "know the mind of God." But his former wife claims, "He is an atheist. So why is the deity making an appearance? The obvious answer is that it helps sell books." Charles Arthur, 'The Crazy World of Stephen Hawking', The Independent (London), 12 October 2001, Features, p јули</ref><ref>"Jane took much of her dramatic hope at the time from her faith, and still sees something of the irony in the fact that her Christianity gave her the strength to support her husband, the most profound atheist. 'Stephen, I hope, had belief in me that I could make everything possible for him, but he did not share my religious - or spiritual - faith.' " Tim Adams, 'A Brief History of a First Wife', The Observer, 4 April 2004, Review Pages, p април</ref> Хокинг рекол дека тој „не е религиозен во нормална смисла“ и дека верува во тоа дека „универзумот е управуван од законија на науката. Законите можеби се поставени од Господ, но Господ не интервенирал при нивното кршење“.<ref name="sciencenews1">{{наведени вести|url=http://www.reuters.com/article/scienceNews/idUSTRE49U6E220081031?feedType=RSS&feedName=scienceNews |title=Pope sees physicist Hawking at evolution gathering | Science |publisher=Reuters |date=31 October 2008 |accessdate=22 May 2009}}</ref> Во 2010 Хокинг ја споредил науката и религијата велејќи: „Има фундаментална разлика помеѓу религијата, која е заснована на власт (наметната догра, вера), и како спротивно на тоа, науката, која е заснована на набљудувања и причини. Науката ќе победи бидејќи таа работи“.<ref>{{наведени вести|last=Heussner|first=Ki Mae|title=Stephen Hawking on Religion: 'Science Will Win'|publisher=[[ABC News]]|date=7 June 2010|url=http://abcnews.go.com/WN/Technology/stephen-hawking-religion-science-win/story?id=10830164|accessdate=9 June 2010}}</ref>
== Избрани публикации ==
=== Технички ===
*Сингуларности во уривањето на ѕвездите и ширење на универзумот со Денис Вилјам Шима, 1969, Коментари за астрофизика и просторна физика - ''Vol'' 1 #1
*Големата скалеста структура на времето и просторот со Џорџ Елис, 1973, ISBN 0-521-09906-4
*Природата на просторот и времето со Роџер Пенроси, 1996, ISBN 0-691-05084-8
*Големиот, малиот и човековиот ум, (со Абнер Шимони, Ненси Картрајт и Роџер Перноси), Универзитет во Кембриџ, 1997, ISBN 0-521-*56330-5, ISBN 0-521-65538-2, ISBN 0-521-78572-3
*Изгубени информации во црните дупки, Универзитет во Кембриџ, 2005
*Господ ги створил броеците: Математичките откритија кои ја изменија историјата, 2005 ISBN 0-7624-1922-9
=== Популарни ===
*Кратка историја на времето, 1988, ISBN 0-553-05340-X
*Црни дупки и бебешки универзум и други есеи, 1993, ISBN 0-553-37411-7
*Универзумот во мало, 2001, ISBN 0-553-80202-X
*На рамената на џиновите. Големата работа на физиката и астрономијата, 2002, ISBN 0-7624-1698-X
*Кратка историја на времето, во соработка со Леонард Млодинов, 2005, ISBN 0-553-80436-7
*Големиот дизајн, во соработка со Леонард Млодинов, 2010, ISBN 0-553-80537-1
=== Детски фантастики ===
;Во соработка со неговата ќерка Луси.
*Тајниот клуч на Џорџ за во универзумот, 2007, ISBN 978-0-385-61270-8
*Ловот на космичко богатство на Џорџ, 2009, ISBN 978-1-4169-8671-3
=== Филмови и серии ===
*Кратка историја на времето (1991)
*Универзумот на Стивен Хокинг (1997)
*Хоризон: Хокинговиот парадокс (2005)<ref>{{Наведена мрежна страница
|url=http://www.imdb.com/title/tt0819995/
|title=The Hawking Paradox
|year=2005
|publisher=Internet Movie Database
|accessdate=29 August 2008}}</ref>
*Владетелите на научната фантастика (2007)
*Стивен Хокинг: Господар на универзумот (2008)
*Во универзумот со Стивен Хокинг (2010)
Листа од Хокинговите публикации во текот на 2002 можат да се пронајдат на неговото мрежно место.
== Надворешни врски ==
*[http://www.hawking.org.uk/ Мрежното место на Стивен Хокинг]
*[http://cambridge.academia.edu/StephenHawking/ Страницата на Стивен Хокинг на Academia.edu]
*[http://www.imdb.com/name/nm0370071/ Стивен Хокинг на ''IMDB'']
* [http://www.thefirstpost.co.uk/47070,in-pictures,news-in-pictures,in-pictures-the-life-of-stephen-hawking Животот на Стивен Хокинг] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110406170407/http://www.thefirstpost.co.uk/47070,in-pictures,news-in-pictures,in-pictures-the-life-of-stephen-hawking |date=2011-04-06 }}
*[http://www.ted.com/speakers/stephen_hawking.html TED профил] Разговори: 2008: Стивен Хокинг поставува тешки прашања во врска со универзумот
*[http://www.maniacworld.com/Stephen-Hawking.htm Видео: Стивен Хокинг – дискусија за погледите на универзумот] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070109221248/http://www.maniacworld.com/Stephen-Hawking.htm |date=2007-01-09 }}
*Видеа: [http://www.counterbalance.net/intro/cosmohaw-frame.html Концептот за Господ на Стивен Хокинг], [http://www.counterbalance.net/intro/cosmotime-frame.html Улогата на Господ во безграничната космологија и замисленото време]
;Јавни појавувања
*[http://www.guardian.co.uk/science/2010/sep/02/stephen-hawking-big-bang-creator Стивен Хокинг вели дека универзумот не е создаден од Господ]
*[http://www.hawking.org.uk/index.php/lectures/59 Јавни предавања] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110321184900/http://www.hawking.org.uk/index.php/lectures/59 |date=2011-03-21 }}, вклучувајќи ја дебатата со Роџер Перноси, 1996-2006
*[http://news.bbc.co.uk/hi/english/sci/tech/newsid_1746000/1746912.stm ''Хокинг ја прославува својата кратка историја''], 7 јануари 2002
*[http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/3913145.stm ''Црните дупки се вртат од „внатре кон надвор“'', 22 јули 2004]
*[http://www.guardian.co.uk/science/story/0,3605,1579180,00.html ''Враќањето на временскиот господар''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071209224505/http://www.guardian.co.uk/science/story/0,3605,1579180,00.html |date=2007-12-09 }}, Интервју за „Кратка историја на времето“, 27 септември 2005.
*[http://www.msnbc.msn.com/id/13340672 Стивен Хокинг зборува за Господ и науката] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110417052309/http://www.msnbc.msn.com/id/13340672/ |date=2011-04-17 }} - физичарите велад дека папата Џон Пол им рекол на научниците да не го истражуваат потеклото на универзумот, јуни 2006
*[http://www.bbc.co.uk/blogs/theoneshow/onepassions/2008/12/what-has-hawking-done-for-scie.html Интервју во ''BBC''] 12 мај 2008
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Избрана}}
{{Релативност}}
{{Волфова награда за физика}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Хокинг, Стивен}}
[[Категорија:Родени во 1942 година]]
[[Категорија:Академици од универзитетот во Кембриџ]]
[[Категорија:Космологисти]]
[[Категорија:Англиски астроними]]
[[Категорија:Англиски физичари]]
[[Категорија:Англиски научни писатели]]
[[Категорија:Пријатели ка кралското друштво]]
[[Категорија:Почесни пријатели на универзитетскиот колеџ, Оксфорд]]
[[Категорија:Членови на академијата за науки на САД]]
[[Категорија:Личонсти од Оксфорд]]
[[Категорија:Личности со амиотрофична латерална склероза]]
[[Категорија:Религиозни скептици]]
[[Категорија:Членови на Кралското друштво]]
[[Категорија:Членови на Американското филозофско друштво]]
[[Категорија:Теориски физичари]]
[[Категорија:Филозофи од 20-от век]]
[[Категорија:Филозофи од 21-от век]]
[[Категорија:Добитници на Волфовата награда за физика]]
[[Категорија:Носители на Златниот медал од Кралското астрономско друштво]]
[[Категорија:Носители на Коплиевиот медал]]
[[Категорија:Носители на Претседателскиот медал на слободата]]
[[Категорија:Носители на Орденот на Почесните придружници]]
[[Категорија:Заповедници на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Космолози]]
[[Категорија:Членови на Папската академија на науките]]
[[Категорија:Погребани во Вестминстерската опатија]]
[[Категорија:Апсолвенти на Кембричкиот универзитет]]
[[Категорија:Апсолвенти на Оксфордскиот универзитет]]
lcirwumzrdjbdnw85lrrkxg338jlckd
Есхил
0
760084
5608733
5436423
2026-08-13T05:01:08Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608733
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
|name = Есхил
|image = Aischylos Büste.jpg
|caption = Биста на Есхил<br /> од музејот Капитолине, [[Рим]]
|birth_date = околу 525/524 п.н.е.
|birth_place = Елеусина
|death_date = околу 456 п.н.е.
|death_place = Гела, [[Сицилија]]
|occupation = драматург и војник
|spouse =
|parents = Еуфорион (татко)
|children = Еуфорион и Еуеон (синови)
}}
'''Есхил''' ({{langx|el|Αἰσχύλος}}, ''Aiskhulos'') (околу [[525 п.н.е.|525]]/[[524 п.н.е.]], Елеусина, [[Грција]] – околу [[456 п.н.е.]], Гела, [[Сицилија]]) - старогрчки трагичар, наречен „татко на [[трагедија]]та“.<ref name="F243">{{harvnb|Freeman|1999|p=243}}</ref><ref>{{Наведена книга|author=[[August Wilhelm von Schlegel|Schlegel, August Wilhelm von]]|page=121|url=http://www.gutenberg.org/etext/7148|title=Lectures on Dramatic Art and Literature}}</ref>
== Животопис ==
Најголем дел од [[информации]]те за животот на Есхил доаѓа од „Есхиловиот животопис“, составен од различни извори со различна вредност, како и од делата „За тројца поети-трагичари“ на [[Хераклид Понтски]] и „За Есхил“ на [[Хамалеонт]]. За него се знае дека се родил во светото место [[Елеусина]], во [[525 п.н.е.|525]] или [[524 п.н.е.|524]] година п.н.е., во еупатридско семејство. Татко му се викал Еуфорион, а еден од неговите браќа се викал Кинегир, кој според Херодот, загинал во борбата со [[Персија]]нците по [[Маратонска битка|Маратонската битка]]. Според „Есхиловиот животопис“, некој Аминиј, кој се борел во [[Битка кај Саламина|Битката кај Саламина]], исто така, му бил брат на Есхил, но тоа веројатно не е точно. Есхил имал и сестра, чие име не е познато, која се омажила за Филопит и го родила синот Филокле, кој бил познат поет-трагичар. И двајцата сина на Есхил, Еуфорион и Еуеон, исто така, биле поети-трагичари.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр.111-112.</ref>
Како и [[Солон]] и Есхил сакал со патувањата да ги прошири своето знаење и да го обогати своето искуство. Од неговите драми се гледа колку внимание му привлекувале странските земји и страните луѓе. Како и дома, тој и во странските земји стекнувал слава и чест.<ref>Eshil, Tragedije, Kultura, Beograd, 1966, str. VII - XV.</ref>
Во младоста, Есхил учествувал во битките кај [[Битка кај Саламина|Маратон и кај Саламина]], во кои се истакнал со своето големо херојство.<ref>Јован Дучић, ''Благо Цара Радована'' (друго издање). Београд: Laguna, 2018, стр. 267.</ref> Исто така, тој многу патувал, со цел да ги збогати своето знаење и искуството. На повик на тиранинот Хиерон, Есхил ја посетил [[Сиракуса]], а во [[476 п.н.е.|476]] година п.н.е., по повод прославата на создавањето на градот [[Етна]], ја поставил [[драма]]та „Етнанки“, која содржела молитви за среќа на градот. Потоа, тој се вратил дома, но повторно ја посетил [[Сицилија]], каде по вторпат ја поставил драмата „[[Персијанци (драма на Есхил)|Персијанци]]“. Според некои извори, таму Есхил создал школа за трагедии. Од [[468 п.н.е.|468]] до [[458 п.н.е.|458]] година п.н.е., Есхил престојувал во [[Атина]], по што повторно заминал на [[Сицилија]], каде што умрел во [[456 п.н.е.|456]] година п.н.е., во градот Гела.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 114-116.</ref>
==Творештво==
Според сведоштвото на самиот Есхил, една ноќ, кога како дете го чувал лозјето, во [[сон]]от му се јавил [[Дионис]] и му наредил да пее трагедии; кога се разбудил, го послушал [[бог]]от и се обидел да пее, а тоа му успеало многу лесно (Паус I 21).<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 124.</ref>
Есхил оставил богато творештво: освен елегиите и својот над[[гроб]]ен натпис, тој напишал околу 90 драми, од кои денес се познати 79 (според насловите). Во [[484 п.н.е.|484 година п.н.е.]], на четириесетгодишна возраст, Есхил ја остварил својата прва победа на поетските натпревари, но не е познато со кое дело. Потоа, во следните 26 години тој победил уште 12 пати на таквите натпревари. Имено, во „[[Животописот на Есхил]]“ е наведено дека тој „остварил вкупно 13 победи, а не мал број остварил и по смртта“, додека Суда сведочи дека „стекнал 28 победи, а некои велат 13“. Во секој случај, двата извора потврдуваат дека драмите на Есхил победувале и по неговата смрт. Така Суда известува дека Есхиловиот син Еуфорион победил четирипати со неизведуваните драми на татко му. Исто така, во „Животописот на Есхил“ се вели дека жителите на [[Атина]] толку го засакале Есхил, што за прикажување на драмите на Есхил, бил донесен посебен [[закон]]. Според тој закон, секој што ќе посакал можел да се натпреварува со неговите драми како со нови и кој сакал да ги прикажува неговите драми по неговата [[смрт]] - ќе добиел [[хор]]. Интересно е да се одбележи дека на својот прв натпревар, [[Софокле]] успеал да го победи Есхил. Инаку, во своите први драми настапувал и самиот Есхил, но подоцна улогите им ги доверувал на глумците, меѓу кои најмногу се истакнале Клеандар и Миниско.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 116-117.</ref><ref name="ReferenceA">Георги Сталев, „Софоклева Антигона - Или приказна за поразените“, во: Софокле, ''Антигона''. Скопје: Наша книга, 1976, стр. 68.</ref>
Денес се зачувани само седум Есхилови драми: „Бегалци“ (Хикетиди), „[[Персијанци (драма на Есхил)|Персијанци]]“, „[[Седуммина против Теба]]“, „[[Окованиот Прометеј (драма на Есхил)|Окованиот Прометеј]]“, „[[Агамемнон (драма на Есхил)|Агамемнон]]“, „Покајници“ (Хоефори) и „Еумениди“.<ref name="ReferenceA"/> Последниве три дела чинат органска трилогија т.н. „[[Орестија]]“. Притоа, единствениот ракопис кој е зачуван (истовремено, тој е најстариот и најдобриот ракопис) е ''M(Mediceus), codex Laurentianus XXXII 9'', кој [[Хуманизам|хуманистот]] [[Џовани Ауриспа]] го донел во [[Италија]] во [[1423]] година.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 117.</ref> Есхил вовел неколку иновации во [[драма]]та: Според извештајот на [[Аристотел]], Есхил бил првиот автор кој на сцената поставил двајца глумци, ги сведол на минимум лирските моменти, го намалил учеството на хорот, главната улога ја доделил на разговорот и му дал улога на „општественото мислење“. Неговите заслуги се споменати и во неговиот „Животопис“: „Тој е првиот којшто ја накитил сцената и [[очи]]те на гледачите ги засенил со сјај, слики и механизми, жртвеници и [[гроб]]ови, [[Труба|труби]], страшила, [[Еринии]]...“ <ref name="ReferenceA"/><ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 121.</ref>
Есхил со право може да се нарече пионер на хеленската драма, а од неговите седум сочувани драми може да се согледа дека, како ниту еден друг негов претходник или наслендик, тој постојано се развивал, како технички така и стилски. Така, во „Хикетиди“, како едно од неговите најрани дела, претставува лирска драма во која повеќе од половината на дејството му припаѓа на хорот како носител на трагичното дејство; Во „Персијанци“, хорот зазема половина од драмата; а во подоцнежните дела „Окованиот Прометеј“ и „Орестија“, на хорот отпаѓа помалку од третина од дејството.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 122.</ref>
Покрај сценското новаторство, како значајна одлика на творештвото на Есхил се истакнува неговиот лирско-творечки занос. Неговите трагедии носат длабок впечаток кој авторот настојува да го пренесе врз гледачите со помош на изразена мелодичност. Во таа смисла, Есхил бил не само поет туку и [[Музика|музичар]], а најпотполното музичко-драмско единство е постигнато во „Агамемнон“. Оваа лирска мелодичност била препозната уште во Стара Грција. На пример, во едно свое дело [[Аристофан]] вели: „А песни испеа повеќе и многу подобри, поубави, отколку сите поети денешни“. Исто така, во „Гозбата на софистите“, [[Атенеј]] (X, 428. f) пишува: „Пијан пишуваше трагедии. Затоа, [[Софокле]], забележувајќи му, го рекол ова: Есхиле, ако го правиш тоа што треба, сепак тоа го правиш не знаејќи.“ Со други зборови, Софокле му забележувал на Есхил дека творел во занос, а со тоа му дал најголемо признание.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 122-123.</ref>
Третата одлика на Есхиловото дело се грандиозните слики во чија длабочина се појавуваат поетските идеи. На пример, во почетната сцена на „Окованиот Прометеј“, додека го положуваат на карпата, Прометеј молчи и дури откако ќе остане сам, тој ѝ се обраќа на природата. Во неговото изгубено дело „Психостасија“ (Мерење на душите), Есхил го донел на сцената и самиот Зевс, како гледач на борбата меѓу Ахил о Мемнон; во „Данаиди“ на сцената се појавуваат и други [[бог]]ови, а во „Сизиф“ како лик се јавува и [[Смрт]]та. Такви живи и пластични слики, придружени со некоја идеја, предизвикувале драматичен дијалог и драмска композиција.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 124-125.</ref>
== За трагедиите ==
[[File:Tragediae_septem.tif|thumb|Aeschyli ''Tragoediae septem'', 1552]]
Како и сите трагичари, и Есхил за своите драми земал градиво од [[мит]]овите т.е. од приказните за хероите и боговите, забележани во [[Хомер]]овите епопеи. Затоа самиот тој за своите драми велел дека се „трошки од богатата софра на Хомер“. Епопеите на Хомер биле пеени на празници, и станале основен елемент на народното образование. Стилот, јазикот и поетската техника на Есхил се под влијание на Хомер. Но Есхил видел дека моралните сфаќања од Хомер до негово време се измениле. Додека човекот кај Хомер безобѕирно им се предава на своите желби и своето постоење го сфаќа како неограничено уживање, Есхил човековото постоење го сфаќа трагично.
Есхил се обидува на својот народ да му ги објасни крупните прашања за бог и човекот, за државата и поединецот, за судбината и слободата, за човечкиот живот и неговата смисла. Ја нагласува човечката вина, неговото казнување, и божествената мудрост и праведност. Како [[Ксенофан]] и [[Хераклит]], така и Есхил тежнеел карактерот на боговите да ги исчисти од премногу човечки црти, и да ги приближи до сферата на моралното совршенство.
Есхил ги намалил хорските партии, а најголемо внимание посветил на дијалошките партии. Тој прв внел втор глумец. Средствата со кои тој се служел за да го оживее дејствието е создавањето слики кои оставаат длабок впечаток. Тој не бил само поет, режисер и глумец, туку и композитор. Измислувал движења за хорот, а вовел и маски.
=== Окованиот Прометеј ===
[[Прометеј]] станува против планот да се уништи човечкиот род за да се создадат посовршени луѓе, и им го подарил огнот на тие „еднодневни суштества“. Поради своето прекумерно човекољубие, самоволност и дрскиот бунт, тој трпи страшни маки со тоа што е окован. Есхил со ова го направил Прометеј претставник на незапирливата човечка желба за напредок, желба која не признава никакви пречки, и не се плаши од никакви страдања. Есхиловиот Прометеј е најграндиозното лице кое некогаш излегло на сцената. Посебно е интересен делот во кој Прометеј на хорот му набројува што сè направил за човечкиот напредок и развој. Смелиот борец за правда, револуционер, новатор, кој оди по нови патишта - тоа е Прометеј кај Есхил.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 119-121.</ref>
=== „Орестија“ ===
Во „Орестија“ (или „Ореста“) Есхил вовел и трет глумец, а тоа е новина која ја прифатил од Софокле, и дејствието го направил испреплетено. Во „Агамемнон“ драмата и музиката чинат целосно уметничко единство.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 123.</ref>
=== „Персијанци“ ===
Треба посебно да се истакне уметничката постапка во оваа драма. Есхил не се радува над пропаста на Персијанците, тој не ја прославува толку победата кај Саламина, колку што ја опева трагедијата на Персијанците, сакајќи да каже дека „колку е потежок поразот на напаѓачот, толку е поблескава среќата на оние кои ја бранеле својата слобода.“
==Влијанието на Есхил==
Есхил извршил големо влијание врз многу мислители, писатели и [[композитор]]и. На пример, кога го прашале [[Карл Маркс]], тој одговорил дека неговите омилени поети се [[Шекспир]], Есхил, [[Гете]]. Исто така,според сведочењето на неговиот зет, Пол Лафарг, секоја година Маркс го читал Есхил, и тоа во оригинал. И во друга прилика, Маркс истакнал дека Есхил и Шекспир се двајцата најголеми драмски гении што ги дало човештвото.<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 126.</ref> Подоцна, многу писатели ги обработиле митовите застапени во Есхиловите драми, особено Прометеј и Електра. На пример, [[Рихард Вагнер]] бил под големо влијание на Есхил, не само преку трилогискиот облик на делата, туку и во нагласувањето на музикално-лирските елементи. Под влијание на Есхил, [[Петар Петровиќ - Његош|Његош]] во неговото дело „[[Горски венец]]“ ги зема историските настани како основен мотив, развивајќи ги во облик на драмска реализација. По углед на Есхиловата тетралогиска структура, [[Никола Т. Ѓуриќ]] ја создал тетралогијата „И го сакаа царството небесно“ (1930-1937).<ref>Miloš N. Đurić, „Beleška o piscu“, во: Eshil, ''Persijanci – Okovani Prometej''. Beograd: Rad, 1963, стр. 125-126.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.poetseers.org/the_great_poets/the_classics/aeschylus/ Selected Poems of Aeschylus] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120530192933/http://www.poetseers.org/the_great_poets/the_classics/aeschylus/ |date=2012-05-30 }}
*[http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/perscoll?collection=Perseus:collection:Greco-Roman Aeschylus-related materials at the Perseus Digital Library]
*{{gutenberg author|id=Aeschylus|name=Aeschylus}}
*[http://www.bartleby.com/people/Aeschylu.html Online English Translations of Aeschylus]
*[http://www.csad.ox.ac.uk/POxy/VExhibition/2161.htm Photo of a fragment of ''The Net-pullers''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110222201257/http://www.csad.ox.ac.uk/POxy/VExhibition/2161.htm |date=2011-02-22 }}
*{{Наведена мрежна страница |url=http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0004%3Aid%3Daeschylus-4 |title=Aeschylus (4) |last=Crane |first=Gregory |work=Perseus Encyclopedia}}
* [http://www.hup.harvard.edu/catalog.php?recid=27807 "Aeschylus, I: Persians" from the Loeb Classical Library, Harvard University Press]
* [http://www.hup.harvard.edu/catalog.php?recid=27808 "Aeschylus, II: The Oresteia" from the Loeb Classical Library, Harvard University Press]
* [http://www.hup.harvard.edu/catalog.php?recid=29387 "Aeschylus, III: Fragments" from the Loeb Classical Library, Harvard University Press]
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Стари атињани]]
[[Категорија:Старогрчки поети]]
[[Категорија:Грчки писатели]]
[[Категорија:Несигурна година на раѓање]]
[[Категорија:Несигурна година на смрт]]
luo2yx5nd8blwu16apojocnv11tdaty
Blizzard of Ozz
0
765056
5608660
4408658
2026-08-12T19:18:41Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608660
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox album
| Name = Blizzard of Ozz
| Type = [[музички албум|албум]]
| Artist = [[Ози Озборн]]
| Cover =
| Released = 20 септември, 1980<!-- only the first release date should be included per [[WP:ALBUM]] -->
| Recorded = 22 март до 19 април, 1980
| Genre = [[хеви метал музика|хеви метал]]
| Length = 39:06
| Label = [[Џет Рекордс]]
| Producer = [[Ози Озборн]], [[Ренди Роудс]], [[Ли Керслејк]]
| Last album =
| This album = '''''Blizzard of Ozz''''' <br /> (1980)
| Next album = ''[[Diary of a Madman (албум)|Diary of a Madman]]''<br /> (1981)
}}
[[Податотека:Ozzy Osbourne Cardiff 1980.jpg|мини|Ози Озборн Кардиф 1980]]
'''Blizzard of Ozz''' е првиот соло албум на хеви метал пејачот [[Ози Озборн]], снимен во 1980. година. Првпат во продажба е пуштен на [[20 септември]] [[1980]]. година. Blizzard of Ozz е сѐ уште најпродаваниот албум на [[Ози Озборн]], продаден во повеќе од 4 милион примероци само во [[Соединети Американски Држави|САД]].
== Песни ==
=== Прва Страна ===
"I Don't Know"-5:16<br />
"Crazy Train"-4:56<br />
"Goodbye to Romance"-5:36<br />
"Dee"-0:50<br />
"Suicide Solution"-4:21
=== Втора Страна ===
"Mr. Crowley"-4:55<br />
"No Bone Movies"-3:53<br />
"Revelation (Mother Earth)"-6:09<br />
"Steal Away (The Night)"-3:28
=== Бонус Песна 2002 ===
"You Lookin' at Me Lookin' at You"-4:16
== Личности ==
[[Ози Озброн]] - [[Пеење|Вокал]]<br />
[[Ренди Роудс]] - [[Гитара]]<br />
[[Боб Џејли]] - [[Бас гитара]]<br />
[[Ли Керслејк]] - [[Тапани]]
=== Додатни личности ===
[[Дон Арјеј]] - [[Клавијатурен инструмент|Клавијатура]]<br />
[[Руди Сарзи]] - [[Бас гитара]]<br />
[[Томи Алдриѕ]] - [[Тапани]]
=== Продукција ===
[[Макс Норман]] - [[Инженер]]
[[Категорија:Ози Озборн]]
[[Категорија:Албуми од 1980]]
o85xixqhix9x7ei3x6hvbja3c5luleh
ФК Динамо Москва
0
766189
5608763
4468527
2026-08-13T07:01:50Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608763
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Football club |
clubname = Динамо |
image = [[Image:dinamo moscow logo.png|100px|logo]] |
fullname = ФК Динамо Москва|
nickname = |
founded = 1923 |
ground = [[Стадион Динамо (Моксва)|Стадион Динамо]] |
capacity = 36,540 |
owner = [[VTB Bank]] |
chairman = {{знамеикона|RUS}} Јури Исаев|
manager = {{знамеикона|RUS}} [[Сергеј Силкин]] |
league = {{знамеикона|RUS}} [[Руска Премиер лига]] |
season = 2018/19 |
position = 12 место|
| pattern_la1=|pattern_b1=_DIN1617h|pattern_ra1=|pattern_sh1=|pattern_s1=
| leftarm1=2447D5|body1=2447D5|rightarm1=2447D5|shorts1=FFFFFF|socks1=2447D5
| pattern_la2=|pattern_b2=_DIN1617a|pattern_ra2=|pattern_sh2=_DIN1617a|pattern_s2=
| leftarm2=FFFFFF|body2=FFFFFF|rightarm2=FFFFFF|shorts2=2447D5|socks2=FFFFFF
}}
[[Податотека:VTB Arena8.jpg|300px|мини|ФК Динамо своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[ВТБ Арена]]]]
'''Динамо''' е руски фудбалски клуб, основан во [[1923]] година. Своите домаќински натпревари ги игра на [[Стадион Динамо (Моксва)|Стадион Динамо]] во [[Москва]]. Динамо е еден од најпопуларните тимови во [[Русија]].
Динамо е основан на [[18 април]] [[1923]] година. Првиот тренер на тимот бил [[Фјодор Чулков]]. За прв капитен на Динамо бил избран [[Василиј Житарев]]. Во 1936 и 1937 тимот станал шампион на [[СССР]].
Динамо е првиот советски тим кој играл против западни тимови. Динамо завршил заедно со [[ФК Челзи]] 3: 3, го декласирал [[ФК Кардиф Сити]] со 10:1 и завршил 2:2 со [[ФК Глазгов Ренџерс]]. Динамо бил 5 пати шампион на [[СССР]] во 50-тите години. Во 60-тите години на [[XX век]] тимот бил во криза. Во [[1972]] Динамо го постигнал најголемиот успех во целата историја-финалето на КПК. На финалето тие биле поразени од Глазгов Ренџерс со 3:2. За последен пат Динамо станал шампион на СССР во [[1976]] година.
Најголемиот успех на тимот во првенството на Русија е второ место во [[1994]] година. Во [[1995]] го освоил Купот на земјата, откако во финалето го победил Ротор од Волгоград. Во 2008 биле трети во првенството на Русија. Во сезоната 2010 Динамо се преселил на [[Арена Химки]], бидејќи стадионот им е во реконструкција. Тимот е засилен со [[Андреј Воронин]] и [[Кевин Курани]], но не успева да се пласира на евротурнирите.
==Состав==
{{fs start}}
{{Fs player|no= 1 |nat= RUS |name=[[Антон Шунин]]|pos=GK}}
{{Fs player|no= 2 |nat= RUS |name=[[Владимир Кисенков]]|pos=DF}}
{{Fs player|no= 3 |nat= RUS |name=[[Борис Ротенберг]]|pos=DF}}
{{Fs player|no= 5 |nat= MDA |name=[[Александар Епурјану]]|pos=DF}}
{{Fs player|no= 6 |nat= ARG |name=[[Леонардо Фернандес]]|pos=DF}}
{{Fs player|no= 7 |nat= RUS |name=[[Андреј Карјака]]|pos=MF}}
{{Fs player|no= 8 |nat= BIH |name=[[Ѕвездан Мисимовиќ]]|pos=MF}}
{{Fs player|no= 9 |nat= RUS |name=[[Александар Кокорин]]|pos=FW}}
{{Fs player|no= 10|nat= UKR |name=[[Андреј Воронин]]|pos=FW|other=[[Captain (football)|captain]]}}
{{Fs player|no= 13|nat= RUS |name=[[Владимир Гранат]]|pos=DF}}
{{Fs player|no= 14|nat= RUS |name=[[Артур Јусупов]]|pos=MF}}
{{fs mid}}
{{Fs player|no= 18|nat= CRO |name=[[Томислав Дујмовиќ]]|pos=MF}}
{{Fs player|no= 19|nat= RUS |name=[[Александар Самедов]]|pos=MF}}
{{Fs player|no= 20|nat= ROU |name=[[Адријан Ропотан]]|pos=MF}}
{{Fs player|no= 21|nat= RUS |name=[[Игор Семшов]]|pos=MF}}
{{Fs player|no= 22|nat= GER |name=[[Кевин Курани]]|pos=FW}}
{{Fs player|no= 23|nat= AUS |name=[[Лук Вилкшир]]|pos=MF}}
{{Fs player|no= 25|nat= RUS |name=[[Денис Колодин]]|pos=DF}}
{{Fs player|no= 27|nat= RUS |name=[[Фјодор Смолов]]|pos=FW}}
{{Fs player|no= 30|nat= RUS |name=[[Владимир Габулов]]|pos=GK}}
{{Fs player|no= 32|nat= SRB |name=[[Марко Ломиќ]]|pos=DF}}
{{Fs player|no= 41|nat= RUS |name=[[Александар Сапета]]|pos=MF}}
{{fs end}}
[[Категорија:ФК Динамо Москва| ]]
[[Категорија:Фудбалски клубови од Русија|Динамо Москва]]
rf13smby00cyxssypzqx7x67lljlhbp
ПФК ЦСКА Москва
0
766369
5608765
5603012
2026-08-13T07:03:15Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608765
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club |
clubname = ЦСКА|
image = |
current = 2011/2012|
fullname = Профессиональный футбольный клуб ЦСКА Москва<br><small>(Професионален фудбалски клуб ЦСКА)</small> |
nickname = ''Кони'' (Коњи)<br> Академци|
founded = 27 август 1911 |
ground = [[Стадион Лужники ]]|
capacity = 78,360 |
chairman = {{знамеикона|RUS}} Евгениј Гинер|
manager = {{знамеикона|RUS}} Дмитриј Игдисамов |
league = [[Руска Премиер лига]] |
season = 2018/19 |
position = 4 место |
|pattern_la1=_cska1718h
|pattern_b1=_cska1718h
|pattern_ra1=_cska1718h
|pattern_sh1=_cska1718h
|pattern_so1=_band_stripes_blue
|leftarm1=0000FF
|body1=0000FF
|rightarm1=0000FF
|shorts1=FF0000
|socks1=FF0000
|pattern_la2=_cska1718a
|pattern_b2=_cska1718a
|pattern_ra2=_cska1718a
|pattern_sh2=_cska1718a
|pattern_so2=_cska1718a
|leftarm2=FF4F00
|body2=FF4F00
|rightarm2=FF4F00
|shorts2=FF4F00
|socks2=FF4F00
}}
[[Податотека:Arena CSKA.jpg|300px|мини|ФК Динамо своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[ВТБ Арена]]]]
'''ЦСКА Москва''' ({{langx|ru|Профессиональный футбольный клуб - ЦСКА}}) е руски фудбалски клуб, еден од најстарите и најпознатите руски клубови, основан во 1911 година.
ЦСКА Москва бил на седум пати шампион на СССР, носител на последната титула на СССР и на последниот куп на СССР. Во рамките на Руската премиер лига, ЦСКА била на трипати шампион на Русија, четири пати носител на Купот на Русија и 3 пати носител на Суперкупот на Русија.
Во [[2005]] година ЦСКА го освоил Купот на УЕФА како прв руски тим кој освоил европска титула. Во 2009 година станале и првиот руски тим кој ја преминал групната фаза во Лига на шампиони,
== Состав==
{{fs start}}
{{Fs player|no=1|nat=Russia|name=[[Сергеј Чепчугов]]|pos=GK}}
{{Fs player|no=2|nat=Lithuania|name=[[Девидас Шемберас]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=4|nat=Russia|name=[[Сергеј Игнашевич]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=5|nat=Russia|name=[[Виктор Васин]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=6|nat=Russia|name=[[Алексеј Березутски]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=7|nat=Japan|name=[[Кејсуке Хонда]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=8|nat=CIV|name=[[Сејду Думбија]]|pos=FW}}
{{Fs player|no=9|nat=Brazil|name=[[Вагнер Лов]]|pos=FW}}
{{Fs player|no=10|nat=Russia|name=[[Алан Џагоев]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=11|nat=Chile|name=[[Марк Гонсалес]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=14|nat=Russia|name=[[Кирил Набабкин]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=15|nat=NGA|name=[[Чиди Одиа]]|pos=DF}}
{{fs mid}}
{{Fs player|no=17|nat=Russia|name=[[Павел Мамаев]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=19|nat=Latvia|name=[[Александар Кауна]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=20|nat=NIG|name=[[Муса Мазу]]|pos=FW}}
{{Fs player|no=21|nat=Serbia|name=[[Зоран Тошиќ]]|pos=FW}}
{{Fs player|no=22|nat=Russia|name=[[Евгениј Алдонин]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=23|nat=Russia|name=[[Ника Пилиев]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=24|nat=Russia|name=[[Василиј Березутски]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=25|nat=BIH|name=[[Елвир Рахимиќ]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=26|nat=Liberia|name=[[Секу Олисе]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=35|nat=Russia|name=[[Игор Акинфеев]]|pos=GK|other=[[капитен]]}}
{{Fs player|no=42|nat=Russia|name=[[Георгиј Штеников]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=89|nat=Czech Republic|name=[[Томаш Ницид]]|pos=FW}}
{{fs end}}
[[Категорија:ФК ЦСКА Москва| ]]
[[Категорија:Фудбалски клубови од Русија|ЦСКА Москва]]
m7zsohsqr2hcof2ewxstjyoj7txs6jc
5608766
5608765
2026-08-13T07:03:31Z
Тиверополник
1815
5608766
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club |
clubname = ЦСКА|
image = |
current = 2011/2012|
fullname = Профессиональный футбольный клуб ЦСКА Москва<br><small>(Професионален фудбалски клуб ЦСКА)</small> |
nickname = ''Кони'' (Коњи)<br> Академци|
founded = 27 август 1911 |
ground = [[Стадион Лужники ]]|
capacity = 78,360 |
chairman = {{знамеикона|RUS}} Евгениј Гинер|
manager = {{знамеикона|RUS}} Дмитриј Игдисамов |
league = [[Руска Премиер лига]] |
season = 2018/19 |
position = 4 место |
|pattern_la1=_cska1718h
|pattern_b1=_cska1718h
|pattern_ra1=_cska1718h
|pattern_sh1=_cska1718h
|pattern_so1=_band_stripes_blue
|leftarm1=0000FF
|body1=0000FF
|rightarm1=0000FF
|shorts1=FF0000
|socks1=FF0000
|pattern_la2=_cska1718a
|pattern_b2=_cska1718a
|pattern_ra2=_cska1718a
|pattern_sh2=_cska1718a
|pattern_so2=_cska1718a
|leftarm2=FF4F00
|body2=FF4F00
|rightarm2=FF4F00
|shorts2=FF4F00
|socks2=FF4F00
}}
[[Податотека:Arena CSKA.jpg|300px|мини|ПФК ЦСКА своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[ВТБ Арена]]]]
'''ЦСКА Москва''' ({{langx|ru|Профессиональный футбольный клуб - ЦСКА}}) е руски фудбалски клуб, еден од најстарите и најпознатите руски клубови, основан во 1911 година.
ЦСКА Москва бил на седум пати шампион на СССР, носител на последната титула на СССР и на последниот куп на СССР. Во рамките на Руската премиер лига, ЦСКА била на трипати шампион на Русија, четири пати носител на Купот на Русија и 3 пати носител на Суперкупот на Русија.
Во [[2005]] година ЦСКА го освоил Купот на УЕФА како прв руски тим кој освоил европска титула. Во 2009 година станале и првиот руски тим кој ја преминал групната фаза во Лига на шампиони,
== Состав==
{{fs start}}
{{Fs player|no=1|nat=Russia|name=[[Сергеј Чепчугов]]|pos=GK}}
{{Fs player|no=2|nat=Lithuania|name=[[Девидас Шемберас]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=4|nat=Russia|name=[[Сергеј Игнашевич]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=5|nat=Russia|name=[[Виктор Васин]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=6|nat=Russia|name=[[Алексеј Березутски]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=7|nat=Japan|name=[[Кејсуке Хонда]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=8|nat=CIV|name=[[Сејду Думбија]]|pos=FW}}
{{Fs player|no=9|nat=Brazil|name=[[Вагнер Лов]]|pos=FW}}
{{Fs player|no=10|nat=Russia|name=[[Алан Џагоев]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=11|nat=Chile|name=[[Марк Гонсалес]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=14|nat=Russia|name=[[Кирил Набабкин]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=15|nat=NGA|name=[[Чиди Одиа]]|pos=DF}}
{{fs mid}}
{{Fs player|no=17|nat=Russia|name=[[Павел Мамаев]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=19|nat=Latvia|name=[[Александар Кауна]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=20|nat=NIG|name=[[Муса Мазу]]|pos=FW}}
{{Fs player|no=21|nat=Serbia|name=[[Зоран Тошиќ]]|pos=FW}}
{{Fs player|no=22|nat=Russia|name=[[Евгениј Алдонин]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=23|nat=Russia|name=[[Ника Пилиев]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=24|nat=Russia|name=[[Василиј Березутски]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=25|nat=BIH|name=[[Елвир Рахимиќ]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=26|nat=Liberia|name=[[Секу Олисе]]|pos=MF}}
{{Fs player|no=35|nat=Russia|name=[[Игор Акинфеев]]|pos=GK|other=[[капитен]]}}
{{Fs player|no=42|nat=Russia|name=[[Георгиј Штеников]]|pos=DF}}
{{Fs player|no=89|nat=Czech Republic|name=[[Томаш Ницид]]|pos=FW}}
{{fs end}}
[[Категорија:ФК ЦСКА Москва| ]]
[[Категорија:Фудбалски клубови од Русија|ЦСКА Москва]]
6f34g5o90jncthmkz3w8cc60dxx3xi8
ФК Локомотив Москва
0
766452
5608767
5129901
2026-08-13T07:04:59Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608767
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club |
clubname = Локомотив Москва|
image = |
fullname = ФК Локомотив Москва|
nickname = ''Локо''<br /> |
founded = 12 август 1923 |
ground = [[Стадион Локомотив (Москва)|Стадион Локомотив]] |
capacity = 28,800 |
chairman = {{знамеикона|Russia}} Владимир Леонченко|
coach = {{знамеикона|Serbia}} [[Марко Николиќ (фудбалски тренер)|Марко Николиќ]] |
mgrtitle = |
league = [[Руска Премиер Лига]] |
season = 2019/20 |
position = 2-ри од 16
| pattern_la1 = _lokomotiv2021H
| pattern_b1 = _lokomotiv2021H
| pattern_ra1 = _lokomotiv2021H
| pattern_sh1 = _lokomotiv2021H
| pattern_so1 = _lokomotiv2021H
| leftarm1 = 094422
| body1 = 094422
| rightarm1 = 094422
| shorts1 = EE0000
| socks1 = 094422
| pattern_la2 = _lokomotiv2021A
| pattern_b2 = _lokomotiv2021A
| pattern_ra2 = _lokomotiv2021A
| pattern_sh2 = _lokomotiv2021A
| pattern_so2 = _lokomotiv2021A
| leftarm2 = FFFFFF
| body2 = FFFFFF
| rightarm2 = FFFFFF
| shorts2 = FFFFFF
| socks2 = FFFFFF
| pattern_la3 = _lokomotiv2021T
| pattern_b3 = _lokomotiv2021T
| pattern_ra3 = _lokomotiv2021T
| pattern_sh3 = _adidas_red
| pattern_so3 = _color_3_stripes_green
| leftarm3 = 094422
| body3 = 094422
| rightarm3 = 094422
| shorts3 = 094422
| socks3 = EE0000
}}
[[Податотека:Moscow Lokomotiv Stadium 6.jpg|300px|мини|ФК Локомотив своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[РЖД Арена]]]]
'''ФК Локомотив Москва''' ([[руски]]: ''Футбольный клуб «Локомотив» Москва'') — руски фудбалски тим од [[Москва]].
Клубот бил основан во [[1923]] година како ''Клуб на Октомвриската револуција''. Во текот на [[1931]] година клубот се викал ''Казанка'', а од [[1936]] Локомотив.
Клубот своите домашни натпревари ги игра на [[Стадион Локомотив (Москва)|Стадион Локомотив]] со капацитет од 28.80 гледачи.
Во својата понова историја, односно во рамките на Руската Премиер лига, Локомотив на трипати станувал шампион, пет пати го освојувал Купот на Русија и двапати Супет купот.
Најголем успех на европска сцена клубот го забележил во сезоната 1997/98 кога стигнал до полуфинале во КПК. Во 2005 година, Локомотив го освоил купот на ЗНД.
== Состав ==
{{Fs start}}
{{Fs player|no= 1|pos=GK|name=[[Гилјерме Маринато|Гилјерме]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no= 4|pos=MF|name=[[Алберто Запатер]]|nat=Spain}}
{{Fs player|no= 5|pos=DF|name=[[Тарас Бурлак]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no= 6|pos=MF|name=[[Максим Григориев]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no= 7|pos=MF|name=[[Дмитриј Тарасов]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no= 8|pos=MF|name=[[Денис Глушаков]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no= 9|pos=MF|name=[[Сенијад Ибричиќ]]|nat=Bosnia and Herzegovina}}
{{Fs player|no=11|pos=FW|name=[[Дмитриј Сичов]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=13|pos=FW|name=[[Виктор Обина]]|nat=Nigeria}}
{{Fs player|no=15|pos=FW|name=[[Роман Павличенко]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=16|pos=GK|name=[[Антон Амелченко]]|nat=Belarus}}
{{Fs player|no=18|pos=MF|name=[[Владислав Игнатјев]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=20|pos=DF|name=[[Бранко Илиќ]]|nat=Slovenia}}
{{Fs mid}}
{{Fs player|no=21|pos=MF|name=[[Димитриј Торбински]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=22|pos=DF|name=[[Мануел да Коста]]|nat=Portugal}}
{{Fs player|no=24|pos=DF|name=[[Андреј Иванов]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=25|pos=FW|name=[[Фелипе Каиседо]]|nat=Ecuador}}
{{Fs player|no=26|pos=MF|name=[[Jan Тигорев]]|nat=Belarus}}
{{Fs player|no=27|pos=MF|name=[[Магомед Оздоев]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=28|pos=DF|name=[[Јан Џурица]]|nat=Slovakia}}
{{Fs player|no=29|pos=DF|name=[[Игор Голбан]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=35|pos=GK|name=[[Александар Филцов]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=49|pos=DF|name=[[Роман Шишкин]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=50|pos=DF|name=[[Андреј Јешченко]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=55|pos=DF|name=[[Ренат Јанбаев]]|nat=Russia}}
{{Fs player|no=90|pos=FW|name=[[Маикон Маркес Битенкурт|Маикон]] |nat=Brazil}}
{{Fs end}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Локомотив }}
[[Категорија:Спортот во Москва]]
[[Категорија:Фудбалски клубови од Русија]]
[[Категорија:ФК Локомотив Москва| ]]
[[Категорија:Учесници во лига Европа во сезона 2011-2012]]
mx8q2ih61j0pn4lqq2vl8enaa7z0g11
Олег Гусев
0
766965
5608769
5444581
2026-08-13T07:05:51Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608769
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Oleg Gusev.jpg|мини|Олег Гусев во 2017 година]]
'''Олег Гусев''' ([[Украински јазик|украински]]: ''Олег Гусєв'', [[Суми]], {{роден|25|април|1983|}}) — [[Украина|украински]] [[фудбал]]ер и репрезентативец. Гусев моментално игра за украинскиот клуб [[ФК Динамо Киев|Динамо]] од [[Киев]]. Висок е 179 cm и тежок 73 [[килограм]]и.
== Кариера ==
Гусев кариерата ја започнал во [[ФК Арсенал Киев|Арсенал]] од [[Киев]]. Во [[ФК Динамо Киев|Динамо Киев]] заиграл во летото [[2003]]. Тој е еден од ѕвездите од средниот ред на [[Фудбалска репрезентација на Украина|украинската фудбалска репрезентација]].
{{украина-спортист-никулец}}
{{DEFAULTSORT:Гусев, Олег}}
[[Категорија:Украински фудбалери]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Динамо Киев]]
emvrcwk1u4c4x6osfo5xw4m15prjo97
ФК Краснодар
0
779372
5608770
5469443
2026-08-13T07:07:01Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608770
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club
| clubname = ФК Краснодар
| image =
| fullname = Фудбалски Клуб Краснодар
| nickname = Бикови, Црно-зелени
| founded = 22 февруари 2008
| ground = [[Стадион Краснодар]], [[Краснодар]], Русија
| capacity = 34,291
| owntitle = Сопствевник
| owner = [[Сергеј Галицкиј]]
| chairman = [[Сергеј Галицкиј]]
| manager = [[Игор Шалимов]]
| league = [[Премиер лига на Русија]]
| season = 2018–19
| website = http://fckrasnodar.ru
| position = 3-ти
|pattern_la1 = _krasnodar1617h
|pattern_b1 = _krasnodar1617h
|pattern_ra1 = _krasnodar1617h
|pattern_sh1 = _krasnodar1617h
|pattern_so1 = _krasnodar1617h
|leftarm1 = FFFFFF
|body1 = FFFFFF
|rightarm1 = FFFFFF
|shorts1 = FFFFFF
|socks1 = 1e735a
|pattern_la2 = _krasnodar1617a
|pattern_b2 = _krasnodar1617a
|pattern_ra2 = _krasnodar1617a
|pattern_sh2 = _krasnodar1617a
|pattern_so2 = _krasnodar1617a
|leftarm2 = FFFFFF
|body2 = FFFFFF
|rightarm2 = FFFFFF
|shorts2 = FFFFFF
|socks2 = FFFFFF
}}
[[Податотека:2022. Краснодар DSC 9465.jpg|300px|мини|ФК Краснодар своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[Краснодар (стадион)|Краснодар]]]]
'''ФК Краснодар''' е [[фудбал]]ски клуб од градот [[Краснодар]], [[Русија]], кој се натпреварува во [[Премиер лига на Русија|Руската Премиер лига]]. Клубот бил основан во 2008 година. Во 2009 година, клубот бил промовиран во првата лига на Русија, второто по ред натпреварување во [[Фудбал во Русија|рускиот лигашки систем]], и покрај тоа што во втората лига - југ завршил на третото место на табелата. На крајот на следната сезона, ФК Краснодар бил промовиран во Руската Премиер лига и покрај тоа што завршил петти во првата лига.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.soccerfootball.co.uk/2011/06/19/the-krasnodar-derby/|title=The Krasnodar Derby|publisher=Soccer Football|accessdate=2011-06-19|archive-date=2012-03-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20120326014011/http://www.soccerfootball.co.uk/2011/06/19/the-krasnodar-derby/|url-status=dead}}</ref>
Во мај 2013 година, ФК Краснодар ја започнал изградбата на [[Стадион Краснодар|стадионот Краснодар]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sports.ru/football/1021907393.html|title=Сергей Галицкий: «По последним данным вместительность стадиона «Краснодара» будет 36260 мест»|accessdate=2014-09-15}} {{ru}}</ref> кој официјално бил отворен на 9 октомври 2016 година. Стадионот е со капацитет од 36.260 седишта. Пред да биде изграден стадионот, клубот своите натпревари на домашен терен ги играл на [[Стадион Кубаљ|стадионот Кубањ]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.fckrasnodar.ru Официјално мрежно место]
* [http://krasnodar-fk.ru Фан мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20191002061318/http://krasnodar-fk.ru/ |date=2019-10-02 }}
{{никулец}}
[[Категорија:Фудбалски клубови од Русија|Краснодар]]
[[Категорија:ФК Краснодар| ]]
etprtwid074jztv57be57lngokhad2m
Конор МекЕлени
0
783507
5608772
4681959
2026-08-13T07:07:24Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608772
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = {{знамеикона|Англија}} Конор МекЕлени<br>Conor McAleny
| image = [[File:Conor McAleny Signs for Marine.jpg|100px]]
| height = {{height|m=1.78}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1992|8|12}}
| cityofbirth = {{роден во|Вистон|}}
| countryofbirth = [[Англија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Everton}}
| clubnumber = 35
| youthyears1 = | youthclubs1 = [[ФК Евертон|Евертон]]
| years1 = 2011– | caps1 = 2 | goals1 = 0 | clubs1 = [[ФК Евертон|Евертон]]
| years2 = 2012 | caps2 = 3 | goals2 = 0 | clubs2 = →[[ФК Сканторп Јунајтед|Сканторп]] (позајмен)
| years3 = 2013 | caps3 = 4 | goals3 = 0 | clubs3 = →[[ФК Брентфорд|Брентфорд]] (позајмен)
| pcupdate = 30 ноември 2011
| ntupdate = 30 ноември 2011
}}
'''Конор МекЕлени''' ([[англиски]]: ''Conor McAleny'', роден на {{роден на|12|август|1992}} во [[Ливерпул]]) — [[Англичани|англиски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Евертон|Евертон]].
==Кариера==
МекЕлени дојде во [[ФК Евертон|Евертон]] кога имаше само 11-години.Тој играл во генерацијата на [[ФК Евертон|карамелите]] за играчи до 18 години како и за резервистите.Поради многуте повредени играчи во тимот првиот повик за првиот тим на [[ФК Евертон|Евертон]] од менаџерот [[Дејвид Мојес]] МекЕлени го имаше за мечот против [[Астон Вила]] на 2 април 2011.Тој беше на клупата за тој двобој заедно со својте соиграчи од резервниот тим [[Адам Форшо]] и [[Аристот Нсиала]] ,но ниту еден од нив не доби шанса да влезе во игра.Тој беше неискористена замена и во следното коло против [[Вулверхемптон Вондерерс]].
Во јуни 2011 МекЕлени потпиша нов едногодишен договор.
Своето деби за првиот тим на [[ФК Евертон|Евертон]] го направи на 10 декември 2011 на гостувањето кај [[ФК Арсенал|Арсенал]] кога во игра се појави како замена за капитенот [[Фил Невил]] во 76-тата минута. Тој влезе како резерва и во следното коло заменувајќи го [[Луј Саа]] во ремито 1-1 со [[ФК Норич Сити|Норич]], со што го направи својот прв настап пред домашната публика на [[Гудисон Парк]].
На 23 март 2012 тој беше даден на заем на [[Англиска Лига Еден|тимот од Лига Еден]], [[ФК Сканторп Јунајтед|Сканторп Јунајтед]] до крајот на сезоната 2011-2012. Следниот ден тој го направил своето деби во натпреварот без голови против [[ФК Нотс Каунти|Нотс Каунти]].
==Надворешни врски==
*[http://www.evertonfc.com/player-profile/conor-mcaleny Конор МекЕлени на Everton FC] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150924050339/http://www.evertonfc.com/player-profile/conor-mcaleny |date=2015-09-24 }}
*[http://www.soccerway.com/players/conor-mcaleny/110667/ Конор МекЕлени на Soccerway]
{{Everton F.C. squad}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:МекЕлени}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Англиски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Евертон]]
2hk3zzpyaejnzzordea5wmxl78yntas
Lift Off
0
786688
5608753
5120190
2026-08-13T06:41:42Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608753
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Сингл
| име = Lift Off
| слика =Bruno Mars portrait.jpg
| слика големина =
| рамка =
| опис =Бруно Марс (на сликата), кој е коавтор на „Lift Off“
| изведувач = [[Џеј-Зи]] и [[Кање Вест]] во соработка со [[Бијонсе Ноулс|Бијонсе]]
| текстописец =
| вокали =
| албум = [[Watch the Throne]]
| страна А =
| страна Б =
| издаден = 23 август 2011
| формат = [[Сингл (музика)|Радио сингл]]
| снимен =
| жанр = [[Hip-Hop music|хип-хоп]], [[Современ Р&Б|Р&Б]], [[поп-музика|поп]]
| должина = 4:26
| куќа = [[Рок-А-Фела Рекордс]], [[Roc Nation]], [[Def Jam Recordings|Def Jam]]
| композитор = [[Кање Вест]], [[Џеј-Зи|Шон Картер]], [[Џеф Баскер]], [[Фарел Вилијамс]], [[Бруно Марс|Питер Ернандес]], [[Сил (музичар)|Сил Самјуел]]<ref name="booklet">{{cite album-notes |title=Watch the Throne |artist=Џеј-Зи and Кање Вест |year=2011 |format=PDF digital booklet |publisher=[[Нели Фуртадо|Universal Music Group]] }}</ref>
| продуцент = Вест, Баскер, Мајк Дејн, [[Q-Tip (рапер)|Q-Tip]] (co.), Фарел (co.), [[Don Jazzy]] (add.)
| позиции =
| друго = {{Дополнителна хронологија
| Изведувач = Џеј-Зи
| Тип = сингл
| претходен = "[[Otis (песна)|Otis]]"<br />(2011)
| овој = "'''Lift Off'''"<br />(2011)
| следен = "[[Niggas in Paris]]"<br />(2011)
}}
{{Дополнителна хронологија
| Изведувач = Кање Вест
| Тип = сингл
| претходен = "[[Otis (песна)|Otis]]"<br />(2011)
| овој = "'''Lift Off'''"<br />(2011)
| следен = "[[Niggas in Paris]]"<br />(2011)
}}
{{Дополнителна хронологија
| Изведувач = Бијонсе
| Тип = сингл
| претходен = "[[Best Thing I Never Had]]"<br />(2011)
| овој = "'''Lift Off'''"<br />(2011)
| следен = "[[Countdown (Beyoncé Knowles song)|Countdown]]"<br />(2011)
}}
}}
„'''Lift Off'''“ е песна изведена од американскиоте рапери [[Џеј-Зи]] и [[Кање Вест]] во соработка со американската пејачка [[Бијонсе Ноулс]]. Песната е напишана од страна на Кање Вест, Шон Картер, [[Џеф Баскер]], [[Фарел Вилијамс]], [[Бруно Марс|Питер Ернандес]] и [[Сил (музичар)|Сил Самјуел]], додека пак продукцијата е во рацете на Вест, Баскер, Мајк Дејн, [[Q-Tip (рапер)|Q-Tip]], Фарел и [[Don Jazzy]] за заедничкиот албум на Џеј-Зи и Вест, ''[[Watch the Throne]]''. За песната имаше шпекулации дека ќе се издаде како [[водечки сингл]] за албумот, содржејќи дополнителни вокали од страна на Бруно Марс. Иако, Марс никогаш не се појави на песната сепак беше испратена на [[Современ урбан|модерното урбан]] радио на 23 август August 23, 2011.
Музички, „Lift Off“ е поп песна која што содржи [[барокна музика|барокни]] делови. Содржи [[рефрен]] испеан од страна на Ноулс, додека во другите верзии Џеј-Зи и Вест пеат во [[рап]] стил. Основната инструментација содржи [[синтисајзер]]и, тапани и хорни. „Lift Off“ прими измешани до позитивни критики од страна на музичките критичари кои го пофалија [[Хук (музика)|хукот]] и вокалите на Ноулс.
===Табели===
{| class="wikitable sortable"
!align="center"|Табела (2011)
!align="center"|Највисока<br>позиција
|-
|Australia ([[ARIA Charts|ARIA]])
|align="center"|81
|-
|[[Gaon Chart|South Korea Gaon International Chart]]
|align="center"|1
|-
|UK R&B ([[UK R&B Chart|The Official Charts Company]])<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theofficialcharts.com/archive-chart/_/16/2011-08-20/|title=Archive Chart|publisher=[[UK R&B Chart]]. The Official Charts Company|date=August 20, 2011|accessdate=September 4, 2011}}</ref>
|align="center"|15
|-
|UK Singles ([[UK Singles Chart|The Official Charts Company]])
|align="center"|48
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Кање Вест-синглови}}
[[Категорија:Песни на Џеј-Зи]]
[[Категорија:Песни на Кање Вест]]
[[Категорија:Песни од Бијонсе Ноулс]]
sqbpj2stkgdvred83qwkgyzwdi39wcb
Дашгин Ѓулмамедов
0
924306
5608472
4644781
2026-08-12T12:37:32Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608472
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Функционер
|name = Дашгин Ѓулмамедов<br />Daşqın Gülməmmədov
|image = Gulmamedov.jpg
|imagesize = 160
|primeminister =
|term_start = [[6 август]] [[2008]]
|term_end = [[10 август]] [[2009]]
|predecessor =
|successor =
|alongside =
|office2 = [[Податотека:Greater coat of arms of Georgia.svg|left|40px]] Претседателот на [[Конфедерацијата на Турците во Грузија]]
|term_start2 = [[2 ноември]] [[2011]]
|term_end2 =
|president2 =
|predecessor2=
|successor2 =
|birth_date = {{birth date and age|1977|09|12|df=y}}
|birth_place = Качагани, Марнеули, [[Податотека:Flag of the Georgian Soviet Socialist Republic.svg|left|40px]] [[Грузиска ССР]]
|party =
}}
'''Дашгин Ѓулмамедов'''<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.adam.az/az.php?subaction=showfull&id=1250243246&archive=&start_from=&ucat=8,41&go=headlines&category=41 |title=Daşqın Gülməmmədovun Rəsmi Tərcümeyi-halı — www.adam.az |accessdate=2021-01-16 |archive-date=2011-11-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111117174958/http://www.adam.az/az.php?subaction=showfull&id=1250243246&archive=&start_from=&ucat=8,41&go=headlines&category=41 |url-status=dead }}</ref> ([[азербејџански јазик|азербејџански]]: ''Gülməmmədov Daşqın Gülməmməd-oğlu'', [[грузиски јазик|грузиски]]: გულმამედოვი დაშგინ გულმამედ -ოკლი; роден на 12 септември 1977 во Качагани, Марнеули, [[Грузиска ССР]]) — социјален и политички активист во [[Грузија]] и [[Азербејџан]], поет и писател. Тој е водачот на Турците во Грузија.
== Кариера ==
Ѓулмамедов е претседателот на [[Конфедерацијата на Турците во Грузија]]. Во [[2008]]-[[2009]] година тој бил извршен директор на ''Транснационалната агенција за информации и безбедност''. Во периодот [[2002]]-[[2011]] тој бил претседател на Национално собрание на Азербејџанците во Грузија<ref>[https://regnum.ru/news/796915.html {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210122211311/https://regnum.ru/news/796915.html |date=2021-01-22 }} В Трапизоне стартовал IV съезд Национальной ассамблеи азербайджанцев Грузии — новости на сайте ''[[REGNUM (информационное агентство)|REGNUM]]]''</ref>.
==Поврзано==
* [[Грузија]]
* [[Турци]]
* [[Азербејџанци]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Грузија-никулец}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓулмамедов, Дашгин }}
[[Категорија:Родени во 1977 година]]
[[Категорија:Грузиски политичари]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
e0ynl4uyk95t3t9zb61ppq8b5gb0bts
Етика на маркетингот
0
962788
5608734
5598226
2026-08-13T05:05:27Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608734
wikitext
text/x-wiki
'''Етика на маркетинг''' е област во [[применета етика|применетата етика]] која се занимава со морални принципи зад работата и регулирањето на [[маркетинг]]от. Некои области на маркетингшката етика, (етика на [[реклама|рекламирање]] и [[промоција]] на маркетингот) се поклопуваат со терминот [[медиумска етика]].
== Фундаментални прашања во етиката на маркетингот ==
=== Рамки на анализа за етика на маркетинг ===
Можни рамки:
* Вредносно-ориентирана рамка, што врши анализа на етичките проблеми врз основа на вредностите кои тие ги прекршуваат (пр. [[искреност]], [[автономија]], [[приватноста]], [[транспарентност на пазарот]]).<ref>[http://www.marketingpower.com/AboutAMA/Pages/Statement%20of%20Ethics.aspx American Marketing Association Statement of Ethics] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140214141422/http://www.marketingpower.com/AboutAMA/Pages/Statement%20of%20Ethics.aspx |date=2014-02-14 }} (2004)</ref>
* [[Акционерско друштво|Акционерски]]- ориентирана рамка што врши анализа на етичките проблеми врз основа на тоа на кого тие влијаат (на пример, [[потрошувач]]и, [[конкурентност|конкуренти]] или [[општество]]то како целина).
* [[Процес]]-ориентирана рамка, што врши анализа на етичките проблеми во однос на категориите што се користат од страна на маркетинг специјалисти (на пример, истражување, цена, промоција, место).
Ниту една од овие рамки не дозволува, сама по себе, удобна и целосна категоризација на големиот број на прашања во маркетингшката етика.
=== Анализи засновани на моќ ===
Спротивно на популарните впечатоци, не секој маркетинг е негативен и не секој маркетинг оди во корист на [[компанија]]та. Во маркетингот, односот меѓу [[производител]]от и [[потрошувач]]от или [[купувач]]от и [[продавач]]от може да биде негативен или да постои соработка. Ако маркетингшката ситуација е негативена, се јавува друга димензија на разлика која ја опишува рамнотежата на моќта помеѓу производителот / потрошувачот или купувачот / продавачот.
Моќта може да биде концентрирана на производителот, но факторите како што се над-набавката или законодавството може да ја смени моќта да се концентрира кон потрошувачите. Идентификување за тоа каде е моќта и дали рамнотежата на [[моќ]]та е важна за разбирање на позадината на етичката дилема во маркетингшката [[етика]].<ref>Lizabeth England,[http://exchanges.state.gov/forum/journal/bus10background.htm Marketing With A Conscience: Sales and Ethics] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061012224738/http://exchanges.state.gov/forum/journal/bus10background.htm |date=2006-10-12 }}, US Dept. of State.</ref>
=== Дали маркетингот сам по себе е зло? ===
Популарните анти-маркетинг ставови што најчесто се дискутират на [[блог]]овите <ref>A.J.Kandy, [http://www.kingmarketing.ca/weblogs/ajkandy/archives/2004/09/is_marketing_ev.html Is marketing evil?] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061107034439/http://www.kingmarketing.ca/weblogs/ajkandy/archives/2004/09/is_marketing_ev.html |date=2006-11-07 }}, King Marketing, 2004; William DeJong, [http://www.youthtoday.org/youthtoday/insert/branded.html Marketing Gets Unfairly Branded as Evil] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070313121518/http://www.youthtoday.org/youthtoday/insert/branded.html |date=2007-03-13 }}, Youth Today; Kathy Sierra, [http://headrush.typepad.com/creating_passionate_users/2005/08/you_are_a_marke.html You ARE a marketer. Deal with it] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120120201926/http://headrush.typepad.com/creating_passionate_users/2005/08/you_are_a_marke.html |date=2012-01-20 }}, 2005.</ref> и современата [[литература]] <ref>The vastness of the literature on this topic is perhaps best conveyed by D. Slaters 1999 [http://homepages.gold.ac.uk/slater/consumer/biblioa.htm bibliography of consumer culture] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061006204628/http://homepages.gold.ac.uk/slater/consumer/biblioa.htm |date=2006-10-06 }} with over 1500 items. W.R. Childs (Ohio State University) has posted a [http://people.cohums.ohio-state.edu/childs1/BibliographyConsumer%20Culture.htm shorter bibliography of consumer culture] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060909184003/http://people.cohums.ohio-state.edu/childs1/BibliographyConsumer%20Culture.htm |date=2006-09-09 }}.</ref> се дека секој вид на маркетинг е сам по себе зло. Ова е врз основа на аргументот дека маркетингот мора да изврши најмалку една од трите грешки:
* Оштетување на лична [[автономија]]. Жртвата на маркетингот во овој случај е потенцијалниот купувач чие право на самоопределување е прекршено.
* Нанесување штета на своите конкуренти. Претерано жестоката конкуренција и несовесните маркетинг тактики се особено поврзани со заситените [[пазари]].
* Манипулирање со општествените вредности. Жртвата во овој случај е општеството како целина или животната средина. Аргументот е дека маркетингот промовира конзумирањето и трошењето.
* Маркетингот има големо влијание врз нашата слика која ја градиме сами за себе, за нашата способност да се однесуваме етички еден кон друг и го уништува секое знаење и акција која би можеле да помогнат да го смениме тоа.
* Маркетингот/Рекламирањето создава извештаченост и влијание за ставовите.
== Специфични прашања во маркетингшката етика ==
=== Истражување на пазарот ===
Етичка опасност во истражувањето на пазарот вклучува:
* Инвазија на [[приватност]]а.
* [[Стереотип]]и.
Стереотипи се појавуваат поради некоја [[анализа]] на вистинските потреби на населението за да се направи приближување и да се групираат поединци во групи. Меѓутоа, ако се спроведе неодговорно, стереотипите може да доведат до различни етички несакани резултати. Во изјавата за етика на американското здружение за маркетинг, стереотипите се соочени со обврската да покажат почитување ("да ги признаат основните човекови достоинства на сите акционери").<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.marketingpower.com/content435.php |title=American Marketing Association Statement of Ethics |accessdate=2012-01-24 |archive-date=2006-10-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061022073114/http://www.marketingpower.com/content435.php |url-status=dead }}</ref>
=== Публика на пазарот на трудот ===
Етичката опасност вклучува:
* Со исклучок на потенцијалните клиенти од пазарот: селективниот маркетинг се користи за да ја обесхрабри побарувачката од несакани сектори на пазарот или целосно да го одземе нивното право.
* Целење на ранливи групи(на пример, деца, стари).
Примери за несовесно исклучување на пазарот <ref>The term "selective marketing" is preferred. The term [[market exclusion]] is normally used in the different context of a cartel of suppliers excluding newcomers from distribution chains.</ref> или селективен маркетинг се последните индустриски ставови за хомосексуалност, етничко малцинство или големи пазари. Спротивно на популарниот мит дека етиката и профитот не се мешаат, мешањето на овие пазари се покажа високо профитабилно. На пример, 20% од американските облека продажба има сега плус големина.<ref>CBS News, [http://www.cbsnews.com/stories/2003/12/01/health/main586142.shtml Plus-Size People, Plus-Size Stuff] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120107084416/http://www.cbsnews.com/stories/2003/12/01/health/main586142.shtml |date=2012-01-07 }}, Nov 10, 2003</ref>
Друг пример е селективен маркетинг на здравствената заштита, така што непрофитабилните сектори (односно постарите) нема да се обидат да ги стекнат придобивките за кои тие имаат право.<ref>Mark H. Waymack, [http://www.springerlink.com/content/u272127w46m1631v/ The ethics of selectively marketing the Health Maintenance Organization]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Journal of Theoretical Medicine and Bioethics, Issue Volume 11, Number 4 / December, 1990, Pages 301-309</ref>
Друг пример на исклученост на пазарот е исклучување на фармацевтската индустрија за земјите во развој од лекови против сидата.<ref>Ruairí Brugha, [http://bmj.bmjjournals.com/cgi/content/full/326/7403/1382 Antiretroviral treatment in developing countries], BMJ 2003;326:1382-1384</ref>
Примери за маркетинзи кој неетички целат на постарите групи се: животни доверби, измама за споделување на време , масовна маркетинг измама <ref>Senior Journal, [http://www.seniorjournal.com/NEWS/Alerts/6-05-24-HundredsArrested.htm Hundreds Arrested in Mass-Marketing Fraud Targeting Senior Citizens] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061017074152/http://www.seniorjournal.com/NEWS/Alerts/6-05-24-HundredsArrested.htm |date=2006-10-17 }}, May 24, 2006</ref> и други.<ref>Washington State Department of Financial Institutions, [http://www.dfi.wa.gov/consumers/education/seniors/elderly_frauds.htm Frauds That Target The Elderly]{{Мртва_врска|date=May 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, July 11, 2006 (Originally from: [[Federal Deposit Insurance Corporation]] Consumer News)</ref>
Старите имаат непропорционало големо количество на [[богатство]]то во светот и затоа се цел на [[финансиска експлоатација]].<ref>US Federal Trade Commission, [http://www.ftc.gov/bcp/conline/pubs/services/apact/apact01.htm Consumer fraud against the elderly] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060926153738/http://www.ftc.gov/bcp/conline/pubs/services/apact/apact01.htm |date=2006-09-26 }}.</ref>
Во случај на деца, главни штетни производи се храна, мода и играчки. Децата се профитабилен пазар: "... децата од 12 и под 12 години трошат повеќе од 11000000000 $ од нивните сопствени пари и влијаат на одлуките за трошење во семејството во вредност од 165.000.000.000 $",<ref name="Getting Inside Kids' Heads">Tom McGee and Kevin Heubusch, `Getting Inside Kids' Heads', American Demographics, Vol. 19, No. 1 (1997), quoted in Sharon Beder, [http://www.uow.edu.au/arts/sts/sbeder/children.html Marketing to Children] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090722182925/http://www.uow.edu.au/arts/sts/sbeder/children.html |date=2009-07-22 }}, University of Wollongong, 1998.</ref> но не се способни да ги разбират или да се спротивстават на маркетинг тактиките на млади години ("Децата не ја разбираат убедливата намера сè додека не наполнат осум или девет години" <ref name="Getting Inside Kids' Heads" />). На постари години, конкурентните чувства кон другите деца се посилни од финансиска смисла. Практиката за проширување на детскиот маркетинг од [[телевизија]]та до училишниот двор е контроверзна. Ова е избераната список на онлајн статии:
* Sharon Beder, ''Маркетинг за деца<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.uow.edu.au/arts/sts/sbeder/children.html |title=UOW.edu.au |accessdate=2012-01-24 |archive-date=2009-07-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090722182925/http://www.uow.edu.au/arts/sts/sbeder/children.html |url-status=dead }}</ref> ([[University of Wollongong]], 1998).
* Miriam H. Zoll, Етика на психолошки предизвик на маркетингот за деца, (2000).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mediachannel.org/originals/kidsell.shtml |title=Mediachannel.org |accessdate=2012-01-24 |archive-date=2006-09-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060928033550/http://www.mediachannel.org/originals/kidsell.shtml |url-status=dead }}</ref>
* Donnell Alexander и Aliza Dichter, ''Реклами и деца: How young is too young?<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mediachannel.org/atissue/consumingkids |title=Mediachannel.org |accessdate=2012-01-24 |archive-date=2006-10-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061022212451/http://www.mediachannel.org/atissue/consumingkids/ |url-status=dead }}</ref>
* Rebecca Clay, ''Рекламирање до деца: Дали е етички?''<ref>[http://www.apa.org/monitor/sep00/advertising.html PA.org]</ref> (Monitor on Psychology, Volume 31, No. 8 September 2000), [[American Psychological Association]]
* Media Awareness Network. '''Како пазарот цели на децата''.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.media-awareness.ca/english/parents/marketing/marketers_target_kids.cfm |title=Media-awareness.ca |accessdate=2012-01-24 |archive-date=2009-04-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090416200521/http://www.media-awareness.ca/english/parents/marketing/marketers_target_kids.cfm |url-status=dead }}</ref>
Други ранливa публика се новите пазари во земјите во развој, каде што на јавноста не може да биде доволно свесна за квалификувани маркетинг пренесен од развиените земји и каде, спротивно на тоа, на пазарот можеби не се свесни колку претерано моќни може да бидат нивните тактики.<ref name="bmj.bmjjournals.com">Deborah Josefson, [http://bmj.bmjjournals.com/cgi/content/full/316/7132/645/g Marketing of antipsychotic drugs attacked] [[BMJ]] 1998;316:645</ref> Друга ранлива група се ментално нестабилни потрошувачи.<ref name="bmj.bmjjournals.com"/>
Дефиницијата на ранливост е исто така проблематична. Chris Akabusi е водечки академски автор на маркетингката етика и неговите теории се широко дебатирани.
=== Цени во етиката ===
Список на неетички ценовни практики.
* [[Понуда за местење]]
* [[Дампинг (ценовна политика)]]
* [[Грабливи цени]]
* [[Ценовна дискриминација]]
* [[Ценовно одредување]]
* [[Ценовна војна]]
* [[Supra конкурентни цени]]
* [[Променливост на цени]]
=== Етика во рекламирањето и промоцијата ===
==== Содржина ====
Етички стапици во рекламирањето и промотивните содржини вклучуваат:
* Прашања за вистината и искреноста. Во 1940-тите и 1950-тите, [[тутун]]от се користел за да се рекламира како ''промоција'' на здравје.<ref>Chickenhead Productions, [http://www.chickenhead.com/truth/index.html Truth in Advertising] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061015152000/http://www.chickenhead.com/truth/index.html |date=2006-10-15 }}.</ref>
Денес рекламаторот кој нема да ја каже вистината, не само што оди против моралот, но исто така и против законот. Сепак, законот дозволува малку отстапки.<ref>Lew McCreary, [http://www.cmoresource.com/read/070105/lies_puffery.html Lies, Damn Lies and Puffery: Is it OK to bend the truth if no one believes you anyway?] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060511100850/http://www.cmoresource.com/read/070105/lies_puffery.html |date=2006-05-11 }}, CMO Magazine, July 2005.</ref>
* Прашања за насилство и вулгарности.<ref>S.J.Gould, [http://www.findarticles.com/p/articles/mi_qa3694/is_199409/ai_n8721609 Sexuality and ethics in advertising: A research agenda and policy guideline perspective] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20050521044724/http://www.findarticles.com/p/articles/mi_qa3694/is_199409/ai_n8721609/print |date=2005-05-21 }}, Journal of Advertising, Sep 2004.</ref> Насилството е прашање особено во рекламите за деца каде е најверојатно тоа да се види од страна на децата.
* Вкус и контроверзии. Рекламирањето на одредени производи силно може да повредат некои луѓе, а да се во интерес на другите.
.<ref>David S. Waller, [http://conferences.arts.usyd.edu.au/viewpaper.php?id=233&cf=3 What factors make controversial advertising offensive?] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070914045132/http://conferences.arts.usyd.edu.au/viewpaper.php?id=233&cf=3 |date=2007-09-14 }}, ANZCA04 Conference, Sydney, July 2004</ref>
Рекламирањето на [[кондом]]и стана прифатливо во интерес на превенција на [[СИДА]], но сепак се гледа од страна на некои како промовирање на [[промискуитет]]. Некои компании всушност продаваат врз основа на контроверзно рекламирање. [[Sony]] исто така, често се привлекуваат критики за несовесни содржини (портрети на Исус кој ги налути религиозните групи; графити на недвижностите во поголемите градови во САД).<ref>Vladimir Cole, [http://www.joystiq.com/2005/12/03/sonys-fony-graffiti-sparks-lashback/ Sony's fony graffiti sparks lashback], Joystiq, Dec 3, 2005</ref>
* Негативни рекламирачки техники се напади на други реклами. Во негативна реклама, рекламата ги истакнува недостатоците на конкурентските производи, а ги прикажува предностите на своите. Методите се најпознатите од политичката сфера: пример негативна [[политичка кампања]].
==== Канали за Испорака ====
* [[Директен маркетинг|Директниот маркетинг]] е најконтроверзниот начин на рекламирање канали, особено кога пристапите се несакани. ТВ рекламите и директната пошта се вообичаени примери. Електронски [[спам]] и [[телемаркетинг]] ги поместуваат на границите на етиката и законитоста.
* Асистентите во некоја организација или политичките застапници за реклами се примери за начините за доставување на маркетинг пораката под маска на независни коментари за даден производ и текст. На пример, лажни критики можат да бидат објавени на Амазон.<ref>Richard Monson-Haefel, [http://weblogs.java.net/blog/monsonhaefel/archive/2003/11/amazoncom_revie.html Amazon.com reviews are a farce] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061106160652/http://weblogs.java.net/blog/monsonhaefel/archive/2003/11/amazoncom_revie.html |date=2006-11-06 }}, Jave.net, Nov 16, 2003.</ref> Асистентите се првенствено за испорака на пораки, но тие исто така може да се корисат за да менување на цените на аукциите, како што се аукциите на [[Ebay]].
<ref>[http://www.consumeraffairs.com/news04/shills.html Shill Bidding Exposed in E-Bay Auctions], Consume Affairs, November 2004.</ref>
==== Лажно рекламирање и етика ====
Друга повреда на маркетингшката етика може да се направи со употреба на лажно рекламирање. Оваа форма на рекламирање не е специфична за еден целен пазар, а понекогаш може и да не биде забележана од страна на јавноста. Постојат голем број на различни начини на кои лажниот маркетингот може да биде претставен на корисниците, еден од овие методи се постигнува преку употреба на хумор. Во студијата спроведена од страна Hassib Shabbir и Des Thwaites, 238 реклами беа оценети и 73,5% од нив е пронајдено дека користат лажни маркетинг практики. Од оние реклами кои беа спроведени погрешно, 74,5% користат хумор како маскирчки уред со цел да се доведат во заблуда потенцијалните клиенти. Дел од она што ја оправдува студијата е идејата дека хуморот обезбедува бегство или ослободување на некој вид на човековите ограничувања и дека некои реклами имале намера да ги искористат предностите на оваа страна на погрешно рекламирање на производ што потенцијално може да стекнат повеќе клиенти. Проучувањето исто така покажа дека сите видови на хумор се користат за да се измамат потрошувачите и дека постојат одредени видови на хумор кои се користат при донесувањето на одредени лажни тврдења.
Важно е да се разбере дека хуморот не е единствениот метод кој се користи за да ги одврати мислите на потрошувачите од она што всушност го нуди производот. Пред да се направи купување, секогаш треба да се спроведат истражувања со цел да стекне подобро разбирање во она што се инвестира.
<ref>Shabbir, H., & Thwaites, D. (2007). THE USE OF HUMOR TO MASK DECEPTIVE ADVERTISING. Journal Of Advertising, 36(2), 75-85.</ref>
=== Употребата на етиката како маркетинг тактика ===
[[Деловна етика|Деловната етика]] ја зголемува загриженоста кај поголемите компании, барем од 1990-тите. Големите корпорации повеќе се плашат од оштетување на нивниот имиџ поврзан со несовесните практики.
* [[The Body Shop]] е пример за компанија која се рекламира себе и целата палета на производи единствено со етичка порака.
* [[Greenwash]] е пример на стратегија која се користи за да се направи компанијата етичка, кога нејзините неетички практики несовесно продолжуваат.
* [[Liberation marketing]] е уште една стратегија каде еден производ може да се маскира зад сликата, која апелира до опсег на вредности, вклучувајќи ги и етичките вредности во врска со начинот на живот и антипотрошуваштвото.<ref>[http://www.klminc.com/marketing/lib_marketing.html Liberation Marketing and Consumer Society] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061031031803/http://www.klminc.com/marketing/lib_marketing.html |date=2006-10-31 }}, KLM Inc., 2001.</ref>
<blockquote>''"Либералниот маркетинг ја зема целосно предвид масовната критика на старата култура - потрошувачката како согласност - ја потврдува и решава. Либералниот маркетинг ги замислува потрошувачите ослободени од старите спроведувачи на редот и оковите на капитализмот, избегнување на рутината на бирократијата и хиерархијата, за да дојдат во допир со нив самите и конечно, да ја најдат автентичноста."'' ([[Thomas Frank]])
<ref>Thomas Frank, [http://www.casualarts.net/Liberation%20Marketing.pdf Liberation Marketing and the Culture Trust] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070129095111/http://www.casualarts.net/Liberation%20Marketing.pdf |date=2007-01-29 }}, (date unknown).</ref>
</blockquote>
=== Маркетинг стратегија ===
Главното теоретско прашање е дебатата меѓу [[слободен пазар|слободните пазари]] и [[регулиран пазар|регулираните пазари]].
Во вистински слободен пазар, било кој учесник може да се направи или да промени правило. Сепак, кога новите правила
се измислени и се премногу различни и се спроведени брзо, другите учесници може да одговорат со
обвинувања за неетичко однесување, наместо менување ма нивното однесување. Повеќето пазарите не се целосно слободни: вистинската дебата се однесува на соодветниот степен на регулација.
=== Дополнителни прашања во маркетингшката етика ===
Маркетингшката етика се поклопува со етиката во однос на проблемите со потрошувачката поврзани со пакување на производите.<ref>[http://couponsforiherb.blogspot.com iHerb coupon] и [http://couponsforiherb.blogspot.com iHerb coupon code] (in English)</ref><ref>[http://www.hhl.de/fileadmin/LS/marketing/Download/Marketingethik.pdf Definition of marketing ethics] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070930224017/http://www.hhl.de/fileadmin/LS/marketing/Download/Marketingethik.pdf |date=2007-09-30 }} (in German), excerpted from: Bruhn, M., Homburg, C.: Gabler Marketing Lexikon, Wiesbaden 2001.</ref>
Некои, како членовите на групата за адвокати [[No Free Lunch (organization)]], тврдат дека маркетингот од страна на [[фармацевтска компанија|фармацевтските компании]] негативно влијае на пропишување на практиките кај лекарите, кои влијаат врз пропишувањето на лековите на пазарот, врз другите што можат да бидат поевтини или подобри за пациентот.<ref name="Koerner">Brendan I. Koerner. [http://www.motherjones.com/news/hellraiser/2003/03/ma_290_01.html Dr. No Free Lunch]. ''Mother Jones'', March/April, 2003. Посетено на 2007-10-06.</ref>
Етичкото размислување реагира на ситуации кои се занимаваат со принципи во врска со човековото однесување во однос на соодветноста и несоодветност за одредени комуникација и акција. Со други зборови, етиката разликува помеѓу добро и лошо. Бизнисите се соочуваат со етички одлуки секој ден и дали вработените одлучите да ја користите етиката како водечка сила за водење бизнис од страна на бизнис водачите, како што се [[менаџер]]ите. Продавачите се етички одговорни за тоа што се пласира и каква е сликата за тој производ. Со тоа, се вели, дека продавачите треба да се разберат што е добра етика, како и да се вклучат во различни [[маркетинг кампањаџ|маркетинг кампањи]] за добра етика за да се постигне публиката да се здобие со доверба од [[клиенти]]те.
Маркетингшката етика, без оглед на производот што го нуди или на пазарот на кој е насочен, ги поставува насоките кои добриот маркетинг ги практикува. Кога компаниите создадаваат високи етички стандарди, тие учествуваат во етичкиот маркетинг. На пазарот етички и ефикасно треба да се потсети дека сите маркетинг решенија и напори се неопходни да се исполнат и да одговараат на потребите на клиентите, добавувачите и бизнис партнерите. Етичкото однесување треба да се воведе низ деловната култура и преку практиките на компанијата.
== Регулирање и спроведување ==
Маркетингшката етика и [[закон]]от за маркетинг се поврзани субјекти. Релевантните области на правото ги вклучуваат законот за потрошувачи кој ги штити потрошувачите и антимонополскиот закон кој ги штити конкурентите и во двата случаи, против несовесните маркетинг практики.
== Надворешни врски ==
* [http://www.marketingpower.com/AboutAMA/Pages/Statement%20of%20Ethics.aspx Американската маркетинг асоцијација за етика] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140214141422/http://www.marketingpower.com/AboutAMA/Pages/Statement%20of%20Ethics.aspx |date=2014-02-14 }} (2004)
* "[http://business.enotes.com/business-finance-encyclopedia/ethics-marketing Ethics in Marketing] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060420202353/http://business.enotes.com/business-finance-encyclopedia/ethics-marketing |date=2006-04-20 }}." Енциклопедија на Бизнис и Финансии. Mohandeep Singh. Thomson Gale, 2001. [[eNotes]]. 2006. 16 Oct, 2006
* [http://www.iit.edu/departments/csep/resources/marketingethics.html {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060905170813/http://www.iit.edu/departments/csep/resources/marketingethics.html |date=2006-09-05 }} Маркетингшки етички ресурси од Центар за проучување на етиката во професиите, [[Illinois Institute of Technology]].
* [[Direct Marketing Association]], [http://www.the-dma.org/guidelines/EthicsGuidelines.pdf Насоки за етичката деловна пракса] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061109053125/http://www.the-dma.org/guidelines/EthicsGuidelines.pdf |date=2006-11-09 }} (September 2006)
* [http://advertising.utexas.edu/research/law/catholic.html Прирачник за етика во рекламирање во католичката црква] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061004221715/http://advertising.utexas.edu/research/law/catholic.html |date=2006-10-04 }}
* [[Federal Trade Commission]], [http://www.ftc.gov/bcp/conline/pubs/buspubs/ad-faqs.htm FTC Насоки за рекламирање] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061106171129/http://www.ftc.gov/bcp/conline/pubs/buspubs/ad-faqs.htm |date=2006-11-06 }}
== Поврзано ==
* [[Маркетинг]]
* [[Пропаганда]]
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Библиографија ==
* {{Наведена книга
| last = Davidson
| first = D. Kirk
| authorlink =
| title = The Moral Dimension of Marketing: Essays on Business Ethics
| publisher = South-Western Educational
| year = 2002
| isbn = 0-87757-300-X }}
* {{Наведена книга
| last = Murphy
| first = Patrick E.
|author2=Gene R. Laczniak, [[Norman E. Bowie]]
| title = Ethical Marketing
| url = https://archive.org/details/ethicalmarketing0000unse
| publisher = Prentice Hall
| year = 2004
| oclc = 54805964
| isbn = ISBN 0-13-184814-3
}}
[[Категорија:Деловна етика]]
[[Категорија:Применета етика]]
nlbleb2nk1mak6gylb0zkilllo1dgzm
Георги Раковски
0
963846
5608812
5443321
2026-08-13T09:02:38Z
Buli
2648
/* Животопис */
5608812
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
|name = Георги Раковски
|native_name = {{Nobold|{{lang|bg|Георги Раковски}}}}
|birth_name = С'би Стојков Попович<br/>{{lang|bg|Съби Стойков Попович}} {{in lang|bg}}
|image = Georgi-Rakovski.jpg
|caption = Георги Раковски
|birth_date = {{birth date|1821|4|14|df=y}}
|birth_place = [[Котел]], [[Османлиско Царство]]
|death_date = {{Death date and age|1867|10|9|1821|4|14|df=y}}
|death_place = [[Букурешт]], [[Обединето Кнежевство Влашка и Молдавија|Обединети Кнежевства]]|
}}
'''Георги Стојков Раковски''', познат и како ''Георги Сава Раковски'', бил револуционер и просветител. Раковски е основоположник на организираната националнореволуционерна борба за ослободување на [[Бугарија]], револуционерен демократ, публицист, новинар, историчар и етнограф<ref>[http://www.slovo.bg/showauthor.php3?ID=241&LangID=1 Георги Раковски]</ref>.
== Животопис ==
=== Рани години и образование ===
Како млад, тој го менува своето прво име, земајќи го името Георги - на својот вујко капетан Георги Мамарчев, Бугарин кој служи како офицер во руската армија и организатор на бунт против турската власт. Бидејќи корените на род биле од соседното село Раково, Турците го нарекувале Раковал. Тој го менува и презимето, и така станува Георги Стојков Раковски.
Роден e во април 1821 година во [[Котел]], учи во [[Карлово]] (1834-1836) при Рајaн Поповиќ и во грчката гимназија во Куручешме, [[Цариград]] (1837-1840).
=== Први револуционерни обиди и Браилски бунт ===
Од почетокот на 40-те година на XIX век, околу три децении, Раковски учествува најактивно во борбата за црковна и политичка слобода на [[Бугари]]те. Како еден од водачите на Браилскиот бунт (1842) тој е осуден на смрт, но бидејќи имал грчки пасош, пресудата треба да биде извршена во [[Грција]]. Со помош на грчки дејци е ослободен и испратен во [[Франција]].[[Податотека:NHMB-Georgi-Sava-Rakovski-Forest-Wanderer-1857.jpg|thumb|300px|Книгата "Горски патник", 1857. Експонат на Националниот историски музеј во Бугарија|лево]]По 1847 е во главниот град на [[Османлиско Царство|Османлиското Царство]]; учествува во борбите за независна бугарска црква.За време на политичкото движења на Бугарите во врска со [[Кримската војна]], Раковски го создава (1853) ''"Тајно општество"'' - политичка организација која ќе подготви бугарскиот народ за востание. Во летото 1853 година организацијата веќе има 3600 Бугари, организирани во определи и подготвени за акција.
Прогонуван од страна на портата, принуден е да стане политички емигрант и повеќе не се врати во својата татковина. Раковски се оформува како политички деец и идеолог на бугарската национална револуција. Во 1856 оди во [[Нови Сад]] ([[Австрија]], денес [[Србија]]) и развива публицистична активност. Со помош на Данило Медакович го издава весникот ''"Бугарска дневница"'' (април-ноември 1857), објавува ''"Предвесник на горскиот патникот"'', ја довршува песната ''"Горски патник"''.
По барање на Високата порта е протеран од Австрија и преку [[Галац]] зминува во [[Одеса]] (1858). Таму го составува својот прв план за ослободување на Бугарија (1858) - првата обштанационална програма за ослободување на Бугарија.
=== Престој во Србија и создавање на Првата бугарска легија (1860–1862) ===
[[Податотека:Đuro Matanović Georgi Rakovski 1861.jpg|лево|мини|Црногорскиот војвода [[Ѓуро Матанович]] и Георги Раковски, околу 1861 г., Србија]]
Во 1860 во Белград го издава весникот ''"[[Дунавски лебед]]"'' (1860-1861) - првиот печатен орган на бугарското револуционерно движење.
Изработува нов ''"План за ослободувањето на Бугарија"'' (1861). Ја организира Првата бугарска Легија (1861-1862). Патува (1863) до [[Атина]], [[Цетиње]], [[Букурешт]], со цел обединување на балканските христијани против Отоманското Царство.
=== Последни години ===
Од крајот на 1863 година се населува во [[Букурешт]]. Таму се стреми да ги сплоти најистакнатите дејци на револуционерното движење меѓу бугарската емиграција и на крајот на 1866 година го создава новиот раководен орган на бугарското револуционерно движење - ''Врховното бугарско тајно граѓанско началство'' (1867).
Ја оправдува тактиката и идеологијата на четническото движење во ''"Привременен закон за народните горски чети за 1867-то лето"''. За подобра организација на револуционерните сили го составува ''"Закон за бугарското народно востание, на кој ќе се управува бугарската народна војска"''.
Автор е на делата ''"Горски патник"'' (1857), ''"Показател или водич ..."'' (1859), ''"Неколку говори за Асен први ..."'' (1860) ''"Преселба во Русија или руската убиствена политика за Бугарите"'' (1860), ''"Бугарските ајдути "''(1867) и др.
Умира на 9 октомври 1867 во [[Букурешт]] по тешко боледување од туберкулоза.
== Дела ==
* Предвестник Горскаго пътника. Нови Сад, 1856.
* [http://books.google.com/books?id=w1EEAAAAYAAJ&dq=inauthor%3A%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&pg=PA1#v=onepage&q&f=false Горски пътник, Нови Сад, 1857.]
* Преселение в Русия или Руската Убийствена политика за Българите", 1859 (Книгата е преиздадена след 1878 от Захари Стоянов с негов предговор; преиздадена в наши дни в Библиотека "Незаличими Свидетелства" N 5 на ИК "Стрелец", София, 2004).
* [http://books.google.com/books?id=pw0_AAAAYAAJ&dq=inauthor%3Arakovski&pg=PR1#v=onepage&q&f=false Показалец или ръководство как да се изискват и издирят най-стари чьрти нашего бытиа, языка, народопоколениа, стараго ни правлениа, славнаго ни прошествиа и проч.Чяст първа. Одеса, 1859.]
* [http://books.google.com/books?id=zQlXAAAAMAAJ&dq=inauthor%3A%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&pg=PP5#v=onepage&q&f=false Неколко речи о Асеню Пьрвому, 1860.]
* Българский за независимото им священство днес възбуден въпрос и нихната народна църква в Цариград. Белград, 1860.
* Глас едного българина. Земун, 1860.
* Отговор на Богословската гръцка брошура. Белград, 1860.
* Българский вероизповеден въпрос с фанариотите и голямая мечтайна идея панелинизма, Букурещ, 1864.
* [http://books.google.com/books?id=1pcR7frat70C&dq=inauthor%3Arakovski&pg=PR2#v=onepage&q&f=false Българска старина, 1865.]
* [http://books.google.com/books?id=tjQLAAAAIAAJ&dq=inauthor%3Arakovski&pg=PA1#v=onepage&q&f=false Българските хайдути, 1867.]
== Извори ==
<references />
{{рв|Georgi Rakovski}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Починати од туберкулоза]]
[[Категорија:Бугарски револуционери]]
[[Категорија:Родени во 1821 година]]
[[Категорија:Починати во 1867 година]]
[[Категорија:Бугарски преродбеници]]
[[Категорија:Луѓе од Котел]]
dp5hmvzp5qf22dk1xjuv3byw99i8cip
5608818
5608812
2026-08-13T09:05:40Z
Buli
2648
/* Престој во Србија и создавање на Првата бугарска легија (1860–1862) */
5608818
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
|name = Георги Раковски
|native_name = {{Nobold|{{lang|bg|Георги Раковски}}}}
|birth_name = С'би Стојков Попович<br/>{{lang|bg|Съби Стойков Попович}} {{in lang|bg}}
|image = Georgi-Rakovski.jpg
|caption = Георги Раковски
|birth_date = {{birth date|1821|4|14|df=y}}
|birth_place = [[Котел]], [[Османлиско Царство]]
|death_date = {{Death date and age|1867|10|9|1821|4|14|df=y}}
|death_place = [[Букурешт]], [[Обединето Кнежевство Влашка и Молдавија|Обединети Кнежевства]]|
}}
'''Георги Стојков Раковски''', познат и како ''Георги Сава Раковски'', бил револуционер и просветител. Раковски е основоположник на организираната националнореволуционерна борба за ослободување на [[Бугарија]], револуционерен демократ, публицист, новинар, историчар и етнограф<ref>[http://www.slovo.bg/showauthor.php3?ID=241&LangID=1 Георги Раковски]</ref>.
== Животопис ==
=== Рани години и образование ===
Како млад, тој го менува своето прво име, земајќи го името Георги - на својот вујко капетан Георги Мамарчев, Бугарин кој служи како офицер во руската армија и организатор на бунт против турската власт. Бидејќи корените на род биле од соседното село Раково, Турците го нарекувале Раковал. Тој го менува и презимето, и така станува Георги Стојков Раковски.
Роден e во април 1821 година во [[Котел]], учи во [[Карлово]] (1834-1836) при Рајaн Поповиќ и во грчката гимназија во Куручешме, [[Цариград]] (1837-1840).
=== Први револуционерни обиди и Браилски бунт ===
Од почетокот на 40-те година на XIX век, околу три децении, Раковски учествува најактивно во борбата за црковна и политичка слобода на [[Бугари]]те. Како еден од водачите на Браилскиот бунт (1842) тој е осуден на смрт, но бидејќи имал грчки пасош, пресудата треба да биде извршена во [[Грција]]. Со помош на грчки дејци е ослободен и испратен во [[Франција]].[[Податотека:NHMB-Georgi-Sava-Rakovski-Forest-Wanderer-1857.jpg|thumb|300px|Книгата "Горски патник", 1857. Експонат на Националниот историски музеј во Бугарија|лево]]По 1847 е во главниот град на [[Османлиско Царство|Османлиското Царство]]; учествува во борбите за независна бугарска црква.За време на политичкото движења на Бугарите во врска со [[Кримската војна]], Раковски го создава (1853) ''"Тајно општество"'' - политичка организација која ќе подготви бугарскиот народ за востание. Во летото 1853 година организацијата веќе има 3600 Бугари, организирани во определи и подготвени за акција.
Прогонуван од страна на портата, принуден е да стане политички емигрант и повеќе не се врати во својата татковина. Раковски се оформува како политички деец и идеолог на бугарската национална револуција. Во 1856 оди во [[Нови Сад]] ([[Австрија]], денес [[Србија]]) и развива публицистична активност. Со помош на Данило Медакович го издава весникот ''"Бугарска дневница"'' (април-ноември 1857), објавува ''"Предвесник на горскиот патникот"'', ја довршува песната ''"Горски патник"''.
По барање на Високата порта е протеран од Австрија и преку [[Галац]] зминува во [[Одеса]] (1858). Таму го составува својот прв план за ослободување на Бугарија (1858) - првата обштанационална програма за ослободување на Бугарија.
=== Престој во Србија и создавање на Првата бугарска легија (1860–1862) ===
[[Податотека:Đuro Matanović Georgi Rakovski 1861.jpg|лево|мини|Црногорскиот војвода [[Ѓуро Матанович]] и Георги Раковски, околу 1861 г., Србија]]
Во 1860 во Белград го издава весникот ''"[[Дунавски лебед]]"'' (1860-1861) - првиот печатен орган на бугарското револуционерно движење.
Изработува нов ''"План за ослободувањето на Бугарија"'' (1861). Ја организира [[Бугарска легија|Првата бугарска легија]] (1861-1862). Патува (1863) до [[Атина]], [[Цетиње]], [[Букурешт]], со цел обединување на балканските христијани против Отоманското Царство.
=== Последни години ===
Од крајот на 1863 година се населува во [[Букурешт]]. Таму се стреми да ги сплоти најистакнатите дејци на револуционерното движење меѓу бугарската емиграција и на крајот на 1866 година го создава новиот раководен орган на бугарското револуционерно движење - ''Врховното бугарско тајно граѓанско началство'' (1867).
Ја оправдува тактиката и идеологијата на четническото движење во ''"Привременен закон за народните горски чети за 1867-то лето"''. За подобра организација на револуционерните сили го составува ''"Закон за бугарското народно востание, на кој ќе се управува бугарската народна војска"''.
Автор е на делата ''"Горски патник"'' (1857), ''"Показател или водич ..."'' (1859), ''"Неколку говори за Асен први ..."'' (1860) ''"Преселба во Русија или руската убиствена политика за Бугарите"'' (1860), ''"Бугарските ајдути "''(1867) и др.
Умира на 9 октомври 1867 во [[Букурешт]] по тешко боледување од туберкулоза.
== Дела ==
* Предвестник Горскаго пътника. Нови Сад, 1856.
* [http://books.google.com/books?id=w1EEAAAAYAAJ&dq=inauthor%3A%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&pg=PA1#v=onepage&q&f=false Горски пътник, Нови Сад, 1857.]
* Преселение в Русия или Руската Убийствена политика за Българите", 1859 (Книгата е преиздадена след 1878 от Захари Стоянов с негов предговор; преиздадена в наши дни в Библиотека "Незаличими Свидетелства" N 5 на ИК "Стрелец", София, 2004).
* [http://books.google.com/books?id=pw0_AAAAYAAJ&dq=inauthor%3Arakovski&pg=PR1#v=onepage&q&f=false Показалец или ръководство как да се изискват и издирят най-стари чьрти нашего бытиа, языка, народопоколениа, стараго ни правлениа, славнаго ни прошествиа и проч.Чяст първа. Одеса, 1859.]
* [http://books.google.com/books?id=zQlXAAAAMAAJ&dq=inauthor%3A%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&pg=PP5#v=onepage&q&f=false Неколко речи о Асеню Пьрвому, 1860.]
* Българский за независимото им священство днес възбуден въпрос и нихната народна църква в Цариград. Белград, 1860.
* Глас едного българина. Земун, 1860.
* Отговор на Богословската гръцка брошура. Белград, 1860.
* Българский вероизповеден въпрос с фанариотите и голямая мечтайна идея панелинизма, Букурещ, 1864.
* [http://books.google.com/books?id=1pcR7frat70C&dq=inauthor%3Arakovski&pg=PR2#v=onepage&q&f=false Българска старина, 1865.]
* [http://books.google.com/books?id=tjQLAAAAIAAJ&dq=inauthor%3Arakovski&pg=PA1#v=onepage&q&f=false Българските хайдути, 1867.]
== Извори ==
<references />
{{рв|Georgi Rakovski}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Починати од туберкулоза]]
[[Категорија:Бугарски револуционери]]
[[Категорија:Родени во 1821 година]]
[[Категорија:Починати во 1867 година]]
[[Категорија:Бугарски преродбеници]]
[[Категорија:Луѓе од Котел]]
08wq5q35zquadqrzqtyp47pzpbelyyq
Рафаел Переира да Силва
0
964080
5608470
5017770
2026-08-12T12:35:48Z
Carshalton
30527
/* Хронологија на репрезентативни настапи */
5608470
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = {{знамеикона|Бразил}} Рафаел
| fullname = Рафаел Переира да Силва<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Premier League clubs submit squad lists |url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf |work=PremierLeague.com |publisher=Premier League |page=24 |format=PDF |date=2 February 2012 |accessdate=2 February 2012 |archive-date=2012-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120227041058/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf }}</ref>
| image = [[Image:Rafael Man Utd 2011.jpg|220px]]
| height = {{height|m=1.73}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1990|7|9}}
| cityofbirth = {{роден во|Рио де Жанеиро|}}
| countryofbirth = [[Бразил]]
| currentclub = {{Fb team Olympique Lyonnais}}
| clubnumber = 20
| position = [[Одбрана (фудбал)|десен бек]]
| youthyears1 = 2005–2008 | youthclubs1 = {{Fb team Fluminense}}
| years1 = 2008–2015 | caps1 = 109 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Manchester United}}| years2 = 2015– | caps2 = 5 | goals2 = 0 | clubs2 = {{Fb team Olympique Lyonnais}}
| nationalyears1 = 2007 |nationalteam1 = {{знамеикона|Бразил}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил до 17 години|Бразил 17]] |nationalcaps1 = 12 |nationalgoals1 = 0
| nationalyears2 = 2012 |nationalteam2 = {{знамеикона|Бразил}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил 23]] |nationalcaps2 = 7 |nationalgoals2 = 1
| nationalyears3 = 2003– |nationalteam3 = {{знамеикона|Бразил}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]] |nationalcaps3 = 2 |nationalgoals3 = 0
| pcupdate = 13 септември 2015
| ntupdate = 21 ноември 2013
}}
'''Рафаел Переира да Силва''' (роден на 9 јули 1990 г.), попознат како '''Рафаел''' или '''Рафаел да Силва''', е бразилски [[фудбалер]] кој игра за [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]]. Тој нормално игра како [[одбрана (фудбал)|десен бек]], но исто така може да игра на истата страна и во халфовата линија (средниот ред). Тој и неговиот брат близнак [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], ги започале кариерите во [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]] пред да му се придржат на [[Манчестер Јунајтед]] во јануари 2007. По осум години во Англија, Рафаел потпишал за Олимпик Лион во август 2015.
Рафаел одиграл два натпревари за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]], а својот прв натпревар го одиграл на 26 мај 2012 во победата од 3–1 против [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]]. Тој бил дел од [[Фудбалска репрезентација на Бразил до 23 години|тимот на Бразил до 23 години]] кој го освоил сребрениот медал на [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012|Летните олимписки игри 2012]].
==Технички одлики==
Заради начинот на игра како и позициите на кој играат, тој и неговиот брат, магазинот ''Тајмс'' ги нарекол Рафаел и Фабио ''бразилските браќа Невил'' мислејќи на [[Фил Невил|Фил]] и [[Гери Невил|Гери]] Невил, кој го носеа дресот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] долги години играјќи успешно на страничните позиции во одбраната.
== Ран живот ==
Рафаел е роден во [[Петрополис]], место околу еден час возење оддалечено од [[Рио де Жанеиро]], и почнал да игра фудбал на возраст од пет години. Тој ја започнал својата кариера во аматерската екипа Боа Есперанча, играјќи како [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. Тој и неговиот идентичен близнак, [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], потоа биле забележани од страна на претставник на [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]] каде играле фудбал пет на пет во нивното соседство;. тој ги поканил да му се приклучат на клубот и тие почнале да живеат таму кога имале по 11 години.
== Клупскa кариера ==
=== Флуминенсе ===
По приклучувањето на Флуминенсе, Рафаел бил прекомандуван да игра како [[Одбрана (фудбал)|десен бек]] од страна на тренерот на младинскиот тим. Клубот потоа учествувал, во 2005 година на Најк Премиер првенството во [[Хонгконг]], каде што Рафаел бил забележан од страна на скаутот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], Лес Кершоу, исто како и неговиот брат. Кершоу тогаш му телефонирал на менаџерот на Манчестер Јунајтед [[Алекс Фергусон]] и му препорачал клубот да потпише со близнаците Да Силва. Манчестер Јунајтед воспоставил контакт со Флуминенсе и побарал дозвола за близнаците да патуваат во Манчестер за да тренираат со нив во 2005 година. Набрзо потоа, разузнавач тврди дека [[ФК Арсенал|Арсенал]] бил во посета на близнаците и барал од нив да дојдат во Англија за да се обучуваат во Арсенал, меѓутоа без дозвола на Флуминенсе. Накрајот, тие сепак се одлучиле да потпишат за Манчестер Јунајтед а не за Арсенал, и двата клуба постигнале согласност за договор во февруари 2007 година; близнаците се преселиле во Манчестер во јануари 2008 година, без ниту еден настап за првиот тим на Флуминенсе.
===Манчестер Јунајтед===
Близнаците одлучија да потпишат за Манчестер Јунајтед, и договорот беше постигнат меѓу двата клуба, во февруари 2007 година. Близнаците се преселија во Манчестер во јануари 2008 година, но не беа во можност да играат натпревари сè додека не наполнат 18 години, во јули 2008 година. Рафаел го направи своето прво појавување за клубот во победата од 2-0 во пријателскиот меч со [[ФК Питерборо Јунајтед|Питерборо Јунајтед]] на 4 август. Рафаел тогаш беше регистриран за првиот тим на клубот за сезоната 2008-09 и му беше доделен дресот со број 21. Рафаел своето деби во официјален меч за [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] го имаше, во првото коло во [[Премиер лига сезона 2008-09|2008-09-тата сезона во Премиер Лигата]], кога влезе на местото на [[Фреизер Кембел]] во ремито 1-1 дома со [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл]] на 17 август.
Првпат во еден натпревар на Јунајтед тој беше стартер на 23 септември во победата над [[ФК Мидлзборо|Мидлзборо]] во третата рунда на [[Лига куп]]от. Во [[Премиер лига]]та пак, својот прв старт во почетните 11 го забележал околу еден месец подоцна, на 18 октомври против [[ФК Вест Бромвич Албион|ВБА]] во нивната победа дома од 4-0. На 8 ноември 2008 дојде неговиот прв гол за Манчестер Јунајтед, против Арсенал на [[Стадион Емирати]] во поразот од 2-1. Рафаел постигна гол во 90-тата минута од мечот, недоволно да се избегне поразот. На 19 април 2009 за првпат Рафаел и неговиот брат [[Фабио Переира да Силва|Фабио]] беа стартери во еден меч заедно. Тоа беше во полуфиналето на [[ФА Куп]]от против [[ФК Евертон|Евертон]]. Накрајот [[ФК Евертон|Евертон]] помина во финалето со победа на пенали од 4-2.
===Олимпик Лион===
На 3 август 2015, Рафаел потпишал четиригодишен договор со францускиот клуб [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]].<ref>{{наведени вести |title=Man Utd's Rafael agrees to join Lyon |url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33767526 |publisher=BBC Sport (British Broadcasting Corporation) |date=3 August 2015 |accessdate=3 August 2015 }}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Рафаел дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]] на [[26 мај]] [[2012]], во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]] што ''кариоките'' го добиле со 3-1.
=== Хронологија на репрезентативни настапи ===
{{Репрезентативни настапи|BRA}}
{{Cronopar|26-5-2012|Хамбург|BRA|3|1|DEN||Пријателска|}}
{{Cronopar|9-6-2012|Ист Ратерфорд|ARG|4|3|BRA||Пријателска|}}
{{Cronofin|2|0}}
== Титули ==
=== Манчестер Јунајтед ===
*'''[[Премиер лига]]''' : 2008-09, 2010-11, 2012-13
*'''[[Лига куп]]''' : 2009-10
*'''[[ФА Комјунити Шилд]]''' : 2008, 2011, 2013
*'''[[ФИФА Светско Клупско Првенство]]''' : 2008
===Бразил===
*'''Јужно американско првенство за играчи до 17 години''' (1): 2007
*'''[[Летни олимписки игри|Олимписки сребрен медал]]''' (1): [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012|2012]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{commons|Rafael da Silva}}
*[http://www.soccerway.com/players/rafael-pereira-da-silva/55715/ Профил на soccerway]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Силва, Рафаел}}
[[Категорија:Фудбалери на ФК Флуминенсе]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Бразилски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Лион]]
[[Категорија:Родени во 1990 година]]
3c848cgbs4kb24d01i70rgyfkxhyb0n
5608484
5608470
2026-08-12T12:50:03Z
Carshalton
30527
5608484
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography-retired
| playername = Рафаел
| fullname = Рафаел Переира да Силва<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Premier League clubs submit squad lists |url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf |work=PremierLeague.com |publisher=Premier League |page=24 |format=PDF |date=2 February 2012 |accessdate=2 February 2012 |archive-date=2012-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120227041058/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf }}</ref>
| image = [[Image:Rafael Man Utd 2011.jpg|220px]]
| height = {{height|m=1.73}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1990|7|9}}
| cityofbirth = {{роден во|Рио де Жанеиро|}}
| countryofbirth = [[Бразил]]
| nationality = {{flagsport|BRA}} [[Бразил]]
| currentclub =
| clubnumber =
| position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]]
| retired = 2024 <small>(34 г.)</small>
| youthyears1 = 2005–2008 | youthclubs1 = {{Fb team Fluminense}}
| years1 = 2008–2015 | caps1 = 109 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Manchester United}}
| years2 = 2015–2020 | caps2 = 103 | goals2 = 2 | clubs2 = {{Fb team Olympique Lyonnais}}
| years3 = 2020–2021 | caps3 = 21 | goals3 = 0 | clubs3 = {{Fb team Istanbul Basaksehir}}
| years4 = 2021–2024 | caps4 = 32 | goals4 = 0 | clubs4 = {{Fb team Botafogo}}
| nationalyears1 = 2007 |nationalcaps1 = 12 |nationalgoals1 = 0 |nationalteam1 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил под 17 години|Бразил 17]]
| nationalyears2 = 2012 |nationalcaps2 = 7 |nationalgoals2 = 1 |nationalteam2 = {{flagsport|BRA}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил (олимп.)]]
| nationalyears3 = 2012 |nationalcaps3 = 2 |nationalgoals3 = 0 |nationalteam3 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]]
}}
'''Рафаел Переира да Силва''' (роден на [[9 јули]] [[1990]], во [[Рио де Жанеиро]]), попознат само како '''Рафаел''' или '''Рафаел да Силва''' — [[Бразил|бразилски]] поранешен [[фудбалер]], [[одбрана (фудбал)|играч од одбраната]].
Роден во [[Рио де Жанеиро]], Рафаел заедно со неговиот брат близнак [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], ги започале кариерите во [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]], пред да му се придржат на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] во јануари 2007 година. По осум години во Англија, во кој освоил многу трофеи, во 2015 година Рафаел потпишал за [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]], каде играл пет сезони. По една сезона помината во Турција, во дресот на [[ФК Истанбул Башакшехир|Истанбул Башакшехир]], тој се вратил во Бразил, каде ја завршил својата кариера како играч на [[ФК Ботафого|Ботафого]] во 2024 година.
Рафаел одиграл два натпревари за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]], за која дебитирал на 26 мај 2012, во победата со 3–1 над [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]]. Тој бил дел од [[Фудбалска репрезентација на Бразил до 23 години|тимот на Бразил до 23 години]], кој го освоил сребрениот медал на [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012 (мажи)|Летните олимписки игри 2012]].
==Технички одлики==
Заради начинот на игра како и позициите на кој играат, тој и неговиот брат, магазинот ''Тајмс'' ги нарекол Рафаел и Фабио ''бразилските браќа Невил'' мислејќи на [[Фил Невил|Фил]] и [[Гери Невил|Гери]] Невил, кој го носеа дресот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] долги години играјќи успешно на страничните позиции во одбраната.
== Ран живот ==
Рафаел е роден во [[Петрополис]], место околу еден час возење оддалечено од [[Рио де Жанеиро]], и почнал да игра фудбал на возраст од пет години. Тој ја започнал својата кариера во аматерската екипа Боа Есперанча, играјќи како [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. Тој и неговиот идентичен близнак, [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], потоа биле забележани од страна на претставник на [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]] каде играле фудбал пет на пет во нивното соседство;. тој ги поканил да му се приклучат на клубот и тие почнале да живеат таму кога имале по 11 години.
== Клупскa кариера ==
=== Флуминенсе ===
По приклучувањето на Флуминенсе, Рафаел бил прекомандуван да игра како [[Одбрана (фудбал)|десен бек]] од страна на тренерот на младинскиот тим. Клубот потоа учествувал, во 2005 година на Најк Премиер првенството во [[Хонгконг]], каде што Рафаел бил забележан од страна на скаутот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], Лес Кершоу, исто како и неговиот брат. Кершоу тогаш му телефонирал на менаџерот на Манчестер Јунајтед [[Алекс Фергусон]] и му препорачал клубот да потпише со близнаците Да Силва. Манчестер Јунајтед воспоставил контакт со Флуминенсе и побарал дозвола за близнаците да патуваат во Манчестер за да тренираат со нив во 2005 година. Набрзо потоа, разузнавач тврди дека [[ФК Арсенал|Арсенал]] бил во посета на близнаците и барал од нив да дојдат во Англија за да се обучуваат во Арсенал, меѓутоа без дозвола на Флуминенсе. Накрајот, тие сепак се одлучиле да потпишат за Манчестер Јунајтед а не за Арсенал, и двата клуба постигнале согласност за договор во февруари 2007 година; близнаците се преселиле во Манчестер во јануари 2008 година, без ниту еден настап за првиот тим на Флуминенсе.
===Манчестер Јунајтед===
Близнаците одлучија да потпишат за Манчестер Јунајтед, и договорот беше постигнат меѓу двата клуба, во февруари 2007 година. Близнаците се преселија во Манчестер во јануари 2008 година, но не беа во можност да играат натпревари сè додека не наполнат 18 години, во јули 2008 година. Рафаел го направи своето прво појавување за клубот во победата од 2-0 во пријателскиот меч со [[ФК Питерборо Јунајтед|Питерборо Јунајтед]] на 4 август. Рафаел тогаш беше регистриран за првиот тим на клубот за сезоната 2008-09 и му беше доделен дресот со број 21. Рафаел своето деби во официјален меч за [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] го имаше, во првото коло во [[Премиер лига сезона 2008-09|2008-09-тата сезона во Премиер Лигата]], кога влезе на местото на [[Фреизер Кембел]] во ремито 1-1 дома со [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл]] на 17 август.
Првпат во еден натпревар на Јунајтед тој беше стартер на 23 септември во победата над [[ФК Мидлзборо|Мидлзборо]] во третата рунда на [[Лига куп]]от. Во [[Премиер лига]]та пак, својот прв старт во почетните 11 го забележал околу еден месец подоцна, на 18 октомври против [[ФК Вест Бромвич Албион|ВБА]] во нивната победа дома од 4-0. На 8 ноември 2008 дојде неговиот прв гол за Манчестер Јунајтед, против Арсенал на [[Стадион Емирати]] во поразот од 2-1. Рафаел постигна гол во 90-тата минута од мечот, недоволно да се избегне поразот. На 19 април 2009 за првпат Рафаел и неговиот брат [[Фабио Переира да Силва|Фабио]] беа стартери во еден меч заедно. Тоа беше во полуфиналето на [[ФА Куп]]от против [[ФК Евертон|Евертон]]. Накрајот [[ФК Евертон|Евертон]] помина во финалето со победа на пенали од 4-2.
===Олимпик Лион===
На 3 август 2015, Рафаел потпишал четиригодишен договор со францускиот клуб [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]].<ref>{{наведени вести |title=Man Utd's Rafael agrees to join Lyon |url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33767526 |publisher=BBC Sport (British Broadcasting Corporation) |date=3 August 2015 |accessdate=3 August 2015 }}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Рафаел дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]] на [[26 мај]] [[2012]], во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]] што ''кариоките'' го добиле со 3-1.
=== Хронологија на репрезентативни настапи ===
{{Репрезентативни настапи|BRA}}
{{Cronopar|26-5-2012|Хамбург|BRA|3|1|DEN||Пријателска|}}
{{Cronopar|9-6-2012|Ист Ратерфорд|ARG|4|3|BRA||Пријателска|}}
{{Cronofin|2|0}}
== Титули ==
=== Манчестер Јунајтед ===
*'''[[Премиер лига]]''' : 2008-09, 2010-11, 2012-13
*'''[[Лига куп]]''' : 2009-10
*'''[[ФА Комјунити Шилд]]''' : 2008, 2011, 2013
*'''[[ФИФА Светско Клупско Првенство]]''' : 2008
===Бразил===
*'''Јужно американско првенство за играчи до 17 години''' (1): 2007
*'''[[Летни олимписки игри|Олимписки сребрен медал]]''' (1): [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012|2012]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{commons|Rafael da Silva}}
*[http://www.soccerway.com/players/rafael-pereira-da-silva/55715/ Профил на soccerway]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Рафаел, да Силва}}
[[Категорија:Бразилски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Лион]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ботафого]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1990 година]]
fyl3echqyxqwmrj60mblw9uco9nom4j
5608487
5608484
2026-08-12T12:50:50Z
Carshalton
30527
5608487
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography-retired
| playername = Рафаел
| fullname = Рафаел Переира да Силва<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Premier League clubs submit squad lists |url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf |work=PremierLeague.com |publisher=Premier League |page=24 |format=PDF |date=2 February 2012 |accessdate=2 February 2012 |archive-date=2012-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120227041058/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf }}</ref>
| image = [[Image:Rafael Man Utd 2011.jpg|220px]]
| height = {{height|m=1.73}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1990|7|9}}
| cityofbirth = {{роден во|Рио де Жанеиро|}}
| countryofbirth = [[Бразил]]
| nationality = {{flagsport|BRA}} [[Бразил]]
| currentclub =
| clubnumber =
| position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]]
| retired = 2024 <small>(34 г.)</small>
| youthyears1 = 2005–2008 | youthclubs1 = {{Fb team Fluminense}}
| years1 = 2008–2015 | caps1 = 109 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Manchester United}}
| years2 = 2015–2020 | caps2 = 103 | goals2 = 2 | clubs2 = {{Fb team Olympique Lyonnais}}
| years3 = 2020–2021 | caps3 = 21 | goals3 = 0 | clubs3 = {{Fb team Istanbul Basaksehir}}
| years4 = 2021–2024 | caps4 = 32 | goals4 = 0 | clubs4 = {{Fb team Botafogo}}
| nationalyears1 = 2007 |nationalcaps1 = 12 |nationalgoals1 = 0 |nationalteam1 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил под 17 години|Бразил 17]]
| nationalyears2 = 2012 |nationalcaps2 = 7 |nationalgoals2 = 1 |nationalteam2 = {{flagsport|BRA}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил (олимп.)]]
| nationalyears3 = 2012 |nationalcaps3 = 2 |nationalgoals3 = 0 |nationalteam3 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]]
}}
'''Рафаел Переира да Силва''' (роден на [[9 јули]] [[1990]], во [[Рио де Жанеиро]]), попознат само како '''Рафаел''' или '''Рафаел да Силва''' — [[Бразил|бразилски]] поранешен [[фудбалер]], [[одбрана (фудбал)|играч од одбраната]].
Роден во [[Рио де Жанеиро]], Рафаел заедно со неговиот брат близнак [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], ги започале кариерите во [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]], пред да му се придржат на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] во јануари 2007 година. По осум години во Англија, во кој освоил многу трофеи, во 2015 година Рафаел потпишал за [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]], каде играл пет сезони. По една сезона помината во Турција, во дресот на [[ФК Истанбул Башакшехир|Истанбул Башакшехир]], тој се вратил во Бразил, каде ја завршил својата кариера како играч на [[ФК Ботафого|Ботафого]] во 2024 година.
Рафаел одиграл два натпревари за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]], за која дебитирал на 26 мај 2012, во победата со 3–1 над [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]]. Тој бил дел од [[Фудбалска репрезентација на Бразил до 23 години|тимот на Бразил до 23 години]], кој го освоил сребрениот медал на [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012 (мажи)|Летните олимписки игри 2012]].
== Биографија ==
Рафаел е роден во [[Петрополис]], место околу еден час возење оддалечено од [[Рио де Жанеиро]], и почнал да игра фудбал на возраст од пет години. Тој ја започнал својата кариера во аматерската екипа Боа Есперанча, играјќи како [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. Тој и неговиот идентичен близнак, [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], потоа биле забележани од страна на претставник на [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]] каде играле фудбал пет на пет во нивното соседство;. тој ги поканил да му се приклучат на клубот и тие почнале да живеат таму кога имале по 11 години.
==Технички карактеристики==
Заради начинот на игра како и позициите на кој играат, тој и неговиот брат, магазинот ''Тајмс'' ги нарекол Рафаел и Фабио ''бразилските браќа Невил'' мислејќи на [[Фил Невил|Фил]] и [[Гери Невил|Гери]] Невил, кој го носеа дресот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] долги години играјќи успешно на страничните позиции во одбраната.
== Клупскa кариера ==
=== Флуминенсе ===
По приклучувањето на Флуминенсе, Рафаел бил прекомандуван да игра како [[Одбрана (фудбал)|десен бек]] од страна на тренерот на младинскиот тим. Клубот потоа учествувал, во 2005 година на Најк Премиер првенството во [[Хонгконг]], каде што Рафаел бил забележан од страна на скаутот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], Лес Кершоу, исто како и неговиот брат. Кершоу тогаш му телефонирал на менаџерот на Манчестер Јунајтед [[Алекс Фергусон]] и му препорачал клубот да потпише со близнаците Да Силва. Манчестер Јунајтед воспоставил контакт со Флуминенсе и побарал дозвола за близнаците да патуваат во Манчестер за да тренираат со нив во 2005 година. Набрзо потоа, разузнавач тврди дека [[ФК Арсенал|Арсенал]] бил во посета на близнаците и барал од нив да дојдат во Англија за да се обучуваат во Арсенал, меѓутоа без дозвола на Флуминенсе. Накрајот, тие сепак се одлучиле да потпишат за Манчестер Јунајтед а не за Арсенал, и двата клуба постигнале согласност за договор во февруари 2007 година; близнаците се преселиле во Манчестер во јануари 2008 година, без ниту еден настап за првиот тим на Флуминенсе.
===Манчестер Јунајтед===
Близнаците одлучија да потпишат за Манчестер Јунајтед, и договорот беше постигнат меѓу двата клуба, во февруари 2007 година. Близнаците се преселија во Манчестер во јануари 2008 година, но не беа во можност да играат натпревари сè додека не наполнат 18 години, во јули 2008 година. Рафаел го направи своето прво појавување за клубот во победата од 2-0 во пријателскиот меч со [[ФК Питерборо Јунајтед|Питерборо Јунајтед]] на 4 август. Рафаел тогаш беше регистриран за првиот тим на клубот за сезоната 2008-09 и му беше доделен дресот со број 21. Рафаел своето деби во официјален меч за [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] го имаше, во првото коло во [[Премиер лига сезона 2008-09|2008-09-тата сезона во Премиер Лигата]], кога влезе на местото на [[Фреизер Кембел]] во ремито 1-1 дома со [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл]] на 17 август.
Првпат во еден натпревар на Јунајтед тој беше стартер на 23 септември во победата над [[ФК Мидлзборо|Мидлзборо]] во третата рунда на [[Лига куп]]от. Во [[Премиер лига]]та пак, својот прв старт во почетните 11 го забележал околу еден месец подоцна, на 18 октомври против [[ФК Вест Бромвич Албион|ВБА]] во нивната победа дома од 4-0. На 8 ноември 2008 дојде неговиот прв гол за Манчестер Јунајтед, против Арсенал на [[Стадион Емирати]] во поразот од 2-1. Рафаел постигна гол во 90-тата минута од мечот, недоволно да се избегне поразот. На 19 април 2009 за првпат Рафаел и неговиот брат [[Фабио Переира да Силва|Фабио]] беа стартери во еден меч заедно. Тоа беше во полуфиналето на [[ФА Куп]]от против [[ФК Евертон|Евертон]]. Накрајот [[ФК Евертон|Евертон]] помина во финалето со победа на пенали од 4-2.
===Олимпик Лион===
На 3 август 2015, Рафаел потпишал четиригодишен договор со францускиот клуб [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]].<ref>{{наведени вести |title=Man Utd's Rafael agrees to join Lyon |url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33767526 |publisher=BBC Sport (British Broadcasting Corporation) |date=3 August 2015 |accessdate=3 August 2015 }}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Рафаел дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]] на [[26 мај]] [[2012]], во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]] што ''кариоките'' го добиле со 3-1.
=== Хронологија на репрезентативни настапи ===
{{Репрезентативни настапи|BRA}}
{{Cronopar|26-5-2012|Хамбург|BRA|3|1|DEN||Пријателска|}}
{{Cronopar|9-6-2012|Ист Ратерфорд|ARG|4|3|BRA||Пријателска|}}
{{Cronofin|2|0}}
== Титули ==
=== Манчестер Јунајтед ===
*'''[[Премиер лига]]''' : 2008-09, 2010-11, 2012-13
*'''[[Лига куп]]''' : 2009-10
*'''[[ФА Комјунити Шилд]]''' : 2008, 2011, 2013
*'''[[ФИФА Светско Клупско Првенство]]''' : 2008
===Бразил===
*'''Јужно американско првенство за играчи до 17 години''' (1): 2007
*'''[[Летни олимписки игри|Олимписки сребрен медал]]''' (1): [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012|2012]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{commons|Rafael da Silva}}
*[http://www.soccerway.com/players/rafael-pereira-da-silva/55715/ Профил на soccerway]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Рафаел, да Силва}}
[[Категорија:Бразилски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Лион]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ботафого]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1990 година]]
mmyntvs4jt1de20v1gxsjk7iujc732l
5608499
5608487
2026-08-12T12:58:56Z
Carshalton
30527
/* Титули */
5608499
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography-retired
| playername = Рафаел
| fullname = Рафаел Переира да Силва<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Premier League clubs submit squad lists |url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf |work=PremierLeague.com |publisher=Premier League |page=24 |format=PDF |date=2 February 2012 |accessdate=2 February 2012 |archive-date=2012-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120227041058/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf }}</ref>
| image = [[Image:Rafael Man Utd 2011.jpg|220px]]
| height = {{height|m=1.73}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1990|7|9}}
| cityofbirth = {{роден во|Рио де Жанеиро|}}
| countryofbirth = [[Бразил]]
| nationality = {{flagsport|BRA}} [[Бразил]]
| currentclub =
| clubnumber =
| position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]]
| retired = 2024 <small>(34 г.)</small>
| youthyears1 = 2005–2008 | youthclubs1 = {{Fb team Fluminense}}
| years1 = 2008–2015 | caps1 = 109 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Manchester United}}
| years2 = 2015–2020 | caps2 = 103 | goals2 = 2 | clubs2 = {{Fb team Olympique Lyonnais}}
| years3 = 2020–2021 | caps3 = 21 | goals3 = 0 | clubs3 = {{Fb team Istanbul Basaksehir}}
| years4 = 2021–2024 | caps4 = 32 | goals4 = 0 | clubs4 = {{Fb team Botafogo}}
| nationalyears1 = 2007 |nationalcaps1 = 12 |nationalgoals1 = 0 |nationalteam1 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил под 17 години|Бразил 17]]
| nationalyears2 = 2012 |nationalcaps2 = 7 |nationalgoals2 = 1 |nationalteam2 = {{flagsport|BRA}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил (олимп.)]]
| nationalyears3 = 2012 |nationalcaps3 = 2 |nationalgoals3 = 0 |nationalteam3 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]]
}}
'''Рафаел Переира да Силва''' (роден на [[9 јули]] [[1990]], во [[Рио де Жанеиро]]), попознат само како '''Рафаел''' или '''Рафаел да Силва''' — [[Бразил|бразилски]] поранешен [[фудбалер]], [[одбрана (фудбал)|играч од одбраната]].
Роден во [[Рио де Жанеиро]], Рафаел заедно со неговиот брат близнак [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], ги започале кариерите во [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]], пред да му се придржат на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] во јануари 2007 година. По осум години во Англија, во кој освоил многу трофеи, во 2015 година Рафаел потпишал за [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]], каде играл пет сезони. По една сезона помината во Турција, во дресот на [[ФК Истанбул Башакшехир|Истанбул Башакшехир]], тој се вратил во Бразил, каде ја завршил својата кариера како играч на [[ФК Ботафого|Ботафого]] во 2024 година.
Рафаел одиграл два натпревари за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]], за која дебитирал на 26 мај 2012, во победата со 3–1 над [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]]. Тој бил дел од [[Фудбалска репрезентација на Бразил до 23 години|тимот на Бразил до 23 години]], кој го освоил сребрениот медал на [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012 (мажи)|Летните олимписки игри 2012]].
== Биографија ==
Рафаел е роден во [[Петрополис]], место околу еден час возење оддалечено од [[Рио де Жанеиро]], и почнал да игра фудбал на возраст од пет години. Тој ја започнал својата кариера во аматерската екипа Боа Есперанча, играјќи како [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. Тој и неговиот идентичен близнак, [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], потоа биле забележани од страна на претставник на [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]] каде играле фудбал пет на пет во нивното соседство;. тој ги поканил да му се приклучат на клубот и тие почнале да живеат таму кога имале по 11 години.
==Технички карактеристики==
Заради начинот на игра како и позициите на кој играат, тој и неговиот брат, магазинот ''Тајмс'' ги нарекол Рафаел и Фабио ''бразилските браќа Невил'' мислејќи на [[Фил Невил|Фил]] и [[Гери Невил|Гери]] Невил, кој го носеа дресот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] долги години играјќи успешно на страничните позиции во одбраната.
== Клупскa кариера ==
=== Флуминенсе ===
По приклучувањето на Флуминенсе, Рафаел бил прекомандуван да игра како [[Одбрана (фудбал)|десен бек]] од страна на тренерот на младинскиот тим. Клубот потоа учествувал, во 2005 година на Најк Премиер првенството во [[Хонгконг]], каде што Рафаел бил забележан од страна на скаутот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], Лес Кершоу, исто како и неговиот брат. Кершоу тогаш му телефонирал на менаџерот на Манчестер Јунајтед [[Алекс Фергусон]] и му препорачал клубот да потпише со близнаците Да Силва. Манчестер Јунајтед воспоставил контакт со Флуминенсе и побарал дозвола за близнаците да патуваат во Манчестер за да тренираат со нив во 2005 година. Набрзо потоа, разузнавач тврди дека [[ФК Арсенал|Арсенал]] бил во посета на близнаците и барал од нив да дојдат во Англија за да се обучуваат во Арсенал, меѓутоа без дозвола на Флуминенсе. Накрајот, тие сепак се одлучиле да потпишат за Манчестер Јунајтед а не за Арсенал, и двата клуба постигнале согласност за договор во февруари 2007 година; близнаците се преселиле во Манчестер во јануари 2008 година, без ниту еден настап за првиот тим на Флуминенсе.
===Манчестер Јунајтед===
Близнаците одлучија да потпишат за Манчестер Јунајтед, и договорот беше постигнат меѓу двата клуба, во февруари 2007 година. Близнаците се преселија во Манчестер во јануари 2008 година, но не беа во можност да играат натпревари сè додека не наполнат 18 години, во јули 2008 година. Рафаел го направи своето прво појавување за клубот во победата од 2-0 во пријателскиот меч со [[ФК Питерборо Јунајтед|Питерборо Јунајтед]] на 4 август. Рафаел тогаш беше регистриран за првиот тим на клубот за сезоната 2008-09 и му беше доделен дресот со број 21. Рафаел своето деби во официјален меч за [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] го имаше, во првото коло во [[Премиер лига сезона 2008-09|2008-09-тата сезона во Премиер Лигата]], кога влезе на местото на [[Фреизер Кембел]] во ремито 1-1 дома со [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл]] на 17 август.
Првпат во еден натпревар на Јунајтед тој беше стартер на 23 септември во победата над [[ФК Мидлзборо|Мидлзборо]] во третата рунда на [[Лига куп]]от. Во [[Премиер лига]]та пак, својот прв старт во почетните 11 го забележал околу еден месец подоцна, на 18 октомври против [[ФК Вест Бромвич Албион|ВБА]] во нивната победа дома од 4-0. На 8 ноември 2008 дојде неговиот прв гол за Манчестер Јунајтед, против Арсенал на [[Стадион Емирати]] во поразот од 2-1. Рафаел постигна гол во 90-тата минута од мечот, недоволно да се избегне поразот. На 19 април 2009 за првпат Рафаел и неговиот брат [[Фабио Переира да Силва|Фабио]] беа стартери во еден меч заедно. Тоа беше во полуфиналето на [[ФА Куп]]от против [[ФК Евертон|Евертон]]. Накрајот [[ФК Евертон|Евертон]] помина во финалето со победа на пенали од 4-2.
===Олимпик Лион===
На 3 август 2015, Рафаел потпишал четиригодишен договор со францускиот клуб [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]].<ref>{{наведени вести |title=Man Utd's Rafael agrees to join Lyon |url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33767526 |publisher=BBC Sport (British Broadcasting Corporation) |date=3 August 2015 |accessdate=3 August 2015 }}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Рафаел дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]] на [[26 мај]] [[2012]], во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]] што ''кариоките'' го добиле со 3-1.
=== Хронологија на репрезентативни настапи ===
{{Репрезентативни настапи|BRA}}
{{Cronopar|26-5-2012|Хамбург|BRA|3|1|DEN||Пријателска|}}
{{Cronopar|9-6-2012|Ист Ратерфорд|ARG|4|3|BRA||Пријателска|}}
{{Cronofin|2|0}}
== Титули ==
=== Клупски ===
; Манчестер Јунајтед
*'''{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}} [[Премиер лига на Англија]]''' : 1
: 2008-2009, 2010-2011, 2012-2013
*'''{{Трофеј-Англија (Лига куп)}} [[Лига куп на Англија|Лига куп на Англија]]''' : 1
: 2009-2010
* '''{{Трофеј-Комјунити Шилд}} [[ФА Комјунити Шилд]]''' : 3
: 2008, 2011, 2013
*'''{{Трофеј-Светско клупско првенство}} [[ФИФА Светско клупско првенство|Светско клупско првенство]]''' : 1
: [[Светско клупско првенство во фудбал 2008|2008]]
===Бразил===
*'''[[Јужноамериканско првенство во фудбал за играчи под 17 години|Јужноамериканско првенство за играчи под 17 години]]''' : 1
: 2007
*[[Летни олимписки игри]] : 1
: Сребрен медал: [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012|2012]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{commons|Rafael da Silva}}
*[http://www.soccerway.com/players/rafael-pereira-da-silva/55715/ Профил на soccerway]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Рафаел, да Силва}}
[[Категорија:Бразилски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Лион]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ботафого]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1990 година]]
gqbacnj6p510z1mbxaqhxbcy7isqu8b
5608501
5608499
2026-08-12T12:59:48Z
Carshalton
30527
/* Титули */
5608501
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography-retired
| playername = Рафаел
| fullname = Рафаел Переира да Силва<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Premier League clubs submit squad lists |url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf |work=PremierLeague.com |publisher=Premier League |page=24 |format=PDF |date=2 February 2012 |accessdate=2 February 2012 |archive-date=2012-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120227041058/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf }}</ref>
| image = [[Image:Rafael Man Utd 2011.jpg|220px]]
| height = {{height|m=1.73}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1990|7|9}}
| cityofbirth = {{роден во|Рио де Жанеиро|}}
| countryofbirth = [[Бразил]]
| nationality = {{flagsport|BRA}} [[Бразил]]
| currentclub =
| clubnumber =
| position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]]
| retired = 2024 <small>(34 г.)</small>
| youthyears1 = 2005–2008 | youthclubs1 = {{Fb team Fluminense}}
| years1 = 2008–2015 | caps1 = 109 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Manchester United}}
| years2 = 2015–2020 | caps2 = 103 | goals2 = 2 | clubs2 = {{Fb team Olympique Lyonnais}}
| years3 = 2020–2021 | caps3 = 21 | goals3 = 0 | clubs3 = {{Fb team Istanbul Basaksehir}}
| years4 = 2021–2024 | caps4 = 32 | goals4 = 0 | clubs4 = {{Fb team Botafogo}}
| nationalyears1 = 2007 |nationalcaps1 = 12 |nationalgoals1 = 0 |nationalteam1 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил под 17 години|Бразил 17]]
| nationalyears2 = 2012 |nationalcaps2 = 7 |nationalgoals2 = 1 |nationalteam2 = {{flagsport|BRA}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил (олимп.)]]
| nationalyears3 = 2012 |nationalcaps3 = 2 |nationalgoals3 = 0 |nationalteam3 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]]
}}
'''Рафаел Переира да Силва''' (роден на [[9 јули]] [[1990]], во [[Рио де Жанеиро]]), попознат само како '''Рафаел''' или '''Рафаел да Силва''' — [[Бразил|бразилски]] поранешен [[фудбалер]], [[одбрана (фудбал)|играч од одбраната]].
Роден во [[Рио де Жанеиро]], Рафаел заедно со неговиот брат близнак [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], ги започале кариерите во [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]], пред да му се придржат на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] во јануари 2007 година. По осум години во Англија, во кој освоил многу трофеи, во 2015 година Рафаел потпишал за [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]], каде играл пет сезони. По една сезона помината во Турција, во дресот на [[ФК Истанбул Башакшехир|Истанбул Башакшехир]], тој се вратил во Бразил, каде ја завршил својата кариера како играч на [[ФК Ботафого|Ботафого]] во 2024 година.
Рафаел одиграл два натпревари за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]], за која дебитирал на 26 мај 2012, во победата со 3–1 над [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]]. Тој бил дел од [[Фудбалска репрезентација на Бразил до 23 години|тимот на Бразил до 23 години]], кој го освоил сребрениот медал на [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012 (мажи)|Летните олимписки игри 2012]].
== Биографија ==
Рафаел е роден во [[Петрополис]], место околу еден час возење оддалечено од [[Рио де Жанеиро]], и почнал да игра фудбал на возраст од пет години. Тој ја започнал својата кариера во аматерската екипа Боа Есперанча, играјќи како [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. Тој и неговиот идентичен близнак, [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], потоа биле забележани од страна на претставник на [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]] каде играле фудбал пет на пет во нивното соседство;. тој ги поканил да му се приклучат на клубот и тие почнале да живеат таму кога имале по 11 години.
==Технички карактеристики==
Заради начинот на игра како и позициите на кој играат, тој и неговиот брат, магазинот ''Тајмс'' ги нарекол Рафаел и Фабио ''бразилските браќа Невил'' мислејќи на [[Фил Невил|Фил]] и [[Гери Невил|Гери]] Невил, кој го носеа дресот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] долги години играјќи успешно на страничните позиции во одбраната.
== Клупскa кариера ==
=== Флуминенсе ===
По приклучувањето на Флуминенсе, Рафаел бил прекомандуван да игра како [[Одбрана (фудбал)|десен бек]] од страна на тренерот на младинскиот тим. Клубот потоа учествувал, во 2005 година на Најк Премиер првенството во [[Хонгконг]], каде што Рафаел бил забележан од страна на скаутот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], Лес Кершоу, исто како и неговиот брат. Кершоу тогаш му телефонирал на менаџерот на Манчестер Јунајтед [[Алекс Фергусон]] и му препорачал клубот да потпише со близнаците Да Силва. Манчестер Јунајтед воспоставил контакт со Флуминенсе и побарал дозвола за близнаците да патуваат во Манчестер за да тренираат со нив во 2005 година. Набрзо потоа, разузнавач тврди дека [[ФК Арсенал|Арсенал]] бил во посета на близнаците и барал од нив да дојдат во Англија за да се обучуваат во Арсенал, меѓутоа без дозвола на Флуминенсе. Накрајот, тие сепак се одлучиле да потпишат за Манчестер Јунајтед а не за Арсенал, и двата клуба постигнале согласност за договор во февруари 2007 година; близнаците се преселиле во Манчестер во јануари 2008 година, без ниту еден настап за првиот тим на Флуминенсе.
===Манчестер Јунајтед===
Близнаците одлучија да потпишат за Манчестер Јунајтед, и договорот беше постигнат меѓу двата клуба, во февруари 2007 година. Близнаците се преселија во Манчестер во јануари 2008 година, но не беа во можност да играат натпревари сè додека не наполнат 18 години, во јули 2008 година. Рафаел го направи своето прво појавување за клубот во победата од 2-0 во пријателскиот меч со [[ФК Питерборо Јунајтед|Питерборо Јунајтед]] на 4 август. Рафаел тогаш беше регистриран за првиот тим на клубот за сезоната 2008-09 и му беше доделен дресот со број 21. Рафаел своето деби во официјален меч за [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] го имаше, во првото коло во [[Премиер лига сезона 2008-09|2008-09-тата сезона во Премиер Лигата]], кога влезе на местото на [[Фреизер Кембел]] во ремито 1-1 дома со [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл]] на 17 август.
Првпат во еден натпревар на Јунајтед тој беше стартер на 23 септември во победата над [[ФК Мидлзборо|Мидлзборо]] во третата рунда на [[Лига куп]]от. Во [[Премиер лига]]та пак, својот прв старт во почетните 11 го забележал околу еден месец подоцна, на 18 октомври против [[ФК Вест Бромвич Албион|ВБА]] во нивната победа дома од 4-0. На 8 ноември 2008 дојде неговиот прв гол за Манчестер Јунајтед, против Арсенал на [[Стадион Емирати]] во поразот од 2-1. Рафаел постигна гол во 90-тата минута од мечот, недоволно да се избегне поразот. На 19 април 2009 за првпат Рафаел и неговиот брат [[Фабио Переира да Силва|Фабио]] беа стартери во еден меч заедно. Тоа беше во полуфиналето на [[ФА Куп]]от против [[ФК Евертон|Евертон]]. Накрајот [[ФК Евертон|Евертон]] помина во финалето со победа на пенали од 4-2.
===Олимпик Лион===
На 3 август 2015, Рафаел потпишал четиригодишен договор со францускиот клуб [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]].<ref>{{наведени вести |title=Man Utd's Rafael agrees to join Lyon |url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33767526 |publisher=BBC Sport (British Broadcasting Corporation) |date=3 August 2015 |accessdate=3 August 2015 }}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Рафаел дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]] на [[26 мај]] [[2012]], во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]] што ''кариоките'' го добиле со 3-1.
=== Хронологија на репрезентативни настапи ===
{{Репрезентативни настапи|BRA}}
{{Cronopar|26-5-2012|Хамбург|BRA|3|1|DEN||Пријателска|}}
{{Cronopar|9-6-2012|Ист Ратерфорд|ARG|4|3|BRA||Пријателска|}}
{{Cronofin|2|0}}
== Титули ==
=== Клупски ===
; Манчестер Јунајтед
*'''{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}} [[Премиер лига на Англија]]''' : 1
: 2008-2009, 2010-2011, 2012-2013
*'''{{Трофеј-Англија (Лига куп)}} [[Лига куп на Англија|Лига куп на Англија]]''' : 1
: 2009-2010
* '''{{Трофеј-Комјунити Шилд}} [[ФА Комјунити Шилд]]''' : 3
: 2008, 2011, 2013
*'''{{Трофеј-Светско клупско првенство}} [[ФИФА Светско клупско првенство|Светско клупско првенство]]''' : 1
: [[Светско клупско првенство во фудбал 2008|2008]]
===Репрезентативни===
; Бразил под 17 години
*'''[[Јужноамериканско првенство во фудбал за играчи под 17 години|Јужноамериканско првенство за играчи под 17 години]]''' : 1
: 2007
; Олимписка репрезентација на Бразил
*[[Летни олимписки игри]] : 1
: Сребрен медал: [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012|2012]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{commons|Rafael da Silva}}
*[http://www.soccerway.com/players/rafael-pereira-da-silva/55715/ Профил на soccerway]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Рафаел, да Силва}}
[[Категорија:Бразилски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Лион]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ботафого]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1990 година]]
ofzvql6rrr6mwvvkr1xctz3sm9w2028
5608502
5608501
2026-08-12T13:01:00Z
Carshalton
30527
/* Клупски */
5608502
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography-retired
| playername = Рафаел
| fullname = Рафаел Переира да Силва<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Premier League clubs submit squad lists |url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf |work=PremierLeague.com |publisher=Premier League |page=24 |format=PDF |date=2 February 2012 |accessdate=2 February 2012 |archive-date=2012-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120227041058/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf }}</ref>
| image = [[Image:Rafael Man Utd 2011.jpg|220px]]
| height = {{height|m=1.73}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1990|7|9}}
| cityofbirth = {{роден во|Рио де Жанеиро|}}
| countryofbirth = [[Бразил]]
| nationality = {{flagsport|BRA}} [[Бразил]]
| currentclub =
| clubnumber =
| position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]]
| retired = 2024 <small>(34 г.)</small>
| youthyears1 = 2005–2008 | youthclubs1 = {{Fb team Fluminense}}
| years1 = 2008–2015 | caps1 = 109 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Manchester United}}
| years2 = 2015–2020 | caps2 = 103 | goals2 = 2 | clubs2 = {{Fb team Olympique Lyonnais}}
| years3 = 2020–2021 | caps3 = 21 | goals3 = 0 | clubs3 = {{Fb team Istanbul Basaksehir}}
| years4 = 2021–2024 | caps4 = 32 | goals4 = 0 | clubs4 = {{Fb team Botafogo}}
| nationalyears1 = 2007 |nationalcaps1 = 12 |nationalgoals1 = 0 |nationalteam1 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил под 17 години|Бразил 17]]
| nationalyears2 = 2012 |nationalcaps2 = 7 |nationalgoals2 = 1 |nationalteam2 = {{flagsport|BRA}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил (олимп.)]]
| nationalyears3 = 2012 |nationalcaps3 = 2 |nationalgoals3 = 0 |nationalteam3 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]]
}}
'''Рафаел Переира да Силва''' (роден на [[9 јули]] [[1990]], во [[Рио де Жанеиро]]), попознат само како '''Рафаел''' или '''Рафаел да Силва''' — [[Бразил|бразилски]] поранешен [[фудбалер]], [[одбрана (фудбал)|играч од одбраната]].
Роден во [[Рио де Жанеиро]], Рафаел заедно со неговиот брат близнак [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], ги започале кариерите во [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]], пред да му се придржат на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] во јануари 2007 година. По осум години во Англија, во кој освоил многу трофеи, во 2015 година Рафаел потпишал за [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]], каде играл пет сезони. По една сезона помината во Турција, во дресот на [[ФК Истанбул Башакшехир|Истанбул Башакшехир]], тој се вратил во Бразил, каде ја завршил својата кариера како играч на [[ФК Ботафого|Ботафого]] во 2024 година.
Рафаел одиграл два натпревари за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]], за која дебитирал на 26 мај 2012, во победата со 3–1 над [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]]. Тој бил дел од [[Фудбалска репрезентација на Бразил до 23 години|тимот на Бразил до 23 години]], кој го освоил сребрениот медал на [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012 (мажи)|Летните олимписки игри 2012]].
== Биографија ==
Рафаел е роден во [[Петрополис]], место околу еден час возење оддалечено од [[Рио де Жанеиро]], и почнал да игра фудбал на возраст од пет години. Тој ја започнал својата кариера во аматерската екипа Боа Есперанча, играјќи како [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. Тој и неговиот идентичен близнак, [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], потоа биле забележани од страна на претставник на [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]] каде играле фудбал пет на пет во нивното соседство;. тој ги поканил да му се приклучат на клубот и тие почнале да живеат таму кога имале по 11 години.
==Технички карактеристики==
Заради начинот на игра како и позициите на кој играат, тој и неговиот брат, магазинот ''Тајмс'' ги нарекол Рафаел и Фабио ''бразилските браќа Невил'' мислејќи на [[Фил Невил|Фил]] и [[Гери Невил|Гери]] Невил, кој го носеа дресот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] долги години играјќи успешно на страничните позиции во одбраната.
== Клупскa кариера ==
=== Флуминенсе ===
По приклучувањето на Флуминенсе, Рафаел бил прекомандуван да игра како [[Одбрана (фудбал)|десен бек]] од страна на тренерот на младинскиот тим. Клубот потоа учествувал, во 2005 година на Најк Премиер првенството во [[Хонгконг]], каде што Рафаел бил забележан од страна на скаутот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], Лес Кершоу, исто како и неговиот брат. Кершоу тогаш му телефонирал на менаџерот на Манчестер Јунајтед [[Алекс Фергусон]] и му препорачал клубот да потпише со близнаците Да Силва. Манчестер Јунајтед воспоставил контакт со Флуминенсе и побарал дозвола за близнаците да патуваат во Манчестер за да тренираат со нив во 2005 година. Набрзо потоа, разузнавач тврди дека [[ФК Арсенал|Арсенал]] бил во посета на близнаците и барал од нив да дојдат во Англија за да се обучуваат во Арсенал, меѓутоа без дозвола на Флуминенсе. Накрајот, тие сепак се одлучиле да потпишат за Манчестер Јунајтед а не за Арсенал, и двата клуба постигнале согласност за договор во февруари 2007 година; близнаците се преселиле во Манчестер во јануари 2008 година, без ниту еден настап за првиот тим на Флуминенсе.
===Манчестер Јунајтед===
Близнаците одлучија да потпишат за Манчестер Јунајтед, и договорот беше постигнат меѓу двата клуба, во февруари 2007 година. Близнаците се преселија во Манчестер во јануари 2008 година, но не беа во можност да играат натпревари сè додека не наполнат 18 години, во јули 2008 година. Рафаел го направи своето прво појавување за клубот во победата од 2-0 во пријателскиот меч со [[ФК Питерборо Јунајтед|Питерборо Јунајтед]] на 4 август. Рафаел тогаш беше регистриран за првиот тим на клубот за сезоната 2008-09 и му беше доделен дресот со број 21. Рафаел своето деби во официјален меч за [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] го имаше, во првото коло во [[Премиер лига сезона 2008-09|2008-09-тата сезона во Премиер Лигата]], кога влезе на местото на [[Фреизер Кембел]] во ремито 1-1 дома со [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл]] на 17 август.
Првпат во еден натпревар на Јунајтед тој беше стартер на 23 септември во победата над [[ФК Мидлзборо|Мидлзборо]] во третата рунда на [[Лига куп]]от. Во [[Премиер лига]]та пак, својот прв старт во почетните 11 го забележал околу еден месец подоцна, на 18 октомври против [[ФК Вест Бромвич Албион|ВБА]] во нивната победа дома од 4-0. На 8 ноември 2008 дојде неговиот прв гол за Манчестер Јунајтед, против Арсенал на [[Стадион Емирати]] во поразот од 2-1. Рафаел постигна гол во 90-тата минута од мечот, недоволно да се избегне поразот. На 19 април 2009 за првпат Рафаел и неговиот брат [[Фабио Переира да Силва|Фабио]] беа стартери во еден меч заедно. Тоа беше во полуфиналето на [[ФА Куп]]от против [[ФК Евертон|Евертон]]. Накрајот [[ФК Евертон|Евертон]] помина во финалето со победа на пенали од 4-2.
===Олимпик Лион===
На 3 август 2015, Рафаел потпишал четиригодишен договор со францускиот клуб [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]].<ref>{{наведени вести |title=Man Utd's Rafael agrees to join Lyon |url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33767526 |publisher=BBC Sport (British Broadcasting Corporation) |date=3 August 2015 |accessdate=3 August 2015 }}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Рафаел дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]] на [[26 мај]] [[2012]], во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]] што ''кариоките'' го добиле со 3-1.
=== Хронологија на репрезентативни настапи ===
{{Репрезентативни настапи|BRA}}
{{Cronopar|26-5-2012|Хамбург|BRA|3|1|DEN||Пријателска|}}
{{Cronopar|9-6-2012|Ист Ратерфорд|ARG|4|3|BRA||Пријателска|}}
{{Cronofin|2|0}}
== Титули ==
=== Клупски ===
; Манчестер Јунајтед
*'''{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}} [[Премиер лига на Англија]]''' : 1
: 2008-2009, 2010-2011, 2012-2013
*'''{{Трофеј-Англија (Лига куп)}} [[Лига куп на Англија|Лига куп на Англија]]''' : 1
: 2009-2010
* '''{{Трофеј-Комјунити Шилд}} [[ФА Комјунити Шилд]]''' : 3
: 2008, 2011, 2013
*'''{{Трофеј-Светско клупско првенство}} [[Светско клупско првенство во фудбал|Светско клупско првенство]]''' : 1
: [[Светско клупско првенство во фудбал 2008|2008]]
===Репрезентативни===
; Бразил под 17 години
*'''[[Јужноамериканско првенство во фудбал за играчи под 17 години|Јужноамериканско првенство за играчи под 17 години]]''' : 1
: 2007
; Олимписка репрезентација на Бразил
*[[Летни олимписки игри]] : 1
: Сребрен медал: [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012|2012]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{commons|Rafael da Silva}}
*[http://www.soccerway.com/players/rafael-pereira-da-silva/55715/ Профил на soccerway]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Рафаел, да Силва}}
[[Категорија:Бразилски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Лион]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ботафого]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1990 година]]
et083qaemd4z8aaw65ofax95206u8a9
5608504
5608502
2026-08-12T13:01:25Z
Carshalton
30527
отстранета [[Категорија:Фудбалери на ФК Ботафого]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]]
5608504
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography-retired
| playername = Рафаел
| fullname = Рафаел Переира да Силва<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Premier League clubs submit squad lists |url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf |work=PremierLeague.com |publisher=Premier League |page=24 |format=PDF |date=2 February 2012 |accessdate=2 February 2012 |archive-date=2012-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120227041058/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/squad-lists/squad-lists-february-2012.pdf }}</ref>
| image = [[Image:Rafael Man Utd 2011.jpg|220px]]
| height = {{height|m=1.73}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1990|7|9}}
| cityofbirth = {{роден во|Рио де Жанеиро|}}
| countryofbirth = [[Бразил]]
| nationality = {{flagsport|BRA}} [[Бразил]]
| currentclub =
| clubnumber =
| position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]]
| retired = 2024 <small>(34 г.)</small>
| youthyears1 = 2005–2008 | youthclubs1 = {{Fb team Fluminense}}
| years1 = 2008–2015 | caps1 = 109 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Manchester United}}
| years2 = 2015–2020 | caps2 = 103 | goals2 = 2 | clubs2 = {{Fb team Olympique Lyonnais}}
| years3 = 2020–2021 | caps3 = 21 | goals3 = 0 | clubs3 = {{Fb team Istanbul Basaksehir}}
| years4 = 2021–2024 | caps4 = 32 | goals4 = 0 | clubs4 = {{Fb team Botafogo}}
| nationalyears1 = 2007 |nationalcaps1 = 12 |nationalgoals1 = 0 |nationalteam1 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил под 17 години|Бразил 17]]
| nationalyears2 = 2012 |nationalcaps2 = 7 |nationalgoals2 = 1 |nationalteam2 = {{flagsport|BRA}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил (олимп.)]]
| nationalyears3 = 2012 |nationalcaps3 = 2 |nationalgoals3 = 0 |nationalteam3 = {{flagsport|BRA}} [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]]
}}
'''Рафаел Переира да Силва''' (роден на [[9 јули]] [[1990]], во [[Рио де Жанеиро]]), попознат само како '''Рафаел''' или '''Рафаел да Силва''' — [[Бразил|бразилски]] поранешен [[фудбалер]], [[одбрана (фудбал)|играч од одбраната]].
Роден во [[Рио де Жанеиро]], Рафаел заедно со неговиот брат близнак [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], ги започале кариерите во [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]], пред да му се придржат на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] во јануари 2007 година. По осум години во Англија, во кој освоил многу трофеи, во 2015 година Рафаел потпишал за [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]], каде играл пет сезони. По една сезона помината во Турција, во дресот на [[ФК Истанбул Башакшехир|Истанбул Башакшехир]], тој се вратил во Бразил, каде ја завршил својата кариера како играч на [[ФК Ботафого|Ботафого]] во 2024 година.
Рафаел одиграл два натпревари за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]], за која дебитирал на 26 мај 2012, во победата со 3–1 над [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]]. Тој бил дел од [[Фудбалска репрезентација на Бразил до 23 години|тимот на Бразил до 23 години]], кој го освоил сребрениот медал на [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012 (мажи)|Летните олимписки игри 2012]].
== Биографија ==
Рафаел е роден во [[Петрополис]], место околу еден час возење оддалечено од [[Рио де Жанеиро]], и почнал да игра фудбал на возраст од пет години. Тој ја започнал својата кариера во аматерската екипа Боа Есперанча, играјќи како [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. Тој и неговиот идентичен близнак, [[Фабио Переира да Силва|Фабио]], потоа биле забележани од страна на претставник на [[ФК Флуминенсе|Флуминенсе]] каде играле фудбал пет на пет во нивното соседство;. тој ги поканил да му се приклучат на клубот и тие почнале да живеат таму кога имале по 11 години.
==Технички карактеристики==
Заради начинот на игра како и позициите на кој играат, тој и неговиот брат, магазинот ''Тајмс'' ги нарекол Рафаел и Фабио ''бразилските браќа Невил'' мислејќи на [[Фил Невил|Фил]] и [[Гери Невил|Гери]] Невил, кој го носеа дресот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] долги години играјќи успешно на страничните позиции во одбраната.
== Клупскa кариера ==
=== Флуминенсе ===
По приклучувањето на Флуминенсе, Рафаел бил прекомандуван да игра како [[Одбрана (фудбал)|десен бек]] од страна на тренерот на младинскиот тим. Клубот потоа учествувал, во 2005 година на Најк Премиер првенството во [[Хонгконг]], каде што Рафаел бил забележан од страна на скаутот на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], Лес Кершоу, исто како и неговиот брат. Кершоу тогаш му телефонирал на менаџерот на Манчестер Јунајтед [[Алекс Фергусон]] и му препорачал клубот да потпише со близнаците Да Силва. Манчестер Јунајтед воспоставил контакт со Флуминенсе и побарал дозвола за близнаците да патуваат во Манчестер за да тренираат со нив во 2005 година. Набрзо потоа, разузнавач тврди дека [[ФК Арсенал|Арсенал]] бил во посета на близнаците и барал од нив да дојдат во Англија за да се обучуваат во Арсенал, меѓутоа без дозвола на Флуминенсе. Накрајот, тие сепак се одлучиле да потпишат за Манчестер Јунајтед а не за Арсенал, и двата клуба постигнале согласност за договор во февруари 2007 година; близнаците се преселиле во Манчестер во јануари 2008 година, без ниту еден настап за првиот тим на Флуминенсе.
===Манчестер Јунајтед===
Близнаците одлучија да потпишат за Манчестер Јунајтед, и договорот беше постигнат меѓу двата клуба, во февруари 2007 година. Близнаците се преселија во Манчестер во јануари 2008 година, но не беа во можност да играат натпревари сè додека не наполнат 18 години, во јули 2008 година. Рафаел го направи своето прво појавување за клубот во победата од 2-0 во пријателскиот меч со [[ФК Питерборо Јунајтед|Питерборо Јунајтед]] на 4 август. Рафаел тогаш беше регистриран за првиот тим на клубот за сезоната 2008-09 и му беше доделен дресот со број 21. Рафаел своето деби во официјален меч за [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] го имаше, во првото коло во [[Премиер лига сезона 2008-09|2008-09-тата сезона во Премиер Лигата]], кога влезе на местото на [[Фреизер Кембел]] во ремито 1-1 дома со [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл]] на 17 август.
Првпат во еден натпревар на Јунајтед тој беше стартер на 23 септември во победата над [[ФК Мидлзборо|Мидлзборо]] во третата рунда на [[Лига куп]]от. Во [[Премиер лига]]та пак, својот прв старт во почетните 11 го забележал околу еден месец подоцна, на 18 октомври против [[ФК Вест Бромвич Албион|ВБА]] во нивната победа дома од 4-0. На 8 ноември 2008 дојде неговиот прв гол за Манчестер Јунајтед, против Арсенал на [[Стадион Емирати]] во поразот од 2-1. Рафаел постигна гол во 90-тата минута од мечот, недоволно да се избегне поразот. На 19 април 2009 за првпат Рафаел и неговиот брат [[Фабио Переира да Силва|Фабио]] беа стартери во еден меч заедно. Тоа беше во полуфиналето на [[ФА Куп]]от против [[ФК Евертон|Евертон]]. Накрајот [[ФК Евертон|Евертон]] помина во финалето со победа на пенали од 4-2.
===Олимпик Лион===
На 3 август 2015, Рафаел потпишал четиригодишен договор со францускиот клуб [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]].<ref>{{наведени вести |title=Man Utd's Rafael agrees to join Lyon |url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33767526 |publisher=BBC Sport (British Broadcasting Corporation) |date=3 August 2015 |accessdate=3 August 2015 }}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Рафаел дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Бразил|сениорската репрезентација на Бразил]] на [[26 мај]] [[2012]], во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Данска|Данска]] што ''кариоките'' го добиле со 3-1.
=== Хронологија на репрезентативни настапи ===
{{Репрезентативни настапи|BRA}}
{{Cronopar|26-5-2012|Хамбург|BRA|3|1|DEN||Пријателска|}}
{{Cronopar|9-6-2012|Ист Ратерфорд|ARG|4|3|BRA||Пријателска|}}
{{Cronofin|2|0}}
== Титули ==
=== Клупски ===
; Манчестер Јунајтед
*'''{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}} [[Премиер лига на Англија]]''' : 1
: 2008-2009, 2010-2011, 2012-2013
*'''{{Трофеј-Англија (Лига куп)}} [[Лига куп на Англија|Лига куп на Англија]]''' : 1
: 2009-2010
* '''{{Трофеј-Комјунити Шилд}} [[ФА Комјунити Шилд]]''' : 3
: 2008, 2011, 2013
*'''{{Трофеј-Светско клупско првенство}} [[Светско клупско првенство во фудбал|Светско клупско првенство]]''' : 1
: [[Светско клупско првенство во фудбал 2008|2008]]
===Репрезентативни===
; Бразил под 17 години
*'''[[Јужноамериканско првенство во фудбал за играчи под 17 години|Јужноамериканско првенство за играчи под 17 години]]''' : 1
: 2007
; Олимписка репрезентација на Бразил
*[[Летни олимписки игри]] : 1
: Сребрен медал: [[Фудбал на Летните олимписки игри 2012|2012]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{commons|Rafael da Silva}}
*[http://www.soccerway.com/players/rafael-pereira-da-silva/55715/ Профил на soccerway]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Рафаел, да Силва}}
[[Категорија:Бразилски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Лион]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1990 година]]
0k61qztn2u2wj9o8bsi95ou550tcbfa
ФК Порто
0
964574
5608773
5570321
2026-08-13T07:09:22Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608773
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club
| fullname = Фудбалски клуб Порто
| founded = [[28 септември]] [[1893]]
| clubname = {{знамеикона|Португалија}} Порто
| ground = [[Драгао]]<br />[[Порто]], [[Португалија]]
| capacity = 50,399<ref>http://www.uefa.com/MultimediaFiles/Download/StatDoc/competitions/UCL/01/67/63/79/1676379_DOWNLOAD.pdf</ref>
| image =
| nickname = ''Dragões'' '' (змејови)''<br /> ''Azuis e Brancos'' (сино-белите)
| short name =
| chrtitle = President
| chairman = Хорхе Нуњо Пинто да Коста
| mgrtitle = Тренер
| manager = Виктор Переиера
| league = [[Податотека:Liga NOS logo.png|20px]] [[Примеира лига]]
| season = 2025/26
| position = Примеира лига, '''2.'''
| website = http://www.fcporto.pt
| current =
<!-- Kit colours -->
| pattern_la1=|pattern_b1=_porto1112h|pattern_ra1=|pattern_sh1=
| leftarm1=FFFFFF|body1=FFFFFF|rightarm1=FFFFFF|shorts1=0000FF|socks1=0000FF
| pattern_la2=|pattern_b2=_porto1112a|pattern_ra2=|pattern_sh2=
| leftarm2=000000|body2=000000|rightarm2=000000|shorts2=000000|socks2=000000
}}
[[Податотека:Porto Estádio do Dragão 2.jpg|300px|мини|ФК Порто своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[Драгао]]]]
'''ФК Порто''' или попознат како '''Порто''', е [[Португалија|португалски]] фудбалски клуб од градот Порто кој се наоѓа во северниот дел од државата. Клубот е основан на [[28 септември]] [[1893]] година,<ref>{{Наведена книга| author = Rab MacWilliam|author2=Tom Macdonald| title = The World Encyclopedia of Soccer: A Complete Guide to the Beautiful Game| url = http://books.google.com/?id=ylcv8GkAzFEC| date = 2001| publisher = Lorenz Books| isbn = 978-0-7548-0828-2 }}</ref><ref>{{Наведена книга| author = Keir Radnedge| title = The illustrated encyclopedia of soccer| url = http://books.google.com/?id=9tcZAQAAIAAJ| year = 2001| publisher = Universe Pub| isbn = 978-0-7893-0670-8 }}</ref><ref>{{Наведена книга| author = Gustavo Poli| author2 = Lédio Carmona| title = Almanaque do futebol| url = http://books.google.com/?id=rG3WkuElytcC| year = 2006| isbn = 978-85-7734-002-6}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена книга| author = CELSO UNZELTE| title = LIVRO DE OURO DO FUTEBOL| url = http://books.google.com/?id=ZQgqxqG5U1sC| publisher = Sinergia| isbn = 978-85-62540-39-4 }}</ref> во градот Порто и е еден од трите најголеми и најпознати фудбалски клубови во [[Португалија]], заедно со [[ФК Бенфика|Бенфика]] и со [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]], кои се воедно најголемите соперници на Порто.
Навивачите на ФК Порто се нарекуваат "Portistas" или "Dragões" што во превод би значело "змејови".
ФК Порто е еден од најуспешните [[Португалија|португалски]] фудбалски клубови во интернационални рамки со освоени 7 титлули, и втор најуспешен клуб во [[Португалија]] со освоени 64 титули.
Во земјата Порто го држи рекордот од 5 титули по ред во [[Португалската Премиера]], а лигата ја има освоено вкупно 25 пати. [[Португалски Куп|Португалскиот Куп]] клубот го има освоено 20 пати, а [[Португалски Супер Куп|Португалскиот Супер Куп]] 18 пати. Порто заедно со [[ФК Бенфика]] се единтвените 2 тима во [[Португалија]] кои успеале да останат непоразени во цела една сезона од 30 натпревари. Порто тоа го отствари во сезоната 2010/11 која ја завшри на првото место со 27 победи и 3 нерешени натпревари.
На меѓународна сцена, ФК Порто е многу успешен клуб, со национален рекорд од 7 титули: [[Лига на Шампиони|Европскиот Куп]] во сезоната 1986/87, [[Интерконтинетален Куп|Интерконтиненталниот Куп]] во [[1987]], и [[УЕФА Супер Куп]]от исто така во [[1987]] година со што станал еден од малкуте фудбалски клубови со освоени 3 меѓународни титули а единствен во [[Португалија]], потоа во сезоната 2002/03 го освоил [[Куп на УЕФА|Уефа купот]] (единствена титула на [[Португалија]] во [[Куп на УЕФА|Уефа купот]]), во сезоната 2003/04 ја освоил [[Лига на Шампиони|Лигата на Шампионите]] (единствена титула на [[Португалија]] во [[Лига на Шампиони|Лигата на Шампионите]]), во [[2004]] го освоил [[Интерконтинетален Куп|Интерконтиненталниот Куп]], како и во сезоната [[2010–11 УЕФА Европа Лига|2010/11]] [[Куп на УЕФА|Уефа Европа Лигата]]) (единствена титула на [[Португалија]] во [[Куп на УЕФА|Уефа Европа Лигата]]).
== Историја ==
ФК Порто е основан во [[1893]] од страна на винскиот трговец Антонио Николау де Алмеида.
Прекарот на ФК Порто "Dragões" (змејови), како и името на стадионот "Estádio do Dragão" (стадионот на змејот) се поврзани со грбот на клубот. Сè до [[1922]] амблемот на клубот бил син фудбал со бели букви FCP. Таа година еден од играчите на клубот предложил амблемот да претставува комбинација од амблемот на клубот и грбот на градот [[Порто]] во тоа време.
Боите на клубот исто така се инспирирани од историските бои на [[Португалија]]; сè до соборувањето на монархијата во [[1910]] [[Португалија|португалското]] знаме било сино-бело а во средина се наоѓал грбот на [[Португалија]] крунисан со кралска круна.
=== 1984 Купот на победниците на куповите ===
Кога на чело на претседателското место во Порто седнал Пинто да Коста, Порто немал никакви успеси на меѓународни рамки, но тоа брзо се сменило. Првото финале клубот го играл во сезоната 1983/84 во Купот на победниците на куповите против [[ФК Јувентус|Јувентус]] кое го загубил со 2:1. Таа година тренер на тимот бил [[Португалија|португалецот]] Хосе Марија Педрото.
{|
|- style="background:#9799f3;"
!Фаза
!Противник
!Дома
!Гости
|- style="background:#d0e7ff;"
|1st Коло
|{{знамеикона|Croatia}} [[ФК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]
|1–0
|1–2
|- style="background:#d0e7ff;"
|2nd Коло
|{{знамеикона|Scotland}} [[ФК Глазгов Ренџерс|Глазгов Ренџерс]]
|1–0
|1–2
|- style="background:#d0e7ff;"
|Четвртфинале
|{{знамеикона|Ukraine}} [[ФК Шахтјор Донецк|Шахтјор Донецк]]
|3–2
|1–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Полуфинале
|{{знамеикона|Scotland}} [[ФК Абердин|Абердин]]
|1–0
|1–0
|- style="background:#d0e7ff;"
|Финале
|{{знамеикона|Italy}} [[ФК Јувентус|Јувентус]]
| colspan="2" style="text-align:center;"|1–2
|}
=== 1987 Европскиот Куп ===
Три години подоцна, тимот предводен од страна на [[Португалија|португалецот]] Артур Хорхе, наследникот на Хосе Марија Педрото доаѓа до својот прв европски трофеј триумфирајќи во [[Лига на Шампиони|Европскиот Куп]] 2:1 во возбудлив натпревар против [[ФК Баерн Минхен|Баерн Минхен]].
{|
|- style="background:#9799f3;"
!Фаза
!Opponent
!Дома
!Гости
|- style="background:#d0e7ff;"
|Шеснаесетфинале
|{{знамеикона|Malta}} [[ФК Рабат Ајакс|Рабат Ајакс]]
|9–0
|1–0
|- style="background:#d0e7ff;"
|Осминафинале
|{{знамеикона|Czech Republic}} [[ФК Витковице|Витковице]]
|3–0
|0–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Четвртфинале
|{{знамеикона|Denmark}} [[ФК Брондби|Брондби]]
|1–0
|1–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Полуфинале
|{{знамеикона|Ukraine}} [[ФК Динамо Киев|Динамо Киев]]
|2–1
|2–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Финале
|{{знамеикона|Germany}} [[ФК Баерн Минхен|Баерн Минхен]]
| colspan="2" style="text-align:center;"|2–1
|}
=== Европскиот Куп и Интерконтиненталниот Куп ===
Истата сезона Порто го освоил [[Европски Супер Куп|Европскиот Супер Куп]] победувајќи го [[ФК Ајакс]] и [[Интерконтинентален Куп|Интерконтиненталниот Куп]] против [[уругвај]]скиот [[ФК Пењарол]] и станал првиот [[Португалија|португалски]] клуб со европски трофеј.
=== 1988-2002 ===
Од [[1988]] до [[2002]] година Порто бил просечен клуб во европските купови и не успевал да стигне повеќе од шеснаесетфиналињата. Исклучок била [[1994]] година кога клубот стигнал до полуфиналето од [[Лига на Шампиони|Лигата на Шампионите]] каде во еден натпревар загубил убедливо 3:0 од [[ФК Барселона|Барселона]] на [[Камп ноу]].
=== 2003 Победници на Купот на УЕФА ===
Предводен од палката на [[Жозе Мурињо]], Порто успеал да стигне до финалето на [[Куп на УЕФА|Уефа купот]] во сезоната 2003/04 каде го совладал [[Шкотска|шкотскиот]] [[ФК Селтик|Селтик]] so 3:2. Оваа сезона се смета за една од најуспешните сезони во историјата на Порто, бидејќи освен трофејот од [[Куп на УЕФА|Уефа купот]] клубот ги освоил и [[Португалска Премиера|Португалксата премиера]] и [[Португалскиот Куп]].
Истата сезона Порто играл и во финалето на [[УЕФА Супер Куп|Супер Купот на УЕФА]] каде што загубил 1:0 од [[ФК Милан|Милан]].
{|
|- style="background:#9799f3;"
!Stage
!Opponent
!Home
!Away
|- style="background:#d0e7ff;"
|1/64
|{{знамеикона|Poland}} [[ФК Полонија Варшава|Полонија Варшава]]
|6–0
|0–2
|- style="background:#d0e7ff;"
|1/32
|{{знамеикона|Austria}} [[ФК Австрија Виена|Австрија Виена]]
|2–0
|1–0
|- style="background:#d0e7ff;"
|Шеснаесетфинале
|{{знамеикона|France}} [[ФК Ленс|Ленс]]
|3–0
|0–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Осминафинале
|{{знамеикона|Turkey}} [[ФК Денизлиспор|Денизлиспор]]
|6–1
|2–2
|- style="background:#d0e7ff;"
|Четвртфинале
|{{знамеикона|Greece}} [[ФК Панатинаикос|Панатинаикос]]
|0–1
|2–0
|- style="background:#d0e7ff;"
|Полуфинале
|{{знамеикона|Italy}} [[ФК Лацио|Лацио]]
|4–1
|0–0
|- style="background:#d0e7ff;"
|Финале
|{{знамеикона|Scotland}} [[ФК Селтик|Селтик]]
| colspan="2" style="text-align:center;"|3–2
|}
=== 2004 Шампиони на Европа по вторпат ===
[[Податотека:FCP-CL Supporters.jpg|thumb|Навивачите на Порто на Гелзенхирхен Арена во Шалке]]
По стартнот пораз во групната фаза од [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] никој не очекувал дека Порто ќе стигне далеку во [[Лига на Шампиони|Лигата на Шампионите]]. Но по овој пораз Порто не загубил ниту еден натпревар во [[Лига на Шампиони|Лигата на Шампионите]]. Во групата F клубот завршил пред [[ФК Олимпик Марсеј|Олимпик Марсеј]] и пред [[ФК Партизан]], а пред Порто бил само [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]]. Во осминафиналето Порто играл против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] елиминирајќи го со вкупни 2:1. Во четвртфиналето Порто играл против [[ФК Олимпик Лион|ФК Лион]] елиминирајќи го со резултат 4:2 благодарение на победата на домашен терен од 2:0. Полуфиналето на Порто му го донесува [[Шпанија|шпанскиот]] [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]] каде во изедначени два натпревари Порто успеал да слави со вкупни 1:0 победувајќи го [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]] на негов терен. Во финалето Порто го победил [[франција|францускиот]] [[ФК Монако|Монако]] со чисти 3:0. Оваа победа за Порто значела освојување на [[Лига на Шампиони|Лигата на Шампионите]] по вторпат.
Истата сезона Порто играл и во финалето на [[УЕФА Супер Куп|Супер Купот на УЕФА]] каде што загубил 2:1 од [[ФК Валенсија|Валенсија]].
{|
|- style="background:#9799f3;"
!Фаза
!Противник
!Дома
!Гости
|- style="background:#d0e7ff;"
|Групна фаза
|{{знамеикона|Serbia}} [[ФК Партизан|Партизан]]
|2–1
|1–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Групна фаза
|{{знамеикона|Spain}} [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]]
|1–3
|1–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Групна фаза
|{{знамеикона|France}} [[ФК Олимпик Марсеј|Олимпик Марсеј]]
|1–0
|3–2
|- style="background:#d0e7ff;"
|Осминафинале
|{{знамеикона|England}} [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]]
|2–1
|1–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Четвртфинале
|{{знамеикона|France}} [[ФК Олимпик Лион|ФК Лион]]
|2–0
|2–2
|- style="background:#d0e7ff;"
|Полуфинале
|{{знамеикона|Spain}} [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]]
|0–0
|1–0
|- style="background:#d0e7ff;"
|Финале
|{{знамеикона|France}} [[ФК Монако|Монако]]
| colspan="2" style="text-align:center;"|3–0
|}
=== Втор триумф на Интерконтиненталниот Куп ===
И покрај заминувањето на [[Жозе Мурињо]] во [[ФК Челзи|Челзи]], Порто успеал да се закити со уште еден трофеј. Во финалето на [[Интерконтинентален Куп|Интерконтиненталниот Куп]] кој се одржал на 24 декември 2004 година, Порто го победил [[Колумбија|колумбискиот]] [[ФК Онце Калдаш|Онце Калдаш]] 8:7 по изведување на пеналите.
=== 2011 Победници на УЕФА Европа Лигата ===
Во сезоната [[2010–11 УЕФА Европа Лига|2010/11]] Порто на чело со тренерот [[Андре Виљаш-Боаш]], ја освоил [[Куп на УЕФА|Уефа Европа Лигата]]. Ова финале ќе биде запишано во историјата како прво финале помеѓу два [[Португалија|португалски]] тима (помеѓу Порто и [[ФК Брага]]). Во финалето Порто славел со резултат 1:0 со голот на [[Колумбија|колумбискиот]] напаѓач [[Радамел Фалкао]]. Ова за Порто претставувало втора победа во [[Куп на УЕФА|Уефа Европа Лигата]] откако првата победа ја отсварил
во сезоната 2003/04.
Оваа сезона била доста успешна за Порто бидејќи клубот ги освоил и [[Португалска Премиера|Португалската Премиера]] и [[Португалски Куп|Португалскиот куп]].
{|
|- style="background:#9799f3;"
!Фаза
!Противник
!Дома
!Гости
|- style="background:#d0e7ff;"
|Плеј Оф рунда
|{{знамеикона|Belgium}} [[ФК Генк]]
|4–2
|3–0
|- style="background:#d0e7ff;"
|Групна Фаза
|{{знамеикона|Austria}} [[ФК Рапид Виена|Рапид Виена]]
|3–0
|3–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Групна Фаза
|{{знамеикона|Bulgaria}} [[ЦСКА Софија]]
|3–1
|1–0
|- style="background:#d0e7ff;"
|Групна Фаза
|{{знамеикона|Turkey}} [[ФК Бешикташ|Бешикташ]]
|1–1
|3–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Шеснаесетфинале
|{{знамеикона|Spain}} [[ФК Севиља|Севиља]]
|0–1
|2–1
|- style="background:#d0e7ff;"
|Осминафинале
|{{знамеикона|Russia}} [[ФК ЦСКА (Москва)|ЦСКА Москва]]
|2–1
|1–0
|- style="background:#d0e7ff;"
|Четвртфинале
|{{знамеикона|Russia}} [[ФК Спартак Москва|Спартак Москва]]
|5–1
|5–2
|- style="background:#d0e7ff;"
|Полуфинале
|{{знамеикона|Spain}} [[ФК Виљареал|Виљареал]]
|5–1
|2–3
|- style="background:#d0e7ff;"
|Финале
|{{знамеикона|Portugal}} [[ФК Брага|Брага]]
| colspan="2" style="text-align:center;"|1–0
|}
Во финалето на [[УЕФА Супер Куп|Супер Купот на УЕФА]] Порто загубил 2:0 од [[ФК Барселона|Барселона]].
== Статистика ==
* Настапи во Португалската Премиера: 77
** Одиграни натпревари: 2138
** Победи: 1402
** Нерешени: 390
** Загубени: 346
** Постигнати голови: 4756 (просечно 2.22 по натпревар)
** Примени голови: 1969 (просечно 0.92 по натпревар)
** Најдобра позиција: Шампион (25 пати)
** Најлоша позиција: 9то (1969–70)
** Сезона со најмногу бодови: 67 во 1990–91 (2 бода за победа) и 86 во 2002–03 (3 бода за победа)
* Играч со најмногу одиграни натпревари: {{знамеикона|Portugal}} Жоао Домингос Пинто со 407
* Играч со најмногу постигнати голови: {{знамеикона|Portugal}} Фернандо Гомеш со 318 само во Примеира
* Менаџер со најмногу натпревари: {{знамеикона|Portugal}} Хосе Марија Педрото со 236
* '''Вкупно трофеи: 7 Меѓународни трофеи, 63 Национални трофеи и 101 Регионален Трофеј'''
== Трофеи ==
=== Национални трофеи ===
* '''[[Португалска Премиера]]: 30 '''
* 1934/35, 1938/39, 1939/40, 1955/56, 1958/59, 1977/78, 1978/79, 1984/85, 1985/86, 1987/88, 1989/90, 1991/92, 1992/93, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 1998/99 ,2002/03, 2003/04, 2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2010/11, 2011-12, 2012–13, 2017–18, 2019–20, 2021–22
* '''[[Португалски Куп]]: 19 '''
** 1955–56, 1957–58, 1967–68, 1976–77, 1983–84, 1987–88, 1990–91, 1993–94, 1997–98, 1999–2000, 2000–01, 2002–03, 2005–06, 2008–09, 2009–10, 2010–11, 2019–20, 2021−22, 2022-23
* '''[[Португалски Супер Куп]]: 22'''
** 1981, 1983, 1984, 1986, 1990, 1991, 1993, 1994, 1996, 1998, 1999, 2001, 2003, 2004, 2006, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2018, 2020
=== Меѓународни трофеи ===
* '''[[Лига на Шампиони]]/[[Лига на Шампиони|Европски Куп]]: 2'''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/history/index.html |title=Историја на Лигата на Шампионите |publisher=[[Union of European Football Associations]] (УЕФА) |date= }}</ref>
** '''Победник (2) : '''1986/87, 2003/04
* '''[[Куп на УЕФА]]/[[Куп на УЕФА|УЕФА Европа лига]]: 2 '''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/history/index.html |title=Историја на Европа лигата |publisher=[[Union of European Football Associations]] (УЕФА) |date= }}</ref>
** '''Победник (2) : ''' 2002/03, [[2010–11 УЕФА Европа Лига|2010/11]]
* '''[[УЕФА Куп на победниците на куповите]]'''
** Финалист : 1983/84
* '''[[УЕФА Супер Куп]]: 1'''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uefa.com/uefasupercup/history/index.html |title=Историја на Супер Купот |publisher=[[Union of European Football Associations]] (УЕФА) |date= }}</ref>
** '''Победник (1) : ''' 1987
** Финалист (3) : 2003, 2004, 2011
* '''[[Интерконтинентален Куп]]: 2'''
** '''Победник (2) : '''1987, 2004
== Стадион ==
Порто своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[Драгао]] во [[Порто]]. Стадиoнот е изграден во [[2003]] како замена за стариот стадион на Порто, како и за место на одржување на [[Европско Првенство во фудбал 2004|ЕУРО 2004]]. Стадионот е со капацитет од 50,399 седишта и свечено бил отворен на [[16 ноември]] [[2003]] година.
Изградбата на стадионот започнала кон крајот на [[2001]] година а завршен е во [[ноември]] [[2003]] година. Стадинот го дизајнирал португалскиот архитект Мануел Салгадо, а изградбата чинела 97,755,318 евра, од кои 18.430.956 евра биле дадени од јавни извори. За да би се осигурале трошоците за изградба, секоја од трибините носи име на спонзор: "Електрани на Португалија" (јужна трибина), "TMN" и "SAPO" (источна трибина), "Португалија Телеком" и "MEO" (западна трибина) и "[[Кока-Кола]]" (северна трибина).
Гостинските навивачи се сместуваат во левиот агол на северната трибина, додека пак навивачките групи на Порто (SuperDragões и Colectivo Ultras 95) имаат своја трибина, иако првично двете групи се наоѓале на јужната трибина.
== Играчи ==
=== Моментален состав ===
{{Football squad start}}
{{Football squad player|no=3|nat=BRA|name=[[Тијаго Силва]]|pos=DF}}
{{Football squad player|no=4|nat=POL|name=[[Јакуб Кивиор]]|pos=DF}}
{{Football squad player|no=5|nat=POL|name=[[Јан Беднарек]]|pos=DF}}
{{Football squad player|no=7|nat=BRA|name=[[Вилијам Гомеш]]|pos=FW}}
{{Football squad player|no=8|nat=DEN|name=[[Виктор Фрохолт]]|pos=MF}}
{{Football squad player|no=9|nat=ESP|name=[[Саму Агехова]]|pos=FW}}
{{Football squad player|no=10|nat=ESP|name=[[Габри Веига]]|pos=FW}}
{{Football squad player|no=11|nat=BRA|name=[[Пепе (фудбалер 1997)|Пепе]]|pos=FW}}
{{Football squad player|no=12|nat=NGA|name=[[Заиду Сануси]]|pos=DF}}
{{Football squad player|no=13|nat=DOM|name=[[Пабло Росарио]]|pos=MF}}
{{Football squad player|no=14|nat=POR|name=[[Клаудио Рамош]]|pos=GK}}
{{Football squad player|no=17|nat=ESP|name=[[Борха Саинс]]|pos=FW}}
{{Football squad player|no=18|nat=ARG|name=[[Нехуен Перес]]|pos=DF}}
{{Football squad player|no=20|nat=POR|name=[[Алберто Кошта]]|pos=DF}}
{{fs mid}}
{{Football squad player|no=19|nat=Colombia|name=[[Хамес Родригес]]|pos=MF}}
{{Football squad player|no=20|nat=Angola|name=[[Џалма Брауме Манеул Абел Кампос|Џалма Кампос]]|pos=FW}}
{{Football squad player|no=22|nat=France|name=[[Елијаквим Мангала]]|pos=DF}}
{{Football squad player|no=25|nat=Brazil|name=[[Фернандо Франсиско Режес|Фернандо]]|pos=MF}}
{{Football squad player|no=26|nat=Brazil|name=[[Алекс Сандро Лобо Силва|Алекс Сандро]]|pos=DF}}
{{Football squad player|no=27|nat=Argentina|name=[[Хуан Мануел Итурбе]]|pos=FW}}
{{Football squad player|no=29|nat=Austria|name=[[Марк Јанко]]|pos=FW}}
{{Football squad player|no=30|nat=Argentina|name=[[Николас Отаменди]]|pos=DF}}
{{Football squad player|no=35|nat=Belgium|name=[[Стивен Дефур]]|pos=MF}}
{{Football squad player|no=41|nat=Angola|name=[[Каду (фудбалер)|Каду]]|pos=GK}}
{{Football squad player|no=75|nat=FRA|name=[[Јан Карамо]]|pos=FW}}
{{Football squad player|no=99|nat=POR|name=[[Диого Кошта]] {{Капитен}}|pos=GK}}
{{Football squad end}}
== Порто Б ==
Порто Б е вториот тим на Порто. Тие се натпреваруваат [[Лига Про (Португалија)|Лига Про]], втората лига по ранг во Португалија.
== ФК Порто како компанија ==
Откако станал компанија во [[1998]] година, ФК Порто организирал неколку компании сателити на главната компанија, поради подобрување на работата на клубот.
* '''FCPorto''' – младинска екипа, ракомет, хокеј, атлетика, магазини, итн.
* '''FCPorto – Futebol SAD''' и '''FCPorto – Basquetebol SAD''' (професионален фудбалски и кошаркарски клуб)''
* '''PortoEstádio''' (Стадионот Драгао)
* '''PortoMultimédia''' (службена страница и мултимедијални производи)
* '''PortoComercial''' (трговија)
* '''PortoSeguro''' (осигурување)
== Наводи ==
{{reflist}}
== Надворешни врски ==
;Официјални:
* [http://www.fcporto.pt Официјално мрежно место] {{pt icon}}, {{en}}
* [http://www.lpfp.pt/liga_zon_sagres/pages/clube.aspx?epoca=20112012&clube=fc_porto ФК Порто] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130801034521/http://www.lpfp.pt/liga_zon_sagres/pages/clube.aspx?epoca=20112012&clube=fc_porto |date=2013-08-01 }} на Примеира {{pt icon}}
* [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50064/profile/index.html ФК Порто] на [[УЕФА]]
* [http://www.facebook.com/FCPorto ФК Порто на Facebook]
{{Примеира лига}}
[[Категорија:ФК Порто]]
[[Категорија:Фудбалски клубови од Португалија|Порто]]
[[Категорија:Европски шампиони|Порто]]
[[Категорија:Г-14 клубови|Порто]]
exzyljytoo4i8zer079ohq9b7zcec25
ФК Рубин Казањ
0
970857
5608774
4661609
2026-08-13T07:10:41Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608774
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club |
clubname = Рубин|
image = |
current = 2011/2012|
fullname = Муниципальное учреждение «Футбольный клуб „Рубин“»<br><small>(Општински институција "Фудбалски клуб" Рубин "»)</small> |
nickname = |
founded = 1958 |
ground = Стадион Централно|
capacity = 26 000 |
chairman = {{знамеикона|RUS}} Дмитриj Самаренкин|
manager = {{знамеикона|RUS}} Курбан Бердыев |
league = [[Руска Премиер лига]] |
season = 2018/19 |
position = 11 место |
}}
[[Податотека:Kazan Arena (Kazan, RUS).jpg|300px|мини|ФК Рубин Казањ своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[Ак Барс Арена]]]]
'''Рубин Казањ''' е руски фудбалски клуб, еден од најпознатите руски клубови, основан во [[1958]] година.Следи својата историја на [[1936]] година, но официјално беше основана во [[1958]] година се смета. Двократен шампион на Русија во 2008 и [[2009]] година. Добитник е на наградата за [[2010]] година Комонвелт Купот и Супер Купот на Русија [[2010]] година.
Во [[2008]] година "Рубин" има воспоставено евиденција на руски првенства, освојувајќи седум победи во првите 7 круга и тепање на претходниот рекорд му припаѓаше на Москва "Динамо".
Во [[2009]] година тој беше признат како најдобар тим на годината според рускиот фудбалска унија
[[Категорија:Фудбалски клубови од Русија|Рубин Казань]]
f8riev36saftkpoqtr2lxlpigyma5x7
ФК Тотенхем Хотспар
0
973467
5608775
5511926
2026-08-13T07:13:04Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608775
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club 2
| color1 = #FFFFFF
| color2 = #001c58
| clubname = Тотенхем Хотспар|
| image = [[Податотека:Tottenham Hotspur.png|100px]]
| fullname = Фудбалски клуб Тотенхем Хотспар|
| founded = [[1882]] како ''Хотспар ФК''|
| nickname = ''Спарс'' и ''Петли'' |
| ground = [[Стадион Вембли]] |
| capacity = 90.000 |
| owner = Еник Груп|
| chrtitle = Претседател |
| chairman = {{flagsport|ENG}} [[Даниел Леви]]
| manager = {{flagsport|CRO}} [[Игор Тудор]]|
| mgrtitle = Менаџер |
| league = [[Премиер лига]] |
| season = [[Премиер лига на Англија 2018-2019|2018–19]]
| position = Премиер Лига, 4. место |
| website = http://www.tottenhamhotspur.com/
| current = ФК Тотенхем Хотспар сезона 2018–2019
| titles = 24
| domestic_competitions =
[[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Прва Дивизија]]/[[Премиер лига на Англија|Премиер лига]] : '''2''' <br> {{Трофеј-Англија (Премиер лига)}}{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}}<br>
[[ФА Куп]] : '''8''' <br> {{Трофеј-ФА куп}}{{Трофеј-ФА куп}}{{Трофеј-ФА куп}}{{Трофеј-ФА куп}}{{Трофеј-ФА куп}}{{Трофеј-ФА куп}}{{Трофеј-ФА куп}}{{Трофеј-ФА куп}}<br>
[[Лига куп на Англија|Лига куп]] : '''4''' <br> {{Трофеј-Англија (Лига куп)}}{{Трофеј-Англија (Лига куп)}}{{Трофеј-Англија (Лига куп)}}{{Трофеј-Англија (Лига куп)}}<br>
[[ФА Комјунити Шилд]] : '''7''' <br> {{Трофеј-Комјунити Шилд}}{{Трофеј-Комјунити Шилд}}{{Трофеј-Комјунити Шилд}}{{Трофеј-Комјунити Шилд}}{{Трофеј-Комјунити Шилд}}{{Трофеј-Комјунити Шилд}}{{Трофеј-Комјунити Шилд}}<br>
| international_competitions =
[[УЕФА Куп на победниците на куповите|КПК]] : '''1''' <br> {{Трофеј-КПК}}<br>
[[Куп на УЕФА]]/[[УЕФА Лига Европа]] : '''2''' <br> {{Трофеј-Куп на УЕФА}}{{Трофеј-Куп на УЕФА}}<br>
| pattern_la1 = _tottenham2223H
| pattern_b1 = _tottenham2223H
| pattern_ra1 = _tottenham2223H
| pattern_sh1 = _tottenham2223H
| pattern_so1 = _tottenham2223Hl
| leftarm1 = FFFFFF
| body1 = FFFFFF
| rightarm1 = FFFFFF
| shorts1 = 00164D
| socks1 = FFFFFF
| pattern_la2 = _tottenham2223a
| pattern_b2 = _tottenham2223a
| pattern_ra2 = _tottenham2223a
| pattern_sh2 = _tottenham2223a
| pattern_so2 = _tottenham2223a
| leftarm2 = 000000
| body2 = 5145DD
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 000000
| socks2 = C0FF60
| pattern_la3 = _tottenham2223t1
| pattern_b3 = _tottenham2223t1
| pattern_ra3 = _tottenham2223t1
| pattern_sh3 = _tottenham2223t1
| pattern_so3 = _tottenham2223t1l
| leftarm3 = 4CB2D2
| body3 = 4CB2D2
| rightarm3 = 4CB2D2
| shorts3 = 4CB2D2
| socks3 = 4CB2D2
}}
[[Податотека:Tottenham Hotspur Stadium South Stand.jpg|300px|мини|ФК Тотенхем Хотспар своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[Стадион Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]]]]
'''Фудбалски клуб Тотенхем Хотспар''', познат и како '''Спарс''', е [[Англија|англиски]] [[фудбал]]ски клуб со седиште во [[Тотенхем]], [[Лондон]], кој игра во [[Премиер лига]]та. Својте домашни натпревари клубот ги игра на [[Стадион Тотенхем Хотспар|Стадионот Тотенхем Хотспар]], кој бил изграден на местото на стариот стадион [[Вајт Харт Лејн]] кој бил срушен во 2017 година.
Основан во 1882 година, Тотенхем го освоил [[ФА Куп]]от за првпат во [[1901]] година, што го прави единствениот [[Нон-Лига]]шки клуб од самото формирање на [[фудбалска лига|фудбалската лига]], кој успеал да го стори тоа. Тотенхем бил првиот клуб во 20-от век кој успеал да постигне Дабл Кап (Double Cup) откако во сезоната 1960-1961 тимот ги освоил [[ФА Куп|ФА]] и [[Лига куп|Лига]] купот. По успешната одбрана на ФА Купот во 1962 година, во 1963 година станал првиот британски клуб кој успеал да освои европски трофеј во клупска конкуренција организирана од [[УЕФА]] - освојувајќи го [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Купот на победниците на куповите]].<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/t/tottenham_hotspur/3757030.stm|title=Tottenham legend Nicholson dies|publisher=BBC Sport |date=23 October 2004|accessdate=17 August 2010}}</ref> Во 1967 година го освоиле ФА Купот по третпат во 60-тите. Во 1970-тите Тотенхем го освои [[Лига куп]]от во два наврати и бил прв победник на [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] во 1972 година, со што станал првиот британски клуб кој успеал да освои два различни големи европски трофеи. Во 1980-тите Спарс освоиле неколку трофеи: [[ФА Куп]]от двапати, [[ФА Комјунити Шилд]] и [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]]. Во 1990-тите клубот го освоил ФА и Лига Купот. Кога тимот го освоил својот последен трофеј, Лига купот во 2008 година, тоа значело дека тие освоиле некој трофеј во секоја една од последните шест децении - достигнување изедначено само со [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]].
Латинското [[мото]] на клубот е ''Audere EST Facere'' (превод: "Да се осмели е да се направи"), а нивниот [[амблем]] е [[петел]]от кој стои врз фудбалска топка. Клубот има долгогодишно соперништво со блиските соседи [[Арсенал ФК|Арсенал]]. Натпреварите меѓу двете екипи се познати како [[Северно Лондонско дерби]].
==Играчи==
===Моментален состав===
{{fs start/Tottenham Hotspur}}
{{fs player|no=1|nat=FRA|pos=GK|name=[[Иго Лорис]] {{Капитен}} }}
{{fs player|no=2|nat=IRL|pos=DF|name=[[Мат Дохерти]]}}
{{fs player|no=3|nat=ESP|pos=DF|name=[[Серхио Регилон]]}}
{{fs player|no=4|nat=ARG|pos=DF|name=[[Кристијан Ромеро (фудбалер 1998)|Кристијан Ромеро]]}}
{{fs player|no=5|nat=DEN|pos=MF|name=[[Пјер-Емил Хојбјерг]]}}
{{fs player|no=6|nat=COL|pos=DF|name=[[Давинсон Санчес]]}}
{{fs player|no=7|nat=KOR|pos=FW|name=[[Сон Хеунг-мин]]}}
{{fs player|no=8|nat=ENG|pos=MF|name=[[Хари Винкс]]}}
{{fs player|no=10|nat=ENG|pos=FW|name=[[Хари Кејн]]}}
{{fs player|no=12|nat=BRA|pos=DF|name=[[Емерсон Ројал]]}}
{{fs player|no=14|nat=WAL|pos=DF|name=[[Џо Родон]]}}
{{fs player|no=15|nat=ENG|pos=MF|name=[[Ерик Дајер]]}}
{{fs mid/Tottenham Hotspur}}
{{fs player|no=19|nat=ENG|pos=MF|name=[[Рајан Сесењон]]}}
{{fs player|no=21|nat=SWE|pos=MF|name=[[Дејан Кулушевски]]}}
{{fs player|no=22|nat=ITA|pos=GK|name=[[Пјерлујџи Голини]]}}
{{fs player|no=23|nat=NED|pos=MF|name=[[Стивен Бергвајн]]}}
{{fs player|no=25|nat=ENG|pos=DF|name=[[Џафет Танганга]]}}
{{fs player|no=27|nat=BRA|pos=MF|name=[[Лукас Моура]]}}
{{fs player|no=29|nat=ENG|pos=MF|name=[[Оливер Скип]]}}
{{fs player|no=30|nat=URU|pos=MF|name=[[Родриго Бентанкур]]}}
{{fs player|no=33|nat=WAL|pos=DF|name=[[Бен Дејвис]]}}
{{fs player|no=40|nat=ENG|pos=GK|name=[[Брендон Остин]]}}
{{fs player|no=41|nat=ENG|pos=GK|name=[[Алфи Вајтман]]}}
{{fs end}}
==Менаџери==
===Менаџери и вршители на должноста===
*''(ВД)'' – Вршител на должноста
*''(ТПТ)'' – Тренери на првиот тим
[[File:Dnepr-Hajduk (1).jpg|thumb|[[Игор Тудор]], моментален менаџер на клубот.]]
{|
|-
|valign="top"|
* 1898 {{знамеикона|ENG}} [[Франк Бретел]]
* 1899 {{знамеикона|SCO}} [[Џон Камерон (фудбалер)|Џон Камерон]]
* 1907 {{знамеикона|ENG}} [[Фред Киркхем (фудбалер)|Фред Киркхем]]
* 1912 {{знамеикона|SCO}} [[Питер МекВилијам]]
* 1927 {{знамеикона|ENG}} [[Били Минтер]]
* 1930 {{знамеикона|ENG}} [[Перси Смит (фудбалер)|Перси Смит]]
* 1935 {{знамеикона|ENG}} [[Воли Хардинџ]] ''(ВД)''
* 1935 {{знамеикона|ENG}} [[Џек Тресејдерн]]
* 1938 {{знамеикона|SCO}} [[Питер МекВилијам]]
* 1942 {{знамеикона|ENG}} [[Артур Тарнер (фудбал)|Артур Тарнер]]
* 1946 {{знамеикона|ENG}} [[Џо Хјулм]]
* 1949 {{знамеикона|ENG}} [[Артур Роув]]
* 1955 {{знамеикона|ENG}} [[Џими Андерсон (фудбалер)|Џими Андерсон]]
* 1958 {{знамеикона|ENG}} [[Бил Николсон (фудбалер)|Бил Николсон]]
|valign="top"|
* 1974 {{знамеикона|NIR}} [[Тери Нил]]
* 1976 {{знамеикона|ENG}} [[Кит Баркиншо]]
* 1984 {{знамеикона|ENG}} [[Питер Шривис]]
* 1986 {{знамеикона|ENG}} [[Дејвид Плат]]
* 1987 {{знамеикона|ENG}} [[Тревор Хартли]] и [[Даг Ливермор]] ''(ВД)''
* 1987 {{знамеикона|ENG}} [[Тери Венејблс]]
* 1991 {{знамеикона|ENG}} [[Питер Шривис]]
* 1992 {{знамеикона|ENG}} [[Даг Ливермор]] и {{знамеикона|ENG}} [[Реј Клеменс]] ''(ТПТ)''
* 1993 {{знамеикона|ARG}} [[Освалдо Ардилес]]
* 1994 {{знамеикона|ENG}} [[Стив Периман]] ''(ВД)''
* 1994 {{знамеикона|ENG}} [[Гери Френсис]]
* 1997 {{знамеикона|IRL}} [[Крис Хјутон]] ''(ВД)''
* 1997 {{знамеикона|SUI}} [[Кристијан Грос]]
* 1998 {{знамеикона|ENG}} [[Дејвид Плат]] ''(ВД)''
|valign="top"|
* 1998 {{знамеикона|SCO}} [[Џорџ Греам (фудбалер)|Џорџ Греам]]
* 2001 {{знамеикона|ENG}} [[Дејвид Плат]] ''(ВД)''
* 2001 {{знамеикона|ENG}} [[Глен Ходл]]
* 2003 {{знамеикона|ENG}} [[Дејвид Плат]] ''(ВД)''
* 2004 {{знамеикона|FRA}} [[Жак Сантини]]
* 2004 {{знамеикона|NLD}} [[Мартин Јол]]
* 2007 {{знамеикона|ENG}} [[Клајв Ален]] ''(ВД)''
* 2007 {{знамеикона|ESP}} [[Хуанде Рамос]]
* 2008 {{знамеикона|ENG}} [[Хари Реднап]]
* 2012 {{знамеикона|POR}} [[Андре Виљаш Боаш]]
* 2013 {{знамеикона|ENG}} [[Тим Шервуд]]
* 2014 {{знамеикона|ARG}} [[Маурисио Почетино]]
* 2019 {{знамеикона|POR}} [[Жозе Мурињо]]
* 2021 {{знамеикона|ENG}} [[Рајан Мејсон]] ''(ВД)''
|valign="top"|
* 2021 {{знамеикона|POR}} [[Нуно Еспирито Санто]]
* 2021 {{знамеикона|ITA}} [[Антонио Конте]]
* 2023 {{знамеикона|ITA}} [[Кристијан Стелини]] ''(ВД)''
* 2023 {{знамеикона|ENG}} [[Рајан Мејсон]] ''(ВД)''
* 2023 {{знамеикона|AUS}} [[Анге Постекоглу]]
* 2025 {{знамеикона|DEN}} [[Томас Франк]]
* 2026 {{знамеикона|CRO}} [[Игор Тудор]] ''(ВД)''
|}
== Раководство на Тимот ==
{|class="toccolours"
|-
! style="background:silver;"|Улога
! style="background:silver;"|Име
|-
|Тренер||{{знамеикона|ITA}} [[Антонио Конте]]
|-
|Помошен Тренер||{{знамеикона|ESP}} Хесус Перес
|-
|Тренер на Првиот Тим||{{знамеикона|ENG}} [[Мигел Д'Агостино]]
|-
|Фитнес Тренер на Првиот Тим||{{знамеикона|ENG}} [[Нејтан Гардинер]]
|-
|Тренер на Голмани||{{знамеикона|ESP}} [[Тони Хименес]]
|-
|Тренер на Напаѓачи||{{знамеикона|ENG}} [[Лес Фердинанд]]
|-
|Главен Физиотерапефт||{{знамеикона|NZL}} [[Џов Скот]]
|-
|Главен Скаут||{{знамеикона|POR}} [[Даниел Суса]]
|}
== Титули ==
=== Домашни ===
*[[Прва Дивизија|Шампиони на Англија]]: 1950–51, 1960–61
*[[ФА Куп]]: 1901, 1921, 1961, 1962, 1967, 1981, 1982, 1991
*[[Лига куп]]: 1971, 1973, 1999, 2008
*[[ФА Комјунити Шилд]]: 1921, 1951, 1961, 1962 и три поделени (1967, 1981, 1991)
=== Европски ===
* [[Куп на УЕФА]]: 1972, 1984
* [[Куп на Победниците на Куповите]]: 1963
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр-авто}}
* [http://www.tottenhamhotspur.com/ TottenhamHotspur.com] Official club website
* {{Facebook|TottenhamHotspur}}
* {{Twitter|SpursOfficial}}
* [http://www.premierleague.com/page/tottenham-hotspur/ Tottenham Hotspur] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20111128010907/http://www.premierleague.com/page/tottenham-hotspur |date=2011-11-28 }} на [[Премиер лига]] official website
* [http://www.skysports.com/football/teams/tottenhamhotspur Tottenham Hotspur News – Sky Sports]
* [http://www.spursladies.co.uk/ Tottenham Hotspur Ladies] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170507192402/http://www.spursladies.co.uk/ |date=2017-05-07 }} Official ladies club website
* [http://www.tottenhamtrust.com/ Supporters' Trust]
* [http://www.spurscanada.ca/ Spurs Canada] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120511194640/http://spurscanada.ca/ |date=2012-05-11 }}
* [http://www.tottenhambrasil.com.br/ Tottenham Hotspur Brasil] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20131227073148/http://tottenhambrasil.com.br/ |date=2013-12-27 }}
* [http://www.spurs.ch/ Tottenham Hotspur Switzerland]
* [http://www.spurshistory.com/index.html Spurs history 1882–1921] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200123235829/http://www.spurshistory.com/index.html |date=2020-01-23 }}
* [http://www.timesonline.co.uk/tol/system/topicRoot/Tottenham_Hotspur/ Timesonline archive] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100531025016/http://www.timesonline.co.uk/tol/system/topicRoot/Tottenham_Hotspur/ |date=2010-05-31 }}
{{Тимови од Премиер лига}}
[[Категорија:Фудбалски клубови од Англија|Т]]
[[Категорија:Тотенхем ФК| ]]
[[Категорија:Фудбалски клубови од Лондон]]
[[Категорија:Освојувачи на Лига Куп]]
[[Категорија:Освојувачи на ФА Куп]]
[[Категорија:Учесници во лига Европа во сезона 2011-2012]]
sot5915p1v6xexzx2tk3750bzaz4l2e
ФК Матерсбург
0
1017292
5608776
5419559
2026-08-13T07:15:30Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608776
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club 2
| clubname = ФК Матерсбург
| image =
| current =
| fullname = Фудбалски Клуб Матерсбург<br />SV Bauwelt Koch Mattersburg
| nickname =
| founded = 10 јуни 1922
| ground = [[Папел Стадион]]<br/>[[Матерзбург]], [[Австрија]]
| capacity = 17,100
| chairman = {{знамеикона|Austria}} Мартин Пушер
| manager = {{знамеикона|Austria}} Франц Ледерер
| league = [[Австриска Бундеслига]]
| season = 2018/19
| position = 8. место
| pattern_la1=|pattern_b1=|pattern_ra1=
| leftarm1=00AA00|body1=00AA00|rightarm1=00AA00|shorts1=FFFFFF|socks1=00AA00
| pattern_la2=|pattern_b2=|pattern_ra2=
| leftarm2=FF0000|body2=FF0000|rightarm2=FF0000|shorts2=FF0000|socks2=FFffff|
| firstgame =
| largestwin =
| worstdefeat =
| topscorer =
| fansgroup =
| honours =
}}
[[Податотека:Pappelstadion des SV Mattersburg.jpg|300px|мини|ФК Матерсбург своите домашни натпревари ги игра на [[Папел Стадион]]]]
'''ФК Матерзбург''' ({{langx|de|SV Mattersburg}}) е [[Австрија|австриски]] [[фудбал]]ски клуб од градот [[Матерзбург]]. Клубот е основан на [[10 јуни]] [[1922]] година и натпреварите на домашен терен ги игра на својот стадион [[Папел Стадион]] чиј капацитет изнесува 17,100. Во Австриската Бундеслига клубот игра од сезоната 2003/04. Во сезоната 2004/05 клубот бил второ рангиран во Австриската Бундеслига по просечна посетеност по натпревар, и покрај тоа што градот [[Матерзбург]] има само околу 7,000 жители. Во сезоната 2006/07, ФК Матерзбург завршил на третото место во Австриската Бундеслига, највисоката позиција во историјата на клубот. Истата сезона клубот го имал првиот настап во европските натпреварувања, во [[Куп на УЕФА|УЕФА Купот]] но бил елиминиран уште во првото квалификациско коло. Следната сезона клубот повторно играл во [[Куп на УЕФА|УЕФА Купот]], и успешно го минал првото квалификациско коло, но во второто бил елимиран од [[Швајцарија|швајцарскиот]] [[ФК Базел|Базел]].<ref>[http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=84582/domestic/index.html УЕФА Профил]</ref>
== Состав ==
* ''Од 2 февруари 2012''
{{Fs start}}
{{Fs player|no= 1|nat=AUT|name=Томас Борениш|pos=GK}}
{{Fs player|no= 2|nat=AUT|name=Александар Полубер|pos=DF}}
{{Fs player|no= 4|nat=BIH|name=Неделко Малич|pos=DF}}
{{Fs player|no= 5|nat=AUT|name=Микаел Морж|pos=MF}}
{{Fs player|no= 7|nat=BIH|name=Аднан Мравац|pos=DF}}
{{Fs player|no= 8|nat=AUT|name=Алоис Холер|pos=DF}}
{{Fs player|no=11|nat=FRA|name=Вилфред Доморауд|pos=MF}}
{{Fs player|no=12|nat=AUT|name=Мануел Сеидл|pos=MF}}
{{Fs player|no=13|nat=AUT|name=Стефан Илсанкер|pos=MF}}
{{Fs player|no=14|nat=AUT|name=Доминик Долешал|pos=MF}}
{{Fs player|no=15|nat=AUT|name=Криситјан Гартнер|pos=MF}}
{{Fs player|no=16|nat=AUT|name=Марвин Потцман|pos=MF}}
{{Fs player|no=17|nat=AUT|name=Патрик Фаркас|pos=MF}}
{{Fs mid}}
{{Fs player|no=18|nat=AUT|name=Лукас Рат|pos=DF}}
{{Fs player|no=22|nat=AUT|name=Маркус Бошкор|pos=GK}}
{{Fs player|no=23|nat=AUT|name=Филип Штајнер|pos=DF}}
{{Fs player|no=24|nat=MKD|name=[[Илчо Наумоски]]|pos=FW}}
{{Fs player|no=25|nat=CRO|name=Иван Парлов|pos=MF}}
{{Fs player|no=26|nat=AUT|name=Мартин Родлер|pos=DF}}
{{Fs player|no=27|nat=AUT|name=Торштен Рочер|pos=FW}}
{{Fs player|no=28|nat=AUT|name=Роналд Шпулер|pos=MF}}
{{Fs player|no=29|nat=HUN|name=Роберт Валтнер|pos=FW}}
{{Fs player|no=30|nat=AUT|name=Давид Шартнер|pos=GK}}
{{Fs player|no=32|nat=AUT|name=Петар Хавлик|pos=MF}}
{{Fs player|no=33|nat=AUT|name=Патрик Бургер|pos=FW}}
{{Fs end}}
==Поранешни Играчи==
* {{знамеикона|Austria}} Криситијан Фукс
* {{знамеикона|Austria}} Дитмар Кухбауер
* {{знамеикона|Bosnia and Herzegovina}} Далибор Драгич
* {{знамеикона|Czech Republic}} Мирослав Холенак
* {{знамеикона|Czech Republic}} Рене Вагнер
* {{знамеикона|Germany}} Карстен Јанкер
* {{знамеикона|Macedonia}} [[Гоце Седловски]]
* {{знамеикона|Slovenia}} Миливоје Новаковиќ
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.svm.at/ Официјално мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20051025043152/http://www.svm.at/ |date=2005-10-25 }} {{de}}
* [http://www.eufo.de/football/aut/sv_mburg.htm ФК Матерзбург на EUFO.DE] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091016162114/http://www.eufo.de/football/aut/sv_mburg.htm |date=2009-10-16 }}
* [http://www.weltfussball.de/teams/sv-mattersburg/ ФК Матерзбург на Weltfussball.de]
* [http://www.playerhistory.com/club/5042/ ФК Матерзбург на Playerhistory.com]
* [http://www.transfermarkt.de/de/verein/856/svmattersburg/uebersicht/startseite.html ФК Матерзбург на Transfermarkt.de] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080513120010/http://www.transfermarkt.de/de/verein/856/svmattersburg/uebersicht/startseite.html |date=2008-05-13 }}
* [http://www.national-football-teams.com/v2/club.php?id=3041 ФК Матерзбург на National Football Teams.com]
[[Категорија:Фудбалски клубови од Австрија]]
p40jy4xch5dl5w0qjtrzsy1jgnu8sh8
Бурсаспор
0
1028216
5608777
5513174
2026-08-13T07:17:19Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608777
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club 2
| color1 = #FFFFFF
| color2 = #00672a
| clubname = Бурсаспор
| image =
| fullname = Bursaspor Kulübü Derneği
| nickname = ''Зелени крокодили'' <br> ''Зелено-бели''
| founded = {{Start date and age|1963|06|01}}
| ground = [[Стадион Бурса Ататурк]], [[Бурса]]
| capacity = 25,213
| owner =
| chrtitle = Претседател
| chairman = {{знамеикона|Turkey}} Ибрахим Јазици
| mgrtitle = Тренер
| manager = {{знамеикона|Turkey}} Ертугрул Саглам
| league = [[Турска Супер лига]]
| season = 2011/12
| position = Турска Супер лига, 8мо
| current =
| website = http://www.bursaspor.org.tr/
| pattern_b1 = _sporting1112h
| leftarm1 = 047725
| body1 = 047725
| rightarm1 = 047725
| shorts1 = 047725
| socks1 = 047725
| pattern_b2 = _bursa1213a
| pattern_la2 = _bursa1213a
| pattern_ra2 = _bursa1213a
| pattern_la3 = _bursa1213t
| pattern_ra3 = _bursa1213t
| pattern_b3 = _bursa1213t
| leftarm3 = 027a66
| rightarm3 = 027a66
| shorts3 = 027a66
| socks3 = 027a66
}}
[[Податотека:Bursa Metropolitan Municipality Stadium (15.11.2025).jpg|300px|мини|ФК Бурсаспор своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[Стадион Бурса Ататурк|Ататурк]]]]
'''Фудбалскиот Клуб Бурсаспор''' ({{langx|tr| Bursaspor Kulübü Derneğ}}) е [[Турција|турски]] професионален [[фудбал]]ски клуб од градот [[Бурса]] формиран во [[1963]] година. Клубот има повеќе прекари од кои најпознати се ''зелено-белите'' и ''зелените крокодили''. Боите на клубот се зелена и бела. Во домашни рамки, клубот ја освоил [[Турска Супер лига|Турската Супер лига]] во сезоната 2009-10 со што станал само вториот клуб од [[Мала Азија]] на кој му успеало тоа, и петти клуб кој ја освоил Турската Суперлига.<ref>[http://www.legendtexas.org/legend/index.asp?islem=haber_detay&ID=190 ANADOLU KRALI (Kingdom of the Anatoluim)]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{tr icon}}, accessed 30 May 2011</ref> Клубот исто така го освоил и Турскиот Куп во [[1986]] година.
Во сезоната 2009-10, ФК Бурсаспор ја освоил Турската Суперлига за првпат во својата историја со 75 бодови, еден помалце од второпласираниот [[Фенербахче]].<ref>[http://www.goal.com/en/news/467/turkey/2010/05/16/1927945/bursaspor-pip-fenerbahce-to-turkcell-super-lig-title Bursaspor Pip Fenerbahce To Turkcell Super Lig Title]</ref><ref>[http://www.aksam.com.tr/2010/05/17/haber/spor/6763/yesil_devrim.html Yeşil devrim] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100520004553/http://www.aksam.com.tr/2010/05/17/haber/spor/6763/yesil_devrim.html |date=2010-05-20 }} {{tr icon}}</ref> ФК Бурсаспор станал вториот клуб надвор од [[Истанбул]] што ја освоил Турската Супер лига, придружувајќи му се на [[ФК Трабзонспор]] кој ја освоил својата прва титула во [[1976]]. Пред да ја освои титулата, Бурсаспор никогаш не бил пласиран во првите три на табелата. Клубот станал четвртиот [[Турција|турски]] фудбалски клуб кој отворил своја телевизија посветена на клубот. Во групната фаза од [[Лига на Шампиони 2010/11|Лигата на Шампионите 2010/11]] клубот играл во Ц групата заедно со [[Манчестер Јунајтед]], [[ФК Валенсија|Валенсија]] и [[ФК Глазгов Ренџерс|Глазгов Ренџерс]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=1519099.html |title=Newcomers stand in Inter's path |date=26 August 2010 |publisher=UEFA Official Website |accessdate=26 August 2010}}</ref> На натпреварот против Глазгов Ренџерс, клубот одлучил играчите да не го носат првиот дрес, бидејќи нивниот дрес наликувал на дресот на најголемиот соперник на Глазгов Ренџерс, [[ФК Селтик|Селтик]].<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/r/rangers/9042380.stm |title= No 'Celtic hoops' for Bursaspor at Ibrox |publisher=BBC News |date= 28 September 2010|accessdate=2010-09-29}}</ref>
Бурсаспор, своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[Стадион Бурса Ататурк|Бурса Ататурк]] кој е изграден во [[1979]] година.
==Успеси==
* '''[[Турска Супер лига]]:'''
** ''Шампион (1):'' 2009/10
* '''[[Фудбалски куп на Турција|Куп на Турција]]:'''
** ''Освојувач (1):'' 1986/87
** ''Финалист (4):'' 1970/71, 1973/74, 1991/92, 2011/12
* '''[[Суперкуп на Турција]]:'''
** ''Финалист (2):'' 1986, 2010
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.bursaspor.org.tr/ Официјално мрежно место ] {{tr}} {{en}}
* [http://www.bursastore.com/ Официјална продавница] {{tr}}
* [http://www.bursasportv.com/ Официјален семрежен ТВ-канал] {{tr icon}}
* [http://www.bursaspor.org.tr/e-dergi/ Официјално семрежно списание] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120305150612/http://www.bursaspor.org.tr/e-dergi/ |date=2012-03-05 }} {{tr}}
* [http://www.bursasporum.com/ Навивачи на Бурсаспор] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200727004333/http://www.bursasporum.com/ |date=2020-07-27 }} {{tr}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бурсаспор}}
[[Категорија:Фудбалски клубови од Турција]]
h0wqh5l3amtrbqbj1t40qjfu2hfmnsr
Газиантепспор
0
1028230
5608778
4935178
2026-08-13T07:19:11Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK
5608778
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Kalyon Arena (Gaziantep).jpg|300px|мини|ФК Газиантепспор своите домашни натпревари ги игра на стадионот [[Газиантеп (стадион)|Газиантеп]]]]
'''Газиантепспор''' е професионален турски фудбалски клуб сместен во градот [[Газиантеп]].
Фудбалскиот клуб е формиран во 1969 година на 25 февруари.
Основните бои на Газиантепспор се црна и црвена.
Стадионот на Газиантепспор се вика Газиантеп Камил Очак и има капацитет од 16 891 седишта.
Претседател на клубот е Ибрахим Халил Кизил, а менаџер е Хикмет Караман
{| class="infobox" style="font-size: 90%; text-align: left;"
|-
| colspan="2" align=center style="font-size:1.3em" | '''Газиантепспор'''
|-
| colspan="2" style="text-align: center;"|{{{лого|}}}
|-
|'''Целосно име'''||Gaziantepspor Kulübü
|-
!Основан
|25 февруари 1969 година
|-
!Мрежно место
|[http://www.gaziantepspor.org.tr/ Официјално мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20191204161155/http://www.gaziantepspor.org.tr/ |date=2019-12-04 }}
|-
!Стадион
|Камил Очак
|-
!Капацитет
|16.891
|-
{{#if:{{{претседател|<noinclude>-</noinclude>}}}|
!Претседател
{{!}}Ибрахим Халил Кизил
{{!}}-
}}
|-
{{#if:{{{тренер|<noinclude>-</noinclude>}}}|
!Тренер
{{!}}Хикмет Караман
{{!}}-
}}
|-
|-
{{#if:{{{лига|<noinclude>-</noinclude>}}}|
!Лига
{{!}}Турска супер лига
{{!}}-
}}
|-
|-
|class="toccolours" style="padding: 0; background: #ffffff; text-align: center;" colspan="2"|
{| style="width:100%; text-align:center;"
|{{Фудбалски дрес |
шема_лр = {{{шема_лр1|}}} |
шема_т = {{{шема_т1|_unknown}}} |
шема_др = {{{шема_др1|}}} |
шема_чорапи = {{{шема_чорапи1|}}} |
шема_шорцеви = {{{шема_шорцеви1|}}} |
леварака = {{{леварака1|}}} |
тело = {{{тело1|}}} |
деснарака = {{{деснарака1|}}} |
шорцеви = {{{шорцеви1|}}} |
чорапи = {{{чорапи1|}}} |
наслов = Домашен дрес
}}
|{{Фудбалски дрес |
шема_лр = {{{шема_лр2|}}} |
шема_т = {{{шема_т2|_unknown}}} |
шема_др = {{{шема_др2|}}} |
шема_чорапи = {{{шема_чорапи2|}}} |
шема_шорцеви = {{{шема_шорцеви2|}}} |
леварака = {{{леварака2|}}} |
тело = {{{тело2|}}} |
деснарака = {{{деснарака2|}}} |
шорцеви = {{{шорцеви2|}}} |
чорапи = {{{чорапи2|}}} |
наслов = Гостински дрес
}}
|}
|}
==Титули==
Трето место во Турската супер лига :
*Сезона 1999-2000
*Сезона 2000-2001
Прво место во Првата лига на Банк Азија :
*Сезона 1978-1979
*Сезона 1989-1990
'''Купови :'''
Прво место во Спор тото купот :
*Сезона 2011-2012
Првенство за млади (Министерство) :
*Сезона 1978-1979
[[Категорија:Фудбалски клубови од Турција]]
[[Категорија:Спортот во Газиантеп]]
96xqfb0ctjxg06a1hpwbjo5q8gd288t
Дајкстрин алгоритам
0
1041790
5608476
5592959
2026-08-12T12:44:41Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608476
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox algorithm
|class=[[пребарувачки алгоритам]]
|image=[[Image:Dijkstra_Animation.gif]]
|caption =
|data=[[граф]]
|time= <math>O(|E| + |V| \log|V|)</math>
|best-time=
|average-time=
|space=
|optimal=
|complete=
}}
'''Дајкстрин алгоритам''' — вид [[пребарувачки алгоритам]] во [[граф]] што може да реши еден проблем во вид на најкраток пат во даден граф со ненегативни вредности (тежини) на гранките на еден граф (растојанието од една до друга точка претставува гранка), така што алгоритмот продуцира дрво со најкраток пат. Осмислен е од холанѓанскиот компјутерски научник [[Едгсер Дајкстра]] во 1956 година и објавен во 1959 г.
За дадена точка во графот, алгоритмот ќе ги најде сите најкратки патишта од дадената точка до сите други точки на графот. Алгоритмот можи да се подеси да бара само најкраток пат од една до друга точка така што кога ќе го најде бараното одредиште тој да застани да работи и на излез да ја прикажи бараната вредност. Алгоритмот на Дајкстра може да биде искористен за да најди најкраток пат од еден град до сите други градови во светот.
== Функцијата на алгоритмот ==
[[Image:Dijkstras progress animation.gif|thumb|Илустрација на Дајкстриниот алгоритам како изгледа пребарување на најкраток пат од почетна точка до крајна точка.]]
На почеток треба да одбериме точка од каде што ќе почниме да пребаруваме. Нека растојанието до точка Y биди растојание од почетната точка до Y. Дајкстриниот алгоритам ќе означи некој почетни вредности на растојанијата и ќе проба да ги подобри нивни.
# Додели на секоја точка одредено растојание со пробна вредност: почетната точка треба да има вредност 0 додека на другите точки(точките има бесконечна вредност не ребрата) ќе му дадеш бесконечно голема вредност.
# На почекот сите точки се непосетени,тргнуваш од одберена точка.Создаваш еден сет од непосетени точки,каде што ги содржи сите точки освен почетната т.е точката што ја одберивме.
# Почнуваш од почетната точка и ги пресметуваш растојанијата од точката до нејзините соседни точки.Почнуваме од почеток, почетната точка има вредност (0),така што ако пристапиме од почетната точка(А) до некоја точка (B), ја земаме вредноста на точката А=0 и ако пристапиме до некоја точка со вредност B=∞, вредноста на точката А ја собираме со вредноста на растојанието од А до B така што ако растојанието е 6 и имаме (0+6)=6 и на точката B и ја задаваме вредноста минимално (A+растојанието од А до B,вредноста на точката ). .
# Кога завршивме со разгледување низ растојанијата до соседните точки ја означуваме точката до која што имаме пристапено како посетена, ја бришиме од сетот за непосетени точки.Посетената точка нема никогаш да биде проверена уште еднаш, и растојанието снимено сега е финално и минимално.
# Ако дестинационата точка е означена како посетена или ако најмалата тежина од точките е во непосетениот сет, тогаш застани. Алгоритмо заврши.
# Сетираја непосетената точка обележана со најмало растојание како следна почетна точка и вратисе на третиот чекор.
== Опис на алгоритмот ==
'''Забелешка''': За полесно разбирање на алгоритмот, ова дискусија користи термини како '''пресек''','''пат''' и '''мапа''' – инаку, овие термини се точки, гранки, кои образуваат еден вид на '''граф'''.
Да претпоставиме дека сакаме да најдеме најкраток пат помеѓу два пресеци во Скопје, и имаме почетна точка и крајна точка т.е одредиштето до која сакаме да најдеме најкраток пат. Почнуваме од почетната точка, и почетната точка има вредност 0 додека другите точки има бесконечно голема вредност. Ова не значи дека ќе имаме бесконечен голем пат до местото кај што сакаме да втасаме, туку означува дека точката не е посетена. Потоа од пресекот ги посетуваме сите соседни пресеци, и нив му ја задаваме вредноста која што сме ја поминале. Пример: Ако железничката во Скопје до Центар има 5000 метри, тогаш пресекот Центар ќе има вредност 5000.
Од пресекот во кој се наоѓаме во моментот, го надоградуваме растојанието од едниот пресек до другиот пресек којшто се директно поврзани.
Продолжиго овај процес со надоградување на соседните пресеци со најкратките растојанија, и продолжи до најблиските непосетени пресеци сè додека нема повеќе соседни темиња за посетување, и го означуваме пресекот во кој се наоѓаме како посетен. Во моментот кога го означи пресекот како посетен, ти го имаш одредено најкраткиот пат до точката.
Како забелешка фактот е дека овај алгоритам не прави никаков обид за директно истражување како некој би очекувал. Туку, работи така што го бара растојанието до следниот пресек, не до бараниот пресек.
== Псевдокод ==
{{превод|англиски}}
Во следниот код <code>u := точка in ''Q'' со најмало растојание растојание[]</code>, пребарува во сето од точки <code><var>u</var></code> <code><var>Q</var></code> што има најмала <code>растојание[<var>u</var>]</code> вредност. Таа точка е отстранета од сетот <code><var>Q</var></code> и вратена на излез <code>dist_between(<var>u</var>, <var>v</var>)</code> така што го пресметува растојанието помеѓу точката <code><var>u</var></code> и <code><var>v</var></code>. Променливата <code><var>alt</var></code> на линија 20 & 22 е должината од почетната точка до некоја соседна точка <code><var>v</var></code> ако оди низ точката <code><var>u</var></code>. Ако патот пресметан е покракот од вредноста која ја има точката <code><var>v</var></code>, патот којшто го има точката се заменува со по оптималниот пат<code><var>alt</var></code>. Претходната низа има покажувач до следната точка за да се земи најкраткиот пат.
1 '''функција''' Дајкстра(''Граф'', ''почетна точка''):
2 '''За секоја''' точка ''v'' во ''графот'': ''// Иницализација на сите точки''
3 растојание[''v''] := бесконечно голема вредност ; ''//Непозната вредност на сите точки до
4 ''//точката v''
5 претходно[''v''] := недефинирано ; ''// Претходната точка во оптималниот пат
6 ''// од почетната точка ''
7
8 растојание[''почетна точка''] := 0 ; ''// Растојанието од почетната точка до почетната''
9 ''Q'' := сет од сите точки во''Графот'' ; ''// Сите точки во графот се ''
10 ''// неоптимизирано - со тоа што се во Q''
11 '''Додека''' ''Q'' '''не е ''' празен извршувај: ''// Главниот циклус''
12 ''u'' := точка во ''Q'' со најмало растојание во растојание[] ; ''// Почетната точка во првиот случај''
13 избршија ''u'' од ''Q'' ;
14 '''Ако''' растојание[''u''] = бесконечност:
15 '''врати на почеток на циклус''' ; ''// не може да се пристати ''
16 ''// до точките од почетната точка ''
17
18 '''За секој''' сосед ''v'' од''u'': ''// каде в не е отстранет
19 оо сетот Q.
20 ''alt'' := растојание[''u''] + растојание_помеѓу(''u'', ''v'') ; ''// На промелнивата алт се задава вредност од ''
21 '''Ако''' ''alt'' < растојание[''v'']:
''//изминатото растојание и се проверува дали е помало од растојанието до точката што се пристапува ''
22 растојание[''v''] := ''alt'' ;
23 претходна[''v''] := ''u'' ;
24 намалувачки-kлуч ''v'' во ''Q''; ''// И се прередува v во сетот Q ''
25 '''врати''' растојание;
Ако сме заинтересирани само за растојание помеѓу две точки <code><var>почетна точка</var></code> и <code><var>крајна точка</var></code>, можиме да заврши во линија 13 ако <code><var>u=</var>крајна точка</var></code>.
Сега можиме да го прочитаме најкраткиот пат од <code><var>почетна точка</var></code> до <code><var>крајна точка</var></code> со итерација:
1 ''S'' := empty sequence
2 ''U''крајна точка''
3 '''Додека''' претходна[''u''] е дефинирана:
4 внеси ''u'' во почеток од сетот''S''
5 ''u'' := претходно[''u'']
6 '''заврши со циклусот''' ;
Сега секвенцата <code><var>S</var></code> е листа од точки со најкратки патеки од code><var>почетна точка</var></code> до <code><var>крајна точка</var></code>, или е празна зошто таква патека не постои.
По генерален проблем е да се најда сите најкратки патишта помеѓу <code><var>почетна точка</var></code>, и <code><var>крајна точка</var></code>, (може да има повеќе такви со исти вредности). Тогаш наместо да ставиме една точка во низата <code>previous[]</code> ќе ставиме низа од точки за да ги дознаеме патеките. На пример, ако точката <code><var>r</var></code> и <<code><var>почетната точка</var></code>, се поврзуваат во <code><var>крајна точка</var></code> и двете од нив имаат различни најкратки патишта до <code><var>крајна точка</var></code>(зошто тежините на гранките се исти), тогаш ќе ги додадеме двете точки, <code><var>r</var></code> и <code><var>почетна точка</var></code>, на <code><var>претходна[крајна точка]</var></code>, Кога алгоритмот ќе заврши, <code>претходна[]</code> податочната структура всушност опишува график што претставува подграф на главниот график со неколку гранки отфрлени. Клучот на алгоритмот е ако почниме од некоја точка до друга точка, сите точки до каде што има пристапено алгоритмот имаат најкратки патеки, и сите должини од оригиналниот граф ќе бидат претставени на нов граф. Тогаш за всушност да го најдеме најкраткиот пат помеѓу две точки ќе искористиме пребарување во длабочина.
== Време на извршување ==
Горната границата на времето на извршување на алгоритмот со гранки <math>E</math> и точки <math>V</math> можеме да ја прикажиме како функција од <math>|E|</math> и <math>|V|</math> со користење на [[Голема О ознака#Graph theory|Голема-O ознака]].
За секоја имплементација од сетот на точки <math>Q</math> времето на извршување е <math>O(|E| \cdot dk_Q + |V| \cdot em_Q)</math>, каде <math>dk_Q</math> и <math>em_Q</math> се времињата потребни да се намали клучот и да се извршат минимум операции во сетот <math>Q</math>, соодвнетно.
Нај елементарна имплементација на Дајкстриниот алгоритам е сетот на точки <math>Q</math> да се смести во поврзана листа или низа, и да екстрактираш од <math>Q</math> и само што пребаруваме линеарно во сетот <math>Q</math>. Во овај случај, времето потребно да се изврши е <math>O(|E| + |V|^2) = O(|V|^2)</math>.
За [[ретки графови]], тоа се, графови со помалку од <math>O(|V|^2)</math> гранки, Дајкстриниот алгоритам може да биде полесно применет со [[соседни листи]] и користење на [[бинарен хип]], [[парен хип]], or [[фибоначиев хип]] и еден [[приоритетен ред]] да се имплементира минималното екстрактирање. Со бинарен хип, на алгоритмот му е потребно <math>\Theta((|E| + |V|) \log |V|)</math> време (што е доминирано со<math>\Theta( | E | log | V | )</math>, ако претпоставиме дека графот е поврзан). За да избегниме O(|V|) треба да видиме во клучот што се намалува на бинарниот хип, и многу важно е да се воспостави суплементарно мапирање на индексите од точките во индексирањето на бинарниот хип (за да можи да биди во тек со промените на приоритетниот ред <math>Q</math>), со што времето на извршување ќе биде <math>O(log|V|)</math>. [[Фибоначиевиот хип]] го подобро времето на извршување за <math>O(|E| + |V| \log|V|)</math>.
Забелешка дека во [[Директен ацикличен граф]], можно е да се најде најкраток пат од почетна точка до крајна точка во линеарно време, со обработка на точките во тополошки ред, и пресметување на најкраткиот пат за секоја точка да има најмала должина добиена од некој од следните гранки.<ref>http://www.boost.org/doc/libs/1_44_0/libs/graph/doc/dag_shortest_paths.html</ref>
== Поврзани проблеми и алгоритми ==
Функционалноста на Дајкстриниот алгоритам може да биде изменет со различни техники. На пример, некогаш потребни се решенија помалку математички оптимални. За да добијаме помалку оптимални решенија, првин треба да го пресметаме оптималното решение. Така што кога ќе го имаме оптималното решенија ќе избршиме една гранка од графот, и оптималното решенија за новиот граф ќе биде пресметано. Секоја откината гранка е прикриена на страна и нови најкратки патеки се пресметуваат. Вторите решенија се издвоени и рангирани после првото оптимално решение.
Принципот на работа на Дајкстриниот алгоритам се користи во [[link-state routing protocol]]s, [[OSPF]] и [[IS-IS]].
Не како Дајкстриниот алгоритам, [[Алгоритмот на Беллман-Форд]] можи да биде искористен во граф со негативни тежини, сè додека графот нема [[негативни кругови]] дофатни од избраната точка''s''. (Присуството на такви графови означува дека нема најкраток пат, затоа што најкратка тежина се стреми кон минус бесконечност.)
[[A-стар алгоритмот|A* алгоритам]] е генерализација од Дајкстриниот алгоритам така што графот што мора да биде истражен го издвојува во подграф. Овај пристап може да се гледа како [[линеарно програмирање]]: има природна линеарна програма за пресметување на најкратки патеки , и решенијата на [[двојната линеарна програма]] се издволјиви ако и само ако формираат [[евристичка согласнот]]. Ова двојно издвојување / евристичка согласност дефинираат ненегативни намалени "трошоци" и A* суштински работи со намалени "трошоци".
Процесот што го користи Дајкстриниот алгоритам има сличен алчен метод како [[алгоритмот на Прим]]. Примовиот алгоритам бара [[најкратко разгрането дрво]] што ги спојува сите точки во графот; додека Дајкстра бара најкратко растојание помеѓу две точки. Примовиот алгоритам не ја оценува вкупната тежина на графот туку само поединечниот пат.
== Од гледна точка на динамичко програмирање ==
Од гледна точка на [[динамичко програмирање]], Дајкстриниот алгоритам е успешна шема што решава равенка на динамичкото програмирање за најраток пат со таканаречен '''Метод на достигнување''' .<ref name=sniedovich_06>{{Наведено списание | last = Sniedovich | first = M. | title = Dijkstra’s algorithm revisited: the dynamic programming connexion | journal = Journal of Control and Cybernetics | volume = 35 | issue = 3 | pages = 599–620 | year = 2006 | url = http://matwbn.icm.edu.pl/ksiazki/cc/cc35/cc3536.pdf | format = [[PDF]]}} [http://www.ifors.ms.unimelb.edu.au/tutorial/dijkstra_new/index.html Online version of the paper with interactive computational modules.]</ref><ref name=denardo_03>{{Наведена книга | last = Denardo | first = E.V. | title = Dynamic Programming: Models and Applications | url = https://archive.org/details/dynamicprogrammi0000dena | publisher = [[Dover Publications]] | location = Mineola, NY | year = 2003 | isbn = 978-0-486-42810-9}}</ref><ref name=sniedovich_10>{{Наведена книга | last = Sniedovich | first = M. | title = Dynamic Programming: Foundations and Principles | publisher = [[Francis & Taylor]] | year = 2010 | isbn = 978-0-8247-4099-3 }}</ref>
Всушност, Дајкстриниот алгоритам ја објаснува логиката зад алгоритмот,<ref>{{harvnb|Dijkstra|1959|p=270}}</ref> namely
{{quote|
'''Проблем 2.''' Најдете го најкраткиот пат помеѓу две точки <math>P</math> и <math>Q</math>.
Ние го користиме фактот дека, ако <math>R</math> е точка од минимален пат од <math>P</math> до <math>Q</math>, така што најрактиот пат од <math>P</math> до <math>R</math>.
}}
е парафразирање од [[Richard Bellman|Bellman's]] фамозниот [[Принцип на оптималноста]] во контекст со проблемите за најратки патишта.
== Поврзано ==
{{портал|Информатика}}
* [[Евклидов најкраток пат]]
* [[Проблем на најдолг пат]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Извори ==
* {{Наведено списание | authorlink = Edsger W. Dijkstra | first1 = E. W. | last1 = Dijkstra | url = http://www-m3.ma.tum.de/twiki/pub/MN0506/WebHome/dijkstra.pdf | title = A note on two problems in connexion with graphs | journal = Numerische Mathematik | volume = 1 | year = 1959 | pages = 269–271 | doi = 10.1007/BF01386390 | access-date = 2012-08-29 | archive-date = 2020-01-23 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200123110037/http://www-m3.ma.tum.de/foswiki/pub/MN0506/WebHome/dijkstra.pdf | url-status = dead }}
* {{Наведена книга | author1-link = Thomas H. Cormen | first1 = Thomas H. | last1 = Cormen | author2-link = Charles E. Leiserson | first2 = Charles E. | last2 = Leiserson | author3-link = Ronald L. Rivest | first3 = Ronald L. | last3 = Rivest | author4-link = Clifford Stein | first4 = Clifford | last4 = Stein | title = [[Introduction to Algorithms]] | edition = Second | publisher = MIT Press and [[McGraw-Hill]] | year = 2001 | isbn = 0-262-03293-7 | chapter = Section 24.3: Dijkstra's algorithm | pages = 595–601}}
* {{Наведено списание|first1=Michael Lawrence|last1=Fredman|authorlink1=Michael Fredman|first2=Robert E.|last2=Tarjan|authorlink2=Robert Tarjan|title=Fibonacci heaps and their uses in improved network optimization algorithms|journal=25th Annual Symposium on Foundations of Computer Science|year=1984|publisher=[[IEEE]]|pages=338–346|url=http://www.computer.org/portal/web/csdl/doi/10.1109/SFCS.1984.715934|doi=10.1109/SFCS.1984.715934|access-date=2012-08-29|archive-date=2012-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20121011090757/http://www.computer.org/portal/web/csdl/doi/10.1109/SFCS.1984.715934|url-status=dead}}
* {{Наведено списание|first1=Michael Lawrence|last1=Fredman|authorlink1=Michael Fredman|first2=Robert E.|last2=Tarjan|authorlink2=Robert Tarjan|title=Fibonacci heaps and their uses in improved network optimization algorithms|journal=Journal of the Association for Computing Machinery|volume=34|year=1987|pages=596–615|url=http://portal.acm.org/citation.cfm?id=28874|doi=10.1145/28869.28874|issue=3}}
* {{Наведено списание | first1 = F. Benjamin | last1 = Zhan | first2 = Charles E. | last2 = Noon | year = 1998 | title = Shortest Path Algorithms: An Evaluation Using Real Road Networks | journal = [[Transportation Science]] | volume = 32 | issue = 1 | pages = 65–73 | doi = 10.1287/trsc.32.1.65}}
* {{Наведена книга|first1=M.|last1=Leyzorek|first2=R. S.|last2=Gray|first3=A. A.|last3=Johnson|first4=W. C.|last4=Ladew|first5=S. R.|last5=Meaker, Jr.|first6=R. M.|last6=Petry|first7=R. N.|last7=Seitz|title=Investigation of Model Techniques — First Annual Report — 6 June 1956 — 1 July 1957 — A Study of Model Techniques for Communication Systems|publisher=Case Institute of Technology|location=Cleveland, Ohio|year=1957}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Dijkstra's algorithm}}
* [http://purl.umn.edu/107247 Oral history interview with Edsger W. Dijkstra], [[Charles Babbage Institute]] University of Minnesota, Minneapolis.
* [http://www.codeproject.com/KB/recipes/ShortestPathCalculation.aspx Dijkstra's Algorithm in C#] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081202152613/http://www.codeproject.com/KB/recipes/ShortestPathCalculation.aspx |date=2008-12-02 }}
* [http://www.codeproject.com/KB/recipes/FastHeapDijkstra.aspx Fast Priority Queue Implementation of Dijkstra's Algorithm in C#] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20111229201146/http://www.codeproject.com/KB/recipes/FastHeapDijkstra.aspx |date=2011-12-29 }}
* [http://www.dgp.toronto.edu/people/JamesStewart/270/9798s/Laffra/DijkstraApplet.html Applet by Carla Laffra of Pace University]
* [http://www.cs.sunysb.edu/~skiena/combinatorica/animations/dijkstra.html Animation of Dijkstra's algorithm]
* [http://students.ceid.upatras.gr/~papagel/english/java_docs/minDijk.htm Visualization of Dijkstra's Algorithm]
* [http://www-b2.is.tokushima-u.ac.jp/~ikeda/suuri/dijkstra/Dijkstra.shtml Shortest Path Problem: Dijkstra's Algorithm] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070927234553/http://www-b2.is.tokushima-u.ac.jp/~ikeda/suuri/dijkstra/Dijkstra.shtml |date=2007-09-27 }}
* [http://www.unf.edu/~wkloster/foundations/DijkstraApplet/DijkstraApplet.htm Dijkstra's Algorithm Applet]
* [http://code.google.com/p/annas/почетна точкаSource Java Graph package with implementation of Dijkstra's Algorithm]
* [http://bonsaicode.wordpress.com/2011/01/04/programming-praxis-dijkstra’s-algorithm/ Haskell implementation of Dijkstra's Algorithm] on Bonsai code
* [http://algowiki.net/wiki/index.php?title=Dijkstra's_algorithm Java Implementation of Dijkstra's Algorithm] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120131232348/http://algowiki.net/wiki/index.php?title=Dijkstra%27s_algorithm |date=2012-01-31 }} on AlgoWiki
* [http://quickgraph.codeplex.com/ QuickGraph, Graph Data Structures and Algorithms for .NET] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180121140629/http://quickgraph.codeplex.com/ |date=2018-01-21 }}
* [http://www.boost.org/doc/libs/1_43_0/libs/graph/doc/dijkstra_shortest_paths.html Implementation in Boost C++ library]
* [http://hansolav.net/sql/graphs.html Implementation in T-SQL]
* [http://www.stackframe.com/software/PathFinder A Java library for path finding with Dijkstra's Algorithm and example applet] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150307205448/http://www.stackframe.com/software/PathFinder |date=2015-03-07 }}
* [http://www.mathworks.com/matlabcentral/fileexchange/20025-advanced-dijkstras-minimum-path-algorithm A MATLAB program for Dijkstra's algorithm] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121218050306/http://www.mathworks.com/matlabcentral/fileexchange/20025-advanced-dijkstras-minimum-path-algorithm |date=2012-12-18 }}
* [http://www.technical-recipes.com/2011/implementing-dijkstra%E2%80%99s-algorithm/ A basic C++ implementation of Dijkstra's algorithm] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120824003328/http://www.technical-recipes.com/2011/implementing-dijkstra%E2%80%99s-algorithm/ |date=2012-08-24 }}
[[Категорија:Алгоритми]]
[[Категорија:Комбинаторика]]
[[Категорија:Холандски пронајдоци]]
tw83f9dyl8m7v929k7gvqe0bq0jlime
Економска методологија
0
1042922
5608714
5566274
2026-08-13T01:22:32Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608714
wikitext
text/x-wiki
{{Економија (страничник)}}
'''Економската методологија''' ги изучива методите, особено научните методи, поврзани со економијата, вклучувајќи ги и економските принципи на размислување.<ref>:'''Стисни + копче за зголемување на помал текст на врската подолу.'''<br/> • Роџер Бекхаус, 2008. „методологија на економијата, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', 2 издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_M000393&q=methodology&topicid=&result_number=1 Апстракт.]<br/> • Лоренс А. Боланд, 1987. „методологија“ ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', верзија 3, стр. 455-56.<br/> • Даниел М. Хасмен, 1989. „Накратко за економската методологија“, ''Journal of Economic Perspectives'', 3(2), стр. [http://manoa.hawaii.edu/ctahr/aheed/Carl/supplementary%20readings/Hausman_1989_Economic_Methodology_in_a_Nutshell.pdf 115-127.]<br/> • Кевин Д. Хувер, 1995. „Преглед: Зошто методологијата е важна во економијата?“ ''Economic Journal'', 105(430), стр. [http://econ.duke.edu/~kdh9/Source%20Materials/Research/WhyMethodologyMatters.pdf 715-734.]</ref>
== Опсег ==
Општите методолошки проблеми имаат сличности и контрасти со природните науки и други општествени науки, поточно со:
* дефиницијата за економија<ref>• [[Џон Стјуарт Мил]], 1844. [http://www.econlib.org/library/Mill/mlUQP5.html „За дефиницијата за политичка економија и за истражувачките методи соодветни на истата“], 5-ти есеј во ''Essays on Some Unsettled Questions of Political Economy''.<br/> • Роџер И. Бекхаус и Стивен Медема, 2008. "економија, дефиниција за", ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', 2 издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_E000291&q=definitions&topicid=&result_number=5 Апстракт.]<br/> • _____. 2009. „Ретроспективи за дефиницијата за економија“, ''Journal of Economic Perspectives'', 23(1), стр. [http://pubs.aeaweb.org/doi/pdfplus/10.1257/jep.23.1.221 221–33] (close Bookmarks tab) [http://www.aeaweb.org/articles.php?doi=10.1257/jep.23.1.221 Апстракт.]</ref>
* опсегот на економијата издефиниран од нејзините методи<ref>[[Џон Невил Кејнз]], 1891. ''The Scope and Method of Political Economy''. Annotated chapter [http://books.google.com/books?id=5GcVAAAAYAAJ&pg=PP20&dq=%22Keynes%22+%22Scope+*+Method+*+Political%22 links.] 4 издание, 1917 [1999]. Целосна [http://socserv.mcmaster.ca/econ/ugcm/3ll3/keynesjn/Scope.pdf#page=3 Создржина.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160825220428/http://socserv.mcmaster.ca/econ/ugcm/3ll3/keynesjn/Scope.pdf#page=3 |date=2016-08-25 }}</ref>
* фундаментални принципи и оперативни значајности на економската теорија<ref>• Џон Хикс, 1939. ''Вредност и Капитал: Истрага за некои од фундаменталните принципи на економската теорија''.<br/> • Теренс В. Хитчисон, 1938. ''Значењето и основните постулати на економската теорија''.<br/> • Мартин Холис и Едвард Нил, 1975. ''Рационален економски човек'', поглавје. 3,4,5 и 7. „Cambridge University Press“.<br/> • [[Пол Семјуелсон]], 1947. ''Основи на економската анализа''.<br/> • [[Ричард Липси, 2008. „Позитивна економија. ''Новиот економски речник''. Второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_P000130&q=positive%20economics&topicid=&result_number=1 Апстракт.]<br/> • Лоренс Боланд, 2008. „Инструментализам и оператионализам“, ''Ноевиот економски речник'', Второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_I000265&q=instrumentalism&topicid=&result_number=1 Abstract.]
<br/> • _____, 2003. ''Основи на економскиот метод'', 2 издание. [http://books.google.com/books?id=q-Umw-h2T98C&source=gbs_navlinks_s Description] and chapter [http://www.sfu.ca/~boland/book1pdf.htm врски.]</ref>
* [[методолошки индивидуализам]] против [[холизам]] во економијата<ref>• Кошик Басу, 2008. „методолошки индивидуализам“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', 2 издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_M000352&q=methodological%20individualism&topicid=&result_number=1 Апстракт.]<br/> • Едвард Нил, 1998. ''Општа теорија за трансформационот пораст'', прв дел. „Cambridge University Press“.<br/> • Харолд Кинсејд, 2008. „индивидуализам против холизам“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', 2 издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_I000277&q=methodological%20individualism&topicid=&result_number=2 Апстракт.]<br/> • Ф. А. Хаек, 1948. ''Индивидуализам и економски поредок''. Поглавје-преглед [http://books.google.com/books?id=kr2YmpGamZIC&printsec=find&pg=PR7=gbs_atb#v=onepage&q&f=false врски.]<br/> • Џорџ Џ. Стиглер и Пол Семјуелсон, 1963. „Дијалог за соодветната економска улога на државата“. ''Selected Papers'', [http://www.chicagobooth.edu/faculty/selectedpapers/sp7.pdf бр. 7.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100527140041/http://www.chicagobooth.edu/faculty/selectedpapers/sp7.pdf |date=2010-05-27 }} „University of Chicago Graduate School of Business“.<br/> • Џејмс Букенан, 1990. „Доменот на уставната економија“, ''Constitutional Political Economy'', 1(1), стр. [http://www.springerlink.com/content/k256883l2167l64w/ 1]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}-18, адаптирана како „Конституционална политичка економија“ во „Енциклопедија на јавен избор“ од К. Роули и Ф. Шнајдер, 2004, ''The Encyclopedia of Public Choice'', в. 2, стр. [http://books.google.com/books?id=YUVMr-aFYwYC&pg=PA60&lpg=PA&f=false#v=onepage&q&f=false 60-67.]<br/> • Кенет Џ. Ароу, 1994. „Методолошки индивидуализам и општествено знаење“, ''American Economic Review'', 84(2), стр. [http://socsci2.ucsd.edu/~aronatas/project/academic/Arrow%20on%20meth.%20indiv.pdf 1-9.]<br/> • Ричард Тајлер и Кес Санстејн, 2008. ''[[Nudge (book)|Nudge: Improving Decisions about Health, Wealth, and Happiness]]''. „Yale“. [http://books.google.com/books?id=dSJQn8egXvUC&lr=&source=gbs_navlinks_shttp://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=dSJQn8egXvUC&oi=fnd&pg=PR7=false#v=onepage&q&f=false Опис] и [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=dSJQn8egXvUC&oi=fnd&pg=PR7=false#v=onepage&q&f=false преглед.]<br/> • Шизова Ј., 2004 Еволутивна економија во 21. век: Манифест, ''Еволутивен и институционален економски преглед'', '''1'''(1): 5-47.</ref>
* улогата на поедноставени претпоставки како [[Теорија на рационален избор|рационален избор]] и [[максимизација на профитот]] во објаснувањето или предвидувањето<ref>• Лоренс Боланд, 2008. „Контроверзии на претпоставките“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', Второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_A000231&q=assumptions&topicid=&result_number=1 Апстракт.]<br/> • [[Милтон Фридман]], 1953. „Методологија за позитивна економија“ во ''Есеј за позитивна економија''.<br/> • Пол Семјуелсон, 1963. „Проблеми на методологијата: Дискусија“, ''American Economic Review'', 53(2) ''American Economic Review'', стр. 231-236. Реиздадено во „Милтон Фридман: Критичка оценка“ на Џ. К. Вуд и Р. Н. Вудс, 1990, ''Милтон Фридман: Критичка оценка'', том 1, стр. 107-13. [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=goa--dQ_eHUC&oi=fnd&pg=PA107&dq= Преглед.] „Routledge“.<br/> • Стенли Вонг, 1973. „Пресвртот и методологијата на Пол Семјуелсон“, ''American Economic Review'', 63(3) стр. [http://www.jstor.org/pss/1914363 p. 312]-325. Реиздадено во „Милтон Фридман: Критичка оценка“ на Џ. К. Вуд и Р. Н. Вудс, 1990, ''Милтон Фридман: Критичка оценка'', том 2, стр. [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=t4-nLZRU_GAC&oi=fnd&pg=PA224&ots=dObA3ipzQI&sig=B3nSJhVES31I6QHFDAKEonIve1M#v=onepage&q&f=false 224-43].<br/> • Шон Харгривс Хип, 2008. „економски човек, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_E000020&q=rationality&topicid=&result_number=24 Апстракт.]<br/> • Кенет Џ. Ароу, „The New Palgrave: A Dictionary of Economics“, 1989. „Економска теорија и хипотеза за рационалноста“, во ''The New Palgrave: Utility and Probability'', [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=EBCCa8HtfkUC&oi=fnd&pg=PA25&dq==q-64UY5FMB&sig=7Vm89FLurdN_g1_UCMUJg8-3Ok4 стр. 25-39.]<br/> • Данкан К. Фолеј, 2004. „Рационалност и идеологија во економијата“, ''Social Research'', стр. 329-342. [http://homepage.newschool.edu/~foleyd/ratid.pdf Верзија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20030811024005/http://homepage.newschool.edu/~foleyd/ratid.pdf |date=2003-08-11 }} пред печатење.<br/> •
Томас Џ. Сарџент, 1994. ''Огрничената рационалност во макроекономијата'', „Oxford“. [http://www.oup.com/us/catalog/general/subject/Economics/MacroeconomicTheory/?view=usa&ci=9780198288695 Description] and chapter-preview 1st-page [http://www.questia.com/library/book/bounded-rationality-in-macroeconomics-thomas-j-sargent-by-thomas-j-sargent.jsp врски.]<br/> • Вернон Л. Смит, 2008. ''Економска рационалност: Конструктивна и еколошка форма'', „Cambridge“. Опис/содржини [http://www.cambridge.org/gb/knowledge/isbn/item1174232/?site_locale=en_GB врски] и [http://books.google.com/books?id=0E-aFJ09nPAC&printsec=find&pg=PR7=#v=onepage&q&f=false прелгед].</ref>
* описна/[[Позитивна економија|позитивна]], теорија на одлуки/[[Нормативна економија|нормативна]] и [[Применета економија|применета]]<ref>• Дејвид Колендер (1992). „Ретроспектива: Загубената уметност на економијата“, ''Journal of Economic Perspectives'', 6(3), стр. [http://community.middlebury.edu/~colander/articles/retrospectives_lost_art.pdf 191-198].<br/> • Џон Невил Кејнз, 1891. ''The Scope and Method of Political Economy''. поглавје 1-2. Коментирани поглавја [http://books.google.com/books?id=5GcVAAAAYAAJ&pg=PP20&dq=%22Keynes%22+%22Scope+*+Method+*+Political%22 врски.] четврто издание, 1917 [1999]. Целосна [http://socserv.mcmaster.ca/econ/ugcm/3ll3/keynesjn/Scope.pdf#page=3 содржина.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160825220428/http://socserv.mcmaster.ca/econ/ugcm/3ll3/keynesjn/Scope.pdf#page=3 |date=2016-08-25 }}</ref> употреби на теоријата<ref>• Ричард Г. Липси, 2008. „позитивна економија“ ''The New Palgrave Dictionary of Economics''. Второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_P000130&q=positive%20economics&topicid=&result_number=1 Апстракт.]<br/> • Амартија Сен, 1980. „Описот како избор“, ''Oxford Economic Papers'', Н.С., 32(3), стр. [http://www.jstor.org/pss/2662796 353]-369. Реиздадено во „Избор, благосостојба и мерење“, Сен, 1982. Поглавје-преглед врска, стр. [http://books.google.com/books?id=u8GPYeT1qAUC&printsec=fnd&pg=PA432&dq=#v=onepage&q&f=false 432]-449.<br/> • Џон Невил Кејнз, 1891. ''Опсегот и методот на политичакта економија''. поглавје 1 и 3. Коментирано поглавје [http://books.google.com/books?id=5GcVAAAAYAAJ&pg=PP20&dq=%22Keynes%22+%22Scope+*+Method+*+Political%22 врски.] четвтро издание, 1917 [1999]. Целосна [http://socserv.mcmaster.ca/econ/ugcm/3ll3/keynesjn/Scope.pdf#page=3 содржина.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160825220428/http://socserv.mcmaster.ca/econ/ugcm/3ll3/keynesjn/Scope.pdf#page=3 |date=2016-08-25 }}<br/> • Колин Камерер, 2003. ''Теорија на игрите со поведение: Експерименти и стратешки заемодејства'', стр. 5-7 (мотај до [http://press.princeton.edu/chapters/i7517.html 1.1 „What Is Game Theory Good For?“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110514201411/http://press.princeton.edu/chapters/i7517.html |date=2011-05-14 }}).<br/> • Кенет Боулдинг, 1969. „Економијата и науката за моралот“, ''American Economic Review'', 59(1), стр. [http://www.jstor.org/pss/1811088?searchUrl=%2Fsici%3Fsici%3D0002-8282%281969%2959%253A1%253C%253E1.0.CO%253B2-X%26origin%3Drepec&Search=yes 1]–12.<br/> • Ентони Барнс Аткинсон, 2009. „Економијата како наука за моралот“, ''Economica'', 76(1), стр. [http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1468-0335.2009.00788.x/full 791–804].<br/> • „Економијата како наука за моралот“, 2011. ''American Economic Review'', 101(3), статија-преглед [http://www.economicsandethics.org/2011/06/economics-as-a-moral-science-in-american-economic-review.html врски] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160610001453/https://books.google.com/books?id=u8GPYeT1qAUC&printsec=fnd&pg=PA432&dq= |date=2016-06-10 }}.</ref>
* научниот статус<ref>• Лајонел Робинс, 1932. ''An Essay on the Nature and Significance of Economic Science''.<br/> • Ричард Липси, 2009. „Некои наследства на Робинс“, ''An Essay on the Nature and Significance of Economic Science''", ''Economica'', 76(302), стр. [http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1468-0335.2009.00792.x/pdf 845-56].<br/> • Александар Росенберг (1983). „Ако економијата не е наука, тогаш што е?“ ''Philosophical Forum'', 14, стр. 296-314. Реиздадено во „Читајќи“, ''Читајќи ја филозофијата на општествените науки'' од М. Мартин и Л. Мекинтајер, 1996, стр. [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=oUx60TFkLxoC&oi=fnd&pg=PA661&dq=false#v=onepage&q=false&f=false 661-674.]<br/> • Даглас Хендс, 1984. „Што не е економијата: Одговор од економист за Росенберг“, ''Philosophy of Science'', 51(3), [http://www.jstor.org/pss/187496 стр. 495]-503.<br/> • Даниел Хасмен, 1992. ''Неточните и одделните економски науки''. [http://www.cambridge.org/catalogue/catalogue.asp?isbn=9780521415019 Опис], поглавје 1 [http://assets.cambridge.org/97805214/25230/excerpt/9780521425230_excerpt.pdf врска,] [http://books.google.com/books?id=F7Vf3sb-ck4C&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false преглед], и прегледи, прва страна: [http://www.jstor.org/pss/2185742][http://www.jstor.org/pss/687635].</ref> и економски империјализам<ref>• Едвард Лазир, 2000. „[[Економски иперијализам]]“, ''Quarterly Journal of Economics'', 115(1), стр. [http://flash.lakeheadu.ca/~kyu/E5111/Lazear2000.pdf 99-146.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170730023344/http://flash.lakeheadu.ca/~kyu/E5111/Lazear2000.pdf |date=2017-07-30 }}<br/> • Џорџ Стиглер, 1984. „Економија-Империјална наука?“ ''Scandinavian Journal of Economics'', 86(3), [http://www.jstor.org/pss/3439864 стр. 301]-313.<br/> • Бен Фајн, 2000. „Економски империјализам и интелектуален напредок: Сегашноста како историја на економската мисла“ ''History of Economics Review'', 32, стр. [http://www.hetsa.org/pdf/32-A-2.pdf 10-36] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120426014937/http://www.hetsa.org/pdf/32-A-2.pdf |date=2012-04-26 }}.<br/> • Џек Хиршлифер, 1985. „Економскиот домен кој се шири“, ''American Economic Review'', 75(6), стр. [http://www.econ.ucla.edu/people/papers/Hirshleifer/Hirshleifer175.pdf 53-68] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150923233147/http://www.econ.ucla.edu/people/papers/Hirshleifer/Hirshleifer175.pdf |date=2015-09-23 }} (притисни '''+'''). Реиздадено во „Темната страна на силата: Економски темели на конфликтната теорија“ од Џек Хиршлифер, 2001.
Поглавје 14, стр. [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=C5uYCmjn0DoC&oi=fnd&pg=PA306&ots=YGN_7LS-bE&sig=zML9J1Yw5CDdEQZfLFWZywR8FEU#v=onepage&q=&f=false 306-] 42.<br/> • Гери С. Бекер, 1976. ''Економскиот пристап до човековото однесување''. [http://www.press.uchicago.edu/ucp/books/book/chicago/E/bo5954985.html Опис] и [http://books.google.com/books?id=iwEOFKSKbMgC&printsec=find&pg=PA3=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q=&f=false преглед].<br/> • _____, 1992. „Економско гледиште кон животот“. „Nobel Lecture“ [http://nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laureates/1992/becker-lecture.pdf врска] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121018143522/http://nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laureates/1992/becker-lecture.pdf |date=2012-10-18 }}, исто така и во 1993, ''Journal of Political Economy'', 101(3), стр. 383-409.</ref>
* прашања од клучно значење за употребата и напредокот на [[економетрија]]та<ref>• Кевин Хувер, 2008. „Случајноста во економијата и економетријата“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_C000569&q=experimental%20methods%20in%20economics&topicid=&result_number=11 Апстракт] и [http://econ.duke.edu/~kdh9/Source%20Materials/Research/Palgrave_Causality_Final.pdf доказ.]<br/> • Херман Волд, 1954. "Случајноста и економетријата", ''Econometrica'', 22(2), [http://www.jstor.org/pss/1907540 стр. 162]-177.<br/> • Клив Гренџер и П. Њуболд, 1974. „Невистинити уназадувања во економетријата“, ''Journal of Econometrics'', 2(2), стр. [http://www.climateaudit.info/pdf/others/granger.1974.pdf 111-120].<br/> • Дејвид Хендри, 1980. „Економетрија - Алхемија или наука?“ ''Economica'', Н.С., 47(188), стр. [http://www.climateaudit.info/pdf/others/hendry.1980.pdf 387-406].<br/> • _____ 2001. „Достигнувања и предизвици во методологиајта на економетријата“, ''Journal of Econometrics'', 100(1), стр. 7-10. [http://www-bcf.usc.edu/~chsiao/Hendry.pdf PDF, стр. 1-4] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160304043548/http://www-bcf.usc.edu/~chsiao/Hendry.pdf |date=2016-03-04 }}.<br/> • _____, 2001. ''Економетрија: Алхемија или наука - Есеј за методологиајта на економетријата'', второ издание. „Oxford“. [http://economics.ouls.ox.ac.uk/9462/ Опис] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120425051550/http://economics.ouls.ox.ac.uk/9462/ |date=2012-04-25 }} и [http://www.lib.muohio.edu/multifacet/record/mu3ugb3820922 содржина.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130518115537/http://www.lib.muohio.edu/multifacet/record/mu3ugb3820922 |date=2013-05-18 }} [http://www.ssc.wisc.edu/~bhansen/papers/ej_96.pdf Преглед] во ''Economic Journal''.<br/> • Едвард Лејмер, 1983. „Ајде да ги одземеме негативните страни на економетријата“, ''American Economic Review'', 73(1), стр. [http://www.international.ucla.edu/media/files/Leamer_article.pdf 31-43.]<br/> • Кристофер Симс, 1980. „Макроекономија и реалност“, ''Econometrica'',48, бр. 1, стр. [http://www.terry.uga.edu/~last/classes/8130/readings/sims_1980.pdf 1-48] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120402163650/http://www.terry.uga.edu/~last/classes/8130/readings/sims_1980.pdf |date=2012-04-02 }}.<br/> • Фишер Блек, 1982. „Проблемот со економетриските модели“, ''Financial Analysts Journal'', 38(2), стр. [http://www.jstor.org/pss/4478530 29]-37.<br/> • Од Труман Ф. Були, 1987. ''Предности на економетријата: петти светски конгрес'', „Cambridge“ в. 2:<br/> Едвард Лејмер, „Економетриски метафори“, стр. [http://books.google.com/books?id=5p4APIQhqd8C&printsec=find&pg=PA1=onepage&q&f=false#v=onepage&q&f=false 1-] 28.<br/> Дејвид Хенри. „Економетриска методологија: Лична перспектива“, стр. [http://books.google.com/books?id=5p4APIQhqd8C&printsec=find&pg=PA29=onepage&q&f=false#v=onepage&q&f=false 29-] 42.<br/> • П. К. Б. Филипс, 1988. „Рефлекси на економетриската методологија“, ''Economic Record'', 64(4), стр. 344–359. [http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1475-4932.1988.tb02075.x/abstract Апстракт.]<br/> • Дејвид Хендри, Едвард Лејмер и Дејл Поирер, 1990. „ИТ дијалогот: Разговор за економетриската методологија“, ''Econometric Theory'', 6(2), стр. [http://www.jstor.org/pss/3532275 171]-261.<br/> • Дирдре Меклоски и Стивен Т. Зилјек, 1996. „Стандардна грешка на уназадувањето“, ''Journal of Economic Literature'', 34(1), стр. [http://www.deirdremccloskey.com/docs/pdf/Article_189.pdf 97–114.]<br/> • Кевин Хувер и Марк Сиглер, 2008. „Звук и бес: Меклоски и значајниот тест на економијата“, ''Journal of Economic Methodology'', 15(1), стр. [http://econ.duke.edu/~kdh9/Source%20Materials/Research/Sound%20and%20Fury%20Published%20Version.pdf 1–37]; Меклоски и Зилјиак, „Означувајќи ништо: Одговор на ...“ [http://www.deirdremccloskey.com/docs/hoover.pdf [preprint<nowiki>]</nowiki>] и Хувер и Сиглер, [http://www.usp.br/feaecon/media/fck/File/P9_Hoover-Siegler_Rejoinder.pdf{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} "... Реобединети за ...], стр. 39–68;<br/> • Едвард Џ. Нил и Карим Еруаки, 2011. ''Рационалниот економетриски човек'', прв дел и поглавје 10. Едвард Елгар.</ref>
* балансот на [[емпирија]]та и филозофскиот пристап<ref>• Марк Блож, 2007. „Општествената наука: Економија“, „Postwar developments“, методолошки аспекти во модерната економија, ''The New Encyclopædia Britannica'', в. 27, стр. 346-47.<br/> • Едвард Џ. Нил (2004) „Критичниот реализам и трансформациониот пораст“. Во ''Transforming Economics''. Преработено од П. Луис - Лондон: „Routledge“.76-95.<br/> • Френк Најт, 1924. „Ограничувањата на научниот метод во економијата“, во ''The Trend of Economics'', Р. Џ. Тугвел, стр. 229-67.<br/> • Даниел М. Хосмен, 1983. „Ограничувањата на економската наука“, во ''Ограничувањата на законитоста: Студија на опсегот и природата на општественото знаење'', Н. Ришер.
<br/> • Лудвиг Вон Мисес, 1949. ''Човечка акција''.<br/> • Брус Калдвел, [1987] 2008. „позитивизам“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_P000131&q=empiricism&topicid=&result_number=1 Апстракт.]</ref>
* улогата на [[Експериментална економија|експериментите]] во економијата<ref>• В. Ф. Бастејбл, [1925] 1987. „експериментални методи во економијата“, ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', стр. 241.<br/> • Вернон Смит, [1987] 2008. „експериментални методи во економијата“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_E000186&q=Experimental%20economics&topicid=&result_number=2 Апстракт.]<br/> • _____, 2008b. „експериментална економија“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание, [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_E000277&q=experimental%20&topicid=&result_number=2 Апстракт.]<br/> • Херман Волд (1969). „Економетријата како пионер во неекперименталниот модел“, ''Econometrica'', 37(3), [http://www.jstor.org/pss/1912787 стр. 369]-381.</ref>
* улогата на [[математика]]та и [[Математичка економија|математичката економија]] во економијата<ref>• В. Стенли Џивонс, 1879. ''The Theory of Political Economy'', второ издание, поглавје 1, „Вовед“ стр. [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=aYcBAAAAQAAJ&oi=fnd&pg=PA1&dq=&ots=IzvVGZsfgr&sig=7cotWhglmXyD7X3eM_1GioVg4No#v=onepage&q=false 1-29.]<br/> • Пол Семјуелсон, 1952. „Економската теорија и математиката - Извршена проценка“, ''American Economic Review'', 42(2), стр. [http://cowles.econ.yale.edu/P/cp/p00b/p0061.pdf 56-66.]<br/> • Д. В. Бушо и Р. В. Кловер, 1957. ''Вовед во математичката економија'', стр. [http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=uc1.b3513586;page=root;view=image;size=100;seq=11;num=vii vii-viii] и поглавје 1, стр. [http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=uc1.b3513586;page=root;view=image;size=100;seq=19;num=3 3-8.] <br/> • Жерард Дебро, ([1987] 2008). „математичка економија“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_M000107&edition=current&q=Mathematical%20economics&topicid=&result_number=1 Апстракт.] (Прво издадена со ревизија од 1986, „Теоретски модел: Математичка форма и економска содржина“, ''Econometrica'', 54(6), стр. [http://www.jstor.org/pss/1914299 1259]-1270.)<br/> • _____ 1991. „Математизацијата на економската теорија“, ''American Economic Review'', 81(1), [http://cepa.newschool.edu/het/texts/method/debr91.htm стр. 1-7.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081231123418/http://cepa.newschool.edu/het/texts/method/debr91.htm |date=2008-12-31 }}<br/> • Роберт Кловер, 1994. „Економијата како индуктивна наука“, ''Southern Economic Journal'', 60(4), стр. [http://cas.umkc.edu/ECON/economics/faculty/Lee/courses/502/reading/methcrit1.pdf 805-814.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110807155505/http://cas.umkc.edu/ECON/economics/faculty/Lee/courses/502/reading/methcrit1.pdf |date=2011-08-07 }}<br/> • _____, 1995.<br/> • Марк Блож, 2003. „Формалистичката револуција во 1950-тите“, ''Journal of the History of Economic Thought'', 25(2), стр. 145-156. [http://journals.cambridge.org/action/displayAbstract?fromPage=online&aid=5802604 Апстракт]. <br/> • Пол Кругмен, 1998, „Двапати ’На Здравје’ за формализмот“, ''Economic Journal'', 108(451), стр. [http://www.jstor.org/pss/2565846 1829]-1836.<br/> • Теренс Хатчисон, 2000. ''За методологијата на економијата и формалистичката револуција'', Едвард Елгар. [http://www.e-elgar.com/Print_product_detail.lasso?id=1719 Опис] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130522092235/http://www.e-elgar.com/Print_product_detail.lasso?id=1719 |date=2013-05-22 }} и [http://books.google.com/books?id=d-jZBhjpSC8C&printsec=find&pg=PP11=#v=onepage&q&f=false преглед].<br/> • И. Рој Вејнтрауб, 2008. „математика и економија“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_M000372&edition=current&q=&topicid=&result_number=1 Апстракт].<br/> • _____, 2002. ''Како економијата стана математичка наука'', „Duke University Press“. [http://www.dukeupress.edu/Catalog/ViewProduct.php?productid=6807&viewby=series&categoryid=47&sort=newest опис] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100729022635/http://www.dukeupress.edu/Catalog/ViewProduct.php?productid=6807&viewby=series&categoryid=47&sort=newest |date=2010-07-29 }}, [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=ntc_Fs36AoQC&oi=fnd&pg=PR7&dq=&f=false#v=onepage&q&f=false преглед], и [http://www.nd.edu/~pmirowsk/pdf/Weintraub_review_Isis.pdf 2] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110928235616/http://www.nd.edu/~pmirowsk/pdf/Weintraub_review_Isis.pdf |date=2011-09-28 }} [http://www.jstor.org/pss/3132446 2].<br/> • Кенет Џ. Ароу, 1951. ''Општествен избор и поединечни вредности''.<br/> • Амартија Сен, 1970 [1984]. ''Колективен избор и општествена благосостојба'' ISBN 0-444-85127-5.<br/> • _____, 2008. „[[општествен избор]]“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_S000164&q=methodology&topicid=&result_number=40 Апстракт.]</ref>
* пишувањето<ref>• Вилијам Томсон, 1999. „Водич за малдите за пишување на економската теорија“,
''Journal of Economic Literature'', 37(1), стр. [http://web.cenet.org.cn/upfile/70156.pdf 157-183.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110615184729/http://web.cenet.org.cn/upfile/70156.pdf |date=2011-06-15 }}<br/> • _____, 2001. ''Водич за младите економисти: Делотворно пишување и говорење за економијата''. поглавје-преглед [http://books.google.com/books?id=GuDcMokIZaQC&printsec=find&pg=PR7#v=onepage&q&f=false врски.] <br/> • Ерик Расмусен, 2001. „Афоризми на пишување, зборење и слушање“, во „Читање во игра и информација“ од Е. Расмусен стр. 389-420. [http://works.bepress.com/cgi/viewcontent.cgi?article=1033&context=rasmusen PDF.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150809113811/http://works.bepress.com/cgi/viewcontent.cgi?article=1033&context=rasmusen |date=2015-08-09 }}<br/> • Доналд Меклоски, 1985. „Економско пишување“, ''Economic Inquiry'', 23(2), стр. [http://business.nmsu.edu/~mhyman/M610_Articles/McCloskey_EconInquiry_1985.pdf 187-222.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110512004537/http://business.nmsu.edu/~mhyman/M610_Articles/McCloskey_EconInquiry_1985.pdf |date=2011-05-12 }}<br/> • Дејвид Лабенд и Кристофер Н. Тејлор, 1992. „Влијанието на лошото пишување во економијата“, ''Economic Inquiry'', 30(4), стр. 673-688. [http://www3.interscience.wiley.com/journal/119984593/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0 Апстракт.]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> и економската реторика<ref>• Д. Н. Меклоски, 1983. „Економската реторика“, ''Journal of Economic Literature'', 21(2), стр. [http://www.deirdremccloskey.com/docs/pdf/Article_110.pdf 481-517.]<br/> • _____, [1985] 1998, второ издание. ''Економската реторија''. поглавје-преглед [http://books.google.com/books?id=RDwsPG2KmXYC&printsec=find&pg=PR7=onepage&q&f=false#v=onepage&q&f=false врска.]<br/> • Роџер Бекхаус, Т. Дудли Еванс и Вили Бендерсон, 1993. „Истражување на јазикот и реториакта во економијата“, во „Економијата и јазикот“ на Вили Хендерсон“, стр. [http://books.google.com/books?id=y7MOAAAAQAAJ&printsec==fnd&pg=PA1=gbs_atb#v=onepage&q&f=false 1-20] (преглед)<br/> • Џон Кенет Галбрејт, 1962. „Економскиот јазик“, ''Fortune'', LXVI(6), декември, стр. 12-30, 169, 31. [http://money.cnn.com/2006/05/17/news/newsmakers/galbraith_fortune_052906/index.htm „FORTUNE“: Џон Кенет Галбрејт, извадоци од неговото писмо"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170815224411/http://www.deirdremccloskey.com/docs/pdf/Article_110.pdf |date=2017-08-15 }}, 17 мај, 2006.</ref>
* односот помеѓу теоријата, набљудувањето, примената и методологијата во современата економија.<ref>• Весли Лионтиф, 1971. „Теоретски претпоставки и ненабљудувани факти“, ''American Economic Review'', 61(1), стр. 1-7. Реиздадено во „Есеј по економија“ од В. Лионтиф, в. 1, поглавје 3, стр. [http://books.google.com/books?id=OPGg2K2ZJ6MC&pg=PA24&lpg=PA24&dq=%22Theoretical+Assumptions+and+Nonobserved+Facts%22&source=bl&ots=OzwVeGoG9Y&sig=Q9f3_I_nrFBOfRB3syegIL1Km9o&hl=en&ei=xgUFTN6pAcKblgeU79jWBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CBoQ6AEwAQ#v=onepage&q=%22Theoretical%20Assumptions%20and%20Nonobserved%20Facts%22&f=false 24-34.]<br/> • Барк Блож, 1992. ''Економската методологија: Или како економистите објаснуваат'', второ издание, „Cambridge“. [http://www.cambridge.org/gb/knowledge/isbn/item1143239/?site_locale=en_GB Опис] и [http://books.google.com/books?id=T4y7HyduGnIC&dq=%22The+Methodology+of+Economics,+or+How+Economists+Explain%22&lr=&source=gbs_summary_s&cad=0 преглед.]<br/> • Роџер Бекхаус и Марк Блож, 1994. ''Нови насоки во економската методологија'', „Routledge“. Содржински [http://books.google.com/books?id=T4y7HyduGnIC&printsec=find&pg=PR7#v=onepage&q&f=false преглед.]<br/> • П. А. Џ. Ван Бергик'', 1997. ''Економска наука и практика: Улогите на академските економисти и политичките творци''. [http://www.e-elgar.co.uk/bookentry_mainUS.lasso?id=1360 Опис] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140416050849/http://www.e-elgar.co.uk/bookentry_mainUS.lasso?id=1360 |date=2014-04-16 }} & преглед [http://books.google.com/books?id=nSdX1zjn1aYC&printsec=find&pg=PR5=false#v=onepage&q&f=false врски.]<br/> • Д. Вејд Хендс, 2001. ''Без правила: Економска методологија и современа научна теорија'', „Oxford“. [http://books.google.com/books?id=FUZZAXGF7qsC&dq=methodology+OR+methodological+economic&lr=&source=gbs_navlinks_s опис] и содржински [http://books.google.com/books?id=FUZZAXGF7qsC&printsec=find&pg=PR7#v=onepage&q&f=false прелгед.]<br/> • Кристофер Симс, 1996. „Макроекономијата и методологијата“, ''Journal of Economic Perspectives'', 10(1), стр. [http://wolfweb.unr.edu/homepage/pingle/Teaching/Sims%201996.pdf 105-120.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110510022622/http://wolfweb.unr.edu/homepage/pingle/Teaching/Sims%201996.pdf |date=2011-05-10 }}<br/> • Кевин Хувер, 2001. ''Методолошката и емпиријалната макроекономија'', „Оxford“. [http://books.google.com/books?id=lCG9PQqCf_UC&source=gbs_navlinks_s опис] и [http://books.google.com/books?id=hkTjC7SlRTcC&printsec=find&pg=PR9#v=onepage&q&f=false преглед.]<br/> • Бруно С. Фреј, 2001. „Зошто економистите не ја почитуваат економската методологија?“, ''Journal of Economic Methodology'', 8(1), стр. [http://www.bsfrey.ch/articles/352_01.pdf 41–47].</ref>
Во 1970-тите, економската методологија прераснала од периодично користен метод од страна на економистите во посебно истражувачко поле на економската наука. Во еден правец се проширила до границите на [[Филозофија и економијата|филозофијата]], вклучувајќи ги и односите на економијата со филозофиајта на науката, [[епистемологија]]та<ref>Лоренс Боланд, 2006. "[http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=udfyv7humtoC&oi=fnd&pg=PA222&dq=false#v=onepage&q=false&f=false Седум декади на економска методологија: Поперова перспектива]", во ''Карл Попер: Вековна проценка'', в. 3, Ајен Чарлс Жарви. 219</ref>. Во друг правец на филозофијата и економијата, како дополнителни полиња, се третираат теоријата на одлуките и етиката.<ref>• _____, [1994] 2006, ''[http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=ZR_QJXfrfuEC&oi=fnd&pg=PA3&dq=F1FK11cwip&sig=0_AvdUDfdfMJaP7gmiGj8LDDKJ0#v=onepage&q=&f=false Економска анализа и морална филозофија]'', второ издание. Њујорк, „Cambridge University Press“. ISBN 0521558506</ref>
== Цитати ==
Подолу следува историски примерок на општите методолошки изјави:
{{quote|За среќа, нема ништо во вредносните закони што останува за некој од сегашните или идните писатели да го расчисти, теоријата за темата е целосна.|Џон Стјуарт Мил| 1848 [1965], ''Принципите на политичката економија'', трета книга. „University of Toronto Press“, стр. 594}}
{{quote|До овој момент, ниеден хемичар не открил [[променета вредност]] во бисер или, пак, во дијамант. |[[Карл Маркс]]|1867 [1967]. ''Капитал'', Њујорк, „International Publishers“, стр. 87}}
{{quote|Економската доктрина е ... не тело на бетонска вистина, туку мотор за откривање на бетонската вистина. Слично велат и во теоријата за [[механика]]. |[[Алфред Маршал]]|1885. „Сегашната позиција на економијата“, реиздадена во „Меморијали на Алфред Маршал“ од Артур Сесил Пигу, 1925, ''Меморијали на Алфред Маршал'', „Macmillan“, стр. 159.}}
{{quote|Теоријата на економијата не доставува нешто во одредено време за веднаш да би се применила политиката на заклучоци. Тоа е повеќе метод отколку доктрина, умствен апарат, техника на размислување, која му помага на својот сопственик за донесе исправни заклучоци.|[[Џон Мејнард Кејнс]]|1922 „Вовед во економскиот прирачник на Кембриџ“, во книгата ''Пари'' од Д. Х. Робертсон, 1922}}
{{quote|Речиси секоја изјава која ние, или било кој друг на истата тема, ја кажуваме и предизвикува судир на некои веќе постоечки мислења, според самата природа на работите, повеќето од истите до сега биле тешко докажани или побиени во областа на [[Општествена теорија|општествената теорија]]. Од голема помош е што сите наши тврдења можат да произлезат од конкретни примери од [[Теорија на игрите|теоријата на игрите]] и стратегијата. |[[Џон фон Нојман]] и [[Оскар Моргенстерн]]| 1944. „Теорија на игрите и економско однесување“, „Princeton University Press“, стр. 43.}}
{{quote|Корисното општо правило, а тоа е научната теорија, има две својства. Прво, тоа треба да биде помалку или повеќе точно. Второ, тоа треба да биде применливо на доволно голем број можни настани.<ref>„George J. Stigler, The Theory of Price, third edition. New York: The Macmillan Company, 1966, стр. 5.</ref>|[[Џорџ Стиглер]]|1966. „Теорија на цените“, Макмилан компани, 1966, стр. 5.}}
{{quote|Фактот што економијата не е физика не значи дека ние не треба да целиме кон воспоставување на истите фундаментални стандарди за тоа што претставува легитимен аргумент. Можеме да инсистираме на тоа крајниот критериум за оценување на економските идеи да биде степенот до кој тие ни помагаат да резимираме податоци, но не е легитимно да се обидеме да ги заштитиме атрактивните теории од податоците. |[[Кристофер Симс]]|1996. „[http://wolfweb.unr.edu/homepage/pingle/Teaching/Sims%201996.pdf Макроекономијата и методологијата]“, ''Journal of Economic Perspectives'', 10(1), стр. 111.}}
== Поврзано ==
*[[Методологија на економетрија]]
== Надворешни врски ==
* ''[http://econpapers.repec.org/article/tafjecmet/ Весник за економска методологија]'' - страна .. „EconPapers“
* Даниел М. Хаусмен, [http://plato.stanford.edu/entries/economics Филозофија на економијата] (со фокус на методологијата), ''Stanford Encyclopedia of Philosophy''
* [[Милтон Фридман]], [http://members.shaw.ca/compilerpress1/Anno%20Friedman%20Positive.htm „Методологијата на позитивна економија“]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Економија|state=expanded}}
[[Категорија:Економска методологија]]
lqj6gz4ewg4sqp3nss7oo72fedz04hq
Геолошки топографски институт на САД
0
1052465
5608481
5421120
2026-08-12T12:47:51Z
~2026-44149-96
135866
5608481
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Државен орган
|agency_name = Геолошки топографски институт на САД
|nativename = United States Geological Survey
|logo = USGS logo green.svg
|logo_width = 160px
|logo_caption = Службено обележје
|seal = Seal of the United States Geological Survey.svg
|seal_width = 140px
|seal_caption = Амблем
|formed = 3 март 1879
|preceding1 =
|preceding2 =
|jurisdiction =
|headquarters = Рестон, [[Вирџинија]]
|employees = 8.670 лица (2009)
|budget = 1,1 милијарди [[американски долар|долари]]<ref>{{Наведена изјава за печат|title=Secretary Salazar Applauds Senate’s Confirmation of Dr. Marcia McNutt as Director of the U.S. Geological Survey|url=http://www.doi.gov/news/pressreleases/2009_10_22_release.cfm|date=22 октомври 2009|publisher=U.S. Department of the Interior|accessdate=7 ноември 2009}}</ref>
|chief1_name =
|chief2_name =
|chief2_position =
|parent_agency = [[Министерство за внатрешни работи на САД|Министерство за внатрешни работи]]
|child1_agency =
|website = [http://www.usgs.gov/ usgs.gov]
|footnotes =
}}
'''Геолошкиот топографски институт на САД''' ({{langx|en|United States Geological Survey}}, крат. '''USGS''')<ref>или '''Геолошка служба на САД'''</ref> — научна служба на [[влада на САД|владата на САД]]. Се заминава со проучување на [[топографија]]та на [[САД]], нивните [[природен ресурс|природни ресурси]] и осознавање на [[природна катастрофа|природните опасности]] што им се закануваат. Дејноста на институтот е распоредена на четири поважни полиња: [[биологија]]та, [[географија]]та, [[геологија]]та и [[хидрологија]]та. Геолошкиот топографски институт е организација задолжена за осознавање на факти и нема надлежност врз прописи и регулативи.
Како служба во состав на [[Министерство за внатрешни работи на САД|Министерството за внатрешни работи на САД]] (со сосем поинаква надлежност од македонскиот истоименик), ова е единствениот негов огранок што се занимава со научна дејност. Во институтот работат околу 8.670 лица,<ref name=AP-20091023>{{наведени вести|author=The Associated Press|title=Monterey Aquarium's McNutt new USGS director|url=http://seattletimes.nwsource.com/html/nationworld/2010126506_apususgsdirector.html|publisher=Google Вести|date=23 октомври 2009|accessdate=25 октомври 2009}}</ref> а седиштето се наоѓа во Рестон (Вирџинија). Поважни филијали има и во [[Лејквуд (Колорадо)|Лејквуд]] (Колорадо) и [[Менло Парк]] (Калифорнија).
Мотото на установата гласи „''Science for a changing world''“ („Наука за свет кој се менува“).<ref>{{нмс
|url=http://www.usgs.gov/visual-id/outside_use.html
|title=USGS Visual Identity System
|publisher=Геолошки топографски институт на САД
|date=27 јули 2006
|accessdate=29 декември 2008
|archive-date=2009-01-30
|archive-url=https://web.archive.org/web/20090130022940/http://www.usgs.gov/visual-id/outside_use.html
|url-status=dead
}}</ref>
==Историја==
Институтот е основан како одговор на извештај од [[Национална академија на науките на САД|Националната академија на науките]] со законски акт на [[Конгрес на САД|Конгресот]], донесен на 3 март 1879. Новооснованата установа била задолжена со „класификација на државното земјиште и испитување на геолошкиот состав, минералните ресурси и производите во општествена сопственост.“ Главен двигател на задачата била неопходноста од попишување на огромните површини стекнати со [[купување на Луизијана|купувањето на Луизијана]] во 1803 и [[Американско-мексиканска војна|Американско-мексиканската војна]] во 1848.
При неговото основање, првиот директор на институтот, Кларенс Кинг, го составил со обединување на различни неповрзани регионални геодетски служби По кратко време на директорското место го наследил Џон Весли Пауел.
== Поврзано ==
* [[Информативен систем за географски имиња]] (GNIS)
* [[Министерство за внатрешни работи на САД]]
* [[Национална океанска и атмосферска управа]]
* [[Географија на САД]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
<div style="font-size:90%;">
* {{нмс
|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/12/13/AR2006121301991.html
|title=USGS Scientists Object To Stricter Review Rules
|first=Juliet
|last=Eilperin
|date=14 декември 2006
|publisher=The Washington Post
|accessdate=27 декември 2007
}}
* {{нмс
|url=http://www.rockymountainnews.com/drmn/local/article/0,1299,DRMN_15_5213051,00.html
|title=USGS to review scientists' studies prior to publication
|first=Jim
|last=Erickson
|date=14 декември 2006
|publisher=Rocky Mountain News
|accessdate=27 декември 2007
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080108011139/http://www.rockymountainnews.com/drmn/local/article/0,1299,DRMN_15_5213051,00.html
|archivedate=2008-01-08
|url-status=live
}}
* {{наведени вести
|url=http://www.msnbc.msn.com/id/16193443/
|first=John
|last=Heilprin
|title=USGS scientists worry about being muzzled
|agency=Associated Press
|date=13 декември 2006
|accessdate=27 декември 2007
}}
</div>
== Надворешни врски ==
{{рв|United States Geological Survey}}
* [http://www.usgs.gov/ Портал на USGS] {{en}}
* [http://pubs.er.usgs.gov/usgspubs/index.jsp?view=adv Складиште на издадените дела и списанија на USGS] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100713025645/http://pubs.er.usgs.gov/usgspubs/index.jsp?view=adv |date=2010-07-13 }} {{en}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Сојузни служби на САД]]
[[Категорија:Геолошки организации]]
[[Категорија:Географија на САД]]
[[Категорија:Геологија на САД]]
5ga4aqjx6g59jib0klwpw603uco7v64
Живко Панев
0
1057651
5608771
5370712
2026-08-13T07:07:15Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608771
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
|name = Живко Панев<br /><small>''Jivko Panev''</small>
|image =
|image_size = 260px
|occupation =
| birth_date = {{година на раѓање и возраст|1961}}
| birth_place = [[Струмица]]
| ethnicity=[[Македонец]]
| nationality = [[Македонија|македонска]], [[Франција|француска]]
| alma_mater = [[УКИМ]]
| title = Протоереј<br />Уредник на [http://Orthodoxie.com Orthodoxie] (2005- )
| residence=[[Париз]], [[Франција]]
}}
'''Живко Панев''' ([[Француски јазик|француски]]: ''Jivko Panev'') е универзитетски професор, православен свештеник и француски новинар со [[Македонци|македонско потекло]].
== Животопис ==
Роден е [[1961]] година во [[Струмица]], [[Македонија]]. Во 1987 година дипломира на [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје|Правниот факултет]] при Универзитетот Св. Кирил и Методиј во Скопје. Веднаш потоа заминува за [[Париз]], каде што запишува додипломски студии и во 1993 година дипломира на Православниот богословски факлтет „Св. Сергеј“ во [[Париз]]. Во 1994 година магистрира на Институтот за старогрчки јазик и литература при [[Универзитет Сорбона|унверзитетот Сорбона]]. Во 2002 година се стекнува со MBA-диплома по „Менаџмент на човечки ресурси“ на Високата школа за бизнис во [[Париз]]. Во 2010 се здобива со универзитетска диплома ''gratianus'' (ниво на докторат) од областа на канонското право и правото на односите меѓу државата и религиите при Факултетот Жан Моне во [[Париз]].
== Кариера ==
Од 1999 година се вработува на Православниот богословски факлтет „Св. Сергеј“ во [[Париз]], каде што, најпрво како асистент, а од 2007 година како доцент, држи предавања по предметите: Канонско право, Историја на помесните цркви, Агиологија и Методологија.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.saint-serge.net/presentation/prof_jivkopanev.html |title=''Institut Saint-Serge - corps professoral'' |accessdate=2012-12-05 |archive-date=2013-05-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130504024944/http://saint-serge.net/presentation/prof_jivkopanev.html |url-status=dead }}</ref> Во 1994 година е ракоположен за православен свештеник, а во 2010 година е унапреден во првосвештеничко достоинство (протоереј)<ref>[http://www.orthodoxie.com/actualites/france/elevation-a-la-dignite-darchipretre-du-pere-jivko-panev/ Orthodoxie.com: Élévation à la dignité d'archiprêtre du père Jivko Panev]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. Од 1999 година станува парохиски свештеник на „Богородица Державнаја“ во [[Шавил]] на Архиепископијата на православните руски цркви во Западна Европа. Во јануари 2005 година заедно со [[Кристоф Левалоа]] ја создал мрежната страница „Orthodoxie“, на којшто е главен уредник и којашто, според францускиот весник „La Croix“, е „еден од најцитираните информативни извори за православната актуелност (редовно посетувана од новинари, универзитетски професори, дипломати и одговорни црковни лица, како православни, така и римокатолици)“.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.la-croix.com/Religion/S-informer/Actualite/Orthodoxie.com-lance-une-campagne-de-dons-_NG_-2011-02-02-562770 |title=La Croix: Orthodoxie.com lance une campagne de dons |accessdate=2012-12-05 |archive-date=2011-08-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110812140335/http://www.la-croix.com/Religion/S-informer/Actualite/Orthodoxie.com-lance-une-campagne-de-dons-_NG_-2011-02-02-562770 |url-status=dead }}</ref> Повеќепати има предавано на Високата школа за новинарство во [[Лил]].<ref>[http://www.orthodoxie.com/actualites/france/les-orthodoxes-en-france-organisation-influence-defis-une-conference-du-pere-jviko-panev/ Orthodoxie.com: "Les orthodoxes en France; organisation, influence, défis" une conférence du père Jivko Panev]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Од 2010 година, тој е директор на едицијата „Orthodoxie“ во француската издавачка куќа „Éditions du Cerf“.
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.saint-serge.net Официјална страна на Православниот богословски факлтет „Св. Сергеј“ во Париз]
* [http://www.saint-serge.net/presentation/prof_jivkopanev.html ''Institut Saint-Serge - corps professoral''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130504024944/http://saint-serge.net/presentation/prof_jivkopanev.html |date=2013-05-04 }}
* [http://www.ndsouveraine.fr ''Богородица Державнаја'' во Шавил]
* [http://orthodoxie.typepad.com/souveraine/ Paroisse orthodoxe Notre-Dame-Souveraine] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121127113712/http://orthodoxie.typepad.com/souveraine/ |date=2012-11-27 }} во Шавил, [[Париз]]
* [http://exarchat.eu Архиепископија на православните руски цркви во Западна Европа]
* [http://Orthodoxie.com Orthodoxie]
* [http://esj-lille.fr Висока школа за новинарство во Лил]
* [http://www.editionsducerf.fr/html/index/collection.asp?n_col_cerf=255&id_theme=2 Collection «Orthodoxie»] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130928163819/http://www.editionsducerf.fr/html/index/collection.asp?n_col_cerf=255&id_theme=2 |date=2013-09-28 }}
* [http://www.editionsducerf.fr/home.asp Издавачка куќа Éditions du Cerf] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130807172121/http://www.editionsducerf.fr/home.asp |date=2013-08-07 }}.
* [http://www.ktotv.com/videos-chretiennes/emissions/nouveautes/eglises-du-monde-montenegro/00046903 "Églises du monde: le Monténégro"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100420134622/http://www.ktotv.com/videos-chretiennes/emissions/nouveautes/eglises-du-monde-montenegro/00046903 |date=2010-04-20 }}, емисија на ТВ каналот [http://www.ktotv.com KTO], 27 октомври 2009 година
* [http://www.ktotv.com/videos-chretiennes/emissions/eglises-du-monde/eglises-du-monde-russie/00064447 "Églises du monde:la Russie"]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, емисија на ТВ каналот [http://www.ktotv.com KTO], 29 февруари 2012 година
* [http://etudesbalkaniques.revues.org/index309.html "La réception du ''Syntagma'' de Matthieu Blastarès en Serbie"], текст објавен во [http://etudesbalkaniques.revues.org Études balkaniques],n°10, 2003 [http://etudesbalkaniques.revues.org/index60.html]
* [http://www.orthodoxie.com/lire/analyses/quelques_remarq/ Orthodoxie.com: "Quelques remarques sur l'autocéphalie" par le père Jivko Panev"]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* "L'[[Église orthodoxe]] et l'[[écologie]]"[http://orthodoxie.typepad.com/souveraine/fichiers/%C3%A9cologie_orthodoxie.pdf] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160303205319/http://orthodoxie.typepad.com/souveraine/fichiers/%C3%A9cologie_orthodoxie.pdf |date=2016-03-03 }}, конференција одржана на 3 април 2008 во [[Parlement européen]] на еднодневниот семинар организиран од здружението Decere [http://www.orthodoxie.com/actualites/europe/le-pre-jivko-pa/]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.orthodoxie.com/annonces/conferences/la-seance-solennelle-2012-de-linstitut-de-theologie-orthodoxe-saint-serge-la-laudatio-par-le-pere-ji/ Orthodoxie.com: La séance solennelle 2012 de l’Institut de théologie orthodoxe Saint-Serge: la laudatio par le père Jivko Panev] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130923184654/http://www.orthodoxie.com/annonces/conferences/la-seance-solennelle-2012-de-linstitut-de-theologie-orthodoxe-saint-serge-la-laudatio-par-le-pere-ji/ |date=2013-09-23 }}, панегирик на митрополитот Амфилохије од [http://en.wikipedia.org/wiki/Metropolitanate_of_Montenegro_and_the_Littoral Црногорско-приморската митрополија], 12 февруари 2012 година
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Пенев, Живко}}
[[Категорија:Родени во 1961 година]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Француски новинари]]
[[Категорија:Македонски новинари]]
[[Категорија:Македонски свештеници]]
r4t7w5cwql2a9kl45ub1kptmbzo5nmm
Штицербах
0
1065452
5608752
5423388
2026-08-13T06:41:31Z
Gliwi
66636
([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen Stützerbach.jpg]] → [[File:DEU Stützerbach COA.svg]] JPG → SVG
5608752
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Art = Место
|Municipality = [[Илменау]]
|image_photo = Stuetzerbach-081.JPG
|image_caption = Поглед кон Штицербах
|Wappen = DEU Stützerbach COA.svg
|lat_deg = 50 |lat_min = 38 |lat_sec = 6
|lon_deg = 10 |lon_min = 51 |lon_sec = 44
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Илм
|Höhe = 620
|Fläche = 11.37
|Einwohner = 1352
|Stand = 2018-12-31
|PLZ = 98714
|Vorwahl = 036784
|Kfz = IK
|Adresse = Зулер Штрасе 4<br />98711 Шмидефелд
|Website = [http://www.stuetzerbach.de/ www.stuetzerbach.de]
}}
'''Штицербах''' ({{langx|de|Stützerbach}}) — село и поранешна општина во округот [[Илм (округ)|Илм]], во сојузната покраина [[Тирингија]], [[Германија]]. Од 1 јануари 2019 година претставува дел од градот [[Илменау]].
== Географија ==
Штицербах се наоѓа на североисточниот раб од [[Тириншка Шума|Тириншката Шума]], во близина на [[Ренштајг]]. Местото се наоѓа во долината на [[Илм (Зале)|Ленгвиц]], горниот тек на Илм, која всушност извира како Ленгвиц јужно од Штицербах.
== Галерија ==
<gallery mode=packed heights=150px>
Податотека:Weimarische Kirche Stützerbach.JPG|Старата црква во Штицербах
Податотека:Blick zur Christuskirche.jpg|Новата црква во Штицербах
Податотека:Glaser'sches Haus.jpg|Куќата на Јохан Глазер
Податотека:Goethehaus.jpg|Куќа на Гете во Штицербах
Податотека:Bahnhof Stützerbach.JPG|Железничка станица
Податотека:Stuetzerbach Breitengrunder Teich.JPG|Езерце во близина на Штицербах
</gallery>
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Stützerbach}}
{{Нормативна контрола}}
{{ИлмКрајс-никулец}}
[[Категорија:Илм (округ)]]
[[Категорија:Поранешни општини во Тирингија]]
[[Категорија:Села во Тирингија]]
[[Категорија:Саксонија (пруска покраина)]]
04ujls0n9v0nkri51v6tgnb0sw4c58v
Кирххајм (Тирингија)
0
1066068
5608727
5423551
2026-08-13T04:32:01Z
Gliwi
66636
([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen Kirchheim (Thueringen).png]] → [[File:DEU Kirchheim (Amt Wachsenburg) COA.svg]] PNG → SVG
5608727
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Кирххајм}}
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Кирххајм
|Art = Место
|Municipality = [[Амт Ваксенбург]]
|image_photo = Kirchheim St. Laurentius 08.jpg
|image_caption = Селската црква
|Wappen = DEU Kirchheim (Amt Wachsenburg) COA.svg
|lat_deg = 50 |lat_min = 52 |lat_sec = 55
|lon_deg = 11 |lon_min = 1 |lon_sec = 10
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Илм
|Höhe = 250
|Fläche = 21.31
|Einwohner = 1274
|Stand = 2017-12-31
|PLZ = 99334
|Vorwahl = 036200
|Kfz = IK
|Gliederung = 3
|Adresse = Менхсгасе 81<br />99334 Кирххајм
|Website = [http://www.kirchheim-thueringen.de/ www.kirchheim-thueringen.de]
}}
'''Кирххајм''' ({{langx|de|Kirchheim}}) — село и поранешна општина во округот [[Илм (округ)|Илм]], во сојузната покраина [[Тирингија]], [[Германија]]. Од 1 јануари 2019 година претставува дел од општината [[Амт Ваксенбург]].
Селото претставува административно седиште на [[Општинска заедница|општинската заедница]] [[Рихајмер Берг]], на која повеќе не е член од 2019 година.
== Географија ==
=== Местоположба ===
Кирххајм се наоѓа североисточно од окружниот град [[Арнштат]], сместен на реката [[Випфра (река)|Випфра]], притока на [[Гера (река)|Гера]].
=== Соседни места ===
Почнувајќи од север се граничи со следниве места: [[Рокхаузен]], [[Ерфурт]], [[Клетбах]], [[Елебен]], [[Елкслебен (Илм)|Елкслебен]], [[Алкерслебен]], Арнштат и [[Амт Ваксенбург]].
=== Општински единици ===
Општината се состоела од следниве единици:
* Бехштет-Вагд (261 жител)
* Кирххајм (752 жители)
* Вернингслебен (204 жители)
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Kirchheim (Thüringen)|Кирххајм}}
{{Нормативна контрола}}
{{ИлмКрајс-никулец}}
[[Категорија:Илм (округ)]]
[[Категорија:Поранешни општини во Тирингија]]
[[Категорија:Села во Тирингија]]
h20svs0ude21mq2stkw7tj6ofke6a4x
Некој те гледа
0
1066830
5608638
5607211
2026-08-12T18:05:44Z
Gurther
105215
5608638
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=јули 2012}}
{{Инфокутија за телевизија
| show_name = Некој те гледа
| image = Податотека:AlguienTeMira (Estados Unidos).png
| caption =
| genre = [[теленовела]]
| creator = Парла Фаријас и Пабло Јанес
| starring = [[Давид Чокаро]] <br />Дана Гарсија <br />[[Кристијан Мејер]] <br />Рафаел Амаја
| opentheme =
| country = [[САД]]
| language = [[шпански]]
| num_seasons =
| num_episodes = 43 минути
| executive_producer =
| runtime = -
| network = [[Телемундо]]
| first_aired = [[8 септември]] [[2010]]
| last_aired = [[25 февруари]] [[2011]]
| website =
| imdb_id =
| followed_by =
}}
'''Некој те гледа''' ([[шпански јазик|шпански]]: '''Alguien te Mira''') е [[Американска]] [[теленовела]] од [[2010]] година од [[Телемундо]].
==Синопсис==
Чикаго, 2005.
Родриго Кинтана, Пиедад Естевез, Хулијан Гарсија и Бенхамин Моранде се неразделливи пријатели. Полни со идеализам и испланирани проекти за иднината, студираат медицина и сонуваат да работат заедно и да им помагаат на оние на кои помошта им е најпотребна. Родриго е најхаризматичен, најинтелегентниот и водачот на групата. Неговите одлики ја освоиле Пиедад со која живее бурна љубов, додека Хулијан ја сака во тишина. Зависноста на Родриго од дрогата и алкохолот, штети во односот со Пиедад. После еден инцидент, во кој убива еден човек а неа ја рани, Родриго Кинтанта, се оддалечува од своите пријатели и студии, и заминува во рехабилитациона клиника која се наоѓа надвор од земјата. После тој инцидент, Пиедад не e веќе истата.
Чикаго, 2010.
Сегашност, 5 години откако Бенхамин, Хулијан и Пиедад заборавиле на тогашните проблеми, Родриго се враќа во нивните животи. За здружување као партнери на очната клиника “Гарсија и пријателите”, враќањето на Родриго, после неговото повеќегодишно престојување во Европа, е вознемирувачко. Пријателите се промениле. Додека Кинтана го избрал строгиот начин на живот во руралната клиника, неговите пријатели основале мало богатство од очните операции на припадниците на високата класа. Неговото враќање исто така предизвикува немири кај Пиедад, која открива дека и покрај сѐ, уште чувствува љубов покрај него. Хулијан, веќе година дена разделен од Матилде, почнува да чувствува екстремна грижа за Пиедад. Го мачи фактот дека минатото се повторува и дека Родриго повторно ќе успее да го оддалечи од жената која отсекогаш ја сакал, и никогаш не престанал да ја освојува. Но, љубовта нема да биде единствена работа која ќе ги промени животите на оваа група пријатели. За време на одржувањето на еден собир, тие ќе бидат сведоци на еден опасен настан. Овој пат, жртвата е познатата стопанственичка, Марија Гарсија Карпентер, а со фактот дека тоа е трета смрт, жителите во градот сѐ повеќе се вознемирени.
Пред неа, мистериозното исчезување на Анхела Аргенто, исто така значајна градска личност, ќе биде проследен од страна на полицијата и медиуимте. Истрагата за неа ги довела до заклучок за постоење на психопати и сериозен убиец чии жртви секогаш се убави, независни и богати жени, и сите убиени на истиот начин: со ножот кој прави длабок убод, директно во срцето.
Комесарката Ева Занети, ќе биде задолжена за собирање на траги кои ќе го откријат идентитетот на психопатот. Сите осомничени, но кругот полека почнува да се намалува, и сите виновници ќе бидат фатени во сопствената замка. Само еден е убиец, и како деновите поминуваат се доближува и времето за откривање на неговиот вистински идентитет.
== Улоги ==
{| class="wikitable"
|- bgcolor="#CCCCCC"
! Глумци || Ликови
|-
|[[Давид Чокаро]] || Бенхамин Моранде
|-
|[[Дана Гарсија]] || Пиедад Естевез
|-
|[[Кристијан Мејер]] || Родриго Кинтана
|-
|[[Рафаел Амаја]] || Хулијан Гарсија
|-
|[[Каролина Техера]] || Валерија Стујарт
|-
|[[Анхелика Селаја]] || Ева Санети
|-
|[[Карла Монрој]] || Матилде Лараин
|-
|[[Химена Дуќе]] || Камила Вуд
|-
|[[Синтија Олаварија]] || Лусија Салдана
|-
|[[Андрес Мистих]] || Амадор Санчес
|-
|[[Родриго де ла Роса]] || Педро Пабло Пењафиел
|}
[[Категорија:Телемундо]]
[[Категорија:Теленовели]]
l3rygs4o7clajxuzhmnh5msubuf1dur
5608639
5608638
2026-08-12T18:06:05Z
Gurther
105215
5608639
wikitext
text/x-wiki
{{Внимание}}{{Без извори|датум=јули 2012}}
{{Инфокутија за телевизија
| show_name = Некој те гледа
| image = Податотека:AlguienTeMira (Estados Unidos).png
| caption =
| genre = [[теленовела]]
| creator = Парла Фаријас и Пабло Јанес
| starring = [[Давид Чокаро]] <br />Дана Гарсија <br />[[Кристијан Мејер]] <br />Рафаел Амаја
| opentheme =
| country = [[САД]]
| language = [[шпански]]
| num_seasons =
| num_episodes = 43 минути
| executive_producer =
| runtime = -
| network = [[Телемундо]]
| first_aired = [[8 септември]] [[2010]]
| last_aired = [[25 февруари]] [[2011]]
| website =
| imdb_id =
| followed_by =
}}
'''Некој те гледа''' ([[шпански јазик|шпански]]: '''Alguien te Mira''') е [[Американска]] [[теленовела]] од [[2010]] година од [[Телемундо]].
==Синопсис==
Чикаго, 2005.
Родриго Кинтана, Пиедад Естевез, Хулијан Гарсија и Бенхамин Моранде се неразделливи пријатели. Полни со идеализам и испланирани проекти за иднината, студираат медицина и сонуваат да работат заедно и да им помагаат на оние на кои помошта им е најпотребна. Родриго е најхаризматичен, најинтелегентниот и водачот на групата. Неговите одлики ја освоиле Пиедад со која живее бурна љубов, додека Хулијан ја сака во тишина. Зависноста на Родриго од дрогата и алкохолот, штети во односот со Пиедад. После еден инцидент, во кој убива еден човек а неа ја рани, Родриго Кинтанта, се оддалечува од своите пријатели и студии, и заминува во рехабилитациона клиника која се наоѓа надвор од земјата. После тој инцидент, Пиедад не e веќе истата.
Чикаго, 2010.
Сегашност, 5 години откако Бенхамин, Хулијан и Пиедад заборавиле на тогашните проблеми, Родриго се враќа во нивните животи. За здружување као партнери на очната клиника “Гарсија и пријателите”, враќањето на Родриго, после неговото повеќегодишно престојување во Европа, е вознемирувачко. Пријателите се промениле. Додека Кинтана го избрал строгиот начин на живот во руралната клиника, неговите пријатели основале мало богатство од очните операции на припадниците на високата класа. Неговото враќање исто така предизвикува немири кај Пиедад, која открива дека и покрај сѐ, уште чувствува љубов покрај него. Хулијан, веќе година дена разделен од Матилде, почнува да чувствува екстремна грижа за Пиедад. Го мачи фактот дека минатото се повторува и дека Родриго повторно ќе успее да го оддалечи од жената која отсекогаш ја сакал, и никогаш не престанал да ја освојува. Но, љубовта нема да биде единствена работа која ќе ги промени животите на оваа група пријатели. За време на одржувањето на еден собир, тие ќе бидат сведоци на еден опасен настан. Овој пат, жртвата е познатата стопанственичка, Марија Гарсија Карпентер, а со фактот дека тоа е трета смрт, жителите во градот сѐ повеќе се вознемирени.
Пред неа, мистериозното исчезување на Анхела Аргенто, исто така значајна градска личност, ќе биде проследен од страна на полицијата и медиуимте. Истрагата за неа ги довела до заклучок за постоење на психопати и сериозен убиец чии жртви секогаш се убави, независни и богати жени, и сите убиени на истиот начин: со ножот кој прави длабок убод, директно во срцето.
Комесарката Ева Занети, ќе биде задолжена за собирање на траги кои ќе го откријат идентитетот на психопатот. Сите осомничени, но кругот полека почнува да се намалува, и сите виновници ќе бидат фатени во сопствената замка. Само еден е убиец, и како деновите поминуваат се доближува и времето за откривање на неговиот вистински идентитет.
== Улоги ==
{| class="wikitable"
|- bgcolor="#CCCCCC"
! Глумци || Ликови
|-
|[[Давид Чокаро]] || Бенхамин Моранде
|-
|[[Дана Гарсија]] || Пиедад Естевез
|-
|[[Кристијан Мејер]] || Родриго Кинтана
|-
|[[Рафаел Амаја]] || Хулијан Гарсија
|-
|[[Каролина Техера]] || Валерија Стујарт
|-
|[[Анхелика Селаја]] || Ева Санети
|-
|[[Карла Монрој]] || Матилде Лараин
|-
|[[Химена Дуќе]] || Камила Вуд
|-
|[[Синтија Олаварија]] || Лусија Салдана
|-
|[[Андрес Мистих]] || Амадор Санчес
|-
|[[Родриго де ла Роса]] || Педро Пабло Пењафиел
|}
[[Категорија:Телемундо]]
[[Категорија:Теленовели]]
5wv93ia7rh5toty799vnhd48vlai0kq
Едвард Григ
0
1067844
5608698
5402875
2026-08-12T22:33:19Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608698
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Едвард Григ
| native_name = Edvard Grieg
| native_name_lang = no
| image = Edvard Grieg (1888) by Elliot and Fry - 02.jpg
| caption = Григ во 1888 г. со негов потпис
| birth_date = {{датум на раѓање|1843|06|15|df=y}}
| birth_place = [[Берген]], [[Норвешка]]
| death_date = {{Death date and age|1907|09|04|1843|06|15|df=y}}
| death_place = [[Берген]], [[Норвешка]]
| occupation = {{простсписок|
* композитор
* пијанист
}}
| works =
| spouse = Нина Григ (мом. Хагеруп)
}}
[[Податотека:Edvard Grieg with grand piano, c. 1900.jpeg|мини|Григ како свири пијано, околу 1900 г.]]
[[Податотека:Edvard Grieg Bergen.jpg|мини|200п|Споменик на Григ во Берген]]
'''Едвард Хагеруп Григ''' ({{langx|no|Edvard Hagerup Grieg}}; {{рн|15|јуни|1843}} - {{пн|4|септември|1907}}) — истакнат [[Норвешка|норвешки]] [[композитор]] и [[пијанист]] од времето на [[романтизам|романтизмот]].
==Живот==
Григ е роден во [[Берген]], Норвешка на 15 јуни 1843 г. Татко му бил трговец и вицеконзул, а мајка му бил наставник по музика и ќерка на Едвард Хагеруп.<ref name=nbl>{{наведена енциклопедија |title=Edvard Grieg |first=Finn |last=Benestad|encyclopedia=Norsk biografisk leksikon |editor=Helle, Knut |publisher=Kunnskapsforlaget|location=Oslo|url=http://www.snl.no/.nbl_biografi/Edvard_Grieg/utdypning |accessdate=10 септември 2011}}</ref><ref>Benestad; Schjelderup-Ebbe (1990) [1980]. стр. 25–28</ref> Изворното презиме на семејството е ''[[:en:Greig (name)|Greig]]'', кое го добил од прадедо му, кој се преселил од [[Шкотска]] некаде околу 1770 г.
Малиот Григ израснал во музичка средина. Првата обука за пијано ја добил од мајка си, на шестгодишна возраст. Потоа посетувал во неколку училишта, вклучувајќи го она на Танк.<ref>Robert Layton. ''Grieg''. (London: Omnibus Press, 1998). 18.</ref>
Во летото 1858 г, Григ го запознал истакнатиот виолинист Оле Бул,<ref name="Benestad 1990 стр. 35">Benestad; Schjelderup-Ebbe (1990) [1980]. стр. 35–36</ref> кој бил семеен пријател и роднина.<ref>Benestad; Schjelderup-Ebbe (1990) [1980]. стр. 24</ref> Бул ја увидел дарбата на момчето и ги убедил неговите родители да го испратат во Лајпцишкиот конзеваториум,<ref name="Benestad 1990 стр. 35"/> со кој раководел [[Игнац Мошелес]].
Григ се запишал на [[конзерваториум]]от, задржувајќи се на пијано и посетувал доста концерти и рецитали во [[Лајпциг]]. Изразувал негодување во врска со наметнатата дисциплина, која му пречела на сите часови освен на оној по [[оргули]]. Во пролетта 1860 г, прележал белодробна болест која му се заканувала со смрт, а следната година почнал да дава јавни настапи како концертен пијанист во [[Карлсхамн]], Шведска. Во 1862 г, ги довршил студиите во Лајпциг и го одржал првиот концерт во родниот град, отсвирувајќи ја, меѓу другото, [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовеновата]] „[[Соната за пијано Бр. 8 (Бетовен)|Патетична]]“ соната.
Во 1863, Григ отишол во [[Копенхаген]] и останал три години. Таму ги запознал данските композитори [[Јохан Петер Емилиус Хартман|Ј.П.Е. Хартман]] и [[Нилс Гаде]] и норвешкиот композитор [[Рикард Нордрак]] (автор на [[химна на Норвешка|норвешката химна]]), кој му станал близок пријател и извор на инспирација. По смртта на Нордрак во 1866 г., Григ искомпонирал погребен марш во негова чест.
Во 1867 г, Григ се оженил со неговата прва братучетка Нина Хагеруп и следната година им се родила единствената ќерка. Нина починала во 1869 г. од [[менингитис]]. Во летото 1868 г, Григ го искомпонирал Концертот за пијано во а-мол. Премиерата ја извел Едмунд Нојперт на 3 април 1869 во театарот „Казино“ во Копенхаген, додека Григ морал да отсуствува поради обврските како диригент во Кристијанија (тогашното име на [[Осло]]).
<ref>[http://www.snl.no/.nbl_biografi/Nina_Grieg/utdypning ''Nina Grieg – utdypning'' (Store norske leksikon)]</ref>
Во 1868 г, [[Франц Лист]] му пишал на норвешкото министерство за образование со барање за патни средства за Григ, искажувајќи се позитивно за него, иако лично не го познавал. Композиторите се сретнале во 1870 г. Рим и, при првата посета, ја разгледале Григовата Виолинска соната Бр. 1 која многу му се допаднала на Лист. При втората посета во април, Григ го донел и партитурите на неговиот Концерт за пијано, и истиот останал со Лист за проучување. Листовата изведба на ова дело оставила силен впечаток кај публиката, иако Григ благо му забележал дека првиот став го извел во пребрзо темпо. Лист пак, го посоветувал Григ во [[оркестрација]]та на делата.
Во 1874–76 г, Григ ја искомпонирал пригодната сценска музика за премиерата на драмското дело „Пер Гинт“ од [[Хенрик Ибзен]], и тоа по барање на авторот.
Григ бил во потесна соработка со Бергенскиот филхармониски оркестар, и подоцна станал негов директор (1880–1882). Во 1888 г. во Лајпциг го запознал [[Чајковски]] и бил силно погоден од неговата тажна настоеност.<ref name = lamb>{{нмс
|url = http://www.geocities.com/vienna/5648/I_1st1.htm
|title = First Impressions, Edvard Grieg
|author = Gretchen Lamb
|accessdate = 11 октомври 2006
|archiveurl = https://web.archive.org/web/20091027092831/http://www.geocities.com/Vienna/5648/I_1st1.htm
|archivedate = 2009-10-27
|url-status = dead
}} Lamb cites David Brown's ''Tchaikovsky Remembered''</ref> Чајковски пак, имал голема почит за музиката на Григ, изразувајќи се пофално за нејзината убавина, оригиналност и топлина.<ref name = kenn>{{нмс
|title=Piano Concerto in A minor, Op. 16
|url=http://www.kennedy-center.org/calendar/index.cfm?fuseaction=composition&composition_id=2131
|author=Richard Freed
|accessdate=11 октомври 2006
|archive-date=2006-11-01
|archive-url=https://web.archive.org/web/20061101192808/http://www.kennedy-center.org/calendar/index.cfm?fuseaction=composition&composition_id=2131
|url-status=dead
}}</ref>
==Старост==
[[Податотека:Troldhaugen in Bergen.jpg|мини|исправено|Музеј на Григ во Тролдхауген]]
Кога достигнал поодминати години, Григ добил државна пензија. Пролетта 1903 г, во Париз снимил девет кратки [[грамофонска плоча|грамофонски плочи]] и неколку ролни за самосвиречко пијано, и истите се сочувани до денес во изворните и други посовремени формати.
Во 1906, во Лондон го запознал композиторот и пијанист [[Перси Грејнџер]], со кој воспоставил мошне блиски пријателски односи што се темелеле на голема заемна почит помеѓу нив двајца.
Едвард Григ починал есента 1907 г. по долго боледување, на возраст од 64 г. Последните зборови му биле „Е па, ако така мора да биде.“ На неговиот погреб присуствувале 30-40 илјади граѓани на Берген, кои дошле да му оддадат почит на покојниот композитор. Во оваа прилика е исполнета и неговата желба да се отсвири погребниот марш за Нордрак, во оркестрација на Јохан Халворсен, близок пријател и роднина по брак. Покрај тоа, на погребот е отсвирен и познатиот „Погребен марш“ од Соната за пијано Бр. 2 од [[Фредерик Шопен]]. Кремираните тела на Григ и неговата сопруга почиваат во планинска гробница близу нивниот дом во Тролдхауген.
==Дела==
Во пораниот опус на Григ се вбројува една [[симфонија]] (која подоцна ја притаил) и една [[Соната за пијано (Григ)|соната за пијано]]. Тој е автор и на три [[Сонати за виолина и пијано (Григ)|сонати за виолина и пијано]] и една соната за [[виолончело]].<ref name=nbl/>
{{listen
| filename = Edvard Grieg - Concerto in A minor, 1st movement.ogg
| title = Концерт во а-мол: 1. Алегро молто модерато
| description = Во изведба на Симфонискиот оркестар на Вашингтонскиот унвиерзитет. Диригент: Петер Ерош, пијанист: Нил Одоун
| format = [[Ogg]]
| filename2 = Edvard Grieg - piano concerto in a minor, op. 16 - i. allegro molto moderato.ogg
| title2 = Концерт во а-мол: 1. Алегро молто модерато
| description2 = Во изведба на оркестарот на колеџот „Скидмор“
| format2 = [[Ogg]]
| filename3 = Edvard Grieg - Concerto in A minor, 2nd movement.ogg
| title3 = Концерт во а-мол: 2. Адаџо
| description3 = Во изведба на Симфонискиот оркестар на Вашингтонскиот унвиерзитет. Диригент: Петер Ерош, пијанист: Нил Одоун
| format3 = [[Ogg]]
| filename4 = Edvard Grieg - piano concerto in a minor, op. 16 - ii. adagio.ogg
| title4 = Концерт во а-мол: 2. Адаџо
| description4 = Во изведба на оркестарот на колеџот „Скидмор“
| format4 = [[Ogg]]
| filename5 = Edvard Grieg - Concerto in A minor, 3rd movement.ogg
| title5 = Концерт во а-мол: 3. Алегро модерато молто е маркато
| description5 = Во изведба на Симфонискиот оркестар на Вашингтонскиот унвиерзитет. Диригент: Петер Ерош, пијанист: Нил Одоун
| format5 = [[Ogg]]
| filename6 = Edvard Grieg - piano concerto in a minor, op. 16 - iii. allegro moderato molto.ogg
| title6 = Концерт во а-мол: 3. Алегро модерато молто е маркато
| description6 = Во изведба на оркестарот на колеџот „Скидмор“
| format6 = [[Ogg]]
| filename7 = Grieg Notturno Op 54 No 4 performed live by Mark Gasser, 2009.ogg
| title7 = „Ноктурно“, Оп. 54, Бр. 4
| description7 = Изведба во живо на Марк Гасер
| format7 = [[Ogg]]
| filename8 = Grieg+plays+Grieg+Butterfly+(1906).ogg
| title8 = „Пеперутка“ во изведба на самиот композитор.
| description8 = Снимено во 1906 г.
| format8 = [[Ogg]]
| filename9 = Grieg+plays+Grieg+Wedding+Day+(1903).ogg
| title9 = „Венчавка во Тролдхауген“ во изведба на самиот композитор.
| description9 = Снимено во 1903 г.
| format = [[Ogg]]
}}
Григ ја искомпонирал и свитата „Пер Гинт - [[Во пештерата на планинскиот цар]]“ како музика за драмското дело „Пер Гинт“. На таа сцена, Пер ја грабнува невестата од венчавка. Збеснатите гости го гонат, и Пер паѓа, удирајќи со главата во карпа. Потоа се буди во планина, окружен со тролови. Музиката ги претставува налутените тролови, кои го застрашуваат Пер и истата станува сè посилна како што се повторува кудењето. Композицијата завршува со тоа што Пер бега од планината.
Во писмо до пријателот Франц Бејер од 1874 г., Григ се жали од оваа композиција, искажувајќи се: „Искомпонирав и нешто за сцената во пештерата на планинскиот цар – нешто што ми е неподносливо да го слушам бидејќи апсолутно смрди на кравји лепешки, претеран норвешки национализам и тролска самозадоволност! Но имам чувство дека иронијата ќе се познае.“<ref>{{наведена книга
| last = Layton
| first = Robert
| title = Grieg: Illustrated Lives of the Great Composers
| publisher=Omnibus Press
| year = 1998
| pages = 75
| isbn = 0-7119-4811-9
}} See also: {{наведени вести
| last = Tommasini
| first = Anthony
| title = Respect at Last for Grieg?
| work=Music
|work=[[New York Times|The New York Times]]
| date = 16 септември 2007
| url = http://www.nytimes.com/2007/09/16/arts/music/16tomm.html
| accessdate =4 јули 2008
}}</ref>
„[[Холбергова свита]]“ е првично предвидена за пијано, а подоцна прилагодена за [[гудачки инструменти|гудачки]] оркестар. Григ компонирал и музика за песни од [[Хајнрих Хајне]], [[Гете]], [[Хенрик Ибзен]], [[Ханс Кристијан Андерсен]], [[Радјард Киплинг]] и други.
==Избрани дела==
*Соната за пијано во е-мол, Оп. 7
*Виолинска соната Бр. 1 in Ф-дур, Оп. 8
*Концертна [[увертира]] „На есен“, Оп. 11
*Виолинска соната Бр. 2 во Г-дур, Оп. 13
*[[Концерт за пијано (Григ)|Концерт за пијано во а-мол]], Оп. 16
*Сценска музика за драмското дело „Сигурд Јорсалфар“, Оп. 22
*Сценска музика за драмското дело „[[Пер Гинт (Григ)|Пер Гинт]]“, Оп. 23
*„Балада во облик на варијации на норвешка народна песна'' во г-мол, Оп. 24
*Гудачки квартет во г-мол, Оп. 27
*„Албум за машки хор“, Оп. 30
*„Две елегиски мелодии за гудала“, Оп. 34
*Четири „Норвешки танци“ за пијано (четири раце), Оп. 35 (подоцна оркестрирани)
*Соната за виолончело во а-мол, Оп. 36
*„Холбергова свита“ за пијано, подоцна во аранжман за гудачки оркестар, Оп. 40
*Виолинска соната Бр. 3 во ц-мол, Оп. 45
*Свита „[[Пер Гинт (Григ)|Пер Гинт]]“ Бр. 1, Оп. 46
*„Лирска свита“ за оркестар, Оп. 54 (оркестрација на четири „Лирски творби“)
*Свита „[[Пер Гинт (Григ)|Пер Гинт]]“ Бр. 2, Оп. 55
*Свита од „Сигурд Јорсалфар“, Оп. 56
*Четири „Симфониски танци“ за пијано, подоцна во аранжман за оркестар, Оп. 64
*Циклус песни „Хаугтуса“ според Арне Гарборг, Оп. 67
*„Слотер“ (селски танци) за пијано, Оп. 72
*Шеесет и шест „[[Лирски творби (Григ)|Лирски творби]]“ за пијано во десет книги, Опп. 12, 38, 43, 47, 54, 57, 62, 65, 68 и 71, вклучувајќи ги: „Ариета“, „На пролетта“, „Птичка“, „Пеперутка“, „Ноктурно“, „Венчавка во Тролдхауген“, „Ничкум пред тебе“, „Копнеж за дома“, „Марш на џуџињата“, „Еротска поема“ и „“.
==Григ како тема во уметноста и во популарната култура==
григ се јавува како инспирација во некои дела од [[уметност]]а и [[Популарна култура|популарната култура]], како:
* „Гробот на Григ“ (''Grigov grob'') — песна на српската поетеса [[Десанка Максимовиќ]] од [[1979]] година.<ref>Desanka Maksimović, ''Izabrane pesme'' (peto dopunjeno izdanje). Beograd: BIGZ, 1985, стр. 106.</ref>
== Поврзано ==
[[Податотека:Edvard Grieg - Lyrics Pieces Opus 12 Book 1.jpg|мини|десно|Партитура „[[Лирски творби (Григ)|Лирски творби]]“, Оп. 12, Книга I]]
* [[Список на композиции од Едвард Григ]]
* [[Пер Гинт]]
== Наводи ==
{{наводи}}
*{{наведена книга |first1=Finn |last1=Benestad |first2=Dag |last2=Schjelderup-Ebbe |title=Edvard Grieg – mennesket og kunstneren |edition=II |year=1990 |origyear=1980 |publisher=Aschehoug |location=Oslo|isbn=82-03-16373-4}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Edvard Grieg}}
*[http://www.edvardgrieg.no Григов архив - Градска библиотека на Берген] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090413060030/http://www.edvardgrieg.no/ |date=2009-04-13 }}
*[http://www.troldhaugen.no Музеј-куќа на Едвард Григ во Тролдхауген]
*[http://www.mnc.net/norway/GRIEG.HTM Биографија на Едвард Григ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20051214011056/http://www.mnc.net/norway/GRIEG.HTM |date=2005-12-14 }} од проф. Харалд Херестал
* {{OL author|OL38111A}}
===Партитури===
* {{IMSLP|id=Grieg, Edvard}}
* {{ChoralWiki|Edvard Grieg}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Григ, Едвард}}
[[Категорија:Норвешки композитори]]
[[Категорија:Романтистички композитори]]
[[Категорија:Норвешки пијанисти]]
[[Категорија:Починати од туберкулоза]]
h28c7z6etefcb6rm0756xa9vhwbo623
Трка околу Полска 2013
0
1093754
5608755
5348861
2026-08-13T06:44:29Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608755
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Велосипедски тркачки извештај
| name = Трка околу Полска 2013
| image =
| image_caption =
| image_size =
| series = [[Светска турнеја на UCI 2013]]
| race_no = 20
| season_no = 28
| date = 27 јули – 3 август 2013
| stages = 7<ref name="Stage 7">{{Наведена мрежна страница|url=http://tdp.infocity.pl/pdf/editions/48/wyniki.pdf|format=[[PDF]]|date=3 август 2013|accessdate=3 август 2013|work=[[Трка околу Полска]]; DomTel Sport Timing|publisher=Infocity|title=Wyniki 7 Etapu: Komunikat Numer 8|language=полски|title=Results of Stage 7: Communication No. 8}}</ref>
| distance = 1.238
| unit = км
| time = 31ч 58' 07"<ref name="Stage 7"/>
| speed = 24.063
| first = [[Питер Венинг]]
| first_nat = Холандија
| first_team = {{ct|OGE|2013}}
| first_color = yellow
| second = [[Јон Изагире]]
| second_nat = Шпанија
| second_team = {{ct|EUS|2013}}
| third = [[Кристоф Риблон]]
| third_nat = Франција
| third_team = {{ct|ALM|2013}}
| mountains = [[Томаш Марчињски]]
| mountains_nat = Полска
| mountains_team = {{ct|VCD|2013}}
| mountains_color = violet
| points = [[Рафал Мајка]]
| points_nat = Полска
| points_team = {{ct|SAX|2013}}
| points_color = white
| sprints = [[Бартош Хузарски]]
| sprints_nat = Полска
| sprints_team = {{ct|TNE|2013}}
| sprints_color = red
| team = {{ct|RLT|2013}}
| previous = [[Трка околу Полска 2012|2012]]
| next = [[Трка околу Полска 2014|2014]]
}}
[[Податотека:Taylor Phinney, BMC Racing Team, Tour de Pologne 2013.jpg|мини|Тејлор Фини, БМЦ Рејсинг Тим, Трка околу Полска 2013]]
'''Трката околу Полска 2013''' било 70. издание на велосипедската етапна трка [[Трка околу Полска]]. Започнала на 27 јули во [[Роверето]], [[Италија]], притоа одржувајќи се две етапи во земјата<ref>{{наведени вести|url= http://tourdepologne.pl/en/?showNewsLite=179|title=The two Trentino stages were officially presented in Krakow |work=[[Трка околу Полска]]|publisher=Lang Team Sp. z o.o.|date=7 ноември 2012|accessdate=10 јули 2013}}</ref> и завршувајќи на 3 август во [[Краков]], по седум одржани етапи. Била дваесетта трка во сезоната на [[Светска турнеја на UCI 2013|Светска турнеја]].
Трката била освоена од возачот на {{ct|OGE|2013}} [[Питер Венинг]] од Холандија,<ref>{{наведени вести|url=http://www.greenedgecycling.com/news/pieter-weening-wins-tour-de-pologne|title=Питер Венинг победи на Трката околу Полска|work={{ct|OGE|2013}}|publisher=GreenEDGE Cycling|date=3 август 2013|accessdate=4 август 2013|archive-date=2013-08-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20130812082627/http://www.greenedgecycling.com/news/pieter-weening-wins-tour-de-pologne|url-status=dead}}</ref> откако освоил доволно време на завршниот хронометар за да се помести пред претходниот предводник на трката [[Кристоф Риблон]] од {{ct|ALM|2013}}. Венинг, второпласиран зад [[Ким Кирхен]] во [[Трка околу Полска 2005|2005]]<ref>{{наведени вести|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2005/sep05/poland05/?id=results/poland058 |title=Кирхен во тесна завршница|first=Даниел|last=Маршалек|work=Cyclingnews.com|publisher=Future plc|date=18 септември 2005|accessdate=4 август 2013}}</ref>, доцнејќи 27 секунди (на петтото место) влегол на етапата,<ref>{{наведени вести|url=http://www.thestar.com.my/Sport/Other-Sport/2013/08/04/Weening-wins-Tour-of-Poland-Wiggins-claims-final-stage.asп|title=Weening wins Tour of Poland, Wiggins claims final stage|work=The Star|publisher=Star Publications (Malaysia) Berhad|date=3 август 2013|accessdate=4 август 2013}}{{Мртва_врска|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> но ја претворил оваа слабост во крајна победа на трката со 13 секунди пред возачот на {{ct|EUS|2013}} [[Јон Изагире]], кој исто така се поместил пред Риблон на последната етапа.<ref>{{наведени вести|url=http://www.cyclingquotes.com/news/cq_weening_wins_tour_of_poland_as_wiggins_crushes_opposition_in_tt/|title=Weening wins Tour of Poland as Wiggins crushes opposition|work=CyclingQuotes|publisher=JJnet.dk A/S|date=3 август 2013|accessdate=4 август 2013|archive-date=2013-08-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20130807225711/http://www.cyclingquotes.com/news/cq_weening_wins_tour_of_poland_as_wiggins_crushes_opposition_in_tt/|url-status=dead}}</ref> Риблон, победник на кралската етапа на трката, втората етапа,<ref>{{наведени вести|url=http://velonews.competitor.com/2013/07/news/christophe-riblon-wins-stage-2-of-the-2013-tour-of-poland_297229|title=Christophe Riblon wins stage 2 of the 2013 Tour of Poland|work=VeloNews|publisher=Competitor Group, Inc.|date=28 јули 2013|accessdate=4 август 2013|archive-date=2013-10-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20131003203958/http://velonews.competitor.com/2013/07/news/christophe-riblon-wins-stage-2-of-the-2013-tour-of-poland_297229|url-status=dead}}</ref> на крајот го заокружил подиумот, три секунди зад Изагире и шеснаесет зад Венинг.<ref>{{наведени вести|url=http://www.dailyrecord.co.uk/sport/other-sports/cycling/bradley-wiggins-back-track-time-2122027|title=Bradley Wiggins back on track with time trial win in Tour of Poland|work=Daily Record|publisher=Trinity Mirror|date=3 август 2013|accessdate=4 август 2013}}</ref>
Другите пласмани на трката биле освоен од полски возачи; бодовниот пласман го освоил возачот на {{ct|SAX|2013}} [[Рафал Мајка]],<ref name="Subclassifications">{{наведени вести|url=http://tourdepologne.pl/en/?showNewsLite=233|title=Питер Венинг е победник на Трката околу Полска 2013|work=[[Трка околу Полска]] |publisher=Lang Team Sp. z o.o.|date=3 август 2013|accessdate=4 август 2013}}</ref> кој завршил како најдобро пласиран полски возач на четвртото место и водел на трката три дена поради постојаните резултати во првата половина на трката. Втора година по ред, [[Томаш Марчињски]] го освоил планинскиот пласман за {{ct|VCD|2013}},<ref>{{наведени вести|url=http://www.vacansoleildcm.co.uk/news/pologne_-third-kom-in-a-row.html|title=Third KOM in a row|work={{ct|VCD|2013}}|publisher=Vacansoleil Eindhoven|date=4 август 2013|accessdate=4 август 2013}}</ref> додека [[Бартош Хузарски]] бил победникот на пласманот на средни спринтови за {{ct|TNE|2013}}.<ref>{{наведени вести |url=http://www.netapp-endura.com/en/news/detailview/news/bartosz-huzarski-ends-tour-de-pologne-with-the-jersey-of-the-most-active-rider/|title=Bartosz Huzarski most active rider in the Tour de Pologne|work={{ct|TNE|2013}}|publisher=NetApp Deutschland GmbH|date=3 август 2013|accessdate=4 август 2013}}</ref> Екипниот пласман бил освоен од {{ct|RLT|2013}},<ref name="Subclassifications"/> завршувајќи скоро дваесет минути пред следната најдобра екипа {{ct|CAN|2013}}.<ref name="Stage 7"/>
== Распоред ==
{| class="wikitable"
!Етапа
!Датум
!Движење
!Растојание
!colspan="2"|Вид
!Победник
|-
|align=right| 1
|align=right| 27 јули
| [[Роверето]] (Италија) до [[Мадона ди Кампилјо]] (Италија)
|184,5 км
|[[Податотека:Mountainstage.svg|22п]] || планинска етапа
| {{спортистзнаме|[[Диего Улиси]]|ИТА}}
|-
|align=right| 2
|align=right| 28 јули
| [[Марилева]]–[[Вал ди Соле]] (Италија) до [[Премин Пордои|Пасо Пордои]]–[[Долина Фаса|Вал ди Фаса]] (Италија)
|206,5 км
|[[Податотека:Mountainstage.svg|22п]] || планинска етапа
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}}
|-
|
|align=right|29 јули
| colspan="5" style="text-align:center;"| ''Ден за одмор''
|-
|align=right| 3
|align=right| 30 јули
|[[Краков]] до [[Жешув]]
|226 км
|[[Податотека:Mediummountainstage.svg|22п]] || среднопланинска етапа
| {{спортистзнаме|[[Тор Хушовд]]|НОР}}
|-
|align=right| 4
|align=right| 31 јули
|[[Тарнув]] до [[Катовице]]
|231,5 км
|[[Податотека:Mediummountainstage.svg|22п]] || среднопланинска етапа
| {{спортистзнаме|[[Тејлор Фини]]|САД}}
|-
|align=right| 5
|align=right| 1 август
|[[Нови Тарг]] до [[Закопане]]
|160,5 км
|[[Податотека:Mountainstage.svg|22п]] || планинска етапа
| {{спортистзнаме|[[Тор Хушовд]]|НОР}}
|-
|align=right| 6
|align=right| 2 август
|[[Бања Буковина]] до [[Буковина Татжањска]]
|192 км
|[[Податотека:Mountainstage.svg|22п]] || планинска етапа
| {{спортистзнаме|[[Дарвин Атапума]]|КОЛ}}
|-
|align=right| 7
|align=right| 3 август
|[[Вјеличка]] до [[Краков]]
|37 км
|[[Податотека:History.gif|20п]] || [[поединечен хронометар]]
| {{спортистзнаме|[[Бредли Вигинс]]|ВБР}}
|}
== Екипи ==
Бидејќи Трката околу Полска била настан од Светската турнеја на UCI, сите деветнаесет [[Светска турнеја на UCI|UCI World Tour]] екипи биле повикани автоматски и се обврзани да испратат екипа. Заедно со [[Полска велосипедска федерација|Тим Полска]], националната екипа на Полска, три други екипи добиле специјални покани за трката и со тоа била создадена групата од 23 екипи.<ref>{{наведени вести|url=http://tourdepologne.pl/en/?showNewsLite=208 |title=The starting line up is taking shape|work=[[Трка околу Полска]]|publisher=Lang Team Sp. z o.o.|date=25 јуни 2013|accessdate=10 јули 2013}}</ref> Секоја екипа настапила со шест возачи, како дел од пилот-проектот на [[Меѓународен велосипедистички сојуз|Меѓународниот велосипедистички сојуз]] (UCI),<ref>{{наведени вести|url= http://www.cyclingnews.com/news/tour-of-poland-to-test-new-classification|title=Трката околу Полска ќе го тестира новиот пласман|work=Cyclingnews.com|publisher=Future plc|date=16 мај 2013|accessdate=10 јули 2013}}</ref> со што главната група би била составена од 138 возачи,<ref name="Field">{{наведени вести|url= http://tourdepologne.pl/en/?showNewsLite=221|title=Денес во Роверето презентација на екипите - 23 кипи и 138 возачи|work=[[Трка околу Полска]]|publisher=Lang Team Sp. z o.o.|date=26 јули 2013|accessdate=27 јули 2013}}</ref> помеѓу кои биле победникот на [[Џиро д’Италија 2013]] [[Винченцо Нибали]], победникот на [[Тур де Франс 2012]] [[Бредли Вигинс]] и етапните победници на [[Гранд Тур (велосипедизам)|големите трки]] [[Иван Басо]], [[Фабијан Канчелара]], [[Микеле Скарпони]], [[Ригоберто Уран]] и [[Тор Хушовд]].<ref name="Field"/> Во целата група само возачот на {{ct|GRS|2013}} [[Јохан Вансумерен]] бил некогашен победник на трката,<ref>{{наведени вести|url=http://kolarstwo.s24.pl/szosowe/tour-de-pologne/tdp-garmin-stawia-na-dekkera-euskaltel-na-antona,s127734/|language=полски|title=Garmin focuses on Dekker, Euskaltel for Anton|work=S24.pl|publisher=Serwis sportowy s24.pl|date=27 јули 2013|accessdate=27 јули 2013|archive-date=2013-08-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20130819162948/http://kolarstwo.s24.pl/szosowe/tour-de-pologne/tdp-garmin-stawia-na-dekkera-euskaltel-na-antona,s127734/|url-status=dead}}</ref> кој победил во [[Трка околу Полска 2007|2007]].
Дваесет и трите екипи кои настапиле на трката биле:
{|
|-
|valign="top" width=25%|
* {{ct|ALM|2013}}
* {{ct|ARG|2013}}
* {{ct|AST|2013}}
* {{ct|RAB|2013b}}
* {{ct|BMC|2013}}
* {{ct|CAN|2013}}
* {{ct|CCC|2013}}
* {{ct|COL|2013}}
* {{ct|EUS|2013}}
* {{ct|FDJ|2013b}}
* {{ct|GRS|2013}}
* {{ct|KAT|2013}}
|valign="top" width=25%|
* {{ct|LAM|2013}}
* {{ct|LTB|2013}}
* {{ct|MOV|2013}}
* {{ct|TNE|2013}}
* {{ct|OPQ|2013}}
* {{ct|OGE|2013}}
* [[Полска велосипедска федерација|Тим Полска]] (национална екипа)
* {{ct|RLT|2013}}
* {{ct|TST|2013}}
* {{ct|SKY|2013}}
* {{ct|VCD|2013}}
|}
== Етапи ==
=== Етапа 1 ===
;27 јули 2013 — [[Роверето]] ([[Италија]]) до [[Мадона ди Кампилјо]] (Италија), 184,5 км<ref name="Stages">{{наведени вести|url=http://www.pzkol.pl/kolarstwo_szosowe/oficjalna_prezentacja_70_tour_de_pologne-s4039.html|language=полски|title=The official presentation of 70.Tour de Pologne|work=PZKol|publisher=Полска велосипедска федерација|date=25 март 2013|accessdate=27 јули 2013|archive-date=2016-03-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306164855/http://www.pzkol.pl/kolarstwo_szosowe/oficjalna_prezentacja_70_tour_de_pologne-s4039.html|url-status=dead}}</ref>
{|
|'''Резултат од етапа 1'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Диего Улиси]]|ИТА}}
| {{ct|LAM|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|4ч 59' 32"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Дарвин Атапума]]|КОЛ}}
| {{ct|COL|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Ерос Капеки]]|ИТА}}
| {{ct|MOV|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Иван Басо]]|ИТА}}
| {{ct|CAN|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Доменико Поцовиво]]|ИТА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}}
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Алекс Хаус]]|САД}}
| {{ct|GRS|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Бен Херманс]]|БЕЛ}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| и.в.
|}
||
|'''Генерален пласман по етапа 1'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Диего Улиси]]|ИТА}} [[Податотека:Jersey yellow.svg|20п]] [[Податотека:Jersey white.svg|20п]]
| {{ct|LAM|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|4ч 59' 22"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Дарвин Атапума]]|КОЛ}}
| {{ct|COL|2013}}
| align="right"| + 4"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 6"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Ерос Капеки]]|ИТА}}
| {{ct|MOV|2013}}
| align="right"| + 10"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Иван Басо]]|ИТА}}
| {{ct|CAN|2013}}
| align="right"| + 10"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Доменико Поцовиво]]|ИТА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 10"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}}
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| + 10"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Алекс Хаус]]|САД}}
| {{ct|GRS|2013}}
| align="right"| + 10"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Бен Херманс]]|БЕЛ}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 10"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| + 10"
|}
|}
=== Етапа 2 ===
;28 јули 2013 — [[Марилева]]–[[Вал ди Соле]] (Италија) до [[Премин Пордои|Пасо Пордои]]–[[Долина Фаса|Вал ди Фаса]] (Италија), 206,5 км<ref>{{наведени вести|url=http://www.cyclingnews.com/news/team-colombia-names-tour-de-pologne-roster|title=Team Colombia names Tour de Pologne roster|work=Cyclingnews.com|publisher=Future plc |date=24 јули 2013|accessdate=27 јули 2013}}</ref>
{|
|'''Резултат од етапа 2'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|6ч 03' 40"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Томас Рорегер]]|АВТ}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 1' 02"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Георг Прајдлер]]|АВТ}}
| {{ct|ARG|2013}}
| align="right"| + 1' 18"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Серхио Енао]]|КОЛ}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| + 1' 35"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 1' 35"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| + 1' 38"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Крис Анкер Серенсен]]|ДАН}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 1' 40"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}}
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| + 1' 40"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Доменико Поцовиво]]|ИТА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 1' 44"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Ерос Капеки]]|ИТА}}
| {{ct|MOV|2013}}
| align="right"| + 1' 44"
|}
||
|'''Генерален пласман по етапа 2'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}} [[Податотека:Jersey yellow.svg|20п]][[Податотека:Jersey white.svg|20п]]
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|11ч 04' 43"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Серхио Енао]]|КОЛ}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| + 4"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 6"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| + 7"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}}
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| + 9"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Крис Анкер Серенсен]]|ДАН}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 9"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Ерос Капеки]]|ИТА}}
| {{ct|MOV|2013}}
| align="right"| + 13"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Доменико Поцовиво]]|ИТА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 13"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Роберт Кишерловски]]|ХРВ}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 16"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Томас Рорегер]]|АВТ}} [[Податотека:Jersey violet.svg|20п]]
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 18"
|}
|}
=== Етапа 3 ===
;30 јули 2013 — [[Краков]] до [[Жешув]], 226 км<ref name="Stages"/>
{|
|'''Резултат од етапа 3'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Тор Хушовд]]|НОР}}
| {{ct|BMC|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|5ч 10' 02"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Марк Реншо]]|АВС}}
| {{ct|RAB|2013b}}
| align="right"| и.в.
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Стил фон Хоф]]|АВС}}
| {{ct|GRS|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Грега Боле]]|СЛО}}
| {{ct|VCD|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Тош ван дер Санде]]|БЕЛ}}
| {{ct|LTB|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Ли Хауард]]|АВС}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Михал Голаш]]|ПОЛ}}
| {{ct|OPQ|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Јаухен Хутарович]]|БЛР}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Бен Свифт]]|ВБР}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Лука Мезгец]]|СЛО}}
| {{ct|ARG|2013}}
| align="right"| и.в.
|}
||
|'''Генерален пласман по етапа 3'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}} [[Податотека:Jersey yellow.svg|20п]] [[Податотека:Jersey white.svg|20п]]
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|16ч 14' 45"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Серхио Енао]]|КОЛ}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| + 4"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 6"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| + 7"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}}
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| + 9"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Крис Анкер Серенсен]]|ДАН}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 9"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Доменико Поцовиво]]|ИТА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 13"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Ерос Капеки]]|ИТА}}
| {{ct|MOV|2013}}
| align="right"| + 13"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Роберт Кишерловски]]|ХРВ}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 16"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Томас Рорегер]]|АВТ}} [[Податотека:Jersey violet.svg|20п]]
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 18"
|}
|}
=== Етапа 4 ===
;31 јули 2013 — [[Тарнув]] до [[Катовице]], 231,5 км<ref name="Stages"/>
{|
|'''Резултат од етапа 4'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Тејлор Фини]]|САД}}
| {{ct|BMC|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|5ч 40' 17"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Стил фон Хоф]]|АВС}}
| {{ct|GRS|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Јаухен Хутарович]]|БЛР}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Аидис Круопис]]|ЛИТ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Рејнарт Јансе ван Ренсбург]]|ЈАР}}
| {{ct|ARG|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Тор Хушовд]]|НОР}}
| {{ct|BMC|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Лука Мезгец]]|СЛО}}
| {{ct|ARG|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Бартломјеј Матисијак]]|ПОЛ}}
| {{ct|CCC|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Даниеле Рато]]|ИТА}}
| {{ct|CAN|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Даниел Шорн]]|АВТ}}
| {{ct|TNE|2013}}
| align="right"| и.в.
|}
||
|'''Генерален пласман по етапа 4'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}} [[Податотека:Jersey yellow.svg|20п]]
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|21ч 55' 02"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Серхио Енао]]|КОЛ}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| + 4"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 6"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| + 7"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}}
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| + 9"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Крис Анкер Серенсен]]|ДАН}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 9"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Доменико Поцовиво]]|ИТА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 13"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Ерос Капеки]]|ИТА}}
| {{ct|MOV|2013}}
| align="right"| + 13"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Роберт Кишерловски]]|ХРВ}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 16"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Томас Рорегер]]|АВТ}} [[Податотека:Jersey violet.svg|20п]]
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 18"
|}
|}
=== Етапа 5 ===
;1 август 2013 — [[Нови Тарг]] до [[Закопане]], 160,5 км<ref name="Stages"/>
{|
|'''Резултат од етапа 5'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Тор Хушовд]]|НОР}}
| {{ct|BMC|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|3ч 54' 40"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Матје Ладању]]|ФРА}}
| {{ct|FDJ|2013b}}
| align="right"| и.в.
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Даниеле Рато]]|ИТА}}
| {{ct|CAN|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Лука Мезгец]]|СЛО}}
| {{ct|ARG|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Дејвид Танер]]|АВС}}
| {{ct|RAB|2013b}}
| align="right"| и.в.
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Серхио Енао]]|КОЛ}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Диего Улиси]]|ИТА}}
| {{ct|LAM|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Рејнарт Јансе ван Ренсбург]]|ЈАР}}
| {{ct|ARG|2013}}
| align="right"| и.в.
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Георг Прајдлер]]|АВТ}}
| {{ct|ARG|2013}}
| align="right"| и.в.
|}
||
|'''Генерален пласман по етапа 5'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}} [[Податотека:Jersey yellow.svg|20п]]
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|25ч 49' 41"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 1"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Серхио Енао]]|КОЛ}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| + 5"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 7"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| + 8"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Крис Анкер Серенсен]]|ДАН}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 10"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Доменико Поцовиво]]|ИТА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 14"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Ерос Капеки]]|ИТА}}
| {{ct|MOV|2013}}
| align="right"| + 14"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Роберт Кишерловски]]|ХРВ}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 17"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Томас Рорегер]]|АВТ}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 19"
|}
|}
=== Етапа 6 ===
;2 август 2013 — [[Бања Буковина]] до [[Буковина Татжањска]], 192 км<ref>{{наведени вести|url= http://www1.skysports.com/cycling/news/12040/8841862/tour-de-pologne-sir-bradley-wiggins-set-to-renew-rivalry-with-vincenzo-nibali|title=Sir Bradley Wiggins set to renew rivalry with Vincenzo Nibali|work=Sky Sports |publisher=BSkyB|date=27 јули 2013|accessdate=27 јули 2013}}</ref>
{|
|'''Резултат од етапа 6'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Дарвин Атапума]]|КОЛ}}
| {{ct|COL|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|5ч 19' 36"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 2"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Леополд Кениг]]|ЧЕШ}}
| {{ct|TNE|2013}}
| align="right"| + 22"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Диего Улиси]]|ИТА}}
| {{ct|LAM|2013}}
| align="right"| + 22"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 22"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| + 22"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}} [[Податотека:Jersey yellow.svg|20п]]
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| + 22"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Серхио Енао]]|КОЛ}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| + 22"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Иван Сантаромита]]|ИТА}}
| {{ct|BMC|2013}}
| align="right"| + 22"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Хосе Серпа]]|КОЛ}}
| {{ct|LAM|2013}}
| align="right"| + 22"
|}
||
|'''Генерален пласман по етапа 6'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}} [[Податотека:Jersey yellow.svg|20п]] [[Податотека:Jersey white.svg|20п]]
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|31ч 09' 20"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}}
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| + 19"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 20"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Серхио Енао]]|КОЛ}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| + 24"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| + 27"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Доменико Поцовиво]]|ИТА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 33"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Ерос Капеки]]|ИТА}}
| {{ct|MOV|2013}}
| align="right"| + 33"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Роберт Кишерловски]]|ХРВ}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 36"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Иван Басо]]|ИТА}}
| {{ct|CAN|2013}}
| align="right"| + 40"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Крис Анкер Серенсен]]|ДАН}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 41"
|}
|}
=== Етапа 7 ===
;3 август 2013 — [[Вјеличка]] до [[Краков]], 37 км, [[поединечен хронометар]] (ITT)<ref name="Stages"/>
{|
|'''Резултат од етапа 7'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Бредли Вигинс]]|ВБР}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|46' 36"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Фабијан Канчелара]]|ШВА}}
| {{ct|RLT|2013}}
| align="right"| + 56"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Тејлор Фини]]|САД}}
| {{ct|BMC|2013}}
| align="right"| + 1' 14"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Марко Пиноти]]|ИТА}}
| {{ct|BMC|2013}}
| align="right"| + 1' 20"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Вандевале]]|БЕЛ}}
| {{ct|OPQ|2013}}
| align="right"| + 1' 40"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}}
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| + 1' 44"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}}
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| + 2' 05"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Доминик Нерц]]|ГЕР}}
| {{ct|BMC|2013}}
| align="right"| + 2' 13"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Сергеј Чернецки]]|РУС}}
| {{ct|KAT|2013}}
| align="right"| + 2' 15"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 2' 17"
|}
||
|'''Краен генерален пласман'''
{| class="wikitable"
|-
!
!Возач
!Екипа
!Време
|-
| 1
| {{спортистзнаме|[[Питер Венинг]]|ХОЛ}} [[Податотека:Jersey yellow.svg|20п]]
| {{ct|OGE|2013}}
| align="right"| {{безпрелом|31ч 58' 07"}}
|-
| 2
| {{спортистзнаме|[[Јон Изагире]]|ШПА}}
| {{ct|EUS|2013}}
| align="right"| + 13"
|-
| 3
| {{спортистзнаме|[[Кристоф Риблон]]|ФРА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 16"
|-
| 4
| {{спортистзнаме|[[Рафал Мајка]]|ПОЛ}} [[Податотека:Jersey white.svg|20п]]
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 26"
|-
| 5
| {{спортистзнаме|[[Серхио Енао]]|КОЛ}}
| {{ct|SKY|2013}}
| align="right"| + 51"
|-
| 6
| {{спортистзнаме|[[Ерос Капеки]]|ИТА}}
| {{ct|MOV|2013}}
| align="right"| + 51"
|-
| 7
| {{спортистзнаме|[[Доменико Поцовиво]]|ИТА}}
| {{ct|ALM|2013}}
| align="right"| + 1' 14"
|-
| 8
| {{спортистзнаме|[[Иван Басо]]|ИТА}}
| {{ct|CAN|2013}}
| align="right"| + 1' 38"
|-
| 9
| {{спортистзнаме|[[Танел Кангерт]]|ЕСТ}}
| {{ct|AST|2013}}
| align="right"| + 2' 35"
|-
| 10
| {{спортистзнаме|[[Крис Анкер Серенсен]]|ДАН}}
| {{ct|SAX|2013}}
| align="right"| + 2' 50"
|}
|}
== Поредок ==
На Трката околу Полска 2013 биле доделени четири маички. Генералниот пласман бил пресметуван со додавање на сите завршни времиња на секој велосипедист по секоја етапа, а предводникот добивал жолта маичка.<ref name="Regs">{{Наведена мрежна страница|url=http://tourdepologne.pl/en/?showFile=92&t=1375617720|format=[[PDF]] |title=70. Трка околу Полска: Правила|work=[[Трка околу Полска]]|publisher=Lang Team Sp. z o.o.|accessdate=4 август 2013}}</ref> Овој пласман бил сметан за најважен на Трката околу Полска 2013 и победникот на овој пласман бил победник на трката. Временските бонуси за генералниот пласман биле доделувани преку два метода; на етапните завршници, за првите тројца возачи, временските бонуси биле доделувани од десет секунди за победникот, шест за вториот и четири за третиот.<ref name="Regs"/> Другиот начин бил преку ново воведениот „привлечен“ пласман, кој ги рангирал возачите секој ден по нивните резултати на секое категоризирано искачување или среден спринт во текот на етапата,<ref>{{наведени вести|url=http://www.uci.ch/Modules/ENews/ENewsDetails.asp?id=OTI3Mg&MenuId=MTI2Mjc|title=First "Race Appeal" contest at Tour de Pologne|work=UCI.ch |publisher=[[Меѓународен велосипедистички сојуз]]|date=15 мај 2013|accessdate=4 август 2013}}</ref> кој им нудел на возачите бодови во износ од 3-2-1. Возачот со најмногу бодови во пласманот на крајот на секоја етапа добивал 30 секунди бонус, второпласираниот 20 секунди, а третопласираниот 10 секунди.<ref name="Regs"/> На секој изедначен пласман помеѓу возачите им се доделувал временскиот бонус за повисокото место.<ref name="Regs"/>
Постои и планински пласман, на кој била доделувана виолетовата маичка, претставувајќи ја ''Tauron Group'', спонзори на пласманот.<ref name="Regs"/> На планинскиот пласман, бодови се добивале на врвовите на искачувањата доколку возачот се искачил пред другите велосипедисти, а повеќе бодови се добивале на повисоко категоризираните искачувања, кои биле поделени во три различни категории.<ref name="Regs"/> Двојни бодови се добивале на последното искачување на трката, на претпоследната етапа.<ref name="Regs"/> Третата маичка го претставувала бодовниот пласман, означена како белоцрвена.<ref name="Regs"/> На бодовниот пласман, велосипедистите добивале бодови доколку завршеле во првите 20 на некоја етапа. На сите етапи, победата носела 20 бода, второто место 19 бода, третото 18 и по еден бод помалку сè до еден бод за 20. место.<ref name="Regs"/> Четвртата маичка го претставувала спринтерскиот пласман, обележана со црвена маичка.<ref name="Regs"/> На спринтерскиот пласман, велосипедистите добивале бодови доколку завршеле на првите три места на средните спринтови во текот на секоја етапа, со исклучок на [[Поединечен хронометар|поединечниот хронометар]].<ref name="Regs"/> Исто така, постоел екипен пласман, во кој времињата на најдобрите тројца велосипедисти од секоја екипа биле додавани по секоја етапа; водечката екипа на крајот на трката била екипата со најмало вкупно време.<ref name="Regs"/>
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:smaller;"
|- style="background-color: #efefef;"
! width="2%" | Етапа
! width="16%" | Победник
! style="background:#efefef;" width="16%"| '''Генерален пласман'''<br>[[Податотека:Jersey yellow.svg|25п|Жолта маичка]]
! style="background:#efefef;" width="16%"| '''Планински пласман'''<br>[[Податотека:Jersey violet.svg|25п|Виолетова маичка]]
! style="background:#efefef;" width="16%"| '''Бодовен пласман'''<br>[[Податотека:Jersey white.svg|25п|Бела маичка]]
! style="background:#efefef;" width="16%"| '''Пласман на средни спринтови'''<br>[[Податотека:Jersey red.svg|25п|Црвена маичка]]
! style="background:#efefef;" width="16%"| '''Екипен пласман'''<br>
|-
| 1
| [[Диего Улиси]]
|style="background:yellow;"| [[Диего Улиси]]
|style="background:violet;"| [[Бартош Хузарски]]
|style="background:offwhite;"| [[Диего Улиси]]
|style="background:salmon;" rowspan=7| [[Бартош Хузарски]]
|style="background:orange;" rowspan=7| {{ct|RLT|2013}}
|-
| 2
| [[Кристоф Риблон]]
|style="background:yellow;" rowspan=3| [[Рафал Мајка]]
|style="background:violet;" rowspan=3| [[Томас Рорегер]]
|style="background:offwhite;" rowspan=2| [[Рафал Мајка]]
|-
| 3
| [[Тор Хушовд]]
|-
| 4
| [[Тејлор Фини]]
|style="background:offwhite;"| [[Стил фон Хоф]]
|-
| 5
| [[Тор Хушовд]]
|style="background:yellow;"| [[Јон Изагире]]
|style="background:violet;" rowspan=3| [[Томаш Марчињски]]
|style="background:offwhite;"| [[Тор Хушовд]]
|-
| 6
| [[Дарвин Атапума]]
|style="background:yellow;"| [[Кристоф Риблон]]
|style="background:offwhite;"| [[Кристоф Риблон]]
|-
| 7
| [[Бредли Вигинс]]
|style="background:yellow;"| [[Питер Венинг]]
|style="background:offwhite;"| [[Рафал Мајка]]
|-
! colspan=2| '''На крај'''
! style="background:gold;"| [[Питер Венинг]]
! style="background:#B93B8F;"| [[Томаш Марчињски]]
! style="background:offwhite;"| [[Рафал Мајка]]
! style="background:red;"| [[Бартош Хузарски]]
! style="background:#ff8c00;"| {{ct|RLT|2013}}
|}
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* {{Официјална|http://tourdepologne.pl/}}
{{Трка околу Полска}}
{{Светска турнеја на UCI 2013}}
[[Категорија:Светска турнеја на UCI 2013]]
[[Категорија:Трка околу Полска]]
[[Категорија:Полска во 2013 година]]
[[Категорија:2013 in Italian sport|Tour de Pologne]]
3zshna2c3pvwxn1ihofe8oh3poeccqw
Христијан Кировски
0
1099387
5608558
5572918
2026-08-12T14:09:36Z
Иван Ж
57150
5608558
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| name = Христијан Кировски
| fullname = Христијан Кировски
| image = [[Податотека:Hristijan as Vardar coach.jpg|250px|]]|250px|]]
| caption= Кировски како тренер на [[ФК Вардар|Вардар под 17]] во мај 2026 година
| birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1985|10|12}}
| birth_place = [[Скопје]], [[СР Македонија]], [[СФРЈ]]
| height = {{height|meters=1.89}}
| currentclub = [[ФК Вардар|Вардар]]
| clubnumber =
| position = помошник тренер
| youthyears1 =
| youthclubs1 =
| years1 = 2001–2002 | clubs1 = [[ФК Вардар]] | caps1 = 14 | goals1 = 8
| years2 = 2002–2006 | clubs2 = [[ОФК Белград]] | caps2 = 33 | goals2 = 9
| years3 = 2005 | clubs3 = → [[ФК Металург Запорожје]] (п) | caps3 = 6 | goals3 = 1
| years4 = 2006 | clubs4 = → [[ФК Македонија Ѓорче Петров|ФК Македонија]] (п) | caps4 = 9 | goals4 = 4
| years5 = 2006 | clubs5 = [[ФК Етникос Ахнас]] | caps5 = 11 | goals5 = 9
| years7 = 2007 | clubs7 = [[ФК Вардар]] | caps7 = 18 | goals7 = 8
| years9 = 2007–2008 | clubs9 = [[ФК Работнички]] | caps9 = 22 | goals9 = 11
| years10 = 2009–2010| clubs10 = [[ФК Васлуј]] | caps10 = 10 | goals10 = 2
| years11 = 2010–2011| clubs11 = [[ФК Скопје]] | caps11 = 29 | goals11 = 20
| years12 = 2011–2012| clubs12 = [[ФК Аполон Лимасол]] | caps12 = 22 | goals12 = 7
| years13 = 2012 | clubs13 = [[ФК Ирони Нир Рамат Шарон]] | caps13 = 5 | goals13 = 3
| years14 = 2013 | clubs14 = [[ФК Ираклис]] | caps14 = 25 | goals14 = 12
| years15 = 2013 | clubs15 = [[ЦСКА Софија]] | caps15 = 10 | goals15 = 2
| years16 = 2014 | clubs16 = [[ФК Белчатов]] | caps16 = 10 | goals16 = 2
| years17 = 2014–2015 | clubs17 = [[ФК Шкендија]] | caps17 = 51 | goals17 = 19
| years18 = 2016-2017 | clubs18 = [[ФК Прачуап]] | caps18 = 25 | goals18 = 17
| years19 = 2017–2018 | clubs19 = [[ФК Чаингмаи]] | caps19 = 23 | goals19 = 11
| years20 = 2018 | clubs20 = [[ФК Работнички|Работнички]] | caps20 = 17 | goals20 = 5
| years21 = 2018- 2019 | clubs21 = [[ФК Македонија Ѓорче Петров|ФК Македонија]] | caps21 = 33 | goals21 = 12
| years22 = 2019-2020 | clubs22 = [[ФК Струга]] | caps22 = 22 | goals22 = 5
| years23 = 2020 | clubs23 = [[ФК Гостивар]] | caps23 = 14 | goals23 = 7
| years24 = 2020–2022| clubs24 = [[ФК Скопје]] | caps24 = 37 | goals24 = 14
| years25 = 2023| clubs25 = [[ФК Тетекс]] | caps25 =11 | goals25 = 8
| years26 = 2023–2024| clubs26 = [[ФК Скопје]] | caps26 = 33 | goals26 = 7
| nationalteam1 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 17 години|Македонија U-17]]| nationalcaps4 = 2| nationalgoals1 = 1
| nationalteam2 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија U-19]]| nationalcaps3 = 7| nationalgoals2 = 4
| nationalteam3 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 години|Македонија U-21]]| nationalcaps2 = 7| nationalgoals3 = 1
| nationalyears4 = 2010
| nationalteam4 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]]| nationalcaps1 = 2| nationalgoals4 = 0
| manageryears1 = 2024–2025
| managerclubs1 = [[ФК Скопје|Скопје 19]]
| manageryears2 = 2025
| managerclubs2 = [[ГФК Тиквеш|Тиквеш]] (помошник)
| manageryears3 = 2025 - 2026
| managerclubs3 = [[ФК Вардар|Вардар 17]]
| manageryears4 = 2026 -
| managerclubs4 = [[ФК Вардар|Вардар]]
| pcupdate = 06 Ноември 2025
| ntupdate = 06 Ноември 2025
}}
'''Христијан Кировски''' ({{langx|mk|Христијан Кировски}}; роден на 12 октомври 1985 година) — [[Македонија|македонски]] поранешен професионален [[фудбал]]ер кој настапувал на позицијата [[Напад (фудбал)|напаѓач]], моментално прв помошник тренер во сениорскиот тим на [[ФК Вардар|Вардар]]<ref>https://www.slobodenpecat.mk/en/kirovski-e-novata-desna-raka-na-fabijani-vo-vardar/</ref>
== Кариера ==
Тој почнал како младинец во [[ФК Вардар|Вардар]] Скопје, кој на 16 годишна возраст, дебитирал за првата екипа под водство на тренерот [[Ѓоко Хаџиевски]]. Една година подоцна се преселил во [[ОФК Белград]], каде што останал три и пол сезони. Последната година од договорот со ОФК Белград 2005 година бил позајмен на Металург од [[Запорожје]].<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=ua-football.com|author=Yaschyshyn, Rostislav|script-title=uk:Хрістіян Кіровскі : "Не розумію, що "Карпати' роблять на 12-му місці"|url=http://www2.ua-football.com/ukrainian/high/46c5f493.html?page=0|language=uk|date=2008-08-17|accessdate=2017-07-23|archive-date=2013-12-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20131220093208/http://www.ua-football.com/ukrainian/high/46c5f493.html?page=0|url-status=dead}}</ref>. По кратко време во [[Украина]], тој се враќа во Македонија каде што ја продолжил својата кариера во [[ФК Македонија Ѓорче Петров]], каде на 11 натпревари постигнал 4 гола, но добива повреда која го оддалечила од теренот 3 месеци. Во сезоната 2005/2006, тој се преселил во [[Кипар]], во екипата на [[Етникос Ахна]] каде на 11 натпревари постигнал 9 голови во 2006 година. Во јануари 2007 година, се вратил во неговиот матичен клуб Вардар, каде што одиграл успешна полусезона и постигнал 8 гола на 18 настапи. Во јуни 2007 година, се преселил во градскиот соперник [[ФК Работнички|Работнички]] при што на 22 натпревари постигнал 12 пати, и го освоил домашното првенство и националниот куп. По добрата сезона во македонското првенство, Кировски потпишал за [[Романија|романската]] екипа [[ФК Васлуи|Васуи]] каде во 10 натпревари постигнал само два гола. Сезоната 2010/ 2011 година, повторно се вратил во македонскиот фудбал, каде што играл за [[ФК Скопје]], и каде што ја одиграл до тогаш најдобра сезона во кариерата и постигнал 20 гола во 29 натпревари.
Добри настапи во македонскиот фудбал му донел повторно префрлање назад во [[Кипар]], во тимот [[Аполон Лимасол]] каде што имал одлична сезона со 22 натпревари и постигнати 12 гола. Во сезоната 2012 година, прешол во [[израел]]скиот [[Хапоел Нир Рамат Хасхарон]], каде одиграл половина сезона и постигнал 3 голови на 5 настапи. Во јануари, се преселил во [[Грција|грчкиот]] [[ФК Ираклис|Ираклис 1908]] од [[Солун]], каде што одиграл одлична сезона со 15 гола во 25 натпревари.<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=''gazzetta''|script-title=el:Πήρε Κιρόφσκι ο Ηρακλής|url=http://www.gazzetta.gr/podosfairo/article/359955-pire-kirofski-o-iraklis|language=el|accessdate=20 January 2013|date=9 January 2013| archiveurl=| archivedate=| deadurl= }}</ref> Во летниот преоден рок, тој направил преселба во [[Бугарија|бугарскиот]] првак [[ПФК ЦСКА (Софија)|ЦСКА Софија]] каде што постигнал 4 гола на 9 натпревари. Во периодот на зимскиот преоден рок, тој ја напуштил ЦСКА и потпишал за [[Полска|полскиот]] [[ГКС Белшатов]].<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=topsport.bg|title=Още двама подписаха с ЦСКА, Долапчиев и Витанов с договори|url=http://topsport.ibox.bg/news/id_31342427|language=bg|accessdate=13 August 2013|date=19 July 2013| archiveurl=| archivedate=| deadurl= }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=sportal.bg|title=ЦСКА търси нов отбор на Кировски|url=http://www.sportal.bg/news.php?news=460034|language=bg|accessdate=30 April 2016|date=28 November 2013| archiveurl=| archivedate=| deadurl= }}</ref> Во јули 2014 година, после кратката авантура во Полска, преминал во [[Тетово]] во тимот на [[ФК Шкендија Тетово|Шкендија]], каде што за година и половина, тој забележал 34 натпревари и 14 гола. Во јануари 2016 година, се пресели во [[тајланд]]скиот [[ФК Прачуап|Прачуап]] каде што за една сезона постигнал 16 гола во 20 настапи и завршил како трет стрелец во лигата.<ref>{{Наведени вести|url=http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/kirovski-zamina-od-shkendija-sledna-destinacija-vtoroligash-na-tajland|title=Кировски замина од Шкендија, следна дестинација второлигаш на Тајланд|date=2016-01-19|work=Sportmedia|access-date=2018-02-03|language=mk}}</ref> Во зимскиот преоден рок во 2017 година, тој останал во Тајланд и прешол во екипата на Чаингмаи.<ref>{{Наведени вести|url=http://vesti.mk/read/news/11097947/3904540/kirovski-so-potpis-za-chiangmai|title=Кировски со потпис за Чиангмаи - vesti.mk|work=vesti.mk|access-date=2018-02-03|language=en-US}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> После две години поминати на Тајланд, во јануари 2018 година, тој се вратил во Македонија во тимот на Работнички.<ref>{{Наведени вести|url=http://ekipa.mk/rabotnichki-se-zasili-so-hristijan-kirovski/|title=Работнички се засили со Христијан Кировски {{!}} Екипа|work=Екипа|access-date=2018-02-02|language=mk-MK}}</ref>
=== Репрезентација ===
До 2010 година, тој настапил за сите [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|младински селекции до 21 година]], а во 2010 година, тој забележал два настапи за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската репрезентација]].
== Тренерска кариера ==
=== Почетокот на кариерата ===
[[Податотека:The youth team of FC Skopje as champions in the 2024 - 25 season.jpg|thumb|Младинскиот тим на ФК Скопје како првак во сезоната 2024/25.]]
[[File:Hristijan with the U-17 Vardar team, winners of the 2025 - 26 national cup.jpg|thumb|Христијан со екипата на Вардар до 17 години, победник на националниот куп за сезоната 2025-2026]]
Кировски ја започнал [[тренер]]ска кариера во 2024 година, служејќи како шеф на младинскиот тим на [[ФК Скопје|Скопје]] во втората младинска лига за играчи до 19 години со која направил голем успех освојувајќи го првото место во сезоната 2024/2025 година. Од јули 2025 година е назначен како помошник тренер во фудбалскиот клуб [[ФК Тиквеш 1930 Кавадарци|Тиквеш 1930 Кавадарци]] во [[Прва македонска фудбалска лига|Првата македонска фудбалска лига]].<ref>https://www.gol.mk/fudbal/kirovski-nov-pomoshnik-na-mojsov-tikvesh-zakazha-chetiri-silni-kontrolki-vo-turcija</ref>.
Во Октомври 2025 година е назначен за прв тренер на младинскиот тим на Вардар до 17 години. На 1 август 2026 година бил назначен за прв помошник тренер на Вардар.
=== Успеси ===
* Младински првак со ФК Скопје во сезоната 2024-2025.
* Куп на Македонија со ФК Вардар за играчи до 17 години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ffm.mk/pionerite-na-vardar-go-osvoija-kupot-na-makedonija/|title=Пионерите на Вардар го освоија Купот на Македонија|date=2026-06-03|work=ФФМ|language=mk-MK|accessdate=2026-06-04}}</ref>
==Наводи==
{{reflist}}
==Надворешни врски==
* [http://www.macedonianfootball.com Profile] at MacedonianFootball.com
* [http://www.ffu.org.ua/ukr/tournaments/first_liga/prof/50723/ Profile at FFU website] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160303202441/http://www.ffu.org.ua/ukr/tournaments/first_liga/prof/50723/ |date=2016-03-03 }}
* [http://nationalfootballteams.com/player/40703/Hristijan_Kirovski.html Profile at National-Football-Teams]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кировски, Христијан}}
[[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Работнички (Скопје)]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Скопје]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Шкендија]]
[[Категорија:Фудбалери на ОФК Белград]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Етникос Ахнас]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ираклис]]
[[Категорија:Фудбалери од Скопје]]
[[Категорија:Родени во 1985 година]]
[[Категорија:Луѓе со потекло од Егејска Македонија]]
[[Категорија:Луѓе со потекло од Штип]]
1idrjf8egz5416nd4izrihg8sovx55k
5608559
5608558
2026-08-12T14:10:24Z
Иван Ж
57150
5608559
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| name = Христијан Кировски
| fullname = Христијан Кировски
| image = [[Податотека:Hristijan as Vardar coach.jpg|250px|]]|250px|]]
| caption= Кировски како тренер на [[ФК Вардар|Вардар под 17]] во мај 2026 година
| birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1985|10|12}}
| birth_place = [[Скопје]], [[СР Македонија]], [[СФРЈ]]
| height = {{height|meters=1.89}}
| currentclub = [[ФК Вардар|Вардар]]
| clubnumber =
| position = помошник тренер
| youthyears1 =
| youthclubs1 =
| years1 = 2001–2002 | clubs1 = [[ФК Вардар]] | caps1 = 14 | goals1 = 8
| years2 = 2002–2006 | clubs2 = [[ОФК Белград]] | caps2 = 33 | goals2 = 9
| years3 = 2005 | clubs3 = → [[ФК Металург Запорожје]] (п) | caps3 = 6 | goals3 = 1
| years4 = 2006 | clubs4 = → [[ФК Македонија Ѓорче Петров|ФК Македонија]] (п) | caps4 = 9 | goals4 = 4
| years5 = 2006 | clubs5 = [[ФК Етникос Ахнас]] | caps5 = 11 | goals5 = 9
| years7 = 2007 | clubs7 = [[ФК Вардар]] | caps7 = 18 | goals7 = 8
| years9 = 2007–2008 | clubs9 = [[ФК Работнички]] | caps9 = 22 | goals9 = 11
| years10 = 2009–2010| clubs10 = [[ФК Васлуј]] | caps10 = 10 | goals10 = 2
| years11 = 2010–2011| clubs11 = [[ФК Скопје]] | caps11 = 29 | goals11 = 20
| years12 = 2011–2012| clubs12 = [[ФК Аполон Лимасол]] | caps12 = 22 | goals12 = 7
| years13 = 2012 | clubs13 = [[ФК Ирони Нир Рамат Шарон]] | caps13 = 5 | goals13 = 3
| years14 = 2013 | clubs14 = [[ФК Ираклис]] | caps14 = 25 | goals14 = 12
| years15 = 2013 | clubs15 = [[ЦСКА Софија]] | caps15 = 10 | goals15 = 2
| years16 = 2014 | clubs16 = [[ФК Белчатов]] | caps16 = 10 | goals16 = 2
| years17 = 2014–2015 | clubs17 = [[ФК Шкендија]] | caps17 = 51 | goals17 = 19
| years18 = 2016-2017 | clubs18 = [[ФК Прачуап]] | caps18 = 25 | goals18 = 17
| years19 = 2017–2018 | clubs19 = [[ФК Чаингмаи]] | caps19 = 23 | goals19 = 11
| years20 = 2018 | clubs20 = [[ФК Работнички|Работнички]] | caps20 = 17 | goals20 = 5
| years21 = 2018- 2019 | clubs21 = [[ФК Македонија Ѓорче Петров|ФК Македонија]] | caps21 = 33 | goals21 = 12
| years22 = 2019-2020 | clubs22 = [[ФК Струга]] | caps22 = 22 | goals22 = 5
| years23 = 2020 | clubs23 = [[ФК Гостивар]] | caps23 = 14 | goals23 = 7
| years24 = 2020–2022| clubs24 = [[ФК Скопје]] | caps24 = 37 | goals24 = 14
| years25 = 2023| clubs25 = [[ФК Тетекс]] | caps25 =11 | goals25 = 8
| years26 = 2023–2024| clubs26 = [[ФК Скопје]] | caps26 = 33 | goals26 = 7
| nationalteam1 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 17 години|Македонија U-17]]| nationalcaps4 = 2| nationalgoals1 = 1
| nationalteam2 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија U-19]]| nationalcaps3 = 7| nationalgoals2 = 4
| nationalteam3 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 години|Македонија U-21]]| nationalcaps2 = 7| nationalgoals3 = 1
| nationalyears4 = 2010
| nationalteam4 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]]| nationalcaps1 = 2| nationalgoals4 = 0
| manageryears1 = 2024–2025
| managerclubs1 = [[ФК Скопје|Скопје 19]]
| manageryears2 = 2025
| managerclubs2 = [[ГФК Тиквеш|Тиквеш]] (помошник)
| manageryears3 = 2025 - 2026
| managerclubs3 = [[ФК Вардар|Вардар 17]]
| manageryears4 = 2026 -
| managerclubs4 = [[ФК Вардар|Вардар]]
| pcupdate = 12 Август 2026
| ntupdate = 12 Август 2026
}}
'''Христијан Кировски''' ({{langx|mk|Христијан Кировски}}; роден на 12 октомври 1985 година) — [[Македонија|македонски]] поранешен професионален [[фудбал]]ер кој настапувал на позицијата [[Напад (фудбал)|напаѓач]], моментално прв помошник тренер во сениорскиот тим на [[ФК Вардар|Вардар]]<ref>https://www.slobodenpecat.mk/en/kirovski-e-novata-desna-raka-na-fabijani-vo-vardar/</ref>
== Кариера ==
Тој почнал како младинец во [[ФК Вардар|Вардар]] Скопје, кој на 16 годишна возраст, дебитирал за првата екипа под водство на тренерот [[Ѓоко Хаџиевски]]. Една година подоцна се преселил во [[ОФК Белград]], каде што останал три и пол сезони. Последната година од договорот со ОФК Белград 2005 година бил позајмен на Металург од [[Запорожје]].<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=ua-football.com|author=Yaschyshyn, Rostislav|script-title=uk:Хрістіян Кіровскі : "Не розумію, що "Карпати' роблять на 12-му місці"|url=http://www2.ua-football.com/ukrainian/high/46c5f493.html?page=0|language=uk|date=2008-08-17|accessdate=2017-07-23|archive-date=2013-12-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20131220093208/http://www.ua-football.com/ukrainian/high/46c5f493.html?page=0|url-status=dead}}</ref>. По кратко време во [[Украина]], тој се враќа во Македонија каде што ја продолжил својата кариера во [[ФК Македонија Ѓорче Петров]], каде на 11 натпревари постигнал 4 гола, но добива повреда која го оддалечила од теренот 3 месеци. Во сезоната 2005/2006, тој се преселил во [[Кипар]], во екипата на [[Етникос Ахна]] каде на 11 натпревари постигнал 9 голови во 2006 година. Во јануари 2007 година, се вратил во неговиот матичен клуб Вардар, каде што одиграл успешна полусезона и постигнал 8 гола на 18 настапи. Во јуни 2007 година, се преселил во градскиот соперник [[ФК Работнички|Работнички]] при што на 22 натпревари постигнал 12 пати, и го освоил домашното првенство и националниот куп. По добрата сезона во македонското првенство, Кировски потпишал за [[Романија|романската]] екипа [[ФК Васлуи|Васуи]] каде во 10 натпревари постигнал само два гола. Сезоната 2010/ 2011 година, повторно се вратил во македонскиот фудбал, каде што играл за [[ФК Скопје]], и каде што ја одиграл до тогаш најдобра сезона во кариерата и постигнал 20 гола во 29 натпревари.
Добри настапи во македонскиот фудбал му донел повторно префрлање назад во [[Кипар]], во тимот [[Аполон Лимасол]] каде што имал одлична сезона со 22 натпревари и постигнати 12 гола. Во сезоната 2012 година, прешол во [[израел]]скиот [[Хапоел Нир Рамат Хасхарон]], каде одиграл половина сезона и постигнал 3 голови на 5 настапи. Во јануари, се преселил во [[Грција|грчкиот]] [[ФК Ираклис|Ираклис 1908]] од [[Солун]], каде што одиграл одлична сезона со 15 гола во 25 натпревари.<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=''gazzetta''|script-title=el:Πήρε Κιρόφσκι ο Ηρακλής|url=http://www.gazzetta.gr/podosfairo/article/359955-pire-kirofski-o-iraklis|language=el|accessdate=20 January 2013|date=9 January 2013| archiveurl=| archivedate=| deadurl= }}</ref> Во летниот преоден рок, тој направил преселба во [[Бугарија|бугарскиот]] првак [[ПФК ЦСКА (Софија)|ЦСКА Софија]] каде што постигнал 4 гола на 9 натпревари. Во периодот на зимскиот преоден рок, тој ја напуштил ЦСКА и потпишал за [[Полска|полскиот]] [[ГКС Белшатов]].<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=topsport.bg|title=Още двама подписаха с ЦСКА, Долапчиев и Витанов с договори|url=http://topsport.ibox.bg/news/id_31342427|language=bg|accessdate=13 August 2013|date=19 July 2013| archiveurl=| archivedate=| deadurl= }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=sportal.bg|title=ЦСКА търси нов отбор на Кировски|url=http://www.sportal.bg/news.php?news=460034|language=bg|accessdate=30 April 2016|date=28 November 2013| archiveurl=| archivedate=| deadurl= }}</ref> Во јули 2014 година, после кратката авантура во Полска, преминал во [[Тетово]] во тимот на [[ФК Шкендија Тетово|Шкендија]], каде што за година и половина, тој забележал 34 натпревари и 14 гола. Во јануари 2016 година, се пресели во [[тајланд]]скиот [[ФК Прачуап|Прачуап]] каде што за една сезона постигнал 16 гола во 20 настапи и завршил како трет стрелец во лигата.<ref>{{Наведени вести|url=http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/kirovski-zamina-od-shkendija-sledna-destinacija-vtoroligash-na-tajland|title=Кировски замина од Шкендија, следна дестинација второлигаш на Тајланд|date=2016-01-19|work=Sportmedia|access-date=2018-02-03|language=mk}}</ref> Во зимскиот преоден рок во 2017 година, тој останал во Тајланд и прешол во екипата на Чаингмаи.<ref>{{Наведени вести|url=http://vesti.mk/read/news/11097947/3904540/kirovski-so-potpis-za-chiangmai|title=Кировски со потпис за Чиангмаи - vesti.mk|work=vesti.mk|access-date=2018-02-03|language=en-US}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> После две години поминати на Тајланд, во јануари 2018 година, тој се вратил во Македонија во тимот на Работнички.<ref>{{Наведени вести|url=http://ekipa.mk/rabotnichki-se-zasili-so-hristijan-kirovski/|title=Работнички се засили со Христијан Кировски {{!}} Екипа|work=Екипа|access-date=2018-02-02|language=mk-MK}}</ref>
=== Репрезентација ===
До 2010 година, тој настапил за сите [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|младински селекции до 21 година]], а во 2010 година, тој забележал два настапи за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската репрезентација]].
== Тренерска кариера ==
=== Почетокот на кариерата ===
[[Податотека:The youth team of FC Skopje as champions in the 2024 - 25 season.jpg|thumb|Младинскиот тим на ФК Скопје како првак во сезоната 2024/25.]]
[[File:Hristijan with the U-17 Vardar team, winners of the 2025 - 26 national cup.jpg|thumb|Христијан со екипата на Вардар до 17 години, победник на националниот куп за сезоната 2025-2026]]
Кировски ја започнал [[тренер]]ска кариера во 2024 година, служејќи како шеф на младинскиот тим на [[ФК Скопје|Скопје]] во втората младинска лига за играчи до 19 години со која направил голем успех освојувајќи го првото место во сезоната 2024/2025 година. Од јули 2025 година е назначен како помошник тренер во фудбалскиот клуб [[ФК Тиквеш 1930 Кавадарци|Тиквеш 1930 Кавадарци]] во [[Прва македонска фудбалска лига|Првата македонска фудбалска лига]].<ref>https://www.gol.mk/fudbal/kirovski-nov-pomoshnik-na-mojsov-tikvesh-zakazha-chetiri-silni-kontrolki-vo-turcija</ref>.
Во Октомври 2025 година е назначен за прв тренер на младинскиот тим на Вардар до 17 години. На 1 август 2026 година бил назначен за прв помошник тренер на Вардар.
=== Успеси ===
* Младински првак со ФК Скопје во сезоната 2024-2025.
* Куп на Македонија со ФК Вардар за играчи до 17 години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ffm.mk/pionerite-na-vardar-go-osvoija-kupot-na-makedonija/|title=Пионерите на Вардар го освоија Купот на Македонија|date=2026-06-03|work=ФФМ|language=mk-MK|accessdate=2026-06-04}}</ref>
==Наводи==
{{reflist}}
==Надворешни врски==
* [http://www.macedonianfootball.com Profile] at MacedonianFootball.com
* [http://www.ffu.org.ua/ukr/tournaments/first_liga/prof/50723/ Profile at FFU website] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160303202441/http://www.ffu.org.ua/ukr/tournaments/first_liga/prof/50723/ |date=2016-03-03 }}
* [http://nationalfootballteams.com/player/40703/Hristijan_Kirovski.html Profile at National-Football-Teams]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кировски, Христијан}}
[[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Работнички (Скопје)]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Скопје]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Шкендија]]
[[Категорија:Фудбалери на ОФК Белград]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Етникос Ахнас]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ираклис]]
[[Категорија:Фудбалери од Скопје]]
[[Категорија:Родени во 1985 година]]
[[Категорија:Луѓе со потекло од Егејска Македонија]]
[[Категорија:Луѓе со потекло од Штип]]
1dvqqwbhhsh5q256fbequl25wfgbhjn
5608644
5608559
2026-08-12T18:39:33Z
Иван Ж
57150
5608644
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| name = Христијан Кировски
| fullname = Христијан Кировски
| image = [[Податотека:Hristijan as Vardar coach.jpg|250px|]]|250px|]]
| caption= Кировски како тренер на [[ФК Вардар|Вардар под 17]] во мај 2026 година
| birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1985|10|12}}
| birth_place = [[Скопје]], [[СР Македонија]], [[СФРЈ]]
| height = {{height|meters=1.89}}
| currentclub = [[ФК Вардар|Вардар]]
| clubnumber =
| position = помошник тренер
| youthyears1 =
| youthclubs1 =
| years1 = 2001–2002 | clubs1 = [[ФК Вардар]] | caps1 = 14 | goals1 = 8
| years2 = 2002–2006 | clubs2 = [[ОФК Белград]] | caps2 = 33 | goals2 = 9
| years3 = 2005 | clubs3 = → [[ФК Металург Запорожје]] (п) | caps3 = 6 | goals3 = 1
| years4 = 2006 | clubs4 = → [[ФК Македонија Ѓорче Петров|ФК Македонија]] (п) | caps4 = 9 | goals4 = 4
| years5 = 2006 | clubs5 = [[ФК Етникос Ахнас]] | caps5 = 11 | goals5 = 9
| years7 = 2007 | clubs7 = [[ФК Вардар]] | caps7 = 18 | goals7 = 8
| years9 = 2007–2008 | clubs9 = [[ФК Работнички]] | caps9 = 22 | goals9 = 11
| years10 = 2009–2010| clubs10 = [[ФК Васлуј]] | caps10 = 10 | goals10 = 2
| years11 = 2010–2011| clubs11 = [[ФК Скопје]] | caps11 = 29 | goals11 = 20
| years12 = 2011–2012| clubs12 = [[ФК Аполон Лимасол]] | caps12 = 22 | goals12 = 7
| years13 = 2012 | clubs13 = [[ФК Ирони Нир Рамат Шарон]] | caps13 = 5 | goals13 = 3
| years14 = 2013 | clubs14 = [[ФК Ираклис]] | caps14 = 25 | goals14 = 12
| years15 = 2013 | clubs15 = [[ЦСКА Софија]] | caps15 = 10 | goals15 = 2
| years16 = 2014 | clubs16 = [[ФК Белчатов]] | caps16 = 10 | goals16 = 2
| years17 = 2014–2015 | clubs17 = [[ФК Шкендија]] | caps17 = 51 | goals17 = 19
| years18 = 2016-2017 | clubs18 = [[ФК Прачуап]] | caps18 = 25 | goals18 = 17
| years19 = 2017–2018 | clubs19 = [[ФК Чаингмаи]] | caps19 = 23 | goals19 = 11
| years20 = 2018 | clubs20 = [[ФК Работнички|Работнички]] | caps20 = 17 | goals20 = 5
| years21 = 2018- 2019 | clubs21 = [[ФК Македонија Ѓорче Петров|ФК Македонија]] | caps21 = 33 | goals21 = 12
| years22 = 2019-2020 | clubs22 = [[ФК Струга]] | caps22 = 22 | goals22 = 5
| years23 = 2020 | clubs23 = [[ФК Гостивар]] | caps23 = 14 | goals23 = 7
| years24 = 2020–2022| clubs24 = [[ФК Скопје]] | caps24 = 37 | goals24 = 14
| years25 = 2023| clubs25 = [[ФК Тетекс]] | caps25 =11 | goals25 = 8
| years26 = 2023–2024| clubs26 = [[ФК Скопје]] | caps26 = 33 | goals26 = 7
| nationalteam1 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 17 години|Македонија U-17]]| nationalcaps4 = 2| nationalgoals1 = 1
| nationalteam2 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија U-19]]| nationalcaps3 = 7| nationalgoals2 = 4
| nationalteam3 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 години|Македонија U-21]]| nationalcaps2 = 7| nationalgoals3 = 1
| nationalyears4 = 2010
| nationalteam4 = {{знамеикона|Македонија}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]]| nationalcaps1 = 2| nationalgoals4 = 0
| manageryears1 = 2024–2025
| managerclubs1 = [[ФК Скопје|Скопје 19]]
| manageryears2 = 2025
| managerclubs2 = [[ГФК Тиквеш|Тиквеш]] (помошник)
| manageryears3 = 2025 - 2026
| managerclubs3 = [[ФК Вардар|Вардар 17]]
| manageryears4 = 2026 -
| managerclubs4 = [[ФК Вардар|Вардар]] (помошник)
| pcupdate = 12 Август 2026
| ntupdate = 12 Август 2026
}}
'''Христијан Кировски''' ({{langx|mk|Христијан Кировски}}; роден на 12 октомври 1985 година) — [[Македонија|македонски]] поранешен професионален [[фудбал]]ер кој настапувал на позицијата [[Напад (фудбал)|напаѓач]], моментално прв помошник тренер во сениорскиот тим на [[ФК Вардар|Вардар]]<ref>https://www.slobodenpecat.mk/en/kirovski-e-novata-desna-raka-na-fabijani-vo-vardar/</ref>
== Кариера ==
Тој почнал како младинец во [[ФК Вардар|Вардар]] Скопје, кој на 16 годишна возраст, дебитирал за првата екипа под водство на тренерот [[Ѓоко Хаџиевски]]. Една година подоцна се преселил во [[ОФК Белград]], каде што останал три и пол сезони. Последната година од договорот со ОФК Белград 2005 година бил позајмен на Металург од [[Запорожје]].<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=ua-football.com|author=Yaschyshyn, Rostislav|script-title=uk:Хрістіян Кіровскі : "Не розумію, що "Карпати' роблять на 12-му місці"|url=http://www2.ua-football.com/ukrainian/high/46c5f493.html?page=0|language=uk|date=2008-08-17|accessdate=2017-07-23|archive-date=2013-12-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20131220093208/http://www.ua-football.com/ukrainian/high/46c5f493.html?page=0|url-status=dead}}</ref>. По кратко време во [[Украина]], тој се враќа во Македонија каде што ја продолжил својата кариера во [[ФК Македонија Ѓорче Петров]], каде на 11 натпревари постигнал 4 гола, но добива повреда која го оддалечила од теренот 3 месеци. Во сезоната 2005/2006, тој се преселил во [[Кипар]], во екипата на [[Етникос Ахна]] каде на 11 натпревари постигнал 9 голови во 2006 година. Во јануари 2007 година, се вратил во неговиот матичен клуб Вардар, каде што одиграл успешна полусезона и постигнал 8 гола на 18 настапи. Во јуни 2007 година, се преселил во градскиот соперник [[ФК Работнички|Работнички]] при што на 22 натпревари постигнал 12 пати, и го освоил домашното првенство и националниот куп. По добрата сезона во македонското првенство, Кировски потпишал за [[Романија|романската]] екипа [[ФК Васлуи|Васуи]] каде во 10 натпревари постигнал само два гола. Сезоната 2010/ 2011 година, повторно се вратил во македонскиот фудбал, каде што играл за [[ФК Скопје]], и каде што ја одиграл до тогаш најдобра сезона во кариерата и постигнал 20 гола во 29 натпревари.
Добри настапи во македонскиот фудбал му донел повторно префрлање назад во [[Кипар]], во тимот [[Аполон Лимасол]] каде што имал одлична сезона со 22 натпревари и постигнати 12 гола. Во сезоната 2012 година, прешол во [[израел]]скиот [[Хапоел Нир Рамат Хасхарон]], каде одиграл половина сезона и постигнал 3 голови на 5 настапи. Во јануари, се преселил во [[Грција|грчкиот]] [[ФК Ираклис|Ираклис 1908]] од [[Солун]], каде што одиграл одлична сезона со 15 гола во 25 натпревари.<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=''gazzetta''|script-title=el:Πήρε Κιρόφσκι ο Ηρακλής|url=http://www.gazzetta.gr/podosfairo/article/359955-pire-kirofski-o-iraklis|language=el|accessdate=20 January 2013|date=9 January 2013| archiveurl=| archivedate=| deadurl= }}</ref> Во летниот преоден рок, тој направил преселба во [[Бугарија|бугарскиот]] првак [[ПФК ЦСКА (Софија)|ЦСКА Софија]] каде што постигнал 4 гола на 9 натпревари. Во периодот на зимскиот преоден рок, тој ја напуштил ЦСКА и потпишал за [[Полска|полскиот]] [[ГКС Белшатов]].<ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=topsport.bg|title=Още двама подписаха с ЦСКА, Долапчиев и Витанов с договори|url=http://topsport.ibox.bg/news/id_31342427|language=bg|accessdate=13 August 2013|date=19 July 2013| archiveurl=| archivedate=| deadurl= }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|publisher=sportal.bg|title=ЦСКА търси нов отбор на Кировски|url=http://www.sportal.bg/news.php?news=460034|language=bg|accessdate=30 April 2016|date=28 November 2013| archiveurl=| archivedate=| deadurl= }}</ref> Во јули 2014 година, после кратката авантура во Полска, преминал во [[Тетово]] во тимот на [[ФК Шкендија Тетово|Шкендија]], каде што за година и половина, тој забележал 34 натпревари и 14 гола. Во јануари 2016 година, се пресели во [[тајланд]]скиот [[ФК Прачуап|Прачуап]] каде што за една сезона постигнал 16 гола во 20 настапи и завршил како трет стрелец во лигата.<ref>{{Наведени вести|url=http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/kirovski-zamina-od-shkendija-sledna-destinacija-vtoroligash-na-tajland|title=Кировски замина од Шкендија, следна дестинација второлигаш на Тајланд|date=2016-01-19|work=Sportmedia|access-date=2018-02-03|language=mk}}</ref> Во зимскиот преоден рок во 2017 година, тој останал во Тајланд и прешол во екипата на Чаингмаи.<ref>{{Наведени вести|url=http://vesti.mk/read/news/11097947/3904540/kirovski-so-potpis-za-chiangmai|title=Кировски со потпис за Чиангмаи - vesti.mk|work=vesti.mk|access-date=2018-02-03|language=en-US}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> После две години поминати на Тајланд, во јануари 2018 година, тој се вратил во Македонија во тимот на Работнички.<ref>{{Наведени вести|url=http://ekipa.mk/rabotnichki-se-zasili-so-hristijan-kirovski/|title=Работнички се засили со Христијан Кировски {{!}} Екипа|work=Екипа|access-date=2018-02-02|language=mk-MK}}</ref>
=== Репрезентација ===
До 2010 година, тој настапил за сите [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|младински селекции до 21 година]], а во 2010 година, тој забележал два настапи за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската репрезентација]].
== Тренерска кариера ==
=== Почетокот на кариерата ===
[[Податотека:The youth team of FC Skopje as champions in the 2024 - 25 season.jpg|thumb|Младинскиот тим на ФК Скопје како првак во сезоната 2024/25.]]
[[File:Hristijan with the U-17 Vardar team, winners of the 2025 - 26 national cup.jpg|thumb|Христијан со екипата на Вардар до 17 години, победник на националниот куп за сезоната 2025-2026]]
Кировски ја започнал [[тренер]]ска кариера во 2024 година, служејќи како шеф на младинскиот тим на [[ФК Скопје|Скопје]] во втората младинска лига за играчи до 19 години со која направил голем успех освојувајќи го првото место во сезоната 2024/2025 година. Од јули 2025 година е назначен како помошник тренер во фудбалскиот клуб [[ФК Тиквеш 1930 Кавадарци|Тиквеш 1930 Кавадарци]] во [[Прва македонска фудбалска лига|Првата македонска фудбалска лига]].<ref>https://www.gol.mk/fudbal/kirovski-nov-pomoshnik-na-mojsov-tikvesh-zakazha-chetiri-silni-kontrolki-vo-turcija</ref>.
Во Октомври 2025 година е назначен за прв тренер на младинскиот тим на Вардар до 17 години. На 1 август 2026 година бил назначен за прв помошник тренер на Вардар.
=== Успеси ===
* Младински првак со ФК Скопје во сезоната 2024-2025.
* Куп на Македонија со ФК Вардар за играчи до 17 години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ffm.mk/pionerite-na-vardar-go-osvoija-kupot-na-makedonija/|title=Пионерите на Вардар го освоија Купот на Македонија|date=2026-06-03|work=ФФМ|language=mk-MK|accessdate=2026-06-04}}</ref>
==Наводи==
{{reflist}}
==Надворешни врски==
* [http://www.macedonianfootball.com Profile] at MacedonianFootball.com
* [http://www.ffu.org.ua/ukr/tournaments/first_liga/prof/50723/ Profile at FFU website] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160303202441/http://www.ffu.org.ua/ukr/tournaments/first_liga/prof/50723/ |date=2016-03-03 }}
* [http://nationalfootballteams.com/player/40703/Hristijan_Kirovski.html Profile at National-Football-Teams]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кировски, Христијан}}
[[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Работнички (Скопје)]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Скопје]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Шкендија]]
[[Категорија:Фудбалери на ОФК Белград]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Етникос Ахнас]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ираклис]]
[[Категорија:Фудбалери од Скопје]]
[[Категорија:Родени во 1985 година]]
[[Категорија:Луѓе со потекло од Егејска Македонија]]
[[Категорија:Луѓе со потекло од Штип]]
gfx2cb291r88pd8qxrhebh9wrczok8w
Девизен пазар
0
1099456
5608521
5429913
2026-08-12T13:13:05Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608521
wikitext
text/x-wiki
'''Девизен пазар''' ({{langx|en|exchange rate market}}) претставува место каде [[пари]]те деноминирани во една [[валута]] се разменуваат (купуваат и продаваат) со пари деноминирани во друга валута.<ref>Михаил Петковски, „Финансиски пазари и институции“ (второ и дополнето издание), Економски факултет – Скопје, 2009, стр. 117-119.</ref> Во потесна смисла на зборот, девизниот [[пазар]] претставува перманентно среќавање на [[понуда]]та и [[побарувачка]]та на слободни девизни средства (валути и [[девизи]]); додека во поширока смисла на зборот девизниот пазар опфаќа купопродажба на девизи, одржување на т.н. девизни позиции, девизна [[арбитража]], девизни шпекулации итн. Постоењето на девизниот пазар се јавува како неопходност со цел да се обезбеди непречено извршување на трансакциите меѓу партнери од различни земји.
Цената на една валута изразена во друга валута се нарекува [[девизен курс]].<ref name="ReferenceA">Горан Петревски, „Банкарски менаџмент“ (второ издание), Економски факултет – Скопје, 2011, стр. 366.</ref> [[Девизен курс|Девизните курсеви]] на девизниот пазар се одредуваат преку интеракција на домаќинствата, [[Претпријатие|претпријатијата]] и [[финансиски институции|финансиските институции]], кои купуваат и продаваат девизи за да вршат меѓународни плаќања.
[[File:G foreign exchange market turnover.gif|right|thumb|upright=1.35|Главниот промет на девизниот пазар, 1988–2007 година, измерен во милијарди американски долари]]
== Одлики на девизниот пазар ==
Мерено според обемот на трговија, девизниот пазар е убедливо најголемиот [[финансиски пазар]]: во светски рамки, дневниот промет на традиционалниот девизен пазар изнесува 4 трилиони [[долар]]и. Благодарение на различните часовни појаси, девизниот пазар претставува единствен, глобален пазар кој работи нон-стоп. Девизниот пазар не е институционализиран, како што се [[Берза|берзите]] на [[хартии од вредност]], туку претставува мрежа на голем број [[Банка|банки]] ширум светот, меѓусебно поврзани преку средствата за комуникација ([[телефон]], [[факс]], [[интернет]]-врските, т.е. воопшто не постои физички контакт помеѓу учесниците) кои прават девизниот пазар да е единствениот пазар на кој „сонцето никогаш не заоѓа“. Сепак, најголем дел од светската трговија со девизи се извршува во неколку поголеми финансиски центри, како што се: [[Лондон]], [[Њујорк]], [[Токио]], [[Цирих]] и [[Сингапур]]. [[Банка|Банките]] се јавуваат како главни учесници на девизниот пазар, а покрај нив, учествуваат и претпријатија, девизни [[брокер]]и, [[небанкарски финансиски институции]] (како што се:[[пензиски фонд|пензиските фондови]], [[инвестициски фонд|инвестиционите фондови]], [[осигурителна компанија|осигурителните друштва]] и др.) и [[Централна банка|Централните банки]].<ref name="ReferenceA"/> Околу 50% од сите трансакции ги извршуваат 20 најголеми светски банки или нивни подружници), а најзначајни трговци со девизи се: [[Дојче банк|Deutsche Bank]], [[Ситибенк|Citibank]] и J. P. Morgan Chase. Лондон, Њујорк и Токио се трите најголеми центри во трговијата со девизи.<ref>Jeff Madura, ''International Financial Management'' (ninth edition). Thomson South-Western, 2008, стр. 51.</ref>
<br />
Во [[2015]] година, министерството за правда на [[САД]] склучило вонсудска спогодба со четири глобални банки („[[Ситигруп]]“, „[[ЈПМорган Чејс]]“, „[[Барклис банк]]“ и [[Кралска банка на Шкотска|Кралската банка на Шкотска]]), кои ги прекршиле правилата за антимонополско однесување на девизниот пазар. Овие банки признале дека неформално се здружиле при одредување на т.н. World Markets/Reuters fix (WM/R fix) и се согласиле да платат казна од 5,6 милијарди долари. Покрај нив, како виновна била прогласена и банката „[[УБС]]“, која се согласила да плати казна од над 500 милиони долари.<ref>Игор Давков, „Сложни браќа...“, ''Економија и бизнис'', година 18, број 204, 18 јуни 2015, стр. 62-65.</ref>
=== Функции на девизниот пазар ===
# Девизниот пазар е битен сегмент од вкупното пазарно функционирање на една национална [[економија]].
# Девизниот пазар, според својата природа, обезбедува најдобра алокација на девизите.
# Девизниот пазар претставува место кое на најдобар начин го определува девизниот курс и овозможува негова реалност.
# Девизниот пазар обезбедува ефикасни трансакциони врски на домашното со странското стопанство.
# Девизниот пазар воспоставува врски помеѓу одделни национални финансиски пазари.
== Организација на девизниот пазар ==
=== Локација ===
Операциите на девизниот пазар можат да се извршат на два начини:<ref>Михаил Петковски, „Финансиски пазари и институции“ (второ и дополнето издание), Економски факултет – Скопје 2009, стр. 117-119.</ref>
# Преку шалтерски пазар – (непосредно)
# Тргување преку телефон или [[SWIFT]] (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications)
=== Учесници на девизниот пазар ===
Главни учесници на девизниот пазар се комерцијалните банки, корпорациите кои се вклучени во меѓународната трговија, небанкарските институции и централните банки. На девизниот пазар, исто така, можат да учествуваат и поединци (на пример: турист кој купува девизи од рецепција во [[хотел]]), но таквите готовински трансакции имаат незначителен удел во вкупната [[трговија]] со девизи.
# ''Комерцијални банки'' – Комерцијалните банки се во центарот на девизниот пазар затоа што скоро секоја поголема меѓународна трансакција вклучува задолжување и [[кредит]]ирање на сметките на комерцијалните банки во различни финансиски центри. Така, најголем број на девизни трансакции вклучуваат размена на [[депозит|банкарски депозити]] деноминирани во различни валути. Банките рутински тргуваат на девизниот пазар за да ги задоволат потребите на своите клиенти – пред сè корпорациите. Покрај тоа, сите банки, исто така, ги објавуваат и девизните курсеви по кои таа е подготвена да купи или продаде девизи од/на другите банки. Овие курсеви се наречени меѓубанкарски курсеви и според нив се тргуваат суми поголеми од 1 милион [[долар]]и. Девизното тргување помеѓу банки – наречено меѓубанкарско тргување (анг:[[interbank market]]) – е една од најзастапените активности на девизниот пазар. Курсевите кои им се нудат на клиентите-корпорациите, наречени малопродажни курсеви, обично се понеповолни од големопродажните меѓубанкарски курсеви. Разликата помеѓу малопродажните и големопродажните курсеви, всушност, е надоместокот на банката за извршената работа или услуга. Важноста на банките на девизниот пазар се гледа во тоа што тие се во можност да ги доведат купувачите и продавачите на девизи на едно место. Со услужувањето на повеќе клиенти истовремено, преку единечно големо купување на определена валута, банката може да заштеди на [[трошоци]]те кои се појавуваат при наоѓањето на информации. Првиот пазар каде банките купуваат (или продаваат) девизи на претпријатијата се нарекува пазар на мало (анг: [[retail market]]); додека пазарот каде банките тргуваат меѓу себе се нарекува пазар на големо (анг: [[wholesale market]]).
# ''Корпорации'' – Корпорациите кои работат во повеќе земји, честопати извршуваат или примаат плаќања во валути кои не се во домашната валута на земјата во која им е седиштето. Без постоење на девизниот пазар, една корпорација тешко би се нашла во ситуација да пронајде друго претпријатие кое е подготвено и во можност да ја продаде (купи) истата сума во бараната валута.
#''Небанкарски финансиски институции'' – Дерегулацијата на финансиските пазари и појавата на нови [[финансиски инструменти]], од ден на ден, сè повеќе ги охрабрува небанкарските финансиски институции да им нудат на своите клиенти широк спектар на нови услуги, голем дел од нив скоро исти како оние кои ги нудат банките. Меѓу овие се вбројуваат и услугите кои вклучуваат и девизни трансакции. Институционалните инвеститори, како што се пензиските и [[Инвестициски фондови|инвестиционите фондови]] и [[осигурителни компании|осигурителните компании]], честопати вршат купопродажни на хартии од вредност чиј издавач се наоѓа надвор од нивната матична земја, па тргувањето со девизи за нив е неизбежно.
# ''Централни банки'' – И покрај тоа што обемот на трансакциите на [[Централна банка|централните банки]] типично не е голем, влијанието на овие трансакции може да биде огромно. Причината за ова влијание е дека учесниците на девизниот пазар внимателно ги следат чекорите на централната банка, заради формирање на ставовите за идните [[макроекономија|макроекономски политики]] кои можат да влијаат врз девизните курсеви. Владините агенции, покрај централните банки можат, исто така, да тргуваат на девизниот пазар, но централните банки се најрегуларните службени учесници.
=== Видови девизни пазари ===
Во зависност од времето кога купувачот и продавачот на девизи ги извршуваат своите обврски, разликува два вида на пазари:<ref name="ReferenceB">Горан Петревски, „Банкарски менаџмент“ (второ издание), Економски факултет – Скопје, 2011, стр. 367.</ref><ref>Jeff Madura, ''International Financial Management'' (ninth edition). Thomson South-Western, 2008, стр. 51-53.</ref>
#''Промптен девизен пазар'', т.е. пазар со сегашна испорака – (англиски: ''spot market''), каде што двете страни постигнуваат согласност за размена на девизите и ја извршуваат трансакцијата веднаш. Со други зборови, тоа се трансакции кои се извршуваат веднаш (моментно), т.е. продавачот ги продава девизите, а купувачот ја плаќа [[цена]]та. Но, се случува самото извршување на трансакцијата да не се изврши на датата кога е склучена, туку вообичаено е преносот и плаќањето на девизите да се врши најдоцна до два дена од денот на склучувањето на трансакцијата. Ова задоцнување се јавува поради тоа што, во повеќето случаи, потребни се два дена за давање на инструкции за плаќање (како што се [[чек]]овите) за да поминат низ целиот банкарски систем.
#''Термински девизен пазар'', т.е. пазар со идна испорака – (англиски: ''forward market''), каде што трансакцијата се склучува денес, но самата купопродажба се извршува на некоја дата во иднината. Вообичаените учесници на терминскиот девизен пазар се: арбитражерите (кои се задолжени да ја чуваат валутата), шпекулаторите и хеџерите (англиски: hedgers).
==Директна и индиректна котација==
На девизниот пазар, девинзите куреви можат да се објават на два начина:<ref>Jeff Madura, ''International Financial Management'' (ninth edition). Thomson South-Western, 2008, стр. 56-58.</ref>
* ''директна котација'' - девизниот курс е прикажан како износ на домашни пари за единица од странската валута.
* ''индиректна котација'' - девизниот курс е прикажан како износ на странски пари за единица од домашната валута.
На пример, банка со седиште во САД го објави курсот на [[евро]]то, директна котација би била: 1 евро = 1,031 американски [[долар]]и, додека индиректна котација би била: 1 американски долар = 0,97 евра. Притоа, двете котации се еквивалентни, зашто директната котација може лесно да се претвори во индиректна котација и обратно. Тоа се постигнува така што едната котација претставува реципрочна вредност од другата котација. На пример, ако директната котација гласи: 1 евро = 1,1031 долари, тогаш индиректната котација ќе се пресмета како: 1 / 1,0131 = 0,97 евра за еден долар. Обратно, ако е дадена индиректната котација: 1 долар = 0,97 евра, директната котација ќе се пресмета како: 1 / 0,97 = 1,031 долари за едно евро.
==Куповен и продажен девизен курс==
Трговците со девизи остваруваат заработка од разликата меѓу куповниот (англиски: bid) и продажниот (англиски: ask) девизен курс. Оваа разлика се нарекува распон (англиски: spread) и најчесто се изразува како процент од продажниот курс:<ref>Jeff Madura, ''International Financial Management'' (ninth edition). Thomson South-Western, 2008, стр. 55.</ref>
Распон = (продажен курс - куповен курс) / продажен курс
На пример, ако куповниот курс на британската фунта изнесува 1,52 долари, а продажниот курс е еднаков на 1,60 долари, распонот ќе се пресмета како:
Распон = (1,60 - 1,52) / 1,60 = 0,05 = 5 %.
Распонот зависи од повеќе фактори меѓу кои најзначајни се:<ref>Jeff Madura, ''International Financial Management'' (ninth edition). Thomson South-Western, 2008, стр. 56.</ref>
* трошоците за извршување на трансакцијата (трошоците за обработка, за [[клиринг]], за евиденција)
* трошоците за држење определена залиха на девизи ([[Каматна стапка|каматната стапка]] како изгубена добивка)
* [[конкуренција]]та на девизниот пазар
* големината на прометот
* [[Валутен ризик|валутниот ризик]]
== Девизниот пазар во Македонија ==
Девизниот пазар во [[Македонија]] бил воспоставен во мај [[1993]] год., и тоа како институционализиран пазар во рамките на [[Народна банка на Република Македонија|НБРМ]]. Во овој период, трговијата со девизи се вршела на девизните пазари во овластените банки, а претпријатијата можеле меѓу себе да си купуваат и да си продаваат девизи, без посредство на банките. Во овој период, девизниот пазар бил расцепкан и премногу регулиран, со нагласена улога на централната банка.<ref name="ReferenceB"/>
Во октомври [[2002]] год. започнала нова етапа во функционирањето на македонскиот девизен пазар. Притоа, новиот, реформиран девизен пазар ги поседува следниве одлики:
* девизниот пазар не е повеќе од [[берза]]нски тип, туку претставува шалтерски пазар;
* како учесници во трговијата со девизи се јавуваат претпријатијата, банките и НБРМ;
* претпријатијата немаат обврска да ги продадат девизите во одреден рок, туку со нив можат да располагаат неограничено на своите девизни сметки;
* претпријатијата не можат директно да тргуваат со девизи, туку само преку овластени банки;
* банките објавуваат продажни и куповни курсеви, коишто може да се менуваат во текот на денот и;
* централната банка интервенира на девизниот пазар преку банките-поддржувачи.
Инаку, како посебен дел на девизниот пазар се јавува меѓубанкарскиот пазар на кој банките тргуваат меѓу себе и со банките-поддржувачи (анг: [[market maker]]s). Со цел да го одржи курсот на денарот на одредено ниво, на овој пазар често интервенира централната банка, која купува или продава девизи преку четирите банки поддржувачи (денес тоа се: [[Комерцијална банка АД Скопје]]; [[Стопанска банка АД Скопје]], [[НЛБ Тутунска банка АД Скопје]] и [[Шпаркасе банка АД Скопје]])<ref>[http://www.nbrm.mk/?pmenu=kotacii Народна банка на Република Македонија]</ref>. Инаку, на девизниот пазар, преносот на девизите и на денарите се врши по електронски пат, при што, за таа цел, во [[2005]] година централната банка им обезбедила на банките електронска платформа за тргување. Девизниот пазар работи секој работен ден од 9:00 до 15:30 часот, а минималниот износ на девизи со кој може да се тргува изнесува 30 000 [[евро|евра]] на обичниот пазар, односно 350 000 евра за поддржувачите на пазарот. За извршување на услуги за физичките лица, работното време се разликува од банка до банка (на пример, во Комерцијална банка тоа е од 9:00 до 14:30 часот,<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.kb.com.mk/Default.aspx?sel=1110&lang=1&uc=1&par=3410 |title=Комерцијална банка АД Скопје |accessdate=2013-12-21 |archive-date=2013-06-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130620190504/http://www.kb.com.mk/Default.aspx?sel=1110&lang=1&uc=1&par=3410 |url-status=dead }}</ref> додека во Стопанска банка АД Скопје тоа е од 8:30 до 16:00 часот.<ref>[http://www.stb.com.mk/devizen-pazar.nspx Стопанска банка АД Скопје]</ref>) На девизниот пазар може да се склучат трансакции со сегашна испорака, со рок на извршување од 48 часа, како и трансакции со идна испорака, а може да се тргува и со [[фјучерси|валутни фјучерси]] и [[опција|опции]] (кои сè уште не постојат). Во [[2010]] година, прометот на девизниот пазар изнесувал 6,15 милијарди [[Евро|евра]] (или 25 милиони евра дневно), а најголем дел од тргувањата со девизи (84%) се вршел меѓу банките и претпријатијата.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Девизен пазар| ]]
[[Категорија:Финансиски пазари]]
b8cdzxj1lni4t0dsz4z1ib16632qsgn
Западна Померанија
0
1099968
5608819
5430012
2026-08-13T09:34:16Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608819
wikitext
text/x-wiki
{{Пренасочување|Предна Померанија|други значења|Западна Померанија (појаснување)}}
[[Податотека:Ekd-pommern.png|мини|130п|Западна Померанија (кафено) во [[Германија]]]]
[[Податотека:Wappen Pommern.svg|130п|мини|Грб на областа]]
[[Податотека:Vorpommern flag.svg|мини|130п|Знаме на областа]]
'''Западна Померанија''' или '''Предна Померанија''' ({{langx|de|Vorpommern}}) — западниот дел од историската област на [[Поморско Војводство|војводството]], подоцна [[Покраина Померанија (1815-1945)|Покраина Померанија]], денес поделена помеѓу германската [[Покраини во Германија|сојузна покраина]] [[Мекленбург-Западна Померанија]] и [[Полска]]. Името ''[[Померанија]]'' потекнува од [[Словенски јазици|словенското]] ''по море'', што означувало ''земја на морето''.<ref>[http://www.pommersches-landesmuseum.de/kulturreferat-fuer-pommern/aufgaben/aufgaben.html ''Der Name Pommern (po more) ist slawischer Herkunft und bedeutet so viel wie „Land am Meer“.''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170328145309/http://www.pommersches-landesmuseum.de/kulturreferat-fuer-pommern/aufgaben/aufgaben.html |date=2017-03-28 }} (Померански покраински музеј, германски)</ref>
Сместена на јужниот брег на [[Балтичко Море|Балтичкото Море]], границите на Западна Померанија се менувале низ вековите и негови поседници биле [[Полска]], [[Шведска]], [[Данска]] и [[Прусија]]. Пред 1945 ја опфаќала целата област на [[Померанија]] западно од реката [[Одра]]. Во 1945, градовите на левиот брег [[Шчеќин]] (''Штетин''), [[Швиноујшќе]] (''Свинеминде'') и [[Полице]] (''Пелиц'') припаднале на Полска, додека остатокот на областа станал дел од [[Источна Германија]]. Германскиот дел на областа денес претставува околу една третина од денешната сојузна покраина [[Мекленбург-Западна Померанија]].
Германската област има население од околу 470.000 жители во 2012 (окрузите [[Западна Померанија-Риген]] и [[Западна Померанија-Грајфсвалд]] заедно) — додека полските окрузи на областа имале население од околу 520.000 жители во 2012 (градовите [[Шчеќин]], [[Швиноујшќе]] и [[Полице]] заедно). Вкупно, денес живеат околу еден милион луѓе во рамките на некогашната област, додека агломерацијата Шчеќин достигнува многу повеќе.
Областа е омилено туристичко одредиште во Германија и релативно слабо населена, па така поседува големи природни [[Живеалиште (екологија)|станишта]]. Во пејзажот преовладуваат заливите, рамните ридови, стрмните брегови (како на пример во [[Национален парк Јазмунд|Јазмунд]] или [[Аркона]]) и долги појаси на песочни плажи покрај морето.
Поголеми градови во Западна Померанија се [[Штралзунд]] и [[Грајфсвалд]]. Историски, исто така и градот [[Шчеќин|Штетин]], кој сега се нарекува Шчеќин е во рамките на Полска од 1945.
Помали градови во областа се [[Рибниц-Дамгартен|Дамгартен]], [[Берген на Риген|Берген]] (на островот [[Риген]]), [[Анклам]], [[Волгаст]], [[Демин]], [[Пазевалк]], [[Гримен]], [[Засниц]] (на островот Риген), [[Икерминде]], [[Торгелов]] и [[Барт]].
Познати морски одморалишта во Западна Померанија се [[Албек (Узедом)|Албек]] (на островот [[Узедом]]), [[Аренсхоп]], [[Банзин]], [[Бинц]] (со [[Прора]]), [[Герен (Риген)|Герен]] (на островот Риген) [[Херингсдорф]] (на островот Узедом), [[Козеров]], [[Лубмин]] (близу Грајфсвалд), [[Преров]], [[Зелин]], [[Швиноујшќе|Свинеминде]] (историски, денес во Полска), [[Трасенхајде]], [[Икериц]], [[Цемпин]], [[Цингст]] и [[Циновиц]].
== Потекло на поимот ==
Името [[Померанија]] потекнува од [[Словенски јазици|словенското]] '''''по море''''', што означува „земја на море“.<ref>[http://www.pommersches-landesmuseum.de/kulturreferat-fuer-pommern/aufgaben/aufgaben.html ''Der Name Pommern (po more) ist slawischer Herkunft und bedeutet so viel wie „Land am Meer“.''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170328145309/http://www.pommersches-landesmuseum.de/kulturreferat-fuer-pommern/aufgaben/aufgaben.html |date=2017-03-28 }} (Покраински померански музеј, германски)</ref>
Низ македонската книжевност оваа област најмногу се сретнува под името ''Западна Померанија'' и германското име означува „пред Померанија“, иако многу ретко се сретнува и како „Предна Померанија“, што би било побуквален превод на германскиот назив. Областа на локалниот дијалект гласи {{langx|nds|Vörpommern}}.
Полска има дел од историската и географската област Западна Померанија, а едно од нејзините [[Војводства во Полска|војводства]] е наречено [[Западнопоморско Војводство|Западнопоморско]] или ''Западна Померанија'', кое се протега на западниот дел од полскиот дел на Померанија.
[[Податотека:Steilküste bei Ahrenshoop.jpg|мини|Западна Померанија е позната по нејзините песочни плажи долж [[Балтичко Море|Балтичкото Море]], нејзините острови [[Риген]], [[Узедом]] и [[Хидензе]] и многуте заливи и лагуни, дел од нив заштитени со [[Национален парк Западнопомерански лагуни|национален парк]]. Сликата прикажува стрмен брег кај Дарс, близу [[Аренсхоп]].]]
== Географија ==
Главна особеност на Западна Померанија е нејзиниот долг брег, кој денеска претставува најголем дел од брегот на [[Мекленбург-Западна Померанија]]. Особено карактеристично е „двојниот брег“, при што островите ги одвојуваат заливите (т.н. ''bodden''; залив со плитка вода) од отвореното море, создавајќи уникатен пејзаж. Двата најголеми германски острови, [[Риген]] и [[Узедом]], припаѓаат на Западна Померанија.
Најголем град во Западна Померанија е [[Штралзунд]], некогаш моќен ханзеатски град во текот на Ханзата. Денес е сè уште најважниот економски град во областа. Верски и судски центар, поради многуте покраинските судски институции и повеќевековниот [[Грајфсвалдски универзитет|Универзитет Ернст Мориц Арнт]] е ханзеатскиот град [[Грајфсвалд]], околу 35 километри од Штралзунд.
Градовите Штралзунд и Грајфсвалд заедно, по Росток, се вторите најголеми центри по население во покраината. Дополнително, областа ја има втората најголема густина на населеност во четирите плански региони во покраината.
Западна Померанија има два национални паркови:
* [[Национален парк Западнопомерански лагуни]]
* [[Национален парк Јазмунд]]
Друга област во Западна Померанија, која е под заштита, е долината на реката [[Пене]].
== Административна поделба ==
[[Податотека:Vorpommern.png|мини|Моменталната (сиво) и историската (со бои) административна поделба на Западна Померанија]]
Западната Померанија денес се протега на островите Риген и Узедом и блиското копно, приближно поклопувајќи се со административните [[Окрузи во Германија|окрузи]] [[Западна Померанија-Грајфсвалд]] и [[Западна Померанија-Риген]], иако границите на овие окрузи со Мекленбург не се поклопуваат со демаркациската линија од пред 1945.
Областа е спомната во покраинскиот устав на [[Мекленбург-Западна Померанија]] како еден од двата уставотворни региони на покраината со право да создаде обласна служба (''Landschaftsverband''), која е административна поделба подредена единствено на покраината. Во текот на неуспешната реформа на окрузите во 1994 се размислувало да се вратат старите граници, но ова не било остварено. Рибниц од Северна Западна Померанија и Малхин од Демин порано биле дел од Мекленбург. Старата западна гранична линија е зачувана во поделбата помеѓу двете протестантски црковни тела на Евангелистичко-лутеранската црква на Мекленбург (''Evangelisch-Lutherische Landeskirche Mecklenburgs'') и Померанската евангелистичка црква (''Pommersche Evangelische Kirche'').
Поголеми градови во Западна Померанија се [[Штралзунд]], [[Грајфсвалд]], [[Берген на Риген]], [[Демин]], [[Анклам]], [[Волгаст]], [[Засниц]], [[Херингсдорф]] и [[Барт (град)|Барт]]. Со полското влегување во [[Европска Унија|Европската Унија]] и отворањето на границите, [[Шчеќин]] го повратил неговото место како доминантен град за јужните делови на областа.
== Економија ==
Популарни туристички одморалишта можат да се најдат долж [[Балтичко Море|балтичките]] плажи на полуостровот [[Фишланд-Дарс-Цингст]] и островите [[Хидензе]], [[Риген]] и [[Узедом]]. Старите [[Ханза|ханзеатски]] градови се исто така омилени туристички одредишта поради нивната средновековна архитектура во готски стил со тули, центарот на [[Штралзунд]] е [[светско културно наследство]] на [[УНЕСКО]]. Штралзунд, [[Грајфсвалд]] и [[Волгаст]] исто така имаат бродоградбена индустрија. Во [[Мукран]] близу [[Засниц]] на Риген, се наоѓа меѓународен фериботски терминал кој ја поврзува Западна Померанија со [[Шведска]], [[Данска]], [[Литванија]] и други прекуморски земји. Во индустрискиот комплекс североисточно од [[Лубмин]] близу Грајфсвалд се наоѓа затворената [[атомска централа]], која се очекува да биде срушена, а гасоводот [[Северен поток]] излегува на ова место. Во Грајфсвалд, [[Грајфсвалдски универзитет|Грајфсвалдскиот универзитет]] води неколку институции и големи болници во областа. Исто така, Грајфсвалд е место на научно истражување, како истражувачкиот центар Венделштајн и биотехнолошки претпријатија, повеќе нив најпознат е [[Германија|сојузниот]] [[Институт Фридрих Лефлер]].
== Историја ==
=== Пред 1121 ===
[[Податотека:Putgarten, Kap Arkona (2011-05-21) 3.JPG|мини|Словенското култно место Јаромарсбург на ’ртот [[Аркона]], на островот [[Риген]].]]
Во праисториски времиња, областа била населена од [[мегалит]]ски култури. Во првата половина на првиот милениум, [[Германи|источногерманските]] [[Руги]]<ref>H.J. Janzen, [http://www.ruegenwalde.com/greifen/einleitung/einleitung.htm Историја на Померанија (на германски)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120206002345/http://www.ruegenwalde.com/greifen/einleitung/einleitung.htm |date=2012-02-06 }}</ref> се забележани во областа, кои се познати по тоа што подоцна основале кралство далеку на југ во [[Панонија]] во {{римски|5}} век.
До {{римски|6}} и {{римски|7}} век, [[Западни Словени|Западните Словени]] ја населиле областа. Ако тие сретнале позначително население на Ругите и дали и/или како биле асимилирани од Словените не е познато. Словенските жители, исто така нарекувани и како дел од ''Вилцен/[[Велети]]'', се поделиле на неколку мали племиња, подредени од северозапад кон југоисток: [[Рујани]] околу [[Риген]], Цирципанес околу реката [[Пене]], [[Љутичи]] околу храмот на [[Ретра]], Волинци на островот [[Волин]], Толензи околу реката [[Толензе]] и Украини околу реката [[Икер]] во Укермарк. Тие се обединиле кон крајот на {{римски|10}} век за да го обезбедат нивниот суверенитет. Нивното седиште било кај Ретра, каде делегати од независните обединети племиња ги одржувале нивните состаноци. Дали Рујаните биле дел од Велетите или подоцна Љутичи не е целосно утврдено. Словенските племиња нарекувани како [[Поморци (народ)|Поморци]] се населиле источно од реката [[Одра]].
Во ова време, големи мешани [[Словени|словенско]]-[[Скандинавија|скандинавски]] населби биле изградени кај природните пристаништа на брегот, од кои најважни биле [[Ралсвик]] (Риген), Алтес Лагер Менцлин на реката Пене и [[Волин]], за која се претставува дека се работи за [[Винета]] и [[Јомсборг]]. Важни пагански храмови биле [[Аркона]] и Ретра. Други локални упоришта биле Димин (''Dimin''; [[Демин]]) и Штетин (''Stetin'', [[Шчеќин]]).
На почетокот на вториот милениум, западнопомеранските племиња биле опкружени од растечките сили: [[Данска]] на север, [[Историја на Полска|Пјаст Полска]] на југоисток и германското [[Свето Римско Царство]] на југозапад. Додека источната офанзива на царските сили можела да биде задржана некое време од словенските востанија на јужните ([[Хавелјани]]) и западните ([[Ободрити]]) соседи на западните померански племиња, тие источно од реката Одра биле освоени од Полјаците кон крајот {{римски|10}} век и останале вазали на Пјастови до 1007, морале да плаќаат данок до 1042 и биле повторно освоени во 1121.
=== Померанското Кнежевство и Кнежевство Риген ===
{{Главна|Поморско Кнежевство|Кнежевство Риген}}
[[Податотека:POL księstwo pomorskie COA.svg|мини|Грб на Војводството Померанија, во текот на владеењето на Богислав X]]
Померанскиот војвода Вартислав I успешно започнал да ја освојува областа западно од неговиот бург во [[Штетин]] во годините по 1121. Овие земји биле значајно ослабени од претходните борби: брегот бил напаѓан од Данците, кои го уништиле Јомсборг во 1043, префрлајќи ја моќта кон југ, кон делтата на Одра, односно до померанскиот Штетин. Ретра била нападната и уништена од Германите во зимата 1068/69, сојузот на племињата се распаднал и наместо тоа тие започнале да се борат едно против друго.
Целта на Вартислав не била само проширување на неговото војводство, туку и ширење на христијанската вера. Во 1124 го поканил Ото Бамбершки на мисија во неговото војводство источно од реката Одра. До 1128 Вартислав I го проширил неговото војводство на запад до [[Грофовија Гицков|Грофовијата Гицков]] и Цирципанија и на југ до [[Укермарк]]. Го поканил Ото Бамбершки повторно на мисија во овие пагански области западно од реката Одра. Поранешните племенски кнежевства биле претворени во кастелани подредени на померанскиот војводат, кој ги назначувал кастеланите. Овие кастелани биле [[Христијанство|христијанизирани]] во [[Узедом]] во 1128. Освен Рујаните кои живееле на север од реката [[Рик (река)|Рик]] и [[Демин]], сите западнопомерански територии се обединиле и биле христијански. Зависноста на Вартислав од Полска ослабнала во наредните години и во 1135 со смртта на полскиот крал Болеслав III, војводството на Вартислав повторно стекнало независност. Околу десет години подоцна бил убиен од пагани близу [[Штолпе (Пене)|Штолпе]]. Манастирот Штолпе бил изграден на тоа место од страна на наследникот на Вартислав, Ратибор I.
Вендските крстоносни војни во 1147 ({{langx|de|Wendenkreuzzug}}) започнати од Светото Римско Царство завршиле кога граѓаните на Демин и Штетин ги убедиле крстоносците дека тие веќе биле христијани.
До средината на {{римски|12}} век, [[Кнежевство Риген|Кнежевството Риген]] во северозападна Померанија останало последната паганска држава во Средна Европа. Во 1168, данска флота предводена од архиепископот на Роскилде Абсалон го опколиле Риген. Храмот Аркона бил заземен и уништен. По ова уништување на главниот храм, глацниот град на Риген Кореница (''Venzer Burgwall'') се предал и сите други храмови биле оставени на Данците да ги уништат, а Јаромар I станал дански вазал. Потоа, Рујаните станале христијани.
Од Риген, кој сè уште имал силна морнарица и армија, Данците вршеле притисок на Померанија. Војводата на Померанија, Богислав I, го внел своето војводство во Светото Римско Царство во 1181, откако се здружил со Хајнрих Лав од 1164. Така, Померанија станало првото словенско војводство во Светото Римско Царство. Но, новиот сојуз не ги одвратил Данците од успешно напаѓање и во 1186 ја покориле цела Померанија. Данското владеење завршило во 1227 кога данската морнарица била поразена во [[Борнхефед]] од Германите и Померанија освен Риген (до 1345 кога умрел последниот ригенски војвода) припаднала на Светото Римско Царство.
=== Колонизација и германско населување ===
Војводите на Риген и Померанија повикале многу германски доселеници и благородници со цел повторно да ги населат уништените делови на нивните војводства во минатите војни и да населат нови области. Доселениците дошле од Долна Саксонија. Некои доселеници од [[Харц]] во средна Германија се населиле околу Штетин. Биле основани многу градови и манастири. Помеѓу {{римски|12}} век и {{римски|13}} век, Западна Померанија се променила од паганска и словенска во христијанска и германска земја. Словените ([[Венди]]) биле најпрвин исфрлени од селата и им биле одземени нивните права. Подоцна биле асимилирани од германското мнозинство. Потоа, Западна Померанија била дел од [[Војводство Померанија|Војводството Померанија]], областите северно од [[Пене]] ([[Кнежевство Риген]]) се приклучиле на војводството во 1325.
Оттогаш, областа дели слична историја со [[Задна Померанија]].
=== Шведска и пруска покраина ===
[[Податотека:Pomerania 1653.PNG|мини|Поранешното [[Војводство Померанија]] (во средина) поделено помеѓу [[Шведско царство|Шведското царство]] и [[Бранденбург]] по Договорот од Штетин 1653. [[Шведска Померанија]] (Западна Померанија) — означена со сино, бранденбуршка Померанија ([[Задна Померанија|Источна Померанија]]) — прикажана со портокалово.]]
[[Податотека:Pomeraniamap.png|мини|Историската пруска [[Покраина Померанија (1815–1945)|Покраина Померанија]] (означена со жолта линија и во голем дел на територијата на поранешното војводство) претставена помеѓу моменталните држави [[Германија]] (розово) и [[Полска]] (сино).]]
Померанија потпаднала под шведска воена контрола во 1630 во текот на [[Триесетгодишна војна|Триесетгодишната војна]]. Шведскиот суверенитет над Западна Померанија, вклучувајќи го Штетин, бил потврден со [[Вестфалски мир|Вестфалскиот мир]] (1648) и Шчеќинскиот договор во 1653 и од тоа време па натаму, најголем дел од областа ја создал [[Шведска Померанија]]. Поседувањето на оваа областа останала прашање на конфликт во европската политика и шведската власт го одбележала период на напади.
Дел од областа јужно од реката [[Пене]] (''Стара Западна Померанија'') потпаднала под пруски суверенитет по Стокхолмскиот договор. Со Килскиот договор, остатоците на Шведска Померанија (''Нова Западна Померанија'') биле префрлени во Данска во 1814, но овој договор не траел многу, бидејќи на [[Виенски конгрес|Виенскиот конгрес]] во 1815 ја доделил територијата на Прусија.
Од 1815, цела Западна Померанија била приклучена во пруската [[Покраина Померанија (1815–1945)|Покраина Померанија]], администрирана како административен округ Штралзунд (областа Нова Западна Померанија) и административниот округ Штетин (областа Стара Западна Померанија. Округот на Штралзунд бил припоен кон Штетин во 1932.
=== Мекленбург-Западна Померанија ===
{{Главна|Мекленбург-Западна Померанија}}
На крајот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] во 1945, мал дел од Западна Померанија, вклучувајќи го [[Шчеќин]], главниот град во областа, и [[Швиноујшќе]] бил доделен заедно со [[Предна Померанија]] на [[Полска]]. Главниот дел на Западна Померанија станал дел од новосоздадената покраина [[Мекленбург-Западна Померанија]]. Зборот Западна Померанија бил избришан од името на покраината на инсистирање на советската воена администрација во 1947,
<ref>No author, [http://www.mecklenburg-vorpommern.eu/cms2/Landesportal_prod/Landesportal/content/en/State_and_Government/Our_State/History/Chronicle/index.jsp Официјален распоред на покраинската историја] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110307052354/http://www.mecklenburg-vorpommern.eu/cms2/Landesportal_prod/Landesportal/content/en/State_and_Government/Our_State/History/Chronicle/index.jsp |date=2011-03-07 }}</ref> а целата покраина Мекленбург била укината од [[Источна Германија]] во 1952. Померанските окрузи биле дел од округот [[Округ Росток|Росток]] (крајбрежна област) и округот [[Округ Нојбранденбург|Нојбранденбург]], а мала област околу [[Гарц]] била дел од округот [[Округ Франкфурт на Одра|Франкфурт на Одра]].
Покраината од 1945-1952 била повторно создадена, со одредени гранични промени, како [[Мекленбург-Западна Померанија]] при [[Повторно обединување на Германија|повторното обединување на Германија]] во 1990. Западна Померанија е уставотворен регион на покраината, но сепак не е административна целина.
По административните реформи во септември 2011, целината на Западна Померанија е во рамките на окрузите [[Западна Померанија-Риген]] и [[Западна Померанија-Грајфсвалд]], додека некои области во [[Демин]] се останати во округот [[Мекленбуршка Езерска Област (округ)|Мекленбуршка Езерска Област]]. Во 2012, Померанската Евангелистичка Црква ќе се спои со Мекленбуршката и Северноелпската Евангелистичка Цркви.
== Поврзано ==
* [[Западнопомерански дијалект]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Western Pomerania}}
{{Горносаксонски округ}}
{{Владенија и покраини на Прусија}}
[[Категорија:Западна Померанија| ]]
[[Категорија:Померанија]]
[[Категорија:Региони во Германија]]
[[Категорија:Географија на Мекленбург-Западна Померанија]]
[[Категорија:Региони во Мекленбург-Западна Померанија]]
8eurxdxtsynxdtz7bvme51sp8pisz46
Лино Червар
0
1106849
5608868
4387188
2026-08-13T11:38:45Z
~2026-44196-80
135865
5608868
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox handball biography
| name = Лино Червар
| image = Lino Červar - Handball-Teamchef Croatia (1).jpg
| fullname = Лино Червар
| nationality = {{знамеикона|CRO}} Хрват
| birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1950|9|22}}
| birth_place = [[Врсар]], [[СФРЈ|Југославија]]
| death_date =
| height =
| weight =
| position =
| nickname =
| currentclub =
| clubnumber =
| youthyears =
| youthclubs =
| years =
| clubs =
| nationalyears =
| nationalteam =
| nationalcaps(goals) =
| title =
| titleyears =
| titleplace =
| manageryears = 1974–1980<br>1980–1991<br>1991<br>1991–1994<br>1994–2000<br>2000–2002<br>2002–2010<br>2002–2004<br>2004–2009<br>2009–2017<br>2016–2017<br>2017-2022<br>2026-
| managerclubs= Трико Ноиград <br>[[РК Умаг]]<br>[[Машка ракометна репрезентација на Хрватска|Хрватска]](асистент)<br>[[РК Клагенфурт]]<br>[[Машка ракометна репрезентација на Италија|Италија]]<br>[[РК Загреб]]<br>[[Машка ракометна репрезентација на Хрватска|Хрватска]]<br>[[РК Папилон Конверзано]]<br>[[РК Загреб]]<br>[[РК Металург]]<br>[[Машка ракометна репрезентација на Македонија|Македонија]]<br>[[Машка ракометна репрезентација на Хрватска|Хрватска]]<br>[[Ракометен клуб Еурофарм Пелистер|РК Еурофарм Пелистер]]
| ntupdate=
| medaltemplates=
{{MedalTop}}
{{MedalCountry | {{ITA}} }}
{{MedalCompetition|[[Средоземни игри]]}}
{{MedalSilver | [[Средоземни игри 1997|Бари 1997]] | тренер}}
{{MedalCountry | {{CRO}} }}
{{MedalSport | [[Ракомет на Летните олимписки игри|Ракомет]]}}
{{MedalGold| [[Ракомет на Летните олимписки игри 2004 - мажи|Атина 2004]] |тренер}}
{{MedalCompetition|[[Светско првенство во ракомет за мажи|Светско првенство]]}}
{{MedalGold | [[Светско првенство во ракомет за мажи 2003|Португалија 2003]] | тренер}}
{{MedalSilver | [[Светско првенство во ракомет за мажи 2005|Тунис 2005]] | тренер}}
{{MedalSilver | [[Светско првенство во ракомет за мажи 2009|Хрватска 2009]] | тренер}}
{{MedalCompetition|[[Европско првенство во ракомет за мажи|Европско првенство]]}}
{{MedalSilver | [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|Норвешка 2008]] | тренер}}
{{MedalSilver | [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|Австрија 2010]] | тренер}}
{{MedalCompetition|[[Средоземни игри]]}}
{{MedalSilver | [[Средоземни игри 2005|Ерменија 2005]] | тренер}}
|}
}}
'''Лино Червар''' ([[хрватски]]: ''Lino Červar'', р. {{роден на|22|септември|1950}} во {{роден во|Врсар}}) — [[Хрватска|хрватски]] ракометен тренер. Во текот на својата кариера бил долгогодишен селектор на [[Машка ракометна репрезентација на Хрватска|Хрватска]], тренер на [[РК Металург]] од [[Скопје]] и политичар, член на [[Хрватска]]та политичка партија [[Хрватска демократска заедница|ХДЗ]]. Хрватската ракометна репрезентација во [[2002]] година го освоила последното место на Европското првенство а потоа со доаѓањето на Лино Червар за две години станала светски првак и олимписки победник.
Во моментот Лино Червар е селектор на [[Машка ракометна репрезентација на Македонија|Машката ракометна репрезентација на Македонија]].
== Животопис ==
Во [[1971]] година Лино Червар дипломирал на Педагошката Академија во [[Пула]] и се здобил со титула наставник по [[хрватски јазик]]. Тренерската [[ракомет]]на кариера ја започнал во ракометниот клуб Трико од [[Новиград]] во [[1974]] година. Во [[1980]] го тренирал РК Истратурист во градот [[Умаг]] со кој од петтата лига за пет години влегол во тогашната прва Сојузна ракометна лига на [[Југославија]].
Во [[1991]] година бил назначен за тренер во [[Клагенфурт]], [[Австрија]]. Од [[1994]] до [[2000]] бил тренер односно селектор на [[Машка ракометна репрезентација на Италија|Машката ракометна репрезентација на Италија]] и директор на сите италијански ракометни селекции. Во [[1998]] во [[Италија]] ја објавил книгата „''Моето гледање на ракометот''“ ([[хрватски]]:„''Moje viđenje rukometa''“).
Во [[2000]] година бил назначен за тренер во [[РК Загреб|РК Кроација Осигурање Загреб]], а во [[2002]] бил назначен за селектор на [[Машка ракометна репрезентација на Хрватска|Машката ракометна репрезентација на Хрватска]] со која паралелно го водел и [[италија]]нскиот РК Папилон Конверсано. Во [[2004]] се вратил во [[РК Загреб|РК Кроација Осигурање Загреб]] а на [[29 јули]] [[2010]] година решил да се повлече од селекторската позиција. Наскоро потоа ја прифатил тренерската позиција во [[РК Металург]] од [[Скопје]] каде се истакнал со целосна трансформација на клубот и успешни настапи во регионалната СЕХА лига и Европската Лига на Шампиони.
Во [[2016]] година бил назначен за селектор на [[Машка ракометна репрезентација на Македонија|Машката ракометна репрезентација на Македонија]].
Добитник е на голем број на спортски но и официјални државни признанија во Хрватска и во Македонија.
Во Македонија е многу почитуван поради работата со сите возрасни категории во РК Металург и се здобива со Македонско државјанство.
Одработува дури и еден парламентарен мандат во [[Хрватска|Хрватскиот]] парламент во период 2003-2007 година.
==Спортски успеси ==
*[[1991]] Назначен е за член на стручниот штаб на првиот официјален натпревар на Хрватска по осамостојувањето одигран против селекцијата на [[Јапонија]].
*[[1997]] Ја предводи [[Италија]]нската репрезентација во победата за историскиот прв пласман на Италија на светско првенство одржано во Јапонија.
*[[1997]] освоено второ место со [[Италија]]нската репрезентација на [[Средоземни игри|Средоземните игри]].
*[[1998]] Прво учество на [[Италија]]нската репрезентација на Европско првенство.
*[[2001]] Шампион на [[Хрватска]] со [[РК Кроација Осигурање Загреб]]
*[[2003]] Ја предводи [[Хрватска]] во освојувањето на првото место на Светското првенство.
*[[2003]] го освојува [[Италија]]нскиот куп со Papilon Conversano
*[[2003]] Италијански Првак со Papilon Conversano
*[[2004]] Четврто место со [[Хрватска]] на Европско првенство.
*[[2004]], [[2005]], [[2006]], [[2007]], [[2008]] и [[2009]] Првак на [[Хрватска]] и освојувач на купот со [[РК Кроација Осигурање Загреб]]
*[[2004]] Олимписки златен медал со [[Хрватска]]та ракометна репрезентација.
*[[2005]] Сребрен медал со [[Хрватска]]та ракометна репрезентација на ракометното првенство во Тунис.
*[[2006]] Четврто место со [[Хрватска]] на ЕП одржано во Швајцарија.
*[[2007]] Петто место со [[Хрватска]] на СП одржано во Германија со само еден единствен пораз и девет победи.
*[[2008]] Сребрен медал со [[Хрватска]] на ЕП одржано во Норвешка.
*[[2008]] Четврто место со [[Хрватска]] на Олимпијада
*[[2009]] Сребрен медал со [[Хрватска]] на СП во Хрватска
*[[2010]] Сребрен медал со [[Хрватска]] на СП во Австрија
*[[2011]] Првак на Македонија и освојувач на Купот на Македонија со [[РК Металург]]
*[[2012]] Првак на Македонија со [[РК Металург]] и историски пласман во 1/16 финале на ЕХФ Лигата на Шампиони
*[[2013]] освојувач на Купот на Македонија со [[РК Металург]] и историски пласман во 1/4 финале на ЕХФ Лигата на Шампиони
*[[2014]] со [[РК Металург]] го повторува историскиот пласман во 1/4 финале на ЕХФ Лигата на Шампиони на тој пат остварувајќи легендарни победи против [[РК Барселона]] и [[РК Пари Сен Жермен]] и елиминирајќи го [[Данска|Данскиот]] шампион [[RK Колдинг]]. Истата сезона на [[РК Металург]] му го носи шестиот шампионски наслов во првенството на Македонија.
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Червар, Лино}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Хрватски ракометни тренери]]
c00v1aeittnnlm9zvmaqqhbjbdn1lfz
Ернест Гулбис
0
1110047
5608729
5346324
2026-08-13T04:38:44Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608729
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox tennis biography 2
|name= Ернест Гулбис
|image= [[File:Flickr - Carine06 - Ernests Gulbis.jpg|220п]]
|country = {{ЛЕТ}}
|residence= [[Јурмала]], Латвија
|birth_date= {{birth date and age|df=yes|1988|8|30}}
|birth_place= [[Рига]], Латвија
|height= 1.90 м
|turnedpro= 2004
|plays= • десна рака<br />• дворачен бекхенд
|careerprizemoney=[[Долар|$]] 4,785,064
|singlesrecord= 194-155
|singlestitles= 6
|highestsinglesranking= Бр. 10 <small>(9 јуни 2014)</small>
|currentsinglesranking= Бр. 12 <small>(18 август 2014)</small>
|AustralianOpenresult= 2К ([[Отворено првенство на Австралија (2009)|2009]], [[Отворено првенство на Австралија (2014)|2014]])
|FrenchOpenresult= ПФ ([[Отворено првенство на Франција (2014)|2014]])
|Wimbledonresult= 3К ([[Вимблдон (2013)|2013]])
|USOpenresult= 4К ([[Отворено првенство на САД (2007)|2007]])
|Othertournaments = Yes
|Olympicsresult = 1К ([[Тенис на Летните олимписки игри 2008 – мажи поединечно|2008]])
|doublesrecord= 25-25
|doublestitles= 2
|highestdoublesranking= Бр. 130 <small>(23 ноември 2009)</small>
|currentdoublesranking= Бр. 440 <small>(9 јуни 2014)</small>
|updated= 9 јуни 2014
}}
'''Ернест Гулбис''' (роден на 30 август, 1988) е [[Латвија|латвиски]] професионален [[тенис]]ер.
Во 2008, Гулбис ја освоил својата прва [[АТП]] титула во двојки на [[Тениско првенство на Хјустон на Земјина подлога|Тениското првенство на Хјустон]], заедно со [[Рајнер Шитлер]], а во 2010 ја освоил својата прва АТП титула во поединечна конкуренција на турнирот во [[Меѓународно тениско првенство на Делреј Бич|Делреј Бич]], победувајќи го [[Иво Карловиќ]] во финалето. Досега во кариерата, Гулбис има освоено 6 АТП титули. Негов најдобар [[Гренд Слем]] настап е полуфиналето на [[Отворено првенство на Франција (2014)|Отвореното првенство на Франција]] во 2014. Со пласманот во првите 10 на АТП листата во јуни 2014, Гулбис станал првиот латвиец на кој тоа му успеало.
Гулбис започнал да тренира тенис на 12 годишна возраст, кога се приклучил на тениската академија на Ники Пилиќ во Хрватска. По [[Вимблдон 2011]], тренер на Гулбис е австриецот Гунтер Бресник.
<!--spacing, please do not remove-->
{{TOC limit|limit=2}}
==Личен живот==
Гулбис доаѓа од многу богато семетство. Неговите родители кои биле колекционери на книги, името му го дале по писателот [[Ернест Хемингвеј]].<ref name="nytimes1">{{наведени вести| url=http://www.nytimes.com/2011/08/31/sports/tennis/2011-us-open-ernests-gulbis-forgoes-partying-well-for-playing-well.html?_r=1 | work=The New York Times | first=Бил| last=Пенингтон| title=Ernests Gulbis Forgoes Partying Well for Playing Well | date=2011-08-30}}</ref> Неговиот татко, Аинар, е стопанственик, додека пак неговата мајка, Милена Гулбе-Каваце, е глумица во театар. Неговиот дедо по мајка, Улдис Пуцитис, бил популарен глумец и режисер.
Како второ од пет деца, Гулбис има три сестри и еден брат, кој тренира во Флорида за да стане професионален играч на голф. Неговата помлада сестра Лаура Гулбе исто така е тенисерка.
Гулбис главно потекнува од спортско семејство, и неговиот дедо од таткова страна, Алвил Гулбис, бил дел од првиот тим на кошаркарскиот клуб Рига, со кој трипати по ред ја освојувал кошаркарската [[Евролига]]. Гулбис започнал да игра тенис со својата баба и за негови омилени спортови ги смета кошарката, фудбалот и хокејот на мраз.
Гулбис е познат како еден од најсмешните личности во светот на тенисот. Поради слабите нерви, на речиси секој натпревар се случува тој да скрши еден или повеќе од своите рекети. За време на [[Синсинати Мастерс|Мастерсот во Синсинати]] во 2010, во една спортска емисија, коментаторите Бред Гилберт, [[Патрик Мекинро]] и Крис Фаулер го споредиле Гулбис со поранешниот Светски бр. 1 [[Марат Сафин]], во однос на стилот на игра и однесувањето во и надвор од теренот. Исто како Сафин, Гулбис често ја коментира својата недисциплина, но е целосно подготвен да ги оствари своите големи желби за влегување во најдобрите 10, 5, или дури да стане Светски бр. 1 на АТП листата.
Гулбис исто така е личност која често е поврзана со контроверзии. Во 2009, Гулбис бил уапсен во Шведска поради наводно барање проститутки.<ref>{{наведени вести|last=Хоџкинсон|first=Марк|url=http://www.telegraph.co.uk/sport/tennis/atptour/7737319/Ernests-Gulbis-see-the-ATP-Tour-as-just-fun-and-games.html |title=Ernests Gulbis see the ATP Tour as just fun and games |publisher=Telegraph |date=2010-05-19 |accessdate=2011-09-24 |location=London}}</ref> Тој околу тоа изјавил дека е недоразбирање. Откако платил мала парична казна, тој бил ослободен токму на време за [[Отворено тениско првенство на Шведска|Отвореното првенство на Шведска]]. Исто така, зборувајќи за желбата за повеќе експлозивни соперништва во тенисот (како соперништвото Конорс-Мекинро), во 2013 тој изнел став дека [[Роџер Федерер|Федерер]], [[Рафаел Надал|Надал]], [[Новак Ѓоковиќ|Ѓоковиќ]] и [[Енди Мари|Мари]] се "досадни" во интервјуата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tennis.com/pro-game/2013/05/gulbis-big-4-are-boring-interviews/47674/#.U5SxdChbLTo |title=Gulbis: Big Four are Boring Interviews |publisher=tennis.com |accessdate=2014-06-08}}</ref> Следната година на [[Отворено првенство на Франција (2014)|Отвореното првенство на Франција]], кога Гулбис бил запрашан дали ќе ги охрабри своите сестри да играат професионален тенис, тој изјавил дека наместо тоа жените треба "фокусот треба да го стават на семејството и децата." На овој негов одговор [[Марија Шарапова]] не се согласила.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.telegraph.co.uk/sport/tennis/frenchopen/10866182/French-Open-2014-Women-should-focus-on-family-and-kids-instead-of-playing-tennis-says-Ernests-Gulbis.html |title=Women should Focus on Family and Kids Instead of Playing Tennis Says Ernests Gulbis |publisher=dailytelegraph.co.uk |accessdate= 2014-06-08}}</ref>
Гулбис зборува латвиски, англиски, руски, и по малку француски и германски јазик. Тој во слободно време чита книги.
==Тениска кариера==
===2004–2006===
Најдобри резултати кои Гулбис ги остварил до 2006 биле финалето на челинџерот во Оберштауфен во јули 2006, каде што бил поразен од [[Михал Табара]], финалето на челинџерот во Тампере, исто така во јули 2006, каде што бил поразен од [[Флоријан Мајер]], полуфиналето на АТП турнирот во [[Отворено тениско првенство на Санкт Петербург|Санкт Петербург]] во октомври во кое бил поразен од [[Марио Анчиќ]], како и освојувањето на првата титула од челинџер серијата во Екентал, во ноември со победата во финалето над [[Филип Печнер]].
===2007===
[[File:Ernests.JPG|left|thumb|Гулбис на турнирот во Сиднеј во натпреварот против Багдатис]]
Гулбис ја започнал сезоната како квалификант на турнирот во [[Меѓународно тениско првенство на Сиднеј|Сиднеј]], каде во првото коло бил поразен од [[Маркос Багдатис]].<ref>{{наведени вести |author=Никол Џефри |url=http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21029781-2722,00.html |title='Baghdatis conquers jet lag, rookie' |publisher=Theaustralian.news.com.au |date=2007-01-09 |accessdate=2011-09-24 |archive-date=2009-10-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091018082158/http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21029781-2722,00.html |url-status=dead }}</ref> Тој не успеал да се квалификува за [[Отворено првенство на Австралија|Отвореното првенство на Австралија]] и бил поразен уште во првото квалификациско коло.
Гулбис бил релативно успешен на турнирите од челинџер серијата во 2007. Тој стигнал до четвртфиналето на челинџерот во Бергамо (пораз од [[Фабрис Санторо]]) и до полуфиналето во Хајлброн (пораз од [[Микаел Лодра]]). Гулбис успеал да ја освои својата втора челинџер титула, откако во финалето во Безансон бил подобар од [[Едуард Рожер-Васлен]], со што за првпат во својата кариера влегол во првите 100 на АТП листата. На следниот турнир, на челинџерот во Сараево, Гулбис ги освоил титули и во поединечна конкуренција и во двојки.
Во првата недела на октомври, Гулбис го освоил челинџер турнирот во Монс победувајќи го [[Кристоф Флиген]], со што влегол во првите 50 на АТП листата и станал највисоко пласираниот играч роден во 1988 година. Оваа титула за Гулбис била четврта во сезоната.
====Прв Гренд слем настап====
[[File:ErnestsGulbisUSOpen2007.jpg|thumb|220px|right|Гулбис на [[Отворено тениско првенство на САД 2007|Отвореното првенство на САД 2007]].]]
Гулбис за првпат во својата кариера бил дел од главен ждреб на [[Гренд слем]] турнир, и тоа на [[Отворено првенство на Франција 2007|Отвореното првенство на Франција]]. Тој ја забележал својата прва Гренд слем победа во првото коло победувајќи го ветеранот [[Тим Хенман]] во три сета и се пласирал во второто коло. Оваа негова победа, капитенот на Британскиот дејвис куп тим [[Џон Лојд]] ја искоментирал како ''"... брилијантно издание на Гулбис, кој е само чист и комплетен талент."''<ref>{{наведени вести|last=Орлоцац|first=Марк|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/6700439.stm |title='Gulbis vs Henman: as it happens...' from BBC Sports |work=BBC News |date=2007-05-29 |accessdate=2011-09-24}}</ref> Во второто коло, Гулбис бил запрен од [[Алберт Монтањес]] во четири сета.
На [[Вимблдон 2007|Вимблдон]], Гулбис бил извлечен во првото коло да игра против [[Маркос Багдатис]]. Тој бил поразен во четири сета и покрај тоа што успеал да го освои првиот сет.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.wimbledon.org/en_GB/news/match_reports/2007-06-26/200706261182889541156.html |title='No trouble or stubble for Baghdatis' |publisher=Wimbledon.org |date= |accessdate=2011-09-24 |archive-date=2007-07-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701012731/http://www.wimbledon.org/en_GB/news/match_reports/2007-06-26/200706261182889541156.html |url-status=dead }}</ref> На Вимблдон, Гулбис го забележал својот прв Гренд слем настап во игра на двојки здружувајќи се со [[Иван Љубичиќ]], со кој стигнал до полуфиналето на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Хертогенбош|Хертогенбош]].
На последниот Гренд слем во годината, на [[Отворено тениско првенство на САД 2007|Отвореното првенство на САД]], Гулбис ги изненадил 30. носител, [[Потито Стараче]], во првото коло и 8. носител, [[Томи Робредо]] во третото коло. Во натпреварот против Робредо, Гулбис шест пати успеал да го одземе сервисот на Робредо и имал 39 директни бодови наспроти седумте на шпанецот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://sports.espn.go.com/sports/tennis/usopen07/news/story?page=notebookuso070902 |title='Gulbis gobbles up Robredo in 91 minutes' |publisher=Sports.espn.go.com |date=2007-09-03 |accessdate=2011-09-24}}</ref> Во четвртото коло Гулбис бил поразен од поранешниот Светски бр. 1, [[Карлос Моја]] во четири сета.
===2008===
[[File:Ernests Gulbis Serve 01.jpg|thumb|left|350px|right|Гулбис сервира против [[Давид Налбандијан]] на [[Индијан Велс Мастерс 2008|Мастерсот во Индијан Велс]] во 2008.]]
Во првото коло на [[Отворено тениско првенство на Австралија 2008|Отвореното првенство на Австралија]], Гулбис загубил од [[Марат Сафин]] во три сета. Тој стигнал до второто коло на [[Индијан Велс Мастерс 2008|Мастерсот во Индијан Велс]], каде бил тесно поразен од [[Давид Налбандијан]] во последниот сет во тајбрејк. Во првото коло на [[Мајами Мастерс 2008|Мастерсот во Мајами]], Гулбис бил подобар од [[Доминик Хрбати]], но во второто коло бил поразен од [[Николај Давиденко]], кој подоцна и го освоил турнирот. Гулбис го добил првиот сет со 6–3, но следните два сета ги загубил во тајбрејк.
Неговиот најдобар резултат до тој момент се случил на [[Отворено тениско првенство на Франција 2008|Отвореното првенство на Франција]] и пласманот во четвртфиналето. Во текот на турнирот, тој остварил победи над [[Симон Гројл]], седмиот носител [[Џејмс Блејк]], [[Николас Лапенти]], и домашниот фаворит [[Микаел Лодра]].<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/7430053.stm |title=Nadal and Djokovic into last eight (BBC – Accessed on June 3, 2008) |work=BBC News |date=2008-06-01 |accessdate=2011-09-24}}</ref> Во четвртфиналето, Гулбис бил поразен од третиот носител [[Новак Ѓоковиќ]] во три изедначени сета.
Следен турнир за Гулбис бил Првенството на клубот Квинс каде што тој стигнал до третото коло откако забележал победи над [[Кристоф Флиген]] и [[Андреас Сепи]]. Во третото коло тој загубил од [[Енди Мари]], и покрај тоа што првиот сет го добил со 7–5.
Во првото коло на [[Вилмблдон 2008|Вимблдoн]], Гулбис го победил [[Џон Иснер]], но загубил во второто коло од вториот носител и шампион [[Рафаел Надал]] во четири сета. Освен [[Роџер Федерер]], тој бил единствениот играч кој му одземал сет на Надал.
На [[Синсинати Мастерс 2008|Мастерсот во Синсинати]], Гулбис ги поразил [[Јарко Ниеминен]], [[Арно Клеман]], и [[Џејмс Блејк]], но неговата серија победи ја завршил [[Новак Ѓоковиќ]] во четвртфиналето.
Младиот летонец потоа бил дел од [[Тенис на Летните олимписки игри 2008|тенискиот турнир]] на [[Летни олимписки игри 2008|Летните олимписки игри]] во [[Пекинг]], каде во првото коло доживеал пораз од [[Николај Давиденко]].
На [[Отворено тениско првенство на САД 2008|Отвореното првенство на САД]], Гулбис бил подобар од [[Томас Јохансон]] во првото коло, но во второто коло бил поразен од [[Енди Родик]] откако претходно го освоил првиот сет. Случајно, на денот на одигрување на натпреварот и двајцата играчи славеле роденден. Гулбис годината ја завршил на 53. место на [[АТП]] листата.
===2009===
Гулбис ја започнал новата сезона на високо ниво победувајќи го поранешниот тренинг партнер [[Новак Ѓоковиќ]] во два сета во првото коло на турнирот во [[Меѓународно тениско првенство на Бризбејн|Бризбејн]], но во второто коло бил поразен од [[Пол-Анри Матје]]. На [[Отворено тениско првенство на Австралија 2009|Отвореното првенство на Австралија]], Гулбис стартувал со победа во првото коло над [[Алберт Монтањес]], но веќе во второто коло бил поразен од [[Игор Андреев]] во пет сета.
Како трет носител Гулбис настапувал на турнирот во [[Меѓународно тениско првенство на Делреј Бич|Делреј Бич]], но бил елиминиран од турнирот уште во првото коло од [[Маркос Багдатис]]. Тоа било четврти пат Гулбис и Багдатис да играат помеѓу себе во прво коло на АТП турнир.
Гулбис имал лоша сезона на земјена подлога споредено со 2008, неуспевајќи да направи некој посериозен резултат на турнирите пред [[Отворено првенство на Франција|Отвореното првенство на Франција]]. Тој исто така не успеал да го одбрани четвртфиналето на Францускиот Гренд слем, со што паднал на 67. место на АТП листата, кое за него било најниско место од летото 2007.
На [[Вимблдон 2009|Вимблдон]], Гулбис во првото коло забележал победа над италијанецот [[Рикардо Гедин]] но во второто коло бил поразен од миленикот на домашната публика, третиот носител [[Енди Мари]].<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/tennis/8117634.stm|title= Masterful Murray crushes Gulbis |date=2009-06-25|work=BBC Sport|accessdate=2009-06-25|first=Каролин|last=Чис}}</ref>
Следен турнир за Гулбис бил турнирот во [[Тениско првенство на Атланта|Индијанаполис]]. Тој уште во првото коло бил поразен од [[Марк Жикел]], но сепак во двојки заедно со [[Дмитриј Турсунов]] тој го освоил турнирот, победувајќи ги во финалето првите носители австралијците [[Ешли Фишер]] и [[Џордан Кер]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tennisindy.com/draws.php|title=Draws|date=2009-07-28|work=Indianapolis Tennis Championships|accessdate=2009-07-28|archive-date=2009-07-19|archive-url=https://archive.today/20090719092916/http://www.tennisindy.com/draws.php|url-status=dead}}</ref>
На [[Отворено тениско првенство на САД 2009|Отвореното првенство на САД]], Гулбис повторно за противник го добил вториот носител [[Енди Мари]] од кој повторно доживеал пораз.
Во октомври, Гулбис како квалификант се пласирал во главниот ждреб на [[Отворено тениско првенство на Јапонија|Отвореното првенство на Јапонија]], и стигнал до четвртфиналето, победувајќи ги шестиот носител [[Радек Штепанек]] во првото коло и [[Хуан Монако]] во второто коло. Во четвртфиналето, Гулбис иако го добил првиот сет, бил поразен од [[Жо-Вилфрид Цонга]].
Пред сè поради слабите резултати на Гренд слем турнирите, Гулбис сезоната ја завршил на 90. место на АТП листата.
===2010===
Гулбис годината ја започнал со [[Отворено тениско првенство на Катар за мажи|Отвореното првенство на Катар]], каде во првите две кола забележал победи над [[Алберт Монтањес]] и [[Андреас Сепи]]. Во третото коло тој тесно во три сета бил поразен од Светскиот бр. 1, [[Роџер Федерер]]. На [[Отворено првенство на Австралија (2010)|Отвореното првенство на Австралија]], Гулбис уште во првото коло бил елиминиран од [[Хуан Монако]] во три сета.
Во февруари, Гулбис стигнал до своето второ полуфинале на турнирите од АТП 500 серијата, на турнирот во [[Меѓународен тениски турнир на Мемфис|Мемфис]]. Во второто коло, тој го победил третиот носител [[Радек Штепанек]], а потоа во третото коло петтиот носител [[Томаш Бердих]]. Во полуфиналето, Гулбис бил поразен од победникот на турнирот, [[Сем Квери]].
На крајот на февруари, Гулбис играл на турнирот во [[Меѓународно тениско првенство на Делреј Бич|Делреј Бич]], и успеал да стигне до својата прва АТП титула во кариерата. Во финалето, тој го победил вториот носител, хрватот [[Иво Карловиќ]]. Со оваа победа тој се вратил повторно во првите 50 на АТП листата.
Следен турнир на кој Гулбис се појавил бил Мастерс 1000 турнирот во [[Индијан Велс Мастерс 2010|Индијан Велс]]. Гулбис го победил швајцарецот [[Марко Чиудинели]] во првото коло, но во второто коло бил поразен од [[Николај Давиденко]] кој во третото коло го предал својот натпревар поради повреда добиена на натпреварот против Гулбис. По овој пораз, Гулбис се вратил во Европа, за да тренира за сезоната на земјена подлога.
На првиот турнир не земјена подлога, на [[Монте Карло Мастерс 2010|Мастерсот во Монте Карло]], Гулбис повторно во првото коло го совладал [[Марко Чиудинели]], но повторно бил поразен во второто коло, овојпат од [[Станислас Вавринка]] во два сета. На следниот турнир, на [[Отворено тениско првенство на Барселона|Отвореното првенство на Барселона]], Ернест сигнал до четвртфиналето, победувајќи ги [[Питер Лучак]], [[Жереми Шарди]], и [[Алберт Рамос]], сите во два сета. Во четвртфиналето Гулбис загубил од [[Фернандо Вердаско]], кој потоа го освоил турнирот.
На следниот турнир, на [[Рим Мастерс 2010|Мастерсот во Рим]], Гулбис во првото коло бил извлечен да игра против [[Маркос Багдатис]], што била нивна петта пресметка во прво коло на турнир, но за првпат на земја. Тој лесно го победил Багдатис и закажал натпревар со Светскиот Бр. 1 [[Роџер Федерер]]. Тој го загубил првиот сет, но потоа се вратил во натпреварот и во третиот сет победил со 7–5, искористувајќи ја својата седма меч топка со што ја забележал својата најголема победа во кариерата.<ref>{{наведени вести|url=http://www.guardian.co.uk/sport/2010/apr/27/roger-federer-rome-masters-ernests-gulbis|title=Roger Federer dumped out of Rome Masters by wild card Ernests Gulbis|date=2010-04-27|work=The Guardian|accessdate=2010-04-27 | location=London | first=Кевин| last=Мичел}}</ref> Во третото коло тој ја потврдил големата победа од претходното коло и во тежок натпревар го победил квалификантот [[Филипо Воландри]]. Во следното коло, Гулбис го победил [[Фелисијано Лопес]] и за првпат во својата кариера стигнал до полуфинале на турнир од [[АТП Мастерс 1000]] серијата, но во полуфиналето бил поразен од [[Рафаел Надал]] во тесен натпревар во три сета. И покрај поразот, Гулбис можел да се гордее со фактот дека бил единствениот играч кој успеал да му одземе сет на Надал на земја во 2010. Со пласманот во полуфиналето, Гулбис обезбедил место меѓу носителите на [[Отворено првенство на Франција 2010|Отвореното првенство на Франција]].
На [[Мадрид Мастерс 2010|Мастерсот во Мадрид]], Гулбис ја продолжил својата добра форма победувајќи го [[Алберт Монтањес]] во првото коло. Потоа тој забележал победи над [[Михаил Јужни]] и [[Фелисијано Лопес]] и се пласирал во четврфиналето. Таму, тој бил поразен од [[Роџер Федерер]], кој овојпат го изгубил првиот сет, но ги добил наредните два.
Очекувањата на Гулбис на [[Отворено првенство на Франција 2010|Отвореното првенство на Франција]] биле големи и тој бил назначен за 23. носител на турнирот, по одличната сезона на земјена подлога. Сепак, Гулбис разочарувачки морал да го предаде натпреварот на [[Жулијен Бенето]] уште во првото коло поради повреда на тетивата. Поради оваа повреда, Гулбис не настапил на [[Вимблдон 2010|Вимблдон]] и ја пропуштил целата сезона на тревна подлога.
Гулбис се вратил на тениските терени во јули, и заиграл на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Лос Анџелес|Лос Анџелес]]. Тој остварил победа над [[Лукаж Лацко]] во првото коло, но потоа во следното коло загубил од [[Алехандро Фаља]] во три сета. Следната недела тој се пријавил на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Вашингтон|Вашингтон]], каде бил слободен во првото коло, но во второто коло го предал натпреварот на украинецот [[Иљја Марченко]] поради замор.
Следен турнир за Гулбис бил [[Отворено тениско првенство на Канада|Роџерс Купот]]. Тој лесно го победил [[Томаш Белучи]] во првото коло, но во второто коло загубил од [[Робин Седерлинг]] во тесен натпревар. Следната недела, Гулбис се појавил на [[Синсинати Мастерс 2010|Мастерсот во Синсинати]], победувајќи ги [[Доналд Јанг]] и [[Јирген Мелцер]] во првите две кола. Како и да е, во третото коло, тој бил поразен од [[Енди Мари]] во тесен натпревар кој се одлучувал во тај-брејк во одлучувачкиот сет.
Гулбис загубил уште во првото коло на [[Отворено првенство на САД 2010|Отвореното првенство на САД]] од [[Жереми Шарди]] во три сета, и повторно четврти пат по ред не успеал да стигне до второ коло на Гренд слем турнир. Потоа Гулбис направил пауза од три недели и се вратил во Дејвис Куп пресметката против Полска, победувајќи во двата натпревари во поединачна конкуренција против [[Јежи Јанович]] и [[Михал Пшисежни]]. Следен турнир за Гулбис бил [[Отворено тениско првенство на Тајланд|Отвореното првенство на Тајланд]], каде бил слободен во првото коло. Тој во второто коло го победил германецот [[Рајнер Шитлер]], но во четвртфиналето загубил од [[Гуљелмо Гарсија-Лопес]]. Потоа тој играл на [[Отворено тениско првенство на Јапонија|Отвореното првенство на Јапонија]], но изненадуваќки уште на стартот бил поразен од 432. тенисер во светот, [[Дмитриј Турсунов]].
На следните два турнира, на [[Шангај Мастерс 2010|Мастерсот во Шангај]] и на турнирот во [[АТП Базел|Базел]], Гулбис на двапати бил поразен во првото коло од турнирите, од [[Ришар Гаске]] и [[Новак Ѓоковиќ]] редоследно. Сепак, на последниот турнир во сезоната, на [[Париз Мастерс 2010|Мастерсот во Париз]], Гулбис ги победил [[Хуан Игнасио Чела]] и [[Михаил Јужни]], во два сета, но во третото коло бил поразен од [[Енди Родик]] исто така во два сета.
Гулбис сезоната ја завршил на 24. место на АТП листата, кое во тој момент било негово највисоко во кариерата.
===2011===
Гулбис новата сезона ја започнал на [[Отворено тениско првенство на Катар за мажи|Отвореното првенство на Катар]], и со победите над [[Виктор Ханеску]] и [[Антонио Веиќ]] го одбранил четвртфиналниот пласман од минатата година. Тој не успеал да направи чекор повеќе, и во четвртфиналето бил поразен од Светскиот бр. 1, [[Рафаел Надал]]. Следен турнир за Гулбис бил турнирот во [[Меѓународно тениско првенство на Сиднеј|Сиднеј]]. Тој бил трет носител на турнирот и бил слободен во првото коло, а потоа забележал победи над [[Игор Андреев]] и [[Сергеј Стаховски]], со што се пласирал во полуфиналето во кое бил поразен од победникот на турнирот [[Жил Симон]]. На [[Отворено првенство на Австралија 2011|Отвореното првенство на Австралија]] се очекувало многу од Гулбис, но тој уште во првото коло бил поразен од [[Бенјамин Бекер]] во три сета.
Гулбис ги пропуштил следните три планирани турнири и на АТП турнејата се вратил на крајот на февруари. Тој се појавил на турнирот во [[Тениско првенство на Дубаи|Дубаи]], и како осми носител потешко од очекуваното го победил својот поранешен партнер во двојки [[Михаел Берер]] во првото коло. Како и да е, во второто коло, Гулбис загубил од [[Сергеј Стаховски]] во три сета.
[[File:Ernests Gulbis 2011 US Open.jpg|thumb|410px|left|Ернест Гулбис на [[Отворено првенство на САД 2011|Отвореното првенство на САД]]]]
Следен турнир за латвиецот бил [[Индијан Велс Мастерс 2011|Мастерсот во Индијан Велс]], каде поради тоа што бил носител на турнирот го пропуштил првото коло. Во второто коло, Гулбис во израмнет натпревар успеал да забележи тешка победа над [[Лу Јен-Хсун]], за во третото коло да биде убедливо победен од [[Новак Ѓоковиќ]] освојувајќи само еден гем во натпреварот. Две недели подоцна на [[Мајами Мастерс 2011|Мастерсот во Мајами]], Гулбис бил слободен во првото коло, и во второто коло бил поразен од [[Карлос Берлок]]. Рангиран на 30. место на АТП листата, Гулбис заиграл на [[Монте Карло Мастерс 2011|Мастерсот во Монте Карло]], и во првото коло бил подобар од 21. играч во светот, [[Александар Долгополов]] во два сета. Сепак во второто коло Гулбис загубил од [[Милош Раониќ]] исто така во два сета. Потоа тој отпатувал во [[Белград]], на [[Отворено тениско првенство на Србија|Отвореното првенство на Србија]] но изненадувачки бил поразен уште во првото коло од [[Иљја Марченко]].
Од крајот на април до средината на мај, Гулбис три недели паузирал поради замор а потоа се појавил на турнирот во [[отворено тениско првенство на Ница|Ница]]. Во првите две кола, тој забележал победи над [[Фабио Фоњини]] и [[Денис Истомин]], но во четвртфиналето загубил од 6. играч во светот, [[Томаш Бердих]]. По овој пораз, Гулбис забележал низа на лоши резултати и паднал од 30. на 85. место на АТП листата, неуспевајќи да ги повтори добрите резулати од 2010. Тој доживеал четири порази по ред: против [[Блаж Кавчиќ]] на [[Отворено првенство на Франција 2011|Отвореното првенство на Франција]], против [[Адријан Манарино]] на Квинс, против [[Дмитриј Турсунов]] на [[Вимблдон 2011|Вимблдон]] (што бил седми пораз по ред на Гренд слем турнирите и по кој паузирал еден месец за да тренира со својот тренер), и против [[Џејмс Блејк]] на турнирот во [[Тениско првенство на Атланта|Атланта]].
По оваа серија на лоши резултати, Гулбис се вратил на победничките патеки освојувајќи ја својата втора АТП титула во кариерата, на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Лос Анџелес|Лос Анџелес]], каде на патот до финалето забележал победи над [[Ксавие Малис]], [[Даниел Косаковски]], [[Хуан Мартин дел Потро]] и [[Алекс Богомолов]]. Во финалето, Гулбис остварил победа над првиот носител на турнирот, [[Марди Фиш]], во три сета.
Гулбис добил вајлд карта за настап на [[Отворено тениско првенство на Канада|Роџерс Купот]]. Во првото коло тој го победил поранешниот бр. 1 [[Хуан Карлос Фереро]] во три сета, а во второто коло остварил победа над [[Микаел Лодра]]. Во третото коло, тој загубил од [[Марди Фиш]], кој му се одмаздил за победата во Лос Анџелес. Следен турнир за Гулбис бил [[Синсинати Мастерс 2011|Мастерсот во Синсинати]], каде во првото коло загубил од [[Иван Додиг]]. Тој конечно ја прекинал серијата од седум порази по ред на Гренд слем турнирите, со победата над [[Михаел Јужни]] во првото коло на [[Отворено првенство на САД 2011|Отвореното првенство на САД]]. Сепак, во второто коло тој загубил од [[Жил Милер]]. До крајот на годината, латвиецот играл на уште пет турнири, но само на еден од нив успеал да го помине првото коло.
Тој сезоната ја завршил на 61. место на АТП листата.
===2012===
Гулбис годината ја започнал со три последователни порази на турнирите во [[Отворено тениско првенство на Катар за мажи|Доха]] и [[Меѓународен тениски турнир на Мемфис|Мемфис]], како и на [[Отворено првенство на Австралија 2012|Отвореното првенство на Австралија]]. Тој сепак бил успешен во Дејвис Купот и успеал да победи на своите два натпревари против Египет. Тој стигнал до четвртфиналето на турнирот во [[Меѓународно тениско првенство на Делреј Бич|Делреј Бич]], поразувајќи ги [[Алехандро Фаља]] и [[Стив Дарцис]], но потоа бил поразен од [[Маринко Матошевиќ]]. Дека Гулбис не бил во форма говори фактот дека на сезоната на земјена подлога тој успеал да победи на само два натпревари, против [[Ксавиер Малис]] на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Минхен|Минхен]] и против [[Михаил Кукушкин]] на [[Отворено првенство на Франција 2012|Отвореното првенство на Франција]]. За време на овој период, Гулбис го сменил тренерот и за свој нов тренер го назначил Гунтер Бресник, кој претходно работел со [[Борис Бекер]] и [[Анри Леконт]].
Гулбис стигнал до второто коло на [[Вилмблдон|Вимблдон]] победувајќи го шестиот носител [[Томаш Бердих]] во првото коло во три тај-брејк сета. Сепак во второто коло, Гулбис во пет сета бил поразен од [[Јежи Јанович]].
Следен турнир за латвиецот бил турнирот во [[Отворено тениско првенство на Хрватска|Умаг]], каде во второто коло бил поразен од [[Фернандо Вердаско]].<ref>{{наведени вести| url=http://timesofindia.indiatimes.com/sports/tennis/top-stories/Top-seeded-Fernando-Verdasco-advances-in-Umag/articleshow/14858100.cms | title= Top-seeded Fernando Verdasco advances in Umag| date=13 July 2012 | work=The Times Of India}}</ref> Потоа Гулбис заиграл на [[Отворено тениско првенство на Швајцарија|Отвореното првенство на Швајцарија]], и во првите две кола забележал победи над [[Филипо Воландри]] и [[Беноа Пер]]. Во четвртфиналето, Гулбис бил поразен од [[Пол-Анри Матје]], и покрај тоа што успеал да го освои првиот сет. Тој успешно ги поминал квалификациите на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Винстон-Салем|Винстон-Салем]] и откако успеал да победи во првите две кола против [[Карлос Берлок]] и [[Кевин Андерсон]], во третото коло бил поразен од [[Марсел Гранољерс]].
На [[Отворено првенство на САД 2012|Отвореното првенство на САД]], во првото коло, Гулбис бил подобар од [[Томи Хас]], но во второто коло разочарувачки загубил од американскиот квалификант [[Стив Џонсон]].
Тој пазуирал еден месец поради повреда и на турнејата се вратил на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Виена|Виена]] каде бил поразен во второто коло од [[Јанко Типсаревиќ]]. Гулбис не успеал да се квалификува за турнирот во [[АТП Базел|Базел]], но веќе следната недела успеал да стигне до финалето на челинџер турнирот во Екентал, во кое бил поразен од [[Даниел Брaндс]]. Тој ги пропуштил последните два челиџери во годината поради болест и решил накратко да одмори за да биде подобро подготвен за следната сезона.
===2013===
[[File:Ernests Gulbis - Roland-Garros 2013 - 013.jpg|thumb|300п|Гулбис на [[Отворено првенство на Франција 2013|Отвореното првенство на Франција]]]]
Гулбис го пресконал првиот гренд слем во сезоната и играл на два челинџер турнири на кои забележал само една победа. Негов прв АТП турнир во сезоната бил турнирот во [[Отворено тениско првенство на Ротердам|Ротердам]], на кој влегол во главниот ждреб поминувајќи ги квалификациите. Во првото коло, тој забележал победа над домашниот тенисер [[Робин Хасе]], но во второто коло бил поразен од [[Хуан Мартин дел Потро]]. Потоа на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Марсеј|Марсеј]], тој во главниот ждреб влегол со помош на вајлд карта и во првото коло го победил [[Јарко Ниеминен]]. Во второто коло, тој тесно бил поразен од [[Томаш Бердих]].
Следен турнир за Гулбис бил турнирот во [[Меѓународно тениско првенство на Делреј Бич|Делреј Бич]], каде тој успешно ги поминал квалификациите. По трите победи во квалификациите, тој победил на уште три натпревари и се пласирал во финалето на турнирот, во кое го победил [[Едуард Рожер-Васлен]] во два сета, со што ја освоил својата трета АТП титула во кариерата, прва по две години.
Гулбис го продолжил својот одличен почеток во сезоната со одличниот резултат што го остварил на [[Индијан Велс Мастерс 2013|Мастерсот во Индијан Велс]]. Тој најпрво успешно ги поминал квалификациите, а потоа забележал победи над [[Фелисијано Лопес]], [[Јанко Типсаревиќ]] и [[Андреас Сепи]] и закажал натпревар против [[Рафаел Надал]] во четвртото коло. Гулбис го загубил натпреварот во три израмнети сета откако успеал да го добие првиот сет со 6–4, со што ја завршил својата победничка низа од 13 натпревари. На [[Отворено првенство на Франција 2013|Отвореното првенство на Франција]], Гулбис стигнал до второто коло во кое загубил од [[Гаел Монфис]].
Сезоната на тревна подлога, Гулбис ја започнал на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Хале|Хале]], каде во првото коло бил подобар од [[Маркос Багдатис]], за потоа во второто коло да биде поразен од [[Томи Хас]]. На [[Вимблдон 2013|Вимблдон]] тој забележал победи над [[Едуард Рожер-Васлан]] и [[Жо-Вилфред Цонга]], но во третото коло бил поразен од [[Фернандо Вердаско]].
На [[Отворено тениско првенство на Канада|Роџерс Купот]], Гулбис стигнал до четвртфинлаето во кое бил поразен од [[Милош Раониќ]] во три сета, откако претходно остварил победи над [[Фелисијано Лопес]], [[Фабио Фоњини]], и [[Енди Мари]]. Тој не ја продолжил својата добра форма на [[Синсинати Мастерс 2013|Мастерсот во Синсинати]] и на [[Отворено првенство на САД 2013|Отвореното првенство на САД]] и на двата турнири бил елиминиран уште во првото коло.
Гулбис успеал да стигне до својата четврта АТП титула во кариерата, на [[Отворено тениско првенство на Санкт Петербург|Отвореното првенство на Санкт Петербург]], каде во финалето со пресврт успеал да го победи шпанецот [[Гуљелмо Гарсија-Лопес]] во три сета. Со овој резултат, Гулбис се искачил на 27. место на АТП листата.
Поради повреда, Гулбис пропуштил неколку турнири, и на турнејата се вратил на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Стокхолм|Стокхолм]] каде стигнал до полуфиналето, во кое бил поразен од [[Давид Ферер]] во три сета. На патот до полуфиналето, Гулбис забележал победи над [[Жереми Шарди]], [[Игор Сислинг]] и [[Јежи Јанович]].
Гулбис ја завршил сезоната со поразите од [[Џон Иснер]] и [[Фернандо Вердаско]] на турнирот во [[Отворено тениско првенство на Валенсија|Валенсија]], односно на [[Париз Мастерс 2013|Мастерсот во Париз]], завршувајќи на 24. место на АТП листата.
===Дејвис куп===
Гулбис е дел од Латвискиот дејвис куп тим од 2005 година. Тој за својата држава има одиграно вкупно 41 натпревар од кои забележал 30 победи (22 во поединечна конкуренција, 8 во двојки) и 11 порази. Во септември 2007, тој бил најзаслужен во победата над [[Монако]] и пласманот на Латвија во првата група од Евро/Африканската зона, за првпат во историјата на земјата.
===Статистика===
====Резултат против топ 20 играчи====
Билансот од победи-порази на Гулбис (29–63, 31%) против играчи кои биле рангирани на бр. 20 или повисоко на денот на натпреварот е следен:<ref name="ITF">{{Наведена мрежна страница|work=itftennis.com|publisher=[[Меѓународна тениска федерација]]|title=GULBIS, Ernests (LAT) – Activity|url=http://www.atpworldtour.com/Tennis/Players/Top-Players/Ernests-Gulbis.aspx|date=2013-08-12|accessdate=2013-08-12}}</ref>
{{Div col|cols=4}}
*{{знамеикона|CRO}} [[Марио Анчиќ]] 0–1
*{{знамеикона|CZE}} [[Томаш Бердих]] 2–4
*{{знамеикона|ESP}} '''[[Карлос Моја]]''' 1–1
*{{знамеикона|ESP}} [[Томи Робредо]] 1–0
*{{знамеикона|RUS}} [[Игор Андреев]] 0–1
*{{знамеикона|CYP}} [[Маркос Багдатис]] 0–2
*{{знамеикона|USA}} [[Џејмс Блејк]] 2–0
*{{знамеикона|ARG}} [[Гуљелмо Кањас]] 0–1
*{{знамеикона|RUS}} [[Николај Давиденко]] 0–3
*{{знамеикона|BUL}} [[Григор Димитров]] 2–0
*{{знамеикона|SRB}} '''[[Новак Ѓоковиќ]]''' 1–5
*{{знамеикона|SUI}} '''[[Роџер Федерер]]''' 2–2
*{{знамеикона|ESP}} [[Давид Ферер]] 0–4
*{{знамеикона|USA}} [[Марди Фиш]] 1–2
*{{знамеикона|ITA}} [[Фабио Фоњини]] 1–0
*{{знамеикона|FRA}} [[Ришар Гаске]] 1–0
*{{знамеикона|CHI}} [[Фернандо Гонсалес]] 0–1
*{{знамеикона|GER}} [[Томи Хас]] 1–3
*{{знамеикона|USA}} [[Џон Иснер]] 0–2
*{{знамеикона|POL}} [[Јежи Јанович]] 1–0
*{{знамеикона|ARG}} [[Хуан Монако]] 0–1
*{{знамеикона|AUT}} [[Јирген Мелцер]] 1–0
*{{знамеикона|GBR}} [[Енди Мари]] 1–5
*{{знамеикона|ESP}} '''[[Рафаел Надал]]''' 0–7
*{{знамеикона|ARG}} [[Давид Налбандијан]] 0–1
*{{знамеикона|ЈАП}} [[Кеј Нишикори]] 0–1
*{{знамеикона|ARG}} [[Хуан Мартин дел Потро]] 2–3
*{{знамеикона|CAN}} [[Милош Раониќ]] 0–2
*{{знамеикона|USA}} '''[[Енди Родик]]''' 0–3
*{{знамеикона|SWE}} [[Робин Седерлинг]] 0–1
*{{знамеикона|ITA}} [[Андреас Сепи]] 1–0
*{{знамеикона|CZE}} [[Радек Штепанек]] 2–0
*{{знамеикона|SRB}} [[Јанко Типсаревиќ]] 1–1
*{{знамеикона|FRA}} [[Жо-Вилфрид Цонга]] 2–2
*{{знамеикона|ESP}} [[Фернандо Вердаско]] 0–2
*{{знамеикона|SUI}} [[Станислас Вавринка]] 0–1
*{{знамеикона|RUS}} [[Михаил Јужни]] 3–1
{{Div col end}}
:''* Статистика до 8 јуни 2014.''
==Стил на игра==
Гулбис главно применува напаѓачки стил на игра од основната линија. Најсигурен удар на Гулбис е неговиот бекхенд, кој го изведува со огромна брзина, релативно рамно и е тежок да се прочита. Гулбис исто така е познат по неговите умешни и тактички удари, како што се напаѓачкиот топспин [[Лоб (тенис)|лоб]] и дропшотот, кои може да ги изведе од секоја позиција, па дури и доколку се наоѓа длабоко во теренот. Играта на Гулбис главно се темели на неговата крајно агресивна игра, која често го доведува до голем број на неизнудени грешки, со што се доведува во прашање неговата сигурност и постојаност во тешки натпревари. И покрај тоа што неговиот стил на игра одговара на брзи подлоги, неговите одлични настапи на [[Отворено првенсво на Франција 2008|Отвореното првенство на Франција]] во 2008, [[Рим Мастерс 2010|Мастерсот во Рим]] во 2010 и [[Отворено првенство на Франција 2014|Отвореното првенство на Франција]] во 2014 се резултат на неговите силни и рамни удари кои може да ги одигра на Земјината подлога.
Неговата агресивна игра од основната линија во комбинација со исклучително силниот сервис, кој често достигнува брзина од 210 км/ч до 225 км/ч се негови силни оружја, сепак вториот сервис на Гулбис не е негов најсигурен удар, и поради тоа тој често има висок процент на двојни сервис грешки. Други слабости се неговата постојаност и неговите слаби нерви. И покрај силниот сервис и вратените сервис удари, Гулбис има лоша реализација на брејк топките, лоша реализација при спасувањето на брејк топките и не толку добра тај-брејк статистика. Во бројни прилики тој често знае да направи низа од некарактеристични неизнудени грешки кога сервира или враќа сервиси за добивањето на сетот или натпреварот.
Тој е спонзориран од [[адидас]] за неговата спортска опрема.
==АТП финалиња во кариерата==
===Поединечно: 6 (6 титули)===
{|
|-valign=top
|
{|class=wikitable
!Легенда
|-bgcolor=e5d1cb
|Гренд Слем (0–0)
|-bgcolor=ffffcc
|АТП завршен Мастерс во годината (0–0)
|-bgcolor=dfe2e9
|АТП Мастерс 1000 (0–0)
|-bgcolor=d0f0c0
|АТП World Tour 500 Series (0–0)
|-
|АТП World Tour 250 Series (6–0)
|}
|
{|class=wikitable
!Титули по подлога
|-
|Тврда (5–0)
|-
|Земја (1–0)
|-
|Трева (0–0)
|-
|Тепих (0–0)
|}
|}
{|class="sortable wikitable"
!width=6|Исход
!width=20|Бр.
!width=120|Датум
!width=240|Турнир
!width=10|Подлога
!width=180|Противник
!width=160|Резултат
|-
|bgcolor=98fb98|Победник
|1.
|28 февруари 2010
|[[Меѓународно тениско првенство на Делреј Бич|Делреј Бич]], САД
|Тврда
|{{знамеикона|CRO}} [[Иво Карловиќ]]
|6–2, 6–3
|-
|bgcolor=98fb98|Победник
|2.
|31 јули 2011
|[[Отворено тениско првенство на Лос Анџелес|Лос Анџелес]], САД
|Тврда
|{{знамеикона|USA}} [[Марди Фиш]]
|5–7, 6–4, 6–4
|-
|bgcolor=98fb98|Победник
|3.
|3 март 2013
|[[Меѓународно тениско првенство на Делреј Бич|Делреј Бич]], САД <small>(2)</small>
|Тврда
|{{знамеикона|FRA}} [[Едуард Рожер-Васлен]]
|7–6<sup>(7–3)</sup>, 6–3
|-
|bgcolor=98fb98|Победник
|4.
|22 септември 2013
|[[Отворено тениско првенство на Санкт Петербург|Санкт Петербург]], Русија
|Тврда
|{{знамеикона|ESP}} [[Гуљелмо Гарсија-Лопес]]
| 3–6, 6–4, 6–0
|-
|bgcolor=98fb98|Победник
|5.
|23 февруари 2014
|[[Отворено тениско првенство на Марсеј|Марсеј]], Франција
|Тврда
|{{знамеикона|FRA}} [[Жо-Вилфрид Цонга]]
| 7–6<sup>(7–5)</sup>, 6–4
|-
|bgcolor=98fb98|Победник
|6.
|24 мај 2014
|[[Отворено тениско првенство на Ница|Ница]], Франција
|Земја
|{{знамеикона|ARG}} [[Федерико Делбонис]]
|6–1, 7–6<sup>(7–5)</sup>
|}
===Во двојки: 2 (2 титули)===
{|
|-valign=top
|
{|class=wikitable
!Легенда
|-bgcolor=e5d1cb
|Гренд Слем (0–0)
|-bgcolor=ffffcc
|АТП завршен Мастерс во годината (0–0)
|-bgcolor=dfe2e9
|АТП Мастерс 1000 (0–0)
|-bgcolor=d0f0c0
|АТП World Tour 500 Series (0–0)
|-
|АТП World Tour 250 Series (2–0)
|}
|
{|class=wikitable
!Титули по подлога
|-
|Тврда (1–0)
|-
|Земја (1–0)
|-
|Трева (0–0)
|-
|Тепих (0–0)
|}
|}
{|class=wikitable
!Исход
!Бр.
!Датум
!width=300|Турнир
!Подлога
!Партнер
!Противници
!Резултат
|-
|bgcolor=#98fb98|Победник
|1.
|14 април 2008
|[[Тениско првенство на Хјустон на Земјина подлога|Хјустон]], САД
|Земја
|{{знамеикона|GER}} [[Рајнер Шитлер]]
|{{знамеикона|URU}} [[Пабло Куевас]]<br />{{знамеикона|ESP}} [[Марсел Гранољерс]]
|7–5, 7–6<sup>(7–3)</sup>
|-
|bgcolor=#98fb98|Победник
|2.
|18 јули 2009
|[[Тениско првенство на Атланта|Атланта]], САД
|Тврда
|{{знамеикона|RUS}} [[Дмитриј Турсунов]]
|{{знамеикона|AUS}} [[Ешли Фишер]]<br />{{знамеикона|AUS}} [[Џордан Кер]]
|6–4, 3–6, [11–9]
|}
==Титули на челинџер и фјучерс турнири (10)==
===Поединечно (7)===
{|class=wikitable style=font-size:97%
!Легенда
|-bgcolor=moccasin
|Челинџери (4)
|-bgcolor=cffcff
|Фјучерси (3)
|}
{|class=wikitable style=font-size:97%
!Бр.
!Датум
!Турнир
!Подлога
!Противник
!Резултат
|-bgcolor=cffcff
|1.
|12 септември 2005
|[[Фридберг (Баварија)|Фридберг]], Германија
|Земја
|{{знамеикона|GER}} [[Марсел Ѕимерман]]
|6–4, 6–0
|-bgcolor=cffcff
|2.
|16 јануари 2006
|[[Бергхајм (Австрија)|Бергхајм]] Австрија
|Земја
|{{знамеикона|SUI}} [[Жан-Клод Шерер]]
|7–6<sup>(7–2)</sup>, 3–6, 6–4
|-bgcolor=cffcff
|3.
|6 март 2006
|[[Лојгерн]], Швајцарија
|Тепих
|{{знамеикона|GER}} [[Тобијас Клајн]]
|7–6<sup>(7–4)</sup>, 6–4
|-bgcolor=moccasin
|4.
|6 ноември 2006
|[[Екентал]], Германија
|Тепих
|{{знамеикона|GER}} [[Филип Печнер]]
|6–3, 6–0
|-bgcolor=moccasin
|5.
|19 февруари 2007
|[[Безансон]], Франција
|Тврда
|{{знамеикона|FRA}} [[Едуард Рожер-Васлен]]
|6–4, 3–6, 6–4
|-bgcolor=moccasin
|6.
|12 март 2007
|[[Сараево]], Босна и Херцеговина
|Тврда
|{{знамеикона|CZE}} [[Јан Мертл]]
|4–6, 6–4, 7–6<sup>(7–2)</sup>
|-bgcolor=moccasin
|7.
|7 октомври 2007
|[[Монс]], Белгија
|Тврда
|{{знамеикона|BEL}} [[Кристоф Флиген]]
|7–5, 6–3
|}
===Во двојки (3)===
{|class="sortable wikitable" style=font-size:97%
|-
!Бр.
!Датум
!Турнир
!Подлога
!Партнер
!Противници
!Резултат
|-bgcolor=moccasin
|1.
|10 јули 2006
|[[Оберштауфен]], Германија
|Земја
|{{знамеикона|GER}} [[Миша Ѕверев]]
|{{знамеикона|ROU}} [[Теодор-Дачан Крачун]]<br>{{знамеикона|ROU}} [[Габриел Морару]]
|6–1, 6–1
|-bgcolor=moccasin
|2.
|30 октомври 2006
|[[Ахен]], Германија
|Тепих
|{{знамеикона|GER}} Миша Ѕверев
|{{знамеикона|POL}} [[Томаш Беднарек]]<br>{{знамеикона|GEO}} [[Иракли Лабаџе]]
|6–7<sup>(5–7)</sup>, 6–4, [10–8]
|-bgcolor=moccasin
|3.
|12 март 2007
|[[Сараево]], Босна и Херцеговина
|Тврда
|{{знамеикона|LAT}} [[Денис Павловс]]
|{{знамеикона|CZE}} [[Јан Мертл]]<br>{{знамеикона|CZE}} [[Лукаш Росол]]
|6–4, 6–3
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр-авто}}
* {{ATP|id=G858}}
* {{DavisCupplayerlink|id=100028679}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гулбис}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1988 година]]
[[Категорија:Луѓе од Рига]]
[[Категорија:Латвиски тенисери]]
dy62cvlp95rzfmgpvyaa3lbro7h19la
Предлошка:Драма (општина)
10
1110178
5608633
5599063
2026-08-12T17:43:50Z
SpectralWiz
106165
5608633
wikitext
text/x-wiki
{{Навкутија Општина во Грција
| name = Драма (општина)
| state = {{{state|autocollapse}}}
| munic = [[Драма (општина)|Драма]]
| group1 = [[Драма (град)|Драма]]
| list1=
* [[Височани]]
* [[Драма (град)|Драма]]
* [[Дреново (Драмско)|Дреново]]
* [[Ени Чифлик (Драмско)|Ени Чифлик]]
* [[Ескиќој]]
* [[Карачали (Драмско)|Карачали]]
* [[Ковица]]
* [[Краништа]]
* [[Ќучукќој]]
* [[Мокрош]]
* [[Музга]]
* [[Орманли (Драмско)|Орманли]]
* [[Османица]]
* [[Панорама (Драмско)|Панорама]]
* [[Пашали Чифлик]]
* [[Равика]]
* [[Равња]]
* [[Турско Село]]
* [[Чаталџа]]
* [[Шипша]]
| group2 = [[Осеница]]
| list2=
* [[Владиково]]
* [[Ловчишта]]
* [[Љубан]]
* [[Осеница]]
* [[Попово Село (Драмско)|Попово Село]]
| историскиГ = Историски
| историскиС =
* [[Бичово]]
* [[Борник]]
* [[Брхово]]
* [[Глум]]
* [[Граждел]]
* [[Дереќој]]
* [[Добријаџил]]
* [[Добросул]]
* [[Драженица]]
* [[Дреновица (Драмско)|Дреновица]]
* [[Ѓур Маала]]
* [[Елешќој]]
* [[Јуреказ]]
* [[Каинчен]]
* [[Калчово]]
* [[Карадере (Драмско)|Карадере]]
* [[Кољуш]]
* [[Корита (Драмско)|Корита]]
* [[Курталар]]
* [[Лејлер]]
* [[Маалеџик (Драмско)|Маалеџик]]
* [[Орхово]]
* [[Пепелаш]]
* [[Преслоп]]
* [[Прибојна]]
* [[Пулово]]
* [[Рабеш]]
* [[Радишани (Драмско)|Радишани]]
* [[Раженик]]
* [[Рашово]]
* [[Русково]]
* [[Русово]]
* [[Тиклево]]
* [[Тухал]]
* [[Фаница]]
* [[Хадирќој]]
* [[Черковица]]<!--или Черкичен-->
* [[Черешово (напуштено драмско село)|Черешово]]
* [[Џирновица]]
* [[Штрклово]]
| below = '''Споени со градот Драма''': [[Сандак Чифлик]] {{•}} [[Чај Чифлик]]
}}<noinclude>
{{расклоп}}
[[Категорија:Предлошки за општини во Егејска Македонија|Драма]]
[[Категорија:Драма (општина)|Ψ]]
</noinclude>
74882a5wd5tz4sitjedastpc8njfx3m
Михајловистички контрачети во Вардарска Македонија
0
1112047
5608600
5287900
2026-08-12T15:54:51Z
Kkapidan
123196
додавам содржина
5608600
wikitext
text/x-wiki
'''Михајловистичките контрачети во Вардарска Македонија''' — создадени за помош на бугарските власти во борбата против македонските партизани. Тие биле активни во периодот на [[Бугарска окупација на Македонија во Втората светска војна|бугарската окупација]] на регионот. Првично Бугарите биле пречекани како ослободители од српската власт без никаков суштински отпор.<ref>"Despite the slight change of the younger generation in the 1930s, reflected in the slogan "Macedonia for the Macedonians", anti-Serbian and pro-Bulgarian sentiment still prevailed. Even "Macedonia for the Macedonians" signalled in many ways an acceptance of the state of Yugoslavia and an attempt to gain autonomy within it. The collapse of Yugoslavia changed all this. There is a little doubt that the initial reaction among large sections of the population of Vardar Macedonia who had suffered so much under the Serbian repression was to greet the Bulgarians as liberators." Who are the Macedonians? Hugh Poulton,Hurst & Co. Publishers, 1995, ISBN 1-85065-238-4, p. 101</ref> Сепак, кон крајот на 1942, првичните про-бугарските гледишта кај Македонците исчезнале поради присилната [[бугаризација]] и грубото однесување на бугарските војници врз македонското население. Поради тоа, бугарските власти успеале да регрутираат само 200 контрачетници.<ref>{{cite book |editor-last=Bosworth |editor-first=Richard |editor2-last=Maiolo |editor2-first=Giuseppe |title=The Cambridge History of the Second World War |chapter=Collaboration, resistance and liberation in the Balkans|last=Kranjc|first=Gregor|publisher=Cambridge University Press |year=2015 |volume=2 |page=473|doi=10.1017/CHO9781139524377}}</ref> Локалните комунисти го припоиле ПК на КПЈ за Македонија кон БРП(к) и биле против оружена борба. Михајловистите партиципирале целосно во бугарската фашистичка окупација. Првата контрачета, била формирана на крајот на 1942 година во Велешко, на чело со [[Пано Манев]].<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен хаос, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр. 201.</ref> Нејзиното создавање било одобрено од министерот за внатрешни работи Петар Габровски по предлог на скопскиот полициски началник Стефан Симеонов, кој бил поранешен четник на Внатрешната добруџанска револуционерна организација.<ref>Малковски, Ѓорѓи. Профашистичките и колаборационистичките организации и групи вото Македонија 1941-1944 година, Скопје, 1995 г.</ref> Вака партизанските одреди биле разбивани не само од полицијата, туку и од страна на контра-четниците. Контрачетите обично се водени од ветерани на михајловистичкото крило на [[ВМРО]], како војводата на Кумановската контрачета - [[Крсто Лазаров]]. Меѓу попознатите контрачети биле Гевгелиската на чело со [[Ѓорѓи Хаџи Митрев]],<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://star.vest.com.mk/default.asp?id=20989&idg=2&idb=462&rubrika=Feqton |title=Ќортошев, Ристо. Црвена помош и "штукаџии", в. Вест, 23.01.2002 г. |accessdate=2014-08-07 |archive-date=2014-07-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140728013549/http://star.vest.com.mk/default.asp?id=20989&idg=2&idb=462&rubrika=Feqton |url-status=dead }}</ref> Кавадарската на чело со [[Атанас Калчев]],<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен пораз, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр. 198.</ref> Кочанската, на чело на која бил [[Димитар Медаров]], како и Битолската и Прилепската контрачети. Од друга страна во март 1943 година командантот на 15-та пешадиска дивизија во Егесјка Македонија - Иван Маринов, распоредил вооружувањето на првата контрачета во регионот, а [[Владимир Куртев]], [[Димитар Цилев]] и [[Георги Настев]] учествувале во организирањето на првите одреди за борба против комунистички партизани - [[Охрана]]. Во летото на 1944 година на територијата на Вардарска Македонија дејствувале околу 200 контрачети.<ref>Cohen, PJ Riesman, D. (February, 1997). Serbia's Secret War: Propaganda and the Deceit of History. Texas A & M University Press. p. 100. ISBN 0-89096-760-1.</ref> По повлекувањето на бугарската администрација од регионот и подоцнежното откажување на [[Иван Михајлов]] да формира [[Независна Држава Македонија|марионетска држава]], повеќето од учесниците во нив биле убиени во престрелки со партизаните или подоцна биле фатени и осудени од страна на комунистичките власти во Југославија.<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен хаос, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр.376.</ref> Во [[западна Македонија]] во селото [[Мраморец]] е формирана контрачета од страна на [[Димо Соколески - Брадата]] и Стефан Димитров од селото [[Белица (Кичевско)|Белица]]. Најпрво во оваа контрачета дејствувале 15-тина контрачетници од четирите околни села [[Мраморец]], [[Турје]], [[Козица]] и [[Белица (Кичевско)|Белица]]. Нешто подоцна кон оваа контрачета ќе се припојат и 10-тина селани, скоро сите од селото [[Арбиново]]. Контрачетниците дури ќе успеат и да фатат еден партизан, и да го убијат тоа бил [[Наум Сиљаноски]] од селото [[Издеглавје]], кого го фатиле во близина на селото [[Сливово]], и го стрелале во беличка планина. Како соработници со окупаторите (контрачетници) Милан Пејоски, Ванчо Недески и Стојко Митрески од [[Мраморец]], потоа Кирко Попоски од [[Лешани]], и Климе Китески од [[Слатински Чифлик]] ќе бидат стрелани од страна на партизаните.<ref>{{Наведена книга|title=Ослободителната војна во западна Македонија 1941-1945|last=Ивановски|first=А. Владо|publisher=|year=1973|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Огненото лице на Дебарца караорманска|last=Ристески Стојмир|first=Петровски Трајан|publisher=Мисла|year=1972|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref>
== Белешки ==
<references/>
[[Категорија:Бугарска пропаганда во Македонија]]
0fa1skpt2otjn0crdjp5mkptzgsv050
5608606
5608600
2026-08-12T15:59:41Z
Kkapidan
123196
5608606
wikitext
text/x-wiki
'''Михајловистичките контрачети во Вардарска Македонија''' — создадени за помош на бугарските власти во борбата против македонските партизани. Тие биле активни во периодот на [[Бугарска окупација на Македонија во Втората светска војна|бугарската окупација]] на регионот. Првично Бугарите биле пречекани како ослободители од српската власт без никаков суштински отпор.<ref>"Despite the slight change of the younger generation in the 1930s, reflected in the slogan "Macedonia for the Macedonians", anti-Serbian and pro-Bulgarian sentiment still prevailed. Even "Macedonia for the Macedonians" signalled in many ways an acceptance of the state of Yugoslavia and an attempt to gain autonomy within it. The collapse of Yugoslavia changed all this. There is a little doubt that the initial reaction among large sections of the population of Vardar Macedonia who had suffered so much under the Serbian repression was to greet the Bulgarians as liberators." Who are the Macedonians? Hugh Poulton,Hurst & Co. Publishers, 1995, ISBN 1-85065-238-4, p. 101</ref> Локалните комунисти го припоиле ПК на КПЈ за Македонија кон БРП(к) и биле против оружена борба. Михајловистите партиципирале целосно во бугарската фашистичка окупација. Сепак, кон крајот на 1942, првичните про-бугарските гледишта кај Македонците исчезнале поради присилната [[бугаризација]] и грубото однесување на бугарските војници врз македонското население. Поради тоа, бугарските власти успеале да регрутираат само 200 контрачетници.<ref>{{cite book |editor-last=Bosworth |editor-first=Richard |editor2-last=Maiolo |editor2-first=Giuseppe |title=The Cambridge History of the Second World War |chapter=Collaboration, resistance and liberation in the Balkans|last=Kranjc|first=Gregor|publisher=Cambridge University Press |year=2015 |volume=2 |page=473|doi=10.1017/CHO9781139524377}}</ref> Првата контрачета, била формирана на крајот на 1942 година во Велешко, на чело со [[Пано Манев]].<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен хаос, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр. 201.</ref> Нејзиното создавање било одобрено од министерот за внатрешни работи Петар Габровски по предлог на скопскиот полициски началник Стефан Симеонов, кој бил поранешен четник на Внатрешната добруџанска револуционерна организација.<ref>Малковски, Ѓорѓи. Профашистичките и колаборационистичките организации и групи вото Македонија 1941-1944 година, Скопје, 1995 г.</ref> Вака партизанските одреди биле разбивани не само од полицијата, туку и од страна на контра-четниците. Контрачетите обично се водени од ветерани на михајловистичкото крило на [[ВМРО]], како војводата на Кумановската контрачета - [[Крсто Лазаров]]. Меѓу попознатите контрачети биле Гевгелиската на чело со [[Ѓорѓи Хаџи Митрев]],<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://star.vest.com.mk/default.asp?id=20989&idg=2&idb=462&rubrika=Feqton |title=Ќортошев, Ристо. Црвена помош и "штукаџии", в. Вест, 23.01.2002 г. |accessdate=2014-08-07 |archive-date=2014-07-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140728013549/http://star.vest.com.mk/default.asp?id=20989&idg=2&idb=462&rubrika=Feqton |url-status=dead }}</ref> Кавадарската на чело со [[Атанас Калчев]],<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен пораз, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр. 198.</ref> Кочанската, на чело на која бил [[Димитар Медаров]], како и Битолската и Прилепската контрачети. Од друга страна во март 1943 година командантот на 15-та пешадиска дивизија во Егесјка Македонија - Иван Маринов, распоредил вооружувањето на првата контрачета во регионот, а [[Владимир Куртев]], [[Димитар Цилев]] и [[Георги Настев]] учествувале во организирањето на првите одреди за борба против комунистички партизани - [[Охрана]]. Во летото на 1944 година на територијата на Вардарска Македонија дејствувале околу 200 контрачети.<ref>Cohen, PJ Riesman, D. (February, 1997). Serbia's Secret War: Propaganda and the Deceit of History. Texas A & M University Press. p. 100. ISBN 0-89096-760-1.</ref> По повлекувањето на бугарската администрација од регионот и подоцнежното откажување на [[Иван Михајлов]] да формира [[Независна Држава Македонија|марионетска држава]], повеќето од учесниците во нив биле убиени во престрелки со партизаните или подоцна биле фатени и осудени од страна на комунистичките власти во Југославија.<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен хаос, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр.376.</ref> Во [[западна Македонија]] во селото [[Мраморец]] е формирана контрачета од страна на [[Димо Соколески - Брадата]] и Стефан Димитров од селото [[Белица (Кичевско)|Белица]]. Најпрво во оваа контрачета дејствувале 15-тина контрачетници од четирите околни села [[Мраморец]], [[Турје]], [[Козица]] и [[Белица (Кичевско)|Белица]]. Нешто подоцна кон оваа контрачета ќе се припојат и 10-тина селани, скоро сите од селото [[Арбиново]]. Контрачетниците дури ќе успеат и да фатат еден партизан, и да го убијат тоа бил [[Наум Сиљаноски]] од селото [[Издеглавје]], кого го фатиле во близина на селото [[Сливово]], и го стрелале во беличка планина. Како соработници со окупаторите (контрачетници) Милан Пејоски, Ванчо Недески и Стојко Митрески од [[Мраморец]], потоа Кирко Попоски од [[Лешани]], и Климе Китески од [[Слатински Чифлик]] ќе бидат стрелани од страна на партизаните.<ref>{{Наведена книга|title=Ослободителната војна во западна Македонија 1941-1945|last=Ивановски|first=А. Владо|publisher=|year=1973|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Огненото лице на Дебарца караорманска|last=Ристески Стојмир|first=Петровски Трајан|publisher=Мисла|year=1972|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref>
== Белешки ==
<references/>
[[Категорија:Бугарска пропаганда во Македонија]]
6m8xg8amk4910qj0bgvwr5c359txhpn
5608684
5608606
2026-08-12T21:57:09Z
Gurther
105215
5608684
wikitext
text/x-wiki
'''Михајловистичките контрачети во Вардарска Македонија''' — создадени за помош на бугарските власти во борбата против македонските партизани. Тие биле активни во периодот на [[Бугарска окупација на Македонија во Втората светска војна|бугарската окупација]] на регионот. Првично Бугарите биле пречекани како ослободители од српската власт без никаков суштински отпор.<ref>"Despite the slight change of the younger generation in the 1930s, reflected in the slogan "Macedonia for the Macedonians", anti-Serbian and pro-Bulgarian sentiment still prevailed. Even "Macedonia for the Macedonians" signalled in many ways an acceptance of the state of Yugoslavia and an attempt to gain autonomy within it. The collapse of Yugoslavia changed all this. There is a little doubt that the initial reaction among large sections of the population of Vardar Macedonia who had suffered so much under the Serbian repression was to greet the Bulgarians as liberators." Who are the Macedonians? Hugh Poulton,Hurst & Co. Publishers, 1995, ISBN 1-85065-238-4, p. 101</ref> Локалните комунисти го припоиле ПК на КПЈ за Македонија кон БРП(к) и биле против оружена борба. Михајловистите партиципирале целосно во бугарската фашистичка окупација. Сепак, кон крајот на 1942, првичните про-бугарските гледишта кај Македонците исчезнале поради присилната [[бугаризација]] и грубото однесување на бугарските војници врз македонското население. Поради тоа, бугарските власти успеале да регрутираат само 200 контрачетници.<ref>{{cite book |editor-last=Bosworth |editor-first=Richard |editor2-last=Maiolo |editor2-first=Giuseppe |title=The Cambridge History of the Second World War |chapter=Collaboration, resistance and liberation in the Balkans|last=Kranjc|first=Gregor|publisher=Cambridge University Press |year=2015 |volume=2 |page=473|doi=10.1017/CHO9781139524377}}</ref> Првата контрачета, била формирана на крајот на 1942 година во Велешко, на чело со [[Пано Манев]].<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен хаос, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр. 201.</ref> Нејзиното создавање било одобрено од министерот за внатрешни работи Петар Габровски по предлог на скопскиот полициски началник Стефан Симеонов, кој бил поранешен четник на Внатрешната добруџанска револуционерна организација.<ref>Малковски, Ѓорѓи. Профашистичките и колаборационистичките организации и групи вото Македонија 1941-1944 година, Скопје, 1995 г.</ref> Вака партизанските одреди биле разбивани не само од полицијата, туку и од страна на контра-четниците. Контрачетите обично се водени од ветерани на михајловистичкото крило на [[ВМРО]], како војводата на Кумановската контрачета - [[Крсто Лазаров]]. Меѓу попознатите контрачети биле Гевгелиската на чело со [[Ѓорѓи Хаџи Митрев]],<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://star.vest.com.mk/default.asp?id=20989&idg=2&idb=462&rubrika=Feqton |title=Ќортошев, Ристо. Црвена помош и "штукаџии", в. Вест, 23.01.2002 г. |accessdate=2014-08-07 |archive-date=2014-07-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140728013549/http://star.vest.com.mk/default.asp?id=20989&idg=2&idb=462&rubrika=Feqton |url-status=dead }}</ref> Кавадарската на чело со [[Атанас Калчев]],<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен пораз, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр. 198.</ref> Кочанската, на чело на која бил [[Димитар Медаров]], како и Битолската и Прилепската контрачети. Од друга страна во март 1943 година командантот на 15-та пешадиска дивизија во Егесјка Македонија - Иван Маринов, распоредил вооружувањето на првата контрачета во регионот, а [[Владимир Куртев]], [[Димитар Цилев]] и [[Георги Настев]] учествувале во организирањето на првите одреди за борба против комунистички партизани - [[Охрана]]. Во летото на 1944 година на територијата на Вардарска Македонија дејствувале околу 200 контрачети.<ref>Cohen, PJ Riesman, D. (February, 1997). Serbia's Secret War: Propaganda and the Deceit of History. Texas A & M University Press. p. 100. ISBN 0-89096-760-1.</ref> По повлекувањето на бугарската администрација од регионот и подоцнежното откажување на [[Иван Михајлов]] да формира [[Независна Држава Македонија|марионетска држава]], повеќето од учесниците во нив биле убиени во престрелки со партизаните или подоцна биле фатени и осудени од страна на комунистичките власти во Југославија.<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен хаос, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр.376.</ref> Во [[западна Македонија]] во селото [[Мраморец]] е формирана контрачета од страна на [[Димо Соколески - Брадата]] и Стефан Димитров од селото [[Белица (Кичевско)|Белица]]. Најпрво во оваа контрачета дејствувале 15-тина контрачетници од четирите околни села [[Мраморец]], [[Турје]], [[Козица]] и [[Белица (Кичевско)|Белица]]. Нешто подоцна кон оваа контрачета ќе се припојат и 10-тина селани, скоро сите од селото [[Арбиново]]. Контрачетниците дури ќе успеат и да фатат еден партизан, и да го убијат тоа бил [[Наум Сиљаноски]] од селото [[Издеглавје]], кого го фатиле во близина на селото [[Сливово]], и го стрелале во беличка планина. Како соработници со окупаторите (контрачетници) Милан Пејоски, Ванчо Недески и Стојко Митрески од [[Мраморец]], потоа Кирко Попоски од [[Лешани]], и Климе Китески од [[Слатински Чифлик]] ќе бидат стрелани од страна на партизаните.<ref>{{Наведена книга|title=Ослободителната војна во западна Македонија 1941-1945|last=Ивановски|first=А. Владо|publisher=|year=1973|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Огненото лице на Дебарца караорманска|last=Ристески Стојмир|first=Петровски Трајан|publisher=Мисла|year=1972|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref>
== Белешки ==
<references/>{{Македонија-ист-никулец}}
[[Категорија:Бугарска пропаганда во Македонија]]
6eo05nlujxvyxiz8vpq9iwdgp32cnvv
5608685
5608684
2026-08-12T21:57:34Z
Gurther
105215
5608685
wikitext
text/x-wiki
'''Михајловистичките контрачети во Вардарска Македонија''' — создадени за помош на бугарските власти во борбата против македонските партизани. Тие биле активни во периодот на [[Бугарска окупација на Македонија во Втората светска војна|бугарската окупација]] на регионот. Првично Бугарите биле пречекани како ослободители од српската власт без никаков суштински отпор.<ref>"Despite the slight change of the younger generation in the 1930s, reflected in the slogan "Macedonia for the Macedonians", anti-Serbian and pro-Bulgarian sentiment still prevailed. Even "Macedonia for the Macedonians" signalled in many ways an acceptance of the state of Yugoslavia and an attempt to gain autonomy within it. The collapse of Yugoslavia changed all this. There is a little doubt that the initial reaction among large sections of the population of Vardar Macedonia who had suffered so much under the Serbian repression was to greet the Bulgarians as liberators." Who are the Macedonians? Hugh Poulton,Hurst & Co. Publishers, 1995, ISBN 1-85065-238-4, p. 101</ref> Локалните комунисти го припоиле ПК на КПЈ за Македонија кон БРП(к) и биле против оружена борба. Михајловистите партиципирале целосно во бугарската фашистичка окупација. Сепак, кон крајот на 1942, првичните про-бугарските гледишта кај Македонците исчезнале поради присилната [[бугаризација]] и грубото однесување на бугарските војници врз македонското население. Поради тоа, бугарските власти успеале да регрутираат само 200 контрачетници.<ref>{{cite book |editor-last=Bosworth |editor-first=Richard |editor2-last=Maiolo |editor2-first=Giuseppe |title=The Cambridge History of the Second World War |chapter=Collaboration, resistance and liberation in the Balkans|last=Kranjc|first=Gregor|publisher=Cambridge University Press |year=2015 |volume=2 |page=473|doi=10.1017/CHO9781139524377}}</ref> [[Велешка контрачета|Првата контрачета, била формирана на крајот на 1942 година во Велешко]], на чело со [[Пано Манев]].<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен хаос, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр. 201.</ref> Нејзиното создавање било одобрено од министерот за внатрешни работи Петар Габровски по предлог на скопскиот полициски началник Стефан Симеонов, кој бил поранешен четник на Внатрешната добруџанска револуционерна организација.<ref>Малковски, Ѓорѓи. Профашистичките и колаборационистичките организации и групи вото Македонија 1941-1944 година, Скопје, 1995 г.</ref> Вака партизанските одреди биле разбивани не само од полицијата, туку и од страна на контра-четниците. Контрачетите обично се водени од ветерани на михајловистичкото крило на [[ВМРО]], како војводата на Кумановската контрачета - [[Крсто Лазаров]]. Меѓу попознатите контрачети биле Гевгелиската на чело со [[Ѓорѓи Хаџи Митрев]],<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://star.vest.com.mk/default.asp?id=20989&idg=2&idb=462&rubrika=Feqton |title=Ќортошев, Ристо. Црвена помош и "штукаџии", в. Вест, 23.01.2002 г. |accessdate=2014-08-07 |archive-date=2014-07-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140728013549/http://star.vest.com.mk/default.asp?id=20989&idg=2&idb=462&rubrika=Feqton |url-status=dead }}</ref> Кавадарската на чело со [[Атанас Калчев]],<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен пораз, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр. 198.</ref> Кочанската, на чело на која бил [[Димитар Медаров]], како и Битолската и Прилепската контрачети. Од друга страна во март 1943 година командантот на 15-та пешадиска дивизија во Егесјка Македонија - Иван Маринов, распоредил вооружувањето на првата контрачета во регионот, а [[Владимир Куртев]], [[Димитар Цилев]] и [[Георги Настев]] учествувале во организирањето на првите одреди за борба против комунистички партизани - [[Охрана]]. Во летото на 1944 година на територијата на Вардарска Македонија дејствувале околу 200 контрачети.<ref>Cohen, PJ Riesman, D. (February, 1997). Serbia's Secret War: Propaganda and the Deceit of History. Texas A & M University Press. p. 100. ISBN 0-89096-760-1.</ref> По повлекувањето на бугарската администрација од регионот и подоцнежното откажување на [[Иван Михајлов]] да формира [[Независна Држава Македонија|марионетска држава]], повеќето од учесниците во нив биле убиени во престрелки со партизаните или подоцна биле фатени и осудени од страна на комунистичките власти во Југославија.<ref>Павловски, Јован. Судењата како последен хаос, Центар за информирање и издавачка дејност "Полог", Тетово, 1977, стр.376.</ref> Во [[западна Македонија]] во селото [[Мраморец]] е формирана контрачета од страна на [[Димо Соколески - Брадата]] и Стефан Димитров од селото [[Белица (Кичевско)|Белица]]. Најпрво во оваа контрачета дејствувале 15-тина контрачетници од четирите околни села [[Мраморец]], [[Турје]], [[Козица]] и [[Белица (Кичевско)|Белица]]. Нешто подоцна кон оваа контрачета ќе се припојат и 10-тина селани, скоро сите од селото [[Арбиново]]. Контрачетниците дури ќе успеат и да фатат еден партизан, и да го убијат тоа бил [[Наум Сиљаноски]] од селото [[Издеглавје]], кого го фатиле во близина на селото [[Сливово]], и го стрелале во беличка планина. Како соработници со окупаторите (контрачетници) Милан Пејоски, Ванчо Недески и Стојко Митрески од [[Мраморец]], потоа Кирко Попоски од [[Лешани]], и Климе Китески од [[Слатински Чифлик]] ќе бидат стрелани од страна на партизаните.<ref>{{Наведена книга|title=Ослободителната војна во западна Македонија 1941-1945|last=Ивановски|first=А. Владо|publisher=|year=1973|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Огненото лице на Дебарца караорманска|last=Ристески Стојмир|first=Петровски Трајан|publisher=Мисла|year=1972|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref>
== Белешки ==
<references/>{{Македонија-ист-никулец}}
[[Категорија:Бугарска пропаганда во Македонија]]
12cxciqjg27ekq21oxs44xbzu3kztr7
Збратимени градови
0
1113355
5608827
5464963
2026-08-13T09:58:06Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608827
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Bayreuths-Partnerstädte.jpg|десно|350п|мини|Табла со збратимените градови на [[Бајројт]], [[Германија]]]]
'''Збратимени градови''' — облик на правен и општествен договор помеѓу градови, окрузи, региони, области, префектури, па дури и држави во географски и политички различни области со кој ги унапредуваат културните и трговските врски.<ref name="Clarke">{{нмс|url=http://www.southampton.ac.uk/assets/imported/transforms/peripheral-block/UsefulDownloads_Download/53B4A57CA1154F82B700ABBC31E850D2/Summary_of_findings_on_town_twinning1_new.pdf|title=Town Twinning in Britain since 1945: A Summary of findings|accessdate=29 јули 2013|last=Clarke|first=N|work=School of Geography, University of Southampton, [http://eprints.soton.ac.uk/169119/1/Globalising_care_FAVPPR.pdf final author version post peer reviewing (2011)]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130928104936/http://www.southampton.ac.uk/assets/imported/transforms/peripheral-block/UsefulDownloads_Download/53B4A57CA1154F82B700ABBC31E850D2/Summary_of_findings_on_town_twinning1_new.pdf|archivedate=2013-09-28|url-status=dead}}</ref> Современата замисла на збратимувањето потекнува по [[Втора светска војна|Втората светска војна]] во 1947 година,<ref>[http://commons.wikimedia.org/wiki/File:DPAG-1997-Staedtepartnerschaften.jpg ''50 years of town twinning'', German stamp from 1997]</ref> сака да шири пријателство и разбирање помеѓу различни култури и помеѓу поранешни непријатели како чин на мир и помирување,<ref name="Limousin">{{нмс|url=http://www.jumelages-limousin.eu/en/all-about-town-twinning/what-is-town-twinning/|title=What is town twinning?|accessdate=5 септември 2013|work=L’Association des Communes Jumelées du Limousin|archive-date=2013-09-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20130905222903/http://www.jumelages-limousin.eu/en/all-about-town-twinning/what-is-town-twinning/|url-status=dead}}</ref> да ја охрабри трговијата и туризмот.<ref name="Clarke"/> Од неодамна, збратимувањето растечки било користено како облик на стратешки меѓународни стопански врски помеѓу градовите.<ref name="BBC">{{наведени вести|first=Tom|last=Brown|title=Twin towns: Do we still need them?|date=31 јули 2013|publisher=BBC News|url=http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-23517210|work=BBC East Midlands Today|accessdate=7 август 2013}}</ref><ref>[http://www.theguardian.com/local-government-network/2012/jan/18/council-twinning-japanese-cities 'Twin towns: should councils partner with foreign friends?', Guardian Local Leaders Network, 18 January 2012]</ref>
== Поврзано ==
* [[Список на збратимени градови на Македонија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Town twinning}}
* [http://www.rybnik2011.eu/ Европски конгрес на граѓанство и збратимување] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160127220537/http://www.rybnik2011.eu/ |date=2016-01-27 }}
* [http://www.findarticles.com/p/articles/mi_m2242/is_1644_282/ai_97228022/print Германија и движењето на збратимување] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060217040639/http://www.findarticles.com/p/articles/mi_m2242/is_1644_282/ai_97228022/print |date=2006-02-17 }}
* [http://www.ccre.org/champs_activites_liste_news_en.htm?ID=3115 Збратимување на европските општини, градови и региони] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061222193012/http://www.ccre.org/champs_activites_liste_news_en.htm?ID=3115 |date=2006-12-22 }}
* [http://www.twinning.org/ Збратимување во Европа]
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Меѓународни односи]]
axhbz0d18tk74irrc8p3ieofmyhebx1
Ефимија (царица)
0
1120661
5608738
5224112
2026-08-13T05:21:22Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608738
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox monarch
| name =Еуфемија
| title =[[царица]] на [[Византија|Византиското Царство]]
| image=Idealized head of Euphemia.png
| caption =Можен портрет на Ефимија, [[Национален музеј на Србија]].
| full name =Еуфемија (оригинално Лупицина)
| spouse =[[Јустин I]]
| issue =
| dynasty =[[Јустинијанова династија]]
| father =
| mother =
| birth_date =5 век
| birth_place =
| death_date =523/524
| death_place ={{починал во|Цариград}}
| place of burial =[[Црква Света Ефимија|Црквата Света Ефимија]]
|}}
'''Ефимија''', чие оригинално име било '''Лупицина''', била сопруга на [[Јустин I]] од [[Византиско Царство|Византиското Царство]] и основач на Јустинијановата династија која траеше од 518-602.
Царицата Ефимија е заслужна за црковната политика на Јустин I, според официјален црковен запис кој датира од 540 - Хрониката на Едеса.<ref name=Prosopography-2>Prosopography of the Later Roman Empire, vol. 2</ref> Таа ја основала црквата Света Ефимија, каде што била погребана по нејзината смрт во 523 или 524. Јустин бил погребан покрај неа во 527.<ref name=Greatrex>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.roman-emperors.org/euphem.htm#N_1_ |title=Geoffrey Greatrex, "Euphemia, Wife of Justin I" |accessdate=2014-12-14 |archive-date=2018-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180821031654/http://www.roman-emperors.org/euphem.htm#N_1_ |url-status=dead }}</ref>
Бракот на Ефимија и Јустин се проценува дека се случил за време на владеењето на [[Анастасиј I]] (владеел 491-518), кога Јустин имаше успешна кариера во византиската војска.<ref name=Greatrex/>
[[Прокопиј]] исто така тврди дека и двата членови на царската двојка го стекнале престолот во последните години од нивните животи.<ref name=Procopius-6>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Procopius/Anecdota/6*.html Procopius, "Secret History", Chapter 6.17]</ref> Биле без деца, затоа нивниот наследник бил [[Јустинијан I]], кој бил внук и посвоен син на Јустин.
Се смета дека оригиналното име го добила од Лупа - волчицата која ги одгледала [[Ромул и Рем]], која се поврзува со култот на оваа божица-волк и [[матрилинеарност|матрилинеарната]] [[Етрурци|етрурска цивилизација]] која му претходеше на [[Рим]]. Емулацијата на културниот херој, верскиот маченик [[Света Ефимија]], може да претставува причина за селекција на Ефимија како царското име, особено имајќи ги предвид верските промени кои тогаш се случувале во [[Цариград]] и очигледниот интерес на царицара за почитувањето на светицата.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{S-start}}
{{S-roy}}
{{S-bef|before=[[Елија Аријадна]]}}
{{S-ttl|title=[[Византиска царица]]|years=518–c. 524}}
{{S-aft|after=[[Теодора (сопруга на Јустинијан I)|Теодора]]}}
{{S-end}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Византиски царици]]
[[Категорија:Јустинијанова династија]]
[[Категорија:Византијци од 6 век]]
[[Категорија:Родени во 5 век]]
[[Категорија:Починати во 520-тите]]
[[Категорија:Христијански светци од 6 век]]
kw3atxkd45n97kz5rg0ukeev4zcuu3m
Елија Софија
0
1120677
5608722
4892052
2026-08-13T02:42:14Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608722
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox monarch
| name =Софија
| title =[[Царица]] на [[Византија|Византиското Царство]]
| image =
| caption =
| full name =Елија Софија
| spouse =[[Јустин II]]
| issue =
| dynasty =[[Јустинијанова династија]]
| birth_date =6 век
| birth_place =
| death_date =ц. 601
| death_place ={{починал во|Цариград}}
| place of burial =
|}}
[[Податотека:Byzantine 40 Nummi Coin Justin II & Sophia 572AD.jpg|мини|Византиска монета од 572 н.е]]
'''Елија Софија''' (ц. 530 - ц. 601) била царица и сопруга на [[Јустин II]] од 565 до 578. Таа била особено заинтересирана за економските прашања и била вклучена во финансиските прашања за време на владеењето на Јустин. За време на неговите напади на лудило, таа дејствувала како регент.
Според ''Црковна Историја'' од Џон Ефески, Софија била внука на [[Теодора]],<ref name=Garland>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.roman-emperors.org/sophia.htm |title=Lynda Garland, "Sophia, Wife of Justin II" |accessdate=2014-12-14 |archive-date=2001-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20010821042944/http://www.roman-emperors.org/sophia.htm |url-status=dead }}</ref> царица и сопруга на [[Јустинијан I]].
==Царица консорт==
Корип честопати го преведувал нејзиното име "Софија" на латинскиот еквивалент "Сапиентија". Значењето на двете е "[[мудрост]]", и поетот го користел и како божествено име и како нејзин назив. Говорот за време на крунисувањето на Јустин посебно ја споменува Софија како ко-регент со нејзиниот сопруг, претпоставката е дека таа веќе имала политичко влијание врз него. Според Корип, Софија била задолжена за договорите за погребот на Јустинијан.<ref name=Garland/>
Во 568, [[Нарзес]] бил отстранет од својата позиција како префект на Италија. Според Пол Ѓаконот, Софија испрати порака до највисокиот генерал дека таа има попогодна положба за [[евнух]] како него, како надгледувач на девојки кои ткаеле. Според Пол оваа порака била причината за Нарзесовото пензионирање во [[Неапол]], наместо да се врати во [[Цариград]] како што Јустин му нареди да направи. Се толкува дека тоа Нарзес го направил бидејќи се плашел од Софија.<ref name=Evans>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.roman-emperors.org/justinii.htm |title=James Allan Evans, "Justin II (565-578 A.D.)" |accessdate=2014-12-14 |archive-date=2022-08-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220813233406/http://www.roman-emperors.org/justinii.htm |url-status=dead }}</ref>
Софија, исто така, влијаела на финансиската политика на Јустин. Имајќи наследено големо богатство, тие почнале со враќањето на разни долгови и кредити на Јустинијан. Според [[Теофан Византиски|Теофан]], Софија била задолжена за испитување на финансиските евиденции и плаќањето; со што се вратило кредибилитетот на царскиот трезор. Царската двојка се обидела да ги намали трошоците и зголеми резервите на богатство. Таа го направи истражувањето на нивните долгови и ги отплатила, што ја стекна со многу современи пофалби.<ref>{{Наведена книга | author =Garland | page=43 }}</ref>
Таа била првата царица-консорт прикажана на византиски монети со еднакви кралски обележја како нејзиниот сопруг. Тие исто така биле прикажани заедно на слики и статуи, само името на Софија го имаше на две палати, пристаниште и јавна бања изградена во нејзина чест.<ref name=Garland/>
==Регент==
Јустин наводно пател од привремени напади на лудило и не бил во можност да ги извршува своите должности. Според Григориј Турски, единствената моќ во империјата во ова време ја имала Софија. Евагриј Схоластик објави дека Софија успеа самата да склучи тригодишно примирје со [[Хозрој I Ануширван|Хозрој]].<ref name=Evans/>
На 5 октомври 578, Јустин почина и Софија веќе не била царица-консорт, но сè уште била [[Августа (титула)|Августа]] и имала значителна моќ во империјата.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{s-start}}
{{s-bef|before=[[Теодора (сопруга на Јустинијан I)|Теодора]]}}
{{s-ttl|title=[[Византиска царица]]|years=565–578}}
{{s-aft|after=[[Елија Анастасија]]}}
{{s-end}}
[[Категорија:Византиски царици]]
[[Категорија:Регенти]]
[[Категорија:Јустинијанова династија]]
[[Категорија:Византијци од 6 век]]
[[Категорија:Родени во 6 век]]
[[Категорија:Починати во 600-тите]]
[[Категорија:Светици]]
kbz7intk82qrmez33rv9fugbsa0mtzy
Мартовски Иди (филм)
0
1122069
5608758
4758166
2026-08-13T06:56:14Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608758
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Les Marches du pouvoir - logo.png|мини|Мартовски Иди - лого]]
'''Мартовски Иди''' ([[англиски]]: ''The Ides of March'') е американски [[филм]] од [[2011]] година, во [[режија]] на [[Џорџ Клуни]]. Главните улоги го играат: Џорџ Клуни, Рајан Гослинг, [[Филип Сејмур Хофман]], Пол Џамати и [[Мариса Томеи]].
==Содржина==
Идеалистичкиот соработник во кампањата, Стивен Маерс, му се заколнува на целосна верност на гувернерот Мајк Морис, кој е претседателски кандидат, чии напредни идеи би можеле да ја променат [[Политика|политичката]] сцена. Сепак, бруталната изборна трка во [[Охајо]] го става на тест интегритетот на Морис. Стивен е заробен во валканата битка и се замешува во скандал, така што, за да преживее, тој мора да игра на двете страни.<ref>„Валкана битка меѓу две политички страни“, ''Антена'', број 864, 16.1.2015, стр. 3.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Американски филмови]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија:Филмови на Џорџ Клуни]]
[[Категорија:Филмови со Џорџ Клуни]]
[[Категорија:Филмови со Филип Сејмур Хофман]]
[[Категорија:Филмови со Мариса Томеи]]
[[Категорија:Филмови од 2011 година]]
nk2qvbfqg8n0a3zj2c7cswdkvmdtnt4
Скаларен бозон
0
1125746
5608749
3316714
2026-08-13T06:35:35Z
Lili Arsova
86688
5608749
wikitext
text/x-wiki
{{Standard model of particle physics}}
A '''scalar boson''' is a [[boson]] whose [[Spin (physics)|spin]] equals zero.<ref name=Atlas>{{cite web|url=https://atlas.cern/updates/briefing/scalar-boson|title=The scalar boson|date=March 26, 2015|access-date=May 22, 2021|publisher=ATLAS Collaboration}}</ref> A ''[[boson]]'' is a particle whose [[wavefunction|wave function]] is [[symmetric]] under particle exchange and therefore follows [[Bose–Einstein statistics]]. The [[spin–statistics theorem]] implies that all bosons have an integer-valued [[Spin (physics)|spin]].<ref>{{cite web|url=http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/Particles/spinc.html|title=Spin classification of particles|first=R.|last=Nave|access-date=June 8, 2021}}</ref> ''Scalar'' bosons are the subset of bosons with zero-valued spin.'''Скаларен бозон''' — [[бозон]] чиј [[спин]] е еднаков на нула. Поимот потекнува од [[квантна теорија за полето|квантната теорија за полето]] и се однесува на извесни преобразбени својства при [[Лоренцова трансформација]].
== Примери ==
* За скаларни бозони важат разни сложени честички како [[алфа-честичка]]та и [[пион (честичка)|пион]]от (пи-мезонот). Кај мезоните разликуваме [[скаларен мезон|скаларни]] и [[псевдоскаларен мезон|псевдоскаларни мезон]], што се однесува на нивните преобразни својства при [[парност (физика)|парност]].
* Единствениот фундаментален скаларен бозон според [[стандарден модел|стандардниот модел]] на елементарните честички е [[Хигсов бозон|Хигсовиот бозон]], чие постоење е потврдено на 14 март 2013 во [[Голем хадронски судирач|Големиот хадронски судирач]]. Поради ова откритие истата година физичарите [[Питер Хигс]] и [[Франсоа Англер]] ја добиле [[Нобелова награда за физика|Нобеловата награда за физика]].
* Скаларни бозонски полиња од педагошки причини се користат во мошне популарната <math> \Phi^4</math>-теорија во воведната литература од областа на кватната теорија за полето<ref>
{{наведена книга
| author=Michael E. Peskin and Daniel V. Schroeder
| title=An Introduction to Quantum Field Theory
| publisher=Westview Press
| year=1995
| isbn = 0-201-50397-2}}</ref>. Оваа теорија обично служи како нагледен модел за прикажување на основните поими од квантната теорија на полето.
== Поврзано ==
*[[Скаларен мезон]]
*[[Векторски бозон]]
*[[Хигсов бозон]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Честички}}
[[Категорија:Бозони]]
[[Категорија:Мезони]]
[[Категорија:Квантна теорија за полето]]
1o3e3tvjfg73025acv95fcjfxmrr2du
5608750
5608749
2026-08-13T06:37:01Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608750
wikitext
text/x-wiki
{{Standard model of particle physics}}
A '''scalar boson''' is a [[boson]] whose [[Spin (physics)|spin]] equals zero.<ref name=Atlas>{{cite web|url=https://atlas.cern/updates/briefing/scalar-boson|title=The scalar boson|date=March 26, 2015|access-date=May 22, 2021|publisher=ATLAS Collaboration}}</ref> A ''[[boson]]'' is a particle whose [[wavefunction|wave function]] is [[symmetric]] under particle exchange and therefore follows [[Bose–Einstein statistics]]. The [[spin–statistics theorem]] implies that all bosons have an integer-valued [[Spin (physics)|spin]].<ref>{{cite web|url=http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/Particles/spinc.html|title=Spin classification of particles|first=R.|last=Nave|access-date=June 8, 2021}}</ref> ''Scalar'' bosons are the subset of bosons with zero-valued spin.'''Скаларен бозон''' — [[бозон]] чиј [[спин]] е еднаков на нула. Поимот потекнува од [[квантна теорија за полето|квантната теорија за полето]] и се однесува на извесни преобразбени својства при [[Лоренцова трансформација]].
== Примери ==
* За скаларни бозони важат разни сложени честички како [[алфа-честичка]]та и [[пион (честичка)|пион]]от (пи-мезонот). Кај мезоните разликуваме [[скаларен мезон|скаларни]] и [[псевдоскаларен мезон|псевдоскаларни мезон]], што се однесува на нивните преобразни својства при [[парност (физика)|парност]].
* Единствениот фундаментален скаларен бозон според [[стандарден модел|стандардниот модел]] на елементарните честички е [[Хигсов бозон|Хигсовиот бозон]], чие постоење е потврдено на 14 март 2013 во [[Голем хадронски судирач|Големиот хадронски судирач]]. Поради ова откритие истата година физичарите [[Питер Хигс]] и [[Франсоа Англер]] ја добиле [[Нобелова награда за физика|Нобеловата награда за физика]].
* Скаларни бозонски полиња од педагошки причини се користат во мошне популарната <math> \Phi^4</math>-теорија во воведната литература од областа на кватната теорија за полето<ref>
{{наведена книга
| author=Michael E. Peskin and Daniel V. Schroeder
| title=An Introduction to Quantum Field Theory
| publisher=Westview Press
| year=1995
| isbn = 0-201-50397-2}}</ref>. Оваа теорија обично служи како нагледен модел за прикажување на основните поими од квантната теорија на полето.
== Поврзано ==
*[[Скаларен мезон]]
*[[Векторски бозон]]
*[[Хигсов бозон]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Честички}}
[[Категорија:Бозони]]
[[Категорија:Мезони]]
[[Категорија:Квантна теорија за полето]]
db0jqvvfnn489c4l7oqoh2qe2m17jz1
Ернест Волтон
0
1126196
5608728
5594309
2026-08-13T04:38:40Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608728
wikitext
text/x-wiki
{{Нобеловец}}
{{Infobox scientist
| name = Ернест Волтон
| image = Ernest Walton.jpg
| image_size = 230 px
| birth_date = 6 октомври 1903
| birth_place = [[Дангарван]], [[Ирска]]
| death_date = {{Death date and age|df=y|1995|6|25|1903|10|6}}
| death_place = [[Белфаст]], [[Ирска|Северна Ирска]]
| nationality = {{знамеикона|Ireland}} Ирец
| field = [[Физика]]
| work_institution =[[Колеџ "Trinity" (Даблин)]]<br />[[Кембриски универзитет]]<br />[[Колеџ "Methodist" (Белфаст)]]
| doctoral_advisor = [[Ернест Радерфорд]]
| academic_advisors =
| doctoral_students =
| notable_students =
| known_for = Првата дезинтеграција на атомско јадро преку вештачки забрзани протони (''"[[јадрено цепење]]"'')
| prizes = [[Хјузов медал]] (1938)<br>[[Нобелова награда за физика]] (1951)
| religion = [[Методизам|Методист]]
}}
'''Ернест Томас Синтон Волтон''' ({{langx|ga|Ernest Thomas Sinton Walton}} {{роден на|6|октомври|1903}} – {{починал на|25|јуни|1995}}) — [[Ирска|ирски]] [[Физика|физичар]] и добитник на [[Нобелова награда]] за физика за неговата работа со [[Џон Кокрофт]] за „[[Кокрофт-Волтонов генератор|атомско уништувачките]]“ експерименти изведени во [[Кембричкиот универзитет]] во раните 1930-ти и станал првата личност во историјата вештачки да го раздели атомот, воведувајќи ја јадрената доба.
== Рани години ==
Ернест Волтон е роден во [[Абејсајд]], [[Вотерфорд (грофовија)]], Ирска, син на [[Методизам|методист]] министер, Џон Волтон (1874–1936) и Ана Синтон (1874–1906). Семејството на Ернест на секои три години се преселувало, додека бил дете, во Раткил во [[Лимерик (грофовија)|Лимерик]] (каде што починала неговата мајка) и во [[Монахан]]. Тој се школувал во [[Даун]], [[Тирон]] и колеџот „Весли“ во Даблин пред да стане член на колеџот „Методист“ во Белфаст во 1915, каде што го проширил своето знаење за науката и математиката.
Во 1922 Волтон добил стипендии во колеџот „Тринити“ во Даблин за студирање на математика и наука. Бил награден со професорска и магистерска диплома од „Тринити“ во 1926 и 1927. За време на тие години во колеџот, Волтон добил голем број на награди за брилијантност во физиката и математиката (седум награди сè на сè). По дипломирањето бил награден со „Истражно друштво 1851“ од Кралската комисија за изложбата од 1851 <ref>1851 Royal Commission Archives</ref> и бил прифатен како истражувачки студент во колеџот „Тринити“ во Кембриџ, под надзор на Сер [[Ернест Радерфорд]], директор на Кавендишката лабораторија во [[Кембричкиот универзитет]]. Во тоа време имало четири нобелови лауреати под сопствеништво на работниците во лабораторијата, но наскоро се придодал и петтиот лаурат на Волтон. Волтон станал доктор по филозофија во 1931 и останал во Кембриџ како истражувач сè до 1934.<ref name="walt"/>
Во почетокот на 1930-те Волтон и Џон Кокрофт соработувале за да изградат апарат кој ги дели [[Атомско јадро|јадрата]] на [[литиум]]овите [[атом]]и преку бомбардирање со прилив на [[протон]]и забрзани во високонапонска цевка (700 киловолти). Разделбата на литиумските јадра резултирала со создавање на [[хелиум]]ски јадра. Ова било експериментално потврдување на теориите за атомската градба која била претходно предложена од Радерфорд, [[Георгиј Гамов]] и други. Успешниот апарат - вид на [[честичен забрзувач]] сега наречен [[Кокрофт-Волтонов генератор]] - помогнал во навестувањето на доба на честично-забрзувачка експериментална [[јадрена физика]]. Токму ова истражување во раните 1930-ти им ја донело [[Нобеловата награда за физика]] во 1951 на Волтон и Кокрофт.<ref name=walt>{{Наведена книга|last=Boylan|first= Henry |year=1998|title=A Dictionary of Irish Biography, 3rd Edition|url=https://archive.org/details/dictionaryofiris0000unse_t5c2|pages=[https://archive.org/details/dictionaryofiris0000unse_t5c2/page/262 262]|location=Dublin|publisher= Gill and MacMillan|isbn= 0-7171-2945-4}}</ref>
== Кариера во колеџот „Тринити“ (Даблин) ==
Ернест Волтон се вратил во Ирска во 1934 за да стане член на колеџот „Тринити“ во Даблин во одделот за физичари и во 1946 бил назначен за професор со наслов ''Erasmus Smith's Professor of Natural and Experimental Philosophy (Еразмус Смитов професор по природна и експериментална филозофија)''.<ref name="walt"/> Предавањето на Волтон се сметало за неприкосновено со тоа што бил способен комплицираните прашања да ги претстави на едноставен и лесен начин. Неговите истражувачки интереси биле водени со многу ограничени средства, сепак успеал да го проучи, во доцните 1950-ти, фосфоресцентниот ефект во очила и депонирањето на тенки филмови на стакло.
== Семеен живот ==
Ернест Волтон се оженил со [[Фреда Вилсон]] (1903–1983), ќерка на Ирски методистички министер, на 23 август 1934. Заедно имале пет деца:
*Д-р Алан Волторн (професор по физика во Магдаленскиот колеџ во Кембриџ
*Господин Маријан Вудс
*Професор Филип Волтон, професор по применета физика
*Жан Кларк
*Винифред Волтон
== Религиски погледи ==
[[File:Earnest Walton Grave.jpg|thumb|right|Гробот на Ернест Волтон на гробиштата "Deansgrange" во Даблин.]]
Одгледан како методист, Волтон бил опишан како некој кој силно се предал на христијанската вера.<ref>V. J. McBrierty: Ernest Thomas Sinton Walton, The Irish Scientist, 1903-1995 (Trinity College Dublin, 2003)</ref> Тој дури и предавал за врската на науката со религијата во неколку држави по добивањето на Нобеловата награда<ref>[http://www.cis.org.uk/ireland/walton/lectures.html Walton was strongly committed to the Methodist faith, and following the award of the Nobel Prize in Physics in 1951 jointly to himself and John Cockroft, he spoke on science and religion to audiences in Ireland, the United States, and Sweden. ]</ref> и го поттикнал развитокот на науката како начин да се дознае повеќе за Бог.
== Зрели години ==
Иако се пензионирал од „Тринити“ во 1974, тој ја одржувал врската со одделот за физичари во „Тринити“ сè до неговата последна болест. Тој бил познат лик во собата за чај. Накратко пред неговата смрт си ја запечатил неговата животна посвета кон „Тринити“ со презентирање на Нобеловиот медал и цицат за колеџот.<ref>[http://www.tcd.ie/Physics/history/walton/walton_biography.php Biography]</ref>
Починал во [[Белфаст]] на 25 јуни 1995, на 91 годишна возраст и бил погребан на гробиштата "Deansgrange". Бил широко почитуван и сметан за скромен човек.
== Поврзано ==
* {{Наведена книга | last = Cathcart | first = Brian | title = [[The Fly in the Cathedral]] | publisher = Penguin | location = | year = 2005 | isbn = 0-14-027906-7 | oclc = 57168084 }}
* {{Наведено списание | author = Massey, Harrie | title = Nuclear Physics Today and in Rutherford's Day | journal = Notes and Records of the Royal Society of London | year = 1972 | volume = 27 | pages = 25–33 | doi = 10.1098/rsnr.1972.0004}}
* {{Наведена книга | last = McBrierty | first = Vincent J. | title = Ernest Thomas Sinton Walton (1903–1995): The Irish Scientist | publisher = Trinity College Dublin Press | location = | year = 2003 | isbn = 1-871408-22-9 | oclc = 53461335 }}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.nobel.se/physics/laureates/1951/walton-bio.html Ernest T. S. Walton – Biography] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20040803145003/http://www.nobel.se/physics/laureates/1951/walton-bio.html |date=2004-08-03 }}.
* [http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=people/Walton,+Ernest Annotated bibliography for Ernest Walton from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060828132344/http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=people%2FWalton%2C+Ernest |date=2006-08-28 }}
* [http://www.census.nationalarchives.ie/pages/1911/Down/Banbridge_West_Urban/Riverview_Terrace/207179/ Ernest Thos S Walton 1911 Census of Ireland] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190911223814/http://www.census.nationalarchives.ie/pages/1911/Down/Banbridge_West_Urban/Riverview_Terrace/207179/ |date=2019-09-11 }}.
* [http://www.patentsoffice.ie/en/student_inventors.aspx Irish Patents Office] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150903101135/http://www.patentsoffice.ie/en/student_inventors.aspx |date=2015-09-03 }}
* {{Наведена мрежна страница|last=Мориарти|first=Филип|title=Ernest 'ETS' Walton|url=http://www.sixtysymbols.com/videos/walton.htm|work=Sixty Symbols|publisher=[[Брејди Харан]] за [[Нотингемскиот универзитет]]}}
{{Нобелова награда за физика}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Волтон, Ернест}}
[[Категорија:Експериментални физичари]]
[[Категорија:Ирски физичари]]
[[Категорија:Добитници на Нобеловата награда за физика]]
[[Категорија:Ирски протестанти]]
[[Категорија:Ирски нобеловци]]
[[Категорија:Апсолвенти на Кембричкиот универзитет]]
et607u4hheyb63ej999f5dnt9r6ge5m
Дели Блинд
0
1128724
5608539
5547167
2026-08-12T13:35:33Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608539
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Дели Блинд
| image = [[File:Zarya-MU (6) — копия.jpg|240px]]
| height = {{height|m=1.80}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1990|3|9}}
| cityofbirth = {{роден во|Амстердам|}}
| countryofbirth = [[Холандија]]
| nationality = {{flagsport|NED}} [[Холандија]]
| position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]], [[Среден ред (фудбал)|среден ред]]
| currentclub = {{Fb team Girona}}
| clubnumber = 17
| agent = {{flagsport|NED}} [[Роб Јансен]]
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Ajax}}
| years1 = 2008-2014 | caps1 = 102 | goals1 = 3 | clubs1 = {{Fb team Ajax}}
| years2 = 2010 | caps2 = 17 | goals2 = 0 | clubs2 = →{{Fb team Groningen}}
| years3 = 2014-2018 | caps3 = 90 | goals3 = 4 | clubs3 = {{Fb team Manchester United}}
| years4 = 2018–2023 | caps4 = 124 | goals4 = 7 | clubs4 = {{Fb team Ajax}}
| years5 = 2023 | caps5 = 4 | goals5 = 0 | clubs5 = {{Fb team Bayern Munchen}}
| years6 = 2023- | caps6 = 98 | goals6 = 1 | clubs6 = {{Fb team Girona}}
| nationalyears1 = 2006-2007 | nationalcaps1 = 10 | nationalgoals1 = 4 | nationalteam1 = {{flagsport|NED}} [[Фудбалска репрезентација на Холандија под 17 години|Холандија 17]]
| nationalyears2 = 2008-2009 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{flagsport|NED}} [[Фудбалска репрезентација на Холандија под 19 години|Холандија 19]]
| nationalyears3 = 2009-2013 | nationalcaps3 = 23 | nationalgoals3 = 0 | nationalteam3 = {{flagsport|NED}} [[Фудбалска репрезентација на Холандија под 21 година|Холандија 21]]
| nationalyears4 = 2013-2024 | nationalcaps4 = 108 | nationalgoals4 = 3 | nationalteam4 = {{flagsport|NED}} [[Фудбалска репрезентација на Холандија|Холандија]]
}}
'''Деjли Блинд''' (роден на [[9 март]] [[1990]] во [[Амстердам]]) — [[Холанѓани|холандски]] [[фудбалер]], играч од [[Одбрана (фудбал)|одбраната]] или од [[Среден ред (фудбал)|средниот ред]] на [[ФК Жирона|Жирона]] и на [[Фудбалска репрезентација на Холандија|холандската репрезентација]].
Тој е син на поранешниот дефанзивец на Ајакс, [[Дани Блинд]].
==Технички одлики==
[[Одбрана (фудбал)#Страничен бек|Страничен бек]] природно игра со левата нога, исто така, може да биде во улога на централен дефанзивец или [[Среден ред (фудбал)|дефанзивен играч од средниот ред]].
==Клупска кариера==
=== Почетоци, Ајакс и заемот во Гронинген ===
Блинд ја започнал својата кариера во младинскиот сектор на [[ФК Ајакс|Ајакс]], истиот клуб каде што играл неговиот татко [[Дани Блинд|Дени]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ajaxshowtime.com/index.php?msg=33171&page=1 |title=FC Groningen concreet voor Blind (19) |accessdate=2015-04-24 |archive-date=2025-09-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250905204027/https://www.ajaxshowtime.com/index.php?msg=33171&page=1 |url-status=dead }}</ref>. Деjли растел играјќи за [[Јонг Ајакс]], каде во сезоната 2007-2008 иако сè уште официјално бил дел од тимот Б-јуниори, станал главна потпора за тимот А-јуниори,<ref name="ajax_contract" />, пред да биде прекомандуван во првиот тим во сезоната [[Ередивиси 2008-2009|2008-2009]].<ref name="ajax_debut">{{Наведена мрежна страница
| url= http://english.ajax.nl/web/show/id=154814/contentid=68236
| title= Blind helps Ajax win in debut
| editor= Ajax.nl
| date= 7 декември 2008
| access-date= 1 декември 2008
| archive-date= 2008-12-17
| archive-url= https://web.archive.org/web/20081217140444/http://english.ajax.nl/web/show/id%3D154814/contentid%3D68236
| url-status= dead
}}</ref>
На 17 години тој го потпишал својот прв професионален договор, кој го врзувал со Ајакс до 1 јули [[2010]]<ref name="ajax_contract">{{Наведена мрежна страница
| url=http://english.ajax.nl/web/show/id=154814/contentid=62320
| title=Ajax sign Daley Blind
| editor=Ajax.nl
| date=29 март 2007
| access-date=11 декември 2008
| archive-date=2008-02-28
| archive-url=https://web.archive.org/web/20080228050825/http://english.ajax.nl/web/show/id%3D154814/contentid%3D62320
| url-status=dead
}}</ref>.
На 7 декември [[2008]] година Блинд го направил своето деби за првиот тим во гостинскиот натпревар против фудбалскиот клуб [[ФК Фолендам|Фолендам]]. Тој всушност го изнудил одлучувачкиот корнер, по кој [[Јан Вертонген]] постигнал гол со кој му ја донел победата на Ајакс.<ref name="ajax_debut" />. На 19 декември [[2008]] година потпишал продолжување на договорот со Ајакс до 30 јуни [[2013]].<ref>{{Наведена мрежна страница
|url = http://english.ajax.nl/web/show/id=154814/contentid=68361
|title = New contract for Daley Blind
|editor = Ajax.nl
|date = 19 декември 2008
|access-date = 29 декември 2008
|archive-date = 2009-02-08
|archive-url = https://web.archive.org/web/20090208231115/http://english.ajax.nl/web/show/id%3D154814/contentid%3D68361
|url-status = dead
}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Daley Blind langer bij Ajax|url=http://www.telegraaf.nl/dft/bedrijven/afc_ajax/article2835957.ece?tabid=statgrafiek&tab=2,1,3,2,3,1,2|editor=[[De Telegraaf|telegraaf.nl]]|date=19 декември 2008}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
На 5 јануари [[2010]] Блинд бил позајмен на [[ФК Гронинген|Гронинген]] до крајот на сезоната [[Ередивиси 2009-2010|2009-2010]],<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://english.ajax.nl/News/Archive/Article/Daley-Blind-on-loan-to-FC-Groningen.htm |title=Daley Blind on loan to FC Groningen |editor=Ajax.nl |date=5 јануари 2010 |access-date=27 април 2010 |archive-date=2010-01-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100109033001/http://english.ajax.nl/News/Archive/Article/Daley-Blind-on-loan-to-FC-Groningen.htm |url-status=dead }}</ref> каде играл како десен бек.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ajaxlife.nl/updates/daley-blind-maakt-furore-bij-fc-groningen |title=Daley Blind maakt furore bij FC Groningen |publisher=[[Ajax Life]] |date=26 March 2010 |access-date=31 August 2014 |archive-date=2014-09-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140903145352/http://www.ajaxlife.nl/updates/daley-blind-maakt-furore-bij-fc-groningen |url-status=dead }}</ref> Откако се вратил во Ајакс, следните две сезони дал голем придонес во успесите на клубот. На 15 мај [[2011]] го освоил [[Ередивиси 2010-2011|холандското првенство]] со победата од 3-1 над [[ФК Твенте|Твенте]]. На 30 јули, играл како стартер, повторно против [[ФК Твенте|Твенте]], овојпат во [[Суперкуп на Холандија|Суперкупот на Холандија]] во поразот со 2-1. Откако ќе стане основен елемент во почетните 11 на Ајакс, на 2 мај [[2012]] година ја освојува својата втора по ред титула во Ередивиси завршувајќи ја сезоната со вкупно 26 настапи.
Во текот на сезоната 2012-2013, Блинд го постигнал својот прв гол во дресот на Ајакс во професионалната кариерата, на 10 февруари [[2013]] во натпреварот Ајакс-Рода 1-1, во 54-вата минута на асистенција на [[Исак Куенка]]. На 17 март постигнал уште еден гол на гостувањето на [[АФАС Стадион|Афас стадионот]] кај [[ФК АЗ Алкмар|АЗ Алкмар]] во победата со 3-2. На 23 април [[2013]], повторно го обновил договорот со клубот до 30 јуни [[2016]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.calciomercato.it/news/211202/Calciomercato-Ajax-UFFICIALE-Daley-Blind-rinnova.html |title=Ајакс Фудбал, ОФИЦИЈАЛНО: Дели Блинд го обновува договорот |accessdate=2015-04-24 |archive-date=2015-09-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923200109/http://www.calciomercato.it/news/211202/Calciomercato-Ajax-UFFICIALE-Daley-Blind-rinnova.html |url-status=dead }}</ref>. На 5 мај, го освоил првенството трета година по ред.
Во текот на сезоната [[ФК Ајакс сезона 2013–2014|сезоната 2013–2014]], тренерот на Ајакс [[Франк де Бур]] го преместил Блинд малку понапред како дефанзивен играч за врска, што се покажало како добро решение затоа што Дејли ја добил наградата за ''Холандски фудбалер на годината'', откако дал огромен придонес за четврта лигашка титула на Ајакс едноподруго.<ref>{{наведени вести|url=http://www.fifa.com/worldcup/players/player=319432/profile-detail.html|title=Daley Blind|access-date=17 June 2014|work=FIFA|archive-date=2014-06-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20140612023413/http://www.fifa.com/worldcup/players/player=319432/profile-detail.html|url-status=dead}}</ref>
===Манчестер Јунајтед===
На 1 септември [[2014]], Блинд направил трансфер од Ајакс во [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] за сума од 13,8 милиони фунти.<ref>{{наведени вести|title=Daley Blind: Man Utd sign Dutch international for £13.8m|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/28994387|access-date=1 September 2014|publisher=BBC Sport|date=1 September 2014}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Daley Blind undergoes medical ahead of £13.8m move to Manchester United|url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2738525/Daley-Blind-undergoes-medical-ahead-13-8m-Manchester-United.html|publisher=dailymail.co.uk|access-date=2 September 2014}}</ref> Тој го направил своето деби тринаесет дена подоцна, играјќи го целиот натпревар против [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] во победата со 4-0 на [[Олд Трафорд]], што била воедно и прва победа на Јунајтед за сезоната.<ref>{{наведени вести|title=Man Utd 4–0 QPR|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/29098240|work=[[BBC Sport]]|date=14 September 2014}}</ref> Неговиот прв гол за клубот дошол на 20 октомври против [[ФК Вест Бромвич Албион|Вест Бромвич Албион]], со прецизен удар од преку 18 метри за да го израмни резултатот на 2-2 во 87-мата минута и да му донесе бод на Манчестер Јунајтед.<ref>{{наведени вести|title=West Brom 2–2 Man Utd|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/29592002|access-date=21 October 2014|work=BBC Sport|date=20 October 2014}}</ref> На 16 ноември, Блинд претрпел повреда на лигаментите на коленото играјќи за [[Фудбалска репрезентација на Холандија|холандската репрезентација]] во [[Квалификации за Европското првенство во фудбал 2016|квалификациите]] за [[Евро 2016]] против [[Фудбалска репрезентација на Латвија|Латвија]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.theguardian.com/football/2014/nov/20/manchester-united-daley-blind-knee-injury|title=Manchester United say Daley Blind knee injury will be ‘long story’ |date=21 November 2014|access-date=26 January 2015|work=The Guardian}}</ref> Медицинските тестови покажале дека тој ќе го пропушти остатокот од [[2014]] година. На 11 јануари 2015 година Блинд се врати во акција, почнувајќи како стартер во одбраната во поразот со 1-0 од [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]] на Олд Трафорд.<ref>{{наведени вести|url=http://www.mirror.co.uk/sport/football/match-reports/manchester-united-0-1-southampton-saints-4959760|title=Manchester United 0-1 Southampton: Saints leapfrog United into third after Dusan Tadic seals shock win|date=11 January 2015|access-date=26 January 2015|work=The Mirror}}</ref> На 8 февруари, тој постигнал гол во судиското продолжение за изедначување на 1-1 против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.bbc.com/sport/0/football/31079343 |title=West Ham 1–1 Man Utd |work=BBC Sport |date=8 February 2015 |access-date=10 February 2015 |first=Neil |last=Johnston}}</ref>
[[ФК Манчестер Јунајтед сезона 2015-2016|Следната сезона]] Блинд ја започнал играјќи како централен одбранбен играч во тандем со [[Крис Смолинг]]. На 12 септември 2015, го постигнал својот прв гол за сезоната, првиот за Манчестер Јунајтед во победата со 3-1 над [[ФК Ливерпул|Ливерпул]]; подоцна при резултат 1-0 спасил чист погодок на гол-линијата и бил избран за ''играч на натпреварот''.
==Репрезентативна кариера==
===Млади репрезентации===
Блинд бил повикан во [[Фудбалска репрезентација на Холандија под 17 години|холандската репрезентација под 17 години]] како дел од составот за [[УЕФА Европско првенство во фудбал за играчи под 17 години - 2007|Европското првенство 2007]]. Откако го пропуштил првиот натпревар поради суспензија, тој постигнал два гола против Исланд во вториот натпревар<ref>{{наведени вести|title=Blind double lifts Dutch|url=http://www.uefa.com/competitions/under17/history/season=2007/round=2248/match=300752/report=rp.html|publisher=[[UEFA|uefa.com]]|date=4 May 2007}}</ref>, но се здобил со повреда на глуждот во тој натпревар, поради која не бил во можност да учествува во остатокот од турнирот.<ref>{{наведени вести|title=Sidelined Blind's faith in team|url=http://www.uefa.com/competitions/under17/news/kind=1/newsid=535820.html|publisher=[[UEFA|uefa.com]]|date=6 May 2007}}</ref> Две години подоцна, тој бил повикан во репрезентацијата под 21 година за неколку натпревари од квалификациите за [[УЕФА Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година - 2011|Европското првенство 2011]], но останал на клупата како неискористена замена. На 13 октомври, тој го направил своето прво појавување во оваа репрезентативна категорија, влагувајќи како замена за својот колега од Ајакс [[Сием Де Јонг]] во победата со 4-0 победа на гостувањето во [[Фудбалска репрезентација на Полска|Полска]].
===Сениорска репрезентација===
Иако и претходниот имал неколку повици, Блинд го направил своето деби за [[Фудбалска репрезентација на Холандија|сениорската репрезентација на Холандија]] на 6 февруари [[2013]], како стартер на позицијата лев бек, против [[Фудбалска репрезентација на Италија|Италија]] во пријателска средба во [[Амстердам Арена]]. Натпреварот завршил нерешено 1-1, а тој го одиграл целиот натпревар.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://int.soccerway.com/matches/2013/02/06/world/friendlies/netherlands/italy/1408855/ |title=Netherlands vs Italy 1–1 |publisher=Soccerway.com |date=6 February 2012 |access-date=6 February 2013}}</ref>
Во јуни 2014 година, бил избран во тимот на Холандија за [[2014 ФИФА Светско Првенство|Светското првенство 2014]]. Тој бил стартер на левата винг-бек позиција во првиот натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]], асистирајќи при головите на [[Робин ван Перси]] и [[Арјен Робен]], во фантастичната победа на ''Орање'' со 5-1.<ref>{{наведени вести|url=http://www.theguardian.com/football/2014/jun/14/holland-risky-strategy-spain-world-cup-group-b|title=Holland’s risky strategy pays off as they repeatedly catch Spain napping|date=14 June 2014|access-date=17 June 2014|work=The Guardian}}</ref> Тој го постигнал својот прв гол за холандската репрезентација во победата со 3-0 над домаќинот на првенството [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]] во натпреварот за третото место.<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.com/sport/0/football/28173517|title=Brazil 0-3 Netherlands|date=12 July 2014|access-date=13 July 2014|work=BBC}}</ref>
===Хронологија на репрезентативните настапи===
{{Репрезентативни настапи|NED}}
{{Cronopar|6-2-2013|Амстердам|NED|1|1|ITA||Пријателска}}
{{Cronopar|22-3-2013|Амстердам|NED|3|0|EST||Квалификации за Светско првенство|2014}}
{{Cronopar|26-3-2013|Амстердам|NED|4|0|ROU||Квалификации за Светско првенство|2014}}
{{Cronopar|14-8-2013|Лоуле|POR|1|1|NED||Пријателска}}
{{Cronopar|11-10-2013|Амстердам|NED|8|1|HUN||Квалификации за Светско првенство|2014}}
{{Cronopar|15-10-2013|Истанбул|TUR|0|2|NED||Квалификации за Светско првенство|2014}}
{{Cronopar|16-11-2013|Генк|NED|2|2|JPN||Пријателска}}
{{Cronopar|19-11-2013|Амстердам|NED|0|0|COL||Пријателска}}
{{Cronopar|5-3-2014|Париз|FRA|2|0|NED||Пријателска}}
{{Cronopar|17-5-2014|Амстердам|NED|1|1|ECU||Пријателска|}}
{{Cronopar|31-5-2014|Ротердам|NED|1|0|GHA||Пријателска}}
{{Cronopar|4-6-2014|Амстердам|NED|2|0|WAL||Пријателска}}
{{Cronopar|13-6-2014|Салвадор|ESP|1|5|NED||Светско првенство|2014|Прва фаза|14=Салвадор (Бразил)}}
{{Cronopar|18-6-2014|Порто Алегре|AUS|2|3|NED||Светско првенство|2014|Прва фаза}}
{{Cronopar|23-6-2014|Саун Пауло|NED|2|0|CHL||Светско првенство|2014|Прва фаза}}
{{Cronopar|29-6-2014|Форталеза|NED|2|1|MEX||Светско првенство|2014|Осминафинале}}
{{Cronopar|5-7-2014|Салвадор|NED|0|0|CRI||Светско првенство|2014|Четвртфинале|dts|4-3|14=Салвадор (Бразил)}}
{{Cronopar|9-7-2014|Саун Пауло|NED|0|0|ARG||Светско првенство|2014|Полуфинале|dts|2-4}}
{{Cronopar|12-7-2014|Бразилија|BRA|0|3|NED|1|Светско првенство|2014|натп. за 3. место}}
{{Cronopar|4-9-2014|Бари|ITA|2|0|NED||Пријателска}}
{{Cronopar|9-9-2014|Прага|CZE|2|1|NED||Квал. за ЕП|2016}}
{{Cronopar|10-10-2014|Амстердам|NED|3|1|KAZ||Квал. за ЕП|2016}}
{{Cronopar|13-10-2014|Рејкјавик|ISL|2|0|NED||Квал. за ЕП|2016}}
{{Cronopar|12-11-2014|Амстердам|NED|2|3|MEX|1|Пријателска}}
{{Cronopar|16-11-2014|Амстердам|NED|6|0|LAT||Квал. за ЕП|2016|{{suboff|20}}}}
{{Cronofin|25|2}}
==Титули==
==={{знамеикона|Холандија}} Ајакс<ref name="honours">{{Наведена мрежна страница |url=http://us.soccerway.com/players/daley-blind/68886/|title=Daley Blind - Career Honours |publisher=Soccerway}}</ref>===
*'''{{Трофеј-Холандија (Ередивиси)}} [[Ередивиси|Холандско првенство]]''' (4) : 2010–2011, 2011–2012, 2012–2013, 2013–2014
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Холандија}} [[Суперкуп на Холандија]]''' (1) : 2013
== Наводи ==
{{наводи}}
==Портрет==
* [http://www.idividi.com.mk/sport/fudbal/945542/index.html Неколку факти за Дели Блинд на www.idividi.com.mk]
== Надворешни врски ==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Холандија
|image3=Flag of Netherlands.svg
}}
* [http://int.soccerway.com/players/daley-blind/68886/ Дели Блинд на soccerway]
* [http://www.transfermarkt.co.uk/daley-blind/profil/spieler/12282 Дели Блинд на transfermarkt]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/126489/daley-blind Дели Блинд на espn]
* [http://www.whoscored.com/Players/70033/ Дели Блинд на whoscored]
{{Состав на Холандија на СП фудбал 2014}}
{{Состав на Холандија на ЕП фудбал 2020}}
{{Состав на Холандија на СП фудбал 2022}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Блинд, Дели}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Холандски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ајакс]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Бајерн Минхен]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Жирона]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Родени во 1990 година]]
60btjkmfpoi83gzgo5m5kbb9tsufurl
Константинова династија
0
1131808
5608636
5607199
2026-08-12T18:05:12Z
Gurther
105215
5608636
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Römische Goldmünze Gaudium Romanorum.jpg|мини|Монета од времето на Константин II Цезар, во центарот Константин I, крунисан со рака од облаците; десно Константин II крунисан од Викторија.]]
'''Константиновата династија''' е неформално име за фамилијата која владеела со [[Римското Царство]] од стапување на престолот на [[Констанциј I Хлор]] (починал 305) до смртта на [[Јулијан Отпадникот]] во [[363]] година. Династијата своето име го добила според својот најпознат член, [[Константин Велики]] кој во [[324]] година станал единствен владетел на Римското Царство.
==Потомство==
===Потомци на Констанциј Хлор===
* ''[[Констанциј I Хлор]]''
*# Од со ''[[Света Елена (мајка на Константин)|Елена]]''
*#* ''[[Константин I]]''
*#*# Од бракот со ''[[Минервина]]''
*#*#* [[Крисп]]
*#*# Од бракот на ''Константин I'' и ''[[Фауста]]''
*#*#* ''[[Константина]]'', сопруга на [[Ханибалијан]] и [[Констанциј Гал]]
*#*#* ''[[Константин II (владетел)|Константин II]]''
*#*#* ''[[Констанциј II]]''
*#*#*#Нема потомци од бракот на ''Констанциј II'' и неговата прва сопруга
*#*#*# Нема потомци од бракот на ''Констанциј II'' и Евсевија''
*#*#*#Од бракот на ''Констанциј II'' и ''Фаустина''
*#*#*#*Флавија Максима Фаустина Констанција, сопруга на ''[[Грацијан]]''
*#*#* ''[[Констанс I]]''
*#*#* ''Елена'', сопруга на ''[[Јулијан Отпадник]]''
*# Од бракот на ''Констанциј Хлор'' и ''[[Флавија Максимијана Теодора|Теодора]]''
*#*[[Флавиј Далмациј]]
*#*# Од бракот на Флавиј Далмациј и непозната сопруга
*#*#* [[Далмациј|Флавиј Далмациј]]
*#*#* [[Ханибалјиан]], сппруг на [[Константина]]
*#*[[Јулиј Констанциј]]
*#*# Од бракот на Јулиј Констанциј и Гала
*#*#* син, загинал во [[337]]<ref>[[Јулијан Отпадник]], ''Epistula ad SPQ Atheniarum'' 270 D, [http://www.roman-emperors.org/gallus.htm]</ref>
*#*#* ќерка, прва сопруга на ''[[Констанциј II]]''
*#*#* [[Констанциј Гал]]
*#*#*# Нема потомци од бракот на ''Гал'' и ''[[Константина]]''
*#*# Од бракот на Јулиј Констанциј и Базилина
*#*#* ''[[Јулиј Отпадник]]''
*#*#*# Нема потомци од бракот на ''Јулијан'' и ''Елена'', ќерка на Константин I
*#* Ханибалијан
*#*[[Анастасија (4 век)|Анастасија]];
*#* ''[[Флавија Јулија Констанција]]'', сопруга на ''[[Лициниј]]''
*#*[[Евтропија]]
*#*# Од бракот на Евтропија и Вириј Непоцијан
*#*#*[[Непоцијан]]
===Тетрарси===
* ''[[Диоклецијан]]''
*# Од бракот на ''Диоклецијан'' и ''[[Приска (царка)|Приска]]''
*#* ''[[Галерија Валерија]]'', втора сопруга на ''[[Галериј]]''
* ''[[Максимијан]]''
*# Од бракот на ''Максимијан'' и ''[[Евтропија]]''
*#* ''[[Флавија Максимијана Теодора|Теодора]]'', сопруга на ''[[Констанциј Хлор]]''
*#* ''[[Фауста]]'', сопруга на ''[[Константин I]]''
*#* ''[[Максенциј]]''
*#*# Од бракот на ''Максенциј'' и ''[[Валерија Максимила]]''
*#*#* Валериј Ромул
*#*#* син
* ''[[Галериј]]''
*# Од бракот на ''Галериј'' и непозната прва сопруга
*#* ''[[Валерија Максимила]]'', сопруга на ''[[Максенциј]]''
*# Од бракот на ''Галериј'' и ''[[Валерија Галерија]]''
*#* [[Кандидијан]]
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Римски цареви]]
[[Категорија:Константинова династија| ]]
c9k1l9j368s6s6kjss279aijkhyxpnr
Елија Верина
0
1131916
5608721
5390626
2026-08-13T02:42:00Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608721
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox monarch
| name =Елија Верина
| title =Византиска царица
| image= Empress Verina coin (cropped).png
| caption = Verina
| full name =Елија Верина
| spouse =[[Лав I (цар)|Лав I]]
| issue =[[Аријадна]], [[Леонтија Порфирогенита|Леонтија]]
| dynasty =[[Лавова династија]]
| father =
| mother =
| birth_date =
| birth_place =
| death_date =484
| death_place = [[Исаврија]]
| place of burial =
|}}
'''Елија Верина''' (починала [[484]]) била сопруга на византискиот цар [[Лав I (цар)|Лав I]] и тешта на [[Зенон]], кој бил оженет за нејзина ќерката [[Аријадна]].
Потеклото на Елија Верина е непознато, иако се смета дека потекнува од Балканот<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.roman-emperors.org/basilis.htm |title=Hugh Elton, "Flavius Basiliscus (AD 475-476)" |accessdate=2015-07-18 |archive-date=2006-08-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060822181056/http://www.roman-emperors.org/basilis.htm |url-status=dead }}</ref>. Првично, таа го поддржувала [[Зенон]], додека младиот цар [[Лав I (цар)|Лав II]] бил жив, но по неговата смрт во [[474]] таа се свртила против својот зет. Во заговорот на Верина против Зенон учествувале нејзиниот љубовник Патрикиј, нејзиниот брат [[Василиск]], началникот [[Ил]] и [[Теодорих Страбон]]. Ова го принудило на Зенон да побегне од [[Цариград]] во [[475]] година. На негово место за кратко застанал Василевск, кој бил цар до [[476]] година, кога Верина се смирила со Зенон.
Потоа Елија Верина започнала да кова заговор против Ил, кој го открил заговорот и во согласност на Зенон ја затворил. Тоа довело до нов заговор, во дното на кој стоел другиот зет на Верина - Маркијан (внук на царот [[Маркијан]]), но тој бил поразен и испратен во прогонство.
Во [[483]] година Зенон инсистирал Ил да ја ослободи Верина, но во тоа време Ил бил против монофизитските симпатии на Зенон, па поради тоа тој стапил во сојуз со Верина и за цар го прогласил [[Леонтиј (узурпатор)|Леонтиј]]. Зенон успеал да ги порази, по кое Ил и Веринас побегнале во [[Исаврија]] каде таа починала во [[484]] година.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{s-start}}
{{s-bef|before=[[Елија Пулхерија]]}}
{{s-ttl|title=[[Византиска царица]]|years=457–474}}
{{s-aft|after=[[Елија Аријадна]]}}
{{s-end}}
[[Категорија:Византиски царици]]
[[Категорија:Династија Лав]]
[[Категорија:Византијци од 5 век]]
[[Категорија:Починати во 484 година]]
thzyljza7gc0qxqmqdh8he40w611lra
Дијадуменијан
0
1132012
5608630
5440858
2026-08-12T17:14:42Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608630
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Владетел
|name = Дијадуменијан
|full name = Марк Опелиј Антонин Дијадуменијан
|title = [[Римски цар|'''Цезар''']] на [[Римско Царство|Римското Царство]] под Макрин
|image =Macrino, aureo per diadoumeniano cesare, 217-18, 01.JPG
|caption = Дијадуменијан на [[денариј]].
|reign = мај 217 – 218 (како ''Цезар'' под [[Макрин]]); 218 (како [[Август (титула)|''Август'']])
|father = [[Макрин]]
|mother = [[Нонија Целса]] (?)
|birth_date = септември 14, 208 н.е.
|birth_place =
|death_date = 218 н.е.
|death_place = [[Антиохија]]
}}
'''Дијадуменијан''' ({{langx|la|Marcvs Opellivs Antoninvs Diadvmenianvs Avgvstvs}}) (септември 14/19, 208 – 218), бил син на римскиот владетел [[Макрин]] и служел на неговиот татко како „Цезар“ (титула) (мај 217–218) и како [[Август (титула)|''Август'']] (во 218). Тој бил наречен така бидејќи се родил со було (дел од мембрана кој ја покрива главата на новороденчето) кое формирало „дијадема“.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=PDF File|url=http://caulbearersunited.webs.com/208ADReference.pdf|website=caulbearersunited.webs.com|accessdate=2015-07-20|archive-date=2011-08-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110813062616/http://caulbearersunited.webs.com/208ADReference.pdf|url-status=dead}}</ref>
Дијадуменијан се родил на 14 септември 208 или, според збирката на биографии на римските цареви, ''"Historia Augusta"'', на 19 септември бидејќи се родил на ист ден со владетелот [[Антонин Пиј]]. Неговата мајка била царицата [[Нонија Целса]], иако малку се знае за неа, таа е спомната во ''"Historia Augusta"''. Тој се родил како ''Марк Опелиј Дијадуменијан'', но неговото име било изменето со додавањето на ''Антонин'' за да се зацврсти врската со семејството на [[Марко Аврелиј]] како што направил [[Каракала]].
Дијадуменијан имал многу малку време да ужива на неговото место или да научи нешто од можностите кои ги нудело истото бидејќи легиите на [[Сирија (римска провинција)|Сирија]] биле револтирани и го прогласиле [[Елагабал]] за владетел на [[Римско Царство|Римското Царство]]. Кога [[Макрин]] бил поразен на 8 јуни 218, во [[Антиохија]], по смртта на Дијадуменијан загинал и тој.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Historia_Augusta/Diadumenianus*.html Life of Diadumenianus] (''Historia Augusta'' at LacusCurtius: Latin text and English translation)
*[http://www.roman-emperors.org/macrinus.htm ''De imperatoribus Romanis: an on-line encyclopedia of Roman emperors''.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070406005101/http://www.roman-emperors.org/macrinus.htm |date=2007-04-06 }}
{{рв|Diadumenianus}}
{{S-start}}
{{S-reg}}
{{S-bef| before=[[Макрин]] }}
{{S-ttl| title=[[Список на римски цареви|Римски цар]]
| years=217–218
| alongside=[[Макрин]] }}
{{S-aft| after=[[Елагабал]]}}
{{end}}
{{Римски цареви}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дијадуменијан}}
[[Категорија:Родени во 208 година]]
[[Категорија:Починати во 218 година]]
[[Категорија:Римски цареви од 3 век]]
[[Категорија:Северска династија]]
[[Категорија:Погубени римски цареви]]
[[Категорија:Родени во непозната година]]
br5sl555chqfvjvova68sxg5a1y1vsr
Децентиј
0
1132013
5608580
4986495
2026-08-12T14:55:13Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608580
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Владетел
|name = Децентиј
|full name = Магнус Децентиј
|title = [[Римски узурпатор|Узурпатор]] на [[Римско Царство|Римското Царство]]
|image =
|caption = Бронзена монета со Децентиј
|reign = 350 – 18 август 353 (како [[Цезар (титула)|''Цезар'']] под [[Магненциј]])
|death_date = 18 август 353
|death_place = [[Сенон]]
}}
'''Магнус Децентиј''' ({{починал на|18|август|353}}) бил [[Римски узурпатор|узурпатор]] на [[Западно Римско Царство|Западното Римско Царство]] против римскиот цар [[Констанциј II]]. Американскиот учител Мајкл Димајо смета дека Децентиј веројатно бил брат на [[Магненциј]], кој бунтувал против Констанциј на 18 јануари 350.
Таа зима Магненциј го назначил Децентиј за „Цезар“, за да ја надгледува одбраната на [[Галија]] и границата кај [[Рајна]]. Бил назначен за [[римски конзул]] во 352.
Кога Магненциј бил поразен од Констанциј во Битката кај Мон Селеук, тој направил самоубиство, додека пак Децентиј, кој го предводел засилувањето, се обесил во [[Сенон]].
== Наводи ==
{{наводи}}
* [[Ammianus Marcellinus]], [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/L/Roman/Texts/Ammian/16*.html ''Res Gestae'', XVI], 12,4
* [http://www.roman-emperors.org/magnent.htm DiMaio, Michael, "Magnentius (350-353 A.D) and Decentius (351-353 A.D.)", ''De Imperatoribus Romanis'' site] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100526022536/http://www.roman-emperors.org/magnent.htm |date=2010-05-26 }}
== Надворешни врски ==
{{Commons-inline|Decentius}}
{{s-start}}
{{s-bef | before=[[Магненциј|Цезар Флавиј Магнус Магненциј Август]], <br /> Гајзо <br /> ''Post consulatum Sergii et Nigriniani'' (Исток)}}
{{s-ttl | title=[[Список на подоцнежни римски иператорски конзули|Конзул]] на [[Римско Царство|Римското Царство]] | years=352 | regent1=Paulus |regent2=[[Констанциј II|Цезар Флавиј Јулиј Констанциј Август]] V |regent3=[[Констанциј Гал|Флавиј Клаудиј Констанциј Цезар]] }}
{{s-aft | after=[[Магненциј|Цезар Флавиј Магнус Магненциј Август]] II, <br /> Магнус Децентиј Цезар II, <br /> [[Констанциј II|Цезар Флавиј Јулиј Констанциј Август]] VI, <br /> [[Констанциј Гал|Флавиј Клаудиј Констанциј Цезар]] II}}
{{end}}
{{Византиски императори}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Децентиј}}
[[Категорија:Конзули на Римското Царство]]
[[Категорија:Родени во непозната година]]
qy3wz92oyofg8w0e05tr10u6gppdegh
Дебар (Албанија)
0
1140780
5608512
5441021
2026-08-12T13:06:59Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608512
wikitext
text/x-wiki
{{distinguish|Општина Дебар}}
{{Infobox settlement
|name=Општина Дебар
|native_name=Bashkia Dibër
|native_name_lang=sq
|type = [[Општини во Албанија|Општина]]
|image_flag = Flag of Dibër.gif
|image_shield = Stema e Bashkisë Dibër.svg
|image_skyline = Liqeni i Gramës.jpg
|image_caption =
|image_location =
|seat=[[Пешкопеја]]
|subdivision_name=[[Албанија]]
|subdivision_type=[[Список на држави во светот|Држава]]
|subdivision_name1=[[Дебар (област)|Дебар]]
|subdivision_type1=[[Области во Албанија|Област]]
|leader_name =
|leader_party =
|latd=41|latm=41|latNS=N
|longd=20|longm=26|longEW=E
|elevation =
|elevation_min =
|elevation_max =
|area_total_km2 = 937
|population_as_of = 2011
|population_total = 61619
|postal_code =
|area_code =
|car_plates = DI
|website = http://dibra.gov.al/
}}
'''Општина Дебар''' ({{langx|sq|Bashkia Dibër}}) — [[Општини во Албанија|општина]] во истоимената [[Дебар (округ)|Област Дебар]] во североисточна [[Албанија]]. Седиште на општината е [[Градови во Албанија|градот]] [[Пешкопеја]]. Таа била создадена во [[јуни]] [[2015]] година, со спојување на општините Арас, Фуша Чиден, Кала е Додес, Кастриот, Лур, Лузни, Макелари, Мелан, Мухур, [[Пешкопеја (општина)|Пешкопеја]], Селишта, Слова, Томин и Зал Реч.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.reformaterritoriale.al/images/presentations/Ligji%20ndarja%20territoriale_Fletore_zyrtare.pdf |title=Law nr. 115/2014 |accessdate=2015-08-11 |archive-date=2015-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924085559/http://www.reformaterritoriale.al/images/presentations/Ligji%20ndarja%20territoriale_Fletore_zyrtare.pdf |url-status=dead }}</ref> Населението брои 61 619 (попис 2011), а површината 937,88 км<sup>2</sup>.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://gis.ceshtjetvendore.gov.al/ |title=Interactive map administrative territorial reform |accessdate=2015-08-11 |archive-date=2017-01-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170112095248/http://gis.ceshtjetvendore.gov.al/ |url-status=dead }}</ref> Ги има истите граници како поранешниот [[Дебар (округ)|Округ Дебар]] во кој и припаѓала.
Општината има значајно [[Македонци во Албанија|македонско малцинство]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Дебар (област)}}
{{Дебар (Албанија)}}
{{Општини во Албанија}}
[[Категорија:Дебар (Албанија)| ]]
fo45kfqgth4itkrus9lo4s6q2tdii9c
Дропул
0
1140782
5608679
5441024
2026-08-12T20:24:04Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608679
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Албанија
|type = Општина
|official_name = Дропул
|image_flag =
|image_shield =
|image_skyline = Drino valley 2.jpg
|image_caption = Зора близу Јордуцат
|image_location =
|county = [[Ѓирокастро (округ)|Ѓирокастро]]
|municipality =
|leader_name =
|leader_party =
|latd=39|latm=59|latNS=N
|longd=20|longm=14|longEW=E
|elevation =
|elevation_min =
|elevation_max =
|area = 448.25
|population_as_of = 2011
|population_munic = 3503
|postal_code =
|area_code =
|car_plates = GJ
|website =
}}
'''Дропул''' ({{langx|sq|Dropulli}}; {{langx|el|Δρόπολις}}, ''Dropolis'') — општина и регион населен претежно со [[Грци|грчко население]] во округот Ѓирокастро, Јужна [[Албанија]]. Регионот се протега од јужниот дел на градот [[Ѓирокастро]], па сè до албанско-грчката граница. Селата во овој регион се дел од ''грчката малцинска зона'' признаена од албанската влада, во која живее грчкото малцинство во Албанија.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.coe.int/t/e/human_rights/minorities/2._framework_convention_(monitoring)/2._monitoring_mechanism/3._state_reports_and_unmik_kosovo_report/2._second_cycle/PDF_2nd_SR_Albania_Annexes_en.pdf | title=Second Report Submitted by Albania Pursuant to Article 25, Paragraph 1 of the Framework Convention for the Protection of National Minorities}}</ref> Општината беше создадена во [[јуни]] [[2015]] со соединување на поранешните општини Горен Дропул, Долен Дропул и Погон. Седиште на општината е селото Софратика.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.reformaterritoriale.al/images/presentations/Ligji%20ndarja%20territoriale_Fletore_zyrtare.pdf |title=Law nr. 115/2014 |accessdate=2015-08-11 |archive-date=2015-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924085559/http://www.reformaterritoriale.al/images/presentations/Ligji%20ndarja%20territoriale_Fletore_zyrtare.pdf |url-status=dead }}</ref> Населението брои 3,503 (2011), а површината 448.25 км<sup>2</sup>.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://gis.ceshtjetvendore.gov.al/ |title=Interactive map administrative territorial reform |accessdate=2015-08-11 |archive-date=2017-01-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170112095248/http://gis.ceshtjetvendore.gov.al/ |url-status=dead }}</ref>
==Наводи==
{{reflist}}
[[Категорија:Општини во Албанија]]
[[Категорија:Села во Албанија]]
[[Категорија:Епир]]
texfat71va23n0u0rq78pesvr4g6k9h
Елија Аријадна
0
1140842
5608720
5076000
2026-08-13T02:41:58Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608720
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox monarch
| name =Аријадна<br>Aelia Ariadne
| title =[[Византиска царица]]
| image= Ivory Ariadne Bargello.jpg
| caption =
| full name =Елија Аријадна
| spouse =[[Зенон (цар)|Зенон]]<br>[[Анастасиј I|Анастасиј]]
| issue =[[Лав II (цар)|Лав II]]
| dynasty =[[Лавова династија]]
| father =[[Лав I (цар)|Лав I]]
| mother =[[Елија Верина]]
| birth_date =пред 457
| birth_place =
| death_date =515
| death_place = {{починал во|Цариград}}
| place of burial =[[Црква Свети Апостоли (Цариград)|Црква Свети Апостоли]]
|}}
'''Елија Аријадна''' (''Aelia Ariadne''; 450-515) била византиска царица и сопруга на [[Зенон (цар)|Зенон]] и [[Анастасиј I]].
== Семејство ==
Аријадна била ќерка на [[Лав I (цар)|Лав I]] и [[Елија Верина]], која пак била сестра на [[Василиск]]. Аријадна имала помала сестра Леонтија која била свршена со [[Флавиј Патрициј]], син на [[Аспарт]]. Леонтија се омажила за Маркијан, син на [[Антемиј]]. Двојката предводела неуспешен бунт против Зенон во 478-479, по кое биле протерани во Исаврија<ref name="ReferenceA">[[Prosopography of the Later Roman Empire]], vol. 2</ref>.
Аријадна имала и помал брат, роден во 463 година, кој починал пет месеци по раѓањето<ref name="ReferenceA" />.
== Брак ==
Аријадна се родила по смртта на [[Маркијан]].<ref name="Hugh Elton, Leo I 457-474 A.D">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.roman-emperors.org/leo1.htm |title=Hugh Elton, "Leo I (457-474 A.D.)" |accessdate=2015-08-13 |archive-date=2018-11-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181120223731/http://www.roman-emperors.org/leo1.htm |url-status=dead }}</ref> На [[7 февруари]] [[457]], Лав бил крунисан од страна патријархот [[Анатолиј Цариградски]], прво вакво крунисување од страна на патријарх<ref name="Hugh Elton, Leo I 457-474 A.D" />. Во тој момент Аријадна станала член на кралското семејство.
Аријадна се омажила во [[467]] година за цар [[Зенон (цар)|Зенон]] и била прогласена за [[августа]].
Во [[август]] [[467]] година тие го добиле идниот [[Лав II (цар)|Лав II]], кој починал кога имал седум години на [[17 ноември]] [[474]]. Бидејќи Лав II бил премногу млад за да се владее, Зенон бил прогласен за соцар на [[9 февруари]] [[474]], а по смртта на Лав, Зенон станал единствен цар, со Аријадна како царица.
Таа се омажила на [[20 мај]] [[491]] година за [[Анастасиј I]].
Аријадна починала во Цариград во [[515]] година и била погребана во [[Црква Свети Апостоли (Цариград)|црквата Свети Апостоли]].
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{рв|Empress Ariadne}}
* [http://books.google.gr/books?id=QCIaBQTCg0IC&pg=PA663&lpg=PA663&dq=leo+prosopography+%22husband+of+verina%22&source=web&ots=5PKaqk6Fw8&sig=TfOauwRy5RFlee3Gp3ev85Bx13s&hl=el- Profile of her father Leo in the Prosopography of the Late Roman Empire]
* [http://books.google.gr/books?id=QCIaBQTCg0IC&pg=PA667&lpg=PA667&dq=%22Leontia%22+Prosopography&source=web&ots=5PKaqk5xr0&sig=YW0lb4gZgyfkDy1AEZxv9Pu2U2Q&hl=el- Profile of her sister Leontia in the Prosopography of the Late Roman Empire]
{{s-start}}
{{s-bef|before=[[Елија Верина]]}}
{{s-ttl|title=[[Византиска царица]]|years=474–475}}
{{s-aft|after=[[Зенона]]}}
{{s-bef|before=[[Зенона]]}}
{{s-ttl|title=[[Византиска царица]]|years=476–515}}
{{s-aft|after=[[Ефимија (царица)|Ефимија]]}}
{{s-end}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Аријадна}}
[[Категорија:Погребани во црквата „Свети Апостоли“]]
[[Категорија:Византиски царици]]
[[Категорија:Династија Лав]]
[[Категорија:Византијци од 5 век]]
[[Категорија:Византијци од 6 век]]
[[Категорија:Православни светци]]
[[Категорија:Христијански светци од 6 век]]
[[Категорија:Починати во 515 година]]
p9o9oc8k7w33mg1zzet8j9z4emfay2v
Елија Анастасија
0
1140849
5608719
5030145
2026-08-13T02:41:57Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 4 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608719
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox monarch
| name =Ино
| title =[[Византиска царица]]
| image =Tiberius II.jpg
| caption =
| full name =Елија Анастасија<br>(родена како ''Ино'')
| spouse =[[Тибериј II Константин]]
| issue =[[Константина (сопруга на Маврикиј)|Константина]], Чарито
| dynasty =[[Јустинијанова династија]]
| father =
| mother =
| birth_date =6 век
| birth_place =
| death_date =593
| death_place ={{починал во|Цариград}}
| place of burial =[[Црква Свети Апостоли (Цариград)]]
|}}
'''Ино''' или '''Елија Анастасија''' (починала [[593]] година) била византиска царица, сопруга на царот [[Тибериј II Константин]].
Според хронистот [[Јован Ефески]], Ино потекнувала од Дафнидиум<ref name="PLRE">{{Наведена книга | last1=Martindale | first1=John R. | last2=Jones |first2=A.H.M. |last3=Morris |first3=J. | title=The Prosopography of the Later Roman Empire | volume=IIIa | year=1992 | publisher=Cambridge University Press | isbn=0-521-20160-8 | pages=60–61}}</ref> и првично била мажена за Јован, офицер од византиската војска. Двајцата имале ќерка, која била свршена за Тибериј. Сопругот и ќерката на Ино сепак починале пред склучувањето на бракот.<ref name="PLRE"/> Потоа самата Ино се омажила за Тибериј. Јован Ефески наведува дека Ино на Тибериј му родила три деца. Познати се имињата на две нивни ќерки-Константина, која била мажена за цар [[Маврикиј]] и Чарито. За третото дете се смета дека починало.
== Цезарица==
Во времето на царот [[Јустин II]], Тибериј бил назначен како [[комес]] и во [[573]] година извршил воена мисија против Сасинидската империја<ref name="justin2">{{Наведена мрежна страница | title=Justin II (565-578 A.D.) | last=Evans | first=James Allan | url=http://www.roman-emperors.org/justinii.htm | work=[[De Imperatoribus Romanis]] | accessdate=2015-08-13 | archive-date=2022-08-13 | archive-url=https://web.archive.org/web/20220813233406/http://www.roman-emperors.org/justinii.htm | url-status=dead }}</ref> . Постепено власта во Византија се фокусирала во рацете на царицата [[Софија]], сопруга на болниот цар Јустин. Како регент, меѓутоа таа немала целосна поддршка и затоа го назначил популарниот Тибериј за втор регент.
[[Теофан Исповедник]] наведува дека Тибериј е прогласен за [[Цезар]] лично од цар Јустин II на [[7 декември]] [[574]] година<ref name="justin2"/>. Како цезар Тибериј официјално бил прогласен и за наследник на царот<ref name="sophia">{{Наведена мрежна страница | title=Sophia, Wife of Justin II | last=Garland | first=Lynda | url=http://www.roman-emperors.org/sophia.htm | work=De Imperatoribus Romanis | accessdate=2015-08-13 | archive-date=2001-08-21 | archive-url=https://web.archive.org/web/20010821042944/http://www.roman-emperors.org/sophia.htm | url-status=dead }}</ref>. Така Ино била удостоена со титулата цезарица, резервирана за втората по ранг жена во империјата<ref name="ino">{{Наведена мрежна страница | title=Ino Anastasia, wife of Tiberius II Constantine | last=Garland | first=Lynda | url=http://www.roman-emperors.org/ino.htm | work=De Imperatoribus Romanis | accessdate=2015-08-13 | archive-date=2001-06-17 | archive-url=https://web.archive.org/web/20010617193115/http://roman-emperors.org/ino.htm | url-status=dead }}</ref>.
Јован Ефески и Теофан Исповедник се категорични дека во тоа време царицата [[Елија Софија|Софија]] планирала по смртта на Јустин II да се омажи за Тибериј, со кого да ја управува заеднички империјата. Бракот на Тибериј и Ино сепак бил сериозна пречка за плановите на царицата и била причина сопругата и ќерките на Тибериј да западнат во немилост пред неа. Таа не дозволила на Ино и нејзините ќерки да се населат во [[Големата палата во Цариград|Големата палата]] во [[Цариград]]. Наместо тоа, тие биле сместени во една од поранешните резиденции на царот [[Јустинијан I]]. Според [[Јован Ефески]], Тибериј секоја вечер ноќевал кај семејството.
Подоцна Ино и нејзините ќерки го напуштиле [[Цариград]] и се населиле во Дафнидиум, претходна нивна резиденција. Малку подоцна Ино се разболела и Тибериј го напуштил главниот град, за да биде крај неа.
== Царица ==
Во септември [[578]] Јустин II го прогласил Тибериј за свој соцар. Јустин II починал на [[5 октомври]] [[578]] и Тибериј II станал единствен владетел на империјата<ref name="sophia"/>. Јован Ефески известува дека по смртта на Јустин II, Софија го испратила патријарх [[Евтихиј Цариградски]] кај Тибериј II, за да го убеди да се разведе со Ино. Поранешната царицата му понудила на Тибериј II да се ожени со неа или за нејзината ќерка. Царот сепак категорично го отфрлил нејзиниот предлог<ref name="ino"/>.
Стравувајќи за животот на сопругата и своите ќерките, Тибериј II наредил тие да бидат донесени тајно во [[Цариград]]. Во една доцна вечер Ино и ќерките биле донесени преку моркси пат<ref name="PLRE"/>. Жените пристигнале неповредени, а Тибериј II наредил тие да бидат пречекани официјално од патријархот и од членовите на сенатот. Подоцна на специјална церемонија Ино била прогласена за царица и ја добила титулата [[августа]]<ref name="ino"/>.
Околу 580 година Ино успешно се излекувала во Акве Калиде и во знак на благодарност ја подарила царската мантија на локалната црква. Во 584 година Аварите предводени од хан Бајан подложиле на опустошување Тракија и крајбрежјето и останале во лековитите Анхијалски бањи. Според византискиот историчар Теофилакт Симоката во една од црквите на градот Аварите ја пронашле пурпурната мантија на царицата Анастасија, а ханот Бајан ја облекол и се прогласил за цар на Византија.
Според Јован Ефески името Ино не доликувало на една христијанска царицата, бидејќи имало пагански потекло<ref name="constantina">{{Наведена мрежна страница | title=Constantina, wife of Emperor Maurice | last=Garland | first=Lynda | url=http://www.roman-emperors.org/tina.htm | work=De Imperatoribus Romanis | accessdate=2015-08-13 | archive-date=2001-04-16 | archive-url=https://web.archive.org/web/20010416024922/http://roman-emperors.org/tina.htm | url-status=dead }}</ref>. Според старогрчката митологија Ино е ќерка на Кадмиум и Хармонија, идентификувана со божицата Левкотеја. Така новата царицата го добила името Анастасија, предложено од приврзаниците на сината партија. Конкурентската зелена партија го предложила името Елена<ref name="PLRE"/><ref name="constantina"/>.
Тибериј II починал на [[14 август]] [[582]] година и бил наследен од Маврикиј, вереник на ќерка му Константина. Бракот меѓу Константина и Маврикиј бил склучен во есента [[582]] година. Церемонијата подетално е опишана од [[Теофилакт Симоката]]. Константина ја добила титулата августа, а Анастасија и Софија продолжиле да се титулираат со истата титула.<ref name="sophia"/>. Јован Ефески споменува дека трите августки резидирале во [[Големата палата во Цариград|Големата палата]] во [[Цариград]].
Анастасија починала во [[593]] година и била погребана во [[Црква Свети Апостоли (Цариград)|црквата "Св. Апостоли"]] до нејзиниот сопруг<ref name="PLRE"/><ref name="ino"/>.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{s-start}}
{{s-bef|row=1|before=[[Елија Софија]]}}
{{s-ttl|title=[[Византиска царица]]|years=578–582}}
{{s-aft|row=1|after=[[Константина (сопруга на Маврикиј)|Константина]]}}
{{s-end}}
[[Категорија:Погребани во црквата „Свети Апостоли“]]
[[Категорија:Византиски царици]]
[[Категорија:Византијци од 6 век]]
[[Категорија:Јустинијанова династија]]
[[Категорија:Починати во 593 година]]
l9jw5v2f57i9lrn0bo4yqehjzlfpdh9
Евдокија (сопруга на Јустинијан II)
0
1140870
5608682
5605728
2026-08-12T21:34:30Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608682
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox royalty
| name = Евдокија
| title = Византиска царица
| image =
| caption =
| spouse =[[Јустинијан II]]
| issue =Анастасија
| house =[[Ираклиева династија]]
| house-type =династија
| father =
| mother =
| birth_date =7 век
| birth_place =
| death_date =7 век
| death_place ={{починала во|Цариград}}
| place of burial =[[Црква Свети Апостоли (Цариград)]]
|}}
[[Податотека:Granting of privileges mosaic (detail) - Sant'Apollinare in Classe - Ravenna 2016 (2).jpg|200px|мини|десно|[[Јустинијан II]] во [[Црква „Свети Апостоли“ (Цариград)|црквата „Свети Апостоли“]] во Цариград.]]
'''Евдокија''' — [[византиска царица]], сопруга на царот [[Јустинијан II]].
== Царица ==
Името и местото на погребот на Евдокија во [[Црква Свети Апостоли (Цариград)]]|црквата на Светите Апостоли]], е забележано во [[De Ceremoniis]] од страна на [[Константин Порфирогенит]]. Сепак малку информации се познати за неа.
Таа се претпоставува дека стапила во брак со Јустинијан II за време на неговото прво владеење (685-695) и се смета дека се развела од него во времето на неговиот втор брак со [[Теодора Хазарска]] во [[703]] година.
Ќерката на Јустинијан била забележана од страна на хронистот [[Теофан Исповедник]] и во ''Chronographikon syntomon'' напишано од патријарх [[Никифор I Цариградски]]. Нејзиното име се претпоставува дека било Анастасија<ref>http://fabpedigree.com/s055/f992520.htm</ref>.
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
*[http://www.roman-emperors.org/eudoj.htm#N_2_ A short profile of her by Lynda Garland] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121031135723/http://www.roman-emperors.org/eudoj.htm#N_2_ |date=2012-10-31 }}
{{s-start}}
{{s-bef|before=[[Анастасија (сопруга на Константин IV)|Анастасија]]}}
{{s-ttl|title=[[Византиска царица]]|years=685–695}}
{{s-aft|after=[[Теодора Хазарска]]}}
{{s-end}}
[[Категорија:Погребани во црквата „Свети Апостоли“]]
[[Категорија:Византиски царици]]
[[Категорија:Византијци од 7 век]]
[[Категорија:Византијци од 8 век]]
[[Категорија:Ираклиева династија]]
d8cvm4st7lgz9bp0a6kynu03p0mfdxr
Драган Павловиќ Латас
0
1152878
5608576
5454272
2026-08-12T14:29:37Z
Aprilija50.A.D
119801
/* */
5608576
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Драган Павловиќ Латас
| image =
| alt =
| caption =
| birth_name = Драган Павловиќ
| birth_date = {{датум на раѓање и возраст|df=yes|1960|2|25}}
| birth_place = [[Скопје]], [[НР Македонија]], [[ФНРЈ]]
| death_date =
| death_place =
| ethnicity = [[Македонски Срби|Србин]]
| nationality = [[Македонија|Македонец]]
| othername =
| occupation = [[Телевизија|телевизиски]] водител, [[новинар]]
| years_active = 1980-денес
| employer = [[Вечер (портал)|Вечер]]
| television = [[Сител|Сител ТВ]]
| spouse =
| children =
| relatives =
| domestic partner =
| website = [http://www.vecer.mk vecer.mk]<br>[http://www.vesnik.com vesnik.com]<br>[http://www.vreme.mk vreme.mk]<br>[https://www.vesti.mk vesti.mk]
}}
'''Драган Павловиќ Латас''' (р. {{роден на|25|февруари|1960}} во {{роден во|Скопје}}) — [[Македонија|македонски]] [[Телевизија|телевизиски]] водител и [[новинар]] од [[Македонски Срби|српска]] [[народност]]. Тој бил главен и одговорен уредник на телевизија [[Сител]] од 1997 година до 2018 година и на дневниот весник „[[Вечер (дневен весник)|Вечер]]“ во периодот 2006–2012. Латас е член на Македонската асоцијација на новинари (МАН) и бил нејзин генерален секретар во два мандати (2002–2007 и 2011–сѐ уште). Латас во 2004 година, е основач на Порталот "[[Вечер (портал)|Вечер]]".<ref>{{нмс|title=vecer.mk | url=https://www.vecer.mk | publisher = | date = | accessdate = 29 јануари 2024}}</ref> Тој бил колумнист и соработник на порталот [[Платформа|Платформа.мк]] од 2025 година до 2026 година
== Животопис ==
Кариерата ја започнал во „''[[Млад борец]]''“ (1980–1984), а бил и соработник на белградскиот младински весник „''Младост''“. Работел во неделникот „[[Фокус (списание)|''Фокус'']]“ извесен период по неговото основање во 1995 година. Завршил економски науки на универзитетот во [[Белград]], а има дипломирано и политички науки на [[ФОН Универзитет|универзитетот ФОН]] во Скопје во 2005 година. Магистрирал и докторирал на [[Европски универзитет (Скопје)|Европскиот универзитет]] во Скопје, каде работел како професор од 2012 година.<ref>Македонска енциклопедија (втор том), [[МАНУ]], [[Скопје]], 2009, стр. 1103</ref>Добитник е на пет награди за новинар на годината во Македонија за 1995, 1998, 2000, 2001 и 2002 година. Тој е проектен менаџер на [[Вечер (портал)|Вечер.мк]], [[Време (портал)|Време.мк]], [[Весник (портал)|Весник.ком]] и Вести.мк.
Латас бил осудуван од новинарската фела во Македонија поради неговиот непристоен речник и кршење на етичкиот кодекс на новинарите.<ref>[http://fokus.mk/najglasniot-megafon-na-gruevski-nikogash-nikogo-ne-naklevetil-nitu-navredil/ Најгласниот мегафон на Груевски никогаш никого не наклеветил, ниту навредил!?] [[Фокус (списание)|Фокус]] (13 август 2010)</ref> Во интервју на Сител во 2016, Латас на [[Зоран Заев]], претседател на [[СДСМ]], му рекол дека е „изрод“ и дека „лаже како Турчин“. На однесувањето на Латас реагирале турската амбасада во Македонија и [[Здружението на новинарите на Македонија]] (ЗНМ), велејќи дека ги навредил [[Македонски Турци|Турците во Македонија]] и дека создава искривена слика за новинарството.<ref>[http://www.utrinski.mk/default.asp?ItemID=236F813ABC923349804F94206A68BF4F Медиумите губитници во мечот Латас–Заев] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160925002052/http://www.utrinski.mk/default.asp?ItemID=236F813ABC923349804F94206A68BF4F |date=2016-09-25 }} [[Утрински Весник]] (11 февруари 2016)</ref>
[[Специјалното јавно обвинителство]] (СЈО) во 2017 година, ја отворило истрага „Тотал“ во која го сомничела Латас за [[Данок|даночно]] затајување како сопственик и управител на фирмите „Тотал маркетинг“ и „Тотал медиа центар“. СЈО го товари дека во периодот 2008–2015 тој давал лажни податоци во завршните сметки на фирмите за да одбегне плаќање данок со што го оштетил државниот буџет за 63 илјади евра како физичко и 121 илјади евра како правно лице.<ref>[http://www.brif.mk/s%D1%98o-otvori-4-novi-istragi-edna-e-za-firmite-na-latas/ СЈО отвори 4 нови истраги, една е за фирмите на Латас] Бриф.мк (23 март 2017)</ref> Латас исто така преку фактури на фирмите набавувал персиски теписи, рачен часовник, душеци и други предмети за лична употреба.<ref>[http://sdk.mk/index.php/makedonija/latas-za-luksuzni-dushetsi-i-brajtling-zatail-164-iljadi-evra-a-ivona-za-gaki-i-shminki-44-iljadi-evra/ Латас за луксузни душеци и брајтлинг затаил 164 илјади евра] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170325202009/http://sdk.mk/index.php/makedonija/latas-za-luksuzni-dushetsi-i-brajtling-zatail-164-iljadi-evra-a-ivona-za-gaki-i-shminki-44-iljadi-evra/ |date=2017-03-25 }} СДК.мк (23 март 2017)</ref>
==Наводи==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://vecer.mk www.vecer.mk]
* [https://vesnik.com www.vesnik.com]
* [https://vreme.mk www.vreme.mk]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Павловиќ, Драган}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски новинари]]
[[Категорија:Македонски телевизиски водители]]
[[Категорија:Македонски Срби]]
[[Категорија:Македонски универзитетски професори]]
kp0odalkhe5zsde1saykmqqh8enrcfh
Ореовица
0
1153970
5608609
5580544
2026-08-12T16:12:01Z
Gurther
105215
5608609
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Ореовица
|name_local =Πευκοδάσος
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map =
|map_caption =
|lat_deg = 41
|lat_min = 02
|lon_deg = 22
|lon_min = 35
|elevation_min =
|elevation =
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit =
|prefec = [[Кукуш (округ)|Кукуш]]
|municipality = [[Пајонија (општина)|Пајонија]]
|municunit = [[Ругуновец]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 448
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Ореовица''' или '''Ореховица''' ({{langx|el|Πευκοδάσος}}, ''Певкодасос'', до 1927 година ''Ορέβιστα'', ''Оревиста'') — село во областа [[Бојмија]], [[Гевгелиско]], а денес во општината [[Пајонија (општина)|Пајонија]] на [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]] во [[Егејска Македонија]], [[Грција]]. Населението брои 448 жители (2021).
==Географија и местоположба==
Селото е сместено на пет километри северно од [[Ругуновец]] и околу 61 километар северозападно од [[Солун]], крај самиот лев брег на реката [[Вардар]]<ref name="Населени места Егеј">{{наведена книга|last=Симовски Христов|first=Тодор|authorlink=Тодор Симовски|title=Населените места во Егејска Македонија|volume=2|year=1998|pages= 56|publisher=Здружение на децата бегалци од егејскиот дел на Македонија|location=Скопје|language=македонски|isbn=9989-9819-4-9}}</ref>. Ореовица е расположена на надморска височина од 150 метри<ref name="Населени места Егеј" />. Тоа претставувало самостојна општина со вкупна површина на општинскиот атар од 14 км<sup>2</sup><ref name="Населени места Егеј" />.
==Историја==
Кон крајот на XIX век, во селото во 1895 - 1896 година е основан комитет на [[ВМОРО]]. Во минатото, селото Ореовица било мешана населба во која живеело [[Македонци|македонско]] и турско население, при што во статистиките на К’нчов од [[1910]] се споменува со 230 [[Македонци]] и 490 Турци, Бранков бројот на Македонците го качува на 256, додека Милоевиќ ја регистрира со 35 македонски и 30 турски куќи<ref name="Населени места Егеј" />.
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Ореовица имало 50 македонски и 50 турски куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Како последица на настаните од [[Прва светска војна|Првата светска војна]] во [[1914]] голем број [[Македонци]] се иселиле во [[Бугарија]], а преостанатите жители Турци во [[1924]] година, по сила на [[Договор од Лозана (1923)|Лозанската конвенција]] се иселиле во [[Турција]], а на нивно место властите населиле бегалски семејства од Понд<ref name="Населени места Егеј" />.
==Стопанство==
Основните производи на селото се памукот и пченицата, додека сточарството е слабо развиено<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|глава=Кукушки Округ (XI/1) |страница=111 |страници= }}</ref>.
==Население==
Во пописот од 1913 година селото е евидентирано со 502 жители, додека во 1920 година само со 45 жители<ref name="НМЕМ" />. Со населувањето на бегалски семејства од Понд, бројот на жителите во 1928 нараснува на 354, во 1940 се искачува на 790, во 1951 благо опаднал на 711, во 1961 повторно пораснал на 782, за да опадне во 1971 на 475, во 1981 на 609, а во 1991 да опадне на 569 жители<ref name="НМЕМ" />.
{{Пописи-ЕМ|790|711|782|475|609|569|637|577|448}}
==Иселеништво==
Под притисок на грчките власти во [[Бугарија]] биле иселени македонските семејства, а во турските во [[Турција]].
== Знаменитости ==
* [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Ореовица|Црква „Св. Ѓорѓи“]] — дело на истакнатиот мајстор [[Андон Китанов]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Пајонија (општина)}}
[[Категорија:Ореовица]]
37s1i37m9i3ea0ko8vrcnuj910siodv
Љумница
0
1154183
5608601
5579733
2026-08-12T15:54:51Z
Gurther
105215
5608601
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Љумница
|name_local = Σκρα
|image_skyline = Lyumnitsa Skra Greece2.JPG
|caption_skyline = Средишниот дел на селото
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map =
|map_caption =
|lat_deg = 41
|lat_min = 06
|lon_deg = 22
|lon_min = 24
|elevation_min =
|elevation =
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit =
|prefec = [[Кукуш (округ)|Кукуш]]
|municipality = [[Пајонија (општина)|Пајонија]]
|municunit = [[Ругуновец]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 96
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Љумница''' ('''Лумница''' или '''Љубница'''; {{langx|el|Σκρα}}, ''Скра''; до 1927 година ''Λούμνιτσα'', ''Лумница'') — село во областа [[Бојмија]], [[Гевгелиско]], а денес во општината [[Пајонија (општина)|Пајонија]] на [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]] во [[Егејска Македонија]], [[Грција]]. Населението брои 96 жители (2021).
== Географија и местоположба ==
Селото Љумница се наоѓа на 12 километри југозападно од [[Гевгелија]], сместено на надморска височина од 560 метри, во северозападните истурени ридови на планината [[Пајак (планина)|Пајак]].<ref name="Населени места Егеј">{{наведена книга|last=Симовски Христов|first=Тодор|authorlink=Тодор Симовски|title=Населените места во Егејска Македонија|volume=2|year=1998|pages= 61-62|publisher=Здружение на децата бегалци од егејскиот дел на Македонија|location=Скопје|language=македонски|isbn=9989-9819-4-9}}</ref> Тоа претставувало самостојна општина во Гуменџиската околија со вкупна површина на општинскиот атар од {{км2|96}}.<ref name="Населени места Егеј" /> Недалеку од селото тече истоимената река [[Љубница (река)|Љубница]] (или Љумница) која завршува како притока на [[Конска Река]] кај градот Гевгелија.
== Историја ==
[[Податотека:Викиекспедиција Бојмија 005.jpg|мини|300п|лево|Споменикот на петте убиени лица во с. [[Моин]].]]
Од своето основање па сè до денес селото Љумница е населено исклучително со [[Власи|влашко]] население од групата позната како ''Пајакашки Власи''. Како такво К’нчов го споменува со 2600, егзархиската статистика го бележи со 2630 жители, додека Милоевиќ го регистрира со 200 влашки куќи. Како погранично село Љумница, настрадала во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] кога во [[1916]] година од бугарските воени власти населението било принудно интернирано во внатрешноста на [[Бугарија]], главно во [[Стара Загора|Стара]] и [[Нова Загора]]. По војната се вратил само дел од жителите коишто го обновиле селото. Под влијание на романската пропаганда и поради тешките услови за живеење во [[1925]] година се иселиле 90 семејства кои според Младенов биле сместени во добруџанските села Сребрино, Аснаќој, Кадиќој, Кочина и Валјушница.
Љумница исто така многу настрадала и во [[Втора светска војна|Втората светска војна]] и за време на [[Граѓанска војна во Грција|Граѓанската војна]], кога покрај големиот број дадени жртви повеќе семејства биле принудени да го напуштат селото и да се иселат во [[Македонија]] при што пребегнатите жители главно се сместени во [[Скопје]] и во [[Велес]].
[[Окупација на Македонија во Втората светска војна|Бугарските фашистички окупатори]] стрелале пет лица<ref>Биле убиени следниве лица: Емануел Петров Ѓорѓи (1904-1944), Мешев Димитров Ставре (1904-1944), Аџиев Василев Петар (1904-1944), Мешев Димитров Ефтим (1906-1944) и Попгоргиев Аврамов Ѓорѓи (1926-1944)</ref> поради учество во [[НОБ]] од селото на 18 јануари 1944 година во селото [[Моин]], каде што денес е подигнат споменик во нивна чест.
== Стопанство ==
Бидејќи е планинско, селото е многу пасивно<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|глава=Кукушки Округ (XI/1) |страница= |страници= 61-62}}</ref>. Покрај сточарството, селаните се занимаваат и со земјоделство, при што главни производи се компири, костење и малку пченица. Поради скудноста на земјиштето, уште од порано постои традицијата помладите да одат во внатрешноста на земјата на печалба за да можат да ги прехранат своите семејства.
== Население ==
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Љубница'' било влашко со 250 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Во пописот од 1913 година селото е евидентирано со 1405 жители, додека во 1920 година само со 854 жители<ref name="НМЕМ" />. Со бројните иселувања, бројот на жителите во 1928 опаднал на 647, а во 1940 се искачува на 886. Поради воените страдања бројот на жителите во 1951 опаднал на 446, во 1961 останал на истата бројка од 446, за да опадне во 1971 на 276, во 1981 на 219, а во 1991 пораснало на 246 жители<ref name="НМЕМ" />. Поради бројните иселувања Љумница како едно од некогаш најголемите села во Гуменџиската околија, денес одвај живурка со своите малобројни жители.
{{Пописи-ЕМ|886|446|446|276|219|246|219|187|96}}
== Иселеништво ==
Под влијание на романската пропаганда и поради тешките услови за живеење во 1925 година се иселиле 90 семејства (во нив се вклучени и семејствата кои подоцна се вратиле во селото) кои биле сместени во областа [[Добруџа]]. За време на Граѓанската војна, повеќе семејства биле принудени да го напуштат селото и да се иселат во Македонија при што пребегнатите жители главно се сместени во [[Скопје]] и во [[Велес]]. Поголемиот дел од иселените се сместени во [[Солун]] и [[Бојмица]].
== Личности ==
'''Личности родени во Љумница:'''
* [[Стојна Гоцева (Љумница)|Стојна Гоцева]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Ѓорѓи Петров]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Ставре Мешев]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Ефтим Мешев]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Петар Аџиев]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Ѓорѓи Попгеоргиев]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]]
* [[Јован Шуков]] — [[Македонија|македонски]] универзитетски професор
* Димитар Пачуковски - македонски ликовен умтеник и професор
== Општествени установи ==
Во селото е сместена жандармериска станица и погранична воена чета.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Пајонија (општина)}}
[[Категорија:Пајонија (општина)]]
[[Категорија:Гевгелиски села]]
t5pij7h9otc0pbdwvk8b9nbyyp2r0so
Запод
0
1158798
5608821
5551964
2026-08-13T09:38:41Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608821
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
|type = Село
|official_name = Запод
|image_flag =
|image_shield =
|image_skyline =
|image_caption =
|image_location =
|subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
|subdivision_name = [[Албанија]]
|subdivision_type1 = [[Области во Албанија|Област]]
|subdivision_name1 = [[Кукуш (област)|Кукуш]]
|subdivision_type2 = [[Општини во Албанија|Општина]]
|subdivision_name2 = [[Кукуш (општина во Албанија)|Кукуш]]
|subdivision_type3 = [[Општински единици во Албанија|Општинска единица]]
|subdivision_name3 = [[Запод (општинска единица)|Запод]]
|leader_name =
|leader_party =
|latd=42|latm=3|lats=|latNS=N
|longd=20|longm=33|longs=|longEW=E
|elevation =
|elevation_min =
|elevation_max =
|area_total =
|population_as_of = 2011
|population_unit = 2217
|postal_code =
|area_code =
|car_plates = KU
|website =
}}
'''Запод''' или '''Запот''' ({{langx|sq|Zapod}}) — село и седиште на поранешната [[Запод (општина)|истоимена општина]] во [[Кукуш (област)|Областа Кукуш]], североисточна [[Албанија]], во географската област [[Гора (област)|Гора]]. Со реформата за самоуправа од 2015 година, Запод припаднал во [[Кукуш (општина во Албанија)|Општина Кукуш]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.reformaterritoriale.al/images/presentations/Ligji%20ndarja%20territoriale_Fletore_zyrtare.pdf |title=Law nr. 115/2014 |accessdate=2016-08-02 |archive-date=2015-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924085559/http://www.reformaterritoriale.al/images/presentations/Ligji%20ndarja%20territoriale_Fletore_zyrtare.pdf |url-status=dead }}</ref> Населението брои 2 217 жители [[Горанци]], од кои според пописот од 2011 г. 79 % се изјасниле како [[Албанци]], а 12 % како [[Албански Македонци|Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://pop-stat.mashke.org/albania-ethnic-comm2011.htm|title=Ethnic composition of Albania 2011|accessdate=7 August 2014|archive-date=2023-07-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20230711002842/http://pop-stat.mashke.org/albania-ethnic-comm2011.htm|url-status=dead}}</ref> Меѓутоа, со оглед на тоа дека пописот не дозволуваше изјаснување на етничка припадност различна од онаа напишана во изводите за раѓање, се претпоставува дека бројката на Македонци е многу поголема.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Гора}}
{{Кукуш (Албанија)}}
[[Категорија:Гора]]
[[Категорија:Кукуш (општина во Албанија)]]
[[Категорија:Села во Албанија]]
0p6ssb33yzi9pxkmrepypjz2q0zygca
Јанко Илковски
0
1160438
5608693
5485845
2026-08-12T22:10:13Z
Aprilija50.A.D
119801
5608693
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Јанко Илковски
| image = Janko Ilkovski.jpg
| birth_date = {{роден на и возраст|df=yes|1962|10|14}}
| birth_place = [[Скопје]], [[НР Македонија]], [[ФНРЈ]]
| death_date =
| death_place =
| nationality = [[Македонија|Македонец]]
| occupation = [[Телевизија|ТВ-водител]]
| known_for = „''[[Јади бурек]]''“
| years_active =
| television = [[Телевизија Сонце]]
| website = {{URL|www.jadiburek.com}}<br>{{URL|www.makedonskosonce.com}}<br>{{URL|www.republika.mk}}
}}
'''Јанко Илковски''' (р. {{роден во|Скопје}}, {{роден на|14|октомври|1962}}) — [[Македонија|македонски]] [[Телевизија|телевизиски]] и [[радио]]водител.
==Животопис и кариера==
Јанко Илковски е роден на [[14 октомври]] [[1962]] година во [[Скопје]], каде завршил основно и средно образование, по што се запишува на студии на Белградскиот Универзитет. По враќањето од Белград и по промена на повеќе работни места, меѓу кои е и преведувач во [[МРТВ]] и на фестивалот [[Меѓународен фестивал на филмската камера „Браќа Манаки“|„Браќа Манаки“]], Илковски влегува во медиумските води во 2001 година, најпрво како водител на ноќна програма на [[А1 телевизија]], каде подоцна работи во рамките на спортската програма.
Меѓу другите негови настапи како радио или ТВ водител се: новинар на радио [[Канал 103 (радио)|Канал 103]], водител на емисијата „Пладневен гневник“ на Радио Рос, водител на емисијата „Гутенбергова галаксија“<ref name="interviewUtrinski">[http://star.utrinski.com.mk/?pBroj=1168&stID=7610&pR=20 Интервју за]{{Мртва_врска|date=November 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Утрински Весник</ref> на ТВ 4, како и водител и музички уредник во радијата: Клуб ФМ, Топ ФМ и Радио Слободна Македонија.
Контактната ТВ емисија насловена како „Јади бурек“, Јанко Илковски ја работи повеќе од дваесет години.<ref name="interview">[http://tocka.com.mk/22/95454/janko-ilkovski-sakam-na-eden-den-da-bidam-pretsedatelot-gjorgje-ivanov Интервју на] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140629040528/http://tocka.com.mk/22/95454/janko-ilkovski-sakam-na-eden-den-da-bidam-pretsedatelot-gjorgje-ivanov |date=2014-06-29 }}, tocka.com.mk, 20 мај 2013</ref> Емисијата, водителот Јанко Илковски ја работел на телевизиите: [[А1 телевизија]], ТВ Скај, [[Наша ТВ]], [[Сител|Сител 3]] и [[Телевизија Сонце|ТВ Сонце]].
Од 2017 година, емисија "Јади бурек" се емитува на [[Телевизија Сонце|ТВ Сонце]] секој работен ден во 20:00 часот.
Во 2023 година, Илковски започнува емисија наречена како "Слушај ваму" каде прави видео колумни и анализа во соработка со [[Република (неделен весник)|Република]].
Од 2023 до 2024 година, е автор и водител на емисијата "Quo Vadis" на ЕМ Телевизија, со неделни видео колумни и анализи.
Јанко Илковски работел и во печатените медиуми, меѓу кои пишувал текстови за: Вечерен дневен весник, Премин,<ref name="collaborators">[http://preminportal.com.mk/premin-magazin Список на соработници на], preminportal.com.mk, јуни 2007</ref> [[Вечер (дневен весник)|Вечер]],<ref name="columna">[http://vecer.mk/skopska/imash-slika-gasi-ton Колумна во „Вечер“]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, vecer.mk, 7 мај 2008</ref> [[Време (дневен весник)|Време]], неделникот [[Фокус (списание)|Фокус]], [[Платформа|Платформа.мк]] и неделникот [[Република (неделен весник)|Република]].
== Надворешни врски ==
* [https://www.youtube.com/@jadiburek3 Јанко Илковски] на [[YouTube]]
* [https://www.facebook.com/p/Janko-Ilkovski-100044702851659 Јанко Илковски] на [[Facebook]]
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Македонски телевизиски водители]]
[[Категорија:Македонски новинари]]
[[Категорија:Македонски водители]]
c2gv2khipql7ut260v3cnxdtsig23bi
Мир-Јам
0
1173580
5608840
5574424
2026-08-13T10:51:55Z
~2026-44417-98
135896
/* Животопис */ ситна поправка
5608840
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Писател
| name = Мир-Јам
| image =Mir-Jam.jpg
| birth_date = {{birth date|1887|4|22|df=y}}
| birth_place = [[Јагодина]], [[Кралство Србија]]
| death_date = {{death date and age|1952|12|22|1887|4|22|df=y}}
| death_place = [[Белград]], [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНР Југославија]]
| occupation = романописец, драматург
}}
'''Милица Јаковљевиќ''' ([[Јагодина]], [[22 април]] [[1887]] — [[Белград]], [[22 декември]] [[1952]]) позната како '''Мир-Јам''', била српска новинарка и писателка. Новинарската кариера ја започнала во белградските „Новости“, а продолжила во „Неделни илустрации“. Под псевдонимот Мир-Јам објавила голем број на љубавни приказни и романи. Една е од трите жени, меѓу сто најзначајнији српски новинари кои се споменати во монографијата за два века на српското новинарство (1791-1991).
==Животопис==
Милица Јаковљевиќ е родена во Јагодина, во големото семејство на Јаков Јаша Јаковљевиќ, кој имал државен чин. Јаков Јаковљевиќ бил вдовец со осум деца. Роднините и пријателите го советувале да се ожени со Симка, вдовица без деца. Во тоа време се сметало дека ако во бракот нема деца, жената е виновна, па ако Симка немала деца претходно, нема да ги има ни во бракот со Јаков. Но, после првата година брак, Симка ја родила ќерката Милица, три години подоцна, во 1890 година во [[Књажевац]] го родила синот Стеван, а во [[Крагујевац]] најмладата ќерка Зора. [[Стеван Јаковљевиќ]], братот на Милица Јаковљевиќ, исто така станал познат српски писател, автор на првиот српски бестселер „Српска трилогија“.<ref name="Decenikaddosta">{{Наведено списание|last=Laketić|first=Miljana|date=22 јануари 2009|title=Dece nikad dosta|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279487-Dece-nikad-dosta|journal=Večernje novosti|volume=|pages=|accessdate=26 јуни 2016}}</ref><ref name="Subašić">{{Наведено списание|last=Subašić|first=Boris|date=1 декември 2013|title=Komunisti ucenjivali pisca „Srpske trilogije“ i Mir Jam|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:466298-Komunisti-ucenjivali-pisca-Srpske-trilogije-i-Mir-Jam|journal=Večernje novosti|volume=|pages=|accessdate=}}</ref>
Според сеќавањата на глумицата [[Невенка Урбанова]], Милица Јаковљевиќ била убава раскошна русокоса. Зборувала руски и француски јазик.<ref name="vesti">{{Наведено списание|title=Mir-jam - Obožavana, ismevana, ponižena|journal=Vesti online|date=23 декември 2009|url=http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/16808/Mirjam--Obozavana-ismevana-ponizena-|accessdate=26 јуни 2016|archive-date=2016-08-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20160808230314/http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/16808/Mirjam--Obozavana-ismevana-ponizena-|url-status=dead}}</ref> Иако во своите дела пишувала за љубовта и бракот, таа никогаш не се омажила.<ref name="stil-magazin">{{Наведено списание|last=|first=|date=26 јануари 2009|title=Godine sjaja i bede|url=http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-109-26-januar-2009/godine-sjaja-i-bede|journal=STIL Magazin|volume=109|pages=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160805134322/http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-109-26-januar-2009/godine-sjaja-i-bede|archive-date=2016-08-05|accessdate=26 јуни 2016|url-status=dead|df=}}</ref>
Детството и младоста ги поминала во Крагујевац. Завршила Виша женска школа во Белград,<ref name="забавник">{{Наведено списание|last=Цвекић|first=Мирјана|title=Живот је бајка – Катарина Ђорђевић Миловук|journal=Политикин забавник|date=2014|volume=3243|url=http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/veliki-hodnik|accessdate=15 септември 2016}}</ref> каде се школувала за учителка. Од 1906 до 1919 година работела како селска учителка.<ref name="мануела_граф" /><ref name="ranjeniorao">{{Наведено списание|first=Mile|last=Nedeljković|title=Tužna sudbina "Ranjenog orla"|journal=Press online|date=18 јануари 2009|url=http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/56305/tuzna-sudbina-ranjenog-orla.html|accessdate=26 јуни 2016|archive-date=2016-08-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20160821191113/http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/56305/tuzna-sudbina-ranjenog-orla.html|url-status=dead}}</ref>
=== Новинарска кариера ===
После [[Првата светска војна]], се преселила во Белград и започнала новинарска кариера во дневниот весник „Новости”, а потоа во „Неделни илустрации”. Милица ја започнала новинарска кариера на 1 јануари 1921 година и работела без прекин до 6 април 1941 година. Првите пет години ги поминала во „Новости”, а наредните 15 во „Неделни илустрации".
За време на [[Втората светска војна]], која ја минала на работ на сиромаштија и беда, Милица Јаковљевиќ во 1941 година одбила да соработува во окупациските дневни весници „Ново време" и „Обнова", под изговор дека е уморна и стара, а всушност не сакала да го извалка својот и образот на братот Стеван, мајор во кралската војска во заробеништво.<ref name="Subašić" /><ref name="ranjeniorao" />
Во 1945 година, се обидела да ја продолжи новинарската кариера во „Глас“, весник кој продолжил да излегува во Белград по ослободувањето. По војната, од 12 жени новинарки, три не ја дочекале слободата, една била осудена на робија поради соработка со окупаторот, три престанале да се занимаваат со новинарство, и само пет жени новинарки во 1945 година продолжиле со работа, меѓу кои и Милица Јаковљевиќ.<ref name="ranjeniorao" />
Во монографијата за два века на српското новинарство (1791-1991), меѓу сто најзначајни новинари само три се жени - [[Мага Магазиновиќ]], [[Деса Глишиќ]] и Милица Јаковљевиќ - Мир-Јам.<ref name="мануела_граф">{{Наведено списание|first=Мануела|last=Граф|title=Непознате љубави Милице Јаковљевић|journal=Блиц|date=21 март 2009|url=http://www.blic.rs/kultura/nepoznate-ljubavi-milice-jakovljevic/z2jv87s|accessdate=26 јуни 2016}}</ref>
== По војната ==
Според тогашните правила на Здружението на новинари, новинарот кој не работи шест месеци како новинар, го губи статусот новинар. Така, Милица Јаковљевиќ го изгубила статусот новинар, бидејќи не успеала да биде во чекор со потребите на новинарскиот занает во „Глас“. Од пет новинарки таа била најстара. Здружението на 14 декември 1945 година ја избришало од списокот на новинари.<ref name="ranjeniorao" /> Мир-Јам, искусен новинар и публицист, во 1945 година залудно се обидувала да се вработи. На седница на Сојузот на писатели на Југославија, [[Оскар Давичо]] ѝ потпишал професионална осуда: „Некои другари не пишуваат борбено, онака како што бара нашата реалност. Не пишуваат комунистички, туку пишуваат буржоаски сентиментално, како Мир-Јам.“
Молбата за вработување ѝ била одбиена, бидејќи имала долг прекин во работата како новинар. Било преќутено тоа што „прекинот” се случил затоа што Милица одбила да работи во окупаторските весници.<ref name="Subašić" />
Стеван Јаковљевиќ, нејзиниот брат кој бил ангажиран во новата власт, успеал да ѝ обезбеди само мала пензија. По војната до крајот на животот, Милица Јаковљевиќ живеела бедно. Новата власт ја отфрлила без објаснување.<ref name="Decenikaddosta" /> „Рехабилитирана” била дури во 1972 година, со поставување на претставата „Ранет орел” според нејзин роман.<ref name="Subašić" />
|Во 1972 година, роднините кои сметале дека ги имаат нејзините авторски права, се изненадиле кога бившиот белградски книжар Иван Веселиновиќ се појавил со договор од 1946 година, со кој Милица Јаковљевиќ му ги препишала сите авторски права. На задната страна од документот, Мир-Јам напишала благодарност до својот „анѓел чувар” Веселиновиќ, кој ѝ дал „пари да купи јаглен” за да не замрзне. Во расправата за авторските права се вклучила општината Стари град, која своевремено извршила национализација на претпријатието на Веселиновиќ, со што му ги одзела и сите договори. Така, општината станала наследник на авторските права на Мир-Јам, од кои роднините добиле дел.<ref name="Subašić" />
Не е познато како Мир-Јам ги минала псоледните години од животот. Се знае дека на почеток на зимата 1952 година добила запаление на белите дробови, и умрела на 22 декември, со извалкано име и дело. Веста за нејзината смрт не ја објавиле весниците.<ref name="stil-magazin" /> За разлика од [[Џејн Остин]], со која ја споредувале, а чија куќа била претворена во музеј, куќата на улица Молерова во Белград, во која живеела, работела и умрела Милица Јаковљевиќ, била урната. Никаде нема спомен плоча, биста, ниту улица со нејзиното име.<ref name="nacionalnarevija">{{Наведено списание|first=Драгана|last=Букумировић|title=Жал за чедношћу|journal=СРБИЈА - НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА|url=http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/Br%2017/Mir-Jam.html|accessdate=}}</ref>
== Писателска кариера ==
Милица Јаковљевиќ останала позната по својата питка проза, која била обележје на книжевноста меѓу двете светски војни. Под псевдонимот Мир-Јам објавила повеќе љубовни раскази и романи. Лесни и едноставни по содржина, напишани со лесен сликовит стил, романите биле популарни меѓу народот. Сепак, вистинската вредност на нејзините романи се состои во тоа што детално го опишала животот и ги насликала вредностите на граѓанската класа во меѓувоеното [[Кралство Југославија]], и ова ѝ го донело прекарот Џејн Остин на српската книжевност.<ref name="мануела_граф" />
Во 1939 година, ја напишала театарската претстава „Таму далеку”, која со [[Жанка Стокиќ]] во главната улога, тријумфално била изведена.<ref name="nacionalnarevija" />
Била најпопуларна и најчитана писателка во Кралството Југославија, која по ослободувањето била отфрлена без официјално објаснување.<ref name="Decenikaddosta" />
=== Дела ===
==== Романи ====
* Ранет орел
* Една ноќ на Јадран
* Непобедливо срце
* Киднапирање на маж
* Гревот на нејзината мајка
* Во словенечките гори
* Самец во бракот
* Мала сопруга
* Потекло од Шумадија - автобиографски роман
==== Збирки раскази ====
* Дама во сино
* Девојка со зелени очи
* Чесен збор на машко
* Сите тие ја сакаат љубовта
==== Театарски дела ====
* Таму далеку
* Еманципирано семејство
== Феминистичко ангажирање ==
Мир-Јам се залагала и за женските права. Во времето кога повеќето жени биле необразовани, таа се борела за родова рамноправност. Во текстот „Треба ли да се направи споменик на жената”, се залагала да се признаат талентите на жените.<ref name="Лош">{{Наведено списание|first=Татјана|last=Лош|title=Милица Јаковљевић Мир Јам - новинарка и списатељица|journal=Вечерње новости|date=19 ноември 2014|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_+.505.html:519937-%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9C%D0%B8%D1%80-%D0%88%D0%B0%D0%BC-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0|accessdate=26 јуни 2016}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=662 Фељтон за „Мир-Јам“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150521083636/http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=662 |date=2015-05-21 }}
* {{Наведено списание|last=|first=|date=3 ноември 2015|title=Мир-Јам, животот на писателката|url=http://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Mir-Jam-zivot-knjizevnice-od-sjaja-do-ponora/334266|journal=Nezavisne novine|volume=|pages=|accessdate=26 јуни 2016}}
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Српски романописци]]
[[Категорија:Српски раскажувачи]]
[[Категорија:Српски новинари]]
[[Категорија:Луѓе од Јагодина]]
[[Категорија:Срби од 20 век]]
[[Категорија:Родени во 1887 година]]
[[Категорија:Починати во 1952 година]]
[[Категорија:Погребани на Новите гробишта (Белград)]]
1seoijevsfy611xilqwcbsi7i4ixkec
Купа (село)
0
1173993
5608599
5580333
2026-08-12T15:54:06Z
Gurther
105215
5608599
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Купа
|name_local = Κούπα
|image_skyline = Jesus Pantokrator Koupa Church.png
|caption_skyline = [[Христос Седржител]] во црква „Успение Богородично“
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map =
|map_caption =
|lat_deg = 41
|lat_min = 07
|lon_deg = 22
|lon_min = 38
|elevation_min =
|elevation = 778
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit =
|prefec = [[Кукуш (округ)|Кукуш]]
|municipality = [[Пајонија (општина)|Пајонија]]
|municunit = [[Бојмица]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2021
|population = 76
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Купа''' ({{langx|el|Κούπα}}) — [[село]] во областа [[Бојмија]], [[Егејска Македонија]], а денес во општината [[Пајонија (општина)|Пајонија]] на [[Кукуш (округ)|Кукушкиот Округ]] во [[Егејска Македонија]], [[Грција]]. Населението брои 76 жители (2021).
==Георгафија==
Селото се наоѓа високо во североисточниот дел на планината [[Пајак (планина)|Пајак]], на околу 30 километри североисточно од [[Капињани]]. Оддалечено е 30 километри северозападно од градот [[Бојмица]] (Аксиуполи) и на 5 километри југозападно од соседното влашко село [[Љумница]] (Скра).
==Историја==
===Во Отоманското Царство ===
Кон крајот на XIX век Купа е едно од влашките (мегленовлашките) села во областа Меглен во [[Гевгелија|гевгелиската]] каза на Османлиското Царство. Црквата „[[Црква „Успение на Пресвета Богородица“ - Купа|Успение на пресв. Богородица]]“ во Купа датира од првата половина на XIX век.<ref>[http://debian.itbiz.gr/filokalia2/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=60 14. Ιερός ναός Κοίμησης Θεοτόκου, Κούπας]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Во селото во 1895-1896 е основан комитет на [[ВМОРО]] со шеф [[Димо Попов]].<ref>„Борбите в Македония - Спомени на отец Герасим, Георги Райков, Дельо Марковски, Илия Докторов, Васил Драгомиров“, Борис Йорданов Николов, ИК „Звезди“, 2005 г., стр. 52 ISBN 9549514560</ref>
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („Македонија. Етнографија и статистика“) во 1900 година во Купа живеат 600 Власи христијани.<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_05.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр.152.]</ref> Според секретарот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] [[Димитар Мишев]] („Lа Mаcédoinе еt sа Populаtion Chrétiеnnе“) во 1905 година во Купа има 468 Власи и во селото има влашко училиште.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, стр.194-195.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Ќупа'' било влашко со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
Според податоци на Егзархијата во 1910 година Купа има 102 семејства, 600 жители Власи и една црква.<ref>Шалдев, Христо. Областта Боймия в Югозападна Македония. Македонски преглед, 1930, 6:1, стр. 61–69.</ref>
При избувнувањето на [[Првата балканска војна]] во 1912 година двајцажители од Купа се доброволци во [[Македонско-одрински доброволни чети]].<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 857.</ref>
===Во Грција===
За време на војната во селото влегуваат грчки војски и после [[Втората балканска војна]] Купа припаѓа на Грција.
==Наводи==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
* [http://www.unibuc.ro/CLASSICA/megleno1/introducere.pdf Theodor Capidan, Meglenoromânii, istoria şi graiul lor, vol. I, Bucureşti, 1925, p.26.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160303184737/http://www.unibuc.ro/CLASSICA/megleno1/introducere.pdf |date=2016-03-03 }}
{{Пајонија (општина)}}
[[Категорија:Купа (село)| ]]
piyw4pde8sizasz8tva60g0ok00pg3d
Дирк Кајт
0
1176105
5608516
5064828
2026-08-12T13:11:42Z
Zafer
48674
Photo changed
5608516
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
|name = Дирк Кајт<br/><small>Dirk Kuijt</small>
|image = [[File:Dirk Kuyt Fenerbahçe 20260805 (1) (cropped).JPG|222px|]]
|image_size = 222
|caption = Дирк Кајр со [[ФК Фенербахче|Фенербахче]] во 2026
|fullname = Дирк Кајт<ref>{{Наведена мрежна страница|title=FIFA World Cup South Africa 2010 – List of Players|url=http://www.fifa.com/mm/document/tournament/competition/01/22/85/78/fwc_2010_squadlists.pdf|publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA)|accessdate=8 June 2013|format=[[Portable Document Format|PDF]]|archive-date=2010-06-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20100616010702/http://www.fifa.com/mm/document/tournament/competition/01/22/85/78/fwc_2010_squadlists.pdf|url-status=dead}}</ref>
|birth_date = {{birth date and age|1980|7|22|df=y}}
|birth_place = [[Катвајк ан Зе]], [[Холандија]]
|height = {{convert|1.83|m|abbr=on}}<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Dirk Kuyt |url=http://dailymail.touch-line.com/stats/?pStr=Player&plid=9936 |work=Mail Online |publisher=Associated Newspapers |accessdate=9 June 2013 }}{{dead link|date=November 2016 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
|currentclub = [[ФК Фејенорд|Фејенорд]]
|clubnumber = 7
|position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
|youthyears1 = 1985–1998
|youthclubs1 = [[Квик Бојс]]
|years1 = 1998–2003 |clubs1 = [[ФК Утрехт|Утрехт]] |caps1 = 160 |goals1 = 51
|years2 = 2003–2006 |clubs2 = [[ФК Фејенорд|Фејенорд]] |caps2 = 101 |goals2 = 71
|years3 = 2006–2012 |clubs3 = [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |caps3 = 208 |goals3 = 51
|years4 = 2012–2015 |clubs4 = [[ФК Фенербахче|Фенербахче]] |caps4 = 95 |goals4 = 26
|years5 = 2015– |clubs5 = [[ФК Фејенорд|Фејенорд]] |caps5 = 63 |goals5 = 31
|nationalyears1 = 2004–2014 |nationalteam1 = [[Фудбалска репрезентација на Холандија|Холандија]] |nationalcaps1 = 104 |nationalgoals1 = 24
|pcupdate = 20 April 2017
|ntupdate =
|medaltemplates = {{MedalCountry|{{NED}}}}
{{MedalSport | Men's [[association football|football]]}}
{{MedalCompetition|[[Светско првенство во фудбал]]}}
{{Medal|RU|[[Светско првенство во фудбал 2010|ЈУжна Африка 2010]]|[[Фудбалска репрезентација на Холандија|Холандија]]}}
{{Medal|3rd|[[Светско првенство во фудбал 2014|2014 Бразил 2014]]|[[Фудбалска репрезентација на Холандија|Холандија]]}}
}}
'''Дирк Кајт''' ({{IPA-nl|ˈdɪrk ˈkœyt|-|Nl-Dirk Kuyt.oga}}; роден на 22 јули 1980 година) — пензиониран холандски професионален фудбалер кој најголемиот дел од својата кариера настапувал за [[ФК Фејенорд|Фејенорд]] од [[Ротердам]]. Тој ја започнал кариерата како класичен напаѓач, но со текот на времето најмногу бил користен како офензивен везист или крилен напаѓач.
== Клупска кариера ==
=== Утрехт ===
Кајт ја започнал својата кариера во [[ФК Утрехт|Утрехт]] во 1998 година и брзо станал дел од првиот тим. Тој поминал 5 години во клубот, каде што во 2003 година, во неговата последна сезоната во Утрехт го освоил холандскиот куп, и тоа претсавувал негов прв трофеј и бил избран за златна копачка на холандската лига. После тоа, тој се преселил во тимот на [[ФК Фејенорд|Фејенорд]] за €1 милион [[Евро|евра]]. Тој станал капитен на клубот во 2005 година како еден плоден стрелец, во сезоната 2005-06 бил избран за холандски фудбалер на годината. Кајт пропуштил само пет натпревари во текот на седум сезони од 1999 година до 2006 година и настапи во 179 последователни натпревари помеѓу 2001-06, во плодна соработка со колегата од Фејенорд [[Саломон Калу]].
Тој го напуштил [[ФК Фејенорд|Фејенорд]], после три години, постигнувајќи 71 лигашки голови на 101 натпревар, и се пресели во [[Премиер лига на Англија|Премиер Лигата]] во тимот на [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] за £10 милиони [[Британска фунта|фунти]].<ref>{{наведени вести|work=The Independent |url=http://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/kuyt-flies-in-to-join-liverpool-dream-team-412333.html |title=Kuyt flies in to join Liverpool 'dream' team |first=Jason |last=Burt |date=18 August 2006 |accessdate=6 September 2010 |location=London |archivedate=31 March 2009 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090331224841/http://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/kuyt-flies-in-to-join-liverpool-dream-team-412333.html |url-status=dead |df=dmy }}</ref>
=== Ливерпул ===
Тој го имал своето деби во 2006 година со кој станал редовен член на првиот состав. Својот прв гол за Ливерпул го постигнал во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на Шампионите]] во финалето против [[ФК Милан|Милан]] во 2007 година.
Кајт постигнал неколку важни голови за Ливерпул, вклучувајќи седум гола во сезоната 2007-08 година во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на Шампионите]], вклучувајќи и еден гол во четврт-финалето против [[ФК Арсенал|Арсенал]] на [[Стадион Емирати|Емирати стадионот]] и во полуфиналето против [[Челзи]] и против [[ФК Евертон|Евертон]] во дербито во истата сезона. Тој го постигна својот прв [[хет-трик]] за Ливерпул против [[Манчестер Јунајтед]] во март 2011 година по влегувањето како замена, и го постигна голот во продолеженијата на [[Вембли]] за Ливерпул против [[ФК Кардиф Сити|Кардиф Сити]] во [[Фудбалски Лига куп на Англија|2012 Лига Купот]] и му помогна на Ливерпул да го освои трофејот, кој исто така беше неговиот единствен трофеј како играч на Ливерпул.
Кајт го имаше своето деби за [[Фудбалска репрезентација на Холандија|фудбалската репрезентација на Холандија]] во 2014 година и беше дел од 5 големи натпреварувања, три светски првенства, [[Светско првенство во фудбал 2006|2006]], [[Светско првенство во фудбал 2010|2010]] и [[Светско првенство во фудбал 2014|2014]] година, како и две европски првенства [[Европско првенство во фудбал 2008|2008]] и [[Европско првенство во фудбал 2012|2012]] година. На 3 октомври 2014 година,тој објавил дека ја завршува својата репрезентативна кариера.<ref>{{наведени вести|work=Daily Mail |publisher=[[Mail Online]] |url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2779138/Dirk-Kuyt-retires-international-football-former-Liverpool-striker-brings-end-10-year-Holland-career.html |title=Robin van Persie pays tribute to 'legend' Dirk Kuyt after former Liverpool forward retires from international football |last=Gill |first=Kieran |date=3 October 2014 |accessdate=3 October 2014 |archivedate=6 October 2014 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141006104152/http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2779138/Dirk-Kuyt-retires-international-football-former-Liverpool-striker-brings-end-10-year-Holland-career.html |url-status= |df=dmy }}</ref>
=== Фенербахче ===
На 3 јуни 2012 година, [[ФК Фенербахче|Фенербахче]] објавил на своето официјално мрежно место дека Кајт потпишал со клубот три годишен договор за надомест од € 1 милион евра, и со годишна плата од 2,85 милиони евра € плус бонус по натпревар од € 17.500 евра. Тој го постигнал својот прв гол за [[ФК Фенербахче|Фенербахче]] во квалификациите на [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] против романскиот Васлуи во победата од 4-1. Кајт, исто така, го постигна првиот гол со своето деби во Турската лига против новодојденците во лигата Елазигспор на 18 август 2012 година, а натпреварот заврши 1-1. Во натпреварот против Газиантепспор, Кајт го постигна 250 гол во неговата кариера, вклучувајќи го и репрезентативните натпревари.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Welcome to Fenerbahçe! |url=http://www.fenerbahce.org/eng/detay.asp?ContentID=2753 |website=Fenerbahce.org |date=3 June 2012 |accessdate=3 June 2012 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20121005163016/http://www.fenerbahce.org/eng/detay.asp?ContentID=2753 |archivedate=5 October 2012 |url-status= |df=dmy }}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/18316612 |title=Dirk Kuyt leaves Liverpool for Fenerbahce on three-year deal |department=BBC Sport |date=3 June 2012 |accessdate=3 June 2012 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120604105332/http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/18316612 |archivedate=4 June 2012 |url-status= |df=dmy }}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.goal.com/en-gb/news/2896/premier-league/2012/06/03/3145768/breaking-news-fenerbache-sign-liverpool-forward-dirk-kuyt |title=Fenerbahce sign Liverpool forward Dirk Kuyt |last=Young |first=Alex |website=Goal.com |date=3 June 2012 |accessdate=3 June 2012 |archivedate=6 June 2012 |url-status= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120606012808/http://www.goal.com/en-gb/news/2896/premier-league/2012/06/03/3145768/breaking-news-fenerbache-sign-liverpool-forward-dirk-kuyt |df=dmy }}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.turkish-football.com/news_read.php?id=3002|title=BREAKING NEWS: Dutch international Dirk Kuyt joins Fenerbahce from Liverpool|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121216053429/http://turkish-football.com/news_read.php?id=3002|archivedate=16 December 2012|df=dmy-all}}</ref>
=== Фејенорд ===
Во април 2015 та година тој потпиша едногодишен договор со [[ФК Фејенорд|Фејенорд]], и така после 9 години се вратил во [[Ротердам]]. Во 2016 та година тој го продолжи договорот на уште една година. На 14 мај 2017 година, во последното коло на Холандската прва лига, Фејнрод го совлада Хераклес со резултат 3-1, со хет-трикот на Кајт со што му донеле на Фејенорд титула после 18 години, односно после сезоната 1998-99 година. {{Наведена мрежна страница|title=Feyenoord 3-1 Heracles Almelo|url=http://www.bbc.com/sport/football/39915623|website=BBC Sport|date=14 May 2017}} Само три дена после освојувањетоа на титулата, односно на 17-мај, Кајт го објави своето пензионирање од професионлниот фудбал.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.bbc.com/sport/football/39952788 |title=Dirk Kuyt: Former Liverpool and Netherlands forward retires after Feyenoord title win |website=BBC Sport |date=17 May 2017 |accessdate=17 May 2017}}</ref><ref>{{наведени вести |url=http://www.liverpoolecho.co.uk/sport/football/football-news/former-liverpool-star-dirk-kuyt-13050330 |title=Former Liverpool star Dirk Kuyt retires from football |newspaper=Liverpool Echo |first=Neil |last=Jones |date=17 May 2017 |accessdate=17 May 2017}}</ref>
{{quote box|width=33%|align=left|quote=""Едвај можам да опишам како се чувствувам сега, но не бев доволно добар, се разбира дека не е добро за довербата кога ќе изгубите пет пати по ред. Јас сум зафатен дење и ноќе за промена, но и за да сторам сè што е можно да се сврти плимата. Ова е најтажниот ден од мојот живот во полето на фудбалот. Тешко е да се каже што точно е проблемот, се разбира, лесно е да се обвинува некого, но само сакам да се погледнам себеси. Знам дека не е доволно, но јас ќе продолжам да давам се за Феенорд. "
- Дирк Кујт по петти изгубен натпревар по ред на 31 јануари 2016 година.<ref>{{наведени вести |first=|last=|title=Kuyt emotional: saddest day in football career |newspaper=Voetbal centraal |date=31 January 2016 |url=http://www.voetbalcentraal.nl/nieuws/130814/kuyt-gemotioneerd-meest-verdrietige-dag-op-voetbalgebied |accessdate=31 January 2016}}</ref>}}
{{среди}}
==Наводи==
{{Reflist|colwidth=30em}}
==Надворешни врски==
{{col-begin}}
{{col-2}}
*[http://www.liverpoolfc.tv/team/first-team/player/18-dirk-kuyt Dirk Kuyt] Liverpool F.C.
*{{FIFA player|217313}}
*[http://www.dirkkuytfoundation.nl/ The Dirk Kuyt Foundation]
*{{Soccerbase}}
*http://www.bbc.com/sport/football/39915623
*{{wvo|459}}
{{col-2}}
{{рв|Dirk Kuijt}}
*[http://www.lfchistory.net/player_profile.asp?player_id=1162 Player profile] LFChistory.net
*[http://www.thisisanfield.com/players/kuyt Player Profile: Dirk Kuyt] This is Anfield
*[http://soccernet.espn.go.com/players/profile?id=11189&cc=5739 Profile] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091103012932/http://soccernet.espn.go.com/players/profile?id=11189&cc=5739 |date=2009-11-03 }} ESPN Soccernet
*[http://www.premierleague.com/page/PlayerProfile/0,,12306~28668,00.html Profile] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121001062330/http://www.premierleague.com/page/PlayerProfile/0,,12306~28668,00.html |date=2012-10-01 }} at Premier League
* {{NFT player|pid=4635}}
{{col-end}}
{{DEFAULTSORT:Kuyt, Dirk}}
[[Категорија:Холандски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ливерпул]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фејенорд]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1980 година]]
9l5zc8ak7distzh9astw8f4a6mn6yah
Девојки, девојки, девојки! (филм од 1962)
0
1185619
5608658
4594558
2026-08-12T19:15:45Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608658
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Girls Girls Girls Poster B.jpg|мини|Постер за филмот Девојки, девојки, девојки]]
'''Девојки, девојки, девојки!''' ([[англиски]]: ''Girls, Girls, Girls!'') - американски [[филм]] од 1962 година, во [[режија]] на [[Норман Таурог]], според [[сценарио]]то на Алан Веис и Едвард Анхалт. Главните улоги ги играат: [[Елвис Пресли]], [[Стела Стивенс]], [[Лорел Гудвин]] и Џереми Слејт.
==Синопсис==
Морнарот и [[Рибарство|рибарот]] Рос Карпентер (го игра Пресли) сонува да има сопствен [[Брод (пловило)|брод]]. Кога ќе дознае дека неговиот шеф оди во [[Пензиски систем|пензија]], тој бара начин како да најде [[пари]] за да го купи бродот „Вествинд“ (''Westwind''). Истовремено, неговиот живот станува уште повозбудлив по средбата со две девојки: бесчувствителната пејачка Робин (ја игра Стивенс) и слатката Лорел (ја игра Гудвин)...<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=2&datum=2017-12-10 |title=HRT (пристапено на 9.12.2017) |accessdate=2017-12-16 |archive-date=2017-12-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171218094434/http://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=2&datum=2017-12-10 |url-status=dead }}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Американски филмови]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија:Филмови од 1962 година]]
[[Категорија:Музички филмови]]
[[Категорија:Филмски комедии]]
[[Категорија:Филмови на Норман Таурог]]
[[Категорија:Филмови со Елвис Пресли]]
[[Категорија:Филмови со Стела Стивенс]]
[[Категорија:Филмови со Лорел Гудвин]]
5105myjie3i5zbdpze3kzu3fsuazwzw
Жена
0
1185807
5608747
5607522
2026-08-13T06:30:55Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608747
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:The_Birth_of_Venus_detail_-_Venus.jpg|мини|''Раѓањето на Венера'', слика на [[Сандро Ботичели]] (околу 1485)]]
'''Жена''' — [[човек]] од женскиот пол. Терминот ''жена'' е обично резервиран за возрасни личности од женскиот пол, а терминот [[девојка]] е вообичаениот термин за женско дете или адолесцент. Жените обично се способни за раѓање од [[пубертет]]от до [[менопауза]]та.
== Потекло на поимот ==
Зборот поттекнува од прасловенскиот збор жена, кој поттекнува од праиндоевропскииот gʷḗn.
=== Биолошки симбол ===
Симболот за планетата и божицата [[Венера (планета)|Венера]] или [[Афродита]] е знак кој исто така се користи во биологијата за означување на женскиот пол.<ref>Jose A. Fadul. ''Encyclopedia of Theory & Practice in Psychotherapy & Counseling'' p. 337.</ref>
== Терминологија ==
'''Женственоста''' е период во животот на човечко суштество од женски пол откако таа поминала низ детството и адолесценцијата, генерално на околу 18 годишна возраст.
Зборот ''жена'' може да се користи генерално, за сите луѓе од женски пол или поконкретно, за означување на возрасни луѓе од женски пол во контраст со зборот ''девојка''.
Изразот „женскост“ едноставно се однесува на состојбата на постоење како жена, со поминувањето на менархе; „женственост“ се користи во однос на родовите улоги. Менархе, појавата на менструацијата, се јавува во просек на возраст од 12-13. Многу култури имаат обреди за премин, влкучувајќи некои гранки на [[Христијанство]]то,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bbc.co.uk/religion/religions/christianity/ritesrituals/confirmation_1.shtml|title=BBC — Religions — Christianity: Confirmation|accessdate=2017-02-04}}</ref> [[Бар мицва и Бат мицва|Бат мицвата]] во [[Јудаизам|Јудаизмот]], или дури само обичај на посебна прослава за одреден [[роденден]] (обично помеѓу 12 и 21 години).
== Биологија и пол ==
[[Податотека:Scheme_female_reproductive_system-mk.svg|десно|мини|[[Женски репродуктивен систем|Женскиот репродуктивен систем]]]]
[[Податотека:Sky_spectral_karyotype.png|десно|мини|Женскиот [[кариотип]]]]
Во однос на [[биологија]]та, женските полови органи се вклучени во репродуктивниот систем, додека секундарните полови одлики се вклучени во негувањето на деца. [[Јајчник|Јајниците]], во прилог на нивната регулаторна функција при производството на хормони, произведуваат и женски гамети наречени [[Јајце-клетка|јајце-клетки]] кои, кога [[Оплодување|оплодени]] од машки гамети ([[Сперматозоид|сперма]]), формираат нови генетски поединци. Грлото на матката е орган со [[ткиво]] за заштита и одгледување на фетусот и со [[мускул]]и за породување преку [[Родница|вагината]]. Изразот „вагина“ често се користи колоквијално и неточно за означување на [[вулва]]та односно надворешната женска гениталија, која се состои од (во прилог на вагината) лабијата, [[дразница]]та и [[Мочен канал|уретрата]]. [[Дојка|Градите]] на жената еволуирале од потната жлезда и стекнале функција да произведуват [[млеко]], хранливо лачење кое е највпечатливата одлика на [[цицачи]]те.
За време на почетокот на феталниот развој, ембрионите и од двата пола изгледаат полово-неутрални. Како и во случаите без два пола, како што се видовите кои [[Бесполово размножување|се размножуваат бесполово]], полово-неутралниот изглед е поблиску до женскиот изглед. Фетусот обично се развива во машки, ако е изложен на значителен износ на [[тестостерон]] (бидејќи фетусот има Y хромозом од таткото). Инаку, фетусот стандардно се развива во женски, обично кога фетусот има X-хромозом од таткото, но исто така, и кога таткото не придонесе ниту X ниту Y хромозом.
Нерамнотежата на мајчините хормонални нивоа и некои хемикалии (или лекови) можат да ги променат секундарните полови одлики на фетусите. Жените обично имаат [[кариотип]] 46,XX, но околу една во 1 000 жени има кариотип 47,XXX, а една во 2 500 [[Тарнеров синдром|45,X]]. Тој се разликува од типичниот машкиот кариотип 46,XY; оттука, хромозомите [[X-хромозом|X]] и Y се познати како женски и машки, соодветно. Затоа што луѓето ја наследуваат митохондриската [[ДНК]] само од мајката, генетските студии на женската линија имаат тенденција да се фокусираат на митохондриската ДНК.
[[Податотека:11-stages-womanhood-1840s.jpg|лево|мини|„Животот и возраста на жената - фази на женскиот живот од лулката до гробот“, 1849.]]
Иако се раѓаат помалку жени отколку мажи (соодносот е околу 1:1,05), поради подолг животен век, постојат само 81 мажи на возраст од 60 или повеќе за секои 100 жени на истата возраст. Вообичаено, жените имаат подолг животен век отколку мажите, а<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=why-is-life-expectancy-lo|title=Why is life expectancy longer for women than it is for men?|date=2004-08-30|publisher=Scientific American|accessdate=2009-10-17}}</ref> тоа се должи на комбинацијата од неколку фактори: [[генетика]]та (излишни и различни [[ген]]и се присутни на [[Одредување на пол|половите хромозоми]] кај жените); [[социологија]]та и особено изборите во однос на [[здравје]]то (како [[самоубиство]]то или употребата на [[Цигара|цигарите]] и [[Алкохолен пијалак|алкохолот]]); присуството на женскиот хормон [[естроген]], кој има кардиопротективен ефект кај жените пред [[менопауза]]та; и ефектот од високите нивоа на андрогени кај мажите. Од вкупниот број на човечкото население, во 2015 година имало 101,8 мажи на секои 100 жени.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://unstats.un.org/unsd/demographic/products/dyb/dyb2015.htm|title=United Nations Statistics Division — Demographic and Social Statistics|accessdate=2017-02-04}}</ref>
Кај телата на девојчињата настануваат неколку промени за време на [[пубертет]]от, кој е процес на физички промени со што детското тело преминува во возрасно тело, способно за полова репродукција. Тој е инициран од страна на [[хормон]]ални сигнали од [[мозок]]от до [[Гонада|гонадите]]. Како одговор на сигналите, гонадите произведуваат хормони кои го стимулираат либидото и растот, функцијата и трансформацијата на мозокот, [[Коска|коските]], [[мускул]]ите, [[крв]]та, [[кожа]]та, косата, градите, како и половите органи. Физичкиот развој—висината и тежината—се забрзува во првата половина на пубертетот и не завршува сè додека детето нема развиено возрасно тело. До созревањето на репродуктивните способности, претпубертетските, физички разлики меѓу момчињата и девојчињата се однесуваат на гениталијата. Пубертетот е процес кој обично се случува на возраст помеѓу 10 и 16 години. Главната ознака за пубертетот кај девојките е менархе, појавата на [[менструација]], која се јавува во просек на возраст помеѓу 12 и 13 години.<ref name="Tanner">(Tanner, 1990).</ref><ref name="U.S. menarche">{{Наведено списание|vauthors=Anderson SE, Dallal GE, Must A|title=Relative weight and race influence average age at menarche: results from two nationally representative surveys of US girls studied 25 years apart|journal=Pediatrics|volume=111|issue=4 Pt 1|pages=844–50|date=April 2003|pmid=12671122|doi=10.1542/peds.111 април 844}}</ref><ref name="Canadian menarche">{{Наведено списание|year=2010|title=Age at menarche in Canada: results from the National Longitudinal Survey of Children & Youth|journal=BMC Public Health|publisher=BMC Public Health|volume=10|page=736|doi=10.1186/1471-2458-10-736|pmc=3001737|pmid=21110899}}</ref><ref name="UK menarche">{{Наведена книга|last=Hamilton-Fairley|first=Diana|title=Obstetrics and Gynaecology|url=http://vstudentworld.yolasite.com/resources/final_yr/gynae_obs/Hamilton%20Fairley%20Obstetrics%20and%20Gynaecology%20Lecture%20Notes%202%20Ed.pdf|edition=Second|publisher=Blackwell Publishing|access-date=2018-02-17|archive-date=2018-10-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20181009065351/http://vstudentworld.yolasite.com/resources/final_yr/gynae_obs/Hamilton%20Fairley%20Obstetrics%20and%20Gynaecology%20Lecture%20Notes%202%20Ed.pdf|url-status=dead}}</ref>
Повеќето девојчиња поминуваат преку менархе по што можат да останат [[Бременост|бремени]].<ref>Menarche and menstruation can be absent due to many conditions of which the most frequent is [//en.wikipedia.org/wiki/Primary_amenorrhea primary amenorrhea].</ref> Проучувањето на женската репродукција и репродуктивни органи се нарекува [[гинекологија]]та.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/gynaecology|title=gynaecology — definition of gynaecology in English {{!}} Oxford Dictionaries|accessdate=2017-02-04|archive-date=2017-02-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20170204170101/https://en.oxforddictionaries.com/definition/gynaecology|url-status=dead}}</ref>
== Здравје ==
[[Податотека:Pregnancy_26_weeks_1.jpg|мини|Бремена жена]]
Женското здравје се однесува на здравствените проблеми специфични за женската анатомија. Постојат некои болести кои претежно влијаат врз жените, како што е лупусот. Исто така, постојат некои полови болести кои се наоѓаат почесто или исклучиво кај жените, на пример, [[рак на дојка]], [[Рак на грло на матка|рак на грлото на матката]] или [[рак на јајници]]те. Жените и мажите можат да имаат различни симптоми за иста болест и исто така можат да одговорат на медицински третман поинаку. Оваа област на медицински истражувања се изучува од полово-заснованата медицина.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/en/news/advancing-case-gender-based-medicine|title=Advancing the case for gender-based medicine — Horizon 2020 - European Commission|language=en|accessdate=2017-02-04}}</ref>
Прашањето за здравјето на жените е покренато од страна на многу [[Феминизам|феминисти]], особено кога [[Репродуктивно здравје|репродуктивното здравје]] е во прашање. Здравјето на жените е сместено во рамките на едно пошироко тело на знаење кое се наведува од страна на, меѓу другите, [[Светска здравствена организација|Светската здравствена организација]], која го смета за особена важноста полот како социјален детерминант на здравјето.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.who.int/social_determinants |title=архивски примерок |accessdate=2018-02-17 |archive-date=2018-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180924232338/http://www.who.int/social_determinants/ |url-status=dead }}</ref>
Мајчинската смртност се дефинира од [[Светска здравствена организација|Светската здравствена организација]] како "смртта на жена во текот на бременоста или во рок од 42 дена од денот на прекинување на бременоста, без оглед на времетраењето и местото на бременоста, од која било причина поврзана со или влошена од бременоста или нејзиниот менаџмент, но не и од случајни причини."<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.who.int/healthinfo/statistics/indmaternalmortality/en/|title=WHO | Maternal mortality ratio (per 100 000 live births)|publisher=Who.int|accessdate=2014-04-19}}</ref> Околу 99% од мајчинските смртни случаи се во земјите во развој. Повеќе од половина од нив се случуваат во [[потсахарска Африка]] и речиси една третина во [[Јужна Азија]]. Главните причини за мајчинската смртност се тешкото крвавење (најчесто крвавење по породувањето), инфекции (обично по породувањето), [[прееклампсија]] и еклампсија, небезбеден абортус и компликации при бременоста од [[маларија]] и [[Синдром на стекнат имунолошки дефицит|ХИВ/СИДА]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs348/en/|title=WHO | Maternal mortality|publisher=Who.int|accessdate=2014-04-19}}</ref> Повеќето европски земји, Австралија, како и Јапонија и Сингапур се многу безбедни во однос на породувањето, додека потсахарските земји се најопасни.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2223rank.html|title=The World Factbook|publisher=Cia.gov|accessdate=2014-04-19|archive-date=2019-04-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20190430052357/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2223rank.html|url-status=dead}}</ref>
== Репродуктивните права и слободи ==
[[Податотека:Sterilization_states.jpg|мини|Постер од 1921 година од конференција за [[евгеника]] која ги прикажува американските држави кои воведоле законодавство за стерилизација]]
Репродуктивните права се [[Природни и законски права|права]] и слободи кои се однесуваат на репродукција и [[репродуктивно здравје]]. Меѓународната федерација на гинекологија и акушерство изјави дека:<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.figo.org/projects/reproductive_and_sexual_health|title=Resolution on Reproductive and Sexual Health | International Federation of Gynecology and Obstetrics|publisher=Figo.org|accessdate=2014-04-19|archive-date=2014-02-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20140223203421/http://www.figo.org/projects/reproductive_and_sexual_health|url-status=dead}}</ref>
: (...) човековите права на жените вклучуваат нивно право да имаат контрола над и да одлучуваат слободно и одговорно за прашањата поврзани со сексуалноста, вклучувајќи го сексуалното и репродуктивното здравје, без присила, дискриминација и насилство. Еднакви односи помеѓу жените и мажите во однос на прашањата за сексуални односи и репродукција, вклучувајќи ги и целосното почитување на интегритетот на личноста, нужната меѓусебна почит, согласноста и заедничката одговорност за сексуалното однесување и неговите последици.
Повреди на репродуктивните права вклучуваат: присилна бременост, присилна стерилизација и присилен абортус.
Присилната стерилизација била практикува за време на првата половина на 20 век од страна на многу од западните земји. Присилната стерилизација и присилниот абортус, во моментов се практикуваат во земјите како што се [[Узбекистан]] и Кина, обично при абортирање на женски фетуси.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/news/magazine-17612550|title=Uzbekistan's policy of secretly sterilising women|date=12 April 2012|work=BBC News}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bbc.co.uk/programmes/b01fjx63|title=BBC Radio 4 - Crossing Continents, Forced Sterilisation in Uzbekistan|date=2012-04-16|publisher=Bbc.co.uk|accessdate=2014-04-19}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.globalpost.com/dispatch/news/regions/asia-pacific/china/130409/china-mother-dies-after-forced-sterilization-one-child-policy|title=China 'one-child' policy: Mother of 2 dies after forced sterilization|date=2013-04-09|publisher=GlobalPost|accessdate=2014-04-19}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.amnesty.org/en/news-and-updates/thousands-risk-forced-sterilization-china-2010-04-22|title=Thousands at risk of forced sterilization in China | Amnesty International|publisher=Amnesty.org|accessdate=2014-04-19|archive-date=2013-05-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20130529125647/https://www.amnesty.org/en/news-and-updates/thousands-risk-forced-sterilization-china-2010-04-22}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-18435126|title=China forced abortion photo sparks outrage|date=14 June 2012|work=BBC News}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.hrnk.org/uploads/pdfs/HRNK_HiddenGulag2_Web_5-18.pdf |title=архивски примерок |accessdate=2018-02-17 |archive-date=2015-03-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150313045221/http://www.hrnk.org/uploads/pdfs/HRNK_HiddenGulag2_Web_5-18.pdf |url-status=dead }}</ref>
Недостатокот на соодветни закони за сексуалното насилство во комбинација со недостатокот на пристап до [[контрацепција]] и/или [[абортус]], се главна причина за присилната бременост.
== Културата и родовите улоги ==
[[Податотека:Weaving_profile.jpg|мини|Текстилната работа е традиционално и историски женско занимање во многу култури.]]
Традиционално, жените од средната класа биле вклучени во домашните задачи, со потенцирање на детската заштита. За сиромашните жени, особено тие од [[Работничка класа|работничката класа]], економска неопходност ги присили да бараат вработување надвор од домот. Многу од занимањата кои им биле достапни биле со пониски плати од оние достапни за мажите.
Со промените во пазарот на трудот за жените станало достапно вработувањето не само во фабрики туку и во пореспектабилни канцелариски работни места за кои се барало повеќе образование, учеството на жените во САД во работната сила се зголеми од 6% во 1900 до 23% во 1923 година. Овие промени во однос на работната сила довеле до промени во однос на ставовите за жените на работа, овозможувајќи за револуцијата која резултираше со тоа што жените станале ориентирани кон кариерата и образованието.
[[Податотека:WomanFactory1940s.jpg|мини|За време на [[Втора светска војна|втората светска војна]], некои жени вршиле улоги кои, инаку, би се сметале за машки според културата на времето]]
Во 1970-тите, многу женски академици, вклучувајќи ги и научниците, избегнувале да имаат деца. Меѓутоа, во текот на 1980-тите години, институциите се обиделе да ги еквализираат условите за мажите и жените на работното место. И покрај тоа, нееднаквостите во домот ги отежнувале можностите на жените да успеат колку и мажите. Професионалните жени сè уште генерално се сметаат за одговорни за домашниот труд и за грижата на децата. Тие имаат "двојно оптоварување", кое не им дозволува да имаат време и енергија за да успеат во своите кариери. Исто така, иако има зголемување во однос на усвојувањето на егалитарни родови улоги во домот од страна на и жените и мажите, неодамнешно истражување покажа дека жените се фокусирале на работите за моралноста, правичноста и благосостојбата, додека мажите се фокусирале на социјалните конвенции.<ref>Gere, J., & Helwig, C. C. (2012). Young adults' attitudes and reasoning about gender oles in the family context. "Psychology of Women Quarterly, 36", 301-313. doi: [http://pwq.sagepub.com/ 10.1177/0361684312444272] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130317042125/http://pwq.sagepub.com/ |date=2013-03-17 }}</ref> До почетокот на 20-от век, американските женски колеџи барале нивните женски членови на факултетот да останат немажени, врз основа на тоа дека не би можеле да имаат две професии со полно работно време одеднаш. Според Шибингер, "Да се биде научник и сопруга и мајка е товар од општеството кое очекува од жените почесто отколку од мажите да го стават семејството пред кариерата.".<ref>{{Наведена книга|title=Has Feminism Changed Science? : Science and Private Life|url=https://archive.org/details/hasfeminismchang0000schi|last=Schiebinger|first=Londa|publisher=Harvard University Press|year=1999|location=[[Cambridge, Massachusetts]]|pages=[https://archive.org/details/hasfeminismchang0000schi/page/92 92]–103}}</ref>
Движењата се залагаат за [[Еднакви можности|еднаквост на можности]]те за двата пола и [[Граѓански и политички права|еднакви права]] независно од полот. Преку комбинација на [[Економија|економски]]те промени и напорите на [[Феминизам|женското]] движење, во последниве децении жените во многу општества сега имаат пристап до кариери надвор од традиционалните.
Иако поголем број на жени добиваат високо образование, нивните плати често се пониски од оние на мажите. CBS News тврди дека во 2005 година во САД жените на возраст од 30 до 44 со универзитетска диплома заработувале само 62% од она го заработувале слично квалификуваните мажи, пониска стапка отколку во сите освен 3 од 19-те земји за кои статистики биле достапни. Некои западни нации со поголема нееднаквост во однос на платите се Германија, Нов Зеланд и Швајцарија.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.cbsnews.com/stories/2005/09/13/national/main838207_page2.shtml?tag=contentMain;contentBody|title=U.S. Education Slips In Rankings|date=13 September 2005|work=CBS News|access-date=2018-02-17|archive-date=2020-06-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20200604093210/https://www.cbsnews.com/news/us-education-slips-in-rankings/|url-status=dead}}</ref>
=== Насилството врз жените ===
[[Податотека:Campaign_road_sign_against_female_genital_mutilation_(cropped).jpg|мини|Кампања против женска генитална мутилација – знак во близина на Капчорва, [[Уганда]]]]
[[Податотека:Torturing_and_execution_of_witches_in_medieval_miniature.jpg|мини|Палење „вештерки“]]
[[Податотека:Chinese_girl_from_one_of_the_Japanese_Army's_'comfort_battalions'.jpg|мини| Млада кинеска жена од еден од „баталјоните на задоволството“ на Кралската јапонска армија, интервјуирана од [[Сојузници од Втората светска војна|сојузнички]] офицер.]]
Декларацијата за елиминација на насилство врз жените на ОН го дефинира „насилството врз жените“, како:<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.un.org/documents/ga/res/48/a48r104.htm|title=A/RES/48/104. Declaration on the Elimination of Violence against Women|publisher=Un.org|accessdate=2014-04-19}}</ref>{{Цитат|секој акт на полово насилство што резултира со, или може да резултира со физичка, сексуална или ментална штета или страдање на жените, вклучувајќи и закани за такви дејства, принуда или произволно лишување од слобода, без разлика дали се случува во јавниот или приватниот живот.}} и идентификува три форми на таквото насилство: она што се случува ''во семејството'', она ''во рамките на општата заедница'' и она што е сторено или поддржано ''од страна на државата''. Таа, исто така, наведува дека "''насилството против жените е манифестација на историски нееднакви односи на моќ меѓу мажите и жените''".<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.un-documents.net/a48r104.htm|title=A/RES/48/104 - Declaration on the Elimination of Violence against Women — UN Documents: Gathering a body of global agreements|last=United Nations General Assembly|publisher=UN Documents|accessdate=2014-04-19}}</ref>
Насилството против жените и понатаму останува широко распространет проблем, поткрепен од страна на патријархалните општествени вредности, недостатокот од соодветни закони и недостаток на спроведување на постојните закони. Социјалните норми кои постојат во многу делови од светот го попречуваат напредокот кон заштита на жените од насилството.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.childinfo.org/attitudes_data.php|title=Statistics by Area — Attitudes towards wife-beating — Statistical table|publisher=Childinfo.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20140704112113/http://www.childinfo.org/attitudes_data.php|archive-date=2014-07-04|url-status=dead|accessdate=2014-04-19}}</ref> Во студија од 2010 година спроведена од страна на Pew Research Center покажа дека каменувањето како казна за прељуба беше поддржано од страна на 82% од испитаниците во [[Египет]] и [[Пакистан]], 70% во [[Јордан]], 56% [[Нигерија]] и 42% во [[Индонезија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pewglobal.org/2010/12/02/muslims-around-the-world-divided-on-hamas-and-hezbollah/|title=Muslim Publics Divided on Hamas and Hezbollah | Pew Research Center's Global Attitudes Project|publisher=Pewglobal.org|accessdate=2014-04-19}}</ref>
Специфични форми на насилство кои влијаат врз жените вклучуваат: женската генитална мутилација, трговијата со луѓе, проституцијата, принудниот брак, силувањето, [[Сексуално малтретирање|сексуалната злоупотреба]], убиствата за чест, фрлање на киселина и насилство поврзано со миразот. Владите можат да бидат соучесници во насилство против жените, на пример преку практиките на каменување (како казна за прељуба).
Исто така, има многу форми на насилство кои историски биле претежно против жените, особено [[Лов на вештерки|ловот на вештерки]], жртвата на вдовиците (на пример, сати) и врзувањето на стапалата. Просекуцијата на жени обвинети за [[Маѓесништво|вештерство]] има долга традиција, на пример судењата за вештерство во раниот модерен период (помеѓу 15 и 18 век) биле чести во Европа и во европските колонии во Северна Америка. Денес и понатаму постојат региони на светот (како што се делови на потсахарска Африка, рурална северна Индија и Папуа Нова Гвинеја) каде верувањето во магии се одржува од страна на многу луѓе и жените обвинети за вештерство се изложени на сериозно насилство.<ref>http://scholarship.law.duke.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1129&context=djcil#H2N1</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mrc.ac.za/crime/witchhunts.pdf |title=архивски примерок |accessdate=2018-02-17 |archive-date=2017-05-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170506125641/http://www.mrc.ac.za/crime/witchhunts.pdf |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-21363894|title=Woman burned alive for 'sorcery' in Papua New Guinea|date=7 February 2013|work=BBC News}}</ref> Покрај тоа исто така постојат земји кои имаат кривично законодавство против практикување на вештерство. Во [[Саудиска Арабија]], вештерство останува кривично дело [[Смртна казна|казниво со смрт]], и во 2011 година земјата има отцепено глава на жена поради "гатање и магии".<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.amnesty.org/en/news/saudi-arabia-beheading-sorcery-shocking-2011-12-12|title=Saudi Arabia: Beheading for 'sorcery' shocking | Amnesty International|publisher=Amnesty.org|accessdate=2014-04-19|archive-date=2015-02-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20150216194406/http://www.amnesty.org/en/news/saudi-arabia-beheading-sorcery-shocking-2011-12-12}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://edition.cnn.com/2011/12/13/world/meast/saudi-arabia-beheading/|title=Saudi woman beheaded for 'witchcraft and sorcery' - CNN.com|date=14 December 2011|work=CNN}}</ref>
Одредени форми на насилство против жените биле признаени како кривични дела само во текот на последниве децении и не се универзално забранети, така што многу земји продолжуваат да ги дозволуваат. Ова е особено случај со брачното силување.<ref>In 2006, the UN Secretary-General's ''In-depth study on all forms of violence against women'' found that (pg 113): "Marital rape May be prosecuted in at least 104 States. Of these, 32 have made marital rape a specific criminal offence, while the remaining 74 do not exempt marital rape from general rape provisions. Marital rape is not a prosecutable offence in at least 53 States. Four States criminalize marital rape only when the spouses are judicially separated. Four States are considering legislation that would allow marital rape to be prosecuted."[https://www.un.org/womenwatch/daw/vaw/publications/English%20Study.pdf]</ref><ref>In [//en.wikipedia.org/wiki/England_and_Wales England and Wales], marital rape was made illegal in 1991. The views of Sir Matthew Hale, a 17th-century jurist, published in ''The History of the Pleas of the Crown (1736)'', stated that a husband cannot be guilty of the rape of his wife because the wife "''hath given up herself in this kind to her husband, which she cannot retract''"; in England and Wales this would remain law for more than 250 years, until it was abolished by the [//en.wikipedia.org/wiki/Appellate_Committee_of_the_House_of_Lords Appellate Committee of the House of Lords], [http://www.bailii.org/uk/cases/UKHL/1991/12.html in the case of ''R v R'' in 1991.]</ref> Во западниот свет, има тренд кон обезбедување на полова еднаквост во [[брак]]от и гонењето на случаите на [[семејно насилство]], но во многу делови од светот жените сè уште губат значајни законски права при влегување во брак.<ref>For example, in [//en.wikipedia.org/wiki/Yemen Yemen], marriage regulations state that a wife must obey her husband and must not leave home without his permission.[http://www2.ohchr.org/english/bodies/hrc/docs/ngos/Yemen%27s%20darkside-discrimination_Yemen_HRC101.pdf] In [//en.wikipedia.org/wiki/Iraq Iraq] husbands have a legal right to "punish" their wives. The criminal code states at Paragraph 41 that there is no crime if an act is committed while exercising a legal right; examples of legal rights include: "The punishment of a wife by her husband, the disciplining by parents and teachers of children under their authority within certain limits prescribed by law or by custom".{{Наведена мрежна страница|url=http://law.case.edu/saddamtrial/documents/Iraqi_Penal_Code_1969.pdf|title=Архивиран примерок|archive-url=https://web.archive.org/web/20121021100954/http://law.case.edu/saddamtrial/documents/Iraqi_Penal_Code_1969.pdf|archive-date=2012-10-21|url-status=dead|accessdate=2012-10-21}} In the [//en.wikipedia.org/wiki/Democratic_Republic_of_Congo Democratic Republic of Congo] the Family Code states that the husband is the head of the household; the wife owes her obedience to her husband; a wife has to live with her husband wherever he chooses to live; and wives must have their husbands' authorization to bring a case in court or to initiate other legal proceedings.[https://www.hrw.org/reports/2002/drc/Congo0602-09.htm]</ref>
Сексуалното насилство врз жените во голема мера се зголемува за време на [[војна]]та и [[Војна|вооружените конфликти]], за време на воена окупација или етнички конфликти; најчесто во форма на воено силување и сексуално ропство. Во Колумбија, вооружениот конфликт исто така резултираше со зголемување на сексуалното насилство против жените.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.amnesty.org/en/news/colombian-authorities-fail-stop-or-punish-sexual-violence-against-women-2012-10-04|title=Colombian authorities fail to stop or punish sexual violence against women | Amnesty International|publisher=Amnesty.org|accessdate=2014-04-19|archive-date=2014-03-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20140328150658/http://www.amnesty.org/en/news/colombian-authorities-fail-stop-or-punish-sexual-violence-against-women-2012-10-04|url-status=dead}}</ref>
Законите и политиките за насилство против жените се разликуваат според јурисдикцијата. Во [[Европска Унија|Европската Унија]], сексуалната злоупотреба и трговијата со луѓе се предмет на директиви.<ref>Directive 2002/73/EC — equal treatment of 23 September 2002 amending Council Directive 76/207/EEC on the implementation of the principle of equal treatment for men and women as regards access to employment, vocational training and promotion, and working conditions [http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:1976L0207:20021005:EN:PDF]</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2011:101:0001:0011:EN:PDF|title=DIRECTIVE 2011/36/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 5 April 2011 on preventing and combating trafficking in human beings and protecting its victims, and replacing Council Framework Decision 2002/629/JH}}</ref>
== Облека, мода и закони за облека ==
{{Повеќе слики}}Жените во различни делови од светот се облекуваат на различни начини, со што нивниот избор на облека зависи од локалната култура, верските постулати и традиции, општествените норми и модните трендови, меѓу другите фактори. Различни општества имаат различни идеи за скромноста. Меѓутоа, во многу јурисдикции, жениските избори во однос на облеката не се секогаш слободни, со закони за ограничување на она што тие можат или не можат да го носат. Ова е особено случајот во однос на исламската облека. Додека одредени јурисдикции законски ја мандатираат облеката, други земји го забрануваат или ограничуваат носењето на одредена облека (како што е бурката/покривањето на лицето) на јавни места (на пример во [[Франција]]). Овие закони се доста контроверзни.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://doc.es.amnesty.org/cgi-bin/ai/BRSCGI/WOMENS%20RIGHT%20TO%20CHOOSE%20THEIR%20DRESS%20FREE%20OF%20COERCION?CMD=VEROBJ&MLKOB=29309215959|title=Women’s right to choose their dress, free of coercion|date=4 March 2011|publisher=[[Amnesty International]]|accessdate=2018-02-17|archive-date=2013-09-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20130927134431/https://doc.es.amnesty.org/cgi-bin/ai/BRSCGI/WOMENS%20RIGHT%20TO%20CHOOSE%20THEIR%20DRESS%20FREE%20OF%20COERCION?CMD=VEROBJ&MLKOB=29309215959|url-status=dead}}</ref>
== Плодноста и семејниот живот ==
[[Податотека:Countriesbyfertilityrate.svg|мини|300x300пкс|Светска мапа која ја покажува вкупната стапка на фертилитет (TFR), според [[„Светска книга на факти“ на ЦИА|CIA ''World Factbook'']] од 2015 година.
{{col-begin}}
{{col-break}}
{{легенда|#AE23AE|7–8 Children}}
{{легенда|#FF00FF|6–7 Children}}
{{легенда|#FF0000|5–6 Children}}
{{легенда|#FF6600|4–5 Children}}
{{col-break}}
{{легенда|#FFFF00|3–4 Children}}
{{легенда|#00FF00|2–3 Children}}
{{легенда|#35B0E3|1–2 Children}}
{{легенда|#3555E3|0–1 Children}}
{{col-end}}]]
[[Податотека:Bhutan_(63774069).jpg|мини|Мајка и дете во [[Бутан]].]]
Вкупната стапка на фертилитет (TFR) - просечен број на деца родени од една жена во текот на нејзиниот живот — значително се разликува помеѓу различни региони на светот. Во 2016 година, највисоко проценувана TFR беше во [[Нигер]] (6.62 деца родени по жена), а најниска во [[Сингапур]] (0.82 деца/жена).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2127rank.html|title=The World Factbook — Central Intelligence Agency|accessdate=2018-02-17|archive-date=2009-10-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20091028133713/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2127rank.html|url-status=dead}}</ref> Додека поголемиот дел од земјите во потсахарска Африка имаат висока TFR, што создава проблеми поради недостигот на ресурси и придонесува за пренаселеност, повеќето западни земји во моментов имаат подзаменска стапка на фертилитет која може да доведе до стареење на населението и опаѓање на населението.
Во многу делови од светот имало промени во структурата на семејствата во текот на изминатите неколку децении. На пример, на Запад, има тренд на оддалечување од поширокото семејство кон потесното семејство. Има исто така и тренд на оддалечување од брачната плодност кон небрачната плодност. Децата родени надвор од бракот можат да биде родени на кохабитирачки парови или на [[Самохран родител|немажени мајки]]. Додека децата родени надвор од бракот се целосно прифатени во некои делови од светот, на други места тие се многу стигматизирани, со што немажените мајки се соочуваат со остракизам, вклучувајќи го и насилството од членовите на семејството, и во екстремни случаи, дури и убиства за чест.<ref>https://web.archive.org/web/20130501013343/http://www.mrt-rrt.gov.au/CMSPages/GetFile.aspx?guid=91cf943a-3fa6-4fce-afec-4ab2c2a356fd</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3523123.stm|title=Turkey condemns 'honour killings'|date=1 March 2004|work=BBC News}}</ref> Покрај тоа, сексот надвор од бракот останува нелегален во многу земји (како што се Саудиска Арабија, Пакистан,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eyeontheun.org/voices.asp?p=632|title=Human Rights Voices – Pakistan, August 21, 2008|publisher=Eyeontheun.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20130121175822/http://www.eyeontheun.org/voices.asp?p=632|archive-date=January 21, 2013|url-status=dead}}</ref> Авганистан,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aidsportal.org/news_details.aspx?ID=4236|title=Home|publisher=AIDSPortal|archive-url=http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20081026065259/http://www.aidsportal.org/news_details.aspx?ID=4236|archive-date=2008-10-26|url-status=dead}}</ref><ref name="travel.state.gov">{{Наведена мрежна страница|url=https://travel.state.gov/travel/cis_pa_tw/cis/cis_1142.html|title=Iran|publisher=Travel.state.gov|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130801084310/http://travel.state.gov/travel/cis_pa_tw/cis/cis_1142.html|archivedate=2013-08-01|df=}}</ref> Иран, Кувајт,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.unhchr.ch/tbs/doc.nsf/0/2f5665ae20b956cb8025675a0033cafb?Opendocument|title=United Nations Human Rights Website – Treaty Bodies Database – Document – Summary Record – Kuwait|publisher=Unhchr.ch}}</ref> Малдивите,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.everyculture.com/Ja-Ma/Maldives.html|title=Culture of Maldives – history, people, clothing, women, beliefs, food, customs, family, social|publisher=Everyculture.com}}</ref> Мароко,<ref>{{Наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-africa-19049000|title=BBC News – Morocco: Should pre-marital sex be legal?|last=Fakim|first=Nora|date=9 August 2012|publisher=BBC}}</ref> Оман,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.interpol.com/Public/Children/SexualAbuse/NationalLaws/csaOman.pdf|title=Legislation of Interpol member states on sexual offences against children – Oman|publisher=Interpol|archive-url=https://web.archive.org/web/20071215043802/http://www.interpol.com/Public/Children/SexualAbuse/NationalLaws/csaOman.pdf|archive-date=15 December 2007}}</ref> Мауританија,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.state.gov/j/drl/rls/hrrpt/2010/af/154358.htm|title=2010 Human Rights Report: Mauritania|date=8 April 2011|publisher=State.gov}}</ref> Обединетите Арапски Емирати,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dubaifaqs.com/education-dubai.php|title=Education in Dubai|last=Dubai FAQs|publisher=Dubaifaqs.com|accessdate=2018-02-17|archive-date=2018-06-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20180612142640/http://www.dubaifaqs.com/education-dubai.php|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/briton-faces-jail-for-sex-on-dubai-beach-863918.html|title=Briton faces jail for sex on Dubai beach – Middle East – World|last=Judd|first=Terri|date=10 July 2008|work=The Independent|location=London}}</ref> Судан,<ref>{{Наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/2007/06/28/idUSL28849488._CH_.2400|title=Sudan must rewrite rape laws to protect victims|date=28 June 2007|agency=Reuters|access-date=2018-02-17|archive-date=2013-06-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20130615115805/http://www.reuters.com/article/2007/06/28/idUSL28849488._CH_.2400|url-status=dead}}</ref> и Јемен<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.unhcr.org/refworld/docid/47387b712f.html/|title=Refworld | Women's Rights in the Middle East and North Africa – Yemen|last=United Nations High Commissioner for Refugees|publisher=UNHCR}}</ref>).
Социјалната улога на [[мајка]]та се разликува помеѓу културите. Во многу делови од светот, од жените со мали деца се очекува да останат дома и да ја посветат целата своја енергија на одгледувањето на детето, додека во други места мајките најчесто се враќаат на работа.
== Религија ==
Одредени религиозни учења имаат посебни одредби кои се однесуваат на родовите улоги, општествени и приватни интеракции помеѓу половите, соодветната облека за жените и разни други прашања што влијаат врз жените и нивната положба во општеството. Во многу земји, овие верски учења имаат влијание врз [[Кривично право|кривичниот закон]] или врз семејното право на овие јурисдикции ([[Шеријат|Шеријатскиот закон]], на пример). Односот помеѓу религија, законот и половата еднаквост е дискутиран од страна на меѓународните организации.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.un.org/apps/news/story.asp/html/http%3Cspan%20class=%27pullme%27%3EIt%20has%20become%20increasingly%20clear%20that%20disasters%20are%20setting%20back%20efforts%20in%20development%20%E2%80%93%20they%20can%20cripple%20the%20economy,%20destroy%20infrastructure,%20and%20plunge%20more%20people%20into%20poverty%3C/span%3E://www.unisdr.org/www.sealthedeal2009.org/petition/html/story.asp?NewsID=46370&Cr=religion&Cr1=#.Ustsg_tpCKE|title=United Nations News Centre — Harmful practices against women and girls can never be justified by religion – UN expert|date=2013-10-29|publisher=Un.org|accessdate=2014-04-19}}</ref>
== Образование ==
[[Податотека:Bolivia_la_paz_literacy_LOC.jpg|десно|мини|Жени присутни на час за писменост за возрасни во [[Ел Алто]], дел од [[Ла Пас]], [[Боливија]]]]
'''Женското образование''' вклучува области на половата еднаквост и пристапот до образованието, и нивната поврзаност при ублажувањето на сиромаштијата. Исто така вклучени се и прашањата за образованието според полот и верата со што поделбата на образованието според половите линии, како и според религиозни учења биле традиционално доминантни и сè уште се доста релевантни во современите дискусии за едукацијата на жените како глобален предвид.
Иако женското движење ја има промовирано важноста на прашањата во прилог на женското образование дискусијата е широка и во никој случај не е тесно дефинирана. Таа може да вклучува, на пример, едукација за [[Синдром на стекнат имунолошки дефицит|ХИВ/СИДА]].<sup>[1]</sup> Универзалното образование, што значи основно и средно оразование обезбедено од државата, независно од полот сè уште не е глобална норма, дури и ако тоа се претпоставува во повеќето развиени земји. Во некои западни земји, жените ги имаат надминато мажите на многу нивоа на образование. На пример, во САД во 2005/2006, жените ги добиле 62% од вонредните димпоми, 58% од тие на додипломски студии, 60% од магистерските дипломи и 50% од докторатите.<sup>[2]</sup>
=== Писменост ===
Светската писменост е пониска за жените отколку за мажите. CIA World Factbook дава проценка од 2010 година што покажува дека 80% од жените се образувани, во споредба со 88.6% од мажите (на возраст од 15 години и повеќе). Стапките за писменост се најниски во Јужна и Западна Азија и во делови на потсахарска Африка.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.html|title=The World Factbook|publisher=Cia.gov|accessdate=2014-04-19|archive-date=2010-01-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20100105171656/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.html|url-status=dead}}</ref>
=== Земјите на ОЕЦД ===
Образовниот полов јаз во земјите кои се дел од [[Организација за економска соработка и развој|Организацијата за економска соработка и развој]] (ОЕЦД) е намален во текот на последните 30 години. Помладите жени денес имаат далеку поголеми шанси да се здобијат со високи квалификации: во 19 од 30 земји на ОЕЦД, постојат повеќе од двојно повеќе жени на возраст од 25 до 34 години со завршено високо образование од жени на возраст од 55 до 64 години. Во 21 од 27 земји на ОЕЦД со споредливи податоци, бројот на жени кои дипломирале на програми на универзитетско ниво е еднаков на или го надминува тој на мажите. 15-годишните девојчиња имаат тенденција да покажуваат многу повисоки очекувања за своите кариери од момчињата на иста возраст.<ref>[http://www.oecd.org/document/31/0,2340,en_2649_201185_33710751_1_1_1_1,00.html Education Levels Rising in OECD Countries but Low Attainment Still Hampers Some,] [//en.wikipedia.org/wiki/Organisation_for_Economic_Co-operation_and_Development Organisation for Economic Co-operation and Development]<span>, Publication Date: 14 September 2004</span>. Retrieved December 2006.</ref>
Иако жените се повеќе од половина од вкупниот број на дипломирани студенти во неколку земји на ОЕЦД, тие ги добиваат само 30% од универзитетските дипломи доделени заво областа на науката и инженерството и се 25% до 35% од истражувачите во повеќето земји на ОЕЦД.<ref>[http://www.oecd.org/document/13/0,2340,en_2649_33703_37682893_1_1_1_1,00.html Women in Scientific Careers: Unleashing the Potential,] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070210190113/http://www.oecd.org/document/13/0,2340,en_2649_33703_37682893_1_1_1_1,00.html |date=2007-02-10 }} [//en.wikipedia.org/wiki/Organisation_for_Economic_Co-operation_and_Development Organisation for Economic Co-operation and Development]<span>, </span>{{ISBN|92-64-02537-5}}<span>, Publication Date: 20 November 2006</span>. Retrieved December 2006.</ref>
Иако до овој ден жените студираат на престижни универзитети во иста стапка како и мажите, на нив не им се дадени истите шанси да се приклучат на факултетот. Според Смит и Танг, во 1989 година, 65% од мажите и 40% од жените имале постојани позиции, а само 29 проценти од сите научници и инженери вработени како асистент професори биле жени.<ref>{{Наведена книга|title=A six-year Longitudinal Study of Undergraduate Women in Engineering and Science:The Gender and Science Reader|publisher=Routledge|year=2001|location=New York|pages=24–37|author=Brainard, Susanne G.; Carlin, Linda}}</ref>
== Жените во политиката ==
[[Податотека:Map3.8Government_Participation_by_Women_compressed.jpg|алт=A world map showing female governmental participation by country, 2010.|лево|мини|Светска мапа која го покажува женското учество во владите според државата, 2010.]]
[[Податотека:Angela_Merkel_(2008).jpg|мини|[[Ангела Меркел]] го има добиено највисокото место на ''FORBES'' списокот на најмоќните жени во светот за 8 од изминатите 10 години<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.forbes.com/profile/angela-merkel/|title=Angela Merkel|publisher=Forbes|accessdate=2014-04-19}}</ref>]]
Жените не се доволно застапени во владата во повеќето земји. Во октомври 2013, глобалниот просек на жените во националните собири бил 22%.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ipu.org/wmn-e/world.htm|title=Women in Parliaments: World and Regional Averages|date=2011-02-14|publisher=Ipu.org|accessdate=2014-04-19}}</ref> Правото на глас на жените во САД беше постигнато постепено, прво на државно и локално ниво почнувајќи во доцниот 19 век и почетокот на 20 век, а во 1920 година жените во САД го добиле универзалното право на глас, со Деветнаесеттиот амандман на Уставот на САД. Некои западни земји биле бавни при овозможувањето на жените да гласаат; особено [[Швајцарија]], каде што жените се стекнале со правото да гласаат на сојузните избори во 1971 година, и во кантонот на Апанзел Инерходен жените го добиле правото на глас за локалните прашања дури во 1991 година, кога кантонот беше принуден да го дозволи тоа од страна на Сојузниот Врховен суд на Швајцарија;<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://history-switzerland.geschichte-schweiz.ch/chronology-womens-right-vote-switzerland.html|title=The Long Way to Women's Right to Vote in Switzerland: a Chronology|publisher=History-switzerland.geschichte-schweiz.ch|accessdate=2014-04-19}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.un.org/News/Press/docs/2003/WOM1373.doc.htm|title=Experts In Women'S Anti-Discrimination Committee Raise Questions Concerning Reports Of Switzerland On Compliance With Convention|publisher=Un.org|accessdate=2014-04-19}}</ref> и [[Лихтенштајн]] во 1984 година преку референдумот за правото на глас на жените.
== Наука, литература и уметност ==
[[Податотека:Franz von Lenbach - Clara Schumann (Pastell 1878).jpg|мини|Германската композиторка [[Клара Шуман]] во 1878 година]]
Жените низ текот на историјата имаат направено придонеси за науката, [[Книжевност|литература]]та и [[уметност]]а. Една област каде што на жените историски им било дозволен пристап беше акушерството и гинекологијата (пред 18 век, грижата за бремени жени во Европа беше спроведена од страна на жените; од средината на 18 век наваму медицинскиот мониторинг на бремените жени почна да бара ригорозно формално образование, до кое на жените генерално не им беше дозволен пристап, затоа практиката во голема мера беше префрлена на мажите).<ref name="Gelis">Gelis, Jacues. History of Childbirth. Boston: Northern University Press, 1991: 96-98</ref><ref>Bynum, W.F., & Porter, Roy, eds. Companion Encyclopedia of the History of Medicine. London and New York: Routledge, 1993: 1051-1052.</ref>
Пишувањето, исто така, генерално се сметало за прифатливо за жените од високата класа, иако постигнувањето на успех како женски писател во машко доминираниот свет било многу тешко; како резултат на тоа, неколку жени-писатели усвоиле машки псевдоним (на пр. [[Жорж Санд|Џорџ Санд]], [[Мери Ен Еванс|Џорџ Елиот]]).
Жените биле [[композитор]]и, писатели, инструментални изведувачи, [[Пеење|пејачи]], диригенти, музики научници, музички едукатори, музички критичари/музички новинари и слично. Постојат музички движења, настани и жанрови поврзани со жените, женските прашања и [[Феминизам|феминизмот]]. Во 2010-тите, додека жените сочинуваат значителен дел од пејачите на популарната музика и пејачите на [[Класична музика|класичната музика]] и значителен дел од писателите на песните, постои мал број на жени кои се [[музички продуцент]]и, рок критичари и рок инструменталисти. Иако има голем број на жени композитори на класична музика, од Средновековниот период до денес, жените композитори значително се недоволно застапени при најчесто изведуваната класична музика, учебниците по музичка историја и музичките енциклопедии; на пример, во ''Концизна Оксфордска историја на музиката'', Клара Шуман е единствената спомената композиторка.
Жените се значителен дел од инструменталните солисти во класичната музика и процентот на жените во оркестрите се зголемува. Во 2015 година, една статија за концертните солисти во големите канадски оркестри покажа дека 84% од солистите со Orchestre Symphonique de Montreal биле мажи. Во 2012 година, жените биле само 6% од топ-кругот на Виенскиот филхармонски оркестар. Жените се поретки како инструменталисти во популарните музички жанрови како што се рок и [[Хеви метал музика|хеви метал]], иако имало голем број значајни женски инструменталисти и целосно женски бендови.<ref>Julian Schaap and Pauwke Berkers. "Grunting Alone? Online Gender Inequality in Extreme Metal Music" in ''Journal of the International Association for the Study of Popular Music''. Vol.4, no.1 (2014) p. 103</ref> Жените исто така се недоволно застапени во оркестарското спроведување, музичката критика/музичкото новинарство, [[Музички продуцент|музичкото продуцирање]] и sound engineering. Жените биле обесхрабрени од компонирање до 19 век, а постои и мал број на жени музиколози, жените станале вклучени во музичкото образование "... до толкав степен што жените го доминирале [ова поле] во текот на доцниот 19 век и во 20-от век."<ref name="parlorsongs.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://parlorsongs.com/issues/2002-9/thismonth/feature.php|title=Women Composers In American Popular Song, Page 1|publisher=Parlorsongs.com|date=1911-03-25|accessdate=2016-01-20}}</ref>
Според Џесика Дучен, музички писател за ''The Independent'', жените музичари во класичната музика се „... премногу често судени врз основа на нивниот изглед, а не нивниот талент и тие се соочуваат со притисок... да изгледаат згодно на сцената и во фотографии.“
Според Едвина Волстенкрофт, класичната музичка индустрија одамна е отворена за жените во однос на изведувањето, но жените имаат помала веројатност да се здобијат со позиции на авторитет, како на пример водач на оркестар.<ref name="theguardian.com">{{Наведена мрежна страница|author=Jessica Duchen|url=https://www.theguardian.com/music/2015/feb/28/why-male-domination-of-classical-music-might-end|title=Why the male domination of classical music might be coming to an end | Music|publisher=The Guardian|date=|accessdate=2016-01-20}}</ref> Во популарната музика, иако има многу жени пејачи, постојат многу малку жени [[музички продуцент]]и, поединците кои го насочуваат и кои управуваат со процесот на снимање.<ref name="ReferenceB">{{Наведено списание|last=Ncube|first=Rosina|date=September 2013|title=Sounding Off: Why So Few Women In Audio?|url=http://www.soundonsound.com/sos/sep13/articles/sounding-off-0913.htm|journal=Sound on Sound}}</ref>
==Жената како мотив во уметноста и во популарната култура==
Жената, воопшто, или некоја конкретна жена, се јавува како чест мотив во уметноста и во популарната култура.
На пример, уште во [[Стар завет|Стариот завет]] (во [[Втора книга Ездра|Втората книга на Ездра]]) се вели: „Ако мажите... видат жена добролична и убава, остваат сѐ и се спуштаат кон неа и ја гледаат со отворена уста, и сите се прилепуваат кон неа повеќе отколку кон златото и среброто и кон секоја скапоценост.“ Притоа, поради неа, „човекот го остава таткото свој, кој го воспитал, и земјата своја и се прилепува кон жената своја, при жената своја останува до смртта и заборава и татко, и мајка, и земјата своја.“<ref>''Свето писмо на Стариот и на новиот завет'' (трето издание). Свиндон: Британско и инострано библиско друштво, Скопје: Македонска книга, 1998, стр. 522.</ref><ref>''Свето писмо на Стариот и на новиот завет'' (трето издание). Свиндон: Британско и инострано библиско друштво, Скопје: Македонска книга, 1998, стр. 521.</ref>
===Жената како мотив во народното творештво===
* „Струмна невеста“ — македонска народна песна.<ref>''Народна поезија'', „Кочо Рацин“, Скопје, 1964, стр. 38.</ref>
* „Бездушна Неда“ — македонска народна песна.<ref>''Народна поезија'', „Кочо Рацин“, Скопје, 1964, стр. 39.</ref>
* „Ѓурѓе, мома хубава“ — македонска народна песна.<ref>''Народна поезија'', „Кочо Рацин“, Скопје, 1964, стр. 52.</ref>
* „Не виткај се, Јованке“ — македонска народна песна.<ref>''Народна поезија'', „Кочо Рацин“, Скопје, 1964, стр. 55.</ref>
* „Ој невесто, убавесто, што си толку убавесто“ — македонска народна песна.<ref name="ReferenceC">''Народна поезија'', „Кочо Рацин“, Скопје, 1964, стр. 56.</ref>
* „Бог џанана, тој шчо те роди“ — македонска народна песна.<ref name="ReferenceC"/>
* „Јана и сонцето“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 7-8.</ref>
* „Стојна“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 21.</ref>
* „Гуга болна лежи“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 22.</ref>
* „Тодора ќерка“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 26-28.</ref>
* „Дана невеста“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 29-30.</ref>
* „Платно ми ткае Стојна Србинка“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 31-32.</ref>
* „Струмница невеста“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 33.</ref>
* „Јана кукавица“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 36-38.</ref>
* „Елин Дојка“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 56-59.</ref>
* „Маре мори Маре“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 70.</ref>
* „Јана“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 73-74.</ref>
* „Стојан и Бојана“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 77-78.</ref>
* „Мана девојка“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 81-83.</ref>
* „Стана невеста“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 84-85.</ref>
* „Везела Јана бела шамија“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 86.</ref>
* „Бела Јана дворје ми метеше“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 87-88.</ref>
* „Стојан и Бојана“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 89-90.</ref>
* „Две сестри“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 91.</ref>
* „Убава Јана“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 95-96.</ref>
* „Рада сираче“ — македонска народна песна.<ref>''Македонски народни балади'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 106-107.</ref>
* „Златно Злато моја“ — македонска народна песна.<ref>''Народна поезија'' (приредил Кирил Пенушлиски), „Кочо Рацин“, Скопје, 1964, стр. 61-62.</ref>
* „Ми прошетала Трна девојка“ — македонска народна песна.<ref>''Народна поезија'' (приредил Кирил Пенушлиски), „Кочо Рацин“, Скопје, 1964, стр. 64.</ref>
* „Момче невеста фалеше“ — македонска народна песна.<ref>''Народна поезија'' (приредил Кирил Пенушлиски), „Кочо Рацин“, Скопје, 1964, стр. 71.</ref>
* „Сирма војвотка“ — македонска народна песна.<ref>''Народна поезија'' (приредил Кирил Пенушлиски), „Кочо Рацин“, Скопје, 1964, стр. 112.</ref>
* „Неверството на жената на Груица“ (српски: ''Невјера љубе Грујичине'') - српска епска (ајдучка) песна.<ref>''Хајдуци''. Београд: Народна књига, 1965, стр. 43-52.</ref>
* „[[Сестрата на сердарот Ѓурковиќ]]“ (српски: ''Сестра Ҕурковића-сердара'') - српска народна [[еп]]ска песна.<ref>„Сестра Ҕурковића-сердара“, во: Војислав Ђурић, ''Антологија српских народних јуначких песама''. Београд: Српска књижевна задруга, 2012, стр. 363-371.</ref>
* „[[Косовка девојка]]“ - српска епска песна.<ref>''Junačke narodne pesme'', Rad, Beograd, 1959, стр. 60-63.</ref>
* „[[Жената на ајдукот Вукосав]]“ (српски: ''Љуба хајдук-Вукосава'') - српска епска ([[Ајдутство|ајдучка]]) песна.<ref>''Хајдуци''. Београд: Народна књига, 1965, стр. 75-81.</ref>
* „Неверната жена на Хрњица Мујо“ ([[Српскохрватски јазик|српскохрватски]]: ''Nevjerna ljuba Hrnjice Muje'') — босанска [[Епска народна поезија|епска]] песна.<ref>''Muslimanske junačke pjesme''. Sarajevo: Stvarnost, 1969, стр. 485-515.</ref>
* „[[Хасанагиница]]“ ([[Српскохрватски јазик|српскохрватски]]: ''Hasanaginica'') — босанска [[Епска народна поезија|епска]] песна.<ref>''Muslimanske junačke pjesme''. Sarajevo: Stvarnost, 1969, стр. 3-5.</ref>
* „Јунаштвото и свршувачката на Златија Ѓунлагиќ“ (српскохрватски: ''Junaštvo i udaja Zlatije Đunlagića'') — босанска [[Епска народна поезија|епска]] песна.<ref name="Sarajevo 1969">''Muslimanske junačke pjesme''. Sarajevo: Stvarnost, 1969, стр.485-515.</ref>
* „Ќерката на Али-бег Атлагиќ“ (српскохрватски: ''Kćeri Ali-bega Atlagića'') — босанска [[Епска народна поезија|епска]] песна.<ref name="Sarajevo 1969"/>
* „Инатчика“ — [[Естонски фолклор|естонска]] народна приказна.<ref>''Волшебниот прстен - Естонски народни приказни''. Наша книга, Скопје, 1969, стр. 52-56.</ref>
* „Злобната жена“ ([[српски]]: ''Зла жена'') — српска народна приказна.<ref>''Народне приповетке''. Београд: Просвета, 1963, стр. 131-134.</ref>
* „[[Глупавата жена (сказна на браќата Грим)|Глупавата жена]]“ — сказна на [[браќата Грим]].<ref>Браќа Грим, ''Сказни'', Наша книга, Скопје, 1972, стр. 23-29.</ref>
* „[[Пепелашка]]“ — сказна на браќата Грим.<ref>Браќата Грим, ''Пепелашка'', Детска радост, Скопје, 1993.</ref>
* „[[Снежана (бајка)|Снежана]]“ — сказна на браќата Грим.<ref>„Снежана“ во: Браќа Грим, ''Храбриот кројач'', Детска радост, Скопје, 1980.</ref>
===Жената како мотив во книжевноста===
====Жената како мотив во поезијата====
* „[[Дениција]]“ - поетска збирка на македонскиот поет [[Петре М. Андреевски]] од 1968 година.<ref>Петре М. Андреевски, ''Дениција''. Скопје: Три, 2005.</ref>
* „Ланета“ — песна на македонскиот поет [[Јозо Т. Бошковски - Јон|Јозо Т. Бошковски]] од 1981 година.<ref>Јозо Т. Бошковски, ''Деца и цвеќиња и ѕвезди'', Нов свет, Скопје, 1981, стр. 26.</ref>
* „Билјана“ — песна на Јозо Т. Бошковски од 1981 година.<ref>Јозо Т. Бошковски, ''Деца и цвеќиња и ѕвезди'', Нов свет, Скопје, 1981, стр. 27.</ref>
* „Мојата девојка“ — песна на Јозо Т. Бошковски од 1981 година.<ref>Јозо Т. Бошковски, ''Деца и цвеќиња и ѕвезди'', Нов свет, Скопје, 1981, стр. 29.</ref>
* „Патување со Весна“ — песна на Јозо Т. Бошковски од 1981 година.<ref>Јозо Т. Бошковски, ''Деца и цвеќиња и ѕвезди'', Нов свет, Скопје, 1981, стр. 30.</ref>
* „Еден човек и една жена наполно бели“ - песна на францускиот писател [[Андре Бретон]].<ref>Андре Бретон, ''Рајот не е наполно загубен''. Скопје: Култура, 1989, стр. 65.</ref>
* „Хана“ — [[стихозбирка]] на српскиот поет [[Оскар Давичо]] од 1951 година.<ref>Оскар Давичо, ''Песме''. Српска књижевна задруга, Београд, 1958, стр. 234.</ref>
* „За Марија Горчулан“ (српски: ''За Марију Горчулан'') — песна на Оскар Давичо.<ref>Оскар Давичо, ''Песме''. Српска књижевна задруга, Београд, 1958, стр. 217.</ref>
* „Вдовица“ (српски: ''Удовица'') — песна на Оскар Давичо.<ref>Оскар Давичо, ''Песме''. Српска књижевна задруга, Београд, 1958, стр. 221.</ref>
* „Вдовица“ (српски: ''Удовица'') — песна на Оскар Давичо.<ref>Оскар Давичо, ''Песме''. Српска књижевна задруга, Београд, 1958, стр. 219-220.</ref>
* „Убавите жени“ — песна на македонскиот поет [[Блаже Конески]] од 1955 година.<ref>Блаже Конески, ''Збор и опит 1''. Скопје: Арс Ламина - публикации, Арс Либрис, 2021, стр. 55.</ref>
* „Старата“ — песна на Блаже Конески напишана меѓу 1941 и 1945 година.<ref>Блаже Конески, ''Поезија''. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 12.</ref>
* „Старата“ — песна на Блаже Конески од 1961 година.<ref>Блаже Конески, ''Поезија''. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 186.</ref>
* „Три крупни жени“ — песна на Блаже Конески од 1974 година.<ref>Блаже Конески, ''Збор и опит 1''. Скопје: Арс Ламина - публикации, Арс Либрис, 2021, стр. 65.</ref>
* „Житие на Бона“ — песна на Блаже Конески од 1979 година.<ref>Блаже Конески, ''Збор и опит 1''. Скопје: Арс Ламина - публикации, Арс Либрис, 2021, стр. 75.</ref>
* „Грешни жени“ — песна на Блаже Конески од 1988 година.<ref>Блаже Конески, ''Црква''. Скопје: Арс Ламина - публикации, 2021, стр. 25.</ref>
* „Жената“ — песна на Блаже Конески од 1988 година.<ref>Блаже Конески, ''Црква''. Скопје: Арс Ламина - публикации, 2021, стр. 27.</ref>
* „Убавина“ — песна на Блаже Конески од 1988 година.<ref>Блаже Конески, ''Црква''. Скопје: Арс Ламина - публикации, 2021, стр. 28.</ref>
* „За непознатата“ — песна на македонскиот поет [[Блаже Конески]].<ref>Блаже Конески, ''Поезија''. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 90-92.</ref>
* „Сестри“ — песна на македонскиот поет [[Јован Котески]].<ref>Јован Котевски, ''Пеплосија''. Мисла, Скопје, 1966, стр. 37.</ref>
* „Жена“ — песна на Јован Котески.<ref>Јован Котевски, ''Пеплосија''. Мисла, Скопје, 1966, стр. 25-26.</ref>
* „Ана“ — песна на Јован Котески.<ref>Јован Котевски, ''Пеплосија''. Мисла, Скопје, 1966, стр. 29.</ref>
* „Песната на човекот и жената во предвечерието“ (хрватски: ''Pjesma čovjeka i žene u predvečerje'') - песна на хрватскиот писател [[Мирослав Крлежа]].<ref>Miroslav Krleža, ''Lirika''. Sarajevo: Svjetlost, 1966, стр. 40-42.</ref>
* „Неверна жена“ - песна на шпанскиот поет [[Федерико Гарсија Лорка]].
* „Писмо до Татјана Јаковљева“ (руски: ''Письмо Татьяне Яковлевоҋ'') - песна на рускиот поет [[Владимир Мајаковски]] од 1928 година.<ref>Владимир Мајаковски, ''Песме и поеме''. Нови Сад: Академска књига, 2015, стр. 171-174.</ref>
* „Заради жената“ (руски: ''За Женщиной'') - песна на Владимир Мајаковски од 1913 година.<ref>Владимир Мајаковски, ''Песме и поеме''. Нови Сад: Академска књига, 2015, стр. 21.</ref>
* „Неколку збора за мојата жена“ (руски: ''Несколько слов о моей жене'') - песна на Владимир Мајаковски од 1913 година.<ref>Владимир Мајаковски, ''Песме и поеме''. Нови Сад: Академска књига, 2015, стр. 27.</ref>
* „За госпоѓицата П. Г.“ (француски: ''A Mlle P. G.'') - песна на францускиот поет [[Стефан Маларме]] од 1898 година.<ref>Стефан Маларме, ''Песме''. Београд: Култура, 1970, стр. 120.</ref>
* „За госпоѓата Дофен“ (француски: ''A Mme Léopold Dauphin'') - песна на Стефан Маларме.<ref>Стефан Маларме, ''Песме''. Београд: Култура, 1970, стр. 122.</ref>
* „Фотографијата на Мери Лоран“ (француски: ''Photographie de Mme Méry Laurent'') - песна на Стефан Маларме.<ref>Стефан Маларме, ''Песме''. Београд: Култура, 1970, стр. 124.</ref>
* „За госпоѓата Мери Лоран“ - песна на Стефан Маларме.<ref>Стефан Маларме, ''Песме''. Београд: Култура, 1970, стр. 125.</ref>
* „Продавачката на костуми“ (француски: ''La Marchande d'habits'') — песна на Стефан Маларме.<ref>Стефан Маларме, ''Песме''. Београд: Култура, 1970, стр. 130.</ref>
* „Жена“ - песна на рускиот поет [[Леонид Мартинов]] од 1964 година.<ref>''Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига II: Прва четвртина – средина XX века (авангарда и социјалистички реализам)''. Београд: Paidea, 2007, стр. 210.</ref>
* „Раткина неволја“ — песна на македонскиот поет [[Коле Неделковски]].<ref>Коле Неделковски, ''Стихови''. Кочо Рацин, Скопје, 1958, стр. 36.</ref>
* „Жена-Икар“ — песна на полската поетеса [[Марија Павликовска-Јасножевска]].<ref>''Savremena poljska poezija''. Beograd: Nolit, 1964, стр. 69.</ref>
* „Две шминкерки“ — песна на рускиот поет [[Алексеј Паршчиков]].<ref>Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига III: Средина XX века – поч. XXI века (неомодернизам, неоавангарда, постмодернизам и нова трагања). Београд: Paidea, 2007, стр. 234.</ref>
* „Маргарита“ — песна на рускиот писател [[Борис Пастернак]] од 1919 година.<ref>Борис Леонидович Пастернак, ''Изабране песме''. Нови Сад: Orpheus, 2011, стр. 31.</ref>
* „Жените од детството“ — песна на рускиот писател Борис Пастернак.<ref>Борис Леонидович Пастернак, ''Изабране песме''. Нови Сад: Orpheus, 2011, стр. 299-300.</ref>
* „Неротка I“ — песна на македонскиот поет [[Анте Поповски]].<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 442.</ref>
* „Неротка II“ — песна на македонскиот поет Анте Поповски.<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 443.</ref>
* „Каде да ја побарам?“ — песна на македонскиот поет Анте Поповски.<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 263-264.</ref>
* „Силвија од Краков“ — песна на македонскиот поет Анте Поповски.<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 254.</ref>
* „Магдалена“ — песна на македонскиот поет Анте Поповски.<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 325.</ref>
* „Ќе се скријам во нејзиното име“ — песна на македонскиот поет Анте Поповски.<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 296.</ref>
* „Улам на твоите усни во кои заоѓа сонцето“ — песна на македонскиот поет Анте Поповски.<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 229-230.</ref>
* „Барбара“ — песна на францускиот поет [[Жак Превер]].<ref>Жак Превер, ''Чари велеграда''. БИГЗ, Београд, 1972, стр. 63-64.</ref>
* „На Ј. Н. Ушакова“ — песна на рускиот поет [[Александар Пушкин]].<ref>A. S. Puškin, ''Lirika''. Rad, Beograd, 1979, стр. 149.</ref>
* „На Ј. Н. Ушакова“ — песна на Александар Пушкин.<ref>A. S. Puškin, ''Lirika''. Rad, Beograd, 1979, стр. 150.</ref>
* „Далида“ — песна на српскиот поет [[Милан Ракиќ]].<ref>Милан Ракић, ''Песме''. Рад, Београд, 1963, стр. 42-43.</ref>
* „Убавина“ (српски: ''Лепота'') — песна на Милан Ракиќ.<ref>Милан Ракић, ''Песме''. Рад, Београд, 1963, стр. 57.</ref>
* „Јефимија“ — песна на српскиот поет [[Милан Ракиќ]].<ref>Милан Ракић, ''Песме''. Рад, Београд, 1963, стр. 126-127.</ref>
* „Приказна за старите жени“ — песна на полскиот поет [[Тадеуш Ружевич]] од 1963 година.<ref>Tadeuš Ruževič, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg / Čigoja štampa, 2013, стр. 40-43.</ref>
* „Жена во црнина оди по розите“ — песна на полскиот поет Тадеуш Ружевич.<ref>Tadeuš Ruževič, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg / Čigoja štampa, 2013, стр. 195-196.</ref>
* „Жената која виси од прозорецот на тринаесеттиот кат“ (англиски: ''The woman hanging from the thirteen floor window'') — песна на американската поетеса [[Џој Харџо]] (''Joy Harjo'').<ref>Petar Penda (izbor i prevod), ''Eight contemporary American poets – Osam savremenih američkih pjesnika'' (drugo izdanje). Zadužbina “Petar Kočić”, Banja Luka i Beograd, 2009, стр. 184-188.</ref>
* „Приказната на жената“ — песна на северноирскиот поет [[Шејмас Хини]].<ref>Шејмас Хини, ''Песме''. Београд: Цицеро, Земун: Писмо, Нови Сад: Матица српска, 1993, стр. 26-27.</ref>
* „Хана“ — песна на полската поетеса [[Вислава Шимборска]].<ref>Vislava Šimborska, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg, 2014, стр декември</ref>
* „Една минута тишина по Лудвика Вавжињска“ - песна на полската поетеса [[Вислава Шимборска]].<ref>Vislava Šimborska, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 23-24.</ref>
* „Рубенсовите жени“ — песна на Вислава Шимборска.<ref>Vislava Šimborska, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 62-63.</ref>
* „Невиност“ — песна на Вислава Шимборска.<ref>Vislava Šimborska, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 111.</ref>
* „Лотовата жена“ — песна на Вислава Шимборска.<ref>Vislava Šimborska, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 179-180.</ref>
* „Женски портрет“ — песна на Вислава Шимборска.<ref>Vislava Šimborska, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 196.</ref>
====Жената како мотив во драмската уметност====
* „[[Лисистрата]]“ ([[грчки]]: ''ΛΥΣIΣTPATН'') - драма на старогрчкиот писател [[Аристофан]].
* „Салома“ (''Salome'') — драма на ирскиот писател [[Оскар Вајлд]].<ref name="raspored.hrt.hr">[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2023-02-26 Ovo je opera: Salome - Richard Strauss (пристапено на 26.2.2023)]</ref>
* „[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]“ - драма на старогрчкиот писател [[Еврипид]].
* „[[Ифигенија во Авлида]]“ - драма на Еврипид.
* „[[Феничанки]]“ - драма на Еврипид.
* „[[Алкеста (Еврипид)|Алкеста]]“ - драма на Еврипид.
* „[[Медеја (драма на Пјер Корнеј)|Медеја]]“. ([[француски]]: ''Médée'') - [[драма]] ([[трагедија]]) на францускиот писател [[Пјер Корнеј]] од 1635 година.<ref>Ѓорѓи Шоптрајанов, „Пјер Корнеј“, во: Пјер Корнеј, ''Сид''. Скопје: Македонска книга, 1970, стр. 12-13.</ref>
* „[[Мелита]]“ ([[француски]]: ''Mélite'') — [[драма]] ([[комедија]]) на Пјер Корнеј од 1625 година.<ref>Ѓорѓи Шоптрајанов, „Пјер Корнеј“, во: Пјер Корнеј, ''Сид''. Скопје: Македонска книга, 1970, стр. 8-11.</ref>
* „[[Федра (драма на Расин)|Федра]]“ - [[драма]] на францускиот писател [[Жан Расин]] од 1677 година.
* „Антигона“ ([[грчки]]: ''ΑΝΤΙΓΟΝΗ'') - [[драма]] на старогрчкиот писател [[Софокле]].<ref>Софокле, ''Антигона''. Скопје: Наша книга, 1976.</ref>
* „[[Госпоѓица Јулија]]“ ([[шведски]]: ''Fröken Julie'') - драма на шведскиот писател [[Аугуст Стриндберг]] од 1888 година.
* „Филумена Мартурано“ драма на [[Едуардо де Филипо]] од 1946 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=4gomHNfnCzE&t=37s FILUMENA MARTURANO – Atelje 212, Beograd (1996.) (пристапено на 15.2.2025)]</ref>
* „[[Три сестри (драма на Чехов)|Три сестри]]“ - [[драма]] на рускиот писател [[Антон Чехов]].
====Жената како мотив во прозата====
* „Вертикала“ — кус расказ на македонскиот писател [[Андреј Ал-Асади]].<ref>Андреј Ал-Асади, ''Утрото на бессоните''. Скопје: Бегемот, 2021, стр. 22-25.</ref>
* „Госпоѓата Флавија“ - расказ на италијанскиот писател [[Корадо Алваро]].<ref>''Riba, patka, vodozemac: Priče o životinjama'' (Priredila Ljubica Arsić). Beograd: Laguna, 2014, стр. 317-323.</ref>
* „[[Мали жени (роман)|Мали жени]]“ ([[англиски]]: ''Little Women'') - [[роман]] на американската писателка [[Луиза Меј Алкот]] од 1868-1869 година.
* „[[Госпоѓица (роман на Иво Андриќ)|Госпоѓица]]“ - роман на српскиот писател [[Иво Андриќ]].
* „Тетка ми“ — песна на македонската поетеса [[Христина Аслимоска]] од 2003 година.<ref>Христина Аслимоска, ''Бисерни зборови''. Охрид: Летра, 2003, стр. 26.</ref>
* „Баба Емилија“ — песна на Христина Аслимоска од 2003 година.<ref>Христина Аслимоска, ''Бисерни зборови''. Охрид: Летра, 2003, стр. 25.</ref>
* „[[Саразин]]“ (француски: ''Sarrasine'') — новела на францускиот писател [[Оноре де Балзак]] од 1830 година.
* „[[Евгенија Гранде]]“ — роман на францускиот писател Оноре де Балзак од 1833 година.
* „[[Надја]]“ (француски: ''Nadja'') - роман на францускиот писател [[Андре Бретон]] од 1928 година.<ref>Андре Бретон, ''Надја''. Скопје: Магор, 2009.</ref>
* „[[Жени (роман на Буковски)|Жени]]“ ([[англиски]]: ''Women'') - роман на американскиот писател [[Чарлс Буковски]] од 1978 година.<ref>Čarls Bukovski, ''Žene''. Beograd: BIGZ, 1988.</ref>
* „Волчица“ - расказ на италијанскиот писател [[Џовани Верга]].<ref>''Riba, patka, vodozemac: Priče o životinjama'' (Priredila Ljubica Arsić). Beograd: Laguna, 2014, стр. 231-235.</ref>
* „[[Грешките на жената]]“ - [[роман]] на Мери Волстонкрафт од 1798 година.<ref>Тејлор, Поглавје 9 Шапиро 37; 149</ref>.
* „Поговор: ... Во лисица“ — кус [[расказ]] на британската писателка [[Џоана Волш]] од 2015 година.<ref>Џоана Волш, ''Набави си муда: 9 и 1 / 2 бајки за секс''. Скопје: Темплум, 2019, стр. 65-66.</ref>
* „[[Госпоѓа Даловеј]]“ ([[англиски]]: ''Mrs Dalloway'') - [[роман]] на англиската писателка [[Вирџинија Вулф]] од 1925 година.<ref>Virdžinija Vulf, ''Gospođa Dalovej''. Beograd: Rad, 1964, стр. 3-72.</ref>
* „Ние сме храбри девојки“ — краток расказ на македонската писателка [[Ана Голејшка Џикова]].<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 338.</ref>
* „[[Дамата со камелии]]“ ([[француски]]: ''La Dame aux camélias'') - роман на францускиот писател [[Александар Дима (син)|Александар Дима Синот]] од 1848 година.
* „[[Кротка (новела)|Кротка]]“ ([[руски]]: ''Кроткая'') - [[новела]] на рускиот писател [[Фјодор Михајлович Достоевски]].<ref>Фјодор Михајлович Достоевски, ''Кротка''. Скопје: Панили, 2006.</ref>
* „[[Сестрата Кери]]“ (англиски: ''Sister Carrie'') — роман на американскиот писател [[Теодор Драјзер]] од 1900 година.<ref>Карл ван Дорен, во: Теодор Драјзер, ''Америчка трагедија''. Београд: Просвета, 1955, стр. VIII-X.</ref>
* „[[Џени Герхард]]“ (англиски: ''Jennie Gerhardt'') — роман на Теодор Драјзер од 1911 година.
* „Жената од чад“ — краток расказ на македонскиот писател [[Бардил Заими]].<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 194.</ref>
* „Баби“ — кус расказ на македонскиот писател [[Ѓоко Здравески]] од 2019 година.<ref>Ѓоко Здравески, ''Отсечки стварност''. Скопје: Бегемот, 2019, стр. 47-52.</ref>
* „Бабичка“ — кус расказ на Ѓоко Здравески од 2019 година.<ref>Ѓоко Здравески, ''Отсечки стварност''. Скопје: Бегемот, 2019, стр. 59.</ref>
* „[[Нана (роман)|Нана]]“ - роман на францускиот писател [[Емил Зола]].
* „[[Тереза Ракен]]“ (француски: ''Thérèse Raquin'') - роман на францускиот писател [[Емил Зола]].<ref>Emil Zola, ''Tereza Raken''. Beograd: Rad, 1963.</ref>
* „[[Сесила (роман)|Сесил]]“ ([[француски]]: ''Cecile'') - [[новела]] на францускиот писател [[Бенжамен Констан]].<ref>B. Konstan, ''Adolf - Sesila''. Beograd: Rad, 1964.</ref>
* „[[Кира Киралина|Кира Киралина - Раскажувањата на Адријан Зографи]]“ ([[француски]]: ''Kyra Kyralina: Les récits d'Adrien Zograffi'') - [[роман]] на романскиот писател [[Панаит Истрати]] од [[1923]] година.<ref>Панаит Истрати, ''Кира Киралина''. Скопје: Темплум, 2006.</ref>
* „[[Сиромашката Банаќанка]]“ — книга на српскиот писател [[Ѓура Јакшиќ]].<ref>''Јунак над јунаци'', Култура, Скопје, 1967.</ref>
* „[[Фани Хил]]“ - роман на англискиот писател [[Џон Клеланд]].
* „Зелените гаќички на Урсула Вајс“ — краток расказ на македонскиот писател [[Владо Манчевски]].<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 148-149.</ref>
* „Лигета Стоиќ и двете шумски самовили“ — краток расказ на македонскиот писател [[Владо Манчевски]].<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 150-151.</ref>
* „Ева е во својот мачор“ - расказ на колумбискиот писател [[Габриел Гарсија Маркес]].<ref>''Riba, patka, vodozemac: Priče o životinjama'' (Priredila Ljubica Arsić). Beograd: Laguna, 2014, стр. 183-194.</ref>
* „[[Коломба]]“ ([[француски]]: ''Colomba'') - [[новела]] на францускиот писател [[Проспер Мериме]].
* „[[Кармен (новела)|Кармен]]“ ([[француски]]: ''Carmen'') - роман на Проспер Мериме.
* „[[Ивет (Мопасан)|Ивет]]“ (француски: ''Yvette'') - новела на францускиот писател [[Ги де Мопасан]] од 1884 година.<ref>Guy de Maupassant, ''Yvette''. Split: Logos, 1984.</ref>
* „[[Мис Хериет|Мис Хариета]]“ — расказ на Ги де Мопасан.<ref>„Мис Хариета“ во: Гиј де Мопасан, ''Изабране новеле'' (друга књига). Култура, Београд, 1950, стр. 208-235.</ref>
* „[[Тереза Дескејру]]“ (француски: ''Thérèse Desqueyroux'') - роман на францускиот писател Франсоа [[Шарл Моријак]] од 1927 година.<ref>Fransoa Morijak, ''Tereza Deskejru''. Beograd: Rad, 1964.</ref>
* „[[Лолита]]“ - роман на рускиот писател [[Владимир Набоков]] од 1955 година.
* „Необичниот живот на Наташа Целакоска“ — краток расказ на македонскиот писател [[Горан Петревски]].<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 200.</ref>
* „[[Манон Леско]]“ (француски: ''L'Histoire du chevalier des Grieux et de Manon Lescaut'') — новела на францускиот писател [[Антоан Франсоа Прево]] од 1731 година.
* „[[Затвореничка (роман од Пруст)|Затвореничка]]“ — роман на францускиот писател [[Марсел Пруст]].<ref>„Napomene“, во: Marsel Prust, ''Iščezla Albertina''. Beograd: Paidea, 2004, стр. 138.</ref>
* „[[Исчезнатата Албертина]]“ (француски: ''Albertine disparue'') — роман на Марсел Пруст.<ref>Marsel Prust, ''Iščezla Albertina''. Beograd: Paidea, 2004.</ref>
* „Продавачката на бурек“ — краток расказ на македонскиот писател [[Сотир Ристо]].<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 217.</ref>
* „Старата тетка Ада“ — расказ на италијанскиот писател [[Џани Родари]].<ref>Џани Родари, ''Приказни по телефон''. Култура, Македонска книга, Мисла, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1993.</ref>
* „[[Јулија или новата Елоиза]]“ (француски: ''Julie, ou la nouvelle Héloïse'') — роман на францускиот писател [[Жан Жак Русо]] од 1761 година.
* „[[Капетановата ќерка]]“ ({{langx|ru|Капитанская дочка}}) - [[роман]] на рускиот писател [[Александар Сергеевич Пушкин]] од 1836 година.<ref>А. С. Пушкин, ''Капетанова кћи''. Београд: Издање издавачког и књижарског предузећа Геца Кон. А., 1937.</ref>
* „[[Зона Замфирова (книга)|Зона Замфирова]]“ - роман на српскиот писател [[Стеван Сремац]] од 1906 година.
* „[[Коштана (драма)|Коштана]]“ - драма на српскиот писател [[Борисав Станковиќ]].
* „Очекувања“ — краток расказ на македонската писателка [[Олгица Станковска]].<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 334.</ref>
* „[[Ана Каренина]]“ ({{langx|ru|Анна Каренина}}) — [[роман]] на рускиот писател [[Лав Толстој]] од 1878 година.
* „Глушец и жена“ - расказ на американскиот писател [[Дилен Томас]].<ref>''Riba, patka, vodozemac: Priče o životinjama'' (Priredila Ljubica Arsić). Beograd: Laguna, 2014, стр. 333-351.</ref>
* „Лудата Фанка од ушната школка“ — расказ на македонската писателка [[Цветанка Трпкова]].<ref>Цветанка Трпкова, ''Раздавање на душата''. Скопје: Темплум, 2023, стр. 16-21.</ref>
* „Грешката на Шарлота Ефтимова“ — краток расказ на македонската писателка [[Оливера Ќорвезироска]] од 2021 година.<ref>Оливера Ќорвезироска, ''Престапни години (прозен календар)''. Скопје: Бегемот, 2021, стр. 475-476.</ref>
* „Глинени јазици“ — краток расказ на македонската писателка Оливера Ќорвезироска од 2021 година.<ref>Оливера Ќорвезироска, ''Престапни години (прозен календар)''. Скопје: Бегемот, 2021, стр. 479.</ref>
* „Гласот на Добрила“ — краток расказ на македонската писателка Оливера Ќорвезироска од 2021 година.<ref>Оливера Ќорвезироска, ''Престапни години (прозен календар)''. Скопје: Бегемот, 2021, стр. 478.</ref>
* „Женска клетва“ — краток расказ на Оливера Ќорвезироска од 2021 година.<ref>Оливера Ќорвезироска, ''Престапни години (прозен календар)''. Скопје: Бегемот, 2021, стр. 533-534.</ref>
* „Елена. Елена Петровиќ“ — краток расказ на Оливера Ќорвезироска од 2021 година.<ref>Оливера Ќорвезироска, ''Престапни години (прозен календар)''. Скопје: Бегемот, 2021, стр. 529-530.</ref>
* „[[Госпоѓа Бовари]]“ ([[француски]]: ''Madame Bovary'') - роман на францускиот писател [[Гистав Флобер]] од 1856 година.<ref>Гистав Флобер, ''Госпођа Бовари''. Нови Сад: Матица српска, 1951.</ref>
* „[[Ефи Брист]]“ — роман на германскиот писател [[Теодор Фонтане]] од 1895 година.<ref>Teodor Fontane, ''Efi Brist''. Rad, Beograd, 1969.</ref>
* „Сесил“ — роман на Теодор Фонтане од 1887 година.<<ref name="Teodor Fontane 1969">Miloš Đoršević, „Teodor Fontane“, во: Teodor Fontane, ''Efi Brist''. Rad, Beograd, 1969, стр. 215.</ref>
* „Госпоѓицата Јени Трејбел“ — роман на Теодор Фонтане од 1892 година.<ref name="Teodor Fontane 1969"/>
* „[[Таида (роман)|Таида]]“ ([[Француски јазик|француски]]: ''Taïs'') - роман на францускиот писател [[Анатол Франс]] од 1890 година.<ref>Anatol Frans, ''Taida''. Beograd: Rad, 1961.</ref>
* „[[Леворака жена]]“ ({{langx|de|Die linkshӓndige Frau}}) — [[роман]] од германскиот [[писател]] [[Петер Хандке]] од 1976 година.<ref>Peter Handke, ''Ljevoruka žena''. Zagreb: August Cesarec, 1979.</ref>
* „[[Госпоѓицата Скидери]]“ ([[Германски јазик|германски]]: ''Fräulein von Scuderi'') — новела на германскиот писател [[Ернест Теодор Хофман]].
====Жената како тема во публицистиката====
* „[[Одбрана на правата на женaтa]]“ - политички трактат на британската феминистка [[Мери Волстонкрафт]] од 1792 година.
* „[[Подредување на жената]]“ (англиски: ''Subjection of Women'') - есеј на англискиот филозоф [[Џон Стјуарт Mил]] од 1861 година.<ref>{{Наведена книга|author=Mill, John Stuart|title=The Subjection of Women|url=https://archive.org/details/subjectionofwome00unse|date=1997|first=1869|publisher=Dover Thrift Editions|isbn=0-486-29601-6|page=v}}</ref>
===Жената како мотив во ликовната уметност===
* „[[Непозната жена]]“ ([[руски]]: ''Неизвестная'') - слика на рускиот уметник [[Иван Крамској]] од 1883 година.
* „[[Жена со гитара (скулптура во Скопје)|Жена со гитара]]“ - скулптура на [[Синиша Новески]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.vecer.com.mk/default.asp?ItemID=64562FF1120281488391F9245DF67548|title=Скулптурата ќе им го разубавува денот на минувачите|date=6 мај 2009|publisher=Вечер|language=македонски|accessdate=2011-08-14}}{{Мртва_врска|date=April 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
* „[[Госпоѓиците од Авињон]]“ ([[француски]]: ''Les Demoiselles d’Avignon'') — слика на шпанскиот уметник [[Пабло Пикасо]] од 1907 година.
* „[[Жените од Алжир]]“ ([[француски]]: ''Les Femmes d'Alger'') — слика на шпанскиот уметник [[Пабло Пикасо]].
===Жената како мотив во филмот и телевизијата===
* „[[Жена на Месечината (филм)|Жена на месечината]]“ - германски [[филм]] од 1929 година, во [[Режисер|режија]] на [[Фриц Ланг]].
* „[[Мали жени (филм)|Мали жени]]“ ([[англиски]]: ''Little Women'') - американски филм од 1933 година, во режија на [[Џорџ Кјукор]].<ref>[http://www.imdb.com/title/tt0024264/awards?ref_=tt_awd IMDb, Little Women (1933) - Awards (пристапено на 5 април 2015)]</ref>
* „[[Жената на бискупот (филм)|Жената на бискупот]]“ ([[англиски]]: ''The Bishop's Wife'') - американски филм од 1947, во режија на [[Хенри Костер]].<ref>[https://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=4&datum=2019-12-24 Biskupova žena, američki film (пристапено на 24 декември 2019)]</ref>
* „[[Сонот на жената (филм)|Сонот на жената]]“ ([[шведски]]: ''Kvinnodröm'') - шведски филм од 1955 година, режиран од [[Ингмар Бергман]].
* „[[Лолита (филм од 1962)|Лолита]]“ - филм на [[Стенли Кубрик]] од 1962 година.
* „[[Жена од слама (филм од 1964)|Жена од слама]]“ ([[англиски]]: ''Woman of Straw'') - британски филм од 1964 година, во режија на Бејсил Диарден.<ref>[https://www.imdb.com/title/tt0058754/ IMDb, Woman of Straw (1964) (пристапено на 27 март 2019)]</ref>
* „[[Персона (филм од 1966)|Персона]]“ ([[шведски]]: ''Persona'') е американски филм од 1966 година, во режија на [[Ингмар Бергман]].<ref>''100 години од раѓањето на Бергман''. Скопје: Кинотека на Македонија, 2018, стр. 16.</ref>
* „[[Девојката од Космај]]“ (српски: ''Девојка са Космаја'') — југословенски филм од 1972 година во режија на [[Драгован Јовановиќ]].<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/4955837/devojka-sa-kosmaja.html РТС, Девојка са Космаја (пристапено на 25.9.2022)]</ref>
* „[[Крикови и шепотења (филм)|Крикови и шепотења]]“ ([[шведски]]: ''Viskningar och rop'') е шведски филм од 1972 година, дело на режисерот Ингмар Бергман.<ref>''Антена'', број 832, 5 јуни 2014, стр. 18.</ref>
* „[[Бризи (филм)|Бризи]]“ ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Breezy'') – [[филм]] на [[режисер]]от [[Клинт Иствуд]] од 1973 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2026-06-11 Filmovi Clinta Eastwooda: Jutarnji susret, američki film (1973.) (пристапено на 11.6.2026)]</ref>
* „[[Селин и Жили се возат во чамец|Селин и Жили се возат во чамец: Фантомски дами над Париз]]“ ([[Француски јазик|француски]]: ''Céline et Julie vont en bateau: Phantom Ladies Over Paris'') – филм на режисерот [[Жак Ривет]] (Jacques Rivette) од 1974 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2022-09-10 Céline i Julie se voze u čamcu, francuski film (пристапено на 10.9.2022)]</ref>
* „[[Исправи се, Делфина]]“ — македонски филм на режисерот [[Александар Ѓурчинов]] од 1977 година.
* „[[Ени Хол]]“ ([[англиски]]: ''Annie Hall'') - [[америка]]нски филм од 1977 година, режиран од [[Вуди Ален]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://boxofficemojo.com/movies/?id=anniehall.htm|publisher=„Box Office Mojo“|title=Бокс Офис информации за „Ени Хол“|accessdate=29 јануари 2012}}</ref>
* „[[Госпоѓа Флор и нејзините двајца сопрузи]]“ (''Dona Flor e seus dois maridos'') - филм на режисерот [[Бруно Барето]] од 1978 година.<ref>''Пази се! Доаѓа Cinedays 13.'' Скопје: Младински културен центар, 2014, стр. 60.</ref>
* „[[Љубица (филм)|Љубица]]“ ([[хрватски]]: ''Ljubica'') - хрватски филм од 1978 година, во режија на [[Крешо Голик]].<ref>[https://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=4&datum=2019-11-08 HRT, Ljubica, hrvatski film (пристапено на 15 ноември 2019)]</ref>
* „[[Федора (филм од 1978)|Федора]]“ - германско-француски [[филм]] од 1978 година, во [[режија]] на [[Били Вајлдер]].<ref>[https://www.imdb.com/title/tt0077539/ IMDb, Fedora (1978) (пристапено на 19 мај 2018)]</ref>
* „[[Бракот на Марија Браун]]“ ([[германски]]: ''Die Ehe von Maria Braun'') — германски филм од 1979 година, во режија на [[Рајнер Вернер Фасбиндер]].<ref>[https://www.imdb.com/title/tt0079095/awards?ref_=tt_awd IMDb, The Marriage of Maria Braun (1979)Awards (пристапено на 13 јуни 2020)]</ref>
* „[[Жена од малтер]]“ - македонски телевизиски [[филм]] од 1979 година во режија на [[Јане Петковски]].
* „[[Жената со скршен нос (филм)|Жената со скршен нос]]“ - југословенски филм, во режија на [[Срѓан Карановиќ]].<ref>''Антена'', број 840, 1 август 2014, стр. 24.</ref><ref>''Антена'', број 862, 2 јануари 2015, стр. 22.</ref>
* „[[Бети Блу (филм)|Бети Блу]]“ (англиски: ''Betty Blue'') - француски филм од 1986 година, во режија на [[Лик Бесон]].
* „[[Убава жена]]“ ([[англиски]]: ''Pretty Woman'') - американски филм од 1990 година во режија на [[Гери Маршал]].
* „[[Госпоѓа Браун]]“ ([[англиски]]: ''Mrs. Brown'') - британски филм од 1997 година, во режија на Џон Маден.<ref>''Антена'', број 864, 16 јануари 2015, стр. 21.</ref>
* „[[Жената на астронаутот (филм)|Жената на астронаутот]]“ ([[англиски]]: ''The Astronaut's Wife'') - американски филм од 1999 година, во режија на Ренд Равич.<ref>„Жената на астронаутот“, ''Антена'', број 884, 5 јуни 2015, стр. 14.</ref>
* „[[Малена (филм)|Малена]]“ — италијански филм од 2000 година во режија на [[Џузепе Торнаторе]].<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4832355/malena.html Малена (пристапено на 4.6.2022)]</ref>
* „[[Нора (филм)|Нора]]“ – [[филм]] на [[режисер]]от [[Пет Марфи]] (Pat Murphy) од 2000 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2025-10-28 Nora, irsko-britansko-talijansko-njemački film (пристапено на 28.10.2025)]</ref>
* „Алма Малер“ — германско-австриски филм од 2001 година, во режија на Брус Бересфорд.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2024-05-23 Film tjedna: Alma Mahler: Nevjesta vjetra, britansko-njemačko-austrijski film (пристапено на 23.5.2024)]</ref>
* „[[Наташа (филм)|Наташа]]“ — српски филм од 2001 година во режија на [[Љубиша Самарџиќ]].<ref>[https://www.imdb.com/title/tt0283504/ IMDb, Natasha (пристапено на 29.3.2023)]</ref>
* „[[Зона Замфирова (филм)|Зона Замфирова]]“ - српски филм од 2002 година, во режија на [[Здравко Шотра]].
* „[[Благословете ја жената]]“ (руски: ''Благословите женщину'') – филм на режисерот [[Станислав Говорухин]] од 2003 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2022-12-28 Blagoslovite ženu, ruski film (пристапено на 28.12.2022)]</ref>
* „[[Жена-мачка (филм)|Жена-мачка]]“ ([[англиски]]: ''Catwoman'') — американски филм од 2004 година, во режија на [[Питоф Комар]].<ref>„Срамежлива девојка со таен идентитет“, ''Антена'', број 893, 7 август 2015, стр март</ref><ref>„Жена мачка“, ''Антена'', број 870, 27 февруари 2015, стр. 17.</ref>
* „[[Девојка од милион долари]]“ ([[англиски]]: ''Million Dollar Baby'') - [[САД|американски]] филм од 2004 година, во режија на [[Клинт Иствуд]].<ref>[http://www.imdb.com/title/tt0405159/awards?ref_=tt_awd IMDb Million Dollar Baby (2004), Awards (пристапено на 3 декември 2013)]</ref>
* „[[Јохана (филм)|Јохана]]“ ([[унгарски]]: ''Johanna'') - унгарски филм од 2005 година, во режија на [[Корнел Мундручо]].<ref>[https://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=4 HRT, Johanna, mađarski film (пристапено на 7 октомври 2019)]</ref>
* „[[Ана Каренина (филм од 2012)|Ана Каренина]]“ ([[англиски]]: ''Anna Karenina'') британски филм од 2012 година, во режија на [[Џо Рајт]].<ref>[https://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=2&datum=2018-03-31 HRT (пристапено на 31 март 2018)]</ref>
* „[[Ида]]“ - полско-дански филм од 2013 година, во режија на [[Павел Павликовски]].<ref>''Пази се! Доаѓа Cinedays 13.'' Скопје: Младински културен центар, 2014, стр. 31.</ref>
* „[[Нимфоманка 1 и 2|Нимфоманка]]“ (англиски: ''Nymphomaniac'') - филм на режисерот [[Ларс фон Трир]] од 2013 година.<ref>''Пази се! Доаѓа Cinedays 13.'' Скопје: Младински културен центар, 2014, стр. 43.</ref>
* „[[Викторија (филм од 2014)|Викторија]]“ — бугарско-романски филм од 2014 година, во режија на [[Маја Виткова]].<ref>''Пази се! Доаѓа Cinedays 13.'' Скопје: Младински културен центар, 2014.</ref>
* „[[Хулиета (филм)|Хулиета]]“ (шпански: ''Julieta'') — филм на [[Шпанија|шпанскиот]] [[режисер]] [[Педро Алмодовар]] од 2016 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2023-01-09 Ciklus filmova Pedra Almodovara: Julieta, španjolski film (пристапено на 9.1.2023)]</ref>
* „[[Фантастична жена]]“ ([[шпански]]: ''Una mujer fantastica'') - филм на чилеанскиот режисер [[Себастијан Лелио]] од 2017 година.<ref>„Златна мечка за унгарски љубовен филм“, ''Слободен печат'', година V, број 996, понеделник, 20 февруари 2017, стр. 19.</ref>
* „[[Последната лудост на Клер Дарлинг]]“ (француски: ''La Dernière Folie de Claire Darling'') – филм на режисерката [[Жили Бертучели]] од 2018 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2023-05-17 Dan žena na Trećem: Julie Bertuccelli - Posljednja ludost Claire Darling, francuski film (пристапено на 17.5.2023)]</ref>
* „Хериет“ (англиски: ''Harriet'') — филм на американската режисерка [[Кеси Лемонс]] од 2019 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=3&datum=2025-11-03 Harriet, američko-kineski film (2019.) (пристапено на 3.11.2025)]</ref>
* „[[Хава, Марјам, Ајеша]]“ — филм на авганистанската режисерка [[Сахра Карими]] од 2019 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2023-04-26 Dan žena na Trećem: Hava, Maryam, Ayesha - afgansko-iransko-francuski film (пристапено на 26.4.2023)]</ref>
* „Ема“ — филм на чилеанскиот режисер [[Пабло Лараин]] од 2019 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2024-10-29 Večer bezbroj nagrada: Ema, čileanski film (пристапено на 29.10.2024)]</ref>
* „[[Жената на Чајковски]]“ ([[руски]]: ''Жена Чайковского'') – [[филм]] на режисерот [[Кирил Серебреников]] од 2022 година.<ref>[https://www.rts.rs/tv/rts2/5801719/zena-cajkovskog.html РТС, Жена Чајковског (пристапено на 16.10.2025)]</ref>
* „[[Жана ди Бари (филм)|Жана ди Бари]]“ ([[Француски јазик|француски]]: ''Jeanne du Barry'') – [[филм]] на [[режисер]]ката [[Мајвен]] од 2023 година.<ref>[https://www.rts.rs/tv/rts1/5616039/madam-di-bari.html РТС, Жана ди Бари (пристапено на 4.1.2025)]</ref>
* „[[Бернадет (филм)|Бернадет]]“ ([[Француски јазик|француски]]: ''Bernadette'') – [[филм]] на [[режисер]]ката Леа Доменах од 2023 година.<ref>[https://www.rts.rs/tv/rts2/5865797/bernadeta.html РТС, Бернадета (пристапено на 22.1.2026)]</ref>
* „[[Анора]]“ — филм на американскиот режисер [[Шон Бејкер]] од 2024 година.<ref>[https://www.imdb.com/title/tt28607951/ IMDb, Anora (пристапено на 15.2.2025)]</ref>
* „[[Партенопа (филм)|Партенопа]]“ – [[филм]] на [[режисер]]от [[Паоло Сорентино]] од 2024 година.<ref>[https://www.rts.rs/tv/rts2/5889302/partenopa.html РТС, Партенопа (пристапено на 23.2.2026)]</ref>
* „[[Госпоѓа на судбината]]“ ([[португалски]]: ''Senhora do Destino'') - бразилска теленовела.
* „[[Три сестри]]“ ([[португалски]]: ''Três Irmãs'') - бразилска теленовела од 2008 година.
===Жената како мотив во музиката===
====Жената како мотив во народната и староградската музика====
{{главна|Жената како мотив во македонската народна музика}}
* „Билјана платно белеше“ - македонска староградска песна.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=plp-Tmg3ERo YouTube, Ansambl Biljana - Biljana platno beleše (пристапено на 24 ноември 2019)]</ref>
* „Песна за Деспина“ - македонска староградска песна.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=UcfHtb7y5Bg YouTube, Za Despina - Ohridski Trubaduri (пристапено на 19 октомври 2019)]</ref>
* „Антица“ - македонска староградска песна.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=_rspOci-sxs YouTube, Ansambl Biljana - Antica (пристапено на 19 октомври 2019)]</ref><ref name="Senator Music 2012">Круме Спасовски, ''Староградски чалгаџиски песни'', CD 07/12, Senator Music, 2012.</ref>
* „Ајде дали знаеш, паметиш, Милице“ - македонска староградска песна.<ref name="Senator Music 2012"/>
* „Не се бели Маре мори“ - македонска народна песна.<ref name="Macedonian Chalgia 2006">''Антологија на македонската чалгија / Antology of Macedonian Chalgia'', Македон мјузик, МАКМ 00106, 2006.</ref>
* „Не виткај се Софче“ - македонска народна песна.<ref name="Macedonian Chalgia 2006"/>
* „Јовано, Јованке“ - македонска народна песна.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=FLPXHfZY9Ws YouTube, Jovano Jovanke - Macedonian Song (пристапено на 19 октомври 2019)]</ref>
* „Прошета се Јовка кумановка“ - македонска народна песна.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=-b41JMNF1r8 YouTube, Vanja Lazarova - Proseta Se Jovka Kumanovka (пристапено на 31 октомври 2019)]</ref>
* „Елено, ќерко“ - македонска народна песна.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=mkDYTIyES00 YouTube, Eleno Kerko Eleno - Macedonian Song (пристапено на 19 октомври 2019)]</ref>
* „Твојте очи, Лено“ - македонска народна песна.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=T03dEOVScMU YouTube, Tvojte Oci Leno - Baklava (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Ој девојче“ - македонска народна песна.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=rV-5w8x-AoI YouTube, Baklava - Oj devojce (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Отвори ми бело Ленче“ - македонска народна песна.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=Gpslq0tuoNQ YouTube, Otvori Mi Belo Lence - Macedonian Song (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Учи ме мајко, карај ме“ - македонска народна песна.<ref name="Macedonian Chalgia 2006"/>
* „Мори моме Магде“ - македонска народна песна.<ref name="Macedonian Chalgia 2006"/>
====Жената како мотив во новосоздадената фолк музика====
* „Македонско девојче“ - фолк песна на [[Јонче Христовски]].<ref name="Macedonian Chalgia 2006"/>
* „Билјане, моме убаво“ - песна на македонскиот фолк-композитор [[Петар Милошевиќ]].<ref>''Документ - Никола Бадев (некомерцијално издание)''. ТЕА Модерна, Planet Press.</ref>
* „Гина, Гина, лична Гина“ - песна на македонскиот фолк-композитор [[Наско Џорлев]].<ref>''Засекогаш со нас - 22 незаборавни песни/Forever with us - 23 unforgettable songs'', CD 071, Мистер компани, 2003.</ref>
* „Жаклина“ - песна на македонскиот фолк-пејач [[Цане Николовски]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=FIg5QT2QYv8 YouTube, Цане Николовски Жаклина (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Дајте ми ја“ - песна на македонскиот фолк-пејач [[Гоце Николовски]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=xv2Gzx_ZLBk YouTube, Goce Nikolovski ~ Dajte mi ja (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Жал за Деспина“ - песна на македонскиот фолк-пејач [[Наум Петрески]] од 2010 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=k5spJM8W6Og YouTube, Naum Petreski - Zal za Despina (2010) (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Лична Јовано“ - песна на македонскиот фолк-пејач Наум Петрески.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=1gabRDIGrXc YouTube, Naum Petreski - Licna Jovano (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Зоро моја Зорице“ - песна на македонските фолк-пејачи [[Ефто Пупиновски]] и [[Блага Петреска]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=p_9b90v0zbkA YouTube, Ефто Пупиновски И Блага Петреска - Зоро Моја Зорице (Јубилеен Концерт 2014) (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „За една Кристина“ - песна на македонскиот фолк-пејач [[Секула Пупиновски]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=RFm2PtUOT6A YouTube, Sekula Pupinovski ~ Za edna Kristina (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Врати се бела Марија“ - песна на македонскиот фолк-пејач Секула Пупиновски.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=7aBjrmxksO8 YouTube, 1 Секула Пупиноски - Врати се бела Марија.wmv (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Ника, Ника, Марика“ - песна на македонскиот фолк-пејач [[Драган Вучиќ]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=DSqnR7_w0rk8 YouTube, Dragan Vucic - Nika nika marika (Драган Вучиќ - Ника ника марика) (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „За Љиљана“ ([[српски]]: ''За Љиљану'') - песна на српскиот фолк-пејач [[Тома Здравковиќ]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=drRbq-h8DdI YouTube, Toma Zdravkovic - Za Ljiljanu - (Audio) (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Се сеќаваш ли, Сања“ ([[српски]]: ''За Љиљану'') - песна на српскиот фолк-пејач Тома Здравковиќ.<ref>[hhttps://www.youtube.com/watch?v=4P1pD89yUlo YouTube, Toma Zdravkovic - Secas li se Sanja - (Audio) (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Еј, Бранка, Бранка“ - песна на српскиот фолк-пејач Тома Здравковиќ.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=YkBGPD-xZ_Y YouTube, Toma Zdravkovic - Ej Branka Branka - (Audio) (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Непозната“ ([[српски]]: ''Незнанка'') - песна на српскиот фолк-пејач [[Радиша Марковиќ]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=HVz0HE-_sKQ YouTube, Radisa Markovic - Neznanka (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Црна жено со сини очи“ ([[српски]]: ''Crna ženo sa očima palvim'') - песна на босанскиот фолк-пејач [[Хасан Дудиќ]] од 1980 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=XKq0cLiBoIoQ YouTube, Hasan Dudic - Crna zeno sa ocima plavim 1980 (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
====Жената како мотив во класичната музика====
* „[[Лулу (опера)|Лулу]]“ — [[опера]] на австрискиот композитор [[Албан Берг]].<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2023-04-02 Ovo je opera: Alban Berg: Lulu (пристапено на 2.4.2023)]</ref>
* „[[Кармен (балет)|Кармен]]“ — балет на францускиот композитор [[Жорж Бизе]].
* „[[Аида]]“ — опера на италијанскиот композитор [[Џузепе Верди]] од 1871 година.
* „[[Клеопатра (балет на Нерија Голдберг)|Клеопатра]]“ — балет на [[Нерија Голдберг]] од 2016 година, според либретото на Јана Темиз.<ref>Клеопатра - балет на Василиј Медведев (Русија) - светска премиера. Скопје: Македонска опера и балет, 2016, стр. 22.</ref>
* „[[Рита (опера)|Рита]]“ — опера на италијанскиот композитор [[Гаетано Доницети]].
* „[[Ана Болена]]“ (италијански: ''Anna Bolena'') — опера на италијанскиот композитор [[Гаетано Доницети]] од 1830 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2023-11-23 Svijet klasike: Anna Bolena - Donizettijeva opera o Anne Boleyn u HNK Ivana pl. Zajca, Rijeka, 02. 10. 2023 (пристапено на 23.11.2023)]</ref>
* „Марика мома убава“ — композиција на македонскиот композитор [[Томислав Зографски]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=Z5yv7jSFlwU YouTube, Tomislav Zografski - MARIIKA MOMA UBAVA (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „[[Убавата Галатеја]]“ ([[германски]]: ''Die schöne Galathee'') — [[оперета]] на [[Франц фон Зупе]] од 1865 година.
* „[[Грофицата Марица]]“ — оперета на [[Емерих Калман]] од 1924 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2024-01-25 Svijet klasike: Grofica Marica u Varaždinu (пристапено на 25.1.2024)]</ref>
* „[[Коштана (опера)|Коштана]]“ — опера на српскиот композитор [[Петар Коњовиќ]].
* „[[Дамата со камелии (балет на Медведев)|Дамата со камелии]]“ — балет на Василиј Медведев според либретото на Јана Темиз.<ref name="ReferenceA"/>
* „[[Мадам Батерфлај]]“ — опера на италијанскиот композитор [[Џакомо Пучини]].<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2023-04-09 Ovo je opera: Giacomo Puccini: Madame Butterfly (пристапено на 9.4.2023)]</ref>
* „Пепеплашка“ — [[балет]] на [[Василиј Медведев]] според [[либрето]]то на [[Јана Темиз]].<ref name="ReferenceA">''Клеопатра - балет на Василиј Медведев (Русија) - светска премиера''. Скопје: Македонска опера и балет, 2016, стр. 22.</ref>
* „Салома“ (''Salome'') — опера на германскиот [[композитор]] [[Рихард Штраус]].<ref name="raspored.hrt.hr"/>
====Жената како мотив во џезот====
* „Мис Бо“ (англиски: ''Miss Bo'') — [[џез]]-композиција на [[Џани Басо]] (''Gianni Basso'').<ref name="Gianni Basso 1111">Gianni Basso, ''Rarità e inediti'', MJCD 1111, 1996.</ref>
* „Џорџија Браун“ (англиски: ''Georgia Brown'') — [[џез]]-композиција на Бен Берни (''Ben Bernie''), Мејсио Пинкард (''Maceo Pinkard'') и Кенет Кејси (''Kenneth Casey'') од 1925 година.<ref>''Teddy Wilson'', MJCD 1106, 1995.</ref>
* „Портокалова дама“ (англиски: ''Orange Lady'') — композиција на американската [[џез]]-група ''[[Weather Report]]'' од 1971 година.<ref name="Weather Report 2024">[https://www.discogs.com/master/21670-Weather-Report-Weather-Report Weather Report – Weather Report (пристапено на 7.4.2024)]</ref>
* „Евридика“ (англиски: ''Eurydice'') — композиција на американската џез-група ''Weather Report'' од 1971 година.<ref name="Weather Report 2024"/>
* „Дона Лу“ (англиски: ''Donna Lu'') — [[џез]]-композиција на Атиљо Донадио (''Attilio Donadio'').<ref name="Gianni Basso 1111"/>
* „Девојка од моите соништа“ (англиски: ''Girl of my dreams'') — композиција на Сони Клеп (''Sonny Clapp'') од 1928 година.<ref>Charles Mingus, ''Mingus ah um'', Columbia/Legacy, CK 65512, 1998.</ref>
* „Роднината Мери“ ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Cousin Mary'') — композиција на американскиот [[џез]]-музичар [[Џон Колтрејн]] (''John Coltrane'') од 1960 година.<ref>[https://www.discogs.com/release/2155244-John-Coltrane-Giant-Steps John Coltrane – Giant Steps (пристапено на 19.5.2022)]</ref>
* „Наима“ ([англиски: ''Naima'') — композиција на Џон Колтрејн од 1960 година.<ref name="discogs.com">[https://www.discogs.com/release/2155244-John-Coltrane-Giant-Steps John Coltrane – Giant Steps (пристапено на 22.5.2022)]</ref>
* „Флејтата на Шида“ (англиски: ''Syeeda's Song Flute'') — композиција на Џон Колтрејн од 1960 година.<ref name="discogs.com"/>
* „Осамена жена“ (англиски: ''Lonely Woman'') — композиција на американскиот џез-музичар [[Орнет Коулмен]] (''Ornette Coleman'') од 1959 година.<ref>[https://www.discogs.com/release/488973-Ornette-Coleman-The-Shape-Of-Jazz-To-Come Ornette Coleman – The Shape Of Jazz To Come (пристапено на 18.2.2022)]</ref>
* „Лора“ (англиски: ''Laura'') — композиција на американските композитори Мерсер и Раксин.<ref>Eroll Garner, ''Musica Jazz'', MJCD 1112, 1996.</ref>
* „Паноника“ (''Pannonica'') — композиција на американскиот џез-музичар [[Телониус Монк]] (''Thelonious Monk'').<ref>''Steve Lacy duets: Associates''. Felmay FF 1001, 1996.</ref>
====Жената како мотив во популарната музика====
{{главна|Жената како мотив во популарната музика}}
* „Грација“ - песна на хрватската [[Рок-музика|рок]]-група Азра.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=azGKVCZYhGk YouTube, AZRA "GRACIJA" 1980. (пристапено на 19 септември 2019)]</ref>
* „Сузана“ (''Susanna'') - песна на холандската [[Поп-музика|поп]]-рок група [[Арт Компани]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=GB2Sf4g_PIg YouTube, THE ART COMPANY - Susanna [ Original ] (пристапено на 2 октомври 2019)]</ref>
* „Селма“ - песна на босанската рок-група [[Бијело дугме]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=YsVp2Zif28g YouTube, Bijelo Dugme - Selma (пристапено на 26 октомври 2019)]</ref>
* „Мишел“ ([[англиски]]: ''Eleanor Rigby'') - песна на британската [[Поп-музика|поп]]-рок група [[Битлси]] од 1965 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=_64CVdkjLQU YouTube, The Beatles - Michelle (пристапено на 19 септември 2019)]</ref>
* „Елинор Рајгби“ ([[англиски]]: ''Eleanor Rigby'') - песна на британската [[Поп-музика|поп]]-рок група Битлси.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=6gluNoLVKiQ YouTube, Eleanor Rigby (Remastered 2015) (пристапено на 18.9.2019)]</ref>
* „Еј Џуд“ ([[англиски]]: ''Hey Jude'') - песна на британската [[Поп-музика|поп]]-рок група Битлси.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=A_MjCqQoLLA YouTube, The Beatles - Hey Jude (пристапено на 17.9.2019)]</ref>
* „Кинеска девојка“ ([[англиски]]: ''China Girl'') - песна на британскиот поп-рок-музичар [[Дејвид Боуви]] од 1983 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=VrERLeFseDA YouTube, David Bowie - China Girl (пристапено на 19.9.2019)]</ref>
* „Дона“ (англиски: ''Donna'') - песна на американскиот [[рокенрол]] музичар [[Ричи Валенс]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=HMcHbh6HBDk YouTube, Ritchie Valens-Donna (пристапено на 2.10.2019)]</ref>
* „Супер жена“ ([[англиски]]: ''Superwoman'') - песна на американскиот [[Соул-музика|соул музичар]] [[Стиви Вондер]] (''Stevie Wonder'').<ref>[https://www.discogs.com/release/9911062-Stevie-Wonder-Music-Of-My-Mind Stevie Wonder – Music Of My Mind (пристапено на 13.11.2024)]</ref>
* „Дамата во црвено“ ([[англиски]]: ''Lady In Red'') - песна на британскиот поп-музичар [[Крис де Бар]] (''Chris DeBurgh'').<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=Vt2YIpZWBqA YouTube, Chris DeBurgh - Lady In Red (пристапено на 20.9.2019)]</ref>
* „Глорија“ ([[англиски]]: ''Gloria'') - песна на ирската [[Рок-музика|рок]]-група ''[[U2]]'' од 1981 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=61rvprZBiIg YouTube, U2 Gloria (пристапено на 16.9.2019)]</ref>
* „Лола“ (''Lola'') - песна на британската рок-група [[Кинкс]] (''The Kinks'') од 1970 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=NFwP2huyNzg YouTube, Lola - The Kinks 1970 (пристапено на 29.1.2020)]</ref>
* „Лејла“ ([[англиски]]: ''Layla'') - песна на британскиот [[Рок-музика|рок]]-музичар [[Ерик Клептон]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=fX5USg8_1gA YouTube, Eric Clapton - Layla (пристапено на 17 септември 2019)]</ref>
* „Сузи К.“ (англиски: ''Suzie Q'') - песна на американската рок-група ''[[Creedence Clearwater Revival]]''.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=18kqUNG9mO4 YouTube, Creedence Clearwater Revival - Suzie Q. (пристапено на 20 септември 2019)]</ref>
* „Не, жено, не плачи“ - песна на јамајскиот [[реге]]-пејач [[Боб Марли]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=pHlSE9j5FGY YouTube, Bob Marley - No Women No Cry (Original) (пристапено на 22 октомври 2019)]</ref>
* „Нена“ - песна на македонската поп-рок група [[Меморија (музичка група)|Меморија]] од 1984 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=Egcfxd-uZ_k YouTube, МЕМОРИЈА - Нена (пристапено на 14 октомври 2019)]</ref>
* „Милена“ - песна на хрватската поп-група [[Нови фосили]] од 1983 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=jSouEC8BFuI YouTube, Novi Fosili - Milena (пристапено на 26 октомври 2019)]</ref>
* „Тамара“ - песна на хрватскиот поп-пејач [[Борис Новковиќ]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=D5f31flYt4A YouTube, Boris Novković- Tamara (пристапено на 22 октомври 2019)]</ref>
* „О, убава жено“ ([[англиски]]: ''Oh, Pretty Woman'') - песна на американскиот [[рокенрол]] музичар [[Рој Орбисон]] од 1964 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=3KFvoDDs0XM YouTube, Oh, Pretty Woman (пристапено на 20 септември 2019)]</ref>
* „Шила“ - песна на македонската поп-пејачка [[Маја Оџаклиевска]] од 1987 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=H28DBTVw0yg YouTube, Маја Оџаклиевска - Шила (пристапено на 14 октомври 2019)]</ref>
* „Роксен“ (англиски: ''Roxanne'') - песна на британската [[Рок-музика|рок]]-група [[Полис]] (''The Police'') од 1978 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=3T1c7GkzRQQ YouTube, The Police - Roxanne (Official Music Video) (пристапено на 20 октомври 2019)]</ref>
* „Енџи“ (англиски: ''Angie'') - песна на британската рок-група [[Ролинг Стоунс]] од 1973 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=K5_EBAzIPJM YouTube, Rolling Stones - Angie (HQ) (пристапено на 18 септември 2019)]</ref>
* „Сјузан“ (англиски: ''Susan'') — песна на британската [[панк-рок]] група [[Сабхјуманс]] (''Subhumans'').<ref>[https://www.discogs.com/master/10130-Subhumans-Time-Flies-Rats Subhumans – Time Flies + Rats (пристапено на 12.11.2024)]</ref>
* „Поради една прекрасна, црна жена“ (хрватски: ''Zbog jedne divne crne zene'') - песна на хрватскиот поп-пејач [[Киќо Слабинац]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=xO97BzEghBU YouTube, Kico Slabinac - Zbog jedne divne crne zene (пристапено на 26 октомври 2019)]</ref>
* „Ана“ - песна на хрватската поп-рок група Сребрна крила од 1979 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=72pRwbVF8_0 YouTube, Srebrna Krila-Album Srebrna Krila(1979) By Trajce 2015. (пристапено на 20 септември 2019)]</ref>
* „Вљубена жена“ ([[англиски]]: ''Woman in Love'') - песна на американската поп-пејачка [[Барбара Стрејсенд]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=a8DE5U6npkQ YouTube, Barbra Streisand Woman in Love Lyrics (пристапено на 16 септември 2019)]</ref>
* „Росана“ ([[англиски]]: ''Rosanna'') - песна на американската [[Поп-музика|поп]]-рок група [[Тото (група)|Тото]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=qmOLtTGvsbM YouTube, Toto - Rosanna (Official Music Video) (пристапено на 30 октомври 2019)]</ref>
* „Рушка“ - песна на српскиот [[Поп-музика|поп]]-пејач [[Здраво Чолиќ]].<ref>Zdravko Čolić, Sarajevo Koševo 2010 / Live, AZ PR Productions.</ref>
* „Дилајла“ ([[англиски]]: ''Delilah'') - песна на британскиот поп-пејач [[Том Џоунс]] (''Tom Jones'') од 1968 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=Qvo5SeAwz88 YouTube, Delilah (пристапено на 16 септември 2019)]</ref>
* „Били Џин“ ([[англиски]]: ''Billie Jean'') - песна на американскиот [[Поп-музика|поп]]-пејач [[Мајкл Џексон]] од 1982 година.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=A9pd3M1Sxe8 YouTube, The Beatles - Michelle (пристапено на 19 септември 2019)]</ref>
== Поврзано ==
{{Столбови-список|2|
* [[Женственост]]
* [[Матријархат]]
* [[Мизогинија]]
* [[Сексизам]]}}
== Наводи ==
{{Reflist|2}}
== Дополнителна литература ==
*[http://www.aas.duke.edu/admin/deans/faculty/ Chafe, William H.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090113175123/http://www.aas.duke.edu/admin/deans/faculty/ |date=2009-01-13 }}, "The American Woman: Her Changing Social, Economic, And Political Roles, 1920–1970", Oxford University Press, 1972. {{ISBN|0-19-501785-4}}
* ''Routledge international encyclopedia of women'', 4 vls., ed. by Cheris Kramarae and Dale Spender, Routledge 2000
* ''Women in World History|Women in world history: a biographical encyclopedia'', 17 vls., ed. by Anne Commire, Waterford, Conn. [etc.] : Yorkin Publ. [etc.], 1999–2002
* [http://www.gutenberg.org/files/32937/32937-h/32937-h.htm Woman In all ages and in all countries in 10 volumes]. Illustrated edition deluxe limited to 1,000 numbered copies with an index by Rénald Lévesque
== Надворешни врски ==
*{{Wikiquote-inline|Women}}
* [http://www.wic.org/misc/history.htm Women's History in America] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/19970406152934/http://www.wic.org/misc/history.htm |date=1997-04-06 }}
*[http://www.bium.univ-paris5.fr/histmed/medica/femmesmed_va.htm A History of Women’s Entrance into Medicine in France] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130724090454/http://www.bium.univ-paris5.fr/histmed/medica/femmesmed_va.htm |date=2013-07-24 }} studies and digitized texts by the [http://www.bium.parisdescartes.fr/ BIUM (Bibliothèque interuniversitaire de médecine et d'odontologie, Paris)] see its digital library [http://www.bium.univ-paris5.fr/histmed/medica.htm Medic@] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20141007025741/http://www.bium.univ-paris5.fr/histmed/medica.htm |date=2014-10-07 }}.
* [http://www.helsinki.fi/science/xantippa/wee/wee26.html Women and Christianity: representations and practices]
* [http://english.khamenei.ir/Opinions/OpinionWomen Opinion of Ali Khamenei, leader of [[Иран|Iran]], about Women's Issues]{{Мртва_врска|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
{{Нормативна контрола}}
{{добра статија}}
[[Категорија:Жени]]
[[Категорија:Пол]]
[[Категорија:Гинекологија]]
kj8lut3ruefcnwzopdg9hybs9knklop
Денкерк (филм од 2017)
0
1187334
5608573
5583699
2026-08-12T14:26:49Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608573
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox film
| name = Динкерк
| image = Dunkirk Logo.png
| caption =
| director = [[Кристофер Нолан]]
| producers = {{ubl|[[Ема Томас]]|Кристофер Нолан}}
| writer = [[Кристофер Нолан]]
| starring = {{Plainlist|<!--Source: http://www.dunkirkmovie.com/assets/images/footer/billingblock.png-->
* [[Фион Вајтхед]]
* [[Том Глин-Карни]]
* [[Џек Лауден]]
* [[Хери Стајлс]]
* [[Анејрин Бернард]]
* [[Џејмс Д'Арси]]
* [[Бери Кеоган]]
* [[Кенет Брана]]
* [[Килијан Мерфи]]
* [[Марк Рајланс]]
* [[Том Харди]]
}}
| music = [[Ханс Цимер]]
| cinematography = [[Хојт ван Хојтема]]
| editing = [[Ли Смит]]
| production companies = [[Syncopy Inc.]]<ref name="Debruge-2017" />{{#tag:ref|Additional production by [[Warner Bros. Pictures]], [[RatPac-Dune Entertainment]], [[Canal+]], [[Ciné+]], and [[Studiocanal]].<ref name="VarietyInsight-2017" />|group=nb}}
| distributor = [[Warner Bros. Pictures]]
| released = {{film date|df=yes|2017|7|13|[[Одеон Личестер Сквер]]|2017|7|19|Франција|2017|7|20|Холандија|2017|7|21|Велика Британија и САД|ref2=<ref name="DunkirkMovie" />|ref3=<ref name="DunkirkMovie" />|ref4=<ref name="DunkirkMovie" />}}
| country = {{ubl|Обединето Кралство|САД|Франција|Холандија<ref>"British Films Directory". British Council.</ref> }}
| language = англиски
| runtime = 106 минути <ref>Debruge, Peter (17 July 2017). "Film Review: Christopher Nolan's 'Dunkirk'". Variety.</ref>
| budget = $100 милиони <ref name="Dunkirk 2017. Box Office Mojo">"Dunkirk (2017)". Box Office Mojo</ref>
| gross = $525.6 милиони <ref name="Dunkirk 2017. Box Office Mojo">"Dunkirk (2017)". Box Office Mojo</ref>
}}
'''''Динкерк''''' е воен филм од 2017 во режија и продукција на [[Кристофер Нолан]] кој ја опишува евакуацијата од [[Динкерк]] во [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Глумечката екипа ги вклучува [[Фион Вајтхед]], [[Том Глин-Карни]], [[Џек Лауден]], [[Хари Стајлс]], [[Анејрин Бернард]], [[Џејмс Дарси|Џејмс Д'Арси]], [[Бери Киоген]], [[Кенет Брана]], [[Килијен Мерфи]], [[Марк Рајленс]], и [[Том Харди]]. Филмот е британска, американска, француска и холандска копродукција, дистрибуиран од страна на студиото [[Warner Bros.|Ворнер Брос]].
''Динкерк'' ја прикажува евакуацијата од три перспективи: копно, море и воздух. Нема многу дијалог, бидејќи Нолан повеќе сакал да стави акцент на [[кинематографија]]та и [[музика]]та. Снимањето на филмот започнало во мај [[2016]] година во [[Динкерк]], северна Франција, и завршило во септември истата година во [[Лос Анџелес]], кога почнала пост-продукцијата. Кинематографот [[Хојте ван Хојтема]] го снимил филмот на [[IMAX]] 65 мм и 65 мм голем филмски формат. ''Динкерк'' има широки [[специјални ефекти]] и на него биле ангажирани илјадници статисти, како и историски чамци и авиони од периодот на евакуација.
Филмот својата премиера ја имал на 13 јули 2017 година во [[Одеон Личестер Сквер]] во [[Лондон]] и бил прикажан во [[Обединето Кралство|Велика Британија]] и [[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]], на 21 јули 2017 во IMAX, 70 мм, и 35 мм филмски формат. Тој е филм за Втората светска војна со најголема заработувачка на сите времиња и светска заработка од 525 милиони долари. ''Динкерк'' добил пофалби за [[сценографија]]та, [[Режисер|режијата]], музичкиот ефект и за [[кинематографија]]. Некои критичари го прогласиле за најдоброто остварување на [[Кристофер Нолан|Нолан]], и еден од најдобрите воени филмови. Филмот бил номиниран во 8 категории на 23-тото издание на наградите за Изборот на критиката, 3 на 75-тото издание на наградите [[Награди Златен глобус|Златен Глобус]]<ref>Garrido, Duarte. [https://news.sky.com/story/bafta-2018-blade-runner-and-dunkirk-among-main-nominees-11200940 "BAFTA 2018: Blade Runner and Dunkirk among main nominees"]. ''www.news.sky.com''. Sky News.</ref> и 8 на 71-тото издание на [[BAFTA|Британската Академија за филмски награди]] (BAFTA).
== Заплет ==
Во [[1940]] година, по капитулација на [[Франција]], стотици илјади [[Сојузници од Втората светска војна|сојузничките војници]] се повлекуваат во [[Динкерк]]. Томи, млад [[Обединето Кралство|британски војник]], е единствениот преживеан по германската заседа кој успева да стигне на плажата каде илјади војници чекаат [[Евакуација од Динкерк|евакуација]]. Тука го среќава Гибсон, кој закопува тело во песокот. По напад на германски [[бомбардер]], тие наоѓаат ранет и брзаат со носила кон болничкиот брод надевајќи се да се качат и да се спасат, но не успеваат. Бродот тоне и тие губат секаква надеж за спас. Томи спасува еден друг војник, Алекс, и ноќта запловуваат на [[разурнувач]], кој ќе биде потопен со [[торпедо]] на [[У-подморница]]. Гибсон успева да ги спаси Томи и Алекс, и тројцата со веслачки чамец се враќаат на брегот. Во очај икако последна мерка, [[Кралска морнарица на Обединетото Кралство|Кралската морнарица]] побарала помош од цивилните бродови, кои би можеле да стигнат до плажа и да помогнат во евакуацијата на војската. Во [[Вејмут]], г-динот Досон и синот Петар ја подготвуваат нивната [[јахта]] Мунстоун (''Moonstone)'' со намера да ѝ помогнат на морнарицата. Со нив на бродот се качува и седумнаесетгодишниот Џорџ. Во морето, спасуваат офицер во шок по потонување на неговиот брод. Кога офицерот сфаќа дека наместо за [[Англија]] јахтата плови кон Динкерк, во паника го повредува младиот Џорџ кој на крајот им подлегнува на повредите.
Три [[спитфајер]]и тргаат кон Франција. Откако водачот е соборен, пилот Фериер ја презема командата со разнишан мерач за гориво. Тие спасуваат брод од германски бомбардер, но другиот спитфајер е соборен. Пилотот Колинс е спасен од <span>јахтата </span>''Мунстоун''.
Томи, Алекс и Гибсон се придружуваат на група на [[Шкотска|шкотски]] војници и се кријат во внатрешноста на еден рибарски брод чекајќи да надојде плимата. Германските војници пукаат на бродот и водата влегува низ дупките направени од куршумите па бродот наместо да заплови, потонува. Алекс и Томи се спасуваат од потонетиот рибарски брод и пливаат кон најблискиот разурнувач, но и тој е нападнат од бомбардер и потонува. ''Мунстоун прави'' маневри да ги спаси војниците кои пливаат во морето со нафта.
Пилотот Фериер без гориво стигнува до Динкерк и успева да слета надвор од периметарот на [[Сојузници од Втората светска војна|Алијансата]] каде е заробен од германски војници. На плажата, командантот Болтон чека последните британски војници да бидат евакуирани. Тој потврдува дека 300,000 се евакуирани, десет пати повеќе од бројката на која се надевал британскиот премиер [[Винстон Черчил]]. Алекс и Томи спасени на јахтата го поминуваат [[Ламанш|Англискиот Канал]]. Во возот Томи во весникот го чита говорот на Черчил со кој ѝ се обратил на нацијата по евакуацијата од Динкерк.
[[Податотека:Fionn Whitehead at London's Dunkirk World Premiere.jpg|мини|223x223пкс|[[Фин Вајтхед]] на светската премиера на филмот ''Динкерк'' во [[Лондон]].]]
== Глумечка екипа ==
* [[Фин Вајтхед]] како Томи, пешадиски војник во Британската армија<ref>Sullivan, Kevin P. (27 December 2016). [http://ew.com/movies/2016/12/27/dunkirk-first-look-fionn-whitehead/ "Meet the young star of Christopher Nolan's 'Dunkirk'"]. ''Entertainment Weekly''.</ref>.
* [[Том Глин-Карни]] како Питер, синот на господинот Досон<ref>[https://www.independenttalent.com/actors/tom-glynn-carney/ "Tom Glynn-Carney"]. ''Independent Talent Group''. </ref>
* [[Џек Лауден]] како Колинс, пилот на [[спитфајерот]] на Кралските воздухопловни сили<ref name=":0">Maytum, Matt; Crowther, Jane (Summer 2017). "'Dunkirk'". ''Total Film''. No. 260. pp. 56–65.</ref>
* Хари Стајлс како Алекс<ref>Cole, Angela (31 May 2017). [http://www.kentonline.co.uk/whats-on/news/relive-the-miracle-of-dunkirk-126478/ "Dunkirk, with Harry Styles and Kenneth Branagh, film exhibition at Dover Castle"]. ''Kent Online''.</ref>, војник во полкот на британската линиска пешадија [[хајландер]]и.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/971585824|title=Dunkirk|last=1970-|first=Nolan, Christopher|isbn=9780571336258|location=London|oclc=971585824}}</ref>
<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Nolan</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017Анејрин Бернард како Гибсон</div></div></div></div>
* [[Џејмс Дарси|Џејмс Д'Арси]] како полковникот Винант<ref>Houghton, Jack (15 July 2017). [http://www.dailytelegraph.com.au/entertainment/movies/cillian-murphy-and-kenneth-branagh-reveal-the-horror-of-world-war-ii-epic-dunkirk/news-story/afdf7bf818734641e668b7a7da239eef "Cillian Murphy and Kenneth Branagh reveal the horror of World War II epic Dunkirk"].</ref>
* [[Бери Киоген]] како Џорџ Милс<ref>Nolan, Christopher (Director) (21 July 2017). ''Dunkirk''(Motion picture). Warner Bros. Pictures.</ref><ref name=":1">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/975082674|title=The making of Dunkirk|last=James|first=Mottram|isbn=9781683831075|location=San Rafael, CA|oclc=975082674}}</ref>
<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>
* [[Кенет Брана]] како Командант Болтон<ref>Cole, Angela (31 May 2017). [http://www.kentonline.co.uk/whats-on/news/relive-the-miracle-of-dunkirk-126478/ "Dunkirk, with Harry Styles and Kenneth Branagh, film exhibition at Dover Castle"].</ref>, одговорен офицер на пристаништето при евакуацијата<ref>Alexander, Bryan (20 July 2017). [https://www.usatoday.com/story/life/movies/2017/07/20/dunkirk-how-historically-accurate-christopher-nolans-wwii-film/493068001/ "'Dunkirk': How historically accurate is Christopher Nolan's WWII battle film?"]</ref>
* [[Килијен Мерфи]] како спасениот војник на јахтата Мунстоун.
* [[Марк Рајленс]] како г-дин Досон, сопственик на јахтата и татко на Питер
* [[Том Харди]] како Фериер, пилот на спитфајерот на Кралските Воздухопловни Сили
== Продукција ==
=== Развојот на настаните ===
Режисерот [[Кристофер Нолан]] идејата за филмот ја добил во средината на 1990-тите,<ref name=":1" /> кога тој и [[Ема Томас]] пловеле преку [[Ламанш|Англискиот Канал]], по патот на малите чамци при евакуацијата од Динкерк.<ref name=":1" /><ref>Buckley, Cara (12 July 2017). [https://www.nytimes.com/2017/07/12/movies/dunkirk-christopher-nolan-interview.html "Christopher Nolan's Latest Time-Bending Feat? 'Dunkirk'"]. ''The New York Times''.</ref> Во 2015 година<ref name=":1" />, Нолан напишал сценарио на 76 страници<ref>Gonzalez, Umberto (1 March 2017). [http://www.thewrap.com/christopher-nolan-dunkirk-little-dialogue/ "Christopher Nolan's 'Dunkirk' Will Have 'Little Dialogue'"]. </ref><ref name=":2">Coyle, Jake (14 July 2017). [https://web.archive.org/web/20170715023510/http://abcnews.go.com/Entertainment/wireStory/force-strong-director-christopher-nolan-48639705 "Tick-Tock: Christopher Nolan on the rhythm of 'Dunkirk'"]. ''ABC News''. </ref> што е околу половина од должината на неговите вообичаени сценарија и најкусото дотогаш<ref>McClintock, Pamela (20 June 2017). [http://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/dunkirk-is-christopher-nolans-shortest-film-directorial-debut-1015366 "'Dunkirk' Is Christopher Nolan's Shortest Film Since His Directorial Debut"]. ''The Hollywood Reporter''.</ref>. Неговата прецизна структура повеќе барала измислени ликови, отколку оние врз основа на очевидци<ref name="WWII on a Grand Scale">Koehler, Robert. [http://www.dga.org/Craft/DGAQ/All-Articles/1703-Summer-2017/WWII-Dunkirk.aspx "WWII on a Grand Scale"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20171204235129/https://www.dga.org/Craft/DGAQ/All-Articles/1703-Summer-2017/WWII-Dunkirk.aspx |date=2017-12-04 }}. ''Directors Guild of America''.</ref>.<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>Приказната се раскажува од три перспективи - земја, море и воздух.<ref>Stolworthy, Jacob (1 March 2017). [https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/news/dunkirk-christopher-nolan-world-war-2-film-harry-styles-release-date-trailer-a7605241.html "Dunkirk: Christopher Nolan reveals war film is told through three perspectives, has 'little dialogue'"]. ''The Independent''. </ref> Нолан го структурирал филмот од гледна точка на ликовите, со намера да користи визуелни претстави, а не дијалог и позадинска приказна<ref>Sullivan, Kevin P. (13 July 2017). [http://ew.com/movies/2017/07/13/dunkirk-mad-max-fury-road/ "What Dunkirk owes to Mad Max: Fury Road"]. ''Entertainment Weekly''. </ref><ref>Sullivan, Kevin P. (18 July 2017). [http://ew.com/movies/2017/07/18/christopher-nolan-dunkirk-feature/ "How Christopher Nolan crafted his WWII masterpiece, Dunkirk"]. ''Entertainment Weekly''.</ref>. Тој сакал да го вметне таканаречениот "ефект на снежни топки" кој претходно, во другите негови филмови, го користел само во третиот чин.<ref name=":2" /> Нолан рекол дека пристапот на истражувањето за филмот бил како за документарен филм, и дека проектот му бил привлечен поради неговата инверзија на "холивудската формула": [[Евакуација од Динкерк|Битката кај Динкерк]] не била победа и не вклучувала американски вооружени сили<ref name=":0"/>.<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>Нолан го одложил снимањето на ''Динкерк'' додека да стекне доволно искуство во режирање големи акциони филмови<ref>Koehler, Robert. [http://www.dga.org/Craft/DGAQ/All-Articles/1703-Summer-2017/WWII-Dunkirk.aspx "WWII on a Grand Scale"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20171204235129/https://www.dga.org/Craft/DGAQ/All-Articles/1703-Summer-2017/WWII-Dunkirk.aspx |date=2017-12-04 }}. ''Directors Guild of America''</ref>. Да се задржи перспективата на војниците на плажа, за кои контактот со непријателот бил "исклучително ограничен и наизменичен", тој не ги покажува [[Нацистичка Германија|Германците]] на екранот.{{Sfn|Levine|2017}} Тој не вклучува сцени со [[Винстон Черчил]] и со генерали во воената соба, како да не сакал да "потоне во политиката на ситуацијата"<ref>Furness, Hannah (7 July 2017). [http://www.telegraph.co.uk/news/2017/07/07/new-dunkirk-film-wont-feature-churchill-doesnt-get-bogged-politics/ "New Dunkirk film won't feature Churchill so it doesn't get 'bogged down' with politics"]. ''The Daily Telegraph''.</ref>. Нолан на клучните членови на глумечката екипа им покажал единаесет филмови кои го инспирирале: ''[[На запад ништо ново (филм)|Н<nowiki/>а запад ништо ново]]'', ''[[Плата за стравот]]'', ''[[Осмиот патник]]'', ''[[Брзина (филм)|Брзина]]'', ''[[Незапирлив]]'', ''[[Алчност (филм)|Алчност]]'', ''[[Изгрејсонце (филм)|Изгрејсонце]]'', ''[[Ќерката на Рајан|Рајановата ќерка]]'', ''[[Битка за Алжир|Битката за Алжир]]'', ''[[Огнени кочии (филм)|Огнени кочии]]'' и ''[[Странски дописник]]'' – од кои само два се воени филмови.<ref name=":1" /><ref>[http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/announcements/christopher-nolan-presents-dunkirk "Christopher Nolan curates BFI Southbank season of influences on new film Dunkirk"]. ''British Film Institute''. </ref> Историскиот консултант бил авторот [[Џошуа Левин]], кој исто така ја напишал книгата, ''Динкерк: Приказната зад големиот филм''.<ref>Onwuemezi, Natasha (20 June 2017). [http://www.thebookseller.com/news/hc-signs-dunkirk-history-book-572306 "HC lands book rights to Dunkirk film starring Tom Hardy"]. ''The Bookseller''.</ref> Левин одел заедно со Нолан додека интервјуирале ветерани.<ref name=":3">Nolan, Christopher (8 July 2017). [http://www.telegraph.co.uk/films/2017/07/08/spitfires-flotillas-boats-rough-seas-1000-extras-christopher/ "Spitfires, flotillas of boats, rough seas and 1,000 extras: Christopher Nolan on the making of Dunkirk, his most challenging film to date"]. ''The Daily Telegraph''</ref><ref>Greene, David (20 July 2017). [http://www.npr.org/2017/07/20/538088576/-dunkirk-director-christopher-nolan-we-really-try-to-put-you-on-that-beach "'Dunkirk' Director Christopher Nolan: 'We Really Try To Put You On That Beach'"]. ''NPR''.</ref> За време на овие разговори на Нолан му ја кажале приказната за војниците видени како одат во морето во очај, која тој потоа ја вметнал во секвенца од филмот<ref name=":3" />.<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>
=== Предпродукција ===
<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Levine</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>Продуцентскиот тим и локациите биле избрани пред [[Кристофер Нолан|Нолан]] и Томас да побараат од [[Warner Bros.|Ворнер Брос]] да го направат филмот.<ref name=":1" /> Нолан и неговиот продуцентски дизајнер [[Нејтан Краули]] ја обиколиле плажата на Динкерк при изборот на локација и одлучиле тука да го снимат филмот и покрај логистичките предизвици<ref name=":0" />, отфрлајќи го [[Суфок]] како алтернатива. Краули го поставил импровизираниот уметнички оддел во Нолановата стара гаража, по традиција, и ги обоил црно-белите фотографии за подобро разбирање на визуелната претстава. Дизајнот естетски бил направен да изгледа што е можно посовремено.<ref>Grobar, Matt (28 November 2017). [http://deadline.com/2017/11/dunkirk-nathan-crowley-christopher-nolan-oscars-interview-1202210911/ "'Dunkirk' Production Designer Nathan Crowley On "Rawness, Simplicity & Brutalism" Of World War II Epic"]. ''Deadline.com''.</ref> Хојте ван Хојтема, кој претходно соработувал со Нолан на ''[[Интерстелар (филм)|И<nowiki/>нтерстелар]]'', бил избран за директор на фотографијата. ''[[Холивуд Репортер]]'' тврдел дека Нолан направил договор со [[Warner Bros.|Ворнер Брос]] да добие 20 милиони долари плата плус 20% од бруто добивката на филмот.<ref>Staff (29 September 2016). [http://www.hollywoodreporter.com/lists/hollywood-salaries-2016-who-got-933037/item/hollywood-salaries-revealed-who-got-933050 "Hollywood Salaries 2016: Who Got Raises (and Who Didn't), From Movie Stars to Showrunners"]. ''The Hollywood Reporter''.</ref> Сепак, ''[[Венити Фер]]'' изјавил дека Нолан се согласил однапред да прими пониска плата во замена за голем процент отпосле<ref>Miller, Julie (21 July 2017). [https://www.vanityfair.com/hollywood/2017/07/hollywood-secrets-highest-paid-directors "The Secrets of Hollywood's Highest-Paid Directors"]. ''Vanity Fair''. </ref>.<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>Предпродукцијата започнала во јануари 2016 година.<ref name=":1" /> За униформите, костим дизајнерот [[Џефри Карленд]] одел кон тоа да се избалансира историската точност со естетиката во полза на филмот. Бидејќи оригиналните тешки волнени ткаенини не се произведувале од 1940 година, тие биле произведени сега специјално за филмот, прилагодени за главната екипа и за над илјада статисти. Униформите биле направени во фабрика во [[Пакистан]] а чизмите кај чевлар во [[Мексико]]. Карленд за изработка на костимите нашол наводи во музеите, во списанија, во фотоархиви и книги. Пристаништето било изграден за четири месеци согласно оригиналниот цртеж<ref name="hollywoodreporter.com">Lewis, Andy (5 January 2018). [https://www.hollywoodreporter.com/features/making-dunkirk-christopher-nolans-obsessive-100m-creation-pivotal-wwii-battle-1070968 "Making of 'Dunkirk': Christopher Nolan's Obsessive $100M Re-creation of the Pivotal WWII Battle"]. ''The Hollywood Reporter''.</ref><ref group="белешка">Целата конструкција на пристаништето чинела 900,000 долари</ref>.<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>
=== Кастинг ===
[[Податотека:Le_Moonstone_du_film_Dunkirk.jpg|десно|мини|Јахтата ''Moonstone'' во тек на снимањето.]]
Откако првичните извештаи за [[Евакуација од Динкерк|евакуацијата]] откриле колку биле млади и неискусни војниците<ref>Dane, Patrick (27 December 2016). [https://www.bleedingcool.com/2016/12/27/christopher-nolan-talks-newcomer-fionn-whitehead-new-photo/ "Christopher Nolan Talks About Newcomer Fionn Whitehead In New Dunkirk Photo"]. ''Bleeding Cool''.</ref>, Нолан одлучил да ангажира млади и непознати глумци.<ref>Kaufman, Amy (31 March 2017). [http://www.latimes.com/entertainment/movies/la-et-mn-christopher-nolan-20170331-story.html "Christopher Nolan reveals what makes the war story 'Dunkirk' a great suspense thriller"]. ''Los Angeles Times''.</ref> Тој исто така бил непопустлив дека сите членови на глумечката екипа треба да бидат [[Британци]]. [[Џон Папсидера]] и [[Тоби Кит]] биле кастинг директори за ''Динкерк''. [[Том Харди]], [[Кенет Брана]] и [[Марк Рајленс]] се приклучиле како споредни ликови уште кон крајот на 2015 година.<ref>Kroll, Justin (28 December 2015). [https://variety.com/2015/film/news/chistopher-nolan-mark-rylance-movie-1201662561/ "Christopher Nolan to Direct Action Thriller 'Dunkirk' for Warner Bros. (EXCLUSIVE)"]. ''Variety''.</ref><ref>Ford, Rebecca (28 December 2015). [http://www.hollywoodreporter.com/news/christopher-nolan-direct-wwii-film-851289 "Christopher Nolan to Direct WWII Film 'Dunkirk' With Tom Hardy, Kenneth Branagh"]. ''The Hollywood Reporter''. </ref> [[Фион Вајтхед]] бил ангажиран за главната улога во март 2016 година, додека Џек Лауден, [[Анејрин Бернард]] и [[Хари Стајлс]] биле додадени по кратко време.<ref>Jaafar, Ali (11 March 2016). [http://deadline.com/2016/03/jack-lowden-in-talks-christopher-nolan-dunkirk-world-war-2-operation-dynamo-1201718511/ "Jack Lowden & Aneurin Barnard In Talks For Major Roles In Christopher Nolan's 'Dunkirk'"]. ''Deadline.com''.</ref> [[Килијан Мерфи]] се приклучил следниот месец.<ref>Stolworthy, Jacob (6 April 2016). [https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/news/peaky-blinders-actor-cillian-murphy-to-reunite-with-christopher-nolan-for-ww2-drama-dunkirk-a6971051.html "Peaky Blinders actor Cillian Murphy to reunite with Christopher Nolan for WW2 drama Dunkirk"]. ''The Independent''</ref> [[Џејмс Д'Арси]], Бери Кеоган и [[Том Глин-Карни]] биле ангажирани подоцна во мај.<ref>McNary, Dave (23 May 2016). [https://variety.com/2016/film/news/christopher-nolan-dunkirk-filming-france-1201781045/ "Christopher Nolan's 'Dunkirk' Begins Filming in France"]. ''Variety''.</ref> На [[Хари Стајлс|Стајлс]] улогата му била доделена заради негово "старомодно лице", како што навел Нолан.<ref>[http://www.nzherald.co.nz/entertainment/news/article.cfm?c_id=1501119&objectid=11961006 "The strange reason behind why Harry Styles was cast in Dunkirk"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180108082229/http://www.nzherald.co.nz/entertainment/news/article.cfm?c_id=1501119&objectid=11961006 |date=2018-01-08 }}. ''The New Zealand Herald''. </ref> Тој ја добил улогата по аудиција против стотици кандидати а Нолан не знаел за неговата слава како пејач.<ref>Daly, Rhian (9 July 2017). [http://www.nme.com/news/film/dunkirk-director-christopher-nolan-says-wasnt-aware-famous-harry-styles-casting-2107237 "'Dunkirk' director Christopher Nolan says he 'wasn't aware' how famous Harry Styles was before casting him"]. ''NME''.</ref> Мерфи разговарал со Нолан и читал за психолошката траума што ја трпеле војниците, за да го разбере посттрауматското нарушување на неговиот лик.<ref>Houghton, Jack (15 July 2017). [http://www.dailytelegraph.com.au/entertainment/movies/cillian-murphy-and-kenneth-branagh-reveal-the-horror-of-world-war-ii-epic-dunkirk/news-story/afdf7bf818734641e668b7a7da239eef "Cillian Murphy and Kenneth Branagh reveal the horror of World War II epic Dunkirk"]. ''The Daily Telegraph''.</ref> Нолан го избрал Рајленс поради неговата работа во театарот и изведбата во Волф Хол.<ref name=":1" /> Како истражување, Рајленс секојдневно ја возел јахтата, слушал аудиоснимки во Музејот на кралската војска<ref>Schaefer, Stephen (16 July 2017). [http://www.bostonherald.com/entertainment/movies/2017/07/mark_rylance_musters_spirit_of_epic_dunkirk_rescue "Mark Rylance musters spirit of epic 'Dunkirk' rescue"]. ''Boston Herald''. </ref> и читал извештаи за луѓето каков што бил г-дин Досон. <div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>
=== Снимање ===
Главната фотографија започнала на 23 мај 2016 година во Динкерк, планирана за да се избегне [[14 јули|Денот на Бастилја]] и да се совпадне со датумите на вистинската евакуација<ref>Hawkes, Rebecca (23 May 2016). [http://www.telegraph.co.uk/films/2016/05/23/christopher-nolans-dunkirk-first-set-photos-reveal-directors-vis/ "Christopher Nolan's Dunkirk: first set photos reveal director's vision of wartime France"]. ''The Daily Telegraph''.</ref>. Продукцијата продолжила четири недели во [[Урк]], [[Холандија]], една недела во Сванаџ и Вејмут во Дорсет, Обединетото Кралство и две недели во Ранчо Палос Вердес, Калифорнија<ref name=":1" />.[[Податотека:MailleBreze_FilmDunkirk.JPG|лево|мини|Францускиот разурнувач [[Меје-Брезе]] во пристаништето на Динкерк во текот на снимањето.]]
Снимањето во ''Динкерк'' се одвивало на местото на вистинската евакуација, додека уличните сцени биле снимени во близина [[Мало ле Бен]], бидејќи повеќето од градбите во Динкерк биле уништени во војната.<ref>Sykes, Hugh (8 August 2017). [http://www.bbc.com/news/world-europe-40803431 "What do people in Dunkirk make of the film Dunkirk?"]. ''BBC News''. </ref> Снимањето на плажата и околу пристаништето ги диктирал [[Плима и осека|прилив<nowiki/>от]]. Француските работнички штрајкови и прописите околу работното време исто така влијаеле на распоредот.<ref name=":1" /><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>За да се намали потребата за [[компјутерски генерирани слики]] (CGI), картонските макети на војници и воени возила создавале илузија на голема војска. Вистинските или макетните борбени авиони и вистински воени и приватни бродови, дале реализам каков што не може да се постигне со компјутерски генерирани слики.<ref name="independent.co.uk">Evans, Chris (17 July 2017). [https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/features/dunkirk-christopher-nolan-neil-andrea-mark-rylance-cillian-murphy-pirates-of-the-caribbean-winston-a7845376.html "Dunkirk: How Christopher Nolan's film found real war ships for epic battle scenes"]. ''The Independent''.</ref> Макетните модели биле создадени со [[3D печатење]]. Пристаништето често се градело па се оштетувало со лошите временски услови. Бидејќи француските власти забраниле пиротехнички полнења за да се заштити морскиот живот, за експлозиите се користеле воздушни топови.<ref name=":1" /> Шест илјади статисти биле потребни во Франција<ref>Sexton, David (13 July 2017). [http://www.standard.co.uk/goingout/film/dunkirk-everything-you-need-to-know-about-the-cinematic-event-of-2017-a3587021.html "Dunkirk: everything you need to know about the cinematic event of 2017"]. ''London Evening Standard''.</ref>. Почетните сцени од филмот биле снимени на пристаништето Вејмут, а завршните сцени на железничка станица Сванаџ<ref name=":1" />. Студиото Фолс Лејк на [[Universal studios|Универзал]] во [[Лос Анџелес]] било искористено за внатрешната и надворешната сценографија на тонењето на бродот и авионот, со внатрешноста на бродот снимена во [[водосклад]] со користење на [[каскадер]]и<ref name=":1" />. За да се аклиматизираат на сцените со ладна вода, Стајлс и Вајтхед поминале обука во Поинт Дјум во [[Малибу]], Калифорнија. Главните глумци сами ги изведувале опасните сцени<ref>Colburn, Randall (13 December 2017). [https://www.avclub.com/christopher-nolan-walks-you-through-the-most-terrifying-1821261166 "Christopher Nolan walks you through the most terrifying scene in Dunkirk"]. ''The A.V. Club''.</ref>.<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>
==== Бродови ====
[[Податотека:MLV_Castor_-_Port_of_Rotterdam.jpg|десно|мини|MLV ''Castor'' бил изменет за да личи на ХМС ''Basilisk'']]
Краули и морскиот координатор Нил Андреа лоцирале речиси шеесет бродови<ref name="independent.co.uk"/> кои Нолан ги обновил за снимањето. Меѓу нив бил и повлечениот разурнувач на Француската морнарица [[Меје-Брезе]]<ref>Halls, Eleanor (7 June 2016). [http://www.gq-magazine.co.uk/article/dunkirk-harry-styles "Dunkirk: everything you need to know about Harry Styles' new film"]. ''GQ''. </ref> кој бил направен да изгледа како британски воен брод од 1940 бидејќи немало воени британски [[разурнувач]]<nowiki/>и останати со функционален погон<ref name=":1" />.Три повлечени брода од Кралската холанска морнарица исто така биле користени: HNLMS ''Sittard'', HMS ''Havant'' и HMS ''Jaguar'', а MLV ''Castor'' го прикажувал ХМС ''Basilisk''.<ref>Weijers, Marco (20 June 2016). [http://www.telegraaf.nl/binnenland/26039762/__Deel__Dunkirk_-vloot_Nederlands__.html "Deel 'Dunkirk'-vloot Nederlands"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170819143949/http://www.telegraaf.nl/binnenland/26039762/__Deel__Dunkirk_-vloot_Nederlands__.html |date=2017-08-19 }}. ''De Telegraaf'' (in Dutch).</ref> Моторното торпедо, бродот ''MTB 102'' и норвешкиот [[пароброд]] ''Рогаланд'' од 1930-тите, исто така биле користени.<ref>Weijers, Marco (20 June 2016). [http://www.telegraaf.nl/binnenland/26039762/__Deel__Dunkirk_-vloot_Nederlands__.html "Deel 'Dunkirk'-vloot Nederlands"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170819143949/http://www.telegraaf.nl/binnenland/26039762/__Deel__Dunkirk_-vloot_Nederlands__.html |date=2017-08-19 }}. ''De Telegraaf'' </ref> Над педесет други бродови биле вклучени како вистинските мали бродови на Динкерк, управувани од нивните сопственици.<ref name=":1" /> Мала моторна јахта од 1930-тите наречена ''Moonstone'' шест недели служела за снимањето. Нејзините најсложени сцени, со шеесет лица качени на бродот наменет за помалку од десет, се снимале на холандското [[Ајселско Езеро]] за да се избегне предизвикот на плимата кај Динкерк<ref name="independent.co.uk"/>.<div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title">Ship</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">French destroyer</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">Maillé-Brézé</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="3" class="cx-template-editor-param-key">3</span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="3" style="position: relative;">D627</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="4" class="cx-template-editor-param-key">4</span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="4" style="position: relative;">2</div></div></div></div><div class="cx-template-editor-source-container" lang="en" dir="ltr" style="display: none;"><div class="cx-template-editor-source"><div class="cx-template-editor-title" title="This template creates a short author–date citation in a footnote. It allows you to link inline citation using Harvard citations (a form of short citations using parenthetical references) to their corresponding full bibliographic citations.">Sfn</div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="1" class="cx-template-editor-param-key">1</span><span data-key="1" title="Last name of first (or only) author" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="1" style="position: relative;">Mottram</div></div><div class="cx-template-editor-param"><div class="cx-template-editor-param-title"><span id="2" class="cx-template-editor-param-key">2</span><span data-key="2" title="Year for citations with one author, or last name of second author for citations with two or more authors" class="cx-template-editor-param-desc"></span></div><div class="cx-template-editor-param-value" data-key="2" style="position: relative;">2017</div></div></div></div>
==== Авиони ====
[[Податотека:Supermarine Spitfire Vb ‘R9649 - LC’ (G-CISV - EP122) (35522161724).jpg|лево|мини|Еден од спитфајерите офарбани за филмот.]]
Авионите биле опремени со двојни кабини за снимање во лет.<ref>Barry, Aoife (17 July 2017). [http://www.thejournal.ie/christopher-nolan-emma-thomas-interview-dunkirk-3499305-Jul2017/ "Why the epic Dunkirk was the hardest film Christopher Nolan has made"]. ''TheJournal.ie''.</ref> [[Yakovlev Yak-52TW]] бил изменет за да личи на [[Супермарин спитфајер]], и два Супермарин спитфајери [[Mark IAs]], спитфајерот Mark VB и Hispano Buchon насликани да изгледаат како [[Messerschmitt Bf 109E]], исто така биле користени за борбените сцени. Големи модели на авиони контролирани со радио, вклучувајќи ги [[Heinkel He 111]] и [[Junkers Ju 87]] бомбардерите, биле снимени како паѓаат во Англискиот Канал<ref>Mallory Allnutt, Richard (15 August 2016). [http://www.warbirdsnews.com/warbirds-news/dunkirk.html "''Dunkirk'' – Filming the Aerial Scenes for the Epic Movie"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160816121357/http://www.warbirdsnews.com/warbirds-news/dunkirk.html |date=2016-08-16 }}. ''Warbirds News''.</ref>. Вистински Спитфајери биле обезбедени од страна на Кралскиот воен музеј Дуксфорд, а сопственикот Дан Фридкин го пилотирал оној којшто бил застрелан при слетување на плажата во Динкерк<ref name=":1" />. Овие снимки морале да бидат направени во рок од четириесет и пет минути, пред надоаѓање на плимата.{{Sfn|Mottram|2017}} IMAX камери биле прицврстени на воените авиони со користење на специјално изработени [[перископ]]ски леќи – во задниот и предниот дел<ref>Maytum, Matt; Crowther, Jane (Summer 2017). "'Dunkirk'". ''Total Film''.</ref>. [[Том Харди|Харди]] и Лауден ги поминале последните етапи на снимањето во Палос Вердес, внатре во изградените кабини, со ограничен контакт со останатиот дел од глумечката екипа.<ref>Rooney, Matt (11 January 2017). [http://www.joblo.com/movie-news/tom-hardy-talks-dunkirk-rom-coms-says-more-mad-max-is-in-the-books-131 "Tom Hardy talks Dunkirk, rom-coms & says more Mad Max is "in the books""]. ''JoBlo.com''</ref> Главната фотографија завршила на 2 септември 2016 година, по шеесет и осум дена снимање.
Филмот бил снимен во [[Сончево зрачење|природно осветлување]] со користење на IMAX 65 мм и 65 мм голем формат филмски ролни во [[Panavision]] систем 65<ref>Sharf, Zack (12 July 2017). [http://www.indiewire.com/2017/07/70mm-film-history-dunkirk-christopher-nolan-2001-space-odyssey-kubrick-movies-shot-1201851885/3/ "15 Essential Movies Shot On 70mm Film, From '2001: A Space Odyssey' to 'Dunkirk'"]. IndieWire.</ref>, со повеќе IMAX снимки, отколку било кој од претходните филмови на Нолан – околу седумдесет и пет проценти. Panavision и IMAX леќите овозможиле снимање ноќе. За првпат во игран филм, IMAX камерите се користеле рачно, што [[Стивен Спилберг|С<nowiki/>тивен Спилберг]] и [[Рон Хауард]] го препорачувале како најдобриот начин за снимање на бродови<ref>Nolan, Christopher (8 July 2017). [http://www.telegraph.co.uk/films/2017/07/08/spitfires-flotillas-boats-rough-seas-1000-extras-christopher/ "Spitfires, flotillas of boats, rough seas and 1,000 extras: Christopher Nolan on the making of Dunkirk, his most challenging film to date"]. ''The Daily Telegraph''.</ref>.
=== Постпродукција ===
Редовниот соработник на Нолан, [[Ли Смит]] се вратил за монтажа на ''Динкерк''<ref name="WWII on a Grand Scale"/>, на почетокот на септември 2016 година<ref name="businessinsider.com">Guerrasio, Jason (11 July 2017). [http://businessinsider.com/christopher-nolan-dunkirk-interview-2017-7 "Christopher Nolan explains the biggest challenges in making his latest movie 'Dunkirk' into an 'intimate epic'"]. ''Business Insider''.</ref>. Постпродукцијата се спровела во [[Лос Анџелес]] со тим за аудио миксирање составен од осуммина.
Некои [[компјутерски генерирани слики]] се примениле за да се подобрат некои сцени, но ниедна не се состоела целосно од CGI.<ref name="businessinsider.com"/> Временски континуитет покажал помал предизвик отколку што се очекувано, со снимањето и во [[Европа]] и во [[Калифорнија]]. Најмалку десет до петнаесет долгометражни верзии биле пресечени за понатамошно да се насочат кон драматичното влијание.<ref>Busis, Hillary (7 December 2017). [https://www.vanityfair.com/hollywood/2017/12/the-man-behind-dunkirks-tidy-run-time "The Man Behind Dunkirk's Tidy Run Time"]. ''Vanity Fair''. </ref> Кога сечењето било завршено, дури отпосле се применила музиката.<ref>Grobar, Matt (7 December 2017). [http://deadline.com/2017/12/dunkirk-lee-smith-christopher-nolan-editing-interview-1202221383/ "'Dunkirk' Editor Lee Smith On Crafting Larger-Than-Life Experiences For The Eyes & Ears"]. ''Deadline.com''.</ref> Педесет и четири часови снимен материјал бил работен во тек на постпродукцијата на филмот<ref name="hollywoodreporter.com"/>.
Единствени употребливи звуци од продукциските снимки биле гласовите – сето друго било наново создадено<ref>Gray, Tim (15 December 2017). [http://variety.com/2017/film/awards/christopher-nolan-dunkirk-sound-war-1202641690/ "How Christopher Nolan's 'Dunkirk' Team Captured the Sounds of Battle"]. ''Variety''.</ref>. Звук дизајнерот [[Ричард Кинг]] испратил две звучни миксети за аудио снимање на [[спитфајер]]ите во ''Кралскиот воен музеј Дуксфорд'' користејќи дваесет и четири микрофони. Не можејќи да најде вистинска сирена за Стука бомбардери, Кинг ја изработил од стари фотографии, обидувајќи се да реплицира звук. За сцените со бродски сирени за аларм на луѓето во неволја, гласовите биле фатени со користење на ADR "јамка". [[C-4|Пластичен експлозив C-4]] и течен [[пропан]] биле употребени за да се снимат звуците на експлозиите. Исто така, вклучени биле и свирежите карактеристични за германските бомби за време на Втората светска војна<ref name="hollywoodreporter.com"/>. Визуелните ефекти биле дело на [[Дабл Негатив]] додека [[ФотоКем]], асистирале при продукцијата како филмска лабораторија.<ref>Giardina, Carolyn (5 July 2017). [http://www.hollywoodreporter.com/behind-screen/warner-bros-prepping-dunkirk-one-largest-70mm-releases-last-25-years-1018698 "Warner Bros. Prepping 'Dunkirk' for One of the Largest 70mm Releases of Last 25 Years"]. ''The Hollywood Reporter''. </ref>
== Музика ==
{{Инфокутија Албум
|Type=[[Музика]] за филм
|Name=Динкерк: Оригиналната музика за филмот
|Artist=[[Ханс Цимер]]
|Released=21 јули 2017
|Genre=[[Филмска музика]]
|Length={{Duration|m=59|s=46}}
|Label=[[Water Tower Music]]}}
[[Ханс Цимер]] почнал да работи на музиката во 2016 година<ref>Hall, Jacob (8 January 2016). [http://www.slashfilm.com/hans-zimmer-scoring-dunkirk/ "Hans Zimmer Scoring 'Dunkirk': Composer Will Bring the "Braaaahhhm!" to Christopher Nolan's WWII Film"]</ref>, и за единаесет месеци била создадена 100-минутна демо снимка. Дополнителна музика била обезбедена од страна на Лорн Балфи, [[Андреј Кавцински]], [[Стив Мацаро]] и Бенџамин Волфиш<ref>Ryzik, Melena (26 July 2017). [https://www.nytimes.com/2017/07/26/movies/the-secrets-of-the-dunkirk-score-christopher-nolan.html "Ticking Watch. Boat Engine. Slowness. The Secrets of the 'Dunkirk' Score"]. ''The New York Times''.</ref>.
"Нимрод" од ''Енигма Варијациите'' [[Едвард Елгар]] бил дел од темата, што било намалено до шест отчукувања во минута со додадени бас ноти<ref>Burr, Ty (20 July 2017). [https://www.bostonglobe.com/arts/movies/2017/07/19/retreat-victory-dunkirk/9iwdLxl3e1X1eoC1IqXsNI/story.html "'Dunkirk' is a towering achievement, made with craft, sinew, and honesty"]. ''The Boston Globe''.</ref> за да се избегне да звучи сентиментално. Инструментите вклучиле [[контрабас]] и четиринаесет [[Виолончело|виолончела]] кои свират во висок регистар. Звукот на бродските мотори Кинг ги врзал со музиката на Цимер која служи како референца за темпото. Цимер го посетил снимањето на ''Динкерк'' заради инспирација и избрал да не ја види необработената снимка на филмот, додека ја пишувал музиката.<ref name=":1" /> Музиката била снимен во Ер Линдхарст Хол во Лондон со Џеф Фостер како миксетен инженер.{{Track listing|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|collapsed=не|lyrics_credits=да|headline=''Динкерк: Оригиналната музика за филмот''|extra_column=Автор(и)|total_length=59:46|title1=Пристаништето (The Mole)|extra1=Ханс Цимер|length1=5:36|title2=Ни треба армијата назад (We Need Our Army Back)|extra2=Цимер|length2=6:28|title3=Трепет на војникот (Shivering Soldier)|extra3=Цимер|length3=2:52|title4=Супермарин (Supermarine)|extra4=Цимер|length4=8:03|title5=Плимата (The Tide)|extra5=Цимер|length5=3:49|title6=Браќата од полкот (Regimental Brothers)|extra6={{hlist|Цимер|Лорни Балфи}}|length6=5:04|title7=Импулс (Impulse)|extra7=Цимер|length7=2:37|title8=Дома (Home)|extra8={{hlist|Цимер|Бенџамин Валфиш}}|length8=6:02|title9=Нафтата (The Oil)|extra9=Цимер|length9=6:11|title10=Варијација 15 (Динкерк) (Variation 15 (Dunkirk))|extra10={{hlist|Wallfisch|сер Едвард Елгар}}|length10=5:52|title11=Крајни наслови (End Titles)|extra11={{hlist|Валфишh|Елгар|Балфи|Цимер}}|length11=7:13}}
== Прикажување ==
Светската премиера била на 13 јули 2017 на Одеон Лестер Сквер во [[Лондон]]<ref>Tartaglione, Nancy (13 July 2017). [http://deadline.com/2017/07/dunkirk-world-premiere-christopher-nolan-prince-harry-styles-tom-hardy-london-1202128615/ "Christopher Nolan Unveils His 'Dunkirk' Experience In London"]. ''Deadline.com''.</ref><ref>[https://heartoflondonbid.london/events/dunkirk-premiere/ "Dunkirk Premiere"]. ''Heart of London Business Alliance''.</ref>. Филмот бил објавен во кината на 21 јули, проектиран на IMAX 70 мм и 35 мм филм<ref>Hooton, Christopher (5 August 2016). [https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/news/dunkirk-trailer-watch-the-tense-first-teaser-for-christopher-nolan-s-new-world-war-ii-film-a7173236.html "Dunkirk trailer: Watch the tense first teaser for Christopher Nolan's new World War II film"]. ''The Independent''.</ref>. Тоа е четврти филм на Нолан објавен во третата недела од јули, период во кој [[Warner Bros.|Ворнер Брос]] претходно постигнале успеси.<ref>Mendelson, Scott (6 May 2017). [https://m.forbes.com/sites/scottmendelson/2017/05/05/trailer-chris-nolans-dunkirk-will-try-to-be-a-rare-breakout-world-war-ii-movie/?s=BoxOffice "Trailer: Chris Nolan's 'Dunkirk' Will Try To Be A Rare Breakout World War II Movie"]. ''Forbes''.</ref> Нолан претпочитал филмот да биде прикажан во јули, наместо на есен, во сезоната на наградите. Филмот почетно бил прикажан во 125 кино сали на 70 мм<ref>Sims, David (10 July 2017). [https://www.theatlantic.com/entertainment/archive/2017/07/why-hollywood-should-pay-attention-to-dunkirk/533094/ "Why Hollywood Should Pay Attention to Dunkirk"]. ''The Atlantic''.</ref>. ''Динкерк'' добил посебно IMAX прикажување на [[Филмски фестивал во Торонто|Меѓународниот филмски фестивал во Торонто]] за 2017, прв филм на Нолан кој се појавил на фестивалот после ''[[Следење (филм)|Следење]]'', кој се прикажал пред деветнаесет години<ref>Thompson, Anne (29 August 2017). [http://www.indiewire.com/2017/08/christopher-nolan-dunkirk-oscars-toronto-film-festival-imax-50th-anniversary-1201870863/ "Christopher Nolan's 'Dunkirk' Enters the Toronto Film Festival Oscar Fray"]. ''IndieWire''.</ref>. По неговата почетно прикажување од 126 дена, филмот бил повторно прикажан во педесет кино сали на IMAX 70 мм на 1 декември, проширувајќи се на 250 дополнителни градови во јануари 2018.<ref>Sharf, Zack (16 November 2017). [http://www.indiewire.com/2017/11/dunkirk-returns-theaters-imax-70mm-christopher-nolan-oscars-1201898148/ "'Dunkirk' Wants to Be the Oscar Frontrunner, Sets Awards Season Re-Release in IMAX and 70mm Theaters"]. ''IndieWire''. </ref> ''Динкерк'' бил дигитално објавен на 12 декември 2017, и на [[4K Ultra HD]], [[Blu-ray диск|Blu-ray]], [[Дигитален видеодиск|DVD]] на 18 декември 2017 во [[Обединето Кралство|Велика Британија]] и на 19 декември, во [[Соединети Американски Држави|САД]]<ref>Howard, Kirsten (26 October 2017). [http://www.denofgeek.com/uk/movies/dunkirk/52904/dunkirk-blu-raydvd-release-date-and-bonus-features "Dunkirk Blu-ray/DVD release date and bonus features"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180105031410/http://www.denofgeek.com/uk/movies/dunkirk/52904/dunkirk-blu-raydvd-release-date-and-bonus-features |date=2018-01-05 }}. ''Den of Geek''.</ref><ref>Perry, Spencer (24 October 2017). [http://www.comingsoon.net/dvd/news/898007-dunkirk-sets-sail-on-4k-blu-ray-and-dvd-in-december#/slide/1 "Dunkirk Sets Sail on 4K, Blu-ray, and DVD in December"]. ''ComingSoon.net''.</ref>.
=== Маркетинг ===
Објавата дебитирала во кина пред филмот ''[[Самоубиствен одред]]'' а на интернет била пуштена на 4 август 2016 година.<ref>[http://www.comingsoon.net/movies/trailers/753885-dunkirk-announcement-teaser#/slide/1 "Dunkirk Announcement Teaser: A First Look at the Christopher Nolan Film!"]. ''ComingSoon.net''. 4 August 2016.</ref> Првата целосна најава (трејлер) на приказната била објавена на 14 декември 2016 година, заедно со петминутниот филмски ексклузивен пролог прикажан пред избраните IMAX проекции на ''Rogue One: Star Wars Story''. Динкерк бил најдискутиран филм таа недела според медиумската компанија за мерење [[comScore]]. Официјалната најава била објавена на 5 мај 2017 а на 6 јули [[Warner Bros.]] објавиле уште еден трејлер и по третпат филмот бил најдисутиран во текот на таа недела.
== Прием ==
=== Заработка ===
{{На|2017|12|23}}, ''Динкерк'' заработил 188.4 милиони долари во [[Соединети Американски Држави|САД]] и [[Канада]], и 337.2 милиони долари во другите земји, и вкупно во светот 525.6 милиони долари, наспроти продукцискиот буџет од 100 милиони долари.<ref>[http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=chrisnolan2017.htm "Dunkirk (2017)"]. ''Box Office Mojo''</ref> Тоа е филм за Втората светска војна со највисока заработувачка, надминувајќи ја онаа на ''[[Спасувајќи го војникот Рајан (филм)|Спасувајќи го војникот Рајан]] од'' 481.8 милиони долари<ref>Brace, Samuel (12 September 2017). [https://www.flickeringmyth.com/2017/09/dunkirk-becomes-the-highest-grossing-wwii-film-of-all-time/ "Dunkirk becomes the highest grossing WWII film of all time"]. ''Flickering Myth''.</ref>.
Филмот премиерно бил прикажан во [[Франција]] на 19 јули 2017 и заработил 2,2 милиони долари на уште првиот ден. Тој бил објавен на седум пазари следниот ден, заработувајќи дополнителни 6.3 милиони долари а на 21 јули во четириесет и шест повеќе земји, со заработувачка од 12.7 милиони долари.<ref>Busch, Anita (22 July 2017). [http://deadline.com/2017/07/dunkirk-international-box-office-grosses-1202132130/ "'Dunkirk' Logs Strong 3-Day Cume Of $21.2M After Key Market Rollout – Int'l Box Office"]. ''Deadline.com''.</ref> На премиерата во [[Народна Република Кина|Кина]], на 1 септември, заработувачката за првиот викенд достигнала 30 милиони долари<ref>Kelley, Seth (3 September 2017). [https://variety.com/2017/film/box-office/dunkirk-international-box-office-china-1202546467/ "'Dunkirk' Wins International Box Office With $30 Million Debut in China"]. ''Variety''.</ref>. А првиот викенд во [[Јапонија]] заработил 2.9 милиони долари<ref>Schilling, Mark (11 September 2017). [https://variety.com/2017/film/asia/dunkirk-tops-japan-box-office-1202554647/ "Japan Box Office: 'Dunkirk' Opening Tops Weekend"]. ''Variety''</ref>.
=== Критички одговор ===
''Динкерк'' добил пофалби за своето сценарио, музички ефект и кинематографија. Некои критичари го нарекле најдобар филм на Нолан до денес и еден од најголемите воени филмови некогаш направени<ref>[http://www.telegraph.co.uk/films/0/the-best-war-movies-ever-made/ "From Dunkirk to Apocalypse Now: the 30 best war movies ever made"]. ''The Daily Telegraph''.</ref>. На [[Rotten Tomatoes]], оценет е 92% врз основа на 369 критики, со просек од 8.6/10. Според MRQE, тој има просечна оценка на 85/100, врз основа на 127 критичари.
Петар Бредшо од весникот ''Гардијан'' му доделил на филмот највисока оценка и го пофалил филмот како најдоброто остварување на Нолан до сега<ref>Bradshaw, Peter (17 July 2017). [https://www.theguardian.com/film/2017/jul/17/dunkirk-review-christopher-nolans-apocalyptic-war-epic-is-his-best-film-so-far "Dunkirk review – Christopher Nolan's apocalyptic war epic is his best film so far"]. ''The Guardian''.</ref>. Петар Траверс од весникот ''[[Ролинг Стоун]]'' ги доделил првите четири ѕвездички за 2017 велејќи дека филмот "можеби е најголемиот воен филм досега" Тој, исто така, го прогласил како прв голем кандидат на годината и [[Филмска награда на академијата на САД|фаворит за Оскар]].<ref>Travers, Peter (17 July 2017). [https://www.rollingstone.com/movies/reviews/peter-travers-dunkirk-may-be-greatest-war-film-ever-w492668 "'Dunkirk' Review: Christopher Nolan's WWII Epic May Be the Greatest War Film Ever"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20171210011155/http://www.rollingstone.com/movies/reviews/peter-travers-dunkirk-may-be-greatest-war-film-ever-w492668 |date=2017-12-10 }}. ''Rolling Stone''. </ref> Жак Манделбом од ''Ле Монд'' го пофали филмот за реализмот, но бил разочаран што филмот го игнорира делот одигран од страна на француските војници<ref>Mandelbaum, Jacques (19 July 2017). [http://www.lemonde.fr/cinema/article/2017/07/19/dunkerque-un-deluge-de-bombes-hors-sol_5162278_3476.html "« Dunkerque » : un déluge de bombes hors sol"]. ''Le Monde'' (in French).</ref>. Кевин Маер во ''[[Тајмс]]'' дал оценка два од пет, велејќи дека филмот е бомбастичен, попрво зафатен со своите спектакли отколку за клучниот елемент—драмата. Тој, исто така, сугерирал дека ''во Динкерк'' се чувствувал како во видео игра ''[[Call of Duty]]''.<ref>Maher, Kevin (18 July 2017). "Cacophony of war sinks star-studded blockbuster". ''The Times'' (72278). p. 23. ISSN [https://www.worldcat.org/issn/0140-0460 0140-0460].</ref> Дејвид Кокс од ''Гардиен'' го критикувал филмот за историски недоследности, немање на женски ликови и недостаток на неизвесност<ref>Cox, David (26 July 2017). [https://www.theguardian.com/film/filmblog/2017/jul/26/bloodless-boring-empty-christopher-nolan-dunkirk-left-me-cold "Bloodless, boring and empty: Christopher Nolan's Dunkirk left me cold"]. ''The Guardian''.</ref>.
=== Признанија ===
===== Номинации =====
{{DISPLAYTITLE:Список на признанија за ''Динкерк''}}
{| class="infobox" style="width: 25em; text-align: left; font-size: 90%; vertical-align: middle;"
|+ <span style="font-size: 9pt">'''Список на признанија за ''Динкерк'''''</span>
|-
|colspan="4" style="text-align:center;" | [[File:Christopher Nolan, London, 2013 (crop).jpg|center|150px]] Кристофер Нолан добил повеќе номинации за режија на овој филм.
|-
| colspan=4 |
{| class="collapsible collapsed" width=100%
! colspan="4" style="background-color: #D9E8FF; text-align: center;" | Признанија
|-
|- bgcolor=#D9E8FF
| style="text-align:center;" | Награда
| style="text-align:center; background: #cceecc; text-size:0.9em" width=50| '''Победа'''
| style="text-align:center; background: #ffccdd; text-size:0.9em" width=50| '''Номинација'''
| style="text-align:center; background: #99ffff; text-size:0.9em" width=50| '''Standing'''
|-
|align="center"|
;AACTA Награди (Австралиската академија за филмски и телевизиски уметнички награди)
|{{won|1}}
|{{nom|4}}
|
|-
|align="center"|
;Алијанса на женски филмски новинари
|{{won|1}}
|{{nom|3}}
|
|-
|align="center"|
;Американски филмски монтажери
|{{pending}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Американски филмски институт
|{{won|1}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Здружение на уметнички директори
|{{pending}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Асоцијација на филмски критичари од Остин
|{{won|0}}
|{{nom|4}}
|{{draw|6th Place}}
|-
|align="center"|
;Здружение на филмски критичари од Бостон
|{{won|1}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;[[BAFTA]]
|{{pending}}
|{{nom|8}}
|
|-
|align="center"|
;Кастинг здружение на Америка
|{{pending}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Асоцијација на филмски критичари од Чикаго
|{{won|1}}
|{{nom|6}}
|
|-
|align="center"|
;Награди од изборот на критиката
|{{pending}}
|{{nom|8}}
|
|-
|align="center"|
;Асоцијација на филмски критичари од Далас-Форт Ворт
|{{won|0}}
|{{nom|3}}
|{{draw|Runner-up}}
|-
|align="center"|
;Здружение на филмски критичари од Детроит
|{{won|0}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Кружок на филмски критичари од Даблин
|{{won|3}}
|{{nom|5}}
|{{draw|Runner-up, 7th Place}}
|-
|align="center"|
;Кружок на филмски критичари од Флорида
|{{won|2}}
|{{nom|7}}
|{{draw|Runner-up (4)}}
|-
|align="center"|
;Асоцијација на филмски критичари на Џорџија
|{{pending}}
|{{nom|5}}
|
|-
|align="center"|
;[[Награди Златен глобус]]
|{{won|0}}
|{{nom|3}}
|
|-
|align="center"|
;[[Греми|Греми награди]]
|{{pending}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Холивудска професионална асоцијација
|{{won|1}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Здружение на филмски критичари од Хјустон
|{{won|0}}
|{{nom|4}}
|
|-
|align="center"|
;IGN Награди
|{{won|2}}
|{{nom|4}}
|{{draw|Runner-up}}
|-
|align="center"|
;IndieWire
|{{won|0}}
|{{nom|3}}
|{{draw|2nd Place, 3rd Place (2)}}
|-
|align="center"|
;Кружок на филмски критичари од Лондон
|{{pending}}
|{{nom|5}}
|
|-
|align="center"|
;Асоцијација на филмски критичари од Лос Анџелес
|{{won|1}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Национален одбор за критика
|{{won|1}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Национално здружение на филмска критика
|{{won|0}}
|{{nom|1}}
|{{draw|2nd Place}}
|-
|align="center"|
;Филмски онлајн критичари на Њујорк
|{{won|1}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Здружение на филмски онлајн критичари
|{{won|2}}
|{{nom|4}}
|
|-
|align="center"|
;Здружение на продуцентите на Америка
|{{pending}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Филмско здужение на критичарите на Сан Диего
|{{won|1}}
|{{nom|8}}
|{{draw|Runner-up (3)}}
|-
|align="center"|
;Филмски критички кружок на Сан Франциско
|{{won|0}}
|{{nom|5}}
|
|-
|align="center"|
;Награди Сателит
|{{pending}}
|{{nom|11}}
|
|-
|align="center"|
;Награди на здружението на глумци
|{{pending}}
|{{nom|1}}
|
|-
|align="center"|
;Друштво на филмски критичари на Сиетл
|{{won|2}}
|{{nom|7}}
|
|-
|align="center"|
;Асоцијација на филмски критичари од Сент Луис Портал
|{{won|0}}
|{{nom|5}}
|{{draw|Runner-up (3)}}
|-
|align="center"|
;Кружок на филмски критичари Ванкувер
|{{won|0}}
|{{nom|2}}
|
|-
|align="center"|
;Асоцијација на филмски критичари на Вашингтон Д.Ц
|{{won|1}}
|{{nom|7}}
|
|-
|}
|- style="background:#d9e8ff;"
| style="text-align:center;" colspan="4"|
;'''Вкупен број награди и номинации'''
|-
|{{won|'''Вкупно'''}}
|{{won|'''22'''}}
|{{nom|'''135'''}}
|
|- bgcolor=#D9E8FF
| colspan="3" style="font-size: smaller; text-align:center;" | [[#References|References]]
|}
Филмот добил многу номинации, вклучувајќи 8 на 23-тото издание на Наградите за избор на критиката, во категории: најдобар филм, најдобар режисер, најдобар глумечки ансамбл, најдобра кинематографија, најдобра монтажа, најдобри визуелни ефекти, најдобро сценарио и најдобра продукција и 3 во 75-тото издание на Наградите [[Награди Златен глобус|Златен Глобус]] за најдобар филм – драма, најдобар режисер, најдобро оригинално сценарио<ref>Hipes, Patrick (11 December 2017). [https://deadline.com/2017/12/2017-golden-globes-nominations-list-all-nominees-1202224044/ "Golden Globes Nominations Announced – Full List"].</ref>.
===== Награди =====
* AACTA награди (јануари 2018), награда за најдобра режија на [[Кристофер Нолан]]<ref>Busch, Anita (12 December 2017). [https://deadline.com/2017/12/australian-academy-nominations-three-billboards-lady-bird-call-me-by-your-name-dunkirk-shape-of-water-1202225456/ "'Three Billboards,' 'Lady Bird,' 'Call Me By Your Name' Lead Australian Academy Nominations"]. ''Deadline.com''.</ref>
* Алијанса на женски филмски новинари (јануари 2018), награда за најдобра филмска монтажа на Ли Смит<ref>[http://awfj.org/eda-awards-2/2017-awfj-eda-award-nominees/ "2017 AWFJ EDA Award Nominees"]. Alliance of Women Film Journalists.</ref>
* Награда на [[Американски филмски институт]] за Десетте најдобри филмови на годината<ref>Hammond, Pete (7 December 2017). [http://deadline.com/2017/12/2018-afi-movies-of-the-year-list-wonder-woman-get-out-1202222266/ "AFI Top 10 Movies Of 2017: 'Wonder Woman', 'Get Out', 'Shape Of Water', 'The Post' & More"]. ''Deadline.com''.</ref>
* Здружение на филмски критичари од Бостон, награда на [[Хојте ван Хојтема]] за најдобра кинематографија
* Асоцијација на филмски критичари на Чикаго, награда за најдобра режија на [[Кристофер Нолан]]
* Кружок на филмски критичари од Даблин, награда за најдобар филм и награда за режија на [[Кристофер Нолан]], како и награда за најдобар млад глумец на [[Бери Кеоган]]
* Награда на People's Choice Award за најдобар режисер на [[Кристофер Нолан]]
== Историската точност ==
=== Историската заднина ===
Во мај 1940, соочени со наездата на Германците, 400.000 војници чекале да бидат евакуирани на брегот на северна Франција, близу гратчето [[Динкерк]]. Од нив 200.000 [[Британци]], 130.000 [[Французи]] и 10.000 Белгијци успеале да се извлечат. Но за 60.000 војници ова место станало последен дом<ref name=":4">{{Наведени вести|url=https://off.net.mk/bookbox/site-problemi-so-dankirk|title=Сите проблеми со „Данкирк“|work=Off|access-date=2018-01-14|language=mk}}</ref>. На бреговите на Динкерк имало најмалку четири чети на Кралската индиска војска. Во Втората светска војна се бореле 2.5 милиони војници од индискиот потконтинент, од кои 87.000 погинале. Нивниот придонес бил маргинализиран или тотално избришан од британската историја.<ref name=":4" />
=== Критики и пофалби ===
Филмот бил забележан заради неговиот претежно реален приказ на [[Евакуација на Динкерк|историската евакуација]]. Тој прецизно ги опишува неколкуте авиони на [[Британски воздухопловни сили|Кралските воздухопловни сили]] при воздушна битка над морето, ограничени на еден час лет заради нивниот капацитет на гориво. Исто така, филмот точно го отсликува малиот брод кој се обидел да избегне воздушен напад, и тоа како војниците кои се враќале во [[Англија]] виделе како цивилното население во голема мера не било свесно или незаинтересирано за војната.<ref>Broich, John (20 July 2017). [http://www.slate.com/blogs/browbeat/2017/07/20/what_s_fact_and_what_s_fiction_in_dunkirk.html "What's Fact and What's Fiction in Dunkirk"]. ''Slate''</ref><ref>Sebag-Montefiore, Hugh (29 July 2017). [http://www.yorkshirepost.co.uk/news/hugh-sebag-montefiore-dunkirk-inaccurate-film-has-touches-that-reflect-the-truth-1-8675347 "Hugh Sebag-Montefiore: Dunkirk – inaccurate film has touches that reflect the truth"]. ''The Yorkshire Post''. </ref> Британските офицери првично одбивале да евакуираат француски војници, иако [[Винстон Черчил|Черчил]] подоцна инсистирал на тоа дека Французите биле евакуирани заедно со Британците.<ref name="slate.com">Broich, John (20 July 2017). [http://www.slate.com/blogs/browbeat/2017/07/20/what_s_fact_and_what_s_fiction_in_dunkirk.html "What's Fact and What's Fiction in Dunkirk"]. ''Slate''.</ref> Целиот реализам на филмот бил поздравен и од преживеаните ветерани од Динкерк, иако некои сметале дека филмот "е погласен од битката".<ref>Mosbergen, Dominique (24 July 2017). [http://www.huffingtonpost.com/entry/dunkirk-veteran-cries-ken-sturdy-calgary_us_5975909de4b00e4363e085d8 "Dunkirk Veteran Weeps At Film Premiere: 'It Was Just Like I Was There Again'"]. ''Huffington Post''.</ref>
[[Податотека:Hispano_HA.1112M1L_Buchon_'Black_2'_(G-AWHK)_(36053481566).jpg|мини|Hispano Buchon преправен како [[Bf 109E]], носи привремена боја за филмот.]]
Иако некои настани се засновани на вистинска историја, ликовите и приказната на филмот се измислени. Кога сцените на плажата биле снимани, времето било полошо отколку во текот на вистинската евакуација. [[Кристофер Нолан|Нолан]] објаснил дека ова помогнало да се разбере опасноста со која се соочиле јахтите<ref>Savignac, Baptiste (18 July 2017). [http://www.lefigaro.fr/cinema/2017/07/18/03002-20170718ARTFIG00199-dunkerque-cinq-anecdotes-du-tournage-de-racontees-par-christopher-nolan.php "Dunkerque, cinq anecdotes du tournage racontées par Christopher Nolan"]. ''Le Figaro'' (in French).</ref>. Во една сцена, офицер дава поздрав без својата воена беретка, за што некој од ветераните посочил дека е неточен протокол. На германските авиони носот им е обоен жолто во филмот. Тоа всушност било направено дури еден месец после Динкерк.<ref>Alexander, Bryan (20 July 2017). [https://www.usatoday.com/story/life/movies/2017/07/20/dunkirk-how-historically-accurate-christopher-nolans-wwii-film/493068001/ "'Dunkirk': How historically accurate is Christopher Nolan's WWII battle film?"]. ''USA Today''.</ref> Учеството на [[Франција|француските]] војници било ограничено или изоставено. Современи снимки биле користени за воздушните фотографии, а во реалноста градот бил значително во урнатини при евакуација. Дизајнот на летоците паднати од воздух кои бараат [[Британци]]те да се предадат е уметнички а не истиот што се користел во 1940 година<ref name="slate.com"/>.
Освен пофалби за историската доследност, филмот имал и доста критики (главно за приказната). Колумнист на [[Вашингтон пост]] жалел за необичното отсуство на Германци во сторија која се однесува токму на бегство од нив. Некои протестирале што во филмот нема етнички малцинства ниту жени. [[Индија|Индиските]] медиуми отишле чекор понатаму, нарекувајќи ја оваа филмска верзија „белење“ на историската вистина за [[Втора светска војна|Втората светска војна]]<ref name=":4" />. Во однос на оваа дебата било истакнато тврдењето дека Индиската армија имала забележливо влијание за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], но не и за време на ''[[Операција Динамо|Операцијата Динамо]],'' како што се нарекувала евалуацијата од Динкерк и дека филмот кој е обвинет за прикриен [[расизам]] впрочем се заснова само на историски факти<ref>{{Наведени вести|url=https://thediplomat.com/2017/08/no-indias-army-did-not-play-a-significant-role-at-dunkirk/|title=No, India’s Army Did Not Play a ‘Significant Role’ at Dunkirk|last=Diplomat|first=Franz-Stefan Gady, The|work=The Diplomat|access-date=2018-01-14|language=en-US}}</ref>.
== Белешки ==
{{reflist|1|group="белешка"}}
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
*{{IMDb title|5013056|Динкерк}}
*{{Amg movie|642135|Динкерк|id=642135|title=Dunkirk}}(англиски)
*{{Mojo title|chrisnolan2017|Динкерк}}
*{{Metacritic film|dunkirk|Динкерк}}
*{{Rotten Tomatoes|dunkirk_2017|Динкерк}}
[[Категорија:Филмови од 2017 година]]
[[Категорија:Американски филмови]]
[[Категорија:Британски филмови]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија:Филмови на Кристофер Нолан]]
[[Категорија:Филмска музика од Ханс Цимер]]
[[Категорија:Филмови на Warner Bros.]]
flbi909lpv4agg7wi9ilsd3p9yjhcy4
Долорес О’Риордан
0
1191353
5608643
5548160
2026-08-12T18:36:35Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608643
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| image = Dolores O'Riordan performing in May 2012.jpg
| caption = Долорес О’Риордан во мај 2012
| birth_name = Долорес Мери Ејлин О'Риордан<ref>{{наведени вести|last1=Sullivan|first1=Caroline|title=Dolores O'Riordan obituary|url=https://www.theguardian.com/music/2018/jan/16/dolores-o-riordan-obituary|accessdate=24 January 2018|work=The Guardian|date=16 January 2018}}</ref>
| birth_date = {{birth date|df=y|1971|9|6}}
| birth_place = [[Балибрикен]], Лимерик, Ирска
| death_date = {{death date and age|df=y|2018|01|15|1971|9|6}}
| death_place = Лондон, Англија
| death_cause =
| resting_place = [[Caherelly]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nme.com/news/music/dolores-oriordan-has-been-laid-to-rest-in-ireland-2226468|title=Dolores O'Riordan has been laid to rest in Ireland|work=[[NME]]|first=Reilly|last=Nick|date=23 January 2018|accessdate=23 January 2018}}</ref>
| signature = Dolores O'Riordan Signature 2.jpg
| spouse = {{marriage|Дон Бартон<br />|1994|2014|reason=divorced}}
| partner = Оле Корецки<br>(до нејзината смрт)
| children = 3
| occupation = {{flatlist|
* Singer
* songwriter
* musician
}}
| website =
| module =
{{Infobox musical artist|embed=yes<!-- See Wikipedia:WikiProject_Musicians -->
| background = solo_singer
| genre = {{flatlist|
* [[алтернативен рок]]
* [[пост-гранџ]]
* [[келтски рок]]
}}
| instrument = {{flatlist|
* вокалист
* гитара
* клавир
* бас
}}
| years_active = 1990–2018
| label = {{flatlist|
* [[Sanctuary Records|Sanctuary]]
* [[Cooking Vinyl]]
}}
| associated_acts = {{flatlist|
* [[The Cranberries]]
* [[D.A.R.K.]]}}
}}
}}
'''Долорес Мери Ејлин О'Риордан''' ({{langx|en|Dolores Mary Eileen O'Riordan}}, родена на {{роден на|6|октомври|1971}} - починала на {{починал на|15|јануари|2018}}<ref name=allmusicbio>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.allmusic.com/artist/dolores-oriordan-mn0000044252/biography|title=Dolores O'Riordan Biography |first= Marisa|last= Brown|publisher=[[AllMusic]]|accessdate=21 January 2018}}</ref>) — ирска пејачка, текстописец и музичар, најпозната како вокалист на рок групата [[The Cranberries]], чиј член била во периодот од 1990 до 2003 година, и повторно од 2009 до нејзината смрт<ref>{{наведени вести| url=http://www.independent.ie/entertainment/music/why-its-all-smelling-of-roses-for-the-cranberries-3029148.html|work=[[Irish Independent]]|first=Allison|last=Bray|title=Why it's all smelling of 'Roses' for the Cranberries|date=23 February 2012}}</ref>.
Во мај [[2007]] година го издала својот прв соло албум „''Are You Listening?''“ , по кое следувал и вториот во „''No Baggage''“ во [[2009]] година. О'Риордан била позната по нејзиниот глас на [[мецосопран]]<ref name=lrvs-2015-06>{{Наведена мрежна страница|url=http://laurenrobertsvocalstudio.com/your-voice-type|title=Singing Lessons Carrum Bayside|work=Vocal studio|last=Roberts|first=Lauren|access-date=15 June 2015|archive-date=2018-06-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20180623005021/https://laurenrobertsvocalstudio.com/your-voice-type/|url-status=dead}}</ref>, нејзината нагласена употреба на [[јодлање]] и нејзиниот силен [[Лимерик|лимерички]] акцент<ref>{{наведени вести| url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/music/features/dolores-oriordan--i-went-nuts-i-was-so-lonely-all-that-time-1702920.html|location=London, UK|work=The Independent|date=12 June 2009|title =Dolores O'Riordan – 'I went nuts. I was so lonely all that time'|quote=She is also on the brink of releasing her second solo album in August, No Baggage, which still bears her inimitably lyrical, Limerick-accented voice, but with softer and brighter lilts than with The Cranberries.}}</ref> . Во април [[2014]] година О'Риордан се приклучила и започнала да снима нови материјали со групата [[D.A.R.K.]].
== Рани години==
Долорес О'Риордан е родена на [[6 септември]] [[1971]] година во [[Балибрикен]], округ Лимерик, како најмала од девет деца, од кои двајца починале во детството<ref name=guardianobit />. Нејзините шест браќа и сестри се Теренс, Брендан, Донал, ПЈ, Јосиф и Ангела<ref name="IE"/>. Нејзиниот татко, Теренс Патрик „Тери“ О'Риордан (1937-2011)<ref name="IE">{{Наведена мрежна страница|url=https://m.independent.ie/irish-news/terence-oriordan-father-of-cranberries-singer-dies-26796094.html|title=Terence O'Riordan, father of Cranberries singer, dies|publisher=The Independent Ireland|date=27 November 2011|author=Egan, Berry}}</ref>, бил работник на фарма сè додека не доживеал сообраќајна несреќа и оштетување на мозокот во [[1968]] година<ref name="IM">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishmirror.ie/showbiz/irish-showbiz/highs-lows-limerick-superstar-dolores-11858121|title=The highs and lows of Limerick superstar Dolores O'Riordan's life|work=Irish Mirror|date=15 January 2018|author=Quinn, Trevor; Hughes, Edel}}</ref>. Нејзината мајка, Ејлин работела во училиште<ref name=guardianobit>{{наведени вести|work=The Guardian|accessdate=17 January 2018|date=16 January 2018|url=https://www.theguardian.com/music/2018/jan/16/dolores-o-riordan-obituary|title=Dolores O'Riordan obituary| first=Caroline|last=Sullivan}}</ref><ref>{{Citation|work=Hot Press|url=http://www.hotpress.com/archive/416872.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20030309093932/http://www.hotpress.com/archive/416872.html|url-status=dead|archive-date= 9 March 2003 |title=The Secret History of the Cranberries}}</ref>.
Во [[2013]] година, О'Риордан изјавила како кога имала само осум години, била сексуално злоупотребувана четири години од страна на некој на кој му верувала<ref>{{наведени вести|url=http://people.com/music/dolores-oriordan-dead-inside-difficult-life|accessdate=17 January 2018|work=People (magazine)|title=Sexual Abuse, Depression and a Prior Suicide Attempt: Inside Dolores O'Riordan's Difficult Life|date=15 January 2018|first=Melody|last=Chiu}}</ref>.
== Музичка кариера ==
===The Cranberries===
Во [[1990]] година О'Риордан станала вокалист на групата ''Cranberry Saw Us'' (подоцна преименувана како [[The Cranberries]]<ref>{{наведени вести|url=http://ew.com/music/2018/01/15/dolores-oriordan-dead-cranberries-singer-dies|title=The Cranberries frontwoman Dolores O'Riordan dies suddenly at 46|last=Canfield|first=David|website=Entertainment Weekly|accessdate=15 January 2018}}</ref>. Пред да заминат на пауза во [[2003]] година, тие издале пет албуми: ''[[Everybody Else Is Doing It, So Why Can't We?]]'' (1993), ''[[No Need to Argue]]'' (1994), ''[[To the Faithful Departed]]'' (1996), ''[[Bury the Hatchet (албум)|Bury the Hatchet]]'' (1999), and ''[[Wake Up and Smell the Coffee]]'' (2001), и компилација од најдобри хитови, ''[[Stars: The Best of 1992-2002]]''.<ref>{{наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/news/arts-and-entertainment/wp/2018/01/15/dolores-oriordan-lead-singer-of-the-cranberries-dies-suddenly-at-46|title=Dolores O'Riordan, lead singer of the Cranberries, dies at 46|last=Izadi|first=Elahe|date=15 January 2018|work=The Washington Post|access-date=25 January 2018}}</ref>
О’Риордан била препознатлива како икона со свој стил, посебно во 1990-тите со нејзината кратка коса и по тоа што настапувала со боси нози, изјавувајќи дека на тој начин се чувствувала поудобно<ref>{{cite interview |last= O'Riordan |first= Dolores |interviewer= Michael Small |title= wild cranberries |magazine= [[Mademoiselle (magazine)|Mademoiselle]] |volume= 100 |date= October 1994 |page= 88 |quote= It just feels comfortable and honest to pull your toes along the ground.}}</ref>.
Во јануари [[2009]] година, Универзитетското филозофско друштво од [[Даблин]] ги поканил на Cranberries да се соберат за концерт поради назначувањето на О'Риордан како почесен член на друштвото, што ги натерало на членовите на бендот да размислат за повторно обединување и снимање на нови материјали<ref>{{наведени вести|accessdate=16 January 2018|date=12 January 2009|work=Showbiz Ireland|url=http://www.showbiz.ie/news/january09/12-the-reunited-cranberries-trinity.shtml|title=The Reunited Cranberries Trinity...|archive-url=https://web.archive.org/web/20160315142607/http://www.showbiz.ie/news/january09/12-the-reunited-cranberries-trinity.shtml|archive-date=15 March 2016}}</ref><ref>{{наведени вести|first=Allison|last=Bray|title=Why it's all smelling of 'Roses' for the Cranberries| url=https://www.independent.ie/entertainment/music/why-its-all-smelling-of-roses-for-the-cranberries-26824540.html|newspaper=The Irish Independent|date=23 February 2012}}</ref><ref>{{наведени вести|first=Caroline|last=Sullivan|title=The Cranberries| url=https://www.theguardian.com/music/2010/apr/02/the-cranberries-review|date=4 April 2010|newspaper=[[The Guardian]]}}</ref>.
На [[25 август]] [[2009]] година, промовирајќи го својот соло албум ''No Baggage'' во [[Њујорк]], О'Риордан го најавила повторното обединување на [[The Cranberries]] за светска турнеја. Турнејата започнала во [[Северна Америка]] во средината на ноември, по кое следувале [[Јужна Америка]] во средината на јануари [[2010]] година и во [[Европа]] во март [[2010]] година<ref>{{Citation|url=http://blogs.myspace.com/index.cfm?fuseaction=blog.ListAll&friendId=159435985|archive-url=https://archive.today/20120709031643/http://blogs.myspace.com/index.cfm?fuseaction=blog.ListAll&friendId=159435985|url-status=dead|archive-date=9 July 2012|type=press release|title=The Cranberries reunion tour|format=World Wide Web log|publisher=My Space}}</ref>. Бендот свирел и песни од соло албумите на О'Риордан, многу од класиците на групата, како и нови песни. На [[9 јуни]] [[2010]] година, Cranberries настапиле на церемонијата за отворање на Специјалната Олимпијада во Лимерик. Тоа било првпат бендот да настапи во својот роден град за повеќе од 15 години<ref>{{наведени вести|url=https://www.irishtimes.com/news/cranberries-return-for-special-olympics-1.857124|title=Cranberries return for Special Olympics|date=29 April 2010|work=[[The Irish Times]]|access-date=15 January 2018}}</ref>.
На [[26 мај]] [[2016]] година, бендот објавил дека планира да започне турнеја низ Европа. Првото шоу се случило на 3 јуни<ref>{{наведени вести |url=http://cranberriesworld.com/2016/03/11/the-cranberries-to-play-fete-du-bruit-dans-landerneau-in-france|title=The Cranberries to play "Fête du bruit dans Landerneau" in France|date=11 March 2016|work=Cranberries World|access-date=25 January 2018}}</ref>.
===Соло кариера===
{{multiple image
| align = right
| direction = vertical
| width = 210
| image1 = Dolores O'Riordan.jpg
| width1 =
| caption1 = О’Риордан на промоција на нејзиниот соло албум ''[[Are You Listening? (албум од Долорес О’Риордан)|Are You Listening?]]'' во 2007 година
| alt1 =
| image2 = Dolores O'Riordan guitar 2010.jpg
| width2 =
| caption2 = О'Риордан во Париз во мај 2010 година
| alt2 =
}}
Во [[2004]] година, таа се појавила на песна на италијанскиот уметник [[Ѕукеро]] на албумот [[Zu & Co.]], со песната „''Pure Love''“. На албумот има и други пејачи како [[Стинг]], [[Шерил Кроу]], [[Лучано Павароти]], [[Мајлс Дејвис]], [[Џон Ли Хукер]], [[Мејси Греј]] и [[Ерик Клептон]]. Истата година таа работела со композиторот Анџело Бадаламенти од ''Twin Peaks'' , на саундтракот од филмот ''[[Evilenko]]'', обезбедувајќи ги вокалите на неколку песни, меѓу кои и „''Angels Go to Heaven''“<ref name="Evilenko">{{Cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=jySVxXgWhGM|title=Dolores O'Riordan & Angelo Badalamenti – Angels go to heaven|date=7 November 2008}}</ref><ref name="Evilenko2">{{Cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=6a4dXgO967M|title=Dolores O'Riordan – The Woodstrip/There's No Way Out |date=25 September 2011}}</ref>.
Во [[2005]] година, таа се појавила на албумот на [[Jam & Spoon]], ''Tripomatic Fairytales 3003''<ref name="Jam&Spoon">{{Cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=ehLaZ4ejais|title=Jam & Spoon (feat. Dolores O'Riordan) – "Mirror Lover"|date=25 February 2012}}</ref>.
Нејзиниот прв сингл станала песната [[Ordinary Day (песна од Долорес О’Риордан)|Ordinary Day]], додека албумот ''Are You Listening?'' бил објавен во Ирска на [[4 мај]] [[2007]] година, во Европа на [[7 мај]] и во Северна Америка на [[15 мај]]. [[Ordinary Day (песна од Долорес О’Риордан)|Ordinary Day]] бил нејзиниот прв сингл, објавен кон крајот на април. Видеото за [[Ordinary Day (песна од Долорес О’Риордан)|Ordinary Day]] било снимено во [[Прага]]. Во август песната „''When We Were Young''“ била издадена како втор сингл од албумот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zombieguide.com/news/2007/02/10/ordinary-day-1st-single-aired-on-croatian-radio|archiveurl=https://archive.today/20130209232333/http://www.zombieguide.com/news/2007/02/10/ordinary-day-1st-single-aired-on-croatian-radio|url-status=dead|title="Ordinary Day" 1st single, aired on…|date=9 February 2013|archivedate=9 February 2013|website=Archive.is|accessdate=15 January 2018}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://billboard.com/bbcom/news/article_display.jsp?vnu_content_id=1003466615|title=Billboard News|website=Billboard|accessdate=15 January 2018}}</ref>.
Во 2006 година, О'Риордан била ставена на листата меѓу 10-те најбогати жени во Ирска<ref>{{наведени вести|date=2 May 2004|title=Profile: Dolores O'Riordan: Steely diva who doesn't want fame to linger|work=[[The Sunday Times]]|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/ireland/article849129.ece|accessdate=20 November 2007|location=London, UK|first=Philippe|last=Naughton}}{{Мртва_врска|date=November 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
На [[19 ноември]] [[2007]] година, поради болест, го откажала остатокот од нејзината европска турнеја (Лил, Париз, Луксембург, Варшава и Прага)<ref>{{наведени вести|language=fr|work=La Dépêche|accessdate=15 January 2018|date=19 November 2007|url=https://www.ladepeche.fr/article/2007/11/19/303077-dolores-o-riordan-annule-sa-tournee-pour-raisons-de-sante.html|title=Dolores O'Riordan annule sa tournée pour raisons de santé}}</ref>. Во декември таа настапила во неколку мали американски клубови, во градовите [[Де Мојн]], [[Нешвил]] итн.<ref>{{наведени вести|title='Mesmerizing': O'Riordan gives it away at Gravity|url=http://www.readthehook.com/stories/2007/12/06/PHOTOPHILE-dolores-A.rtf.aspx|work=[[The Hook (newspaper)|The Hook]]|location=Charlottesville|date=6 December 2007|accessdate=24 February 2008|last=Spencer|first=Hawes|archive-date=2013-02-01|archive-url=https://archive.today/20130201044552/http://www.readthehook.com/81541/photophile-mesmerizing-oriordan-gives-it-away-gravity|url-status=dead}}</ref> Нејзиниот втор албум, ''No Baggage'', со 11 песни, бил издаден во август 2009 година<ref>{{наведени вести|url=http://www.boston.com/ae/music/cd_reviews/articles/2009/08/24/dolores_oriordan_no_baggage|accessdate=15 January 2018|work=Boston Globe|title=Dolores O'Riordan, 'No Baggage'|date=24 August 2009}}</ref>.
Во [[2008]] година О'Риордан ја освоила наградата [[European Border Breakers Award|ЕББА]].
== Личен живот ==
На [[18 јули]] [[1994]] година, О'Риорден се омажила со Дон Бартон, поранешен менаџер на [[Дуран Дуран]]. Од бракот се родиле три деца (Тејлор (1997), Моли (2001) и Дакота (2005)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://heavy.com/entertainment/2018/01/dolores-oriordan-kids-family-children-photos/|title=Dolores O'Riordan's Kids: 5 Fast Facts You Need to Know|first=Orfanides|last=Effie|work=[[Heavy.com]]|date=15 January 2018|accessdate=30 January 2018|archive-date=2018-01-31|archive-url=https://web.archive.org/web/20180131140854/https://heavy.com/entertainment/2018/01/dolores-oriordan-kids-family-children-photos/|url-status=dead}}</ref>. Во [[1998]] година, двојката купила фабрика за 61 хектар (150 акри), наречена Риверсфилд Студ, која се наоѓа во Килмалок, продавајќи го во [[2004]] година. Потоа се преселиле во Хаут, а летата ги поминувале во Онтарио, Канада<ref name=cbc-cbcn-2009-08>{{наведени вести|url=http://www.cbc.ca/canada/ottawa/story/2009/08/28/cranberries-reunion.html|place=Canada|publisher=[[CBC News]]|title=Cranberries reunion lures O'Riordan from Ontario cabin|date=28 August 2009|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20090903194136/http://www.cbc.ca/canada/ottawa/story/2009/08/28/cranberries-reunion.html|archive-date=3 September 2009}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.doloresoriordan.ie/bio.asp|title=Dolores O'Riordan|type=Biography|place=Ireland|accessdate=26 November 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120115050115/http://www.doloresoriordan.ie/bio.asp|archivedate=15 January 2012}}</ref>. Во [[2009]] година, семејството се преселило на Бакхорн<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thepeterboroughexaminer.com/ArticleDisplay.aspx?archive=true&e=1725911|work=The Peterborough Examiner|accessdate=17 January 2018|date=2 September 2009|title=Ex-Cranberries singer planning to live here full-time|first=Jane|last=Stevenson|archive-date=2012-09-15|archive-url=https://archive.today/20120915070254/http://www.thepeterboroughexaminer.com/ArticleDisplay.aspx?archive=true&e=1725911|url-status=dead}}</ref> .
Во август [[2013]] година, таа се вратила да живее во [[Ирска]]. Таа и Бартон ја завршиле својата врска кон крајот на [[2014]] година по 20 години брак<ref>{{наведени вести|url=http://www.independent.ie/entertainment/music/cranberries-star-dolores-very-vulnerable-after-splitting-from-husband-of-20-years-her-mother-reveals-30741352.html|title=Cranberries star Dolores 'very vulnerable' after splitting from husband of 20 years, her mother reveals|date=13 November 2014|work=Irish Independent|accessdate=13 November 2014}}</ref>. Подоцна се развеле<ref name="Irish Times 15 January 2018">{{наведени вести|last=Clayton-Lea|first=Tony|title=Dolores O'Riordan: Success rested uneasily on the shoulders of influential singer|url=https://www.irishtimes.com/culture/music/dolores-o-riordan-success-rested-uneasily-on-the-shoulders-of-influential-singer-1.3356445|date=15 January 2018|newspaper=[[The Irish Times]]|location=Dublin|accessdate=17 January 2018}}</ref>.
О'Риордан била голем римокатолик. Нејзината мајка како католик го избрала името на нејзината ќерка<ref>{{наведени вести|url=https://cruxnow.com/global-church/2018/01/17/irish-bishop-recalls-cranberries-musician-faith-inspiration|work=Crux|accessdate=25 January 2018|date=17 January 2018|agency=Catholic News Service|title=Irish bishop recalls Cranberries' musician for her faith, inspiration|first=Michael|last=Kelly|archive-date=2020-05-05|archive-url=https://archive.today/20200505181525/https://cruxnow.com/global-church/2018/01/irish-bishop-recalls-cranberries-musician-faith-inspiration/|url-status=dead}}</ref> .
Таа му се восхитувала на папа [[Јован Павле II]]<ref>{{наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/music/features/experience-counts-as-cranberries-dolores-oriordan-goes-solo-447266.html|location=London, UK|work=The Independent| title=Experience counts as Cranberries' Dolores O'Riordan goes solo|date=4 May 2007|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090422074645/http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/music/features/experience-counts-as-cranberries-dolores-oriordan-goes-solo-447266.html|archivedate=22 April 2009}}</ref>, со кој се сретнала двапати, во 2001 и 2002 година<ref>{{наведени вести|work=Irish Music Daily|accessdate=15 January 2018|url=http://www.irishmusicdaily.com/blog/cranberries-star-sings-for-the-pope-at-the-vatican|title=Cranberries star sings for the Pope at the Vatican|date=9 December 2013|first=Michael|last=Kehoe}}</ref> She performed at the invitation of [[Pope Francis]] in 2013 at the Vatican's annual Christmas concert.<ref>{{наведени вести|accessdate=15 January 2018|title=Dolores to sing at Vatican after meeting Pope|work=The Independent|url=https://amp.independent.ie/entertainment/music/dolores-to-sing-at-vatican-after-meeting-pope-29818479.html|date=7 December 2013|first=Ken|last=Sweeney}}</ref>.
Во септември [[1995]] година, таа ја изведувела ''[[Аве Марија]]'' заедно со [[Лучано Павароти]]. Принцезата Дијана, која присуствувала на изведбата во живо, и рекла на О'Риордан дека песната ја довела до плачење<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://aleteia.org/2018/01/15/when-the-cranberries-dolores-oriordan-sang-ave-maria-with-pavarotti|title=When the Cranberries' Dolores O'Riordan sang 'Ave Maria' with Pavarotti|work=[[Aleteia]]|first=Mauro|last=J-P|date=15 January 2018|accessdate=18 January 2018}}</ref>.
Во ноември [[2014]] година, О'Риордан била уапсена и обвинета во авионот на [[Ер Лингус]] кој патувал од Њујорк до Шенон. За време на летот таа вербално и физички го навредувала екипажот. Кога полицијата ја уапсила, таа се спротивставила. Подоцна таа на медиумите им рекла дека била под голем стрес по завршувањето на нејзиниот 20-годишен брак<ref>{{наведени вести|last=Egan|first=Barry|title='People look at you and see a product. They don't see a soul, but an empty hole' – Barry Egan speaks to Dolores O'Riordan|url=https://www.independent.ie/entertainment/music/music-news/people-look-at-you-and-see-a-product-they-dont-see-a-soul-but-an-empty-hole-barry-egan-speaks-to-dolores-oriordan-30748193.html|newspaper=[[Irish Independent]]|date=14 December 2017|accessdate=13 December 2017}}</ref>. Судијата што го сослушал нејзиниот случај се согласил да ги повлече сите обвиненија доколку таа се извини во писмена форма и плати 6.000 евра за судот<ref name=deegan>{{наведени вести|last=Deegan|first=Gordon|title=Dolores O'Riordan told to pay €6,000 over 'air rage' incident|url=https://www.irishtimes.com/news/crime-and-law/courts/district-court/dolores-o-riordan-told-to-pay-6-000-over-air-rage-incident-1.2546438|newspaper=[[The Irish Times]]|date=24 February 2016|accessdate=13 December 2017}}</ref>.
Во мај [[2017]] година, таа јавно кажувала за нејзиното [[биполарно растројство]], за кое таа рекла дека и било дијагностицирано две години порано<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.metro.news/the-cranberries-lead-singer-dolores-oriordan-45-on-the-bands-new-album-the-voice-and-being-chased-by-a-bear/588726|title=The Cranberries lead singer Dolores O'Riordan, 45, on the band's new album, The Voice and being chased by a bear|accessdate=16 September 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170916175702/https://www.metro.news/the-cranberries-lead-singer-dolores-oriordan-45-on-the-bands-new-album-the-voice-and-being-chased-by-a-bear/588726|archivedate=16 September 2017}}</ref>. Истиот месец бил откажен вториот дел од европската турнеја на Cranberries, за која како причина ги навела проблемите со грбот. На крајот од [[2017]] година, О'Риордан изјавила дека се опоравува<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.com/news/entertainment-arts-42696376|title=Cranberries singer Dolores O'Riordan dies suddenly aged 46|accessdate=15 January 2018|publisher=[[BBC News]]| date=15 January 2018}}</ref><ref>{{наведени вести|accessdate=15 January 2018|date=24 May 2017|work=Lumerick Leader|url=http://www.limerickleader.ie/news/home/251582/limerick-band-the-cranberries-forced-to-cancel-14-tour-dates.html|first=Anne|last=Sheridan|title=Limerick band The Cranberries forced to cancel 14 tour dates}}</ref>.
== Смрт ==
{{multiple image
|align = right
|direction = vertical
|width = 190
|image1 = Grave of Dolores O'Riordan 2.jpg
|alt1 =
|caption1 = Гробот на О’Риордан
|image2 = Tombstone at Dolores O'Riordan grave.jpg
|alt2 =
|caption2 = Гробот на О’Риордан и нејзиниот татко
}}
На [[15 јануари]] [[2018]] година, на возраст од 46 години, додека била во Лондон за снимање, Долорес О’Риордан неочекувано починала во хотелот Лондон Хилтон<ref name=RTE15jan2018>{{наведени вести|url=https://www.rte.ie/entertainment/2018/0115/933523-dolores-oriordan-dies-suddenly-in-london|title=Dolores O'Riordan suddenly dies in London|publisher=RTÉ News|date=15 January 2018|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180115192549/https://www.rte.ie/entertainment/2018/0115/933523-dolores-oriordan-dies-suddenly-in-london|archivedate=15 January 2018|accessdate=17 January 2018}}</ref><ref>{{наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2018/jan/15/cranberries-singer-dolores-oriordan-dies-aged-46|title=Cranberries singer Dolores O'Riordan dies aged 46|newspaper=The Guardian|first=Ben|last=Beaumont-Thomas|date=15 January 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180117100306/https://www.theguardian.com/world/2018/jan/15/cranberries-singer-dolores-oriordan-dies-aged-46|archivedate=17 January 2018|accessdate=17 January 2018}}</ref>.
Причината за смртта не била веднаш објавена<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thejournal.ie/dolores-o-riordan-rip-3798887-Jan2018|title=Cranberries singer Dolores O'Riordan dies aged 46|last=Hosford|first=Paul|work=The Journal|date=15 January 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180116004440/http://www.thejournal.ie/dolores-o-riordan-rip-3798887-Jan2018|archivedate=16 January 2018|accessdate=17 January 2018}}</ref>, а полицијата соопштила дека смртта не е третирана како сомнителна<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-42703888|title=Dolores O'Riordan: Police say death is not suspicious|work=''BBC News''|date=16 January 2018|accessdate=25 January 2018}}</ref> и дека резултатите од истрагата нема да бидат објавени до април, најрано<ref>{{Наведено списание|last=Kreps|first=Daniel|title=Cranberries' Dolores O'Riordan: No Cause of Death Until At Least April|url=https://www.rollingstone.com/music/news/cranberries-dolores-oriordan-no-cause-of-death-until-at-least-april-w515631|date=19 January 2018|access-date=20 January 2018|journal=[[Rolling Stone]]|archive-date=2018-01-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20180120162310/https://www.rollingstone.com/music/news/cranberries-dolores-oriordan-no-cause-of-death-until-at-least-april-w515631|url-status=dead}}</ref>.
Истрагата од [[6 септември]]<ref>{{наведени вести|url=https://www.belfasttelegraph.co.uk/entertainment/news/inquest-date-now-set-for-cranberries-star-dolores-37235233.html|title=Inquest date now set for Cranberries star Dolores|last=Begley|first=Ian|work=Belfast Telegraph|date=21 August 2018|accessdate=22 August 2018}}</ref> докажала дека таа починала како резултат на случајно давење во када бидејќи имала конзумирано алкохол. Празни шишиња биле пронајдени во собата на Долорес (пет минијатурни шишиња и шампањско шише), како и некои лекови, но токсиколошките тестови покажале дека нејзиното тело содржи само „терапевтски“ количини од овие лекови, но 330 mg алкохол на 100 ml крв со содржина на алкохол во крвта од 0,33%<ref>{{наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-45434898|title=Cranberries singer O'Riordan died by drowning|date=2018-09-06|work=BBC News|access-date=2018-09-06|language=en-GB}}</ref>.
Ковчегот со нејзиното тело биле изложени во јавноста во нејзиниот роден град, од 20 до 22 јануари во црквата Свети Јосиф, каде што се свиреле песни на О'Риордан, додека фотографии на изведувачот и една од неа со папата биле поставени по должината на ѕидовите<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/music/news/dolores-oriordan-death-cranberries-funeral-repose-limerick-church-a8170791.html|title=Dolores O'Riordan: Thousands of fans gather at Limerick church to mourn The Cranberries singer|first=Loughrey|last=Clarisse|work=The Independent|date=21 January 2018|accessdate=28 January 2018}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pitchfork.com/news/dolores-oriordans-open-casket-memorial-draws-thousands/|title=Dolores O'Riordan's Open-Casket Memorial Draws Thousands|work=[[Pitchfork (website)|Pitchfork]]|first=Strauss|last=Matthew|date=22 January 2018|accessdate=23 January 2018}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bbc.com/news/world-europe-42785789|title=Dolores O'Riordan: Funeral Mass for Cranberries singer|publisher=[[BBC News]]|date=23 January 2018|accessdate=28 January 2018}}</ref>.
На [[23 јануари]], таа била погребана и нејзиниот ковчег бил спуштен со песната на Cranberries „When You Gone“. Меѓу учесниците на нејзиниот погреб биле нејзината мајка, нејзините три деца и нивниот татко, нејзината сестра и браќа, членовите на бендот, поранешниот играч на рагби Ронан О'Гара<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/music/2018/jan/23/dolores-oriordan-funeral-mourners-pay-tribute-cranberries-singer|title=Dolores O'Riordan funeral: mourners pay tribute to Cranberries singer|work=[[The Guardian]]|first=McDonald|last=Henry|date=23 January 2018|accessdate=25 January 2018}}</ref>, и нејзиното момче Оле Корецки<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.independent.ie/entertainment/music/poignant-ave-maria-duet-fills-church-as-dolores-oriordans-funeral-begins-36520817.html|title=Poignant Ave Maria duet fills church as Dolores O'Riordan's funeral begins|work=[[Irish Independent|The Irish Independent]]|last1=Young|first1=David|last2=Carty|first2=Ed|date=23 January 2018|accessdate=25 January 2018}}</ref>. Таа била погребана заедно со нејзиниот татко во истиот гроб<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://news.sky.com/story/cranberries-star-dolores-oriordan-laid-to-rest-alongside-her-father-11219458|title=Cranberries star Dolores O'Riordan laid to rest alongside her father|publisher=[[Sky News]]|date=23 January 2018|accessdate=25 January 2018}}</ref>.
===Реакции и наследство===
[[Претседател на Ирска|Претседателот на Ирска]], [[Мајкл Д. Хигинс]], бил еден од првите што оддал почит<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rte.ie/entertainment/2018/0115/933534-dolores-oriordan-tributes/|title= Tributes paid to Dolores O Riordan|publisher=Raidió Teilifís Éireann|accessdate=15 January 2018}}</ref>. На погребот и по него почит дале луѓе од целиот музички свет, полскиот претседател [[Анджеј Дуда]] итн.
Девет дена по откривањето на причината за смртта на О'Риордан, членот на бендот [[Ноел Хоган]] потврдил дека ''Cranberries'' повеќе нема да продолжат како бенд и ќе го објават својот последен албум во [[2019]] година<ref>{{наведени вести |url=https://aleteia.org/2019/01/20/the-cranberries-announce-release-of-final-album-with-the-late-dolores-oriordan/ |title=The Cranberries announce release of final album with the late Dolores O’Riordan |first=J.P. |last=Mauro |date=20 January 2019 |access-date=21 January 2019 |work=[[Aleteia]]}}</ref>. Тој изјавил: „''Ние не сакаме да продолжиме без Долорес, па затоа ќе прекинеме после ова''“<ref>{{наведени вести |url=https://www.independent.ie/entertainment/music/music-news/there-is-no-need-to-continue-cranberries-will-split-after-last-album-featuring-vocals-of-dolores-oriordan-37319033.html |title='There is no need to continue' - Cranberries will split after last album featuring vocals of Dolores O'Riordan |first=Aoife |last=Kelly |date=15 September 2018 |access-date=12 January 2019 |newspaper=[[Independent.ie]] |publisher=[[INM Website]]}}</ref>.
== Наводи ==
{{наводи|3}}
== Надворешни врски ==
{{sisterlinks|d=Q541599|c=Category:Dolores O'Riordan|n=no|b=no|v=no|voy=no|s=no|wikt=no|m=no|mw=no|species=no}}
* {{Facebook}}
* {{Twitter}}
* {{IMDb name|id=0642512|name=Dolores O'Riordan}}
* {{Find a Grave|186661244}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:О’Риордан, Долорес}}
[[Категорија:Ирски рок-пејачи]]
[[Категорија:The Cranberries]]
[[Категорија:Луѓе од Лимерик]]
5q25vt67jtk5g2a3oq1fa1yyt7c43l1
Донечка Народна Република
0
1197556
5608651
5413281
2026-08-12T19:04:22Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608651
wikitext
text/x-wiki
{{другизначења|Донецка Република}}
{{Инфокутија Држава
|conventional_long_name = Донечка Народна Република
|native_name = {{native name|ru|Донецкая Народная Республика}}<br>{{native name|uk|Донецька Народна Республіка}}
|common_name = ДНР
|image_flag = Flag of Donetsk People's Republic.svg
|image_coat = Coat of Arms of the Donetsk People's Republic.svg
|national_anthem = Славься республика<br>{{small|"Слава на Републиката"}}<center> </center>
|image_map = Map of Russia - Donetsk.svg
|map_caption = Територија контролирана од Донечката Народна Република
|capital = [[Донецк]]
|latd=48 | latm=00 | latNS=N |longd=37 |longm=48 |longEW=E
|largest_city = Донецк
|official_languages = {{hlist|[[руски]]|[[украински]]}}
|government_type = [[Унитарна држава|унитарна]] [[претседателска република]]
|leader_title1 = Претседател
|leader_name1 = Денис Пушилин
|leader_title2 = Премиер
|leader_name2 = Владимир Пашков
|legislature = Народен совет
|sovereignty_type = Независност
|sovereignty_note = од [[Украина]]
|established_event1 = Основана
|established_date1 = 7 април 2014
|established_event2 = Референдум за независност
|established_date2 = 11 мај 2014
|established_event3 = Договор од Минск
|established_date3 = 5 септември 2014
|established_event4 = Договор од Минск II
|established_date4 = 12 февруари 2015
|established_event5 = Признаена од Русија
|established_date5 = 21 февруари 2022
|area_rank =
|area_km2 = 8,902
|area_sq_mi = 3,437
|percent_water =
|population_estimate = 2,302,444<ref>[http://glavstat.govdnr.ru/pdf/naselenie/chisl_naselenie_0118.pdf Број на населението на Донечката Народна Република од 1 јануари 2018 година] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180516172556/http://glavstat.govdnr.ru/pdf/naselenie/chisl_naselenie_0118.pdf |date=2018-05-16 }} {{ru}}</ref>
|population_estimate_rank =
|population_estimate_year = 2018
|GDP_PPP =
|GDP_PPP_rank =
|GDP_PPP_year =
|GDP_PPP_per_capita =
|GDP_PPP_per_capita_rank =
|GDP_nominal =
|GDP_nominal_rank =
|GDP_nominal_year =
|GDP_nominal_per_capita =
|GDP_nominal_per_capita_rank =
|Gini =
|Gini_ref =
|Gini_rank =
|Gini_year =
|HDI_year =
|HDI =
|HDI_change =
|HDI_rank =
|HDI_ref =
|currency = [[Руска рубља]]
|currency_code = RUB
|time_zone = [[Московско време|MSK]]
|utc_offset = +3
|date_format =
|drives_on = десно
|cctld =
|iso3166code =
|calling_code =
}}
'''Донечка Народна Република''', скратено '''ДНР''' ({{langx|ru|Донецкая Народная Республика}}, {{langx|uk|Донецька Народна Республіка}}) — [[Список на непризнаени држави|непризнаена држава]] во [[Источна Европа]]. Таа била прогласена во месец април 2014 година<ref>{{нмс|title=Регионалниот совет на Донецк прогласи „Донечка Народна Република“|url=https://republika.mk/232034|work=Република|date=7 април 2014|accessdate=23 октомври 2018}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> во границите на [[Донечка област|Донечката област]] која [[де јуре]] е дел од територијата на [[Украина]]. Географски републиката граничи со [[Украина]] на север и на запад, со [[Русија]] и исто така самопрогласената [[Луганска Народна Република]] на исток, a на југ излегува на [[Азовско Море|Азовското Море]].
Релјефот на републиката е ридско рамниште, испресечено од речните долини. Просечната надморска височина на теренот е 140 метри. Главен и најголем град е [[Донецк]]. Според статистики на владата на ДНР од 1 јануари 2018 година на нејзина територија живеат околу 2 милиони жители.<ref name="naselenie">[http://glavstat.govdnr.ru/pdf/naselenie/chisl_naselenie_0118.pdf Број на населението на Донечка Народна Република од 1 јануари 2018 година] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180516172556/http://glavstat.govdnr.ru/pdf/naselenie/chisl_naselenie_0118.pdf |date=2018-05-16 }} {{ru}}</ref> Службени јазици на републиката се [[руски јазик|рускиот]] и [[украински јазик|украинскиот]],<ref name="рбк">{{наведена мрежна страница|url=https://www.rbc.ru/politics/16/05/2014/57041cd19a794761c0ce9e16|title=Самопрогласената Донечка Народна Република (ДНР) избра влада. Рускиот граѓанин Александар Бородај стана нејзин премиер|date=16 мај 2014|work=РБК|language=ru|accessdate=10 јануари 2018}}</ref> додека официјална валута е [[Руска рубља|руската рубља]].<ref name="дан">{{наведена мрежна страница|url=https://dan-news.info/ekonomika/dnr-pereshla-na-plavayushhij-kurs-rublya.html|title=ДНР се префрли на рубљата|date=3 септември 2015|work=ДАН|language=ru|accessdate=10 јануари 2018|archive-date=2020-07-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20200701102840/https://dan-news.info/ekonomika/dnr-pereshla-na-plavayushhij-kurs-rublya.html|url-status=dead}}</ref>
Иако [[де факто]] постои, Донечката Народна Република не е признаена од поголемата меѓународна заедница. Таа единствено е официјално признаена од [[Луганска Народна Република|ЛНР]] и на 27 јуни 2014 година од исто така самопрогласената [[Јужна Осетија]].<ref>[http://presidentruo.org/ukaz-o-priznanii-doneckoj-narodnoj-respubliki/ Указ „За признавањето на Донечката Народна Република“] {{ru}}</ref> Со указ на претседателот [[Владимир Путин]], од 18 февруари 2017 година, граѓаните на ДНР може да патуваат, работат и студираат во [[Русија]].<ref>[http://kremlin.ru/events/president/news/53895 Указ за признавање на документи издадени на граѓани на Украина и лица без државјанство кои живеат на териториите на одделните региони на Донечката и Луганската област во Украина] {{ru}}</ref> Според [[Украина]], Донечката Народна Република е создадена и управувана од „[[Тероризам|терористичка организација]]“.<ref name="киевпост">{{наведена мрежна страница|url=https://www.kyivpost.com/article/content/war-against-ukraine/ukraines-prosecutor-general-classifies-self-declared-donetsk-and-luhansk-republics-as-terrorist-organizations-348212.html|title=Обвинителот на Украина ги класификува самопрогласените републики Донечка и Луганска како терористички организации|date=16 мај 2014|work=КиевПост|accessdate=10 јануари 2018}}</ref>
== Историја ==
[[Податотека:2014-04-07. Протесты в Донецке 018.jpg|мини|лево|Проруски демонстрации на 7 април пред зградата на локалната управа во Донецк]]
;Прогласување
Како резултат на проруските немири во [[Украина]] во 2014 година, на 6 април проруски сепаратисти упаднале во зградата на локалната управа во [[Донецк]]<ref>{{наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25323148.html|title=Проруски демонстранти упаднале во владината зграда во Донецк|date=6 април 2014|work=Радио Слободна Европа на македонски јазик|accessdate=25 октомври 2018}}</ref><ref>{{наведена мрежна страница|url=https://a1on.mk/archives/310689|title=Проруски активисти ја заземаа зградата на локалната управа во Донецк|date=6 април 2014|work=А1он|accessdate=25 октомври 2018}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> и повикале на вонредна седница на [[Донечка област|Донечката област]] на која ќе се закаже референдум за соединување на областа со [[Русија]], сличен на оној во [[Крим (полуостров)|Крим]], а во спротивно тие ќе ги отпуштат сите членови на локалниот совет и ќе прогласат т.н. народен мандат, со што ќе се изберат нови членови на советот.<ref>{{наведена мрежна страница|url=https://www.pravda.com.ua/news/2014/04/6/7021524/|title=Донечките сепаратисти се подготвуваат да формираат „Народен Совет“ и да се приклучат на РФ|date=6 април 2014|work=Украинска правда|accessdate=25 октомври 2018}}</ref> Така, наредниот ден, на 7 април била прогласена Донечката Народна Република.<ref>{{наведена мрежна страница|url=https://kajgana.com/proglasena-nezavisnost-vo-doneck|title=Прогласена независност во Донецк|date=7 април 2014|work=Кајгана|accessdate=25 октомври 2018|archive-date=2014-08-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20140816013947/http://kajgana.com/proglasena-nezavisnost-vo-doneck|url-status=dead}}</ref>
;Независност од Украина
На 11 мај 2014 година на териториите под контрола на сепаратистите во [[Донечка област|Донечката]] и [[Луганска област|Луганската област]] се спровел референдум на кој во Донецк било поставено прашањето „Дали го поддржувате Актот за државна самостојност на Донечката Народна Република?“ на кој според информациите од ДНР излегле 74 отсто од населението и позивитно гласале 89%. Следниот ден, на 12 мај претседателот на привремената влада на ДНР, Денис Пушилин прочитал проглас во кој се објаснува дека врз основа на резултатите од референдумот, народот официјално ја прогласува Донечката Народна Република за суверена држава.<ref>{{наведена мрежна страница|url=https://kajgana.com/narodna-republika-doneck-se-proglasi-za-suverena-drzhava|title=Народна Република Донецк се прогласи за суверена држава|date=12 мај 2014|work=Кајгана|accessdate=25 октомври 2018|archive-date=2014-08-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20140816182028/http://kajgana.com/narodna-republika-doneck-se-proglasi-za-suverena-drzhava|url-status=dead}}</ref> Референдумот не е официјално признаен од ниту една држава, а некои земји го сметаат за неуставен и без легитимитет.
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Donetsk People's Republic}}
* [https://dnr-online.ru/ Донечка Народна Република — Официјално мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181028110036/https://dnr-online.ru/ |date=2018-10-28 }}
* [https://dan-news.info/ Донечка новинска агенција (ДАН)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180429071001/https://dan-news.info/ |date=2018-04-29 }}
[[Категорија:Донечка Народна Република| ]]
[[Категорија:Непризнаени држави и територии]]
[[Категорија:Донечка област]]
[[Категорија:Држави и територии настанати во 2014 година]]
[[Категорија:Донбас]]
sdyedem469lr4cbyg9i6a24zfq9a9qi
Тупаници во џебот (филм)
0
1201647
5608768
5457494
2026-08-13T07:05:34Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608768
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Lou Castel-1965.png|мини|Лу Кастел-1965]]
'''Тупаници во џебот''' ([[италијански]]: ''I pugni in tasca'') - италијански [[филм]] од 1965 година, во [[режија]] на [[Марко Белокио]], кој е автор и на [[сценарио]]то. Главните улоги ги играат: [[Лу Кастел]], [[Паола Питагора]], [[Марино Мазе]], Лилијана Гераче, Пјер Лујџи Трољо и Џени Мек Нил. Во 1965 година, на [[Венецијански филмски фестивал|Венецијанскиот филмски фестивал]], режисерот ја добил наградата на градот [[Имола]], а вкупно освоил четири награди и имал уште четири номинации.<ref>[https://www.imdb.com/title/tt0059619/awards?ref_=tt_awd IMDb, Fists in the Pocket (1965) Awards (пристапено на 6.6.2018)]</ref>
==Синопсис==
Во една вила, надвор од градот, живеат тројца браќа (Алесандро, Аугусто и Леоне), сестрата Џулија и нивната слепа мајка (ја игра Гераче). Од нив, само Аугусто (го игра Масе) е здрав и тој го издржува [[семејство]]то, кое му претставува товар, па со нетрпение го чека денот кога ќе се ожени со девојката Лучија (ја игра Мек Нил) и ќе си замине во градот. Неговите браќа и сестрата се [[Епилепсија|епилептичари]], така што Аугусто го има главниот збор во семејството. Алесандро (го игра Кастел) решава да ги убие своите блиски, за да му овозможи на Аугусто да се ожени и да се осамостои. Така, во една прилика, тој лаже дека го положил возачкиот испит и го убедува Аугусто да му дозволи да го однесе семејството на [[гробишта]]. Во меѓувреме, Алесандро му остава писмо на Аугусто во кое го известува за својата намера да излета со [[автомобил]]от во провалија, со цел сите да умрат. Навистина, на патот кон гробиштата Алесандро вози премногу брзо, но кога пристигнува кај големиот свијок, тој се премислува и го запира автомобилот. Во меѓувреме, во нивната куќа, Аугусто го наоѓа писмото, но рамнодушно води љубов со Лучија. Сепак, Алесандро го остварува планот: додека ја вози мајка си на гробишта, тој застанува ја турка во провалијата. По нејзината смрт, Алесандро ѝ ја кажува вистината на Џулија и тие се радосни поради тоа што се ослободиле од слепата мајка, а Аугусто заминува да живее во [[град]]от. По некое време, Алесандро му дава преголема доза [[лек]]ови на Леоне и го убива во кадата, а од шокот, Џулија останува парализирана. На крајот од филмот, Алесандро добива силен епилептичен шок, но Џулија не може да му помогне и тој умира.<ref>[https://www.imdb.com/title/tt0059619/ IMDb, Fists in the Pocket (1965) (пристапено на 6.6.2018)]</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Италијански филмови]]
[[Категорија:Филмови од 1965 година]]
[[Категорија:Филмови на италијански јазик]]
[[Категорија:Филмови на Марко Белокио]]
[[Категорија:Филмови со Лу Кастел]]
[[Категорија:Филмови со Паола Питагора]]
[[Категорија:Филмови со Марино Мазе]]
[[Категорија:Филмови со Лилијана Гераче]]
[[Категорија:Филмови со Џени Мек Нил]]
[[Категорија:Црно-бели филмови]]
g5frnot7ba1wro394l2hv2x0tx5bnqa
Луковичесто лутиче
0
1203265
5608880
5592249
2026-08-13T11:53:02Z
Виолетова
1975
/* Одгледување и употреба */
5608880
wikitext
text/x-wiki
{{speciesbox
| name = Луковичесто лутиче
| image = Bulbous_Buttercup_(Ranunculus_bulbosus)_-_Flickr_-_Jay_Sturner_(4).jpg
| genus = Ranunculus
| species = bulbosus
| authority = [[Карл Линеј|L.]]
}}
'''Луковичесто лутиче''' ({{науч|Ranunculus bulbosus}})<ref>{{PLANTS|id=RABU|taxon=Ranunculus bulbosa|accessdate=18 October 2015}}</ref> — [[повеќегодишно растение]] од семејството на [[лутичиња]]та. Тоа има привлечни жолти цветови, и три заоблени длабоко засечени основни ливчиња.
== Раст ==
[[Податотека:Ranunculus_bulbosus_004.JPG|лево|мини|Крушковидна луковица]]
== Потекло на поимот ==
Растението го добило името по неговиот препознатлив корен во вид на [[грутчеста луковица]], која се наоѓа веднаш под површината на почвата. По изумирањето на растението како резултат на високите температури во летниот период, луковицата преживува преку зима.<ref name="Coles1973">S Coles (1973) ''Ranunculus bulbosus'' L in Europe. Watsonia 9: 207-228</ref><ref name="Sarukhan1974">J Sarukhan (1974) Studies on plant demography: ''Ranunculus repens'' L., ''R. bulbosus'' L. and ''R. acris'' L.: II. Reproductive strategies and seed population dynamics. The Journal of Ecology: 151-177</ref>
Присуството на луковица го разликува ова лутиче од некои други видови лутичиња на родот ''Ranunculus'' како што e [[остро лутиче|острото лутиче]] (''Ranunculus acris)'', вид кој исто така има карактеристични [[чашкино ливче|чашкини ливчиња]].
== Одгледување и употреба ==
=== Просторна распостранетост ===
''Ranunculus bulbosus'' расте во тревници, [[Пасиште|пасишта]] и ниви, претпочитајќи сиромашни [[Почва|почви]]. Иако тоа не е вообичаено, може да се сретне и на пасишта и честопати се сретнува во крајбрежни тревни површини <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ppws.vt.edu/scott/weed_id/ranbu.htm |title=Bulbous Buttercup: ''Ranunculus bulbosus'' |accessdate=2018-06-26 |archive-date=2006-12-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061210084212/http://www.ppws.vt.edu/scott/weed_id/ranbu.htm |url-status=dead }}</ref>. Природен простор на распостранување на луковичестото лутиче е Западна Европа помеѓу 60° [[Географска ширина|СГШ]] и северниот дел на [[Средоземно Море|средоземниот брег]]. Тоа расте и во источните и западните делови на [[Северна Америка]] како плевел.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.gardenorganic.org.uk/organicweeds/weed_information/weed.php?id=70 |title=Weed management |accessdate=2018-06-26 |archive-date=2012-02-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120205111022/http://www.gardenorganic.org.uk/organicweeds/weed_information/weed.php?id=70 |url-status=dead }}</ref>
Во [[Македонија]] расте по влажни ливади, пасишта и камењари, и е доста распространето растение. Познато е за Скопско, Скопска Црна Гора, Кумановско, Шар Планина, Кавадарци и падините на Осогово, а се посочува и за Беласица, Јабланица и Битолско.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 128, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
=== Хемиски состојки ===
Ова растение, како и други во семејството на [[лутичиња]]та, содржи отровен [[вторичен метаболит]] ранункулицин - [[гликозид]]. Тоа е одбранбен механизам на растението за да се избегне да биде изедено од добитокот. Во сува состојба растението не е отровно.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Ranunculus bulbosus}}
* {{EOL}}
* {{GRIN}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Лековити растенија]]
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]]
00pl8fkvryxtfln9hx5lu1v3xumkyny
Дорит Ахаронов
0
1213281
5608655
5417504
2026-08-12T19:09:53Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608655
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox scientist|name=Дорит Ахаронов|image=דורית אהרונוב - צילום גרשון וויסרפירר.jpg|image_size=250px|caption=Дорит Ахаронов|birth_date={{рн||||1970}}|birth_place=|death_date=|death_place=|residence=[[Ерусалим]], [[Израел]]|citizenship=|nationality=|ethnicity=|field=[[квантна компјутеризација]]|work_institutions=[[Еврејски универзитет во Ерусалим]]|alma_mater={{Plainlist|
* [[Еврејски универзитет во Ерусалим]] ([[дпл.]], [[Доктор на науки|д-р]])
* [[Институт за наука Вајцман]] ([[маг.]])
* [[Принстоншки универзитет]] (пост-докторат)
* [[Берклишки универзитет, Калифорнија]] (пост-докторат)
}}|doctoral_advisor=[[Ави Вигдерсон]]<br />Мајкл Бен-Ор|doctoral_students=|thesis_title=Noisy Quantum Computation|thesis_year=1998|thesis_url=http://www.cs.huji.ac.il/~doria/thesis.ps|known_for=|author_abbrev_bot=|author_abbrev_zoo=|influences=|influenced=|prizes=Награда Крил за извонредност во научните истражувања|religion=|footnotes=|signature=}}
{{external media|width=210px|align=right|headerimage=|video1=[https://www.youtube.com/watch?v=0FUlRjBcGGE “A Feldenkrais Lesson for the Beginner Scientist: Professor Dorit Aharonov at TEDxJaffa”]}}
'''Дорит Ахаронов''' ({{langx|he|דורית אהרונוב}}; {{рн|||1970}}) е [[израелски компјутерски научник]] од областа на [[Квантна компјутеризација|квантната компјутеризација]].
Ахаронов дипломирала во 1994 година, на [[Еврејски универзитет во Ерусалим|Еврејскиот универзитет во Ерусалим]], со диплома по математика и физика.{{Citation needed|date=May 2018}} Потоа магистрирала на [[Институт за Наука Вајцман|Институтот за Наука Вајцман]], со магистратура по Физика. Таа [[Доктор на науки|докторирала]] на компјутерски науки во 1999 година, на Еврејскиот универзитет во Ерусалим, а нејзината [[теза]] била насловена како „Бучна Квантна Пресметка“. Таа, исто така, завршила пост-докторат на одделот за математика на [[Принстоншки Универзитет|Принстоншкиот универзитет]], како и на одделот за компјутерската наука на [[Берклишки универзитет|Берклишкиот универзитет]], Калифорнија.<ref name="iqc">{{Наведена мрежна страница|title=Institute for Quantum Computing|url=http://www.iqc.ca/people/person.php?id=144|accessdate=2011-02-16|archive-date=2011-07-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20110706183308/http://www.iqc.ca/people/person.php?id=144|url-status=dead}}</ref> Била гостувачки професор на [[Институт за Напредни Студии|Институтот за Напредни Студии]] во 1998-99 година.<ref>[http://www.ias.edu/people/cos/frontpage?page=1 Institute for Advanced Study: A Community of Scholars] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130106144307/http://www.ias.edu/people/cos/frontpage?page=1|date=2013-01-06}}.</ref>
Во 2005 година, Ахаронов била профилирана од страна на списанието „Нејчр“ како една од четирите „млади теоретичари ... кои прават бранови во нивните одбрани полиња“, а следната година ја добила наградата „Крил“ за извонредност во научните истражувања. Таа била поканета говорничка на Меѓународниот конгрес на математичари во 2010 година, во [[Хајдерабад]] на тема „Математички аспекти на компјутерските науки“.<ref>{{нмс|title=ICM Plenary and Invited Speakers since 1897|url=http://www.mathunion.org/db/ICM/Speakers/SortedByCongress.php|publisher=International Congress of Mathematicians|accessdate=2018-12-13|archive-date=2017-11-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20171108012153/http://www.mathunion.org/db/ICM/Speakers/SortedByCongress.php|url-status=dead}}</ref>
== Истражување ==
Истражувањето на Ахаронов главно се однесува на квантните информативни процеси, кои вклучуваат:<ref name="iqc" /><ref name="dorit">{{Наведена мрежна страница|title=Dorit Aharonov's Home Page|url=http://www.cs.huji.ac.il/~doria/|accessdate=2011-02-16}}</ref>
* квантни алгоритми
* квантната криптографија и пресметковната комплексност
* квантни исправки на грешки и толеранција на грешки
* врски помеѓу квантната пресметка и квантните Маркови синџири и решетки
* квантна Хамилтонова комплексност и нејзините врски со физиката на кондензирана материја
* транзиција од квантната во класичната физика
* разбирање на грешката која предизвикува забуна, со проучување на квантната комплексност.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.cs.huji.ac.il/~doria/ Страница на Ахаронов на Еврејскиот универзитет во Ерусалим]
* [http://www.nature.com/nature/journal/v433/n7021/full/433009a.html Профил на „Нејчр“]
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ахаронов, Дорит}}
[[Категорија:Израелски компјутерски научници]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Израелски компјутерски научнички]]
[[Категорија:Математичарки]]
fofztgsjugen2h64g31vbznxdg9689e
РК Еурофарм Пелистер
0
1218833
5608471
5598774
2026-08-12T12:37:27Z
~2026-44196-80
135865
/* Стручен штаб */
5608471
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2025/26.''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
*{{0}}1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
*{{0}}2 {{знамеикона|}}*{{0}}8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
*{{0}}77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
;Пивоти
*{{0}}6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14{{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
;Средни бекови
*{{0}}17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 [[Алекса Колаковиќ]]{{знамеикона|}}
;Десни бекови
*{{0}}3 {{знамеикона|}}{{0}}4 {{знамеикона|ПОЛ}} [[Анџеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Стевче Алушевски
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
16lzpmxlcyzi9qkep8tkg4dwd05rrj7
5608473
5608471
2026-08-12T12:38:12Z
~2026-44196-80
135865
/* Стручен штаб */
5608473
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2025/26.''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
*{{0}}1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
*{{0}}2 {{знамеикона|}}*{{0}}8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
*{{0}}77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
;Пивоти
*{{0}}6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14{{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
;Средни бекови
*{{0}}17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 [[Алекса Колаковиќ]]{{знамеикона|}}
;Десни бекови
*{{0}}3 {{знамеикона|}}{{0}}4 {{знамеикона|ПОЛ}} [[Анџеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
clqrrduwtka8pdi6jrw8ig8zsxq3m65
5608848
5608473
2026-08-13T11:18:11Z
~2026-44196-80
135865
/* Состав */
5608848
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2025/26.''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
*{{0}}1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
*{{0}}8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
*{{0}}77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
* 3 {{знамеикона|БИХ}} [[Едвин Џелиловиќ]]
;Пивоти
*{{0}}6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14{{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
* 99 {{знамеикона|СЛО}} [[Малик Татар]]
;Средни бекови
*{{0}}17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 [[Алекса Колаковиќ]]{{знамеикона|}}
;Десни бекови
*{{0}}3 {{знамеикона|}}{{0}}4 {{знамеикона|ПОЛ}} [[Анџеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
* 7 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Мартин Серафимов ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
6icearw77efh3ittokwrd5smjkewdu2
5608851
5608848
2026-08-13T11:19:31Z
~2026-44196-80
135865
/* Состав */
5608851
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2025/26.''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
* 1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
* 8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
* 77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
* 3 {{знамеикона|БИХ}} [[Едвин Џелиловиќ]]
;Пивоти
* 6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14{{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
* 99 {{знамеикона|СЛО}} [[Малик Татар]]
;Средни бекови
* 17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 [[Алекса Колаковиќ]]{{знамеикона|}}
;Десни бекови
* 4 {{знамеикона|}}{{0}}4 {{знамеикона|ПОЛ}} [[Анџеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
* 7 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Мартин Серафимов ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
1x9pkj0zanq2uhnq47zhm9kqqcs6rgi
5608853
5608851
2026-08-13T11:21:29Z
~2026-44196-80
135865
/* Состав */
5608853
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2025/26.''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
* 1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
* 8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
* 77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
* 3 {{знамеикона|БИХ}} [[Едвин Џелиловиќ]]
;Пивоти
* 6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14 {{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
* 99 {{знамеикона|СЛО}} [[Малик Татар]]
;Средни бекови
* 17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 {{знамеикона|СРБ}} [[Алекса Колаковиќ]]
;Десни бекови
* 4 {{знамеикона|}}{{0}}4 {{знамеикона|ПОЛ}} [[Анџеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
* 7 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Мартин Серафимов ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
0ex417lzo3s9bnyyqiwu4csw3rl5q4s
5608854
5608853
2026-08-13T11:22:25Z
~2026-44196-80
135865
/* Состав */
5608854
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2025/26.''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
* 1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
* 8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
* 77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
* 3 {{знамеикона|БИХ}} [[Едвин Џелиловиќ]]
;Пивоти
* 6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14 {{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
* 99 {{знамеикона|СЛО}} [[Малик Татар]]
;Средни бекови
* 17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 {{знамеикона|СРБ}} [[Алекса Колаковиќ]]
;Десни бекови
* 4 {{знамеикона|ПОЛ}}[[[Анџеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
* 7 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Мартин Серафимов ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
0dj2zcrf7x1xwllx322r8opv1vaahu3
5608855
5608854
2026-08-13T11:23:01Z
~2026-44196-80
135865
/* Состав */
5608855
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2025/26.''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
* 1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
* 8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
* 77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
* 3 {{знамеикона|БИХ}} [[Едвин Џелиловиќ]]
;Пивоти
* 6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14 {{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
* 99 {{знамеикона|СЛО}} [[Малик Татар]]
;Средни бекови
* 17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 {{знамеикона|СРБ}} [[Алекса Колаковиќ]]
;Десни бекови
* 4 {{знамеикона|ПОЛ}}[[ Анџеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
* 7 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Мартин Серафимов ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
mco54nggsw0d5itsmgf4x4gd0p1h6q4
5608856
5608855
2026-08-13T11:23:28Z
~2026-44196-80
135865
/* Состав */
5608856
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2025/26.''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
* 1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
* 8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
* 77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
* 3 {{знамеикона|БИХ}} [[Едвин Џелиловиќ]]
;Пивоти
* 6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14 {{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
* 99 {{знамеикона|СЛО}} [[Малик Татар]]
;Средни бекови
* 17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 {{знамеикона|СРБ}} [[Алекса Колаковиќ]]
;Десни бекови
* 4 {{знамеикона|ПОЛ}}[[ Анжеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
* 7 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Мартин Серафимов ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
kruhgfcljs5zshhncb2dacbemrvqnh7
5608857
5608856
2026-08-13T11:24:27Z
~2026-44196-80
135865
/* Состав */
5608857
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2026/27''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
* 1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
* 8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
* 77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
* 3 {{знамеикона|БИХ}} [[Едвин Џелиловиќ]]
;Пивоти
* 6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14 {{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
* 99 {{знамеикона|СЛО}} [[Малик Татар]]
;Средни бекови
* 17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 {{знамеикона|СРБ}} [[Алекса Колаковиќ]]
;Десни бекови
* 4 {{знамеикона|ПОЛ}}[[ Анжеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
* 7 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Мартин Серафимов ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
i4nymf76bhfefz1yh8l9g027vxulq9m
5608859
5608857
2026-08-13T11:25:02Z
~2026-44196-80
135865
/* Стручен штаб */
5608859
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|2011}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 2,600
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2026/27''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
* 1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
* 8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
* 77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
* 3 {{знамеикона|БИХ}} [[Едвин Џелиловиќ]]
;Пивоти
* 6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14 {{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
* 99 {{знамеикона|СЛО}} [[Малик Татар]]
;Средни бекови
* 17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 {{знамеикона|СРБ}} [[Алекса Колаковиќ]]
;Десни бекови
* 4 {{знамеикона|ПОЛ}}[[ Анжеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
* 7 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Мартин Серафимов ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Кондиционен тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
22fokkucuhlyi0nsg08bg4vs0unqprh
5608862
5608859
2026-08-13T11:27:27Z
~2026-44196-80
135865
5608862
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија ракометен клуб
| clubname = РК Еурофарм Пелистер
| image =
| full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер
| founded = {{Start date and age|df=yes|1955}}
| ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]]
| capacity = 3,100
| owner =
| chairman = Зоран Стерјев
| manager = {{знамеикона|ХРВ}} [[Лино Червар]]
| league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]]
| season = 2024/25
| position = 1. место
| website = https://www.rkeurofarmpelister.com/
| colour1 = green
| colour2 = white
| pattern_la1 = _white_stripes
| pattern_b1 = _jomainter19gw
| pattern_ra1 = _white_stripes
| pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm1 = 008000
| body1 =
| rightarm1 = 008000
| shorts1 = 008000
| pattern_la2 =
| pattern_b2 = _jomatiger4brb
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo
| leftarm2 = 000000
| body2 =
| rightarm2 = 000000
| shorts2 = 0033FF
}}
'''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]].
Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2019 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]].
== Историја ==
РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]].
Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата.
Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот.
Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика.
Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех.
На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години.
Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]].
==Состав==
:''Состав за сезоната 2026/27''
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
;Голмани
* 1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]]
* 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]]
* 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]]
;Леви крила
* 8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]]
* 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]]
;Десни крила
* 77 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]]
* 3 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојаноски]]
* 3 {{знамеикона|БИХ}} [[Едвин Џелиловиќ]]
;Пивоти
* 6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]]
* 14 {{знамеикона|ХРВ}} [[Никола Граховац]]
* 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]]
{{Col-2}}
;Леви бекови
* 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]]
* 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]])
* 10 {{знамеикона|БИХ}} [[Омер Мехмедовиќ]]
* 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]]
* 99 {{знамеикона|СЛО}} [[Малик Татар]]
;Средни бекови
* 17 {{знамеикона|СЛО}} [[Миха Котар]]
* 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]]
* 81 {{знамеикона|СРБ}} [[Алекса Колаковиќ]]
;Десни бекови
* 4 {{знамеикона|ПОЛ}}[[ Анжеј Видомски]]
* 5 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Диего Босане ]]
* 7 {{знамеикона|ХРВ}}[[ Мартин Серафимов ]]
{{Col-end}}
===Стручен штаб===
{| class="wikitable"
|-
! Позиција !! Име
|-
| '''Главен тренер''' || {{знамеикона|ХРВ}} Лино Червар
|-
| '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов
|-
| '''Кондиционен тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски
|-
| '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски
|-
| '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Филип Милевски
|-
| '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски
|}
=== Управа ===
{| class="wikitable"
|+
!Позиција
!Име
|-
|'''Спортски директор'''
|{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски
|-
|'''Претседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев
|-
|'''Потпретседател'''
|{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев
|}
==Успеси==
* '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025
* [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025.
* '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981.
* '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005.
== Надворешни врски ==
* [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер]
{{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}}
{{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}}
{{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}}
[[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]]
7h617xbnguf8eetqwvw4qwezj0pir83
Добриот грешник
0
1220494
5608632
5429911
2026-08-12T17:42:48Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608632
wikitext
text/x-wiki
'''Григориј''' или '''Добриот грешник''' ({{langx|de|Gregorius}} или ''Der gute Sünder'') — дворска легенда од стиховите на [[Хартман фон Ауе]] напишана на [[средногорногермански јазик]], која потекнува од периодот околу 1186 до 1190 година<ref name="ReferenceA">Фридрих, Нојман и Фрич-Рослер: Хартман фон Ауе - Грегориус.</ref> и се заснова на француски образец од непознат автор.
== Содржина ==
Во [[пролог]]от на ''Григориј'', Хартман развива општи теолошки мисли за вината и за покајанието. Нагласено е неговото предупредување за ''животот'' (''desperatio'') (56-75) и за описот на библиската самарјанска склоност (Лука 10, 30-35, ст. 97-143). Ова се меша со други библиски параболи и современото толкување. Тој, исто така, предупредува против ''предрасудата'', што веројатно е грев на ''praesumptio'' (с. 7-34).
Актуелната нарација започнува со приказната за сиромашниот грешник, имено биографијата на неговите родители (с. 177-922). Господ на земјата [[Аквитанија]] (''Equitânjâ'' ), кој по смртта на неговата сопруга мора сам да ги подигне своите две деца, неочекувано се здобива со смртна постела и е затрупан со жалење што не се грижел за ќерката (с.239-242). Така тој го препорачува спасението на ќерката на синот (v. 259ff.) и на тој начин го претпоставува [[инцест]]от (V. 273-410), на кои сè уште придонесуваат шепоти на [[ѓавол]]от. Плодот на братскиот однос е детето подоцна позната како Грегориј (v. 411-500), кој, според советот на татковиот пријател, е ставен во кутија и испратен со брод до морето, за да може Бог - според неговата судбина - се расипе или се вози на далечен брег, каде што ќе биде спасен. Во меѓувреме, братот оди на [[Крстоносни војни|крстоносна војна]] и умира (с. 501-922). На момчето во кутијата, но 20 Марк злато и табла се прикачени, што го потврдува благородното потекло на детето (v. 719-751).
Понатамошниот раст на детето сега е опишан во стиховите 923-1824 (или 1841): Момчето се вози на островот на каналот и рибаре од водата од игуменот на еден манастир и се грижи за рибарско семејство, додека самиот свештеник го воспитува а исто така и крштевањето на Григориј (с. 1136). Меѓутоа, сеопфатното образование на момчето, а исто така и некои аргументативни финти на игуменот не можат да спречат дека зрелите момчиња, наместо да се приспособат на свештенството, сакаат да станат [[витез]], што исто така се должи на фактот дека дознал за своето грешно потекло , Меѓутоа, промената на штандот ќе биде задолжена со предавањето на оригиналниот знак.
Со водните мотиви потсетувајќи на [[Библија|библискиот]] Јона и, појасно, на [[Мојсеј]], ветувањето за спасение му било ветено, и веднаш штом манастирот го напуштил манастирот, [[Едип|етипискиот]] мотив за инцестот на извештајот за отворање е воспоставен. Во стиховите 1825-2750 се забележува како младиот витез го ослободува градот од опсадата. Фактот дека љубовницата на градот, која ја предизвикала лакомоста на „римскиот војвода“ (с. 1999), мајка на Грегориј, веќе била откриена во стиховите 899-922, така што „правењето на судбината“ останува транспарентен. Се обиде својата ''EUA'' Григориј се претставува како двобој со besiegers и ослободен, по освојувањето на оваа, љубовница на градот која ќе стане негова жена. Само девица (2295 година.) Ја открива тајната на новиот господин што плаче секојдневно за своето потекло документирано на придружниот панел, и го открива ова на нејзината љубовница, која дознава дека таа е мајка и жена на истиот човек (с. 2471ff).
На каење за чинот, кој исто така е да се повтори кривичното дело за мајка која се бара чувствителни казни . Додека претходно љубовната мајка на христијанин сега целосно ја зафати превезот и се откажува од [[Сопственост|имотот]], Грегориј се повлекува во карпа на која тој може да биде врзан со рибар. Стиховите 2751-3136 ја опишуваат оваа невообичаено остра казна, која траела седумнаесет години (с. 3139). По смртта на [[папа]]та во [[Рим]] (с. 3144), [[Бог|Господ им се]] јавува на двајцата кардинали кои се фаворизирани како наследници на [[папа]]та и им објавува дека назначиле [[светец]] , кој живее на островот во Аквитанија, како следниот папа. Во стиховите 3137-3740 се објаснува како се бара и најде „избраниот“. Патувањето во Рим, папската крунисување и извинување на мајката (с. 3741-3958) е проследено со сумирање и наводно лажен заклучок (''празумптио'') дефанзивен епилог (с 3959-4006).
== Книжевно историско подредување ==
[[Податотека:Codex_Manesse_Hartmann_von_Aue.jpg|мини|Г-дин Хартман фон Ауе (идеализирана минијатура во Codex Manesse , фолклор 184v, околу 1300)]]
=== Григориј во делото на Хартман ===
Појавата на ''Григориј'' може да биде помеѓу [[1187]] / [[1189|89]] и [[1190]] и [[1197]] датум. Во самата фабрика, има малку што може да помогне да се стави во навремено. Во рамките на Хартманската хронологија на делото, тој е опишан како втора голема работа по ''Ерек,'' а пред ''сиромашните Хајнрих'' и ''[[Ивејн|Ивеин]]'' .
Поради прологот во кој поетот се оддалечува од светски наградувачките дела на неговата младост, ''Грегориј'' одамна се смета за стара работа на Хартман. Сепак, програмските изјави не мора да имаат биографска важност, но во голема мера се тематски специфицирани од легендата.
=== Суштина и извор ===
Суштината на Грегориј Хартман требало да биде позната во анонимната [[Старофранцуски јазик|стара француска]] приказна ''Vie du pape Grégoire'' , оваа француска работа се смета во науката како „директен образец“.<ref name="ReferenceA"/> Датирањето на францускиот ''Grégoire'' е контроверзно, но најчесто е во средината на 12 век. Век во собата.<ref name="ReferenceB">Кормо, Кристоф; Шермер, Вилхелм: Хартман фон Ауе.</ref> Хартман фон Ауе ги остави основните идеи на приказната непроменети, но особено во религиозните и во застапеноста на судските додатоци.
Мотивот на [[инцест]]от мајка и син, последователното самоодрекување и конечно прочистување на херојот, води кон древната [[Едип]]ова сага, која, сепак, во текот на 1200-тата година, во средновековната книжевност, воопшто, направила заобиколен пат.
Друга традиција е типот на христијански грешник, како што е претставена од [[Марија Магдалена]]. Од 10 век бил познат по специјалната форма на светиот инцест, чиј најстар претставник е метрото Верона.
Двоен инцест е предмет на албанската легенда од втората половина на {{римски|12}} век. Поради временската близина на наративите на Грегориус, можно е да се влијае, но поради неточни датуми на двете дела, односот на зависност тешко може да се одреди.
=== Толкувачки пристапи ===
Легендата за Григориј не може да се идентификува со ниту еден историски папа од ова име, но вообично се претпоставува дека приказната во конкретни народни приказни за [[Папа Григориј I|Григориј Велики]] обработува: Ова беше првиот монах во 593 година, кој беше избран за папа, и оваа околност беше добро почетна точка на фиктивни извештаи за едно нејасно потекло и грешен минат живот. Ова не значи дека една средновековна публика би ја сметала Вита за фиктивна. Темата на прологот е дека приказната треба да ја пренесе „вистината“. Традицијата на ''Григориј'' со други историски-спасение-историски дела докажува дека тој всушност не бил сфатен како измислен наратив. Ова е потврдено и од црковни патронажи како што е Свети Григориј во неволја (''Свети Григориј во егзил''), кои се однесуваат на годините на покајание на Григориј.
Целиот наратив се толкува во спротивна насока во истражувањето, само целната точка е неприкосновена: Грегориј со канцеларијата на папата го постигна последниот очај и гаранција за спасение. Сепак, не постои консензус во истражувањето за прашањето дали Грегориј повторно е виновен со напуштање на манастирот или тоа е огромен чекор кон неговото спасение.
== Критика ==
=== Традиција и читателски интерес ===
[[Податотека:Gregorius3r.jpg|мини|Ракопис на Григориј од вториот квартал на {{римски|14}} век (Салцбург, Универзитетска библиотека, Код. МИ 137, 2р-3в).]]
''Григориј'' е напишан во шест ракописи и пет фрагменти од средината на 13-15 век. Век изречена, поголемиот дел од областа на Горниот германски јазик. Само од ''Ивејн'' има повеќе текстуални сведоци меѓу делата на Хартман. Сепак, само два текстуални сведоци го доставуваат и прологот на „Григориј“.<ref name="ReferenceB"/>
Сите кодекси се внимателно извршени, но илустрираните претставителни ракописи не се меѓу нив. Прологот недостасува во двата најстари и во најновиот ракопис, во спротивно традицијата е релативно константна.
Целосните записници можат да се најдат во ракописи што ги издаваат судските епови од историското спасение-историско подрачје, како што се Strickers ''Karl'' (ракописот A) или Seifrits ''Alexander'' (E), или во комбинација со судски Versdidaktik Freidanks (D) и Winsbecken (L), Од 14-ти Век ''Григориј е'' исто така предаден со [[Хагиографија|легенди]] и други духовни текстови. Само во ракописот Б (14. Век) е со Конрадс од Вирцбург ''Алексиус'' како сличен дворски версификатор. Текстилите, кои се сметаат за фиктивни, не биле вклучени во композитните ракописи - јасна индикација дека ''Грегоријанската'' приказна исто така била замислена како „реалност“. Другите романи на Хартман не припаѓаат на ко-традицијата на ''Грегориус'' .
=== Преработки во средниот век и раниот современ период ===
''Григориј'' бил обработен до 1450 година во три латински и две германски адаптации.
Од особена важност е латинската адаптација на Арнолд фон Либек , игумен на [[Либек|опатијата]] Свети Јован во [[Либек]] . Неговата ''Gesta Gregorii Peccatoris'' веќе се појавила помеѓу 1210 и 1213 година во име на гулфскиот војвода Вилхелм од Брансвик-Линебург . Арнолд особено ги изменил аматерските теолошки изјави на поетот.
Од околу 1330 година, супстанцијата е дистрибуирана низ цела Европа со вклучување во колекцијата на поштенски марки ''Gesta Romanorum'' . Грегоријанската легенда најверојатно се враќа на стариот француски ''гргоир,'' наместо на Хартман текст.
Латински композитен ракопис од втората половина на 14 век.
Околу 1300 година, беше создадено германско пленарство , во кое легендата беше споена како пример за проповед. Пленарот беше отпечатен во 1492 во Либек, а подоцна и неколкупати во [[Базел]] .
Во прозата верзија , делото на Хартман влезе во најпопуларната германска колекција на легенди за ''Светиот Живот'' (над 150 ракописи и повеќе од 40 отпечатоци помеѓу 1471 и 1521). ''Григориј'' станува тука 28 години. Доделени до ноември. Уште во 1692 година, кафучинскиот отец Мартин фон Кохем ја вклучил оваа верзија во својата ''вонредна книга за историја'' . На патот на проповедта, таа пристигнала на 18-ти век во сферата на Volksbuches .
Во ракопис на Цирих од 15 години. Век (C 28) ''Григориј дојде'' во различен контекст на традиција. Компилацијата секуларна поучни популарна литература со Willehalm трилогија, верзијата прозата на ''Ѓорѓи'' Reinbot на Durne и други текстови од ''Gesta Romanorum'' и ''шах Забел книга'' од страна на Конрад фон Ammenhausen е поврзана со современи витези ренесансата , на nachtrachtet неодамнешната судска култура.
Од 15-ти Век е изречена книга од работилницата за пишување на Диболд Лаубер , која нуди ракопис од ''санте Грегориус, грешник'' за продажба. Која верзија беше скриена зад неа, веќе не треба да се утврди денес.
=== Историја на изданието ===
Од изданието на Лахман Грегориус од 1838 година, ракописот А се користел како водечки ракопис. Сегашната само во ракописот за транскрипција Б сè повеќе се користеше за текстуална продукција, така и од Бургхарт Вахингер , кој го уредуваше изданието на Старата германска текстуална библиотека во 1984 година. Ова беше првпат објавен во 1882 година од страна на Херман Павле и ревидиран од 1929 година од Алберт Леицман , од 1959 година од Лудвиг Волф неколкупати. Во 2004 година, Вокер Мертенс повторно го уредувал Грегориус за библиотеката на германските класици .
=== Современи преработки ===
Со романтиката, интересот за старите народни книги беше буден, па дури и ''Грегориј'' бил додаден во 1839 година од Карл Симрок во компилација ''за секој духовен читател'' .
Во модерните времиња, Франц Куглер го уредуваше ''Грегориј'' во [[балада]] (1832), за што Карл Лоев се појави како музика како ''легенда'' за глас и пијано со пет движења.
Досега најзначајниот третман ја доживеал работата на Хартман во романот ''"Избрано'' од [[Томас Ман|Томас Ман"]] (1951).
Диселдорфскиот театар на звуците во 2004 година изготви две верзии на театарската верзија на Хартман фон Ауе и на Томас Ман "Грегориус на шут". Во 2012 следи снимањето на оваа супстанција преку театарот на звуците / звучниот филм.<ref>[http://www.theater-der-klaenge.de/produktionen/gregorius/zentrum.php?lang=1 www.theater-der-klaenge.de - Грегориус] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190516202135/http://www.theater-der-klaenge.de/produktionen/gregorius/zentrum.php?lang=1 |date=2019-05-16 }} добиен на 22.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Легенди]]
[[Категорија:Средновековна книжевност]]
[[Категорија:Ликови од книжевноста]]
knkm2qteg0pwfzhlyqaduj3vzngw2nc
Лео Дуарте
0
1229495
5608518
5047659
2026-08-12T13:12:27Z
Carshalton
30527
5608518
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| name = Лео Дуарте
| image =[[Податотека:Léo Duarte Basaksehir.jpg|250п]]
| fullname = Леонардо Кампош Дуарте да Силва
| birth_date = {{birth date and age|1996|7|17|df=yes}}
| birth_place = [[Мокока]], Бразил
| height = {{height|m=1.86}} |pé = [[Destro]]
|apelido = ''Leo das Artes''
| currentclub = [[ФК Истанбул Башакшехир]]
| clubnumber = 5
| position = [[одбрана (фудбал)|одбрана]]
| youthyears1 = 2011–2013
| youthclubs1 = [[ФК Деспортиво Бразил]]
| youthyears2 = 2014–2016
| youthclubs2 = {{Fb team Flamengo}}
| years1 = 2016–2019
| clubs1 = {{Fb team Flamengo}}
| caps1 = 49
| goals1 = 1
| years2 = 2019–2022
| clubs2 = {{Fb team Milan}}
| caps2 = 7
| goals2 = 0
| years3 = 2022–2026
| clubs3 = {{Fb team Istanbul Basaksehir}}
| caps3 = 165
| goals3 = 2
| years4 = 2026–
| clubs4 = {{Fb team Atletico Mineiro}}
| caps4 = 0
| goals4 =0
| nationalyears1 =
| nationalteam1 =
| nationalcaps1 =
| nationalgoals1 =
}}
'''Лео Дуарте''' (роден на {{роден на|19|јули|1996}} во {{роден во|Мокока}}, [[Бразил]]) — бразилски [[фудбалер]], [[одбрана (фудбал)|играч од одбраната]] на [[ФК Истанбул Башакшехир|Истанбул Башакшехир]].
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дуарте, Лео}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Бразилски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фламенго]]
[[Категорија:Фудбалери на Милан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Истанбул Башакшехир]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
nvpt5jh9tzx5ln94clmqacqndle9g85
5608520
5608518
2026-08-12T13:13:02Z
Carshalton
30527
5608520
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| name = Лео Дуарте
| image =[[Податотека:Léo Duarte Basaksehir.jpg|250п]]
| fullname = Леонардо Кампош Дуарте да Силва
| birth_date = {{birth date and age|1996|7|17|df=yes}}
| birth_place = [[Мокока]], Бразил
| height = {{height|m=1.86}} |pé = [[Destro]]
|apelido = ''Leo das Artes''
| currentclub = {{Fb team Atletico Mineiro}}
| clubnumber = 15
| position = [[одбрана (фудбал)|одбрана]]
| youthyears1 = 2011–2013
| youthclubs1 = [[ФК Деспортиво Бразил]]
| youthyears2 = 2014–2016
| youthclubs2 = {{Fb team Flamengo}}
| years1 = 2016–2019
| clubs1 = {{Fb team Flamengo}}
| caps1 = 49
| goals1 = 1
| years2 = 2019–2022
| clubs2 = {{Fb team Milan}}
| caps2 = 7
| goals2 = 0
| years3 = 2022–2026
| clubs3 = {{Fb team Istanbul Basaksehir}}
| caps3 = 165
| goals3 = 2
| years4 = 2026–
| clubs4 = {{Fb team Atletico Mineiro}}
| caps4 = 0
| goals4 =0
| nationalyears1 =
| nationalteam1 =
| nationalcaps1 =
| nationalgoals1 =
}}
'''Лео Дуарте''' (роден на {{роден на|19|јули|1996}} во {{роден во|Мокока}}, [[Бразил]]) — бразилски [[фудбалер]], [[одбрана (фудбал)|играч од одбраната]] на [[ФК Истанбул Башакшехир|Истанбул Башакшехир]].
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дуарте, Лео}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Бразилски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фламенго]]
[[Категорија:Фудбалери на Милан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Истанбул Башакшехир]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
8k2sna48mg5b4ez62btstnu6fk0adar
Попово Село (Ениџевардарско)
0
1232915
5608506
5580619
2026-08-12T13:02:35Z
Gurther
105215
5608506
wikitext
text/x-wiki
{{другизначења4|за историско село во Ениџевардарско|селото во Драмско|Попово Село (Драмско)}}
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Попово Село
|name_local = Ποποβοσέλο
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Попово Село во [[Постол (округ)|Постолскиот Округ]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Попово Село
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 53 | ГШ_сек = 22 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 13 | ГД_сек = 30 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 53.22
|lon_deg = 22
|lon_min = 13.30
|elevation_min =
|elevation =
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit =
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of =
|population = иселено
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Попово Село''' ({{langx|el|Ποποβοσέλο}}) — поранешно село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], на територијата на денешната општина [[Постол (општина)|Постол]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција.
== Географија ==
Селото се наоѓало во југозападните падини на планината [[Пајак (планина)|Пајак]], северозападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар) и околу 5 км југоисточно од [[Тодорци]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страница=97}}</ref>
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
Во XIX век Попово Село било село во Ениџевардарската каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. Попово Село броело 55 жители, сите [[Македонци]] [[христијани]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>{{МЕС|147}}</ref> По податоци на егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. Попово Село живееле 32 Македонци под врховенството на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]] [[Тодор Симовски|Симовски]] го наведува Мишев, т.е. Бранков со 80 жители).<ref name="НМЕМ" /><ref>Brancoff, D.M. „La Macédoine et sa Population Chrétienne“. Paris, 1905, pp. 102 – 103.</ref>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село Попово Село било македонско со 8 куќи''.''<ref>{{Мисирков}}</ref>
=== Во Грција ===
Во 1912 г. селото е окупирано од грчка војска. Регистрирано е како населба со христијанска вероисповед и [[македонски јазик]]. Во неговиот патописен попис од 1917-18 г. [[Боривое Милоевиќ]] го заведува со 7 македонски куќи.<ref name="НМЕМ" /> Обата извора имаат малку застарени податоци, бидејќи се смета дека населението се иселило од Попово Село уште во 1911 г., прибирајќи се во повеќе села — четири семејства во [[Тодорци]], две во [[Бабјани]] и едно во [[Свети Илија (село)|Свети Илија]]. По [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција, кога е заведено како веќе напуштена населба.<ref name="НМЕМ" />
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Историски села во Постол]]
3lgqc4vco0mdubzcbn0ui7t4ryjubxx
Горно Власи
0
1232944
5608550
5431579
2026-08-12T13:51:53Z
Gurther
105215
5608550
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Горно Власи
|name_local = Εσώβαλτα
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Постол
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Горно Власи во општината [[Постол (општина)|Постол]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Горно Власи
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 42 | ГШ_сек = 26 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 22 | ГД_мин = 15 | ГД_сек = 50 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 42.26
|lon_deg = 22
|lon_min = 15.50
|elevation_min =
|elevation = 20
|elevation_max =
|periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]
|periphunit = [[Постол (округ)|Постолски]]
|prefec =
|municipality = [[Постол (општина)|Постол]]
|municunit = [[Пласничево]]
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of = 2011
|population = 862
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Горно Власи''' ({{langx|el|Εσώβαλτα}}, ''Есовалта''; до 1926 г. '' Έσω Βλάχ'', ''Есо Влах''<ref>[http://pandektis.ekt.gr/dspace/handle/123456789/170387 Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Έσω Βλάχ - Εσώβαλτα]</ref>) — село во [[Ениџевардарско]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Постол (општина)|Постол]] на [[Постол (округ)|истоимениот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 862 жители (2011). До 1930-тите било населено само со [[Македонци]], а денес е половина македонско, а половина [[Власи|влашко]].<ref name="НМЕМ">{{НМЕМ|дел= I|страници=67-68}}</ref>
== Географија ==
Селото е сместено во источниот дел на [[Солунско Поле|Солунското Поле]], 5 км северозападно од [[Пласничево]] и 20 км југоападно од градот [[Пазар (град)|Пазар]] (Ениџе Вардар).
== Историја ==
=== Во Отоманското Царство ===
На крајот на XIX век Горно Власи било село во Ениџевардарската каза. Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 година в Горно и Долно Власи живееле 330 [[Македонци]] и 40 [[Роми]].<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_03.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1902, стр. 146.]</ref> Сите жители на селото биле под врховенството на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]].
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Власи'' било [[Мегленски Власи|мегленско]] со 30 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
На 22 ноември 1909 г. [[гркомани|гркоманскиот]] [[андарти|андартски]] капетан [[Гоно Јотов]] дал отчет за свршената работа како деец на [[грчка вооружена пропаганда во Македонија|вооружена грчка пропаганда]] во Ениџевардарско:
{{цитатник|На 20.05 со цел само да задржам некои, за да им дадам напатствија да му се вратат на православието [мислејќи на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]]], тргнав за селото [[Јанчишта]]. Но не успеав да задржам никого, и убив еден од оние што сакаа да избегаат. Потоа отидов во [[Пласничево|Призна]] и се занимавав повеќе со тоа да ги заплашам луѓето, и со тоа да ги убедам дека селата од [[Сланица]] треба да ѝ се вратат на православната вера [Патријаршијата]. Имав добар резултат со селата [[Балџа]], [[Карајотица]], Призна, [[Врежот|Вреж]], [[Плугар]], [[Пласничево|Пласна]], [[Голо Село]] и Власи. На 14.02 го нападнав селото Власи, и како последица убиени се 3 македонски селани<ref>нарекувајќи ги „бугарски“</ref> и еден комита.<ref>{{наведена книга |title= Ο Μακεδονικός Αγώνας στην περιοχή των Γιαννιτσών|last= Παπαλαζάρου|first=Ιωάννη |year= 2007|pages= 92-93}}</ref>}}
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 88 жители, кои во 1920 г. биле 219.<ref name="НМЕМ" /> Во 1926 г. името му е променето во Есовалта. Во 1928 г. Горно Власи имало 239 жители, сите [[Македонци]].<ref name="НМЕМ" />
По исцедувањето на блатното [[Ениџевардарско Езеро]] крај селото во 1935 г. се отвориле големи обработливи површини, и тука се населиле голем број [[Власи|влашки]] семејства. Така селото станало мешано, со 1940 г. 478 жители. За време на [[Грчка граѓанска војна|Граѓанската војна]] овде се доселиле уште влашки семејства од [[Голема Ливада]], поради што во 1951 г. селото нараснало на 682 жители.<ref name="НМЕМ" /> Населението продолжило да расте во понатамошните десетлетија, достигајќи 989 лица во 2000 г. Сепак, во текот на следното десетлетие селото се намалило на 862 лица.<ref name="НМЕМ" />
== Личности ==
* [[Антониос Астерјос]] (р. 1952) — политичар од партијата [[Нова демократија]]
* Кољо Крстев (1882 – ?) — борец во Балканските војни, роден во Горно или Долно Власи<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 387.</ref>
* [[Христос Ѕиѕимикас]] (р. 1963) — музичар
== Население ==
{{Пописи-ЕМ|478|682|847|913|985|988|989|862}}
== Стопанство ==
Селото има многу развиено земјоделство бидејќи лежи во поле и земјиштето целосно се [[наводнување|наводнува]]. Се произведуваат големи количества [[овошје]] ([[праска|праски]] и [[јаболко|јаболки]]), [[памук]] и [[жито]]. Доста развиено е и [[сточарство]]то, со многу [[крава|крави]] и [[овца|овци]].<ref name="НМЕМ" />
== Поврзано ==
* [[Солунско Поле]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Постол}}
[[Категорија:Постол]]
q4a0q0nm41qqtdvlfl9bxddz6trt9qd
Исус Христос суперстар (филм)
0
1235089
5608662
3905244
2026-08-12T19:25:17Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608662
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Jesus Christ Superstar Elliman Neeley 1973.jpg|мини|Исус Христос Суперѕвезда Елиман и Нили 1973]]
'''Исус Христос суперстар''' ([[англиски]]: ''Jesus Christ Superstar'') – американски [[филм]] од 1973 година, во [[режија]] на [[Норман Џуисон]] (Norman Jewison), а автор на [[музика]]та е [[Ендрју Лојд Вебер]] (Andrew Lloyd Webber). Главните улоги ги играт: Тед Нили (Ted Neeley), Карл Андерсон (Carl Anderson), Ивон Елиман (Yvonne Elliman) и Бери Денен (Barry Dennen). Филмот претставува адаптација на [[Исус Христос суперстар (рок-опера)|истоимената]] [[Бродвеј (појаснување)|бродвејска]] [[Рок-музика|рок]]-[[опера]] на Ендрју Лојд Вебер и [[Тим Рајс]]. Во него се прикажува психолошкиот профил на [[Исус Христос]], но на современ начин при што облеката на главните ликови е современа (во [[хипи]]-стил), а меѓу сценските реквизити се [[Пушка|пушките]] и [[автомобил]]ите. Филмот е снимен во [[Израел]], во духот на рок-музиката и со современа [[кореографија]], поради што по неговото снимање доживеал бројни критики.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=4&datum=2019-12-24 Isus Krist Superstar, američki film (пристапено на 24.12.2019)]</ref>
==Синопсис==
Дејствието на филмот се одвива за време на последните седум дена на [[Исус Христос]] пред неговото распнување на [[крст]]от.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=4&datum=2019-12-24 Isus Krist Superstar, američki film (пристапено на 24.12.2019)]</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија: Мјузикли]]
[[Категорија: Американски филмови]]
[[Категорија: Филмови од 1973 година]]
[[Категорија: Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија: Филмови на Норман Џуисон]]
[[Категорија: Филмови со Тед Нили]]
[[Категорија: Филмови со Карл Андерсон]]
[[Категорија: Филмови со Бери Денен]]
[[Категорија: Филмови со Ивон Елиман]]
[[Категорија: Филмови за Исус Христос]]
[[Категорија: Филмови снимени во Израел]]
[[Категорија: Филмови чие дејствие се одвива во Израел]]
0ycoo6fo3954e6c5d0dekszj3y4hhvr
Дарко Чурлинов
0
1235638
5608469
5541821
2026-08-12T12:26:18Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608469
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| name = Дарко Чурлинов
| image = [[File:Czurlinow-Jagiellonia.png|250п]]
| fullname =
| birth_date = {{Birth date and age|2000|07|11|df=y}}
| birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]]
| nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]]
| height = {{Height|m=1.80}}
| currentclub = {{Fb team Kocaelispor}}
| clubnumber = 19
| position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]]
| youthyears1 = 2003–2010 | youthclubs1 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Форца
| youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{Fb team Rabotnicki Skopje}}
| youthyears3 = 2012–2014 | youthclubs3 = {{Fb team Vardar}}
| youthyears4 = 2014–2015 | youthclubs4 = {{Fb team Hansa Rostock}}
| youthyears5 = 2015–2016 | youthclubs5 = {{Fb team Magdeburg}}
| youthyears6 = 2016–2018 | youthclubs6 = {{Fb team 1. FC Koln}}
| years1 = 2018-2019 | caps1 = 10 | goals1 = 7 | clubs1 = {{Fb team 1. FC Koln II}}
| years2 = 2019-2020 | caps2 = 1 | goals2 = 0 | clubs2 = {{Fb team 1. FC Koln}}
| years3 = 2020-2022 | caps3 = 21 | goals3 = 1 | clubs3 = {{Fb team Stuttgart}}
| years4 = 2021-2022 | caps4 = 22 | goals4 = 2 | clubs4 = →{{Fb team Schalke 04}}
| years5 = 2022-2025 | caps5 = 7 | goals5 = 0 | clubs5 = {{Fb team Burnley}}
| years6 = 2024 | caps6 = 10 | goals6 = 1 | clubs6 = →{{Fb team Schalke 04}}
| years7 = 2024-2025 | caps7 = 26 | goals7 = 5 | clubs7 = →{{Fb team Jagiellonia}}
| years8 = 2025– | caps8 = 11 | goals8 = 0 | clubs8 = {{Fb team Kocaelispor}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 4 | nationalgoals1 = 0 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија 17]]
| nationalyears2 = 2017–2019 | nationalcaps2 = 14 | nationalgoals2 = 3 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија 19]]
| nationalyears3 = 2018–2021 | nationalcaps3 = 16 | nationalgoals3 = 5 | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија 21]]
| nationalyears4 = 2017– | nationalcaps4 = 34 | nationalgoals4 = 5 | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]]
}}
'''Дарко Чурлинов''' (роден на {{роден на|11|јули|2000}}, во [[Скопје]]) – [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[Коџаелиспор]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]].
==Технички карактеристики==
Неговата примарна позиција е [[Среден ред (фудбал)#Крило|десно крило]].
==Клупска кариера==
===Почетоци и рани години од кариерата===
Чурлинов е роден и израснал во [[Скопје]], [[Македонија]], каде ја започнал својата кариера во локалниот клуб Форца. Потоа, тој поминал низ младинските редови на [[ФК Работнички|Работнички]] и [[ФК Вардар|Вардар]].
На 14-годишна возраст се преселил во [[Германија]] каде ја продолжил својата кариера во младинските категории на [[ФК Ханза Росток|Ханза Росток]], клуб во кој што веќе играл неговиот пријател, македонскиот фудбалер [[Димитар Митровски (фудбалер)|Димитар Митровски]].<ref>{{cite web|url=https://www.vfb.de/de/vfb/aktuell/neues/profis/2020/darko-churlinov-stadion-aktuell-portrait/|archive-url=https://web.archive.org/web/20210612085747/https://www.vfb.de/de/vfb/aktuell/neues/profis/2020/darko-churlinov-stadion-aktuell-portrait/|archive-date=12 June 2021|title=Talent mit Kämpferherz|trans-title=A Talent With a Fighter`s Heart|language=de|date=11 July 2020|publisher=vfb.de}}</ref> Во Ханза останал една година, потоа следната сезона бил дел од младинскиот сектор на [[1. ФК Магдебург|Магдебург]], а последните години од младинската кариера пред да стане професионалец ги поминал во екипата на [[1. ФК Келн|Келн]].
===Келн===
Во сезоната 2018-2019, Чурлинов дебитирал за [[1. ФК Келн#Вториот тим|вториот тим на Келн]] во [[Регионална фудбалска лига на Германија - Запад|Регионалната лига - Запад]], влегувајќи како замена во поразот со 0-2 на домашен терен од [[ФК Викторија Келн|Викторија Келн]] на 29 септември 2018. Тоа бил неговиот единствен настап за Келн II таа сезона. На почетокот на следната сезона, тој дебитирал за првиот тим во [[Прва Бундеслига 2019-2020|Бундеслигата]], во поразот со 2-1 на гостувањето кај {{Fb team (N) Wolfsburg}} влегувајќи како замена на местото на [[Флоријан Каjнц]] во 70-тата минута од натпреварот.<ref>{{Cite web |date=2019-08-19 |title=Macedonian internationals performances (16-19.08.2019) |url=https://macedonianfootball.com/macedonian-internationals-performances-16-19-08-2019/ |access-date=2023-10-14 |website=macedonianfootball.com}}</ref> Иако тој натпревар се покажал неговиот единствен настап за првиот тим на Келн, во продолжение од сезоната тој продолжил да игра во одлична форма за вториот тим забележувајќи 9 настапи во Регионалната лига - Запад на кои постигнал 7 гола, вклучително и првиот [[хет-трик]] во кариерата, во победата со 4-1 над [[ФК Липштат 08|Липштат]].<ref>{{cite web|url=https://www.gol.mk/fudbal/darko-churlinov-dade-het-trik-za-vtoriot-tim-na-keln|title=Дарко Чурлинов даде хет-трик за вториот тим на Келн|publisher=gol.mk|date=26 октомври 2019|access-date=12 септември 2025}}</ref>
===Штутгарт и Шалке 04===
На 8 јануари 2020 година, Чурлинов потпишал четиригодишен договор со [[ФК Штутгарт|Штутгарт]], кој во тоа време се натпреварувал во [[Втора Бундеслига|2. Бундеслига]].<ref>{{cite web|url=https://www.vfb.de/en/vfb/latest/news/professionals/2020/verpflichtung-darko-churlinov/|title=VfB sign Darko Churlinov|work=vfb.de|publisher=[[VfB Stuttgart]]|date=8 January 2020|accessdate=8 January 2020}}</ref> Своето деби во дресот на Штутгарт го имал на 22 февруари 2020 година, против [[ФК Јан Регенсбург|Јан Регенсбург]], заменувајќи го [[Силас Катомпа]] во 71-вата минута, создавајќи притоа и една можност за гол.<ref>{{Cite web |last=Hinrichsen |first=Heiko |date=2020-02-23 |title=Darko Churlinov und Lilian Egloff schnuppern Zweitligaluft |url=https://www.stuttgarter-nachrichten.de/inhalt.debuetanten-beim-vfb-stuttgart-darko-churlinov-und-lilian-egloff-schnuppern-zweitligaluft.b88d1970-8fb1-4281-a667-c0686604ba24.html |access-date=2023-10-14 |website=stuttgarter-nachrichten.de |language=German |archive-date=2024-06-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240614185346/https://www.stuttgarter-nachrichten.de/inhalt.debuetanten-beim-vfb-stuttgart-darko-churlinov-und-lilian-egloff-schnuppern-zweitligaluft.b88d1970-8fb1-4281-a667-c0686604ba24.html |url-status=dead }}</ref> По продолжувањето на сезоната која била суспендирана поради [[Пандемија на КОВИД-19|пандемијата на КОВИД-19]], на 31 мај 2020, Чурлинов го пронашол својот прв гол за Штутгарт во победата со 2-0 над [[ФК Динамо Дрезден|Динамо Дрезден]]. Сезоната ја завршил со 6 настапи и еден постигнат гол во [[Втора Бундеслига 2019-2020|2. Бундеслига]], давајќи некаков придонес за промоцијата на клубот во највисокото ниво на германскиот фудбал по само една година апстиненција.
Следната сезона, во Првата Бундеслига тој забележал 14 настапи во првенството и два во Купот на Германија, главно влегуваќи како замена од клупата.
На 18 август 2021, Чурлинов бил позајмен на [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] до крајот на сезоната 2021-2022, со цел да добие повеќе простор за игра во 2. Бундеслига. Тој одиграл вкупно 24 натпревари комбинирано во првенството и купот на кои постигнал 3 гола, освојувајќи ја титулата во [[Втора Бундеслига 2021-2022|првенството]] со Шалке 04 на крајот од сезоната, со што повторно постигнал промоција како и пред две сезони со Штутгарт.
===Барнли===
На 19 август 2022 година, Чурлинов се преселил во [[Англија|англискиот]] клуб [[ФК Барнли|Барнли]] за неоткриена сума, потпишувајќи четиригодишен договор.<ref>{{Cite web |last= |date=19 August 2022 |title=Churlinov is a Claret |url=https://www.burnleyfootballclub.com/content/churlinov-is-a-claret |access-date=19 August 2022 |website=Burnley Football Club |language=en |archive-date=2022-08-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220819131116/https://www.burnleyfootballclub.com/content/churlinov-is-a-claret |url-status=dead }}</ref> Своето деби за клубот го направил веќе следниот ден во натпреварот од [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2022-2023|првенството]] против [[ФК Блекпул|Блекпул]], во кој влегол како замена на местото на [[Виктор Алешандер да Силва|Витињо]] во 71-вата минута.<ref>{{Cite web |last=K. |first=F. |date=2022-08-20 |title=Churlinov made his debut for Burnley in a tense game with six goals |url=https://www.slobodenpecat.mk/en/churlinov-debitirashe-za-barnli-vo-tenzichen-natprevar-so-shest-gola/ |access-date=2023-10-14 |publisher=Sloboden Pečat}}</ref> Престојот во Барнли не се покажал како успешен за него; македонскиот играч одиграл само 7 натпревари во Чемпионшип за целата сезона, а на крајот на истата го снашла и неволја надвор од теренот, откако бил хоспитализиран под сомнение за труење со крв во Србија, поради што ги пропуштил квалификациските натпревари на репрезентацијата против {{NazNB|FUrep|UKR}} и {{NazNB|FUrep|ENG}} во јуни 2023 година.<ref>{{Cite web |last=Scrafton |first=Matt |date=2023-06-19 |title='Toughest month in my life': Burnley's Darko Churlinov provides positive update on his health scare |url=https://www.burnleyexpress.net/sport/football/toughest-month-in-my-life-burnleys-darko-churlinov-provides-positive-update-on-his-health-scare-4188771 |access-date=2023-10-14 |publisher=Burnley Express}}</ref>
===Враќање во Шалке 04 и Јагелонија===
На 23 јануари 2024 година, Чурлинов се вратил во [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] повторно на позајмица до крајот на сезоната, при што клубот имал опција и да го откупи играчот на крајот од сезоната.<ref>{{cite news|url=https://schalke04.de/en/s04/churlinov-returns-to-fc-schalke-04/|title=Darko Churlinov returns to FC Schalke 04|website=Schalke 04|date=23 January 2024}}</ref>
На 7 август 2024 година, тој се приклучил на полскиот шампион [[ФК Јагелонија Бјалисток|Јагелонија Бјалисток]] на позајмица до крајот на сезоната 2024-2025.<ref>{{cite web |title=Darko Churlinov piłkarzem Jagiellonii |url=https://www.jagiellonia.pl/aktualnosci/darko-churlinov-pikarzem-jagiellonii |publisher=[[Jagiellonia Białystok]] |access-date=7 August 2024 |language=pl |date=7 August 2024}}</ref>
===Коџаелиспор===
На 1 септември 2025, Чурлинов потпишал за новопромовираниот клуб во [[Суперлига на Турција|Суперлигата на Турција]], [[Коџаелиспор]].<ref>{{cite web |title=Churlinov leaves for Turkish side Kocaelispor |url=https://www.bbc.com/sport/football/articles/c04r496y16yo |website=bbc.com |access-date=4 September 2025 |language=en |date=1 September 2025}}</ref> Својте први голови (два) за клубот ги постигнал на 23 декември 2025, во победата со 3-1 над [[ФК Ерзурумспор|Ерзурумспор]] во [[Фудбалски куп на Турција|Купот на Турција]].<ref>{{cite web|url=https://expres.mk/sport/churlinov-eksplodira-vo-kupot-na-turcija-dva-gola-i-asistencija-za-61-minuta-video/|title=Чурлинов „експлодира“ во Купот на Турција – два гола и асистенција за 61 минута (ВИДЕО)|publisher=expres.mk|date=23 декември 2025|access-date=23 декември 2025}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Чурлинов играл за младинските репрезентации на Македонија, [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|под 17]], [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|под 19]] и [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|под 21 година]]. На 28 март 2017 година, на возраст од само 16 години и 8 месеци, тој го направил своето деби за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската репрезентација]] во пријателскиот натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Белорусија|Белорусија]] добиен со 3-0 во [[Скопје]],<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ffm.mk/makedonija-ubedlivo-so-30-ja-sovlada-belorusija |title=FFM.mk |accessdate=2020-01-13 |archive-date=2020-01-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200113184311/http://ffm.mk/makedonija-ubedlivo-so-30-ja-sovlada-belorusija |url-status=dead }}</ref> со што станал најмладиот играч кој дебитирал за репрезентацијата.<ref>[http://www.gol.mk/fudbal/moment-za-istorija-darko-churlinov-stana-najmladiot-debitant-vo-seniorskata-selekcija gol.mk]</ref>
По неколку години пауза после дебитантскиот настап, од 2021 година Чурлинов станува редовен член на репрезентацијата и во истата година учествувал со неа на [[Европско првенство во фудбал 2020|Европското првенство 2020]], каде одиграл два натпревари во групната фаза, после која Македонија била елиминирана од турнирот. Малку пред Европското првенство, на 4 јуни 2021, тој го постигнал својот прв гол за „''црвено-жолтите''“ во победата со 4-0 над {{NazNB|FUrep|KAZ}} во пријателски натпревар.
===Хронологија на репрезентативните настапи===
{{Репрезентативни настапи|MKD}}
{{Cronopar|28-3-2017|Скопје|MKD|3|0|BLR|-|Пријателска|13={{subon|82}}}}
{{Cronopar|1-6-2021|Скопје|MKD|1|1|SVN|-|Пријателска|13={{subon|82}}}}
{{Cronopar|4-6-2021|Скопје|MKD|4|0|KAZ|1|Пријателска|13={{subon|73}}}}
{{Cronopar|17-6-2021|Букурешт|UKR|2|1|MKD|-|Евро|2020|Прва фаза|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|21-6-2021|Амстердам|MKD|0|3|NLD|-|Евро|2020|Прва фаза|13={{subon|56}}}}
{{Cronopar|2-9-2021|Скопје|MKD|0|0|ARM|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|5-9-2021|Рејкјавик|ISL|2|2|MKD|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|8-9-2021|Скопје|MKD|0|0|ROU|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|78}}}}
{{Cronopar|8-10-2021|Вадуц|LIE|0|4|MKD|1|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|11-10-2021|Скопје|MKD|0|4|DEU|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|11-11-2021|Ереван|ARM|0|5|MKD|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|77}}}}
{{Cronopar|14-11-2021|Скопје|MKD|3|1|ISL|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|63}}}}
{{Cronopar|24-3-2022|Палермо|ITA|0|1|MKD|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|29-3-2022|Порто|POR|2|0|MKD|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|59}}}}
{{Cronopar|2-6-2022|Софија|BUL|1|1|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2022-2023|Прва фаза|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|9-6-2022|Скопје|MKD|0|3|GEO|-|УЕФА Лига на нации|2022-2023|Прва фаза}}
{{Cronopar|12-6-2022|Скопје|MKD|4|0|GIB|1|УЕФА Лига на нации|2022-2023|Прва фаза|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|23-3-2023|Скопје|MKD|2|1|MLT|1|Квал. за ЕП|2024|13={{subon|58}}}}
{{Cronopar|27-3-2023|Скопје|MKD|1|0|FRO|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}}
{{Cronopar|14-10-2023|Прага|UKR|2|0|MKD|-|Квал. за ЕП|2024|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|17-10-2023|Струмица|MKD|3|1|ARM|-|Пријателска|13={{subon|55}}}}
{{Cronopar|17-11-2023|Рим|ITA|5|2|MKD|-|Квал. за СП|2024|13={{subon|72}} {{yel|79}}}}
{{Cronopar|22-3-2024|Бозтепе|MKD|1|1|MDA|-|Пријателска|13={{suboff|63}}}}
{{Cronopar|25-3-2024|Бозтепе|MNE|1|0|MKD|-|Пријателска|13={{suboff|51}}}}
{{Cronopar|3-6-2024|Риека|CRO|3|0|MKD|-|Пријателска|13={{subon|66}}}}
{{Cronopar|7-9-2024|Торшавн|FRO|1|1|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2024-2025|Прва фаза|13={{suboff|77}}}}
{{Cronopar|10-9-2024|Скопје|MKD|2|0|ARM|-|УЕФА Лига на нации|2024-2025|Прва фаза|13={{suboff|4}}}}
{{Cronopar|14-11-2024|Скопје|MKD|1|0|LAT|-|УЕФА Лига на нации|2024-2025|Прва фаза|13={{suboff|58}}}}
{{Cronopar|17-11-2024|Скопје|MKD|1|0|FRO|-|УЕФА Лига на нации|2024-2025|Прва фаза|13={{suboff|54}}}}
{{Cronopar|22-3-2025|Вадуц|LIE|0|3|MKD|-|Квал. за ЕП|2026|13={{suboff|80}}}}
{{Cronopar|25-3-2025|Скопје|MKD|1|1|WAL|-|Квал. за ЕП|2026|13={{subon|61}}}}
{{Cronopar|6-6-2025|Скопје|MKD|1|1|BEL|-|Квал. за ЕП|2026|13={{subon|57}}}}
{{Cronopar|9-6-2025|Астана|KAZ|0|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2026|13={{suboff|53}}}}
{{Cronopar|7-9-2025|Скопје|MKD|5|0|LIE|1|Квал. за ЕП|2026|13={{suboff|59}}}}
{{Cronofin|34|5}}
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 29 октомври 2019.''
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2018-2019 ||rowspan=2|{{flagsport|GER}} [[1. ФК Келн#Вториот_тим|Келн II]] || [[Регионална лига на Германија|РЛ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || - || - || - || 1 || 0
|-
|| 2019-јан. 2020|| [[Регионална лига на Германија|РЛ]] || 9 || 6 || - || - || - || - || - || - || - || - || - || 9 || 6
|-
!colspan="3"|Вкупно Келн II || 10 || 6 || || - || - || || - || - || || - || - || 10 || 6
|-
|| [[1. ФК Келн сезона 2019-2020|2019-јан. 2020]]||{{flagsport|GER}} [[1. ФК Келн|Келн]] || [[Прва Бундеслига 2019-2020|БЛ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || - || - || - || 1 || 0
|-
|| [[ФК Штутгарт сезона 1893 2019-2020|јан.-јун. 2020]]|| rowspan="3" |{{flagsport|GER}} {{Fb team (N) Stuttgart}}|| [[Втора Бундеслига 2019-2020|2Б]] || 6 || 1 || [[Фудбалски куп на Германија 2019-2020|КГ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 6 || 1
|-
|| [[ФК Штутгарт сезона 2020-2021|2020-2021]]|| [[Прва Бундеслига 2020-2021|БЛ]] || 14 || 0 || [[Фудбалски куп на Германија 2020-2021|КГ]] || 2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 16 || 0
|-
|| [[ФК Штутгарт сезона 2021-2022|јул.-авг. 2021]]|| [[Прва Бундеслига 2021-2022|БЛ]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|КГ]] || 1 || 1 || - || - || - || - || - || - || 1 || 1
|-
|| [[ФК Шалке 04 сезона 2021-2022|авг. 2021-2022]]|| {{flagsport|GER}} {{Fb team (N) Schalke 04}}||[[Втора Бундеслига 2021-2022|2Б]] || 22 || 2 || [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|КГ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 23 || 2
|-
|| [[ФК Штутгарт сезона 2022-2023|јул.-авг. 2022]]|| {{flagsport|GER}} {{Fb team (N) Stuttgart}}|| [[Прва Бундеслига 2022-2023|БЛ]] || 1 || 0 || [[Фудбалски куп на Германија 2022-2023|КГ]] || 1 || 1 || - || - || - || - || - || - || 2 || 1
|-
!colspan="3"|Вкупно Штутгарт || 21 || 1 || || 4 || 2 || || - || - || || - || - || 25 || 3
|-
|| [[ФК Барнли сезона 2022-2023|ago. 2022-2023]]|| {{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Burnley}} ||[[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2022-2023|ФЛЧ]] || 7 || 0 || [[ФА Куп 2022-2023|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2022-2023|ЛК]] || 4+2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 13 || 0
|-
|| [[ФК Шалке 04 сезона 2023-2024|јан.-јун. 2024]] || {{flagsport|GER}} {{Fb team (N) Schalke 04}} || [[Втора Бундеслига 2023-2024|2Б]] || 10 || 1 || [[Фудбалски куп на Германија 2023-2024|КГ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 1
|-
!colspan="3"|Вкупно Шалке 04 || 32 || 3 || || 1 || 0 || || - || - || || - || - || 33 || 3
|-
|| 2024-2025 || {{flagsport|POL}} [[ФК Јагелонија Бјалисток|Јагелонија]] || [[Екстракласа 2024-2025|ЕК]] || 26 || 5 || [[Фудбалски куп на Полска 2024-2025|КП]] || 2 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2024-2025|ЛЕ]]+[[УЕФА Лига на конференции 2024-2025|ЛК]] || 2<ref>Во квалификациските кола</ref>+12 || 0+2 || [[Суперкуп на Полска 2024|СП]] || 1 || 0 || 43 || 7
|-
|| 2025-2026 || {{flagsport|TUR}} [[Коџаелиспор]] || [[Суперлига на Турција 2025-2026|ТСЛ]] || 11 || 0 || [[Фудбалски куп на Турција 2025-2026|КТ]] || 1 || 2 || - || - || - || - || - || - || 12 || 2
|-
!colspan="3"|Вкупно во кариерата || 108 || 15 || || 14 || 4 || || 14 || 2 || || 1 || 0 || 137 || 21
|}
==Титули==
===Клупски===
====Шалке 04====
*'''[[Втора Бундеслига|2. Бундеслига]]''' : 1
: 2021-2022
====Барнли====
*'''[[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип]]''' : 1
: 2022-2023
====Јагелонија====
*'''[[Суперкуп на Полска]]''' : 1
: 2024
==Наводи==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Македонија
|image3= Flag of Macedonia.svg
}}
*[https://int.soccerway.com/players/darko-churlinov/467565/ Дарко Чурлинов] на soccerway
*[https://www.transfermarkt.com/darko-churlinov/profil/spieler/386786 Дарко Чурлинов] на transfermarkt
{{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чурлинов, Дарко}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски фудбалски репрезентативци]]
[[Категорија:Македонски фудбалски репрезентативци под 21 година]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Келн]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Штутгарт]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Шалке 04]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Барнли]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јагелонија]]
[[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]]
[[Категорија:Фудбалери од Скопје]]
[[Категорија:Македонски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Коџаелиспор]]
cajtyi6abmdfrndnbitv2kziw5fe6i5
Тераписка масажа
0
1241853
5608635
5607191
2026-08-12T18:04:21Z
Gurther
105215
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/Ahaga284|Ahaga284]]) и ја поврати преработката 3950319 на Nesakamdaznam
5608635
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Massage Frankfurt.jpg|мини|333x333пкс|Тераписка масажа]]
'''Тераписката масажа''' е масажа која се користи за лекување на разни повреди и заболувања на ткива или органи. Таа е најстариот и наједноставниот начин на лекување. Во традиционалните култури, особено на Истокот, масажата се користи во секојдневниот живот на луѓето од сите возрасти.
== Поделба ==
Масажата се дели според: <ref>{{Наведена книга|title=Osnovi masaže|last=Miletić|first=Dr. Zvezdana|publisher=Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,BGD|year=2001|location=Beograd|pages=9}}</ref>
* видот
* целта
Постојат неколку видови на масажи и истите можат да се изведуваат рачно (мануелно) или со апарат:
* рачна масажа
* рефлексо масажа
* Масажа шиацу
* лимфна дренажа
* вибрациона масажа
* подводна масажа
* ултразвучна масажа
* инфразвучна масажа
* масажа со комбиниран притисок
Според целта масажата се дели на:
* тераписка
* спортска
* хигиенско-козметичка (релакс)
== Терминологија ==
Честопати терминот тераписка масажа се поврзува со терминот терапевтска масажа, што е погрешно, или дека тераписката масажа е посебен вид, која се изведува силно или е болна, итн. Тераписката масажа не е посебен вид на масажа, туку се изведува како класична масажа и е наменета за третман на разни болести на ткивата и органите, за да се намали болката или напнатоста во мускулите.
== Делување ==
За да се постигне вистинскиот ефект, треба да се направи една серија масажи (од 5-10 масажи). Можат да се направат секој ден или секој втор ден. Ефектот што го добиваме на крајот на серијата е подобрување на крвната циркулација, [[Лимфа|лимфната]] циркулација и релаксација односно опуштање на мускулите. Освен тоа, масажата има позитивен ефект врз [[Метаболизам|метаболизмот]], ја враќа нарушената рамнотежата на [[Хормон|хормоните]], ја подобрува оксигенација на ткивата и има благопријатен ефект врз [[Нервен систем|нервниот систем.]]
Масажата е дел од физикалната терапија. Таа претставува симптоматски тип на лечење и се користи во тек на процесот на [[Физијатрија|рехабилитација]] на повредени и болни лица, најчесто во комбинација со други методи на физикална терапија (електротерапија, кинезитерапија, хидротерапија, термотерапија).
Масажата има позитивен тераписки ефект. Таа опушта, а опуштеноста е благопријатна за нашето физичко, физиолошко и општо здравје. Таа им помага на сите [[Органски систем|органски системи]] во телото да оптимално ги извршуваат своите задачи и да останат во меѓусебна рамнотежа. Масажата е корисна како превентивна мерка, но и како помошно средство во лекувањето на многу здравствени проблеми.
Масажата е еден од начините за нега на тело и здрав начин на живот.
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Литература ==
* Масажа-Викторија Џордан Стоун и Боб Шел
* Масажа пат до здравјето и уживањето - Розана Сонато
* Основи на масажа - Зведана Милетиќ, Синиша Зориќ
== Надворешни врски ==
* [http://www.sitoireseto.com/da-li-je-masaza-luksuz-ili-lek-za-nase-telo/ Дали е масажата луксуз или лек за нашето тело?]
* [https://web.archive.org/web/20160617004944/http://www.lidernacentar.rs/clanci-u-casopisima/masazom-protiv-pomorandze/ Со масажа против „портокал кожа“]
* [https://web.archive.org/web/20161224233755/http://www.lidernacentar.rs/clanci-u-casopisima/dobar-protok-limfe-za-dobro-zdravlje/ Добар проток на лимфата за добро здравје]
* [http://www.sitoireseto.com/dejstvo-masaze-na-endokrini-sistem/ Дејство на масажата врз ендокриниот систем]
* [http://www.sitoireseto.com/dejstvo-masaze-na-endokrini-sistem/ Дејство на масажата врз ендокриниот систем]
* [http://www.sitoireseto.com/dejstvo-masaze-na-nervni-sistem/ Дејство на масажата врз нервниот систем]
[[Категорија:Масажа]]
[[Категорија:Алтернативна медицина]]
ez43hmw6cc5yfitg6ottwcwywuod9ep
Етничко чистење во Босанската војна
0
1245989
5608736
5597947
2026-08-13T05:10:45Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608736
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Напад Врз Цивили
|title=<big>Етничко чистење во босанската војна</big>
|date=1992 - 1995
|injuries=* 12,000{{sfn|Crowe|2013|p=343}} до 20,000<ref>{{Наведено списание| title=Mobilizing the Will to Prosecute: Crimes of Rape at the Yugoslav and Rwandan Tribunals |first=Heidi |last=Nichols Haddad |journal=[[Human Rights Review]] | volume=12 |year=2011|pages=109–132 | doi=10.1007/s12142-010-0163-x}}</ref> жени силувани|fatalities=десетици илјадници убиени{{sfn|Seybolt|2007|p=177}}<br>помеѓу 1.0{{sfn|Totten|2017|p=21}} и 1.3 милиони{{sfn|Phillips|2005|p=5}} депортирани или принудно иселени
|type=[[етничко чистење]], [[депортација]], [[концентрациони логори]], [[измачување]], [[силување]], [[масивно убиство]], [[геноцид]]
|coordinates=
|partof=[[Босанска војна]]
|target=
|location=[[Република Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговина]]
|map_caption=Етничка распространетост во општините на Босна и Херцеговина пред (1991) и после војната (1998)
|map_alt=
|map_size=250px
|map=Ethnic makeup of Bosnia and Herzegovina before and after the war.jpg
|alt=
|caption=Изгорени жртви од етничкото чистење преку убиство спроведено во [[Масакр во Сребреница|Масакрот во Сребреница]]
|image_size=250px
|image=Branjevo Military Farm Grave Exhumation.jpg
|dfen=}}
'''[[Етничко чистење]] во [[Босанска војна|Босанската војна се]]''' случило за време на конфликтот (1992–95). За време на настанот голем број босански муслимани ([[Бошњаци]]) и [[босански Хрвати]] биле принудени да ги напуштат своите домови или биле протерани од нивните домови од страна на [[Армија на Република Српска|Армијата на Република Српска]] и српските паравоени формации.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1992/08/22/long-ordeal-for-displaced-bosnian-muslims/dfc4fa1d-9c0c-4326-b3f5-44ef50b77e53/|title=Long Ordeal for Displaced Bosnian Muslims|last=A. D. Horne|date=22 August 1992|work=Washington Post|access-date=7 May 2020}}</ref><ref name="HRW1994">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hrw.org/reports/1994/bosnia2/|title=War Crimes in Bosnia-Hercegovina: U.N. Cease-Fire Won't Help Banja Luka|date=June 1994|work=Human Rights Watch|accessdate=25 July 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.unhcr.org/3ebf9bb50.pdf|title=War and humanitarian action: Iraq and the Balkans|date=2000|work=UNHCR|page=218|accessdate=25 July 2019}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Bell-Fialkoff|first=Andrew|year=1993|title=A Brief History of Ethnic Cleansing|journal=Foreign Affairs|volume=72|issue=3|pages=110–121|doi=10.2307/20045626|jstor=20045626}}</ref> Бошњаците и [[Босански Срби|босанските Срби]] исто така биле принудени да избегаат или биле протерани од страна на силите на босанските Хрвати, иако во помал број. „Завршниот извештај“ од [[Совет за безбедност на ООН|Советот за безбедност на ООН]] (1994) навел дека иако постоеле случаи каде што Бошњаците исто така довеле до „сериозни прекршувања на [[Женевски конвенции|Женевските конвенции]] и на [[Меѓународно хуманитарно право|меѓународното хуманитарно право]] “, тие не биле вклучени во „систематско етничко чистење“ како што бил случајот со босанските Срби. Било заведено дека „не постои фактичка основа за тврдењето дека постои ''морална еквивалентност'' меѓу завојуваните фракции“.<ref name="UN-Sec.Council-RCEEP780-AnnexIV-Cleansing-pg.21–para.111">[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#Bassiouni|''ANNEX IV: Policy of Ethnic Cleansing - Part Two: Ethnic Cleansing in BiH - I: Introduction'', 27 May 1994]], pp. 36–37</ref>
Почнувајќи од 1991 година, политичките немири во [[Босна и Херцеговина]] раселиле околу 2.700.000 луѓе до средината на 1992 година, од кои над 700.000 побарале азил во други европски земји,<ref name="Erlanger">{{Наведена мрежна страница|url=https://archive.nytimes.com/www.nytimes.com/specials/bosnia/context/dayton.html|title=The Dayton Accords: A Status Report<!--|url=https://www.nytimes.com/specials/bosnia/context/dayton.html-->|last=Erlanger|first=Steven|date=10 June 1996|work=New York Times}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9C07E3D61339F937A15752C1A963958260&n=Top/Reference/Times+Topics/Subjects/I/Immigration+and+Refugees|title=Resettling Refugees: U.N. Facing New Burden|last=Wren|first=Christopher S.|date=24 November 1995|work=New York Times}}</ref> што претставува еден од најголемите егзодуси во Европа од [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Севкупно, се проценува дека меѓу 1,0 и 1,3 милиони луѓе биле поместени во кампањите за етничко чистење и биле убиени десетици илјади.
Методите користени за време на босанските кампањи за етничко чистење вбројувале „убиство на цивили, силување, измачувањео, уништување на граѓанска, јавна и културна сопственост, грабежи и пљачки, и присилно преместување на цивилното население“.<ref name="UN-Sec.Council-RCEEP780-Annex-pg.33–para.129">[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#Bassiouni|''ANNEX IV: Policy of Ethnic Cleansing: Ethnic Cleansing in BiH - I: Introduction'', 27 May 1994]], p. 33</ref> Поголемиот дел од извршителите на кампањите на етничко чистење биле српски сили, додека повеќето од жртвите беа Бошњаци. [[Меѓународен кривичен суд за поранешна Југославија|Меѓународниот кривичен трибунал за поранешна Југославија,]] поддржан од ООН, осудил неколку функционери за прогон од политички, расен и верски карактер, принудна размена и [[депортација]] што претставува [[Злосторство против човештвото|кривично дело против човештвото]]. Покрај тоа, [[Масакр во Сребреница|масакрот во Сребреница]], исто така спроведен како дел од кампањата за етничко чистење, бил утврден како [[геноцид]].
== Историска позадина ==
[[Отоманско Царство|Османлиското Царство]] управувала со [[Босна и Херцеговина]] од 1463 до 1878 година и во овој период, голем дел населението, претежно [[Бошњаци]] или босански муслимани, ја смениле религијата во [[ислам]], давајќи му на општеството свој [[мултиетнички]] карактер. {{Sfn|Keil|2016}} Трите етнички групи, Бошњаците, [[Босански Срби|босанските Срби]] и [[Босански Хрвати|босанските Хрвати]] живееле претежно мирно од 1878 до [[Прва светска војна|Првата светска војна]] во 1914 година. Повремени тензии меѓу трите групи се појавувале главно како резултат на економски проблеми,{{Sfn|Farkas|2003}} иако [[Србија]] изразувала територијални претензии кон Босна и Херцеговина уште од 1878 година.{{Sfn|Fischer|2019}} Некои историчари истакнуваат дека одредени српски и хрватски националисти, кои практикувале [[Православна црква|православно]] и [[Римокатоличка црква|католичко христијанство]], никогаш не ги прифатиле Бошњаците како националност {{Sfn|Keil|2016}} и се обиделе да ги асимилираат.<ref>{{Наведено списание|last=Balić|first=Smail|year=1997|title=The Cultural Achievements of Bosnian Muslims|journal=[[Islamic Studies]]|volume=36|issue=2|page=137–175|jstor=23076192}}</ref> [[Втора светска војна|Втората светска војна]] довела до меѓуетнички судири, иако трите групи дури и таму биле поделени во различни фракции кои не секогаш соодветсвувале на етничка припадност.{{Sfn|Farkas|2003}} По Втората светска војна, Босна и Херцеговина се нашла во составот на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]].{{Sfn|McEvoy|2015}}
По смртта на водичот [[Јосип Броз - Тито|Јосип Броз Тито]], Југославија доживеала големи нефукнционални промени во политичкиот систем и економска несреќа во осумдесеттите години на минатиот век.{{Sfn|Burg|1986}} Со намалувањето на влијанието на [[Комунизам|комунизмот]], се појавиле нови [[Национализам|националистички]] водачи, како [[Слободан Милошевиќ]] во [[Србија]] и [[Фрањо Туѓман]] во [[Хрватска]].<ref>[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#ICTY-Delalic|''Prosecutor v. Delalić et al. – Judgement'', 16 November 1998]], p. 41</ref> [[Словенија]] и Хрватска повикувале на реформи во Југославија и создавање на полабава [[конфедерација]] на државата при што наишле на пречки од страна на [[белград]]ската влада.{{Sfn|Baker|2015}} На 25 јуни 1991 година, Словенија и Хрватска прогласиле независност. Следува [[Десетдневна војна|краток вооружен конфликт]] во Словенија, а [[Хрватска војна за независност|хрватската војна за независност]] ескалира во голем воен конфликт.{{Sfn|CIA|2002}} [[Македонија]] исто така прогласила независност која за разлика од другите југословенски држави, била прифатена мирно од страна Југославија. {{Sfn|Džankic|2016}} [[Рам план]]от започнал да се спроведува, поставувајќи темели за новите граници на „Трета Југославија“ во обид да се формира земја во која „сите Срби и териториите кои ги населувале би биле обединети заедно во иста држава“. {{Sfn|Lukic|Lynch|1996}}
Планот Изетбеговиќ-Глигоров претставил реструктуирање на Југославија, засновано врз принципот 2+2+2, со што Србија и [[Црна Гора]] би биле сржта на асиметричната федерација, додека Босна и Македонија би биле во лабава федерација, а Хрватска и Словенија во уште полабава конфедерација. Ваквиот план не бил прифатен од ниту една страна.<ref>{{Наведено списание|last=Katz|first=Vera|year=2014|title=A Platform on the Future Yugoslav Community (Izetbegovic-Gligorov Plan). A View from the Perspective of Bosnia and Herzegovina|journal=Politeja|volume=4|issue=30|page=191–209|doi=10.12797/Politeja.11.2014.30.18|jstor=24919725}}</ref> Србите започнале да формираат автономни субјекти во Босна во есента 1991 година. {{Sfn|Burg|Shoup|1999}} Кога претставниците на партијата [[Партија за демократско дејствување|СДА]] во Собранието на Република Босна и Херцеговина го објавила својот план за референдум за независност од Југославија, на 14 октомври 1991 година, полтичарот [[Радован Караџиќ]], предводник на босанските Срби, одржал говор на седницата на парламентот со кој јавно се заканил со војна и истребување на Бошњаците како народ.{{Sfn|Morrison|2016}} На 9 јануари 1992 година, [[Национално собрание (Република Српска)|Собранието]] на босанските Срби ја прогласи „ [[Република Српска (1992-1995)|Република на српскиот народ на Босна и Херцеговина]] “, која во својот склоп ќе вклучува територија со српско мнозинство и „дополнителни територ кои не прецизно утврдени, но ќе вклучуваат области каде што Србите биле мнозинство пред втората светска војна.<ref>[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#ICTY-Karadzic|''Prosecutor v. Karadžić – Judgement'', 24 March 2016]], p. 1114</ref> На 29 февруари и 1 март 1992 година, [[Босна и Херцеговина]] одржала [[Референдум за независност на Босна, 1992 година|референдум]] за [[Референдум за независност на Босна, 1992 година|независност]], по што самата прогласила независност од Југославија.{{Sfn|Nizich|1992}} Поголемиот дел од босанските Срби сакале да останат во иста држава со Србија. За време на 16-та седница на Собранието на босанските Срби, на 12 мај 1992 година, Караџиќ, тогашен предводник на самопрогласената прото-држава Република Српска, ги претставил своите „шест стратешки цели“, од кои две биле „одвојување од другите две национални заедници и раздвојување на државите“ и „создавање на коридор во долината на Дрина со што истата ќе се елиминира како граница меѓу српските држави“.{{Sfn|Nettelfield|2010}} Генералот на Република Српска [[Ратко Младиќ]] ги идентификувал „муслиманите и хрватите орди“ како непријатели и му предложил на Собранието дека мора да дефинира дали истите ќе бидат исфрлени со политички средства или со користење на сила.<ref>[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#ICTY-Karadzic|''Prosecutor v. Karadžić – Judgement'', 24 March 2016]], p. 1093</ref>
Босанската војна ескалирала брзо. Српските сили беа составени од [[Армија на Република Српска|Армијата на Република Српска]] (АРС), [[Југословенска народна армија|Југословенската народна армија]] (ЈНА) и паравоени франциски сили на Србите и босанските Срби.{{Sfn|Call|2007}} Нивната цел била или да формираат оставнина на Југославија {{Sfn|Crnobrnja|1996}} или [[Големосрпство|Голема Србија]].<ref>{{Наведено списание|last=Kelly|first=Michael J.|year=2002|title=Can Sovereigns Be Brought to Justice? The Crime of Genocide's Evolution and the Meaning of the Milosevic Trial|url=https://scholarship.law.stjohns.edu/cgi/viewcontent.cgi?referer=https://www.google.com/&httpsredir=1&article=1349&context=lawreview|journal=St. John's Law Review|volume=76|issue=2|ssrn=920900}}</ref> Српските власти во Белград сакале да создадат нови територии за Србите во Босна и Хрватска, кои на крајот ќе бидат додадени во [[Србија и Црна Гора]].<ref>[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#ICTY-Delalic|''Prosecutor v. Delalić et al. – Judgement'', 16 November 1998]], p. 46</ref>
На почетокот на војната, бошњачките сили, организирани во [[Армија на Република Босна и Херцеговина|Армијата на Република Босна и Херцеговина]] (АРБиХ) и хрватските сили, организирани во [[Хрватски совет за одбрана|Хрватскиот совет за одбрана]] (ХВО), првично соработувале против ЈНА и ВРС. {{Sfn|Shrader|2003}} ХВО била официјалната армија на [[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватската Република Херцег-Босна]] (ХР ХБ), посебен „политички, културен, економски и територијален ентитет“ во Босна, прогласен од страна на [[Мате Бобан]] на 18 ноември 1991 година. {{Sfn|Bartrop|Jacobs|2014}} Партијата тврдела дека нема цели за одделување и ветила дека ќе ја почитува централната власт во Сараево.{{Sfn|Ramet|2010}} ХР ХБ била финансирана и вооружена од Хрватска. Се претпоставува дека ХР ХБ исто така планирала отцепување на областите со мнозинство Хрвати во Босна и нивно [[Голема Хрватска|обединување со Хрватска]],{{Sfn|Bartrop|Jacobs|2014}} всушност, [[Поделба на Босна и Херцеговина|разделувајќи ја Босна и Херцеговина]] помеѓу проширените Србија и Хрватска.<ref>{{Наведено списание|last=Rabia Ali, Lawrence Lifschultz|year=1994|title=Why Bosnia?|url=https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01436599408420387?journalCode=ctwq20|journal=[[Third World Quarterly]]|volume=15|issue=3|pages=367–401|doi=10.1080/01436599408420387|jstor=3993291}}</ref>
== Дефиниции ==
[[Податотека:Visegrad_destroyed_house.JPG|мини| Уништена куќа во општината [[Вишеград]] ]]
[[етничко чистење|Етничкото чистење]] е умислена политика на „создавање на етнички хомогена област со употреба на сила или заплашување со цел да се отстрани одредена етничка група од одредена област“.<ref>[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#Bassiouni|''ANNEX IV: Policy of Ethnic Cleansing: Summary and Conclusions
I. Introduction, 27 May 1994'']]</ref>
Во извештајот од 24 мај 1994 година на Комисијата на експерти на ООН, се утврдува дека етничко чистење било извршено преку „убиство, измачување, произволно апсење и притвор, вонсудски погубувања, силување и сексуална злоупотреба, затворање на цивилно население во гето области, присилно отстранување, раселување и депортирање на цивилното население, умислени воени напади или закани за напад врз цивили и цивилни области и неконтролирано уништување на имот“. Ваквите форми на [[Прогони|гонења]] на една група биле дефинирани како злосторства против човештвото, иако тие исто така можат да бидат толкувани според [[Конвенција за геноцид|Конвенцијата за геноцид]].{{Sfn|Bartrop|2019}}
Етничкото чистење е различно од [[геноцид]]. Овие термини не се синоними, но сепак академски се смета дека двата концепти постојат во рамките на скалата на напади врз нации или религиско-етнички групи. Етничкото чистење е слично на присилното [[депортација|депортирање]] или пренесување на населението од една група со цел да се постигне промена на етничкиот состав на територијата, додека геноцидот е насочен кон уништување на група. {{Sfn|Schabas|2000}}
[[Меѓународен суд на правдата|Меѓународниот суд на правдата]] (МСП) донел пресуда во случајот „[[Случај на босанскиот геноцид|Босански геноцид“]] за да се направи разлика помеѓу ''етничко чистење'' и ''геноцид''. <blockquote> Тоа [''т.е. етничкото чистење'' ] може да биде форма на геноцид во рамките на дефиницијата на [[Конвенција за спречување и казнување на кривично дело геноцид |Конвенцијата [за Геноцид]]], ако соодветствува или впаѓа во една од категориите на акти забранети со член II од Конвенцијата. Намерата, како политичка алатка, да се создаде „етнички хомогена“ област, и операциите што може да се искористат за спроведување на ваквата политика, не можат како такви да се означат како геноцид: намерата што го карактеризира геноцидот е „да се уништи, целосно или делумно“ одредена група, и депортацијата или раселувањето на членовите на таа групата, дури и ако се изврши со употреба на сила, не мора да соодветствуваат на уништување на таа група, ниту пак таквото уништување да е автоматска последица на раселувањето. Ова не значи дека делата кои се опишани како „етничко чистење“ не може да претставуваат геноцид, доколку тие можат да се одликуваат како, на пример, „намерно воведување на групни услови за живот кои ќе доведат до целокупно или делумно физичко уништување “, спротивно на членот 2, став (в) од Конвенцијата, доколку таквиот акт се спроведува со потребната определена намера (''dolus specialis''), што значи да се тргне со замисла за уништување на групата, што е различно од нејзиното отстранување од регионот. - МСП.{{Sfn|International Court of Justice|2007}} </blockquote>
== Меѓународни извештаи ==
[[Комитет за надворешни односи на Сенатот на Соединетите држави|Комисијата за надворешни односи на Сенатот на Соединетите Држави]] објавила извештај за етничкото чистење во Босна во август 1992 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=pst.000020344122&view=1up&seq=1|title=The Ethnic Cleansing of Bosnia — A Staff Report|date=August 1992|work=[[United States Senate Committee on Foreign Relations]]|location=Washington, D.C.|accessdate=2 June 2020}}</ref> и одржала расправа за воените злосторства на Балканот на 9 август 1995 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.intelligence.senate.gov/sites/default/files/hearings/warcrimesinbalka00unit.pdf|title=War Crimes in the Balkans — Joint Hearing|date=9 August 1995|work=Unisted States Senate|location=Washington, D.C.|accessdate=2 June 2020}}</ref>
На 17 ноември 1992 година, [[Специјален известувач на Обединетите нации|специјалниот известувач на Обединетите нации]] Тадеуш Мазовиецки го објавил извештајот ''Ситуацијата на човековите права на територијата на поранешна Југославија'' во [[Обединети нации|ООН]]. Во него, било издвоено етничкото чистење во Босна и Херцеговина и било опишано како политичка цел на српските националисти кои сакаат да воспостават контрола на териториите со српско мнозинство, како и „соседните територии асимилирани за нив“. Според извештајот, паравоените сили играле голема улога во етничкото чистење.<ref>[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#Mazowiecki|''Mazowiecki'', 17 November 1992]], pp. 6–7</ref>
На 18 декември 1992 година, [[Генерално собрание на ООН|Генералното собрание]] на [[Генерално собрание на ООН|Обединетите нации]] издало резолуција 47/147, во која ја одбило „преземање на територија со сила“ и ја осудило „со најсилни можни термини одвратната практика на ' етничко чистење' и е ја изразило свесноста дека српското раководство на териториите што се под контрола на Босна и Херцеговина, Југословенската армија и политичкото раководство на Република Србија ја имаат главната одговорност за ваквата акција што заслужува прекор“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.un.org/documents/ga/res/47/a47r147.htm|title=A/RES/47/147 Situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia|date=18 December 1992|publisher=United Nations|archive-url=https://web.archive.org/web/20020213041523/https://www.un.org/documents/ga/res/47/a47r147.htm|archive-date=4 April 2020|accessdate=25 July 2019}}</ref>
На 1 јануари 1993 година, Хелсиншкиот Уач објавил извештај за конфликтите во поранешна Југославија. Здружението утврдило дека етничкото чистење било „најшокантните прекршувања во Хрватска и Босна и Херцеговина“, бидејќи предвидувало „погубување, исчезнување, произволе притвор, депортација и присилно раселување на стотици илјади луѓе врз основа на нивната религија или националност".<ref name="Helsinki Watch Report">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.refworld.org/docid/467fca72a.html|title=Human Rights Watch World Report 1993 - The former Yugoslav Republics|date=1 January 1993|publisher=Helsinki Watch|accessdate=10 July 2017}}</ref>
[[Резолуција 780 на Советот за безбедност на Обединетите нации|Резолуцијата 780 на Советот за безбедност на Обединетите нации]] одобрила формирање на Комисија за експерти за евидентирање на злосторствата во поранешна Југославија, вклучувајќи ја и Босна и Херцеговина. На 27 мај 1994 година, овие извештаи биле завршени и ја опишале политиката на етничко чистење.<ref>[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#Bassiouni|''ANNEX IV: Policy of Ethnic Cleansing, 27 May 1994'']]</ref>
На 15 ноември 1999 година, ООН го објавила ''Извештајот на Генералниот секретар согласно резолуцијата 53/35 на Генералното собрание: Падот на Сребреница [A / 54/549]'' . Тој го опишал падот на [[Сребреница]] во јули 1995 година и открил дека е дел од поголемиот план на српското население за етничко чистење и [[депопулација]] на посакуваните босански територии со цел тие да се репопулираат со Срби.<ref name="Report 1999 p106">[[Ethnic cleansing in the Bosnian War#Report 1999|''Report A/54/549'', 15 November 1999]], p. 106</ref>
==Кампањи и методи==
Методите користени за време на босанското етничко чистење вклучувале „убивање на цивили, силување, насилство, уништување на граѓански, јавни и културни поседувања, грабежи и пљачки и присилно преместување на цивилната популација“.<ref name="UN-Sec.Council-RCEEP780-Annex-pg.33–para.129"/> Принудното преместување на цивилната популација не било само последница на конфликтот туку била и цел на етничкото чистење.{{sfn|Young|2001|p=782}} Срспката кампања вклучувала селектирано убивање на граѓански, верски и интелектуални претставници на Босанците и Хрватите; праќање на возрасни мажи во концентрациони логори и силувања врз жените. Дел од овие методи исто така вклучувале и уништување и палење на нивните историски, верски и културни објекти.{{sfn|Lawson|2006|p=23}}
===Српски сили===
[[File:Manjača Camp.jpg|thumb|Затвореници во [[Мањача камп|кампот Мањача]], во близина на Бања Лука, 1992]]
{{Главна|Етничко чистење во Приједор|Етничко чистење во Фоча|Масакр во Зворник|Етничко чистење во Добој (1992)|Опсада на Сараево}}
Околу 700,000 и 1,000,000 Бошљаци биле избркани од нивните домови од териториите на Босна кои биле контролирани од српските сили.{{sfn|Burg|Shoup|1999|p=171}} Методите кои што се користеле за ова биле користење на сила и терор со цел да ги притиснат Бошњаците да ги напуштат териториите кои ги присвоиле Србите.{{sfn|Burg|Shoup|2015|p=172}}
Голем број дискриминаторни мерки биле преземени врз Бошњаците врз територијата која што ја имала ВРС.{{sfn|Clark|2014|p=123}} Во општината [[Приједор]], започнувајќи на 30 април 1992, сите кои не биле Срби биле отпуштени од работа и не им било дозволено да влегуваат во зградата на судот. На нивни места дошле Срби. Босанските интелектуалци и друг дел од населението биле депортирани во [[Кампот во Омарска]].<ref>[[#ICTY-Karadzic|''Prosecutor v. Karadžić – Judgement'', 24 March 2016]], pp. 651–652</ref> Куќите на Бошњаците и на Хрватите биле пребарувани за поседување на оружја и некогаш биле пљачкани.<ref>[[#ICTY-Karadzic|''Prosecutor v. Karadžić – Judgement'', 24 March 2016]], p. 654</ref> Српските сили ги придружувале луѓето кои не биле Срби, кои исто така биле маркирани со бели завои, до автобуси кои ги одвеле до Омарска, [[камп во Трнопоље|Трнопоље]] и Кератерм. Движењето на цивилите било ограничено со полициски часови и одредени местоа до кои смеело да се оди. Радио станиците вршеле апел на Србите да ги „линчуваат“ Бошњаците и Хрватите.<ref>[[#ICTY-Karadzic|''Prosecutor v. Karadžić – Judgement'', 24 March 2016]], pp. 656–657</ref> Измачување и злодела во затвореничките центри биле спроведувани со цел затворениците да немаат друг избор освен да ги прифатат понудите за ослободување под услов да потпишат документ дека ќе го напуштат регионот.{{sfn|Amnesty International|1992|p=72}}
Во [[Бања Лука]], Бошњаците и Хрватите биле избркани од нивните станови, додека Срби кои исто така биле преместени и пристигнале на територијата ги презеле нивните живеалишта. Принудното работење кое било спроведено од страна на надлежните органи исто така го забрзало напуштањето. Тие кои што ја напуштале Бања Лука морале да потпишуваат документи со кои се согласуваат на нашуштање на нивните имоти без притоа да добијат компензација.{{sfn|International Court of Justice|2007|pp=141–142}} Паравоените сили честопати пробивале во становите на несрпското население и извршувале кражби и насилство врз сопствениците. Честопати, било и пукано во куќите. Локалната српска полиција не се вклучувала во допирање на ваквите напади.<ref name="HRW1994"/> Во [[Зворник]], на Бошњаците им биле дадени официјални печати на личните карди за промена на домовите. Со цел да го напуштат регионот, тие требало да извршат трансфер на нивните поседништва на агенција за размена на куќи. Започнувајќи од мај/јуни 1992, Бошњаците биле одведени со автобуси во [[Тузла]] или [[Суботица]] во Србија. На некои им било наредено да заминат со вооружени закани. Слични принудни размени се случиле во Фоча, Власеница, Брчко и Босански Шамац.{{sfn|International Court of Justice|2007|pp=141–142}} Претставниците на [[УНХЦР]] не сакале да им помагаат на Бошњаците да ги напуштат регионите кои биле афектирани од војната, сметајќи дека ќе бидат сметани за соучесцници на етничкото чистње.<ref name="Muslims Forced to Leave Bosnia">{{наведени вести| title=Muslims Forced to Leave Bosnia | url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1992/07/25/muslims-forced-to-leave-bosnia/f81d0b25-4e0c-4bb2-80f5-bc6d09715c56/ | work=Washington Post| date=25 July 1992| accessdate=8 May 2020| last=Maass| first=Peter| authorlink=Peter Maass}}</ref> Во Фоча, дури и името на градот било сменето во ''Србиње'', односно „место на Србите“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://digitalcommons.georgefox.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1996&context=ree|volume=36| title=The Significance of the Role of Religion in the Bosnian Conflict of the 1990s: The Town of Foča as a Case Study |first=Louis |last=Tozer | publisher=University College London | year=2016| issue=5|pp=83–84}}</ref>
Во [[Козлук, Зворник|Козлук]] во јуни 1992, Бошњаците биле собрани и сместени во камиони и возови за да го напуштат регионот.{{sfn|Amnesty International|1992|p=75}} Во [[Бијељиња]], несрпското населени исто така било евакуирано од нивните домови и отпуштено од работните места.<ref>[[#ICTY-Karadzic|''Prosecutor v. Karadžić – Judgement'', 24 March 2016]], p. 240</ref> Уапсеното несрпско население било испратено во [[Камп во Батковиќ|Кампот во Батковиќ]],{{sfn|Nizich|1992|p=211}} каде вршеле принудна работа.<ref>[[#ICTY-Karadzic|''Prosecutor v. Karadžić – Judgement'', 24 March 2016]], p. 253</ref> Српските паравоени сили користеле насилство врз Бошњаците. Во Вишегрард во 1992, стотици Бошњаци биле собрани пред мостот, пукани и фрлени во реки или [[масакр во Вишеград|запалени живи во куќи]], босански жени биле силувани а еден босански маж бил влечен околу градот, врзан за кола.{{sfn|Fabijančić|2010|p=88}}
Босанските делови биле поставени под опсада од ВРС.{{sfn|de Graaff|Wiebes|2014|p=186}} По [[Опсада на Сребреница|Опсадата на Сребреница]] на 11 јули 1995, Босански мажи биле [[Масакр во Сребреница|убиени во масакрот]] додека на 13 јули, 23,000 мажи биле испратени со автобуси надвор од регионот.{{sfn|Bartrop|Jacobs|2014|p=186}}
===Хрватски сили===
[[File:Ahmici massacre.jpg|thumb|Мировници на ОН собираат тела од [[Ахмиќи]] во април 1993]]
Во пролетта во 1992, додека силите на ВСР продолжувале кон [[Оџак]] и [[Босанска Посавина]], хрватските сили ги преселиле српските цивили од регионот и ги транспортирале во Хрватска. Тие исто така избркалеи Срби од [[Херцеговина]] и им ги запалиле домовите во мај 1992.{{sfn|Burg|Shoup|2015|p=[https://books.google.com/books?id=3v3qBgAAQBAJ&pg=PT229&lpg=PT229 229]}} Во 1993, босанските хрватски државни органи исто така започнале процес на етничко чистење заедно со нападите врз [[Мостар]] каде што Бошњаците биле сместени во притворенички логори. Бошњаците биле избрскани од западниот дел на Мостар од страна на хрватските сили, а истото се случило и со Бошњаците од останатите провинцијални центри, градови и села како што биле Столац, Чапљина и други.{{sfn|Burg|Shoup|1999|p=180}} Со цел да воспостави сила во заедниците во Централна Босна и Западна Херцеговина кои биле посакувани од ХР БХ, претседателот Мате Бобан го повикал [[Хрватски Одбранбен Совет|Хрватскиот одбранбен совет]] (ХВО) да започне со прогон врз Бошњаците кои ги населувале тие територии. Хрватските сили користеле „оружја, евакуација, насилство, кражби и принудување“ за да го избркаат или убијат босанското население. Некои биле затворени во логорите во Хелидром и Дретељ. Масакрите во Ахбичи и Ступни До исто така имале за цел етнички да го исчистат регионот од Бошњаци.{{sfn|Bartrop|2016|p=25}}
Хрватските војници демолирале продавници поседувани од Босанците во неколку градови. Уапсиле илјадници босански цивили и пробале да ги депортираат во други држави со цел да ги тргнат од Херцеговина.<ref>{{наведени вести| last=Pomfret|first=John| authorlink=John Pomfret (journalist)| work=Washington Post| date=18 May 1993 |title=Croats Seek 'Intolerable' Deportation of Muslims| url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/07/18/croats-seek-intolerable-deportation-of-muslims/e2864480-fd51-45e9-a8ef-2a74c607f679/ |accessdate=7 May 2020}}</ref> Силите на ХР ХБ ги исчистиле Србите и Бошњаците од државните канцеларии и полицијата. Босанците во регионите кои биле означени од ХР ХБ биле сè почесто предмет на злодела.{{sfn|Bartrop|2016|p=24}} Во [[Витез]] и [[Зеница (град)|Зеница]] во април 1993, хрватските војници ги предупредил Бошњаците дека ќе бидат убиени за три часа доколку не ги напуштат своите домови.<ref>{{наведени вести| title=Vicious 'Ethnic Cleansing' Infects Croat-Muslim Villages in Bosnia |url=https://www.nytimes.com/1993/04/21/world/vicious-ethnic-cleansing-infects-croat-muslim-villages-in-bosnia.html?auth=login-google | work=New York Times| date=21 April 1993| accessdate=8 May 2020| last=Burns| first=John F.| authorlink=John F. Burns}}</ref> Слични стратегии биле користени во Прозор, каде што Бошњаците ги напуштиле териториите откако хрватските сили го презеле градот, ги опљачкале и ги запалиле нивните продавници.<ref>{{наведени вести| last=Burns|first=John F.| title=In a 'Cleansed' Bosnian Town, Croats, Not Serbs, Aim Guns|work=New York Times| url=https://www.nytimes.com/1992/10/30/world/in-a-cleansed-bosnian-town-croats-not-serbs-aim-guns.html| date=30 October 1992 |accessdate=8 May 2020}}</ref>
===Босански сили===
Според „Последниот извештај (1994)“ на Безбедносниот совет на ОН, иако Бошњаците биле дел од „прекршувања на Женевската Конвенција и интернационалното хуманитарно право“, тие не биле вклучени во „систематско етничко чистење“.<ref name="UN-Sec.Council-RCEEP780-AnnexIV-Cleansing-pg.21–para.111"/> За време на [[опсада во Горажде|Опсадата во Горажде]], босанските сили избркале Срби од Горажде и натерале дел од нив да останат во [[куќен притвор]] во 1993.<ref>{{Наведена мрежна страница| title=World Report 1995 - Bosnia-Hercegovina| work=Human Rights Watch| year=1995| url=https://www.hrw.org/reports/1995/WR95/HELSINKI-03.htm |accessdate=24 May 2020}}</ref> Слична кампања била спроведена од страна на босанските државни власти со цел да се пренесат сите Хрвати од [[Коњиџ]] цо март 1993.{{sfn|Burg|Shoup|1999|p=180}} За време на [[опсада на Сараево|Опсадата на Сараево]], босанскиот паравоен предводник [[Мушан Топаловиќ]] и неговите сили киднапирале и убиле српски цивили пред тој да биде убиен од страна на босанската полиција во октомври 1993.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Postscript to Sarajevo's Anguish: Muslim Killings of Serbs Detailed|first=Chris |last=Hedges| url=http://www.nytimes.com/1997/11/12/world/postscript-to-sarajevo-s-anguish-muslim-killings-of-serbs-detailed.html?pagewanted=all|publisher=[[New York Times]]|date=12 November 1997}}</ref> Во 2017, босанските обвинители ги обвиниле поранешни членови на Босанската армија за криминални дела против човештвото извршени против Срби, со цел да ги избркаат истите од општината Коњиц и околните села во мај 1992.<ref>{{Наведена мрежна страница |last1=Grebo |first1=Lamija |title=Bosnia Arrests 13 Suspected of Crimes in Konjic |url=https://balkaninsight.com/2017/12/04/bosnia-arrests-13-suspects-for-crimes-in-konjic-12-04-2017/ |website=BalkanInsight |date=December 4, 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |last1=Muslimovic |first1=Admir |title=Bosnia Tries Ex-Fighters for Crimes Against Humanity in Konjic |url=https://balkaninsight.com/2019/05/08/bosnian-tries-ex-fighters-for-crimes-against-humanity-in-konjic/ |website=BalkanInsight |date=May 8, 2019}}</ref> После војната, Хрватите доброволно го напуштиле [[Вареш]], првично од страв од босанска одмазда. Заминувањето на Хрвати од Сараево, Тузла и Зеница имало различни мотиви кои не секогаш биле директен резултат на притисок од Бошњаците.{{sfn|Burg|Shoup|2015|p=172}}
==Демографски промени==
[[File:Evstafiev-bosnia-travnik-girl-doll-refugee.jpg|thumb|Раселени Босанци во 1993]]
Според пописот во 1991, Босна и Херцеговина имала население од 4,364,574, од кое 43.7% биле Бошњаци, 31.4% Срби, 17.3% Хрвати и 5.5% [[југословени]].{{sfn|Rogel|1998|p=29}} Околу 16% од луѓето имале мешани потекла во 1981.{{sfn|Takeyh |Gvosdev|2004|p=84}} Покрај тоа што Србите составувале 31% од Босна и Херцеговина, Караџиќ имал за цел да присвои 70% од територијата на државата.{{sfn|Nizich|1992|p=32}} Организаторите на етничкото чистење имале за цел да се уништи мултиетничкото општество во Босна со цел да се оствари општество засновано на националистичка надмоќ на една етничка група, односно Србите,{{sfn|Donia|Fine|1994|p=1}} на што било гледано како „србизација“ на овие региони.{{sfn|Rieff|1996|p=96}} Индискиот академик [[Рада Кумар]] ја опишал ваквата територијална поделба врз основа на националност како „етнички [[апартхејд]]“.{{sfn|Kumar|1999|p=100}}
Целосно, се пресметува дека помеѓу 1.0{{sfn|Totten|2017|p=21}} и 1.3 милиони{{sfn|Phillips|2005|p=5}} луѓе биле раселени за време на етничкото чистење и десетици илјади биле убиени.{{sfn|Seybolt|2007|p=177}} Најголемиот број на извршители на злодела за време на етничките кампањи биле српските сили, а најголем број на жртви биле Бошњаци.{{sfn|Wheeler|2002|p=149}} Во септември 1994, претставници на УНХЦР сметале дека само околу 80,000 припадници на несрпско население останале додека 837,000 биле раселени од териториите контролирани од страна на Србите на територијата на Босна и Херцеговина. Со тоа, се смета дека девет од секој десетти босански и хрватски населеник бил избркан од регионите кои биле посакувани од Србите. Заклучокот бил дека речиси сите биле намерно избркани од нивните домови.<ref>{{наведени вести| work=The Independent| title=Serbs expelled almost 800,000 Muslims |author=Tony Barber, Andrew Marshall| date=21 September 1994 |url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/serbs-expelled-almost-800000-muslims-1450105.html |location=London| accessdate=27 May 2020}}</ref> Кон крајот на војната во 1995, босанските Срби избркале 95% од несрпското население од териториите кои ги добиле.{{sfn|Riedlmayer|2002|p=[https://books.google.com/books?id=Ylw2vO2I4GIC&pg=PA115&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false 115]}}
Пред војната, босанската територија која ја поседувала Армијата на Република Српска, се состоела од 47% Срби, 33% Бошњаци и 13% Хрвати. После војната, според истражувања на босанскиот експерт за демографија Мурат Прашо, во 1995 Србите сочинувале 89%, додека Босанците 3% и Хрватите 1% од остатокот на населението.{{sfn|Bringa|2005|p=188}}
Во босанските територии кои паднале под власт на ХВО и на [[Хрватска Армија|хрватската армија]], пред војната, Хрватите претставувале 49% од населението. Нивниот процент се зголемил до 96% во 1996, додека процентот на Бошњаци и Срби паднал од 22 на 2.5% и од 25 до 0.3%. Територијата која ја контролирала босанската влада исто така забележала зголемување на популацијата; пред војната Бошњаците претставувале 57% од населението, што се зголемило во 74% кон крајот на војната.{{sfn|Bringa|2005|p=188}}
{| class="wikitable"
|+ демографски промени во 1991–1995, базирарни на преддејтонски договор за територијална контрола, според Мурат Прашо{{sfn|Eberhardt|Owsinski|2015|pp=407–408}}
|-
|
{| class="wikitable sortable"
|+ Територии на [[Армија на Република Српска|Армијата на Република Српска]]
! Етничка група
! 1991
! 1995
! Промена
|-
! scope=row | [[Бошњаци]]
| 551,000 (32.7%) || 28,000 (3.1%) || -523,000 (-29.6%)
|-
! scope=row | [[Босански Хрвати|Хрвати]]
| 209,000 (12.4%) || 11,000 (1.2%) || -198,000 (-11.2%)
|-
! scope=row | [[Босански Срби|Срби]]
| 799,000 (47.5%) || 806,000 (89.2%) || +7,000 (+41.7%)
|-
! scope=row | Целосно
| 1,683,000 (100%) || 904,000 (100%) || -779,000
|-
|}
|
{| class="wikitable sortable"
|+ Територија на босанската влада
! Етничка група
! 1991
! 1995
! Промена
|-
! scope=row | Бошњаци
| 1,235,000 (56.9%) || 1,238,000 (74.1%) || +3,000 (+17.2%)
|-
! scope=row | Хрвати
| 295,000 (13.6%) || 150,000 (9.0%) || -145,000 (-4.6%)
|-
! scope=row | Срби
| 438,000 (20.2%) ||180,000 (10.8%) || -258,000 (-9.4%)
|-
! scope=row | Целосно
| 2,170,000 (100%) || 1,671,000 (100%) || -499,000
|-
|}
|
{| class="wikitable sortable"
|+ Територии на [[Хрватски одбранбен совет|Хрватскиот одбранбен совет]] и [[Хрватска армија|Хрватската армија]]
! Етничка група
! 1991
! 1995
! Промена
|-
! scope=row | Бошњаци
| 117,000 (22.1%) || 8,000 (2.5%) || -109,000 (-19.6%)
|-
! scope=row | Хрвати
| 259,000 (49.0%) || 307,000 (95.6%) || +48,000 (+46.6%)
|-
! scope=row | Срби
| 130,000 (24.6%) ||1,000 (0.3%) || -129,000 (-24.3%)
|-
! scope=row | Целосно
| 529,000 (100%) || 321,000 (100%) || -208,000
|-
|}
|}
Хрватскиот историчар Саша Мрдуљаш ги анализирал демократските промени засновани на територијалната контрола после дајтонскиот договор. Според неговото истражување, бројот на Бошњаци во Република Српска се сменил од 473,000 во 1991 до 100,000 во 2011, бројот на Хрвати од 151,000 до 15,000, додека бројот на Срби од 886,000 до 1,220,000.{{sfn|Mrduljaš|2011|p=532}}
Во територијата под контрола на АРБиХ, бројот на Срби се сменил од 400,000 во 50,000, на Хрвати од 243,000 до 110,000 и на Бошњаци од 1,323,000 во 1,550,000.{{sfn|Mrduljaš|2011|p=530}} Во територијата под контрола на ХВО, бројот на Срби се сменил од 80,000 до 20,000, на Бошњациц од 107,000 до 70,000, и на Хрвати од 367,000 во 1991 до 370,000 во 2011.{{sfn|Mrduljaš|2011|p=530}}
{| class="wikitable"
|+ демографски промени 1991–2011, според територијална контрола во 1995/1996, според Саша Мрдуљаш{{sfn|Mrduljaš|2011|pp=530, 532}}
|-
|
{| class="wikitable sortable"
|+ Територии на Армијата на Република Српска
|-
! rowspan="2"| Етничка група
|- align="center"
! data-sort-type=number | 1991
! 2011
! Промена
|-
| Бошњаци ||473,000 (28.9%)
|100,000 (7.4%)
| –21.6%
|-
| Хрвати ||151,000 (9.2%)
|15,000 (1.1%)
| –8.1%
|-
| Срби ||886,000 (54.2%)
|1,220,000 (90.0%)
| +35.8%
|https://web.archive.org/web/20130530215616/https://www.law.ed.ac.uk/file_download/series/375_territorialityandcitizenshipmembershipandsubstatepolitiesinpostyugoslavspace.pdf
| [[Југословени]]{{efn|name=fn1|Југословени се користел како национален идентитет со две конотации, како етнички или супра-етнички идентификатор и како демоним за граѓани/жители на бивша Југославија. Најголемиот број на тие што биле идентификувани како југословени, после распадот на Југославија и југословенските војни ја напуштиле ваквата идентификација и користеле етничка или идентификација која одговарала на нациите кои се појавиле како резултат на војните, а во некои случаи, особено в мултиетнички историски региони, некои луѓе изјавувале под-национални и регионални идентификации како [[Истрија]] - Истријци, [[Војводина]] - Војвоѓани.<ref name="Stjepanović-citsee-2013-Territoriality-Citizenship">{{Наведена книга |author1=Dejan Stjepanović |title=Territoriality and Citizenship |url=https://www.citsee.eu/citsee-study/territoriality-and-citizenship-membership-and-sub-state-polities-post-yugoslav-space |contribution-url=https://web.archive.org/web/20130530215616/https://www.law.ed.ac.uk/file_download/series/375_territorialityandcitizenshipmembershipandsubstatepolitiesinpostyugoslavspace.pdf |contribution=full text available for reading and download |website=www.citsee.eu |publisher=European Commission - CITSEE |accessdate=6 June 2020 |date=19 February 2013 |archive-date=2022-03-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220327160607/https://www.citsee.eu/citsee-study/territoriality-and-citizenship-membership-and-sub-state-polities-post-yugoslav-space |url-status=dead }}</ref>{{sfn|Vermeulen|Govers|1994|p=38}}}} ||82,000 (5.0%)
| - ||–5.0%
|-
| Останати||42,000 (2.6%)
|20,000 (1.5%)
| –1,1%
|- class="sortbottom"
| '''Целосно''' ||1,634,000
|1,355,000
|
|}
|
{| class="wikitable sortable"
|+ Територии на Армијата на Република Босна и Херцеговина
|-
! rowspan="2"| Етничка група
|- align="center"
! data-sort-type=number | 1991
! 2011
! Промена
|-
| Бошњаци ||1,323,000 (61.3%)
|1,550,000 (89.1%)
| +27.8%
|-
| Хрвати ||243,000 (11.3%)
|110,000 (6.3%)
| –4.9%
|-
| Срби ||400,000 (18.5%)
|50,000 (2.9%)
| –15.6%
|-
| Југословени{{efn|name=fn1}} ||140,000 (6.5%)
| - ||–6.5%
|-
| Останати||54,000 (2.5%)
|30,000 (1.7%)
| –0.8%
|- class="sortbottom"
| '''Целосно''' ||2,160,000
|1,740,000
|
|}
|
{| class="wikitable sortable"
|+ Територии на Хрватскиот Одбранбен Совет
|-
! rowspan="2"| Етничка група
|- align="center"
! data-sort-type=number | 1991
! 2011
! Промена
|-
| Бошњаци ||107,000 (18.3%)
|70,000 (14.9%)
| –3.4%
|-
| Хрвати ||367,000 (62.8%)
|370,000 (78.7%)
| +15.9%
|-
| Срби ||80,000 (13.7%)
|20,000 (4.3%)
| –9.4%
|-
| Југословени{{efn|name=fn1}} ||21,000 (3.6%)
| - ||–3.6%
|-
| Останати ||9,000 (1.5%)
|10,000 (2.1%)
| +0.6%
|- class="sortbottom"
| '''Целосно''' ||584,000
|470,000
|
|}
|}
Според првичните претпоставки, целосниот број на бегалци и на луѓе кои биле раселени во државата за време на босанската војна изнесувал 2.7 милиони луѓе,<ref name="Erlanger"/> иако подоцни извештани на [[ОН]] објавуваат бројки од 2.2 милиони луѓе кои избегале или биле иселени од нивните домови.<ref>{{наведени вести| publisher=UN News| title=UN refugee agency to help Bosnia and Herzegovina set up asylum system| date=11 February 2004| url=https://news.un.org/en/story/2004/02/93802-un-refugee-agency-help-bosnia-and-herzegovina-set-asylum-system| accessdate=2 April 2020| archive-date=2021-01-29| archive-url=https://web.archive.org/web/20210129233047/https://news.un.org/en/story/2004/02/93802-un-refugee-agency-help-bosnia-and-herzegovina-set-asylum-system| url-status=dead}}</ref> Иселувањето од Босна претставувало најголемиот егзодус по Втората светска војна.<ref name="Muslims Forced to Leave Bosnia"/> 1 милион биле внатрешно разместени и 1.2 милиони биле бегалци кои ја напуштиле земјата,{{sfn|Cousens|Cater|2001|p=71}} од кои 685,000 избегале во [[Западна Европа]] (најголем дел од нив, 330,000, во [[Германија]]) и 446,500 во останатите поранешни југословенски републики.{{sfn|Cousens|Cater|2001|pp=72–73}} Босанската војна завршила со потпишувањето на [[дајтонски договор|дајтонскиот договор]] на 14 декември 1995. Во него било изјавени дека Босна и Херцеговина треба да остане обединета држава која се состои од две тела ([[Федерација на Босна и Херцеговина]] (ФБиХ) и Република Српска) и им се овозможени правата да се вратат на жртвите од етничкото чистење.<ref>{{наведени вести| work=Washington Post| title=20 years later, this is what Bosnians think about the Dayton peace accords |url=https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2015/12/14/20-years-later-this-is-what-bosnians-think-about-the-dayton-peace-accords/ |date=14 December 2015| author= Edward Morgan-Jones, Neophytos Loizides, Djordje Stefanovic |accessdate=9 April 2020}}</ref>
{| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none; width: 500px"
|+ '''Број на бегалци кои биле внатрешно раселени во 1992–1995'''
! scope="col" | Држава
! scope="col" | Бошњаци
! scope="col" | Хрвати
! scope="col" | Срби
|-
| '''Босна и Херцеговина''' || '''1,270,000''' <br>(63% од групата){{Sfn|Friedman|2013|p=78}} || '''490,000''' <br>(67% од групата){{Sfn|Friedman|2013|p=78}} || '''540,000''' <br>(39% од групата){{Sfn|Friedman|2013|p=78}}
|}
Сепак, откако завршила војната, хомогенизацијата на населението продолжила.{{sfn|Bieber|2005|p=30}} Кога деловите од Сараево кои биле под власт на Србите биле префрлени на ФБиХ во март 1996,{{sfn|Bieber|2005|p=30}} Србите [[Егзодус на сараевски Срби|масовно го напуштиле Сараево]] во наредните месеци.{{sfn|McEvoy|O'Leary|2013|p=345}} Помеѓу 60,000{{sfn|Hodge|2019|p=88}} и 90,000{{sfn|Bieber|2005|p=31}} Срби ги напуштиле предградијата на Сараево. Се смета дека ова се случило како резултат на поделбата на Босна врз основа на етничка линија со барањата во дајтонскиот договор.{{sfn|Bieber|2005|p=31}} Политичарите на босанските Срби ги притискале Србите да го напуштат Сараево, додека нејасните изјави на босанската влада исто така придонела кон создавање на недоверба меѓу српските жители.{{sfn|Bieber|2005|p=31}} Босанските српски екстремисти ги запалиле становите и ги избркале луѓето кои живееле во пределите пред да ги предадат териториите на босанската влада. Во Илиџа, дури и медицината, машините и останатите справи исчезнале. Срспкиот почитичар [[Момчило Крајишник]] јавно ги повикал Србите да го напуштат Сараево што довело до еден офицер на ОН да ги нарече српските државни органи „експерти за манипулација“.{{sfn|Hodge|2019|p=88}} За ваквиот повик било речено дека е „тешко да се разликува помеѓу присила и волонтерство“.{{sfn|Burg|Shoup|1999|p=172}}
Демографските промени биле најкритични во последните 100 години во ддржавата; според пописот во 2013 имало 3,531,159 жители во Босна и Херцеговина, повеќе од 19% намалување во една генерација.{{sfn|Schwai|Burazor|2020|p=355}}
==Уништување на верски објекти==
===Исламски===
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+
'''Уништување на исламски верски објекти во Босна (1992–1995){{Sfn|Riedlmayer|2002|pp=99–100}}'''
!
! Уништени од Срби
! Уништени од Хрвати
! Оштетени од Срби
! Оштетени од Хрвати
! Вкупно уништени за време на војната
! Вкупно оштетени за време на војната
! Целосно
! Целосни броеви пред војната
! Процент на оштетени или уништени пред војната
|-
| Џамии за верски собири
| 249
| 58
| 540
| 80
| 307
| 620
| 927
| '''1,149'''
| 81%
|-
| Џамии во мали населби
| 21
| 20
| 175
| 43
| 41
| 218
| 259
| '''557'''
| 47%
|-
| Училишта за Куран
| 14
| 4
| 55
| 14
| 18
| 69
| 87
| '''954'''
| 9%
|-
| Ложи за дервиши
| 4
| 1
| 3
| 1
| 5
| 4
| 9
| '''15'''
| 60%
|-
| Мавзолеум, светилиште
| 6
| 1
| 34
| 3
| 7
| 37
| 44
| '''90'''
| 49%
|-
| Згради за верски дарови
| 125
| 24
| 345
| 60
| 149
| 405
| 554
| '''1,425'''
| 39%
|-bgcolor="#e0e0e0"
! align="left" | Целосно
! colspan="1" | 419
! colspan="1" | 108
! colspan="1" | 1,152
! colspan="1" | 201
! colspan="1" | 527
! colspan="1" | 1,353
! colspan="1" | 1,880
! colspan="1" | 4,190
! colspan="1" | 45%
|}
===Православни===
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+
'''Уништување на православни верски објекти во Босна (1992–1995)'''<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Mileusnić |first= Slobodan |year=1997 |title= Spiritual Genocide: A survey of destroyed, damaged and desecrated churches, monasteries and other church buildings during the war 1991-1995 |location=Belgrade|url=http://www.intratext.com/X/ENG0437.htm}}</ref>
!
! Уништени цркви
! Оштетени цркви
! Уништени парохиски домови
! Оштетени парохиски домови
|-
| Епархија во Бања Лука
| 2
| 3
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|-
| Бихачко-Петровац епархија
| 26
|68
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|-
| Дабробосанска епархија
| 23
|13
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|-
| Захумско-херцеговачка
| 36
|28
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|-
| Зворник-тузланска
| 38
|60
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|{{Color|grey|Нема податоци}}
|-bgcolor="#e0e0e0"
! align="left" | Вкупно
! colspan="1" | 125
! colspan="1" | 172
! colspan="1" | 67
! colspan="1" | 64
|}
===Католички===
Во 1998, босанските бискупи пријавиле 269 уништени католички цркви во босанската војна.{{Sfn|Perica|2002|p=248}}
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+
'''Целосен број на уништени католички верски објекти во Босна и Херцеговина (1992–1995)'''<ref>Ilija Živković: [https://books.google.com/books/about/Raspeta_crkva_u_Bosni_i_Hercegovini.html?id=X3xpAAAAMAAJ Raspeta crkva u Bosni i Hercegovini: uništavanje katoličkih sakralnih objekata u Bosni i Hercegovini (1991.-1996.)], 1997, p. 357</ref>
!
! Уништени од муслимани
! Уништени од Срби
! Оштетени од муслимани
! Оштетени од Срби
! Вкупно уништени за време на војната
! Вкупно оштетени за време на војната
! Вкупно
|-
| Цркви
| 8
| 117
| 67
| 120
| 125
| 187
| 312
|-
| Капели
| 19
| 44
| 75
| 89
| 63
| 164
| 227
|-
| Свештенски куќи
| 9
| 56
| 40
| 121
| 65
| 161
| 226
|-
| Манастири
| 0
| 8
| 7
| 15
| 8
| 22
| 30
|-
| Гробишта
| 8
| 0
| 61
| 95
| 8
| 156
| 164
|-bgcolor="#e0e0e0"
! align="left" | Вкупно
! colspan="1" | 44
! colspan="1" | 225
! colspan="1" | 250
! colspan="1" | 481
! colspan="1" | 269
! colspan="1" | 731
! colspan="1" | 1000
|}
==Уништување на останати објекти==
Од 1,295,000 станбени единици во Босна, околу 500,000 биле или оштетени или уништени. 50% биле оштетени и 6% уништени во ФБиХ, 24% биле оштетени и 5% уништени во РС.<ref>{{Наведено списание |url=http://conference.iza.org/conference_files/TAM_08/kondylis_f2109.pdf |title=Conflict displacement and labor market outcomes in post-war Bosnia and Herzegovina |first=Florence |last=Kondylis |year=2008 |doi=10.1016/j.jdeveco.2009.10.004 |journal=Journal of Development Economics |volume=93 |issue=2 |pages=235–248 |access-date=2020-06-20 |archive-date=2023-01-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230123112325/https://conference.iza.org/conference_files/TAM_08/kondylis_f2109.pdf |url-status=dead }}</ref> Некои од оштетите биле резултат на ненамерна штета за време на пресметките, но поголемиот дел на уништувањето и пљачките биле дел од планот за етничко чистење чија главна цел била да се спречат избрканите луѓе од враќање во нивните куќи.{{sfn|Toal|Tuathail|Dahlman|2011|p=138}} Половина од училиштата и третина од болниците биле оштетени или уништени.<ref>{{Наведено списание| journal=[[Croatian Medical Journal]] |year= 2008 |volume=49 |issue=1 |doi=10.3325/cmj.2008.1.75|pmc=2269254|pmid= 18293460 |title=War Experiences and War-related Distress in Bosnia and Herzegovina Eight Years after War|author1=Gerd Inger Ringdal|author2=Kristen Ringdal|author3=Albert Simkus|pages= 75–86 }}</ref>
==Легално гонење и судење за воени злосторства==
[[File:RadovanKaradzicICTY.jpg|thumb|[[Радован Караџиќ]], [[претседател на Република Српска|претседателот на Република Српска]], бил осуден за геноцид во Босна од страна на МКСПЈ во 2016]]
Неколку луѓе биле судени од страна на [[Меѓународен кривичен суд за поранешна Југославија|Меѓународниот кривичен суд за поранешна Југославија]] (МКСПЈ) во врска со прогонот на расна, верска и етничка основа,{{efn|name=fn2|МКСПЈ го дефинирал прогонот како дискриминаторна политика против одредена група со нејзино таргетирање преку „убиства, физичко и психолошко мачење, силување, воспоставување и одржување на нехумани животни услови, приморани менувања на живеалиште или депортација, тероризам и злоссторства, приморана работа и користење на човечки бранови, грабеж на имоти, уништување на приватни имоти, вклучувајќи и културни споменици и свети места и поставување и одржување на рестриктивни и дискриминаторни мерки“.<ref>[[#ICTY-Karadzic|''Prosecutor v. Karadžić – Judgement'', 24 March 2016]], p. 190</ref>}} присилно раселување и депортација како криминални дела против човештвото за време на босанската војна во 1990-те. Масакрот во Сребреница, исто така бил вклучен како дел од кампањата за етничко чистење,<ref name="Report 1999 p106"/><ref>{{Наведена мрежна страница | url=https://news.un.org/en/story/2005/07/143752-10th-anniversary-srebrenica-massacre-un-recommits-rehabilitation | title=On 10th anniversary of Srebrenica massacre, UN recommits to rehabilitation | publisher=UN News | date=5 July 2005 | author= | accessdate=12 April 2020 | archive-date=2020-04-12 | archive-url=https://web.archive.org/web/20200412112727/https://news.un.org/en/story/2005/07/143752-10th-anniversary-srebrenica-massacre-un-recommits-rehabilitation | url-status=dead }}</ref> и бил прогласен за криминално дело - геноцид.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Srebrenica massacre was genocide, UN tribunal for former Yugoslavia confirms|url=https://news.un.org/en/story/2004/04/100662-srebrenica-massacre-was-genocide-un-tribunal-former-yugoslavia-confirms|date=14 April 2004|publisher=UN News|accessdate=7 January 2019|archive-date=2019-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20190107181205/https://news.un.org/en/story/2004/04/100662-srebrenica-massacre-was-genocide-un-tribunal-former-yugoslavia-confirms|url-status=dead}}</ref>
Овие судења ги вклучиле и политичарите кои биле босански Срби, војници и службеници како [[Момчило Крајишник]],<ref>{{Наведена мрежна страница|title=UN tribunal transfers former Bosnian Serb leader to UK prison|url=https://news.un.org/en/story/2009/09/311692-un-tribunal-transfers-former-bosnian-serb-leader-uk-prison|date=8 September 2009|publisher=UN News|accessdate=15 April 2018|archive-date=2018-04-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20180416200653/https://news.un.org/en/story/2009/09/311692-un-tribunal-transfers-former-bosnian-serb-leader-uk-prison|url-status=dead}}</ref> [[Радослав Брѓанин]],<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Bosnian Serb politician convicted by UN tribunal to serve jail term in Denmark |url=https://news.un.org/en/story/2008/03/251232-bosnian-serb-politician-convicted-un-tribunal-serve-jail-term-denmark |date=4 March 2008 |publisher=UN News |accessdate=8 May 2018 |archive-date=2022-06-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220610202919/https://news.un.org/en/story/2008/03/251232-bosnian-serb-politician-convicted-un-tribunal-serve-jail-term-denmark |url-status=dead }}</ref> [[Стојан Жупљанин]], [[Миќо Станишиќ]],<ref>{{Наведена мрежна страница| url=https://news.un.org/en/story/2013/03/435672-former-high-ranking-bosnian-serbs-receive-sentences-war-crimes-un-tribunal| title=Former high-ranking Bosnian Serbs receive sentences for war crimes from UN tribunal| publisher=UN News| date=27 March 2013| author=| accessdate=17 April 2018| archive-date=2018-04-20| archive-url=https://web.archive.org/web/20180420073810/https://news.un.org/en/story/2013/03/435672-former-high-ranking-bosnian-serbs-receive-sentences-war-crimes-un-tribunal| url-status=dead}}</ref> [[Билјана Плавшиќ]],<ref>{{Наведена мрежна страница |title=UN tribunal sentences former Bosnian Serb president to 11 years |url=https://news.un.org/en/story/2003/02/60382-un-tribunal-sentences-former-bosnian-serb-president-to11-years |date=27 February 2003 |publisher=UN News |accessdate=12 April 2020 |archive-date=2020-04-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200412112706/https://news.un.org/en/story/2003/02/60382-un-tribunal-sentences-former-bosnian-serb-president-to11-years |url-status=dead }}</ref> [[Горан Јелисиќ]],<ref>{{наведени вести| url=https://www.independent.ie/world-news/serb-adolf-killer-gets-40-years-for-war-crimes-26129194.html| work=The Independent| title='Serb Adolf' killer gets 40 years for war crimes|last=Butcher|first=Tim|date=15 December 1999 }}</ref> [[Мирослав Дероњиќ]],<ref>{{Наведена мрежна страница| url=https://news.un.org/en/story/2004/03/98972-un-war-crimes-tribunal-jails-bosnian-serb-10-years-burning-down-village| title=UN war crimes tribunal jails Bosnian Serb for 10 years for burning down village| publisher=UN News| date=30 March 2004| author=| accessdate=14 February 2020| archive-date=2020-06-21| archive-url=https://web.archive.org/web/20200621143348/https://news.un.org/en/story/2004/03/98972-un-war-crimes-tribunal-jails-bosnian-serb-10-years-burning-down-village| url-status=dead}}</ref> [[Зоран Жигиќ]],<ref>{{Наведена мрежна страница| url=https://news.un.org/en/story/2001/11/19412-un-war-crimes-tribunal-convicts-five-bosnian-serbs-orgy-persecution| title=UN war crimes tribunal convicts five Bosnian Serbs for 'orgy of persecution'| publisher=UN News| date=2 November 2001| author=| accessdate=12 April 2020| archive-date=2020-04-12| archive-url=https://web.archive.org/web/20200412112632/https://news.un.org/en/story/2001/11/19412-un-war-crimes-tribunal-convicts-five-bosnian-serbs-orgy-persecution| url-status=dead}}</ref> [[Благоје Симиќ]],<ref>{{Наведена мрежна страница| title=Three officials in former Yugoslavia sentenced by UN tribunal to 6-17 years| url=https://news.un.org/en/story/2003/10/82892-three-officials-former-yugoslavia-sentenced-un-tribunal-6-17-years| publisher=UN News| date=17 October 2003| author=| accessdate=12 April 2020}}{{Мртва_врска|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Радован Караџич и [[Ратко Младиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница | url=https://news.un.org/en/story/2017/11/636942-un-hails-conviction-mladic-epitome-evil-momentous-victory-justice | title=UN hails conviction of Mladic, the 'epitome of evil,' a momentous victory for justice | publisher=UN News | date=22 November 2017 | author= | accessdate=25 July 2019 | quote=The convictions against the former Bosnian Serb army commander included for commanding violent ethnic cleansing campaigns across Bosnia and Herzegovina from 1992 to 1995 | archive-date=2018-05-01 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180501013118/https://news.un.org/en/story/2017/11/636942-un-hails-conviction-mladic-epitome-evil-momentous-victory-justice | url-status=dead }}</ref> Исто така вклучени биле и неколку службеници кои биле Босански Хрвати, како [[Младен Налетилиќ]],<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Bosnian Croat commander convicted by UN tribunal to serve jail term in Italy|url=https://news.un.org/en/story/2008/04/257282-bosnian-croat-commander-convicted-un-tribunal-serve-jail-term-italy|date=25 April 2008|publisher=UN News|accessdate=4 May 2018|archive-date=2021-09-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20210928194440/https://news.un.org/en/story/2008/04/257282-bosnian-croat-commander-convicted-un-tribunal-serve-jail-term-italy|url-status=dead}}</ref> [[Дарио Кордиќ]],<ref>{{Наведена мрежна страница| title=Appeals Chamber Judgement in the Case the Prosecutor v. Dario Kordic and Mario Cerkez|url=https://www.icty.org/en/press/appeals-chamber-judgement-case-prosecutor-v-dario-kordic-and-mario-cerkez |publisher=International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia |date=17 December 2004| accessdate=12 April 2020}}</ref> [[Слободан Праљак]], [[Бруно Стојиќ]] и [[Јадранко Прлиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница| url=https://iwpr.net/global-voices/guilty-sentences-six-bosnian-croat-leaders | title=Guilty Sentences for Six Bosnian Croat Leaders | publisher=IWPR| date=30 May 2013 | author=Rachel Irwin| accessdate=25 July 2019}}</ref>
Во пресудата против Караџиќ, МКСПЈ откриле дека постоел заеднички криминален потфат уште од октомври 1991 со цел присилно да се расели несрпското население од поголемите делови на Босна:
{{quote|...Домот открива дека заедно со обвинетите, Крајишник, Кољевиќ и Плавшиќ, ја споделувале намерата да го извршат заедничкиот план за целосно да ги преместат босанските муслимани и босанските Хрвати од [[Република Српска|територијата која ја поседуваат Босанските Срби]] и преку нивните позиции на водичи на босанските Срби и вмешаност во општините, тие придонеле до спроведување на заедничкиот план од октомври 1991 до најмалку 30 ноември 1995.<ref>[[#ICTY-Karadzic|''Prosecutor v. Karadžić – Judgement'', 24 March 2016]], p. 1300</ref>}}
Слично, во пресудата на водачот на босанските Хрвати, Дарио Кордиќ, МКСПЈ открла дека имало план да се преместат Бошњаците од териториите кои ги придобиле Хрватите:
{{quote|...Домот го донесува овој заклучок од доказите (и доказите од другите напади на ХВО во април 1993) дека во тоа време имал заеднички дизајн или план кој што бил осмислен и изведен од водството на босанските Хрвати етнички да ја исчистат долината Лашва од муслимани. Дарио Кордиќ, локалниот политички водач, бил дел од овој план, неговата главна улога бил глава на планот или тој ког јо поттикнал неговото спроведување.<ref>[[#ICTY-Kordic|''Prosecutor v. Kordić and Čerkez – Judgement'', 26 February 2001]], p. 216</ref>}}
== Поврзано ==
* [[Босански геноцид]]
* [[Територијален национализам]]
==Белешки==
{{reflist|group=lower-alpha}}
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Библиографија ==
{{Refbegin|35em}}
* {{Наведена мрежна страница|last=Amnesty International|year=1992|title=Bosnia-Herzegovina: Gross Abuses of Basic Human Rights|url=https://www.amnesty.org/en/documents/eur63/001/1992/en/|location=New York|oclc=231617610|7=}}
* {{Наведена мрежна страница |last=International Court of Justice |title=Case Concerning Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina vs, Serbia and Montenegro) |url=https://www.icj-cij.org/files/case-related/91/091-20070226-JUD-01-00-EN.pdf |year=2007 |location=The Hague |6= |accessdate=2020-06-20 |archive-date=2019-12-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191227001401/https://www.icj-cij.org/files/case-related/91/091-20070226-JUD-01-00-EN.pdf |url-status=dead }}
* {{Наведена мрежна страница| ref=ICTY-Delalic| title=Prosecutor vs. Zejnil Delalić – Judgement| publisher=International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia| date=16 November 1998| location=The Hague| url=https://www.icty.org/x/cases/mucic/tjug/en/981116_judg_en.pdf}}
* {{Наведена мрежна страница| ref=ICTY-Karadzic| title=Prosecutor vs. Radovan Karadžić – Judgement| publisher=International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia| date=26 March 2016| location=The Hague| url=https://www.icty.org/x/cases/karadzic/tjug/en/160324_judgement.pdf}}
* {{Наведена мрежна страница |ref=ICTY-Kordic |title=Prosecutor v. Dario Kordić and Mario Čerkez – Judgement |date=26 February 2001 |publisher=International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia |location=The Hague |url=https://www.icty.org/x/cases/kordic_cerkez/tjug/en/kor-tj010226e.pdf }}
* {{Наведена мрежна страница|ref=Report 1999|title=Report of the Secretary-General pursuant to General Assembly resolution 53/35: The fall of Srebrenica [A/54/549]|url=https://undocs.org/A/54/549|publisher=United Nations|date=15 November 1999}}
* {{Наведена книга|last=Baker|first=Catherine|year=2015|title=The Yugoslav Wars of the 1990s|publisher=Macmillan International Higher Education|isbn=9781137398994|}}
* {{Наведена книга |last1=Bartrop |first1=Paul R. |authorlink1=Paul R. Bartrop |last2=Jacobs |first2=Steven Leonard |authorlink2=Steven Leonard Jacobs |title=Modern Genocide: The Definitive Resource and Document Collection |publisher=[[ABC-CLIO]] |year=2014 |isbn=9781610693646 |url=https://books.google.com/?id=JB4UBgAAQBAJ&pg=PA186 |12= }}
* {{Наведена книга |last1=Bartrop |first1=Paul R. |title=Bosnian Genocide: The Essential Reference Guide: The Essential Reference Guide |publisher=ABC-CLIO |year=2016 |isbn=9781440838699 |url=https://books.google.com/books?id=IStZCwAAQBAJ&pg=PA25 |8= }}
* {{Наведена книга |last=Bartrop |first=Paul R. |title=Modern Genocide: A Documentary and Reference Guide |publisher=ABC-CLIO |year=2019 |isbn=9781440862342 |url=https://books.google.com/?id=NEOrDwAAQBAJ&pg=PA27 |8= }}
* {{Наведена мрежна страница |ref=Bassiouni |first=M. Cherif |last=Bassiouni |title=Final report of the United Nations Commission of Experts established pursuant to security council resolution 780 (1992), Annex IV – The policy of ethnic cleansing |publisher=United Nations |date=28 December 1994 |url=http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/anx/IV.htm |accessdate=11 July 2012 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120504142243/http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm |archivedate=May 4, 2012 }}
* {{Наведена книга| last=Bieber| first=Florian| authorlink=Florian Bieber| title=Post-War Bosnia: Ethnicity, Inequality and Public Sector Governance| publisher=Springer| year=2005| isbn=9780230501379| url=https://books.google.com/books?id=7R9_DAAAQBAJ&pg=PA31| 9=}}
* {{Наведена книга|last=Bringa|first=Tone|year=2005|title=Roads to Reconciliation|chapter=Reconciliation in Bosnia-Herzegovina|editor-first1=Elin|editor-last1=Skaar|editor-first2=Siri|editor-last2=Gloppen|editor-first3=Astri|editor-last3=Suhrke|publisher=Lexington Books|isbn=9780739109045|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6fgeAAAAQBAJ&pg=PA188|15=}}
* {{Наведено списание|last=Burg|first=Steven|year=1986| title=Elite conflict in post‐Tito Yugoslavia|journal=Soviet Studies |volume=38 |issue=2|doi=10.1080/09668138608411634| page=170–193| }}
*{{Наведена книга|last1=Burg|last2=Shoup|first1=Steven|first2=Paul|year=1999|title=The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention|publisher=M.E. Sharpe|isbn=9781563243080|url=https://archive.org/details/warinbosniaherze00stev|url-access=registration|page=[https://archive.org/details/warinbosniaherze00stev/page/n190 171]|12=}}
* {{Наведена книга|last1=Burg|last2=Shoup|first1=Steven|first2=Paul|year=2015|title=Ethnic Conflict and International Intervention: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990-93|publisher=Routledge|isbn=9781317471028|url=https://books.google.com/books?id=YPjqBgAAQBAJ&pg=PA172|10=}}
* {{Наведена книга|last=Call|first=Charles|title=Constructing Justice and Security After War|publisher=US Institute of Peace Press|year=2007|isbn=9781929223909|url=https://books.google.com/books?id=PerTRJvTpwEC&pg=PA233|8=}}
* {{Наведена книга|ref={{harvid|CIA|2002}}|url=https://www.scribd.com/document/348131027/balkan-battlegrounds-vol-1-pdf|title=Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990–1995, Volume 1|author=[[Central Intelligence Agency]], Office of Russian and European Analysis|publisher=Central Intelligence Agency|location=Washington, D.C.|year=2002|isbn=978-0-16-066472-4}}
* {{Наведена книга| last=Clark| first=Janine Natalya| title=International Trials and Reconciliation: Assessing the Impact of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia| publisher=Routledge| year=2014| isbn=9781317974758| url=https://books.google.com/books?id=373cAwAAQBAJ&pg=PA123| 8=}}
* {{Наведена книга| last1=Cousens| last2=Cater| first1=Elizabeth M.| authorlink1=Elizabeth M. Cousens| first2=Charles K.| year=2001| title=Toward Peace in Bosnia: Implementing the Dayton Accords| publisher=Lynne Rienner Publishers| isbn=9781555879426| url=https://books.google.com/books?id=RRh52EDlLcsC&pg=PA72&lpg=PA72| 11=}}
* {{Наведена книга|last=Crnobrnja|first=Mihailo|year=1996| title=Yugoslav Drama, Second Edition|url=https://archive.org/details/yugoslavdrama0000crno|publisher=McGill-Queen's Press| isbn=9780773566156 |}}
* {{Наведена книга |last=Crowe|first= David M. |year=2013 |title=War Crimes, Genocide, and Justice: A Global History|url=https://archive.org/details/warcrimesgenocid0000crow| publisher= Palgrave Macmillan| isbn= 978-0-230-62224-1|}}
* {{Наведена книга|last1=de Graaff|first1=Bob|last2=Wiebes|first2=Cees|year=2014|chapter=Fallen Off the Priority List| title=The Role of Intelligence in Ending the War in Bosnia in 1995|editor-last=Walton|editor-first=Timothy R. |publisher=Lexington Books|isbn= 9781498500593| }}
* {{Наведена книга|last1=Donia|first1=Robert J.|last2=Fine|first2=John Van Antwerp|authorlink2=John Van Antwerp Fine Jr.|title=Bosnia and Herzegovina: A Tradition Betrayed|publisher=C. Hurst & Co. Publishers|year=1994|isbn=9781850652120|url=https://books.google.com/books?id=0rIGA0rluO0C&pg=PA1|11=}}
* {{Наведена книга|last=Džankic |first=Jelena |year=2016| title=Citizenship in Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Montenegro: Effects of Statehood and Identity Challenges|publisher=Routledge |isbn=9781317165798|}}
* {{Наведена книга|last1=Eberhardt|last2=Owsinski|first1=Piotr|first2=Jan|title=Ethnic Groups and Population Changes in Twentieth Century Eastern Europe: History, Data and Analysis|authorlink1=Piotr Eberhardt|publisher=Routledge|year=2015|isbn=9781317470960|url=https://books.google.com/?id=ePsvCgAAQBAJ&pg=PA408|11=}}
* {{Наведена книга|last=Fabijančić|first=Tony|title=Bosnia: In the Footsteps of Gavrilo Princip|publisher=University of Alberta|year=2010|isbn=9780888645197|url=https://books.google.com/?id=zcCKHvJNmXUC&pg=PA88|8=}}
* {{Наведена книга| last=Farkas| first=Evelyn| authorlink=Evelyn Farkas| year=2003| title=Fractured States and U.S. Foreign Policy: Iraq, Ethiopia, and Bosnia in the 1990s| publisher=Springer| isbn=9781403982438| url=https://books.google.com/books?id=hjXIAAAAQBAJ&pg=PA71| 9=}}
* {{Наведена книга|last=Fischer|first=Ernest W.|chapter=The Yugoslav Civil War|title=Nato's Eastern Dilemmas|editor-first=David G.|editor-last=Haglund|publisher=Routledge|year=2019|isbn=9780429710780|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EwWdDwAAQBAJ&pg=PT49|11=}}
* {{Наведена книга|last=Friedman|title=Bosnia and Herzegovina: A Polity on the Brink|first=Francine|publisher=Routledge|year=2013|isbn=9781134527540|url=https://books.google.com/?id=zbFYAQAAQBAJ&pg=PT80|8=}}
* {{Наведена книга| last=Hodge| first=Carole| title=The Balkans on Trial: Justice vs. Realpolitik| publisher=Routledge| year=2019| isbn=9781000007121| url=https://books.google.com/books?id=slSXDwAAQBAJ&pg=PT88&lpg=PT88| 8=}}
* {{Наведена книга|last= Keil|first= Soeren|title= Multinational Federalism in Bosnia and Herzegovina|publisher= Routledge|year= 2016|isbn= 9781317093428|url= https://books.google.com/books?id=6igHDAAAQBAJ&pg=PA56|8= }}
* {{Наведена книга| last=Kumar| first=Radha| authorlink=Radha Kumar| title=Divide and Fall?: Bosnia in the Annals of Partition| publisher=Verso| year=1999| isbn=9781859841839| url=https://books.google.com/?id=wHEXb81jRMcC&pg=PA100| 9=}}
* {{Наведена книга| last=Lawson| first=Kenneth E.| title=Faith and hope in a war-torn land| publisher=Government Printing Office| year=2006| isbn=9780160872792| url=https://books.google.com/books?id=Mw8XiHes_TAC&pg=PA23| 8=}}
* {{Наведена книга | last1 = Lukic | first1 = Reneo | last2 = Lynch | first2 = Allen | year = 1996 | title = Europe from the Balkans to the Urals: The Disintegration of Yugoslavia and the Soviet Union | publisher = Oxford University Press | location = Oxford | isbn = 9780198292005 | url = https://books.google.com/?id=WPhhLfp8huIC&pg=PA204 | 11 = }}
* {{Наведена мрежна страница|ref=Mazowiecki|last=Mazowiecki|first=Tadeusz|title=Situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia : note / by the Secretary-General|date=17 November 1992|publisher=United Nations Commission on Human Rights|url=https://digitallibrary.un.org/record/154683?ln=en}}
* {{Наведена книга|last1=McEvoy|first1=Joanne|last2=O'Leary|first2=Brendan|title=Power Sharing in Deeply Divided Places|url=https://books.google.com/?id=u68In2tKRwoC&pg=PA345|date=22 April 2013|publisher=University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-0798-9|10=}}
* {{Наведена книга|last=McEvoy| first=Joanne| title=Power-Sharing Executives: Governing in Bosnia, Macedonia, and Northern Ireland|url=https://archive.org/details/powersharingexec0000mcev|publisher=University of Pennsylvania Press |year= 2015|isbn=9780812246513| }}
* {{Наведено списание|last=Mrduljaš|2=|url=https://hrcak.srce.hr/75125?lang=en|journal=New Presence : Review for Intellectual and Spiritual Questions|publisher=Institute of Social Sciences Ivo Pilar|title=Značenje političkih odnosa u Bosni i Hercegovini za Dalmaciju|trans-title=Relevance of the political relations in Bosnia and Herzegovina to Dalmatia|language=hr|volume=9|number=3|year=2011|first=Saša|pages=521–544}}
* {{Наведена книга|last=Morrison|first=Kenneth|title=Sarajevo’s Holiday Inn on the Frontline of Politics and War|publisher=Springer|year=2016|isbn=9781137577184|url=https://books.google.com/books?id=s2FBDAAAQBAJ&pg=PA80|8=}}
* {{Наведена книга | last=Nettelfield | first=Lara J. | year=2010 | title=Courting Democracy in Bosnia and Herzegovina | publisher=Cambridge University Press | isbn=9780521763806 | url=https://books.google.com/books?id=7Bl9KT9NME0C&pg=PA68 | 8= }}
* {{Наведена книга|last=Nizich|first=Ivana|year=1992|title=War Crimes in Bosnia-Hercegovina, Volume 1|publisher=Helsinki Watch|isbn=9781564320834|url=https://books.google.com/?id=nltdtAo38K0C&pg=PA32|8=}}
* {{Наведена книга| last=Perica| first=Vjekoslav| title=Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States| publisher=Oxford University Press| year=2002| isbn=9780195174298| url=https://books.google.com/?id=jIoKMGRHxn4C&pg=PA248| 8=}}
* {{Наведена книга|last=Phillips|first=R. Cody|year=2005|title=Bosnia-Herzegovina|publisher=Government Printing Office|isbn=9780160876141|url=https://books.google.com/?id=B2wNSRjHA-8C&pg=PA5|8=}}
* {{Наведена книга | last = Ramet | first = Sabrina P. | contribution = Politics in Croatia since 1990 | editor-last = Ramet | editor-first = Sabrina P. | title = Central and Southeast European Politics Since 1989 | pages = 258–285 | year = 2010 | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge | isbn = 978-1-139-48750-4 | url = https://books.google.com/books?id=oFXdiS25N78C&pg=264 | 13 = }}
* {{Наведена книга| last=Riedlmayer| first=Andras| chapter=From the Ashes: The Past and Future of Bosnia’s Cultural Heritage| title=Islam and Bosnia: Conflict Resolution and Foreign Policy in Multi-Ethnic States| editor-first=Maya| editor-last=Shatzmiller| year=2002| publisher=McGill-Queen's Press| isbn=9780773523463| chapter-url=https://books.google.com/books?id=Ylw2vO2I4GIC&pg=PA100| 11=}}
* {{Наведена книга| last=Rieff| first=David| authorlink=David Rieff| title=Slaughterhouse: Bosnia and the Failure of the West| publisher=[[Simon and Schuster]]| year=1996| isbn=9780684819037| url=https://books.google.com/books?id=SgNNtIG6XqYC&pg=PA96| 9=}}
* {{Наведена книга|last=Rogel |first=Carole|year=1998| title=The Breakup of Yugoslavia and the War in Bosnia|url=https://archive.org/details/isbn_9780313299186 |publisher=Greenwood Publishing Group|isbn= 9780313299186| }}
* {{Наведена книга|last=Schabas|first=William A.|authorlink=William A. Schabas|title=Genocide in International Law: The Crimes of Crimes|publisher=Cambridge University Press|year=2000|isbn=9780521787901|url=https://books.google.com/?id=pYptuRHDQPgC&pg=PA199|9=}}
* {{Наведена книга|last1=Schwai|last2=Burazor|first1=Markus|first2=Mladen|chapter=Contemporary Design Intervention Inside the Cultural Landscape of Žepče – At What Price?|title=Cities and Cultural Landscapes: Recognition, Celebration, Preservation and Experience|editor-first1=Greg|editor-last1=Bailey|editor-first2=Francesco|editor-last2=Defilippis|editor-first3=Azra|editor-last3=Korjenic|editor-first4=Amir|editor-last4=Čaušević|publisher=Cambridge Scholars Publishing|year=2020|isbn=9781527548206|chapter-url=https://books.google.com/books?id=RvXVDwAAQBAJ&pg=PA355|19=}}
* {{Наведена книга|last=Seybolt|first=Taylor B.|title=Humanitarian Military Intervention: The Conditions for Success and Failure|publisher=Oxford University Press|isbn=9780199252435|year=2007|url=https://books.google.com/?id=OZ1-aX84_ggC&pg=PA177|8=}}
* {{Наведена книга|1=|last=Shrader|first=Charles R.|url=https://books.google.com/books?id=1_ceXJTw71MC|title=The Muslim-Croat Civil War in Central Bosnia: A Military History, 1992–1994|publisher=[[Texas A&M University Press]]|location=College Station, Texas|year=2003|isbn=978-1-58544-261-4}}
* {{Наведена книга|last=Stojarova| first=Vera| chapter=Characteristics of the Balkans: 1989–2019 in South East Europe: Dancing in a Vicious Circle?| year=2019| title=Thirty Years of Political Campaigning in Central and Eastern Europe|editor-first1=Otto |editor-last1=Eibl |editor-first2= Miloš |editor-last2=Gregor
| publisher=Springer Nature|isbn=9783030276935|}}
* {{Наведена книга| last1=Takeyh| first1=Ray| authorlink=Ray Takeyh| last2=Gvosdev| first2=Nikolas K.| title=The Receding Shadow of the Prophet: The Rise and Fall of Radical Political Islam| publisher=Greenwood Publishing Group| year=2004| isbn=9780275976286| url=https://books.google.com/books?id=kO8bFLVBsMIC&pg=PA84| 11=}}
* {{Наведена книга |last1=Toal |first1=Gerard |last2=Tuathail |first2=Gearóid Ó |last3=Dahlman |first3=Carl T. |title=Bosnia Remade: Ethnic Cleansing and Its Reversal |publisher=Oxford University Press |year=2011 |isbn=9780199730360 |url=https://books.google.com/?id=Q1TrvGxJeasC&pg=PA138 |12= }}
*{{Наведена книга|last=Totten|first=Samuel|authorlink=Samuel Totten|title=Genocide at the Millennium|publisher=Routledge|year=2017|isbn=9781351517836|url=https://books.google.com/?id=giRBDwAAQBAJ&pg=PT21#v=onepage|9=}}
* {{Наведена книга | last1=Vermeulen | last2=Govers | first1=Hans | first2=Cora | url=https://books.google.ba/books/about/The_Anthropology_of_Ethnicity.html?id=XJrHpuoEZ_0C&printsec=frontcover&source=kp_read_button&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false | title=The Anthropology of Ethnicity: Beyond "Ethnic Groups and Boundaries" | contribution-url=https://www.academia.edu/12272199/The_Anthropology_of_Ethnicity_Beyond_Ethnic_Groups_and_Boundaries | contribution=Full text for reading and/or download available at academia.edu | publisher=Het Spinhuis | year=1994 | isbn=9789073052970 | 12= }}
* {{Наведена книга|last=Wheeler|first=Nicholas J.|authorlink=Nicholas J. Wheeler|chapter=Human rights and security agenda: beyond non-intervention?|title=International Politics in Europe: The New Agenda|editor-first=G. Wyn|editor-last=Rees|publisher=Routledge|year=2002|isbn=9781134890163|chapter-url=https://books.google.com/books?id=vWPwcgATQzEC&pg=PA149|12=}}
* {{Наведено списание| last=Young| first=Kirsten| year=2001| title=UNHCR and ICRC in the former Yugoslavia: Bosnia-Herzegovina| doi=10.1017/S1560775500119315| url=https://www.icrc.org/en/doc/assets/files/other/781_806_young.pdf| volume=83| issue=843| journal=[[International Review of the Red Cross]]| page=781–806| 11=}}
{{Refend}}
[[Категорија:Воени злосторства во Босанската војна]]
[[Категорија:Српски воени злосторства во Босанската војна]]
[[Категорија:Статии со извори на хрватски (hr)]]
5bvj2m0ekqae6k5z1d2yrz2k79bjv9t
Димко Митрев
0
1249298
5608627
5579302
2026-08-12T16:31:50Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608627
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Димко Митрев
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|||1919}}
| роден-место = {{роден во|Велес}}, [[Кралство Југославија]]
| починал-дата = {{починал на|10|декември|1942}}
| починал-место = {{починал во|Велес}}, [[Југославија]]
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат =
| занимање = партизан
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Димко Митрев''' (роден во {{роден на|||1919}} година во {{роден во|Велес}} - починал на {{починал на|10|декември|1942}} година во {{починал во|Велес}}) — македонски револуционер, организатор на [[НОБ]] во [[Велес]], борец на [[НОПО „Димитар Влахов“]] (од април 1942).<ref name="МакЕнц">{{МакЕнц|966|Митрев|II}}</ref>
==Животопис==
Димко Митрев бил организатор на работнички штрајкови во [[Велес]] пред војната, член на [[СКОЈ]] (од 1938), на [[КПЈ]] (од 1940), а на МК на КПЈ за Велес (од 1941). Во неговата куќа (октомври 1941) бил отпечатен првиот број на илегалниот весник „''Народен билтен''“. Во [[1941]] г. преминал во илегалство, а во [[април]] 1942 г. заминал во партизани. Бил комесар на Велешкиот НОПО. Загинал на 10 декември 1942 година при експлозија во неговиот дом, заедно со [[Катарина Капчева]]. Експлозивот била наменет за диверзантска акција на железничката линија [[Велес]] - [[Гевгелија]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Жените на Македонија во НОВ 1941-1945|last=Весковиќ-Вангели|first=д-р. Вера|last2=Јовановиќ|first2=Марија|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1976|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=1099}}</ref>
При овој несреќен случај загинале повеќе лица: Тоде, [[Љуба Митрева|Љуба]] и [[Васа Митрева|Васа]] Митреви и [[Трајко Капчев|Трајко]], [[Илија Капчев|Илија]] и [[Катарина Капчева|Ката Капчеви]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://tirekovmirece.com/Novost/%D0%9A%D1%80%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D0%BE-%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B2|title=Крзнарата ја одбележа годишнината од смртта на Димко Митрев|work=Ти Реков Ми Рече|language=en|accessdate=2026-06-20}}</ref>
== Во негова чест ==
Во неговиот роден град Велес, постои компанија за производство и трговија на крзно и крзнени производи, која е именувана по него.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dimkomitrev.com.mk/|title=Димко Митрев|language=en-US|accessdate=2026-06-20|archive-date=2024-07-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20240703020737/http://www.dimkomitrev.com.mk/|url-status=dead}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
[http://tirekovmirece.com/Novost/%D0%9A%D1%80%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D0%BE-%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B2 Одбележана годишнината од смртта на Димко Митрев]{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Митрев, Димко}}
[[Категорија:Македонски партизани]]
[[Категорија:Македонски комунисти]]
a1vk0m1ig0wy3pugc70umcq0wtd462a
Земјоделско субвенционирање
0
1250648
5608846
5078217
2026-08-13T11:13:28Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608846
wikitext
text/x-wiki
'''Земјоделско субвенционирање''' (исто така наречено и земјоделски поттик) — владин поттик што им се исплаќа на агробизнисите, земјоделските организации и фармите за да ги надополнат своите приходи, да управуваат со снабдувањето со земјоделски производи и да влијаат на трошоците и набавката на тие стоки. Примери за такви производи се: [[пченица]], [[житарки]] за [[добиточна храна]] (жито што се користи како [[сточна храна]], како [[пченка]], [[сорго]], [[јачмен]] и [[овес]]), [[памук]], [[млеко]], [[ориз]], [[кикирики]], [[шеќер]], [[тутун]], маслодајни семиња како [[соја]] и месни производи како што се [[говедско месо|говедско]], [[Свинско месо|свинско]] и [[јагнешко месо|јагнешко]] и [[овчо месо]]<ref>{{наведено списание |last1=Karnik |first1=Ajit |last2=Lalvani |first2=Mala |title=Interest Groups, Subsidies and Public Goods: Farm Lobby in Indian Agriculture |journal=Economic and Political Weekly |date=1996 |volume=31 |issue=13 |pages=818–820 |jstor=4403965 |url=https://www.epw.in/journal/1996/13/perspectives/interest-groups-subsidies-and-public-goods-farm-lobby-indian |url-access=subscription }}</ref>.
==Историја==
Земјоделските субвенции првично биле воспоставени за да се стабилизираат пазарите, да им се помогне на земјоделците со ниски примања и да се помогне во руралниот развој<ref>{{Cite web|url=http://food-studies.net/foodpolitics/agricultural-subsidies/jades-sample-page/|title=History of Agricultural Subsidies in the US and EU|website=food-studies.net|language=en-US|access-date=2018-11-27|archive-date=2018-09-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20180910221639/http://food-studies.net/foodpolitics/agricultural-subsidies/jades-sample-page/|url-status=dead}}</ref>. Ова дошло како резултат на низата програми, проекти за јавна работа, финансиски реформи и регулативи донесени од претседателот [[Франклин Д. Рузвелт]], познат како Закон за регулирање на земјоделството (ААА). ААА помогнал да се регулира земјоделското производство со намалување на вишокот и контрола на понудата на земјоделски производи во општеството. Преку контрола на седум земјоделски култури (пченка, пченица, памук, ориз, кикирики, тутун и млеко), Конгресот бил во можност да ја балансира понудата и побарувачката за земјоделски производи нудејќи им исплата на земјоделците за возврат за одземање на дел од нивната земја од земјоделскиот процес<ref>{{Cite web|url=https://livinghistoryfarm.org/farminginthe30s/water_11.html|title=AAA, the Agricultural Adjustment Act & Administration|website=livinghistoryfarm.org|language=en|access-date=2018-11-27|archive-date=2018-04-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20180411010238/https://livinghistoryfarm.org/farminginthe30s/water_11.html|url-status=dead}}</ref>. За разлика од традиционалните субвенции кои го промовираат растот на производите, Конгресот признал дека земјоделските цени треба да се зголемат и го сторил тоа со ограничување на растот на овие култури.
Во [[Европа]], [[Заедничка земјоделска политика|Заедничката земјоделска политика]] (ЗЗП) била лансирана во [[1962]] година за да се подобри земјоделската продуктивност. Според [[Европската комисија]], чинот има за цел:
*Поддршка на земјоделците и подобрување на земјоделската продуктивност, така што потрошувачите ќе имаат стабилно снабдување со прифатлива храна
*Осигурување дека земјоделците од Европската унија (ЕУ) можат да остварат разумен живот
*Помош во справување со климатските промени и одржливото управување со природните ресурси
*Одржување на рурални области и предели низ цела ЕУ
*Одржување ја руралната економија во живот промовирајќи работни места во земјоделството, земјоделско-прехранбената индустрија и придружните сектори<ref>{{Cite web|url=https://ec.europa.eu/info/food-farming-fisheries/key-policies/common-agricultural-policy/cap-glance_en|title=The common agricultural policy at a glance|website=European Commission - European Commission|language=en|access-date=2018-11-27}}</ref>
Земјите на [[ОЕЦД]] ја поддржуваат својата сточарска и млечна индустрија со субвенции вредни милијарди долари<ref>[[Meat Atlas]] 2014 – Facts and figures about the animals we eat, page 20, download [https://www.foeeurope.org/sites/default/files/publications/foee_hbf_meatatlas_jan2014.pdf Meat Atlas] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20160729165403/https://www.foeeurope.org/sites/default/files/publications/foee_hbf_meatatlas_jan2014.pdf |date=29 July 2016 }} as pdf</ref><ref>[http://www.oecd-ilibrary.org/agriculture-and-food/agricultural-policy-monitoring-and-evaluation-2013_agr_pol-2013-en OECD, Agricultural Policy Monitoring and Evaluation 2013, 2013, p. 317, table: "OECD: Producer Single Commodity Transfers (USD)"] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20160412191329/http://www.oecd-ilibrary.org/agriculture-and-food/agricultural-policy-monitoring-and-evaluation-2013_agr_pol-2013-en |date=12 April 2016 }}</ref>.
==Влијание==
===Глобални цени на храната и меѓународна трговија===
Иако некои критичари и поборници на [[Светска трговска организација|Светската трговска организација]] забележале дека [[Субвенционирање|субвенциите]] за извоз, со намалување на цената на стоките, можат да обезбедат евтина храна за потрошувачите во [[земја во развој|земјите во развој]]<ref>{{наведен нестручен часопис
|last=Panagariya
|first=Arvind
|authorlink=Arvind Panagariya
|title=Liberalizing Agriculture
|magazine=Foreign Affairs
|date=2005
|url=http://www.foreignaffairs.org/20051201faessay84706/arvind-panagariya/liberalizing-agriculture.html
|accessdate=26 December 2006
|url-status=dead
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070218085350/http://www.foreignaffairs.org/20051201faessay84706/arvind-panagariya/liberalizing-agriculture.html
|archivedate=18 February 2007
}}</ref><ref>{{наведена изјава за печат
|title=World Bank's Claims on WTO Doha Round Clarified
|publisher=Center for Economic and policy research
|date=22 November 2005
|url=http://www.cepr.net/pressreleases/2005_11_22.htm
|url-status=dead
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070322102955/http://www.cepr.net/pressreleases/2005_11_22.htm
|archivedate=22 March 2007
}} {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070322102955/http://www.cepr.net/pressreleases/2005_11_22.htm |date=2007-03-22 }} {{Наведена мрежна страница |url=http://www.cepr.net/pressreleases/2005_11_22.htm |title=архивски примерок |accessdate=2020-09-19 |archive-date=2007-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070322102955/http://www.cepr.net/pressreleases/2005_11_22.htm |url-status=bot: unknown }}</ref>, а ниските цени се штетни за земјоделците кои не добиваат субвенција. Бидејќи вообичаено богатите земји можат да си дозволат домашни субвенции, критичарите тврдат дека тие ја промовираат [[сиромаштија]]та во земјите во развој со вештачко намалување на цените на светските култури<ref>{{cite web | author = Andrew Cassel | title = Why U.S. Farm Subsidies Are Bad for the World | website = The Philadelphia Inquirer | date = 6 May 2002 | url = http://www.commondreams.org/views02/0506-09.htm | accessdate = 20 July 2007 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070609232802/http://www.commondreams.org/views02/0506-09.htm | archivedate = 9 June 2007 | url-status = dead}}</ref>.
Општо земено, земјите во развој имаат компаративна предност во производството на земјоделски добра, но ниските цени на [[земјоделски култури|земјоделските култури]] ги охрабруваат земјите во развој да бидат зависни купувачи на храна од богатите земји. Значи, локалните земјоделци, наместо да ја подобруваат земјоделската и економската самодоволност на нивната матична земја, тие се принудени да излезат од пазарот, а можеби дури и да не излезат од нивната земја. Ова се случува како резултат на процес познат како „''меѓународен дампинг''“ во кој субвенционираните земјоделци се во можност да „''фрлаат''“ ниска цена на земјоделски производи на странски пазари по трошоци со кои не можат да се натпреваруваат земјоделците што не се субвенционирани. Земјоделските субвенции честопати се заеднички камен на сопнување во трговските преговори. Во [[2006]] година, [[Круг преговори во Доха|разговорите во Доха]] во трговските преговори на [[СТО]] запреле бидејќи [[САД]] одбиле да ги намалат субвенциите на ниво каде што несубвенционираниот извоз на другите земји ќе биде конкурентен.
Други тврдат дека [[светски пазар|светскиот пазар]] со субвенции за земјоделски производи и други нарушувања на пазарот (како што се случува денес) резултира во повисоки цени на храната, наместо во пониски цени на храната, во споредба со [[Слободен пазар|слободниот пазар]].
Во [[2002]] година, Марк Малох Браун, поранешен шеф на [[Програма за развој на Обединетите нации|Програмата за развој на Обединетите нации]], проценил дека субвенциите за земјоделски производи ги чинат сиромашните земји околу 50 милијарди американски долари годишно во изгубен извоз на земјоделски производи:
::''Тоа е извонредно изобличување на глобалната трговија, каде Западот троши 360 милијарди долари годишно на заштита на своето земјоделство со мрежа на субвенции и тарифи што ги чини земјите во развој околу 50 милијарди американски долари во потенцијален изгубен извоз на земјоделски производи. 50 милијарди американски долари е еквивалентно на денешното ниво на развојна помош''<ref>{{cite web|url=http://content.undp.org/go/newsroom/2002/november/mmb-uganda.en;jsessionid=axbWzt8vXD9 |title=The Millennium Development Goals and Africa: A new framework for a new future |accessdate=2009-06-10 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090727194456/http://content.undp.org/go/newsroom/2002/november/mmb-uganda.en%3Bjsessionid%3DaxbWzt8vXD9 |archivedate=27 July 2009}} Address by Mark Malloch Brown, UNDP Administrator, Makerere University, Kampala, Uganda, 12 November 2002</ref><ref>{{cite news |last1=Kristof |first1=Nicholas D. |title=Farm Subsidies That Kill |url=https://www.nytimes.com/2002/07/05/opinion/05KRIS.html |work=The New York Times |date=5 July 2002 }}</ref>.
===Сиромаштија во земјите во развој===
Влијанието на земјоделските субвенции во [[развиени земји|развиените земји]] врз земјоделците во земјите во развој и меѓународниот развој е добро документирано. Земјоделските субвенции можат да помогнат во намалувањето на цените во корист на потрошувачите, но исто така значи дека несубвенционираните земјоделци во земјите во развој имаат потешко време да се натпреваруваат на светскиот пазар<ref>{{наведена книга|last=Patel|first=Raj|title=Stuffed and Starved|date=2007|publisher=Portobello Books|location=UK|page=57}}</ref>; и ефектите врз сиромаштијата се особено негативни кога се обезбедуваат субвенции за земјоделски култури исто така расте во земјите во развој бидејќи земјоделците од земјите во развој мора да се натпреваруваат директно со субвенционирани земјоделци од развиена земја, на пример во [[памук]] и [[шеќер]]<ref name="boxes">[http://ictsd.org/downloads/2009/10/green-box-web-1.pdf Agricultural Subsidies in the WTO Green Box] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20111112002442/http://ictsd.org/downloads/2009/10/green-box-web-1.pdf |date=12 November 2011 }}, ICTSD, September 2009.</ref><ref>{{cite web | title = Agricultural Subsidies, Poverty and the Environment | publisher = World Resources Institute | date = January 2007 | url =http://pdf.wri.org/aspe_domestic_reform.pdf | accessdate =25 February 2011}}</ref>. [[Меѓународен институт за истражување на политиките за храна|IFPRI]] проценил во [[2003]] година дека влијанието на субвенциите ги чини земјите во развој 24 милијарди долари изгубени приходи за земјоделско и агро-индустриско производство; и повеќе од 40 милијарди долари се раселени од нето извозот на земјоделството<ref>{{cite web|title=How much does it hurt? The Impact of Agricultural Trade Policies on Developing Countries |publisher=IFPRI |year=2010 |url=http://www.ifpri.org/sites/default/files/pubs/media/trade/trade.pdf |accessdate=25 February 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110726172604/http://www.ifpri.org/sites/default/files/pubs/media/trade/trade.pdf |archivedate=26 July 2011 }}</ref>. Покрај тоа, истата студија покажала дека најмалку развиените земји имаат поголем процент на [[БДП]] зависен од [[земјоделство]]то, околу 36,7%, со што може да бидат уште поранливи на ефектите од субвенциите. Се тврди дека субвенционираното земјоделство во развиениот свет е една од најголемите пречки за економски раст во земјите во развој; што има индиректно влијание врз намалувањето на приходите достапни за инвестирање во рурална инфраструктура како што се здравството, безбедно снабдување со вода и електрична енергија за руралните сиромашни<ref>{{cite web | title= Farm subsidies: devastating the world's poor and the environment | url= http://www.ncpa.org/pub/ba547 | accessdate= 25 February 2011 | archive-url= https://web.archive.org/web/20180109013829/http://www.ncpa.org/pub/ba547 | archive-date= 9 January 2018 | url-status= dead }}</ref>. Вкупниот износ на субвенции што се насочува кон земјоделството во земјите на [[ОЕЦД]] далеку го надминува износот што земјите го даваат во развојната помош. Во случајот на [[Африка]], се проценува дека зголемувањето од 1% на вкупниот извоз на земјоделски производи може да го подигне нејзиниот БДП за 70 милијарди долари, скоро пет пати повеќе отколку што се обезбедува регионот во вкупната странска помош<ref>{{наведена книга |last=Adams|first=Brock |date=2005 |title=The Structure of American Industry |location=Upper Saddle River, New Jersey |publisher=Pearson |page=21 |isbn=978-0-13-143273-4}}</ref>.
[[Хаити]] е одличен пример за [[земја во развој]] негативно погодена од земјоделски субвенции во развиениот свет. Хаити е нација со капацитет за производство на [[ориз]] и своевремено била самостојна во исполнувањето на сопствените потреби<ref>{{cite web |url=http://www1.american.edu/TED/haitirice.htm#endnote11 |title=Trade and the Disappearance of Haitian Rice |publisher=.american.edu |accessdate=12 April 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120329074024/http://www1.american.edu/TED/haitirice.htm#endnote11 |archive-date=29 March 2012 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite thesis |last1=Altidor |first1=Paul |title=Impacts of trade liberalization policies on rice production in Haiti |date=2004 |hdl=1721.1/28350 |hdl-access=free }}</ref>. Во моментов, Хаити не произведува доволно за да го прехрани својот народ; 60 проценти од храната што се консумира во земјата се увезува<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ifad.org/operations/projects/regions/pl/factsheet/haiti_e.pdf |title=архивска копија |accessdate=2020-09-19 |archive-date=2016-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304092108/http://www.ifad.org/operations/projects/regions/pl/factsheet/haiti_e.pdf |url-status=dead }}{{full citation needed|date=August 2020}}</ref>. Следејќи ги советите за [[либерализација]] на нејзината економија со намалување на царините, домашно произведениот ориз бил раселен од поевтиниот субвенциониран ориз од [[САД]]. Организацијата за храна и земјоделство го опишува овој процес на либерализација како отстранување на бариерите за трговија и поедноставување на тарифите, што ги намалува трошоците за потрошувачите и ја унапредува ефикасноста кај производителите<ref>{{cite web|url=http://www.fao.org/docrep/005/y4671e/y4671e08.htm#fnB52 |title=Chapter 4. Trade liberalization and food security in developing countries[45] |publisher=Fao.org |date=12 July 2002 |accessdate=12 April 2012}}</ref>.
Отворањето на економијата на Хаити им овозможило на потрошувачите пристап до храна по пониска цена; дозволувајќи им на странските производители да се натпреваруваат за пазарот на Хаити ја намалиле цената на оризот. Сепак, за земјоделците од Хаити, без пристап до субвенции, надолниот притисок врз цените довел до пад на профитот. Субвенциите што ги добиле американските фармери за ориз, плус зголемената ефикасност, им оневозможило на нивните колеги од Хаити да се натпреваруваат<ref>{{cite thesis |last1=Germain |first1=J. Claude |title=Trade liberalization and globalization: The experience of Haiti |year=2009 |id={{ProQuest|305170611}} }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.unctad.org/en/docs/osgdp20053_en.pdf |title=архивски примерок |accessdate=2020-09-19 |archive-date=2017-05-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170517073509/http://unctad.org/en/docs/osgdp20053_en.pdf |url-status=dead }}</ref>. Според [[Оксфам]] и [[Меѓународниот монетарен фонд]], тарифите за увоз паднале од 50 на три проценти во 1995 година и нацијата во моментов увезува 80 проценти од оризот што го конзумира<ref>{{cite web|url=http://www.oxfam.org/development/haiti-no-longer-grows-much-its-own-rice-and-families-now-go-hungry |title=Haiti No Longer Grows Much of Its Own Rice and Families Now Go Hungry | Oxfam International |publisher=Oxfam.org |accessdate=12 April 2012 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20121128093750/http://www.oxfam.org/development/haiti-no-longer-grows-much-its-own-rice-and-families-now-go-hungry |archivedate=28 November 2012 }}</ref><ref>http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2001/cr0104.pdf{{full citation needed|date=August 2020}}</ref>. Министерството за земјоделство на САД забележува дека од 1980 година, производството на ориз на Хаити е во голема мера непроменето, додека потрошувачката од друга страна, е приближно осум пати поголема од истата година<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Rice%20Production%20and%20Trade%20Update_Santo%20Domingo_Haiti_11-9-2010.pdf |title=архивски примерок |accessdate=2020-09-19 |archive-date=2011-10-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111016094622/http://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Rice%20Production%20and%20Trade%20Update_Santo%20Domingo_Haiti_11-9-2010.pdf |url-status=dead }}</ref>. Пропаднатите земјоделци кои произведувале ориз мигрирале од рурални во урбани области во потрага по алтернативни економски можности<ref>{{cite news |last=Doyle |first=Mark |url=https://www.bbc.co.uk/news/world-latin-america-11472874 |title=US urged to stop Haiti rice subsidies |publisher=BBC News |date=4 October 2010 |accessdate=12 April 2012}}</ref>.
==Алтернативи==
Неолибералите тврдат дека сегашните субвенции ги нарушуваат стимулациите за глобалната трговија на земјоделски производи во кои другите земји можат да имаат компаративна предност. Дозволувањето на земјите да специјализираат за стоки во кои имаат компаративна предност, а потоа слободно да тргуваат преку границите, би ја зголемило глобалната благосостојба и ќе ги намалат цените на храната. Прекинувањето на директните плаќања на земјоделците и дерегулирањето на земјоделската индустрија ќе ги елиминираат неефикасностите и слабеењето на мртвата тежина создадени со интервенција на владата.
Сепак, други не се согласуваат, тврдејќи дека е потребна порадикална трансформација на земјоделството, водена од идејата дека еколошките промени во земјоделството не можат да се промовираат без споредливи промени во социјалната, политичката, културната и економската сцена што се во согласност и го одредуваат земјоделството.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Земјоделска политика]]
ick8024s5fzifpu69v7pdybec3t7783
Договор за забрана на јадрено оружје
0
1253045
5608634
5598637
2026-08-12T17:50:30Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608634
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Treaty
| name = Договор за забрана на јадрено оружје
| long_name =
| image = Treaty on the Prohibition of Nuclear Weapons members.svg
| image_width = 250п
| image_alt =
| caption = {{Legend|#00AA00|Дог. страни}} {{Legend|#EEEE00|Потписници}}
| type = [[Контрола на оружје]], [[Јадрено разоружување]]
| date_drafted =
| date_signed = 20 септември 2017<ref name=treatiesun/>
| location_signed = [[Њујорк]], [[Соединетите Американски Држави]]
| date_sealed = 7 јули 2017
| date_effective = 22 јануари 2021<ref name=UN50>{{Cite web|url=https://www.un.org/sg/en/content/sg/statement/2020-10-24/un-secretary-generals-spokesman-the-occasion-of-the-50th-ratification-of-the-treaty-the-prohibition-of-nuclear-weapons|title=UN Secretary-General's Spokesman - on the occasion of the 50th ratification of the Treaty on the Prohibition of Nuclear Weapons|date=2020-10-24|access-date=2020-10-25|website=United Nations}}</ref>
| condition_effective = 90 дена по депонирањето на педесеттиот инструмент за ратификација, прифаќање, одобрување или пристапување.
| date_expiration =
| signatories = 84<ref name=treatiesun/>
| parties = 50<ref name=treatiesun/><ref name=UN50/>
| depositor = [[Генерален секретар на Обединетите Нации]]
| language =
| languages = [[Арапски јазик|арапски]], [[Кинески јазик|кинески]], [[Англиски јазик|англиски]], [[Француски јазик|француски]], [[Руски јазик|руски]] and [[Шпански јазик|шпански]]
| wikisource = Договор за забрана на јадрено оружје
}}
'''Договорот за забрана на јадреното оружје''' (TPNW), или '''Договорот''' за '''забрана на јадрено оружје,''' е првиот правно обврзувачки меѓународен договор за сеопфатно забрани [[јадрено оружје]], со цел да води кон нивната целосна елиминација . Донесен е на 7 јули 2017 година.<ref name="nytimes.com">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2017/07/07/world/americas/united-nations-nuclear-weapons-prohibition-destruction-global-treaty.html|title=A Treaty Is Reached to Ban Nuclear Arms. Now Comes the Hard Part.|last=Gladstone|first=Rick|date=July 7, 2017|work=The New York Times|access-date=August 9, 2017}}</ref><ref name="theguardian.com">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2017/jul/07/treaty-banning-nuclear-weapons-approved-un|title=Treaty banning nuclear weapons approved at UN: Supporters hail step towards nuclear free world as treaty is backed by 122 countries|last=|first=|date=July 7, 2017|work=The Guardian|access-date=August 9, 2017}}</ref> За да стапи на сила, потребен е потпис и ратификација од најмалку 50 земји. За оние нации кои се членки на него, договорот забранува развој, тестирање, производство, складирање, стационирање, трансфер, употреба и закана за употреба на јадрено оружје, како и помош и охрабрување на забранетите активности. За јадрените вооружени држави кои се приклучуваат на договорот, тој предвидува временска рамка за преговори што водат кон верифицирана и неповратна елиминација на нејзината програма за јадрено оружје.
Мандатот усвоен од [[Генерално собрание на ООН|Генералното собрание]] на [[Генерално собрание на ООН|Обединетите нации]] на 23 декември 2016 година закажал две сесии за преговори: од 27 до 31 март и од 15 јуни до 7 јули 2017 година.<ref>[http://www.icanw.org/campaign-news/un-general-assembly-approves-historic-resolution/ UN General Assembly approves historic resolution] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190910095733/http://www.icanw.org/campaign-news/un-general-assembly-approves-historic-resolution/ |date=2019-09-10 }}, ICAN, 23 December 2016</ref> Договорот поминал на распоредот на 7 јули со 122 за, 1 против ([[Холандија]]) и 1 официјален воздржан ([[Сингапур]]). 69 нации не гласаа, меѓу нив сите држави со јадрено оружје и сите членки на [[НАТО]], освен Холандија.<ref name="UNTextAndVote">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.un.org/disarmament/ptnw/index.html|title=United Nations Conference to Negotiate a Legally Binding Instrument to Prohibit Nuclear Weapons, Leading Towards their Total Elimination, 27 April to 22 May 2016|work=www.un.org|language=EN|accessdate=7 July 2017}}</ref>
Договорот за забрана за јадрено оружје, според неговите поборници, ќе претставува „недвосмислена политичка определба“ за постигнување и одржување на свет без јадрено оружје.<ref>[http://www.reachingcriticalwill.org/images/documents/Disarmament-fora/OEWG/2016/Documents/WP34.pdf Working paper 34] submitted to the UN open-ended working group on nuclear disarmament, Geneva, 11 May 2016</ref> Сепак, за разлика од сеопфатната конвенција за јадрено оружје, таа немаше за цел да ги содржи сите правни и технички мерки потребни за да се достигне точката на елиминација. Таквите одредби наместо тоа ќе бидат предмет на последователни преговори, дозволувајќи првичниот договор да се склучи релативно брзо и, доколку е потребно, без вклучување на јадрено вооружени нации.<ref name="article36">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.article36.org/wp-content/uploads/2013/10/Banning-without.pdf|title=Banning nuclear weapons without the nuclear armed states|date=October 2013|publisher=Article36|accessdate=2017-07-15|archive-date=2019-12-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20191222105733/http://www.article36.org/wp-content/uploads/2013/10/Banning-without.pdf|url-status=dead}}</ref>
Застапниците на договорот за забрана веруваат дека тој ќе помогне во „стигматизација“ на јадреното оружје и ќе послужи како „катализатор“ за елиминација.<ref>Reaching Critical Will and Article 36, [http://www.article36.org/wp-content/uploads/2014/04/AR06_TREATY_REPORT_27.4.14.pdf "A treaty banning nuclear weapons"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190907170055/http://www.article36.org/wp-content/uploads/2014/04/AR06_TREATY_REPORT_27.4.14.pdf |date=2019-09-07 }} (May 2014)</ref> Околу две третини од светските нации ветиле дека ќе работат заедно „за да се пополни правната празнина“ во постојниот меѓународен режим со кој се регулира јадреното оружје,<ref>[http://www.icanw.org/pledge/ Humanitarian Pledge] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200215090620/https://www.icanw.org/pledge/ |date=2020-02-15 }} initiated by Austria on 9 December 2014</ref> и дека договорот за забрана за јадрено оружје го сметале за една од опциите за постигнување на оваа цел.<ref>[http://www.reachingcriticalwill.org/images/documents/Disarmament-fora/OEWG/2016/Documents/WP36.pdf Working paper 36] submitted to the UN open-ended working group on nuclear disarmament, Geneva, 4 May 2016</ref>
Јадреното оружје - за разлика од [[Хемиско оружје|хемиското оружје]], [[биолошки агент|биолошкото оружје]], [[Противпожарни нагазни мини|противпешадиските нагазни мини]] и [[касетна бомба|кластер муниција]] - не се забранети на сеопфатен и универзален начин.<ref>Article 36 and Reaching Critical Will, [http://www.article36.org/wp-content/uploads/2015/05/A36-RCW-gaps-table-updated.pdf "Filling the legal gap: the prohibition of nuclear weapons"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190907170100/http://www.article36.org/wp-content/uploads/2015/05/A36-RCW-gaps-table-updated.pdf |date=2019-09-07 }} (April 2015)</ref> Договорот за неширење на распространувањето (НПТ) од 1968 година содржел само делумни забрани, а договорите за зона без јадрено оружје забранувале јадрено оружје само во одредени географски региони.
''Преамбулата'' на договорот <ref name="finalDraft">{{Наведена мрежна страница|url=http://undocs.org/en/a/conf.229/2017/L.3/Rev.1|title=Draft treaty on the prohibition of nuclear weapons|date=2017-07-06|editor-last=United Nations|accessdate=2017-07-08}}</ref> објаснува мотивацијата од „катастрофалните последици“ од употребата на јадрено оружје, од ризикот од чисто постоење, од страдањето на ''хибакуша'' (преживеаните жртви на атомските бомбардирања во Хирошима и Хирошима во 1945 година) Нагасаки ) и жртвите на јадрените тестирања, со „бавното темпо на јадрено разоружување“ и со „континуираното потпирање на јадреното оружје во воените и безбедносните концепти“ како одвраќање . Го признава „непропорционалното влијание на активностите со јадрено оружје врз домородните народи“. Изразува усогласеност со постојното право: [[Повелба на Обединетите Нации|повелбата]] на [[Повелба на Обединетите Нации|ООН]], меѓународното хуманитарно право, меѓународното право за човекови права, првата резолуција на ООН донесена на 24 јануари 1946 година, НПТ, Договорот за забрана за јадрено испробување и неговиот режим за верификација, како и зони без јадрено оружје . Понатаму, се потенцира „неотуѓивото право“ на мирно користење на [[Атомска централа|јадрената енергија]] . Конечно, се признаваат социјалните фактори за мир и разоружување: [[Женски права|учество и на жени и на мажи]], образование, јавна совест, „меѓународни и регионални организации, невладини организации, верски лидери, парламентарци, академици и ''хибакуша'' “.
'''Договорот за забрана на јадреното оружје''' (TPNW), или '''Договорот''' за '''забрана на јадрено оружје,''' е првиот правно обврзувачки меѓународен договор за сеопфатна забрана на [[јадрено оружје]], со цел да води кон нивната целосна елиминација. Донесен е на 7 јули 2017 година.<ref name="nytimes.com"/><ref name="theguardian.com"/> За да стапи на сила, потребен е потпис и ратификација од најмалку 50 земји. За оние нации кои се членки на него, договорот забранува развој, тестирање, производство, складирање, стационирање, трансфер, употреба и закана за употреба на јадрено оружје, како и помош и охрабрување на забранетите активности. За сите јадрено вооружените држави кои се приклучуваат на договорот, тој предвидува временска рамка за преговори што водат кон верифицирана и неповратна елиминација на нејзината програма за јадрено оружје.
''Членот 3'' бара страните што не поседуваат јадрено оружје да ги одржуваат своите постојни заштитни мерки на МААЕ и, доколку тоа веќе не го сториле, да прифатат заштитни мерки засновани на моделот за држави со нејадрено оружје под НПТ.
''Членот 4'' утврдува општи постапки за преговори со поединечна јадрена вооружена држава која станува страна на договорот, вклучително и временски ограничувања и одговорности. Доколку таа држава го елиминирала своето јадрено оружје пред да стане членка на договорот, неодреден „надлежен меѓународен орган“ ќе ја потврди таа елиминација, а државата исто така мора да склучи договор за заштита со IAEA за да обезбеди веродостојно уверување дека не ја пренасочила јадрената материјал и нема непријавен јадрен материјал или активности. Доколку таа држава сè уште не го уништила својот арсенал, таа мора да преговара со тој „надлежен меѓународен орган“ временски одреден план за проверена и неповратна елиминација на нејзината програма за јадрено оружје, што ќе го достави на следниот состанок на земјите потписнички или на следната конференција за преглед, кое и да е прво.
''Членот 5'' е во врска со националното спроведување. ''Членот 6 се'' обврзува на санација на животната средина и помош на жртвите од употреба и тестирање на јадрено оружје. Според ''член 7'', државите треба да си помагаат едни на други за овие цели, со посебна одговорност на јадрените сили. Општо, сите држави-страни ќе соработуваат за да се олесни спроведувањето на договорот.
''Членот 8'' ги утврдува состаноците на државите-членки, чии трошоци ги делат државите според скалата на проценка на ООН (''член 9)''.
''Написите 10-12'' се однесуваат на можноста за измени и дополнувања, решавање на спорови и „целта на универзалното придржување на сите држави кон Договорот“.
Според ''членовите 13-15'', договорот бил отворен за потпис од 20 септември 2017 година во седиштето на ООН во [[Њујорк]]. „Договорот стапува на сила 90 дена по педесеттиот инструмент за ратификација, прифаќање, одобрување или пристапување“.
=== Подготовки, 2010–2016 година ===
[[Податотека:UN_working_group_on_nuclear_disarmament,_May_2016.jpg|десно|мини|400п|Нациите дебатираат за идејата за договор за забрана на јадрено оружје во ООН во Geneенева во мај 2016 година.]]
Предлозите за договор за забрана на [[јадрено оружје]] првпат се појавиле по прегледната конференција на NPT во 2010 година, на која петте официјално признати државни партии со јадрено вооружување - [[САД]], [[Русија]], [[Велика Британија]], [[Франција]] и [[Кина]] - ги отфрлиле повиците за почеток на преговори за сеопфатна [[конвенција за јадрено оружје]]. Застапниците за разоружување прво размислиле за започнување на овој процес без спротивставените држави како „пат напред“.<ref>Tim Wright, [http://www.icanw.org/wp-content/uploads/2012/08/nptrevcon2010.pdf "Non-Proliferation Treaty review conference 2010: towards nuclear abolition"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161111124635/http://www.icanw.org/wp-content/uploads/2012/08/nptrevcon2010.pdf |date=2016-11-11 }} ICAN June 2010</ref> Последователно, помалку технички договор концентриран на забрана за јадрено оружје се чинел дека е пореална цел.<ref name="article36"/>
Три големи меѓувладини конференции во 2013 и 2014 година за „хуманитарното влијание на јадреното оружје“, во [[Норвешка]], [[Мексико]] и [[Австрија]], ја зајакнале меѓународната решителност за забрана за јадрено оружје.<ref>Reaching Critical Will, [http://www.reachingcriticalwill.org/disarmament-fora/hinw "Humanitarian impact of nuclear weapons"] Women's International League for Peace and Freedom, n.d. retrieved 10 July 2017</ref> Втората ваква конференција, во Мексико во февруари 2014 година, заклучила дека забраната на одреден вид оружје обично претходи и ја стимулира нејзината елиминација.<ref>Tim Wright, [http://www.icanw.org/wp-content/uploads/2014/04/NayaritReport-email.pdf "Nayarit — a point of no return"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160801062516/http://www.icanw.org/wp-content/uploads/2014/04/NayaritReport-email.pdf |date=2016-08-01 }} ICAN April 2014, 20 pages</ref>
Во 2014 година, група нејадрено вооружени нации позната како [[Коалиција за нова агенда]] (NAC) ја претставила идејата за договор за забрана на јадрено оружје пред страните на земјите од NPT како можна „делотворна мерка“ за спроведување на членот VI од NPT, што бара од сите држави-страни да ги водат преговорите со добра волја за јадрено разоружување. NAC тврдела дека договорот за забрана ќе работел „заедно“ и „како поддршка“ на NPT.<ref>United Nations [https://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=NPT/CONF.2015/PC.III/WP.18 Working paper 18] submitted to the NPT preparatory committee meeting, New York, 2 April 2014</ref>
Во 2015 година, [[Генерално собрание на ООН|Генералното собрание]] на [[Генерално собрание на ООН|ООН]] формирало работна група со мандат да се осврне на „конкретни ефективни правни мерки, законски одредби и норми“ за постигнување и одржување на свет без јадрено оружје.<ref>[https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N15/409/95/PDF/N1540995.pdf?OpenElement UN General Assembly resolution 70/33] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170711230150/https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N15/409/95/PDF/N1540995.pdf?OpenElement |date=2017-07-11 }}, adopted 7 December 2015</ref> Во август 2016 година, тоа усвоило извештај со препорака за преговори во 2017 година за „''законски обврзувачки инструмент за забрана на јадрено оружје, што води кон нивно целосно отстранување''“.<ref>[http://www.icanw.org/campaign-news/majority-of-un-members-declare-intention-to-negotiate-ban-on-nuclear-weapons-in-2017/ "Majority of UN members declare intention to negotiate ban on nuclear weapons in 2017"], ICAN media release, 19 August 2016</ref>
Во октомври 2016 година, Првиот комитет на Генералното собрание на ООН постапи по оваа препорака со усвојување на резолуција со која се утврдил мандат за преговори за забрана на јадрено оружје во 2017 година (со 123 држави гласаа „за“ и 38 против, а 16 биле „воздржани“).<ref>ICAN [http://www.icanw.org/campaign-news/results/ Voting result] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20191130020438/http://www.icanw.org/campaign-news/results/ |date=2019-11-30 }} on UN resolution L.41, adopted 27 October 2016</ref> [[Северна Кореја]] била единствената земја што поседувала јадрено оружје што гласала за оваа резолуција, иако не учествувала во преговори.<ref name="Voting">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icanw.org/campaign-news/voting-on-un-resolution-for-nuclear-ban-treaty/|title=Voting on UN resolution for nuclear ban treaty|date=23 December 2016|publisher=[[International Campaign to Abolish Nuclear Weapons|ICAN]]|accessdate=8 September 2017|archive-date=2017-09-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910164123/http://www.icanw.org/campaign-news/voting-on-un-resolution-for-nuclear-ban-treaty/|url-status=dead}}</ref><ref name="Thakur">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.japantimes.co.jp/opinion/2016/11/04/commentary/world-commentary/rattling-nuclear-cage-look-terrified/#.WbJypLKGPIU|title=Rattling the nuclear cage, and look who is terrified|last=Thakur|first=Ramesh|authorlink=Ramesh Thakur|date=4 November 2016|accessdate=8 September 2017}}</ref>
<sup class="noprint Inline-Template noprint noexcerpt Template-Fact" data-ve-ignore="true" style="white-space:nowrap;">[ ''[[Википедија:Проверливост|<span title="This claim needs references to better sources. (September 2017)">подобро извор потребни</span>]]'' ]</sup>
Второто, потврдно гласање потоа се одржало на пленарна седница на Генералното собрание во декември 2016 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/71/PV.68|title=United Nations Official Document|work=www.un.org}}</ref>
Од 27 до 31 март 2017 година, свикана како Конференција на Обединетите нации за преговори за законски обврзувачки инструмент за забрана на јадрено оружје, водејќи кон нивно целосно елиминирање, се одржа првиот круг преговори во седиштето на ООН во Њујорк, со учество на 132 нации . На крајот, претседателот на преговарачката конференција, Елејн Вајт Гомес, постојан претставник на [[Костарика]] во ООН во Geneенева <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.unog.ch/unog/website/missions.nsf/(httpPermanentMissions_en)/65264F2B528DDEEDC1256F4100451ED4?OpenDocument|title=Where global solutions are shaped for you - Permanent Missions - Permanent Mission of the Republic of Costa Rica to the United Nations Office and other international organizations in Geneva|last=Geneva|first=United Nations Office of|work=www.unog.ch|accessdate=2020-10-26|archive-date=2020-10-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20201021185524/https://www.unog.ch/unog/website/missions.nsf/(httpPermanentMissions_en)/65264F2B528DDEEDC1256F4100451ED4?OpenDocument|url-status=dead}}</ref> нарече усвојувањето на договорот до 7 јули „остварлива цел“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icanw.org/campaign-news/report-on-the-march-negotiations/|title=ICAN's report on the March negotiations|date=19 April 2017|publisher=The International Campaign to Abolish Nuclear Weapons|accessdate=18 June 2017|archive-date=2017-06-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20170606084806/http://www.icanw.org/campaign-news/report-on-the-march-negotiations/|url-status=dead}}</ref> Претставници од владите, меѓународните организации и граѓанското општество, како што е Меѓународната кампања за укинување на јадреното оружје, ја забележаа позитивната атмосфера и силното приближување на идеите меѓу учесниците во преговорите. Тие се согласија дека дебатите во текот на неделата добро ја подготвија теренот за преговорите во јуни и јули.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icanw.org/campaign-news/report-on-the-march-negotiations/|title=ICAN's report on the March negotiations {{!}} ICAN|work=www.icanw.org|language=en-US|accessdate=2017-07-19|archive-date=2017-06-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20170606084806/http://www.icanw.org/campaign-news/report-on-the-march-negotiations/|url-status=dead}}</ref>
Сумирајќи ги дискусиите, првиот нацрт за договор за забрана <ref>[http://www.icanw.org/wp-content/uploads/2017/05/DraftTreaty.pdf Draft Convention on the Prohibition of Nuclear Weapons] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190121185650/http://www.icanw.org/wp-content/uploads/2017/05/DraftTreaty.pdf |date=2019-01-21 }}, submitted by the President of the Conference</ref> беше презентиран на 22 мај од страна на Елејн Вајт Гомес.<ref>[http://www.icanw.org/campaign-news/draft-un-nuclear-weapon-ban-released/ Draft UN nuclear weapon ban released] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170603005237/http://www.icanw.org/campaign-news/draft-un-nuclear-weapon-ban-released/ |date=2017-06-03 }}, The International Campaign to Abolish Nuclear Weapons, 21 May 2017</ref> Германскиот дел од Меѓународната кампања за укинување на јадреното оружје (ИКАН) го потенцираше членот 1, 2а со кој се забранува какво било стационирање на јадрено оружје на нивна територија. Оттука, неколку земји на НАТО - Германија, Холандија, Белгија, Италија и Турција - ќе мора да ги прекинат договорите за споделување на јадрено оружје со САД пред тие евентуално да го потпишат договорот за забрана за преговори.<ref name="ICANEntwurf1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icanw.de/neuigkeiten/erster-entwurf-fuer-atomwaffenverbot-praesentiert/|title=Erster Entwurf für Atomwaffenverbot präsentiert|date=23 May 2017|publisher=ICANW Deutschland|accessdate=28 May 2017|archive-date=2019-07-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20190708142252/https://www.icanw.de/neuigkeiten/erster-entwurf-fuer-atomwaffenverbot-praesentiert/|url-status=dead}}</ref> Веќе во 2010 година германскиот [[Бундестаг]] со големо мнозинство одлучи да ги повлече јадрените бомби од Германија, но тоа никогаш не беше реализирано.<ref name="focus2015">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.focus.de/politik/deutschland/sprengkraft-von-80-hiroshima-bomben-neue-us-atomwaffen-in-deutschland-stationiert-scharfe-kritik-aus-russland_id_4962247.html|title=Neue US-Atomwaffen werden in Deutschland stationiert - Russland übt scharfe Kritik|date=21 September 2015|accessdate=28 May 2017}}</ref> Спротивно на тоа, во јуни 2017 година министерот за надворешни работи Зигмар Габриел потврди повторно јадрено стационирање во Германија, како и принципот на рамнотежа на јадрено спречување против Русија. Тој изјави дека следствено на тоа Германија не може да го поддржи процесот на забрана.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.tagesspiegel.de/politik/un-verhandlungen-deutschland-drueckt-sich-vor-einem-atomwaffenverbot/19935054.html|title=Deutschland drückt sich vor einem Atomwaffenverbot|last=Xanthe Hall|date=15 June 2017|work=[[Der Tagesspiegel]]|access-date=15 June 2017}}</ref> Единствената членка на НАТО што учествуваше во преговорите за договорот беше Холандија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icanw.org/campaign-news/negotiations/|title=Frequently asked questions - Which nations are participating in the negotiations?|date=31 May 2017|publisher=ICAN|accessdate=14 June 2017}}</ref>
Членот 1, 1в (во продолжение на членот 1, 2а) забранува директна или индиректна контрола на јадреното оружје. Прифаќањето на оваа одредба ќе спречи заедничка европска јадрена сила или германско финансирање и ограничена одлука за француската сила де фрапе ; за двете опции понекогаш се дискутира.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.zeit.de/politik/ausland/2017-02/trump-nato-atomwaffen-europa/komplettansicht|title=Braucht die EU die Bombe?|last=Peter Dausend und Michael Thumann|date=16 February 2017|access-date=28 May 2017|publisher=Zeit Online}}</ref>
=== Втора сесија, јуни – јули 2017 година ===
Втората конференција започна на 15 јуни и требаше да заврши на 7 јули 2017 година. 121 од 193 членки на ООН учествуваа во преговорите.<ref name="staaten2">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.un.org/disarmament/ptnw/participants.html|title=United Nations Conference to Negotiate a Legally Binding Instrument to Prohibit Nuclear Weapons, Leading Towards their Total Elimination – Participants|date=July 2017|editor-last=United Nations|accessdate=5 July 2017}}</ref>
За време на дискусиите за членот 1, неколку држави се изјасниле за експлицитна забрана за јадрено воено планирање, други за финансиска помош за развој и производство на јадрено оружје.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icanw.org/campaign-news/blog/|title=Blog: Countdown to nuclear ban negotiations, 16/06/2017 23:40, Discussion on prohibitions|last=Tim Wright|date=2017-06-16|editor-last=ICAN|accessdate=2017-07-22|archive-date=2017-06-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20170607124222/http://www.icanw.org/campaign-news/blog/|url-status=dead}}</ref> Конечно, овие додатоци биле одбиени, но останале имплицитно вклучени во член 1 (г) - (д).
На 27 јуни, бил објавен вториот нацрт.<ref name="2ndDraft">{{Наведена мрежна страница|url=https://s3.amazonaws.com/unoda-web/wp-content/uploads/2017/06/A-CONF.229-2017-CRP.1-Rev.1.pdf|title=Draft Convention on the Prohibition of Nuclear Weapons. Update Submitted by the President of the Conference|date=27 June 2017|publisher=United Nations|accessdate=28 June 2017}}</ref> Тој сега понудил прецизна опција „придружи се и уништи“ за јадрено вооружените држави: Државите што се приклучиле на договорот “''ќе достават, најдоцна во рок од шеесет дена по поднесувањето на својата декларација, временски одреден план за верификувано и неповратно уништување на нејзината програма за оружје што треба да се преговара со државите членки''“(член 4, 1).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://asia.nikkei.com/Politics-Economy/International-Relations/UN-treaty-envisions-total-elimination-of-nuclear-arms|title=UN treaty envisions total elimination of nuclear arms|last=Ariana King|date=28 June 2017|accessdate=28 June 2017}}</ref><ref name="AchesonDraft2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.reachingcriticalwill.org/images/documents/Disarmament-fora/nuclear-weapon-ban/reports/NBD2.9.pdf|title=Running through draft two|last=Ray Acheson|date=28 June 2017|publisher=Reaching Critical Will, Women’s International League for Peace and Freedom|accessdate=28 June 2017}}</ref> Втората опција „уништи и придружи“ (член 4, 5) обезбедувала само соработка со [[Меѓународна агенција за атомска енергија|IAЕA]] со цел да се провери исправноста и комплетноста на пописот на јадрен материјал, без верификација на елиминацијата. Ова било променето во финалниот текст. Друга дискутирана тема била експлицитно прифаќање на „''употребата на јадрена енергија за мирни цели без дискриминација''“. Соодветната афирмација останала дел од последната преамбула.
Трет нацрт бил презентиран на 3 јули 2017 година.<ref name="3rdDraft">{{Наведена мрежна страница|url=https://s3.amazonaws.com/unoda-web/wp-content/uploads/2017/07/A-CONF-1.229-2017-L.X-E-tracked-from-Rev.1-03.07.17-1824-formatted.pdf|title=Draft Convention on the Prohibition of Nuclear Weapons|last=The President of the Conference|date=3 July 2017|accessdate=5 July 2017}}</ref> Последна пречка за договор била условот на клаузулата за повлекување, што значи дека држава-членка „''при остварување на својот национален суверенитет, [...] одлучува дека вонредни настани поврзани со предметот на Договорот ги загрозиле врховните интереси на нејзината земја.''" Перспективата на мнозинството била дека оваа состојба е субјективна, и ниту еден безбедносен интерес не можел да го оправда [[геноцид]]от, ниту пак масовното уништување можело да придонесе за безбедноста. Меѓутоа, бидејќи исто така неутралната клаузула за повлекување што не давала причини не била прифатена од малцинството, соодветниот член 17 бил прифатен како компромис. Заштитни мерки против произволна употреба се периодот на повлекување од дванаесет месеци и забраната за повлекување за време на вооружен конфликт.<ref name="AchesonDraft3">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.reachingcriticalwill.org/images/documents/Disarmament-fora/nuclear-weapon-ban/reports/NBD2.13.pdf|title=And the text goes to translation|last=Ray Acheson|date=6 July 2017|publisher=Reaching Critical Will, Women’s International League for Peace and Freedom|accessdate=6 July 2017}}</ref>
=== Гласање ===
[[Податотека:Treaty_on_the_Prohibition_of_Nuclear_Weapons.svg|мини|400п|Гласање на [[ООН]] за усвојување на договорот на 7 јули 2017 година.<div class="legend" style="text-align:left;"><span class="legend-color" style="background-color:#008cff; color:black; -webkit-column-break-inside: avoid;"> </span> Да</div>{{Leftlegend|#ff0000|No}}{{Leftlegend|black|Abstention}}]]
Гласањето за последниот нацрт<ref name="finalDraft"/> се одржал на 7 јули 2017 година, со 122 земји „за“, 1 против ([[Холандија]]) и 1 воздржана ([[Сингапур]]).<ref name="vote">
{{Наведена мрежна страница|url=https://s3.amazonaws.com/unoda-web/wp-content/uploads/2017/07/A.Conf_.229.2017.L.3.Rev_.1.pdf|title=Voting record of the UN draft treaty on the prohibition of nuclear weapons|date=2017-07-07|editor-last=United Nations|accessdate=2017-07-08}}</ref>
Меѓу земјите што гласале за усвојување на договорот биле [[Јужна Африка]] и [[Казахстан]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://newsinfo.inquirer.net/911999/122-countries-adopt-global-treaty-banning-nuclear-weapons|title=122 countries adopt global treaty banning nuclear weapons|last=France-Presse|first=Agence|work=newsinfo.inquirer.net|language=en|accessdate=2017-07-10}}</ref> и двете претходно имале јадрено оружје и доброволно се откажале од него. [[Иран]] и [[Саудиска Арабија]] исто така гласале за договорот. Постојат индикации дека Саудиска Арабија финансиски придонела во пакистанските проекти за атомска бомба и за возврат имала опција да купи мал јадрен арсенал,<ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/julian-borger-global-security-blog/2010/may/11/pakistan-saudiarabia|title=Pakistan's bomb and Saudi Arabia|last=Borger|first=Julian|date=11 May 2010|work=The Guardian|access-date=2017-07-10|location=London}}</ref> опција што би се реализирала во случај Иран да добие јадрени боеви глави.<ref name="bbc-20131106">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-24823846|title=Saudi nuclear weapons 'on order' from Pakistan|last=Mark Urban|date=6 November 2013|access-date=2017-07-10|publisher=BBC}}</ref>
=== Земји членки на ООН ===
Според Меѓународната кампања за укинување на јадреното оружје (ИКАН), коалиција на невладини организации, водечки поборници за договор за забрана на јадрено оружје вклучуваат Ирска, Австрија <ref>{{Наведено списание|last=Maitre|first=Emmanuelle|last2=Lévy|first2=Pauline|date=2020-01-17|title=Becoming a disarmament champion: the Austrian crusade against nuclear weapons|journal=The Nonproliferation Review|volume=0|issue=5–6|pages=537–557|doi=10.1080/10736700.2019.1690312|issn=1073-6700}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Renoldner|first=Klaus|date=2018-10-02|title=Austria and its efforts towards the prohibition of nuclear weapons|journal=Medicine, Conflict and Survival|volume=34|issue=4|pages=258–262|doi=10.1080/13623699.2019.1565101|issn=1362-3699|pmid=30678494}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/us-nuclear-un-austria-idUSKBN0NJ2I220150429|title=Austria, backed by 159 nations, calls for ban on nuclear weapons|date=2015-04-29|work=Reuters|access-date=2020-02-04|language=en}}</ref>, Бразил, Индонезија, Мексико, Нигерија, Јужна Африка и Тајланд.<ref name="positions-ican">[http://www.icanw.org/why-a-ban/positions/ "Support for a ban"], ICAN website</ref> Сите 54 нации на Африка (сите освен една или го имаат потпишано или ратификувано Договорот од Пелиндаба од 1996 година за воспоставување зона без јадрено оружје на континентот) <ref>[http://www.reachingcriticalwill.org/images/documents/Disarmament-fora/OEWG/2016/Statements/02May_African%20Group.pdf Statement of the African Group] to the UN open-ended working group on nuclear disarmament, Geneva, 2 May 2016</ref> и сите 33 нации на Латинска Америка и Карибите (веќе во зона без јадрено оружје според Договорот од Тлателолко од 1967 година ] <ref>[http://www.reachingcriticalwill.org/images/documents/Disarmament-fora/OEWG/2016/Documents/WP15.pdf Working paper 15] submitted to the UN open-ended working group on nuclear disarmament, Geneva, 12 April 2016</ref> се претплати на заеднички регионални позиции кои поддржуваат договор за забрана. Во преговорите учествуваа 10-те нации на Здружението на нации од Југоисточна Азија (АСЕАН), кои го склучија Договорот за зона без јадрено оружје на Југоисточна Азија, но Сингапур беше воздржан од гласањето.<ref name="UNTextAndVote"/> Многу тихоокеански островски држави исто така даваат поддршка.<ref>[http://www.reachingcriticalwill.org/images/documents/Disarmament-fora/OEWG/2016/Documents/WP14.pdf Working paper 14] submitted to the UN open-ended working group, Geneva, 3 March 2016</ref>
Ниту една [[Список на држави со јадрено оружје|јадрено вооружена држава]] не изразила поддршка за договор за забрана; навистина, голем број од нив, вклучително и [[Соединети Американски Држави|Соединетите држави]] <ref>[https://vienna.usmission.gov/impact-of-nuclear-weapons-explosions/ US statement] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160811102846/https://vienna.usmission.gov/impact-of-nuclear-weapons-explosions/ |date=2016-08-11 }} to the Vienna Conference on the Humanitarian Impact of Nuclear Weapons, 8 December 2014</ref> и [[Русија]],<ref>[http://unog.ch/unog/website/news_media.nsf/(httpNewsByYear_en)/29A8C553DF0103E3C12580110038F4C1?OpenDocument Russian statement] to the Conference on Disarmament, Geneva, 16 August 2016</ref> изразиле експлицитно спротивставување. [[Северна Кореја]] била единствената јадрена држава која гласала за иницирање преговори за забрана.<ref name="Voting"/><ref name="Thakur"/>
<sup class="noprint Inline-Template noprint noexcerpt Template-Fact" data-ve-ignore="true" style="white-space:nowrap;">[ ''[[Википедија:Проверливост|<span about="" title="See the other">подобро извор потребни</span>]]'' ]</sup>
Многу од нејадрено вооружените членки на [[НАТО|Организацијата на Северноатлантскиот договор]] ([[НАТО]]), заедно со [[Австралија]] <ref>Ben Doherty, [https://www.theguardian.com/world/2015/sep/16/australia-isolated-in-its-hesitation-to-sign-treaty-banning-nuclear-weapons "Australia resists nuclear disarmament push because it relies on US deterrent"], The Guardian, 16 September 2015</ref> и [[Јапонија]],<ref>[http://mainichi.jp/english/articles/20161028/p2a/00m/0na/010000c "U.S. 'nuclear umbrella' drove Japan's vote against U.N. resolution"], Mainichi Japan, 28 October 2016</ref> исто така биле отпорни на договор за забрана, бидејќи сметале дека американското јадрено оружје ја подобрувало нивната безбедност.<ref name="positions-ican"/> Била изнесена изјава од неколку членки на НАТО (не вклучувајќи ги [[Франција]], САД, ниту [[Велика Британија]], држави за јадрено оружје во рамките на НАТО), во кои се тврдело дека договорот ќе бил „неефикасен во елиминирање на јадреното оружје“ и наместо тоа, се барало напредно спроведување од членот VI на [[Договор за неширење на јадрено оружје]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://reachingcriticalwill.org/images/documents/Disarmament-fora/1com/1com16/eov/L41_Poland-etal.pdf|title=Taking forward multilateral nuclear disarmament negotiations - Explanation of Position on behalf of the following states: Albania, Australia, Belgium, Bulgaria, Canada, Czech Republic, Denmark, Estonia, Germany, Greece, Hungary, Italy, Latvia, Lithuania, Luxembourg, Montenegro, Poland, Portugal, Republic of Korea, Romania, Slovakia, Slovenia, Spain and Turkey|accessdate=2020-10-26|archive-date=2024-06-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20240612203300/https://reachingcriticalwill.org/images/documents/Disarmament-fora/1com/1com16/eov/L41_Poland-etal.pdf|url-status=dead}}</ref>
По усвојувањето на договорот, постојаните мисии на Соединетите држави, Велика Британија и Франција издале заедничко соопштение во кое се наведува дека тие „''немаат намера да го потпишат, ратификуваат или некогаш станат членови на истиот''“. Откако констатирале дека инструментот јасно ја игнорирал реалноста на меѓународното безбедносно опкружување, тие рекле дека пристапувањето кон него е „''некомпатибилно со политиката на јадрено спречување, што е од суштинско значење за одржување на мирот во [[Европа]] и [[Северна Азија]] повеќе од 70 години''“.<ref>[https://www.scribd.com/document/353174842/Joint-Press-Statement-by-UK-France-US-on-nuclear-ban-treaty Joint Press Statement from the Permanent Representatives to the United Nations of the United States, United Kingdom and France following the adoption of a treaty banning nuclear weapons] 7 July 2017</ref>
Наспроти владината позиција во голем број нации, неколку неодамнешни анкети на јавното мислење - вклучувајќи ги [[Австралија]],<ref>International Campaign to Abolish Nuclear Weapons (ICAN) [http://www.icanw.org/wp-content/uploads/2014/04/NielsenPoll.pdf Poll 2014: 84%] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160821062514/http://www.icanw.org/wp-content/uploads/2014/04/NielsenPoll.pdf |date=2016-08-21 }} of 1501 people conducted by Nielsen (Australia)</ref> и [[Норвешка]]<ref>International Campaign to Abolish Nuclear Weapons (ICAN)[http://www.icanw.org/campaign-news/public-and-parliamentary-support-for-a-treaty-banning-nuclear-weapons/ "Public and parliamentary support for a treaty banning nuclear weapons 2016: 77%"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170407053716/http://www.icanw.org/campaign-news/public-and-parliamentary-support-for-a-treaty-banning-nuclear-weapons/ |date=2017-04-07 }}, 11 May 2016</ref> - покажале силна јавна поддршка за преговори за меѓународна забрана за јадрено оружје. Холандија гласала против усвојувањето на договорот, додека [[Германија]] не учествувала, и покрај анкетите за присуство на јадрено оружје во двете земји.<ref name="support">International Campaign to Abolish Nuclear Weapons (ICAN)[http://www.icanw.org/campaign-news/public-and-parliamentary-support-for-a-treaty-banning-nuclear-weapons/ "Public and parliamentary support for a treaty banning nuclear weapons" 2016: 85%] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170407053716/http://www.icanw.org/campaign-news/public-and-parliamentary-support-for-a-treaty-banning-nuclear-weapons/ |date=2017-04-07 }}, 11 May 2016</ref><ref>International Campaign to Abolish Nuclear Weapons (ICAN) [http://www.icanw.org/campaign-news/german-public-rejects-nuclear-weapons/ "German public rejects nuclear weapons 2016: 93% "] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210612180900/https://www.icanw.org/campaign-news/german-public-rejects-nuclear-weapons/ |date=2021-06-12 }}, 23 March 2016</ref>
ICAN е главниот актер на граѓанското општество што работи заедно со владите за да се постигне силен и ефикасен договор за забрана.<ref>Matthew Bolton and Elizabeth Minor, [http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/1758-5899.12343/abstract "The Discursive Turn Arrives in Turtle Bay: The International Campaign to Abolish Nuclear Weapons' Operationalization of Critical IR Theories"], ''Global Policy'' (2016)</ref> [[Црвен крст и Црвена полумесечина|Меѓународното движење на Црвениот крст и Црвената полумесечина]] исто така се залага за договор за забрана и елиминирање на јадреното оружје,<ref>International Committee of the Red Cross, [https://www.icrc.org/en/war-and-law/weapons/nuclear-weapons "Nuclear weapons"]</ref> опишувајќи ја препораката на работната група на ООН за преговори за забрана во 2017 година како „потенцијално историска“.<ref>[http://astanatimes.com/2016/08/icrc-reiterates-calls-for-nuclear-weapons-prohibition-setting-timeframe/ "ICRC Reiterates Calls for Nuclear Weapons Prohibition, Setting Timeframe"], ''Astana Times'', 24 August 2016</ref> Илјадници научници од целиот свет потпишаа отворено писмо за поддршка на преговорите.<ref>[https://futureoflife.org/2017/03/27/3000-scientists-support-un-nuclear-ban-negotiations/ Hawking, Higgs and Over 3,000 Other Scientists Support UN Nuclear Ban Negotiations], Future of life Institute, 27 March 2017</ref>
Во јавната изјава од јули 2017 година, одобрена од над 40 будистички, христијански, еврејски и муслимански водачи и групи, „''Верски заедници загрижени за јадрено оружје''“ повикале на универзално усвојување на договорот.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.indepthnews.net/index.php/armaments/nuclear-weapons/1237-faith-groups-urge-universal-adoption-of-un-nuclear-ban-treaty|title=Faith Groups Urge Universal Adoption of UN Nuclear Ban Treaty|last=Baruah|first=Jamshed|date=2017-07-08|work=IDN-InDepthNews|access-date=2017-09-06|archive-date=2017-09-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20170906225947/https://www.indepthnews.net/index.php/armaments/nuclear-weapons/1237-faith-groups-urge-universal-adoption-of-un-nuclear-ban-treaty|url-status=dead}}</ref> На високопрофилната конференција во [[Ватикан]] во ноември 2017 година, првиот голем меѓународен собир за разоружување по усвојувањето на договорот во јули, [[Папа Франциск|папата Франциско]] зазел став подалеку од неговите папски претходници да го осудат поседувањето [[јадрено оружје]] и да предупредат дека политиките за спречување јадрено оружје нудат „''лажно чувство на безбедност''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/716f909db5a141599614bcf9253895d9|title=Pope asks leaders to imagine a world without nuclear weapons|last=Winfield|first=Nicole|date=November 11, 2017|work=[[Associated Press|AP]]|accessdate=December 8, 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theglobeandmail.com/news/world/pope-francis-condemns-nuclear-arsenals-breaking-with-papal-history/article36928172/|title=Pope Francis condemns nuclear arsenals, breaking with papal history|last=Pullella|first=Philip|date=November 13, 2017|work=The Globe and Mail, Canada|accessdate=December 8, 2017}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ncronline.org/news/vatican/pope-condemns-possession-nuclear-weapons-shift-churchs-acceptance-deterrence|title=Pope condemns possession of nuclear weapons in shift from church's acceptance of deterrence|last=McElwee|first=Joshua J.|date=November 10, 2017|work=National Catholic Reporter|accessdate=December 8, 2017}}</ref>
Ксанте Хол (IPPNW и ICAN) рекла дека жали за бојкотот на договорот од страна на сите јадрени сили и нивните сојузници, но навестила кон историјата: исто така, упатен е и Договорот за забрана за мини или Конвенцијата за кластер муниција кон државите што поседувале такво оружје, но конечно биле потпишани од повеќето држави. Барањето за јадрена забрана може само да го ослабне [[Договор за неширење на јадрено оружје|Договорот за неширење на јадрено оружје]] (NPT), така што јадрените сили блокираат преговори за мултилатерално разоружување од 1995 година, наместо да планираат модернизација и вооружување. Затоа, тие би се откажале од одговорноста за разоружување според NPT, член VI. Така ќе се зголеми опасноста бидејќи другите нации се чувствуваат помалку силни во неширењето на оружје. Спротивно на тоа, договорот за забрана на јадрено оружје би имал за цел нова динамика на разоружување, па оттука многу повеќе би го опоравил отколку да го ослабнал NPT.<ref>Xanthe Hall, [http://www.fr.de/politik/meinung/gastbeitraege/verbot-von-atomwaffen-berlin-boykottiert-atomwaffen-konferenz-a-1253725 Berlin boykottiert Atomwaffen-Konferenz], [[Frankfurter Rundschau]], 2 April 2017, retrieved 6 April 2017.</ref>
[[Податотека:Global_Parliamentary_Appeal_for_a_Nuclear_Weapons_Ban.jpg|десно|мини|300п|Глобален апел за договор за забрана на јадрено оружје, потпишан од 838 парламентарци во 42 земји.]]
Во ''прегледот на НАТО'', Руле посочил дека според застапниците, имало за цел да се зајакне членот VI од ''Договорот за неширење на јадрено оружје'', што барало добронамерни напори за преговори за ефективни мерки за јадрено разоружување. Скептиците тврдат дека Договорот за забрана ќе му наштетел на NPT.<ref>[http://www.nato.int/docu/review/2017/Also-in-2017/nuclear-weapons-ban-treaty-scepticism-abolition/EN/index.htm The Nuclear Weapons Ban Treaty: reasons for scepticism], Michael Rühle, NATO Review, 19 May 2017.</ref>
Политичките партии кои ја поддржуваат владата во земјите-членки на НАТО честопати го делат отфрлањето на преговорите и договорот за јадрена забрана од страна на нивните влади. Сепак, во мај 2016 година холандскиот парламент усвои предлог со кој се повикува владата да работи на „меѓународна забрана за јадрено оружје“.<ref>nonukes.nl [http://nonukes.nl/wp-content/uploads/2016/06/BZ119750C_Motion-Servaes-PvdA-C.S._NL-should-actively-work-start-negotiations-international-treaty.pdf Parliamentary motion] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210506103449/https://nonukes.nl/wp-content/uploads/2016/06/BZ119750C_Motion-Servaes-PvdA-C.S._NL-should-actively-work-start-negotiations-international-treaty.pdf |date=2021-05-06 }} proposed on 28 April and adopted on 17 May 2016</ref> Претходно во 2016 година, мнозинството норвешки парламентарци сигнализираа поддршка за забрана,<ref>Norwegian People's Aid, [https://www.npaid.org/News/News-archive/2016/Norway-s-Parliament-wants-a-ban-on-nuclear-weapons "Norway's parliament wants a ban on nuclear weapons"], 10 March 2016</ref> додека беа во Германија, Бундестагот се определи во 2010 година за јадрено раздвојување со големо мнозинство. Како и да е, Норвешка и Германија не учествуваа во преговорите, додека Холандија гласаше против договорот.
Како одговор на апелот упатен од ICAN, над осумстотини парламентарци ширум светот ветиле поддршка за договорот за забрана, повикувајќи ги „''сите национални влади да преговараат за договор за забрана на јадрено оружје и што ќе доведе до нивно целосно искоренување''“ и опишувајќи го како „н''еопходен, изводлив и најитен''“. Земјите што ги застапувале биле членки и на постојните светски [[Зона без јадрено оружје|зони без јадрено оружје,]] како и на државите на НАТО. Од петте јадрено вооружени постојани членки на [[Совет за безбедност на ООН|Советот за безбедност]] на [[Совет за безбедност на ООН|Обединетите нации]], [[Велика Британија]] била единствената што избрала претставници и дала поддршка на иницијативата.<ref>International Campaign to Abolish Nuclear Weapons (ICAN) [http://www.icanw.org/projects/appeal Global Parliamentary Appeal for a Nuclear Weapons Ban] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210125090436/https://www.icanw.org/projects/appeal |date=2021-01-25 }} (ongoing)</ref>
{{На|2020|10|23}}, 84 држави го потпишаа Договорот и 49 го ратификуваа или пристапија кон него.<ref name="treatiesun">{{Наведена мрежна страница|url=https://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&mtdsg_no=XXVI-9&chapter=26&clang=_en|title=Chapter XXVI: Disarmament – No. 9 Treaty on the Prohibition of Nuclear Weapons|date=2019-07-06|publisher=United Nations Treaty Collection|accessdate=2017-09-21}}</ref>
==Табела на држави учеснички==
{| class="wikitable sortable" style="text-align:right"
!Држава
!Потпишала
!Ратификувала
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Algeria}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Angola}}
|27 септември 2018
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Antigua and Barbuda}}
|26 септември 2018
|25 ноември 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Austria}}
|20 септември 2017
|8 мај 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Bangladesh}}
|20 септември 2017
|26 септември 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Belize}}
|6 февруари 2020
|19 мај 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Benin}}
|26 септември 2018
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Bolivia}}
|16 април 2018
|6 август 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Botswana}}
|26 септември 2019
|15 јули 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Brazil}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Brunei Darussalam}}
|26 септември 2018
|
|-
| style="text-align:left" |{{знаменце|Flag of Cape Verde (10-17).svg}} [[Зелен ’Рт]]
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Cambodia}}
|9 јануари 2019
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Central African Republic}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Chile}}
||20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Colombia}}
|3 август 2018
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Cook Islands}}
|
|4 септември 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Comoros}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Congo, Democratic Republic of the}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Congo, Republic of the}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Costa Rica}}
|20 септември 2017
|5 јули 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Cote d'Ivoire}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Cuba}}
|20 септември 2017
|30 јануари 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Dominica}}
|26 септември 2019
|18 октомври 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Dominican Republic}}
|7 јуни 2018
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Ecuador}}
||20 септември 2017
|25 септември 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|El Salvador}}
|20 септември 2017
|30 јануари 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Fiji}}
|20 септември 2017
|7 July 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Gambia, The}}
|20 септември 2017
|26 септември 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Ghana}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Grenada}}
|26 септември 2019
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Guatemala}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Guinea-Bissau}}
|26 септември 2018
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Guyana}}
|20 септември 2017
|20 септември 2017
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Holy See}}*
|20 септември 2017
|20 септември 2017
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Honduras}}
|20 септември 2017
|24 октомври 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Indonesia}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Ireland}}
|20 септември 2017
|6 август 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Jamaica}}
|8 декември 2017
|23 октомври 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Kazakhstan}}
|2 март 2018
|29 август 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Kiribati}}
|20 септември 2017
|26 септември 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Laos}}
|21 септември 2017
|26 септември 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Lesotho}}
|26 септември 2019
|6 јуни 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Libya}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Liechtenstein}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Madagascar}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Malawi}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Malaysia}}
|20 септември 2017
|30 септември 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Maldives}}
|26 септември 2019
|26 септември 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Malta}}
|25 август 2020
|21 септември 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Mexico}}
|20 септември 2017
|16 јануари 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Mozambique}}
|18 август 2020
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Myanmar}}
|26 септември 2018
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Namibia}}
|8 декември 2017
|20 март 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Nauru}}
|22 ноември 2019
|23 октомври 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Nepal}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|New Zealand}}
|20 септември 2017
|31 јули 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Nicaragua}}
|22 септември 2017
|19 јули 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Nigeria}}
|20 септември 2017
|6 август 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Niue}}
|
|6 август 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Palau}}
|20 септември 2017
|3 May 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Palestine}}*
|20 септември 2017
|22 март 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Panama}}
|20 септември 2017
|11 април 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Paraguay}}
|20 септември 2017
|23 јануари 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Peru}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Philippines}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Saint Kitts and Nevis}}
|26 септември 2019
|9 август 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Samoa}}
|20 септември 2017
|26 септември 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|San Marino}}
|20 септември 2017
|26 септември 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Sao Tome and Principe}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|South Africa}}
|20 септември 2017
|25 февруари 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|St. Lucia}}
|27 септември 2018
|23 јануари 2019
|-
| style="text-align:left" |{{знаменце|Flag_of_Saint_Vincent_and_the_Grenadines.svg}} [[Свети Винцент и Гренадини]]
|8 декември 2017
|31 јули 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Seychelles}}
|26 септември 2018
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Sudan}}
|22 јули 2020
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Tanzania}}
|26 септември 2019
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Thailand}}
|20 септември 2017
|20 септември 2017
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Timor-Leste}}
|26 септември 2018
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Trinidad and Tobago}}
|26 септември 2019
|26 септември 2019
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Togo}}
|20 септември 2017
|
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Tuvalu}}
|20 септември 2017
|12 октомври 2020
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Uruguay}}
|20 септември 2017
|25 јули 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Vanuatu}}
|20 септември 2017
|26 септември 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Venezuela}}
|20 септември 2017
|27 март 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Vietnam}}
|22 септември 2017
|17 мај 2018
|-
| style="text-align:left" |{{Знаме|Zambia}}
|26 септември 2019
|
|-
!Total
!84
!50
|}
== Поврзано ==
* [[Антијадрено движење]]
* [[Хуманитарна иницијатива]]
* [[Список на договори за оружје за масовно уништување]]
* [[Конвенција за јадрено оружје]]
* [[Договор за неширење на јадрено оружје]] (NPT)
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.un.org/disarmament/ptnw/index.html Мрежно место на ООН на конференцијата]
* [http://www.icanw.org/campaign-news/negotiations/ Страница за меѓународна кампања за укинување на јадреното оружје за преговорите за договорот]
* [http://nuclearban.org Страница за кампања за договор за забрана на јадрено оружје, со блог во живо на конференцијата]
[[Категорија:Договори на Австрија]]
[[Категорија:Политика за јадрените оружја]]
[[Категорија:Јадрено оружје]]
[[Категорија:Јадрено војување]]
[[Категорија:Договори на Обединетите нации]]
2bhtju5gcrwywpi8go3y9yjqnqth62z
Жарко Димоски
0
1253440
5608760
5606060
2026-08-13T06:57:13Z
Bjankuloski06
332
5608760
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
|име=Жарко Димоски
|портрет=Жарко Димоски (2).jpg
|px=|опис=
|родено-име=
|роден-дата={{роден на и возраст|df=yes|1989|7|29}}
|роден-место=[[Прилеп]], [[СР Македонија]], [[СФРЈ]]
|починал-дата=|починал-место=|починал-причина=
| националност = [[Македонија|Македонец]]
| народност = [[Македонци|Македонец]]
|познат=|занимање=[[глумец]]
|сопружник=|татко=|мајка=|родители=|роднини=|деца=}}
'''Жарко Димоски''' ([[29 јули]] [[1989]], [[Прилеп]]) – [[Македонија|македонски]] [[глумец]].
== Кариера ==
Димоски е вработен во [[Театар Комедија|НУ Театар Комедија]] во [[Скопје]].
== Филмографија ==
[[Податотека:Жарко_Димоски_(4).jpg|мини|Жарко Димоски]]
[[Податотека:Жарко_Димоски(1).jpg|мини|Жарко Димоски]]
[[Податотека:Жарко_Димоски_(3).jpg|мини|Жарко Димоски]]
{| class="wikitable sortable" border="1" cellspacing="0" cellpadiing="3"
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 2013 || [[Триумф]] ТВ-филм || Виктор
|-
| 2013-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || [[Васил Чакаларов]]
|-
| 2015 || [[Последниот Македонец]] ТВ-филм || Пере Тошев
|-
| 2015 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || Мажот
|-
| 2017 || [[Бушави глави]] ТВ-серија ||
|-
| 2017 || [[Ах, љубов моја (филм)|Ах, љубов моја]] ТВ-серија || Фидан
|-
| 2017 || [[Човекот што не беше таму]] ТВ-филм ||
|-
| 2017 || [[5+ фамилија]] ТВ-серија ||
|-
| 2018 || [[Црно и бело]] ТВ-филм ||
|-
| 2019-2022 || [[Преспав (телевизиска серија)|Преспав]] ТВ-серија || Американецот
|-
| 2022-2023 || [[Бистра вода (серија)|Бистра вода]] ТВ-серија ||
|-
| 2023-2024 || [[Закопани тајни]] ТВ-серија || Маре Илијевски
|-
| 2024 || [[Јон Вардар против Галаксијата]] ТВ-филм || Јон Вардар
|-
| 2025-2026 || [[Наследство]] ТВ-серија || Карло
|-
| 2026 || [[Можеби]] ТВ-филм ||
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|6012095}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Димоски, Жарко}}
[[Категорија:Глумци од Прилеп]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
ezgyeeuah2br9l2sausnwwia0kacc3a
Економија на Авганистан
0
1253500
5608706
5488326
2026-08-12T23:41:14Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608706
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox economy
|country = Авганистан
|currency = [[Авганистански авган|авган]] (AFN)
|year = 21 декември – 20 декември
|organs = [[Светска трговска организација|СТО]], [[Шангајска организација за соработка|ШОС]] (набљудувач), [[Јужноазиска асоцијација за регионална соработка|ЈАРС]] и [[Организација за економска соработка|ОЕС]]
|image = Samples of Afghan fresh and dried fruits.jpg
|image_size = 310px
|caption = Свежо и суво авганистанско овошје изложено на мал земјоделски саем
|group = {{plainlist|
*[[Земја во развој|Развој]]<ref>{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weoselco.aspx?g=2200&sg=All+countries+%2f+Emerging+market+and+developing+economies |title=World Economic Outlook Database, April 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=29 September 2019}}</ref>
*Економија со ниски примања<ref>{{cite web |url=https://datahelpdesk.worldbank.org/knowledgebase/articles/906519-world-bank-country-and-lending-groups |title=World Bank Country and Lending Groups |publisher=[[World Bank]] |website=datahelpdesk.worldbank.org |access-date=29 September 2019}}</ref>}}
*[[Најмалку развиени земји|Најмалку развиена земја]]
|population = {{increase}} 37,172,386 (2018)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.TOTL?locations=AF&name_desc=false |title=Population, total |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=30 August 2019 |archive-date=2020-07-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200731072910/https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.TOTL?locations=AF&name_desc=false |url-status=dead }}</ref>
|gdp = {{plainlist|
*{{decrease}} $18.734 милијарда (номинална), 2019)<ref name="IMFWEOAF">{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=39&pr.y=11&sy=2017&ey=2021&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512&s=NGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2CPCPIPCH&grp=0&a= |title=World Economic Outlook Database, October 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=3 November 2019}}</ref>
*{{increase}} $76.486 милијарда ([[Паритет на куповната моќ|ПКМ]], 2019)<ref name="IMFWEOAF"/>}}
|gdp rank = {{plainlist|
*[[Список на земји по БДП (номинален)|113-ти (номинален), 2019)]]
*[[Список на земји по БДП (ПКМ)|96-та (ПКМ), 2019)]]}}
|growth = {{plainlist|
*1.8% (2018) 2.9% (2019e)
*−5.5% (2020f) 1.0% (2021ф)<ref>{{cite web |title=Global Economic Prospects, June 2020 |page=98 |url=https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/33748 |website=openknowledge.worldbank.org |publisher=[[World Bank]] |accessdate=24 June 2020}}</ref>}}
|per capita = {{plainlist|
*{{decrease}} $513 (номинална, 2019)<ref name="IMFWEOAF"/>
*{{increase}} $2,095 (ПКМ, 2019)<ref name="IMFWEOAF"/>}}
|per capita rank = {{plainlist|
*[[Список на земји по БДП (номинален) по глава на жител|177-ма (номинален), 2019)]]
*[[Список на земји по БДП (ПКМ) по глава на жител|169-та (ПКМ), 2018)]]}}
|sectors = {{plainlist|
*[[Примарен сектор на економијата|земјоделство]]: 23%
*[[Секундарен сектор на економијата|индустрија]]: 21.1%
*[[Терцијарен сектор на економијата|услуги]]: 55.9%
*(2016)<ref name="CIAWFAF"/>
*белешка: податоците исклучуваат производство на опиум}}
|inflation = 4.5% (2020)<ref name="IMFWEOAF"/>
|poverty = {{plainlist|
*54.5% (2016, [[Светска Банка]])<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.NAHC?locations=AF |title=Poverty headcount ratio at national poverty lines (% of population) |publisher=[[World Bank]]|website=data.worldbank.org |access-date=11 February 2019}}</ref>
*NA% со помалку од 1,90$ на ден<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.DDAY?locations=AF&most_recent_value_desc=true |title=Poverty headcount ratio at $1.90 a day (2011 PPP) (% of population) - Afghanistan |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 November 2019}}</ref>}}
|gini =
|hdi = {{plainlist|
*{{increase}} 0.496 {{color|red|low}} (2018)<ref>{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/indicators/137506 |title=Human Development Index (HDI) |publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]] |website=hdr.undp.org |access-date=11 December 2019}}</ref> ([[Список на земји според индекс на човечки развој|170-та]])
*N/A [[List of countries by inequality-adjusted HDI|IHDI]] (2018)<ref>{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/content/table-3-inequality-adjusted-human-development-index-ihdi |title=Inequality-adjusted Human Development Index (IHDI) |publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]] |website=hdr.undp.org |access-date=11 December 2019 |accessdate=2020-11-01 |archive-date=2020-12-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201212055527/http://hdr.undp.org/en/content/table-3-inequality-adjusted-human-development-index-ihdi }}</ref>}}
|labor = {{plainlist|
*{{increase}} 14,450,224 (2019)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.TLF.TOTL.IN?locations=AF |title=Labor force, total - Afghanistan |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 November 2019}}</ref>
*42.0% employment rate (2017)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.EMP.TOTL.SP.NE.ZS?locations=AF&name_desc=false |title=Employment to population ratio, 15+, total (%) (national estimate) |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=30 August 2019 |archive-date=2023-02-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230208083859/https://data.worldbank.org/indicator/SL.EMP.TOTL.SP.NE.ZS?locations=AF&name_desc=false |url-status=dead }}</ref>}}
|occupations = {{plainlist|
*[[Примарен сектор на економијата|земјоделство]]: 44.3%
*[[Секундарен сектор на економијата|индустрија]]: 18.1%
*[[Терцијарен сектор на економијата|услуги]]: 37.6%
*(2017)<ref name="CIAWFAF"/>}}
|unemployment = {{increaseNegative}} 23.9% (2017 est.)<ref name="CIAWFAF"/>
|edbr = {{decrease}} [[Индекс на леснотија на деловно работење|173-та (под просек, 2020)]]<ref name="World Bank and International Financial Corporation">{{cite web |url=http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/afghanistan |title=Ease of Doing Business in Afghanistan |publisher=Doingbusiness.org |accessdate=2017-01-25 }}</ref>
|industries = мало производство на [[текстил]], [[сапун]], [[мебел]], [[чевли]], [[ѓубриво]], [[облека]], [[храна]], [[безалкохолен пијалак]], [[минерална вода]], [[цемент]]; [[Авганистански тепих|рачно плетени теписи]]; [[природен гас]], [[јаглен]], [[бакар]]
|exports = {{plainlist|
*{{increase}} $784 милиони (2017)<ref name="CIAWFAF"/>
*note: not including illicit exports or reexports}}
|export-goods =[[овошје]], [[орев]], [[авганистански килими]], [[волна]], [[памук]], [[скапоцен камен]], и [[билкарство|медицински билки]]<ref name="OEC - Afghanistan">{{cite web |url=https://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/afg/ |title=Afghanistan |publisher=The Observatory of Economic Complexity |accessdate=5 May 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171020032522/http://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/afg/ |archive-date=20 October 2017 |url-status=dead }}</ref>
|export-partners = {{plainlist|
*{{flag|India}}(+) 56.5%
*{{flag|Pakistan}}(+) 29.6%
*{{flag|Iran}}(+) 3.1%
*{{flag|Iraq}}(+) 2.1%
*{{flag|Turkey}}(+) 1.9%
*(2016)<ref name="OEC - Afghanistan"/>}}
|imports = {{increase}} $7.616 милијарди (2017)<ref name="CIAWFAF"/>
|import-goods = [[машини]] и други [[капитални добра]], [[храна]], [[текстил]] и [[нафта]] производи
|import-partners = {{plainlist|
*{{flag|China}}(-) 21%
*{{flag|Iran}}(+) 20.5%
*{{flag|Pakistan}}(+) 11.8%
*{{flag|Kazakhstan}}(+) 11%
*{{flag|Uzbekistan}}(+) 6.8%
*{{flag|Malaysia}}(+) 5.3%
*(2017)<ref name="CIAWFAF"/>}}
|current account = {{decrease}} $1.014 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFAF"/>
|gross external debt = $2.84 милиони (FY/)<ref name="CIAWFAF"/>
|debt = {{decreasePositive}} 7% од БДП (2017)<ref name="CIAWFAF"/>
|revenue = 2.276 милиони (2017)<ref name="CIAWFAF"/>
|expenses = 5.328 милиони (2017)<ref name="CIAWFAF"/>
|balance = −15.1% (од БДП) (2017)<ref name="CIAWFAF"/>
|reserves = $7.8 милиони (2019)<ref>{{cite web|url=https://www.tolonews.com/business/central-bank-reports-increase-foreign-exchange-reserves|title=Central Bank Reports Increase In Foreign Exchange Reserves|publisher=TOLOnews|date=30 March 2019|accessdate=2019-03-31|archive-url=https://web.archive.org/web/20190330215539/https://www.tolonews.com/business/central-bank-reports-increase-foreign-exchange-reserves|archive-date=30 March 2019|url-status=dead}}</ref>
|cianame = af
|spelling = US
}}
'''Економијата на Авганистан''' постојано бележи подобрување во последната деценија и истото се должи пораади враќањето на голем број од богатите иселеници, модернизација на нацијата во земјоделскиот сектор, како и воспоставување на повеќе трговски патишта со соседните земји и земјите во регионот.<ref name="Afghanistan’s commercial goods arrived in Turkey through Lapis Lazuli route">{{Наведени вести|url=https://www.pajhwok.com/en/2018/12/29/afghanistan%E2%80%99s-commercial-goods-arrived-turkey-through-lapis-lazuli-route|title=Afghanistan’s commercial goods arrived in Turkey through Lapis Lazuli route|date=December 29, 2018|access-date=2020-10-09|publisher=[[Pajhwok Afghan News]]|editor-last=Javed Hamim Kakar|archive-date=2019-03-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20190327071333/https://www.pajhwok.com/en/2018/12/29/afghanistan%E2%80%99s-commercial-goods-arrived-turkey-through-lapis-lazuli-route|url-status=dead}}</ref> Милјарди долари меѓународна помош, кои доаѓаат од иселениците и странски инвеститори, го забележале ова зголемување во време кога постои поголема политичка сигурност откако [[НАТО]] се вклучил во реконструкцијата на [[Авганистан]] .<ref name="PAN5">{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2007/10/19/afghanistan-receives-33b-remittances-expats|title=Afghanistan receives $3.3b remittances from expats|date=October 19, 2007|access-date=2012-11-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200203052722/https://www.pajhwok.com/en/2007/10/19/afghanistan-receives-33b-remittances-expats|archive-date=February 3, 2020|publisher=Pajhwok Afghan News (PAN)}}</ref> [[Бруто-домашен производ|БДП на]] нацијата се протега на околу 70 милијарди американски долари со курс од 20 милијарди долари (2017 година), а [[Список на земјите по БДП (ПКМ) по глава на жител|БДП по глава на жител]] е околу 2.000 американски долари.<ref name="CIAWFAF">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/af.html|title=Afghanistan|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|accessdate=9 December 2019|archive-date=2018-04-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20180429155835/https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/af.html|url-status=dead}}</ref> Увезува стока во вредност од над 6 милијарди долари, но извезува само скоро една милијарда долари, главно [[Плод|овошје]] и [[Оревест плод|ореви]] .<ref name="Afghanistan Exports To Increase By $1 Billion This Year">{{Наведени вести|url=http://www.bakhtarnews.com.af/eng/business/item/32753-afghanistan-exports-to-increase-by-$1-billion-this-year.html|title=Afghanistan Exports To Increase By $1 Billion This Year|date=April 11, 2018|access-date=2019-04-11|publisher=[[Bakhtar News Agency]]|archive-date=2019-04-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20190411190117/http://www.bakhtarnews.com.af/eng/business/item/32753-afghanistan-exports-to-increase-by-$1-billion-this-year.html|url-status=dead}}</ref>
И покрај тоа што има над 1 трилион долари докажани неискористени наоѓалишта на минерали, Авганистан останува една од [[Најмалку развиени земји|најмалку развиените земји]] во светот. Неговата стапка на невработеност е над 23% <ref name="CIAWFAF"/> и околу половина од неговото население живее под прагот на [[Линија на сиромаштија|сиромаштијата]] .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theglobaleconomy.com/Afghanistan/Unemployment_rate/|title=Afghanistan Unemployment rate - data, chart|work=TheGlobalEconomy.com|language=en|accessdate=2019-09-21}}</ref><ref>[http://data.worldbank.org/country/afghanistan World Bank Data: Afghanistan]. Retrieved 2013-8-14.</ref> Многу од невработените мажи се приклучуваат на милитантни групи финансирани од странство или во светот на криминалот, особено како шверцери. Авганистанската влада долго време барала странски инвестиции со цел да се подобри економијата на Авганистан.
== Економска историја ==
Во раниот современ период под власта на кралевите Абдур Рахман Кан (1880–1901) и Хабибулах Кан (1901–1919), голем дел од авганистанската трговија била централно контролирана од авганистанската влада. Авганистанските монарси биле желни да развијат раст на власта и воената способност на земјата и затоа се обиделе да соберат пари со наметнување државни монополи за продажба на стоки и високи даноци. Ова го забавило долгорочниот развој на Авганистан во тој период. Западните технологии и методите на производство полека биле воведени за време на овие епохи по команда на авганистанскиот владетел, но генерално само според логистичките барања на растечката армија. Акцентот бил ставен на производството на оружје и друг воен материјал. Овој процес бил во рацете на мал број западни експерти поканети во Кабул од авганистанските кралеви.<ref name="Helmand's Golden Age">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/news/special/2014/newsspec_8529/index.html|title=Helmand's Golden Age|publisher=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20140807181032/https://www.bbc.co.uk/news/special/2014/newsspec_8529/index.html|archive-date=7 August 2014|accessdate=2020-10-09}}</ref> Инаку, не било можно за тој период надворешни лица, особено западни, да формираат големи претпријатија во Авганистан.<ref>Asian Affairs Journal, [http://www.bijanomrani.com/?p=Making_money_%20in_%20Afghanistan Making Money in Afghanistan: The First Western Entrepreneurs 1880-1919] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20171113221451/http://www.bijanomrani.com/?p=Making_money_%20in_%20Afghanistan |date=2017-11-13 }}, Vol 3, 2012.</ref>
Првиот истакнат план за развој на економијата на Авганистан во современо време бил проектот [[Хелменд и долина Аргхандаб|Орган на долината Хелменд]] од 1952 година, направен по примерот на [[Органот на долината Тенеси]] во [[Соединетите Американски Држави]], кој се очекувало да биде од примарна економска важност.<ref name=tudor>[https://archive.today/20121129092011/http://184.73.243.18:8080/xmlui/handle/123456789/1803?show=full Report on Development of Helmand Valley, Afghanistan, 1956], Tudor Engineering Company</ref> Глен Фостер, американски изведувач кој работел во Авганистан во 1950-тите, го изјавил следното за авганистанскиот народ::{{Цитат|Нивната исхрана можеби не е обилна, но вие не го гледате гладот што го имате во некои земји и ретко се гледаат питачи. И покрај тоа што има многу маси, земјата се чини дека е во состојба да ги исхрани сите.<ref name="Helmand's Golden Age"/>}}
Авганистан започнал да се соочува со сериозни економски тешкотии во текот на 1970-тите кога соседен Пакистан, под водство на Зулфикар Али Буто, започнал да ги затвора граничните премини Пакистан-Авганистан. Овој потег резултирал во зголемување на политичките и економските врски на Авганистан со својот северен сосед, моќниот [[Советски Сојуз]] од тоа време. [[Советска војна во Авганистан|Советската инвазија во]] 1979 [[Советска војна во Авганистан|година]] и следната граѓанска војна уништила голем дел од ограничената инфраструктура на земјата и ги нарушило нормалните модели на економска активност. На крајот, Авганистан преминал од традиционална економија во централно планирана економија до 2002 година, кога била заменета со [[Пазарна економија|економија]] на [[Пазарна економија|слободен пазар]] .<ref>http://www.unodc.org/pdf/publications/afg_opium_economy_www.pdf {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200531024040/http://www.unodc.org/pdf/publications/afg_opium_economy_www.pdf./ |date=2020-05-31 }}.</ref> Бруто домашниот производ значително опаднал од 80-тите години на минатиот век, поради нарушување на трговијата и транспортот, како и загуба на работна сила и капитал. Продолжувањето на внатрешните судири сериозно ги попречувало домашните напори за обнова на нацијата или обезбедување начини за помош од меѓународната заедница.
Според [[Меѓународен монетарен фонд|Меѓународниот монетарен фонд]], авганистанската економија пораснала 20% во фискалната година што завршила во март 2004 година, откако во претходните 12 месеци се проширила 30%. Растот се припишувал на меѓународната помош и порадикрајот на сушите . Околу 100 милијарди долари помош влегле во нацијата од 2002 до 2017 година. БДП од 4 милијарди долари во фискалната 2003 година бил пресметан од ММФ на 6,1 милијарди долари, откако биле додадени и приходи од производи од [[опиум]] . Средната плата на дипломираните студенти била 0,56 американски долари по час во 2010 година.
== Земјоделство и сточарство ==
[[Податотека:A_fruit_vendor_at_the_Kabul_International_AgFair-2009.jpg|лево|мини|200x200пкс|Земјоделски пазар во Кабул, во 2009 година]]
[[Податотека:Afghan_pomegranate_processing.jpg|лево|мини|200x200пкс|Работници кои преработуваат [[Калинка|калинки]] , по кои Авганистан е познат во Азија]]
[[Податотека:Tunnelerziehung_Afghanistan_02.jpg|лево|мини|200x200пкс|Авганистанско [[грозје]]]]
Во Авганистан во моментов се произведуваат приближно 1,5 милиони тони свежо овошје годишно, што може значително да се зголеми.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.tolonews.com/business/afghanistan-produces-15-million-tons-fresh-fruit-year|title=Afghanistan Produces 1.5 Million Tons Of Fresh Fruit A Year|date=12 February 2018|access-date=2019-03-31|publisher=TOLOnews}}</ref> Познато е по производство на некои од најдобрите [[Плод|овошја]], особено [[Калинка|калинки]] и [[грозје]], како и слатки дињи и [[Боболка|црница]] . Други плодови широко и историски одгледувани се кајсии, [[Јаболко|јаболка]], [[Смоква|смокви]], [[Праска|праски]] и цреши .<ref name="Afghanistan Exports To Increase By $1 Billion This Year"/><ref>{{Наведени вести|url=https://www.tolonews.com/index.php/business/afghan-exports-attract-investors-dubai-exhibition|title=Afghan Exports Attract Investors At Dubai Exhibition|date=26 February 2018|access-date=2019-04-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20190422085218/https://www.tolonews.com/index.php/business/afghan-exports-attract-investors-dubai-exhibition|archive-date=22 April 2019|publisher=TOLOnews}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.actahort.org/books/1235/1235_19.htm|title=Cherry production in Afghanistan|access-date=2019-04-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20190411190117/http://www.actahort.org/books/1235/1235_19.htm|archive-date=2019-04-11|publisher=www.actahort.org|year=2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.factfish.com/statistic-country/afghanistan/peaches+and+nectarines,+production+quantity|title=Afghanistan: Peaches and nectarines, production quantity (tons)|year=2017|publisher=www.factfish.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20190319004131/http://www.factfish.com/statistic-country/afghanistan/peaches+and+nectarines,+production+quantity|archive-date=2019-03-19|accessdate=2019-03-30}}</ref> Градењето и користењето [[Стаклена градина|оранжерии]] е брзо растечка индустрија во земјата.
Северозападните авганистански провинции се познати по одгледување на ф'стаци .<ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=rGsPbp6b3a4|title=Pistachio Groves Change Lives of Farmers in Afghanistan|date=February 20, 2019|accessdate=2019-03-30}}</ref><ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=bcRBViVQRus|title=Herat Pistachios products grown|date=April 25, 2017|accessdate=2019-03-30}}</ref><ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=j4NKIflQx_0|title=Taliban makes millions of dollars from pistachio gardens in Badghis|date=September 6, 2018|accessdate=2019-03-30}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2010/08/07/bumper-pistachio-crops-year-samangan|title=Bumper pistachio crops this year in Samangan|date=August 7, 2010|access-date=2012-05-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20140306083424/http://www.pajhwok.com/en/2010/08/07/bumper-pistachio-crops-year-samangan|archive-date=March 6, 2014|publisher=Pajhwok Afghan News (PAN)}}</ref> Во последниве години, земјоделците во јужните провинции исто така започнале со одгледување на ф'стаци.<ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=7prNiFGjMmU|title=Pistachio orchards in Kandahar|date=July 3, 2018|accessdate=2019-03-30}}</ref> Провинциите на истокот од земјата се познати по борови ореви .<ref>{{Наведени вести|url=https://www.tolonews.com/business/ghani-inaugurates-%E2%80%98biggest%E2%80%99-smelting-plant-kabul|title=Ghani Inaugurates 'Biggest' Smelting Plant In Kabul|date=28 March 2019|access-date=2019-03-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20190330070142/https://www.tolonews.com/business/ghani-inaugurates-%E2%80%98biggest%E2%80%99-smelting-plant-kabul|archive-date=30 March 2019|publisher=[[TOLOnews]]}}</ref> Северните и централните провинции се познати и по [[бадем]]ите и оревите .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.factfish.com/statistic-country/afghanistan/walnuts,+production+quantity|title=Afghanistan: Walnuts, production quantity (tons)|year=2017|publisher=www.factfish.com|accessdate=2019-03-30|archive-date=2019-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410183652/http://www.factfish.com/statistic-country/afghanistan/walnuts,%2Bproduction%2Bquantity|url-status=dead}}</ref> Провинцијата Бамјан во централен Авганистан е позната по одгледување супериорен квалитет на [[компир]]и, а во просек произведува 140.000 до 170.000 тони.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2012/07/30/bamyan-farmers-eyeing-bumper-potato-yield|title=Bamyan farmers eyeing bumper potato yield|date=July 30, 2012|access-date=2012-11-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20140306073325/http://www.pajhwok.com/en/2012/07/30/bamyan-farmers-eyeing-bumper-potato-yield|archive-date=March 6, 2014}}</ref> Провинцијата Нангархар е позната по портокали, [[Маслинка|маслинки]], [[Кикиритка|кикирики]] и урми .<ref>{{Наведени вести|url=https://www.pajhwok.com/en/2020/08/23/canal-garden-produce-6-tons-dates-year|title=Canal garden to produce 6 tons of dates this year|date=August 23, 2020|access-date=2020-10-09|publisher=Pajhwok Afghan News}}</ref><ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=KLjz9Ffb4QI|title=Nangarhar Canal Project Enjoys Bumper Orange Season|date=December 23, 2017|accessdate=2019-03-30}}</ref><ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=tH0sWHa4_mU|title=Olive Production Nangarhar|date=October 8, 2018|accessdate=2019-03-30}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2010/07/11/world/asia/11afghan.html|title=Severed Trees in Orchards Mirror Afghan History|date=July 10, 2010|work=The New York Times|access-date=2019-04-10}}</ref> Одгледувањето на овие плодови сега се шири и во другите провинции на југот на земјата.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.pajhwok.com/en/2018/07/15/helmand-date-trees-produce-%E2%80%98significant%E2%80%99-yield-after-grafting|title=Helmand date trees produce 'significant' yield after grafting|date=July 15, 2018|access-date=2019-04-10|publisher=Pajhwok Afghan News|archive-date=2018-09-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20180918221142/https://www.pajhwok.com/en/2018/07/15/helmand-date-trees-produce-%E2%80%98significant%E2%80%99-yield-after-grafting|url-status=dead}}</ref>
Производството на [[пченица]] и [[Жито|житни култури]] е традиционален столб на земјоделството во Авганистан. Националното производство на пченица во 2015 година било 5 милиони тони.<ref name="usda-2015">{{Наведена мрежна страница|url=https://ipad.fas.usda.gov/highlights/2015/07/Afghanistan/Index.htm|title=AFGHANISTAN: 2015/2016 Wheat Production above Average but Down from Last Year|date=July 17, 2015|publisher=U.S. Department of Agriculture|archive-url=https://web.archive.org/web/20190415232741/https://ipad.fas.usda.gov/highlights/2015/07/Afghanistan/Index.htm|archive-date=April 15, 2019|accessdate=2019-04-16}}.</ref> Авганистан е пред самодоволност во производството на жито. Потребни се дополнителни 1 милион тони пченица за да станат самостојни, што се предвидува да се постигне во 2020 година.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.afghanistantimes.af/self-sufficiency-in-wheat-production/|title=Self-sufficiency in wheat production|date=December 27, 2015|access-date=2019-04-16|publisher=Afghanistan Times}}</ref> Вкупното земјоделско производство понекогаш опаѓа поради сушите.
[[Добиток]]от во Авганистан главно вклучува [[Домашно говедо|говеда]], [[Домашна овца|овци]] и [[Коза|кози]] .<ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=bDbyb57xdrM|title=ښاري انځور خپرونه کندهار ملي راډیو ټلوېزیون|publisher=[[Radio Television Afghanistan|Kandahar Mili Television]]|date=February 8, 2019|accessdate=2019-03-30}}</ref> Градењето и користењето модерни [[Живинарство|фарми за живина]] е исто така брзо растечка индустрија.<ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=QuyB7bODAmg|title=Poultry Value Chain in Afghanistan|publisher=Comprehensive Agriculture and Rural Development-Facility (CARD-F)|date=November 11, 2018|accessdate=2019-03-30}}</ref> Достапноста на земјиштето погодно за пасење традиционално го прави [[сточарство]]то важен дел од економијата. Постојат два главни вида на сточарство: седентарен начин, практикуван од фармери кои одгледуваат и животни и култури; и номадски, практикувани од сточари на животни познати како Кочис . Природните пасишта зафаќаат околу 30,000 км2, но се преградени. Северните региони околу Мазар-и-Шариф и Мајмана биле домови за околу шест милиони овци каракули кон крајот на 90-тите години на минатиот век. Повеќето стада се преселуваат на висорамнините во текот на летото на пасишта на северот.
Обработливата земја во Авганистан е околу 8 милиони хектари. Производството на пченица изнесува околу 5 милиони тони,<ref name="usda-2015"/> расадници држат 119.000 хектари земја, а производството на грозје е на 615.000 тони. Производството на [[бадем]]и скокнало на 56 000 тони, а памукот на 45 000 тони.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2012/04/03/water-energy-sector-critical-situation|title=Water & energy sector in critical situation|date=April 3, 2012|access-date=2012-05-15|publisher=Pajhwok Afghan News}}</ref> Во 2019 година било објавено дека околу 10.000 хектари земја во Авганистан се користи за одгледување шафран .<ref>{{Наведени вести|url=https://www.tolonews.com/business/%E2%80%98illegal%E2%80%99-saffron-imports-affect-afghan-products-market|title='Illegal' Saffron Imports Affect Afghan Products Market|date=April 21, 2019|access-date=2019-04-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20190420165201/https://www.tolonews.com/business/%E2%80%98illegal%E2%80%99-saffron-imports-affect-afghan-products-market|archive-date=April 20, 2019|publisher=TOLOnews}}</ref>
Според извештајот на [[Светска банка]] објавен во април 2019 година, економијата на Авганистан страдала од последиците од тешката суша што влијаело на земјоделското производство во 2018 година. Додека производството на пченица се намалило за 24%, производството на млеко се намалило за 30%.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://leadership.ng/2019/04/24/afghan-economy-suffers-from-drought-and-uncertainty-world-bank/|title=Afghan Economy Suffers From Drought And Uncertainty – World Bank|accessdate=24 April 2019|archive-date=2019-04-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20190425141226/https://leadership.ng/2019/04/24/afghan-economy-suffers-from-drought-and-uncertainty-world-bank/|url-status=dead}}</ref>
=== Риболов ===
Земјата има сè поголем број на акумулации, реки и потоци, што ја прави соодветна клима за одгледување риби . Риболов се одвива во езерата и реките, особено во провинцијата Нангархар и во реката Хелменд во јужен Авганистан.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.worldbank.org/en/news/feature/2018/10/28/livestock-and-fish-farming-spur-rural-afghans-toward-self-sufficiency|title=Livestock and Fish Farming Bring Self-Sufficiency to Rural Afghans|date=October 28, 2018|publisher=The World Bank|accessdate=2019-04-16}}</ref> [[Риби]]те сочинуваат помал дел од авганистанската исхрана денес затоа што рибарите не се во можност да произведат доволно риби за да бидат во чекор со барањата на клиентите. Повеќето риби и морски плодови се увезуваат од соседните Пакистан, Иран и [[Обединети Арапски Емирати|Обединетите Арапски Емирати]] . Постојат стотици фарми за риби низ целата земја и најголемата е во Карга, која ги снабдува рибните јајца на другите рибни фарми. Исто така, започна и одгледување риби во браната Салма .<ref>{{Наведени вести|url=http://www.khaama.com/afghanistan-launches-fish-farming-in-mega-300m-salma-dam-built-by-india-02169|title=Afghanistan launches fish farming in mega $300m Salma Dam built by India|date=October 29, 2016|access-date=2017-05-16|publisher=www.khaama.com|editor-last=Ghanizada}}</ref>
=== Шумарство ===
[[Податотека:The_Lumber_Yards_of_Asadabad-2.jpg|мини|200x200пкс|Сечач на дрво во Асадабад, провинција Кунар]]
Според извештајот од 2010 година, само околу 2,1% (или 1.350.000 ха ) од Авганистан е пошумен.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rainforests.mongabay.com/deforestation/2000/Afghanistan.htm#:~:text=According%20to%20the%20U.N.,carbon%20in%20living%20forest%20biomass.|title=Afghanistan Forest Information and Data|year=2010|publisher=[[Mongabay]]|archive-url=|archive-date=|accessdate=2020-10-09}}</ref> Неговата граѓа е исцрпена многу, а од средината на 1980-тите, само околу 3% од површината на земјата била пошумена, главно на исток. Значителни дрвја се уништени од пустошот на војната кон крајот на 20 век. Експлоатацијата е отежната од несигурноста и пристапните патишта. Покрај тоа, распределбата на шумата е нееднаква, а најголем дел од преостанатата шума се наоѓа само во регионите Кунар, Нуристан и Пактија на исток од земјата. Во последните години се преземени некои чекори за садење дрвја во урбаните области низ Авганистан.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.pajhwok.com/en/2019/02/04/nangarhar-kicks-spring-tree-plantation-drive|title=Nangarhar kicks off spring tree plantation drive|date=February 4, 2019|access-date=2020-10-09|publisher=Pajhwok Afghan News}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.unenvironment.org/news-and-stories/story/changing-afghan-landscape-one-tree-time|title=Changing the Afghan landscape, one tree at a time|date=May 4, 2018|access-date=2019-04-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20190421170936/https://www.unenvironment.org/news-and-stories/story/changing-afghan-landscape-one-tree-time|archive-date=April 21, 2019|publisher=[[United Nations Environment Programme]]}}</ref> Дури и талибанските лидери неодамна повикале на засадување повеќе дрвја.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-39094578|title=Taliban leader urges Afghans to plant more trees|date=February 26, 2017|work=BBC News|access-date=2019-04-21}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.voanews.com/a/taliban-urges-afghans-to-plant-trees/3740346.html|title=Taliban Leaders Wants Afghans to Plant More Trees|date=February 26, 2017|access-date=2019-04-21|publisher=Voice of America}}</ref>
Природните шуми во Авганистан се главно од два вида: густи шуми од [[даб]]ови дрвја, ореви и многу други видови ореви кои растат на југоисток и на северните и североисточните падини на опсезите Сулајман ; и ретко распоредени кратки дрвја и грмушки на сите други падини на [[Хиндукуш|Хинду Куш]] . Густите шуми на југоисток покриваат само 2,7% од земјата. Производството во 2003 година било 3.148.000 кубни метри, а 44% се користело за [[гориво]] .
Уништувањето на шумите за создавање земјоделско земјиште, сеча, шумски пожари, растителни болести и штетници од [[инсекти]] се причини за намалување на покриеноста на шумите. Нелегалното сечење и расчистување од шверцерите на дрва го влошиле овој деструктивен процес. Во моментов постои забрана за сечење нова граѓа во Авганистан. Пред 2001 година и под власт на Талибанците, било дозволено масивно уништување на шумите и Авганистанците префрлиле големи количини трупци во центрите за складирање заради заработка, каде дрвата се обработувале.
== Трговија и индустрија ==
[[Податотека:Afghan_border_crossing_at_Sher_Khan_in_Kunduz_Province-4.jpg|лево|мини|226x226пкс|Влезното пристаниште кај Шир Кан Бандар во покраиnata Кундуз, во близина на границата со [[Таџикистан]]]]
Трговијата на Авганистан со други земји стабилно се зголемува со воспоставување на повеќе меѓународни патишта за превоз на стоки.<ref>Pajhwok Afghan News, [https://archive.today/20120911020906/http://www.pajhwok.com/en/2007/11/14/afghan-us-trade-34pc-eight-months Afghan-US trade up by 34pc in eight months], November 14, 2007.</ref> Едem од овие трговски патишта е коридорот Лапис Лазули, кој го поврзува Авганистан со [[Туркменистан]] и на крајот завршува некаде во Европа.<ref name="Afghanistan’s commercial goods arrived in Turkey through Lapis Lazuli route"/> Други вакви трговски патишта го поврзуваат Авганистан со соседните [[Иран]], [[Пакистан]], [[Таџикистан]] и [[Узбекистан]] . Земјата, исто така, има директна трговија со [[Индија]] преку воздушен коридор .
Договорот за транзит меѓу Авганистан и Пакистан (АПТТА) им овозможува на авганистанските и пакистанските товарни [[камион]]и да транзитираат стока во рамките на двете нации. Овој ревидиран договор спонзориран од САД, АПТТА, исто така им овозможува на авганистанските камиони да транспортираат извоз во Индија преку Пакистан до Вагах .<ref name="Siddiqui">{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2010/11/29/afghan-pakistan-chamber-commerce-set|title=Afghan-Pakistan chamber of commerce set up|last=Siddiqui|first=Abdul Qadir|date=November 29, 2010|access-date=2010-12-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20110727051041/http://www.pajhwok.com/en/2010/11/29/afghan-pakistan-chamber-commerce-set|archive-date=2011-07-27|publisher=Pajhwok Afghan News}}</ref><ref name="pajhwok.com">{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2010/12/05/pakistan-resolve-afghan-traders-problems|title=Pakistan to resolve Afghan traders' problems|last=Siddiqui|first=Abdul Qadir|date=December 5, 2010|access-date=2010-12-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20110727051053/http://www.pajhwok.com/en/2010/12/05/pakistan-resolve-afghan-traders-problems|archive-date=2011-07-27|publisher=Pajhwok Afghan News}}</ref> Главните пристаништа се Шир Кан Бандар, Хајратон, Ислам Кала, Товрагонди, Токхам итн. Многу авганистански трговци ги користат пакистанските пристаништа Карачи и Порт Касим .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hellenicshippingnews.com/gwadar-port-offers-new-opportunity-for-afghan-economy/|title=Gwadar port offers new opportunity for Afghan economy|last=|first=|date=January 28, 2020|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200202165444/https://www.hellenicshippingnews.com/gwadar-port-offers-new-opportunity-for-afghan-economy/|archive-date=February 2, 2020|accessdate=February 2, 2020}}</ref>
Трговијата со стоки шверцувана во Пакистан некогаш претставувала главен извор на приход за Авганистан. Голем дел од стоките што биле прошверцувани во Пакистан првично влегле во Авганистан од Пакистан, каде што спаѓале во Договорот за транзит за трговија меѓу Авганистан и Пакистан од 1965 година . Ова им дозволувало на стоките наменети за Авганистан да транзитираат преку пакистанските пристаништа без давачки . Еднаш во Авганистан, стоката честопати била шверцувана назад во Пакистан преку порозната граница што ја делат двете земји, често со помош на корумпирани службеници. Дополнително, предметите декларирани како обврзани за Авганистан честопати предвремено се растоварувале од камиони и шверцувале на пакистанските пазари без да плаќаат потребна такса.<ref name="Siddiqui"/><ref name="pajhwok.com"/> Ова резултирало во создавање на просперитетен црн пазар, а голем дел од нелегалното тргување се одвивало на отворено, како што било вообичаено во раздвижениот пазар Кархано во Пешавар, кој бил нашироко сметан како пазар на шверцери.<ref>{{Наведени вести|url=https://iwpr.net/global-voices/peshawar-smuggling-boom|title=Peshawar Smuggling Boom|date=21 February 2005|access-date=6 March 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161105194352/https://iwpr.net/global-voices/peshawar-smuggling-boom|archive-date=5 November 2016|agency=Institute for War and Peace Reporting}}</ref>
Авганистанските рачно плетени килими се едни од најпопуларните производи за извоз. Другите производи вклучуваат рачно изработени антички реплики, како и кожа и крзна. Авганистан е трет најголем извозник на кашмир .<ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=pETjQ2lmtx0|title=Cashmere Fibres Afghan|publisher=[[USAID]]|date=May 25, 2017|accessdate=2019-03-30}}</ref>
Авганистан е опремен со богатство на природни ресурси, вклучувајќи големи депозити на [[Земен гас|природен гас]], [[нафта]], [[јаглен]], [[мермер]], [[злато]], [[бакар]], хромит, талк, [[барит]]и, [[сулфур]], [[олово]], [[цинк]], [[железна руда]], сол, скапоцени и полускапоцени камења, и многу елементи од ретка земја . Во 2006 година, геолошки институт во САД процени дека Авганистан има дури 36 трилиони кубни стапки природен гас, 3,6 милијарди барели (570 × 106 м3) резерви на нафта и кондензат.<ref name="Eurasianet">Eurasianet.org - Eurasia Insight, [http://www.eurasianet.org/departments/insight/articles/eav090306.shtml ''Afghanistan's Energy Future and its Potential Implications'']</ref> Според проценката од 2007 година, Авганистан има значителни количини неоткриени минерални суровини не-горива. Геолозите откриле и индикации за изобилство на наслаги од обоени камења и скапоцени камења, вклучувајќи [[смарагд]], рубин, [[сафир]], гранат, лапис, кунзит, шпинел, турмалин и перидот .<ref>{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2011/09/15/huge-rare-earth-material-helmand-usgs|title=Afghanistan has huge mineral resources: survey|date=November 14, 2007|access-date=2012-11-23|publisher=Pajhwok Afghan News (PAN)|archive-date=2015-09-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20150903222800/http://www.pajhwok.com/en/2011/09/15/huge-rare-earth-material-helmand-usgs|url-status=dead}}</ref>
[[Податотека:Trucks_on_the_road_in_northern_Afghanistan-2012.jpg|мини|300x300пкс|Камиони на патот во Авганистан]]
[[Податотека:Tree_map_export_afghanistan_all_show_2009.jpeg|мини|300x300пкс|Пропорционална застапеност на авганистанскиот извоз, 2009 година]]
Во 2010 година, официјални претставници на американскиот [[Пентагон]] заедно со американски геолози откриле откривање на скоро 1 трилион долари неискористени наоѓалишта на минерали во Авганистан.<ref name="NYT">[https://www.nytimes.com/2010/06/14/world/asia/14minerals.html?no_interstitial U.S. Identifies Vast Riches of Minerals in Afghanistan], ''[[The New York Times]]'' by [[James Risen]]. June 13, 2010.</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2010/06/15/turning-afghan-minerals-wealth-could-take-years-us|title=Turning Afghan minerals into wealth could take years; US|date=2010-06-15|access-date=2012-05-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20131204081743/http://www.pajhwok.com/en/2010/06/15/turning-afghan-minerals-wealth-could-take-years-us|archive-date=2013-12-04|publisher=Pajhwok.com}}</ref> Во меморандумот од Пентагон се вели дека Авганистан може да стане „''Саудиска Арабија на [[литиум]]'' “.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.discovery.com/earth/afghanistan-minerals-lithium.html|title=Afghanistan: The Saudi Arabia of Lithium?|date=2010-06-14|publisher=News.discovery.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20120507005948/http://news.discovery.com/earth/afghanistan-minerals-lithium.html|archive-date=2012-05-07|accessdate=2012-05-15}}</ref> Некои веруваат дека неискористените минерали вредат и до три трилиони долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.chicagotribune.com/business/sns-ap-as-afghanistan-mineral-treasures,0,4231660.story|title=Afghanistan says its untapped mineral wealth is at least $3 trillion _ triple US estimate|publisher=Chicagotribune.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100621015452/http://www.chicagotribune.com/business/sns-ap-as-afghanistan-mineral-treasures,0,4231660.story|archive-date=2010-06-21|accessdate=2012-05-15}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ksdk.com/news/local/story.aspx?storyid=204154|title=Afghanistan is suddenly wealthy: US finds $1 trillion in mineral deposits|date=2010-06-14|publisher=Ksdk.com|accessdate=2012-05-15}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.independent.co.uk/news/world/asia/afghanistans-resources-could-make-it-the-richest-mining-region-on-earth-2000507.html|title=Afghanistan's resources could make it the richest mining region on earth|last=Sengupta|first=Kim|date=2010-06-15|publisher=Independent.co.uk|accessdate=2012-05-15}}</ref>
Друга проценка на геолошкиот институт во САД од септември 2011 година покажал дека карбанатитите Ханашин во провинцијата Хелменд во земјата имаат околу 1 милион метрички тони елементи на ретка земја . Регина Дубеј, вршител на должноста директор на Одделот за одбрана, ''Работна група за деловни активности и операции за стабилност (ТФБСО),'' изјавила дека „''ова е само уште еден доказ дека минералниот сектор во Авганистан има светла иднина''“.
Авганистан потпишал договор за бакар со [[Народна Република Кина|Кина]] (Металуршка Корпорација Кина) во 2008 година, што е за голем проект што вклучува инвестиција од 2,8 милијарди долари од Кина и годишен приход од авганистанската влада од околу 400 милиони американски долари. Рудникот за бакар Аиак во земјата, кој се наоѓа во провинцијата Логар, е еден од најголемите во светот и се очекува да обезбеди работни места за 20.000 Авганистанци. Се проценува дека има бакар најмалку 11 милиони тони или 33 милијарди американски долари бакар.
На 5 октомври 2018 година во [[Вашингтон]], авганистанските власти потпишале 30-годишен договор со инвестиции група Центар и неговиот оперативен компанија, Авганистанските злато и минерали копродукции, да се истражуваат и да развијат операција на бакарна руда во округот Балкхаб во Сар-е Пол провинција и да истражуваат и развиваат операција за експлоатација на злато во провинцијата Бадакшан . Договорот за бакар вклучува инвестиција од 56 милиони долари, а договорот за злато, од 22 милиони долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-mining/afghanistan-signs-major-mining-deals-in-development-push-idUSKCN1MH0FM|title=Afghanistan signs major mining deals in development push|last=Mackenzie|first=James|last2=Qadir Sediqi|first2=Abdul|date=2018-10-07|work=reuters.com|publisher=Reuters|accessdate=30 June 2020}}</ref>
Експертите сметаат дека производството на бакар може да започне во рок од две до три години, а на железната руда за пет до седум години заклучно со 2010 година. Другото неодамна објавено богатство на земјата е рудникот за [[железна руда]] Хаџигак, сместен на 130 милји западно од Кабул и се верува дека има околу 1,8 до 2 милијарди метрички тони минерал што се користи за производство на челик. AFISCO, индиски конзорциум од седум компании, предводен од Steel Authority of India Limited (SAIL) и канадската компанија Kilo Goldmines Ltd се очекува заеднички да инвестираат 14,6 милијарди долари во развој на рудникот за железо Хаџигак.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2012/03/31/indian-canadian-firms-invest-146b-hajigak-iron-mine|title=Indian, Canadian firms to invest $ 14.6b in Hajigak iron mine|date=March 31, 2012|access-date=2012-03-31|publisher=Pajhwok Afghan News|editor-last=Abdul Qadir Siddiqui}}</ref> Земјата има неколку рудници за [[јаглен]], но треба да се модернизира.<ref name="mcclatchydc.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mcclatchydc.com/2010/11/14/103393/afghan-business-model-connections.html|title=Архивиран примерок|archive-url=https://web.archive.org/web/20120715124259/http://www.mcclatchydc.com/2010/11/14/103393/afghan-business-model-connections.html|archive-date=2012-07-15|accessdate=2012-08-05}}, McClatchy News, Factory, coal mine show connections matter most in Afghan business, November 10, 2010</ref>
Важен ресурс на Авганистан во минатото бил природниот гас, кој првпат бил искористен во 1967 година. Во текот на осумдесеттите години, продажбата на бензин претставувала 300 милиони долари годишно од приходите од извоз (56% од вкупниот износ). 90% од овој извоз отишол во [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз за]]. Сепак, за време на повлекувањето на советските трупи во 1989 година, полињата со природен гас во Авганистан биле ограничени за да се спречи саботажа од страна на муџахедините . Производството на гас се намалило од високи 8,2 милиони кубни метри {{Безпрелом|(2.9 × 10<sup>8</sup> cu ft)}} на ден во 80-тите години на минимално ниво од околу 600 000 кубни метри {{Безпрелом|(2.2 × 10<sup>7</sup> cu ft)}} во 2001 година. По формирањето на администрацијата на Карзаи, производството на природен гас повторно било обновено.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.pajhwok.com/en/2010/11/08/gas-well-inaugurated-shiberghan|title=Gas well inaugurated in Shiberghan|date=November 8, 2010|access-date=2011-02-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20110119080051/http://www.pajhwok.com/en/2010/11/08/gas-well-inaugurated-shiberghan|archive-date=January 19, 2011|publisher=Pajhwok Afghan News (PAN)}}</ref>
Се зголемува бројот на Авганистанци вклучени во бизнисот со [[дизел-гориво]], бензин, авионско гориво и ТНГ .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.azizihotak.com/web/component/option,com_frontpage/Itemid,1/lang,en/|title=Azizi Hotak General Trading Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20080413011200/http://www.azizihotak.com/web/component/option,com_frontpage/Itemid,1/lang,en/|archive-date=2008-04-13|accessdate=2008-04-05}}</ref> Во декември 2011 година, Авганистан потпишал договор за истражување нафта со China National Petroleum Corporation (CNPC) за развој на три нафтени полиња долж реката Аму Дарја. Државата ќе ги има своите први рафинерии за нафта во следните три години, по што ќе добие многу малку од профитот од продажбата на нафта и природен гас.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://news.yahoo.com/afghanistan-china-sign-first-oil-contract-073748776.html|title=Afghanistan, China sign first oil contract|last=Associated Press – Wed, Dec 28, 2011|date=2011-12-28|publisher=News.yahoo.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20120115093718/http://news.yahoo.com/afghanistan-china-sign-first-oil-contract-073748776.html|archive-date=2012-01-15|accessdate=2012-05-15}}</ref> CNPC започнал со производство на авганистанска нафта кон крајот на октомври 2012 година, со извлекување на 1,5 милиони барели нафта годишно.
== Економски развој и закрепнување ==
[[Податотека:Prime_Minister_Narendra_Modi_attends_a_trilateral_Meeting_in_Iran.jpg|мини|300x300пкс|Од лево надесно: индискиот премиер Нарендра Моди, иранскиот претседател Хасан Рухани и авганистанскиот претседател Ашраф Гани, за време на потпишувањето на договорот за транзит на пристаништето Чабахар во мај 2016 година]]
Авганистан започнал со скромна програма за економски развој во 30-тите години на минатиот век. Владата основала банки; вовела хартиени пари; основал универзитет; проширени основни, средни и технички училишта; и испратила студенти во странство за образование. Во 1952 година ја основала управата на долината Хелменд за управување со економскиот развој на долините Хелменд и Аргхандаб преку наводнување и развој на земјиштето, шема што останува еден од најважните капитални ресурси на земјата.<ref>{{Наведено списание|last=Haack|first=Barry|year=1998|title=Remote sensing change detection of irrigated agriculture in Afghanistan|journal=Geocarto International|volume=13|issue=2|pages=65–75|doi=10.1080/10106049809354643}}</ref>
Во 1956 година, владата го објавила првиот во долгата серија амбициозни планови за развој.<ref name="Helmand's Golden Age"/> До крајот на 1970-тите, овие постигнале единствено мешани резултати како резултат на недостатоци во процесот на планирање, како и несоодветно финансирање и недостиг на квалификувани менаџери и техничари потребни за имплементација.
[[Податотека:افغان_يونايټېډ_بانک.JPG|лево|мини|Авганистанска банка]]
Авганистан банка служи како централна банка на нацијата. [[Авганистански авган|„Авганистански авган“]] (AFN) е национална валута, која има девизен курс од скоро 70 авгани за [[Американски долар|1 американски долар]] . Постојат повеќе од 16 различни банки кои работат во земјата, вклучувајќи ги Авганистанската Меѓународната банка, Кабулската банка, Азизи банка, Паштани банка, Стандардна чартерд банка и Прва микро финансии банка . Паричните средства сè уште се користат за повеќето трансакции. Новиот закон за приватни инвестиции предвидуваат три до седум години даночни празници на подобни компании и четиригодишно ослободување од извозните тарифи и давачки. Според извештајот на ООН во 2007 година, Авганистан има добиено над 3,3 милијарди долари од својата иселеничка заедница во 2006 година. Официјални претставници на ООН запознаени со ова прашање рекле дека дознаките за Авганистан можеле да бидат повеќе доколку банкарските регулативи се попогодни.<ref name="PAN5"/> Дополнително, подобрувањето на опкружувањето кое овозможува деловни активности резултирало во повеќе од 1,5 милијарди американски долари во телекомуникациски инвестиции и создало повеќе од 100.000 работни места од 2003 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://afghanistan.usaid.gov/en/programs/economic_growth#Tab=Description|title=Economic Growth|publisher=USAID|archive-url=https://web.archive.org/web/20130929082351/http://afghanistan.usaid.gov/en/programs/economic_growth#Tab=Description|archive-date=29 September 2013|accessdate=25 September 2011}}</ref>
Авганистан е член на [[Светска трговска организација|Светската трговска организација]], СААРЦ, ЕКО, ОИЦ и има статус на набудувач во СЦО . Се обидува да го заврши таканаречениот трговски проект „ ''[[Пат на свилата|Нов пат на свилата]]'' “, чија цел е поврзување на Јужна Азија со Средна Азија и Блискиот Исток. На овој начин Авганистан ќе може да собира големи давачки од трговијата што минува низ земјата, вклучително и од гасоводот Транс-Авганистан . Министерот за надворешни работи Залмаи Расул изјавил дека „''целта е да се постигне авганистанска економија чиј раст се заснова на трговија, приватни претпријатија и инвестиции''“. Експертите сметаат дека ова ќе направи револуција во економијата на регионот.
[[Податотека:Khair_Khana_in_2012.jpg|мини|Трговски кварт во населбата Хаир Кана во Кабул]]
Како дел од обидот за модернизација на градот и зајакнување на економијата, голем број нови висококатници се во фаза на изградба од разни развивачи. Некои од националните развојни проекти го вклучуваат Нов Кабул покрај главниот град,<ref>{{Наведени вести|url=https://www.tolonews.com/afghanistan/kabul-new-city-faces-continued-resistance|title=Kabul New City Faces Continued Resistance|date=28 August 2013|access-date=2019-03-31|archive-url=https://web.archive.org/web/20190331091344/https://www.tolonews.com/afghanistan/kabul-new-city-faces-continued-resistance|archive-date=31 March 2019|publisher=TOLOnews}}</ref> Аино Мена во Кандахар и градот Гази Аманулах Кан источно од Џалалабад.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.najeebzarab.af/town_main.php|title=Ghazi Amanullah Khan City|year=2009|publisher=najeebzarab.af|archive-url=https://web.archive.org/web/20130429180506/http://www.najeebzarab.af/town_main.php|archive-date=2013-04-29|accessdate=2011-08-15}}</ref> Слични развојни проекти се наоѓаат и во Херат на запад, Мазар-е-Шариф на север и во други градови.<ref>[https://www.forbes.com/2009/09/02/mazar-i-sharif-khaled-amiri-opinions-21-century-cities-09-ann-marlowe.html A Humane Afghan City?] by Ann Marlowe in [[Forbes]] September 2, 2009.</ref>
Како конкурент на компанијата Кока-Кола, за компанијата Пепси-Кола се вели дека се етаблира во Авганистан.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tolonews.com/business/coming-soon-afghanistan-pepsi-products|title=Coming Soon To Afghanistan: Pepsi Products|date=23 April 2016|publisher=TOLOnews|archive-url=https://web.archive.org/web/20190331032848/https://www.tolonews.com/business/coming-soon-afghanistan-pepsi-products|archive-date=31 March 2019|accessdate=2019-03-31}}</ref> Ова не само што ги промовира странските инвестиции, туку ја прави земјата помалку зависна од увозот од соседните земји и помага да се обезбеди можност за вработување на многу Авганистанци. Watan Group е компанија со седиште во Авганистан која обезбедува телекомуникациски, логистички и безбедносни услуги.
Во февруари 2019 година било објавено дека [[Светска банка]] доделила 235 милиони долари на владата на Авганистан за развој и раст на земјата. Вршителот на должноста министер за финансии Хумајон Кајуми изјавил дека од вкупно доделениот износ, 75 милиони долари ќе ги финансираат „''проектот за управување со човечки ресурси во Авганистан (Управување со човечки ресурси) и институционални реформи (ТАГИР), што ќе ги зајакне капацитетите на избраните ресорни министерства.'' ''Грантот исто така вклучува 25 милиони американски долари од ИДА (Меѓународна асоцијација за развој) и 50 милиони американски долари од АРТФ (фонд за доверба за реконструкција во Авганистан'') “.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.xinhuanet.com/english/2019-02/07/c_137804907.htm|title=World Bank offers Afghanistan 235 mln USD for supporting development|publisher=Xinhua|accessdate=7 February 2019|archive-date=2019-02-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20190207113545/http://www.xinhuanet.com/english/2019-02/07/c_137804907.htm|url-status=dead}}</ref>
Растот на БДП во Авганистан паднал на 1,8% во 2018 година во споредба со 2,9% во 2017 година, делумно поради сушата. Потоа се опоравил на 2,5% во 2019 година и се предвидува да се искачи на 3,0% во 2020 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imf.org/en/Publications/CR/Issues/2019/12/20/Islamic-Republic-of-Afghanistan-Staff-Report-for-the-2019-Article-IV-Consultation-and-the-48901|title=IMF, Islamic Republic of Afghanistan : Staff Report for the 2019 Article IV Consultation and the Sixth Review under the Extended Credit Facility Arrangement-Press Release; Staff Report; and Statement by the Executive Director for Islamic Republic of Afghanistan|publisher=International Monetary Fund|accessdate=27 March 2020}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/33044/9781464814693.pdf|title=Global Economic Prospects, January 2020 : Slow Growth, Policy Challenges|work=openknowledge.worldbank.org|publisher=[[World Bank]]|page=130|accessdate=27 March 2020}}</ref>
== Туризам ==
Туризмот во Авганистан бил на својот врв во 1977 година. Многу туристи од целиот свет дошле да го посетат Авганистан, вклучително и од далеку од [[Европа]] и [[Северна Америка]] . Сето тоа завршило со почетокот на Саурската револуција во април 1978 година . Сепак, повторно постепено се зголемува и покрај несигурноста. Секоја година околу 20 000 странски туристи го посетуваат Авганистан.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.pajhwok.com/en/2016/09/27/20000-foreign-tourists-visit-afghanistan-annually|title=20,000 foreign tourists visit Afghanistan annually|date=September 27, 2016|access-date=2017-05-15|publisher=Pajhwok Afghan News (PAN)|editor-last=Navid Ahmad Barakzai}}</ref> Туристите треба да избегнуваат области каде вооружени криминалци дејствуваат во име на талибанците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://travel.state.gov/content/travel/en/traveladvisories/traveladvisories/afghanistan-advisory.html|title=Afghanistan Travel Advisory|date=|publisher=U.S. Dept. of State|accessdate=2020-10-09|quote=Do not travel to Afghanistan due to COVID-19, crime, terrorism, civil unrest, kidnapping, and armed conflict.|archive-date=2023-03-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20230308153340/https://travel.state.gov/content/travel/en/traveladvisories/traveladvisories/afghanistan-advisory.html|url-status=dead}}</ref>
Земјата има четири меѓународни аеродроми, вклучувајќи ги меѓународниот аеродром Хамид Карзаи, меѓународниот аеродром Мазар-е Шариф, меѓународниот аеродром Кандахар и меѓународниот аеродром Херат . Исто така, има неколку помали аеродроми низ целата земја. Градот Кабул има многу гостински куќи и хотели, вклучувајќи ги хотелот Серена, хотелот Интер-континентал Кабул и хотелот Сафи Лендмарк . Куќи за гости и хотели може да се најдат и во другите градови, вклучително и во Бамјан.
[[Податотека:Afghanistan's_Grand_Canyon.jpg|мини|Национален парк Бенд-е Амир во провинцијата Бамјан]]
[[Податотека:View_of_Herat_Citadel_from_atop_the_premises.jpg|мини|Цитаделата Херат во Херат]]
Следуваат неколку забележителни места во Авганистан што туристите сметаат дека вреди да се посетат:
* Бамјан
** Национален парк Бенд-е Амир во провинцијата Бамјан
** Место на Будите од Бамјан
* [[Кабул]]
** Арг (претседателска палата)
** Чихил Сутун
** Палатата Дарул Аман
** Бабурски градини
** Пагман
* [[Кандахар]]
** Аино Мина (обезбедува побезбедни хотели и туристички водичи)
** [[Џамија на наметката на пророкот Мухамед|Светилиште на наметката]]
** Светилиштето на Баба Вали
** Мавзолејот на Мирваис Хотак
* Херат
** [[Хератска џамија|Голема џамија во Херат]]
** Цитаделата Херат
* Мазар-и-Шариф
** [[Светилиште на Хазарат Али|Голема сина џамија]]
== Национални сметки ==
''Поголемиот дел од следниве информации се преземени или прилагодени од [[„Светска книга на факти“ на ЦИА|Светскиот фактбук]]''
{| class="wikitable" style="text-align:center; margin:0.5em ; font-size:80%"
!Година <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2018/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=25&pr.y=4&sy=2002&ey=2023&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512&s=NGDP_RPCH,PPPGDP,PPPPC,GGXWDG_NGDP&grp=0&a=|title=Report for Selected Countries and Subjects|work=www.imf.org|language=en-US|accessdate=2018-08-25}}</ref>
! 2002
! 2003
! 2004
! 2005
! 2006
! 2007
! 2008
! 2009
! 2010
! 2011
! 2012
! 2013
! 2014
! 2015
! 2016
! 2017
|-
| БДП во $<br /><small>(ПКМ во милијарди)</small>
| 18,76
| 20,81
| 21,52
| 24,84
| 26,97
| 31,39
| 33,24
| 40,39
| 44,33
| 48,18
| 55,92
| 60.05
| 62,78
| 64,29
| 66,65
| 69,55
|-
| БДП по глава на жител во $<br /><small>(ПКМ)</small>
| 845
| 900
| 896
| 999
| 1.052
| 1.191
| 1.230
| 1.458
| 1.561
| 1.655
| 1.875
| 1.966
| 2.007
| 2.009
| 1.923
| 1.957
|-
| Раст на БДП<br /><small>(реално)</small>
| . . .
| 8.7 %
| 0,7 %
| 11,8 %
| 5.4 %
| 13.3 %
| 3.9 %
| 20,6 %
| 8.6 %
| 6.5 %
| 14.0 %
| 5,7 %
| 2.7 %
| 1.3 %
| 2.4 %
| 2.5 %
|-
| Државен долг<br /><small>(Процент на БДП)</small>
| 346%
| 271%
| 245%
| 206%
| 23 %
| 20 %
| 19 %
| 16 %
| 8 %
| 8 %
| 7 %
| 7 %
| 9 %
| 9 %
| 8 %
| 7 %
|}
'''[[Бруто-домашен производ|БДП]]''': паритет на куповната моќ 69,45 милијарди долари, со курс на 20,24 милијарди долари (проценка за 2017 година)
'''БДП - реална стапка на раст''' :
* 2,7% (2017)[[Податотека:CountriesByGDPPerCapitaNominal2018.png|десно|мини|250x250пкс| Земји по 2018 [[Список на земјите по БДП (номинален) по глава на жител|БДП (номинален) по глава на жител]] .<ref>Based on the [[International Monetary Fund|IMF]] data. If no data was available for a country from IMF, data from the [[World Bank]] is used.</ref>]]
'''БДП - по глава на жител''' : паритет на куповната моќ - 2.000 УСД (2016)
'''БДП - состав по сектор''' :
* ''земјоделство'' : 23%
* ''индустрија'' : 21,1%
* ''услуги'' : 55,9%
'''белешка:''' податоците исклучуваат производство на опиум
'''Население под прагот на сиромаштија''' :
* 54,5% (2017)
'''Приходите или потрошувачката на домаќинствата според процентот на учество''' :
* ''најниски 10%'' : 3,8%
* ''највисоки 10%'' : 24% (2008)
'''Стапка на инфлација (потрошувачки цени)''' : 5% (2017 година)<nowiki></br></nowiki> ''споредба на земјата со светот:'' 171
'''Работна сила''' : 8.478 милиони (2017)<nowiki></br></nowiki> ''споредба на земјата со светот:'' 61
'''Работна сила - по професија''' : земјоделство 44,3%, индустрија 18,1%, услуги 37,6% (2017)
'''Стапка на невработеност''' : 23,9% (2017)<nowiki></br></nowiki> ''споредба на земјата со светот:'' 194
'''Буџет''' :
* ''приходи'' : 2,276 милијарди (2017)
* ''расходи'' : 5,328 милијарди
'''Индустрии''' : мало производство на [[текстил]], [[сапун]], [[мебел]], [[Чевли|обувки]], [[Гноиво|ѓубриво]], [[облека]], [[Храна|прехранбени производи]], [[Безалкохолен пијалак|безалкохолни пијалаци]], [[минерална вода]], [[цемент]] ; рачно плетени теписи ; [[Земен гас|природен гас]], [[јаглен]], [[бакар]]
'''Електрична енергија - производство''' : 1,211 милијарди kWh (проценка на 2016 година)<nowiki></br></nowiki> ''споредба на земјата со светот:'' 146
'''Електрична енергија - производство по извор''' :
* ''фосилно гориво'' : 45% од вкупниот инсталиран капацитет (2016)
* ''хидро'' : 52% од вкупниот инсталиран капацитет (2017)
* ''јадрено'' : 0% од вкупниот инсталиран капацитет (2017)
* ''друго'' : 4% од вкупниот инсталиран капацитет (2017)
'''Електрична енергија - потрошувачка''' : 5,526 милијарди kWh (проценка на 2016 година)<nowiki></br></nowiki> ''споредба на земјата со светот:'' 119
'''Електрична енергија - извоз''' : 0 kWh (проценка на 2016 година) )
'''Електрична енергија - увоз''' : 4,4 милијарди kWh (проценка на 2016 година) )
'''Производство на нафта:''' {{Convert|1,950|oilbbl/d}} (2012)<nowiki></br></nowiki> ''споредба на земјата со светот:'' 210
'''Потрошувачка на нафта:''' {{Convert|35000|oilbbl/d}} (2016)<nowiki></br></nowiki> ''споредба на земјата со светот:'' 117
'''Нафта - докажани резерви:''' {{Convert|1600000000|oilbbl}} (2006) <ref name="Eurasianet"/>
'''Природен гас - производство:''' 164,2 милиони м³ (2017)
'''Природен гас - потрошувачка:''' 164,2 милиони м³ (2017)
'''Природен гас - докажани резерви:''' 49,55 милијарди м³ (2018)
'''Земјоделство - производи''' : пченица, овошје, [[Оревест плод|ореви]], волна, овчо месо, овча кожа, јагниња, афион
'''Извоз''' : 784 милиони УСД (2017)<nowiki></br></nowiki> ''споредба на земјата со светот:'' 171
'''Извоз - стоки''' : овошје и ореви, рачно плетени теписи, [[волна]], [[памук]], кожи и ламби, скапоцени и полускапоцени камења и медицински билки
'''Извоз - партнери''' : Индија 56,5%, Пакистан 29,6% (2017)
'''Увоз''' : 7,616 милијарди долари (2017 година)
'''Увоз - стоки''' : машини и други капитални добра, храна, текстил, нафтени производи
'''Увоз - партнери''' : Кина 21%, Иран 20,5%, Пакистан 11,8%, Казахстан 11%, Узбекистан 6,8%, Малезија 5,3% (2017)
'''Долг - надворешен''' : вкупно 2,84 милијарди долари (2011 година) <ref name="Tolo-Debt">{{Наведени вести|url=http://www.tolonews.com/en/business/4257-afghanistan-owes-more-than-2bn-|title=Afghanistan Owes More Than $2bn, Finance Ministry Says|date=October 24, 2011|access-date=November 16, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120423154414/http://www.tolonews.com/en/business/4257-afghanistan-owes-more-than-2bn-|archive-date=April 23, 2012|publisher=[[Tolo TV|Tolo News]]|quote=The Afghan Ministry of Finance said Afghanistan owes about $2.3 billion to various countries and international organisations.}}</ref>
* ''Русија - 987 милиони долари''
* ''Азиска банка за развој - 596 милиони долари''
* ''Светска банка - 435 милиони долари''
* ''Меѓународен монетарен фонд - 114 милиони долари''
* ''Германија - 18 милиони долари''
* ''Саудиски фонд за развој - 47 милиони долари''
* ''Исламска банка за развој - 11 милиони долари''
* ''Бугарија - 51 милион долари''
* ''Фонд за развој на Кувајт - 22 милиони долари''
* ''Иран - 10 милиони долари''
* ''Опек - 1,8 милиони долари''
'''Биланс на тековната сметка:''' - 743,9 милиони УСД (2011 година)<nowiki></br></nowiki> ''споредба на земјата со светот:'' 132
'''Валута''' : [[Авганистански авган|авганистански]] (AFN)
'''Девизни курсеви''' : Авганистанци (AFN) по американски долар - 68,3 = 1 долар
* ''57,25 (2013)''
* ''46,45 (2010)''
'''Фискална година''' : 21 декември - 20 декември
== Поврзано ==
* Пристап на Авганистан во Светската трговска организација
* Енергија во Авганистан
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
* {{CIA World Factbook}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.fao.org/afghanistan/resources/en/ ФАО во Авганистан]
* [https://web.archive.org/web/20190331032848/https://www.usaid.gov/india/investing-afghanistan Инвестирање во Авганистан]
* [https://mof.gov.af/en Министерство за финансии, Авганистан]
* [https://web.archive.org/web/20121120152855/http://moci.gov.af/en Министерство за трговија и индустрија, Авганистан]
* [http://afghanag.ucdavis.edu/ Авганистанско земјоделство] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140617113123/http://afghanag.ucdavis.edu/ |date=2014-06-17 }} (мрежно место за информативни ресурси што ја одржуваат УК Дејвис и [[Министерство за земјоделство на САД|УСДА]] )
{{Азија по тема|Економија на}}
[[Категорија:Економија на Авганистан| ]]
49nptqnwiubofj41ulgl8e73pkl6flr
Економија на Ирак
0
1253724
5608709
5596094
2026-08-12T23:59:12Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608709
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox economy
| country = Ирак
| image = US Navy 090328-N-0803S-012 Sailors walk along Iraq's Khawr Al Amaya Oil Platform (KAAOT). U.S. and Coalition forces guard the Khawr Al Amaya Oil Platform.jpg
| image_size = 310px
| caption = [[Нафтена платформа]] во [[Басра]], [[Персиски Залив]]
| currency = [[Ирачки динар]] (IQD)
| fixed exchange = 1 Ирачки динар
0.000838 американски долари
| year =
| organs = [[ОПЕК]]
| group = {{plainlist|
*[[Земја во развој|развој]]<ref>{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weoselco.aspx?g=2200&sg=All+countries+%2f+Emerging+market+and+developing+economies |title=World Economic Outlook Database, April 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=29 September 2019}}</ref>
*Економија со горен среден приход<ref>{{cite web |url=https://datahelpdesk.worldbank.org/knowledgebase/articles/906519-world-bank-country-and-lending-groups |title=World Bank Country and Lending Groups |publisher=[[World Bank]] |website=datahelpdesk.worldbank.org |access-date=29 September 2019}}</ref>}}
| population = {{increase}} 38,433,600 (2018)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.TOTL?locations=IQ&most_recent_value_desc=true |title=Population, total - Iraq |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 November 2019}}</ref>
| gdp = {{plainlist|
*{{increase}} $224.228 милијарди (номинално, 2018.)<ref name="IMFWEOIQ">{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=46&pr.y=14&sy=2017&ey=2021&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=433&s=NGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2CPCPIPCH&grp=0&a= |title=World Economic Outlook Database, October 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=3 November 2019}}</ref>
*{{increase}} $669.906 милијарди ([[Паритет на куповна моќ|ПКМ]], 2018.)<ref name="IMFWEOIQ"/>}}
| gdp rank = {{plainlist|
*[[Список на земјите по БДП (номинален)|39-та (номинален, 2019)]]
*[[Список на земјите по БДП (ПКМ)|34-та (ПКМ, 2019)]]}}
| growth = {{plainlist|
*−0.6% (2018) 4.4% (2019e)
*−5.0% (2020f) 1.9% (2021f)<ref>{{cite web |title=Middle East and North Africa Economic Update, April 2020 : How Transparency Can Help the Middle East and North Africa |url=https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/33475 |website=openknowledge.worldbank.org |publisher=[[World Bank]] |accessdate=10 April 2020 |page=10}}</ref>}}
| per capita = {{plainlist|
*{{increase}} $5,882 (номинално, 2018.)<ref name="IMFWEOIQ"/>
*{{decrease}} $17,572 ([[Паритет на куповна моќ|ПКМ]], 2018.)<ref name="IMFWEOIQ"/>}}
| per capita rank = {{plainlist|
*[[Список на земјите по БДП (номинален) по глава на жител|90-та (номинален, 2018)]]
*[[Список на земјите по БДП (ПКМ) по глава на жител|76-та (ПКМ, 2018)]]}}
| sectors = {{plainlist|
* [[Примарен сектор на економијата|земјоделство]]: 3,3%
* [[Секундарен сектор на економијата|индустрија]]: 51%
* [[Терциерен сектор на економијата|услуги]]: 45,8%
*(2017.)<ref name="CIAWFIZ"/>}}
| components =
| inflation = 0.367% (2018.)<ref name="IMFWEOIQ"/>
| poverty = {{plainlist|
*23% (2014.)<ref name="CIAWFIZ">{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/iz.html |title=The World Factbook |publisher=[[Central Intelligence Agency]] |website=CIA.gov |access-date=3 November 2019 |archive-date=2018-12-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181224065934/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/iz.html |url-status=dead }}</ref>
*57.3% помалку од 5,50 $ на ден (2012)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.UMIC?locations=IQ&most_recent_value_desc=true |title=Poverty headcount ratio at $5.50 a day (2011 PPP) (% of population) - Iraq |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 November 2019}}</ref>}}
| gini = 29.5 {{color|green|low}} (2012)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.GINI?locations=IQ&most_recent_value_desc=true |title=GINI index (World Bank estimate) - Iraq |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 November 2019}}</ref>
| hdi = {{plainlist|
*{{increase}} 0.689 {{color|darkorange|medium}} (2018)<ref>{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/indicators/137506 |title=Human Development Index (HDI) |publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]] |website=hdr.undp.org |access-date=11 December 2019}}</ref> ([[List of countries by Human Development Index|120th]])
*0.552 [[Список на земји според по индекс на човечки развој|ИХДИ]] (2018)<ref>{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/content/table-3-inequality-adjusted-human-development-index-ihdi |title=Inequality-adjusted Human Development Index (IHDI) |publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]] |website=hdr.undp.org |access-date=11 December 2019 |accessdate=2020-11-06 |archive-date=2020-12-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201212055527/http://hdr.undp.org/en/content/table-3-inequality-adjusted-human-development-index-ihdi }}</ref>}}
| edbr = {{decrease}} [[Ease of doing business index#Ranking|172-ра (под просек, 2020)]]<ref name=" Wodurpdurpdurp bacalacadurcadurcarld Bank and International Financial Corporation ">{{cite web |url=http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/iraq |title=Ease of Doing Business in Iraq |publisher=Doingbusiness.org |accessdate=2017-01-25 }}</ref>
| labor = {{plainlist|
*{{increase}} 10,378,577 (2019)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.TLF.TOTL.IN?locations=IQ&most_recent_value_desc=true |title=Labor force, total - Iraq |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 November 2019}}</ref>
*{{decrease}} 36.4% вработеност (2017)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.EMP.TOTL.SP.NE.ZS?locations=IQ&most_recent_value_desc=true |title=Employment to population ratio, 15+, total (%) (national estimate) - Iraq |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 November 2019}}</ref>}}
| occupations = {{plainlist|
* [[Примарен сектор на економијата|земјоделство]]: 21,6%
* [[Секундарен сектор на економијата|индустрија]]: 18,7%
* [[Терциерен сектор на економијата|услуги]]: 59,8%
*(2008 est.)<ref name="CIAWFIZ"/>}}
| unemployment = {{increaseNegative}} 13.0% (2017)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.UEM.TOTL.NE.ZS?locations=IQ&most_recent_value_desc=true |title=Unemployment, total (% of total labor force) (national estimate) - Iraq |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 November 2019 |archive-date=2022-11-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221115074647/https://data.worldbank.org/indicator/SL.UEM.TOTL.NE.ZS?locations=IQ&most_recent_value_desc=true |url-status=dead }}</ref>
| industries = [[нафта]], [[хемикалии]], [[текстил]], [[кожа]], градежни материјали, преработка на храна, [[ѓубриво]], изработка / преработка на метал
| exports = {{increase}} $63.31 милијарди (2017)<ref name="OPEC ">{{cite web |url=https://www.opec.org/opec_web/en/about_us/164.htm |title=Iraq facts and figures |publisher=Organization of the Petroleum Exporting Countries (OPEC) |date =2018 |accessdate=2017-07-29 }}</ref>
| export-goods = [[сурова нафта]] 99%, суровини со исклучок на горива, храна и живи животни
| export-partners = {{plainlist|
*{{flag|India}}(+) 21.2%
*{{flag|China}}(-) 20.2%
*{{flag|United States}}(+) 15.8%
*{{flag|South Korea}}(+) 9.4%
*{{flag|Greece}}(+) 5.3%
*{{flag|Italy}}(+) 4.7%
*(2017)<ref name="CIAWFIZ"/>}}
| imports = {{increase}} $39.47 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFIZ"/>
| import-goods = [[храна]], лекови
| import-partners = {{plainlist|
*{{flag|Turkey}}(+) 27.8%
*{{flag|China}}(-) 25.7%
*{{flag|South Korea}}(+) 4.7%
*{{flag|Russia}}(+) 4.3%
*(2017)<ref name="CIAWFIZ"/>}}
| current account = {{increase}} $4.344 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFIZ"/>
| FDI = {{plainlist|
*{{increase}} $26.63 милијарди (2015.)<ref name="CIAWFIZ"/>
*{{increase}} Во странство: 2,109 милијарди (2015).)<ref name="CIAWFIZ"/>}}
| gross external debt = {{increaseNegative}} $73.02 милијарди (31 декември 2017.)
| debt = {{decreasePositive}} 59.7% од БДП (2017.)
| revenue = 68.71 милијарди (2017.)
| expenses = 76.82 милијарди (2017.)
| balance = −4.2% (од БДП) (2017.)
| aid = $700,000,000 (2017)
| credit = B- (Standard & Poor's)
| reserves = {{increase}} $48.88 милијарди (31 декември 2017.)<ref name="CIAWFIZ"/>
| cianame = iz
| spelling =
}}
Во '''економијата на Ирак''' доминира нафтениот сектор, кој обезбедува околу 99,7% од девизната заработка во современо време.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.opec.org/opec_web/en/about_us/164.htm|title=OPEC : Iraq|work=www.opec.org|language=en|accessdate=2018-03-21}}</ref> [[Ирак]] е преориентиран кон аграрна економија и подложен на брз развој по [[Револуција од 14 јули|Револуцијата од 14 јули]] кога била соборена династијата [[Хашемити]] и [[Кралство Ирак|Кралството Ирак]], станувајќи третата по големина економија во [[Среден Исток|Блискиот Исток]] до [[1980]] година. Ова делумно се случило поради успешната иницијатива за [[индустријализација]] и развојот на инфраструктурата на ирачката влада во 70-тите години на минатиот век, кои вклучувале проекти за [[наводнување]], изградба на пруги и автопати и електрична обработка на руралните средини .<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.britannica.com/place/Iraq|title=Iraq - Economy|work=Encyclopedia Britannica|language=en|accessdate=2020-01-17}}</ref>
Во осумдесеттите години од минатиот век, финансиските проблеми предизвикани од масовните трошоци во Иранско-ирачката војна и оштетувањето на извозните капацитети на нафта од страна на [[Иран|Иран ја]] натерале владата Ирак да спроведе мерки за штедење, да позајми многу, а подоцна и да ги пролонгира исплатите на странскиот долг; Ирак претрпел економски загуби од најмалку 80 милијарди долари од војната.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.merip.org/mer/mer243|title=MER 243 - The War Economy of Iraq|last=Christopher Parker|last2=Pete W. Moore|work=Middle East Research and Information Project|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412181846/http://www.merip.org/mer/mer243|archive-date=2018-04-12}}</ref> По крајот на воените дејствија, во 1988 година, извозот на нафта постепено се зголемувал со изградба на нови цевководи и обновување на оштетените објекти, но повторно претрпел силен пад по [[Заливска војна|војната]] во [[Заливска војна|Персискиот Залив]], спуштајќи се на една четвртина од својот [[Бруто-домашен производ|бруто домашен производ во]] 1980 година и продолжувајќи да опаѓа под повоени меѓународни санкции сè додека не добие помош од Програмата на [[Програма масло за храна|ООН нафта за храна]] во 1997 година.<ref name=":1"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://earthtrends.wri.org/text/economics-business/variable-638.html|title=What We Do|archive-url=https://web.archive.org/web/20090220134324/http://earthtrends.wri.org/text/economics-business/variable-638.html|archive-date=20 February 2009|accessdate=3 March 2015}}</ref>
И покрај напорите на Привремената власт на коалицијата да ја модернизира економијата на Ирак по [[Ирачка војна|инвазијата предводена од САД]] во 2003 [[Ирачка војна|година]] преку [[приватизација]] и намалување на нејзиниот надворешен долг, нејзината економија продолжила да опаѓа како резултат на континуираното насилство, економското лошо управување и недостигот на нафта предизвикани од застарена технологија.<ref name=":1"/> Од средината на 2009 година, приходите од извоз на нафта се вратиле на нивоа забележани пред [[Втора заливска војна|операцијата Нова зора]] и приходите на владата, заедно со глобалните цени на нафтата. Во 2011 година се очекувало земјата да го зголеми извозот на нафта над сегашното ниво од 1,900,000 барели на ден како резултат на нови договори со меѓународни нафтени компании. Неодамнешните договори на Ирак со големите нафтени компании имаат потенцијал за значително проширување на приходите од нафта, но Ирак ќе треба да ги надгради своите процеси на нафта, гасоводот и извозната инфраструктура за да им овозможи на овие зделки да го достигнат својот потенцијал.
Подобрената безбедносна средина и почетниот бран [[странски инвестиции]] помагаат во поттикнување на економската активност, особено во секторите [[енергетика]], [[градежништво]] и [[трговија на мало]]. Поширокото економско подобрување, долгорочното фискално здравје и постојаното зголемување на животниот стандард сè уште зависат од усвојувањето на големите реформи во политиката на Владата и од континуираниот развој на масивните резерви на нафта во [[Ирак]]. Иако странските инвеститори на земјата гледаат со зголемен интерес во 2010 година, повеќето сè уште се попречени од тешкотиите во стекнувањето земјиште за проекти и од други регулаторни пречки.
[[Инфлација]]та постојано започнала да се намалува од 2006 година, со подобрувањето на безбедносната состојба. Сепак, ирачките лидери остануваат силно притиснати да ги преточат макроекономските придобивки во подобрени животи на обичните [[Ирачани]]. [[Невработеност]]а останува проблем низ целата земја.
== Неодамнешна историја ==
Номиналниот БДП пораснал за 213% во 1960-тите, 1325% во 1970-тите, 2% во 1980-тите,47% во 1990-тите и 317% во 2000-тите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.google.com/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=ny_gdp_mktp_cd&idim=country:IRQ&dl=en&hl=en&q=gdp+iraq|title=World Development Indicators - Google Public Data Explorer|publisher=|accessdate=3 March 2015}}</ref>
Реалниот БДП по глава на жител (измерен во 1990 $) значително се зголемил во текот на 1950-тите, 60-тите и 70-тите години на минатиот век, што може да се објасни и со повисоките нивоа на производство на нафта, како и со цените на нафтата, кои славно го достигнале својот врв во 1970-тите, поради нафтеното ембарго на [[Организација на земји извознички на нафта|Организацијата на земји извознички на нафта]], предизвикувајќи ја нафтената криза од 1973 година . Меѓутоа, во следните две децении, БДП по глава на жител во Ирак значително започнал да се намалува главно поради многуте војни, имено војната со Иран во периодот 1980-88 година, Заливската војна 1990-1991 година.<ref>{{Наведена книга|title=A History of the Global Economy. From 1500 to the Present.|url=https://archive.org/details/isbn_9781107507180|last=Baten, Jörg|date=2016|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781107507180|pages=[https://archive.org/details/isbn_9781107507180/page/231 231]–232}}</ref>
=== Иранско-ирачка војна ===
Пред почетокот на војната со Иран во септември 1980 година, економските погледи на Ирак биле во нагорна линија. Производството на нафта достигнало ниво од 560,000 м³ (3,5 милиони барели) на ден во 1979 година, а приходите од нафта биле 21 милијарда долари во 1979 година и 27 милијарди во 1980 година поради рекордните цени на нафтата. На почетокот на војната, Ирак собрал околу 35 милијарди [[девизни резерви]] .
Иранско-ирачката војна и производството на нафта во 80-тите години на минатиот век ги исцрпиле девизните резерви на Ирак, ја уништиле нејзината економија и ја оставиле земјата со надворешен долг од над 40 милијарди американски долари. По првичното уништување во војната, извозот на нафта постепено започнал да се зголемува со изградба на нови цевководи и обновување на оштетените објекти.
=== Санкции ===
Инвазијата на Кувајт од страна на Ирак во август 1990 година, последователните [[Санкции кон Ирак|меѓународни економски санкции за Ирак]] и штетата од воената интервенција на меѓународната коалиција, почнувајќи од јануари 1991 година, драстично ја намалиле економската активност. Режимот ги влошил недостатоците со поддршка на големите воени и внатрешни безбедносни сили и со доделување ресурси на клучните поддржувачи на Партијата Баас . Спроведувањето на програмата на [[Обединети нации|ООН]] „нафта за храна“ во декември 1996 година помогнало во подобрувањето на економските услови. За првите шест шестмесечни фази на програмата, на Ирак му било дозволено да извезува зголемени количини нафта во замена за храна, лекови и друга хуманитарна стока. Во декември 1999 година, [[Совет за безбедност на ООН|Советот за безбедност на ООН]] го овластил на Ирак да извезува колку што е потребно нафта за да ги задоволи хуманитарните потреби. Увозот на храна по глава на жител значително се зголемил во тој период, додека медицинските материјали и здравствените услуги стабилно се подобрувале, иако економското производство и животниот стандард по глава на жител сè уште биле далеку под нивото на пред војната.
Ирак во 2000 година ја променил својата валута на резерва на нафта од [[американски долар]] во [[евро]]. Сепак, 28% од ирачките приходи од извоз во рамките на програмата биле одземени за да се исполнат Фондот за обесштетување на ООН и административните трошоци на ООН. Падот на [[Бруто-домашен производ|БДП]] во 2001 година бил во најголем дел резултат на глобалното економско забавување и пониските цени на нафтата.
=== По падот на Садам Хусеин ===
Отстранувањето на санкциите на 24.05.2003 година и зголемувањето на цените на нафтата во средината до крајот на 2000-тите довеле до двојно зголемување на производството на нафта од ниско ниво од 1,3 mbpd за време на турбуленциите во 2003 година на високо ниво од 2,6 mbpd во 2011 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.indexmundi.com/energy.aspx?country=iq&product=oil&graph=production|title=Iraq Crude Oil Production by Year|publisher=|accessdate=3 March 2015}}</ref> Понатаму, намалената [[инфлација]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://data.worldbank.org/indicator/FP.CPI.TOTL.ZG/countries/IQ?display=default|title=Inflation, consumer prices (annual %)|publisher=|accessdate=3 March 2015}}</ref> и насилството <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://blogs.law.harvard.edu/mesh/2009/04/measuring-iraq/|title=» Measuring Iraq Middle East Strategy at Harvard|publisher=|accessdate=3 March 2015}}</ref> од 2007 година се претвориле во реално зголемување на животниот стандард за Ирачаните.
Еден од клучните економски предизвици бил огромниот ирачки надворешен долг, проценет на 125 милијарди долари. Иако дел од овој долг произлегол од нормалните договори за извоз што Ирак не успеал да ги плати, дел бил резултат на воена и финансиска поддршка за време на војната на Ирак со Иран.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nytimes.com/cfr/international/slot3_110703.html|title=Q&A: Iraq's Debt|accessdate=2018-01-24}}</ref>
Кампањата ''Јубилеен Ирак'' <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jubileeiraq.org/odiousdebt.htm|title=Jubilee Iraq|archive-url=https://web.archive.org/web/20110306000652/http://www.jubileeiraq.org/odiousdebt.htm|archive-date=6 March 2011|accessdate=3 March 2015}}</ref> тврди дека голем дел од овие долгови биле нелегитимни. Сепак, бидејќи концептот на омразен долг не е прифатен, обидот да се справит со долгот под тие услови би го вмешал Ирак во правни спорови со години. Ирак решил попрагматично да се справи со својот долг и му се обратил на [[Париски клуб|Парискиот клуб]] на официјални кредитори.
Во декември 2006 година од страна на ''[[:en:Newsweek International|Newsweek International]]'' , било објавено дека „''со граѓанска војна или не, Ирак има економија и дека му оди неверојатно добро.'' ''Недвижниот имот е во подем. Градежништвото, трговијата на мало и трговијата на големо се здрави“.'' Трговската комора на САД известува за 34.000 регистрирани компании во Ирак, за разлика од 8.000 пред три години. Продажбата на половни автомобили, телевизии и мобилни телефони нагло се зголемила. Проценките се разликуваат, но една од ''Глобал инсајт'' го ставила растот на [[БДП]] на 17 проценти и проектирала 13 проценти за 2006 година. [[Светска банка]] имала пониско ниво: со 4 проценти. Но, со оглед на целото внимание посветено на влошувањето на безбедноста, бил зачудувачки фактот што економијата на Ирак продолжувала да расте.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.thedailybeast.com/newsweek/2006/12/24/blood-and-money.html|title=Blood and Money: In what might be called the mother of all surprises, Iraq's economy is growing strong, even booming in places|last=Silvia Spring|date=2006-12-24|publisher=Newsweek International (In The Daily Beast)}}</ref>
== Индустрија ==
Традиционално, најголемиот дел од производствената активност на Ирак е тесно поврзана со нафтената индустрија. Главните индустрии во таа категорија се рафинирање на нафта и производство на хемикалии и ѓубрива. Пред 2003 година, диверзификацијата била попречена од ограничувањата на [[приватизација]]та и ефектите од меѓународните санкции од 90-тите години на минатиот век. Од 2003 година, безбедносните проблеми ги блокирале напорите за основање нови претпријатија. [[Градежништво|Градежната индустрија]] станала исклучок; во 2000 година [[цемент]]от бил единствениот голем индустриски производ што не се засновал на јаглеводороди. Градежната индустрија профитирала од потребата за обнова по неколкуте војни во Ирак. Во 90-тите години, индустријата имала доволно корист од владиното финансирање на обемни проекти за инфраструктура и домување и елаборирани комплекси во палатата.
== Примарни сектори ==
=== Земјоделството ===
Земјоделството за економијата на Ирак придонесува само 3,3% во бруто националниот производ и вработува една петтина од трудот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/iz.html|title=Middle East :: Iraq — The World Factbook - Central Intelligence Agency|work=www.cia.gov|accessdate=2019-03-31|archive-date=2018-12-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20181224065934/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/iz.html|url-status=dead}}</ref>
Историски гледано, од 50 до 60 проценти од обработливото земјиште во Ирак било под обработка. <sup class="noprint Inline-Template" style="white-space:nowrap;">]</sup> Поради етничката политика, вредното земјоделско земјиште на [[Курдистан|курдска]] територија не придонеле за националната економија, а неконзистентните земјоделски политики под времето на [[Садам Хусеин]] го обесхрабриле производството на домашниот пазар. И покрај изобилството на земјишни и водни ресурси, Ирак е нето увозник на храна. Според програмата на ООН „нафта за храна“, Ирак увезувал големи количини житарки, месо, живина и млечни производи. Владата ја укинала својата програма за колективизација на фармите во 1981 година, дозволувајќи им поголема улога на приватните претпријатија во земјоделството.
<sup class="noprint Inline-Template" data-ve-ignore="true" style="white-space:nowrap;">[ ''[[Википедија:Проверливост|<span title="The material near this tag may rely on a self-published source. (February 2020)">само-објавен извор?</span>]]''</sup>
Ирачкото земјоделство претрпело значително физичко нарушување поради [[Заливска војна|Заливската војна]] и економско нарушување од санкциите кои биле наметнати од Обединетите нации (август 1990 година). Санкциите довеле до намалување на увозот и прекинување на извозот на нафта во Ирак, како и забранување на влезовите во земјоделското производство, за кои се сметало дека имаат потенцијална воена примена. Ирачката влада одговорила со монополизирање на маркетингот на жито и маслодајни семиња, наметнување квоти за производство и воспоставување на Систем за јавна дистрибуција за основни прехранбени производи. До средината на 1991 година владата снабдила „''корпа''“ со прехранбени производи што обезбедувала околу една третина од калоричните дневни потреби, а потрошувачите ги чинело тоа околу пет проценти од нивната пазарна вредност. Со намалувањето на субвенциите за земјоделските инпути, земјоделците не успеале да ги покријат нивните трошоци за производство. Имплицитниот данок на земјоделското производство се проценува дека би достигнал од 20 до 35 проценти до средината на 90-тите. Во октомври 1991 година режимот на Багдад повлекол персонал од северниот регион контролиран од две курдски партии. Регионот Курдистан бил опишан како „... пазарна економија во суштина оставена сама од многу слаба управувачка структура, но силно под влијание на значителни меѓународни текови на хуманитарна помош“.<ref>Randy Schnepf, Iraq Agriculture and Food Supply: Background and Issues, (Washington DC: Congressional Research Service, Library of Congress, 7 June 2004) p 37.</ref>
Според „''Програмата нафта за храна''“ што се договарала со [[Обединетите нации]], во декември 1996 година Ирак започнал со извоз на нафта и ги искористил приходите за да започне со увоз на [[прехранбени производи]] три месеци подоцна. Увозот на [[жито]] во просек изнесувал 828 милиони американски долари во периодот помеѓу 1997-2001 година, што претставувало пораст од над 180 проценти во однос на претходниот петгодишен период. Поради странска конкуренција, ирачкото производство опаднало (29 проценти за [[пченица]], 31 процент за [[јачмен]] и 52 проценти за [[пченка]]). Бидејќи владата генерално го занемарила производството на [[фуражни култури]], [[овошје]], [[зеленчук]] и [[добиток]] освен [[живина]], тие сектори останале потрадиционални и засновани на пазарот и помалку разбранувани од меѓународните работи. Како и да е, големата суша и појавата на разни болести го уништиле производството во овој период.<ref>Beer, Sam. [https://books.google.ca/books?id=ty5oDQAAQBAJ&lpg=PT16&pg=PP1#v=onepage&q&f=false The United States' Program for Agriculture in Post-Invasion Iraq]. 2016.</ref> Како што Програмата за масло за храна се проширила за да покрие повеќе земјоделски влезови и машини, така продуктивноста на ирачкото земјоделство се стабилизирала околу 2002 година.
По [[Ирачка војна|инвазијата]] предводена од [[Соединетите Американски Држави]] во март 2003 година, при што приходите на многу Ирачани биле целосно уништени, пазарот на прехранбени производи се намалил. Настојувајќи да ја насочат ирачката економија кон приватна сопственост и меѓународна конкурентност, [[Соединетите Американски Држави]] сметале дека демонтирањето на системот за јавна дистрибуција е од суштинско значење за земјоделството водено од пазарот. Поради големото потпирање на повеќето Ирачани на храна субвенционирана од владата, оваа цел никогаш не била реализирана. Зголемената продуктивност станала фокус на голем дел од програмата за земјоделска реконструкција финансирана од САД. Многу од овие проекти биле преземени од програмата за земјоделство за реконструкција и развој Ирак (ARDI) <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dai.com/our-work/projects/iraq-agriculture-reconstruction-and-development-program-iraq-ardi|title=Agriculture Reconstruction and Development Program for Iraq (ARDI)|work=DAI: International Development|accessdate=30 August 2018}}</ref> водена од развојни алтернативи, Inc. (DAI) од Бетесда, Мериленд, според договорот со [[УСАИД]] потпишан на [[15 октомври]] [[2003]] година. Додека АРДИ учествувал на ограничени начини, обновувањето на ирачките системи за наводнување најмногу се финансирало според договорот на УСАИД со [[Бехтел Интернешнл]].
АРДИ спровел демонстративни испитувања за подобрени практики и сорти на многу култури: зимски [[житни култури]] ([[пченица]] и [[јачмен]]), летни житни култури ([[ориз]], [[пченка]] и [[сорго]]), [[компир]]и и [[домат]]и. Докажани се додатоци на [[добиточна храна]] и ветеринарни третмани за да се зголеми овулацијата, зачнувањето и тежината на раѓањето на добитокот. Биле спроведени истражувања на одгледувачи на живина и земјоделци од [[јаболка]]. Воспоставени биле и расадници за [[грозје]]. Зградите на колеџот и земјоделските трактори биле повторно изградени. АРДИ имал проекти за промовирање на трговски здруженија и соработници на производители, но исто така го поддржале проширувањето како соодветна владина функција. Договорот на крајот чинел над 100 милиони долари и траел до декември 2006 година. Според својата програма за акција во заедницата, [[УСАИД]] исто така финансирал анализа на пазарите за [[Домашна овца|овци]] и [[волна]]. Тој доделил договор на [[Хавајски Универзитет|Универзитетот во Хаваи]] за ревитализација на високото образование во земјоделството. Тој доделил договор за 120 милиони долари на групацијата ''Луис Бергер'' за промовирање на приватниот сектор во Ирак, вклучително и [[земјоделството]].<ref>Beer, Sam. [https://books.google.ca/books?id=ty5oDQAAQBAJ&lpg=PT16&pg=PP1#v=onepage&q&f=false ''The United States' Program for Agriculture in Post-Invasion Iraq'']. 2016.</ref>
Почнувајќи од 2006 година, земјоделската реконструкција била спроведена и од провинциски тимови за реконструкција во рамките на окупаторските воени сили. Наменети да промовираат добра волја и да го потиснат бунтот, „ПРТ“ им дозволиле на воените команданти да ги идентификуваат локалните потреби и, со малку бирократски пречки, да издадат до 500.000 американски долари. Цивили од многу агенции во [[Министерство за земјоделство на САД|Министерството за земјоделство на САД]], како и УСАИД, биле на сесии по ПРТ. Некои учесници го критикувале отсуството на национална земјоделска стратегија или јасна насока за дизајнирање на проекти. Други се жалеле дека проектите потенцираат „''земјоделски технологии и методологии во американски стил, во 21 век'' ...“ кои се несоодветни за Ирак.<ref>Bernard Carreau, ed. “Lessons from USDA in Iraq and Afghanistan,” ''Prism'' Vol. 1, No. 3, (September 2011): 139.</ref>
Земјоделското производство не се забележува значително од програмата за реконструкција. Според [[Организација за храна и земјоделство на ООН|Организацијата]] за [[Организација за храна и земјоделство на ООН|храна и земјоделство]] (ФАО), во периодот од 2002 до 2013 година, производството на пченица се зголемило за 11 проценти, а мелениот ориз за 8 проценти, но јачменот е намален за 13 проценти, а пченката 40 проценти. Производството на храна по глава на жител во Ирак било 135 во 2002 година, 96 во 2007 година и 94 во 2012 година. Земјоделскиот сектор ги отфрлил работниците. Во истите тие години, производството по работник било 117, 106 и 130, соодветно.<ref>“FAOSTAT Country Profiles: Iraq.” [http://www.fao.org/countryprofiles/index/en/?iso3=IRQ FAO website] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161110195631/http://www.fao.org/countryprofiles/index/en/?iso3=IRQ |date=2016-11-10 }}</ref>
Меѓународната програма „ Нафта за храна“ (1997–2003) дополнително го намалило производството на земјоделски производи со снабдување на странски прехранбени производи со вештачка цена. Воената акција од 2003 година му нанело мала штета на ирачкото земјоделство; заради поволните временски услови, во таа година производството на жито било за 22 проценти повисоко отколку во 2002 година. Иако растот продолжил во 2004 година, експертите предвидиле дека Ирак ќе биде увозник на земјоделски производи во догледна иднина. Долгорочните планови предвидуваат инвестиции во земјоделска машинерија и материјали и поплодни сорти култури - подобрувања што не ги достигнаа ирачките земјоделци под режимот на Хусеин. Во 2004 година, главните земјоделски култури биле [[пченица]], [[јачмен]], [[пченка]], [[ориз]], [[зеленчук]], урми и [[памук]], а главните добиток на добиток биле [[говеда]] и [[Домашна овца|овци]].
Земјоделската кооперативна банка, капитализирана со скоро 1 G $ - до 1984 година, ги насочува своите заеми со ниски камати, со ниски колатерали на приватни земјоделци за механизација, проекти за живина и развој на овоштарник. Големи модерни фарми за добиток, млечни производи и живина се во фаза на изградба. Пречките за развој на земјоделството вклучуваат недостиг на работна сила, несоодветно управување и одржување, солење, [[Урбанизација|урбана миграција]] и дислокации кои произлегуваат од претходните програми за реформа на земјиштето и колективизација.
Во 2011 година, земјоделски советник на ирачката влада, Лејт Махди, ја сумирал присилната реконструкција на земјоделството во САД:<blockquote>Пред 2003 година, Ирак увезуваше околу 30 проценти од потребите за храна годишно. Падот на земјоделското производство по овој период создаде потреба за увоз на 90 проценти од храната по цена проценета на повеќе од 12 милијарди долари годишно. Поради ненадејната промена на земјоделската политика од субвенционирана помош во непосредна промена кон политика на слободен пазар, резултатите доведоа до пад на производството. Забележаниот исход резултираше во многу земјоделци да го напуштат земјиштето и земјоделството. Влијанието врз природните ресурси резултира во експлоатирана и деградирана околина, оставајќи ја земјата обесправена и луѓето осиромашени, невработени [и] доживувајќи чувство на губење на своето човечко достоинство.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.iraq-businessnews.com/2011/06/08/agricultural-production-iraq%E2%80%99s-best-chance-for-restoring-food-security/|title=Agricultural Production: Iraq's Best Chance for Restoring Food Security|work=Iraq Business News|access-date=2018-10-22|language=en-US|archive-date=2018-10-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20181023080128/http://www.iraq-businessnews.com/2011/06/08/agricultural-production-iraq%E2%80%99s-best-chance-for-restoring-food-security/|url-status=dead}}</ref></blockquote>Увозот на странски работници и зголемениот влез на жени во традиционално машки работнички улоги помогнало да се компензира недостигот на земјоделски и индустриски труд влошен со војната. Катастрофалниот обид да се исцедат јужните мочуришта и да се воведе наводнувано земјоделство во овој регион, само уништи област за производство на природна храна, додека концентрацијата на соли и минерали во почвата, како резултат на дренажата, ја остави земјата несоодветна за земјоделство.<ref name="MarshArabs">{{Наведена мрежна страница|url=http://www1.american.edu/ted/MARSH.HTM|title=TED Case Studies: Marsh Arabs|work=Trade Environment Database|publisher=[[American University]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20100627142037/http://www1.american.edu/ted/marsh.htm|archive-date=2010-06-27|accessdate=2011-01-14}}</ref>
Во регионот Мадаин Када источно од [[Багдад]], стотици мали земјоделци се обединиле за да формираат Здружение за развој на земјоделството „ Зелена мадаин“, земјоделска задруга која им обезбедува на своите членови наводнување капка по капка и [[Стаклена градина|пластеници,]] како и пристап до кредит.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rurdev.usda.gov/rbs/pub/jan10/green.htm|title=Co-op playing key role as Iraq rebuilds farm sector|last=Habenstreit|first=Linda C.|date=10 Jan 2010|work=[[Rural Cooperatives]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20100304091753/http://www.rurdev.usda.gov/rbs/pub/jan10/green.htm|archive-date=4 March 2010|accessdate=17 March 2010}}</ref>
=== Шумарство, риболов и рударство ===
Во текот на дваесеттиот век, поместувањето на земјоделството, шумските пожари и неконтролираното пасење разголувало големи области на природните шуми во Ирак, кои во 2005 година биле скоро исклучиво ограничени на североисточните висорамнини. Повеќето дрвја пронајдени во тој регион не се погодни за оптоварување. Во 2002 година биле собрани вкупно 112.000 кубни метри дрво, од кои скоро половина се користеле како гориво.
И покрај многуте реки, ирачката рибарска индустрија останала релативно мала и главно се заснова на морски видови во [[Персиски Залив|Персискиот Залив]]. Во 2001 година уловот изнесувал 22 800 тони.
Освен јаглеводородите, ирачката рударска индустрија е ограничена на екстракција на релативно мали количини на фосфати (кај Акашат), сол и сулфур (близу [[Мосул]]). Од продуктивниот период во 1970-тите, рударската индустрија била попречена од војната Иран - Ирак (1980–88), санкциите од 90-тите и економскиот колапс од 2003 година.
=== Енергија ===
[[Податотека:Map-of-countries-by-proven-oil-reserves-(in-millions-of-barrels)---2017---US-EIA---Jo-Di-graphics.jpg|мини|Мапа на светските резерви на нафта според американската ОВIAС, 2017 година]]
Ирак е една од најбогатите земји со [[нафта]] во светот. Земјата која ги држи петтите по големина докажани резерви на [[сурова нафта]], вкупно 147,22 милијарди барели на крајот на 2017 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.opec.org/opec_web/en/data_graphs/330.htm|title=OPEC : OPEC Share of World Crude Oil Reserves|work=www.opec.org|accessdate=2019-03-31}}</ref> Поголемиот дел од оваа нафта - 4 милиони барели дневно од 4,3 милиони барели произведени дневно - се извезува, со што Ирак е трет најголем извозник на нафта. И покрај неговата тековна граѓанска војна, Ирак бил во можност да го зголеми производството на нафта во текот на 2015 и 2016 година, при што производството паднало за 3,5 проценти во 2017 година поради конфликт со регионалната влада на Курдистан и ограничувањата на производството на [[Организација на земји извознички на нафта|ОПЕК]]. Според светските стандарди, трошоците за производство на ирачката нафта се релативно ниски.<ref>{{Наведени вести|url=http://graphics.wsj.com/oil-barrel-breakdown/|title=Barrel Breakdown|last=WSJ News Graphics|date=15 April 2016|work=The Wall Street Journal|access-date=30 August 2018}}</ref> Како и да е, четирите војни<ref name="Calamur">{{Наведени вести|url=https://www.theatlantic.com/international/archive/2018/03/iraq-oil/555827/|title=Oil Was Supposed to Rebuild Iraq|last=Calamur|first=Krishnadev|date=19 March 2018|work=The Atlantic|access-date=30 August 2018}}</ref> - војната Ирак-Иран во периодот 1980–1988 година, [[Заливска војна|Заливската војна]] 1991 [[Заливска војна|година,]] [[Заливска војна|Заливската војна]] 2003-2011 [[Втора заливска војна|година во Ирак]] и граѓанската војна заедно со санкциите на ООН 1991–2003 година ја оставиле инфраструктурата на индустријата во лоша состојба, и [[де факто]] независноста на регионот Курдистан богата со нафта имаат ограничено производство.
Во 1970-тите, Ирак произведувал над 3,5 милиони барели нафта дневно. Производството започнало да паѓа за време на иранско-ирачката војна, пред да падне 85 проценти по инвазијата на [[Кувајт]] во 1991 година. Санкциите на ООН спречувале извоз на нафта до 1996 година, а потоа дозволиле извоз само во замена за хуманитарна помош во програмата „ Нафта за храна“ .<ref name="Calamur"/>
[[Податотека:Iraq_Export_Treemap.jpg|мини|Пропорционална застапеност на извозот на Ирак]]
Укинувањето на санкциите во 2003 година овозможило повторно да се започне производството - и извозот.<ref name="Calamur"/> Производството оттогаш се опоравило до нивоата пред Заливската војна, а поголемиот дел од ирачката нафтена инфраструктура е санирана, и покрај постојаната саботажа од страна на [[Исламска Држава|Исламската држава]] (ИДИЛ) и други.<ref>{{Наведени вести|url=https://theconversation.com/iraq-what-happened-to-the-oil-after-the-war-62188|title=Iraq: what happened to the oil after the war?|last=Xhemaj|first=Valdrin|date=8 July 2016|work=The Conversation|access-date=30 August 2018}}</ref> Во 2004 година, Ирак имал осум рафинерии за нафта, од кои најголемите биле во Баиџи, Басра и Даура.
И покрај богатството на нафта, саботажите и техничките проблеми во рафинериите го принудиле Ирак да увезува нафта, други рафинирани нафтени производи и електрична енергија од соседните земји, особено од [[Иран]].<ref name="Coles">{{Наведени вести|url=https://www.wsj.com/articles/oil-rich-iraq-cant-keep-the-lights-on-1532174400|title=Oil-Rich Iraq Can't Keep the Lights On|last=Coles|first=Isabel|date=21 July 2018|work=The Wall Street Journal|access-date=30 August 2018|last2=Nabhan|first2=Ali}}</ref> Во 2004 година, на пример, Ирак трошел 60 милиони долари месечно за увезен бензин. Кон крајот на 2004 година и почетокот на 2005 година, редовната саботажа на постројки и цевководи го намалило извозот и домашната дистрибуција на нафта, особено во [[Багдад]], резултирајќи со недостиг на гориво во целата земја и прекин на електричната енергија. Постојаната саботажа на ИСИЛ на цевководите, електрани и електрични водови и кражба на нафта и електрична енергија, исто така, придонело за протестите во јули 2018 година во јужен Ирак.
Во 2004 година плановите повикале на зголемена домашна употреба на природен гас за замена на нафтата и за употреба во петрохемиската индустрија . Меѓутоа, бидејќи најголемиот дел од ирачкото производство на гас е поврзано со нафта, растот на производството зависи од развојот на нафтената индустрија.
Половина од ирачките централи биле уништени во [[Заливска војна|војната]] во [[Заливска војна|Персискиот Залив во 1991 година]] и никогаш не се случило нивно целосно закрепнување.<ref>{{Наведена книга|title=CONDUCT OF THE PERSIAN GULF WAR|date=April 1992|publisher=US Congress|location=Washington, DC|chapter=VI: The Air Campaign}}</ref> Во средината на 2004 година, Ирак имал околу 5.000 мегавати капацитет за производство на енергија, во споредба со побарувачката од 7.500 мегавати. Во тоа време, системот за пренос вклучувал 17 700 километри линија. Во 2004 г. плановите повикувале на изградба на две нови електрани и обновување на постојните постројки и далекуводи за да се олеснат затемнувањата и економските тешкотии предизвикани од овој недостиг, но саботажата и грабежот го задржале капацитетот под 6.000 мегавати. Тековната граѓанска војна, саботажата на далекуводи и владината корупција предизвикала влошување на недостигот на електрична енергија: до 2010 година побарувачката го надмина снабдувањето за 6000 мегавати.
Нафтата продолжува да доминира во ирачката економија. Од 2018 година, нафтата е одговорна за над 65 проценти од БДП, 90 проценти од владините приходи. Нафтата сочинува 94% од извозот на Ирак со вредност од 59,73 милијарди долари во 2017 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.opec.org/opec_web/en/about_us/164.htm|title=Iraq facts and figures|last=OPEC|date=2018|work=www.opec.org|accessdate=}}</ref> Централната влада се надева дека ќе ја диверзифицира економијата далеку од нафтата и има одреден успех: не-нафтен раст на БДП, кој бил под регионалниот просек од 2014-2016, се наметна над просекот во 2017 година. И покрај тоа, процентот на државни трошоци за инвестиции во нафта продолжува да опаѓа од 2013 година и сега изнесува само 34 проценти.
==== Договори за нафтени услуги од 2009 година ====
Помеѓу јуни 2009 година и февруари 2010 година, Ирачкото Министерство за нафта понудило доделување на договори за услуги за развој на постојните нафтени полиња во Ирак. Резултатите од тендерот, кои биле емитувани во живо на ирачката телевизија, се како што следува за сите доделени поголеми полиња, но со исклучок на Курдистанскиот регион каде што се доделени договори за споделување на производството, кои во моментов ги оспорува владата на Багдад. Сите договори чекаат на конечно ратификување на наградите од страна на ирачката влада. Акциите на компаниите се предмет на промена како резултат на комерцијалните преговори меѓу страните.
{| class="wikitable"
!Нафтено
поле
!Фирма
!Земја
!Регион
!Вид
!%
!Производството
!Надоместок
!Бруто приход
!Наводи
|-
|Меџнун
|Shell
|Холандија
|Европа
|Приватна
|45%
|0.7875
|1.39
|0.4
|[http://news.bbc.co.uk/1/hi/8407274.stm BBC]
|-
|
|Petronas
|Малезија
|Азија
|Државна
|30%
|0.525
|1.39
|0.266
|[https://web.archive.org/web/20091214170521/http://www.shell.com/home/content/media/news_and_library/press_releases/2009/iraq_majnoon_contract_11122009.html Shell]
|-
|Халфаја
|CNPC
|Кина
|Азија
|Државна
|37.5%
|0.525
|1.39
|0.102
|[http://www.upstreamonline.com/live/article201498.ece Upstream]
|-
|
|Petronas
|Малезија
|Азија
|Државна
|18.75%
|0.099
|1.4
|0.051
|[http://www.upstreamonline.com/live/article204570.ece Upstream]
|-
|
|Total
|Франција
|Европа
|Приватна
|18.75%
|0.099
|1.39
|0.051
|
|-
|Румаила
|BP
|Британија
|UK
|Приватна
|37.5%
|0.7125
|2
|0.520
|[http://www.businessweek.com/globalbiz/content/jul2009/gb20090724_632771.htm Business Week]
|-
|
|CNPC
|Кина
|Азија
|Државна
|37.5%
|0.7125
|1.39
|0.520
|
|-
|Зубаир
|ENI
|Италија
|Европа
|Приватна
|32.81%
|0.328
|2
|0.240
|[http://www.businessweek.com/magazine/content/09_46/b4155000179541.htm Business Week]
|-
|
|Occidental
|САД
|САД
|Приватна
|23.44%
|0.2344
|2
|0.171
|[http://www.businessweek.com/ap/financialnews/D9DCOPK80.htm Business Week]
|-
|
|KOGAS
|Кореја
|Азија
|Државна
|18.75%
|0.1875
|2
|0.137
|[http://www.upstreamonline.com/live/article204637.ece Business Week]
|-
|Западна Курна
|Лукоил
|Русија
|Русија
|Приватна
|75.00%
|1.3500
|1.15
|0.567
|[http://www.businessweek.com/magazine/content/09_46/b4155000179541.htm Business Week]
|-
|
|Equinor
|Норвешка
|Европа
|Државна
|n/a<ref>{{Наведени вести|url=https://af.reuters.com/article/energyOilNews/idAFL5E8E714T20120307|title=Iraq approves Statoil sale of oil field stake to Lukoil|date=2012-03-07|work=Reuters|access-date=2012-03-07|publisher=af.reuters.com|archive-date=2016-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304064349/http://af.reuters.com/article/energyOilNews/idAFL5E8E714T20120307|url-status=dead}}</ref>
|n/a
|n/a
|n/a
|[http://www.statoil.com/en/NewsAndMedia/News/2010/Pages/LukoilAndStatoilSignsWestQurnaContract.aspx Equinor] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120125083852/http://www.statoil.com/en/NewsAndMedia/News/2010/Pages/LukoilAndStatoilSignsWestQurnaContract.aspx |date=2012-01-25 }}
|-
|Бадра
|Газпром
|Русија
|Русија
|Државна
|30%
|0.051
|5.5
|0.102
|[http://www.businessweek.com/ap/financialnews/D9DGMVR00.htm Business Week]
|-
|
|Petronas
|Малезија
|Азија
|Државна
|15%
|0.0255
|5.5
|0.051
|[http://www.upstreamonline.com/live/article204640.ece Upstream]
|-
|
|KOGAS
|Кореја
|Азија
|Државна
|23%
|0.03825
|5.5
|0.077
|[http://www.upstreamonline.com/live/article204637.ece Upstream]
|-
|
|TPAO
|Турција
|Азија
|Државна
|8%
|0.01275
|5.5
|0.026
|
|-
|Западна Курна
|Exxon
|САД
|САД
|Приватна
|60%
|1.2276
|1.9
|0.851
|[http://www.businessweek.com/ap/financialnews/D9DENUP80.htm Business Week]
|-
|
|Shell
|Холандија
|Холандија
|Приватна
|15%
|0.3069
|1.9
|0.213
|[http://royaldutchshellplc.com/2010/01/25/exxon-shell-sign-final-deal-for-iraqs-west-qurna-1-oil-field/ Alfred Donovan's blog] (royaldutchshellplc.com)
|}
''Белешки:'' ''1.'' ''Акциите на теренот се како % од вкупниот број.'' ''Ирачката држава задржува удел од 25% во сите полиња за кои се доделени договори за услуги.'' ''2'' ''Уделот за зголемување на производството е милиони милијарди дневно што ќе привлече такса за услугата за компанијата.'' ''3'' ''Бруто приход на плато е вкупната исплата што секоја компанија ќе ја добие при достигнување на декларираната стапка на производство на платото (помеѓу 5 и 8 години во зависност од полето), пред одземање на оперативните трошоци, но покрај наплата на сите трошоци за развој како милијарди УСД годишно.'' ''Вкупните бруто приходи за сите компании, по наплата на капиталните трошоци, се на платско производство од дополнителни 9,4 мб / ден, 4,34 милијарди САД годишно по цена на нафта од 70 милијарди долари.'' ''Буџетот на владата во Ирак за 2010 година е 60 милијарди долари. 300 милијарди долари се приближно 10.000 УСД годишно за секој ирачки граѓанин.''
Сумирајќи, уделите по региони во зголеменото производство се:
{| class="wikitable"
!Регион
! Производство
! % од вкупно
|-
| Ирак
| 1.462
| 25%
|-
| Азија
| 1.9
| 20%
|-
| Велика Британија
| 1,81
| 19%
|-
| САД
| 1.462
| 16%
|-
| Русија
| 1.402
| 14%
|-
| Европа (освен Велика Британија)
| 0,528
| 6%
|}
== Услуги ==
=== Финансии ===
Ирачките финансиски услуги биле опфатени од големи реформи по падот на [[Садам Хусеин]]. 17-те приватни банки основани во текот на 1990-тите биле ограничени на домашни трансакции и привлекле малку приватни штедачи. Тие банки и двете главни државни банки биле сериозно оштетени од меѓународното ембарго од 90-тите години на минатиот век. За понатамошно приватизирање и проширување на системот, во 2003 година Привремениот орган на коалицијата ги отстранило ограничувањата на меѓународните банкарски трансакции и ја ослободило Централната банка на Ирак (ЦБИ) од владината контрола. Во својата прва година на независно работење, ЦБИ добил кредит за ограничување на ирачката инфлација. Во 2004 година три странски банки добиле лиценци за деловно работење во Ирак.
=== Приватно обезбедување ===
Поради опасноста од постојан ирачки бунт, безбедносната индустрија е уникатно просперитетен дел од услужниот сектор. Најчесто водени од поранешен воен персонал на САД, во 2005 година најмалку 26 компании нуделе лична и институционална заштита, надзор и други форми на безбедност.
=== Трговија на мало ===
Во раниот период по падот на [[Садам Хусеин]], трговијата на мало со сите видови на стоки ја вкрстувала линијата меѓу легитимна и нелегитимна трговија, искористувајќи ја предноста на недостатокот на данокот на доход и контрола на увозот.
=== Туризам ===
Ирачката туристичка индустрија, која во мирни времиња профитирала од ирачките многу културни интереси (заработила 14 милиони американски долари во 2001 година), е во мирување од 2003 година. И покрај условите, во 2005 година, ирачкиот одбор за туризам одржувал персонал од 2.500 и 14 регионални канцеларии. Помеѓу 2009 и 2010 година, 165 туристи од 16 различни земји влегле во Ирак за да ги посетат историските места; заклучно со јануари 2011 година, еден грант на американскиот [[Стејт департмент]] обезбедил 2 милиони долари за да се зачува [[Вавилон]], поддржувајќи го повторното отворање на еден од двата музеи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cnn.com/2011/WORLD/meast/01/13/babylon.iraq.archaeology/index.html|title=Iraq tourism hangs in balance at Babylon|last=Neild|first=Barry|last2=Tawfeeq|first2=Mohammed|date=13 January 2011|work=Inside the Middle East|publisher=[[CNN]]|accessdate=2011-01-14}}</ref>
=== Телекомуникации ===
Во текот на 2003-8 година, претплатата на мобилен телефон се проширила за сто пати, на 10 милиони на национално ниво, според институцијата Брукингс .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://abcnews.go.com/International/Story?id=4473387&page=2|title=Page 2: Iraq, 5 Years On: Key Facts and Figures - ABC News|last=ABC News|date=2008-03-18|work=ABC News|accessdate=3 March 2015}}</ref>
== Работна сила ==
Во 2002 година работната сила во Ирак се проценува на 6,8 милиони луѓе.
Во 1996 година околу 66,4 проценти од работната сила работеле во секторот услуги, 17,5 проценти во индустријата и 16,1% во земјоделството. Проценките за невработеноста во Ирак во 2004 година се движеа од 30 до 60 проценти.
{| class="wikitable sortable"
|+'''Стапка на невработеност во целата земја од мај 2003 година <ref name="campbell">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.brookings.edu/saban/~/media/Files/Centers/Saban/Iraq%20Index/index.pdf|title=Iraq Index - Tracking Variables of Reconstruction & Security in Post-Saddam Iraq|last=Campbell|first=Jason H.|last2=Michael E. O'Hanlon|date=2009-02-12|work=Report|publisher=[[Brookings Institution]]|accessdate=2009-02-22}}</ref><ref name="icg">"Reconstructing Iraq", [[International Crisis Group]], Report, 2 September 2004, p. 16, footnote 157.</ref>'''
! width="250px" | Месец
! width="100px" | Невработеност<br />стапка
|-
| 2003-5 мај
| N / A
|-
| 2003-6 јуни
| 50-60%
|-
| 2003-7 јули
| N / A
|-
| 2003-8 август
| 50-60%
|-
| 2003-9 септември
| N / A
|-
| 2003-10 октомври
| 40-50%
|-
| 2003-11 ноември
| N / A
|-
| 2003-12 декември
| 45-55%
|-
| 2004-01 до 05 (јануари - мај)
| 30-45%
|-
| 2004-06 до 11 (јуни - ноември)
| 30-40%
|-
| 2004-12 декември
| 28-40%
|-
| 2005-01 до 10 (јануари - октомври)
| 27-40%
|-
| 2005-11 до 12 (ноември - декември)
| 25-40%
|-
| 2006-01 до 12 (јануари - декември)
| 25-40%
|-
| 2007-01 до 12 (јануари - декември)
| 25-40%
|-
| 2008-01 до 12 (јануари - декември)
| 25-40%
|-
| 2009-01 (јануари)
| 23-38%
|-
| 2010 г.
| 15,2%
|-
| 2011 година
| 15,2%
|-
| 2012 година
| 15,3%
|-
| 2013 година
| 15,1%
|-
| 2014 година
| 15%
|-
| 2015 година
| 15,5%
|-
| 2016 година
| 16%
|}
КПД се повикал на стапка на невработеност од 25%, ирачкото Министерство за планирање споменало стапка на невработеност од 30%, додека ирачкото Министерство за социјални работи 48%.<ref name="campbell"/> Други извори тврдат стапка на невработеност од 20% и стапка на невработеност веројатно 60%.<ref name="caffrey">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.afa.org/EdOp/Iraq_AAR-November-2008.pdf|title=Memorandum for Colonel Michael Meese, Professor and Head Dept of Social Sciences|last=McCaffrey|first=Barry R.|date=2008-11-04|work=Memo|publisher=Air Force Association|archive-url=https://web.archive.org/web/20090227175559/http://www.afa.org/EdOp/Iraq_AAR-November-2008.pdf|archive-date=27 February 2009|accessdate=2009-02-22}}</ref> Вистинската бројка е проблематична поради високото учество во активности на црниот пазар и лошите безбедносни услови во многу населени области. Во централниот дел на Ирак, безбедносните проблеми обесхрабриле вработување на нови работници и продолжување на редовните распореди за работа. Во исто време, враќањето на Ирачаните од други земји го зголемило бројот на баратели на работа. Кон крајот на 2004 година, повеќето легитимни работни места биле во владата, армијата, нафтената индустрија и претпријатијата поврзани со безбедноста.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iq.undp.org/ILCS/labour.htm|title=Iraq Living Conditions Survey 2004|work=UNDP in Iraq|publisher=United Nations Development Programme|archive-url=https://web.archive.org/web/20051104114450/http://www.iq.undp.org/ILCS/labour.htm|archive-date=2005-11-04}}</ref> За време на Садам Хусеин, многу од највисоко платените работници биле вработени во владата, чие соборување го нарушило влезот на овие луѓе во економијата. Во 2004 година, американската агенција за меѓународен развој дала милијарда американски долари за програма за обука на работници. На почетокот на 2004 година, минималната плата изнесувала 72 американски долари месечно.
== Надворешна трговија ==
[[Податотека:2006Iraqi_exports.PNG|лево|мини| Ирачки извоз во 2006 година]]
Ирак е основач на [[Организација на земји извознички на нафта|ОПЕК]] .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.opec.org/opec_web/en/about_us/25.htm|title=OPEC : Member Countries|work=www.opec.org|language=en|accessdate=2018-03-21}}</ref> Нафтата сочинува 99,7% од извозот на Ирак со вредност од 43,8 милијарди долари во 2016 година.<ref name=":0"/>
Од 90-тите до 2003 година, меѓународното трговско ембарго ја ограничила извозната активност на Ирак скоро исклучиво на нафта. Во 2003 година, нафтата изнесувала околу 7,4 милијарди американски долари од вкупната извозна вредност на Ирак во износ од 7,6 милијарди американски долари, а статистиката за претходните години покажува слични пропорции. По завршувањето на трговското ембарго во 2003 година земјата го проширила опсегот на извоз, нафтата продолжила да ја зазема доминантната позиција: во 2004 година приходот од извоз во Ирак бил двојно зголемен (на 16,5 милијарди американски долари ), но нафтата претставувала сите 340 милиони американски долари (2 проценти) . Кон крајот на 2004 година, саботажата значително го намалила производството на нафта, а експертите предвиделе дека производството, а со тоа и извозот, ќе биде под капацитетот и во 2005 година. Во 2004 година главни извозни пазари биле [[Соединетите Американски Држави]] (на кои отпаѓало скоро половина), [[Италија]], [[Франција]], [[Јордан]], [[Канада]] и [[Холандија]]. Во 2004 година, вредноста на увозот на Ирак изнесувал 21,7 милијарди американски долари, што предизвика трговски дефицит од околу 5,2 милијарди американски долари. Во 2003 година, главните извори на увоз на Ирак биле [[Турција]], [[Јордан]], [[Виетнам]], [[САД]], [[Германија]] и [[Велика Британија]]. Поради неактивниот сектор за производство во Ирак, опсегот на увоз бил доста голем, вклучувајќи храна, горива, лекови и произведена стока. До 2010 година, извозот се искачил на 50,8 милијарди американски долари, а увозот на 45,2 милијарди американски долари. Главни партнери за извоз во 2009 година биле: САД, Индија, Италија, Јужна Кореја, Тајван, Кина, Холандија и Јапонија. Главни партнери за увоз во 2009 година биле: Турција, Сирија, САД, Кина, Јордан, Италија и Германија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/6804.htm|title=Iraq|work=U.S. Department of State|accessdate=3 March 2015}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Dmoz|Regional/Middle_East/Iraq/Business_and_Economy/Economic_Development|Iraq Economic Development}} {{Dmoz|Regional/Middle_East/Iraq/Business_and_Economy/Economic_Development|Iraq Economic Development}}
* [https://web.archive.org/web/20091219131236/http://www.iauiraq.org/ Ирак, меѓу Агенцијата за информации и анализа Одделение] извештаи, карти и оценување на Ирак од Интер-информативната агенција на ОН и анализа единица
* [http://www.oilandgasinfrastructure.com/home/oilandgasmiddleeast/iraq Мапа на ирачката инфраструктура за нафта и гас]
{{Азија по тема|Економија на}}
[[Категорија:Економија на Ирак| ]]
nhrvw816necsw0uoazfuyve22jaq0ef
Економија на Индија
0
1253755
5608708
5566267
2026-08-12T23:56:46Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608708
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox economy
| country = Индија
| image = File:Mumbai Skyline at Night.jpg
| image_size = 310px
| alt = Економија
| caption = [[Мумбаи]], [[финансиски центар]] Индија<ref name="ibef.org">{{cite web|url=http://www.ibef.org/states/maharashtra.aspx|title=Information About Maharashtra, Industries, Economy, Exports of Maharashtra|publisher=ibef.org|accessdate=12 April 2014}}</ref><ref name="books.google.co.in">{{наведена книга|title=Logistics Management for International Business: Text and Cases|author1=SUDALAIMUTHU, S.|author2=RAJ, S.A.|year=2009|publisher=PHI Learning|isbn=9788120337923|url=https://books.google.com/books?id=NG2TjfQF6zEC}}</ref>
| currency = [[Индиска рупија]] (INR, ₹)
| year = 1 април – 31 март
| organs = [[Светска трговска организација|СТО]], [[Светска царинска организација|СЦО]], [[Јужноазиска зона на слободна трговија|САФТА]], [[Иницијатива на Бенгалскиот Залив за мулти-секторска техничка и економска соработка|БИМСТЕК]], [[Светска федерација на синдикати|сфс]], [[БРИКС]], [[Г-20]], [[Банка за меѓународни порамнувања|БИС]], [[Азиска инфраструктурна банка за инвестиции|AIIB]], [[Азиска банка за развој|АДБ]] и други
| group = {{plainlist|
*[[Земја во развој|Развој]]<ref>{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2020/01/weodata/groups.htm |title=World Economic and Financial Surveys World Economic Outlook Database—WEO Groups and Aggregates Information April 2020 |website=IMF.org |publisher=[[International Monetary Fund]] |access-date=2 September 2020}}</ref>
*Економија со понизок и среден приход<ref>{{cite web |url=https://datahelpdesk.worldbank.org/knowledgebase/articles/906519-world-bank-country-and-lending-groups |title=World Bank Country and Lending Groups |publisher=World Bank |access-date=29 September 2019}}</ref>}}
*[[Ново индустријализирана земја]]
| population = {{increase}} 1,380,004,385 (2020.)<ref>{{cite web | url=https://www.worldometers.info/world-population/india-population/ | title=India Population (2024) - Worldometer }}</ref>
| gdp = {{plainlist|
*{{decrease}} $2.6 трилиони (номинално; FY2020-21)<ref name="IMFWEOIN">{{cite web |title=World Economic Outlook Database, October 2020 |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2020/October/weo-report?c=534,&s=NGDP_RPCH,NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,PCPIPCH,&sy=2018&ey=2025&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1|publisher=International Monetary Fund |access-date=17 October 2020}}</ref>
*{{decrease}} $8.7 трилиони ([[Паритет на куповна моќ|ПКМ]]; FY2020-21)<ref name="IMFWEOIN"/>}}
| gdp rank = {{plainlist|
*[[Список на земјите по БДП (номинален)|6-та (номинален; 2020)]]
*[[Список на земјите по БДП (ПКМ)|3-та (ПКМ; 2020)]]}}
| growth = {{plainlist|
*6.1% (18/19) 4.2% (19/20)
*−9.6% (20/21e) 5.4% (21/22f)
*(SA fall 2020, [[светска банка]])<ref name="SAEF2020">{{cite web |title=South Asia Economic Focus, Fall 2020 : Beaten or Broken? Informality and COVID-19 |date=2020-10-08 |page=119 |url=https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/34517 |publisher=World Bank |accessdate=21 October 2020}}</ref>}}
| per capita = {{plainlist|
*{{decrease}} $1,877 (номинално; ФГ2020-21)<ref name="IMFWEOIN"/>
*{{decrease}} $6,284 (ПКМ; ФГ2020-21)<ref name="IMFWEOIN"/>}}
| per capita rank = {{plainlist|
*[[Список на земјите по БДП (номинален) по глава на жител|142-ра (номинален; 2019)]]
*[[Список на земјите по БДП (ПКМ) по глава на жител|124-та (ПКМ; 2019)]]}}
| sectors = {{plainlist|
* [[Примарен сектор на економијата|Земјоделство]]: 15,4%
* [[Секундарен сектор на економијата|Индустрија]]: 23%
* [[Терциерен сектор на економијата|Услуги]]: 61,5%
* (Проценка на 2017 година) <ref name = "CIA_data" />
}}
| components = {{plainlist|
* Потрошувачка на домаќинството: 59,1%
* Потрошувачка на владата: 11,5%
* Инвестиции во основен капитал: 28,5%
* Инвестиции во залихи: 3,9%
* Извоз на стоки и услуги: 19,1%
* Увоз на стоки и услуги: − 22%
*(2017.)<ref name="CIA_data"/>}}
| inflation = {{plainlist|
* {{increasenegative}} 6.58% (февруари 2020)<ref>{{cite web|title=Consumer Price INDEX Numbers on base 2012=100 for rural, urban and combined for the month of December 2019|url=http://Press Release on New CPI for February, 2020 PDF|website=Ministry of Statistics and Programme Implementation|accessdate=12 December 2019|archive-date=2013-08-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20130823221630/http://press/|url-status=dead}}</ref>
* 4.9% (ФГ 2020-21)<ref name="IMFWEOIN"/> }}
| bankrate = {{steady}} 6.0% (од 12 јули 2019)<ref>{{cite web|title=Weekly Statistical Supplement – Ratio and Rates|url=https://m.rbi.org.in//scripts/WSSView.aspx?Id=23107|website=Reserve Bank of India|accessdate=4 April 2019}}</ref>
| poverty = {{plainlist|
*{{decreasePositive}} 21.9% во сиромаштија (2017–18)<ref>{{cite web |title=Global Multidimensional Poverty Index 2020line|url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2020_mpi_report_en.pdf
|website=UNDP |accessdate=30 September 2020 |language=en}}</ref>
*{{increaseNegative}} 11.1% in [[екстремна сиромаштија]] (20/21 est.)<ref name="SAEF2020"/>
*{{increaseNegative}} 46.2% со 3,20$ на ден (20/21.)<ref name="SAEF2020"/>}}
| gini = 33.9 {{color|darkorange|medium}} (2013)<ref name="GINI index">{{cite web|title=Income Gini coefficient|url=http://hdr.undp.org/en/content/income-gini-coefficient|website=United Nations Development Program|accessdate=14 January 2017|archive-date=2010-07-23|archive-url=https://www.webcitation.org/5rRcwIiYs?url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2172.html|url-status=dead}}</ref>
| hdi = {{plainlist|
*{{increase}} 0.647 {{color|darkorange|medium}} (2018)<ref name="HDI">{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/indicators/137506 |title=Human Development Index (HDI) |website=hdr.undp.org |publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]] |access-date=11 December 2019}}</ref> ([[List of countries by Human Development Index|129th]])
*{{increase}} 0.538 {{color|red|low}} [[Список на земји според индекс на човечки развој|ИЧР]] (2018)<ref>{{cite web |title=Inequality-adjusted HDI (IHDI) |url=http://hdr.undp.org/en/indicators/138806 |website=hdr.undp.org |publisher=[[United Nations Development Programme|UNDP]] |accessdate=22 May 2020}}</ref>}}
| labour = {{plainlist|
*{{increase}} 500,995,152 (2020)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.TLF.TOTL.IN?locations=IN |title=Labor force, total – India |publisher=World Bank & [[International Labour Organization|ILO]] |access-date=22 September 2020}}</ref>
*45.4% вработеност (2018)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.EMP.TOTL.SP.NE.ZS?locations=IN&name_desc=false |title=Employment to population ratio, 15+, total (%) (national estimate) – India |publisher=World Bank |access-date=29 September 2019}}</ref>}}
| occupations = {{plainlist|
* [[Примарен сектор на економијата|Земјоделство]]: 44%
* [[Секундарен сектор на економијата|Индустрија]]: 25%
* [[Терциерен сектор на економијата|Услуги]]: 31%
*(ФГ 2018)<ref>{{cite web|title=Labor Force by Services|url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.SRV.EMPL.ZS?locations=IN|publisher=World Bank|accessdate=27 January 2019 |quote=Labor Force by [https://data.worldbank.org/indicator/SL.IND.EMPL.ZS?locations=IN Industry] and [https://data.worldbank.org/indicator/SL.AGR.EMPL.ZS?locations=IN agriculture]}}</ref>}}
| unemployment = {{plainlist|
*{{increaseNegative}} 5.4% (2020; [[Меѓународна организација на трудот|МОТ]] estimate)<ref>{{cite web |title=Unemployment, total (% of total labor force) (modeled ILO estimate) – India |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.UEM.TOTL.ZS?locations=IN |publisher=World Bank |accessdate=22 September 2020}}</ref>
*{{IncreaseNegative}} 6.1% (ФГ2018)<ref name=EUS>{{cite web |title=Periodic Labour Force Survey (2017–18) |url=http://www.mospi.gov.in/sites/default/files/publication_reports/Annual%20Report%2C%20PLFS%202017-18_31052019.pdf |publisher=[[Ministry of Labour and Employment (India)|Ministry of Labour and Employment]] |page=212 |accessdate=3 May 2019 |archive-date=2019-07-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190704192359/http://www.mospi.gov.in/sites/default/files/publication_reports/Annual%20Report%2C%20PLFS%202017-18_31052019.pdf |url-status=dead }}</ref>
*{{increaseNegative}} 23.8% невработеност кај младите (15 до 24 на возраст, 2020)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.UEM.1524.ZS?locations=IN |title=Unemployment, youth total (% of total labor force ages 15–24) (modeled ILO estimate) – India |publisher=World Bank |access-date=22 September 2020}}</ref>}}
| industries = {{hlist| [[Текстил]] | [[хемикалии]] | [[преработка на храна]] | [[агробизнис]] | [[ракотворби]] | [[Нафтена индустрија|нафта]] | [[петрохемија]] | [[Скапоцен камен|камења]] и накит | кожа | [[железна руда]] | челик | алуминиум | цемент | рударство | [[метали]] | малопродажба | [[машини]] | информатичка технологија | конструкција | [[финансиски услуги]] | [[електрична енергија индустрија|електрична енергија]] | [[Стока за брза потрошувачка|Потрошувачка стока]] | [[Фармацевтски производи]] | [[автомобилска индустрија|автомобили]] | телекомуникации | недвижен имот | [[Индустрија за хартија|хартија]] | [[Опрема за ракување со материјали|опрема за транспорт]]<ref>[http://data.gov.in/catalog/gdp-india-and-major-sectors-economy-share-each-sector-gdp-and-growth-rate-gdp-and-other#web_catalog_tabs_block_10 GDP of India and major Sectors of Economy] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140430042716/http://data.gov.in/catalog/gdp-india-and-major-sectors-economy-share-each-sector-gdp-and-growth-rate-gdp-and-other |date=30 April 2014 }} Government of India (2013)</ref> }}
| edbr = {{increase}} [[Ease of doing business index#Ranking|63-та (лесно, 2020)]]<ref name="World Bank and International Financial Corporation">{{cite web|url=http://www.doingbusiness.org/en/rankings|website=DoingBusiness.org|title=Rankings & Ease of Doing Business Score|access-date=31 October 2018}}</ref>
| exports = {{increase}} $330 милијарди (2018–19)<ref name="Total Trade">{{citation|title=Department of Commerce Export Import Data Bank|url=https://commerce-app.gov.in/eidb/iecnttopnq.asp|work=[[Ministry of Commerce and Industry (India)]]|access-date=21 April 2019}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
| export-goods = {{ublist|Земјоделски производи 12.8%| [[Горива]] и рударски производи 13.8%| [[Производители]] 70,5% | Други 2.9%<ref name=wto_stat>{{cite web|title=India – WTO Statistics Database|url=http://stat.wto.org/CountryProfile/WSDBCountryPFView.aspx?Country=IN&Language=F|work=[[World Trade Organization]]|access-date=23 September 2018|archive-date=2015-07-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20150704214620/http://stat.wto.org/CountryProfile/WSDBCountryPFView.aspx?Country=IN&Language=F|url-status=dead}}</ref> }}
| export-partners = {{ublist| {{flag|Arab League}} 17.37%| {{flag|European Union}} 17.34%| {{flag|United States}} 15.88%| {{flag|ASEAN}} 11.38%| {{flag|China}} 5.08%| {{flag|Hong Kong}} 3.94%| {{flag|Japan}} 1.47%| {{flag|Sri Lanka}} 1.43%| Other 26.11%<ref name=wto_stat /><ref name="Trade Details">{{cite web|title=Trade Commerce Details|url=https://commerce-app.gov.in/eidb/iecntq.asp|website=gov.in|accessdate=30 August 2019|archive-date=2019-04-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20190402050344/http://commerce-app.gov.in/eidb/iecntq.asp|url-status=dead}}</ref> }}
| imports = {{increase}} $514 милијарди (2018–19)<ref name="Total Trade"/>
| import-goods = {{ublist|Земјоделски производи 8.1%| [[Горива]] и рударски производи 30% | [[Производители]] 51.7%| Други 10.2%<ref name=wto_stat /> }}
| import-partners = {{ublist| {{flag|Arab League}} 19.88%| {{flag|China}} 13.68%| {{flag|ASEAN}} 11.53%| {{flag|European Union}} 11.35%| {{flag|United States}} 6.92%| {{flag|Hong Kong}} 3.50%| {{flag|South Korea}} 3.26%| {{flag|Japan}} 2.48%| Other 27.4%<ref name=wto_stat /><ref name="Trade Details" /> }}
| FDI = {{plainlist|
*{{increase}} Внатрешен: $386.35 милијарди
*{{increase}} Надворешен: $166.19 милијарди
*(2018)<ref>{{cite web|title=Country Fact Sheets 2018|url=http://unctad.org/en/Pages/DIAE/World%20Investment%20Report/Country-Fact-Sheets.aspx|website=unctad.org|accessdate=24 July 2019}}</ref>}}
| gross external debt = {{decreasePositive}} $543.0 милијарди (2019)<ref name="RBIdebt">{{cite web|title=India's External Debt as at the end of March 2019|url=https://rbi.org.in/Scripts/BS_PressReleaseDisplay.aspx?prid=47442|website=Reserve Bank of India|accessdate=6 January 2019}}</ref><ref name=debt>{{cite web|title=India's External Debt|url=https://dea.gov.in/sites/default/files/Quarterly%20Report%20Dec%202018.pdf|accessdate=4 April 2019|work=Ministry of Finance|date=31 March 2018}}</ref>
| NIIP = {{IncreaseNegative}} −$436.4 милијарди (2019)<ref name=niip>{{cite news|title=International Investment Position|url=https://www.rbi.org.in/Scripts/BS_PressReleaseDisplay.aspx?prid=47440|accessdate=6 January 2019|work=Reserve Bank of India|date=31 March 2019}}</ref>
| debt = {{plainlist|
*{{IncreaseNegative}} 90.4% од БДП (20/21.)<ref name="SAEF2020"/>
* 69.0% од БДП (2019)<ref name="IMF_Public Debt">{{cite web|title=World Economic Outlook Database, July 2018 – Report for Selected Countries and Subjects – General government gross debt|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=81&pr.y=12&sy=2017&ey=2024&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=534&s=GGXWDG%2CGGXWDG_NGDP&grp=0&a=|publisher=[[International Monetary Fund]]|accessdate=25 May 2019}}</ref>
*{{IncreaseNegative}} {{INRConvert|146.886|t}}}}
| balance = −3.4% (од БДП ) (2018–19)<ref name="ET_Fiscal">{{cite web|title=Government meets fiscal deficit target of 3.4% for 2018–19|url=https://economictimes.indiatimes.com/news/economy/indicators/fy19-fiscal-deficit-is-at-rs-rs-6-45-lakh-crore/articleshow/69596926.cms?from=mdr|website=The Economic Times|date=1 June 2019}}</ref>
| current account = {{IncreaseNegative}} −$57.2 милијарди (јуни 2019)<ref>{{cite web|last1=Ranjan Misra|first1=Asit|title=Current account deficit widens to 2.1% of GDP|url=https://www.livemint.com/news/india/fy19-current-account-deficit-inches-up-to-2-1-but-more-than-halves-in-q4-rbi-1561726011873.html|website=Livemint|accessdate=16 April 2019|date=30 March 2019}}</ref>
| revenue = {{plainlist|
*{{INRConvert|39.29|t}}
*20.60% од БДП (2018)<ref name="revenue/expenses">{{cite web|title=Report for Selected Countries and Subjects – General government revenue/General government total expenditure|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=52&pr.y=4&sy=2017&ey=2024&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=534&s=GGR%2CGGR_NGDP%2CGGX%2CGGX_NGDP&grp=0&a=|website=IMF|accessdate=25 May 2019}}</ref>}}
| expenses = {{plainlist|
*{{INRConvert|52.03|t}}
*27.28% од БДП (2018)<ref name="revenue/expenses" />}}
| aid = {{decrease}} $2.45 милијарди (2018)<ref name=worldbank1>{{cite web|title=Net official development assistance received (current US$)|url=https://data.worldbank.org/indicator/DT.ODA.ODAT.CD?locations=IN|publisher=[[World Bank]]|accessdate=25 May 2019}}</ref>
| credit = {{plainlist|
*[[Standard & Poor's]]:<ref name="Sovereigns rating list">{{cite news | url=https://www.standardandpoors.com/ratings/sovereigns/ratings-list/en/eu/?subSectorCode=39 | title=Sovereigns rating list | publisher=Standard & Poor's |accessdate=26 May 2011}}</ref>
* BBB− (домашен)
* BBB− (странски)
* BBB + (проценка на T&C)
* Изгледи: Стабилен
----
*[[Moody's]]:<ref name="Moddy's">{{cite news |title= Moody's upgrades India's government bond rating to Baa2 from Baa3; changes outlook to stable from positive |date=30 November 2017 |work=Moody's |url=https://www.moodys.com/research/Moodys-upgrades-Indias-government-bond-rating-to-Baa2-from-Baa3--PR_374998 |accessdate=16 November 2017}}</ref>
*Baa3
* Изгледи: Стабилен
----
*[[Fitch Group|Fitch]]:<ref name="fitch">{{cite news|url=http://www.fitchratings.com/web_content/ratings/sovereign_ratings_history.xls |title=Fitch – Complete Sovereign Rating History |date= |accessdate=25 February 2013}}</ref>
*BBB−
* Изгледи: Стабилен
----
*ARC's Ratings:<ref name="ARC's">{{cite news|url=https://www.economictimes.indiatimes.com/news/economy/indicators/rating-agency-arc-ratings-affirms-bbb-rating-on-india/articleshow/48332909.cms |title=Rating agency ARC ratings affirms 'BBB+' rating on India |newspaper=[[The Economic Times]] |accessdate=17 May 2015}}</ref>
*BBB+
** Изгледи: Стабилен}}
| reserves = {{increase}} {{INRConvert|4126040|c}} (23 октомври 2020)<ref name="RBI_reserves">{{Cite web|title = WEEKLY STATISTICAL SUPPLEMENT|url = https://m.rbi.org.in/scripts/WSSViewDetail.aspx?TYPE=Section&PARAM1=2|work = [[Reserve Bank of India]]}}</ref> ([[Список на земји по девизни резерви|5-та]])
| cianame = in
| spelling = UK
}}
'''Економијата на Индија''' се одликува како [[пазарна економија]] во [[Земја во развој|развој]] .<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=gj6UAgAAQBAJ&dq=India+a+market+economy|title=India's Open-Economy Policy: Globalism, Rivalry, Continuity|last=Alamgir|first=Jalal|date=2008|publisher=[[Routledge]]|isbn=978-1-135-97056-7|location=|page=176|author-link=Jalal Alamgir}}</ref><ref name="Elsevier_p24">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=aMlaDwAAQBAJ&dq=India+a+market+economy|title=Changing the Indian Economy: Renewal, Reform and Revival|last=Kanungo|first=Rama P.|last2=Rowley|first2=Chris|last3=Banerjee|first3=Anurag N.|date=2018|publisher=[[Elsevier]]|isbn=978-0-081-02014-2|location=|page=24}}</ref> Тоа е [[Список на земјите по БДП (номинален)|шеста по големина]] економија во светот според [[Бруто-домашен производ|номиналниот БДП]] и трета по големина според [[Паритет на куповна моќ|паритетот на куповната моќ]] (ПКМ). Според [[Меѓународен монетарен фонд|ММФ]], врз основа на приход по глава на жител, [[Индија|Индија е]] рангирана на [[Список на земјите по БДП (номинален) по глава на жител|142-]] то место [[Список на земјите по БДП (номинален) по глава на жител|според БДП (номинален)]] и [[Список на земјите по БДП (ПКМ) по глава на жител|124-то по БДП (ПКМ)]] во 2020 година.<ref name="imf2">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=35&pr.y=6&sy=2017&ey=2021&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=534&s=NGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2CPCPIPCH&grp=0&a=|title=World Economic Outlook Database, October 2019|work=IMF.org|publisher=[[International Monetary Fund]]|accessdate=15 October 2019}}</ref> Од независноста во 1947 година до 1991 година, последователните влади промовирале [[Протекционизам|протекционистички]] економски политики со обемна државна интервенција и регулација, која се одликува како диригизам .<ref name=":1">{{Наведување|last=Chandrasekhar|language=en|editor3-last=Weiss|editor2-first=Ben|editor2-last=Fine|access-date=4 September 2020|isbn=978-1-137-02830-3|doi=10.1057/9781137028303_8|url=https://eprints.soas.ac.uk/29360/1/10731455.pdf|publisher=Palgrave Macmillan UK|first=C. P.|place=London|series=International Political Economy Series|editor-first=Chang|editor-last=Kyung-Sup|pages=140–165|journal=Developmental Politics in Transition: The Neoliberal Era and Beyond|year=2012|title=From Dirigisme to Neoliberalism: Aspects of the Political Economy of the Transition in India|editor3-first=Linda|archive-date=2021-07-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20210715134718/https://eprints.soas.ac.uk/29360/1/10731455.pdf|url-status=dead}}</ref><ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=https://mpra.ub.uni-muenchen.de/93158/|title=Industrialization, Dirigisme and Capitalists: Indian Big Business from Independence to Liberalization|last=Mazumdar|first=Surajit|year=2012|work=mpra.ub.uni-muenchen.de|language=en|archive-url=|archive-date=|accessdate=4 September 2020}}</ref> Крајот на [[Студена војна|Студената војна]] и акутната криза во платниот биланс во 1991 година довеле до усвојување на широка програма за економска либерализација .<ref name="oecd">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oecd.org/dataoecd/17/52/39452196.pdf|title=Economic survey of India 2007: Policy Brief|publisher=[[OECD]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20110606112149/http://www.oecd.org/dataoecd/17/52/39452196.pdf|archive-date=6 June 2011|accessdate=21 June 2009}}</ref><ref name="nyt">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1992/08/15/world/india-stumbles-in-rush-to-a-free-market-economy.html|title=India Stumbles in Rush to a Free Market Economy|last=Edward A. Gargan|date=15 August 1992|work=[[The New York Times]]|access-date=17 January 2011}}</ref> Од почетокот на 21-от век, просечниот годишен раст на БДП е од 6% до 7%, и од 2014 до 2018 година, Индија имала најбрзо растечката голема економија во светот, надминувајќи ја Кина.<ref name="imfoct2018">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=87&pr.y=17&sy=2013&ey=2023&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=924%2C534&s=NGDP_RPCH&grp=0&a=|title=World Economic Outlook October 2018: Report for Selected Countries and Subjects|publisher=International Monetary Fund (IMF)|accessdate=7 July 2019}}</ref><ref name="bbcmay2019">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/news/business-48478028|title=India loses place as world's fastest-growing economy|publisher=British Broadcasting Corporation (BBC)|accessdate=7 September 2019}}</ref> Историски гледано, Индија била најголемата економија во светот во најголем дел од двата милениуми од 1-ви до 19 век.<ref name="Maddison379">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=a-JGGp2suQUC&dq=angus+maddison|title=Contours of the World Economy 1–2030 AD: Essays in Macro-Economic History|last=Maddison|first=Angus|date=2007|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-191-64758-1|location=|page=379|author-link=Angus Maddison}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/economicsworldhi00bair_0|title=Economics and World History: Myths and Paradoxes|last=Paul Bairoch|publisher=University of Chicago Press|year=1995|isbn=978-0-226-03463-8|page=[https://archive.org/details/economicsworldhi00bair_0/page/95 95]|author-link=Paul Bairoch|url-access=registration}}</ref>
Перспективата на долгорочниот раст на индиската економија останува позитивна поради нејзината млада популација и соодветниот низок сооднос на зависност, здрави заштеди и стапки на инвестиции и ја зголемува интеграцијата во глобалната економија.<ref name="CIA_data">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/in.html|title=The World Factbook — Central Intelligence Agency|work=CIA.gov|accessdate=2 November 2017|archive-date=2017-03-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20170311073725/https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/in.html|url-status=dead}}</ref> Економијата забавила во 2017 година, како резултат на шоковите на „ демонетизација “ во 2016 година и воведувањето на данок на стоки и услуги во 2017 година. Скоро 60% од БДП на Индија е управувано од домашна приватна потрошувачка <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www3.weforum.org/docs/WEF_Future_of_Consumption_Fast-Growth_Consumers_markets_India_report_2019.pdf|title=Future of Consumption in Fast-Growth Consumer Markets: INDIA|work=[[World Economic Forum]]|accessdate=20 January 2019}}</ref> и продолжува да остане шести по големина потрошувачки пазар во светот .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://data.worldbank.org/indicator/NE.CON.PRVT.CD?most_recent_value_desc=true&year_high_desc=true|title=Household final consumption expenditure (current US$) {{!}} Data|publisher=World Bank|language=en-us|accessdate=7 April 2018}}</ref> Освен приватната потрошувачка, БДП на Индија се поттикнува и од државни трошоци, инвестиции и извоз.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://timesofindia.indiatimes.com/business/india-business/is-your-debt-dragging-the-economy-down/articleshow/71082520.cms|title=Is your debt dragging the economy down?|work=The Times of India|accessdate=11 September 2019}}</ref> Во 2018 година, Индија била десетти најголем увозник во светот и деветнаесетти најголем извозник.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wto.org/english/res_e/statis_e/wts2019_e/wts2019_e.pdf|title=World Trade Statistical Review 2019|work=[[World Trade Organization]]|page=100|accessdate=31 May 2019}}</ref> Индија е член на [[Светска трговска организација|Светската трговска организација]] од 1 јануари 1995 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wto.org/english/thewto_e/countries_e/india_e.htm|title=India – Member information|publisher=WTO}}</ref> Рангирана е на 63-то место според индексот на леснотија на деловно работење и на 68-то место на извештајот за глобална конкурентност .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://reports.weforum.org/global-competitiveness-report-2018/|title=The Global Competitiveness Report 2018|accessdate=17 October 2018}}</ref> Со 520 милиони работници, индиската работна сила е втора по големина во светот заклучно со 2019 година. Индија има еден од најголемите светски милијардери и екстремна нееднаквост во приходите .<ref>{{Наведени вести|url=https://economictimes.indiatimes.com/news/economy/indicators/wealth-of-indias-richest-1-more-than-4-times-of-total-for-70-poorest-oxfam/articleshow/73416122.cms|title=Wealth of India's richest 1% more than 4-times of total for 70% poorest: Oxfam|work=The Economic Times|access-date=20 January 2020}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-india-36186116|title=Indian inequality still hidden|last=Rowlatt|first=Justin|date=2 May 2016|publisher=BBC}}</ref> Бидејќи Индија има огромна [[Сива економија|неформална економија]], едвај 2% од Индијците плаќаат данок на доход.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.npr.org/sections/parallels/2017/03/22/517965630/why-do-so-few-people-pay-income-tax-in-india|title=Why Do So Few People Pay Income Tax In India?|access-date=22 March 2017|publisher=[[NPR]]}}</ref> За време на [[Финансиска криза 2007–2008|глобалната финансиска криза]] во [[Финансиска криза 2007–2008|2008 година]], економијата се соочила со благо забавување, Индија презедела стимулативни мерки (и [[Фискална политика|фискални]] и [[Монетарна политика|монетарни]] ) за да го зацврсти растот и да генерира [[побарувачка]]; во следните години економскиот раст заживеал.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.livemint.com/Politics/CMJ5nWjNnZnWquihUArZCJ/Govt-announces-stimulus-package-including-tax-cuts.html|title=Govt announces stimulus package, including tax cuts|work=[[Mint (newspaper)|Live Mint]]|access-date=7 December 2008}}</ref> Според извештајот на „ Прајсвотерхаус Куперс“ (PwC) за 2017 година, индискиот на БДП со паритет на куповна моќ може да го надмине оној на САД до 2050 година.<ref name="PwC2050">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pwc.com/gx/en/world-2050/assets/pwc-the-world-in-2050-full-report-feb-2017.pdf#page=68|title=– PricewaterhouseCoopers, February 2017, p. 68.|publisher=[[PricewaterhouseCoopers]]}}</ref> Според [[Светска банка]], за да се постигне [[Одржлив развој|одржлив економски развој]] Индија мора да се фокусира на реформите во јавниот сектор, инфраструктурата, земјоделскиот и руралниот развој, отстранување на регулативите за земјиште и труд, финансиско вклучување, поттикнување на приватни инвестиции и извоз, [[Образованието во Индија|образование]] и јавно здравство .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.worldbank.org/en/country/india/overview|title=India Country Overview|publisher=[[World Bank]]|accessdate=20 January 2019}}</ref>
Во 2019 година, десетте најголеми трговски партнери во Индија биле САД, Кина, ОАЕ, Саудиска Арабија, Хонгконг, Ирак, Сингапур, Германија, Јужна Кореја и Швајцарија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://commerce-app.gov.in/eidb/iecnttopnq.asp|title=Export Import Data Bank – Total Trade – Top countries|year=2019|work=|publisher=Department of Commerce|archive-url=|archive-date=|accessdate=2 March 2020}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Во 2018–19, странските директни инвестиции (СДИ) во Индија изнесувале 64,4 американски долари милијарди со услужниот сектор, компјутерската и телекомуникациската индустрија остануваат водечки сектори за прилив на СДИ.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dipp.gov.in/sites/default/files/FDI_Factsheet_27May2019.pdf|title=FDI Statistics|work=Department for Promotion of Industry and Internal Trade, MoCI, GoI|accessdate=31 May 2019|archive-date=2020-12-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20201224023922/https://dipp.gov.in/sites/default/files/FDI_Factsheet_27May2019.pdf|url-status=dead}}</ref> Индија има договори за слободна трговија со неколку нации, вклучувајќи ги АСЕАН, САФТА, [[Меркосур]], Јужна Кореја, Јапонија и неколку други кои се во сила или се во фаза на преговори.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://aric.adb.org/fta-country|title=By Country/Economy – Free Trade Agreements|work=aric.adb.org|accessdate=30 August 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://aric.adb.org/database/fta|title=ASIA REGIONAL INTEGRATION CENTER|date=|work=ASIA REGIONAL INTEGRATION CENTER|archive-url=https://web.archive.org/web/20190829160702/https://aric.adb.org/database/fta|archive-date=29 August 2019|accessdate=29 August 2019}}</ref> Услужниот сектор сочинува 55,6% од БДП и останува најбрзо растечки сектор, додека индустрискиот сектор и земјоделскиот сектор вработуваат мнозинство од работната сила.<ref name="auto">{{Наведени вести|url=http://m.thehindu.com/business/budget/india-has-second-fastest-growing-services-sector/article6193500.ece|title=India has second fastest growing services sector|work=The Hindu}}</ref> Бомбајската берза и Националната берза се едни од најголемите берзи во светот според пазарната капитализација .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.world-exchanges.org/our-work/statistics|title=Monthly Reports – World Federation of Exchanges|publisher=WFE}}</ref> Индија е шести најголем производител во светот, што претставува 3% од глобалното производство и вработува над 57 милиони луѓе.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://data.worldbank.org/indicator/NV.IND.MANF.CD?most_recent_value_desc=true|title=Manufacturing, value added (current US$) {{!}} Data|publisher=World Bank|language=en-us|accessdate=11 November 2018|archive-date=2020-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20200107135049/https://data.worldbank.org/indicator/NV.IND.MANF.CD?most_recent_value_desc=true|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.brookings.edu/research/global-manufacturing-scorecard-how-the-us-compares-to-18-other-nations/|title=Global manufacturing scorecard: How the US compares to 18 other nations|work=[[Brookings Institution]]|language=en-us|accessdate=10 July 2018}}</ref> Скоро 66% од населението во Индија е рурално, чиј примарен извор на егзистенција е земјоделството,<ref name="world bank_rural population">{{Наведена мрежна страница|url=https://data.worldbank.org/indicator/SP.RUR.TOTL.ZS?name_desc=false|title=Rural Population (% of Total Population)|date=1 May 2016|publisher=World Bank|accessdate=14 July 2020|archive-date=2020-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20200714171721/https://data.worldbank.org/indicator/SP.RUR.TOTL.ZS?name_desc=false|url-status=dead}}</ref> и придонесува со околу 50% од БДП на Индија.<ref name="bs_India">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.business-standard.com/article/b2b-connect/india-an-agricultural-powerhouse-of-the-world-116051800253_1.html|title=India: An agricultural powerhouse of the world|date=1 May 2016|work=Business Standard|accessdate=8 January 2019}}</ref> Има петти најголеми девизни резерви во светот во вредност од 38.832,21 милијарди фунти (540 УСД) милијарди).<ref name="RBI_reserves2">{{Наведена мрежна страница|url=https://m.rbi.org.in/scripts/WSSViewDetail.aspx?TYPE=Section&PARAM1=2|title=WEEKLY STATISTICAL SUPPLEMENT|work=[[Reserve Bank of India]]}}</ref> Индија има висок [[Јавен долг|национален долг]] со 68% од БДП, додека нејзиниот фискален дефицит останал на 3,4% од БДП. Сепак, според извештајот на [[Контролор и генерален ревизор на Индија]] за 2019 година, реалниот фискален дефицит е 5,85% од БДП.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://economictimes.indiatimes.com/news/economy/indicators/cag-demonstrates-how-govt-relies-on-off-budget-resources-to-fund-deficit/articleshow/70360281.cms|title=CAG demonstrates how govt relies on off-budget resources to fund deficit|work=The Economic Times|language=en-us|accessdate=25 July 2019}}</ref> Индиските владини банки се соочиле со зголемен лош долг, што резултирало со низок раст на кредитот,<ref name="CIA_data"/> истовремено секторот на [[небанкарски финансиски институции]] бил зафатен со криза на ликвидност .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.financialexpress.com/industry/banking-finance/all-you-need-to-know-about-current-liquidity-crisis-at-indias-nbfc/1370224/|title=All you need to know about current liquidity crisis at India's NBFCs|work=The Financial Express|language=en-us|accessdate=2 November 2018}}</ref> Индија се соочува со висока невработеност, зголемена нееднаквост во приходите и голем пад на вкупната побарувачка .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://unemploymentinindia.cmie.com/|title=Unemployment Rate in India|work=Centre for Monitoring Indian Economy|accessdate=1 October 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.moneycontrol.com/news/podcast/digging-deeper-is-indias-economy-losing-its-way-4427191.html|title=Digging Deeper, Is India's economy losing its way?|work=moneycontrol.com|language=en-us|accessdate=9 November 2019}}</ref> Во последниве години, независни економисти и финансиски институции ја обвинуваат владата за измама на разни економски податоци, особено за растот на БДП.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.reuters.com/article/us-india-economy-data-insight/indias-incredulous-data-economists-create-own-benchmarks-idUSKCN1SF0L6|title=India's incredulous data: Economists create own benchmarks|accessdate=9 May 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.business-standard.com/article/economy-policy/gdp-data-under-cloud-govt-should-know-that-this-is-a-crisis-of-credibility-119061300134_1.html|title=GDP data under cloud: Govt should know that this is a crisis of credibility|work=[[Business Standard]]|accessdate=13 June 2019}}</ref>
Индија е на второ место на глобално ниво по производство на храна и земјоделско производство, додека извозот на земјоделски производи е 38,5 милијарди американски долари <ref name="bs_India"/><ref>{{Наведени вести|url=https://www.ibef.org/industry/agriculture-india.aspx|title=Agriculture in India: Information About Indian Agriculture & Its Importance|work=ibef.org|access-date=22 June 2019}}</ref> Секторот градежништво и недвижнини е втор најголем работодавач по земјоделството и витален сектор за мерење на економската активност.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.ibef.org/industry/real-estate-india.aspx|title=Indian Real Estate Industry|work=ibef.org|access-date=22 June 2019}}</ref> Индиската текстилна индустрија се проценува на 150 милијарди американски долари и придонесува со 7% од индустриското производство и 2% од Индискиот БДП додека директно вработува над 45 милиони луѓе.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.ibef.org/industry/textiles.aspx|title=Textile Industry & Market Growth in India|work=ibef.org|access-date=22 June 2019}}</ref> Индиската ИТ индустрија е најголем извозник на ИТ услуги со 180 милијарди долари приходи и вработува над четири милиони луѓе.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nasscom.in/sites/default/files/Industry-Performance2018-19-and-what-lies-ahead_0.pdf|title=Indian IT-BPM Industry FY 2019-19 Performance|work=[[NASSCOM]]|access-date=22 June 2019}}</ref> Индустријата за телекомуникации во Индија е втора по големина во светот според бројот на корисници на мобилен телефон, паметен телефон и интернет. Секторот е десетти најголем производител на нафта во светот и трет по големина потрошувач на нафта .<ref name="EIA">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eia.gov/beta/international/data/browser/#/?pa=00000000000000000000000000000000002&c=ruvvvvvfvtvnvv1vrvvvvfvvvvvvfvvvou20evvvvvvvvvvvvuvo&ct=0&tl_id=5-A&vs=INTL.57-1-AFG-TBPD.A&vo=0&v=H&start=2019&end=2019|title=Production of Crude Oil including Lease Condensate 2019|publisher=[[U.S. Energy Information Administration]]|format=CVS download|accessdate=31 March 2019}}</ref> Индиската автомобилска индустрија е четврта по големина во светот според производството .<ref>[http://www.oica.net/category/production-statistics/2018-statistics/ 2018 Production Statistics] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201202155703/http://www.oica.net/category/production-statistics/2018-statistics/ |date=2020-12-02 }}, Organisation Internationale des Constructeurs d'Automobiles</ref><ref>[https://www.ibef.org/industry/india-automobiles.aspx Automobile Market, IBEF]</ref> Има 672 долари милијарди вредни пазар на мало, кој придонесува со над 10% од БДП на Индија и има еден од најбрзо растечките пазари за [[Електронска трговија|е-трговија во светот]] .<ref>{{Наведени вести|url=https://www.ibef.org/industry/retail-india.aspx|title=Retail industry in India|work=ibef.org|access-date=22 June 2019}}</ref> Индија има четврти најголем природен ресурс во светот, со рударскиот сектор придонесува со 11% од индустрискиот БДП на земјата и 2,5% од вкупниот БДП.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.investopedia.com/articles/markets-economy/090516/10-countries-most-natural-resources.asp|title=10 Countries With The Most Natural Resources|last=Anthony|first=Craig|date=12 September 2016|work=[[Investopedia]]}}</ref> Индија, исто така, во светот е втора по големина производител на јаглен, втора по големина производител на цемент, втора по големина производител на челик, а трета по големина производител на електрична енергија.<ref name="BP2019">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bp.com/content/dam/bp/business-sites/en/global/corporate/pdfs/energy-economics/statistical-review/bp-stats-review-2019-full-report.pdf|title=BP Statistical Review of World Energy June 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.worldsteel.org/en/dam/jcr:dcd93336-2756-486e-aa7f-64f6be8e6b1e/2018%2520global%2520crude%2520steel%2520production.pdf|title=World Crude Steel Production|date=2 January 2019|work=WorldSteel|accessdate=1 February 2019|archive-date=2019-02-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20190202042330/https://www.worldsteel.org/en/dam/jcr:dcd93336-2756-486e-aa7f-64f6be8e6b1e/2018%2520global%2520crude%2520steel%2520production.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Историја ==
{{multiple image|perrow=1|total_width=200|caption_align=center|align=left|image1=Silk route.jpg|caption1=Трговијата со зачини меѓу Индија и Европа била главниот катализатор во времето на Големите географски откритија.<ref>{{наведена книга|last = Donkin|first = Robin A.|authorlink = Robin Donkin|title = Between East and West: The Moluccas and the Traffic in Spices Up to the Arrival of Europeans|publisher=Diane Publishing Company|date=August 2003|isbn = 0-87169-248-1}}</ref>|image2=3rd Tiruvalla Copper Plate.jpg|caption2=сириски бакарни плочи доделени на христијаните од Свети Тома од јужноиндискиот владетел, сведочат дека трговските еснафи и трговските корпорации имале многу значајна улога во економијата и социјалниот живот за време на<ref>M. K. Kuriakose, ''History of Christianity in India: Source Materials'', (Bangalore: United Theological College, 1982), pp. 10–12. Kuriakose gives a translation of the related but later copper plate grant to Iravi Kortan on pp. 14–15. For earlier translations, see S. G. Pothan, ''The Syrian Christians of Kerala'', (Bombay: Asia Publishing House, 1963), pp. 102–105.</ref>|image3=Ateshgah temple inscription.png|caption3=[[Атешгах]] е храм изграден од индиски трговци пред 1745 година, западно од [[Касписко Море]]. Прикажаниот натпис е [[санскрит]]ски повик кон [[Шива]].}}
Во континуите од скоро 1700 години од 1 година н.е., Индија била врвна економија со 35 до 40% од светскиот БДП.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.visualcapitalist.com/2000-years-economic-history-one-chart/|title=2000 years economic history one chart|accessdate=29 August 2017}}</ref> Комбинацијата на [[Протекционизам|протекционистички]], увозни, [[Фабијанско општество|фабијанско социјалистички]] и [[Социјалдемократија|социјалдемократски]] инспирирани политики управувале со Индија по крајот на британското владеење. Економијата тогаш се одликувала како диригизам,<ref name=":2"/><ref>{{Наведување|last=Chandrasekhar|language=en|editor3-last=Weiss|editor2-first=Ben|editor2-last=Fine|access-date=4 September 2020|isbn=978-1-137-02830-3|doi=10.1057/9781137028303_8|url=https://eprints.soas.ac.uk/29360/1/10731455.pdf|publisher=Palgrave Macmillan UK|first=C. P.|place=London|series=International Political Economy Series|editor-first=Chang|editor-last=Kyung-Sup|pages=140–165|journal=Developmental Politics in Transition: The Neoliberal Era and Beyond|year=2012|title=From Dirigisme to Neoliberalism: Aspects of the Political Economy of the Transition in India|editor3-first=Linda|archive-date=2021-07-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20210715134718/https://eprints.soas.ac.uk/29360/1/10731455.pdf|url-status=dead}}</ref> Имало широка регулација, [[протекционизам]], јавна сопственост на големи монополи, сеприсутна корупција и бавен раст.<ref name="potential">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.usindiafriendship.net/viewpoints1/Indias_Rising_Growth_Potential.pdf|title=India's Rising Growth Potential|year=2007|publisher=Goldman Sachs|archive-url=https://web.archive.org/web/20110724120152/http://www.usindiafriendship.net/viewpoints1/Indias_Rising_Growth_Potential.pdf|archive-date=24 July 2011|accessdate=21 June 2009}}</ref> Од 1991 година, континуираната економска либерализација ја придвижила земјата кон [[пазарна економија]].<ref name="oecd"/><ref name="nyt"/> До 2008 година, Индија се етаблирала во една од најбрзо растечките економии во светот.
=== Антички и средновековни епохи ===
==== Цивилизација на долината Инд ====
Населението кое [[Индиска цивилизација|живеело по долината на реката]] [[Инд]], постојана населба која својот врв го имала помеѓу 2800 година п.н.е. и 1800 година п.н.е., се занимавала со земјоделство, домашни животни, користела униформни тежини и мерки, правела алат и оружје и тргувала со други градови. Доказите за добро испланирани улици, системот за одводнување и водоснабдувањето го откриваат нивното знаење за [[Урбанизам|урбанистичкото планирање]], кое вклучувало први познати урбани системи за санитација и постоење на форма на општинско управување.<ref name="Discovery-1">{{Наведена книга|title=The Discovery of India|title-link=The Discovery of India|last=Nehru, Jawaharlal|publisher=Penguin Books|year=1946|isbn=0-14-303103-1|author-link=Jawaharlal Nehru}}</ref>
==== Западен Брег ====
Морската трговија се спроведувала многу меѓу Јужна Индија и [[Југоисточна Азија|Југоисточна]] и Западна Азија од раните времиња до околу XIV век од нашата ера. И бреговите Малабар и Коромандел претставувале места на важни трговски центри уште од првиот век п.н.е., користени за увоз и извоз, како и за транзитни точки помеѓу [[Средоземно Море|средоземниот]] регион и југоисточна Азија.<ref name="Raychaudhuri 2004">{{Harvnb|Raychaudhuri|Habib|2004}}</ref> Со текот на времето, трговците се организирале во здруженија кои добивале државно покровителство односно помош. Историчарите како Тапан Рејхаудури и Ирфан Хабиб тврдат дека ова државно покровителство за трговија во странство завршило во тринаесеттиот век од нашата ера, кога во голема мерка го преземале локалните заедници Парси, Евреи, Сиријци христијани и муслимани, првично на Малабар и последователно на Коромандел.<ref name="Raychaudhuri 2004"/>
==== Пат на свилата ====
Други научници сугерираат дека трговијата од Индија до Западна Азија и Источна Европа била активна помеѓу 14 и 18 век.<ref name="hanway1753">{{Наведување|title=An Historical Account of the British Trade Over the Caspian Sea|first=Jonas|last=Hanway|year=1753|publisher=Sold by Mr. Dodsley|url=https://books.google.com/books?id=etApAAAAYAAJ|quote=''... The Persians have very little maritime strength ... their ship carpenters on the Caspian were mostly Indians ... there is a little temple, in which the Indians now worship''}}</ref><ref name="dale2002">{{Наведување|title=Indian Merchants and Eurasian Trade, 1600–1750|last=Stephen Frederic Dale|year=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-521-52597-7|url=https://books.google.com/books?id=GqEWw_54uVUC|quote=''... The Russian merchant, F.A. Kotov ... saw in Isfahan in 1623, both Hindus and Muslims, as Multanis.''}}</ref><ref name="levi2002">{{Наведување|title=The Indian diaspora in Central Asia and its trade, 1550–1900|last=Scott Cameron Levi|year=2002|publisher=BRILL|isbn=90-04-12320-2|url=https://books.google.com/books?id=9qVkNBge8mIC|quote=''... George Forster ... On the 31st of March, I visited the Atashghah, or place of fire; and on making myself known to the Hindoo mendicants, who resided there, I was received among these sons of Brihma as a brother''}}{{Мртва_врска|date=January 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Во овој период, индиските трговци се населиле во [[Сурахански регион|Сураханскиот регион]], предградие на [[Баку]], [[Азербејџан]]. Овие трговци изградиле хиндуистички храм, што сугерира дека трговијата била активна и просперитетна за Индијците до 17 век.<ref name="jackson1911">{{Наведување|title=From Constantinople to the home of Omar Khayyam: travels in Transcaucasia and northern Persia for historic and literary research|last=Abraham Valentine Williams Jackson|year=1911|publisher=The Macmillan company|url=https://books.google.com/books?id=Z4aBAAAAIAAJ}}</ref><ref name="forster1798">{{Наведување|title=A journey from Bengal to England: through the northern part of India, Kashmire, Afghanistan, and Persia, and into Russia, by the Caspian-Sea|last=George Forster|year=1798|publisher=R. Faulder|url=https://books.google.com/books?id=CSkQAAAAYAAJ|quote=''... A society of [[Multan|Moultan]] Hindoos, which has long been established in Baku, contributes largely to the circulation of its commerce; and with the Armenians they may be accounted the principal merchants of Shirwan ...''|author-link=George Forster (traveller)}}</ref><ref name="morier1818">{{Наведување|title=A Second Journey through Persia, Armenia, and Asia Minor, to Constantinople, between the Years 1810 and 1816|last=James Justinian Morier|year=1818|publisher=A. Strahan|url=https://books.google.com/books?id=VjdtPAAACAAJ}}</ref><ref name="usgovt1887hd">{{Наведување|title=Reports from the consuls of the United States, 1887|last=United States Bureau of Foreign Commerce|year=1887|publisher=United States Government|url=https://books.google.com/books?id=KBASAAAAYAAJ|quote=''... Six or 7 miles southeast is Surakhani, the location of a very ancient monastery of the fire-worshippers of India ...''}}</ref>
Понатаму на север, бреговите на [[Сурахански регион|Сураханскиот регион]] и [[Бенгал]] имале важна улога во поморската трговија, а [[Индоганшка Низина|рамнините]] на [[Инд|Индоганшка Низина и долината Инд]] сместувале неколку центри на трговија. Најмногу копнена трговија се вршела преку превојот Хајбер кој го поврзува регионот Пенџаб со [[Авганистан]] и натаму со [[Блискиот Исток]] и [[Средна Азија]].<ref name="Raychaudhuri 2004"/> Иако многу кралства и владетели издавале парички, преовладувала размената. Селата плаќале дел од земјоделското производство како приход на владетелите, додека нивните занаетчии добивале дел од посевите во времето на жетвата за нивните услуги.<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref>
=== Могулско Царство (1526–1793) ===
Индиската економија била голема и просперитетна во времето на [[Могулско Царство|Могулското Царство]], сè до 18 век.<ref name="schmidt">Karl J. Schmidt (2015), [https://books.google.com/books?id=BqdzCQAAQBAJ&pg=PA100 ''An Atlas and Survey of South Asian History'', page 100], [[Routledge]]</ref> Шон Харкин проценува дека [[Кина]] и [[Индија]] можеби учествувале со 60 до 70 проценти од светскиот БДП во 17 век. Економијата на Могулите функционирала на систем на [[Монета|ковани]] пари, приходи од земјиште и трговија. Златни, сребрени и бакарни монети биле издавани од кралските кованици кои функционирале врз основа на бесплатна кованица.<ref name="Raychaudhuri 2004"/> Политичката стабилност и униформната политика на приходи што произлегуваат од централизираната администрација под Могулите, заедно со добро развиената внатрешна трговска мрежа, гарантирале дека Индија - пред доаѓањето на Британците - во голема мера била економски унифицирана, и покрај тоа што имаше традиционална аграрна економија која се одликува со преовладување на егзистенцијалното земјоделство,<ref name="Kumar 2005">{{Harvnb|Kumar|2005}}</ref> со 64% од работната сила во примарниот сектор (вклучувајќи го и земјоделството), но со 36% од работната сила исто така во секундарниот и терцијалниот сектор,<ref>Kaveh Yazdani (2017), [https://books.google.com/books?id=TdrzDQAAQBAJ&pg=PA120 ''India, Modernity and the Great Divergence: Mysore and Gujarat (17th to 19th C.)''], [[Brill Publishers]]</ref> повисока отколку во Европа, каде што 65-90% од нејзината работна сила биле во земјоделството во 1700 година и 65-75% биле во земјоделството во 1750 година.<ref>{{Наведена книга|title=Before the Industrial Revolution: European Society and Economy 1000–1700|last=Carlo M. Cipolla|publisher=[[Routledge]]|year=2004|page=}}</ref> Земјоделското производство се зголемило под [[Аграрна реформа|аграрните реформи на]] Могулите, со индиското земјоделство напредувано во споредба со Европа во тоа време, како што е широко распространетата употреба на [[Редосеалка|дупчалка]] за [[Редосеалка|семе]] кај индиски селани пред неговото усвојување во европското земјоделство,<ref>{{Наведена книга|url=http://www.hkrdb.kar.nic.in/documents/Downloads/Good%20Reads/The%20Cambridge%20Economic%20History%20of%20India,%20Volume%201.pdf#page=230|title=The Cambridge Economic History of India|last=[[Irfan Habib]], [[Dharma Kumar]], [[Tapan Raychaudhuri]]|publisher=Cambridge University Press|year=1987|volume=1|page=214}}</ref> и повисока по глава на жител земјоделско производство и стандарди на потрошувачка.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8Stw3qadXG0C&pg=PA13|title=Understanding Business: A Multidimensional Approach to the Market Economy|last=Vivek Suneja|publisher=[[Psychology Press]]|year=2000|isbn=9780415238571|page=13}}</ref>
[[Податотека:Muslin_men.jpg|десно|мини| Принцовите могули облечени во наметки од муслин во 1665 година од н.е.]]
[[Могулско Царство|Могулското Царство]] имало успешна индустриска производствена економија, а Индија произведувала околу 25% од светското индустриско производство до 1750 година,<ref name="williamson">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tcd.ie/Economics/staff/orourkek/Istanbul/JGWGEHNIndianDeind.pdf|title=India's Deindustrialization in the 18th and 19th Centuries|last=[[Jeffrey G. Williamson]], David Clingingsmith|date=August 2005|publisher=[[Harvard University]]|accessdate=18 May 2017}}</ref> што ја правело најважниот центар за производство во [[Меѓународна трговија|меѓународната трговија]] .<ref>{{Наведување|title=Why Europe Grew Rich and Asia Did Not: Global Economic Divergence, 1600–1850|given=Prasannan|surname=Parthasarathi|publisher=Cambridge University Press|year=2011|isbn=978-1-139-49889-0|page=2}}</ref> Произведената стока и земјоделските култури од [[Могулско Царство|Могулското Царство]] се продавале низ целиот свет. Клучните индустрии вклучувале текстил, бродоградба и челик, а преработениот извоз вклучувал памучни текстили, предива, конец, свила, производи од јута, [[Прибор за јадење|метални садови]] и храна како што се шеќер, масла и путер.<ref name="schmidt"/> Градовите доживеале голем подем под [[Могулско Царство|Могулското Царство]], кое имало релативно висок степен на урбанизација за своето време, со 15% од своето население кое живеело во урбани центри, што е повисок од процентот на урбано население во современа Европа во тоа време и повисок од тој на Британска Индија во 19 век.<ref name="eraly">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Zpa8gyGW_twC&pg=PA5|title=The Mughal World: Life in India's Last Golden Age|last=Eraly|first=Abraham|publisher=Penguin Books India|year=2007|isbn=978-0-14-310262-5|page=5|author-link=Abraham Eraly}}</ref>
Во рана современа Европа, постоела значителна побарувачка за производи од [[Могулско Царство|Могулското Царство]], особено памучен текстил, како и стоки како зачини, пиперки, индиго, свила и солен канал (за употреба во муниција).<ref name="schmidt"/> Европската мода, на пример, станала сè повеќе зависна од индискиот текстил и свила во [[Могулско Царство|Могулското Царство]]. Од крајот на 17 век до почетокот на 18 век, [[Могулско Царство|Могулското Царство]] сочинувало 95% од увозот на Британците од Азија, а само провинцијата Бенгал Субах 40% од увозот на Холандија од Азија.<ref name="Prakash">[[Om Prakash (historian)|Om Prakash]], "[http://link.galegroup.com/apps/doc/CX3447600139/WHIC?u=seat24826&xid=6b597320 Empire, Mughal]", ''History of World Trade Since 1450'', edited by John J. McCusker, vol. 1, Macmillan Reference USA, 2006, pp. 237–240, ''World History in Context''. Retrieved 3 August 2017</ref> Спротивно на тоа, имало многу мала побарувачка за европски добра во Индија во [[Могулско Царство|Могулското Царство]], што во голема мерка било самостојно. Индиската стока, особено таа од Бенгал, исто така се извезувала во големи количини на другите азиски пазари, како што се [[Индонезија]] и [[Јапонија]].<ref name="richards95">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=HHyVh29gy4QC&pg=PA202|title=The Mughal Empire|last=Richards|first=John F.|publisher=Cambridge University Press|year=1995|isbn=978-0-521-56603-2|page=202|author-link=John F. Richards}}</ref> Во тоа време, [[Могулско Царство|Могулското Царство]] било најважниот центар за производство на памучен текстил.<ref>Richard Maxwell Eaton (1996), [https://books.google.com/books?id=gKhChF3yAOUC&pg=PA202 ''The Rise of Islam and the Bengal Frontier, 1204–1760'', page 202], University of California Press</ref>
На почетокот на 18 век, [[Могулско Царство|Могулското Царство]] опаднало, бидејќи изгубило делови од западна, централна и делови од јужна и северна Индија, во корист на [[Царство Марата]], кое ги интегрирало и продолжило да ги администрира овие региони.<ref name="Kumar 2005">{{Harvnb|Kumar|2005}}</ref> Падот на Могулите довело до намалена земјоделска продуктивност, што пак негативно влијаело на текстилната индустрија.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=QiDslL0o-hUC&pg=PA91|title=Trade and Poverty: When the Third World Fell Behind|last=Jeffrey G. Williamson|publisher=MIT Press|year=2011|isbn=9780262295185|page=91|author-link=Jeffrey G. Williamson}}</ref> Доминантна економска моќ на потконтинентот во постмогулската ера била [[Бенгалска Суба]] на исток, која продолжила да одржува просперитетна текстилна индустрија и релативно високи реални плати .<ref name="Parthasarathi">{{Наведување|title=Why Europe Grew Rich and Asia Did Not: Global Economic Divergence, 1600–1850|given=Prasannan|surname=Parthasarathi|publisher=Cambridge University Press|year=2011|isbn=978-1-139-49889-0}}</ref> Сепак, првата била уништена од инвазиите на Марата во Бенгал <ref name="Chaudhuri253">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=9xt7Fgzq9e8C&pg=PA253|title=The Trading World of Asia and the English East India Company: 1660–1760|last=Kirti N. Chaudhuri|publisher=Cambridge University Press|year=2006|isbn=9780521031592|page=253|author-link=Kirti N. Chaudhuri}}</ref><ref name="Marshall73">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=lIZrfokYSY8C&pg=PA73|title=Bengal: The British Bridgehead: Eastern India 1740–1828|last=P. J. Marshall|publisher=Cambridge University Press|year=2006|isbn=9780521028226|page=73|author-link=P. J. Marshall}}</ref> а потоа и британска колонизација во средината на 18 век. По поразот во Третата битка кај Панипат, Марата се распаднала во неколку конфедерални држави, а како резултат на политичката нестабилност и вооружениот конфликт сериозно се влијаело на економскиот живот во неколку делови на земјата - иако ова било ублажено со локализиран просперитет во новите провинциски кралства . Кон крајот на осумнаесеттиот век, [[Британска источноиндиска компанија|Британската источноиндиска компанија]] влегла во индискиот политички театар и ја утврдила својата доминација над другите европски сили. Ова означувало детерминативна промена во трговијата во Индија и помалку моќно влијание врз остатокот од економијата.<ref name="Kumar 2005"/>
=== Британски период (1793–1947) ===
{{quotation|Нема сомнение дека нашите поплаки против Британското Царство имаа здрава основа. Како што покажа макотрпната статистичка работа на историчарот од Кембриџ Ангус Медисон, уделот на Индија во светскиот приход падна од 22,6% во 1700 година, скоро еднаков на европскиот удел од 23,3% во тоа време, на дури 3,8% во 1952 година. Навистина, во почетокот на 20 век, „најсветлиот накит во британската круна“ беше најсиромашната земја во светот според приходот по глава на жител.|[[Манмохан Синг]]<ref name="Hindu">{{cite news|title=Of Oxford, economics, empire, and freedom|newspaper=The Hindu|url=http://www.hindu.com/2005/07/10/stories/2005071002301000.htm|location=Chennai|date=2 October 2005|accessdate=6 December 2010|archive-date=2005-10-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20051027013702/http://www.hindu.com/2005/07/10/stories/2005071002301000.htm|url-status=dead}}</ref>}}
[[Податотека:1_AD_to_2003_AD_Historical_Trends_in_global_distribution_of_GDP_China_India_Western_Europe_USA_Middle_East.png|мини|300x300пкс| Глобалниот придонес кон светскиот БДП од страна на големите економии од 1 година до 2003 година според проценките на Ангус Медисон.<ref name="Maddison379">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=a-JGGp2suQUC&dq=angus+maddison|title=Contours of the World Economy 1–2030 AD: Essays in Macro-Economic History|last=Maddison|first=Angus|date=2007|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-191-64758-1|location=|page=379|author-link=Angus Maddison}}</ref> До 18 век, Кина и Индија биле двете најголеми економии според производство по БДП.]]
Од почетокот на 19 век, постепеното проширување и консолидација на моќта на Британската источноиндиска компанија донело голема промена во оданочувањето и земјоделските политики, кои имаат тенденција да промовираат комерцијализација на земјоделството со фокус на трговијата, што резултирало во намалено производство на храна земјоделски култури, масовно осиромашување и сиромаштија на земјоделците и на краток рок овие политики довеле до појава на глад .<ref name="Roy 2006">{{Harvnb|Roy|2006}}</ref> Економските политики на Британски Раџ предизвикале сериозен пад на занаетчиството, поради намалената побарувачка.<ref name="Kumar 2005"/> По отстранувањето на меѓународните ограничувања со Повелбата од 1813 година, индиската трговија значително се проширила со постојан раст.<ref name="Kumar 2005"/> Резултатот бил значителен трансфер на капитал од Индија во Англија, што, како резултат на колонијалната политика на Британците, довело до масовно истекување на приходите, отколку какви било систематски напори за модернизација на домашната економија.<ref name="Kumar 2005"/>
[[Податотека:1700_AD_through_1950_AD_per_capita_GDP_of_United_Kingdom_and_India_during_the_Colonial_Era.png|лево|мини|280x280пкс| Проценет БДП по глава на жител на Индија и Обединетото Кралство во периодот 1700–1950 во 1990 според Медисон .<ref>Maddison A (2007), Contours of the World Economy I-2030AD, Oxford University Press, {{ISBN|978-0199227204}}. The data tables from this book are available online here</ref> Сепак, проценките на Медисон за Индија во 18 век била критикувана како груби потценувања,<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8NXOCgAAQBAJ&pg=PA83|title=Reorienting the 19th Century: Global Economy in the Continuing Asian Age|last=[[Andre Gunder Frank]], Robert A. Denemark|publisher=[[Routledge]]|year=2015|isbn=9781317252931|pages=83–85}}</ref> Баирох проценува дека Индија имала поголем БДП по глава на жител во 18 век <ref>{{Наведена книга|url=https://www.scribd.com/document/193124153/Economics-and-World-History-Myths-and-Paradoxes-Paul-Bairoch|title=Economics and World History: Myths and Paradoxes|last=Paul Bairoch|publisher=University of Chicago Press|year=1995|pages=95–104|author-link=Paul Bairoch}}</ref><ref>Chris Jochnick, Fraser A. Preston (2006), [https://books.google.com/books?id=SpqmITSjgWAC&pg=PA86 ''Sovereign Debt at the Crossroads: Challenges and Proposals for Resolving the Third World Debt Crisis'', pages 86–87], Oxford University Press</ref> а наодите на Парташарати покажуваат повисоки реални плати во 18 век .<ref name="williamson"/><ref name="Parthasarathi38">{{Наведување|title=Why Europe Grew Rich and Asia Did Not: Global Economic Divergence, 1600–1850|given=Prasannan|surname=Parthasarathi|publisher=Cambridge University Press|year=2011|isbn=978-1-139-49889-0|pages=38–45|url=https://books.google.com/books?id=1_YEcvo-jqcC&pg=PA38}}</ref> Но, постои консензус дека БДП и приход по глава на жител во Индија стагнирал за време на колонијалната ера, почнувајќи од крајот на 18 век.<ref name="Kumar 2005">{{Harvnb|Kumar|2005}}</ref>]]
Под британско владеење, уделот на Индија во светската економија се намалило од 24,4% во 1700 година на 4,2% во 1950 година. Индискиот БДП (ПКМ) по глава на жител бил во стагнација за време на [[Могулското Царство]] и започнало да опаѓа пред почетокот на британското владеење. Уделот на Индија во глобалното индустриско производство се намалило од 25% во 1750 година на 2% во 1900 година.<ref name="williamson"/> Во исто време, уделот на [[Велика Британија]] во светската економија се зголемило од 2,9% во 1700 година на 9% во 1870 година. Британската источноиндиска компанија, по нивното освојување на Бенгал во 1757 година, го принудиле да го отвори големиот индиски пазар за британска стока, што можел да се продава во Индија, во споредба со локалните индиски производители кои биле оданочувани, додека во Британија [[Протекционизам|протекционисти]] биле спроведени политики како што се забрани и високи тарифи за да се ограничи индискиот текстил да се продава таму, додека суровиот памук се увезувал од Индија без тарифи до британските фабрики кои произведувале текстил од индиски памук и ги продавале на индискиот пазар. Британските економски политики имале монопол над големиот индиски пазар и изворите на памук.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=TxFxAwAAQBAJ&pg=PA97|title=The Process of Economic Development|last=James Cypher|publisher=[[Routledge]]|year=2014|isbn=9781136168284}}</ref><ref name="gupta">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iisg.nl/hpw/papers/broadberry-gupta.pdf|title=Cotton textiles and the great divergence: Lancashire, India and shifting competitive advantage, 1600–1850|last=Broadberry|first=Stephen|last2=Gupta|first2=Bishnupriya|year=2005|work=International Institute of Social History|publisher=Department of Economics, University of Warwick|accessdate=5 December 2016}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://www.scribd.com/document/193124153/Economics-and-World-History-Myths-and-Paradoxes-Paul-Bairoch|title=Economics and World History: Myths and Paradoxes|last=Paul Bairoch|publisher=University of Chicago Press|year=1995|page=89|author-link=Paul Bairoch|access-date=2020-11-08|archive-date=2017-10-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20171012060209/https://www.scribd.com/document/193124153/Economics-and-World-History-Myths-and-Paradoxes-Paul-Bairoch|url-status=dead}}</ref> Индија служела како значаен снабдувач на сурова стока на британските производители и голем заробен пазар за британска произведена стока.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8NXOCgAAQBAJ&pg=PA20|title=Hobson-Jobson: The Definitive Glossary of British India|last=[[Henry Yule]], [[A. C. Burnell]]|publisher=Oxford University Press|year=2013|isbn=9781317252931|page=20}}</ref>
Британското територијално ширење во Индија во текот на 19 век создало институционално опкружување кое, на хартија, ги гарантирало правата на сопственост меѓу колонизаторите, ја охрабрувало [[Слободна трговија|слободната трговија]] и создавало единствена валута со [[Врзан девизен курс|фиксни курсеви]], стандардизирани тежини и мерки и [[Пазар на капитал|пазари на капитал]] во рамките на компанијата- држени територии. Исто така, бил направен систем на железници и телеграфи, државна служба која има за цел да биде ослободена од политичко мешање, обичај и контрадикторен правен систем.<ref name="Roy 2006"/> Ова се совпаднало со големи промени во светската економија - индустријализација и значителен раст на производството и трговијата. Сепак, на крајот на колонијалното владеење, Индија наследила економија која била една од најсиромашните во земјите во развој,<ref name="Roy 2006">{{Harvnb|Roy|2006}}</ref> со застој на индустрискиот развој, земјоделството не можело да го нахрани рапидно растечкото население, во голема мера неписмена и неквалификувана работна сила и крајно несоодветна инфраструктура.<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref>
Пописот од 1872 година открил дека 91,3% од населението во регионот што ја сочинува денешна Индија престојувало во села.<ref name="Kumar 2005">{{Harvnb|Kumar|2005}}</ref> Ова претставува пад од претходната ера на [[Могулско Царство|Могулците]], кога 85% од населението живеело во села и 15% во урбани центри под владеењето на [[Акбар Велики|Акбар]] во 1600 година.<ref>{{Наведена книга|url=http://www.hkrdb.kar.nic.in/documents/Downloads/Good%20Reads/The%20Cambridge%20Economic%20History%20of%20India,%20Volume%201.pdf#page=185|title=The Cambridge Economic History of India|last=[[Irfan Habib]], [[Dharma Kumar]], [[Tapan Raychaudhuri]]|publisher=Cambridge University Press|year=1987|volume=1|page=165}}</ref> Урбанизацијата генерално останала слаба во [[Британска Индија]] до 1920-тите, поради недостаток на [[индустријализација]] и отсуство на соодветен превоз. Последователно на тоа, политиката на дискриминирање на заштитата (каде што на одредени важни индустрии државата им била дадена финансиска заштита), заедно со [[Втората светска војна]], забележала развој и дисперзија на индустриите, поттикнувајќи миграција од рурален град, а особено големите пристанишни градови од [[Мумбај|Бомбај]], [[Колката|Калкута]] и Мадрас кои рапидно растеле. И покрај тоа, само една шестина од населението во Индија живеело во градовите до 1951 година.<ref name="Kumar 2005"/>
Влијанието на британското правило врз економијата на Индија е контроверзна тема. Лидерите на индиското движење за независност и [[Економска историја|економските историчари]] го обвиниле колонијалното владеење за лошата состојба на индиската економија како последица и тврделе дека финансиската моќ потребна за индустриски развој во Велика Британија е добиена од богатството земено од Индија. Во исто време, десничарските историчари се спротивставиле на тоа дека ниските економски перформанси на Индија се должат на различните сектори во состојба на раст и опаѓање како резултат на промените донесени од колонијализмот и светот кој се движел кон индустријализација и [[економска интеграција]] .<ref name="Roy 2006">{{Harvnb|Roy|2006}}</ref>
Неколку економски историчари тврдат дека падот на платите се случил на почетокот на 19 век, или евентуално започнувајќи кон крајот на 18 век, главно како резултат на британскиот империјализам. Економскиот историчар Прасанан Парташарати презентирал податоци за заработка што покажале дека реалните плати и [[Животен стандард|животниот стандард]] во Бенгал и Мајсур од 18 век се повисоки отколку во Велика Британија, која пак имала највисок животен стандард во Европа.<ref name="williamson"/><ref name="Parthasarathi38"/> Просечниот приход на Мајсур по глава на жител бил пет пати поголем од нивото на егзистенција,<ref>{{Наведување|title=Why Europe Grew Rich and Asia Did Not: Global Economic Divergence, 1600–1850|given=Prasannan|surname=Parthasarathi|publisher=Cambridge University Press|year=2011|isbn=978-1-139-49889-0|page=45|url=https://books.google.com/books?id=1_YEcvo-jqcC&pg=PA45}}</ref> т.е пет пати повисок од 400 американски долари ( меѓународни долари од 1990 година),<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=I242EL00ieAC&pg=PA260|title=The World Economy Volume 1: A Millennial Perspective Volume 2: Historical Statistics|last=Angus Maddison|publisher=Academic Foundation|year=2007|isbn=9788171886135|page=260|author-link=Angus Maddison}}</ref> или 2.000 американски долари по глава на жител. За споредба, највисоките национални приходи по глава на жител во 1820 година биле 1.838 американски долари за Холандија и 1.706 американски долари за Велика Британија. Исто така се тврди дека Индија поминала низ период на деиндустријализација во втората половина на 18 век како индиректен исход од распадот на [[Могулско Царство|Могулското Царство]] .
=== Период на либерализација (1947–1991) ===
Индиската [[економска политика]] по независноста била под влијание на колонијалното искуство, што се сметало за експлоататорско од индиските лидери изложени на британската социјалдемократија и планираната економија на Советскиот Сојуз.<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref> Домашната политика тежнеела кон протекционизам, со силен акцент на индустријализацијата со замена на увозот, економскиот интервенционизам, голем државен јавен сектор, [[Државна регулација|деловната регулатива]] и централното планирање <ref name="Panagariya 2008 146">{{Harvnb|Panagariya|2008}}</ref> додека политиките за трговија и странски инвестиции биле релативно либерални.<ref name="Panagariya 2008 146"/> Петгодишните планови на Индија наликувале на централното планирање во [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]] . Челикот, рударството, машинските алатки, телекомуникациите, осигурувањето и централите, меѓу другите индустрии, биле делотворно национализирани во средината на 1950-тите. Индиската економија од овој период се одликува како диригизам .<ref name=":1"/><ref name=":2"/>
[[Податотека:GDP_per_capita_of_India_(1820_to_present).png|мини|350x350пкс| Промена на БДП по глава на жител на Индија, 1820–2015 година. Бројките се прилагодени на инфлацијата на 1990 г. меѓународни гери-камиси долари.<ref>Data Source: Tables of Prof. Angus Maddison (2010). The per capita GDP over various years and population data can be downloaded in a spreadsheet from [http://www.ggdc.net/maddison/oriindex.htm here].</ref><ref>The 2015 estimate is retrieved from the [[International Monetary Fund]].</ref>]]
{{quote|Никогаш немој да ми зборуваш за профит, тоа е валкан збор. | Нехру, првиот премиер инспириран од индискиот фабијански социјализам до индустријалецот Тата, кога Тата предложил државните компании да бидат профитабилни<ref name=gdas2002>{{наведена книга|title=India Unbound|first=Gurcharan|last=Das|publisher=Anchor Books|year=2002|isbn=978-0-385-72074-8|pages=167–174}}</ref>}}
[[Џавахарлал Нехру]], првиот [[премиер на Индија]], заедно со статистичарот Прасанта Чандра Махаланобис, ја формулирале и надгледувале економската политика за време на првите години на независност на земјата. Тие очекувале поволни исходи од нивната стратегија, вклучително брз развој на [[Тешка индустрија|тешката индустрија и]] од јавен и од приватен сектор, и заснована на директна и индиректна државна интервенција, наместо на екстремниот систем на централна команда во советски стил .<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref><ref name="Cameron-1">{{Наведено списание|last=Cameron, John|last2=Ndhlovu, P Tidings|date=September 2001|title=Cultural Influences on Economic Thought in India: Resistance to diffusion of neo-classical economics and the principles of Hinduism|url=http://www.economicissues.org/archive/pdfs/5v6p2.PDF|journal=Economic Issues|volume=6|issue=2|archive-url=https://web.archive.org/web/20060823161225/http://www.economicissues.org/archive/pdfs/5v6p2.PDF|archive-date=23 August 2006|access-date=17 January 2011}}</ref> Политиката на истовремено концентрирање на тешката индустрија интензивна на капитал и технологија и субвенционирање на рачна индустрија за куќи со ниски квалитети била критикувана од економистот [[Милтон Фридман]], кој сметаше дека тоа ќе потроши капитал и работна сила и ќе го одложи развојот на малите производители.<ref name="milton-1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.indiapolicy.org/debate/Notes/fried_opinion.html|title=Milton Friedman on the Nehru/Mahalanobis Plan|last=Roy|first=Subroto|date=22 September 1998|publisher=India Policy Institute|accessdate=16 July 2005|archive-date=2016-03-31|archive-url=https://web.archive.org/web/20160331032602/http://indiapolicy.org/debate/Notes/fried_opinion.html|url-status=dead}}</ref>
{{Quote|Не можам да одлучам колку да позајмам, кои акции да ги издадам, по која цена, кои плати и бонус да ги платам и каква дивиденда да дадам. Дури ми треба владина дозвола за платата што ја исплаќам на висок извршен директор.|[[Џ.Р.Д. Тата]], за индискиот регулаторен систем, 1969<ref name=gdas2002 />}}
Од 1965 година, употребата на високоприносни сорти на семе, зголемени [[Гноиво|ѓубрива]] и подобрени [[Наводнување|наводнувачки]] објекти колективно придонеле за Зелената револуција во Индија, која ја подобрила состојбата на земјоделството со зголемување на продуктивноста на земјоделските култури, подобрување на обрасците на култури и врски помеѓу земјоделството и индустријата.<ref name="AtIndependence"/> Сепак, тој исто така бил критикуван како неодржлив напор, што резултирало со раст на капиталистичкото земјоделство, игнорирање на институционалните реформи и проширување на разликите во приходите.<ref name="AtIndependence"/>
Во 1984 година, [[Раџив Ганди]] ветил економска либерализација, тој го назначил потпретседателот Синг за министер за финансии, кој се обидел да го намали затајувањето данок и даночните приходи се зголемиле заради оваа акција, иако даноците биле намалени. Овој процес го изгубил својот интензитет за време на подоцнежниот мандат на г. Ганди, бидејќи неговата влада била проследена со скандали.
=== Период на либерализација (од 1991 година) ===
{{multiple image|align=left|image1=Pumapaparti.N.rao.jpg|width1=125|alt1=P. V. Narasimha Rao|caption1=[[P. V. Narasimha Rao]]|image2=Manmohansingh04052007.jpg|width2=100|alt2=Manmohan Singh|caption2=[[Manmohan Singh]]|footer=[[Economic liberalisation in India]] was initiated in 1991 by Prime Minister P. V. Narasimha Rao and his then-Finance Minister Dr. Manmohan Singh.<ref name="Reforming">{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/4120429.stm|title=Narasimha Rao – a Reforming PM|work=[[BBC News]]|publisher=BBC|date=23 December 2004|accessdate=2 March 2007}}</ref> Rao was often referred to as ''[[Chanakya]]'' for his ability to steer tough economic and political legislation through the parliament at a time when he headed a [[minority government]].<ref name="frontline">{{наведено списание |url=http://www.hindu.com/thehindu/thscrip/print.pl?file=20050114008013000.htm&date=fl2201/&prd=fline& |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100130013320/http://www.hinduonnet.com/fline/fl2201/stories/20050114008013000.htm |archivedate=30 January 2010 |title=Obituary: A scholar and a politician|author=V. Venkatesan |journal=Frontline |volume=22 |issue=1 |date=14 January 2005 |accessdate=30 March 2010}}</ref><ref>[http://www.tlca.com/adults/obit-pvn.html PV Narasimha Rao Passes Away]. Retrieved 7 October 2007. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20071101063203/http://www.tlca.com/adults/obit-pvn.html |date=1 November 2007 }}</ref>}}
[[Распад на Советскиот Сојуз|Распадот на Советскиот Сојуз]], кој бил најголем трговски партнер во Индија, и [[Заливска војна|Заливската војна]], што предизвикала скок на цената на нафтата, резултиралае со голема криза во платниот биланс за Индија, која се нашла во состојба да не може да ги исплаќа своите заеми.<ref name="Ghosh">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.globaleconomicgovernance.org/wp-content/uploads/Ghosh%20-%20India.pdf|title=India's pathway through economic crisis(which makes failer of mixed economy)|last=Ghosh|first=Arunabha|date=1 June 2004|work=GEG Working Paper 2004/06|publisher=Global Economic Governance Programme|archive-url=https://web.archive.org/web/20111112080531/http://www.globaleconomicgovernance.org/wp-content/uploads/Ghosh%20-%20India.pdf|archive-date=12 November 2011|accessdate=12 December 2009}}</ref> Индија побарала 1,8 милијарди американски долари заем за спас од [[Меѓународен монетарен фонд|Меѓународниот монетарен фонд]] (ММФ), кој за возврат побарал дерегулација. {{Sfn|Task Force Report|2006}}
Како одговор на тоа, владата на [[Нарасима Рао]], вклучително и министерот за финансии Манмохан Синг, започнале и економски реформи во 1991 година. Реформите ја уништиле лиценцата Раџ, ги намалиле тарифите и каматните стапки и ставиле крај на многу јавни монополи, дозволувајќи автоматско одобрување [[странски директни инвестиции]] во многу сектори . {{Sfn|Task Force Report|2006}} Оттогаш, целокупната моќ на либерализацијата останала иста, иако ниту една влада не се обидела да преземе моќни лобија како што се синдикатите и земјоделците, за спорни прашања како што се реформирање на законите за работни односи и намалување на [[Земјоделско субвенционирање|земјоделските субвенции]] .<ref name="Gandhi-1">{{Наведени вести|url=http://www.economist.com/world/asia/displaystory.cfm?story_id=107076|title=That old Gandhi magic|date=27 November 1997|work=The Economist|access-date=17 January 2011}}</ref> Кон крајот на 21 век, Индија напредувала кон економија на слободен пазар, со значително намалување на државната контрола на економијата и зголемена финансиска либерализација.<ref name="Kumar 2005"/> Ова е придружено со зголемување на очекуваното траење на животот, стапките на писменост и безбедноста на храната, иако урбаните жители имаат повеќе корист отколку жителите на руралните средини. {{Sfn|Task Force Report|2006}}
[[Податотека:India_GDP_without_labels.PNG|десно|мини| БДП расте експоненцијално, скоро двојно се зголемува на секои пет години.]]
[[Податотека:India_Annual_GDP_Growth_Rate_-_World_Bank.png|мини|Индиска стапка на раст на БДП од 1985 до 2016 година со црвена боја, во споредба со онаа на Кина со зелена боја.]]
Додека кредитниот рејтинг на Индија бил погоден од нејзините тестирања на јадрено оружје во 1998 година, оттогаш тој бил зголемен на ниво на инвестиции во 2003 година од страна на [[Стандард и Пурс]] (С & П) и Мудис.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.thehindubusinessline.in/2003/02/10/stories/2003021000040900.htm|title=Moody's upgrade – Uplifts the mood but raises questions|last=S. Venkitaramanan|date=10 February 2003|work=[[Business Line]]|access-date=17 January 2011|archive-date=2013-06-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20130613151414/http://www.thehindubusinessline.in/2003/02/10/stories/2003021000040900.htm|url-status=dead}}</ref> Индија доживела високи стапки на раст, во просек од 9% од 2003 до 2007 година.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.un.org/development/desa/dpad/publication/world-economic-situation-and-prospects-2010/|title=World Economic Situation and Prospects 2010|publisher=[[United Nations Department of Economic and Social Affairs]], Development Policy and Analysis Division|year=2011|isbn=978-92-1-109160-1|access-date=2 March 2018}}</ref> Растот потоа бил умерен во 2008 година, поради глобалната финансиска криза. Во 2003 година, Голдман Сакс предвидел дека Индискиот БДП по тековни цени ќе ги надмине Франција и Италија до 2020 година, Германија, Велика Британија и Русија до 2025 година и Јапонија до 2035 година, што ја прави трета по големина економија во светот, зад САД и Кина. Индија честопати се смета од економисти како растечка економска велесила која ќе има голема улога во глобалната економија во 21 век.<ref name="GoldmanSach">{{Наведена мрежна страница|url=http://www2.goldmansachs.com/insight/research/reports/99.pdf|title=DreamingWith BRICs: The Path to 2050|last=Wilson|first=Dominic|last2=Purushothaman, Roopa|date=1 October 2003|work=Global economics paper No. 99|publisher=[[Goldman Sachs]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20070926040339/http://www2.goldmansachs.com/insight/research/reports/99.pdf|archive-date=26 September 2007|accessdate=4 October 2007}}</ref><ref name="Indian economy 'to overtake UK'">{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/6294409.stm|title=Indian economy 'to overtake UK'|last=Grammaticas|first=Damian|date=24 January 2007|work=BBC News|access-date=26 January 2007}}</ref>
Почнувајќи од 2012 година, Индија влезе во период на намален раст, кој забавил на 5,6%. Исто така, станале очигледни и други економски проблеми: огромна [[индиска рупија]], постојан висок дефицит на тековната сметка и бавен раст на индустријата.
Индија започнала со закрепнување во периодот 2013–14 кога стапката на раст на БДП се забрзала на 6,4% од претходната година 5,5%. Забрзувањето продолжило во периодот 2014–15 и 2015–16 со стапки на раст од 7,5% и 8,0%, соодветно. За прв пат од 1990 година, Индија зголемила побрзо од Кина која имала 6,9% раст во 2015 година. Сепак, стапката на раст последователно се забавила, на 7,1% и 6,6%, соодветно, во 2016-17 и 2017-18,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mospi.nic.in/sites/default/files/press_release/nad_pr_2eni_28feb18_0.pdf|title=PRESS NOTE ON SECOND ADVANCE ESTIMATES OF NATIONAL INCOME 2017–18|work=Ministry of Statistics and Programme Implementation|accessdate=26 May 2018|ref=Mospi2018}}</ref> делумно поради нарушувачките ефекти од демонетизацијата на индиските банкноти во 2016 година и данокот на добра и услуги (Индија) .<ref>{{Наведени вести|url=https://www.hindustantimes.com/business-news/demonetisation-gst-impact-imf-lowers-india-s-2017-growth-forecast-to-6-7/story-UeJfgfJKPJOvbzo5kRexDM.html|title=Demonetisation, GST impact: IMF lowers India's 2017 growth forecast to 6.7%|date=10 October 2017|work=Hindustan Times|access-date=26 May 2018|ref=HTgrowth}}</ref>
Индија е рангирана на 63-то место од 190 земји во индексот на [[Светска банка]] за леснотија на деловно работење во 2020 година, што е за 14 бода повеќе од минатогодишните 100 и за 37 бода повеќе за само две години.<ref>https://www.doingbusiness.org/content/dam/doingBusiness/country/i/india/IND.pdf</ref> Во однос на справување со градежни дозволи и извршување на договори, е рангирана меѓу 10-те најлоши во светот, додека има релативно поволен ранг кога станува збор за заштита на малцинските инвеститори или добивање кредит. Силните напори преземени од страна на Одделот за индустриска политика и унапредување (DIPP) за зајакнување на леснотијата за рангирање на деловни активности на државно ниво, се вели дека влијаат на вкупниот ранг на Индија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://eodb.dipp.gov.in/index.aspx|title=Business Reforms Action Plan|work=Business Reforms Action Plan|accessdate=8 July 2016|archive-date=2017-02-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20170215021233/http://eodb.dipp.gov.in/index.aspx|url-status=dead}}</ref>
=== Влијание на пандемијата COVID-19 (2020) ===
За време на пандемијата КОВИД-19, бројни [[Агенција за кредитен рејтинг|агенции за]] рејтинг ги намалиле индиските предвидувања за БДП за FY21 на негативни бројки,<ref name=":49">{{Наведени вести|url=https://epaper.timesgroup.com/|title=A Bigger Hit on the Economy?|date=21 May 2020|work=The Economic Times (ET Graphics)|access-date=21 May 2020|page=1}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://economictimes.indiatimes.com/news/economy/indicators/indias-gdp-to-see-5-contraction-in-fy21-says-icra/articleshow/75847028.cms|title=India's GDP to see 5% contraction in FY21, says Icra|last=Noronha|first=Gaurav|date=2 May 2020|work=The Economic Times|access-date=21 May 2020}}</ref> сигнализирајќи рецесија во Индија, најтешка од 1979 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.businessinsider.in/stock-market/news/goldman-sachs-indias-economy-will-shrink-45-this-quarter-and-suffer-a-brutal-recession-this-year/articleshow/75807045.cms|title=Goldman Sachs: India's economy will shrink 45% this quarter and suffer a brutal recession this year|last=Nagarajan|first=Shalini|date=21 May 2020|work=Business Insider|archive-url=https://web.archive.org/web/20200603134823/https://www.businessinsider.in/stock-market/news/goldman-sachs-indias-economy-will-shrink-45-this-quarter-and-suffer-a-brutal-recession-this-year/articleshow/75807045.cms|archive-date=2020-06-03|accessdate=21 May 2020|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraphindia.com/india/goldman-on-economic-package-for-coronavirus-lockdown-narendra-modis-steps-smaller-than-upas/cid/1774089|title=Goldman report most damning|date=19 May 2020|work=The Daily Telegraph|language=en|archive-url=|archive-date=|accessdate=21 May 2020}}</ref> Според извештајот на Dun &amp; Bradstreet, земјата најверојатно ќе претрпи рецесија во третиот квартал на FY2020 како резултат на над 2-месечната долга национална [[COVID-19|блокада]] наметната за спречување на ширењето на [[COVID-19|КОВИД-19]] .<ref>{{Наведени вести|url=https://economictimes.indiatimes.com/news/economy/indicators/india-may-register-recession-in-third-quarter-of-this-fiscal-shows-report/articleshow/75937359.cms|title=India may register recession in third quarter of this fiscal, shows report|date=2 May 2020|work=The Economic Times|access-date=25 May 2020}}</ref>
== Податоци ==
Следната табела ги прикажува главните економски индикатори во периодот 1980–2018 година. Инфлацијата под 5% е зелена.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2020/October/weo-report?c=534,&s=NGDP_RPCH,NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,PPPSH,PCPIPCH,&sy=1980&ey=2020&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1|title=Report for Selected Countries and Subjects|work=imf.org|language=en-US|accessdate=13 October 2020}}</ref>
{| class="wikitable sortable" style="text-align:center;"
! class="unsortable" |Година
!БДП<br /><br /><small>(iво мил.$</small><small>)</small>
!БДП по глава на жител
!Удел во светот
!Раст на БДП
!Инфлација
!Државен долг<br /><br /><small>(in % of GDP)</small>
|-
|1980
|382.0
|557
|2.89%
|{{increase}}5.3%
|{{IncreaseNegative}}11.3%
|n/a
|-
|1981
|{{increase}}442.7
|{{increase}}632
|{{increase}}3.01%
|{{increase}}6.0%
|{{IncreaseNegative}}12.7%
|n/a
|-
|1982
|{{increase}}486.5
|{{increase}}680
|{{increase}}3.11%
|{{increase}}3.5%
|{{IncreaseNegative}}7.7%
|n/a
|-
|1983
|{{increase}}542.6
|{{increase}}742
|{{increase}}3.25%
|{{increase}}7.3%
|{{IncreaseNegative}}12.6%
|n/a
|-
|1984
|{{increase}}583.3
|{{increase}}781
|{{decrease}}3.23%
|{{increase}}3.8%
|{{increaseNegative}}6.5%
|n/a
|-
|1985
|{{increase}}633.6
|{{increase}}830
|{{increase}}3.29%
|{{increase}}5.3%
|{{IncreaseNegative}}6.3%
|n/a
|-
|1986
|{{increase}}677.3
|{{increase}}869
|{{increase}}3.33%
|{{increase}}4.8%
|{{IncreaseNegative}}8.9%
|n/a
|-
|1987
|{{increase}}722.1
|{{increase}}907
|{{steady}}3.33%
|{{increase}}4.0%
|{{IncreaseNegative}}9.1%
|n/a
|-
|1988
|{{increase}}819.3
|{{increase}}1,007
|{{increase}}3.49%
|{{increase}}9.6%
|{{IncreaseNegative}}7.2%
|n/a
|-
|1989
|{{increase}}901.8
|{{increase}}1,086
|{{increase}}3.57%
|{{increase}}5.9%
|{{increase}}4.6%
|n/a
|-
|1990
|{{increase}}986.9
|{{increase}}1,164
|{{increase}}3.62%
|{{increase}}5.5%
|{{IncreaseNegative}}11.2%
|n/a
|-
|1991
|{{increase}}1,030.6
|{{increase}}1,193
|{{decrease}}3.57%
|{{increase}}1.1%
|{{IncreaseNegative}}13.5%
|75.3%
|-
|1992
|{{increase}}1,111.8
|{{increase}}1,261
|{{decrease}}3.38%
|{{increase}}5.5%
|{{IncreaseNegative}}9.9%
|{{IncreaseNegative}}77.4%
|-
|1993
|{{increase}}1,192.4
|{{increase}}1,323
|{{increase}}3.48%
|{{increase}}4.8%
|{{IncreaseNegative}}7.3%
|{{decreasePositive}}77.0%
|-
|1994
|{{increase}}1,298.8
|{{increase}}1,413
|{{increase}}3.60%
|{{increase}}6.7%
|{{IncreaseNegative}}10.3%
|{{decreasePositive}}73.5%
|-
|1995
|{{increase}}1,426.3
|{{increase}}1,522
|{{increase}}3.74%
|{{increase}}7.6%
|{{IncreaseNegative}}10.0%
|{{decreasePositive}}69.7%
|-
|1996
|{{increase}}1,562.1
|{{increase}}1,636
|{{increase}}3.87%
|{{increase}}7.6%
|{{IncreaseNegative}}9.4%
|{{decreasePositive}}66.0%
|-
|1997
|{{increase}}1,653.1
|{{increase}}1,698
|{{steady}}3.87%
|{{increase}}4.1%
|{{IncreaseNegative}}6.8%
|{{IncreaseNegative}}67.8%
|-
|1998
|{{increase}}1,774.4
|{{increase}}1,789
|{{increase}}4.00%
|{{increase}}6.2%
|{{IncreaseNegative}}13.1%
|{{IncreaseNegative}}68.1%
|-
|1999
|{{increase}}1,954.0
|{{increase}}1,935
|{{increase}}4.19%
|{{increase}}8.5%
|{{IncreaseNegative}}5.7%
|{{IncreaseNegative}}70.0%
|-
|2000
|{{increase}}2,077.9
|{{increase}}2,018
|{{decrease}}4.16%
|{{increase}}4.0%
|{{IncreaseNegative}}5.6%
|{{IncreaseNegative}}73.6%
|-
|2001
|{{increase}}2,230.4
|{{increase}}2,130
|{{increase}}4.26%
|{{increase}}4.9%
|{{increase}}4.3%
|{{IncreaseNegative}}78.7%
|-
|2002
|{{increase}}2,353.1
|{{increase}}2,210
|{{increase}}4.30%
|{{increase}}3.9%
|{{increase}}4.0%
|{{IncreaseNegative}}82.9%
|-
|2003
|{{increase}}2,590.7
|{{increase}}2,395
|{{increase}}4.46%
|{{increase}}7.9%
|{{increase}}3.9%
|{{IncreaseNegative}}84.2%
|-
|2004
|{{increase}}2,870.8
|{{increase}}2,612
|{{increase}}4.58%
|{{increase}}7.8%
|{{increase}}3.8%
|{{decreasePositive}}83.3%
|-
|2005
|{{increase}}3,238.3
|{{increase}}2,901
|{{increase}}4.77%
|{{increase}}9.3%
|{{increase}}4.4%
|{{decreasePositive}}80.9%
|-
|2006
|{{increase}}3,647.0
|{{increase}}3,218
|{{increase}}4.95%
|{{increase}}9.3%
|{{IncreaseNegative}}6.7%
|{{decreasePositive}}77.1%
|-
|2007
|{{increase}}4,111.1
|{{increase}}3,574
|{{increase}}5.16%
|{{increase}}9.8%
|{{IncreaseNegative}}6.2%
|{{decreasePositive}}74.0%
|-
|2008
|{{increase}}4,354.8
|{{increase}}3,731
|{{increase}}5.21%
|{{increase}}3.9%
|{{IncreaseNegative}}9.1%
|{{IncreaseNegative}}74.5%
|-
|2009
|{{increase}}4,759.9
|{{increase}}4,020
|{{increase}}5.68%
|{{increase}}8.5%
|{{IncreaseNegative}}11.0%
|{{decreasePositive}}72.5%
|-
|2010
|{{increase}}5,160.8
|{{increase}}4,181.2
|{{increase}}5.76%
|{{increase}}10.26%
|{{IncreaseNegative}}10.52%
|{{decreasePositive}}67.5%
|-
|2011
|{{increase}}5,618.3
|{{increase}}4,493.6
|{{increase}}5.90%
|{{increase}}6.63%
|{{IncreaseNegative}}9.5%
|{{IncreaseNegative}}69.6%
|-
|2012
|{{increase}}6,153.1
|{{increase}}4,861.1
|{{increase}}6.15%
|{{increase}}5.45%
|{{IncreaseNegative}}10.0%
|{{decreasePositive}}69.1%
|-
|2013
|{{increase}}6,477.5
|{{increase}}5,057.2
|{{increase}}6.17%
|{{increase}}6.38%
|{{IncreaseNegative}}9.4%
|{{decreasePositive}}68.5%
|-
|2014
|{{increase}}6,781.0
|{{increase}}5,233.8
|{{increase}}6.22%
|{{increase}}7.41%
|{{IncreaseNegative}}5.8%
|{{decreasePositive}}67.8%
|-
|2015
|{{increase}}7,159.7
|{{increase}}5,464.8
|{{increase}}6.44%
|{{increase}}7.99%
|{{increase}}4.9%
|{{IncreaseNegative}}69.9%
|-
|2016
|{{increase}}7,735.0
|{{increase}}5,839.8
|{{increase}}6.70%
|{{increase}}8.25%
|{{increase}}4.5%
|{{decreasePositive}}69.0%
|-
|2017
|{{increase}}8,280.9
|{{increase}}6,185.9
|{{increase}}6.81%
|{{increase}}7.04%
|{{increase}}3.6%
|{{IncreaseNegative}}69.8%
|-
|2018
|{{increase}}8,998.6
|{{increase}}6,652.7
|{{increase}}6.99%
|{{increase}}6.12%
|{{increase}}3.4%
|{{steady}}69.8%
|-
|2019
|{{increase}}9,542.2
|{{increase}}6,977.3
|{{increase}}7.09%
|{{increase}}4.18%
|{{increase}}4.7%
|{{steady}}69.8%
|-
|2020
|{{decrease}}8,681.3
|{{decrease}}6,283.5
|{{decrease}}6.66%
|{{decrease}}-10.28%
|{{increase}}4.9%
|{{steady}}69.8%
|}
== Сектори ==
Историски гледано, Индија ги класифицирала и следела нејзината економија и БДП во три сектори: земјоделство, индустрија и услуги. Земјоделството вклучува земјоделски култури, хортикултура, млеко и сточарство, аквакултура, риболов, серикултура, сточарство, шумарство и сродни активности. Индустријата вклучува различни производни под-сектори. Дефиницијата во Индија за секторот на услуги вклучува нејзина изградба, трговија на мало, софтвер, ИТ, комуникации, угостителство, инфраструктурни операции, образование, здравствена заштита, банкарство и осигурување и многу други економски активности.<ref>[http://planningcommission.nic.in/data/datatable/0306/table%20116.pdf Employment across various sectors] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181123143408/http://planningcommission.nic.in/data/datatable/0306/table%20116.pdf |date=2018-11-23 }}, NSSO 66th Nationwide Survey, Planning Commission, Government of India (3 June 2014)</ref><gallery widths="200" heights="200" mode="packed">
Податотека:2010 Percent labor employment in India by its economic sectors.png|alt = Табела за вработување по економски сектор. | Процентно вработување на трудот во Индија по економски сектори (2010 година).
Податотека:1951 to 2013 Trend Chart of Sector Share of Total GDP for each year, India.png|Придонесот кон БДП на Индија од страна на економските сектори на индиската економија еволуираше помеѓу 1951 и 2013 година, бидејќи нејзината економија се диверзифицираше и се развиваше.
</gallery>
== Земјоделството ==
[[Податотека:Tierecke_8983_-_Rice_fields_near_Puri.jpg|мини| Оризови полиња кај Пури, [[Одиша]] на источниот брег на Индија.]]
Земјоделството и сојузничките сектори како шумарство, сеча и риболов учествувале со 17% во БДП, секторот вработувал 49% од вкупната работна сила во 2014 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://principles-of-economics-and-business.blogspot.com/2015/09/indian-economy-at-glance.html|title=Indian Economy At a Glance|accessdate=9 October 2015}}</ref> Земјоделството сочинува 23% од БДП и вработувало 59% од вкупната работна сила на земјата во 2016 година.<ref name="WTTCBenchmark">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wttc.org/-/media/files/reports/benchmark-reports/country-reports-2017/india.pdf|title=BENCHMARK REPORT 2017 – INDI|work=World Travel and Tourism Council|accessdate=11 April 2018|archive-date=2018-04-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082953/https://www.wttc.org/-/media/files/reports/benchmark-reports/country-reports-2017/india.pdf|url-status=dead}}</ref> Бидејќи индиската економија се диверзифицирала и растела, придонесот на земјоделството кон БДП постојано опаѓал од 1951 до 2011 година, но сепак тој е најголемиот извор на вработување во земјата и значаен дел од целокупниот социо-економски развој. {{Sfn|Economic Survey|2010}} Родот по единица површина на сите култури расте од 1950 година, поради посебниот акцент ставен на земјоделството во петгодишните планови и постојаните подобрувања во наводнувањето, технологијата, примената на современите земјоделски практики и обезбедувањето на земјоделски кредит и субвенции од [[Зелена револуција во Индија|Зелената револуција во Индија]]. Сепак, меѓународните споредби откриваат дека просечниот принос во Индија е генерално од 30% до 50% од највисокиот просечен принос во светот.<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref> Државите [[Утар Прадеш]], [[Пенџаб (Индија)|Пенџаб]], Харијана, [[Мадја Прадеш]], Андра Прадеш, [[Телангана]], Бихар, [[Западен Бенгал]], Гуџарат и [[Махараштра]] се клучни придонесувачи за индиското земјоделство.
Во Индија годишно врне просечно 1,208 милиметри вкупни годишни [[врнежи]] од 4000 милијарди кубни метри, со вкупни употребливи водни ресурси, вклучувајќи ги и површинските и [[Подземни води|подземните води]], во износ од 1123 милијарди кубни метри.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://cwc.gov.in/main/webpages/statistics.html#2|title=India – Land and Water Resources at a glance|publisher=Central Water Commission, Government of India|archive-url=https://web.archive.org/web/20101119200518/http://cwc.gov.in/main/webpages/statistics.html#2|archive-date=19 November 2010|accessdate=18 November 2010}}</ref> 546,820 кубни километри од површината на земјата, или околу 39% од вкупната обработлива површина, се наводнува.<ref name="irrigation">{{Наведена мрежна страница|url=http://mowr.gov.in/writereaddata/linkimages/statewiseirrigated2079753822.pdf|title=State-Wise Details of Net Irrigated Area (NIA), Net Sown Area (NSA) And Percentage of NIA To NSA|publisher=Ministry of Water Resources, Government of India|archive-url=https://web.archive.org/web/20110721161906/http://mowr.gov.in/writereaddata/linkimages/statewiseirrigated2079753822.pdf|archive-date=21 July 2011|accessdate=18 November 2010}}</ref> Внатрешните водни ресурси и морските ресурси во Индија овозможуваат вработување на скоро шест милиони луѓе во секторот риболов. Во 2010 година, Индија ја имала шестата по големина рибарска индустрија во светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fisheries.is/economy/fisheries-impacts/global-comparison/|title=Fishery – Global Comparison|accessdate=9 October 2015|archive-date=2016-09-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20160914081920/http://www.fisheries.is/economy/fisheries-impacts/global-comparison|url-status=dead}}</ref>
[[Податотека:Cashew_@_Paravur.jpg|десно|мини| Индија годишно извезува повеќе од 100.000 тони преработени јадра од индиски ореви. Само во Колам има повеќе од 600 единици за обработка на индиски ореви.<ref name="auto1">{{Наведени вести|url=http://www.qmak.in/mypics%5C91120154629572.pdf|title=Cashew industry : Challenges and Opportunities|access-date=22 March 2016|archive-date=2016-05-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20160528021450/http://qmak.in/mypics/91120154629572.pdf|url-status=dead}}</ref>]]
Индија е најголем производител на млеко и јута и има второ по големина популација на говеда во светот со 170 милиони животни во 2011 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.economist.com/blogs/dailychart/2011/07/global-livestock-counts|title=Economist – Global livestock counts|access-date=9 October 2015}}</ref> Тоа е втор по големина производител на ориз, пченица, шеќерна трска, памук и [[Кикиритка|кикирики]], како и втор по големина производител на овошје и зеленчук, сочинувајќи 10,9% и 8,6% од светското производство на овошје и зеленчук. Индија е исто така втор по големина производител и најголем потрошувач на свила, произведувајќи 77.000 тони во 2005 година.<ref name="fao-silk">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fao.org/es/ess/top/commodity.html?lang=en&item=1185&year=2005|title=Major Food And Agricultural Commodities And Producers – Countries By Commodity|publisher=[[FAO]]|accessdate=12 December 2009}}</ref> Индија е најголем извозник на кашу ореви и течност за школка од орев (ЦНСЛ). Девизните заработени од страна на државата преку извоз на кашу кернели во 2011-12 достигнале 930 милијарди американски долари врз основа на статистичките податоци од Индискиот совет за унапредување на извозот Кашју (CEPCI). Во текот на 2011-12 година биле извезени 131 000 тони јадра.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.thehindu.com/news/national/kerala/rise-in-earnings-from-cashew-kernel-exports/article3893095.ece|title=Rise in earnings from cashew kernel exports – The Hindu|access-date=22 March 2016}}</ref> Постојат околу 600 единици за обработка на индиски ореви во Колам, Керала.<ref name="auto1">{{Наведени вести|url=http://www.qmak.in/mypics%5C91120154629572.pdf|title=Cashew industry : Challenges and Opportunities|access-date=22 March 2016|archive-date=2016-05-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20160528021450/http://qmak.in/mypics/91120154629572.pdf|url-status=dead}}</ref> Производството на прехранбени производи од Индија останало застојано на приближно 252 милиони тони (МТ) за време на земјоделските години 2015–16 и 2014–15 (јули - јуни).<ref>{{Наведени вести|url=http://www.businesstoday.in/sectors/agriculture/govt-eyes-bumper-agri-production-on-good-monsoon-hopes/story/233549.html|title=Govt eyes bumper agriculture production on good monsoon hopes|date=|access-date=22 June 2016}}</ref> Индија извезува неколку земјоделски производи, како што се ориз, пченица, житарици, зачини, свежо овошје, суво овошје, говедско месо од бивол, памук, чај, кафе и други култури за готовина особено во земјите од Блискиот Исток, Југоисточна и Источна Азија. Околу 10 проценти од нејзините приходи за извоз доаѓаат од оваа трговија.
[[Податотека:Poomparai_village.jpg|лево|мини|250x250пкс| Индиското земјоделство е разновидно, почнувајќи од сиромашни земјоделски села до развиени фарми со употреба на современи земјоделски технологии. Оваа слика прикажува земјоделска заедница во попросперитетен дел на Индија.]]
Со околу 1.530.000 км<sup>2</sup>, Индија има втора по големина количина обработлива земја, после [[САД]], со 52% од вкупното земјиште што се обработува. Иако вкупната површина на земјата е само малку повеќе од една третина од [[Кина]] или [[САД]], обработливото земјиште на Индија е маргинално помало од оној на САД и е маргинално поголемо од оној на [[Кина]]. Сепак, земјоделското производство заостанува далеку зад неговиот потенцијал.<ref name="nytagriculture">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2008/06/22/business/22indiafood.html|title=The Food Chain in Fertile India, Growth Outstrips Agriculture|last=Sengupta|first=Somini|date=22 June 2008|work=The New York Times|access-date=29 March 2010}}</ref> Ниската продуктивност во Индија е резултат на неколку фактори. Според [[Светска банка]], големите [[Земјоделско субвенционирање|земјоделски субвенции во]] Индија го нарушуваат она што земјоделците го одгледуваат и ги попречуваат инвестициите за подобрување на продуктивноста. Преголемата регулација на земјоделството ги зголемила трошоците, ценовните ризици и неизвесноста, а владината интервенција во работна сила, земја и кредит му штети на пазарот. Инфраструктурата, како што се руралните патишта, електричната енергија, пристаништата, складирањето храна, малопродажните пазари и услугите остануваат несоодветни.<ref name="agriculturepriorities">{{Наведена мрежна страница|url=http://go.worldbank.org/8EFXZBL3Y0|title=India: Priorities for Agriculture and Rural Development|publisher=World Bank|accessdate=8 January 2011}}</ref> Просечната големина на поседите на земјиштето е многу мала, при што 70% од сопствениците се помалку од еден хектар (2,5 хектари) по големина.<ref name="Panagariya 2008 146"/> Објектите за наводнување се несоодветни, како што било откриено со фактот дека само 46% од вкупното обработливо земјиште било наводнувано од 2016 годиина,,<ref name="irrigation"/> што резултирало во тоа што земјоделците сè уште зависат од врнежите од дожд, конкретно сезоната на монсуни, што честопати е неконзистентно и нерамномерно распоредено низ целата земја <ref name="AtIndependence"/> Во обид да се донесе дополнителни 20,000,000 хектари земјиште за наводнување, биле направени различни шеми, вклучувајќи и Програма за наводнување <ref>{{Наведени вести|url=http://www.dnaindia.com/money/report-agriculture-production-to-double-with-rs-80000-crore-irrigation-scheme-others-nitin-gadkari-2223667|title=Agriculture production to double with Rs 80000 crore irrigation scheme, others: Nitin Gadkari|work=[[Daily News and Analysis]]|access-date=22 June 2016}}</ref> Приходите од земјоделството исто така се попречуваат од недостаток на инфраструктура за складирање и дистрибуција на храна; третина од земјоделското производство во Индија е изгубено од расипување.<ref name="India's Food Transportation Ordeal">{{Наведени вести|url=https://www.wsj.com/news/articles/SB10001424127887324907204578187122310400706|title=India's Food Transportation Ordeal|date=11 January 2013|work=The Wall Street Journal}}</ref>
== Производство и индустрија ==
[[Податотека:Mumbai_Skyline_at_Night.jpg|мини|300x300пкс| Поглед на индустриските центри во [[Мумбај|Мумбаи]] навечер]]
Индустријата сочинува 26% од БДП и вработува 22% од вкупната работна сила.<ref name="quandl.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.quandl.com/economics/india-all-economic-indicators#Productive+Sectors|title=India – All Economic Indicators on Quandl|archive-url=https://web.archive.org/web/20130107091035/http://www.quandl.com/economics/india-all-economic-indicators#Productive+Sectors|archive-date=7 January 2013|accessdate=8 October 2013}}</ref> Според [[Светска банка]], производството на БДП во индустриското производство во Индија во 2015 година било 6-то по големина во светот според сегашната основа на американскиот долар (559 милијарди американски долари ),<ref>[http://unstats.un.org/unsd/snaama/dnlList.asp GDP and its breakdown at current prices in US Dollars] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180121182318/https://unstats.un.org/unsd/snaama/dnlList.asp |date=2018-01-21 }} United Nations Statistics Division (2013)</ref> и 9-ти по големина според прилагодената на инфлацијата постојана основа од 2005 американски долар (197,1 американски долари милијарди).<ref>[http://unstats.un.org/unsd/snaama/dnlList.asp GDP and its breakdown at constant 2005 prices in US Dollars] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180121182318/https://unstats.un.org/unsd/snaama/dnlList.asp |date=2018-01-21 }} United Nations Statistics Division (2013)</ref> Индустрискиот сектор претрпел значителни промени како резултат на економските реформи во 1991 година, со што се укинале увозните ограничувања, воведени во странска конкуренција, довело до приватизација на одредени државни индустрии во јавниот сектор, либерализиран режим на странски директни инвестиции (СДИ),<ref>[http://www.narendramodi.in/media-coverage/485523]</ref> подобрена инфраструктура и проширување на производството на стоки за широка потрошувачка кои се движат брзо . {{Sfn|Task Force Report|2006}} После [[либерализација]]та, индискиот приватен сектор се соочил со зголемена домашна и странска конкуренција, вклучително и закана од поевтин кинески увоз. Оттогаш се справил со промената со стискање на трошоците, обновување на управувањето и потпирање на евтина работна сила и нова технологија. Сепак, ова исто така го намалило создавањето вработувања, дури и кај помалите производители кои претходно се потпирале на трудоинтензивни процеси.<ref name="Kumar 2005"/>
=== Одбрана ===
[[Податотека:Agni-II_missile_(Republic_Day_Parade_2004).jpeg|мини|250x250пкс| Јадрена балистичка ракета Агни-II . Од мај 1998 година, Индија се прогласи за полноправна јадрена држава.]]
Со јачина од над 1,3 милиони активен персонал, Индија ја има третата по големина воена сила и најголемата волонтерска армија. Вкупниот буџет за индиската војска за финансиската 2019-20 година изнесувал ₹ 3.01 трилиони.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.livemint.com/budget/news/sitharaman-keeps-defence-sector-outlay-unchanged-in-budget-2019-1562314073096.html|title=Sitharaman keeps defence sector outlay unchanged in budget 2019|last=Das|first=Shaswati|date=5 July 2019|work=Mint|language=en|accessdate=15 August 2019}}</ref> Трошоците за одбрана се очекува да се искачат на 62 милијарди до 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://qz.com/346941/the-seven-homegrown-firms-fighting-over-indias-620-billion-defence-market/|title=The seven homegrown firms fighting over India's $621 billion defence market|work=Quartz|accessdate=12 November 2015}}</ref>
=== Електричен сектор ===
[[Податотека:NTPC_Ramagundam.jpg|мини|Супер топлинска централа Рамагудам на НТПЦ]]
Потрошувачката на [[Првична енергија|примарна енергија]] во Индија е трета по големина по Кина и САД со 5,3% глобално учество во 2015 година.<ref name="srwew">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bp.com/content/dam/bp/pdf/energy-economics/statistical-review-2016/bp-statistical-review-of-world-energy-2016-india-insights.pdf|title=BP Statistical Review 2016|accessdate=29 May 2016|archive-date=2016-10-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020034026/http://www.bp.com/content/dam/bp/pdf/energy-economics/statistical-review-2016/bp-statistical-review-of-world-energy-2016-india-insights.pdf|url-status=dead}}</ref> Јагленот и суровата нафта заедно сочинуваат 85% од потрошувачката на примарна енергија во Индија. Индиските резерви на нафта исполнуваат 25% од домашната побарувачка на нафта во земјата.<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref><ref name="CIA">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/in.html#Econ|title=CIA – The World Factbook – India|date=20 September 2007|publisher=CIA|accessdate=2 October 2007|archive-date=2008-06-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20080611033144/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/in.html#Econ|url-status=dead}}</ref> Од април 2015 година, вкупните докажани резерви на сурова нафта во Индија се 763,476 милиони метрички тони, додека резервите на гас изнесуваале 1,490 .<ref name="png">{{Наведена мрежна страница|url=http://petroleum.nic.in/docs/pngstat.pdf|title=Indian Petroleum & Natural Gas Statistics, 2014–15|archive-url=https://web.archive.org/web/20141205032742/http://petroleum.nic.in/docs/pngstat.pdf|archive-date=5 December 2014|accessdate=19 January 2016}}</ref> Полињата со нафта и природен гас се наоѓаат на море во Бомбај Хај, сливот на Кришна Годавари и Долта гранда и на копно главно во државите [[Асам]], Гуџарат и [[Раџастан]] . Индија е четврта по големина потрошувач на нафта и нето увозот на нафта бил речиси ₹8,200 ₹ во периодот 2014-15 година што имало негативно влијание врз дефицитот на тековната сметка на земјата. Нафтената индустрија во Индија претежно се состои од компании од јавниот сектор како што се корпорацијата за нафта и природен гас (ONGC), Hindustan Petroleum Corporation Limited (HPCL), Bharat Petroleum Corporation Limited (BPCL) и Indian Oil Corporation Limited (IOCL). Постојат некои големи приватни индиски компании во нафтениот сектор како што е Reliance Industries Limited (RIL) кој управува со најголемиот светски комплекс за рафинирање на нафта.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.businessweek.com/news/2010-01-27/reliance-net-beats-estimate-after-boosting-natural-gas-sales.html|title=Reliance Net Beats Estimate After Boosting Natural Gas Sales|date=27 January 2010|work=Bloomberg BusinessWeek|archive-url=https://web.archive.org/web/20110915194809/http://www.businessweek.com/news/2010-01-27/reliance-net-beats-estimate-after-boosting-natural-gas-sales.html|archive-date=15 September 2011|accessdate=5 April 2010}}</ref>
Индија станала трет најголем производител на електрична енергија во светот во 2013 година со 4,8% глобален удел во производство на електрична енергија, надминувајќи ги Јапонија и Русија.<ref name="srwe">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bp.com/content/dam/bp/pdf/energy-economics/statistical-review-2015/bp-statistical-review-of-world-energy-2015-electricity-section.pdf|title=BP Statistical Review of world electric energy, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150704145824/http://www.bp.com/content/dam/bp/pdf/Energy-economics/statistical-review-2015/bp-statistical-review-of-world-energy-2015-electricity-section.pdf|archive-date=4 July 2015|accessdate=17 June 2015}}</ref> До крајот на календарската 2015 година, Индија имала вишок на електрична енергија со многу централи во мирување заради побарувачката.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://vidyutpravah.in/|title=Vidyut Pravah – See FAQ section for more information|accessdate=3 June 2016|archive-date=2016-10-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20161013060025/http://www.vidyutpravah.in/|url-status=dead}}</ref> Комуналниот сектор за електрична енергија имал инсталиран капацитет од 303 [[Ват|GW]] Според податоци од мај 2016 година, топлинска енергија придонела за 69,8%, хидроелектрична енергија 15,2%, други извори на [[Обновливи извори на енергија|обновлива енергија]] 13,0% и [[Атомска централа|јадрена енергија]] 2,1%.<ref name="capacity">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cea.nic.in/reports/monthly/installedcapacity/2016/installed_capacity-05.pdf|title=All India Installed Capacity (In MW) Of Power Stations|archive-url=https://web.archive.org/web/20160705063841/http://www.cea.nic.in/reports/monthly/installedcapacity/2016/installed_capacity-05.pdf|archive-date=5 July 2016|accessdate=9 June 2016}}</ref> Индија го исполнува најголемиот дел од домашната побарувачка на електрична енергија преку своите 106 милијарди тони докажани резерви на јаглен.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.coal.nic.in/reserve2.htm|title=Inventory of Coal Resources of India|publisher=Ministry of Coal, Government of India|archive-url=https://web.archive.org/web/20100419020324/http://www.coal.nic.in/reserve2.htm|archive-date=19 April 2010|accessdate=18 November 2010}}</ref> Индија е исто така богата со одредени алтернативни извори на енергија со значителен потенцијал во иднина, како што се сончеви, ветерни и биогорива ( јатрофа, шеќерна трска). Намалените резерви на ураниум во Индија го стагнирале растот на јадрената енергија во земјата за многу години.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.livemint.com/2008/06/30222448/Uranium-shortage-holding-back.html|title=Uranium shortage holding back India's nuclear power drive|date=30 June 2008|work=Mint|access-date=5 April 2010}}</ref> Неодамнешните откритија во појасот Тумалапале може да бидат меѓу првите 20 природни резерви на ураниум ширум светот,<ref>{{Наведени вести|url=http://www.thehindu.com/news/states/andhra-pradesh/article1554078.ece|title=Massive uranium deposits found in Andhra Pradesh|last=Subramanian|first=T. S.|date=20 March 2011|work=The Hindu|access-date=19 February 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20121024220949/http://www.thehindu.com/news/states/andhra-pradesh/article1554078.ece|archive-date=24 October 2012|location=Chennai, India}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.ibtimes.com/massive-uranium-deposit-found-andhra-pradesh-india-299977|title=Massive uranium deposits found in Andhra Pradesh|last=Thakur|first=Monami|date=19 July 2011|work=International Business Times|location=US}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/india/8647745/Largest-uranium-reserves-found-in-India.html|title=Largest uranium reserves found in India|last=Bedi|first=Rahul|date=19 July 2011|work=The Telegraph|location=New Delhi, India}}</ref> и проценета резерва од 846,477 метрички тони [[ториум]] <ref name="pib">{{Наведени вести|url=http://pib.nic.in/newsite/erelease.aspx?relid=74293|title=Availability of Thorium|date=10 August 2011|access-date=27 March 2012|publisher=Press Information Bureau, Government of India}}</ref> - околу 25% од светските резерви - се очекува да ја разгорат амбициозната програма за јадрена енергија на земјата на долг рок. Индо-американскиот јадрен договор и го отворил патот на Индија за увоз на ураниум од други земји.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.livemint.com/2008/10/09005930/Bush-signs-IndiaUS-nuclear-de.html|title=Bush signs India-US nuclear deal into law|date=9 October 2008|work=Mint|access-date=5 April 2010}}</ref>
=== Инженерство ===
[[Податотека:Mahindra_XUV_500_W6_2014_cc_(12510496555).jpg|лево|мини| Mahindra XUV500 е произведен во Индија]]
Инженерството е најголемиот под-сектор на индустрискиот сектор во Индија, според БДП, и трет по големина според извозот.<ref>[http://www.ibef.org/industry/engineering-india.aspx Engineering industry of India] IBEF, Ministry of Commerce and Industry, Government of India (April 2014)</ref> Вклучува опрема за транспорт, машински алати, капитални добра, трансформатори, разводни уреди, печки и леани и делови за турбини, автомобили и железници. Индустријата вработува околу четири милиони работници. На основа на додадена вредност, инспекторот за инженерство во Индија извеила 67 милијарди американски долари инженерска стока во фискалната година 2013-14 и опслужила дел од домашната побарувачка на инженерска стока.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.financialexpress.com/news/making-a-case-for-higher-engineering-exports/1273068|title=Making a case for higher engineering exports|date=24 July 2014|work=The Financial Express}}</ref>
Инженерската индустрија во Индија ја вклучува нејзината растечка индустрија за автомобили, мотори и скутери и машини за продуктивност како што се [[трактор]]и . Индија произвела и составила околу 18 милиони патнички и комунални возила во 2011 година, од кои 2,3 милиони биле извезени. Индија е најголем производител и најголем пазар за трактори, сочинувајќи 29% од глобалното производство на трактори во 2013 година.<ref>[http://www.aem.org/News/Advisors/AEM/?HL=Global_Tractor_Market_Analysis_Available_to_AEM_Members_from_Agrievolution_Alliance&A=1292 Global Tractor Market Analysis Available to AEM Members from Agrievolution Alliance] Association of Equipment Manufacturers, Milwaukee, Wisconsin, US (2014)</ref> Индија е 12-ти најголем производител и 7-ми најголем потрошувач на машински алат.
Индустријата за производство на автомобили придонела 79 милијарди американски долари (4% од БДП) и вработени 6,76 милиони луѓе (2% од работната сила) во 2016 година.<ref name="WTTCBenchmark"/>
=== Скапоцени камења и накит ===
[[Податотека:HopeDiamondwithLighting2_(cropped).JPG|мини| Многу познати камења како што се [[Кохинор]] и Дијамант Хоуп (горе), дошле од Индија.<ref>India Before Europe, C.E.B. Asher and C. Talbot, Cambridge University Press, 2006, {{ISBN|0-521-80904-5}}, p. 40</ref><ref>A History of India, Hermann Kulke and Dietmar Rothermund, Edition: 3, Routledge, 1998, p. 160; {{ISBN|0-415-15482-0}}</ref>]]
Индија е еден од најголемите центри за полирање дијаманти и скапоцени камења и производство на накит; таа е исто така еден од двата најголеми потрошувачи на злато .<ref>[http://www.gold.org/news-and-events/press-releases/consumer-demand-gold-53-q2-2013-led-strong-growth-china-and-india Consumer demand for gold up 53% in Q2 2013 led by strong growth in China and India] World Gold Council (August 2013)</ref> По суровата нафта и нафтените деривати, извозот и увозот на злато, благородни метали, скапоцени камења, скапоцени камења и накит претставува најголем дел од глобалната трговија во Индија. Индустријата придонесува со околу 7% од БДП на Индија, вработува милиони и е главен извор на заработка од девизи.<ref>[http://www.ibef.org/industry/gems-jewellery-india.aspx Gems and Jewellery Industry in India] IBEF, Ministry of Commerce and Industry, Government of India (2013)</ref> Индустријата за скапоцени камења и накит создала 60 милијарди долариво економско производство врз основа на додадена вредност во 2017 година и се предвидува да порасне на 110 американски долари милијарди до 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.businessworld.in/article/How-Gems-Jewellery-Sector-Plays-A-Significant-Role-In-The-Indian-Economy/02-06-2018-150508/|title=How Gems & Jewellery Sector Plays A Significant Role In The Indian Economy|last=Khanna|first=Pankaj|work=BW Businessworld|language=en|accessdate=26 November 2018}}</ref>
Индустријата за скапоцени камења и накит е економски активна во Индија веќе неколку илјади години.<ref>Oppi Untracht (1997), Traditional jewellery of India, {{ISBN|978-0810938861}}, pp 1–23</ref> До 18 век, Индија била единствениот најголем сигурен извор на дијаманти. Сега, Јужна Африка и Австралија се најголемите извори на дијаманти и благородни метали, но заедно со [[Антверпен]], Њујорк и Рамат Ган, индиските градови како Сурат и [[Мумбај|Мумбаи]] се центар на полирање на накит во светот, сечење, прецизно завршување, снабдување и трговија. За разлика од другите центри, индустријата за скапоцени камења и накит во Индија е пред се водена од занаетчии; секторот е рачен, многу фрагментиран и скоро целосно опслужен од семејно работење.
Посебната јачина на овој под-сектор е во прецизно сечење, полирање и преработка на мали дијаманти (под еден карат). Индија е исто така центар за обработка на поголеми дијаманти, бисери и други скапоцени камења. Статистички, 11 од 12 дијаманти поставени во кој било накит во светот се сечат и полираат во Индија.<ref>[http://www.rough-polished.com/en/analytics/77889.html Indian diamond cutting and polishing sector] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150203230427/http://www.rough-polished.com/en/analytics/77889.html |date=2015-02-03 }} Rough and Polished (6 March 2013)</ref> Тоа е исто така голем центар на злато и друг накит заснован на благородни метали. Домашната побарувачка за производи од злато и накит е уште еден двигател на индискиот БДП.<ref name="atkgem">[http://www.ficci.com/spdocument/20332/India-Jewellery-Review-2013.pdf All that glitters is Gold: India Jewellery Review 2013] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140712143112/http://ficci.com/spdocument/20332/India-Jewellery-Review-2013.pdf |date=2014-07-12 }} A.T. Kearny (2014)</ref>
=== Инфраструктура ===
[[Податотека:VizagPort.jpg|лево|мини|250x250пкс| Пристаниште Висахапатнам во [[Бенгалски Залив|Бенгалскиот Залив]] .]]
Инфраструктурниот и сообраќајниот сектор во Индија придонесува со околу 5% од нејзиниот БДП. Индија има патна мрежа од над 5,472,144 километри според податоци од 2015 година, или втора по големина патна мрежа во светот само зад [[Соединетите Американски Држави]]. На 1,66 км патишта на квадратен километар земја, квантитативната густина на патната мрежа во Индија е поголема од онаа на Јапонија (0,91) и САД (0,67), и далеку поголема од онаа на Кина (0,46), Бразил (0,18) или Русија (0,08).<ref name="Statistics">{{Наведена мрежна страница|url=http://morth.nic.in/showfile.asp?lid=2445|title=Basic Road Statistics of India 2013–14 and 2014–15|date=|work=Ministry of Road Transport & Highways|accessdate=12 November 2016|archive-date=2018-02-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20180211014330/http://morth.nic.in/showfile.asp?lid=2445|url-status=dead}}</ref> Квалитативно, патиштата во Индија се мешавина од модерни автопати и тесни, асфалтирани патишта и тие периодично постојано се подобруваат.<ref name="wbtransport">{{Наведена мрежна страница|url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/SOUTHASIAEXT/EXTSARREGTOPTRANSPORT/0,,contentMDK:20703625~menuPK:868822~pagePK:34004173~piPK:34003707~theSitePK:579598,00.html|title=India Transport Sector|publisher=World Bank|accessdate=2020-11-08|archive-date=2015-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20151119002640/http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/SOUTHASIAEXT/EXTSARREGTOPTRANSPORT/0,,contentMDK:20703625~menuPK:868822~pagePK:34004173~piPK:34003707~theSitePK:579598,00.html|url-status=dead}}</ref> До март 2015 година биле асфалтирани 87,05% од индиските патишта. Индија има најмала густина на патот по коловозната лента на 100.000 луѓе меѓу земјите од Г-27, што доведува до сообраќаен метеж. {{На|2014|May}}, Индија има 22,600 километри автопати со 4 или 6 ленти, што ги поврзува повеќето од нејзините најголеми производствени, трговски и културни центри.<ref name="nhdp2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nhai.org/WHATITIS.asp|title=National Highway Development Project (NHDP)|date=July 2014|publisher=NHAI, Ministry of Roads Transport, Govt of India|archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160515151253/http://www.nhai.org/WHATITIS.asp|archive-date=15 May 2016}}</ref> Патната инфраструктура во Индија носи 60% од товарниот и 87% од патничкиот сообраќај.<ref name="Road annual report">{{Наведена мрежна страница|url=http://morth.nic.in/showfile.asp?lid=414|title=Annual report 2010–2011|publisher=Ministry of Road transport and highways|accessdate=7 February 2012|archive-date=2012-01-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20120124154837/http://www.morth.nic.in/showfile.asp?lid=414|url-status=dead}}</ref>
Индиските железници е четврта по големина железничка мрежа во светот, со должина од 114,500 километри и 7.172 станици. Оваа железничка мрежа во сопственост и управувана од владата, превезува просечно 23 милиони патници на ден, и над милијарда тони товар според податоци од 2013 година.<ref>[http://www.indianrailways.gov.in/railwayboard/uploads/directorate/stat_econ/MTHSTAT/2014/MER_March_2014.pdf Indian Railways] Govt of India (2014)</ref> Индија има крајбрежје од 7,500 километри со 13 големи пристаништа и 60 оперативни не-големи пристаништа, кои заедно управуваат со 95% од надворешната трговија на земјата по обем и 70% по вредност (повеќето од остатокот се управувани од воздух). Нава Шева, Мумбаи е најголемото јавно пристаниште, додека Мундра е најголемото приватно морско пристаниште. Аеродромската инфраструктура во Индија вклучува 125 аеродроми, од кои 66 аеродроми имаат лиценца за управување со патници и товар.<ref>[http://dgca.nic.in/aerodrome/aero_list.pdf LIST OF LICENSED AERODROME] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190926172324/http://dgca.nic.in/aerodrome/aero_list.pdf |date=2019-09-26 }} Directorate General of Commercial Aviation, Govt of India (May 2014)</ref>
=== Нафтени производи и хемикалии ===
Нафтените производи и хемикалиите се голем придонесувач за индустрискиот БДП на Индија, и заедно тие придонесуваат со над 34% од нејзините приходи за извоз. Индија е домаќин на многу рафинерии и петрохемиски операции на нафта, вклучувајќи го и најголемиот рафинериски комплекс на светот во [[Џамнагар]] кој обработува 1,24 милиони барели сурова на ден.<ref>[http://www.hydrocarbons-technology.com/features/feature-top-ten-largest-oil-refineries-world/ Top ten large oil refineries] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140711121138/http://www.hydrocarbons-technology.com/features/feature-top-ten-largest-oil-refineries-world |date=2014-07-11 }} Hydrocarbon Technologies (September 2013)</ref> По обем, индиската хемиска индустрија била трета по големина производител во Азија и придонела со 5% од БДП на земјата. Индија е еден од петте најголеми производители на агрохемикалии, полимери и пластика, бои и разни органски и неоргански хемикалии.<ref>[http://www.ibef.org/download/Chemicals-March-220313.pdf Indian Chemical Industry] IBEF, Ministry of Commerce and Industry, Government of India (March 2014)</ref> И покрај тоа што е голем производител и извозник, Индија е нето увозник на хемикалии поради домашните побарувања.<ref>[http://www.ibef.org/download/chemicals-august-2013.pdf Indian Chemical Industry] IBEF, Ministry of Commerce and Industry, Government of India (August 2013)</ref>
Хемиската индустрија придонела со 163 долари милијарди за економијата во ФГ18 и се очекува да достигне 300-400 милијарди американски долари до 2025 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://home.kpmg/be/en/home/insights/2018/02/pro-growth-environment-pays-off-for-indian-chemical-companies.html|title=Pro-growth environment pays off for Indian chemical companies {{!}} KPMG Belgium|date=13 March 2018|publisher=KPMG|accessdate=15 August 2019|archive-date=2019-08-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20190815070003/https://home.kpmg/be/en/home/insights/2018/02/pro-growth-environment-pays-off-for-indian-chemical-companies.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://economictimes.indiatimes.com/industry/indl-goods/svs/chem-/-fertilisers/chemical-industry-may-reach-usd-304-billion-by-fy25-report/articleshow/66106551.cms|title=Chemical industry may reach USD 304 billion by FY25: Report|date=7 October 2018|work=The Economic Times|accessdate=15 August 2019}}</ref> Индустријата вработувала 17,33 милиони луѓе (4% од работната сила) во 2016 година.<ref name="WTTCBenchmark"/>
=== Фармацевтски производи ===
Индиската фармацевтска индустрија пораснала во последниве години и станала главен производител на производи за здравствена заштита за целиот свет. Индија има 20% удел на пазарот во глобалното снабдување со генерички производи по обем.<ref name=":0">https://www.ibef.org/download/pharmaceuticals-jan-2019.pdf<br /></ref> Индискиот фармацевтски сектор исто така обезбедува над 62% од глобалната побарувачка за разни вакцини.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.investindia.gov.in/sector/pharmaceuticals|title=Pharmaceuticals|work=investindia.gov.in|language=en|accessdate=29 May 2020}}</ref> Извозот на фармацевтски производи во Индија изнесувал 17,27 милијарди во 2017–18 година и се очекува да достигне 20 американски долари милијарди до 2020 година. Индустријата пораснала од 6 милијарди во 2005 година до 36,7 милијарди во 2016 година, сложена годишна стапка на раст (CAGR) од 17,46%. Се очекува да порасне со CAGR од 15,92% и да достигне 55 милијарди американски долари во 2020 година Индија се очекува да стане шестиот најголем фармацевтски пазар во светот до 2020 година.<ref name="healthDNA">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dnaindia.com/academy/report-medical-tourism-to-keep-pharma-industry-in-good-health-study-2329151|title=Medical tourism to keep pharma industry in good health: Study|date=20 February 2017|work=dna|accessdate=20 February 2017}}</ref> Секторот е еден од најбрзо растечките индустриски под-сектори и значаен придонесувач за заработувачката на извоз во Индија. Државата Гуџарат е центар за производство и извоз на фармацевтски производи и активни фармацевтски состојки (АПИ).<ref>[http://www.in.kpmg.com/pdf/gujarat-pharma08.pdf Gujarat Pharma Industry] KPMG (2010)</ref>
=== Текстил ===
Пазарот за текстил и облека во Индија се проценува на 108,5 милијарди американски долариза 2015 година. Се очекува да достигне големина од 226 милијарди американски долари до 2023 година. Вработените во индустријата се над 35 милиони луѓе. По вредност, текстилната индустрија сочинува 7% од индиската индустрија, 2% од БДП и 15% од заработката на извозот на земјата. Индија извела 39,2 милијарди американски долари текстил во фискалната година 2017-18 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.indiatoday.in/education-today/gk-current-affairs/story/textile-industry-in-india-latest-facts-figures-government-schemes-1353406-2018-10-01|title=Textile Industry in India: Latest facts, figures and government schemes|work=India Today|language=en|accessdate=27 January 2019}}</ref>
Индиската текстилна индустрија се трансформирала во последниве години од сектор во опаѓање во брзо развиен. Откако ја ослободила индустријата во 2004–2005 година од голем број ограничувања, пред се финансиски, владата дозволила огромен прилив на инвестиции, домашни и странски. Од 2004 до 2008 година, вкупните инвестиции во текстилниот сектор се зголемиле за 27 милијарди долари. Лудијана произведува 90% волнени во Индија и е позната како Манчестер од Индија. Тирупур се здобил со универзално признание како водечки извор на трикотажа, плетена облека, секојдневна облека и спортска облека. Проширувачките текстилни центри како што се Ичалкаранџи уживаат еден од највисоките приходи по глава на жител во земјата.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.hindu.com/2007/06/11/stories/2007061110090500.htm|title=Helping Tirupur emerge as a leader in knitwear exports in India|date=11 June 2007|work=The Hindu|access-date=17 January 2011|location=Chennai|archive-date=2007-11-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20071128012707/http://www.hindu.com/2007/06/11/stories/2007061110090500.htm|url-status=dead}}</ref> Индиските фарми за памук, влакна и текстилна индустрија овозможуваат вработување на 45 милиони луѓе во Индија,<ref name="ibeftex">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ibef.org/industry/textiles.aspx|title=Textile Industry in India, Indian Textile Industry, Garment Industry|publisher=IBEF, Govt of India|accessdate=12 April 2014}}</ref> вклучувајќи и [[Детска работна сила|детски труд]] (1%). Се проценува дека во овој сектор се вработени околу 400.000 [[Детска работна сила|деца]] на возраст под 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-26294513|title=The task of protecting India's child cotton pickers|last=Neal|first=John|date=23 February 2014|publisher=BBC|accessdate=23 February 2014}}</ref>
=== Целулоза и хартија ===
[[Целулознно-хартиена индустрија|Целулознно-хартиената индустрија]] во Индија е еден од најголемите производители на хартија во светот и прифати нова технологија на производство.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://papermart.in/2010/05/31/top-paper-companies-in-india/|title=Top Paper Companies in India|date=31 May 2010|publisher=papermart.in}}</ref> Пазарот на труд во Индија се очекува да биде во вредност од ₹ 600 милијарди во 2017–18 година, забележувајќи CAGR од 6–7%. Домашната побарувачка за хартија речиси двојно се зголемила од околу 9 милиони тони во фискалната 2007-08 година на над 17 милиони тони во 2017–18 година. Потрошувачката на хартија по глава на жител во Индија е околу 13–14 кг годишно, понизок од глобалниот просек од 57 килограм.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.financialexpress.com/industry/india-outstrips-china-in-paper-market-growth-despite-dumping-fears/1443807/|title=India beats China in paper market growth despite dumping fears|date=15 January 2019|work=The Financial Express|accessdate=27 January 2019}}</ref>
== Услуги ==
[[Податотека:IlabsCentre.jpg|мини|Хајдерабад е голем центар за ИТ услуги.]]
Секторот услуги има најголемо учество во БДП на Индија, со 57% во 2012 година, од 15% во 1950 година.<ref name="quandl.com"/> Тој е седмиот најголем сектор на услуги според номиналниот БДП и трет по големина кога ќе се земе предвид куповната моќ. Секторот за услуги обезбедува вработување на 27% од работната сила. [[Надворешно изведување|Надворешното изведување]] на информатичката технологија и деловните процеси се меѓу најбрзо растечките сектори, со кумулативна стапка на раст на приходите 33,6% помеѓу фискалните години 1997–98 и 2002–03 и придонесувајќи за 25% од вкупниот извоз на земјата во {{Безпрелом|2007–08}} .<ref name="AtIndependence"/>
=== Авијација ===
[[Податотека:Boeing_707-437,_Air-India_AN2227437.jpg|мини|„Ер Индија“ стана првиот азиски носач кој индуцираше авион со авион, со „ Боинг 707 –420“ ''Гаури Шанкар'' .]]
Индија е четврти по големина пазар на цивилна авијација во светот што бележи воздушен сообраќај од 158 милиони патници во 2017 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mediaindia.eu/news-aibm/india-becomes-fourth-largest-aviation-market-in-the-world/|title=India becomes fourth largest aviation market in the world|date=21 April 2017|work=Media India Group|accessdate=14 October 2017}}</ref><ref name="IATA">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.iata.org/pressroom/pr/Pages/2018-09-04-02.aspx|title=Potential and Challenges of Indian Aviation|work=IATA|accessdate=26 November 2018|archive-date=2018-11-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20181126134816/https://www.iata.org/pressroom/pr/Pages/2018-09-04-02.aspx|url-status=dead}}</ref> Се проценува дека пазарот има 800 авиони до 2020 година, што би претставувало 4,3% од глобалните количини,<ref>{{Наведување|title=Aviation|url=http://www.makeinindia.com/sector/aviation|publisher=[[Make in India]]|accessdate=2020-11-08|archive-date=2015-11-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20151101015320/http://www.makeinindia.com/sector/aviation|url-status=dead}}</ref> и се очекува да забележи годишен сообраќај на патници од 520 милиони до 2037 година. [[Меѓународно здружение за воздушен превоз|ИАТА]] проценила дека авијацијата придонела 30 милијарди американски долари до БДП на Индија во 2017 година и дека вработува 7,5 милиони работни места - 390 000 директно, 570 000 во синџирот на вредности и 6,2 милиони преку туризам.
Цивилната авијација во Индија ги започнала своите почетоци до 18 февруари 1911 година, кога Анри Пеке, француски воздухопловец, превезувал 6.500 парчиња пошта на двата авиони Хамбер од Алахабад до Наини.<ref name="PIB">http://pib.nic.in/newsite/efeatures.aspx?relid=69345 100 Years of Civil Aviation in India – Milestones</ref> Подоцна, на 15 октомври 1932 година, ЈРД Тата пренел пратка пошта од Карачи до аеродромот Јуху . Неговата авиокомпанија подоцна станала Ер Индија и била првата азиска авиокомпанија што го преминала [[Атлантскиот Океан]], како и првата азиска авиокомпанија што летала со авиони.
==== Национализација ====
Во март 1953 година, индискиот парламент го донел законот за воздушни корпорации за рационализирање и национализирање на тогаш постоечките приватни осум авиокомпании во Индија ерлајнс за домашни услуги и Ер Индија во сопственост на групацијата Тата за меѓународни услуги.<ref name="PIB"/> Меѓународниот орган на аеродроми во Индија (IAAI) бил конституиран во 1972 година, додека Националниот орган за аеродроми бил конституиран во 1986 година. Бирото за безбедност на цивилното воздухопловство е основано во 1987 година по падот на летот 182 на „ Ер Индија“ .
==== Дерегулација ====
Владата го дерегуларирала секторот за цивилно воздухопловство во 1991 година кога владата им дозволила на приватните авиокомпании да работат чартер и не-редовни услуги според шемата „''Ер такси''“ до 1994 година, кога бил укинат законот за воздушна корпорација и приватните авиокомпании веќе можеле да работат со редовни услуги. Приватните авиокомпании, вклучувајќи ги „ ''Jet Airways''“,[[:en:Air Sahara|''Air Sahara'']], [[:en:Modiluft|''Modiluft'']], [[:en:Damania Airways|''Damania Airways'']] и [[:en:NEPC Airlines|''NEPC Airlines'']] започнале со домашното работење во овој период.<ref name="PIB"/>
Авиоиндустријата доживеала брза трансформација по дерегулацијата. Неколку нискобуџетни превозници влегле на индискиот пазар во периодот 2004–05 година. Меѓу најголемите нови учесници станале Air Deccan, Air Sahara, Kingfisher Airlines, SpiceJet, GoAir, Paramount Airways и IndiGo Кингфишер ерлајнс станал првиот индиски авиопревозник на 15 јуни 2005 година што [[Ербас А380|нарачал]] авион [[Ербас А380]] вреден 3 милијарди долари <ref name="KingfisherA380">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.financialexpress.com/old/latest_full_story.php?content_id=93786|title=Kingfisher Air nets monster jumbo|date=14 June 2005|work=Online edition of the [[The Financial Express (India)|Financial Express]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20130514232154/http://www.financialexpress.com/old/latest_full_story.php?content_id=93786|archive-date=14 May 2013|accessdate=11 June 2009}}</ref><ref name="Kingfisher3bn">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.flightglobal.com/articles/2005/06/16/199660/high-fives-with-3bn-kingfisher-order.html|title=High fives with $3bn Kingfisher order|date=16 June 2005|work=Flightglobal|archive-url=https://web.archive.org/web/20121105064926/http://www.flightglobal.com/news/articles/high-fives-with-3bn-kingfisher-order-199660/|archive-date=5 November 2012|accessdate=11 June 2009}}</ref> Сепак, индиската авијација би се борела поради економското забавување и зголемувањето на трошоците за гориво и работење. Ова довело до консолидација, откуп и прекинување. Во 2007 година, Ер Сахара и Ер Декан биле купени од Џет Ервејс и Кингфишер Ерлајнс, соодветно. Парамаунт ервејс престанал да работи во 2010 година, а Кингфишер се затворил во 2012 година. „Етихад ервејс“ се согласил да добие 24% од акциите на „Џет ервејс“ во 2013 година. AirAsia India, нискотарифен авиопревозник кој работи како заедничко вложување помеѓу Air Asia и Tata Sons, лансиран во 2014 година. Просечната цена на авионскиот патнички авион се намалила за 70% помеѓу 2005 и 2017 година, откако се прилагодила на инфлацијата.<ref name="IATA"/>
=== Банкарски и финансиски услуги ===
[[Податотека:SBI_HQ_in_Mumbai.jpg|мини|337x337пкс| Државната банка на Индија е најголемата банка во Индија.]]
Индустријата за финансиски услуги придонела за 809 милијарди американски долари (37% од БДП) и вработени 14,17 милиони луѓе (3% од работната сила) во 2016 година, а банкарскиот сектор придонел со 407 милијарди американски долари (19% од БДП) и вработени 5,5 милиони луѓе (1% од работната сила) во 2016 година.<ref name="WTTCBenchmark"/> Индискиот [[пазар на пари]] е класифициран во организиран сектор, кој се состои од приватни, јавни и странски трговски банки и кооперативни банки, заедно познати како „''закажани банки''“; и неорганизираниот сектор, кој вклучува поединечни или семејни сопственици на домородни банкари или позајмувачи на пари и [[Небанкарски финансиски институции|небанкарски финансиски компании]] .<ref name="AtIndependence"/> Неорганизираниот сектор и микрокредитот се претпочитаат пред традиционалните банки во руралните и суб-урбаните области, особено за непродуктивни цели, како што се краткорочни заеми за церемонии.<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref>
Премиерот [[Индира Ганди]] национализирала 14 банки во 1969 година, следени од шест други во 1980 година и направила задолжително банките да обезбедат 40% од нивниот нето-кредит на приоритетните сектори, вклучително земјоделството, малата индустрија, трговијата на мало и малиот бизнис, за да се обезбеди дека банките ги исполниле своите социјални и развојни цели. Оттогаш, бројот на филијали на банките се зголемил од 8 260 во 1969 година на 72 170 во 2007 година и населението опфатено со филијала се намалило од 63 800 на 15 000 во истиот период. Вкупниот износ на [[Депозит|банкарските депозити]] се зголемил од ₹ 59,1 милијарди во 1970-1971 до ₹ 38.309 милијарди во 2008-09 година. И покрај зголемувањето на руралните гранки - од 1.860 или 22% од вкупниот број во 1969 година на 30.590 или 42% во 2007 година - само 32.270 од 500.000 села се опслужени од закажана банка.<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref><ref name="ghosh">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.macroscan.com/cur/jul05/cur210705Bank_Nationalisation.htm|title=Bank Nationalisation: The Record|last=Ghosh|first=Jayati|date=21 July 2005|work=Macroscan|publisher=Economic Research Foundation|archive-url=https://web.archive.org/web/20051023070928/http://www.macroscan.com/cur/jul05/cur210705Bank_Nationalisation.htm|archive-date=23 October 2005|accessdate=11 January 2011}}</ref>
Бруто домашната заштеда на Индија во 2006-07 година, како процент на БДП, била на високо ниво од 32,8%.<ref name="AtIndependence"/> Повеќе од половина од личните заштеди се инвестираат во физички средства како што се земјиште, куќи, говеда и злато.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/documents/APCITY/UNPAN028982.pdf|title=Reforming India's Financial System|last=Farrell|first=Diana|last2=Susan Lund|publisher=United Nations Public Administration Network|accessdate=11 January 2011|archive-date=2016-03-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303223047/http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/documents/APCITY/UNPAN028982.pdf|url-status=dead}}</ref> Државните банки во јавниот сектор поседуваат над 75% од вкупната актива на банкарската индустрија, при што приватните и странските банки поседуваат 18,2% и 6,5%, соодветно.<ref name="factual">{{Наведени вести|url=http://www.livemint.com/2007/09/01001100/India-growth-story-is-attracti.html|title=India growth story is attracting talent from govt establishments|last=D'Silva|first=Jeetha|date=1 September 2007|work=Mint|access-date=11 January 2011}}</ref> Од либерализацијата, владата одобрила значајни банкарски реформи. Додека некои од нив се однесуваат на национализирани банки - како што се реформи кои поттикнуваат спојувања, намалување на мешањето на владата и зголемување на профитабилноста и конкурентноста - други реформи ги отвориле банкарскиот и осигурителниот сектор за приватни и странски компании.<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref><ref name="CIA"/>
=== Информациска технологија ===
[[Податотека:BangaloreInfosys.jpg|десно|мини|250x250пкс| Медиумски центар Инфосис во Бангалор, Индија . Инфосис е една од најголемите индиски ИТ компании.]]
[[Податотека:Tidel_Park.jpg|десно|мини|250x250пкс| Парк Тидел, тогаш најголемиот ИТ парк во Азија кога бил отворен во 2000 година.]]
Индустријата за информатичка технологија (ИТ) во Индија се состои од две главни компоненти: ИТ услуги и надворешно изведување на деловни процеси (БПО). Секторот го зголемил својот придонес кон индискиот БДП од 1,2% во 1998 година на 7,5% во 2012 година.<ref name="nasscom">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nasscom.in/indian-itbpo-industry|title=Indian IT-BPO Industry|work=[[NASSCOM]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20121220032358/http://www.nasscom.in/indian-itbpo-industry|archive-date=20 December 2012|accessdate=15 December 2012}}</ref> Според НАСЦКОМ, секторот ги обединил приходите од 147 милијарди во 2015 година, каде што приходите од извоз биле 99 милијарди {{US$}} а домашните 48 {{US$}} милијарди, со раст за над 13%.
Растот во ИТ секторот се припишува на зголемена специјализација и достапност на голем фонд на евтини, високо квалификувани, течни работници што зборуваат англиски јазик - што одговара на зголемената побарувачка од странски потрошувачи заинтересирани за извоз на услуги во Индија, или бараат да извршат надворешни услуги нивните операции. Уделот на индиската ИТ-индустрија во БДП на земјата се зголемил од 4,8% во 2005-06 на 7% во 2008 година.<ref name="Indian IT">{{Наведени вести|url=https://www.forbes.com/home/enterprisetech/2008/02/29/mitra-india-outsourcing-tech-enter-cx_sm_0229outsource.html|title=The Coming Death of Indian Outsourcing|last=Mitra|first=Sramana|date=29 February 2008|work=Forbes|access-date=10 January 2010|archive-date=2009-01-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20090122074242/http://www.forbes.com/home/enterprisetech/2008/02/29/mitra-india-outsourcing-tech-enter-cx_sm_0229outsource.html|url-status=dead}}</ref> Во 2009 година, седум индиски фирми биле наведени меѓу првите 15 компании за технолошко надворешно изведување во светот.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.wsj.com/articles/SB124344190542659025#project%3DOUTSOURCING09%26articleTabs%3Dinteractive|title=Outlook for Outsourcing|last=Sheth|first=Niraj|date=28 May 2009|work=[[The Wall Street Journal]]|access-date=5 April 2010}}</ref>
Услугите за надворешно изведување на деловните процеси во индустријата за надворешно изведување во Индија се однесуваат главно на западните активности на [[Мултинационално претпријатие|мултинационалните корпорации]]. Околу 2,8;милиони луѓе работеле во секторот за надворешно изведување. Годишните приходи се околу 11 американски долари милијарди,<ref name="feout">{{Наведени вести|url=http://www.financialexpress.com/news/indias-outsourcing-revenue-to-hit-50-bn/266661/|title=India's outsourcing revenue to hit $50 bn|work=The Financial Express|year=2008}}</ref> околу 1% од БДП. Околу 2,5 милиони луѓе дипломираат во Индија секоја година. Платите растат за 10-15% како резултат на недостиг на вештини.
=== Осигурување ===
Индија станала десетти по големина пазар на осигурување во светот во 2013 година.<ref>IBEF, Insurance Industry in India, [http://www.ibef.org/industry/insurance-presentation Sectoral Presentation], Ministry of Finance, Government of India (October 2014)</ref> Со вкупна големина на пазарот од 66,4 милијарди во 2013 година, таа останува мала во споредба со најголемите светски економии а индискиот пазар на осигурување учествувал со само 2% во светскиот деловен осигурител во 2017 година. Животното и неживотното осигурување на индустријата собрало ₹ 6.10 трилиони во вкупна бруто премија за осигурување во 2018 година. Животното осигурување сочинува 75,41% од пазарот на осигурување, а остатокот е општо осигурување.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.firstpost.com/business/insurance-penetration-in-india-grows-just-1-in-last-one-and-half-decade-these-six-charts-explain-why-5953351.html|title=Insurance penetration in India grows just 1% in last one and half decade; These six charts explain why|work=Firstpost|accessdate=27 January 2019}}</ref> Од 52 осигурителни компании во Индија, 24 се активни во деловно осигурување за живот.<ref name="ibefinsure">IBEF, [http://www.ibef.org/industry/insurance-sector-india.aspx Insurance Sector in India] April 2014 Industry Report</ref>
Специјализирани осигурителни компании за гарантирање на извозни кредити и земјоделско осигурително друштво (АИЦ) нудат гаранција за кредит и осигурување на посеви. Биле воведени неколку иновативни производи како што се временско осигурување и осигурување поврзани со специфични култури. Премиите од страна на неживотните осигурителни компании за во периодот од 2010-11 изнесувале ₹ 425 милијарди. Растот бил задоволителен, особено со оглед на широките намалувања на тарифните стапки.
=== Трговија на мало ===
[[Податотека:Grocery_Shop_in_a_small_Town_in_South_India_(1).JPG|мини|Продавниците за храна вршат голем дел од трговијата на мало во Индија.]]
Индустријата за малопродажба, со исклучок на големо, придонела за 482 милијарди американски долари (22% од БДП) со вработени 249,94 милиони луѓе (57% од работната сила) во 2016 година. Индустријата е втор најголем работодавач во Индија, по земјоделството.<ref name="WTTCBenchmark"/> Индискиот пазар на мало се проценува на 600 милијарди американски долари и еден од првите пет малопродажни пазари во светот според економската вредност. Индија има еден од најбрзо растечките пазари на мало во светот,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mckinseyquarterly.com/Marketing/Sectors_Regions/Winning_the_Indian_consumer_1659?gp=1|title=Winning the Indian consumer|year=2005|publisher=McKinsey & Company|accessdate=2020-11-08|archive-date=2013-01-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20130126161914/http://www.mckinseyquarterly.com/Marketing/Sectors_Regions/Winning_the_Indian_consumer_1659?gp=1|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-india-15885055|title=Changing the way Indians shop|last=Majumder|first=Sanjoy|date=25 November 2011|work=BBC News}}</ref> и се предвидува да достигне 1,3 трилиони американски долари до 2020 година.<ref name="pwc12tik">[http://www.pwc.in/en_IN/in/assets/pdfs/industries/retail-and-consumer/retail-report-300812.pdf The Indian Kaleidoscope – Emerging trends in retail] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130228033058/http://www.pwc.in/en_IN/in/assets/pdfs/industries/retail-and-consumer/retail-report-300812.pdf |date=2013-02-28 }} PWC (2012)</ref> Малопродажниот пазар за електронска трговија во Индија бил проценет на 32,7 милијарди во 2018 година, а се очекува да достигне 71,9 милијарди до 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://marketrealist.com/2019/01/what-next-for-amazon-in-india-amid-new-retail-rules|title=Market Realist|work=marketrealist.com|accessdate=27 January 2019}}</ref>
Индиската малопродажна индустрија претежно се состои од локални [[Мало претпријатие|продавници]], [[Мало претпријатие|продавници со]] сопственици и улични продавачи. Супермаркетите за малопродажба се шират, со удел на пазарот од 4% во 2008 година.<ref name="chainstores">{{Наведени вести|url=http://www.economist.com/displayStory.cfm?story_id=11465586|title=Retailing in India: Unshackling the chain stores|date=29 May 2008|work=The Economist|access-date=10 January 2010}}</ref> Недостатокотна задна магацинска инфраструктура и дозволи на државно ниво и бирократијата продолжуваат да го ограничуваат растот на организираната малопродажба.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.wsj.com/news/articles/SB10001424127887323622904578129294224588914|title=Bad Roads, Red Tape, Burly Thugs Slow Wal-Mart's Passage in India|last=Sharma|first=Amol|date=12 January 2013|work=The Wall Street Journal|last2=Mukherji|first2=Biman}}</ref> Усогласеноста со над триесет прописи како што се „''лиценци за табли''“ и „''мерки за борба против складирање''“ мора да се направи пред продавницата да се отвори за деловна активност. Постојат даноци за преместување на стоки од држава во држава, па дури и во рамките на државите. Според ''„Волстрит журнал“'', недостатокот на инфраструктура и ефикасни мрежи за малопродажба предизвикуваат загуба на третина од земјоделските производи во Индија од расипување.<ref name="India's Food Transportation Ordeal"/>
=== Туризам ===
[[Податотека:Kerala_Backwaters_Sunset.JPG|мини|Керала стана главно туристичко одредиште откако државната влада го промовираше своето природно крајбрежје.]]
[[Податотека:Bactrian_camels_-_Nubra.jpg|мини| Возење со бакријанска [[Двогрба камила|камила]] во долината Нубра во Ладак .]]
Светскиот совет за патувања и туризам пресметл дека туризмот генерирал ₹ 15,24 трилиони или 9,4% од БДП на нацијата во 2017 година и имал 41,622 милиони работни места, или 8% од вкупното вработување. Сектор се предвидува да расте со годишна стапка од 6,9% до ₹₹ трилиони до 2028 година (9,9% од БДП).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wttc.org/-/media/files/reports/economic-impact-research/countries-2018/india2018.pdf|title=Travel & Tourism Economic Impact 2018 India|publisher=[[World Travel and Tourism Council]]|accessdate=22 March 2017|archive-date=2018-03-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20180322143152/https://www.wttc.org/-/media/files/reports/economic-impact-research/countries-2018/india2018.pdf|url-status=dead}}</ref> Над 10 милиони странски туристи пристигнале во Индија во 2017 година во споредба со 8,89 милиони во 2016 година, забележувајќи раст од 15,6%.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.business-standard.com/article/economy-policy/india-attracted-10-mn-foreigners-in-2017-sports-to-bring-more-alphons-118011700293_1.html|title=India attracted 10 mn foreign tourists in 2017, sports to bring more|last=Team|first=BS Web|date=17 January 2018|work=Business Standard India|accessdate=11 February 2018}}</ref> Индија заработила 21,07 милијарди девизи од сметки за туризам во 2015 година.<ref>{{Наведено списание|title=India Tourism Statistics at a Glance 2015|url=http://tourism.gov.in/sites/default/files/Other/India%20Tourism%20Book%20English.pdf|journal=|access-date=2020-11-08|archive-date=2017-05-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20170517101307/http://www.tourism.gov.in/sites/default/files/Other/India%20Tourism%20Book%20English.pdf|url-status=dead}}</ref> Меѓународниот туризам во Индија бележи постојан раст од 2,37 милиони пристигнувања во 1997 година до 8.03 милиони пристигнувања во 2015 година. САД се најголемиот извор на меѓународни туристи во Индија, додека земјите од Европската Унија и Јапонија се други главни извори на меѓународни туристи.<ref name="unwtoitp">[http://asiapacific.unwto.org/sites/all/files/pdf/cap-csa-24-5b_ref_indias_report.pdf India's tourism performance] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140808043955/http://asiapacific.unwto.org/sites/all/files/pdf/cap-csa-24-5b_ref_indias_report.pdf |date=2014-08-08 }} United Nations World Tourism Organization (2013)</ref><ref>[http://www2.unwto.org/publication/yearbook-tourism-statistics-data-2008-2012-2014-edition Yearbook of Tourism Statistics, Data 2008 – 2012, 2014 Edition] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181201132717/http://www2.unwto.org/publication/yearbook-tourism-statistics-data-2008-2012-2014-edition |date=2018-12-01 }} United Nations World Tourism Organization (2014)</ref> Помалку од 10% од меѓународните туристи го посетуваат [[Таџ Махал]], а мнозинството посетува други културни, тематски и празнични кола.<ref>RN Pandey, [http://statistics.unwto.org/sites/all/files/pdf/india_inbound_0.pdf Inbound Tourism Statistics of India] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160528064125/http://statistics.unwto.org/sites/all/files/pdf/india_inbound_0.pdf |date=2016-05-28 }} Ministry of Tourism, Govt of India (2012)</ref> Над 12 милиони индиски граѓани годишно одат на меѓународни патувања за туризам, додека домашниот туризам во Индија додава околу 740 милиони индиски патници.
Индија има брзо растечки сектор за медицински туризам во својата економија за здравствена заштита, нудејќи ниски трошоци за здравствени услуги и долгорочна нега.<ref name="BMJ">{{Наведено списание|last=Mudur|first=Ganapati|date=June 2004|title=Hospitals in India woo foreign patients|journal=[[British Medical Journal]]|volume=328|issue=7452|page=1338|doi=10.1136/bmj.328.7452.1338|pmc=420282|pmid=15178611}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://communities.washingtontimes.com/neighborhood/travelers-notebook/2013/aug/18/medical-tourism-draws-americans-india/|title=Medical Tourism draws Americans to India|date=18 August 2013|work=The Washington Times}}</ref> Во октомври 2015 година, се проценува дека секторот за медицински туризам вреди 3 милијарди американски долари. Се предвидува да порасне на 7-8 милијарди до 2020 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://economictimes.indiatimes.com/industry/healthcare/biotech/healthcare/indian-medical-tourism-industry-to-touch-8-billion-by-2020-grant-thornton/articleshow/49615898.cms|title=Indian medical tourism industry to touch $8 billion by 2020: Grant Thornton – The Economic Times|work=The Economic Times|accessdate=16 April 2016}}</ref> Во 2014 година 184.298 странски пациенти отпатувале во Индија за да побараат медицински третман.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://pib.nic.in/newsite/pmreleases.aspx?mincode=36|title=Promotion of Medical Tourism|work=Press Information Bureau|accessdate=28 April 2016}}</ref>
=== Индустрија за медиуми и забава ===
Заедничката студија на ASSOCHAM - PwC предвидува дека индиската медиумска и забавна индустрија ќе порасне од големина од 30,364 американски долари милијарда во 2017 година до 52,668 долари милијарди до 2022 година, забележувајќи [[сложена годишна стапка на раст]] од 11,7%. Студијата, исто така, предвидува дека телевизијата, киното ќе сочинуваат скоро половина од вкупниот раст на индустријата во текот на периодот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.news18.com/news/india/media-and-entertainment-industry-may-touch-rs-3-73-lakh-crore-by-2022-study-2015579.html|title=Media and Entertainment Industry May Touch Rs 3.73 Lakh Crore by 2022: Study|work=News18|accessdate=27 January 2019}}</ref>
=== Здравствена грижа ===
Здравствениот сектор во Индија се очекува да порасне на сложена годишна стапка на раст од 29% помеѓу 2015 и 2020 година.<ref name="healthDNA"/>
Индустријата за [[ајурведа]] во Индија забележа големина на пазарот од 4,4 милијарди во 2018 година. Конфедерацијата на индиска индустрија проценува дека индустријата ќе расте со сложена годишна стапка на раст 16% до 2025 година. Скоро 75% од пазарот се состои од производи за лична нега и убавина без рецепт, додека услугите за ајурведска благосостојба или ајурведички туризам учествуваат со 15% од пазарот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://economictimes.indiatimes.com/industry/healthcare/biotech/healthcare/indian-ayurvedic-industry-to-grow-to-4-4-billion-by-the-end-of-this-year/articleshow/66694089.cms|title=Indian ayurvedic industry to grow to $ 4.4 billion by the end of this year|date=19 November 2018|work=The Economic Times|accessdate=26 November 2018}}</ref>
=== Логистика ===
[[Логистика|Логистичката индустрија]] во Индија вредела над 160 милијарди американски долари во 2016 година, и пораснала на 7,8% во претходниот петгодишен период. Во индустријата се вработени околу 22 милиони луѓе.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://indianexpress.com/article/business/economy/economic-survey-five-states-show-the-way-with-70-of-exports-enjoy-higher-standard-of-living-union-budget-5044319/|title=Economic Survey 2018: 5 states show the way with 70% of exports, enjoy higher standard of living|date=30 January 2018|work=The Indian Express|accessdate=11 February 2018}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.business-standard.com/budget/article/only-5-states-account-for-70-of-exports-economic-survey-shows-118012900344_1.html|title=Only 5 states account for 70% of exports, Economic Survey shows|last=Chakraborty|first=Subhayan|date=29 January 2018|work=Business Standard India|accessdate=11 February 2018}}</ref> Се очекува да достигне големина од 215 милијарди американски долари до 2020 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.entrepreneur.com/article/326552|title=Future and Growth of Transportation Market by 2020|last=Vashistha|first=Praveen|date=18 January 2019|work=Entrepreneur|language=en|accessdate=27 January 2019|archive-date=2019-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20190127205637/https://www.entrepreneur.com/article/326552|url-status=dead}}</ref> Индија била рангирана на 35-то место од 160 земји во Индексот на логистички перформанси на Светска банка за 2016 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lpi.worldbank.org/international/global?sort=desc&order=LPI%20Score#datatable|title=Global Rankings 2016 {{!}} Logistics Performance Index|publisher=World Bank|language=en|accessdate=11 February 2018|archive-date=2017-07-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20170709083245/https://lpi.worldbank.org/international/global?sort=desc&order=LPI%20Score#datatable|url-status=dead}}</ref>
=== Телекомуникации ===
[[Податотека:STS008-44-611.jpg|десно|мини|250x250пкс| Сателит INSAT-1B: Секторот за радиодифузија во Индија е многу зависен од системот INSAT .]]
Телекомуникацискиот сектор генерирана ₹ 2,20 милијарди приход во 2014-15 година, што претставува 1,94% од вкупниот БДП.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dnaindia.com/money/report-telecom-sector-share-in-gdp-marginally-up-at-194-in-fy15-2158878|title=Telecom sector share in GDP marginally up at 1.94% in FY15 & Updates at Daily News & Analysis|date=23 December 2015|work=Daily News and Analysis|accessdate=2 November 2017}}</ref> Индија е втор по големина пазар во светот според бројот на корисници на телефон (и фиксни и мобилни телефони) со 1,053 милијарди претплатници. Според податоци од 31 август 2016 година, индија има една од најниските тарифи за повици во светот, поради силната конкуренција меѓу телеком операторите. Индија има трета најголема база на корисници на Интернет во светот. Во 2016 година имало 342,65 милиони претплатници на [[Интернет]] во земјата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.trai.gov.in/WriteReadData/PIRReport/Documents/Indicator_Report_05_August_2016.pdf|title=<!--ACTUAL ARTICLE TITLE BELONGS HERE! original text: Archived copy-->|archive-url=https://web.archive.org/web/20161130132013/http://www.trai.gov.in/WriteReadData/PIRReport/Documents/Indicator_Report_05_August_2016.pdf|archive-date=30 November 2016|accessdate=29 November 2016}}</ref>
Проценките на индустријата покажуваат дека во Индија има над 554 милиони потрошувачи на ТВ според податоци од 2012 година <ref name="mruc">{{Наведена мрежна страница|url=http://mruc.net/irs2012q1-topline-findings.pdf|title=Indian Readership Survey 2012 Q1 : Topline Findings|publisher=Media Research Users Council|at=Growth: Literacy & Media Consumption|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407092737/http://mruc.net/irs2012q1-topline-findings.pdf|archive-date=7 April 2014|accessdate=12 September 2012}}</ref> Индија е најголемиот телевизиски пазар директно од дома (DTH) во светот според бројот на претплатници. Според податоци од 2016 година, имало 84,80 милиони претплатници на ДТХ во земјата.
== Рударство и градежништво ==
=== Рударство ===
[[Податотека:Coal_mine_in_Dhanbad,_India.jpg|десно|мини|250x250пкс| Индиското производство на јаглен е на 3-то место во светот според проценките на индиското Министерство за рудници во 2008 година. Погоре е прикажан рудник за јаглен во [[Џарканд]].]]
Рударството придонело за 63 милијарди американски долари (3% од БДП) и вработенувало 20,14 милиони луѓе (5% од работната сила) во 2016 година.<ref name="WTTCBenchmark"/> Рударската индустрија во Индија била четврти по големина производител на минерали во светот по обем, и осми по големина производител по вредност во 2009 година. Во 2013 година земјата ископала и преработила 89 минерали, од кои четири биле гориво, три минерали со атомска енергија и 80 не-горива.<ref>[http://www.ey.com/IN/en/Industries/Mining---Metals/EY-emerging-economies-and-Indias-mining-industry Emerging economies and India's mining industry] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140727161413/http://www.ey.com/IN/en/Industries/Mining---Metals/EY-emerging-economies-and-Indias-mining-industry |date=2014-07-27 }} Ernst & Young (2014)</ref> Државниот јавен сектор учествувал со 68% во производството на минерали по волумен во 2011-12 година.<ref name="ficcimine">[http://www.ficci.com/spdocument/20317/Mining-Industry.pdf Development of Indian Mining Industry] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140701051056/http://www.ficci.com/spdocument/20317/Mining-Industry.pdf |date=2014-07-01 }} FICCI (2012), pp 12–14</ref>
Скоро 50% од рударската индустрија во Индија, според производната вредност, е концентрирана во осум држави: [[Одиша]], Раџастан, [[Чатисгар]], Андра Прадеш, [[Телангана]], [[Џарканд]], [[Мадја Прадеш]] и [[Карнатака]] . Други 25% од производството по вредност доаѓа од крајбрежни извори на нафта и гас.<ref name="ficcimine"/> Индија работела со околу 3.000 рудници во 2010 година, од кои половина биле за јаглен, варовник и [[железна руда]]. На основа на излезна вредност, Индија била еден од петте најголеми производители на [[хром]]ит, јаглен, лигнит, [[железна руда]], боксит, барит, цинк и манган; додека е еден од десетте најголеми глобални производители на многу други минерали. Индија била четврти најголем производител на челик во 2013 година, и седми по големина производител на алуминиум.<ref>[http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/aluminum/mcs-2014-alumi.pdf Aluminum] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170427004808/https://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/aluminum/mcs-2014-alumi.pdf |date=2017-04-27 }} USGS, U.S. Government (2014)</ref>
Минералните суровини во Индија се огромни. Сепак, нејзината рударска индустрија опаднала - придонесувајќи со 2,3% од својот БДП во 2010 година во споредба со 3% во 2000 година и вработени 2,9 милиони луѓе - опаѓачки процент од вкупната работна сила. Индија е нето увозник на многу минерали, вклучувајќи јаглен. Падот на рударскиот сектор во Индија се должи на сложената дозвола, регулаторните и административните процедури, несоодветната инфраструктура, недостаток на капитални ресурси и бавното усвојување на еколошки одржливи технологии.<ref name="ficcimine"/>
=== Железо и челик ===
[[Податотека:Durgapur_Steel_Plant.jpg|мини|250x250пкс| Фабрика за челик Дургапур.]]
Во фискалната 2014-15 година, Индија била трет по големина производител на суров челик <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ibef.org/industry/steel-presentation|title=Indian Steel Industry Analysis|work=Ibef.org|accessdate=7 January 2016}}</ref> и најголем производител на редуцирано железо. Индустријата произвела 91,46 милиони тони готов челик и 9,7 милиони тони сурово железо . Повеќето железо и челик во Индија се произведуваат од [[железна руда]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://steel.gov.in/overview.htm|title=An Overview of the steel sector – Ministry of Steel, Government of India|date=16 January 1992|work=Steel.gov.in|archive-url=https://web.archive.org/web/20160107003258/http://www.steel.gov.in/overview.htm|archive-date=7 January 2016|accessdate=7 January 2016}}</ref>
=== Градба ===
Градежната индустрија придонела со 288 милијарди (13% од БДП) и вработувала 60,42 милиони луѓе (14% од работната сила) во 2016 година.<ref name="WTTCBenchmark"/>
== Надворешна трговија и инвестиции ==
[[Податотека:2006Indian_exports.PNG|мини|350x350пкс| Карта што ја прикажува глобалната дистрибуција на индискиот извоз во 2006 година како процент од врвниот пазар (САД со 20,9 милијарди американски долари).]]
=== Надворешна трговија ===
{{multiple image|direction=vertical|align=right|width=280|footer=India's exports (top) and imports (bottom), by value, in 2013–14.|image1=April 2013 to March 2014 Export commodities from India, by percent value in US$.png|image2=April 2013 to March 2014 Import commodities from India, by percent value in US$.png}}
До либерализацијата во 1991 година, Индија била во голема мера и намерно изолирана од светските пазари, за да ја заштити својата економија и да постигне самодоверба. Надворешната трговија била предмет на увозни тарифи, даноци за извоз и квантитативни ограничувања, додека [[Странски директни инвестиции|странските директни инвестиции]] (СДИ) биле ограничени со учество на горниот капитал, ограничувања на трансфер на технологија, извозни обврски и одобренија на владата; овие одобренија биле потребни за скоро 60% од новите СДИ во индустрискиот сектор. Ограничувањата довеле до тоа да СДИ во просек достигне само околу 200 милиони американски долари годишно помеѓу 1985 и 1991 година; голем процент од протокот на капитал се состоел од странска помош, комерцијално позајмување и депозити на [[Индиец нерезидент и лице со индиско потекло|нерезиденти]] Индијци.<ref name="tn-srinivasan">{{Наведено списание|last=Srinivasan, T.N.|year=2002|title=Economic Reforms and Global Integration|url=http://www.econ.yale.edu/%7Esrinivas/ec_reforms.pdf|series=17 January 2002|publisher=Economic Growth Center, Yale University|archive-url=https://web.archive.org/web/20090326211644/http://www.econ.yale.edu/%7Esrinivas/ec_reforms.pdf|archive-date=26 March 2009|access-date=21 June 2009}}</ref> Извозот на Индија бил во застој во првите 15 години по независноста, поради општо занемарување на трговската политика од страна на владата од тој период; увозот во истиот период, со раната индустријализација, се состоел претежно од машини, суровини и производи за широка потрошувачка.<ref name="Panagariya 2008 146"/> Од либерализацијата, вредноста на меѓународната трговија во Индија нагло се зголемила,<ref name="AtIndependence"/> со придонесот на вкупната трговија со стоки и услуги кон БДП од 16% во 1990-1991 на 47% во 2009-10 година.<ref name="Panagariya 2008 146">{{Harvnb|Panagariya|2008}}</ref><ref name="WTO profile">{{Наведена мрежна страница|url=http://stat.wto.org/CountryProfile/WSDBCountryPFView.aspx?Language=E&Country=IN|title=Trade profiles-India|publisher=[[World Trade Organization]]|accessdate=7 February 2012|archive-date=2018-12-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20181204105806/http://stat.wto.org/CountryProfile/WSDBCountryPFView.aspx?Language=E&Country=IN|url-status=dead}}</ref> Надворешната трговија сочинувала 48,8% од БДП на Индија во 2015 година. На глобално ниво, Индија учествува со 1,44% во извозот и 2,12% од увозот за трговија со стоки и 3,34% од извозот и 3,31% од увозот за трговија со комерцијални услуги. Главни трговски партнери на Индија се [[Европската Унија]], [[Кина]], [[САД]] и [[Обединети Арапски Емирати|Обединетите Арапски Емирати]] .<ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref> Во 2006-07 година, главните извозни производи вклучувале инженерска стока, нафтени производи, хемикалии и фармацевтски производи, скапоцени камења и накит, текстил и облека, земјоделски производи, [[железна руда]] и други минерали. Главните производи за увоз вклучувале сурова нафта и сродни производи, машини, електронски производи, злато и сребро.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://commerce.nic.in/eidb/default.asp|title=Imports and Exports Databank|publisher=Ministry of Commerce and Industry, Government of India|archive-url=https://web.archive.org/web/20181122004154/http://commerce.nic.in/eidb/default.asp|archive-date=22 November 2018|accessdate=5 April 2010}}</ref> Во ноември 2010 година, извозот се зголемил за 22,3% од година на година во вредност од ₹851 милијарди, додека увозот пораснал за 7,5% во ₹1.251 милијарди. Трговскиот дефицит за истиот месец се намалил од ₹₹720 милијарди во 2009 година да ₹ 401 милијарди во 2010 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://commerce.nic.in/tradestats/Indiastrade_press.pdf|title=India's Foreign Trade: November 2010|date=3 January 2011|work=Press Release|publisher=Ministry of Commerce and Industry, Government of India|archive-url=https://web.archive.org/web/20110124192815/http://commerce.nic.in/tradestats/Indiastrade_press.pdf|archive-date=24 January 2011|accessdate=11 January 2011}}</ref>
Индија е член-основач на [[Општа спогодба за царини и трговија|Општата спогодба за царини и трговија]] (ГАТТ) и нејзиниот наследник, СТО. Додека учествувала активно на состаноците на својот генерален совет, Индија била клучна во изразувањето на загриженоста на [[Земја во развој|земјите]] во [[Земја во развој|развој]] . На пример, Индија го продолжила своето спротивставување на вклучувањето на работна сила, еколошки проблеми и други нетарифни бариери за трговија во политиките на СТО.<ref name="wto">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.indianembassy.org/policy/WTO/overview.html|title=India & the World Trade Organization|publisher=Embassy of India|archive-url=https://web.archive.org/web/20050613080223/http://www.indianembassy.org/policy/WTO/overview.html|archive-date=13 June 2005|accessdate=9 July 2005}}</ref>
[[Индија|Индија го]] обезбедила 43-то место во индексот на конкурентност.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.moneycontrol.com/news/india/india-moves-up-to-43rd-place-on-competitiveness-singapore-reaches-top-4033901.html|title=India moves up to 43rd place on competitiveness; Singapore reaches top|work=Moneycontrol|accessdate=29 May 2019}}</ref>
=== Биланс на плаќање ===
[[Податотека:Cumulative_Current_Account_Balance.png|мини|Кумулативно салдо на тековната сметка 1980–2008 година засновано врз податоци на ММФ]]
Од независноста, [[Биланс на плаќања|платниот биланс на]] Индија на нејзината тековна сметка е негативен. Од економската либерализација во 90-тите години на минатиот век, извозот на Индија постојано растел, покривајќи 80,3% од увозот во 2002-03 година, од 66,2% во 1990-1991 година.<ref name="AtIndependence"/> Сепак, глобалниот економски пад проследен со општо забавување на светската трговија го забележал извозот како процент на увозот паднал на 61,4% во 2008-09 година. {{Sfn|Economic Survey|2010}} Растечката сметка за увоз на нафта во Индија се смета за главен двигател зад големиот дефицит на тековната сметка, кој се искачил на 118,7 долари милијарди, или 11,11% од БДП, во периодот 2008–09 година. {{Sfn|Economic Survey|2010}} Помеѓу јануари и октомври 2010 година, Индија направила увоз од 82,1 сурова нафта во вредност од милијарди.<ref name="RupeeOil">{{Наведени вести|url=http://www.businessweek.com/news/2010-12-07/rupee-rally-falters-as-oil-rises-to-two-year-high-india-credit.html|title=Rupee Rally Falters as Oil Rises to Two-Year High|last=V. Ramakrishnan|date=7 December 2010|work=Bloomberg BusinessWeek|access-date=11 January 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110111083311/http://www.businessweek.com/news/2010-12-07/rupee-rally-falters-as-oil-rises-to-two-year-high-india-credit.html|archive-date=11 January 2011}}</ref> Индиската економија има трговски дефицит секоја година од 2002 до 2012 година, со трговски дефицит од 189 милијарди во 2011-12 година.<ref>[http://commerce.gov.in/publications/pdf/annualreport_overview-2012-13.pdf 2013 Annual Report] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140810031400/http://commerce.gov.in/publications/pdf/annualreport_overview-2012-13.pdf |date=2014-08-10 }} Ministry of Commerce, Govt of India (2013)</ref> Нејзината трговија со Кина има најголем дефицит, околу 31 милијарди во 2013 година.<ref>{{Наведени вести|url=http://articles.economictimes.indiatimes.com/2014-01-10/news/46066593_1_trade-deficit-indian-it-trade-data|title=India's trade deficit with China mounts to $ 31.42 bn|date=10 January 2014|work=The Economic Times|access-date=2020-11-08|archive-date=2016-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305144404/http://articles.economictimes.indiatimes.com/2014-01-10/news/46066593_1_trade-deficit-indian-it-trade-data|url-status=dead}}</ref>
Потпирањето на Индија на надворешна помош и концесиски долг се намали по либерализацијата на економијата, а односот на услугата на долгови се намалила од 35,3% во 1990-1991 на 4,4% во 2008-09 година. {{Sfn|Economic Survey|2010}} Во Индија, владата дозволува надворешни комерцијални позајмици (ЕЦБ) или комерцијални заеми од нерезидентни заемодаватели за обезбедување дополнителен извор на средства на индиски корпорации. Министерството за финансии ги следи и регулира преку упатствата за политика на ЕЦБ издадени од Резервната банка на Индија (РБИ) според Законот за управување со девизи од 1999 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://rbidocs.rbi.org.in/rdocs/Notification/PDFs/27ECB010709_F.pdf|title=Master Circular on External Commercial Borrowings and Trade Credits|publisher=Reserve Bank of India|accessdate=11 January 2011}}</ref> [[Девизни резерви|Девизните резерви на]] Индија стабилно растат од 5,8 долари милијарда во март 1991 година на 38.832,21 фунти милијарди (540 УСД) милијарди) во јули 2020 година.<ref name="RBI_reserves2"/> {{Sfn|Economic Survey|2010}} Во 2012 година, Велика Британија објави крај на целата финансиска помош за Индија, повикувајќи се на растот и робусноста на индиската економија.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.ft.com/intl/cms/s/0/30203e68-2a55-11e2-99bb-00144feabdc0.html|title=UK to end financial aid to India|date=9 November 2012|work=Financial Times}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://in.reuters.com/article/2014/09/05/india-cenbank-forex-reserves-idINS8N0QH02M20140905|title=TABLE-India's forex reserves rise to $318.64 bln as of Aug 29 – cbank|accessdate=3 March 2015|archive-date=2015-04-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402155217/http://in.reuters.com/article/2014/09/05/india-cenbank-forex-reserves-idINS8N0QH02M20140905|url-status=dead}}</ref>
Дефицитот на тековната сметка во Индија достигнал историски максимум во 2013 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.livemint.com/Money/6XJ5pjEUBlu9eRBgwEypaM/Foreigners-to-the-rescue-as-inflows-rise-to-bridge-Indias-c.html|title=Foreigners to the rescue as inflows rise to bridge India's current account deficit|last=Nag|first=Anirban|date=27 March 2017|work=Mint|accessdate=4 April 2017}}</ref> Индија историски го финансирала дефицитот на тековната сметка преку позајмици од компании на прекуокеанските пазари или дознаки од нерезиденти Индијанци и приливи на портфолио. Од април 2016 година до јануари 2017 година, податоците на РБИ покажале дека, за прв пат од 1991 година, Индија го финансирала својот дефицит преку прилив на странски директни инвестиции. ''„Економски тајмс“'' истакнал дека развојот е „''знак на зголемена доверба кај долгорочните инвеститори во способноста на премиерот Нарендра Моди да ја зајакне економската основа на земјата за одржлив раст''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://economictimes.indiatimes.com/markets/stocks/news/in-a-first-since-1991-fdi-flow-takes-care-of-cad/articleshow/58000640.cms|title=In a first since 1991, FDI flow takes care of CAD|work=The Economic Times|accessdate=4 April 2017}}</ref>
=== Странски директни инвестиции ===
{| style="margin:1em; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%; float:right;"
|+'''Удел на првите пет земји инвеститори во приливот на СДИ (2000–2010)''' <ref name="fdi-1">{{Наведена мрежна страница|url=http://dipp.nic.in/fdi_statistics/india_FDI_August2010.pdf|title=FDI in India Statistics|publisher=[[Ministry of Commerce and Industry, Government of India]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20101122103911/http://www.dipp.nic.in/fdi_statistics/india_FDI_August2010.pdf|archive-date=22 November 2010|accessdate=22 November 2010}}</ref>
! Ранг
! Земја
! Приливи<br /><br /><br /> (милиони $)
! Приливи (%)
|-
| 1
| Маврициус
| 50.164
| 42.00 часот
|-
| 2
| Сингапур
| 11.275
| 9.00 часот
|-
| 3
| САД
| 8.914
| 7.00
|-
| 4
| Велика Британија
| 6.158
| 5,00 часот
|-
| 5
| Холандија
| 4.968
| 4.00
|}
Како трета по големина економија во светот според ПКМ, Индија привлекла [[странски директни инвестиции]] (СДИ).<ref name="financialexpress1">{{Наведени вести|url=http://www.financialexpress.com/news/India-2nd-best-country-for-biz-investment-Survey/343344/|title=India 2nd best country for biz investment: Survey|work=[[The Financial Express (India)|The Financial Express]]|access-date=3 November 2008}}</ref> Во текот на 2011 година, приливот на СДИ во Индија изнесувал 36,5 милијарди, 51,1% повисока од бројката во 2010 година од 24,15 милијарди. Индија има предности во телекомуникациите, информатичката технологија и други значајни области како што се авто компоненти, хемикалии, облека, фармацевтски производи и накит. И покрај напливот на странски инвестиции, крутата политика на СДИ <ref name="news.indiamart.com">{{Наведени вести|url=http://news.indiamart.com/story/finmin-considers-three-single-brand-retail-fdi-proposals-169557.html|title=FinMin considers three single-brand retail FDI proposals|archive-url=https://web.archive.org/web/20121021202322/http://news.indiamart.com/story/finmin-considers-three-single-brand-retail-fdi-proposals-169557.html|archive-date=21 October 2012}}</ref> претставува значителна пречка. Со текот на времето, Индија усвоила голем број реформи на СДИ. Индија има голем базен на квалификувана менаџерска и техничка експертиза. Големината на населението од средната класа изнесува 300 милиони и претставува растечки потрошувачки пазар.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mckinsey.com/mgi/mginews/bigspenders.asp|title=Next Big Spenders: India's Middle Class|publisher=[[McKinsey & Company]]|accessdate=5 April 2010|archive-date=2011-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20111116211914/http://www.mckinsey.com/mgi/mginews/bigspenders.asp|url-status=dead}}</ref>
Индија ја либерализирала својата политика на СДИ во 2005 година, дозволувајќи до 100% удел на СДИ во вложувања. Реформите во индустриската политика значително ги намалиле условите за лиценцирање на индустриите, ги отстраниле ограничувањата за проширување и го олесниле лесниот пристап до странска технологија и инвестиции. Кривата на раст на секторот на недвижнини и должи одреден кредит на економијата во подем и на либерализираниот режим на СДИ. Во март 2005 година, владата ги изменила правилата за да дозволи 100% СДИ во градежниот сектор, вклучително и изградена инфраструктура и проекти за развој на градежништво што се состојат од домување, трговски простории, болници, образовни институции, рекреативни објекти и инфраструктура на градско и регионално ниво. .<ref>{{Наведени вести|url=http://www.hindu.com/2005/02/25/stories/2005022506990100.htm|title=100 per cent FDI in construction industry automatic route|last=Ramachandran|first=Sushma|date=25 February 2005|work=[[The Hindu]]|access-date=17 December 2010|location=Chennai, India|archive-date=2005-04-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20050405032727/http://www.hindu.com/2005/02/25/stories/2005022506990100.htm|url-status=dead}}</ref> Помеѓу 2012 и 2014 година, Индија ги проширила овие реформи во одбраната, телекомот, нафтата, малопродажбата, авијацијата и другите сектори.<ref>{{Наведени вести|url=http://timesofindia.indiatimes.com/business/india-business/Govt-unleashes-big-bang-FDI-reforms-opens-up-defence/articleshow/21110866.cms|title=Govt unleashes big-bang FDI reforms, opens up defence|date=17 July 2014|work=The Times of India}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://in.reuters.com/article/2012/09/14/india-economy-retail-fdi-reform-idINDEE88D08M20120914|title=Govt allows FDI multi-brand retail, aviation in bold reform push|date=14 September 2012|agency=Reuters|access-date=2020-11-08|archive-date=2015-09-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20150919164358/http://in.reuters.com/article/2012/09/14/india-economy-retail-fdi-reform-idINDEE88D08M20120914|url-status=dead}}</ref>
Од 2000 до 2010 година земјата привлекла 178 долари милијарди како СДИ.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dipp.nic.in/fdi_statistics/india_fdi_index.htm|title=India FDI Fact sheet – September 2010|publisher=Department of Industrial Policy & Promotion, Ministry of Commerce and Industry|archive-url=https://web.archive.org/web/20101216063528/http://www.dipp.nic.in/fdi_statistics/india_fdi_index.htm|archive-date=16 December 2010|accessdate=21 December 2010}}</ref> Несоодветно високата инвестиција од [[Маврициус]] се должи на рутирање на меѓународните фондови низ земјата со оглед на значителни даночни предности - двојното оданочување се избегнува поради даночен договор помеѓу Индија и Маврициус, а Маврициус е [[Даночен рај|рај за данок]] на капитална добивка, со што се создава нула оданочување СДИ канал.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.business-standard.com/india/news/jaimini-bhagwati-rationalising-fdi-taxes/418512/|title=Rationalising FDI taxes|last=Bhagwati|first=Jaimini|date=17 December 2010|work=[[Business Standard]]|access-date=21 December 2010}}</ref> СДИ учествувале со 2,1% во БДП на Индија во 2015 година.
Бидејќи владата олеснила 87 правила за странски инвестиции во 21 сектор во последните три години, приливот на СДИ достигнал 60,1 милијарда меѓу 2016 и 2017 година во Индија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hindustantimes.com/business-news/india-s-fdi-inflows-at-a-record-60-1-billion-in-2016-17/story-7a8pt2u7e8IJttptDQcwhO.html|title=India's FDI inflows at a record $60.1 billion in 2016–17|date=19 May 2017|work=Hindustan Times|accessdate=2 November 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://economictimes.indiatimes.com/news/economy/finance/fdi-jumps-37-to-10-4-billion-during-april-june-2017/articleshow/60163515.cms|title=FDI jumps 37% to $10.4 billion during April–June 2017|date=21 August 2017|accessdate=2 November 2017}}</ref>
==== Одливи ====
Од 2000 година, индиските компании се проширија во странство, инвестирале СДИ и отвориле работни места надвор од Индија. Од 2006 до 2010 година, СДИ од индиски компании надвор од Индија изнесуваат 1,34 проценти од нејзиниот БДП.<ref>Shah and Patnaik, [http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2011/wp1107.pdf India's financial globalisation] IMF (2012)</ref> Индиски компании распоредиле СДИ и започнале со работа во САД,<ref>{{Наведени вести|url=https://www.wsj.com/news/articles/SB10001424052702304655304579552181391629024|title=Mahindra Expands Effort to Counter Global Rivals with U.S. Engineering|date=9 May 2014|work=The Wall Street Journal}}</ref> Европа и Африка.<ref>{{Наведени вести|url=http://businesstoday.intoday.in/story/bt-500-indian-inc-goes-global/1/189144.html|title=A Slice of World Action|date=11 November 2012|work=Business Today}}</ref> Индиската компанија Тата е најголемиот производител и работодавач во приватниот сектор во Велика Британија.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.economist.com/node/21528653|title=India's industrial outpost Tata for now|date=10 September 2011|work=The Economist}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/finance/newsbysector/industry/9722673/JLRs-Ratan-Tata-warns-on-UK-competitiveness.html|title=JLR's Ratan Tata warns on UK competitiveness|date=5 December 2012|work=The Telegraph}}</ref>
=== Спојувања и преземања ===
Помеѓу 1985 и 2018 година, објавени се 20.846 зделки во, во (влезна) и во (излезна) Индија. Ова кумулира до вредност од 618 милијарди Според вредноста, 2010 година била најактивната година со зделки во вредност од скоро 60 бил.американски долари. Повеќето зделки се спроведени во 2007 година (1.510).<ref>{{Наведени вести|url=https://imaa-institute.org/m-and-a-statistics-countries/|title=M&A Statistics by Countries|work=Institute for Mergers, Acquisitions and Alliances (IMAA)|access-date=26 February 2018|language=en}}</ref>
{| class="wikitable"
|'''Име на стекнувачот'''
| '''Стекнувач на средната индустрија'''
| '''Акционер нација'''
| '''Име на целта'''
| '''Целна средна индустрија'''
| '''Цел на нацијата'''
| '''Вредност на трансакцијата (милион долари)'''
|-
| Бензински комплекс ПТЕ ДОО
| Нафта и гас
| Сингапур
| Есар Оил Рибар
| Нафта и гас
| Индија
| 12.907,25
|-
| Vodafone Grp Plc
| Безжичен
| Обединето Кралство
| Хачисон Есар Рибар
| Телекомуникациски услуги
| Индија
| 12.748,00
|-
| Vodafone Grp PLC-Vodafone Asts
| Безжичен
| Индија
| Idea Cellular Ltd-Мобилен автобус
| Безжичен
| Индија
| 11,627,32
|-
| Bharti Airtel Ltd
| Безжичен
| Индија
| MTN Group Ltd
| Безжичен
| Јужна Африка
| 11.387,52
|-
| Bharti Airtel Ltd
| Безжичен
| Индија
| Зеин Африка Б.В.
| Безжичен
| Нигерија
| 10.700,00
|-
| БП ПЛЦ
| Нафта и гас
| Обединето Кралство
| Reliance Industries Ltd-21 Oil
| Нафта и гас
| Индија
| 9,000,00
|-
| MTN Group Ltd
| Безжичен
| Јужна Африка
| Bharti Airtel Ltd
| Безжичен
| Индија
| 8.775.09
|-
| Акционери
| Други финансии
| Индија
| Автобус на Reliance Inds Ltd-Телеком
| Телекомуникациски услуги
| Индија
| 8.063.01
|-
| Oil & Natural Gas Corp Ltd
| Нафта и гас
| Индија
| Hindustan Petro Corp Ltd
| Петрохемикалии
| Индија
| 5.784,20
|-
| Reliance Commun Ventures Ltd.
| Телекомуникациски услуги
| Индија
| Reliance Infocomm Ltd
| Телекомуникациски услуги
| Индија
| 5.577,18
|}
== Валута ==
[[Податотека:RBI-Tower.jpg|мини|337x337пкс| Седиштето на Резервната банка на Индија во [[Мумбаи]], Индија.]]
{| class="wikitable floatleft" style="text-align: center;"
!Година
! ₹ по $<br />(''просечно годишно'') <ref>RBI Handbook of Statistics on Indian Economy</ref>
|-
| 1975
| 9,4058
|-
| 1980
| 7.8800
|-
| 1985
| 12.3640
|-
| 1990
| 17.4992
|-
| 1995
| 32.4198
|-
| 2000
| 44.9401
|-
| 2005
| 44.1000
|-
| 2010
| 45.7393
|-
| 2015
| 64.05
|-
| 2016 годин
| 67.09
|-
| 2017
| 64,14
|-
| 2018
| 69,71
|-
| 2019
| 70.394 <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irs.gov/individuals/international-taxpayers/yearly-average-currency-exchange-rates|title=Yearly Average Currency Exchange Rates {{!}} Internal Revenue Service|work=www.irs.gov|language=en|accessdate=11 September 2020}}</ref>
|}
[[Индиска рупија|Индиската рупија]] (₹) е единственото законско средство за плаќање во Индија, а исто така е прифатено како законско средство за плаќање во соседните [[Непал]] и [[Бутан]], кои ја врзуваат својата валута со таа на индиската рупија. Рупијата е поделена на 100 паиси. Највисока банкнота е ₹2.000; во оптек додека најмала е монетата од 50 паиси.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rbi.org.in/currency/FAqs.html|title=Your Guide to Money Matters|publisher=Reserve Bank of India|archive-url=https://web.archive.org/web/20110116022151/http://www.rbi.org.in/currency/faqs.html|archive-date=16 January 2011|accessdate=11 January 2011}}</ref> Од 30 јуни 2011 година, сите апоени под 50 паиси престанале да бидат легална валута.<ref>{{Наведени вести|url=http://timesofindia.indiatimes.com/business/india-business/25-paise-and-below-coins-not-acceptable-from-June-30/articleshow/7191738.cms|title=25 paise and below coins not acceptable from June 30 – The Times of India|work=The Times of India|access-date=26 January 2011}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://profit.ndtv.com/news/show/govt-to-scrap-25-paise-coins-132853|title=Govt to scrap 25 paise coins|publisher=NDTV|accessdate=26 January 2011}}</ref> Со монетарниот систем на Индија управува [[Резервна банка на Индија|Резервната банка на Индија]] (РБИ), [[Централна банка|која е централна банка]] на земјата.<ref name="AtIndependence"/> Основана на 1 април 1935 година и национализирана во 1949 година, РБИ служи како монетарна власт на земјата, регулатор и надзорник на монетарниот систем, чувар на девизни резерви и како издавач на валута. Со банката управува централен одбор на директори, предводен од гувернер кој е назначен од [[Влада на Индија|Владата на Индија]].<ref name="AtIndependence"/> Основните [[Каматна стапка|каматни стапки]] ги утврдува Комитетот за монетарна политика .
Рупијата била поврзана со [[Британска фунта|британската фунта]] од 1927 до 1946 година, а потоа со американскиот долар до 1975 година преку [[Врзан девизен курс|фиксен курс]]. Валутата била [[Девалвација|девалвирана]] во септември 1975 година и системот на фиксна стапка бил заменет со четири главни меѓународни валути: британската фунта, американскиот долар, [[Јапонски јен|јапонскиот јен]] и [[Германска марка|германската марка]] .<ref name="AtIndependence"/> Во 1991 година, по распадот на нејзиниот најголем трговски партнер, [[Советскиот Сојуз]], Индија се соочила со голема девизна криза и рупијата била девалвирана за околу 19% во две фази на 1 и 2 јули. Во 1992 година бил воведен механизам за либерализиран курс (ЛЕРМС). Според ЛЕРМС, извозниците морале да предадат 40% од својата девизна заработка на РБИ по девизен курс утврден од РБИ; останатите 60% можело да се претворат по девизен курс утврден од пазарот. Во 1994 година, рупијата била претворена во тековната сметка, со некои контроли на капиталот.<ref>International Monetary Fund (1996), {{Google books|a0IuF5RmrbEC|1996 Annual Report on Exchange Arrangements & Exchange Restrictions}}, pages 224–226</ref>
По острата девалвација во 1991 година и преминот кон конвертибилност на тековната сметка во 1994 година, вредноста на рупијата била во голема мера одредена од пазарните сили. Рупијата била прилично стабилна во текот на деценијата 2000–2010 година. Во октомври 2018 година, рупијата достигнала историски низок курс од 74,90 за американски долар.<ref>[https://finance.yahoo.com/echarts?s=USDINR%3DX+Interactive#symbol=USDINR=X;range=2y USD INR] Currency Conversion Rates, Yahoo</ref>
== Приход и потрошувачка ==
[[Податотека:GINI_index_World_Bank_up_to_2018.png|алт=|мини|280x280пкс| [[Џиниев коефициент]] на Индија во споредба со другите земји според табелите со податоци на [[Светска банка]] {{На|2018|}} <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.GINI?view=map|title=GINI index (World Bank estimate) {{!}} Data|publisher=World Bank|accessdate=23 July 2020}}</ref>]]
Бруто националниот доход по глава на жител во Индија доживеал високи стапки на раст од 2002 година: тројно од ₹ 19.040 во 2002-03 до ₹ 53.331 во 2010-11, со просек од 13,7% раст на секоја од овие осум години, со врв на раст од 15,6% во 2010-11.<ref>{{Наведени вести|url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2012-05-02/india-business/31537296_1_affordability-rental-income-home-price|title=Homes become more affordable in last 10 years|date=2 May 2012|work=The Times of India|access-date=2020-11-08|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510183020/http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2012-05-02/india-business/31537296_1_affordability-rental-income-home-price|url-status=dead}}</ref> Сепак, растот на приходите прилагодени на инфлацијата по глава на жител на нацијата се намалил на 5,6% во 2010-11 година, што е намалување од 6,4% во претходната година. Овие нивоа на потрошувачка се на поединечна основа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTPOVERTY/0,,menuPK:336998~pagePK:149018~piPK:149093~theSitePK:336992,00.html|title=Poverty reduction and equity (2010)|date=July 2012|publisher=World Bank|accessdate=11 July 2012|archive-date=2012-07-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20120720225227/http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTPOVERTY/0,,menuPK:336998~pagePK:149018~piPK:149093~theSitePK:336992,00.html|url-status=dead}}</ref> Просечниот семеен приход во Индија бил 6.671 американски долари по домаќинство во 2011 година.<ref>[http://www.euromonitor.com/medialibrary/PDF/Book_WCIEP0.pdf Table 3.4, World Consumer Income and Expenditure Patterns – Annual Household Income] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160705030928/http://www.euromonitor.com/medialibrary/PDF/Book_WCIEP0.pdf |date=2016-07-05 }} Euro Monitor International (2013)</ref>
Според податоците од пописот во 2011 година, Индија има околу 330 милиони куќи и 247 милиони домаќинства. Големината на домаќинствата во Индија опаднала во последниве години, пописот во 2011 година известува дека 50% од домаќинствата имаат четири или помалку членови, со просечно 4,8 членови по домаќинство, вклучувајќи преживеани баби и дедовци.<ref name="hhc">{{Наведена мрежна страница|url=http://pib.nic.in/newsite/erelease.aspx?relid=80811|title=Final Figures of Houselisting & Housing Census, 2011 Released|date=13 March 2012|publisher=Census 2011, Government of India}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2012-03-25/india/31236370_1_household-family-size-census|title=Median household size drops below 4 in cities|date=25 March 2012|publisher=Time of India|access-date=2020-11-08|archive-date=2012-09-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20120906214655/http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2012-03-25/india/31236370_1_household-family-size-census|url-status=dead}}</ref> Овие домаќинства имале БДП од околу 1,7 трилиони американски долари <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.worldbank.org/en/country/india|title=Country Report – India (2010)|year=2011|publisher=The World Bank}}</ref> Моделите на потрошувачка забележуваат дека: приближно 67% од домаќинствата користат [[огревно дрво]] за цели за готвење; 53% немаат санитарни или дренажни простории во просториите; 83% имаат водоснабдување во своите простории или на 100 метри од нивната куќа во урбаните области и 500 метри од куќата во руралните области; 67% од домаќинствата имаат пристап до електрична енергија; 63% од домаќинствата имаат фиксна или мобилна телефонска услуга; 43% имаат телевизија; 26% имаат моторно возило со две или четири тркала. Во споредба со 2001 година, овие трендови на приход и потрошувачка претставуваат умерено до значително подобрување. Еден извештај во 2010 година тврди дека домаќинствата со високи приходи се побројни од домаќинствата со ниски примања.<ref>{{Наведени вести|url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2010-08-01/india/28285817_1_households-middle-class-slowdown|title=India has more rich people than poor now|last=Sinha|first=Prabhakar|date=1 August 2010|work=The Times of India|access-date=15 November 2010|archive-date=2013-06-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20130612045150/http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2010-08-01/india/28285817_1_households-middle-class-slowdown|url-status=dead}}</ref>
[[Податотека:Countries_by_GNI_(nominal,_Atlas_method)_per_capita_in_2016.png|мини|280x280пкс| Земји по номинален БДП по глава на жител според методот Атлас (2016) <ref name="wdi.worldbank.org">Table 2.9 of [http://wdi.worldbank.org/table/2.9 World Development Indicators: Distribution of income or consumption] The World Bank</ref>]]
''New World Wealth'' објавува извештаи за следење на вкупното богатство на земјите, кое се мери како приватно богатство што го поседуваат сите жители на една земја. Според него, вкупното богатство на Индија се зголемило од 3.165 милијарди американски долари во 2007 година до 8230 милијарди американски долари во 2017 година, стапка на раст од 160%. Вкупното богатство на Индија се намалило за 1% од 8,23 трилиони во 2017 година до 8,148 трилиони американски долари во 2018 година, што ја прави шестата најбогата нација во светот. Има 20.730 мултимилионери (7-ми по големина во светот) <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.livemint.com/Money/0k6mJNHvCEZLvXSo7vg5TK/India-6th-wealthiest-country-in-the-world-with-total-wealth.html|title=India 6th wealthiest country with total wealth of $8,230 billion|date=30 January 2018|work=livemint.com/|accessdate=18 February 2018}}</ref> и 118 милијардери во Индија (3-ти по големина во светот). Со 327.100 лица со висока нето-вредност (HNWI), Индија е дом на 9-тиот најголем број на ''поединец со висока нето вредност'' во светот. [[Мумбаи]] е најбогатиот индиски град и 12-тиот најбогат во светот, со вкупна нето вредност од 941 милијарди американски долари во 2018 година. Дваесет и осум милијардери живеат во градот, рангиран на деветтото место во светот.<ref name="Global Wealth Migration Review">{{Наведена мрежна страница|url=https://e.issuu.com/embed.html?u=newworldwealth&d=gwmr_2019|title=Global Wealth Migration Review|date=April 2019|work=issuu.com|publisher=New World Wealth|accessdate=12 June 2019}}</ref> Од декември 2016 година, следните најбогати градови во Индија биле [[Делхи]] (450 милијарди), [[Бангалор]] (320 милијарди), Хајдерабад (310 милијарди), [[Колката]] (290 милијарди), Ченаи (150 милијарди) и Гургаон (110 милијарди американски долари).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://economictimes.indiatimes.com/news/economy/finance/mumbai-richest-indian-city-with-total-wealth-of-820-bn/articleshow/57354354.cms|title='Mumbai richest Indian city with total wealth of $820 bn' – The Economic Times|work=The Economic Times|accessdate=26 February 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hindustantimes.com/business-news/mumbai-richest-indian-city-with-total-wealth-of-820-billion-report/story-G8SKgU3jmO3TaE6Skin1QJ.html|title=Mumbai richest Indian city with total wealth of $820 billion: Report|date=26 February 2017|work=Hindustan Times|accessdate=26 February 2017}}</ref>
Извештајот за ''глобалното прегледување на миграцијата на богатството'' ''2019'', објавенл од ''New World Wealth'', открил дека 5.000 лица со висока нето-вредност емигрирале од Индија во 2018 година, или околу 2% од сите во земјата. Австралија, Канада и САД биле меѓу земјите со најголемо одредиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.businessinsider.in/why-indias-millionaires-are-leaving-india/articleshow/69321959.cms|title=India's millionaires are fleeing from homeland – and these are the countries where they are headed|work=Business Insider|accessdate=12 June 2019|archive-date=2019-08-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20190826225006/https://www.businessinsider.in/why-indias-millionaires-are-leaving-india/articleshow/69321959.cms|url-status=dead}}</ref> Извештајот исто така предвидувал дека приватното богатство во Индија ќе порасне за околу 180% и ќе достигне 22 814 милијарди до 2028 година.<ref name="Global Wealth Migration Review"/>
=== Сиромаштија ===
[[Податотека:2012_Poverty_distribution_map_in_India_by_its_states_and_union_territories.svg|лево|мини| Карта која покажува стапка на сиромаштија на Индија според распространетоста во 2012 година, меѓу нејзините држави.]]
Во мај 2014 година, [[Светска банка]] ги разгледала и предложила ревизии на нејзината методологија за пресметување на сиромаштијата од 2005 година и основа на паритет на куповна моќ за мерење на сиромаштијата. Според ревидираната методологија, светот имаал 872,3 милиони луѓе под новата граница на сиромаштија, од кои 179,6 милиони живееле во Индија. Со 17,5% од вкупното светско население, Индија имала 20,6% учество на најсиромашните во светот во 2013 година.<ref name="sdcnk">Note: 24.6% rate is based on '''2005 PPP''' at $1.25 per day, International dollar basis, {{Наведена книга|url=https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/20384/9781464803611.pdf|title=A measured approach to ending poverty and boosting shared prosperity|last=The World Bank|date=2015|publisher=World Bank Group|isbn=978-1-4648-0361-1|page=50}}</ref> Според истражувањето од 2005-2006 година,<ref>[http://www.unicef.org/india/nutrition.html Nutrition] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20141220054556/http://www.unicef.org/india/nutrition.html |date=2014-12-20 }}, Fast Facts, UNICEF (2009)</ref> Индија има околу 61 милион деца под 5-годишна возраст кои биле хронично неисхранети. Во извештајот на [[УНИЦЕФ]] од 2011 година се наведува дека помеѓу 1990 и 2010 година, Индија постигнала 45% намалување на стапката на смртност под 5-годишна возраст, и сега е на 46-то место од 188 земји според оваа метрика.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.unicef.org/infobycountry/india_statistics.html|title=India Statistics|year=2011|publisher=UNICEF, United Nations|accessdate=2020-11-08|archive-date=2018-12-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20181225050318/https://www.unicef.org/infobycountry/india_statistics.html|url-status=dead}}</ref>
Од раните 1960-ти, последователните влади спровеле различни шеми за ублажување на сиромаштијата, под централно планирање, кои наишле на делумен успех.<ref name="survey">{{Наведена мрежна страница|url=http://indiabudget.nic.in/es2004-05/esmain.htm|title=Economic Survey 2004–2005|archive-url=https://web.archive.org/web/20071216142417/http://indiabudget.nic.in/es2004-05/esmain.htm|archive-date=16 December 2007|accessdate=15 July 2006}}</ref> Во 2005 година, владата го донела Националниот закон за гарантирање вработување во руралните области (MGNREGA) на Махатма Ганди, гарантирајќи 100 денови на минимална плата за секое рурално домаќинство во сите области на Индија.<ref name="Panagariya 2008 146">{{Harvnb|Panagariya|2008}}</ref> Во 2011 година, законот бил нашироко критикуван и опфатен со контроверзии за корумпирани службеници, финансирање на дефицит како извор на средства, лош квалитет на инфраструктура изградена во рамките на програмата и несакани деструктивни ефекти.<ref name="wsj1">{{Наведени вести|url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704081604576143671902043578|title=India's Boom Bypasses Rural Poor|last=Tom Wright|date=29 April 2011|work=The Wall Street Journal|last2=Harsh Gupta}}</ref><ref name="econ1">{{Наведени вести|url=http://www.economist.com/node/21536642|title=India rural welfare – Digging holes|date=5 November 2011|work=The Economist}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.ft.com/intl/cms/s/0/04473296-5865-11e1-9f28-00144feabdc0.html|title=Rural India enjoys consumption boom|last=James Fontanella-Khan|date=29 February 2012|work=Financial Times|last2=James Lamont}}</ref> Други студии сугерираат дека програмата помогнала во намалувањето на руралната сиромаштија во некои случаи.<ref>Sarkar & Kumar (2011), [http://purl.umn.edu/119395 Impact of MGNREGA on Reducing Rural Poverty and Improving Socio-economic Status of Rural Poor: A Study in Burdwan District of West Bengal], Agricultural Economics Research Review, Vol 24</ref><ref>Swain & Ray (2013), Social welfare through guaranteed wage employment: experience of National Rural Employment Guarantee Scheme in an Indian state, Journal of International and Comparative Social Policy, 29(1), 79–90</ref> Сепак, други студии известуваат дека економскиот раст на Индија е двигател на одржливо вработување и намалување на сиромаштијата, иако значително население останува во сиромаштија.<ref>Aggarwal & Kumar (November 2012), [http://sswa.unescap.org/pdf/sswa_development_paper_1206_nov2012.pdf Structural change, industrialization and poverty reduction: the case of India] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20131127021556/http://sswa.unescap.org/pdf/SSWA_Development_Paper_1206_Nov2012.pdf |date=2013-11-27 }}, in United Nation's UNIDO workshop "The Untold Story: Structural Change for Poverty Reduction–The Case of the BRICS", Vienna, 16–17 August (pp 1–68)</ref><ref>Kotwal, Ramaswami & Wadhwa (2011), Economic liberalization and Indian economic growth: What's the evidence?, Journal of Economic Literature, Vol. 49, No. 4, 1152–1199</ref> Индија имала 271 милиони сиромашни луѓе помеѓу 2006 и 2016 година, забележувајќи ги најбрзите намалувања на вредностите на повеќедимензионалниот индекс на сиромаштија за време на периодот со силни подобрувања во областите како што се средства, гориво за готвење, санитарни услови и исхрана.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.thehindu.com/news/national/india-lifted-271-million-people-out-of-poverty-in-10-years-un/article28397694.ece|title=India lifted 271 million people out of poverty in 10 years: UN|work=The Hindu}}</ref>
На Глобалниот индекс на глад во 2019 година, Индија се нашла на 102-то место (од 117 земји).
== Вработување ==
Земјоделските и сојузничките сектори сочинуваат околу 52,1% од вкупната работна сила во периодот 2009-10 година. Додека вработеноста во земјоделството опаѓало со текот на времето во процентот на вработена работна сила, услугите што вклучуваат градежништво и инфраструктура забележиле стабилен раст што претставува 20,3% од вработеноста во 2012-13 година.<ref name="jobless">{{Наведена мрежна страница|url=http://labourbureau.nic.in/EUS_2012_13_Vol_1.pdf|title=Report on Employment & Unemployment Survey (2012–13)|date=January 2014|publisher=Bureau of Labour Statistics, Indian Government|archive-url=https://web.archive.org/web/20140801190115/http://labourbureau.nic.in/EUS_2012_13_Vol_1.pdf|archive-date=1 August 2014|accessdate=25 July 2014}}</ref> Од вкупната работна сила, 7% се во организираниот сектор, од кои две третини се во јавниот сектор контролиран од владата.<ref name="AtIndependence"/> Околу 51,2% од работната сила во Индија е самовработена. Според истражувањето од 2005-06 г., постои родов јаз во вработувањето и платите. Во руралните области, и мажите и жените се првенствено самовработени, претежно во земјоделството. Во урбаните области, платата е најголем извор на вработување и за мажи и за жени во 2006 година.
Невработеноста во Индија се одликува со [[Невработеност|хронична (маскирана) невработеност]] . Владини шеми кои имаат за цел искоренување на сиромаштијата и невработеноста - што во последните децении испратила милиони сиромашни и неквалификувани луѓе во урбани области во потрага по средства за живот - се обидуваат да го решат проблемот со обезбедување финансиска помош за започнување деловни активности, усовршување на вештини, поставување јавни секторски претпријатија, резерви во влади, итн. Падот на организираното вработување, како резултат на намалената улога на јавниот сектор по либерализацијата, дополнително ја подвлекло потребата од фокусирање на подобро образование и создало политички притисок за понатамошни реформи. {{Sfn|Economic Survey|2010}} <ref name="AtIndependence">{{Harvnb|Datt|Sundharam|2009}}</ref> Индиските регулативи за работна сила се тешки, дури и според развојот на стандардите на земјите, а аналитичарите ја повикале владата да ги укине или измени за да ја направи околината попогодна за создавање вработувања.<ref name="AtIndependence"/><ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/4103554.stm|title=Why India needs labour law reform|last=Kaushik Basu|date=27 June 2005|access-date=16 December 2010|publisher=BBC|author-link=Kaushik Basu}}</ref> 11-от петгодишен план исто така ја идентификува потребата за создавање на вродена средина за создавање вработувања, со намалување на бројот на дозволи и други бирократски дозволи што се потребни.<ref name="AtIndependence"/> Нееднаквостите и несоодветностите во образовниот систем се идентификувани како пречка, што спречува придобивките од зголемените можности за вработување да ги достигнат сите сектори во општеството.<ref name="Drèze 1996">{{Harvnb|Drèze|Sen|1996}}</ref>
Детскиот труд во Индија е комплексен проблем кој е вкоренет во сиромаштијата. Од 90-тите години, владата спроведува различни програми за елиминирање на [[детскиот труд]]. Овие вклучуваат поставување училишта, започнување бесплатни програми за ручек во училиште, создавање специјални ќелии за истрага и сл.<ref name="Drèze 1996"/><ref name="chilab">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.indianembassy.org/policy/Child_Labor/childlabor.htm#intro|title=Child Labour and India|publisher=Embassy of India|archive-url=https://web.archive.org/web/20071023064701/http://www.indianembassy.org/policy/Child_Labor/childlabor.htm|archive-date=23 October 2007|accessdate=13 March 2009}}</ref> Авторот Соналде Десаи изјави дека неодамнешните студии за детски труд во Индија откриле некои џебови на индустрии во кои се вработени деца, но севкупно, релативно малку индиски деца се вработени. Детскиот труд на возраст под 10 години сега е редок. Во возрасната група од 10-14 години, најновите истражувања откриваат само 2% од децата кои работат за плата, додека други 9% работат во своите домови или рурални фарми, помагајќи им на своите родители во време на голема побарувачка за работа, како што се сеење и берба на земјоделски култури.
Индија има најголема дијаспора низ целиот свет, околу 16 милиони луѓе,<ref>{{Наведени вести|url=http://m.timesofindia.com/nri/other-news/India-has-largest-diaspora-population-in-world-UN-report-says/articleshow/50572695.cms|title=India has largest diaspora population in world|work=The Times of India}}</ref> од кои многумина работат во странство и им ги враќаат средствата на своите семејства. Регионот на Блискиот Исток е најголемиот извор на вработување на индиските иселеници. Индустријата за производство на сурова нафта и инфраструктура во [[Саудиска Арабија]] вработува над 2 милиони Индијци. Градови како [[Дубаи]] и [[Абу Даби]] во [[Обединетите Арапски Емирати]] вработиле уште 2 милиони за време на градежниот бум во последните децении.<ref>Leone Lakhani, [http://edition.cnn.com/2014/05/15/business/dubai-indians-expats-elections/ Dubai's expat Indians: The world's most productive foreign workers] CNN (19 May 2014)</ref> Во 2009-10, дознаките од индискиот емигранти во странство изнесувале ₹₹ 4,5 трилиони , највисок во светот, но нивното учество во СДИ останало на ниско ниво од околу 1%.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tribuneindia.com/2011/20110110/main1.htm|title=NRIs don't invest as much as they remit, says Montek|last=Banerjee|first=Ajay|date=9 January 2011|work=The Tribune|location=India|accessdate=13 January 2011}}</ref>
== Економски прашања ==
=== Корупција ===
[[Податотека:Corruption_Perception_index_2018.svg|мини|300x300пкс| Индекс на перцепција на корупција за Индија во споредба со другите земји, 2018 година]]
Корупцијата е сеприсутен проблем во Индија.<ref>[https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2993646 India: Potential for a Parliamentary Budget Office]. Social Science Research Network (SSRN). Retrieved 18 July 2017.</ref> Студија од 2005 година на Транспаренси Интернешнл (ТИ) покажала дека повеќе од половина од анкетираните имале искуство од прва рака да плаќаат мито или влијание врз продажба за да завршат работа во јавната администрација претходната година.<ref name="2005-TI-study">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cmsindia.org/cms/events/corruption.pdf|title=India Corruption Study 2005|last=Transparency International India|publisher=Centre for Media Studies|archive-url=https://web.archive.org/web/20070415110720/http://www.cmsindia.org/cms/events/corruption.pdf|archive-date=15 April 2007|accessdate=14 March 2008}}</ref> Следната студија во 2008 година покажала дека оваа стапка е 40 проценти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.transparencyindia.org/resource/survey_study/India%20Corruptino%20Study%202008.pdf|title=India Corruption Study – 2008|year=2008|publisher=Transparency International|archive-url=https://web.archive.org/web/20120619212155/http://www.transparencyindia.org/resource/survey_study/India%20Corruptino%20Study%202008.pdf|archive-date=19 June 2012|accessdate=15 July 2012}}</ref> Во 2011 година, ТИ ја рангирала Индија на 95-то место меѓу 183 земји според перцепираните нивоа на корупција во јавниот сектор.<ref name="transparency1">{{Наведена мрежна страница|url=http://cpi.transparency.org/cpi2011/interactive2/|title=Corruption Perceptions Index 2011|publisher=Transparency International|accessdate=9 July 2012|archive-date=2012-11-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20121120045916/http://cpi.transparency.org/cpi2011/interactive2/|url-status=dead}}</ref> До 2016 година, Индија забележала намалување на корупцијата и нејзиното рангирање се подобрило на 79-то место.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transparency.org/news/feature/corruption_perceptions_index_2016|title=Corruption Perceptions Index 2016|last=e.V.|first=Transparency International|work=transparency.org|accessdate=18 February 2018|archive-date=2017-01-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20170125040730/http://www.transparency.org/news/feature/corruption_perceptions_index_2016|url-status=dead}}</ref>
Во 1996 година, бирократијата и Лиценцата Рај биле предложени како причина за институционализирана корупција и неефикасност.<ref name="Drèze 1996"/> Поновите извештаи <ref name="kpmg2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kpmg.com/IN/en/IssuesAndInsights/ThoughtLeadership/KPMG_Bribery_Survey_Report_new.pdf|title=Survey on Bribery and Corruption – Impact on Economy and Business Environment|year=2011|publisher=KPMG}}</ref><ref name="WFR2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.worldfinancialreview.com/?p=1575|title=Corruption in India|last=Debroy and Bhandari|year=2011|publisher=The World Finance Review}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.economist.com/node/18332796|title=Corruption in India – A rotten state|date=10 March 2011|work=The Economist}}</ref> сугерираат дека причините за корупција вклучуваат прекумерни регулативи и барања за одобрување, мандатни програми за трошење, монопол на одредени даватели на добра и услуги од институции контролирани од владата, бирократија со дискрециони овластувања и недостаток на транспарентен закони и процеси.
Компјутеризација на услугите, разни централни и државни комисии за претпазливост и Законот за право на информации од 2005 година - кој од владините службеници бара да доставуваат информации што ги бараат граѓаните или да се соочуваат со казнени мерки - значително ја намалиле корупцијата.<ref name="2005-TI-study"/>
Во 2011 година, индиската влада заклучила дека повеќето трошења не успеваат да ги достигнат своите наменети приматели, бидејќи големата и неефикасна бирократија го троши буџетот.<ref name="bajuraj">{{Наведени вести|url=http://www.economist.com/displaystory.cfm?story_id=10804248|title=India's civil service: Battling the babu raj|date=6 March 2008|work=The Economist|access-date=8 January 2011}}</ref> Стапките на отсуство во Индија се меѓу најлошите во светот; една студија покажала дека 25% од наставниците во јавниот сектор и 40% од државните медицински работници во јавниот сектор не можат да се најдат на работното место.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://econ.ucsd.edu/~kamurali/teachers%20and%20medical%20worker%20incentives%20in%20india.pdf|title=Teachers and Medical Worker Incentives in India|last=Muralidharan|first=Karthik|publisher=University of California|archive-url=https://web.archive.org/web/20090326211644/http://econ.ucsd.edu/~kamurali/teachers%20and%20medical%20worker%20incentives%20in%20india.pdf|archive-date=26 March 2009|accessdate=21 June 2009}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/4051353.stm|title=Combating India's truant teachers|last=Basu|first=Kaushik|date=29 November 2004|access-date=9 January 2011|publisher=BBC}}</ref> Слично на тоа, има многу проблеми со кои се соочуваат индиските научници, со барања за транспарентност, [[Меритократија|меритократски]] систем и ремонт на бирократските агенции кои ги надгледуваат науката и технологијата.<ref name="Nature">{{Наведено списание|last=Jayaraman|first=K.S.|date=9 November 2009|title=Report row ousts top Indian scientist|url=http://www.nature.com/news/2009/091109/full/462152a.html|journal=Nature|volume=462|issue=7270|pages=152|doi=10.1038/462152a|pmid=19907467|access-date=19 June 2012|doi-access=free}}</ref>
Индија има подземна економија, со извештај од 2006 година, според кој Индија е на врвот на светската листа за црни пари со скоро 1.456 милијарди американски долари заглавени во швајцарски банки. Ова би изнесувало 13 пати повеќе од вкупниот надворешен долг на земјата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.deccanherald.com/content/134580/laundering-black-money.html|title=Laundering black money|last=Kuldip Nayar|authorlink=Kuldip Nayar|date=4 February 2011|work=Deccan Herald|location=India|accessdate=6 February 2011}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.thehindubusinessline.in/2010/08/13/stories/2010081350370900.htm|title=Black, bold and bountiful|last=V. Venkateswara Rao|date=13 August 2010|work=Business Line|access-date=6 February 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110918110326/http://www.thehindubusinessline.in/2010/08/13/stories/2010081350370900.htm|archive-date=18 September 2011}}</ref> Овие обвинувања ги демантирала Швајцарската асоцијација на банкарство . Џејм Насон, раководител на меѓународната комуникација на Швајцарската асоцијација за банкарство, предложил „''Бројките (црни пари) брзо беа земени во индиските медиуми и во индиските опозициски кругови и се ширеа како евангелска вистина.'' ''Сепак, оваа приказна беше целосна измислица. Здружението на банкари на Швајцарија никогаш не објавило таков извештај. Секој што тврди дека има такви бројки (за Индија) треба да биде принуден да го идентификува својот извор и да ја објасни методологијата што се користи за нивна пресметка''“. Неодамнешниот чекор преземен од премиерот Моди, на 8 ноември 2016 година, вклучува демонизација на сите банкноти од 500 и 1000 рупии (заменети со нови 500 и 2000 рупии) за враќање на црните пари во економијата.<ref>{{Наведени вести|url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2009-09-13/india/28092452_1_james-nason-swiss-bankers-association-sba-s-head|title=No 'black money' statistics exist: Swiss banks|date=13 September 2009|work=The Times of India|access-date=2020-11-08|archive-date=2011-09-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20110912101749/http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2009-09-13/india/28092452_1_james-nason-swiss-bankers-association-sba-s-head|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.swissinfo.ch/eng/politics/foreign_affairs/Banking_secrecy_spices_up_Indian_elections.html?cid=7396340|title=Banking secrecy spices up Indian elections|date=14 May 2009|publisher=SWISSINFO – A member of Swiss Broadcasting Corporation|access-date=2020-11-08|archive-date=2013-09-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20130926182809/http://www.swissinfo.ch/eng/politics/foreign_affairs/Banking_secrecy_spices_up_Indian_elections.html?cid=7396340|url-status=dead}}</ref>
=== Образование ===
[[Податотека:University_of_Calcutta_cropped.JPG|лево|мини|220x220пкс| Универзитетот во Калкута, основан во 1857 година, е првата мултидисциплинарна и секуларна институција во западен стил во Азија.]]
Индија постигнала напредок со зголемување на посетеноста на основното образование и проширување на писменоста на приближно три четвртини од населението.<ref name="wbie">{{Наведена мрежна страница|url=http://go.worldbank.org/OSFVRGA240|title=Education in India|publisher=World Bank|accessdate=13 January 2011}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Стапката на писменост во Индија пораснала од 52,2% во 1991 година на 74,04% во 2011 година. Правото на образование на основно ниво е едно од основните права според осумдесет и шестиот амандман од 2002 година, а било донесено законодавство за понатамошна цел на обезбедување бесплатно образование на сите деца. {{Sfn|Economic Survey|2010}} Сепак, стапката на писменост од 74% е пониска од светскиот просек и земјата страда од висока стапка на напуштање на образованиео.<ref name="elephant">{{Наведени вести|url=http://www.economist.com/specialreports/displayStory.cfm?story_id=12749735|title=A special report on India: An elephant, not a tiger|date=11 December 2008|work=The Economist|access-date=17 January 2011}}</ref> Стапките на писменост и можностите за образование варираат според регионот, полот, урбаните и руралните области и меѓу различните социјални групи.<ref name="Drèze 1996"/><ref>[http://censusindia.gov.in/2011-prov-results/data_files/india/Final_PPT_2011_chapter6.pdf Ranking of states and union territories by lireacy rate: 2011] Census of India, Ministry of Home Affairs, Government of India (2013)</ref>
== Поврзано ==
* [[Економски советодавен совет]]
* [[Економски развој во Индија]]
* [[Список на мегапроекти во Индија]]
* ''Направете во Индија'' - владина програма за поттикнување на производство во Индија
'''Настани:'''
* [[Големата рецесија|Рецесија на крајот на 2000-тите]]
* [[Зголемување на цената на нафтата од 2003 година]]
* [[Демонетизација]]
* [[Економско влијание на пандемијата КОВИД-19 во Индија]]
'''Списоци:'''
* [[Список на компании во Индија]]
* [[Список на најголеми компании во Индија]]
* [[Список на најголемите трговски партнери на Индија]]
* [[Синдикати во Индија]]
* [[Природни ресурси на Индија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Литература==
{{Refbegin|40em}}
;Книги
*{{наведена книга |title= Indian Economy|last1=Datt |first1=Ruddar |last2=Sundharam |first2=K.P.M. |year=2009 |publisher=[[S. Chand Group]] |location=New Delhi |isbn=978-81-219-0298-4 |page=976 |ref=harv}}
*{{наведена книга|last1=Drèze|first1=John|authorlink1=Jean Drèze|last2=Sen|first2=Amartya|authorlink2=Amartya Sen|title=India: Economic Development and Social Opportunity|publisher=Oxford University Press|year=1996|isbn=978-0-19-564082-3|page=292|ref=harv}}
*{{наведена книга|last=Kumar |first=Dharma|title=The Cambridge Economic History of India, Volume II : c. 1757–2003|publisher=Orient Longman |location=New Delhi|year=2005|isbn=978-81-250-2710-2|page=1115|ref=harv}}
*{{наведена книга|author=Nehru, Jawaharlal|authorlink = Jawaharlal Nehru| title=The Discovery of India|publisher=Penguin Books|year=1946|isbn=0-14-303103-1|title-link = The Discovery of India}}
*{{наведена книга|last=Panagariya|first=Arvind|authorlink=Arvind Panagariya|title=India: The Emerging Giant|url=https://archive.org/details/indiaemerginggia00pana_483|url-access=limited|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-531503-5|page=[https://archive.org/details/indiaemerginggia00pana_483/page/n544 514]|ref=harv}}
*{{наведена книга |title=The Cambridge Economic History of India, Volume I : c. 1200 – c. 1750| last1=Raychaudhuri|first1=Tapan| last2=Habib| first2=Irfan|authorlink2=Irfan Habib|year=2004| publisher=[[Orient Longman]] |location=New Delhi |isbn=978-81-250-2709-6|page=543|ref=harv}}
*{{наведена книга|last=Roy|first=Tirthankar|title=The Economic History of India 1857–1947|publisher=Oxford University Press|year=2006|isbn=978-0-19-568430-8|page=385|ref=harv}}
*{{наведена книга|last=Alamgir| first=Jalal |title=India's Open-Economy Policy|publisher=[[Routledge]]|year=2008|isbn=978-0-415-77684-4|ref=harv| title-link=India's Open-Economy Policy }}
*{{наведена книга|last=Bharadwaj|first= Krishna|year=1991|chapter = Regional differentiation in India|editor=Sathyamurthy, T.V|title=Industry & agriculture in India since independence| pages=189–199|publisher=Oxford University Press| isbn=0-19-564394-1|ref=harv}}
;Трудови и извештаи
* Bahl, R., Heredia-Ortiz, E., Martinez-Vazquez, J., & Rider, M. (2005). ''[https://ideas.repec.org/p/ays/ispwps/paper05141.html India: Fiscal Condition of the States, International Experience, and Options for Reform: Volume 1]'' (No. paper05141). International Center for Public Policy, Andrew Young School of Policy Studies, Georgia State University.
*{{cite web|url=http://harrisschool.uchicago.edu/News/press-releases/IPP%20Economic%20Reform%20in%20India.pdf|publisher=University of Chicago|page=32|title=Economic reforms in India: Task force report|ref={{harvid|Task Force Report|2006}}|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090207125338/http://harrisschool.uchicago.edu/News/press-releases/IPP%20Economic%20Reform%20in%20India.pdf|archivedate=7 February 2009}}
*{{cite web|url=http://indiabudget.nic.in/es2009-10/chapt2010/chapter.zip|title=Economic Survey 2009–10|publisher=Ministry of Finance, Government of India|page=294|ref={{harvid|Economic Survey|2010}}|access-date=22 November 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101205025143/http://indiabudget.nic.in/es2009-10/chapt2010/chapter.zip|archive-date=5 December 2010|url-status=dead}}
;Статии
*{{cite web|title=Growth of India|url=http://www.janderie.live.haverford.edu/wiki/index.php?title=India_growth|accessdate=10 August 2005|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130615234241/http://www.janderie.live.haverford.edu/wiki/index.php?title=India_growth|archivedate=15 June 2013}}
*{{cite web|title=Milton Friedman on the Nehru/Mahalanobis Plan|url=http://www.indiapolicy.org/debate/Notes/fried_opinion.html|accessdate=16 July 2005|archive-date=2016-03-31|archive-url=https://web.archive.org/web/20160331032602/http://indiapolicy.org/debate/Notes/fried_opinion.html|url-status=dead}}
*{{cite web|title=Infrastructure in India: Requirements and favourable climate for foreign investment|url=http://www.asiatradehub.com/india/intro.asp|accessdate=14 August 2005|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050713073856/http://www.asiatradehub.com/india/intro.asp|archivedate=13 July 2005}}
*{{наведено списание|author1=Bernardi, Luigi|author2=Fraschini, Angela|title=Tax System And Tax Reforms in India|year=2005|version=Working paper n. 51|url=https://ideas.repec.org/p/uca/ucapdv/45.html}}
*{{наведено списание |author=Centre for Media Studies |title=India Corruption Study 2005: To Improve Governance Volume – I: Key Highlights |publisher=Transparency International India |year=2005 |url=http://www.prajanet.org/newsroom/internal/tii/ICS2k5_Vol1.pdf |accessdate=21 June 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090326211644/http://www.prajanet.org/newsroom/internal/tii/ICS2k5_Vol1.pdf |archivedate=26 March 2009 }}
*{{cite web |author=Ghosh, Jayati |title=Bank Nationalisation: The Record |work=Macroscan |url=http://www.macroscan.com/cur/jul05/cur210705Bank_Nationalisation.htm |accessdate=5 August 2005 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20051023070928/http://www.macroscan.com/cur/jul05/cur210705Bank_Nationalisation.htm |archivedate=23 October 2005 }}
*{{наведено списание|author1=Gordon, Jim|author2=Gupta, Poonam|title=Understanding India's Services Revolution|year=2003|version=12 November 2003|url=http://www.imf.org/external/np/apd/seminars/2003/newdelhi/gordon.pdf|accessdate=21 June 2009}}
*{{наведено списание|author=Panagariya, Arvind|title=India in the 1980s and 1990s: A Triumph of Reforms|year=2004|url=https://ideas.repec.org/p/wpa/wuwpit/0403005.html}}
*{{наведено списание|author1=Sachs, D. Jeffrey|author2=Bajpai, Nirupam|author3=Ramiah, Ananthi|title=Understanding Regional Economic Growth in India|year=2002|version=Working paper 88|url=http://www2.cid.harvard.edu/cidwp/088.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070701042205/http://www2.cid.harvard.edu/cidwp/088.pdf|archivedate=1 July 2007}}
*{{наведено списание|author=Srinivasan, T.N.|title=Economic Reforms and Global Integration|year=2002|version=17 January 2002|url=http://www.econ.yale.edu/%7Esrinivas/ec_reforms.pdf|accessdate=21 June 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090326211644/http://www.econ.yale.edu/%7Esrinivas/ec_reforms.pdf|archivedate=26 March 2009}}
*{{cite web|author=Kurian, N.J.|title=Regional disparities in india|url=http://planningcommission.nic.in/reports/sereport/ser/vision2025/regdsprty.doc|accessdate=6 August 2005|archive-date=2005-10-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20051001170636/http://planningcommission.nic.in/reports/sereport/ser/vision2025/regdsprty.doc|url-status=dead}}
*{{наведено списание|url=https://www.academia.edu/3347336|title=India Inc. and its Moral Discontent|first=Ravinder|last=Kaur|journal=Economic and Political Weekly|year=2012}}
*{{cite web |url=http://static-curis.ku.dk/portal/files/137464936/Good_Times_Brand_Modi_TVNM.pdf |title=Good Times, Brought to you by Brand Modi |first=Ravinder |last=Kaur |year=2015 |accessdate=2020-11-08 |archive-date=2018-02-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180220212720/http://static-curis.ku.dk/portal/files/137464936/Good_Times_Brand_Modi_TVNM.pdf |url-status=dead }}
;Вести
*{{cite news |title=India, the Goliath, Falls with a Thud |author=Ravi S Jha |url=http://www.khaleejtimes.com/kt-article-display-1.asp?section=business&xfile=data/business/2008/october/business_october347.xml |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130509214520/http://www.khaleejtimes.com/kt-article-display-1.asp?section=business&xfile=data%2Fbusiness%2F2008%2Foctober%2Fbusiness_october347.xml |archivedate=9 May 2013 }}
*{{cite news |title=India says 21 of 29 states to launch new tax |date=25 March 2005 |newspaper=Daily Times |url=http://www.dailytimes.com.pk/default.asp?page=story_25-3-2005_pg5_13 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090116065316/http://www.dailytimes.com.pk/default.asp?page=story_25-3-2005_pg5_13 |archivedate=16 January 2009 }}
*{{cite news |title=Economic structure |date=6 October 2003 |newspaper=The Economist |url=http://www.economist.com/countries/India/profile.cfm?folder=Profile%2DEconomic%20Structure |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080406030423/http://www.economist.com/countries/india/profile.cfm?folder=Profile-Economic%20Structure |archivedate=6 April 2008 }}a
*{{cite web|title=Regional stock exchanges – Bulldozed by the Big Two|url=http://www.thehindubusinessline.com/businessline/2001/07/20/stories/0420.62 billion.htm|accessdate=10 August 2005}}{{dead link|date=September 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
*{{cite news|url=http://news.indiamart.com/story/finmin-considers-three-single-brand-retail-fdi-proposals-169557.html|title=FinMin considers three single-brand retail FDI proposals|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121021202322/http://news.indiamart.com/story/finmin-considers-three-single-brand-retail-fdi-proposals-169557.html|archivedate=21 October 2012}}
{{Refend}}
{{Commons category}}
{{Wikiquote}}
{{Z148}}<!-- {{No more links}}
Please be cautious adding more external links.
Wikipedia is not a collection of links and should not be used for advertising.
Excessive or inappropriate links will be removed.
See [[Wikipedia:External links]] and [[Wikipedia:Spam]] for details.
If there are already suitable links, propose additions or replacements on
the article's talk page, or submit your link to the relevant category at
the Open Directory Project (dmoz.org) and link there using {{Dmoz}}.
-->
* [http://finmin.nic.in/ Ministry of Finance]
* [https://commerce.gov.in/ Ministry of Commerce and Industry]
* [http://www.mospi.gov.in/ Ministry of Statistics and Programme Implementation]
* [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/in.html India profile] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080611033144/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/in.html |date=2008-06-11 }} at the [[CIA World Factbook]]
* [http://www.worldbank.org/en/country/india India profile] at [[The World Bank]]
* [http://www.oecd.org/india/ India – OECD]
{{Азија по тема|Економија на}}
[[Категорија:Економија на Индија| ]]
qciomx12fvg3ej5hfaex4wop93q6qu5
Економија на Кувајт
0
1253901
5608711
5583913
2026-08-13T00:19:10Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608711
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox economy
| country = Кувајт
| image =
| image_size = 310px
| caption = [[Кувајт]]
| currency = [[Кувајтски динар]] (KWD)
| fixed exchange =
| year = 1 април – 31 март
| organs = [[СТО]] и [[ОПЕК]]
| group = {{plainlist|
*[[Земја во развој|Развој]]<ref>{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weoselco.aspx?g=2200&sg=All+countries+%2f+Emerging+market+and+developing+economies |title=World Economic Outlook Database, April 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=29 September 2019}}</ref>
*[[Економија со високи приходи на Светска банка|Економија со високи приходи]]<ref>{{cite web |url=https://datahelpdesk.worldbank.org/knowledgebase/articles/906519-world-bank-country-and-lending-groups |title=World Bank Country and Lending Groups |publisher=[[World Bank]] |website=datahelpdesk.worldbank.org |access-date=29 September 2019}}</ref>}}
| gdp = {{plainlist|
*{{increase}} $141.646 милијарди (номинално, 2018.)<ref name="IMFWEOKW">{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=26&pr.y=11&sy=2017&ey=2021&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=443&s=NGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2CPCPIPCH&grp=0&a= |title=World Economic Outlook Database, October 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=3 November 2019}}</ref>
*{{increase}} $304.851 милијарди ([[Паритет на куповна моќ|ПКМ]], 2018.)<ref name="IMFWEOKW"/>}}
| growth = {{plainlist|
*1.2% (2018) 0.7% (2019e)
*0.0% (2020f) 1.6% (2021f)<ref>{{cite web |title=Middle East and North Africa Economic Update, April 2020 : How Transparency Can Help the Middle East and North Africa |url=https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/33475 |website=openknowledge.worldbank.org |publisher=[[World Bank]] |accessdate=10 April 2020 |page=10}}</ref>}}
| per capita = {{plainlist|
*{{increase}} $30,969 (номинално, 2018.)<ref name="IMFWEOKW"/>
*{{increase}} $66,652 ([[Паритет на куповна моќ|ПКМ]], 2018.)<ref name="IMFWEOKW"/>}}
| components =
| sectors = земјоделство (0,4%), индустрија (58,7%), услуги (40,9%) (2017).)<ref name="cia.gov"/>
| inflation = 0.579% (2018)<ref name="IMFWEOKW"/>
| unemployment = 2.1% (2017.)<ref name=cia.gov>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ku.html|title=Kuwait|work=[[The World Factbook]]|publisher=Central Intelligence Agency (CIA)|year=2018|accessdate=21 April 2018|archive-date=2016-05-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20160521031251/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ku.html|url-status=dead}}</ref>
| gini =
| edbr = {{increase}} [[Ease of doing business index#Ranking|83-та (лесно, 2020)]]<ref name=" World Bank and International Financial Corporation ">{{cite web |url=http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/kuwait |title=Ease of Doing Business in Kuwait |publisher=Doingbusiness.org |accessdate=2017-11-24 }}</ref>
| industries = [[нафта]], [[петрохемикалии]], [[цемент]], [[бродоградба]] и поправка, [[одсолување]], [[преработка на храна]], градежни материјали
| exports = $54.09 милијарди (2017.)
| export-goods = масло и рафинирани производи, ѓубрива
| export-partners = {{flag|South Korea}}(+) 18.3% <br> {{flag|China}}(-) 17.4% <br> {{flag|Japan}}(+) 11.5% <br> {{flag|India}}(+) 11.2% <br> {{flag|Singapore}}(+) 6.3% <br> {{flag|United States}}(+) 5.7% (2017)<ref name="cia.gov"/>
| imports = $29.36 милијарди (2017.)<ref name="cia.gov"/>
| import-goods = храна, градежни материјали, возила и делови, облека
| import-partners = {{flag|China}}(-) 13.5% <br> {{flag|United States}}(+) 13.3% <br> {{flag|UAE}}(+) 9.5% <br> {{flag|Saudi Arabia}}(+) 5.8% <br> {{flag|Germany}}(+) 5.4% <br>{{flag|Japan}}(+) 5.0% <br> {{flag|India}}(+) 4.7% <br> {{flag|Italy}}(+) 4.5% (2017)<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2061.html#ku|title=Import Partners of Kuwait|publisher=[[CIA World Factbook]]|year=2015|accessdate=2016-08-08|archive-date=2016-08-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20160806033730/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2061.html#ku|url-status=dead}}</ref>
| gross external debt = {{increaseNegative}}$48.91 милијарди (31 декември 2017.)<ref name="cia.gov"/>
| FDI =
| debt = {{increaseNegative}}$15.9 милијарди (јануари 2018)<ref>{{cite web|url=https://www.ceicdata.com/en/indicator/kuwait/government-debt--of-nominal-gdp|title=Import Partners of Kuwait|publisher=CEIC Data|year=2018|accessdate=2018-04-21}}</ref>
| revenue = $52.87 милијарди (2017.)<ref name="cia.gov"/>
| expenses = $61.39 милијарди (2017.)<ref name="cia.gov"/>
| aid = N/A
| credit = [[Standard & Poor's]]:<ref>{{cite web |title= Sovereigns rating list |publisher=Standard & Poor's |url=http://www.standardandpoors.com/ratings/sovereigns/ratings-list/en/eu/?subSectorCode=39 |accessdate=26 May 2011}}</ref><br>AA- (Domestic)<br>AA- (Foreign)<br>AA+ (T&C Assessment)<br>Outlook: Stable<ref name=guardian>{{cite news |title=How Fitch, Moody's and S&P rate each country's credit rating |date=15 April 2011 |first1=Simon |last1=Rogers |first2=Ami |last2=Sedghi |work=The Guardian |url=https://www.theguardian.com/news/datablog/2010/apr/30/credit-ratings-country-fitch-moodys-standard |accessdate=31 May 2011}}</ref><br>[[Moody's]]:<ref name=guardian/><br>Aa2<br>Outlook: Stable<br>[[Fitch Group|Fitch]]:<ref name=guardian/><br>AA<br>Outlook: Stable
| reserves =
| cianame = ku
| spelling =
}}
'''Економијата на Кувајт''' е мала, но богата економија заснована на нафта.<ref name="cia">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ku.html|title=Kuwait|date=10 April 2015|work=[[The World Factbook]]|publisher=[[Central Intelligence Agency]]|accessdate=2020-11-10|archive-date=2016-05-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20160521031251/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ku.html|url-status=dead}}</ref> Кувајтскиот динар е највисоко ценета единица на валута во светот.<ref name="curr">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.siliconindia.com/finance/news/10-Most-Valuable-Currencies-in-the-World-nid-109953.html|title=10 Most Valuable Currencies in the World|date=21 March 2012|work=Silicon India|accessdate=2020-11-10|archive-date=2020-03-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20200310124050/https://www.siliconindia.com/finance/news/10-Most-Valuable-Currencies-in-the-World-nid-109953.html|url-status=dead}}</ref> Не-нафтените индустрии вклучуваат финансиски услуги. Според [[Светска банка]], [[Кувајт]] е четврта најбогата земја во светот [[Список на земјите по БДП (ПКМ) по глава на жител|по глава на жител]] . Кувајт е втора најбогата земја на ГЦЦ по глава на жител (по [[Катар]] ).<ref name="worldbank">[http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.PP.CD?order=wbapi_data_value_2014+wbapi_data_value+wbapi_data_value-last&sort=desc "GDP per capita, PPP (current international $)", World Development Indicators database], World Bank. Database updated on 14 April 2015.</ref><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2004rank.html GDP – per capita (PPP)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130424075526/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2004rank.html |date=2013-04-24 }}, [[The World Factbook]], Central Intelligence Agency.</ref><ref>[http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/02/weodata/weorept.aspx?sy=2014&ey=2014&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=16&pr1.y=7&c=512%2C668%2C914%2C672%2C612%2C946%2C614%2C137%2C311%2C962%2C213%2C674%2C911%2C676%2C193%2C548%2C122%2C556%2C912%2C678%2C313%2C181%2C419%2C867%2C513%2C682%2C316%2C684%2C913%2C273%2C124%2C868%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C558%2C918%2C138%2C748%2C196%2C618%2C278%2C522%2C692%2C622%2C694%2C156%2C142%2C624%2C449%2C626%2C564%2C628%2C565%2C228%2C283%2C924%2C853%2C233%2C288%2C632%2C293%2C636%2C566%2C634%2C964%2C238%2C182%2C662%2C453%2C960%2C968%2C423%2C922%2C935%2C714%2C128%2C862%2C611%2C135%2C321%2C716%2C243%2C456%2C248%2C722%2C469%2C942%2C253%2C718%2C642%2C724%2C643%2C576%2C939%2C936%2C644%2C961%2C819%2C813%2C172%2C199%2C132%2C733%2C646%2C184%2C648%2C524%2C915%2C361%2C134%2C362%2C652%2C364%2C174%2C732%2C328%2C366%2C258%2C734%2C656%2C144%2C654%2C146%2C336%2C463%2C263%2C528%2C268%2C923%2C532%2C738%2C944%2C578%2C176%2C537%2C534%2C742%2C536%2C866%2C429%2C369%2C433%2C744%2C178%2C186%2C436%2C925%2C136%2C869%2C343%2C746%2C158%2C926%2C439%2C466%2C916%2C112%2C664%2C111%2C826%2C298%2C542%2C927%2C967%2C846%2C443%2C299%2C917%2C582%2C544%2C474%2C941%2C754%2C446%2C698%2C666&s=PPPPC&grp=0&a=World Economic Outlook Database, October 2015], [http://www.imf.org/external/ns/cs.aspx?id=28 International Monetary Fund]. Database updated on 6 October 2015.</ref>
== Финансии ==
[[Кувајт]] има водечка позиција во финансиската индустрија во ГЦЦ; бездната што го одделува Кувајт од соседите во Заливот во смисла на туризам, транспорт и други мерки на диверзификација, отсуствува во финансискиот сектор.<ref name="wages">{{Наведена мрежна страница|url=https://books.google.com/books?id=laODBQAAQBAJ|title=The Wages of Oil: Parliaments and Economic Development in Kuwait and the UAE|work=Michael Herb}}</ref> Емирот ја промовирal идејата дека Кувајт треба да ги насочи своите енергии во однос на економскиот развој кон финансиската индустрија.
Историското првенство на Кувајт (меѓу монархиите во Заливот) во финансиите датира од основањето на Националната банка на Кувајт во 1952 година.<ref name="wages"/> Банката била првата локална јавно тргувана корпорација во Заливот. Кон крајот на 1970-тите и раните 1980-ти, се појавила алтернативна берза, трговија со акции на компании од Заливот, во Кувајт, Соук ел-Манах . На својот врв, нејзината пазарна капитализација била трета најголема во светот, само зад [[Соединети Американски Држави|САД]] и [[Јапонија]], и пред [[Обединето Кралство|Велика Британија]] и [[Франција]] .
Кувајт има голема индустрија за управување со богатството што се издвојува во регионот.<ref name="wages"/> Кувајтските инвестициски компании управуваат со повеќе средства од оние на која било друга земја на ГЦЦ. Финансискиот центар на Кувајт, во груба пресметка, проценил дека кувајтските фирми отпаѓаат на над една третина од вкупните средства под управување во ГЦЦ. Релативната јачина на Кувајт во финансиската индустрија се протега на неговата берза. Долги години, вкупната проценка на сите компании наведени на кувајтската берза далеку ја надминувала вредноста на берзите членки ГЦЦ, освен [[Саудиска Арабија]]. Во 2011 година, финансиските и банкарските компании сочинувале повеќе од половина од пазарната капитализација на кувајтскиот фонд; меѓу сите заливски држави, пазарната капитализација на кувајтските фирми од финансискиот сектор бил на второ место, зад [[Саудиска Арабија]].
Во последниве години, кувајтските инвестициски компании инвестирале голем процент од своите средства во странство, а нивните странски средства станале значително поголеми од нивните домашни средства.<ref name="wages"/>
Кувајт е главен извор на странска економска помош на други држави преку Кувајтскиот фонд за арапски економски развој, автономна државна институција создадена во 1961 година според моделот на западните и меѓународните агенции за развој. Со текот на годините, годишно им се давало помош на [[Египет]], [[Сирија]] и [[Јордан]], како и на [[Палестинска ослободителна организација|Палестинската организација за ослободување]]. Во 1974 година, мандатот за позајмување на фондот бил проширен за да ги вклучи сите земји во развој во светот.
== Нафта ==
Во 1934 година, Емирот на Кувајт и доделил концесија на нафта на <nowiki><i>Кувајт Оил Ко</i></nowiki> (КОЦ), во заедничка сопственост на Англо-Персиската нафтена компанија (подоцна британска нафтена компанија ) и ''[[Gulf Oil]]''. Во 1976 година, Владата на Кувајт го национализирала КОЦ. Следната година, Кувајт го презела копненото производство во Поделената зона помеѓу Кувајт и [[Саудиска Арабија]] . КОЦ таму произведува заеднички со Texaco, Inc, кој со купувањето на „ [[:en:Getty Oil|''Getty Oil'']] “ од 1984 година, се стекнал со копнена концесија на Саудиска Арабија во Поделената зона.
Во оф-шор поделената зона, Арапската нафтена копродукција - 80% во сопственост на јапонски интереси и по 10% во владите на Кувајт и Саудиска Арабија - произведува во име на двете земји од 1961 година. Оригиналните договори за концесија истекле во јануари 2003 година; преговорите за замена на концесијата со договор за техничка услуга биле завршени во 2002 година.
Корпорацијата Кувајт Петролеум (КПЦ), интегрирана меѓународна компанија за нафта, е матична компанија во работењето на владата во нафтениот сектор и ја вклучува нафтена компанија Кувајт, која произведувала нафта и гас; Други компании од оваа класификација се: Компанија за петрохемиски индустрии, која произведува [[амонијак]] и [[уреа]]; ''Компанија за истражување на странска нафта'' во Кувајт, со неколку концесии во земјите во развој; ''Кувајт нафта танкер''; и ''Санта Фе Интернешнл Корп''.
Корпорацијата Кувајт Петролеум , исто така, купила од рафинериите на ''Gulf Gulf Co''. и придружните бензински станици во земјите од [[Бенелукс]] и [[Скандинавија]], како и објекти за складирање и мрежа на бензински пумпи во [[Италија]]. Во 1987 година, KPC купила 19% удел во „''[[Бритиш петролеум]]''“, што подоцна го намалил на 10%. KPC ги пласира своите производи во [[Европа]] под брендот Q8 и е заинтересиран за пазарите на [[САД]] и [[Јапонија]].
Кувајт има околу 94 милијарди барели резерви на нафта за обновување. Проценетиот капацитет, пред војната, бил околу 2,4 милиони барели дневно. За време на [[Ирачка инвазија во Кувајт|ирачката окупација]], капацитетот на Кувајт за производство на нафта бил сведен на практично нула. Сепак, оттогаш се направени огромни закрепнувања и подобрувања. Производството на нафта изнесувало 1,5 милиони барели на ден до крајот на 1992 година, а предвоениот капацитет бил обновен во [[1993]] година. Производствениот капацитет на Кувајт се проценува на 2,5 милиони барели на ден. Кувајт планирал да го зголеми својот капацитет на 3,5 милиони барели на ден до 2005 година.
== Резервни средства ==
[[Податотека:Kuwait_Export_Treemap.jpg|мини|450x450пкс| Пропорционална застапеност на извозот на Кувајт.]]
Инвестициската управа на Кувајт (ИУК) е суверен фонд на Кувајт, специјализиран за странски инвестиции. ИУК е најстариот фонд за суверено богатство во светот. Од 1953 година, владата на Кувајт ги насочила инвестициите во [[Европа]], [[САД]] и [[Азија-Тихоокеанија]]. Од 2015 година, имотот бил проценет на 592 милијарди долари во актива.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.swfinstitute.org/swfs/kuwait-investment-authority/|title=Kuwait Investment Authority Profile Page|publisher=[[Sovereign Wealth Fund Institute]]|accessdate=12 March 2016|archive-date=2016-03-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20160321130908/http://www.swfinstitute.org/swfs/kuwait-investment-authority/|url-status=dead}}</ref> Тој е 5-ти по големина фонд за суверена богатство во светот.
ИУК управува со два фонда: Генералниот резервен фонд (ГРФ) и Фондот за идни генерации (ФГФ).<ref name="kia">{{Наведена мрежна страница|url=http://fletcher.tufts.edu/SWFI-OLD/~/media/Fletcher/Microsites/swfi/pdfs/2012/profiles/KIA%20Fund%20Profile_v2.pdf|title=Fund Profile: Kuwait Investment Authority (KIA)|pages=1–3|accessdate=2020-11-10|archive-date=2013-12-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20131226152729/https://fletcher.tufts.edu/SWFI-OLD/~/media/Fletcher/Microsites/swfi/pdfs/2012/profiles/KIA%20Fund%20Profile_v2.pdf|url-status=dead}}</ref> ГРФ е главниот благајник за владата. Ги прима сите државни приходи и сите национални расходи се исплаќаат од овој фонд. ИУК не ги објавува своите финансиски средства во јавноста, но се проценува дека ИУК има средства од 410 милијарди долари заклучно со февруари 2014 година.
ИУК бил главниот извор на капитал за владата на Кувајт за време на [[Заливска војна|Заливската војна]]. Кувајтската влада се потпрела на ИУК да ги плати трошоците за коалицијата и повоената реконструкција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ideationcenter.com/ideation_research/ideation_article/vital_role_of_sovereign_wealth_funds_in_the_gcc|title=The Vital Role of Sovereign Wealth Funds in the GCC's Future|accessdate=2020-11-10|archive-date=2014-08-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20140819091052/http://www.ideationcenter.com/ideation_research/ideation_article/vital_role_of_sovereign_wealth_funds_in_the_gcc|url-status=dead}}</ref> ИУК вредел 100 милијарди долари пред 1990 година, средствата на ИУК изнесувале околу 40-50 милијарди долари по Заливската војна.
=== Фонд за идни генерации ===
Фондот за идни генерации (ФГФ) е создаден во 1976 година со трансфер на 50% од генералниот резервен фонд во тоа време. ФГФ е заштеда на средства за идните генерации. 25% од сите приходи на државата годишно се префрлаат на фондот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://ccsi.columbia.edu/files/2014/04/nrf_Kuwait_September2013_RWI_VCC.pdf|title=Kuwait’s Future Generations Fund|pages=2|accessdate=2020-11-10|archive-date=2014-08-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20140819102844/http://ccsi.columbia.edu/files/2014/04/nrf_Kuwait_September2013_RWI_VCC.pdf|url-status=dead}}</ref>
Целиот ФГФ е инвестиран во странство, со околу 75% инвестирани во [[САД]] и [[Европа]], а остатокот на пазарите во развој, главно [[Кина]] и [[Индија]].
== Наука и технологија ==
Заклучно со март 2016 година, Кувајт регистрирал 384 [[патент]]и, втора највисока бројка во арапскиот свет.<ref name="uspto">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uspto.gov/web/offices/ac/ido/oeip/taf/cst_all.htm|title=Patents By Country, State, and Year – All Patent Types|work=[[United States Patent and Trademark Office]]|accessdate=12 March 2016|archive-date=2016-02-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20160226160611/http://www.uspto.gov/web/offices/ac/ido/oeip/taf/cst_all.htm|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.zawya.com/story/Arab_World_to_have_more_than_197_million_Internet_users_by_2017_according_to_Arab_Knowledge_Economy_Report-ZAWYA20140527111931/|title=Arab World to have more than 197 million Internet users by 2017, according to Arab Knowledge Economy Report|quote=To date, the United States Patent and Trademark Office (USPTO) have granted 858 patents to the Kingdom of Saudi Arabia, positioning it 29th in the world. Kuwait is at second place with 272 patents and Egypt at third with 212 patents, so far.}}</ref><ref name="orient">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.orientplanet.com/akereport2014.pdf|title=Arab Economy Knowledge Report 2014|pages=20–22|accessdate=2020-11-10|archive-date=2016-02-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20160203082227/https://www.orientplanet.com/akereport2014.pdf|url-status=bot: unknown}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.unesco.org/new/fileadmin/MULTIMEDIA/HQ/SC/pdf/sc_usr05_arab_en.pdf|title=UNESCO Science Report 2005|page=162}}</ref> Кувајт произведува најголем број патенти по глава на жител во арапскиот свет и ОИЦ .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.unescwa.org/sites/www.unescwa.org/files/publications/files/ictd-09-12.pdf|title=Regional Profile of the Information Society in Western Asia|page=53}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.unesco.org/new/fileadmin/MULTIMEDIA/HQ/SC/pdf/sc_usr10_arab_states_EN.pdf|title=Arab states|pages=264–265}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sesrtcic.org/files/article/274.pdf|title=Science and Technology in the OIC Member Countries|page=7|accessdate=2020-11-10|archive-date=2020-09-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20200928191710/https://www.sesrtcic.org/files/article/274.pdf|url-status=dead}}</ref> Владата спровела различни програми за поттикнување на иновации што резултираат во права на патент.<ref name="gain">{{Наведена мрежна страница|url=https://finance.yahoo.com/news/kuwait-sees-fastest-growth-gcc-140500793.html|title=Kuwait Sees Fastest Growth of GCC Countries in Obtaining U.S. Patents|work=[[Yahoo News]]|accessdate=12 March 2016}}</ref> Помеѓу 2010 и 2016 година, Кувајт забележал најголем раст на патентите во арапскиот свет.<ref name="mit">{{Наведена мрежна страница|url=http://technologyreview.me/en/business/mixed-bag-scientific-commitment/|title=A Mixed Bag of Scientific Commitment|work=[[MIT Technology Review]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160713142758/http://technologyreview.me/en/business/mixed-bag-scientific-commitment/|archive-date=13 July 2016|accessdate=12 March 2016}}</ref>
== Претприемништво ==
Во изминатите пет години, се забележува значителен пораст на [[претприемништво]]то и почетниците за мали бизниси во Кувајт.<ref>{{Наведени вести|url=http://news.kuwaittimes.net/encouraging-social-entrepreneurship-kuwait-special-report/|title=Encouraging social entrepreneurship in Kuwait – Special report|last=Al-Kharafi|first=Naeimah|date=12 October 2014|work=Kuwait Times|access-date=2020-11-10|archive-date=2019-09-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20190908163133/http://news.kuwaittimes.net/encouraging-social-entrepreneurship-kuwait-special-report|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.entrepreneur.com/article/240022|title=Keeping Up With Kuwaiti Connection: The Startup Circuit In Kuwait Is Up And At 'Em|last=Saltzman|first=Jason|date=11 November 2014|work=Entrepreneur Middle East}}</ref> [[Сива економија|Неформалниот сектор]] е исто така во пораст,<ref>{{Наведени вести|url=http://news.kuwaittimes.net/whats-behind-growth-kuwaits-informal-economy/|title=What’s behind the growth of Kuwait’s informal economy|last=Etheridge|first=Jamie|date=27 February 2014|work=Kuwait Times|access-date=2020-11-10|archive-date=2021-02-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20210205133114/http://news.kuwaittimes.net/whats-behind-growth-kuwaits-informal-economy/|url-status=dead}}</ref> главно поради популарноста на бизнисите во [[Инстаграм]].<ref>{{Наведени вести|url=http://www.thewire.com/technology/2013/07/kuwait-instagram-accounts-are-big-business/67127/|title=In Kuwait, Instagram Accounts Are Big Business|last=Greenfield|first=Rebecca|date=12 July 2013|work=The Wire: News for the Atlantic|access-date=2020-11-10|archive-date=2016-07-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20160720235658/http://www.thewire.com/technology/2013/07/kuwait-instagram-accounts-are-big-business/67127/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://qz.com/104499/a-rising-class-of-instagram-entrepreneurs-in-kuwait-is-selling-comics-make-up-and-sheep/|title=A rising class of Instagram entrepreneurs in Kuwait is selling comics, makeup and sheep|last=Kuo|first=Lily|date=16 July 2013|work=[[Quartz (publication)|Quartz]]|last2=Foxman|first2=Simone}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://kottke.org/13/07/kuwaits-booming-instagram-economy|title=Kuwait's booming Instagram economy|date=12 July 2013|work=kottke.org}}</ref> Многу кувајтски претприемачи го користат деловниот модел заснован на Инстаграм.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://english.alarabiya.net/en/views/business/2014/08/23/How-Kuwaitis-are-Instagramming-a-business-revolution.html|title=How Kuwaitis are Instagramming a business revolution|last=al-Wazir|first=Yara|date=23 August 2014|work=Al Arabiya News}}</ref>
== Туризам ==
Туризмот сочинува 1,5 процент од [[Бруто-домашен производ|БДП]] .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wttc.org/-/media/files/reports/economic%20impact%20research/countries%202015/kuwait2015.pdf|title=Travel & Tourism Economic Impact 2015|work=World Travel & Tourism Council|accessdate=2020-11-10|archive-date=2017-10-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171010152622/https://www.wttc.org/-/media/files/reports/economic|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bq-magazine.com/industries/hospitality/2016/04/kuwaits-investments-in-travel-and-tourism-sector-to-grow-by-4-3-percent-per-annum|title=Kuwait's investments in travel and tourism sector to grow by 4.3% per annum|work=BQ Magazine|accessdate=2020-11-10|archive-date=2017-10-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171010152701/http://www.bq-magazine.com/industries/hospitality/2016/04/kuwaits-investments-in-travel-and-tourism-sector-to-grow-by-4-3-percent-per-annum|url-status=dead}}</ref> Во 2016 година, туристичката индустрија остварила приход од скоро 500 милиони американски долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.kuwaittimes.net/website/kuwait-tenth-total-arab-countries-tourism-revenue/|title=Kuwait tenth in total Arab countries’ tourism revenue}}</ref> Годишниот фестивал „''Хала фебриер''“ привлекува многу туристи од соседните земји на ГЦЦ,<ref name="halafeb">{{Наведена мрежна страница|url=http://news.kuwaittimes.net/website/hala-february-kicks-off-with-a-bang/|title=Hala February kicks off with a bang|work=Kuwait Times}}</ref> и вклучува различни настани, вклучувајќи музички концерти, паради и карневали.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.albawaba.com/business/pr/hala-febrayer-2016-carnival-attracts-thousands-participants-808956|title=Hala Febrayer 2016 Carnival attracts thousands of participants|work=Al Bawaba}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://ameinfo.com/technology/telecom/ooredoo-sponsors-kuwaits-biggest-annual-festival/|title=Ooredoo Sponsors Kuwait's Biggest Annual Festival|accessdate=2020-11-10|archive-date=2020-08-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20200806005038/https://www.ameinfo.com/technology/telecom/ooredoo-sponsors-kuwaits-biggest-annual-festival/|url-status=dead}}</ref> Фестивалот е едномесечна комеморација за ослободување на Кувајт и трае од 1 до 28 февруари. Самиот Ден на ослободувањето се слави на 26 февруари.<ref>{{Наведени вести|url=http://news.kuwaittimes.net/website/flag-hoisting-ceremony-signals-start-kuwait-national-celebrations-2017/|title=Flag-hoisting ceremony signals start of Kuwait national celebrations of 2017|date=3 February 2017|work=[[Kuwait Times]]|access-date=25 February 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170203194108/http://news.kuwaittimes.net/website/flag-hoisting-ceremony-signals-start-kuwait-national-celebrations-2017/|archive-date=3 February 2017}}</ref>
== Земјоделството ==
Во 2017 година, земјоделството (вклучително и риболов) претставува скоро 0,4 проценти од [[Бруто-домашен производ|бруто домашниот производ]] и не нуди важен извор на вработување. Околу 4 проценти од економски активното население работи во земјоделството, скоро сите странци.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.AGR.EMPL.ZS?name_desc=true|title=Employment in agriculture (% of total employment) (modeled ILO estimate) {{!}} Data|work=data.worldbank.org|language=en-us|accessdate=2018-04-24}}</ref> Мнозинството сопственици на фарми се инвеститори. Земјоделскиот сектор обезбедува [[овошје]] и [[зеленчук]] за продажба во супермаркетите во земјата. Вкупното земјоделско земјиште зафатило 1 521 квадратни километри во 2014 година.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fao.org/countryprofiles/index/en/?iso3=KWT|title=general profile|work=Food and Agriculture Organization of the United Nations|language=en|accessdate=2018-04-22|archive-date=2020-12-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20201203113522/http://www.fao.org/countryprofiles/index/en/?iso3=KWT|url-status=dead}}</ref> Земјоделството е ограничено од недостаток на вода и обработливо земјиште. Владата експериментирала во одгледување храна преку [[хидропоника]] и внимателно управувани фарми. Сепак, поголемиот дел од почвата, погодна за земјоделство во јужниот централен Кувајт, била уништена кога ирачките трупи запалиле бунари со нафта во областа и создадле огромни „''нафтени езера''“. Рибите и ракчињата се обилни во територијалните води, а комерцијалниот риболов со голем обем е преземен локално и во [[Индиски Океан|Индискиот Океан]] .
== Соообраќај ==
[[Податотека:Kuwait_highway.jpg|мини|300x300пкс| Автопат во градот Кувајт]]
Кувајт има широка и модерна мрежа на автопати . Патната мрежа се проширила на 5,749 километри, од кои 4,887 километри е поплочен. Во употреба се повеќе од 2 милиони патнички автомобили и 500.000 комерцијални такси, автобуси и камиони. На главните автопати максимална брзина е 120 километри на час. Бидејќи не постои железнички систем во земјата, повеќето луѓе патуваат со автомобили.
Мрежата за јавен превоз во земјата се состои скоро целосно од автобуски линии. Државната сопственост на компанијата Кувајт за јавен превоз е основана во 1962 година. Работат локални автобуски линии низ Кувајт, како и услуги на поголема оддалеченост кон другите заливски држави.<ref name="KPTC">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kptc.com.kw/newenglish/index.html|title=Public Transport Services|publisher=Kuwait Public Transportation Company|accessdate=17 March 2015|archive-date=2016-10-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20161024025550/http://kptc.com.kw/newenglish/index.html|url-status=dead}}</ref> Главната приватна компанија за автобуси е ''СитиБус'', која работи на околу 20 патишта низ целата земја. Друга приватна компанија за автобуси, ''Услуги за јавен превоз на Кувајт Галф Линк'', започнала во 2006 година. Работи на локални автобуски линии низ Кувајт и услуги на поголема оддалеченост до соседните арапски земји.<ref name="KGL">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kglpts.com|title=Public Transport Services|publisher=KGL|archive-url=https://web.archive.org/web/20110202091806/http://www.kglpts.com/|archive-date=2 February 2011}}</ref>
Во Кувајт има два аеродрома. Меѓународниот аеродром во Кувајт служи како главен центар за меѓународни воздушни патувања. Државната <nowiki><i>Кувајт Ервејс</i></nowiki> е најголемата авиокомпанија во земјата. Еден дел од аеродромскиот комплекс е назначен како воздушна база ел-Мубарак, која ги содржи седиштата на воздухопловните сили на Кувајт, како и музејот на воздушните сили на Кувајт. Во 2004 година била основана првата приватна авиокомпанија на Кувајт, Џезеира.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://seattletimes.nwsource.com/html/businesstechnology/2002594401_kuwait31.html|title=First flight for Kuwait's Jazeera Airways|date=31 October 2005|work=[[The Seattle Times]]}}</ref> Во 2005 година, била основана втората приватна авиокомпанија, <nowiki><i>Ватанија ервејс</i></nowiki> .
Кувајт ја има една од најголемите бродски индустрии во регионот. Јавната власт на пристаништата во Кувајт управува со пристаништата низ Кувајт. Главните комерцијални пристаништа во земјата се Шуаих и Шуаиба кои управувале комбиниран товар од 753.334 ТЕУ во 2006 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.arabianbusiness.com/13916-kuwaits-ports-continue-to-break-records-|title=Kuwait's ports continue to break records – Transportation|date=4 June 2007|work=ArabianBusiness.com|accessdate=28 June 2015}}</ref> Мина ел-Ахмади, најголемото пристаниште во земјата, се справува со најголемиот дел од извозот на нафта од Кувајт.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.globalsecurity.org/military/facility/mina-al-ahmadi.htm|title=Mina Al Ahmadi, Kuwait|last=John Pike|work=Globalsecurity.org|accessdate=28 June 2015}}</ref> Изградбата на друго големо пристаниште сместено на островот Бубијан започнало во 2007 година. Пристаништето се очекува да управува со 1,3 милиони TEU кога ќе започнат операциите.
== Макро-економски податоци ==
Следната табела ги прикажува главните економски индикатори во периодот 1980–2017 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2018/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=70&pr.y=3&sy=1980&ey=2023&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=443&s=NGDP_RPCH,PPPGDP,PPPPC,PCPIPCH,LUR,GGXWDG_NGDP&grp=0&a=|title=Report for Selected Countries and Subjects|language=en-US|accessdate=2018-09-08}}</ref>
{| class="wikitable" style="text-align: center;"
!Година
! 1980
! 1985
! 1990
! 1995
! 2000
! 2005
! 2006
! 2007
! 2008
! 2009
! 2010 г.
! 2011
! 2012
! 2013
! 2014
! 2015
! 2016
! 2017
|-
| БДП во $<br />(ПКМ)
| 45,32 милијарди
| 45,49 милијарди
| 52.04 милијарди
| 94,48 милијарди .
| 112,87 милијарди
| 187,25 милијарди.
| 207,52 милијарди.
| 225,81 милијарди
| 235,95 милијарди
| 220,92 милијарди.
| 218,31 милијарди
| 247,18 милијарди
| 271,51 милијарди
| 276,91 милијарди
| 283,63 милијарди
| 283,83 милијарди
| 293,76 милијарди
| 291.48 милијарди
|-
| БДП по глава на жител во $<br />(ПКМ)
| 33.082
| 26.759
| 24.435
| 48.207
| 50.908
| 62.601
|65,566
| 66.422
| 68.553
| 63.392
| 60.947
| 66.853
| 71.326
| 71.150
| 70.217
| 66.956
| 68.540
| 66.163
|-
| Раст на БДП<br /> <small>(реално)</small>
| 20,4 − %
| .34.3 %
| 26,6 − %
| 1.7 %
| 4.7 %
| 10.1 %
| 7.5 %
| 6.0 %
| 2.5 %
| .17.1 %
| .42,4 %
| 10,9 %
| 7.9 %
| 0,4 %
| 0,6 %
| 1.0.0 %
| 2.2 %
| .52,5 %
|-
| Инфлација<br /> <small>(во проценти)</small>
| 6.9 %
| 1.5 %
| 15,8 %
| 2.5 %
| 1.6 %
| 4.1 %
| 3.1 %
| 5.5 %
| 6.3 %
| 4.6 %
| 4,5 %
| 4.9 %
| 3.2 %
| 2.7 %
| 3.2 %
| 3.7 %
| 3.5 %
| 1.5 %
|-
| Државен долг<br /><small>(Процент на БДП)</small>
| . . .
| . . .
| . . .
| 78 %
| 35 %
| 12 %
| 8 %
| 7 %
| 5 %
| 7 %
| 6 %
| 5 %
| 4 %
| 3 %
| 3 %
| 5 %
| 10 %
| 21 %
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.kia.gov.kw Инвестициска управа на Кувајт]
* [https://web.archive.org/web/20070331153442/http://www.kia.gov.kw/NR/exeres/73CF85E2-0C5A-4060-B94B-54E2D9EDA231.htm Инвестициона канцеларија во Кувајт]
* {{Dmoz|Regional/Middle_East/Kuwait/Business_and_Economy/Economic_Development|Kuwait Economic Development}} {{Dmoz|Regional/Middle_East/Kuwait/Business_and_Economy/Economic_Development|Kuwait Economic Development}}
{{Азија по тема|Економија на}}
[[Категорија:Економија на Кувајт| ]]
5iil41cyqcsneg1uhjp6ld6rvfmdyl6
Економија на Лаос
0
1254000
5608712
5595409
2026-08-13T00:19:17Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608712
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox economy
|country = Лаос
|image = Vientiane_Patouxai_Laos.jpg
|image_size = 310px
|caption = [[Виентијан]]
|currency = [[лаоски кип]] (LAK, ₭)
|fixed exchange =
|year = 1 октомври –30 септември
|organs = [[АСЕАН]], [[СТО]]
|group = {{plainlist|
*[[Земја во развој|Развој]]<ref>{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weoselco.aspx?g=2200&sg=All+countries+%2f+Emerging+market+and+developing+economies |title=World Economic Outlook Database, April 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=29 September 2019}}</ref>
*Економија со среден приход<ref>{{cite web |url=https://datahelpdesk.worldbank.org/knowledgebase/articles/906519-world-bank-country-and-lending-groups |title=World Bank Country and Lending Groups |publisher=[[World Bank]] |website=datahelpdesk.worldbank.org |access-date=29 September 2019}}</ref>}}
|population = {{increase}} 7,447,396 (2020.)<ref name="CIAWFLA"/>
|gdp = {{plainlist|
*{{increase}} $19.127 милијарди (номинално, 2019.)<ref name="IMFWEOLA">{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=48&pr.y=18&sy=2017&ey=2021&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=544&s=NGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2CPCPIPCH&grp=0&a= |title=World Economic Outlook Database, October 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=20 October 2019 }}</ref>
*{{increase}} $58.091 милијарди ([[Паритет на куповна моќ|ПКМ]], 2019.)<ref name="IMFWEOLA"/>}}
|gdp rank = {{plainlist|
*[[Список на земјите по БДП (номинален)|122-ра (номинален, 2019)]]
*[[Список на земјите по БДП (ПКМ)|103-та (ПКМ, 2019)]]}}
| growth = {{plainlist|
*6.3% (2018) 4.7% (2019e)
*1.0% (2020f) 4.6% (2021f)<ref>{{cite web |title=Global Economic Prospects, June 2020 |page=74 |url=https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/33748 |website=openknowledge.worldbank.org |publisher=[[World Bank]] |accessdate=10 June 2020}}</ref>}}
|per capita = {{plainlist|
*{{increase}} $2,670 (номинално, 2019.)<ref name="IMFWEOLA"/>
*{{increase}} $8,110 (ПКМ, 2019)<ref name="IMFWEOLA"/>}}
|per capita rank = {{plainlist|
*[[Список на земјите по БДП (номинален) по глава на жител|131-ва (номинален, 2019)]]
*[[Список на земјите по БДП (ПКМ) по глава на жител|121-ва (ПКМ, 2019)]]}}
|components=
|sectors = {{plainlist|
* [[Примарен сектор на економијата|земјоделство]]: 20,9%
* [[Секундарен сектор на економијата|индустрија]]: 33,2%
* [[Терциерен сектор на економијата|услуги]]: 45,9%
*(2017.)<ref name="CIAWFLA">{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/la.html |title=The World Factbook |publisher=[[Central Intelligence Agency]] |website=CIA.gov |access-date=19 June 2019 |archive-date=2010-12-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101229000748/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/la.html |url-status=dead }}</ref>}}
|inflation = 3.3% (2020 est.)<ref name="IMFWEOLA"/>
|poverty = {{plainlist|
*22% (2013.)<ref name="CIAWFLA"/>
*58.7% помалку од $3.40 на ден (2012)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.LMIC?locations=LA |title=Poverty headcount ratio at $3.20 a day (2011 PPP) (% of population) |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=14 September 2019 |archive-date=2022-12-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221209073224/https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.LMIC?locations=LA |url-status=dead }}</ref>}}
|gini = 36.4 {{color|darkorange|medium}} (2012)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.GINI?locations=LA |title=GINI index (World Bank estimate) |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=19 June 2019 |archive-date=2023-05-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230526183115/https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.GINI?locations=LA |url-status=dead }}</ref>
|hdi = {{plainlist|
*{{increase}} 0.604 {{color|darkorange|medium}} (2018)<ref>{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/indicators/137506 |title=Human Development Index (HDI) |publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]] |website=hdr.undp.org |access-date=11 December 2019}}</ref> ([[Список на земји според индекс на човечки развој|140-та]])
*0.454 {{color|red|low}} [[Список на земји според индекс на човечки развој|ЧР]] (2018)<ref>{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/content/table-3-inequality-adjusted-human-development-index-ihdi |title=Inequality-adjusted Human Development Index (IHDI) |publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]] |website=hdr.undp.org |access-date=11 December 2019 |accessdate=2020-11-12 |archive-date=2020-12-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201212055527/http://hdr.undp.org/en/content/table-3-inequality-adjusted-human-development-index-ihdi }}</ref>}}
|labor = {{plainlist|
*{{increase}} 3,800,051 (2019)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.TLF.TOTL.IN?locations=LA |title=Labor force, total - Lao PDR |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=9 January 2020 |archive-date=2023-05-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230518212210/https://data.worldbank.org/indicator/SL.TLF.TOTL.IN?locations=LA |url-status=dead }}</ref>
*36.9% вработеност (2017)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.EMP.TOTL.SP.NE.ZS?locations=LA |title=Employment to population ratio, 15+, total (%) (national estimate) |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=14 September 2019 |archive-date=2022-12-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221209083235/https://data.worldbank.org/indicator/SL.EMP.TOTL.SP.NE.ZS?locations=LA |url-status=dead }}</ref>}}
|occupations = {{plainlist|
* [[Примарен сектор на економијата|земјоделство]]: 73,1%
* [[Секундарен сектор на економијата|индустрија]]: 6,1%
* [[Терциерен сектор на економијата|услуги]]: 20,6%
*(2012.)<ref name="CIAWFLA"/>}}
|unemployment = 9.4% (2017)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.UEM.TOTL.NE.ZS?locations=LA |title=Unemployment, total (% of total labor force) (national estimate) - Lao PDR |publisher=World Bank |website=openknowledge.worldbank.org |access-date=9 January 2020 |archive-date=2022-12-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221209081733/https://data.worldbank.org/indicator/SL.UEM.TOTL.NE.ZS?locations=LA |url-status=dead }}</ref>
|edbr = {{steady}} [[Индекс на леснотија на деловно работење|154-та (под просек, 2020)]]<ref name="World Bank and International Financial Corporation">{{cite web |url=http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/lao-pdr |title=Ease of Doing Business in Lao PDR |publisher=Doingbusiness.org |accessdate=19 June 2019}}</ref>
|industries = [[Бакар]], [[калај]], [[злато]] и [[гипс]]; [[дрва]], [[електрична енергија]], земјоделска обработка, [[гума]], [[облека]], [[цемент]] и [[туризам]]
|exports = {{increase}} $3.654 милијарди (2017 .)<ref name="CIAWFLA"/>
|export-goods = [[дрво]] производи, [[електрична енергија]], [[кафе]], [[калај]], [[бакар]], [[злато]] и [[касава]]
|export-partners = {{plainlist|
*{{flag|Thailand}}(+) 42.6%
*{{flag|China}}(+) 28.7%
*{{flag|Vietnam}}(+) 10.4%
*{{flag|India}}(+) 4.4% (2017)<ref name="CIAWFLA"/>}}
|imports = {{increase}} $4.976 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFLA"/>
|import-goods = машини и опрема, возила, гориво, стока за широка потрошувачка
|import-partners = {{plainlist|
*{{flag|Thailand}}(+) 59.1%
*{{flag|China}}(+) 21.5%
*{{flag|Vietnam}}(+) 9.8% (2017)<ref name="CIAWFLA"/>}}
|current account = {{increase}} −$2.057 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFLA"/>
|FDI = {{increase}} $15.14 милијарди (31 декември 2012.)<ref name="CIAWFLA"/>
|gross external debt = {{increaseNegative}} $14.9 милијарди (31 декември 2012.)<ref name="CIAWFLA"/>
|debt = {{increaseNegative}} 63.6% од БДП (2017.)<ref name="CIAWFLA"/>
|revenue = 3.099 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFLA"/>
|expenses = 4.038 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFLA"/>
|balance = −5.5% (of GDP) (2017.)<ref name="CIAWFLA"/>
|aid = $0.4 милијарди (1999.)
|credit =
|reserves = {{increase}} $1.27 милијарди (31 декември 2017.)<ref name="CIAWFLA"/>
|cianame = la
|spelling = US
}}
'''Економијата на Лаос''' е брзо растечка [[Земја во развој|економија во развој]] со понизок и среден приход. Како една од четирите преостанати [[Социјализам|социјалистички држави]], економскиот модел на Лаос наликува на кинескиот социјалистички пазар и / или виетнамските социјалистички ориентирани пазарни економии комбинирајќи високи степени на [[државна сопственост]] со отвореност кон [[странски директни инвестиции]] и приватна сопственост [[Пазарна економија|заснована на пазарот]] .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.export.gov/article?series=a0pt0000000PAuEAAW&type=Country_Commercial__kav|title=Laos - Market Overview|last=<!--Not stated-->|date=July 15, 2019|work=Export.gov|publisher=|accessdate=September 25, 2019|quote=Laos is one of the world’s five remaining communist countries. The Lao economic model bears some resemblance to its Chinese and Vietnamese counterparts, in that it has implemented market-based economic practices while maintaining a high degree of state control and welcoming foreign direct investment (FDI). Laos is politically stable.|archive-date=2023-06-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20230610203920/https://www.export.gov/article?series=a0pt0000000PAuEAAW&type=Country_Commercial__kav|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.constituteproject.org/constitution/Laos_2003.pdf?lang=en|title=Chapter II: The Socio-Economic Regime|last=<!--Not stated-->|date=2003|work=Constitute|publisher=Constitute|accessdate=September 25, 2019|quote=All types of enterprises are equal before the laws and operate according to the principle of the market economy, competing and cooperating with each other to expand production and business while regulated by the State in the direction of socialism.}}</ref>
По независноста, [[Лаос]] воспоставила [[планска економија]] од советски тип. Како дел од економското преструктуирање, чија цел била интеграција на Лаос во [[Глобализација|глобализираниот светски пазар]], Лаос претрпел реформи наречени ''Нов економски механизам'' во [[1986]] година со кои се децентрализирала владината контрола и се охрабрува приватното претпријатие заедно со државните претпријатија.<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/la.html "Laos"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20101229000748/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/la.html |date=2010-12-29 }}.</ref> Во моментов, Лаос е рангиран меѓу најбрзо растечките економии во светот, со просек од 8% годишно со раст на БДП.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2003rank.html#la|title=The World Factbook — Central Intelligence Agency|work=www.cia.gov|language=en|accessdate=2017-02-11|archive-date=2017-07-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20170701201952/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2003rank.html#la|url-status=dead}}</ref> Исто така се предвидува дека Лаос ќе одржи најмалку 7% раст и до 2019 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://newsletters.briefs.bloomberg.com/document/3hz20cux57czgimnux/qampa-asia-frontier-capital|title=Bloomberg Briefs|work=newsletters.briefs.bloomberg.com|accessdate=2017-02-11}}</ref>
Клучните цели на владата вклучуваат следење на намалувањето на сиромаштијата и образованието за сите деца, исто така со нејзината иницијатива да стане држава „''поврзана со земјата''“. Ова се прикажува преку тековната изградба на брзата шина од скоро 6 милијарди американски долари [[Елезничка пруга Куенминг – Сингапур|од Кунминг, Кина до Виентијан, Лаос]] . Земјата отворила [[Берза на Лаос|берза]] во 2011 година и станала регионален играч во улога на снабдувач на хидроелектрична енергија на соседите како [[Народна Република Кина|Кина]], [[Виетнам]] и [[Тајланд]] . Во тековниот период, економијата на Лаос главно се потпира на [[странски директни инвестиции]] за привлекување на капитал од странство за поддршка на неговата постојана економска строгост. Долгорочната цел на економијата во Лаос, како што е предвидено во уставот, е економски развој во насока на [[Социјализам|социјализмот]] преку создавање на материјални услови за движење кон социјализмот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.constituteproject.org/constitution/Laos_2003.pdf?lang=en|title=Preamble|last=<!--Not stated-->|date=2003|work=Constitute|publisher=Constitute|accessdate=September 25, 2019|quote=During [the years] since the country has been liberated, our people have together been implementing the two strategic tasks of defending and building the country, especially the undertaking of reforms in order to mobilise the resources in the nation to preserve the people's democratic regime and create conditions to move towards socialism.}}</ref>
И покрај брзиот раст, Лаос останува една од најсиромашните земји во [[Југоисточна Азија]].<ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2012/nov/06/laos-southeast-asia-emerging-economy|title=Laos, south-east Asia's new emerging economy|last=Philip|first=Bruno|date=6 November 2012|work=The Guardian|location=London}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.marketwatch.com/story/laos-marks-first-day-trade-in-new-exchange-2011-01-11|title=Laos marks first-day trade in new exchange|last=Oliver|first=Chris|work=MarketWatch|language=en-US|accessdate=2019-09-25}}</ref> Земја [[Континентална држава|без излез на море]], има несоодветна инфраструктура и во голема мера неквалификувана работна сила. Како и да е, Лаос продолжува да привлекува странски инвестиции бидејќи се интегрира во поголемата економска заедница на АСЕАН, неговата обилна, млада работна сила и поволниот даночен третман.
== Економска историја ==
Со уривањето на монархијата во 1975 година, [[Комунистичка држава|комунистичката влада]] на [[Патет Лао]] воспоставила планска економија на системот на командна економија во советски стил, заменувајќи го приватниот сектор со државни претпријатија и задруги; централизирање на инвестициите, производството, трговијата и цените; и создавање бариери за внатрешната и [[Меѓународна трговија|надворешната трговија]] .
Преземањето на власта од страна на комунистите, исто така, резултирало во повлекување на главно американските надворешни инвестиции, од кои земјата станала многу зависна како резултат на уништувањето на домашниот капитал за време на Индокинските војни.<ref>{{Наведена книга|title=A History of the Global Economy. From 1500 to the Present.|url=https://archive.org/details/isbn_9781107507180|last=Baten, Jörg|date=2016|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781107507180|page=[https://archive.org/details/isbn_9781107507180/page/297 297]}}</ref>
Ова се променило во 1986 година кога владата го објавила својот „''нов економски механизам''“ (НЕМ). Првично срамежливо, НЕМ бил проширен за да опфати низа реформи дизајнирани да создадат услови погодни за активност на приватниот сектор. Цените утврдени од пазарните сили ги замениле цените утврдени од владата. На земјоделците им било дозволено да поседуваат земјиште и да продаваат земјоделски култури на отворен пазар. Државните фирми добиле поголеми овластувања за донесување одлуки и изгубиле поголем дел од своите субвенции и предности во цените. Владата го поставила [[Девизен курс|девизниот курс]] близу до реалните нивоа на пазарот, ги укинала трговските бариери, ги заменила увозните бариери со тарифи и им дала на фирмите од приватниот сектор директен пристап до увоз и кредит.
Со растечките немири во [[Источна Европа]] и [[Распад на Советскиот Сојуз|Советскиот Сојуз]], во 1989 година, владата на земјата постигнала договор со [[Светска банка|Светската банка]] и [[Меѓународен монетарен фонд|Меѓународниот монетарен фонд]] за дополнителни реформи. Владата се согласила да воведе фискална и монетарна реформа, да промовира приватно претпријатие и [[Странски директни инвестиции|странски инвестиции]], да приватизира или затвори државни фирми и да го зацврсти банкарството. Исто така, земјата се согласила да го задржи курсот на пазарот, да ги намали тарифите и да ги елиминира непотребните трговски регулативи. Бил донесен и либерален кодекс за странски инвестиции. Спроведувањето на правата на интелектуална сопственост се регулира со две уредби на премиерот датирани од 1995 и 2002 година.<ref>[https://web.archive.org/web/20080222225404/http://www.ecap-project.org/how_to_enforce_your_ipr/laos.html Laos]</ref>
Во обид да стимулира понатамошна меѓународна трговија, владата на Ласо прифатила помош од [[Австралија]] за изградба на мост преку реката [[Меконг]] до [[Тајланд]].„ [[Тајландско-лаоски мост за пријателство|Тајландско-лаоскиот мост за пријателство]]“, помеѓу [[Виентијан (префектура)|префектурата Виентијан]] и [[Нонг Кај (покраина)|провинцијата Нонг Каи]], [[Тајланд]] бил пуштен во употреба во април 1994 година. Иако мостот создал дополнителна трговија, владата во Лаос сè уште не дозволува целосно слободен проток на сообраќај низ целиот распон.
Овие реформи довеле до економски раст и зголемена достапност на стоки. Сепак, [[Азиска финансиска криза (1997)|Азиската финансиска криза]] во [[Азиска финансиска криза (1997)|1997 година]], заедно со лошото управување на економијата од страна на владата на Лао, резултирала во спирална [[инфлација]] и стрмна амортизација на [[Лаоски кип|кипот]], кој изгубил 87% од својата вредност од јуни 1997 до јуни 1999 година. Построгите монетарни политики донеле поголема [[Макроекономија|макроекономска]] стабилност во финансиската година (ФГ) 2000 година, а месечната инфлација, која во просек изнесувала околу 10% во текот на првата половина на ФГ 1999 година, паднала на просечно 1% во однос на истиот период во ФГ2000 година.
Во ФГ1999 г., странските грантови и заеми сочинувале повеќе од 20% од БДП и повеќе од 75% од јавните инвестиции.
Економијата продолжува да доминира од непродуктивниот земјоделски сектор кој работи во голема мерка надвор од економијата на пари и во кој јавниот сектор продолжува да игра доминантна улога. Сепак, голем број приватни претпријатија се основани во индустрии за производство на [https://web.archive.org/web/20100803012556/http://www.laohandicraftgroup.laopdr.com/ ракотворби], пиво, [http://www.daoheuangcoffee.com/ кафе] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201116185754/http://www.daoheuangcoffee.com/ |date=2020-11-16 }} и понуда на [http://www.laohotelgroup.org/ туризам] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201026050626/http://laohotelgroup.org/ |date=2020-10-26 }}. Со поддршка на Обединетите нации, [[Јапонска агенција за меѓународна соработка|Јапонија]] и [[Германска корпорација за меѓународна соработка|Германија]], поранешната стопанска комора контролирана од државата има за цел да го промовира приватниот бизнис: [http://www.laocci.com/ Националната трговско-индустриска комора на Лаос] и нејзините провинциски поделби.<ref>[http://8km.de/category/laos 8km.de, LNCCI]</ref>
Последната рунда на реформи на претпријатијата во државна сопственост во 2019 година има за цел да се осигура дека преостанатите претпријатија ќе станат профитабилни преку ефикасни и одржливи извори на приход за националната каса. Овие мерки вклучуваат затворање на непродуктивни претпријатија, обезбедување деловни активности во кои државата инвестира да се реформираат во профитабилни потфати и намалување на корупцијата. Од 2019 година, Државниот оддел за развој и осигурување на претпријатија на владата во Лао има 183 претпријатија под нејзин надзор.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://annx.asianews.network/content/laos-set-state-owned-enterprises-path-profitability-89378|title=Laos to set state-owned enterprises on path to profitability|last=<!--Not stated-->|date=January 8, 2019|work=Asia News Network|publisher=Asia News Network|accessdate=September 25, 2019|quote=|archive-date=2020-08-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20200804141042/https://annx.asianews.network/content/laos-set-state-owned-enterprises-path-profitability-89378|url-status=dead}}</ref>
== Земјоделството ==
Земјоделството, претежно земјоделско производство на [[ориз]], доминира во економијата, вработува околу 85% од населението и произведува 51% од [[Бруто-домашен производ|БДП]] . Домашните заштеди се ниски, што го принудува Лаос да се потпира многу на странската помош и на концесиските заеми како извори на инвестиции за економски развој.
Земјоделски производи вклучуваат сладок [[компир]], [[зеленчук]], [[пченка]], [[кафе]], шеќерна трска, тутун, памук, чај, кикирики, ориз и одгледување свињи, говеда, живина.
Во средината на 2012 година, владата во Лаос издала четиригодишен мораториум за нови рударски проекти. Наведените причини биле еколошки и социјални проблеми во врска со користењето на земјоделско земјиште.<ref name="ref2013022605">{{Наведени вести|url=http://investvine.com/vietnam-leads-investment-in-laos/|title=Vietnam leads investment in Laos|date=2013-02-26|access-date=2013-04-03|publisher=Investvine.com|archive-date=2013-03-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20130326043801/http://investvine.com/vietnam-leads-investment-in-laos/|url-status=dead}}</ref>
== Туризам ==
Туризмот е најбрзо растечка индустрија во економијата и игра витална улога во економијата во Лаос. Владата го отворила Лаос кон светот во 90-тите години на минатиот век и продолжува да биде популарно одредиште меѓу туристите.<ref name="NZ_Herald_10698587">{{Наведени вести|url=http://www.nzherald.co.nz/business/news/article.cfm?c_id=3&objectid=10698587|title=Stray-ing into Laos|last=Slade, Maria|date=9 January 2011|work=[[The New Zealand Herald]]|access-date=11 September 2011}}</ref>
== Други статистички податоци ==
'''[[Бруто-домашен производ|БДП]] :''' паритет на куповната моќ - 14,2 милијарди долари (проценка на 2009 година) )* '''[[Девизен курс]]''' - кипс (LAK) по американски долар - 8.556,56 (2009), 8.760,69 (2008), 9.658 (2007), 10 235 (2006), 10.820 (2005)
* Производство на нафта:
: 0 мл / ден (проценка на 2009 година) )
* Потрошувачка на масло:
: 3.000 барели на ден (2009 est.)
* Нафта - извоз:
: 0 мл / ден (проценка на 2007 година) )
* Нафта - увоз:
: 3,800 барели (2007.)
Од вкупната странска инвестиција во Лаос во 2012 година, рударската индустрија доби 27%, следена од производство на електрична енергија, која има 25% удел.<ref name="ref2013022605">
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://web.archive.org/web/20060927031340/http://nafri.org.la/05_news/news/IRRI/15_years_of_Research.htm Истражување на ориз во Лао PDR]
* Биоразновидност на ориз во PDR на Лао http://www.sdc.org.vn/index.php?navID=21483&langID=1 {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061014115903/http://www.sdc.org.vn/index.php?navID=21483&langID=1 |date=2006-10-14 }} ]
{{Азија по тема|Економија на}}
[[Категорија:Економија на Лаос| ]]
f00yj99iqko4382ir00s6dcvr5y6eu0
Економија на Малезија
0
1254075
5608713
5596579
2026-08-13T00:25:34Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608713
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox economy
| country = Малезија
| image = Moonrise over kuala lumpur.jpg
| image_size = 310px
| caption = [[Куала Лумпур]], национален главен град на Малезија, и нејзиниот најголем град
| currency = [[Малезиски рингит]] (MYR, RM)
| year = [[Календарска година]]
| organs = [[Азиско-тихоокеанска економска соработка|АПЕК]], [[Здружение на нации од Југоисточна Азија|АСЕАН]], [[Светска трговска организација|СТО]]
| group = {{plainlist|
*[[Земја во развој|Развој]]<ref>{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weoselco.aspx?g=2200&sg=All+countries+%2f+Emerging+market+and+developing+economies |title=World Economic Outlook Database, April 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=29 September 2019}}</ref>
*Економија на горен среден приход<ref>{{cite web |url=https://datahelpdesk.worldbank.org/knowledgebase/articles/906519-world-bank-country-and-lending-groups |title=World Bank Country and Lending Groups |publisher=[[World Bank]] |website=datahelpdesk.worldbank.org |access-date=29 September 2019}}</ref>}}
| population = {{increase}} 31,528,585 (2018)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.TOTL?locations=MY&name_desc=false |title=Population, total - Malaysia |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 October 2019}}</ref>
| gdp = {{plainlist|
*{{decrease}} $336 милијарди (номинално, 2020.)<ref name="imfMY">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2020/October/weo-report?c=548,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,PCPIPCH,&sy=2018&ey=2025&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2020 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=17 October 2020}}</ref>
*{{decrease}} $900 милијарди ([[Паритет на куповна моќ|ПКМ]], 2020.)<ref name="imfMY"/>}}
| gdp rank = {{plainlist|
*[[Список на земјите по БДП (номинален)|39-та (номинален, 2020)]]
*[[Список на земјите по БДП (ПКМ)|25-та (ПКМ, 2020)]]}}
| growth = {{plainlist|
*4.7% (2018) 4.3% (2019e)
*−3.1% (2020ф) 6.9% (2021f)<ref>{{cite web |title=Global Economic Prospects, June 2020 |page=74 |url=https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/33748 |website=openknowledge.worldbank.org |publisher=[[World Bank]] |accessdate=10 June 2020}}</ref>}}
| per capita = {{plainlist|
*{{decrease}} $10,192 (номинален, 2020.)<ref name="imfMY"/>
*{{decrease}} $27,287 (ПКМ, 2020.)<ref name="imfMY"/>}}
| per capita rank – = {{plainlist|
*[[Список на земјите по БДП (номинален) по глава на жител|62-ра (номинален, 2019)]]
*[[Список на земјите по БДП (ПКМ) по глава на жител|45-та (ПКМ, 2019)]]}}
| components =
| sectors = {{plainlist|
* [[Примарен сектор на економијата|земјоделство]]: {{намалување}} 7,1%
* [[Секундарен сектор на економијата|индустрија]]: {{намалување}} 36,8%
* [[Терциерен сектор на економијата|услуги]]: {{зголемување}} 56,2%
*(2016)<ref>{{cite web |url= http://www.treasury.gov.my/pdf/ekonomi/dataekonomi/2013/timeseries/GDPbySector2013_2014.pdf |title= Treasury |accessdate= 4 April 2015 |archive-url= https://web.archive.org/web/20150410103949/http://www.treasury.gov.my/pdf/ekonomi/dataekonomi/2013/timeseries/GDPbySector2013_2014.pdf |archive-date= 10 April 2015 |url-status= dead |df= dmy-all }}</ref>}}
| inflation = −1.1% (2020.)<ref name="imfMY"/>
| poverty = {{plainlist|
*{{IncreaseNegative}} 15% (2019)<ref>https://www.malaymail.com/news/malaysia/2019/08/23/un-rights-expert-malaysias-poverty-rate-grossly-underreported-actual-number/1783504</ref>
*2.7% помалку од $5.50 на ден (2015)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.UMIC?locations=MY&name_desc=false |title=Poverty headcount ratio at $5.50 a day (2011 PPP) (% of population) - Malaysia |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 October 2019}}</ref>}}
| gini = {{increaseNegative}} 41.0 {{color|orange|medium}} (2015, [[Светска Банка]])<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.GINI?locations=MY |title=GINI index (World Bank estimate) |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=18 March 2019}}</ref>
| hdi = {{plainlist|
*{{increase}} 0.804 {{color|green|very high}} (2018)<ref>{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/indicators/137506 |title=Human Development Index (HDI) |publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]] |website=hdr.undp.org |access-date=11 December 2019}}</ref> ([[Список на земји според индекс на човечки развој|61-ва]])
*N/A [[Список на земји според индекс на човечки развој|ЧР]] (2018)<ref>{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/content/table-3-inequality-adjusted-human-development-index-ihdi |title=Inequality-adjusted Human Development Index (IHDI) |publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]] |website=hdr.undp.org |access-date=11 December 2019 |accessdate=2020-11-13 |archive-date=2020-12-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201212055527/http://hdr.undp.org/en/content/table-3-inequality-adjusted-human-development-index-ihdi }}</ref>}}
| edbr = {{increase}} [[Индекс на леснотија на деловно работење|12-та (многу лесно, 2020)]]<ref name="World Bank and International Financial Corporation">{{cite web |url=http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/malaysia |title=Ease of Doing Business in Malaysia |publisher=Doingbusiness.org |accessdate=24 November 2017 }}</ref>
| labour = {{plainlist|
*{{increase}} 15,788,572 (2019)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.TLF.TOTL.IN?locations=MY&name_desc=false | title=Labor force, total - Malaysia |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=4 November 2019}}</ref>
*66.1% вработеност (2018)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.EMP.TOTL.SP.NE.ZS?locations=MY&name_desc=false |title=Employment to population ratio, 15+, total (%) (national estimate) - Malaysia |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=3 October 2019}}</ref>}}
| occupations = {{plainlist|
* [[Примарен сектор на економијата|земјоделство]]: 11,1%
* [[Секундарен сектор на економијата|индустрија]]: 36%
* [[Терциерен сектор на економијата|услуги]]: 53%
*(2012.)<ref name="CIAWFMY"/>}}
| unemployment = {{IncreaseNegative}} 3.4% (јуни 2017)<ref>{{cite web |url= https://www.dosm.gov.my/v1/index.php?r=column/cthemeByCat&cat=124&bul_id=S0VXTEtFWUN0ZDE4ZGl5MGF1NUpGZz09&menu_id=U3VPMldoYUxzVzFaYmNkWXZteGduZz09 |title= Key Statistics of Labour Force in Malaysia |accessdate= 2017-08-10 |archive-date= 2022-09-20 |archive-url= https://web.archive.org/web/20220920215340/https://www.dosm.gov.my/v1/index.php?r=column/cthemeByCat&cat=124&bul_id=S0VXTEtFWUN0ZDE4ZGl5MGF1NUpGZz09&menu_id=U3VPMldoYUxzVzFaYmNkWXZteGduZz09 |url-status= dead }}</ref>
| industries =[[Електроника]], [[полупроводник]], [[микрочипови]], [[интегрално коло]] и [[Природна гума|гума]], [[олеохемикалии]], [[Автомобилска индустрија во Малезија|автомобилска индустрија]], [[оптички уреди]], [[фармацевтски производи]], [[медицинска опрема]], [[дрва]], [[исламски финансии]], [[нафта]], [[течен природен гас]], [[петрохемикалии]], [[телекомуникациски|телекомуникациски производ]]
| exports = $263 милијарди (2017.)<ref name="atlas.media.mit.edu">{{Cite web|url=https://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/mys/|title=OEC - Malaysia (MYS) Exports, Imports, and Trade Partners|website=atlas.media.mit.edu|language=en|access-date=2019-03-24}}</ref>
| export-goods = [[електронска опрема|Полупроводнички и електронски производи]], [[палмово масло]], [[течен природен гас]], нафта, [[хемикалии]], [[машини]], [[возила]], оптички и научни опрема, производство на метал, гума, дрво и производи од дрво
| export-partners = {{plainlist|
*{{flag|China}}(+) 16%
*{{flag|Singapore}}(+) 14%
*{{flag|United States}}(+) 13%
*{{flag|Japan}}(+) 6.7%
*{{flag|Hong Kong}}(+) 5.2%
*{{flag|Thailand}}(+) 4.1%
*{{flag|India}}(+)3.4%
*(2017)<ref name="atlas.media.mit.edu">{{Cite web|url=https://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/mys/|title=OEC - Malaysia (MYS) Exports, Imports, and Trade Partners|website=atlas.media.mit.edu|language=en|access-date=2019-03-24}}</ref>}}
| imports = $197 милијарди (2017.)<ref name="atlas.media.mit.edu"/>
| import-goods = [[електроника|Електрични и електронски производи]], [[машини]], [[хемикалии]], нафта, пластика, возила, производство на производи од метал, железо и челик
| import-partners = {{plainlist|
*{{flag|China}}(+) 19%
*{{flag|Singapore}}(+) 14%
*{{flag|United States}}(+) 7.4%
*{{flag|Japan}}(+) 6.8%
*{{flag|Thailand}}(+) 5.5%
*{{flag|Indonesia}}(+) 4.4%
*{{flag|South Korea}}(+) 4.1%
*(2017)<ref name="atlas.media.mit.edu">{{Cite web|url=https://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/mys/|title=OEC - Malaysia (MYS) Exports, Imports, and Trade Partners|website=atlas.media.mit.edu|language=en|access-date=2019-03-24}}</ref>}}
| current account = {{increase}} $9.296 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFMY"/>
| FDI = {{plainlist|
*{{increase}} $139.5 милијарди (31 декември 2017.)<ref name="CIAWFMY">{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/my.html |title=The World Factbook |publisher=[[Central Intelligence Agency]] |website=CIA.gov |access-date=18 March 2019 |archive-date=2020-10-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201016180124/https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/my.html |url-status=dead }}</ref>
*{{increase}} Странство: $128.5 милијарди (31 декември 2017 est.)<ref name="CIAWFMY"/>}}
| gross external debt = {{increaseNegative}} $217.2 милијарди (31 декември 2017.)<ref name="CIAWFMY"/>
| debt = {{decreasePositive}} 54.1% од БДП (2017.)<ref name="CIAWFMY"/>{{refn|group=note|оваа бројка се заснова на износот на долгот на федералната влада, 501,6 милијарди RM (167,2 милијарди американски долари) во 2012 година; ова вклучува малезиски државни записи и други државни хартии од вредност, како и заеми собрани однадвор и обврзници издадени во странство; оваа бројка исклучува долг издаден од нефинансиски јавни претпријатија и гарантиран од федералната влада, што претставувало дополнителни 47,7 милијарди долари во 2012 година}}
| balance = −3% (од БДП) (2017.)<ref name="CIAWFMY"/>
| revenue = 51.25 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFMY"/>
| expenses = 60.63 милијарди (2017.)<ref name="CIAWFMY"/>
| aid = $31.6 милиони (2005 est.)
| domestic = $246.7 милијарди (31 декември 2008)
| reserves = {{increase}} US$103.4 милијарди (30 април 2019)<ref>{{cite web|url=http://www.bnm.gov.my/index.php?ch=en_press&pg=en_press&ac=4848&lang=en|publisher=|accessdate=20 April 2018|title=архивски примерок|archive-date=2020-08-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20200804211047/https://www.bnm.gov.my/index.php?ch=en_press&pg=en_press&ac=4848&lang=en|url-status=dead}}</ref>
| credit = {{plainlist|
*[[Стандард и Пурс]]:<ref>{{cite web | url=http://www.thestar.com.my/Business/Business-News/2015/02/10/SP-affirms-Malaysia-currency-ratings-with-stable-outlook/?style=biz | title=The Star | accessdate=8 April 2015}}</ref>
* А + (домашен)
* А− (странски)
* A + (проценка на T&C)
* Стабилен
*[[Мудис]]:<ref>{{cite web | url=http://www.thestar.com.my/Business/Business-News/2015/01/30/Moodys-affirms-Malaysia-A3-rating/?style=biz | title=The Star | accessdate=8 April 2015}}</ref>
* А3
* Позитивно
*[[Fitch Group|Fitch]]:<ref>{{cite web | url=http://www.thestar.com.my/Business/Business-News/2015/01/12/Fitch-Ratings-maintains-negative-outlook-on-Malaysia-sovereigns/?style=biz | title=The Star | accessdate=8 April 2015}}</ref>
*A−
*Стабилно}}
| cianame = my
| spelling =
}}
'''Економијата на Малезија''' — шеста по големина во [[Југоисточна Азија]] според [[Меѓународен монетарен фонд|Меѓународниот монетарен фонд за 2020 година]] и [[Список на земјите по БДП (номинален)|39-та по големина]] економија во светот.
[[Малезија]] има ново индустријализирана [[пазарна економија]], која е релативно отворена и ориентирана кон државата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wtec.org/loyola/em/04_07.htm|title=Electronics Manufacturing in the Pacific Rim, World Technology Evaluation Center, Chapter 4: Malaysia|last=Boulton|first=WilliaM|last2=Pecht|first2=Michael|date=May 1997|publisher=Wtec.org|accessdate=1 November 2010|last3=Tucker|first3=William|last4=Wennberg|first4=Sam}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.infernalramblings.com/articles/Malaysian_Economy/436/|title=Malaysia, A Statist Economy|publisher=Infernalramblings.com|accessdate=1 November 2010|archive-date=2010-10-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20101007104445/http://www.infernalramblings.com/articles/Malaysian_Economy/436/|url-status=dead}}</ref> Малезиската економија е силно диверзифицирана со извозната вредност на високотехнолошки производи, каде во 2015 година биле извезени производи во вредност од 57,258 милијарди американски долари, што ја прави втора по големина во рамките на [[Здружение на нации од Југоисточна Азија|АСЕАН]] веднаш по [[Сингапур]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://data.worldbank.org/indicator/TX.VAL.TECH.CD?locations=SG-MY-TH-ID |title=архивска копија |accessdate=2020-11-12 |archive-date=2020-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112225510/https://data.worldbank.org/indicator/TX.VAL.TECH.CD?locations=SG-MY-TH-ID |url-status=dead }}</ref> Малезија извезува втор најголем обем и вредност на производи од [[палмино масло]] на глобално ниво по [[Индонезија]].<ref>http://atlas.media.mit.edu/en/profile/hs92/1511/</ref>
И покрај владините политики да ги зголемат своите приходи по глава на жител со цел да го забрзаат напредокот и да бидат земја со високи примања до 2020 година, растот на платите во Малезија е многу бавен, заостанувајќи зад стандардите на [[Организација за економска соработка и развој|ОЕЦД]] Академските истражувања на [[Меѓународен монетарен фонд|ММФ]] и [[Светска банка]] постојано повикуваат на структурни реформи како што се отстранување на политиките на [[Бумипутра]] и ендогени иновации за да се придвижи земјата нагоре по синџирот на вредности на производството за да и се овозможи на Малезија да избега од сегашната стапица за среден приход. Поради големото потпирање на извозот на нафта за приходи на централната влада, валутните флуктуации биле многу непостојани, забележливо за време на падот на цената на нафтата во [[2015]] година. Сепак, владата ги засилила мерките за зголемување на приходите со воведување данок на продажба и услуга (ДПУ) по стапка од 6% <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sfconsultingbd.com/sales-and-service-tax-sst-malaysia/|title=Overview of Goods and Services Tax (GST) in Malaysia|last=|date=|work=sfconsultingbd.com|accessdate=16 July 2018}}</ref> за да се намалат дефицитите и да се исполнат обврските на федералниот долг.
== Историја ==
Како една од трите земји кои го контролираат [[Малачки Проток|Малачкиот Проток]], меѓународната трговија игра многу значајна улога во економијата на Малезија. Едно време, земјата била најголемиот производител на [[калај]], гума и [[палмино масло]] во светот. Преработувачката индустрија има големо влијание во економијата на земјата, сочинувајќи над 40% од БДП.<ref>[[Bank Negara Malaysia|Bank Negara]]. [http://www.bnm.gov.my/index.php?ch=111 BNM National Summary Data Page] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100206205012/http://www.bnm.gov.my/index.php?ch=111 |date=2010-02-06 }}. Retrieved 8 November 2007</ref> [[Малезија]] е исто така најголем светски [[Исламско банкарство|исламски банкарски]] и финансиски центар.
Во 70-тите години од минатиот век, [[Малезија]] започнала да ги имитира четирите економии на т.н. „[[Четири азиски тигри|Азиски тигар“]] ([[Јужна Кореја]], [[Република Кина|Тајван]], [[Хонгконг]] и [[Сингапур]] ) и се обврза на транзиција од зависноста од рударството и земјоделството во економија што повеќе зависи од производството. Во 70-тите години на минатиот век, претежно рударската и земјоделската малезиска економија започнале транзиција кон повеќе-секторска економија. Од 1980-тите, индустрискиот сектор го води растот на Малезија. Високите нивоа на инвестиции одиграле значајна улога во ова. Со јапонски инвестиции, [[тешката индустрија]] цветала и за неколку години, малезискиот извоз станал примарен мотор за раст на земјата. Малезија постојано постигнувала повеќе од 7% раст на БДП заедно со ниска [[инфлација]] во 80-тите и 90-тите години на минатиот век.
Во 1991 година, поранешниот премиер на Малезија, [[Махатир Мохамад|Махатир бин Мохамад го]] претставил својот план, [[Визија 2020]], во кој Малезија ќе стане самостојна индустријализирана нација до 2020 година.<ref name="Mahathir's Speech">{{Наведени вести|url=http://www.pmo.gov.my/?menu=page&page=1904|title=The Way Forward|last=Mahathir Bin Mohamad|date=17 November 2008|publisher=Prime Minister's Office|access-date=2020-11-12|archive-date=2008-12-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20081203071129/http://www.pmo.gov.my/?menu=page&page=1904|url-status=dead}}</ref> Тан Шри Нор Мохамед, владин министер, изјавил дека Малезија може да добие статус на [[развиена земја]] во [[2018]] година, доколку растот на земјата остане постојан или се зголеми.
Малезија доживеала економски бум и претрпела брз развој кон крајот на 20 век и има БДП по глава на жител (номинален) од 11.062.043 американски долари во 2014 година, и се смета за новоиндустријализирана земја.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/my.html|title=The World Factbook|publisher=|accessdate=3 March 2015|archive-date=2019-01-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20190106012832/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/my.html|url-status=dead}}</ref><ref name="Globalization">{{Наведена книга|title=Globalization and the Transformation of Foreign Economic Policy|url=https://archive.org/details/globalizationtra0000bozy|last=Paweł Bożyk|publisher=Ashgate Publishing, Ltd|year=2006|isbn=0-7546-4638-6|page=[https://archive.org/details/globalizationtra0000bozy/page/164 164]|chapter=Newly Industrialized Countries}}</ref><ref name="Principles">{{Наведена книга|title=Principles of Economics|url=https://archive.org/details/isbn_9780324423518|last=N. Gregory Mankiw|year=2007|isbn=978-0-324-22472-6|edition=4}}</ref> Во 2009 година, БДП на ПКМ изнесувал 383,6 милијарди американски долари, околу половина од износот од 2014 година, а БДП на БПП по глава на жител беше 8 100 УСД, што е околу една третина од износот од 2014 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2001rank.html|title=COUNTRY COMPARISON :: GDP (PURCHASING POWER PARITY)|publisher=CIA|accessdate=26 October 2010|archive-date=2011-06-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20110604195034/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2001rank.html|url-status=dead}}</ref>
Во 2014 година, Анкетата за приходите на домаќинствата преземена од владата посочила дека во Малезија имало 7 милиони домаќинства, со просечно по 4,3 членови во секое домаќинство. Просечниот приход на домаќинствата во Малезија се зголемил за 18% до 5.900 [[Малезиски рингит|рингити]] месечно, во споредба со 5.000 [[Малезиски рингит|рингити]] во 2012 година.
Според извештајот на HSBC во 2012 година, Малезија ќе стане 21-та најголема економија во светот до 2050 година, со БДП од 1,2 трилиони американски долари и БДП по глава на жител од 29.247 долари. Во извештајот, исто така, се вели: „''Електронската опрема, нафта и производството на течен природен гас ќе забележат значително зголемување на приходите по глава на жител.'' ''Малезискиот животен век, релативно високото ниво на школување и над просечната стапка на плодност ќе помогнат во неговото брзо ширење''“. Виктор Швец, управен директор во Кредит Свис, изјавил дека „''Малезија ги има сите вистински состојки за да стане развиена нација''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://thestar.com.my/news/story.asp?file=/2012/5/7/business/11241892&sec=|title=Malaysia got what it takes to be developed nation|last=Wong Wei-Shen|date=7 May 2012|work=The Star|archive-url=https://web.archive.org/web/20120508055553/http://thestar.com.my/news/story.asp?file=%2F2012%2F5%2F7%2Fbusiness%2F11241892&sec=|archive-date=8 May 2012|accessdate=25 June 2013}}</ref>
== Економски политики ==
=== Монетарна политика ===
Пред [[Азиска финансиска криза (1997)|Азиската финансиска криза]] во [[Азиска финансиска криза (1997)|1997 година]], [[Малезиски рингит|малезискиот рингит]] била интернационализирана валута, со која слободно се тргувало низ целиот свет. Непосредно пред кризата, [[Малезиски рингит|малезискиот рингит]] се тргувал во сооднос 2,50 [[Малезиски рингит|рингити]] за долар. Поради шпекулативни активности, [[Малезиски рингит|рингит]]<nowiki/>от паднал на дури 4,10 во сооднос на доларот за неколку недели. Банката Негара Малезија, централната банка на нацијата, одлучила да воведе контрола на капиталот за да спречи одлив на [[Малезиски рингит|рингит]]<nowiki/>от на отворен пазар. Валутата станала не-интернационакна и еден патник морал да се изјасни во централната банка ако изнесе повеќе од 10.000 надвор од земјата, а самиот ринггит бил врзан за 3,80 во сооднос на американскиот долар.
Фиксниот курс бил напуштен во корист на [[Флуктуирачки девизен курс|флуктуирачкиот курс]] во јули 2005 година, неколку часа откако [[Кина]] го напрвила истиот потег.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.theedgedaily.com/cms/contentPrint.jsp?id=com.tms.cms.article.Article_3f579c44-cb73c03a-1cf662f0-6b76946b&paging=0|title=22-07-2005: Ringgit depeg not likely to have immediate impact on sovereign, banks, corporates|work=The Edge|access-date=10 March 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20150318142607/http://www.theedgedaily.com/cms/contentPrint.jsp?id=com.tms.cms.article.Article_3f579c44-cb73c03a-1cf662f0-6b76946b&paging=0|archive-date=18 March 2015}}</ref> Во овој момент, валутата сè уште не била интернационализирана. Ринггитот продолжил да зајакнува до 3,18 за долар до март 2008 година и 2,94 за долар во мај 2011 година. Во меѓувреме, многу аспекти на контролата на капиталот полека се олабавија од Банката Негара Малезија. Сепак, владата продолжува да не го интернационализира ринггит. Владата изјавила дека ринггитот ќе биде интернационализиран откако ќе биде готова за тоа.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/reutersEdge/idUSKLR5369320070319|title=Malaysia says offshore ringgit trade not needed|last=Liau Y-Sing|date=19 March 2007|agency=Reuters}}</ref>
Банката Негара Малезија засега користи таргетирање на каматните стапки. Стапката на [[Стапка на политика преку ноќ|политика преку ноќ]] (ОПР) е нивен инструмент за политика и се користи за водење на краткорочните меѓубанкарски стапки што се надеваат дека ќе влијаат на инфлацијата и економскиот раст.
=== Афирмативна акција ===
Тун Абдул Разак, како премиер, ја спровел афирмативната акција, именувана како Нова економска политика, непосредно по инцидентот од 13 мај во 1969 година.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.epu.jpm.my/new%20folder/development%20policies/cont%20key%20policies/NEP.htm|title=EPU:New Economic Policy|access-date=28 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080828045029/http://www.epu.jpm.my/new%20folder/development%20policies/cont%20key%20policies/NEP.htm|archive-date=28 August 2008|publisher=Economic Planning Unit, Prime Ministers Department Malaysia}}</ref> Пред инцидентот, стапката на сиромаштија кај [[Малајци]]те била екстремно висока (65%), како и незадоволството меѓу расите, особено кон [[Кинези]]те, кои контролирале 74% од економијата во тоа време.<ref name="econ stats 1970">{{Наведени вести|url=http://pmr.penerangan.gov.my/page.cfm?name=DasarEkonomiBaru|title=Jabatan Penerangan Rakyat: Dasar Ekonomy Baru|access-date=28 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080623083028/http://pmr.penerangan.gov.my/page.cfm?name=DasarEkonomiBaru|archive-date=23 June 2008|publisher=Ministry of Information Malaysia|language=ms}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.unrisd.org/unrisd/website/document.nsf/0/A20E9AD6E5BA919780256B6D0057896B?OpenDocument|title=The New Economic Policy and Interethnic Relations in Malaysia|last=Jomo K.S.|date=1 September 2004|access-date=28 July 2008|publisher=United Nations Research Institute for Social Development|archive-date=2020-07-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20200730221128/http://www.unrisd.org/unrisd/website/document.nsf/0/A20E9AD6E5BA919780256B6D0057896B?OpenDocument|url-status=dead}}</ref> Преку Новата економска политика, на мнозинството ''[[Бумипутра]]'' им се дало приоритети и посебни привилегии во развојот на домувањето, приемот на стипендии и сопственост на јавно котирани компании.
[[Малезиската нова економска политика]] била создадена во 1971 година со цел да им се донесе на [[Малајци]]те удел од 30% во економијата на Малезија и да се искорени сиромаштијата меѓу [[Малајци]]те, пред се преку поттикнување на сопственоста на претпријатијата од страна на ''[[Бумипутра]]''. По 40 години од програмата, сопственоста на капиталот во ''[[Бумипутра]]'' се искачила на 23% во вредност од 167,7 милијарди РМ во 2010 година, наспроти 2,4% во 1970 година.
Новата економска политика (НЕП) била обвинета за создавање [[олигархија]] и за создавање на „''менталитет за субвенции''“.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.iht.com/articles/2001/01/05/kuala.2.t.php|title=Criticism of 30-Year-Old Affirmative-Action Policy Grows in Malaysia|last=Thomas Fuller|date=5 January 2001|access-date=2020-11-12|archive-date=2008-03-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20080314223335/http://www.iht.com/articles/2001/01/05/kuala.2.t.php|url-status=dead}}</ref> Политичките партии како што се Парти Кедилан Ракијат и Партијата за демократска акција предложиле нова политика што ќе биде еднаква за секој граѓаним, без оглед на расата.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.keadilanrakyat.org/library/documents/mea.pdf|title=A Malaysian Economic Agenda|last=Anwar Ibrahim|access-date=28 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080908013110/http://www.keadilanrakyat.org/library/documents/mea.pdf|archive-date=8 September 2008|publisher=Parti Keadilan Rakyat}}</ref> Кога Партијата за демократска акција била избрана во државата [[Пенанг]] во 2008 година, објавила дека ќе ја отстрани НЕП, тврдејќи дека „...'' раѓа [[непотизам]], корупција и системска неефикасност'' “.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/worldNews/idUSKLR17040020080311|title=Malaysia opposition takes aim at affirmative action|last=Niluksi Koswanage|date=11 March 2008|agency=Reuters}}</ref>
Волфганг Каспер, професор по економија на Универзитетот во Нов Јужен Велс, и еднаш советник на министерството за финансии на Малезија, ја критикувал НЕП, велејќи дека „''материјалите за НЕП ги прават Малејците мрзливи, корумпирани и отечени.'' ''Најлошо од сè, тоа ги одржува сиромашни''“. Тој исто така ја критикувал Федералната влада што дава парични средства и парична помош наместо да обезбеди еднаков пристап до образование за да им помогне на маргинализираните сиромашни да го подигнат статусот на приход.
На [[21 април]] [[2009]] година, премиерот Наџиб Тун Разак објавил либерализација на 27 под-сектори на услуги со укинување на условот за 30% ''[[Бумипутра]]''. Овој потег се смета за напор на владата да ги зголеми инвестициите во услужниот сектор на економијата. Според премиерот, требало да се либерализираат многу повеќе сектори на економијата.<ref>{{Наведени вести|url=http://thestar.com.my/news/story.asp?file=/2009/4/23/nation/3751636&sec=nation|title=Bumi proviso removed to rope in more investments, says Najib|date=22 April 2009|work=The Star|access-date=23 April 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090424063929/http://thestar.com.my/news/story.asp?file=%2F2009%2F4%2F23%2Fnation%2F3751636&sec=nation|archive-date=24 April 2009}}</ref>
На 30 јуни 2009 година, премиерот објавил понатамошни потези за ослободување, вклучително и демонтирање на квотите на капиталот „''[[Бумипутра]]''“ и укинување на упатствата на Комитетот за странски инвестиции, кој бил одговорен за следење на странските акции во малезиските компании. Како и да е, сите малезиски компании ќе треба да понудат 50% од ширењето на јавните акции на инвеститорите во „''[[Бумипутра]]'' “.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.nst.com.my/Current_News/NST/Tuesday/Frontpage/20090630104237/Article/index_html|title=Foreign ownership in stockbroking firms raised to 70pc|date=30 June 2009|work=New Straits Time|agency=Bernama}}{{Мртва врска|date=June 2016}}</ref>
=== Субвенции и контроли на цени ===
Малезиската влада ги субвенционира и контролира цените на многу основни производи за да ги задржи ниските цени. Цените на артиклите, како што се [[Палмино масло|палминото масло]], маслото за јадење, [[бензин]]от, [[брашно]]то, [[леб]]от, [[ориз]]от и другите неопходни производи се чуваат под цени на пазарот за да се одржат ниски трошоците за живот.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.bt.com.bn/en/international_business/2008/02/25/malaysia_2007_fuel_subsidies_at_rm40b_pm|title=Malaysia 2007 fuel subsidies at RM40b: PM|archive-url=https://web.archive.org/web/20090112222346/http://www.bt.com.bn/en/international_business/2008/02/25/malaysia_2007_fuel_subsidies_at_rm40b_pm|archive-date=12 January 2009}}</ref> Заклучно со 2009 година, 22 проценти од државните трошоци биле субвенционирани, а само субвенциите за бензин заземале 12 проценти.<ref>Economic numbers bode well for M'sia. Business Times. 22 September 2009</ref>
Од 2010 година, владата постепено го реформира системот на субвенции во Малезија, преку серија намалувања на субвенциите за [[гориво]] и [[шеќер]] за подобрување на владините финансии и за подобрување на економската ефикасност. Како резултат на тоа, во декември 2014 година, владата официјално ги прекинала сите субвенции за гориво и вовела нов систем,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thestar.com.my/news/nation/2014/11/22/fuel-subsidies-to-be-removed-prices-for-ron95-and-diesel-to-be-determined-by-float-system/|title=Prices for RON95 and diesel to be determined by float system - Nation {{!}} The Star Online|work=thestar.com.my|accessdate=2017-08-24}}</ref> искористувајќи ги тогашните ниски цени на нафтата, потенцијално заштедувајќи скоро 20 милијарди рингити (5,97 милијарди американски долари) годишно.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.establishmentpost.com/malaysias-fuel-subsidy-removal-unpopular-necessary/|title=Establishment Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20150406063651/http://www.establishmentpost.com/malaysias-fuel-subsidy-removal-unpopular-necessary/|archive-date=6 April 2015|accessdate=4 April 2015}}</ref>
=== Суверени фондови за богатство ===
Владата поседува и управува со неколку суверени фондови за богатство кои инвестираат во локални компании и исто така во странски компании. Еден таков фонд е Хазана Насионал [[Акционерско друштво|Берхад]], основан во [[1993]] година, а заклучно со [[31 декември]] [[2013]] година има имот во вредност од 41 милијарда американски долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thestar.com.my/Business/Business-News/2014/01/21/Khazanah-portfolio-hits-new-high-in-2013-State-investment-agencys-net-worth-up-191-to-RM1035bil/?style=biz|title=The Star|accessdate=4 April 2015}}</ref><ref name="khazanah size">{{Наведени вести|url=http://www.iie.com/publications/papers/truman1107tables.pdf|title=Sovereign Wealth Fund Acquisitions and Other Foreign Government Investments in the United States: Assessing the Economic and National Security Implications|access-date=2020-11-12|archive-date=2008-04-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20080408212519/http://www.iie.com/publications/papers/truman1107tables.pdf|url-status=dead}}</ref> Фондот инвестира во големи компании во Малезија како што се ЦИМБ во банкарскиот сектор, Групацијата УЕМ во градежниот сектор, Телеком Малезија и Аксиата во комуникациската индустрија, Малезиските аеродроми и Малезија ерлајнс во воздушната индустрија, како и Тенага Насионал во енергетиката сектор <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.khazanah.com/docs/KAR2015_Brochure.pdf|title=Khazanah Nasional|archive-url=https://web.archive.org/web/20150409025321/http://www.khazanah.com/docs/KAR2015_Brochure.pdf|archive-date=9 April 2015|accessdate=4 April 2015}}</ref>
Друг фонд кој е во сопственост на малезиската влада е Фондот за обезбедување на вработени, кој од [[31 март]] [[2014]] година, поседува големина на средства од 597 милијарди рингити. (184 милијарди американски долари),<ref name="FundSize">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thestar.com.my/Business/Business-News/2014/05/27/EPF-asset-size-swells-Total-hits-RM597bil-boosted-by-strong-stock-market-performance/|title=EPF asset size swells to RM597bil, boosted by strong stock market performance|accessdate=24 September 2014}}</ref> што го прави четврти по големина пензиски фонд во [[Азија]] и седми по големина во светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.towerswatson.com/en/Insights/IC-Types/Survey-Research-Results/2014/09/The-worlds-300-largest-pension-funds-year-end-2013|title=TowersWatson|accessdate=4 April 2015|archive-date=2019-02-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20190217201051/https://www.towerswatson.com/en/Insights/IC-Types/Survey-Research-Results/2014/09/The-worlds-300-largest-pension-funds-year-end-2013|url-status=dead}}</ref> Како Хазана Насионал, ЕПФ инвестира и понекогаш поседува неколку големи компании во [[Малезија]], како што е RHB банка.<ref name="epf overseas">{{Наведени вести|url=http://www.btimes.com.my/Current_News/BTIMES/Wednesday/Latest/EPFBB.xml/Article/index_html|title=EPF to double overseas investments|work=Business Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20080312070654/http://www.btimes.com.my/Current_News/BTIMES/Wednesday/Latest/EPFBB.xml/Article/index_html|archive-date=12 March 2008}}</ref> Инвестициите во ЕПФ се диверзифицирани во голем број сектори, но скоро 40% од нивните инвестиции се во услужниот сектор.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.kwsp.gov.my/index.php?ch=p2news&pg=en_p2news_press&ac=1431|title=EPF's Investment Income Increases To RM3.6 Billion in Q2|archive-url=https://web.archive.org/web/20120508002654/http://www.kwsp.gov.my/index.php?ch=p2news&pg=en_p2news_press&ac=1431|archive-date=8 May 2012|publisher=Kumpulan Wang Simpanan Pekerja}}</ref>
Пермодалан Насионал Берхад е уште еден голем управител на фондови контролиран од малезиската влада. Тој нуди загарантирани капитални заеднички фондови како што се ''Амана Сахам Бумипутера'' и ''Амана Сахам Вавасан 2020'' кои се отворени само за малезискиот, а во некои случаи и за ''Бумипутра''.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.asnb.com.my/english/eligibility.htm|title=Eligibility to Invest|access-date=9 June 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080415231705/http://www.asnb.com.my/english/eligibility.htm|archive-date=15 April 2008|publisher=Amanah Saham Nasional Berhad}}</ref>
=== Влијание на владата ===
Иако федералната влада промовира приватно претпријатие и сопственост во економијата, економската насока на земјата е под силно влијание на владата преку петгодишни развојни планови од независноста. Економијата е исто така под влијание на владата преку агенции како што се ''Единицата за економско планирање'' и фондовите за богатство поврзани со владата како ''Хазана Насионал Берхад'', Фондот за обезбедување на вработените и Пермодалан Насионал Берхад.
Плановите за развој на владата, наречени Малезиски план, моментално Десетти план за Малезија, започнале во 1950 година за време на британското колонијално владеење.<ref name="planbook">{{Наведени вести|url=https://books.google.com/books?id=TtKxDem7CrsC&q=malaysia+five+years+development+plans&pg=PA67|title=Growth, Structural Change, and Regional Inequality in Malaysia|last=Asan Ali Golam|year=2004|page=67|isbn=9780754643326}}</ref> Плановите во голема мерка биле насочени кон забрзување на растот на економијата со селективно инвестирање во селективни сектори на економијата и градење инфраструктура за поддршка на споменатите сектори. На пример, во тековниот национален план, три сектори - земјоделство, производство и [[Услуга|услуги]], ќе добијат посебно внимание за да го промовираат преминот кон активности со висока додадена вредност во соодветните области.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.innovasjonnorge.no/Internasjonale-markeder/Kontorer-i-utlandet/Malaysia/|title=Investment in Malaysia|archive-url=https://web.archive.org/web/20110102063500/http://www.innovasjonnorge.no/Internasjonale-markeder/Kontorer-i-utlandet/Malaysia/|archive-date=2 January 2011|publisher=Innovasjon Norge}}</ref>
== Податоци ==
Следната табела ги прикажува главните економски индикатори во периодот 1980–2017 година. Инфлацијата под 5% е зелена.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2018/01/weodata/weorept.aspx?sy=1980&ey=2023&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=548&s=NGDP_RPCH%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CPCPIPCH%2CLUR%2CGGXWDG_NGDP&grp=0&a=&pr.x=81&pr.y=12|title=Report for Selected Countries and Subjects|work=imf.org|language=en-US|accessdate=2018-09-11}}</ref>
{| class="wikitable" style="text-align:center;"
!Година
!БДП<br /><br />в<small>о милијарди $ (ПКМ) </small>
!БДП по глава на жител<br /><br /><small>(во $ (ПКМ)</small>
!Раст<br /><br />
!Инфлација (во %)
!Инфлација (во %)
!Државен долг<br /><br /><small>(во % од БДП)</small>
|-
|1980
|45.8
|3,300
|{{increase}} 7.4%
|{{increaseNegative}} 6.7%
|''N/A''
|''N/A''
|-
|1981
|{{Increase}} 53.6
|{{Increase}} 3,766
|{{Increase}} 6.9%
|{{increaseNegative}} 9.7%
|''N/A''
|''N/A''
|-
|1982
|{{Increase}} 60.3
|{{Increase}} 4,132
|{{Increase}} 5.9%
|{{increaseNegative}} 5.8%
|''N/A''
|''N/A''
|-
|1983
|{{Increase}} 66.6
|{{Increase}} 4,452
|{{Increase}} 6.3%
|{{Increase}} 3.7%
|''N/A''
|''N/A''
|-
|1984
|{{Increase}} 74.3
|{{increase}} 4,847
|{{Increase}} 7.8%
|{{increase}} 3.9%
|''N/A''
|''N/A''
|-
|1985
|{{Increase}} 76.0
|{{decrease}} 4,803
|{{decrease}} 0.9%
|{{increase}} 2.6%
|6.9 %
|''N/A''
|-
|1986
|{{Increase}} 78.4
|{{Increase}} 4,824
|{{Increase}} 1.2%
|{{increase}} 0.4%
|{{increaseNegative}} 8.3%
|''N/A''
|-
|1987
|{{Increase}} 84.8
|{{Increase}} 5,082
|{{Increase}} 5.4%
|{{increase}} 0.7%
|{{decreasePositive}} 8.2%
|''N/A''
|-
|1988
|{{Increase}} 96.5
|{{increase}} 5,642
|{{Increase}} 9.9%
|{{increase}} 0.3%
|{{decreasePositive}} 8.1%
|''N/A''
|-
|1989
|{{Increase}} 109.3
|{{Increase}} 6,242
|{{Increase}} 9.1%
|{{increase}} 2.6%
|{{decreasePositive}} 6.7%
|''N/A''
|-
|1990
|{{Increase}} 123.5
|{{Increase}} 6,762
|{{Increase}} 9.0%
|{{increase}} 3.0%
|{{decreasePositive}} 5.1%
|75.2 %
|-
|1991
|{{Increase}} 139.8
|{{Increase}} 7,539
|{{Increase}} 9.5%
|{{increase}} 4.3%
|{{decreasePositive}} 4.3%
|{{decreasePositive}} 68.3%
|-
|1992
|{{Increase}} 155.7
|{{Increase}} 8,167
|{{Increase}} 8.9%
|{{increase}} 4.8%
|{{decreasePositive}} 3.7%
|{{decreasePositive}} 59.9%
|-
|1993
|{{Increase}} 175.2
|{{increase}} 8,938
|{{increase}} 9.9%
|{{increase}} 3.5%
|{{decreasePositive}} 3.0%
|{{decreasePositive}} 51.9%
|-
|1994
|{{Increase}} 195.4
|{{Increase}} 9,702
|{{Increase}} 9.2%
|{{increase}} 3.7%
|{{decreasePositive}} 2.9%
|{{decreasePositive}} 44.3%
|-
|1995
|{{increase}} 219.1
|{{increase}} 10,594
|{{increase}} 9.8%
|{{increase}} 3.5%
|{{increaseNegative}} 3.1%
|{{decreasePositive}} 38.7%
|-
|1996
|{{Increase}} 245.4
|{{Increase}} 11,564
|{{Increase}} 10.0%
|{{increase}} 3.5%
|{{decreasePositive}} 2.5%
|{{decreasePositive}} 33.2%
|-
|1997
|{{Increase}} 267.9
|{{Increase}} 12,306
|{{Increase}} 7.3%
|{{Increase}} 2.7%
|{{decreasePositive}} 2.4%
|{{decreasePositive}} 30.0%
|-
|1998
|{{Decrease}} 250.9
|{{Decrease}} 11,234
|{{decrease}} 7.4%
|{{increaseNegative}} 5.3%
|{{increaseNegative}} 3.2%
|{{increaseNegative}} 34.1%
|-
|1999
|{{Increase}} 270.3
|{{Increase}} 11,801
|{{Increase}} 6.1%
|{{increase}} 2.7%
|{{increaseNegative}} 3.4%
|{{increaseNegative}} 34.9%
|-
|2000
|{{Increase}} 300.5
|{{Increase}} 12,789
|{{Increase}} 8.7%
|{{increase}} 1.6%
|{{decreasePositive}} 3.1%
|{{decreasePositive}} 32.9%
|-
|2001
|{{Increase}} 308.9
|{{Increase}} 12,805
|{{increase}} 0.5%
|{{increase}} 1.4%
|{{increaseNegative}} 3.7%
|{{increaseNegative}} 38.5%
|-
|2002
|{{Increase}} 330.6
|{{Increase}} 13,368
|{{Increase}} 5.4%
|{{increase}} 1.8%
|{{decreasePositive}} 3.5%
|{{increaseNegative}} 40.1%
|-
|2003
|{{Increase}} 356.7
|{{Increase}} 14,086
|{{Increase}} 5.8%
|{{Increase}} 1.1%
|{{increaseNegative}} 3.6%
|{{increaseNegative}} 42.0%
|-
|2004
|{{Increase}} 391.3
|{{Increase}} 15,106
|{{Increase}} 6.8%
|{{increase}} 1.4%
|{{Steady}} 3.6%
|{{increaseNegative}} 42.6%
|-
|2005
|{{Increase}} 424.0
|{{increase}} 16,014
|{{Increase}} 5.0%
|{{increase}} 3.0%
|{{Steady}} 3.6%
|{{increaseNegative}} 41.4%
|-
|2006
|{{Increase}} 461.5
|{{increase}} 17,198
|{{Increase}} 5.5%
|{{increase}} 3.6%
|{{decreasePositive}} 3.3%
|{{decreasePositive}} 40.2%
|-
|2007
|{{Increase}} 503.6
|{{Increase}} 18,582
|{{Increase}} 6.3%
|{{increase}} 2.0%
|{{decreasePositive}} 3.2%
|{{decreasePositive}} 39.9%
|-
|2008
|{{Increase}} 538.3
|{{Increase}} 19,502
|{{Increase}} 4.8%
|{{increaseNegative}} 5.4%
|{{increaseNegative}} 3.3%
|{{Steady}} 39.9%
|-
|2009
|{{decrease}} 534.1
|{{decrease}} 19,021
|{{decrease}} 1.5%
|{{Increase}} 0.6%
|{{increaseNegative}} 3.7%
|{{increaseNegative}} 51.1%
|-
|2010
|{{Increase}} 581.4
|{{Increase}} 20,336
|{{Increase}} 7.5%
|{{increase}} 1.7%
|{{decreasePositive}} 3.0%
|{{increaseNegative}} 51.9%
|-
|2011
|{{Increase}} 624.8
|{{Increase}} 21,498
|{{Increase}} 5.3%
|{{increase}} 3.2%
|{{increaseNegative}} 3.1%
|{{increaseNegative}} 52.6%
|-
|2012
|{{Increase}} 671.1
|{{increase}} 22,742
|{{Increase}} 5.5%
|{{increase}} 1.7%
|{{decreasePositive}} 2.9%
|{{increaseNegative}} 54.6%
|-
|2013
|{{Increase}} 714.0
|{{Increase}} 23,631
|{{Increase}} 4.7%
|{{increase}} 2.1%
|{{increaseNegative}} 3.3%
|{{increaseNegative}} 56.4%
|-
|2014
|{{Increase}} 770.4
|{{Increase}} 25,089
|{{Increase}} 6.0%
|{{increase}} 3.1%
|{{decreasePositive}} 2.9%
|{{decreasePositive}} 56.2%
|-
|2015
|{{Increase}} 818.0
|{{Increase}} 26,228
|{{Increase}} 5.0%
|{{Increase}} 2.1%
|{{increaseNegative}} 3.2%
|{{increaseNegative}} 57.9%
|-
|2016
|{{increase}} 863.3
|{{increase}} 27,292
|{{Increase}} 4.2%
|{{Increase}} 2.1%
|{{increaseNegative}} 3.5%
|{{decreasePositive}} 56.2%
|-
|2017
|{{Increase}} 930.8
|{{Increase}} 29,041
|{{Increase}} 5.9%
|{{increase}} 3.8%
|{{decreasePositive}} 3.4%
|{{decreasePositive}} 54.2%
|}
== Валута ==
Единствено законско средство за плаќање во Малезија е малезискиот ринггит. Почнувајќи од [[10 март]] [[2020]] година, со рингитот се тргува за 4,19 за еден американски долар.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.xe.com/currencyconverter/convert/?Amount=1&From=USD&To=MYR|title=XE: Convert USD/MYR. United States Dollar to Malaysia Ringgit|work=xe.com|language=en|accessdate=2020-01-16}}</ref>
Ринггитот не е интернационализиран од септември 1998 година, како резултат на [[Азиска финансиска криза (1997)|Азиската финансиска криза]] во [[Азиска финансиска криза (1997)|1997 година]] во која централната банка вовела контроли на капиталот на валутата, поради шпекулативната продажба на ринггитот.<ref>{{Наведени вести|url=http://ksghome.harvard.edu/~drodrik/Malaysia%20controls.PDF|title=Did the Malaysia Capital Controls Work?|last=Ethan Kaplan|archive-url=https://web.archive.org/web/20091013185913/http://ksghome.harvard.edu/~drodrik/Malaysia%20controls.PDF|archive-date=13 October 2009|last2=Dani Rodrik}}</ref> Како дел од серијата контроли на капиталот, валутата била врзана помеѓу септември 1998 до 21 јули 2005 година на 3,80 рингити за доларот откако вредноста на ринггитот паднала од 2,50 и во еден момент, 4,80 за еден американски долар.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.asli.com.my/DOCUMENTS/asli_sep05.pdf|title=Malaysia's Economic Growth Moderating But Improvement in Second Half Expected|publisher=Asian Strategy & Leadership Institute|access-date=2020-11-12|archive-date=2008-04-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20080408212523/http://www.asli.com.my/DOCUMENTS/asli_sep05.pdf|url-status=dead}}</ref>
Во последниве години, Банката Негара Малезија започнала да прилагодува одредени правила на контролата на капиталот, иако самата валута сè уште не се тргува меѓународно. Според гувернерот на Банката, ринггитот ќе биде интернационализиран кога ќе биде готов за тоа.<ref>{{Наведени вести|url=http://business.inquirer.net/money/breakingnews/view_article.php?article_id=79224|title=Malaysia may liberalize ringgit if forex market 'vibrant'|access-date=21 March 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20070920020508/http://business.inquirer.net/money/breakingnews/view_article.php?article_id=79224|archive-date=20 September 2007|agency=Reuters}}</ref>
Во септември 2010 година, во интервју за Си-Ен-Би-Си, Наџиб Тун Разак, премиер на Малезија и министер за финансии, изјавил дека владата е отворена да го отвори ринггитот за тргување со крајбрежните региони ако овој потег помогне на економијата. Тој понатаму додал дека пред да се направи таков потег, тоа ќе осигури дека ќе бидат воспоставени правила и регулатива за да не се злоупотребува валутата.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.btimes.com.my/Current_News/BTIMES/articles/rup0133-2/Article/|title=All eyes on ringgit after PM's remarks|last=Rupe Damodaron|date=13 September 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100916025219/http://www.btimes.com.my/Current_News/BTIMES/articles/rup0133-2/Article/|archive-date=16 September 2010|publisher=Business Times Malaysia}}</ref>
== Природни извори ==
[[Податотека:Oilpalm_malaysia.jpg|мини|Палмино масло во Малезија.]]
Малезија е добро опремена со природни ресурси во области како што се земјоделството, шумарството и минералите. Земјата е извозник на природни и земјоделски ресурси, а највреден извоз на ресурси е нафтата.<ref name="state.gov">{{Наведена мрежна страница|url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/2777.htm|title=Malaysia|date=14 July 2010|publisher=State.gov|accessdate=14 September 2010}}</ref> Во земјоделскиот сектор, Малезија е еден од најголемите извозници на природна гума и [[палмино масло]], кои заедно со производи од дрво, какао, [[Црн пипер|бибер]], ананас и тутун доминираат во растот на секторот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.anzbusiness.com/content/anz-superregional/countries/malaysia.html#.VR_NavmUeSo|title=ANZ Business|archive-url=https://web.archive.org/web/20150409085013/http://www.anzbusiness.com/content/anz-superregional/countries/malaysia.html#.VR_NavmUeSo|archive-date=9 April 2015|accessdate=4 April 2015}}</ref> Почнувајќи од 2011 година, процентот на обработливо земјиште во Малезија е 5,44%. Земјоделските земјишта се состојат од 17,49% додека другите употреби на земјиште се состојат од 77,07%.<ref name="worldbank">{{Наведена мрежна страница|url=http://siteresources.worldbank.org/INTEEI/Data/20857122/Malaysia.pdf|title=Environment at a Glance 2004: Malaysia|publisher=World Bank|accessdate=31 July 2008}}</ref> Од 2009 година, наводнуваното земјиште опфаќало 3.800 км². Вкупните обновливи водни ресурси сочинуваат 580 кубни километри заклучно со 2011 година.
[[Калај]]от и нафтата се двата главни минерални ресурси кои имаат најголемо значење во малезиската економија. Малезија некогаш била најголемиот светски производител на калај до распадот на пазарот на калај во раните 1980-ти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www1.american.edu/ted/tin.htm|title=TED Case Studies|archive-url=https://web.archive.org/web/20150407152010/http://www1.american.edu/ted/tin.htm|archive-date=7 April 2015|accessdate=4 April 2015}}</ref> Во XIX и XX век, калајот играл преовладувачка улога во малезиската економија, при што Малезија сочинува над 31% од глобалното производство. Дури во 1972 година нафтата и природниот гас го презеле калајот како столб на секторот за екстракција на минерали. Други минерали од одредено значење вклучуваат [[бакар]], [[боксит]], [[железна руда]] и [[јаглен]] заедно со индустриски минерали како [[глина]], каолин, [[Силициум диоксид|силика]], [[варовник]], [[барит]], фосфати и димензиони камења како што се [[гранит]], како и [[мермер]]ни блокови и плочи. Се произведуваат мали количини на злато.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://books.google.com/books?id=bR0hIC0Xhb0C&q=Other+minerals+of+some+importance+or+significance+include+copper%2C+bauxite%2C+iron-ore+and+coal+together+with+industrial+minerals+like+clay%2C+%5B%5Bkaolin%5D%5D%2C+%5B%5Bsilica%5D%5D%2C+%5B%5Blimestone%5D%5D%2C+%5B%5Bbarite%5D%5D%2C+%5B%5Bphosphates%5D%5D+and+dimension+stones+such+as+%5B%5Bgranite%5D%5D+as+well+as+marble+blocks+and+slabs.+Small+quantities+of+gold+are+produced.+%7B%7Bcn%7Cdate%3DJanuary+2015%7D%7D&pg=PA540|title=Countries and Territories of the World|accessdate=4 April 2015}}</ref>
=== Енергетски ресурси ===
Малезија има докажани резерви на нафта од 4 милијарди барели заклучно со јануари [[2014]] година, што е четврти по резерви во [[Азија-Тихоокеанија]] по [[Кина]], [[Индија]] и [[Виетнам]]. Скоро целото масло од Малезија доаѓа од крајбрежни полиња. Континенталната полица е поделена на три сливни базени: Источен крајбрежен слив на [[Малаја|полуостровот Малезија]], на запад сливот [[Саравак]] и [[Сабах]] на исток. Повеќето резерви на нафта во земјата се наоѓаат во сливот на полуостровот и имаат тенденција да бидат лесни и слатки суровини.
Малезија исто така има 83 трилиони кубни метри (Tcf) докажани резерви на [[природен гас]] заклучно со јануари [[2014]] година и била трета по големина носител на резерви на природен гас во азиско-тихоокеанскиот регион по [[Кина]] и [[Индонезија]]. Повеќе од половина од резервите на природен гас во земјата се наоѓаат во нејзините источни области, претежно крајбрежен [[Саравак]]. Повеќето резерви на гас во Малезија се поврзани со нафтени басени, иако [[Саравак]] и [[Сабах]] имаат зголемена количина на неповрзани резерви на гас.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eia.gov/countries/cab.cfm?fips=my|title=EIA|accessdate=4 April 2015}}</ref>
== Деловно опкружување ==
Во 2015 година, економијата на Малезија била една од најконкурентните во светот, рангирана на 14-тото место во светот и 5-та за земјите со над 20 милиони жители, повисока од земјите како [[Австралија]], [[Обединето Кралство|Велика Британија]], [[Јужна Кореја]] и [[Јапонија]].<ref name="imd2015">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imd.org/news/IMD-releases-its-2015-World-Competitiveness-Ranking.cfm|title=IMD competitiveness index|accessdate=28 May 2015|archive-date=2015-05-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20150530004038/http://www.imd.org/news/IMD-releases-its-2015-World-Competitiveness-Ranking.cfm|url-status=dead}}</ref>
Според извештајот на [[Светска банка]] од јуни 2013 година, Малезија е на 6-то место во светот според индексот „<nowiki><i>Едноставно деловно работење</i></nowiki>“, предностите на Малезија во рангирањето вклучуваат добивање [[кредит]] (рангирана на првото место), заштита на инвеститорите (рангирана на 4-то место) и трговија преку граници (рангирана на 5-то место).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.doingbusiness.org/rankings|title=Ranking of economies - Doing Business - World Bank Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20150206025936/http://www.doingbusiness.org/rankings|archive-date=6 February 2015|accessdate=26 October 2014}}</ref> Слабости вклучуваат справување со градежни дозволи (рангирана на 43-то место). Студијата рангира 189 земји во сите аспекти на деловно работење.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.doingbusiness.org/rankings|title=Economy Rankings|publisher=The World Bank|archive-url=https://web.archive.org/web/20150206025936/http://www.doingbusiness.org/rankings|archive-date=6 February 2015|accessdate=4 October 2012}}</ref> Во категоријата за заштита на инвеститорите од истражувањето, Малезија постигнала оценка од 10 за обемот на обелоденување, 9 за одговорност и 7 за акции на акционерите. Малезија е зад [[Сингапур]], [[Хонгконг]] и [[Нов Зеланд]] во категоријата за заштита на инвеститорите во истражувањето.
Изданието од 2016 година на извештајот „''Леснотија на деловно работење''“ на [[Светска банка]] ја рангирала Малезија на 18-то место во светот, и втора во СЕ Азија - зад [[Сингапур]], но пред другите регионални моќници како [[Тајланд]] (49. во светот) и [[Индонезија]] (109-та во светот).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.doingbusiness.org/rankings|title=Ease of Doing Business Report|archive-url=https://web.archive.org/web/20150206025936/http://www.doingbusiness.org/rankings|archive-date=6 February 2015}}</ref> Малезија исто така обезбедува даночни олеснувања за деловните активности засновани на технологија преку телото MSC (''Мултимедија супер коридор'').<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mscmalaysia.my/why_msc_malaysia_status|title=MSC Malaysia - Why MSC Status?|last=|first=|date=|work=|publisher=MSC Malaysia|accessdate=|archive-date=2016-07-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20160716183209/http://www.mscmalaysia.my/why_msc_malaysia_status|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.saloimpera.com/single-post/2016/04/28/Doing-business-in-Malaysia-Is-it-a-safe-bet-1|title=Strategy consulting-business strategy-Salo Impera-Malaysia-Singapore|work=Strategy consulting-business strategy-Salo Impera-Malaysia-Singapore|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820032450/http://www.saloimpera.com/single-post/2016/04/28/Doing-business-in-Malaysia-Is-it-a-safe-bet-1|archive-date=20 August 2016|accessdate=2016-07-14}}</ref>
Во 2015 година, Малезија била 6-та најатрактивна земја за странски инвеститори, рангирана во основниот индекс на профитабилност (БПИ) објавен од списанието ''Foreign Policy Magazine''.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.therakyatpost.com/business/2015/07/13/big-jump-in-malaysia-ranking-for-foreign-investments/|title=Архивиран примерок|archive-url=https://web.archive.org/web/20150713181833/http://www.therakyatpost.com/business/2015/07/13/big-jump-in-malaysia-ranking-for-foreign-investments/|archive-date=13 July 2015|accessdate=13 July 2015}}</ref>
Владата се движи кон попријателско опкружување за деловно работење со формирање на специјална работна група за олеснување на бизнисот наречено ПЕМУДАХ, што на малезиски значи „''поедноставно''“. Ознаките вклучуваат олеснување на ограничувањата и барање за ангажирање на иселеници, скратување на времето за вршење трансфер на земјиште и зголемување на ограничувањето на складирање на шеќер (контролирана ставка во Малезија) за компаниите.
== Оданочување ==
Во 2016 година, Одборот за внатрешни приходи на Малезија ја намалил делотворната даночна стапка на 24% за деловните субјекти со капитал над 2,5 милиони рингити. За помалите компании стапката е 19%.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hasil.gov.my/pdf/pdfam/11_BROCHURE_2016.pdf|title=Inland Revenue Board of Malaysia 2016 Taxation Rates|last=|first=|date=|work=|publisher=Inland Revenue Board of Malaysia|accessdate=}}{{Мртва_врска|date=June 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Малезиската влада исто така наметнува државни даноци како данок на продажба и услуги и даноци на недвижнини. Тековната стапка е на 6%.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.mysst.customs.gov.my/About |title=архивски примерок |accessdate=2020-11-12 |archive-date=2019-04-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190413112947/https://www.mysst.customs.gov.my/About |url-status=dead }}</ref>
== Надворешна трговија ==
[[Податотека:2014_Malaysia_Countries_Export_Treemap.png|мини|Извоз по земја (2014)]]
Во 2013 година, вкупната [[Меѓународна трговија|надворешно-трговска размена на]] Малезија изнесувал 424 милијарди американски долари, што се состои од извоз од 230,7 милијарди американски долари и увоз од 192,9 милијарди американски долари, со што Малезија станала 21-от најголем извозник во светот и 25-тиот најголем увозник во светот.
Најголем трговски партнер на Малезија е [[Кина]]. Малезија е најголем трговски партнер на Кина во рамките на [[Здружение на нации од Југоисточна Азија|АСЕАН]] пет години по ред од [[2008]] година. Двонасочниот обем на трговија меѓу Кина и Малезија во 2013 година достигнал 106 милијарди американски долари, со што Малезија станала трет по големина трговски партнер на [[Кина]] во [[Азија]], веднаш зад [[Јапонија]] и [[Јужна Кореја]] и вкупно осми по големина.<ref>http://www.chinadaily.com.cn/business/2014-01/21/content_17247588.htm</ref> На 31 мај 2014 година, за време на посетата на Наџиб Разак на Кина каде бил пречекан од кинескиот премиер [[Ли Кеќанг|Ли Кечијанг]], Кина и Малезија ветиле дека ќе ја зголемат билатералната трговија до 160 милијарди американски долари до 2017 година. Тие, исто така, се согласиле да ја надградат економската и финансиската соработка, особено во производството на халал храна, преработка на вода и изградба на пруги.<ref>http://www.chinadaily.com.cn/business/2014-06/01/content_17556223.htm</ref>
Втор најголем трговски партнер на Малезија е [[Сингапур]] и Малезија е најголем трговски партнер на Сингапур, со билатерална трговија во вкупна вредност од околу 91 милијарда американски долари во 2012 година, што претставува над петтина од вкупната трговија во рамките на [[Здружение на нации од Југоисточна Азија|АСЕАН]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pmo.gov.sg/content/pmosite/mediacentre/speechesninterviews/primeminister/2009/May/speeches_by_primeministerleehsienloongandmalaysianprimeministern.html#.VDvFfPmSxXY|title=Speeches by Prime Minister Lee Hsien Loong and Malaysian Prime Minister Najib Tun Razak at the official dinner at the Istana on 22 May 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20141019145833/http://www.pmo.gov.sg/content/pmosite/mediacentre/speechesninterviews/primeminister/2009/May/speeches_by_primeministerleehsienloongandmalaysianprimeministern.html|archive-date=19 October 2014|accessdate=26 October 2014}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.singstat.gov.sg/statistics/visualising_data/visualiser/trade/trade.html|title=Архивиран примерок|archive-url=https://web.archive.org/web/20141021082312/http://www.singstat.gov.sg/statistics/visualising_data/visualiser/trade/trade.html|archive-date=21 October 2014|accessdate=2014-10-13}}</ref>
Трет по големина трговски партнер на Малезија е [[Јапонија]], во износ од 42 милијарди американски долари трговија во 2014 година, што претставува зголемување од 1,4% во споредба со 2013 година. Од ова, извозот изнесувал 25,6 милијарди американски долари, со раст од 4,4%, додека увозот се намалил за 2,9% до 16,74 милијарди американски долари. Малезискиот амбасадор во Јапонија Датук Ахмад Ислан Идрис изјавил дека главниот извоз од Малезија во [[Јапонија]] е течен природен гас (ТПГ), електроника, како и производи засновани на хемикалии. Тој изјавил дека главниот увоз на Малезија од Јапонија е електроника, машини и опрема, како и резервни делови и додатоци за возила и автомобили.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.themalaysianinsider.com/business/article/malaysia-and-japan-booming-trade-partners|title=MalaysianInsider|archive-url=https://web.archive.org/web/20150410022439/http://www.themalaysianinsider.com/business/article/malaysia-and-japan-booming-trade-partners|archive-date=10 April 2015|accessdate=4 April 2015}}</ref>
Малезија е важен трговски партнер за [[Соединетите Американски Држави]]. Во 1999 година, двонасочната билатерална трговија помеѓу [[САД]] и Малезија изнесувала 30,5 милијарди американски долари, со извоз на [[САД]] во Малезија во вкупен износ од 9,1 милијарди американски долари и увозот на САД од Малезија во 21,4 милијарди американски долари. Малезија била 10-ти најголем трговски партнер на САД и 12-ти најголем извозен пазар. Во текот на првата половина на 2000 година, извозот на САД изнесувал 5 милијарди американски долари, додека увозот на САД од Малезија достигнал 11,6 милијарди американски долари.
== Земјоделски сектор ==
[[Податотека:Rubbertrees_malaysia.jpg|мини|Плантажа во Малезија]]
[[Земјоделството]] денес е помал сектор во малезиската економија, сочинувајќи 7,1% од БДП на Малезија во 2014 година и вработувајќи 11,1% од малезиската работна сила, за разлика од 60-тите години на минатиот век кога земјоделството сочинувало 37% од БДП на Малезија и вработувало 66,2% од работната сила. Земјоделските култури одгледувани од земјоделскиот сектор, исто така, значително се префрлиле од прехранбени култури како педион и [[Кокосова палма|кокос]] во индустриски култури како [[палмино масло]] и гума, што во 2005 година придонесе за 83,7% од вкупната употреба на земјоделско земјиште, во споредба со 68,5% во 1960 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.agrojournal.org/19/01-08.pdf|title=AgroJournal|accessdate=5 April 2015}}</ref>
И покрај ситниот придонес кон БДП на Малезија, Малезија има значителен терен во земјоделскиот сектор во светот, бидејќи е втор најголем светски производител на [[палмино масло]] во 2012 година <ref name="Pakiam">{{Наведени вести|url=https://www.bloomberg.com/news/2013-01-04/palm-oil-advances-as-malaysia-s-export-tax-may-boost-shipments.html|title=Palm Oil Advances as Malaysia's Export Tax May Boost Shipments|last=Pakiam|first=Ranjeetha|date=3 January 2013|work=Bloomberg|access-date=29 January 2013}}</ref> произведувајќи 18,79 милиони тони сурово палмино масло на приближно 5,000,000 хектари земја.<ref name="The Star January 2013">{{Наведени вести|url=http://biz.thestar.com.my/news/story.asp?file=/2013/1/15/business/12576771&sec=business|title=MPOB expects CPO production to increase to 19 million tonnes this year|date=15 January 2013|work=The Star Online|access-date=29 January 2013}}</ref><ref name="USDA2012">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pecad.fas.usda.gov/highlights/2012/12/Malaysia/|title=MALAYSIA: Stagnating Palm Oil Yields Impede Growth|date=11 December 2012|work=usda.gov|publisher=USDA Foreign Agricultural Service|accessdate=29 January 2013|archive-date=2013-02-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20130218012050/http://www.pecad.fas.usda.gov/highlights/2012/12/Malaysia/|url-status=dead}}</ref> Иако Индонезија произведува повеќе палмино масло, Малезија е најголем извозник на палмино масло во светот што извела 18 милиони тони производи од палмино масло во 2011 година.<ref name="AOCS">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aocs.org/Membership/FreeCover.cfm?itemnumber=18340|title=Malaysia: economic transformation advances oil palm industry|last=May|first=Choo Yuen|date=September 2012|work=aocs.org|publisher=American Oil Chemists' Society|accessdate=29 January 2013|archive-date=2012-11-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20121113145720/http://www.aocs.org/Membership/FreeCover.cfm?itemnumber=18340|url-status=dead}}</ref>
Во март 2019 година, Европската комисија заклучила дека одгледувањето на [[палмино масло]] резултира со прекумерно уништување на шумите и неговата употреба за гориво треба да се повлече од употреба до 2030 година. Како одговор, Махатир тврдел дека [[Европската Унија]] е изложена на ризик да започне трговска војна со Малезија во врска со нејзините „''груби нефер''“ политики насочени кон намалување на употребата на палмино масло, за кое Махатир изјавил дека е „''нефер''“ и пример за „''богати луѓе [обидувајќи се] да ги осиромаши сиромашните луѓе''“.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/us-malaysia-politics-mahathir-exclusive-idUSKCN1R917W|title=Exclusive: EU risks 'trade war' with Malaysia over palm oil - Mahathir|date=2019-03-29|work=Reuters|access-date=2019-05-02|language=en}}</ref>
== Индустриски сектор ==
Индустрискиот сектор во Малезија сочинува 36,8%, над третина од БДП на земјата во 2014 година и вработува 36% од работната сила во 2012 година. Индустрискиот сектор најмногу придонесува од електронската индустрија, [[Автомобилска индустрија|автомобилската индустрија]] и [[Градежништво|градежната индустрија]].
=== Електрична и електронска индустрија ===
Електричната и електронската индустрија е водечки сектор во производствениот сектор во Малезија, придонесувајќи значително за извозот на земјата (32,8 проценти) и вработувањето (27,2 проценти) во 2013 година. Малезија има корист од глобалната побарувачка за употреба на мобилни уреди (паметни телефони, таблети), уреди за складирање (облак компјутер, центри за податоци), [[оптоелектроника]] (фотоника, оптички влакна, LED диоди) и вградена технологија ([[Интегрално коло|интегрирани кола]], PCB, [[Светлечка диода|LED диоди]] ).<ref name="MIDA">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mida.gov.my/home/electrical-and-electronic/posts/|title=MIDA|accessdate=5 April 2015|archive-date=2015-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20150410105123/http://www.mida.gov.my/home/electrical-and-electronic/posts/|url-status=dead}}</ref>
==== Електронски компоненти ====
Производите и активностите што спаѓаат во овој под-сектор вклучуваат полупроводнички уреди, пасивни компоненти, печатени кола и други компоненти како подлоги и приклучоци.
Во рамките на под-секторот за електронски компоненти, полупроводничките уреди се водечки придонесувач за извозот за електричната и електронската индустрија. Извозот на полупроводнички уреди изнесувал 111,19 милијарди рингити или 47% од вкупните производи извезени во 2013 година.
Малезија е голем центар за производство на електрични компоненти, со фабрики на меѓународни компании како [[Интел|Intel]], AMD, Freescale Semiconductor, ASE, Infineon, STMicroelectronics, Texas Instruments, Fairchild Semiconductor, Renesas, X-Fab и големи компании во сопственост на Малезија, како што е Green Packet, Силтера, Глобетроник, Унисем и Инари кои придонеле за постојан раст на индустријата за полупроводници во Малезија. До денес има повеќе од 50 компании кои произведуваат полупроводнички уреди во Малезија.<ref name="MIDA"/>
==== Фотоволтаици ====
Малезија е голем центар за производство на сончева опрема, со фабрики на компании како [[First Solar]], Panasonic, [[TS Solartech]], Jinko Solar, JA Solar, SunPower, Hanwha Q Cells и SunEdison на локации како Кулим, [[Пенанг]], [[Малака]], Сиберјаја и [[Ипох]].<ref name="NYT">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nytimes.com/2014/12/12/business/energy-environment/solar-rises-in-malaysia-during-trade-wars-over-panels.html?_r=0|title=NYTimes|accessdate=25 July 2015}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jinkosolar.com/press_detail_1056.html|title=Jinkosolar|archive-url=https://web.archive.org/web/20150725175111/http://www.jinkosolar.com/press_detail_1056.html|archive-date=25 July 2015|accessdate=25 July 2015}}</ref>
[[File:FirstSolarKulim.jpg|мини| Фабрика на [[First Solar]] во Кулим]]
Во 2013 година, вкупниот производствен капацитет на Малезија за сончеви наполитанки, [[Сончева ќелија|сончеви ќелии]] и сончеви плочи изнесуваше 4.042 [[Ват|MW]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.exim.com.my/sites/default/files/industry_assessment_-_solar_panel_industry_in_malaysia_january_2015.pdf|title=eximbank|archive-url=https://web.archive.org/web/20150904001602/http://www.exim.com.my/sites/default/files/industry_assessment_-_solar_panel_industry_in_malaysia_january_2015.pdf|archive-date=4 September 2015|accessdate=26 July 2015}}</ref> До 2014 година, Малезија била третиот најголем производител на опрема за [[Сончева фотонапонска енергија|фотоволтаици]], зад [[Народна Република Кина|Кина]] и [[Европска Унија|Европската Унија]].<ref name="NYT"/>
Многу меѓународни компании имаат најголем капацитет за производство и се сместени во [[Малезија]], како што е американската компанија [[First Solar]] која има над 2.000 [[Ват|мегавати]] капацитет за производство и е сместена во Кулим и само 280 [[Ват|мегавати]] сместена во [[Охајо]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.greentechmedia.com/articles/read/what-does-first-solars-plant-closures-say-about-thin-film-pvs-competitivene|title=Ohio|accessdate=26 July 2015}}</ref> и германската Hanwha Q Cells што произведува сончеви ќелии во вредност од 1.100 [[Ват|мегавати]] во Киберјаја, додека во [[Германија]] произведува сончеви ќелии во вредност од само 200 [[Ват|мегавати]]. Најголемиот производствен капацитет на SunPower со капацитет од 1.400 [[Ват|MW]] исто така се наоѓа во [[Малака]].<ref name="NYT"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pv-tech.org/news/sunpower_plotting_next_gen_gigawatt_scale_fab|title=PV Tech|accessdate=25 July 2015|archive-date=2020-09-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20200926071411/https://www.pv-tech.org/news/sunpower_plotting_next_gen_gigawatt_scale_fab|url-status=dead}}</ref>
=== Автомобилска индустрија ===
[[Податотека:2013_Proton_Prevé_Premium_(Test_Drive_Car)_in_Glenmarie,_Malaysia.jpg|мини| Proton Prevé, автомобил изработен од малезиската автомобилска компанија [[Proton Holdings|Proton]].]]
Автомобилската индустрија во Малезија се состои од 27 производители на возила и над 640 производители на компоненти.<ref name="Malaysia auto industry mai.org.my">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mai.org.my/index.php?option=com_content&view=article&id=32&Itemid=111&lang=en|title=The Automotive Industry|date=20 May 2017|publisher=mai.org.my|archive-url=https://web.archive.org/web/20170519160932/http://www.mai.org.my/index.php?option=com_content&view=article&id=32&Itemid=111&lang=en|archive-date=19 May 2017|accessdate=20 May 2017}}</ref> Малезиската автомобилска индустрија е трета по големина во [[Југоисточна Азија]] и 23-та по големина во светот, со годишно производство од над 500.000 возила.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.maa.org.my/info_summary.htm|title=Malaysia automotive association|archive-url=https://web.archive.org/web/20150329081427/http://www.maa.org.my/info_summary.htm|archive-date=29 March 2015|accessdate=5 April 2015}}</ref> Автомобилската индустрија придонесува со 4% или 40 милијарди рингити во малезискиот [[Бруто-домашен производ|БДП]] и вработува работна сила од над 700.000 во целиот екосистем на целата земја.
Малезиската автомобилска индустрија е единствениот пионер во авто-домородните компании, имено [[Proton Holdings|Proton]] и Perodua, во [[Југоисточна Азија]]. Во 2002 година, Протон и помогнал на Малезија да стане 11-та земја во светот со можност за целосно дизајнирање, инженерство и производство на автомобили од земја.<ref name="Proton facts proton.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.proton.com:80/about_proton/facts_figures/astonishing_facts.php|title=Astonishing facts|date=5 August 2007|publisher=proton.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20070805223038/http://www.proton.com/about_proton/facts_figures/astonishing_facts.php|archive-date=5 August 2007|accessdate=20 May 2017}}</ref> Малезиската автомобилска индустрија, исто така, е домаќин на неколку домашно-странски компании за заеднички вложувања.
=== Градба ===
[[Податотека:Penang_Bridge_in_extension.jpg|мини| [[Пенанг (мост)|Мост Пенанг]]]]
Малезија има голема градежна индустрија од над 102,2 милијарди рингити (32 милијарди американски долари). Најголемо процентно учество има изградбата на не-станбени згради, која бележи 34,6 проценти. Ова било проследено со под-сектор за градежништво (30,6%), станбени згради (29,7%) и специјални занаети (5,1%).<ref name="Statistics">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.statistics.gov.my/index.php?r=column/cthemeByCat&cat=77&bul_id=WkxHdXZhK3grREJPSndEY3dSeFBwQT09&menu_id=OEY5SWtFSVVFVUpmUXEyaHppMVhEdz09|title=Statistics|archive-url=https://web.archive.org/web/20150411095214/http://www.statistics.gov.my/index.php?r=column%2FcthemeByCat&cat=77&bul_id=WkxHdXZhK3grREJPSndEY3dSeFBwQT09&menu_id=OEY5SWtFSVVFVUpmUXEyaHppMVhEdz09|archive-date=11 April 2015|accessdate=5 April 2015}}</ref>
[[Селангор|Селангор ја]] забележал најголемата вредност на градежните работи направени со 24,5% меѓу државите, следен од [[Џохор|Јохор]] со 16,5%, [[Куала Лумпур]] со 15,8%, [[Саравак]] со 8,6% и [[Пенанг]] со 6,4%. Придонесот на овие пет држави изнесува 71,8% од вкупната вредност на градежните работи во Малезија.
Проширувањето на градежната индустрија било катализирано од големите проекти за капитални трошоци, а клучен фактор биле владината програма за економска трансформација (ЕТП) и мега-проектите за јавно приватно партнерство (ЈПП) како што се размената Тун Разак, КВМРТ и Искандар Малезија.<ref name="Statistics"/>
=== Одбрана ===
[[Податотека:Perak_F173.jpg|мини| [[Патнички брод од класа Кедах|Воен]] брод од класа Кедах, а во позадина се гради друга единица]]
Малезија има релативно нова одбранбена индустрија која била создадена откако владата го создала Малезискиот совет за одбранбена индустрија за да ги охрабри локалните компании да учествуваат во одбранбениот сектор на земјата во 1999 година.
Во копнениот сектор на одбранбената индустрија доминира Дефтек, подружница на најголемиот производител на автомобили во Малезија, DRB-HICOM. Компанијата се фокусира на производство на [[оклопни возила]] и специјализирани возила за логистика. Компанијата во минатото и ги доставувала борбените возила на пешадијата АЦВ-15 на малезиската армија и во моментот ја снабдува со повеќенаменско оклопно возило Дефтех АВ8 на малезиската армија.
Во морскиот сектор на одбранбената индустрија доминира ''[[Boustead Heavy Industries]]'', која гради воени бродови за Кралската малезиска морнарица (КММ) преку трансфер на технологија со странски компании. Компанијата во минатото има изградено 4 крајбрежни патролни бродови од класата Kedah и во моментов презема проект за изградба на уште 6 пловни објекти на втора генерација за RMN.
== Сектор на услуги ==
=== Финансии и банкарство ===
[[Податотека:Maybank_Tower_Kuala_Lumpur.jpg|мини|Седиште на Мејбанк, најголемата банка во Малезија]]
[[Куала Лумпур]] има голем финансиски сектор, и е рангиран на 22-то во светот според индексот на глобалните финансиски центри.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.longfinance.net/images/GFCI14_30Sept2013.pdf|title=GFCI|archive-url=https://web.archive.org/web/20150904001601/http://www.longfinance.net/images/GFCI14_30Sept2013.pdf|archive-date=4 September 2015|accessdate=5 April 2015}}</ref> Во моментов има 27 комерцијални банки (8 домашни и 19 странски), 16 [[Исламско банкарство|исламски банки]] (10 домашни и 6 странски), 15 инвестициски банки (сите домашни) и уште 2 други финансиски институции (обете домашни) кои работат во Малезија.
Комерцијалните банки се најголемите и најзначајни даватели на средства во банкарскиот систем. Најголемите банки во финансискиот сектор во Малезија се Мејбанк, ЦИМБ, Јавна банка Берхад, РХБ банка и АмБанк.
Малезија во моментов е и најголемиот светски центар за исламски финансии. Малезија има 16 целосно исламски банки, вклучително и пет странски, со вкупна актива на исламските банка од 168,4 милијарди американски долари, што претставува 25% од вкупните банкарски средства на Малезија.<ref name="Theconversation">{{Наведена мрежна страница|url=http://theconversation.com/malaysia-plans-to-be-the-first-islamic-financial-superpower-19922|title=Theconversation|accessdate=5 April 2015}}</ref> Ова, за возврат, сочинува над 10% од вкупните активи во светот на исламското банкарство. За споредба, главниот соперник на Малезија [[Обединети Арапски Емирати|ОАЕ]], има имот од 95 милијарди американски долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://theconversation.com/islamic-finance-goes-global-but-malaysia-still-leads-the-way-27347|title=Theconversation|accessdate=5 April 2015}}</ref>
Малезија е глобален лидер во однос на пазарот на сукук (исламска обврзница), издавајќи сукук во вредност од 62 милијарди рингити (17,74 милијарди американски долари) <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.institutionalinvestor.com/article/3443653/banking-and-capital-markets-emerging-markets/can-malaysia-sustain-its-growth-despite-economic-obstacles.html?ArticleId=3443653&p=3#.VSkH1_mUeSo|title=Institutional Investor|accessdate=11 April 2015|archive-date=2015-04-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20150417052008/http://www.institutionalinvestor.com/article/3443653/banking-and-capital-markets-emerging-markets/can-malaysia-sustain-its-growth-despite-economic-obstacles.html?ArticleId=3443653&p=3#.VSkH1_mUeSo|url-status=dead}}</ref> - над 66,7% <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thestar.com.my/Business/Business-News/2014/09/27/Bond-market-seen-to-rebound-Malaysia-remains-leading-sukuk-issuer/?style=biz|title=The Star|accessdate=11 April 2015}}</ref> од вкупниот глобален износ од 26,6 милијарди американски долари<ref name="Theconversation"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.homilychart.com/my/my_content/en_9842.html|title=HomilyChart|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016010330/http://www.homilychart.com/my/my_content/en_9842.html|archive-date=16 October 2015|accessdate=12 April 2015}}</ref> Малезија, исто така, учествува околу две третини во глобалниот извонреден пазар на сукук, контролирајќи 178 милијарди долари од 290 милијарди долари, што е глобален вкупен износ.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.moodys.com/research/Moodys-Malaysias-sukuk-market-to-grow-10-over-2014-and--PR_300889|title=Moody's|accessdate=11 April 2015}}</ref>
Малезиската влада планира да го трансформира главниот град на земјата [[Куала Лумпур]] во голем финансиски центар во обид да го подигне својот профил и да предизвика поголема меѓународна трговија и инвестиции преку изградба на [[Берза Тун Разак|берзата Тун Разак]] (TRX). Владата верува дека проектот ќе и овозможи на Малезија да се натпреварува со регионалните финансиски велесили како [[Сингапур]] и [[Хонгконг]], користејќи ја моќта на земјата на брзорастечкиот исламски финансиски пазар.<ref name="Theconversation"/>
=== Туризам ===
[[Податотека:SouthBeach_Curve.JPG|мини|Јужна плажа кај Перентијанските Острови]]
Туризмот е огромен сектор во малезиската економија, со над 57,1 милиони домашни туристи кои генерирале 37,4 милијарди рингити (11 милијарди американски долари) во туристичките приходи во 2014 година,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.themalaysianinsider.com/travel/article/tourism-malaysia-aiming-for-modest-increase-in-2015|title=MalaysianInsider|archive-url=https://web.archive.org/web/20150323211329/http://www.themalaysianinsider.com/travel/article/tourism-malaysia-aiming-for-modest-increase-in-2015|archive-date=23 March 2015|accessdate=5 April 2015}}</ref> и привлекуваат 27,437,315 пристигнувања на меѓународни туристи,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://corporate.tourism.gov.my/images/research/pdf/2014/arrival/Tourist_Arrivals_Dec_2014.pdf|title=Архивиран примерок|archive-url=https://web.archive.org/web/20150724122502/http://corporate.tourism.gov.my/images/research/pdf/2014/arrival/Tourist_Arrivals_Dec_2014.pdf|archive-date=24 July 2015|accessdate=2016-01-09}}</ref> раст од 6,7% во споредба со 2013 година. Вкупните меѓународни приходи за туристи се зголемиле за 3,9% на 60,6 милијарди рингити (19 милијарди американски долари) во 2014 година.
[[Светска туристичка организација на Обединетите нации|Светската туристичка организација на Обединетите нации]] (УНВТО) ја навела Малезија како 10-та најпосетувана земја во 2012 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thestar.com.my/News/Nation/2013/08/06/Malaysia-is-10th-most-visited-country.aspx|title=Архивиран примерок|archive-url=https://web.archive.org/web/20130823050703/http://www.thestar.com.my/News/Nation/2013/08/06/Malaysia-is-10th-most-visited-country.aspx|archive-date=23 August 2013|accessdate=5 April 2015}}</ref>
Малезија е богата со разновидни природни атракции кои стануваат предност за туристичката индустрија во земјата. Ова го призна Светскиот совет за патувања и туризам (WTTC), кој ја прогласила Малезија за „''одредиште полно со неостварен потенцијал''“, со главна моќност како достапност на огромен спектар на разновидни атракции за да одговараат на сите вкусови на релативно прифатлива цена и; во голема мера недопрено одредиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.academia.edu/1421294|title=Academia|accessdate=5 April 2015}}</ref>
Најдобри туристички одредишта во Малезија се [[Мулу (пештери)|пештерите Мулу]], Перхентијските острови, Лангкави, [[Петронас Тауерс|кулите Петронас]] и планината Кинабалу.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.touropia.com/tourist-attractions-in-malaysia/|title=Tourupia|accessdate=5 April 2015}}</ref>
==== Медицински туризам ====
[[Податотека:Tuaran_Sabah_Malaysia_Tuaran-Hospital-06.jpg|мини| Болница во [[Сабах]]]]
Медицинскиот туризам е значаен сектор во економијата на Малезија, со околу 1 милион патници во Малезија, специјално само за медицински третмани во 2014 година, со придонес од околу 200 милиони американски долари (приближно 697 милиони рингити) приходи за економијата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thestar.com.my/Lifestyle/Health/2015/01/02/Malaysia-part-of-Asias-booming-medical-tourism/|title=The Star|accessdate=5 April 2015}}</ref>
Малезија се смета за една од најпосакуваните одредишта за медицински туризам со модерни приватни здравствени установи и високо ефикасни медицински професионалци.<ref name="Academia">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.academia.edu/9380522|title=Academia|accessdate=7 April 2015}}</ref> Во 2014 година, Малезија била рангирана како најдобро одредиште во светот за медицински туризам од страна на ''Номад Капиталист''.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://nomadcapitalist.com/2014/01/05/top-5-best-countries-medical-tourism/|title=NomadCapitalist|accessdate=7 April 2015}}</ref> Малезија исто така била вклучена во списокот на топ 10 одредишта за медицински туризам од страна на [[CNBC]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cnbc.com/id/101487998/page/7|title=CNBC|accessdate=7 April 2015}}</ref>
Во 2014 година, медицинскиот центар ''Принц Корт'', малезиска болница, бил рангиран како најдобра светска болница за медицински туристи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mtqua.org/media-center/prince-court-named-top-10-worlds-best-hospitals-2014/|title=MTQUA|accessdate=7 April 2015|archive-date=2021-10-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20211003101040/https://mtqua.org/media-center/prince-court-named-top-10-worlds-best-hospitals-2014/|url-status=dead}}</ref>
Малезиската влада има за цел да достигне приход од 9,6 милијарди рингити (3,2 милијарди американски долари) од 1,9 милиони странски пациенти до 2020 година.<ref name="Academia"/>
=== Нафта и гас ===
[[Податотека:E8664-Pattaya-Sukhumvit-Road.jpg|мини| Бензинска пумпа Петронас во [[Тајланд]]]]
Малезија има жива индустрија за нафта и гас. Националната нафтена компанија „ <nowiki><i>Петронас</i></nowiki>“ е рангирана на 69-тата најголема компанија во светот на листата „Фортун 500 “ во 2014 година, со приход од над 100,7 милијарди американски долари и вкупна актива од над 169 милијарди американски долари „Петронас“ обезбедува околу 30% од приходите на малезиската влада, иако владата активно го намалувала своето потпирање на нафтата, со цел 20%.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wsj.com/articles/malaysias-petronas-to-review-spending-as-oil-prices-slide-1417172761|title=WSJ|accessdate=5 April 2015}}</ref>
Петронас е исто така чувар на резервите на нафта и гас за Малезија. Оттука, сите активности на нафта и гас се регулирани од Петронас. Малезија го охрабрува учеството на странската нафтена компанија преку договори за споделување на производството, во кои значителна количина на нафта ќе и се дава на странската нафтена компанија сè додека не достигне пресвртница во производството. Во моментов, многу големи нафтени компании како „ <nowiki><i>Ексон Мобил</i></nowiki>“, „ <nowiki><i>Ројал Холанд Шел</i></nowiki>“, „ <nowiki><i>Нипон Оил</i></nowiki> “ и „ <nowiki><i>Марфи Оил</i></nowiki>“ се вклучени во вакви договори.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.petronas.com.my/internet/corp/centralrep2.nsf/0ddc209ca3aa90e848256e9900178727/ebe8f95b4e4b83db48256a9900456959?OpenDocument|title=Petronas Corporate Milestones 1974–2002|last=Petronas|access-date=28 June 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20110716191531/http://www.petronas.com.my/internet/corp/centralrep2.nsf/0ddc209ca3aa90e848256e9900178727/ebe8f95b4e4b83db48256a9900456959?OpenDocument|archive-date=16 July 2011}}</ref> Како резултат, 40% од нафтените полиња во Малезија се развиени.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.malaysiamission.com/team.php?id=19|title=Oil and Gas opportunity in Malaysia|last=Malaysia Trade Mission to US|access-date=27 June 2008|year=2005|archive-date=2007-08-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20070810135254/http://malaysiamission.com/team.php?id=19|url-status=dead}}</ref>
Постојат повеќе од 3.500 бизниси со нафта и гас во Малезија кои се состојат од меѓународни нафтени компании, независни лица, услуги и компании за производство кои ги поддржуваат потребите на синџирот на вредности и на домашно и на регионално ниво. Многу големи глобални производители на машини и опрема формирале бази во Малезија за да ги надополнат домашните компании за развој, додека други малезиски компании за нафта и гас се фокусирани на клучни стратешки сегменти како што се морски, дупчечки, инженерски, фабрикувачки инсталации во странство и операции и одржување (О & М).
== Инфраструктура ==
Инфраструктурата на Малезија е една од најразвиените во Азија.<ref name="MIDAweb">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mida.gov.my/env3/index.php?page=developed-infrastructure|title=Why Malaysia|publisher=Malaysia Industrial Development Authority|accessdate=20 August 2011|archive-date=2011-07-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20110723213941/http://www.mida.gov.my/env3/index.php?page=developed-infrastructure|url-status=dead}}</ref> Неговата телекомуникациска мрежа е втора по [[Сингапур]] во [[Југоисточна Азија]], со 4,7 милиони претплатници на фиксна линија и повеќе од 30 милиони мобилни претплатници.<ref name="Tele">{{Наведена мрежна страница|url=http://www1.american.edu/initeb/ym6974a/telecom.htm|title=Malaysian Telecommunications Overview|publisher=American University|archive-url=https://web.archive.org/web/20110504165602/http://www1.american.edu/initeb/ym6974a/telecom.htm|archive-date=4 May 2011|accessdate=25 May 2011}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2151rank.html?countryName=Malaysia&countryCode=my®ionCode=eas&rank=31#my|title=Telephones – mobile cellular|work=The World Factbook|accessdate=25 May 2011|archive-date=2011-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20111116085719/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2151rank.html?countryName=Malaysia&countryCode=my®ionCode=eas&rank=31#my|url-status=dead}}</ref> Земјата има седум меѓународни пристаништа, а најголемото е пристаништето Кланг. Постојат 200 индустриски паркови заедно со специјализирани паркови како што се Технолошкиот парк Малезија и Хали-тек паркот Кулим.<ref name="MIDA"/> Свежа вода е достапна за над 95 проценти од населението. За време на колонијалниот период, развојот главно бил концентриран во економски моќни градови и во областите што формираат безбедносни проблеми. Иако руралните области биле во фокусот на големиот развој, тие сепак заостануваат зад областите како што е Западниот брег на полуостровот Малезија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cirdap.org.sg/Paper3_KKLWDoc.pdf|title=Infrastructure and Rural Development in Malaysia|publisher=Centre on Integrated Rural Development for Asia and the Pacific|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514133723/http://www.cirdap.org.sg/Paper3_KKLWDoc.pdf|archive-date=14 May 2011|accessdate=25 May 2011}}</ref> Телекомуникациската мрежа, иако е силна во урбаните области, е помалку достапна за руралното население.
=== Енергија ===
[[Податотека:BakunDam.jpg|мини|Браната Бакун во изградба во 2009 година]]
Во секторот енергетска инфраструктура во Малезија доминира <nowiki><i>Tenaga Nasional</i></nowiki>, најголемата компанија за електрични комунални услуги во [[Југоисточна Азија]], со над 99,03 милијарди рингити средства. Корисниците се поврзани на електрична енергија преку Националната мрежа, со повеќе од 420 преносни трафостаници на Полуостровот поврзани заедно со приближно 11.000 км <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ranhill.com.my/tenaganasional.asp|title=Tenaga Nasional Berhad 500kV Transmission System, Phase 1|publisher=Ranhill Berhad|archive-url=https://web.archive.org/web/20090227183633/http://www.ranhill.com.my/tenaganasional.asp|archive-date=27 February 2009|accessdate=23 May 2009}}</ref> далекуводи кои работат на 132, 275 и 500 [[Волт|киловолти]].
Во 2013 година, вкупниот капацитет на Малезија за производство на електрична енергија бил над 29.728 [[Ват|мегавати]]. Вкупното производство на електрична енергија било 140.985,01 [[Киловат-час|GWh]] и вкупната потрошувачка на електрична енергија била 116.087,51 GWh.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.st.gov.my/index.php/industry/statistics-reports.html|title=Energy Commission|archive-url=https://web.archive.org/web/20150509023944/http://www.st.gov.my/index.php/industry/statistics-reports.html|archive-date=9 May 2015|accessdate=11 April 2015}}</ref>
Производството на енергија во Малезија главно се заснова на нафта и природен гас, благодарение на малезиските резерви на нафта и резервите на природен гас, што е четврто по големина во [[Азија-Тихоокеанија]] по [[Кина]], [[Индија]] и [[Виетнам]].<ref name="Unimap">{{Наведена мрежна страница|url=http://ppkas.unimap.edu.my/index.php/news/articles/29-renewable-energy-and-kyoto-protocol-adoption-in-malaysia|title=Renewable Energy and Kyoto Protocol: Adoption in Malaysia|last=Selamat, Salsuwanda|last2=Abidin, Che Zulzikrami Azner|publisher=Universiti Malaysia Perlis|archive-url=https://web.archive.org/web/20130904032630/http://ppkas.unimap.edu.my/index.php/news/articles/29-renewable-energy-and-kyoto-protocol-adoption-in-malaysia|archive-date=4 September 2013|accessdate=15 October 2013}}</ref>
=== Сообраќајна мрежа ===
==== Патна мрежа ====
[[Податотека:NorthSouth-Expressway.jpg|мини|Експресниот пат Север-Југ, најдолгиот автопат во Малезија]]
Патната мрежа на Малезија е една од најсеопфатните во Азија и опфаќа вкупно 144,403 километри.
Главната национална патна мрежа е малезискиот федерален систем на патишта, кој се протега на повеќе од 49,935 километри. Повеќето од сојузните патишта во Малезија се патишта со 2 ленти. Во градските области, федералните патишта можат да станат патишта со 4 ленти за да се зголеми капацитетот на сообраќајот. Скоро сите федерални патишта се поплочени со [[асфалт]], освен делови од автопатот Скудаи – Понтијан кој е поплочен со [[бетон]], додека делови од Федералниот автопат што ги поврзува Кланг со Куала Лумпур е поплочен со [[асфалт]].
Малезија има над 1,789 километри автопат и најдолгиот автопат, експресниот пат Север-Југ, се протега на над 800 километри на Западниот брег на [[Малаја|полуостровот Малезија]], поврзувајќи ги големите урбани центри како [[Куала Лумпур]] и [[Џохор Бахру|Јохор Бахру]] Во 2015 година, владата објавила проект за автопатот Пан-Борнео во износ од 27 милијарди рингити (8,23 милијарди американски долари) за надградба на сите магистрали со двоен коловоз, со што стандардите на автопатите во Источна Малезија се на исто ниво на квалитет на полуостровските автопати.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=jSVNQi3UZKgC|title=Infrastructure strategies in East Asia: the untold story|last=Mody|first=Ashoka|publisher=The World Bank|year=1997|isbn=0-8213-4027-1|page=35}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theborneopost.com/2014/10/17/fadillah-says-pan-borneo-highway-to-be-built-under-ukas-initiative/|title=Fadillah says Pan Borneo Highway to be built under Ukas initiative|last=Pim, Lim How|date=17 October 2014|work=Borneo Post|accessdate=19 October 2014}}</ref>
==== Железничка мрежа ====
[[Податотека:Ktmb_class_91_and_class_92_ipoh_station.jpg|мини|KTM ETS Класа 91 (лево) и KTM Komuter Class 92 (десно) на железничката станица Ипох]]
Во моментов има 1, 833 километри железници во Малезија, 767 километри се со двојна патека и електрифицирани.
Железничкиот сообраќај во Малезија се состои од тешка шина ( KTM), лесен брз транзит и едношинка и железничка линија. Тешката шина најмногу се користи за меѓуградски патнички и товарен сообраќај, како и за некои градски јавни превози, додека ЛРТ се користи за градски јавен превоз. Има две патнички железнички услуги што ја поврзуваат [[Куала Лумпур]] со меѓународниот аеродром во [[Куала Лумпур]]. Единствената моно- железничка линија во земјата се користи и за јавен превоз во [[Куала Лумпур]], додека единствената жичничка железничка линија е во [[Пенанг]]. Во моментов се гради проект за брз транзит, КВМРТ, за подобрување на системот за јавен превоз на Куала Лумпур.
Железничката мрежа опфаќа повеќето од 11 држави во [[Малаја|полуостровот Малезија]]. Во источна Малезија, само државата [[Сабах]] има железници. Мрежата е поврзана и со тајландската железница. Доколку се изгради железничката пруга во Бурма, може да се започнат услуги за Мјанмар, Индија и Кина.
==== Воздушна мрежа ====
[[Податотека:KLIA_MTB&Tower.jpg|мини|Меѓународен аеродром во Куала Лумпур]]
Малезија има 118 аеродроми, од кои 38 се асфалтирани. Национална авиокомпанија е <nowiki><i>Malaysia Airlines</i></nowiki>, која обезбедува меѓународни и домашни воздушни услуги. Главните меѓународни линии и домашните рути што минуваат меѓу [[Малаја|Западна Малезија]] и Источна Малезија ги опслужуваат Malaysia Airlines, AirAsia и Malindo Air додека помалите домашни линии се надополнети со помали авиокомпании како MASwings, Firefly и Berjaya Air. Главните карго-авиокомпании ги вклучуваат MASkargo и Transmile Air Services.
Меѓународниот аеродром во Куала Лумпур е главниот и најфреквентен аеродром во Малезија. Во 2014 година, тој бил 13. најпрометниот аеродром во светот според меѓународниот патнички сообраќај, забележувајќи над 25,4 милиони меѓународни патнички сообраќај. Тој исто така бил 20-от најпрометниот аеродром во светот според патничкиот сообраќај, забележувајќи над 48,9 милиони патници.
Другите големи аеродроми се меѓународен аеродром Кота Кинабалу, кој воедно е втор најфреквентен аеродром во Малезија и најфреквентен аеродром во Источна Малезија со над 6,9 милиони патници во 2013 година и Меѓународниот аеродром Пенанг, со над 5,4 милиони патници во 2013 година.
==== Морска мрежа ====
[[Податотека:Northport_Malaysia_Wharve.JPG|мини|Пристаниште Кланг]]
Малезија е стратешки сместена на [[Малачки Проток|теснецот Малака]], една од најважните бродски ленти во светот.
Малезија има две пристаништа кои се наведени во топ 20 најфреквентни пристаништа во светот, Пристаниште Кланг и Пристаниште Танјунг Пелепас, кои се соодветно 2-ри и 3-ти најпрометни пристаништа во Југоисточна Азија по Сингапурското пристаниште.
Пристаништето Кланг е најфреквентното пристаниште во Малезија и 13-то најпрометно пристаниште во светот во 2013 година, со над 10,3 милиони ТЕУ. Пристаништето Танјунг Пелепас е второто најпрометно пристаниште во Малезија и 19-то најфреквентно пристаниште во светот во 2013 година, со над 7,6 милиони ТЕУ.
== Напори за слободна трговија ==
=== Постоечки договори за слободна трговија ===
* Малезија – Јапонија
* Малезија – Пакистан
* Малезија – Нов Зеланд
* Малезија – Индија
* Малезија – Чиле
* Малезија – Австралија
* Малезија – Турција
* АСЕАН – Кина
* АСЕАН – Јапонија
* АСЕАН – Кореја
* АСЕАН – Индија
* АСЕАН – Австралија и Нов Зеланд
* ЈДА
=== Договори за слободна трговија под преговори ===
* Договор за економско партнерство Малезија-ЕФТА од 2012 година <ref>[European Free Trade Association - Malaysia], EFTA.int. Retrveied 29 January 2019.</ref>
* Договор за слободна трговија Малезија – Европската унија (МЕУФТА)
* Договор за транс-тихоокеанско партнерство (ТЕЦ)
* Трговски преференцијален систем-организација на исламска конференција (ТПС-ОИЦ)
* Развивање на осум (Д-8) преференцијален тарифен договор (PTA)
== Инвестиции ==
Вкупните акумулирани инвестиции на Малезија во 2014 година изнесувале 2335,9 милијарди рингити, со 72,6 проценти (171,3 милијарди рингити) придонесени од домашни извори и 27,4 проценти (64,6 милијарди рингити) од странски извори.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mida.gov.my/env3/uploads/PerformanceReport/2014/IPR2014|title=MIDA|archive-url=https://web.archive.org/web/20150331094731/http://www.mida.gov.my/env3/uploads/PerformanceReport/2014/IPR2014|archive-date=31 March 2015|accessdate=4 April 2015}}</ref>
Според ''АТ Кирни'', глобална консултантска фирма за управување, Малезија била рангирана на 15-то место во индексот на доверба за странски директни инвестиции во 2014 година, 9-то во 2012 година, 16-то во 2007-та и 21-то во 2010 година. Индексот го проценува влијанието на политичките, економските и регулаторните промени врз намерите и преференциите на СДИ на лидерите на врвни компании ширум светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://1-million-dollar-blog.com/2012-top-25-foreign-direct-investment-fdi-confidence-index-countries/|title=2012 Top 25 Foreign Direct Investment (FDI) Confidence Index Countries|date=8 December 2011|work=1-million-dollar-blog|accessdate=3 March 2015}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.atkearney.com/gbpc/foreign-direct-investment-confidence-index |title=Foreign Direct Investment Confidence Index – A.T. Kearney |accessdate=2020-11-12 |archive-date=2017-08-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170828011813/https://www.atkearney.com/gbpc/foreign-direct-investment-confidence-index |url-status=dead }}</ref>
{| class="wikitable sortable"
!Место<br /><br /> 2007
!Место<br /><br /> 2010
!Место<br /><br /> 2012
!Место<br /><br /> 2014
!Земја
!Коефициент на <br /><br /> инвестиции
|-
|3
|2
|4
|1
|{{Знаме|United States}}
|2.16
|-
|1
|1
|1
|2
|{{Знаме|China}}
|1.95
|-
|–
|9
|20
|3
|{{Знаме|Canada}}
|1.93
|-
|4
|10
|8
|4
|{{Знаме|United Kingdom}}
|1.91
|-
|6
|4
|3
|5
|{{Знаме|Brazil}}
|1.91
|-
|10
|5
|5
|6
|{{Знаме|Germany}}
|1.84
|-
|5
|3
|2
|7
|{{Знаме|India}}
|1.81
|-
|11
|7
|6
|8
|{{Знаме|Australia}}
|1.76
|-
|7
|24
|7
|9
|{{Знаме|Singapore}}
|1.75
|-
|8
|13
|17
|10
|{{Знаме|France}}
|1.74
|-
|20
|11
|15
|11
|{{Знаме|United Arab Emirates}}
|1.74
|-
|19
|8
|–
|12
|{{Знаме|Mexico}}
|1.72
|-
|18
|–
|11
|13
|{{Знаме|South Africa}}
|1.70
|-
|–
|–
|22
|14
|{{Знаме|Switzerland}}
|1.68
|- bgcolor="#CED4F2"
|16
|21
|10
|15
|{{Знаме|Malaysia}}
|1.65
|-
|–
|–
|–
|16
|{{Знаме|Sweden}}
|1.64
|-
|–
|–
|–
|17
|{{Знаме|Chile}}
|1.64
|-
| -
|–
|24
|18
|{{Знаме|Spain}}
|1.63
|-
|–
|–
|21
|19
|{{Знаме|Japan}}
|1.62
|-
|–
|–
|–
|20
|{{Знаме|Italy}}
|1.61
|-
|12
|–
|16
|21
|{{Знаме|Belgium}}
|1.61
|-
|6
|6
|23
|22
|{{Знаме|Netherlands}}
|1.61
|-
|–
|–
|18
|23
|{{Знаме|Denmark}}
|1.61
|-
|13
|–
|19
|24
|{{Знаме|Turkey}}
|1.60
|-
|18
|23
|13
|25
|{{Знаме|Indonesia}}
|1.60
|}
== Најголеми државни малезиски компании ==
Малезија има 17 компании кои рангираат на рангирањето на Форбс Глобал 2000 за 2014 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.forbes.com/global2000/list/#page:1_sort:0_direction:asc_search:_filter:All%20industries_filter:Malaysia_filter:All%20states|title=The World's Biggest Public Companies|work=Forbes|accessdate=26 October 2014}}</ref>
{| class="wikitable sortable"
!Светски ранг
! Компанија
! Индустрија
! Приход<br />(милијарди долари)
! Добивка<br />(милијарди долари)
! Средства<br />(милијарди долари)
! Пазарната вредност<br /> (милијарди долари)
|-
| 326
| Мејбанк
| Банкарство
| 9,7
| 2.1
| 171.1
| 26.3
|-
| 443
| Тенага Насионал
| Комунални услуги
| 12
| 1.6
| 31.3
| 20,7
|-
| 460 година
| Здруженија на ЦИМБ
| Банкарство
| 6.8
| 1.4
| 113.2
| 18.1
|-
| 585 година
| Јавна банка Берхад
| Банкарство
| 4.6
| 1.3
| 93.3
| 20,6
|-
| 598 година
| Симе Дарби
| Конгломерати
| 14.4
| 1.1
| 15.2
| 17.1
|-
| 861 година
| Групација Аксиата
| Телекомуникациски услуги
| 5.8
| 0,8
| 13.3
| 17,7
|-
| 915 година
| Гент
| Хотели, ресторани и слободно време
| 5.6
| 0,6
| 21,8
| 11,4
|-
| 1052 година
| RHB капитал
| Банкарство
| 3.0
| 0,6
| 58.3
| 6.6
|-
| 1062 година
| Хемикалија Петронас
| Операции со нафта и гас
| 4.8
| 1
| 8.5
| 16,7
|-
| 1121 година
| Холдингс АММБ
| Банкарство
| 2.6
| 0,5
| 40
| 6.6
|-
| 1246 година
| Финансиска група Хонг Леонг
| Банкарство
| 2.5
| 0,5
| 56
| 5.1
|-
| 1276 година
| MISC Берхад
| Транспорт
| 2.8
| 0,7
| 12,3
| 9.4
|-
| 1308 година
| Петронас гас
| Операции со нафта и гас
| 1.2
| 0,7
| 4
| 14,7
|-
| 1333 година
| YTL
| Комунални услуги
| 6.3
| 0,5
| 18.5
| 4.9
|-
| 1344 година
| Максис
| Телекомуникациски услуги
| 2.9
| 0,6
| 5.3
| 16
|-
| 1481 година
| Петронас Даганган
| Операции со нафта и гас
| 10.3
| 0,3
| 3.1
| 9.3
|-
| 1567 година
| Група ИОИ
| Храна, пијалак и тутун
| 3.9
| 0,5
| 7.8
| 9.3
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Белешки ==
{{Наводи|group=note}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.pbs.org/wgbh/commandingheights/shared/minitextlo/int_mahathirbinmohamad.html Интервју на Махатир бин Мохамад со серијалот „Командантни височини“ на ПБС на тема источен азиски економски развој.]
* [https://web.archive.org/web/20060824165517/http://www.statistics.gov.my/english/frameset_keystats.php Клучна статистика за Малезија]
* [http://www.viewswire.com/index.asp?layout=VWCountryVW3®ion_id=&country_id=1600000160 Економски изгледи од Економист единица за разузнавање] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071020130154/http://www.viewswire.com/index.asp?layout=VWCountryVW3®ion_id=&country_id=1600000160 |date=2007-10-20 }}
* [http://banksmalaysia.com/ Банкарство во Малезија]
* [http://wits.worldbank.org/CountryProfile/Country/MYS/Year/2012/Summary Резиме на статистика за трговија на Светска банка Малезија]
* Тарифи што ги применува Малезија, предвидени со [http://www.macmap.org/QuickSearch/FindTariff/FindTariff.aspx?subsite=open_access&country=458&source=1%7CITC Мапата за пристап до пазарот]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} на ITC{{Мртва врска|date=August 2019}}, онлајн база на податоци за царински тарифи и барања на пазарот
{{Азија по тема|Економија на}}
[[Категорија:Економија на Малезија| ]]
8qqjc62toak6j5jnes8iqwoa05s58yv
Список на дрвописи од Албрехт Дирер
0
1260534
5608702
5591531
2026-08-12T23:01:33Z
Redaktor GLAM
92835
Higher resolution version of image
5608702
wikitext
text/x-wiki
Ова е список на [[дрвопис]]и од [[германски]]от сликар и графичар [[Албрехт Дирер]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.britannica.com/biography/Albrecht-Durer-German-artist/ |title=Albrecht Dürer |accessdate=2021-02-17 |archive-date=2021-02-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210216065225/https://www.britannica.com/biography/Albrecht-Durer-German-artist |url-status=dead }}</ref>.
== Уметнички каталози ==
Еден од најраните списоци на дрвописите од Дирер бил собран во 1808 година од [[Адам Барч]] во неговиот „Сликарството на гравирањето“ том 7.
Во 1862 година [[Јохан Дејвид Пасавант]] го проширил „Сликарството на гравирањето“ и додал дополнителни дрвописи. Делата на Барч и Пасавант, кои биле организирани по азбучен ред, се изворот на „Б.“ и „П.“ броеви, на кои се повикуваат сите подоцнежни книги<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.kunstkopie.de/a/albrecht-duerer.html/ |title=KUNSTDRUCKE & GEMÄLDE VON ALBRECHT DÜRER |accessdate=2021-02-17 |archive-date=2020-10-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201017175304/https://www.kunstkopie.de/a/albrecht-duerer.html |url-status=dead }}</ref>.
Друг често цитиран навод е „Каталог на раногермански и фламански дрвописи во британскиот музеј, том 1“ од [[Кембел Доџсон]] од 1903 година, организиран според датумот и често се повикува со употреба на „ЦД“ броеви.
На списокот подолу, користени се броевите од 1938 година „Албрехт Дирер: Целосни дрвописи“ (германски: Sämtliche Holzschnitte) од [[Ото Фишер (историчар на уметност)|Ото Фишер]] бидејќи оваа книга нуди каталог на повеќето дрвописи на Дирер отпечатени во оригинална големина.
== Список на дрвописи==
Авторството на многу дровписи е неизвесно, со различни извори, кои не се согласуваат дали дрвописи се направена од Дирер сам, со помош на еден од неговите ученици или од некој од неговите ученици со или без надзор на Дирер. За некои отпечатоци, исто така има само копии од подоцнежни отпечатоци, кои би можеле да бидат од Дирер или копија од изгубен отпечаток од него. Отпечатоците со неизвесно авторство се обележани со белешка под насловот. Списокот подолу содржи огромно мноштво отпечатоци што биле вклучени во еден од наведените каталошки подрачја на Дирер, дури и ако изворот не бил сигурен за авторството или сметал дека е дело на Школата на Дирер. Списокот подолу вклучува неколку илустрации на дрвопис од [[Албрехт Дирер#Теоретски работници|книги од Дирер]], но многу други беа изоставени или вклучени подоцна<ref>[https://artinwords.de/albrecht-duerer/ Wer war Albrecht Dürer?.]</ref>.
{| class="wikitable sortable"
!class="unsortable" rowspan="2"|Слика
!rowspan="2"|Наслов <br/>(Коментари)
!colspan="4"|[[Каталог]]
!rowspan="2"|Година
!rowspan="2"|Серии<br/> или книга
!class="unsortable" rowspan="2"|Други наводи
|-
!Курт
![[Адам Барч|Барч]]
![[Кембел Доџсон|Доџсон]]
!Фишер
|-
| [[File:Saint Jerome Extracting a Thorn from the Lion's Foot, Lyons 1508 (copy) MET DP816415.jpg|150px]]
| Свети Јероним<br/>
| 22
| Стр.246
| Ц. Д. 1
| 1
| 1492
|
|
|-
| [[File:Christ on the Cross with the Virgin and Saint John MET DP816062.jpg|150px]]
| Христос на крстот помеѓу Дева Марија и Свети Јован<br/>(неизвесно авторство)
| 85
|
|
| 285
| 1493
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Lamentation for the Dead Christ - WGA7117.jpg|150px]]
| Оплакување на мртвиот Христос<br/>(неизвесно авторство)
| 87
|
|
| 342
| 1495
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Crucifixion - WGA7118.jpg|150px]]
| Распетие<br/>(неизвесно авторство)
| 88
|
|
| 343
| 1495
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Martyrdom of St Sebastian - WGA7119.jpg|150px]]
| Мачеништво на Свети Себастијан<br/>(неизвесно авторство)
| 90
| Стр. 182
| Ц. Д. 2
| 345
| 1495
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - St. Christopher Crossing the Stream - 1925.146 - Cleveland Museum of Art.tif|150px]]
| Свети Кристофер го преминува потокот<br/>(неизвесно авторство)
| 91
| Б. 105
|
| 346
| 1528
|
|
|-
| [[File:Broadsheet; text and wood cut of a syphilitic. Wellcome L0014503EB.jpg|150px]]
| Сифилитичен човек<br/>(неизвесно авторство)
| 92
|
|
| 287
| 1496
|
|
|-
| [[File:Christ Crowned with Thorns MET DP820456.jpg|150px]]
| Христос крунисан со трње<br/>(неизвесно авторство)
| 94
|
|
| 289
| околу 1500
| Албертинина страст
|
|-
| [[File:Albertina-Passion - Flagellation of Christ - Albrecht Dürer.jpg|150px]]
| Бичувањето на Христа <br/>(неизвесно авторство)
| 95
|
|
| 290
| c. 1494
| Страста на Албертина
|
|-
| [[File:Albertina-Passion - Christ bearing the cross - Albrecht Dürer.jpg|150px]]
| Патот за Голгота или Христос со крстот <br/>(неизвесно авторство)
| 96
|
|
| 291
| c. 1494
| Страста на Албертина
|
|-
| [[File:Albertina-Passion - Christ on the cross - Albrecht Dürer.jpg|150px]]
| Патот за Голгота или Христос со крстот <br/>(неизвесно авторство)
| 97
|
|
| 292
| 1494
| Страста на Албертина
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Martyrdom of the Ten Thousand, c. 1496-1497, NGA 6681.jpg|150px]]
| Мачеништво на десетте илјади <br/>
| 98
| Б, 117
| Ц. Д. 3
| 2
| c. 1496-1497
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Hercules Conquering Cacus ("Ercules"), c. 1496, NGA 42612.jpg|150px]]
| Херкулес <br/>
| 99
| Б. 127
| Ц. Д. 5
| 3
| c. 1496
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Knight on Horseback and the Lansquenet, c. 1496-1497, NGA 619.jpg|150px]]
| Витезот и Ландскнет<br/>
| 100
| Б. 131
| Ц. Д. 6
| 4
| 1496-1497
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - The Men’s Bath - Google Art Project.jpg|150px]]
| Машка бања <br/>
| 101
| Б. 128
| Ц. Д. 4
| 5
| 1496 - 1497
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - The Martyrdom of St. Catherine of Alexandria - Google Art Project.jpg|150px]]
| Мачеништво на Света Катерина <br/>
| 102
| Б. 120
| Ц. Д. 7
| 6
| 1497-1499
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Samson Fighting with the Lion, c. 1497-1498, NGA 49057.jpg|150px]]
| Самсон го убива лавот <br/>
| 103
| Б. 2
| Ц. Д. 8
| 7
| 1497-1498
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Holy Family with the Three Hares, c. 1497-1498, NGA 617.jpg|150px]]
| Светото семејство со трите зајаци <br/>
| 104
| Б. 102
| Ц. Д. 9
| 8
| 1497-1498
|
|
|-
| [[File:Durer, apocalisse, 00 frontespizio dell'edizione del 1498.jpg|150px]]
| Тајното откровение<br/>
| 105
|
|
| 9
| меѓу 1497 и 1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Title Page, 1498, NGA 142348.jpg|150px]]
| Откровение <br/>
|
|
|
|
| 1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 17.jpg|150px]]
| Отсекување на главата на Свети Јован <br/>
| 106
| Б. 61
| Ц. Д. 10
| 10
| c. 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 19.jpg|150px]]
| Визијата на Свети Јован за седумте свеќници <br/>
| 107
| Б. 62
|
| 11
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 21.jpg|150px]]
| Свети Јован кој што клечи пред Христа и дваесет и четирите старешини <br/>
| 108
| Б. 63
|
| 12
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 23.jpg|150px]]
| Четворицата јавачи на Апокалипсата <br/>
| 109
| Б 64
| C. D. 11
| 13
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 25.jpg|150px]]
| Отворањето на Петтиот и Шестиот печат <br/>
| 110
| Б. 65
|
| 14
| 1496-1498
| [[Apocalypse (Dürer)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 27.jpg|150px]]
| Четирите ангели ги задржуваат ветровите и обележувањето на избраните <br/>
| 111
| Б. 66
|
| 15
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 29.jpg|150px]]
| Отворање на седмиот печат и орелот кој плаче „Оф леле“<br/>
| 112
| Б. 68
|
| 16
| c 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 31.jpg|150px]]
| Четирите ангели на смртта <br/>
| 113
| Б. 69
|
| 17
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 33.jpg|150px]]
| Свети Јован ја јаде книгата <br/>
| 114
| Б. 70
|
| 18
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 35.jpg|150px]]
| Жената на Апокалипсата и седумглавиот змеј <br/>
| 115
| Б. 71
|
| 19
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 37.jpg|150px]]
| Свети Михаил се бори со змејот <br/>
| 116
| Б. 72
|
| 20
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 39.jpg|150px]]
| Sверот со јагнешките рогови и Sверот со седум глави <br/>
| 117
| Б. 74
| Ц. Д. 13
| 21
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 41.jpg|150px]]
| Химната во поклонување на јагнето <br/>
| 118
| Б. 67
|
| 22
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 43.jpg|150px]]
| Вавилонската курва<br/>
| 119
| Б. 73
| Ц. Д. 12
| 23
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Houghton Typ Inc 2121A - Dürer, Apocalypse, 45.jpg|150px]]
| Ангелот со клучот од јамата без дно <br/>
| 120
| Б. 75
| Ц. Д. c. 14
| 24
| 1496-1498
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ on the Mount of Olives, c. 1497-1499, NGA 6686.jpg|150px]]
| Христос во маслиновата гора <br/>
| 121
| Б. 6
| Ц. Д. 15
| 25
| 1497-1500
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Flagellation, c. 1497, NGA 6736.jpg|150px]]
| Камшикувањето на Христос<br/>
| 122
| Б. 8
| Ц. Д. 16
| 26
| c. 1497
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Ecce Homo, c. 1498-1499, NGA 6737.jpg|150px]]
| Еве го Човекот<br/>
| 123
| Б. 9
| Ц. Д. 17
| 27
| меѓу 1498 и 1499
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ Carrying the Cross, c. 1498-1499, NGA 6738.jpg|150px]]
| Патот за Голгота<br/>
| 124
| Б. 10
| Ц. Д. 18
| 28
| 1498-1499
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Crucifixion, c. 1497-1498, NGA 6739.jpg|150px]]
| Распетие<br/>
| 125
| Б. 11
| Ц. Д. 19
| 29
| 1497-1498
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Lamentation, c. 1498-1499, NGA 6740.jpg|150px]]
| Оплакување на Христос<br/>
| 126
| Б. 12
| Ц. Д. 20
| 30
| 1498-1499
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Deposition, c. 1497, NGA 6688.jpg|150px]]
| Положувањето во гробот<br/>
| 127
| Б. 13
| Ц. Д. 21
| 31
| 1497
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Illustration to Revelationes Sancte Birgitte - WGA7127.jpg|150px]]
| Илустрацијата за Откровенијата на Света Бригита: <br/>(uncertain authorship)
| 139
|
|
| 305
| 1500
|
|
|-
| [[File:Conrad Celtis biedt Frederik III de Wijze, keurvorst van Saksen, een boek met het werk van Roswitha van Gandersheim aan, RP-P-1961-76.jpg|150px]]
| Конрад Селтес му ја претставува книгата од Хротсвита на Фридрих III од Саксонија <br/>
| 143
| П. 277
| Ц. Д. 23
| 32
| 1501
|
|
|-
| [[File:Roswitha van Gandersheim biedt keizer Otto I een exemplaar van haar boek aan, RP-P-1921-2147.jpg|150px]]
| Хротсвита ја претставува својата книга пред царот Отон I<br/>
| 144
| П. 277
|
| 33
| 1501
|
|
|-
| [[File:Conrad Celtis Presenting His Book "Quatuor Libri Amorum" to Maximilian I ( from the book) MET DP816435.jpg|150px]]
| Конрад Селтис му ја претставува својата книга „Quatuor Libri Amorum“ на Максимилијан Први <br/>
| 145
| Б. 130P. 217
|
| 36
| 1502
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Philosophy, probably 1502, NGA 30325.jpg|150px]]
| Филозофија<br/>
| 146
| Б. 130P. 217
| Ц. Д. 24
| 37
| веројатно 1502
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Saint Sebaldus Standing on a Column (NGA 1943.3.3571) (cropped).jpg|150px]]
| Свети Себалд стои на колона <br/>
| 169
| Б. 20 (Додаток)
| Ц. Д. 22
| 34
| 1501
|
|
|-
| [[File:The Book Plate of Wilibald Pirckheimer MET DP816448.jpg|150px]]
| Ex libris на Вилибалд Пиркхајмер <br/>
| 170
| Б. 52 (Додаток)
| Ц. Д. 25
| 38
|
|
|
|-
| [[File:Houghton Typ 520.04.561 - De scientia motvs orbis (cropped).jpg|150px]]
| Астроном<br/>(неизвесно авторство)
| 171
|
|
| 331
| 1504
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Nude Woman with the Zodiac - WGA07161.jpg|150px]]
| Женски акт од Зодијак <br/>(неизвесно авторство)
| 172
|
|
| 330
| 1500
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Joachim's Offering Rejected, c. 1504-1505, NGA 6690.jpg|150px]]
| Одбивање на понудата на Јоаким <br/>
| 175
| Б. 77
| Ц. Д. 37
| 44
| 1504-1505
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Joachim and the Angel, c. 1504, NGA 6692.jpg|150px]]
| Ангелот се појавува кај Јоаким <br/>
| 176
| Б. 78
| Ц. Д. 38
| 45
| 1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Joachim and Anna at the Golden Gate, 1504, NGA 6694.jpg|150px]]
| Јоаким и Ана средба пред Златна Порта <br/>
| 177
| Б. 79
| Ц. Д. 39
| 46
| 1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Birth of the Virgin, c. 1503-1504, NGA 6695.jpg|150px]]
| Животот на Богородица <br/>
| 178
| Б. 80
| Ц. Д. 40
| 47
| 1503-1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Presentation of the Virgin in the Temple, c. 1502-1503, NGA 6696.jpg|150px]]
| Воведение на Богородица во Храмот <br/>
| 179
| Б. 81
| Ц. Д. 41
| 48
| 1502-1503
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Betrothal of the Virgin, c. 1504-1505, NGA 610.jpg|150px]]
| Свадбата на Богородица <br/>
| 180
| Б. 82
| Ц. Д. 42
| 49
| 1504-1505
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Annunciation, c. 1502-1504, NGA 611.jpg|150px]]
| Благовештение <br/>
| 181
| Б. 83
| Ц. Д. 43
| 50
| 1502-1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Visitation, c. 1504, NGA 6700.jpg|150px]]
| Посета<br/>
| 182
| Б. 84
| Ц. Д. 44
| 51
| 1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Nativity, c. 1502-1504, NGA 6701.jpg|150px]]
| Рождеството Христово <br/>
| 183
| Б. 85
| Ц. Д. 45
| 52
| 1502-1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Circumcision, c. 1504-1505, NGA 6702.jpg|150px]]
| Обрежувањето Христово <br/>
| 184
| Б. 86
| Ц. Д. 46
| 53
| 1504-1505
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Adoration of the Magi, c. 1501-1503, NGA 6704.jpg|150px]]
| Поклонување на маговите <br/>
| 185
| Б. 87
| Ц. Д. 47
| 54
| 1501-1503
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Presentation of Christ in the Temple, c. 1504-1505, NGA 6705.jpg|150px]]
| Воведение на Христос во Храмот <br/>
| 186
| Б. 88
| Ц. Д. 48
| 55
| 1504-1505
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Flight into Egypt, c. 1504, NGA 6706.jpg|150px]]
| Летот во Египет <br/>
| 187
| Б. 89
| Ц. Д. 49
| 56
| 1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Sojourn of the Holy Family in Egypt, c. 1504, NGA 6707.jpg|150px]]
| Почивка на летот за Египет<br/>
| 188
| Б. 90
| Ц. Д. 50
| 57
| 1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ among the Doctors, c. 1503-1504, NGA 6708.jpg|150px]]
| Христос меѓу лекарите во Храмот <br/>
| 189
| Б. 91
| Ц. Д. 51
| 58
| 1503-1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ Taking Leave from His Mother, c. 1504-1505, NGA 6709.jpg|150px]]
| Заминувањето на Христос од мајка си <br/>
| 190
| Б. 92
| Ц. Д. 52
| 59
| 1504-1505
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Glorification of the Virgin, c. 1504, NGA 6710.jpg|150px]]
| Богородица обожувана од ангели и светци <br/>
| 191
| Б. 95
| Ц. Д. 53
| 60
| 1504
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Calvary with the Three Crosses, c. 1504-1505, NGA 6712.jpg|150px]]
| Голгота со трите крста <br/>
| 192
| Б. 59
| Ц. Д. 26
| 40
| 1504-1505
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Holy Family with Two Angels in a Vaulted Hall, c. 1504, NGA 41296.jpg|150px]]
| Светото семејство со два ангели во засводена сала <br/>
| 193
| Б. 100
| Ц. Д. 27
| 35
| 1504
|
|
|-
| [[File:Saint Christopher by Albrecht Dürer- V&A - E.679-1940.jpg|150px]]
| Свети Кристофер<br/>
| 194
| Б. 104
| Ц. Д. 32
| 39
| 1503-1504
|
|
|-
| [[File:De heilige Franciscus ontvangt de Stigmata - Museum Boijmans Van Beuningen.jpg|150px]]
| Свети Франсис ја прима Стигмата <br/>
| 195
| Б. 110
| Ц. Д. 33
| 41
| 1503 - 1504
|
|
|-
| [[File:Johannes de Doper met de Heilige Onuphrius in de wildernis, RP-P-OB-1447.jpg|150px]]
| Свети Јован и Свети Онуфриј <br/>
| 196
| Б. 112
| Ц. Д. 30
| 42
| 1504
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Saint Anthony and Saint Paul in the Wilderness, c. 1504, NGA 6714.jpg|150px]]
| Пустиниците Свети Антониј и Свети Павле <br/>
| 197
| Б. 107
| Ц. Д. 31
| 43
| 1504
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Saint George Killing the Dragon, 1501-1504, NGA 6715.jpg|150px]]
| Свети Георги го убива змејот <br/>
| 198
| Б. 111
| Ц. Д. 36
| 61
| 1501 - 1504
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Elevation of Saint Mary Magdalene, c. 1504-1505, NGA 6716.jpg|150px]]
| Вознесението на Света Марија Магдалена <br/>
| 199
| Б. 121
| Ц. Д. 29
| 62
| 1504-1505
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Holy Family with Five Angels, in or before 1505, NGA 6717.jpg|150px]]
| Светото семејство со пет ангели <br/>
| 200
| Б. 99
| Ц. Д. 28
| 63
| 1500s
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Saints Stephen, Sixtus, and Lawrence, probably c. 1504-1505, NGA 41295.jpg|150px]]
| Свети Стефан, Сикст и Лоренс <br/>
| 201
| Б. B. 108
| Ц. Д. 34
| 64
| 1504-1505
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Saints Nicholas, Ulrich, and Erasmus, c. 1508, NGA 60682.jpg|150px]]
| Свети Никола, Улрих и Еразмо <br/>
| 202
| Б. 118
| Ц. Д. 35
| 65
| 1500
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The First Knot (with a heart-shaped shield), probably 1506-1507, NGA 6718.jpg|150px]]
| Првиот јазол <br/>
| 203
| Б. 140
| Ц. Д. 54
| 66
| Веројатно меѓу 1506 и 1507
| Шест јазли
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Second Knot (with an oblong tablet), probably 1506-1507, NGA 6725.jpg|150px]]
| Вториот јазол <br/>
|
| Б. 141
| Ц. Д. 55
|
| 1506 - 1507
| Шест јазли
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Third Knot (with a black circle on a white medallion), probably 1506-1507, NGA 6724.jpg|150px]]
| Третиот јазол <br/>
|
| Б. 142
| Ц. Д. 56
|
| 1506 -1507
| Шест јазли
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Fourth Knot (combining seven circular groups of knots with black centers), probably 1506-1507, NGA 6719.jpg|150px]]
| Четвртиот јазол <br/>
| 204
| Б. 143
| Ц. Д. 57
| 67
| 1506 -1507
| Шест јазли
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Fifth Knot (with a six-pointed white shield), probably 1506-1507, NGA 6721.jpg|150px]]
| Петтиот јазол <br/>
| 205
| Б. 144
| Ц. Д. 58
| 68
| 1506 - 1507
| Шест јазли
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Sixth Knot (combining seven small systems of knots with black centers), probably 1506-1507, NGA 6723.jpg|150px]]
| Шестиот јазол <br/>
| 206
| Б. 145
| Ц. Д. 59
| 69
| 1506 1507
| Шест јазли
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Coat of Arms of Michael Behaim, probably c. 1520, NGA 6726.jpg|150px]]
| Грб на Мишел Бехајм <br/>
| 207
| Б. 159
| Ц. Д. 101
| 70
| 1520
|
|
|-
| [[File:Wapens van de families Scheurl en Tucher Hic Scheurlina simul Tucherinaque signa refulgent (..) (titel op object), RP-P-1912-405.jpg|150px]]
| Грб на семејствата Шеурл и Тухер <br/>(uncertain authorship)
|
| П. 214
| Ц. Д. 42
|
| 1512
|
|
|-
| [[File:Job in his sickness being scourged by the devil. Wellcome L0011796.jpg|150px]]
| Ѓаволот го измачува Јов во неговата болест <br/>(uncertain authorship)
|
| Б. 2 (Додаток) / П. 222
| Ц. Д. 348.1
|
| 1509
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ on the Cross with Mary and Saint John, 1510, NGA 6728.jpg|150px]]
| Христос на крстот, Марија и Свети Јован <br/>
| 208
| Б. 55
| Ц. Д. 97
| 72
| 1510
|
|
|-
| [[File:De schoolmeester, RP-P-OB-1472.jpg|150px]]
| Училиште <br/>
| 209
| Б. 133
| Ц. Д. 99
| 71
| 1510
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Death and the Lansquenet, 1510, NGA 6729.jpg|150px]]
| Смртта и Ланкенетот <br/>
| 210
| Б. 132
| Ц. Д. 98
| 73
| 1510
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, King David Doing Penance, 1510, NGA 6731.jpg|150px]]
| Кралот Давид се кае <br/>
| 211
| Б. 119
| Ц. Д. 100
| 74
| 1510
|
|
|-
| [[File:De onthoofding van Johannes de Doper, RP-P-OB-1465.jpg|150px]]
| Отсекувањето на главата на Свети Јован Крстител <br/>
| 212
| Б. 125
| Ц. Д. 108
| 75
| 1510
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Virgin Appearing to Saint John, 1510-1511, NGA 846.jpg|150px]]
| Откровение на Свети Јован <br/>
| 213
| Б. 60
| Ц. Д. 113
| 77
| меѓу 1510 и 1511
| [[Апокалипса (Дирер)|Апокалипса]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Man of Sorrows Mocked by a Soldier, probably 1511, NGA 600.jpg|150px]]
| Човекот тага исмеан од војник <br/>
| 214
| Б. 4
| Ц. Д. 112
| 78
| probably 1511
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Last Supper, 1510, NGA 601.jpg|150px]]
| Тајната вечера <br/>
| 215
| Б. 5
| Ц. Д. 102
| 79
| 1510
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Betrayal of Christ, 1510, NGA 602.jpg|150px]]
| Христос заробен <br/>
| 216
| Б. 7
| Ц. Д. 103
| 80
| 1510
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ in Limbo, 1510, NGA 6742.jpg|150px]]
| Христос во Лимбо <br/>
| 217
| Б. 14
| Ц. Д. 104
| 81
| 1510
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Resurrection, 1510, NGA 6743.jpg|150px]]
| Воскресението Христово <br/>
| 218
| Б. 15
| Ц. Д. 105
| 82
| 1510
| [[Големата страст (Дирер)|Големата страст]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Madonna on the Crescent, 1510-1511, NGA 605.jpg|150px]]
| Мадона на полумесечина <br/>
| 219
| Б. 76
| Ц. Д. 111
| 83
| меѓу 1510 и 1511
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Death of the Virgin, 1510, NGA 6747.jpg|150px]]
| Смртта на Богородица <br/>
| 220
| Б. 93
| Ц. Д. 106
| 84
| 1510
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Assumption and Coronation of the Virgin, 1510, NGA 6748.jpg|150px]]
| Крунисувањето на Богородица <br/>
| 221
| Б. 94
| Ц. Д. 107
| 85
| 1510
| [[Life of the Virgin (Dürer)|Животот на Богородица]]
|
|-
| [[File:Title page of the Small Passion by Albrecht Dürer.png|150px]]
| Предница <br/>
| 222
| Б. 16
| Ц. Д. 110
| 86
| 1511
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Fall of Man, probably c. 1509-1510, NGA 6787.jpg|150px]]
| Падот на човекот <br/>
| 223
| Б. 17
| Ц. Д. 61
| 88
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Expulsion from Paradise, 1510, NGA 6752.jpg|150px]]
| Протерување од рајот <br/>
| 224
| Б. 18
| Ц. Д. 62
| 87
| 1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Annunciation, probably c. 1509-1510, NGA 6753.jpg|150px]]
| Благовештение <br/>
| 225
| Б. 19
| Ц. Д. 63
| 89
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Nativity, probably c. 1509-1510, NGA 6754.jpg|150px]]
| Раѓањето Христово <br/>
| 226
| Б. 20
| Ц. Д. 64
| 90
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ Taking Leave from His Mother, probably c. 1509-1510, NGA 6755.jpg|150px]]
| Христос заминува од својата мајка <br/>
| 227
| Б. 21
| Ц. Д. 65
| 91
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ's Entry into Jerusalem, probably c. 1509-1510, NGA 6756.jpg|150px]]
| Христовото влегуваље во Ерусалим <br/>
| 228
| Б. 22
| Ц. Д. 66
| 92
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ Expelling the Moneylenders from the Temple, probably c. 1509-1510, NGA 6757.jpg|150px]]
| Христос ги протерува трговците од Храмот <br/>
| 229
| Б. 23
| Ц. Д. 67
| 93
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Last Supper, probably c. 1509-1510, NGA 6758.jpg|150px]]
| Тајната вечера <br/>
| 230
| Б. 24
| Ц. Д. 68
| 94
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ Washing the Feet of the Disciples, probably c. 1509-1510, NGA 6759.jpg|150px]]
| Христос ги мие нозете на Петар <br/>
| 231
| Б. 25
| Ц. Д. 69
| 95
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ on the Mount of Olives, probably c. 1509-1510, NGA 6760.jpg|150px]]
| Христос во маслиновата гора <br/>
| 232
| Б. 26
| Ц. Д. 70
| 96
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Betrayal of Christ, probably c. 1509-1510, NGA 6761.jpg|150px]]
| Заробувањето на Христос <br/>
| 233
| Б. 27
| Ц. Д. 71
| 97
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ before Annas, probably c. 1509-1510, NGA 6762.jpg|150px]]
| Христос пред Хана <br/>
| 234
| Б. 28
| Ц. Д. 72
| 98
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ before Caiaphas, probably c. 1509-1510, NGA 6763.jpg|150px]]
| Христос пред Каифа <br/>
| 235
| Б. 29
| Ц. Д. 73
| 99
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Mocking of Christ, probably c. 1509-1510, NGA 6764.jpg|150px]]
| Исмевањето на Христос <br/>
| 236
| Б. 30
| Ц. Д. 74
| 100
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ before Pilate, probably c. 1509-1510, NGA 6765.jpg|150px]]
| Христос пред Пилат <br/>
| 237
| Б. 31
| Ц. Д. 75
| 101
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ before Herod, 1509, NGA 6766.jpg|150px]]
| Христос пред Ирод <br/>
| 238
| B. 32
| Ц. Д. 76
| 102
| 1509
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Flagellation, probably c. 1509-1510, NGA 6767.jpg|150px]]
| Камшикувањето<br/>
| 239
| Б. 33
| Ц. Д. 77
| 103
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ Crowned with Thorns, probably c. 1509-1510, NGA 6768.jpg|150px]]
| Христос крунисан со трње <br/>
| 240
| Б. 34
| Ц. Д. 78
| 104
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Ecce Homo, probably c. 1509-1510, NGA 6769.jpg|150px]]
| Христос им се покажа на луѓето <br/>
| 241
| Б. 35
| Ц. Д. 79
| 105
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Pilate Washing His Hands, probably c. 1509-1510, NGA 6770.jpg|150px]]
| Пилат ги мие рацете <br/>
| 242
| Б. 36
| Ц. Д. 80
| 106
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ Carrying the Cross, 1509, NGA 6771.jpg|150px]]
| Христос го носи Крстот <br/>
| 243
| Б. 37
| Ц. Д. 81
| 107
| 1509
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Saint Veronica between Saints Peter and Paul, 1509, NGA 6772.jpg|150px]]
| Судариум на Света Вероника <br/>
| 244
| Б. 38
| Ц. Д. 82
| 108
| 1509
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ Nailed to the Cross, probably c. 1509-1510, NGA 6773.jpg|150px]]
| Христос прикован на Крстот <br/>
| 245
| Б. 39
| Ц. Д. 83
| 109
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Crucifixion, probably c. 1509-1510, NGA 6774.jpg|150px]]
| Христос на крстот <br/>
| 246
| Б. 40
| Ц. Д. 84
| 110
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ in Limbo, probably c. 1509-1510, NGA 6775.jpg|150px]]
| Христос во Лимбо <br/>
| 247
| Б. 41
| Ц. Д. 85
| 111
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Descent from the Cross, probably c. 1509-1510, NGA 6776.jpg|150px]]
| Симнувањето од крстот <br/>
| 248
| Б. 42
| Ц. Д. 86
| 112
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Lamentation, probably c. 1509-1510, NGA 6777.jpg|150px]]
| Оплакувањето на Христос<br/>
| 249
| Б. 43
| Ц. Д. 87
| 113
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Deposition, probably c. 1509-1510, NGA 6778.jpg|150px]]
| Полагањето во гробот <br/>
| 250
| Б. 44
| Ц. Д. 88
| 114
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|</ref>
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Resurrection, probably c. 1509-1510, NGA 6779.jpg|150px]]
| Вознесение <br/>
| 251
| Б. 45
| Ц. Д. 89
| 115
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ Appearing to His Mother, probably c. 1509-1510, NGA 6780.jpg|150px]]
| Христос и се јавува на својата мајка <br/>
| 252
| Б. 46
| Ц. Д. 90
| 116
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Noli Me Tangere, probably c. 1509-1510, NGA 6781.jpg|150px]]
| Христос и се покажува на Марија Магдалена<br/>
| 253
| Б. 47
| Ц. Д. 91
| 117
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ in Emmaus, probably c. 1509-1510, NGA 6782.jpg|150px]]
| Христос и учениците во Емаус <br/>
| 254
| Б. 48
| Ц. Д. 92
| 118
| c. 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Doubting Thomas, probably c. 1509-1510, NGA 6783.jpg|150px]]
| Неверниот Тома<br/>
| 255
| Б. 49
| Ц. Д. 93
| 119
| c. 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Ascension, probably c. 1509-1510, NGA 6784.jpg|150px]]
| Вознесението <br/>
| 256
| Б. 50
| Ц. Д. 94
| 120
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Pentecost, probably c. 1509-1510, NGA 6785.jpg|150px]]
| Слегувањето на Светиот Дух <br/>
| 257
| Б. 51
| Ц. Д. 95
| 121
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Last Judgment, probably c. 1509-1510, NGA 6786.jpg|150px]]
| Последната пресуда<br/>
| 258
| Б. 52
| Ц. Д. 96
| 122
| 1509-1510
| [[Мала пасија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ on the Mount of Olives, probably c. 1509-1510, NGA 6788.jpg|150px]]
| Христос во маслиновата гора <br/>
| 259
| Б. 54
| Ц. Д. 60
| 123
| 1509-1510
|
|
|-
| [[File:Herodias ontvangt het hoofd van Johannes de Doper, RP-P-OB-1466.jpg|150px]]
| Ирод со главата на Крстителот <br/>
| 260
| Б. 126
| Ц. Д. 109
| 76
| 1511
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Cain Killing Abel, 1511, NGA 6789.jpg|150px]]
| Каин го убва Авел <br/>
| 261
| Б. 1
| Ц. Д. 114
| 124
| 1511
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Adoration of the Magi, 1511, NGA 6790.jpg|150px]]
| Поклонување на кралевите<br/>
| 262
| Б. 3
| Ц. Д. 115
| 125
| 1511
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Mass of Saint Gregory, 1511, NGA 6791.jpg|150px]]
| Миса на Свети Григориј <br/>
| 263
| Б. 123
| Ц. Д. 117
| 126
| 1511
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Trinity, 1511, NGA 6792.jpg|150px]]
| Светото Тројство<br/>
| 264
| Б. 122
| Ц. Д. 116
| 127
| 1511
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Saint Christopher, 1511, NGA 6793.jpg|150px]]
| Свети Кристофер <br/>
| 265
| Б. 103
| Ц. Д. 121
| 128
| 1511
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Saint Jerome in His Cell, 1511, NGA 6794.jpg|150px]]
| Свети Јероним во неговата ќелија <br/>
| 266
| Б. 114
| Ц. Д. 118
| 129
| 1511
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Holy Family with Joachim and Anne under a Tree, 1511, NGA 6795.jpg|150px]]
| Светото семејство со Јоаким и Ана под дрво <br/>
| 267
| Б. 96
| Ц. Д. 119
| 130
| 1511
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Holy Family with Two Music-Making Angels, 1511, NGA 6796.jpg|150px]]
| Свето семејство со два ангели што изведуваат музика <br/>
| 268
| Б. 97
| Ц. Д. 120
| 131
| 1511
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Saint Jerome in a Cave, 1512, NGA 74852.jpg|150px]]
| Свети Јероним во пештерата<br/>
| 269
| Б. 113
| Ц. Д. 122
| 132
| 1512
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Title-Border with Putti Holding the Pirckheimer Arms, probably 1513, NGA 63219.jpg|150px]]
| Рамка со Пути кој ги држи во рацете оружјето на Пиркхајмер <br/>
| 270
| П. 205
|
| 133
| 1513
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Border - with The Baptism of Christ - 1925.1225 - Cleveland Museum of Art.tif|150px]]
| Рамка - со Крштевањето Христово <br/>(uncertain authorship)
|
| Б. 30 (Додаток)
| Ц. Д. 11
|
| 1517
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - The Virgin Crowned by Two Angels above a Landscape (NGA 1943.3.3679).jpg|150px]]
| Богородица крунисана од двајца ангели над пејзажот <br/>
| 271
| П. 177
|
| 134
| 1515
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Arch of Maximilian, 1515 (1799 edition), NGA 76935.jpg|150px]]
| Триумфална порта <br/>
| 273
| Б. 138
| Ц. Д. 130
| 135-154
| 1515
| [[Триумфална процесија]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 02.jpg|150px]]
| Горниот дел од средната порта на Триумфалната порта <br/>
| 274
|
|
|
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 03.jpg|150px]]
| Постамент на десната рака средна колона на Триумфалната порта <br/>
| 276
|
|
|
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 04.jpg|150px]]
| Основа на десната рака средна колона на Триумфалната порта <br/>
| 277
|
|
|
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 05.jpg|150px]]
| Продолжување на основата на десната средна колона на Триумфалната порта <br/>
| 279
|
|
| 141
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 06.jpg|150px]]
| Основа на десната аголна колона на Триумфалната порта <br/>
| 281
|
|
| 143
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 07.jpg|150px]]
| Таблета со натпис со кожа на елен од највисокиот дел на десното крило на Триумфалната порта <br/>
| 284
|
|
| 146
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 08.jpg|150px]]
| Грифин на најгорниот дел од колоната од десниот агол на Триумфалната порта <br/>
| 286
|
|
| 148
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 09.jpg|150px]]
| Свршувачката на Максимилијан со Марија од Бургундија <br/>
| 287
|
|
| 151
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Betrothal of Philip the Fair with Joan of Castile, 1515, NGA 47899.jpg|150px]]
| Веридбата Филип Убавиот со Јоана од Кастиља <br/>
| 288
|
|
| 149
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Printed text for The Betrothal of Philip the Fair with Joan of Castile.jpg|150px]]
| Печатен текст за „Свршувачката на Филип Убавиот со Јоана Кастиља“ <br/>
|
|
|
|
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Betrothal of Maximilian with Mary of Burgundy, 1511, NGA 47901.jpg|150px]]
| Свршувачката на Максимилијан со Марија од Бургундија <br/>
|
|
|
|
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Printed text for The Betrothal of Maximilian with Mary of Burgundy.jpg|150px]]
| Печатен текст за „Свршувачката на Филип Убавиот со Јоана Кастиља“ <br/>
|
|
|
|
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:The Congress of Princes at Vienna MET DP816493.jpg|150px]]
| Двојна венчавка во Виена <br/>
| 289
|
|
| 150
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 12.jpg|150px]]
| Средбата по Битката кај Спарс <br/>
| 290
|
|
| 152
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 13.jpg|150px]]
| Светиот плашт од Трир <br/>
| 291
|
|
| 153
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Durer, arco trionfale, 14.jpg|150px]]
| Четврт сет на бистите на Царевите на Триумфалната порта <br/>
| 292
|
|
| 154
| 1515
| [[Triumphal Arch (woodcut)|Триумфална порта]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer Die Schutzheiligen von Österreich Druck um 1625.jpg|150px]]
| Австриските светци <br/>(неизвесно авторство)
| 293
| Б. 116
| Ц. Д. 129
| 335
| 1515
|
|
|-
| [[File:Heilige Koloman S. Colomanni effigies (titel op object), RP-P-1905-2499.jpg|150px]]
| Јохан Стабиус како Свети Коломана <br/>
| 294
| Б. 106
|
| 155
| 1513
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Northern Celestial Hemisphere, 1515, NGA 43181.jpg|150px]]
| Северната полутопка на небесниот глобус <br/>
| 295
| Б. 151
| Ц. Д. 127
| 156
| 1515
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Southern Celestial Hemisphere, 1515, NGA 43182.jpg|150px]]
| Јужната полутопка на небесниот глобус <br/>
| 296
| Б. 152
| Ц. Д. 128
| 157
| 1515
|
|
|-
| [[File:Durer Stabiussche Weltkarte 1515.jpg|150px]]
| Светската мапа Стабиус <br/>
| 297-298
| П. 201
| Ц. Д. 126
| 158-159
| 1515
|
|
|-
| [[File:Stabius world map L.png|150px]]
| Светската мапа Стабиус (лево)<br/>
| 297
| П. 201
| Ц. Д. 126
| 158
| 1515
| Светската мапа Стабиус
|
|-
| [[File:Stabius world map R.png|150px]]
| Светската мапа Стабиус (десно)<br/>
| 298
| П. 201
| Ц. Д. 126
| 159
| 1515
| Светската мапа Стабиус
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Rhinoceros, 1515, NGA 47903.jpg|150px]]
| Носорог <br/>
| 299
| Б.. 136
| Ц. Д. 125
| 160
| 1515
|
|
|-
| [[File:Dürer - Die Eule im Kampf mit anderen Vögeln.jpg|150px]]
| Бувот во борба со другите птици <br/>(неизвесно авторство)
| 300
|
|
| 336
|
|
|
|-
| [[File:Virgin with Carthusian monks by Albrecht Dürer.jpg|150px]]
| Богородица со картузијански монаси <br/>(неизвесно авторство)
| 301
| П. 180
| Ц. Д. 124
|
| 1515
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Christ on the Cross, 1516, NGA 6799.jpg|150px]]
| Христос на крстот <br/>
| 302
| Б. 56
| Ц. Д. 138
| 161
| 1516
|
|
|-
| [[File:Exlibris Hieronymus Ebner.jpg|150px]]
| Екслибрис на Хиеронимус Ебнер <br/>
| 303
| Б. 45 (Додатак)
| Ц. Д. 137
| 162
| 1516
|
|
|-
| [[File:The Great Column by Albrecht Dürer - woodcut.jpg|150px]]
| Големата колона <br/>
|
| Б. 129
|
|
| 1517
|
|
|-
| [[File:The Tournament on Horseback MET DP816487.jpg|150px]]
| „Шарфренен“ <br/>
|
| П. 288
| Ц. Д. 131
|
| 1526
|
|
|-
| [[File:Italian Joust Between Jacob de Heere and Freydal by Albrecht Dürer.jpg|150px]]
| „Анзоген-Реннен“<br/>
| 304
| Б. 36 (Додаток)P. 289
| Ц. Д. 132
| 163
| 1526
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Italian Joust, probably 1526, NGA 6800.jpg|150px]]
| Италијански жар на мирот помеѓу Јакоб де Хире и Фрејдал, Дрва за Фрејдал <br/>
| 305
| П. 290
| Ц. Д. 133
| 164
| 1526
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Masquerade Dance with Torches, probably 1516, NGA 6801.jpg|150px]]
| Маскенбал танц со факели <br/>
| 306
| Б. 38 (Appendice)P. 292
| Ц. Д. 135
| 165
| 1516
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Virgin Surrounded by Many Angels, 1518, NGA 6802.jpg|150px]]
| Богородица опкружена со многу ангели <br/>
| 307
| Б. 101
| Ц. Д. 139
| 166
| 1518
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - St Sebald in the Niche - WGA7202.jpg|150px]]
| Свети Себалд во нишата <br/>
| 308
| Б. 21 (Додаток)
|
| 167
| 1518
|
|
|-
| [[File:Triumphwagen2.jpg|150px]]
| Малиот триумфален славолук или бургундскиот брак <br/>
| 309-311
| Б. 229
| Ц. Д. 136
| 168-170
| 1510
| [[Триумфална Процесија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - The Small Triumphal Car or the Burgundian Marriage - WGA7198.jpg|150px]]
| Малиот триумфален славолук или бургундскиот брак (лев дел)<br/>
| 309
| Б. 229
|
| 168
| 1510
| Малиот триумфален славолук
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - The Small Triumphal Car or the Burgundian Marriage - WGA7199.jpg|150px]]
| Малиот триумфален славолук или бургундскиот брак (десен дел)<br/>
| 311
| Б. 229
|
| 170
| 1510
| Малиот триумфален славолук
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Chariot of Maximilian I (The Great Triumphal Car), 1523 (Latin ed.), NGA 6810.jpg|150px]]
| Триумфалната кочија на Максимилијан Први <br/>
| 312-317
| Б. 139
| Ц. Д. 145
| 171-176
| 1523
| [[Триумфална Процесија]]
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Chariot of Maximilian I (The Great Triumphal Car) (plate 1 of 8), 1523 (Latin ed.), NGA 57603.jpg|150px]]
| Триумфална кочија на Максимилијан Први (Големиот триумфален славолук) [плоча 1 од 8]<br/>
| 312
| Б. 139
|
| 171
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Chariot of Maximilian I (The Great Triumphal Car) (plate 2 of 8), 1523 (Latin ed.), NGA 57604.jpg|150px]]
| Триумфална кочија на Максимилијан Први (Големиот триумфален славолук) [плоча 2 од 8] <br/>
| 314
| Б. 139
|
| 173
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Chariot of Maximilian I (The Great Triumphal Car) (plate 3 of 8), 1523 (Latin ed.), NGA 57605.jpg|150px]]
| Триумфална кочија на Максимилијан Први (Големиот триумфален славолук) [плоча 3 од 8] <br/>
| 315
| B. 139
|
| 174
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Chariot of Maximilian I (The Great Triumphal Car) (plate 7 of 8), 1523 (Latin ed.), NGA 57609.jpg|150px]]
| Триумфална кочија на Максимилијан Први (Големиот триумфален славолук) [плоча 3 од 8] <br/>
| 316
| B. 139
|
| 175
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Chariot of Maximilian I (The Great Triumphal Car) (plate 4 of 8), 1523 (Latin ed.), NGA 57606.jpg|150px]]
| Триумфална кочија на Максимилијан Први (Големиот триумфален славолук) [плоча 4 од 8] <br/>
|
| Б. 139
|
|
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Chariot of Maximilian I (The Great Triumphal Car) (plate 5 of 8), 1523 (Latin ed.), NGA 57607.jpg|150px]]
| Триумфална кочија на Максимилијан Први (Големиот триумфален славолук) [плоча 5 од 8] <br/>
|
| Б. 139
|
|
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Chariot of Maximilian I (The Great Triumphal Car) (plate 6 of 8), 1523 (Latin ed.), NGA 57608.jpg|150px]]
| Триумфална кочија на Максимилијан Први (Големиот триумфален славолук) [плоча 6 од 8] <br/>
|
| B. 139
|
|
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Triumphal Chariot of Maximilian I (The Great Triumphal Car) (plate 8 of 8), 1523 (Latin ed.), NGA 57610.jpg|150px]]
| Триумфална кочија на Максимилијан Први (Големиот триумфален славолук) [плоча 8 од 8] <br/>
| 317
| Б. 139
|
| 176
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Emperor Maximilian I, c. 1518, NGA 58111.jpg|150px]]
| Царот Максимилијан Први <br/>
| 318
| Б. 154
| Ц. Д. 140
| 177
| c. 1518
|
|
|-
| [[File:Portrait of the Emperor Maximilian I in an Architectural Frame (copy) MET DP820488.jpg|150px]]
| Царот Максимилијан Први <br/>(uncertain authorship)
|
| Б. 153
| Ц. Д. 141
|
| 1519
|
|
|-
| [[File:Roggendorf Freiherren Wappen (Duerer).jpg|150px]]
| Грб на фон Рогендорф <br/>
| 319
|
|
| 178
| 1520
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Coat of Arms of Lorenz Staiber, probably 1520-1521, NGA 33369.jpg|150px]]
| Грб на Лоренц Стајбер <br/>
| 320
| Б. 167
|
| 179
| веројатно помеѓу 1520 и 1521
|
|
|-
| [[File:Coat of arms with Three Lions' Heads MET DP816461.jpg|150px]]
| Грб со глави на три лавови <br/>
| 321
| Б. 169
|
| 180
| 1520
|
|
|-
| [[File:Stabius wappen.jpg|150px]]
| Грб на Јохан Стабиус <br/>
| 322
| Б. 166
|
| 181
| 1510
|
|
|-
| [[File:Wapen van Johann Tscherte Soli deo gloria (titel op object), RP-P-OB-1510.jpg|150px]]
| Грб на Јохан Церте <br/>
| 323
| Б. 170
| Ц. Д. 143
| 182
| 1520
|
|
|-
| [[File:Coat of arms of Don Pedro Lasso de Castilla.png|150px]]
| Грб на Дон Педро Ласо де Кастиља <br/>
| 324
| П. 216
|
| 183
| 1521
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Coat of Arms of the German Empire and Nuremberg City, 1521, NGA 6803.jpg|150px]]
| Грб на Германското Царство и градот Нирнберг <br/>
| 325
| Б. 162
| Ц. Д. 144
| 184
| 1521
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Ulrich Varnbuler, 1522, NGA 6804.jpg|150px]]
| Улрих Варнбулер <br/>
| 326
| Б. 155
| Ц. Д. 146
| 185
| 1522
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Coat of Arms of the House of Dürer - WGA07258.jpg|150px]]
| Грб на Домот на Дирер <br/>
| 327
| Б. 160
| Ц. Д. 147
| 186
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Last Supper, 1523, NGA 603.jpg|150px]]
| Тајната вечера <br/>
| 328
| Б. 53
| Ц. Д. 148
| 187
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Christ on the Cross - 1923.243 - Cleveland Museum of Art.tif|150px]]
| Христос на крстот со три ангели <br/>
| 329
| Б. 58
|
| 188
| 1523
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Time and a Fox Turning the Wheel of Fortune with People of all Ranks to the Right, probably 1526, NGA 39813.jpg|150px]]
| Време и лисица вртејќи го тркалото на среќата со луѓе од сите редови надесно <br/>(неизвесно авторство)
| 331
| Б. 34 (Appendice)
| Ц. Д. 149
| 338
| 1526
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, Justice, Truth and Reason in the Stocks with the Seated Judge and Sleeping Piety, probably 1526, NGA 6807.jpg|150px]]
| Правда, вистина и разум во залихите со судијата кој седи со побожна заспаност <br/> (неизвесно авторство)
| 332
| Б. 34 (Додаток)
| Ц. Д. 149
| 339
| 1526
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Teacher, the Clergyman, and Providence, probably 1526, NGA 39812.jpg|150px]]
| Учителот, Свештеникот и Провидението <br/> (неизвесно авторство)
|
| Б. 34 (Додаток)
| Ц. Д. 149
|
| 1526
|
|
|-
| [[File:Albrecht durer the - armillary sphere.jpg|150px]]
| Вооружената сфера <br/>
| 333
| P. 202
|
| 190
| 1525
|
|
|-
| [[File:Fotothek df tg 0000726 Geometrie ^ Architektur ^ Säule.jpg|150px]]
| Споменик во сеќавање на победата <br/>
| 334
|
|
| 191
| 1525
|
|
|-
| [[File:Fotothek df tg 0000729 Geometrie ^ Architektur ^ Denkmal.jpg|150px]]
| Споменик на мртов пијаница <br/>
| 335
|
|
| 192
| 1525
|
|
|-
| [[File:Treatise on Measurement - Peasants Monument.png|150px]]
| Споменик на победените селани <br/>
| 336
|
|
| 193
| 1525
|
|
|-
| [[File:Een tekenaar tekent een portret, RP-P-OB-1490.jpg|150px]]
| Човек слика портрет <br/>
| 337
| Б. 146
| Ц. Д. 150
| 194
| 1525
|
|
|-
| [[File:Dürer Stich aus Anweisung 2.jpg|150px]]
| Човек црта лејта <br/>
| 338
| Б. 147
| Ц. Д. 151
| 195
| 1525
|
|
|-
| [[File:Treatise on Measurement - artist at work.jpg|150px]]
| Цртач црта вазна <br/>
| 339
| Б. 148
| Ц. Д. 152
| 196
| 1525
|
|
|-
| [[File:Een tekenaar tekent een vrouw, RP-P-OB-1492.jpg|150px]]
| Цртач црта лежечки женски акт <br/>
| 340
| Б. 149
| Ц. Д. 153
| 197
| 1525
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer, The Holy Family on a Grassy Bench, 1526, NGA 33033.jpg|150px]]
| Свето семејство на тревна клупа <br/>(неизвесно авторство)
| 341
| Б. 98
| Ц. Д. 154
| 340
| 1526
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Eobanus Hess (NGA 1943.3.3690) (cropped).jpg|150px]]
| Хелиус Еобанус Хесус <br/>(uncertain authorship)
| 342
|
|
| 341
| 1526
|
|
|-
| [[File:The Arms of Ferdinand I, King of Hungary and Bohemia MET DP816456.jpg|150px]]
| Рацете на Фердинанд Први, кралот на Унгарија и Бохемија <br/>
| 343
| П. 210
| Ц. Д. 155
| 198
| 1527
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Siege of a Fortress - 1923.69 - Cleveland Museum of Art.tif|150px]]
| Опсада на тврдина <br/>
| 344-345
| Б. 137
| Ц. Д. 156
| 199-200
| 1527
|
|
|-
| [[File:Albrecht Dürer - Siege of a Fortress- Left Portion - 1923.69.b - Cleveland Museum of Art.jpg|150px]]
| Опсада на тврдина: лево <br/>
| 344
| Б. 137
| Ц. Д. 156
| 199
| 1527
| Опсада на тврдина
|
|-
| [[File:The Siege of a Fortress MET DP816480.jpg|150px]]
| Опсада на тврдина: Десен дел <br/>
| 345
| Б. 137
| Ц. Д. 156
| 200
| 1527
| Опсада на тврдина
|
|-
| [[File:De Heilige Hiëronymus in de wildernis, RP-P-OB-1561 (cropped).jpg|150px]]
| Свети Јероним <br/>
|
| Б. 115
|
|
| помеѓу 1500 and 1515
|
|
|}
==Илустрации за книги==
=== Витезот од Турн (1493)===
Сет од 45 илустрации од „Витезот од Турн“ или „Книга за витезот на кулата“ објавени во 1493 година, кои му се припишуваат на Дирер.
<gallery mode=packed>
Set of 45<ref name="Kurth"/> illustrations from "Ritter von Turn" or "The Book of the Knight of the Tower" published in 1493, which are attributed to Dürer.
<gallery mode=packed>
Demon of Vanity and Coquette - Book of the Knight of the Tower.jpg
The Knight with his Daughters in the Garden.jpg
The Knight offering his book to his daughters.jpg
The woman and the bathing hermit.jpg
Durer autopsy.png
Kinderraub.jpg
Illustration from the Ritter von Turn, 1493 MET DP816798.jpg
Illustration from the Ritter von Turn, 1493 MET DP816799.jpg
</gallery>
=== Комедија на Теренс (ca. 1493)===
Список на илустрации од „Комедијата на Теренс“ објавена околу 1493 година, кои му се припишуваат на Дирер.
<gallery mode=packed>
File:Eunuchus, from The Comedie of Terence, 19th century reprint MET DP816814.jpg
File:Eunuchus, from The Comedie of Terence, 19th century reprint MET DP816813.jpg
File:Eunuches, from The Comedie of Terence, 19th century reprint MET DP816809.jpg
File:Andria,from The Comedie of Terence, 19th century reprint MET DP816810.jpg
File:Andria, from The Comedie of Terence, 19th century reprint MET DP816811.jpg
File:Adelphi, from The Comedie of Terence, 19th century reprint MET DP816803.jpg
File:Phormio, from The Comedie of Terence, 19th century reprint MET DP816805.jpg
File:Illustration from The Comedie of Terence, 19th century reprint MET DP816823.jpg
</gallery>
=== Бродот на лудите (1494)===
[[File:Ship of Fools WDL8973.pdf|thumb|page=6| Книгата со илустрации, сочувана во целост]]
Список на илустрации од книгата „[[Бродот на лудите (сатира)|Бродот на лудите]]“, кои му се припишуваат на Дирер.
<gallery mode=packed>
File:Narrenschiff.JPG| Предципис на бродот на лудите
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 6, Of Negligent Fathers Ayenst Their Children.jpg| На небрежните татковци Ајенст Нивните деца
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 7, Of Taleberers And Mouers Of Debate.jpg| Талеберера и Моуерс оф Дебате
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 9, Of Vngoodly Maners, And Dysordred.jpg| На Vngoodly Maners, и Dysordred
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 11, Of Dispysers Of Holy Scripture.jpg| На диспензерите на Светото писмо
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 13, Of Disordred And Venerious Loue.jpg| На несреќен и весел Луе
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 14, Of Them That Synne Trustynge Vpon The Mercy Of Almyghty God.jpg| Од нив кои Синне Трустинг Впон Милоста на Бога
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 15, Of Folys Yt Begyn Great Byldynge Without Sufficient Prouysion.jpg| Оф Фолис Ит Бегин Велика Билдинге без доволна причина
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 20, Of Them That Correct Other, Them Self Culpable In The Same Faut.jpg|Од оние кои поправаат други, а сами се криви за истото
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 22, The Sermon Or Doctryne Of Wysdom.jpg| Беседа
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 27, Of Negligent Stodyers.jpg| На небрежните Стодиери
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 29, Of Lewde Juges Of Others Dedes.jpg| Од развратните судии други Дедес
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 31, Of Synners That Prolonge From Daye To Day To Amende Theyr Myslyuyng.jpg| На синхронизатори кои продолжуваат од ден на ден за да ги амандмануваат нивните Мирсјујнг
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 32, Of Men That Ar Jelous.jpg| На мажите кои се љубоморни
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 34, Of Suche As Nedys Wyll Contynue In Theyr Foly Nat Withstandynge Holsom Erudicion.jpg| На Суче, бидејќи Недис ќе продолжи со својот лудак, Нат издржува на грешките на Холсом
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 35, Of Wrathfull Folys.jpg| Од лутиот Фоли
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 36, Of The Mutabylyte Of Fortune.jpg| На мутабилитот на среќата
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 37, Of Seke Men Inobedient.jpg| На мажите Секе непослушни
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 38, Of To Open Councellers.jpg| На отворените советници
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 39, Of Folys That Can Nat Be Ware By Ye Mysfortune Nor Take Example Of Others Damage.jpg| На грешки што можат да ги направат природните несреќи или примери на други штети
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 40, Of Folys That Force Or Care For The Bacbytynge Of Lewde People.jpg| На луѓе што ја присилуваат или се грижат за бабитингот на Луде
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 41, Of Mockers And Fals Accusers.jpg| На подбивачите и лажните обвинувачи
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 42, Of Them That Despyse Euerlastynge Blys For Worldly Thynges And Transitory.jpg| Од нив, кои Деспиза Еуерластинг се грижат за световните митрополи и минливи
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 43, Of Talkers And Makers Of Noyse In The Chirche Of God.jpg| На говорителите и на креаторите на Нојс во Божиќ
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 44, Of Folys That Put Them Self In Wylful Ieopardy And Peryll.jpg| На луѓе што ги ставаат во опасност...
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 45, Of The Way Of Felycyte, And Godnes And The Payne To Come To Synners.jpg| На патот на Фелисит, и Годнс и Пејн да дојдат во Синер
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 47, Of Bodely Lust Or Corporall Voluptuosyte.jpg| На телесната страст или на телесниот волуптуозитет
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 49, Of Yonge Folys That Take Olde Wymen To Theyr Wyues Nat For Loue But For Ryches.jpg| На Јонг Фоли, кои старите жени им ги носат на очите, навивајќи се за Луе, но за Рајч
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 50, Of Enuyous Folys.jpg| На Enuyous Folys
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 51, Of Impacient Folys Disdaynynge To Abyde And Suffer Correccion, For Theyr Profyte.jpg| На нетрпеливиот Фоли непочитувајќи го почитувањето и страдањето на Коречион, за нивниот Профите
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 52, Of Folysshe Fesicians Vsynge Theyr Practyke Without Speculacyon.jpg| На фолиши фезичани
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 54, Of Predestinacyon.jpg| На Предстацинасион
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 55, Of Folys That Aply Other Mennys Besynes Leuynge Theyr Owne Vndone.jpg| Фоли што применуваат други мажи Бесинес Лејинге
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 56, Of The Vyce Of Ingratytude Or Vnkyndnes And Folys That Vse It.jpg| На Vyce на Ingratytude Или Vnkyndnes и Folys кои Vse тоа
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 58, Of Folys That Delyte Them In Daunsynge.jpg| На фолиите што ги делетираат во Даунсинг
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 59, Of Nyght Watchers.jpg| На набљудувачите на Нигт
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 60, Of The Vanyte Of Beggers.jpg|Of The Vanyte Of Beggers
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 63, Of Ye Vayne Cure Of Astronomy.jpg| Лек на астрономијата од Вие
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 65, Of Folys Yet Stryue Agaynst Theyr Betters Nat Wyllynge To Se Theyr Foly.jpg| Од народите, сепак, Стриј Агајнт Тиер е подобар за Нат Вилинџ да го види нивниот фолј
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 66, Of Folys That Can Nat Vnderstande Sport And Yet Wyll Haue To Do With Folys.jpg| На фолиите што можат да ги разберат Спорт, а сепак Вил Хауе да ги стори со момците
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 67, Of Folys That Hurte Euery Man Nat Wyllynge To Be Hurt Agayne.jpg| На народите што го напаѓаат секој човек, Нат Вилинге, да биде повреден Агајн
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 68, Of Folys Improuyndent.jpg| На Folys Improuyndent
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 70, Of Dyshonest Folys In Wordes Of Rybawdry, Or Vyle Langage.jpg| Или Вајл Лангејџ
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 71, Of The Abusion Of Ye Spiritualte.jpg| За злоупотребата на духовниот човек
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 75, Of The Extorcion Of Men Of Warre, Scrybes And Other Offycers.jpg| На Ексторсион за мажи воинствени, шкрибети и други службеници
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 77, Of The Foly Of Cokes, Butlers, And Other Oflycers Of Housholde.jpg| На глупоста на коксот, батлерите и другите службеници во домаќинството
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 78, Of The Pryde Of Churles And Rude Men Of The Countrey.jpg| На прајдот на Чарлс и груб човек на земјата
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 80, Of Suche Folys As Begyn To Do Well And Contynue Nat.jpg| На приврзаниците на добриот совет на Нат
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 81, Of Folys That Despyse Deth And Make No Prouysyon Therfore.jpg| На луѓе што ја презираат смртта и затоа не обезбедуваат никакви одредби
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 82, Of Folys That Despyse God.jpg| На луѓето што го омаловажуваат Бог
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 84, Of The Plage And Indignacyon Of God.jpg| На чумата и огорченоста на Бога
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 85, Of Folysshe Exchaunges.jpg| На Фоши Ексхаунж
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 86, Of Children That Dysdayne To Honoure And Worshyp Theyr Parentis.jpg| На децата кои го слават Дизен и го обожаваат нивниот Парентис
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 87, Of Claterynge And Vayne Langage Vsyd Of Prestes And Clerkes In The Quere.jpg| На Клатеринг и Вејн Лангејг Всид од Престес и Клеркс во Квере
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 88, Of The Elacion Or Bostynge Of Pryde.jpg| Од Еласион или Бостинге од Прајд
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 89, Of Vsures And Okerers.jpg| На Всурс и Океарите
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 90, Of The Vayne Hope That Folys Haue To Succede To Herytage Of Men Yet Lyuynge.jpg| Од надежта на Вејн дека Фоули треба да успее во салонот на наследството на мажите
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 92, Of Folys That Gyue And That After Repent Of That They Haue Gyuen.jpg| На народите што ги посакаа и што потоа се покајаа за тоа што го Хајеа Ујен
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 96, Of Flaterers And Glosers.jpg| На Пламените и Глосерите
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 97, Of Taleberers And Folys Of Lyght Credence Vnto The Same.jpg| На насилници и народи на веродостојност до исто
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 98, Of Marchauntis And Other Occupyers That Vse Falshode And Gyle.jpg| На Мархаунтис и на други окупатори кои се разликуваат од Фалшод и Гејл
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 99, Of The Falshode Of Antichrist.jpg| На Фалшоде и Антихристот
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 100, Of Hym That Dare Nat Vtter The Trouthe For Fere Of Displeasour.jpg| Неговиот што се осмелува на Нат Вттер Трути од страв и немилост
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 101, Of Suche As Withdrawe And Let Other From Good Dedes.jpg| На Суче како да се повлече и да ги остави другите од добриот Дедес
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 102, Of Leuyng Gode Warkes Vndone.jpg| На Лејинг Годе Воркес Вндоне
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 103, Of The Rewarde Of Wysdom.jpg| На наградата на мудроста
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 105, Of Bacbyters Of Good Workes And Ayenst Suche As Shall Dysprayse This Boke.jpg| На Бакбитер на добра работа и Ајнст Суше како што ќе го распрсне овој Bоке
File:Shyp Of Foles Of The Worlde 114, The Vnyuersall Shyp Of Craftysmen Or Laborers.jpg| Вениерсалскиот нарк на занаетчии или работници
File:BlasphemyDurer.jpg| На богохулниците
File:Dürer - Das Narrenschiff 001.jpg| Рехерсинг од Диуер до Фоли угнетуван од сопственото лудило
File:Dürer - Das Narrenschiff 002.jpg| На фолиите што провејуваат во законот за мисии од мала важност
File:Gluttony.jpg| На Глотони и Дронкарди
File:Stultifera-navis - Insanity (112540322).jpg| Лудоста
</gallery>
=== Salus anime (1503)===
[[File:2019rosen0596.pdf|thumb|page=6| Книгата со илустрации, сочувана во целост]]
Комплет од 63 илустрации од книгата „Salus anime“, кои му се припишуваат на Дирер.
<gallery mode=packed>
File:Albrecht Dürer, Saint Apollonia, c. 1500, NGA 51104.jpg| Света Аполонија
File:Albrecht Dürer, Saint Erasmus, c. 1500, NGA 51100.jpg| Свети Еразмо
File:Albrecht Dürer, Saint Odilia, c. 1500, NGA 51105.jpg| Света Одилија
File:Albrecht Dürer, Saint Roch, c. 1500, NGA 51102.jpg| Свети Рох
File:Albrecht Dürer, Saint Leonard, c. 1500, NGA 51101.jpg| Свети Леонард
File:Albrecht Dürer, Saint Matthias, c. 1500, NGA 51099.jpg| Свети Матијас
File:Albrecht Dürer, Saint Wolfgang, c. 1500, NGA 51103.jpg| Свети Волфганг
Apostel Andreas, RP-P-OB-1523.jpg| Апостол Андреј
Apostel Jakobus de Meerdere, RP-P-OB-1524.jpg| Апостол Јаков Големиот
Apostel Jakobus de Mindere, RP-P-OB-1530.jpg| Апостол Јаков Малиот
Apostel Mattheüs, RP-P-OB-1528.jpg| Апостол Матеј
Apostel Petrus, RP-P-OB-1522.jpg| Апостол Петар
Apostel Simon, RP-P-OB-1531.jpg| Апостол Симон
Apostel Thomas, RP-P-OB-1529.jpg| Апостол Тома
Saint Judas MET DP816793.jpg| Апостол Јуда
Apostel Johannes de Evangelist, RP-P-OB-1525.jpg| Јован Евангелист
De Heilige Christoffel draagt het Christuskind, RP-P-OB-1534.jpg| Свети Кристофер
De Heilige Joris en de draak, RP-P-OB-1536.jpg| Свети Георги и Змејот
De Heilige Martinus deelt zijn mantel met een bedelaar, RP-P-OB-1538.jpg| Сен-Мартин
Heilige Antonius, RP-P-OB-1533.jpg| Свети Антониј
Heilige Barbara, RP-P-OB-1540.jpg| Света Барбара
Heilige Brigitta, RP-P-OB-1541.jpg| Света Бригита
Heilige Dominicus, RP-P-OB-1535.jpg| Свети Доминик
Heilige Helena, RP-P-OB-1542.jpg| Света Елена
Heilige Margaretha, RP-P-OB-1543.jpg| Света Маргарет
Heilige Sebastiaan, RP-P-OB-1539.jpg| Свети Себастијан
Heilige Veronica, RP-P-OB-1545.jpg| Света Вероника
Saint Michael MET DP816774.jpg| Свети Михаил
Annunciatie, RP-P-OB-1518.jpg| Annunciation
The Nativity MET DP816790.jpg| Раѓање
Aanbidding door de herders, RP-P-OB-1519.jpg| Поклонение на пастирите
The Adoration of the Kings MET DP816788.jpg| Поклонение на кралевите
File:Albrecht Dürer, The Virgin Nursing the Christ Child with Four Angels, c. 1500, NGA 51098.jpg| Богородица го негува детето Христос со четири ангели
Kruisiging, RP-P-OB-1520.jpg| Распетие
File:Albrecht Dürer, The Lamentation, c. 1500, NGA 51097.jpg| Оплакувањето
The Resurrection MET DP816789.jpg| Воскресение
Gregoriusmis, RP-P-OB-1537.jpg|[[Миса на Свети Григориј]]
Avondgebed, RP-P-OB-1546.jpg| Вечерна молитва
</gallery>
=== Четири книги за човечката пропорција (1528)===
Илустрации од книгата „Четири книги за човечката пропорција“ (германски: Vier Bücher von Menschlicher Proportion).<gallery mode=packed>
File:AlbrechtDürer01.jpg
File:Houghton FA 6470.202 Albrecht Dürer - woman, front.jpg
File:Houghton FA 6470.202 Albrecht Dürer - woman, back.jpg
File:Durer’s Menschlicher Proportion.jpg
File:Albrecht Dürer - Studies on the Proportions of the Female Body - WGA07263.jpg
File:Proportions of a female figure-front view. Wellcome L0000296.jpg
File:IIllustration from Dürers Vier Bucher von Menslicher Proportion, Nuremberg, 1528 MET DP816817.jpg
File:IIllustration from Dürers Vier Bucher von Menslicher Proportion, Nuremberg, 1528 MET DP816818.jpg
File:Illustration from Dürers Vier Bucher von Menslicher Proportion, Nuremberg, 1528 MET DP816815.jpg
File:Illustration from Dürers Vier Bucher von Menslicher Proportion, Nuremberg, 1528 MET DP816816.jpg
File:Illustration from Dürers Vier Bucher von Menslicher Proportion, Nuremberg, 1528 MET DP816821.jpg
File:Dürer - Vier Bücher von menschlicher Proportion ita., 1594 - 168613 Illustrazione 3v.jpg
File:Albrecht Dürer - Rear view of the female head type 7 - WGA07264.jpg
File:Albrecht Dürer - Side and frontal view of the female head type 7 - WGA07262.jpg
File:Illustration and Text from Dürers Vier Bucher von Menslicher Proportion, Nuremberg, 1528 MET DP816819.jpg
File:Illustration and Text from Dürers Vier Bucher von Menslicher Proportion, Nuremberg, 1528 MET DP816820.jpg
File:Durer face transforms.jpg
File:Proportions of two faces, by A. Durer Wellcome L0002709.jpg
File:Albrecht Dürer - Hand - WGA07265.jpg
File:Durer foot.jpg
File:Fotothek df tg 0000877 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000878 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000879 Geometrie ^ Proportion ^ Person ^ Kopf.jpg
File:Fotothek df tg 0000880 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000881 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000882 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000883 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000884 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000885 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000886 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000887 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000888 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000889 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000890 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000891 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000892 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000893 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000894 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000895 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000896 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000897 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000898 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000899 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000900 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000901 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
File:Fotothek df tg 0000902 Geometrie ^ Proportion ^ Person.jpg
</gallery>
==Наводи==
{{наводи}}
== Дополнителни извори ==
* Borer (Alain) & Bon (Cécile). L'oeuvre Graphique De Albrecht Dürer. Hubschmid & Bouret. 1980.
[[Категорија:Слики од Албрехт Дирер]]
isom10hb6zcf9lkdcvforlasdmxmtr3
Вененосаурус
0
1260901
5608666
5102010
2026-08-12T19:31:33Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608666
wikitext
text/x-wiki
{{speciesbox
| fossil_range = [[Рана Креда]], {{fossilrange|112}}
| genus = Вененосаурус
| species = dicrocei
| authority = Тидвел, 2001
| parent_authority = Тидвел, 2001
|image=Venenosaurus.png}}
'''Вененосаурус''' (што значи „''отровен гуштер''“) — [[Род (биологија)|род]] на [[сауропод]]ски [[диносаурус]] кој живеел во текот на периодот [[Креда (период)|Креда]]. Фосилите од овој диносаурус биле пронајдени од страна на волонтерот на Природноисторискиот музеј во Денвер, Тони ДиКрос во 1998 година, во карпи во [[Формација Сидар]], која се наоѓа во североисточниот дел на [[Јута]], [[САД]]. За првпат ''Venenosaurus dicrocei'' бил опишан во 2001 година од Вирџинија Тидвел, Кенет Карпентер и Сузана Мејер . ''Вененосаурусот'' е релативно мал (веројатно околу 10 метри во должина) титаносауриформен сауропод, познат од нецелосен скелет на возрасна единка и малолетник. Холотипот 40932 се наоѓа во Денверскиот музеј за природна историја. Примерокот се состои од [[Прешлен|пршлени на опашката]], лева [[плешка]], десна [[палечна коска]], лева [[лакотна коска]], метакарпали, [[Коски на прстите|фаланги на предните нозе]], десна [[препонска коска]], лева и десна [[седална коска]], метатарзали, шеврони и [[Ребро|ребра]] .
== Геолошки и еколошки контекст ==
Примерокот од типот ''Вененосаурус'' во карпи во [[Формација Сидар]], која се наоѓа во североисточниот дел на [[Јута]], [[САД]]. Музејот на природна историја во Денвер отворил мал каменолом на планината Сидар во источна Јута. Овој [[каменолом]] произвел разновидни фосили на диносауруси, вклучително и сауроподи, [[Терoподи|тероподи]] и орнитоподи со различна состојба на раст. Од остатоците од сауропод од каменоломот, само една единка била целосно одгледана. [[Карбонат]]ни израстоци се појавуваат на коските во каменоломот од кој е извлечен ''Вененосаурус'' .
== Класификација==
{{clade| style=font-size:85%;line-height:85%
|label1=[[Брахиосауриди]]
|1={{clade
|1=''[[Европасаурус]]''
|2={{clade
|1=[[Жирафатитан]]
|2={{clade
|1=''[[Брахиосаурус]]''
|2={{Clade
|1=[[Абидосаурус]]
|2=[[Сидаросаурус]]
|3='''''Вененосаурус'''''}}}}}}}}}}
== Анатомија ==
Научниците кои први го опишале ''V. dicrocei'' забележале дека новиот вид најмногу личи на ''Сидаросаурус.
=== Екстремитети ===
[[Палечна коска|Полупречникот]] на ''Вененосаурусот'' е ''потенок'' од полупречникот на [[Аламосаурус]]от, ''Chubutisaurus'', ''[[Опистоцеликаудија]]'' и ''[[Салтасаурус]]от'' . Односот на најмалиот обем на полупречникот кон должината произведува сооднос од 0,33, повеќе грацилен од полупречникот на ''[[Катетосаурус|Camarasaurus lewisi]]'' и ''[[Камарасаурус|C. grandis]]'', сепак, има малку повеќе грацилен сооднос од 0,31. Тимот открил дека радфиусот на ''[[Жирафатитан|Brachiosaurus brancai]]'' е најблиску до оној на ''Вененосаурусот.'' Метакарпалите на ''Вененосаурусот'' се долги и тенки. Со исклучок на нецелосниот прв метакарпал, сите десни метакарпали се познати. Метатарсал I е најкраткиот и најробусниот во трите закрепнати метатарзи. Сидаросаурусот имал повеќе грацлива [[Лакотна коска|улна]] и полупречник отколку ''Вененосаурусот'' .
=== Карлица ===
''Вененосаурусот'' покажува мешавина од пропорции на [[Седална коска|седалната коска]] и [[Препонска коска|препонската коска]] на [[титаносаурус]] и не-титаносаурус. Неговите колкови најмногу личат на оние на ''Брахиосаурус'' .
=== Пршлени ===
Пршлените во средината и кон крајот на опашката биле кратки, се разликува од титаносаурусите како ''Andesaurus'', ''Malawisaurus'', ''Aeolosaurus'', ''Alamosaurus'' и ''Saltasaurus'' . Нервните боцки во пршлените на средната опашка се под агол кон предниот дел на животното. Овие пршлени личат на оние на ''Сидаросаурус</a>'', [[Аеолосаурус]] и ''Gondwanatitan'' . Пршлените се наоѓаат во преодна положба од предниот до задниот каудален пршлен.
''Вененосаурусот'' имал необични странични јами, кои изгледале како длабоки вдлабнатини во надворешните sидови на ’рбетниот центар. Некои јами се поделени во две комори со гребен во внатрешноста на депресијата. Во повеќето сауроподи, јамите би формирале пневматски отвори што водат кон внатрешноста на центарот, наместо само да бидат депресија. Помалку добро развиени, но слични фоси се познати од Сидаросаурусот. Фосите кои слично наликуваат на плитки вдлабнатини се познати од ''[[Салтасаурус]]'', ''[[Аламосаурус]]'', ''[[Еолосаурус]]'', ''[[Гондванатитан]]'' и ''[[Малависаурус]]''. Меѓутоа, овие таксони се разликуваат по тоа што нивните јами се дури и поплитки, немаат поделба во комори и не се протегаат толку многу во ’рбетните столбови како оние на ''Вененосаурус'' .
Пршлените во близина на основата на опашката се исклучително корисни за класифицирање на сауроподи. Добиените титаносауруси имале пршлени кои биле конвексни од предната и од задната страна. Примитивните сауроподи имале пршлени кои биле рамни на двата краја (амфиплатија) или вдлабнати на двата (амфиколно). ''Вененосаурус'' можеби имал средна состојба помеѓу двата вида. {{Наводи|3}}
== Извори ==
* Тидвел, В., Карпентер, К. & Мејер, С. 2001 година. „Нов титаносауриформ (Сауропода) од членот на лентата со отрови од планинската формација Кедар (долна креда), Јута“. Во: ''ozивотот на мезозојски ’рбетници'' . DH Tanke & K. Carpenter (уредници. ) Универзитет во Индијана Прес, Едс. DH Tanke & K. Carpenter. Универзитетски печат во Индијана. 139-165 година.
{{Гуштероноголики|M.}}
[[Категорија:Палеонтологија на Јута]]
[[Категорија:Макронарија]]
[[Категорија:Диносауруси од раната креда во Северна Америка]]
f3lpyzc4fyh1gj6657y03jcvtm4klqu
Вакиносаурус
0
1262312
5608664
5101787
2026-08-12T19:29:21Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608664
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name =Вакиносаурус<br/> Wakinosaurus
| fossil_range = [[Рана креда]], фосили | Хаутериви | Баремија
| image =Wakinosaurus satoi recreation.png
| image_caption = Реставрација како [[Megalosauridae|мегалосаурид]]
| taxon = Векинозаур satoi
| parent_authority = Оказаки, [[1992 во палеонтологијата|1992]]
| authority = Оказаки, 1992
}}
''' Вакиносаурус ''' (Wakinosaurus) - (што значи „гуштер од Вакино“) е род на диносаурус теропод од ранообразовната (хаутериво-баремија) формација Сенгоку од Кјушу, [[Јапонија]]. Родот е заб Таксон, заснован единствено на еден заб<ref>[https://dinosaurpictures.org/Wakinosaurus-pictures/ Wakinosaurus pictures and facts]</ref>.
== Опис и име ==
Во 1990 година, Масахиро Сато во Фукуока го пронашол забот на еден Тродод. Истата година Јошихико Оказаки прв известил за откритието. Во 1992 година Оказаки го именувал видот , Wakinosaurus satoi. Генеричкото име се однесува на подгрупата Вакино од групата Кванмон, чија членка е и формацијата Сенгоку. Специфичното име му е дадено во чест на Сато.Холотипот е KMNH VP 000.016, со оштетен заб, чија круна сигурно била долга околу седум сантиметри. Неговата должина на основата е 32,9 милиметри , ширина во основата е 10,4 милиметри . Имал околу триесет лежишта за заби на пет милиметри<ref>[https://cooldinofacts.fandom.com/wiki/Wakinosaurus/ Wakinosaurus]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
== Наоди од фосили и детерминизација ==
Вакиносаурусот првично беше опишан како мегалосаурид, но денес се смета за дубиум за номен и неопределен неотеропод. Холотипскиот заб е сличен на лист со фини резници за сечење на двата рабови и според Оказаки, тој е сличен на оној на „Продеинодон“ квангшисенсис, кој исто така вид на заб од Таксон. Во 2020 година, било сугерирано дека Вакиносаурусот може да претставува базален кархародонтосауриден теропод сличен на Акрокантосаурус.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.prehistoric-wildlife.com/species/w/wakinosaurus.html/ |title=Wakinosaurus |accessdate=2021-03-03 |archive-date=2019-09-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190906235300/http://www.prehistoric-wildlife.com/species/w/wakinosaurus.html |url-status=dead }}</ref>.
== Класификација ==
Оказаки го класифицирал Вакиносаурус со Megalosauridae во 1992 година, не толку затоа што можеле да се идентификуваат одликите на таа група, туку затоа што таа функционирала како колективен поим за големи тероподи со нејасно потекло. Во популарните научни книги оваа Megalosauridae е преведена во посовремена Allosauridae, но всушност забот не покажува својства што овозможуваат попрецизно утврдување од многу честа Neotheropoda. Повеќето истражувачи затоа видот го гледаат како дубиум.
==Литература==
*Okazaki, Y., 1990, "Discovery of dinosaur remain from the Kwanmon Group", ''Abstract of the Annual Meeting of the Paleontological Society of Japan'', 37
*Y. Okazaki, 1992, "A new genus and species of carnivorous dinosaur from the Lower Cretaceous Kwanmon Group, northern Kyushu", [九州の下部白亜系関門層群からの新種肉食恐竜化石], ''Bulletin of the Kitakyushu Museum of Natural History'' '''11''': 87-90
*Hasegawa, Y., Murata, M., Wasada, K. & Manabe M., 1992, "The First Carnosaur (Saurischia; Theropoda) from Japan: a Tooth from the Cenomanian Mifune Group of Kyushu", ''Science Reports of the Yokohama National University'', '''2'''(39): 41-49
==Наводи==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
[http://www.enotes.com/topic/Wakinosaurus eNotes.com - Wakinosaurus]
[[Категорија:Неотераподи]]
[[Категорија:Диносауруси од раната креда во Азија]]
6my7pmrrwbps4abt7i3xaczzvokber2
Зеки Челик
0
1270005
5608837
5608168
2026-08-13T10:48:26Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608837
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
|name = Зеки Челик
|image = [[Податотека:Zeki_çelik_2020.jpg|200п]]
|fullname = Мехмет Зеки Челик
|birth_date = {{birth date and age|1997|2|17|df=y}}
|birth_place = [[Јилдирим (Бурса)|Јилдирим]], [[Турција]]
|nationality = {{flagsport|TUR}} [[Турција]]
|height = {{height|m=1.80}}
|position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]]
|currentclub = {{Fb team Juventus}}
|clubnumber = 2
|youthyears1 = 2008–2009 |youthclubs1 = {{симбол2|Giallo e Rosso (Strisce).png}} Јавуз Селимспор
|youthyears2 = 2009–2015 |youthclubs2 = {{Fb team Bursaspor}}
|years1 = 2015–2016 |caps1 = 0 |goals1 = 0 |clubs1 = {{Fb team Bursaspor}}
|years2 = 2015–2016 |caps2 = 34 |goals2 = 0 |clubs2 = →{{симбол2|Azzurro e Nero.svg}} [[Караџабеј Беледијеспор|Караџабејспор]]
|years3 = 2016–2018 |caps3 = 64 |goals3 = 3 |clubs3 = {{Fb team Istanbulspor}}
|years4 = 2018–2022 |caps4 = 118 |goals4 = 6 |clubs4 = {{Fb team Lille}}
|years5 = 2022–2026 |caps5 = 106 |goals5 = 1 |clubs5 = {{Fb team Roma}}
|years6 = 2026– |caps6 = 0 |goals6 = 0 |clubs6 = {{Fb team Juventus}}
|nationalyears1 = 2012–2013 |nationalcaps1 = 11 |nationalgoals1 = 0 |nationalteam1 = {{flagsport|TUR}} [[Фудбалска репрезентација на Турција под 16 години|Турција 16]]
|nationalyears2 = 2013–2014 |nationalcaps2 = 12 |nationalgoals2 = 0 |nationalteam2 = {{flagsport|TUR}} [[Фудбалска репрезентација на Турција под 17 години|Турција 17]]
|nationalyears3 = 2014 |nationalcaps3 = 2 |nationalgoals3 = 0 |nationalteam3 = {{flagsport|TUR}} [[Фудбалска репрезентација на Турција под 18 години|Турција 18]]
|nationalyears4 = 2017–2018 |nationalcaps4 = 9 |nationalgoals4 = 0 |nationalteam4 = {{flagsport|TUR}} [[Фудбалска репрезентација на Турција под 21 година|Турција 21]]
|nationalyears5 = 2018– |nationalcaps5 = 63 |nationalgoals5 = 3 |nationalteam5 = {{flagsport|TUR}} [[Фудбалска репрезентација на Турција|Турција]]
}}
'''Мехмет Зеки Челик''' (роден на [[17 февруари]] [[1997]] година, во [[Јилдирим (Бурса)|Јилдирим]]) ― [[Турција|турски]] [[фудбалер]], [[Одбрана (фудбал)|играч од одбраната]] на {{Fb team (N) Juventus}} и на [[Фудбалска репрезентација на Турција|турската репрезентација]].
==Биографија==
Челик е роден во [[Јилдирим (Бурса)|Јилдирим]], [[Бурса (покраина)|Бурса]], како најмалото од 9 деца на неговите родители. Тој има [[Курди|курдско]] потекло.<ref>{{Cite web |title=2026 Dünya Kupası Yolunda Milli Gururlar: Zeki Çelik |url=https://www.aa.com.tr/tr/dunyadan-spor/2026-dunya-kupasi-yolunda-milli-gururlar-zeki-celik/3779471 |access-date=2026-04-02 |website=www.aa.com.tr}}</ref><ref>{{Cite web |last=AA |date=2025-12-24 |title=Zeki Çelik, İtalyanların kendisine taktığı lakabı açıkladı: 'Hoşuma gidiyor' |url=https://www.hurriyet.com.tr/sporarena/zeki-celik-italyanlarin-kendisine-taktigi-lakabi-acikladi-hosuma-gidiyor-43064898 |access-date=2026-04-02 |website=www.hurriyet.com.tr |language=tr}}</ref>
==Технички карактеристики==
[[Одбрана (фудбал)#Страничен бек|Десен бек]], кој одлично се снаоѓа во одбрана со четири играчи, но играл и како десен страничен играч во средниот ред во формација [[3-5-2]]. За време на неговиот престој во Рома, тој бил користен и како [[Одбрана (фудбал)#Централен одбранбен играч|централен дефанзивец]] во одбрана од тројца играчи,<ref>{{Cite web|url=https://www.retesport.it/approfondimenti/celik-una-certezza-anche-per-gasp-0-dribbling-subiti-e-assist-decisivo-a-dovbyk|title=Celik, una certezza anche per Gasp: 0 dribbling subiti e assist decisivo a Dovbyk|date=2025-09-29|access-date=2025-11-10}}</ref> играјќи како десен стопер.<ref>{{Cite web|lаnguage=it-IT|author=Orazio Bellinghieri|url=https://www.sportpress24.com/2025/02/14/celik-il-difensore-turco-che-con-umilta-e-sacrificio-si-e-guadagnato-la-fiducia-di-mister-ranieri/|title=Celik, il difensore turco che con umiltà e sacrificio si é guadagnato la fiducia di mister Ranieri|website=SportPress24|data=2025-02-14|access-date=2025-07-07}}</ref>
== Клупска кариера ==
===Почетоци===
Челик поминал низ младинската академија на [[Бурсаспор]], потпишувајќи го својот прв професионален договор во кариерата со нив во јануари 2015 година. Истата година, тој заминал на позајмица во [[Караџабеј Беледијеспор|Караџабејспор]] во четвртата лига на Турција, каде што играл редовно. По завршувањето на сезоната 2015-2016, тој потпишал за [[Истанбулспор]], каде во две сезони одиграл 64 натпревари и постигнал 3 гола. Благодарение на одличните игри во дресот на Истанбулспор, во март 2018 година, тој добил повик и во [[Фудбалска репрезентација на Турција|турската репрезентација]], и покрај тоа што настапувал во втората лига на Турција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tff.org/default.aspx?pageID=286&ftxtID=28999|title=Mehmet Zeki Çelik: Sağın yeni gözdesi - TamSaha Detay Sayfası TFF|work=www.tff.org|accessdate=13 јуни 2021}}</ref>
===Лил===
На 8 јули 2018 година, Челик потпишал петгодишен договор со [[ФК Лил|Лил]], екипа од [[Лига 1 (Франција)|врвната француска лига]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.losc.fr/actualites-foot-lille/zeki-celik-international-turc-est-lillois|title=Zeki Celik, international turc, est Lillois - Lille LOSC|work=www.losc.fr}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.lequipe.fr/Football/Actualites/Transferts-zeki-celik-a-signe-a-lille/920582|title=Transferts : Zeki Celik a signé à Lille|date=8 јули 2018|work=L'Équipe|access-date=13 јуни 2021|language=fr}}</ref> Челик го направил своето професионално деби со Лил во победата од 3:1 во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]] победа над Стад Рен на 11 август 2018 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://int.soccerway.com/matches/2018/08/11/france/ligue-1/lille-olympique-sporting-club-metropole/stade-rennais-fc/2792218/|title=Lille vs. Rennes - 11 August 2018 - Soccerway|work=Soccerway|accessdate=13 јуни 2021}}</ref> Дебитирал во победата со 3–1 над [[ФК Рен|Рен]] во првенството, на 11 август 2018 година.<ref>{{cite web|url=https://int.soccerway.com/matches/2018/08/11/france/ligue-1/lille-olympique-sporting-club-metropole/stade-rennais-fc/2792218/|title=Lille vs. Rennes - 11 August 2018 - Soccerway|website=Soccerway|access-date=13 August 2018|archive-date=3 June 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210603021342/https://int.soccerway.com/matches/2018/08/11/france/ligue-1/lille-olympique-sporting-club-metropole/stade-rennais-fc/2792218/|url-status=live}}</ref> Откако брзо се етаблирал како стартер по десната страна, на 28 април 2019 година, тој го постигнал својот прв гол за францускиот тим, во победата од 5-0 над [[Ним Олимпик|Ним]].<ref>{{Cite web|url=https://www.losc.fr/actualites-foot-lille/loscno-5-0-en-feu-les-dogues-ne-se-retournent-pas|title=#LOSCNO (5-0) : En feu, les Dogues ne se retournent pas|language=fr|access-date=2021-06-11}}</ref> На 23 мај 2021 година, меѓудругите благодарение и на неговиот придонес со 3 гола и 3 асистенции во сезоната (од кои 2 гола во последната фаза од првенството, во победите против [[ФК Мец|Мец]] и [[ФК Ница|Ница]]), Лил станал шампион на [[Франција]].<ref>{{Cite news|author=Alessandro Grandesso|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Ligue-1/23-05-2021/lilla-campione-francia-psg-secondo-4101282931215.shtml|title=Trionfo del Lilla: vince ad Angers ed è campione di Francia|publisher=[[La Gazzetta dello Sport]]|date=23 мај 2021|access-date=23 мај 2021}}</ref> Челик одиграл 4 сезони во дресот на Лил, забележувајќи 143 настапи и 8 гола.
=== Рома ===
На 5 јули 2022 година, Челик бил купен од италијанската {{Fb team (N) Roma}} за сума од 7 милиони евра.<ref>{{Cite web|url=https://www.losc.fr/node/110323|title=Zeki Çelik rejoint l’AS Rome|language=fr|date=5 јули 2022|access-date=5 јули 2022|archivedate=5 јули 2022|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220705081730/https://www.losc.fr/node/110323|dead-link=yes}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.asroma.com/it/notizie/2022/07/zeki-celik-e-un-nuovo-calciatore-giallorosso|title=Zeki Celik è un nuovo calciatore giallorosso|date=5 јули 2022|access-date=5 јули 2022}}{{Мртва_врска|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Дебитирал за клубот на 22 август, во натпреварот од [[Серија А]] добиен против {{Fb team (N) Cremonese}} со 1-0.<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmattino.it/sport/calcio/roma_cremonese_1_0_risultato_commento-6884136.html|title=Roma-Cremonese 1-0: Smalling gol e Mou è in vetta con Napoli e Inter|access-date=2022-09-04}}</ref> На 13 февруари 2025 година, за време на првиот натпревар од плејоф рундата во [[УЕФА Лига Европа 2024-2025|Лига Европа]] против [[ФК Порто|Порто]] во Португалија, тој го постигнал својот прв гол за ''„џалоросите“'' во ремито 1-1.<ref>{{Cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Roma/13-02-2025/porto-roma-1-1-gol-di-celik-e-moura-dybala-infortunato-cristante-espulso.shtml|title=Celik gol, poi il Porto pareggia e la Roma in 10 alza il muro. Ma è ansia per Dybala|access-date=2025-02-25}}</ref> На 9 ноември 2025, го постигнал својот прв гол во Серија А, заклучувајќи го резултатот во победата од 2-0 над [[Удинезе Калчо|Удинезе]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/seriea/serie-a-roma-udinese-2-0-pellegrini-e-celik-riportano-in-vetta-i-giallorossi_105778773-202502k.shtml|title=Serie A: Roma-Udinese 2-0, Pellegrini e Celik riportano in vetta i giallorossi|access-date=2025-11-10}}</ref> По вкупно 151 настап и 2 гола, тој ја напуштил Рома по истекот на неговиот договор со клубот.<ref>{{Cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Calciomercato/Juventus/16-07-2026/juve-celik-soffiato-alla-roma-parametro-zero_amp.shtml|title=Juve, ecco Celik: soffiato alla Roma, stava per rinnovare il contratto|date=16 јули 2026|access-date=16 јули 2026}}</ref>
=== Јувентус ===
На 16 јули 2026 година, Челик како слободен играч му се приклучил на {{Fb team (N) Juventus}}, потпишувајќи тригодишен договор.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/images/image/private/fl_attachment/dev/epjo3euempb6rx6tnucw.pdf|title=Zeki Çelik|date=16 јули 2026|access-date=16 јули 2026}}</ref>
== Репрезентативна кариера ==
На 20 март 2018 година, тој бил повикан за првпат во [[Фудбалска репрезентација на Турција|сениорската репрезентација на Турција]].<ref>{{Cite web|url=https://www.tff.org/default.aspx?pageID=202&ftxtID=28869|title=A Milli Takım'ın İrlanda Cumhuriyeti ve Karadağ maçları aday kadrosu|date=20 март 2018|language=tr|access-date=11 јуни 2021}}</ref> Дебитирал на 5 јуни истата година, во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Русија|Русија]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tff.org/default.aspx?pageID=202&ftxtID=29439|title=RUSYA 1-1 TÜRKİYE - A Milli Takım Haber Detayları TFF|work=www.tff.org}}</ref> Оттогаш, тој станал прв избор на позицијата десен бек во турската репрезентација, постигнувајќи ги своите први два гола на 2 јуни 2019 година, двата во победата во пријателскиот натпревар добиен со 2-0 против [[Фудбалска репрезентација на Узбекистан|Узбекистан]].<ref>{{Cite web|url=https://www.losc.fr/actualites-foot-lille/les-dogues-brillent-d%C3%A9j%C3%A0-en-s%C3%A9lection|title=Les Dogues brillent déjà en sélection|language=fr|access-date=2021-06-11}}</ref>
На 14 мај 2021 година, тој бил повикан во составот на репрезентацијата за [[Европско првенство во фудбал 2020|Европското првенство 2020]],<ref>{{Cite web|url=https://www.tff.org/default.aspx?pageID=628&ftxtID=35106|title=A Millî Takım'ın kamp kadrosu açıklandı|date=14 мај 2021|language=tr|access-date=19 мај 2021}}</ref> каде ги одиграл сите три натпревари на својата земја во групната фаза, после која Турција била елиминирана. Три години подоцна, тој бил повикан да игра на своето второ [[Европско првенство во фудбал 2024|Европско првенство]], но овојпат за разлика од претходно, тој бил резерва за [[Мерт Мулдур]], запишувајќи само три настапи (еден како стартер) на турнирот на кој турците стигнале до четвртфиналето.
На 2 јуни 2026, бил повикан од селекторот [[Винченцо Монтела]] за [[Светско првенство во фудбал 2026|Светското првенство 2026]].<ref>{{cite web|language=tr|url=https://www.tff.org/default.aspx?pageID=202&ftxtID=50722|title=A Millî Takımımızın 2026 FIFA Dünya Kupası Nihai Kadrosu Açıklandı|date=2 јуни 2026|access-date=5 јуни 2026}}</ref> Одиграл два натпревари на турнирот, во елиминацијата на репрезентацијата во групната фаза.
===Хронологија на репрезентативните настапи===
{{Репрезентативни настапи|TUR}}
{{Cronopar|5-6-2018|Москва|RUS|1|1|TUR|-|Пријателска|13={{suboff|90}}}}
{{Cronopar|10-9-2018|Солна|SWE|2|3|TUR|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}}
{{Cronopar|14-10-2018|Сочи|RUS|2|0|TUR|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}}
{{Cronopar|17-11-2018|Ескишехир|TUR|0|1|SWE|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}}
{{Cronopar|22-3-2019|Скадар|ALB|0|2|TUR|-|Квал. за ЕП|2020|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|25-3-2019|Ескишехир|TUR|4|0|MDA|-|Квал. за ЕП|2020}}
{{Cronopar|2-6-2019|Аланија|TUR|2|0|UZB|2|Пријателска}}
{{Cronopar|8-6-2019|Конија|TUR|2|0|FRA|-|Квал. за ЕП|2020}}
{{Cronopar|11-6-2019|Рејкјавик|ISL|2|1|TUR|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|56}}}}
{{Cronopar|7-9-2019|Истанбул|TUR|1|0|AND|-|Квал. за ЕП|2020}}
{{Cronopar|10-9-2019|Кишињев|MDA|0|4|TUR|-|Квал. за ЕП|2020}}
{{Cronopar|11-10-2019|Истанбул|TUR|1|0|ALB|-|Квал. за ЕП|2020}}
{{Cronopar|14-10-2019|Сен Дени|FRA|1|1|TUR|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|53}}}}
{{Cronopar|14-11-2019|Истанбул|TUR|0|0|ISL|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|90+4}} {{suboff|90+4}}}}
{{Cronopar|6-9-2020|Белград|SRB|0|0|TUR|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|11-10-2020|Москва|RUS|1|1|TUR|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза}}
{{Cronopar|14-10-2020|Истанбул|TUR|2|2|SRB|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза}}
{{Cronopar|15-11-2020|Истанбул|TUR|3|2|RUS|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|64}}}}
{{Cronopar|24-3-2021|Истанбул|TUR|4|2|NLD|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|3-6-2021|Падерборн|TUR|2|0|MDA|-|Пријателска}}
{{Cronopar|11-6-2021|Рим|TUR|0|3|ITA|-|Евро|2020|Прва фаза}}
{{Cronopar|16-6-2021|Баку|TUR|0|2|WAL|-|Евро|2020|Прва фаза}}
{{Cronopar|20-6-2021|Баку|SUI|3|1|TUR|-|Евро|2020|Прва фаза|13={{yel|75}}}}
{{Cronopar|1-9-2021|Истанбул|TUR|2|2|MNE|-|Квал. за СП|2022|13={{yel|77}}}}
{{Cronopar|4-9-2021|Гибралтар|GIB|0|3|TUR|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|8-10-2021|Истанбул|TUR|1|1|NOR|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|11-10-2021|Рига|LAT|1|2|TUR|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|13-11-2021|Истанбул|TUR|6|0|GIB|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|16-11-2021|Подгорица|MNE|1|2|TUR|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|90+1}}}}
{{Cronopar|24-3-2022|Порто|POR|3|1|TUR|-|Квал. за СП|2022|13={{yel|35}} {{suboff|90}}}}
{{Cronopar|11-6-2022|Луксембург|LUX|0|2|TUR|-|УЕФА Лига на нации|2022-2023|Прва фаза|14=Луксембург (град)}}
{{Cronopar|14-6-2022|Измир|TUR|2|0|LTU|-|УЕФА Лига на нации|2022-2023|Прва фаза}}
{{Cronopar|22-9-2022|Истанбул|TUR|3|3|LUX|-|УЕФА Лига на нации|2022-2023|Прва фаза}}
{{Cronopar|25-9-2022|Торсхавн|FRO|2|1|TUR|-|УЕФА Лига на нации|2022-2023|Прва фаза}}
{{Cronopar|16-11-2022|Дијарбекир|TUR|2|1|SCO|-|Пријателска|13={{yel|54}}}}
{{Cronopar|28-3-2023|Бурса|TUR|0|2|CRO|-|Квал. за ЕП|2024}}
{{Cronopar|16-6-2023|Рига|LAT|2|3|TUR|-|Квал. за ЕП|2024|13={{yel|32}} {{suboff|71}}}}
{{Cronopar|19-6-2023|Самсун|TUR|2|0|WAL|-|Квал. за ЕП|2024|13={{yel|16}} {{suboff|60}}}}
{{Cronopar|8-9-2023|Ескишехир|TUR|1|1|ARM|-|Квал. за ЕП|2024|13={{suboff|61}}}}
{{Cronopar|15-10-2023|Конија|TUR|4|0|LAT|-|Квал. за ЕП|2024|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|18-11-2023|Берлин|DEU|2|3|TUR|-|Пријателска}}
{{Cronopar|21-11-2023|Кардиф|WAL|1|1|TUR|-|Квал. за ЕП|2024|13={{subon|46}} {{yel|72}}}}
{{Cronopar|22-3-2024|Будимпешта|HUN|1|0|TUR|-|Пријателска|13={{suboff|77}}}}
{{Cronopar|26-3-2024|Виена|AUT|6|1|TUR|-|Пријателска|13={{subon|78}}}}
{{Cronopar|4-6-2024|Болоња|ITA|0|0|TUR|-|Пријателска|13={{suboff|66}}}}
{{Cronopar|18-6-2024|Дортмунд|TUR|3|1|GEO|-|Евро|2024|Прва фаза|13={{subon|85}}}}
{{Cronopar|22-6-2024|Дортмунд|TUR|0|3|PRT|-|Евро|2024|Прва фаза|13={{yel|42}}}}
{{Cronopar|6-7-2024|Берлин|NLD|2|1|TUR|-|Евро|2024|Четвртфинале|13={{subon|82}}}}
{{Cronopar|6-9-2024|Кардиф|WAL|0|0|TUR|-|УЕФА Лига на нации|2024-2025|1º turno|13={{yel|60}} {{suboff|90}}}}
{{Cronopar|9-9-2024|Измир|TUR|3|1|ISL|-|УЕФА Лига на нации|2024-2025|1º turno|13= {{subon|74}}}}
{{Cronopar|11-10-2024|Самсун|TUR|1|0|MNE|-|УЕФА Лига на нации|2024-2025|1º turno|13= {{subon|62}}}}
{{Cronopar|14-10-2024|Рејкјавик|ISL|2|4|TUR|-|УЕФА Лига на нации|2024-2025|1º turno}}
{{Cronopar|16-11-2024|Кајзери|TUR|0|0|WAL|-|УЕФА Лига на нации|2024-2025|1º turno|13={{subon|75}}}}
{{Cronopar|7-6-2025|Ист Хартфорд|USA|1|2|TUR|-|Пријателска}}
{{Cronopar|7-9-2025|Конија|TUR|0|6|ESP|-|Квал. за СП|2026|13={{subon|63}}}}
{{Cronopar|11-10-2025|Софија|BGR|1|6|TUR|1|Квал. за СП|2026}}
{{Cronopar|15-11-2025|Бурса|TUR|2|0|BGR|-|Квал. за СП|2026|13={{suboff|61}}}}
{{Cronopar|18-11-2025|Севиља|ESP|2|2|TUR|-|Квал. за СП|2026|}}
{{Cronopar|31-3-2026|Приштина|KOS|0|1|TUR|-|Квал. за СП|2026|13={{yel|70}} {{suboff|89}}}}
{{Cronopar|1-6-2026|Истанбул|TUR|4|0|MKD|-|Пријателска|13={{subon|27}}}}
{{Cronopar|6-6-2026|Форт Лодердејл|TUR|2|1|VEN|-|Пријателска|13={{Капитен}} {{suboff|62}}}}
{{Cronopar|13-6-2026|Ванкувер|AUS|2|0|TUR|-|Светско првенство|2026|Прва фаза|13={{suboff|81}}}}
{{Cronopar|25-6-2026|Инглвуд (Калифорнија)|TUR|3|2|USA|-|Светско првенство|2026|Прва фаза|13={{Капитен}} {{suboff|84}}}}
{{Cronofin|63|3}}
== Статистика ==
=== Клупска статистика ===
''Статистиката е ажурирана на 24 мај 2026''
{| class="wikitable center" style="text-align:center; font-size:90%"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|2015-2016
|{{flagsport|TUR}} [[Караџабеј Беледијеспор|Караџабејспор]]
|[[ТФФ 3. лига 2015-2016|3Л]]
|34
|0
|[[Фудбалски куп на Турција 2015-2016|КТ]]
|1
|0
| -
| -
| -
| -
| -
| -
|35
|0
|-
|2016-2017
| rowspan="2" |{{flagsport|TUR}} [[Истанбулспор]]
|[[ТФФ 2. лига 2016-2017|2Л]]
|31
|0
|[[Фудбалски куп на Турција 2016-2017|КТ]]
|0
|0
| -
| -
| -
| -
| -
| -
|31
|0
|-
|2017-2018
|[[ТФФ 1. лига 2017-2018|1Л]]
|33
|3
|[[Фудбалски куп на Турција 2017-2018|КТ]]
|5
|0
| -
| -
| -
| -
| -
| -
|38
|3
|-
! colspan="3" |Вкупно Истанбулспор || 64 || 3 || || 5 || 0 || || - || - || || - || - || 69 || 3
|-
|2018-2019
| rowspan="4" |{{flagsport|FRA}} {{Fb team (N) Lille}}
|[[Лига 1 (Франција) 2018-2019|Л1]]
|34
|1
|[[Фудбалски куп на Франција 2018-2019|КФ]]+[[Лига куп на Франција 2018-2019|ЛКФ]]
|0+2
|0
| -
| -
| -
| -
| -
| -
|36
|1
|-
|2019-2020
|[[Лига 1 (Франција) 2019-2020|Л1]]
|23
|0
|[[Фудбалски куп на Франција 2019-2020|КФ]]+[[Лига куп на Франција 2019-2020|ЛКФ]]
|1+2
|0
|[[УЕФА Лига на шампиони 2019-2020|ЛШ]]
|6
|0
| -
| -
| -
|31
|0
|-
|[[ФК Лил сезона 2020-2021|2020-2021]]
|[[Лига 1 (Франција) 2020-2021|Л1]]
|29
|3
|[[Фудбалски куп на Франција 2020-2021|КФ]]
|2
|0
|[[УЕФА Лига Европа 2020-2021|ЛЕ]]
|4
|1
| -
| -
| -
|35
|4
|-
|[[ФК Лил сезона 2021-2022|2021-2022]]
|[[Лига 1 (Франција) 2021-2022|Л1]]
|32
|2
|[[Фудбалски куп на Франција 2021-2022|КФ]]
|1
|1
|[[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]]
|7
|0
|[[Суперкуп на Франција 2021|СФ]]
|0
|0
|40
|3
|-
! colspan="3" |Вкупно Лил || 118 || 6 || || 8 || 1 || || 17 || 1 || || 0 || 0 || 143 || 8
|-
| [[ФК Рома сезона 2022-2023|2022-2023]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Roma}} || [[Серија А 2022-2023|А]] || 24 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2022-2023|КИ]] || 2 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2022-2023|ЛЕ]] || 8 || 0 || - || - || - || 34 || 0
|-
| [[ФК Рома сезона 2023-2024|2023-2024]] || [[Серија А 2023-2024|А]] || 17 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2023-2024|КИ]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2023-2024|ЛЕ]] || 11 || 0 || - || - || - || 29 || 0
|-
| [[ФК Рома сезона 2024-2025|2024-2025]] || [[Серија А 2024-2025|А]] || 31 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2024-2025|КИ]] || 2 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2024-2025|ЛЕ]] || 10 || 1 || - || - || - || 43 || 1
|-
| [[ФК Рома сезона 2025-2026|2025-2026]] || [[Серија А 2025-2026|А]] || 34 || 1 || [[Фудбалски куп на Италија 2025-2026|КИ]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2025-2026|ЛЕ]] || 10 || 0 || - || - || - || 45 || 1
|-
!colspan="3"|Вкупно Рома || 106 || 1 || || 6 || 0 || || 39 || 1 || || - || - || 151 || 2
|-
| [[ФК Јувентус сезона 2026-2027|2026-2027]] || rowspan=1|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2026-2027|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2026-2027|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2026-2027|ЛЕ]] || 0 || 0 || - || - || - || 0 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно во кариерата || 322 || 10 || || 20 || 1 || || 56 || 2 || || - || - || 398 || 13
|}
== Титули ==
===Клупски===
; Истанбулспор
*'''[[ТФФ 2. лига]]''' : 1
: 2016-2017
; Лил
*'''{{Трофеј-Франција (Лига 1)}} [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]''' : 1
: [[Лига 1 (Франција) 2020-2021|2020–2021]]
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Франција}} [[Суперкуп на Франција]]''' : 1
: 2021
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Zeki Çelik}}
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Турција
|image3=Flag of Turkey.svg
}}
* [https://www.soccerway.com/player/celik-zeki/KG2a47J4/ Зеки Челик на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/zeki-celik/profil/spieler/251075 Зеки Челик на transfermarkt]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/271873/zeki-celik Зеки Челик на espn]
* [https://www.whoscored.com/players/136481/show/zeki-%C3%A7elik Зеки Челик на whoscored]
{{Состав на Јувентус}}
{{Состав на Турција на ЕП фудбал 2024}}
{{Состав на Турција на СП фудбал 2026}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Челик, Зеки}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1997 година]]
[[Категорија:Родени во Јилдирим (Бурса)]]
[[Категорија:Турски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Бурсаспор]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Истанбулспор]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Лил]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Рома]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2026]]
01my6wopdomgffma2ouo4fcd3nypoqf
Зејмен
0
1276840
5608865
4835033
2026-08-13T11:32:50Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608865
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox settlement AL
|type = mu
|official_name = Зејмен
|image_flag =
|image_shield =
|image_skyline =
|image_caption =
|image_location =
|county = [[Леска (област)|округот Леска]]
|municipality = [[Леска (Албанија)|Леска]]
|leader_name =
|leader_party =
|coordinates = {{coord|41|43|N|19|41|E|type:adm1st_region:AL_dim:100000|display=inline,title}}
|elevation =
|elevation_min =
|elevation_max =
|area_total =
|population_as_of = 2011
|population_unit = 5660
|postal_code =
|area_code =
|car_plates = LE
|website =
}}'''Зејмен''' ― [[село]] и седиште на поранешната општина во [[Леска (област)|округот Леска]], северозападна [[Албанија]]. На реформата на локалната самоуправа во 2015 година, станало административна единица на општината [[Леска (Албанија)|Леска]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.reformaterritoriale.al/images/presentations/Ligji%20ndarja%20territoriale_Fletore_zyrtare.pdf |title=Law nr. 115/2014 |accessdate=2021-09-18 |archive-date=2015-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924085559/http://www.reformaterritoriale.al/images/presentations/Ligji%20ndarja%20territoriale_Fletore_zyrtare.pdf |url-status=dead }}</ref> Според последниот попис, населението на пописот во 2011 година било 5.660.<ref name="census11">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.instat.gov.al/media/195832/9__lezhe.pdf |title=2011 census results |accessdate=2021-09-18 |archive-date=2015-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924035513/http://www.instat.gov.al/media/195832/9__lezhe.pdf |url-status=dead }}</ref>
== Наводи ==
<references />
[[Категорија:Координати на Википодатоците]]
[[Категорија:Села во Албанија]]
osw5riktyy0bf6u5mbvl4oz4z93haiz
Зелениот Версаче фустан на Џенифер Лопес
0
1277311
5608844
5105226
2026-08-13T11:07:16Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608844
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Jennifer Lopez and Donatella Versace in 2019.jpg|мини|Џенифер Лопес во зелениот Версаче фустан, заедно со Донатела Версаче, 2019 година]]
Американската пеачка [[Џенифер Лопес]] носи зелен [[Свила|свилен]] фустан од Версаче на 42 -то доделување на Греми наградите на 23 февруари 2000 година. Ткаенина е отпечатена со тропски лисја и шема од бамбус, и исечена со многу ниско деколте што се протега покрај папокот, додека половината на фустанот е преполна со [[Кварц|цитрини]] .
[[Податотека:Green Versace dress of Jennifer Lopez 3.jpg|мини|Изложба на зелениот Версаче фустан]]
Ова парче облека веднаш доби значителна глобална медиумска покриеност, заедно со Црниот Версаче фустан на Елизабет Харли , како еден од најпознатите фустани што го прави дизајнерот Версаче. Покрај тоа, овој фустан беше опишан како пресвртница во [[Донатела Версаче|кариерата на дизајнерката Донатела Версаче]] по смртта на нејзиниот брат, [[Џани Версаче]]. Фустанот во 2000 година е избран за фустан на годината од модната новинарка Лиза Армстронг, како дел од колекцијата на Модниот музеј во Бат. Тогаш е опишан како клучен пример за блиската врска помеѓу модата, славните личности и публицитетот.
Друг дупликат на фустанот е изложен во Греми музејот, а од 2015 година, Џенифер Лопес го поседува оригиналниот фустан.
== Историја ==
Пред да стане славен на црвениот тепих на Греми наградите, фустанот е претставен на модната писта од моделот Амбер Валета, и е прикажан во главната рекламна кампања на Версаче таа година.<ref>Macalister-Smith, Tilly. "Spotlight On: Andrea Lieberman of A.L.C." MATCHESFASHION.COM. Matches, n.d. Web. 11 Apr. 2016.</ref>
Во 2000 година, фустанот има пазарна вредност од приближно 15.000 долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://womens-fashion.lovetoknow.com/Gowns_Worn_by_Jennifer_Lopez|title=Gowns Worn by Jennifer Lopez|publisher=Women's Fashion|accessdate=16 May 2011|archive-date=2021-09-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20210926141221/https://womens-fashion.lovetoknow.com/Gowns_Worn_by_Jennifer_Lopez|url-status=dead}}</ref> [[Спајс Грлс|Спајс девојката]] Гери Халивел го носи истиот фустан на музичките награди NRJ во Франција во јануари 2000 година, приближно еден месец пред Лопес да го облече; сепак, таа не успева да добие исто толку внимание како Лопес.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mtv.com/news/articles/1436328/clothes-maketh-lopez.jhtml|title=Clothes Maketh the Lopez|last=Jones|first=N!xu|date=25 February 2000|publisher=MTV.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407142728/http://www.mtv.com/news/articles/1436328/clothes-maketh-lopez.jhtml|archive-date=7 April 2014|accessdate=21 January 2013}}</ref> Самата дизајнерка го носи фустанот на Мет Гала на 6 декември 1999 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://cosmone.com/fashion/icons/donatella-her-own-style#ad-image-0|title=Donatella in her own style|last=Y|first=Sharmila|date=29 March 2013|work=Cosmone|accessdate=11 August 2014}}</ref>
== Наводи ==
bavc1x7t5p4lbiseshwi2kpzzrxlc66
Детски ликовен центар - Скопје
0
1278334
5608578
4667552
2026-08-12T14:52:37Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608578
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox organization
| name = Детски ликовен центар
| image = Лого на Детски ликовен центар.jpg
| image_size = 250
| caption = Логото на Детски ликовен центар
| abbreviation = ДЛЦ-ГЗЛП
| formation = {{start date and age|df=yes|1969|3|6}}
| extinction =
| leader_title = Претседател
| leader_name = [[Владимир Лазоски]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mtm.mk/kultura/23488-otvorena-likovna-izlozhba-sliki-na-platno-i-skulpturi-vo-drvo-vo-kinoteka-na-makedonija|title=Отворена ликовна изложба слики на платно и скулптури во дрво во Кинотека на Македонија|last=|first=|date=12 јануари 2018|work=mtm.mk|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20210616112924/https://mtm.mk/kultura/23488-otvorena-likovna-izlozhba-sliki-na-platno-i-skulpturi-vo-drvo-vo-kinoteka-na-makedonija|archive-date=16 јуни 2021|dead-url=|accessdate=13 октомври 2021}}</ref>
| leader_title2 = Координатор
| leader_name2 = Илија Богоевски
| leader_title3 = Стручен секретар
| leader_name3 = Харалампие Манчев
}}
'''Детскиот ликовен центар - Скопје - Градско здружение на ликовните педагози''' ― стручна [[установа]] и културно образовно [[здружение]] со седиште во [[Општина Карпош]].<ref name="цр">{{нмс |first= |last= |author= |authorlink= |title=Основен профил на регистриран субјект |url=https://www.crm.com.mk/mk/otvoreni-podatotsi/osnoven-profil-na-registriran-subjekt?embs=4071115 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20211028170708/https://www.crm.com.mk/mk/otvoreni-podatotsi/osnoven-profil-na-registriran-subjekt%3Fembs%3D4071115 |work=Централен регистар на Република Македонија |publisher= |location= |page= |pages= |language= |format= |doi= |date= |month= |year= |archivedate=2021-10-28 |accessdate=13 октомври 2021 |quote= |url-status=dead }}</ref>
== Историја ==
Детскиот ликовен центар бил основан на 6 март 1969 година, од страна на Собранието на градот [[Скопје]].<ref name="цр"/>
До 1996 година, називот бил „Центар за ликовно творештво на младите - детска галерија“ - Градско здружение на ликовните педагози - Скопје. Тој период, со Статутот бил преименуван во називот Детски ликовен центар - Градско здружение на ликовните педагози - Скопје.
== Цели ==
Да придонесува за чување и негување на културното наследство и современите придобивки на [[Македонци|македонскиот народ]] и малцинските народности во градот [[Скопје]]. Да ги популаризира резултатите и достигнувањата во областа на [[уметност]]а, [[наука]]та и техниката од ликовната [[педагогија]] и да ја унапреудва соработката на ликовните педагози со другите културно воспитни и образовни установи и организации, да развива љубов и заштитнички однос меѓу младите кон природата, да се грижи за организирање и развој на културните дејности на територијата на скопските општини и општо градот Скопје за ликовно творештво, да проучува и пропагира современи методи во постапката на ликовното воспитание на младите во наставата и вон наставните активности, да распишува конкурси на разни теми, од областа на ликовно визуелната култура, да ја поттикнува научно истражувачката работа од областа на ликовно визуелната естетска култура и творештвото на младите, да ги собира, евидентира и чува ученичките ликовни творби, да ја собира целата документација и другите податоци од разни области на ликовното творештво на децата и младината, да организира редовни, традиционални изложби со актуелна тематика, како и повремени изложби во соорганизација со други организации и здруженија, да организира традиционални изложби со еколошка тематика, да остава трајни белези и документација за развој на ликовното творештво, да подготвува и издава каталози, монографии, билтени и друг вид на литература за ширење на визуелно-ликовната култура и ликовното воспитание на децата и младината, да ги чува и да се грижи за збирките за детското ликовно творештво, за нивното проучување и претставување на ретроспективни изложби и други потреби да обезбедува материјални средства и услови за работа на Детскиот ликовен центар и Здружението. Воспоставува врска и соработка за размена на искуство со други слични организации и институции во земјата и светот, размена на детски ликовни творби, детски галерии и установи во земјата и светот, посети, стручни научни екскурзии и друго. Да соработува со други стручни организации и установи кои се занимаваат со проблемите на ликовно-естетската култура во земјата и странство, соработка со стручни институции за изработување на наставните програми и планови, учебници, прирачници и друга литература наменета за ликовно воспитување и образование, да доделува признанија за постигнатите резултати од областа на ликовната култура, за творештвото и соработката.<ref name="цр"/>
== Активности ==
ДЛЦ е организатор на неколку настани: Детскиот ликовен настан „Мостови на подадени раце“, чиј покровител е [[Министерство за култура на Македонија|Министерството за култура]], спроведуван во 2017, 2020 и 2021 година; Меѓународната детска ликовна изложба „Флора и Фауна“ - традиционална изложба под покровителство на [[Министерство за животна средина и просторно планирање|Министерството за животна средина и просторно планирање]]. Првото издание било во 2002 година, кое било наследник на Републичката изложба „Флора и фауна“; Изложбата на творци-ликовни педагози во мај-јуни, традиционален и воедно најстариот настан на организација; Ликовната колонија во [[Љубанци]] која постои од 2011 година и е под покровителство на [[Општина Бутел]];<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.facebook.com/2023289357919416/posts/2107672686147749/|title=Објава на Општина Бутел на Facebook|last=|first=|date=18 јуни 2018|work=facebook.com|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=13 октомври 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://opstinabutel.gov.mk/?p=16114|title=ДЕСЕТТА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА ,,ЉУБАНЦИ 2020,,|last=|first=|date=24 август 2020|work=opstinabutel.gov.mk|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20201028003747/https://opstinabutel.gov.mk/?p=16114|archive-date=28 август 2020|dead-url=|accessdate=13 октомври 2021}}</ref> Колонијата „Св. Пантелејмон“ во комплексот на [[Црква „Св. Пантелејмон“ - Горно Нерези|црквата „Св. Пантелејмон“]] во [[Горно Нерези]], подржана од [[Општина Карпош]]. Колонијата постои од 2007 година.
== Галерија ==
Ликовна колонија Љубанци 2021:
<gallery><center>
Податотека:ОУ „Гоце Делчев“ - Љубанци (1).jpg|
Податотека:ОУ „Гоце Делчев“ - Љубанци (2).jpg|
Податотека:ОУ „Гоце Делчев“ - Љубанци (4).jpg|
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Македонски здруженија]]
[[Категорија:Ликовната уметност во Македонија]]
[[Категорија:Педагогијата во Македонија]]
t30fe5qmbdj0l1pwun3aey5joco2pkv
Ема Кунц
0
1281117
5608723
5442759
2026-08-13T02:56:09Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608723
wikitext
text/x-wiki
'''Ема Кунц''' (1892–1963) била [[Швајцарија|швајцарска]] исцелител, истражувач и уметник. Објавила три книги и изработила многу цртежи.
== Раниот живот ==
Ема Кунц била родена во семејство на ткајачи во 1892 година во Бритнау, Швајцарија.<ref name="LA Times">{{Наведени вести|url=http://articles.latimes.com/2005/jul/02/entertainment/et-abstraction2|title=Los Angeles Times: 'Abstraction' invites look within|last=Ollman|first=Leah|date=July 2, 2005}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nieves.ch/1752/penta|title=Nieves Books · Emma Kunz|work=www.nieves.ch|accessdate=2021-03-29|archive-date=2021-03-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20210321031552/https://nieves.ch/1752/penta|url-status=dead}}</ref>
== Кариера ==
Кунц не била обучена уметничка; таа се одликува како аутсајдер уметник.<ref>{{Наведено списание|last=Thorne|first=Sam|date=September 2013|title=The Encyclopedic Palace|url=http://www.frieze.com/issue/article/the-encyclopedic-palace/|journal=Frieze|issue=157|archive-url=https://web.archive.org/web/20141023053908/http://www.frieze.com/issue/article/the-encyclopedic-palace/|archive-date=2014-10-23}}</ref> Инспирирана од духовната еволуција,<ref name="LA Times"/> таа гатала со нишало и ги создавала своите цртежи со радиестезија.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.serpentinegalleries.org/whats-on/aion-workshop-emma-kunzs-healing-practice/|title=AION A: A Workshop on Emma Kunz's Healing Practice|work=Serpentine Galleries|language=en-GB|accessdate=2021-03-29}}</ref> Кунц немала намера нејзините дела да се гледаат во ликовен контекст; ниту едно од нејзините дела не било насловено или датирано. Наместо тоа, Кунц ги запишала медицинските значења на нејзините дела во книги.<ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theartnewspaper.com/preview/emma-kunz-and-the-art-of-healing|title=Emma Kunz and the art of healing: drawings used in rituals come to London|work=www.theartnewspaper.com|accessdate=2021-03-29}}</ref>
Кунц започнала да создава цртежи од големи размери на милиметарска хартија со молив, молив во боја и маслени пастели почнувајќи од 1938 година. Таа смета дека нејзините цртежи се холограми кои може да се доживеат повеќедимензионално.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.emma-kunz.com/en/emma-kunz/|title=Emma Kunz|work=Emma Kunz Zentrum|language=de-DE|accessdate=2021-03-29}}</ref>
Во 1942 година во Виренлос, Кунц ја открила „АИОН А“, лековит камен.<ref name=":0"/> Каменот сè уште се ископува од истото место, а се продава во Швајцарија.<ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.serpentinegalleries.org/whats-on/emma-kunz-visionary-drawings-exhibition-conceived-christodoulos-panayiotou/|title=Emma Kunz - Visionary Drawings: An exhibition conceived with Christodoulos Panayiotou|work=Serpentine Galleries|language=en-GB|accessdate=2021-03-29}}</ref>
Во моментот на нејзината смрт, Кунц зад себе оставила значителен дел од 400 цртежи.<ref name=":0"/> Првата изложба на Кунц била во раните 1970-ти, постхумно.<ref name=":1"/>
Галеријата Серпентин од Обединетото Кралство ја претставила втората самостојна изложба на Кунц во 2019 година; изложбата го одбележала првото самостојно прикажување на Кунц во Обединетото Кралство.<ref name=":2"/> За изложбата, уметникот Христодулос Панајоту произвел камени клупи ископани од АИОН А.<ref name=":3"/>
== Наследство ==
[[Податотека:Emma_Kunz_Zentrum,_Würenlos.jpg|алт=A building in the background with an image of Emma Kunz on the exterior.|мини| Ема Кунц Зентрум, Виренлос.]]
Еден научник рекол, споредувајќи ја со други жени-уметнички, „[[Хилма аф Клинт]], Агнес Мартин и Ема Кунц ѝ пристапија на геометриската апстракција не како формализам, туку како средство за структурирање на филозофски, научни и духовни идеи. Користејќи линија, геометрија и мрежа, секој од овие уметници создал дијаграмски цртежи на нивното истражување на сложени системи на верување и ресторативни практики.“ <ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/3xabstractionnew0000unse/page/29|title=3 x Abstraction|last=de Zegher|first=Catherine|publisher=Yale University Press|year=2005|isbn=0300108265|pages=[https://archive.org/details/3xabstractionnew0000unse/page/29 29]}}</ref>
Центарот Ема Кунц е основан во 1986 година од Антон К. Мајер, роднина на Кунц, за да ги зачува истражувачките наоди и уметноста на Кунц.<ref name=":2"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.emma-kunz.com/en/|title=Welcome to the Emma Kunz Centre|work=Emma Kunz Zentrum|language=de-DE|accessdate=2021-03-29}}</ref> Музејот Ема Кунц бил отворен во 1991 година.<ref name=":0"/>
== Изложби ==
* ''Случајот на Ема Кунц'' ) 1973 година
* ''3 x Апстракција: Нови методи на цртање од Хилма аф Клинт, Ема Кунц и Агнес Мартин,'' Музеј на уметност во Санта Моника (2005).{{ISBN|9780300108262}} .
* 55-то Венециско биенале, Централен павилјон „Енциклопедиската палата“ куриран од Масимилијано Џиони
* ''Ема Кунц: Визионерски цртежи'', Серпентини галерии 2019 година
* ''Ема Кунц Космос - Визионер во дијалог со современата уметност'', Аргауер Кунстхаус, 2021 година
== Публикации ==
* ''Живот'' (1930) - поезија од Ема Кунц
* ''Чудото на креативното откровение'' (1953, самообјавено) - од Ема Кунц
* ''Нови методи на цртање'' (1953, самообјавено) - од Ема Кунц
* ''Ема Кунц'' (1976) - од Хајни и Харалд Семан и Томас Ринг. Видмер
* ''Ема Кунц 1892-1963 година.'' ''Форшерин, Натурхеилпрактикерин, Кунстлерин'' (1994) - од Anton C. Meier
* ''Ема Кунц.'' ''Уметник, истражувач, исцелител'' (1998)
* ''3 x Апстракција: Нови методи на цртање од Хилма Аф Клинт, Ема Кунц и Агнес Мартин'' (2005) - од Кетрин Де Зегер
* ''Светски примачи: Џорџијана Хотон - Хилма аф Клинт - Ема Кунц'' (2019)
* ''Зал, Ритмус, Вандлунг : Emma Kunz und Gegenwartskunst'' (2020) - од Régine Bonnefoit
* ''Ема Кунц Визионер во дијалог со современата уметност'' (2021) - уредено од Јасмин Афшар
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.juxtapoz.com/illustration/master-of-the-month-emma-kunz Мајстор на месецот: Ема Кунц] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20231202184716/https://www.juxtapoz.com/illustration/master-of-the-month-emma-kunz/ |date=2023-12-02 }}, ''списание Juxtapoz''
* [https://www.emma-kunz.com/en/ Фондацијата Ема Кунц (Фондација Ема Кунц)]
[[Категорија:Статии со извори на германски (de)]]
[[Категорија:Швајцарски уметници]]
[[Категорија:Починати во 1963 година]]
[[Категорија:Родени во 1892 година]]
q8a0qe4ekj6r4dfj0i9s14i8cstgv5s
Здружение за сопственички права на мажените жени
0
1281544
5608835
5442335
2026-08-13T10:40:24Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608835
wikitext
text/x-wiki
'''Здружението за сопственост на мажени жени''' ([[Шведска|шведски]]: Föreningen för gift kvinnas äganderätt), била шведска организација за правата на жените активна во Шведска помеѓу 1873 и 1896 година. Неговата цел била да работи на воведување реформирани закони во полза на еднаквоста на жените со мажите. Здружението е основано со цел да ги реформира законите за брак во однос на старателството на мажите над нивната сопруга и да им овозможи на мажените жени да се занимаваат со сопствената економија. Но, и покрај името, тие работела и на правна реформа во други прашања од женските права. Таа се смета за прва организација за правата на жените во Шведска.
== Историја ==
Здружението било ко-основано од Ана Хиерта-Рециус и Елен Анкарсвард во 1873 година, додека формално било предводено од машкиот парламентарец Густаф Фридолф Амлквист. Се смета дека здружението било пред се здружение за жени од повисоките класи и машки либерални интелектуалци. Меѓу нивните членови биле [[Аманда Керфестед]] и [[Елен Ки]].
Здружението работело на влијание врз јавното мислење со цел да се воведат законски реформи во однос на родовата еднаквост. Неговата прва цел, која го дала името на здружението, била да им даде на мажените жени контрола над сопствениот имот. Ова била контроверзна тема: мажените жени биле законски малолетни под старателство на нивните сопрузи, и на тој начин немале контрола врз сопствениот имот, освен ако постоел предбрачен договор. Она што здружението всушност сакало да го постигне било, според тоа, укинување на старателството на мажот над неговата сопруга. Во 1874 година, правна реформа вовело право на професионална мажена жена да ги контролира парите што ги заработува по бракот. Во 1884 година, новата реформа им овозможила на мажените жени да го контролираат нивното наследство и имот. Истата година, реформата прогласила невенчани жени со законско мнозинство на иста возраст како и мажите: 21. Сепак, овие победи не биле целосни, бидејќи било задржано старателството на мажот над нивните сопруги.
Здружението работело на многу други прашања во врска со реформите во правата на жените освен за нивното главно прашање. Во текот на 1880-тите, тие имале кампања за зголемување на учеството на жените гласачи на изборите: од 1862 година, жените со законско мнозинство (невенчани, разведени и вдовици) имале право да учествуваат на општинските избори доколку ги исполнуваат имотните квалификации и здружението ги охрабрило да го искористат ова право: на општинските избори во 1887 година, учеството на женските избирачи се состоело од 10-15 проценти.
Во 1896 година, здружението било апсорбирано од Фредрика-Бремер-Фербундет и се распуштило.
== Надворешни врски ==
* http://www.ekonomiskhistoria.se/file.php?type=document&id=52%5B%5D{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* http://www.ub.gu.se/kvinn/artal/detaljer/1870-talet.xml {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211121204014/http://www2.ub.gu.se/kvinn/artal/detaljer/1870-talet.xml |date=2021-11-21 }}
* Елен Ки [http://runeberg.org/kvinnopsyk/0196.html Квиннопсикологија и квалитативна логика.] [http://runeberg.org/kvinnopsyk/0196.html En studie och ett forsvar] 1896 година
* Gustav Sundbärg [http://runeberg.org/sverig01/0267.html Sveriges land och folk] 1901 година
* Gunilla Thorgren Ottar [https://books.google.com/books?id=AhfXAgAAQBAJ&pg=PT62&lpg=PT62&dq=F%C3%B6reningen+f%C3%B6r+gift+kvinnas+%C3%A4gander%C3%A4tt&source=bl&ots=PE3UxeJLGo&sig=fdx4ZsprbitIR5aq4Yjxg-JZLdE&hl=sv&sa=X&ei=W6hHVa_xAcbZyAPH94HQDw&ved=0CEcQ6AEwCTgK#v=onepage&q=F%C3%B6reningen%20f%C3%B6r%20gift%20kvinnas%20%C3%A4gander%C3%A4tt&f=false och kärleken: En biografi]
[[Категорија:Феминистички организации во Шведска]]
87misueybs060fe75ts4cqzbh1rgu9n
Железно јајце
0
1290112
5608746
5368507
2026-08-13T06:26:18Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608746
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Iron_Eggs_clone_compared_to_a_5_minutes_coocked_and_peeled_chicken_egg_IMG_0263.jpg|мини|Три црни железни јајца, во споредба со варено и излупено пилешко јајце.]]
'''Железно јајце''' ([[кинески]]: 鐵蛋; [[пинјин]]: tiědàn) ― посебна верзија на сојно јајце, закуска од [[Република Кина]]. Тие се сметани за деликатес и потекнуваат од областа Тамсуј во градот [[Нов Тајпеј]].
Јадењето се состои од мали јајца кои постојано се динстани во мешавина од [[зачин]]и и се сушат на воздух. Добиените јајца се темно кафеави однадвор, збрчкани по текстура и многу вкусни во споредба со стандардните варени јајца. Се вели дека има вкус „слатко, зачинето и малку солено со концентриран вкус на јајца - одлична закуска со пијалаци“.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.odt.co.nz/lifestyle/food-wine/195433/dipping-taiwanese-bowl|title=Dipping into the Taiwanese bowl|last=Smith|first=Charmian|date=25 јануари 2012|access-date=6 февруари 2022|publisher=Allied Press Limited|archive-date=2015-05-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20150527090304/http://www.odt.co.nz/lifestyle/food-wine/195433/dipping-taiwanese-bowl|url-status=dead}}</ref>
Јајцата биле претпоставувани дека ги создал ресторанот Чанг-нијан Хуанг (黃張哖) кој служел закуски на луѓето на пристаништето во градот покрај морето. Во еден дождлив ден со помалку работа од вообичаено, Хуанг Чангнијан морал постојано да ги готви јајцата од соја (滷蛋) за да ги загрее откако ќе ги извади од супата од [[Соин сос|соиниот сос]]. Постапката на повторно готвење и сушење на крајот резултирало со смалени јајца кои биле темни, вкусни и збрчкани, што било исклучително познато кај месното население. Хуанг на крајот основал нов бизнис заснован на нејзиниот рецепт за железни јајца, продавајќи ги под брендот апотиедан (阿婆鐵蛋; „железните јајца на бабата“).<ref>{{Наведена книга|last=林明峪|publisher=聯經|year=1983|pages=21–5|language=zh|script-title=zh:大快朵頤}}</ref> Тие можат да се создадат само со употреба на „јајца од [[кокошка]], [[гулаб]] или [[препелица]]“, но не и од јајца од патки.<ref name="isacc2006">{{Наведено списание|last=Newman|first=Jacqueline|year=2006|title=Iron Eggs|url=http://www.flavorandfortune.com/dataaccess/article.php?ID=546|journal=Flavor and Fortune|publisher=Institute for the Advancement of the Science and Art of Chinese Cuisine|volume=13|issue=1|pages=5, 8|access-date=2022-02-06|archive-date=2015-05-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20150527143734/http://www.flavorandfortune.com/dataaccess/article.php?ID=546|url-status=dead}}</ref> Јајцата од препелица се многу познати.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://edition.cnn.com/travel/article/40-taiwan-food/index.html|title=40 of the best Taiwanese foods and drinks|last=Hiufu Wong|first=Maggie|work=edition.cnn.com|publisher=CNN|accessdate=6 февруари 2022}}</ref> Познатоста на железните јајца е зголемена и може да се најдат и во други региони покрај Тајван, како на пример во [[Африка]] и [[Среден Исток|Блискиот Исток]].<ref name="isacc2006" />
== Поврзано ==
* [[А-геј]] – [[храна]] од [[Нов Тајпеј]]
* [[Чадено јајце]] – храна која вклучува чадење [[јајца]]
* [[Тајванска кујна]] – [[Кулинарство|кулинарни]] традиции на Тајван
* Чајно јајце – јајце варено во [[чај]] како солена закуска
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.flickr.com/photos/tachikoma/81799081 Фотографија] на Flickr
[[Категорија:Статии со текст на кинески]]
[[Категорија:Статии со текст на традиционален кинески]]
[[Категорија:Јадења од јајца]]
[[Категорија:Тајванска кујна]]
[[Категорија:Култура во Нов Тајпеј]]
cgtw8kzyevs5ajm25vkbz9xjucmpn0w
Драгослав Степановиќ
0
1291207
5608669
4735640
2026-08-12T19:41:21Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608669
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Dragoslav Stepanovic.jpg|мини|Драгослав Степановиќ во Франкфурт во 2005 година]]
'''Драгослав Степановиќ''' (роден на 30 август 1948 година) бил поранешен српски [[Фудбал|фудбалер]] и тренер.
== Клупска кариера ==
Степановиќ својата успешна кариера, но и своето име го раширил во екипата на [[ОФК Белград]] каде настапувал како [[Одбрана (фудбал)|десен бек]]. Во тој тим бил цели 11 години и тоа помеѓу 1962 и 1973 година. Подоцна тој се преселил во составот на [[ФК Црвена ѕвезда|Црвена ѕвезда од Белград]]. Во новиот тим се задржал три сезони, сѐ до 1976 година. Поради ограничувањата за остварување на трансфер надвор од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]], тој морал да почека до својата 28 година за да се пресели во странство.
Првата станица на Степановиќ во странство била [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] и тоа во екипата на [[ФК Ајнтрахт Франкфурт|Ајнтрахт од Франкфурт]], каде што станал познат и популарен како '''Степи'''. За екипата на Ајнтрахт од Франкфурт настапувал две сезони (1976–1978). Следувал престој од една сезона во составот на Ворматија Вормс.
Во месец јули 1979 година тој се приклучил на англискиот клуб [[ФК Манчестер Сити]] за износ од 140.000 фунти. Во тој тим минал две сезони.
Тој ја завршил својата кариера во сезоната 1981/82 назад во Германија, поточно во составот на Ворматија Вормс.
== Репрезентација ==
Драгослав Степановиќ бил поранешен југословенски репрезентативец. Тој му бил миленик на селекторот на репрезентацијата [[Вујадин Бошков]].
=== Меѓунарони (репрезентативни) голови ===
: ''Список на оценки и резултати. Најпрво колоната за резултати е бројот на голови на репрезентацијта на Југославија, наредната колона за резултати го покажува остварувањето по секој гол на Драгослав Степановиќ.''
{| class="wikitable sortable"
|+Список на меѓународни (репрезентативни) голови и голови постигнати од Драгослав Степановиќ
! scope="col" | бр.
! scope="col" | Дата
! scope="col" | Место на одржување
! scope="col" | Противник
! scope="col" | Резултат
! scope="col" | Резултат
! scope="col" | Тип на натпревар
|-
| align="center" | 1
| 14 јуни 1972 година
| Стадион Белфорт Дуарте, [[Куритиба]], Бразил
|{{Fb|Venezuela}}
| align="center" | 7:0
| align="center" | 10:0
| [[Пријателски натпревар|Пријателски]]
|}
== Тренерска кариера ==
Драгослав Степановиќ бил успешен фудбалски тренер во Германија. Тој создал тренерско име во Германија со составот на [[ФК Ајнтрахт Франкфурт|Ајнтрахт од Франкфурт]]. Подоцна тој го преземал составот на [[ФК Бајер Леверкузен|Баер Леверкузен]], заменувајќи го тренерот Рајнхард Сафиг, непосредно пред да го освојат финалето на ДФБ-Покал во 1993 година (купот на Германија).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bayer04.de/en-us/page/historie/saison-1990-2015/1992-1993|title=1992/1993|publisher=bayer04.de|accessdate=2 December 2019}}</ref> Подоцна, во јули 1995 година Степановиќ потпишал да биде тренер на екипата на Атлетик од Билбао. Тој не издржал до крајот на сезоната, па бил заменет во средината на месец март 1996 година.
Степановиќ бил издигнат на ниво на идол во САД. Пристигнал во Колумбус, Охајо, во 2002 година како тренер на младинскиот фудбалски клуб ФК Бласт. По претстојот во САД, тој се вратил во Германија, каде што накратко бил тренер во тимот на ТуС Кобленц.
Во месец декември 2006 година, Драгослав Степановиќ бил кандидат во потесниот круг за селекторско место на репрезентацијата на Босна и Херцеговина, но сепак селекторското место му припаднало на тренерот Фуад Мужуровиќ.
На 24 август 2007 година, Степановиќ бил именуван за главен тренер на [[Српска Суперлига|српскиот суперлигаш]] ФК Чукарички. Неговото назначување дошло на само две седмици од почетокот на сезоната 2007-2008 во текот на која Чукарички веќе одиграл со српските великани Црвена ѕвезда од Белград и [[ФК Партизан|Партизан]]. Во тие два натпревари екипата на Чукарички забележала една победа и еден нерешен резултат.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mtsmondo.com/sport/vesti/text.php?vest=67998|title=Dragoslav Stepanović novi trener Čukaričkog | Mondo|date=10 June 2010|publisher=Mtsmondo.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20070927005504/http://www.mtsmondo.com/sport/vesti/text.php?vest=67998|archive-date=27 September 2007}}</ref> На 8 декември 2008 година, тој бил отпуштен од клубот на Чукарички.
Во текот на летото 2009 година надвор од сезоната на 8 јуни 2009 година, тој бил именуван за главен тренер на екипата на ФК Војводина, и тоа за претстојната сезона 2009-10,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mtsmondo.com/sport/vesti/text.php?vest=137000|title=Stepi za MONDO: Da, ja sam trener Vojvodine, MTS Mondo, June 6, 2009|date=10 June 2010|publisher=Mtsmondo.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20090607233752/http://www.mtsmondo.com/sport/vesti/text.php?vest=137000|archive-date=7 June 2009}}</ref> но бил ослободен од обврските на 2 октомври истата година.
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://web.archive.org/web/20150621171357/http://reprezentacija.rs/index.php/sr/statistika/reprezentativci/1524 Reprezentacija.rs профил]
* [http://www.eintracht-archiv.de/stepanovic.html Драгослав Степановиќ на eintracht-archiv.de] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120730012508/http://www.eintracht-archiv.de/stepanovic.html |date=2012-07-30 }} (на германски)
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:С}}
[[Категорија:Тренери на ФК Атлетик Билбао]]
[[Категорија:Српски фудбалски тренери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Сити]]
[[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Црвена Ѕвезда]]
[[Категорија:Фудбалски дефанзивци]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Југословенски фудбалери]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1948 година]]
6j0e0sokesdjkhqrhmdfmn7ibzj9283
Вера Елкан
0
1295348
5608667
5261875
2026-08-12T19:37:10Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608667
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:The International Brigade during the Spanish Civil War, December 1936 - January 1937 HU71509.jpg|мини|Меѓународната бригада за време на Шпанската граѓанска војна, декември 1936 - јануари 1937 година]]
'''Вера Елкан''' (1908–2008) била јужноафриканска фотографка која остана запаметена по нејзините слики од [[Меѓународни бригади|Меѓународните бригади]] во [[Шпанска граѓанска војна|Шпанската граѓанска војна]].
== Биографија ==
Од мешано јужноафриканско и германско потекло, Елкан се школувала како фотограф во Берлин во 1930-тите и работел како фотограф во Германија и Јужна Африка. Додека престојуваше во Лондон, таа доби средства од британската кампања за поддршка на [[Меѓународни бригади|Меѓународните бригади]] да оди во Шпанија за да ги фотографира активностите на бригадите. Таа отпатувала со амбулантно возило до Алабасете во декември 1936 година, каде што фотографирала германски, француски и британски регрути во базата за обука. Други слики покриваат меѓународни новинари, болница во Валенсија, трансфузија на крв и жртви во воздушни напади во Мадрид.<ref name="roberts">[http://www.luminous-lint.com/app/photographer/Vera__Elkan/A/ Hilary Roberts, "Vera Elkan"], Luminous Lint. Retrieved 14 March 2013.</ref> Нејзините слики, исто така, вклучуваа снимки од Михаил Колцов од ''Правда'', Клод Кокбурн од ''Дејли работник'' и од лекарот Норман Бетун.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=yf_Fx4cHVmwC&pg=PA344|title=Gerda Taro, Fotógrafa de Guerra: El Periodismo Como Testigo de la Historia|last=Olmeda|first=Fernando|publisher=DEBATE|year=2007|isbn=978-84-8306-702-4|pages=344–|access-date=14 March 2013}}</ref>
Елкан подоцна работела како фотограф на портрети во Лондон, но нејзиното студио било уништено во [[Втора светска војна|војната]], заедно со најголемиот дел од нејзината работа. По војната, таа се концентрираше на семејниот живот.<ref name="roberts">[http://www.luminous-lint.com/app/photographer/Vera__Elkan/A/ Hilary Roberts, "Vera Elkan"], Luminous Lint. Retrieved 14 March 2013.</ref>
== Изложби ==
* Шпанската серија на Вера Елкан е изложена во Империјалниот воен музеј и во [[Тејт|галеријата Тејт]].<ref name="roberts">[http://www.luminous-lint.com/app/photographer/Vera__Elkan/A/ Hilary Roberts, "Vera Elkan"], Luminous Lint. Retrieved 14 March 2013.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.iwm.org.uk/collections/listing/object-205004502 Шпанските слики на Елкан Вера од Царскиот воен музеј]
{{Нормативна контрола}}{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Елкан, Вера}}
[[Категорија:Фотопортретисти]]
[[Категорија:Починати во 2008 година]]
[[Категорија:Родени во 1908 година]]
[[Категорија:Жени-уметници]]
4yyt22dpqt1zmldc06mdzb6gz4xaxi9
Езеро Ортиљето
0
1305552
5608704
4805921
2026-08-12T23:15:39Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608704
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Lago di Ortiglieto 2016.png|мини|Езерото Ортиљето]]
'''Езеро Ортиљето''' е вештачко езеро во северозападна Италија која се протега меѓу градскиот град Џенова во Лигурија и провинцијата Алесандрија во Пиемонт.
== Историја ==
Вештачкото езеро Ортиљето за прв пат било проектирано во 1906 година од страна [[Инженер|на инг.]] Зунини и било изградено од 1917 до 1925 година од компанија од Џенова по име ''Officine Elettrice Genovesi'' . Имало две брани, повисоката од 45 метри (брана ''Жербино'' ) и друга од 15 метри ( ''Дига дела Села Зербино'' ). По период на обилни дождови од август 1935 година, се урнала браната Жербино, генерирајќи поплава на Орба која предизвикала штети, главно во областа Овада.<ref>[http://www.lastampa.it/2015/08/13/edizioni/alessandria/oggi-il-ricordo-delle-vittime-del-crollo-della-diga-di-molare-aggiornamenti-ITwPVk0ZM6Fsgl2Rp7ozbI/pagina.html] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170917125224/http://www.lastampa.it/2015/08/13/edizioni/alessandria/oggi-il-ricordo-delle-vittime-del-crollo-della-diga-di-molare-aggiornamenti-ITwPVk0ZM6Fsgl2Rp7ozbI/pagina.html |date=2017-09-17 }} Daniela Prato.</ref> Во денешно време езерото Ортиљето е многу помало отколку во минатото и има само една брана. {{Coord|44|34|09|N|8|36|14|E|type:waterbody_source:kolossus-itwiki}}
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Ризница-ред}}
[[Категорија:Алесандрија (покраина)]]
[[Категорија:Вештачки езера]]
[[Категорија:Вештачки езера во Италија]]
b18r972wu85yj4gxcf1vdgya7iamm1t
Збогувањето на Телемах и Евхарис
0
1305918
5608824
4810212
2026-08-13T09:53:37Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608824
wikitext
text/x-wiki
{{закосен наслов}}
[[Податотека:Jacques-Louis David - The Farewell of Telemachus and Eucharis - Google Art Project.jpg|мини|300x300пкс]]
'''''Збогувањето на Телемах и Евхарис''''' — слика од 1818 година на [[Жак-Луј Давид]], сега во [[Музеј „Гети“|музејот Џ. Пол Гети]]. Била нарачана од грофот [[Франц Ервајн фон Шенборн-Визенхајд|Франц Ервејн фон Шенборн-Визентхајд]] за време на егзилот на Давид во [[Брисел]]. Ги прикажува [[Телемах (митологија)|Телемах]] и [[Евхарис (фикција)|Евхарис]], два лика од романот на [[Франсоа Фенелон]] од 1699 година ''Les Aventures de Télémaque'', инспириран од [[Хомер|Хомеровата]] ''[[Одисеја]]''. Последна слика на уметникот на двојка од митологијата е сликата на приврзок на неговата ''[[Ерос и Психа (Давид)|Ерос и Психа]]''.
== Библиографија ==
* Helmut Engelhart, "The Early History of Jacques-Louis David's ''The Farewell of Telemachus and Eucharis'' ", ''The J. Paul Getty Museum Journal'', vol. 24, 1996, pp. 21–43
* [http://www.findarticles.com/p/articles/mi_m0422/is_4_82/ai_69411771/pg_1 Mary Vidal, "David's 'Telemachus and Eucharis' : Reflections on love, learning and history"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070322083336/http://www.findarticles.com/p/articles/mi_m0422/is_4_82/ai_69411771/print |date=2007-03-22 }} in ''The Art Bulletin,'' December 2000.
{{Жак-Луј Давид}}
[[Категорија:Уметнички слики од 1818 година]]
[[Категорија:Слики од Жак-Луј Давид]]
[[Категорија:Слики во музејот „Гети“]]
3ioqrirg14pz5iavvjiw54cs2aw4shn
Ацо Гогов
0
1310486
5608703
5537488
2026-08-12T23:15:28Z
~2026-44440-19
135887
/* */ Додавање на информација за новообјавена книга
5608703
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за писател
| name = Ацо Гогов
| image =
| caption =
| birth_date = {{роден на и возраст|df=yes|1971|11|24}}
| birth_place = {{роден во|Струмица}}, [[СР Македонија]], [[СФРЈ]]
| death_date =
| death_place =
| occupation = [[писател]], [[Драмска уметност|драматург]] и [[Книжевна критика|книжевен]] и [[театар]]ски критичар
| movement =
| genre =
| magnum_opus =
| influences =
| influenced =
| footnotes =
}}
'''Ацо Гогов''' (24 ноември 1971, [[Струмица]]) — [[Македонија|македонски]] [[Писател|писател]], [[Драмска уметност|драматург]] и [[Книжевна критика|книжевен]] и [[театар]]ски критичар.
==Творештво==
Ацо Гогов работи во [[Центар за култура „Антон Панов“ – Струмица|Народниот театар „Антон Панов“]] во [[Струмица]]. Основно и средно образование завршил во родниот град. Дипломирал на Катедрата по општа и компаративна книжевност на Филолошкиот факултет во Скопје. Објавил три книги со куси раскази: „''Географија на маленкоста''“ (2009), „''[[Триптихон]]''“ (2017) и „[[Единствен матичен број (книга)|''Единствен матичен број'']]“ (2012). Ја објавил книгата со театарски записи „''Децата на Мнемосина''“ во 2019 година. Во 2013 година бил застапен во првата антологија на македонската песна во проза, „''[[Бденија и виденија]]''“,<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 361-362.</ref> а три негови кратки раскази се застапени во антологијата на македонскиот краток расказ, „[[Џинџуџе во земјата на афионите]]“ ([[Темплум]], 2022).<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 207-210.</ref> Во 2024 година ја објавил книгата есеи „Патот накај дома“. Во 2026 година излезе избор од неговите куси прози и раскази, книгата ,,Месечините на нашите животи" во издание на ,,Македоника литера".
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гогов, Ацо}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1971 година]]
[[Категорија:Македонски раскажувачи]]
[[Категорија:Македонски драматурзи]]
[[Категорија:Македонски книжевни критичари]]
[[Категорија:Македонски театарски критичари]]
[[Категорија:Југословенски Македонци]]
9o4pyg4tjjsyxblen41axj900tza15s
Дедрик Бојата
0
1310498
5608527
5464410
2026-08-12T13:22:11Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608527
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Bel-Tun (23) 2 (cropped).jpg|thumb|десно|250px|Дедрик Бојата]]
'''Дедрик Анга Бојата''' (р. {{роден на|28|ноември|1990}}) е белгиски професионален [[фудбал]]ер кој игра како [[Одбрана (фудбал)|среден бек]] или [[Одбрана (фудбал)|десен бек]] за белгискиот про-лигаш Клуб Бриж и за [[Фудбалска репрезентација на Белгија|репрезентацијата на Белгија]].
Тој го направил своето деби за сениорскиот тим со [[ФК Манчестер Сити|Манчестер Сити]] во 2010 година и бил нивни млад играч на годината за 2009-10. За сезоната 2011-12 тој бил позајмен на [[ФК Болтон Вондерерс|Болтон Вондерерс]], а во првата половина на 2012-13 бил во ФК Твенте. Во 2015 година тој се преселил во Селтик за околу 1,5 милиони фунти. Во летото 2019 година, Бојата се приклучил на Херта БСЦ.
Бојата има натпревар од Белгија на младинско и сениорско ниво, а своето деби за сениорите го имал во 2010 година. Тој бил дел од нивниот тим кој беше трет на [[Светско првенство во фудбал 2018|Светското првенство во фудбал во 2018 година]].
== Клупска кариера ==
=== Рана кариера ===
Роден во Укл, Белгија, Бојата ја започнал својата кариера во младинскиот тим во Брисел пред да се приклучи на [[ФК Манчестер Сити|Манчестер Сити]] во 2006 година. Тој бил дел од победничката екипа на ФА младинскиот куп на Сити во 2008 година, започнувајќи во двата натпревари од финалето против Челзи.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/2296263/FA-Youth-Cup-Final-Man-City-have-the-edge.html|title=FA Youth Cup Final: Man City have the edge|last=Pickup|first=Oliver|date=4 April 2008|work=The Telegraph|access-date=3 January 2010|location=London}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/2297541/FA-Youth-Cup-Manchester-City-crush-Chelsea.html|title=FA Youth Cup: Manchester City beat Chelsea good and proper!!|last=Ogden|first=Mark|date=17 April 2008|work=The Telegraph|access-date=3 January 2010|location=London}}</ref> Тој ја освоил наградата за играч на месецот на Академијата на Сити за април 2009 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mcfc.co.uk/News/Team-news/2009/May/Brazil-ace-collects-April-Thomas-Cook-acolade|title=Brazil ace collects April Thomas Cook acolade [sic]|date=18 May 2009|work=Official website|publisher=Manchester City FC|accessdate=3 January 2010}}</ref> Тој бил еден од седумте играчи на Академијата од неговата година кои биле промовирани на тренинзи со постарите играчи од почетокот на сезоната 2009-10.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.manchestereveningnews.co.uk/sport/football/football-news/citys-likely-lads-921923|title=City's Likely Lads|date=17 June 2009|work=Manchester Evening News|access-date=13 May 2014}}</ref>
=== Манчестер Сити ===
Бојата го направил своето деби за првиот тим против [[ФК Мидлсбро|Мидлсброу]] во третото коло на [[ФА куп|ФА Купот]] на 2 јануари 2010 година, играјќи централен бек и помагајќи му на својата екипа да победи со 1-0 на стадионот Риверсајд.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.gva.be/nieuws/sport/voetbal-buitenland/aid891031/jonge-belg-dedryck-boyata-voor-het-eerst-in-basis-manchester-city.aspx|title=Jonge Belg Dedryck Boyata voor het eerst in basis Manchester City|date=2 January 2010|work=Gazet Van Antwerpen|access-date=2 January 2010|publisher=Concentra Media|language=nl|archive-date=2011-09-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20110929014914/http://www.gva.be/nieuws/sport/voetbal-buitenland/aid891031/jonge-belg-dedryck-boyata-voor-het-eerst-in-basis-manchester-city.aspx|url-status=dead}}</ref> Неговото првенствено деби било како замена против [[ФК Блекбурн Роверс|Блекбурн Роверс]] девет дена подоцна, заменувајќи го [[Мартин Петров]] во 86. минута од победата на домашен терен со 4-1.<ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/8443696.stm|title=Man City 4-1 Blackburn|date=11 January 2010|via=news.bbc.co.uk}}</ref> Неговиот прв старт во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]] било на гостувањето против Хал Сити на 6 февруари. Тој бил прогласен за млад играч на сезоната 2009-10 за неговите напори за време на двата натпревари од полуфиналето на [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига купот]] против ривалите [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]].
На почетокот на сезоната 2010-11 тој го постигнал вториот гол во плеј-оф натпреварот во [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]] против ФК Темишвар на 26 август, негов прв за клубот. Неговата форма продолжи да се подобрува и бил избран да започне против [[ФК Челси|Челзи]] на 25 септември, кој беше непоразен на почетокот на сезоната. Бојата го играше натпреварот на позицијата десен бек и имал добри перформанси бидејќи Сити ја чуваше мрежата за да го добие натпреварот со 1-0.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mcfc.co.uk/News/Match-reports/2010/September/City-v-Chelsea|title=City 1–0 Chelsea|date=25 September 2010|work=mcfc.co.uk|publisher=Manchester City FC|accessdate=26 September 2010|archive-date=2012-03-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20120311131913/http://mcfc.co.uk/News/Match-reports/2010/September/City-v-Chelsea|url-status=dead}}</ref> Тој доби црвен картон само пет минути по поразот од 3-0 на домашен терен против [[ФК Арсенал|Арсенал]] на 24 октомври, за фаулирање на Маруан Шамак додека бил последниот човек пред голот.<ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/eng_prem/9110566.stm|title=Man City 0–3 Arsenal|date=24 October 2010|work=BBC News}}</ref> Вкупно тој забележал 17 настапи во текот на сезоната и бил неискористена замена бидејќи Манчестер Сити го освои ФА Купот 2010-11.<ref name="cup11">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/13346941|title=Man City 1 – 0 Stoke|last=McNulty|first=Phil|date=14 May 2011|work=BBC Sport|accessdate=2 June 2015}}</ref> После тоа, Бојата помина голем дел од следните две сезони на позајмица, најпрво во колегата од Премиер лигата, [[ФК Болтон Вондерерс|Болтон Вондерерс]], а потоа во Холандија со ФК Твенте.
==== Потези за заем ====
На 26 август 2011 година, Бојата му се приклучил на [[ФК Болтон Вондерерс|Болтон Вондерерс]] на позајмица за една сезона.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mcfc.co.uk/News/Team-news/2011/August/Dedryck-Boyata-loaned-to-Bolton-for-the-season|title=Boyata loaned to Bolton for rest of the season|work=Official website|publisher=Manchester City FC|accessdate=26 August 2011|archive-date=2015-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20150128153544/http://www.mcfc.co.uk/news/team-news/2011/august/dedryck-boyata-loaned-to-bolton-for-the-season|url-status=dead}}</ref> Тој го направил своето деби во стартните единаесет за Болтон Вондерерс на 10 септември играјќи го целиот натпревар на домашен пораз на Болтон од [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] со 5-0.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.skysports.com/football/bolton-vs-man-utd/teams/237908|title=Premier League (Sky Sports)|work=SkySports|language=en|accessdate=25 July 2018}}</ref> На 2 октомври 2011 година, Бојата го постигнал својот прв гол за [[ФК Болтон Вондерерс|Болтон Вондерерс]] во поразот со 5-1 на гости против [[ФК Челси|Челзи]].<ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/eng_prem/15051291.stm|title=Bolton 1-5 Chelsea|date=2 October 2011|access-date=25 July 2018|language=en-GB}}</ref> Бојата заработил повреда на скочниот зглоб во поразот со 2–0 од [[АФК Сандерленд|Сандерленд]] на 22 октомври и повредата, која го оддалечи шест недели, значеше дека Бојата, како дел од неговиот договор за заем, се вратил на лекување во Манчестер Сити. Тој се вратил во стартната постава на Болтон на натпреварот со [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспур]] на 3 декември.
На 31 август 2012 година, Бојата го напуштил Манчестер Сити за да се приклучи на холандскиот клуб [[Ередивиси|Ередивизија]] ФК Твенте на краткорочна позајмица.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mcfc.co.uk/news/team-news/2012/august/boyata-joins-fc-twente-on-loan|title=Boyata completes FC Twente loan switch|work=Official website|publisher=Manchester City FC|accessdate=12 April 2014|archive-date=2016-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305200035/http://www.mcfc.co.uk/news/team-news/2012/august/boyata-joins-fc-twente-on-loan|url-status=dead}}</ref> Тој забележал 8 настапи за ФК Твенте пред да се врати во Манчестер Сити на 8 јануари 2013 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/football/2013/jan/08/manchester-city-dedryck-boyata-twente|title=Manchester City recall Dedryck Boyata from loan spell at FC Twente|date=8 January 2013|work=The Guardian}}</ref>
==== Враќање во Манчестер Сити ====
Бојата го имал својот прв настап во Манчестер Сити по повеќе од две години кога започна во натпреварот од третото коло во Лига Купот против [[ФК Виган Атлетик|Виган Атлетик]] на 24 септември 2013 година. Тој му помогнал на својот тим да ја зачува мрежата во победата од 5-0, а се доближи и самиот да го отвори резултатот во првото полувреме со удар со глава кој голманот на Виган го преврте над пречката.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/24122130|title=Man City 5 – 0 Wigan|date=24 September 2013|accessdate=3 June 2015}}</ref> На 4 јануари 2014 година, тој бил исклучен поради две резервации во третото коло од ФА Купот, во ремито 1-1 против [[ФК Блекбурн Роверс|Блекбурн Роверс]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25531549|title=Blackburn Rovers 1 – 1 Man City|last=Bevan|first=Chris|date=4 January 2014|work=BBC Sport|accessdate=3 June 2015}}</ref> Тој не бил вклучен во тимот на Сити за денот на натпреварот бидејќи тие го совладаа [[АФК Сандерленд|Сандерленд]] во финалето на Лига купот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/26311649|title=Man City 3 – 1 Sunderland|last=McNulty|first=Phil|date=2 March 2014|work=BBC Sport|accessdate=3 June 2015}}</ref> Манчестер Сити ја освоил [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]] во 2013-14 година, но Бојата немал право за медал бидејќи имал само еден настап во лигата цела сезона. На 28 мај, Бојата потпишал продолжување на договорот со Манчестер Сити, што требало да го задржи во клубот до 2016 година.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.mcfc.co.uk/News/Team-news/2014/May/Dedryck-Boyata-signs-new-contract|title=Boyata signs new deal|date=28 May 2014|work=Official website|access-date=28 May 2014|publisher=Manchester City FC|archive-date=2015-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20150128114427/http://www.mcfc.co.uk/News/Team-news/2014/May/Dedryck-Boyata-signs-new-contract|url-status=dead}}</ref>
На 10 август, Бојата ги одиграл цели 90 минути додека Сити ја отворил сезоната со пораз од 3-0 од [[ФК Арсенал|Арсенал]] во 2014 ФА Комјунити Шилд.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/28647186|title=Arsenal 3–0 Man City|last=Sanghera|first=Mandeep|date=10 August 2014|work=[[BBC Sport]]|access-date=10 August 2014}}</ref> Севкупно, тој забележал шест настапи во неговата последна сезона, со еден старт од два во лигата.
=== Селтик ===
[[Податотека:20170701_SK_Rapid_Wien_vs_Celtic_FC_1153.jpg|лево|мини| Бојата со Селтик во Австрија во јули 2017 година]]
[[Податотека:FC_Salzburg_versus_Celtic_FC_(4._Oktober_2918_Gruppe_B,_Zweiter_Spieltag)_22.jpg|десно|мини| Бојата игра во натпревар од Лига Европа против Салцбург]]
Бојата потпишал за шампионот на [[Премиер лига на Шкотска|шкотското]] првенство [[ФК Селтик|Селтик]] на четиригодишен договор на 2 јуни 2015 година, за сума од околу 1,5 милиони фунти.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/32954918|title=Dedryck Boyata: Celtic sign Manchester City defender|date=2 June 2015|work=BBC Sport|access-date=2 June 2015}}</ref>
Тој го направил своето натпреварувачко деби на 15 јули во квалификациите за Лигата на шампионите на Селтик Парк против Стјарнан, постигнувајќи го воведниот гол во победата од 2–0,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33500135|title=Celtic 2 – 0 Stjarnan|date=15 July 2015|work=BBC Sport|accessdate=15 July 2015}}</ref> и го погоди центаршутот на Крис Комонс за доцниот единствен гол против Карабаг ФК две недели. подоцна во третото квалификациско коло.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33647138|title=Celtic 1–0 FK Qarabag|date=29 July 2015|access-date=29 July 2015|publisher=BBC Sport}}</ref> Сепак, одбраната на Селтик беше генерално лоша во првата половина од сезоната, за време на која клубот не успеа да се квалификува за Лигата на шампионите.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/football/2015/oct/01/celtic-fenerbahce-europa-league-match-report?CMP=gu_com|title=Celtic pay price for defensive lapses to let Fenerbahce claim a draw|last=Murray|first=Ewan|date=1 October 2015|work=The Guardian|access-date=23 September 2020}}</ref> Бојата беше посочен поради критиките за неговите перформанси, особено кога дал пенал со „несмасна“ фаул за време на поразот од 2–1 на гостувањето кај [[ФК Абердин|Абердин]],<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/sport/football/34160690|title=Aberdeen 2-1 Celtic|last=Moffat|first=Colin|date=12 September 2015|work=BBC Sport|access-date=23 September 2020}}</ref> и за некои од примените голови за време на серијата на Селтик во [[УЕФА Лига Европа|УЕФА]]. [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]].<ref>{{Наведени вести|url=http://www.scotsman.com/sport/football/teams/celtic/celtic-ambrose-and-boyata-in-line-to-face-molde-1-3938052|title=Celtic: Ambrose and Boyata in line to face Molde|last=Halliday|first=Stephen|date=5 November 2015|work=The Scotsman|access-date=18 November 2015}}</ref>
Бојата се најде надвор од тимот на почетокот на сезоната 2016-17, но работел напорно во салата за да ја подобри својата кондиција.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.heraldscotland.com/sport/15101720.the-life-story-of-celtic-defender-dedryck-boyata-makes-your-root-for-a-man-who-came-from-nothing/|title=The life story of Celtic defender Dedryck Boyata makes your root for a man who came from nothing|last=Cameron|first=Neil|date=18 February 2017|work=Herald Scotland|access-date=20 April 2019}}</ref> Неговиот прв почеток (и настап) на сезоната дојде во победата од 1-0 во [[Премиер лига на Шкотска|шкотската Премиер лига]] во Килмарнок на 18 ноември 2016 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/37946500|title=Kilmarnock 0-1 Celtic}}</ref> Бојата го немал својот втор настап во сезоната до победата со 3-0 на Шкотскиот куп во Албион Роверс на 22 јануари 2017 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.scotsman.com/sport/football/teams/albion-rovers/albion-rovers-0-3-celtic-it-s-three-and-easy-for-celtic-1-4345801|title=Albion Rovers 0-3 Celtic: It's three and easy for Celtic|date=22 January 2017|work=[[The Scotsman|Scotsman]]|accessdate=27 January 2017}}</ref> Тој постигнал два гола во неговите наредни три првенствени настапи на Селтик Парк, и двата погодоци со глава од сет позиции, во победите со 1–0 против Сент Џонстон и [[ФК Абердин|Абердин]], соодветно.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/38659687|title=Celtic 1:0 St Johnstone|date=25 January 2017|publisher=[[BBC]]|accessdate=27 January 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/38740393|title=Celtic 1:0 Aberdeen|date=1 February 2017|publisher=[[BBC]]|accessdate=1 February 2017}}</ref> Бојата повторно се етаблирал во тимот, следејќи го советот од менаџерот [[Брендан Роџерс]] : „Тој [Роџерс] сакаше да играм едноставно и да играм како што играв на тренинзите и рече дека се ќе биде добро ако направам сè што ми рече." <ref>{{Наведени вести|url=https://www.sundaypost.com/fp/brendan-rodgers-told-me-to-keep-it-simple-says-celtic-defender-dedryck-boyata/|title=Brendan Rodgers told me to keep it simple, says Celtic defender Dedryck Boyata|date=24 May 2017|work=The Sunday Post|access-date=20 April 2019}}</ref>
=== Херта БСЦ ===
Во мај 2019 година, Бојата се приклучил на [[ФК Херта Берлин|Херта БСЦ]] на слободен трансфер.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/football/48328198|title=Dedryck Boyata: Celtic defender signs for Hertha Berlin|date=19 May 2019|work=BBC News|accessdate=19 May 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.herthabsc.de/de/intern/verpflichtung-dedryck-boyata/page/16026--17-17-.html|title=Hertha BSC verpflichtet Boyata|date=20 May 2019|publisher=Hertha BSC|language=de|accessdate=11 August 2019|archive-date=2020-11-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20201107233104/https://www.herthabsc.de/de/intern/verpflichtung-dedryck-boyata/page/16026--17-17-.html|url-status=dead}}</ref> Тој го направил своето натпреварувачко деби на 14 септември на четвртиот натпревар од домашната лига во поразот со 2–1 од [[ФК Мајнц 05|Мајнц 05]], влегувајќи како доцна замена за Џаваиро Дилросун.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://int.soccerway.com/matches/2019/09/14/germany/bundesliga/1-fsv-mainz-05/hertha-bsc-berlin/3047051/|title=Mainz vs. Hertha Berlin – 14 September 2019|work=Soccerway|publisher=Perform Group|accessdate=29 May 2022}}</ref> Бојата го постигнал својот прв гол за својот нов клуб на 29 септември, комплетирајќи го резултатот во победата со 4-0 над [[1. ФК Келн|1.]] [[1. ФК Келн|ФК Келн]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.foxsports.com/soccer/story/hertha-routs-10-man-cologne-4-0-freiburg-moves-3rd-092919|title=Hertha routs 10-man Cologne 4-0, Freiburg moves 3rd|date=29 September 2019|work=Fox Sports|accessdate=26 January 2020}}</ref>
Во пресрет на сезоната 2020–21, Бојата го заменил Ведад Ибишевиќ како капитен на Херта.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.kicker.de/ibisevic-nachfolger-gefunden-boyata-neuer-hertha-kapitaen-785290/artikel|title=Ibisevic-Nachfolger gefunden: Boyata neuer Hertha-Kapitän|date=22 September 2020|work=kicker|access-date=29 May 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009035920/https://www.kicker.de/ibisevic-nachfolger-gefunden-boyata-neuer-hertha-kapitaen-785290/artikel|archive-date=9 October 2020|language=de-DE}}</ref>
=== Клуб Бриж ===
На 22 август 2022 година, Бојата потпишал за белгискиот клуб Бриж од прва дивизија А на тригодишен договор.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.clubbrugge.be/en/news/red-devil-dedryck-boyata-signs-deal-club|title=Red Devil Dedryck Boyata signs deal with Club|date=22 August 2022|publisher=[[Club Brugge KV]]|language=en|accessdate=23 August 2022|archive-date=2022-10-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20221023210015/https://www.clubbrugge.be/en/news/red-devil-dedryck-boyata-signs-deal-club|url-status=dead}}</ref>
== Меѓународна кариера ==
=== Младински тимови ===
Бојата одиграл 12 натпревари за Белгија до 19 години и постигна два гола. Бојата го направил своето деби за Белгија У21 во победата со 1-0 над Малта на 3 март 2010 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.footbel.be/nl/nationale_elftallen/beloften/wedstrijdverslagen_21.html|title=EK-kwalificatiewedstrijd: België – Malta 1–0|work=footbel.be|archive-url=https://web.archive.org/web/20110927140152/http://www.footbel.be/nl/nationale_elftallen/beloften/wedstrijdverslagen_21.html|archive-date=27 September 2011|accessdate=4 March 2010}}</ref> Пет месеци подоцна, тој го добил својот прв меѓународен повик за сениор кога бил именуван во тимот за пријателскиот натпревар против Финска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mcfc.co.uk/News/Team-news/2010/August/Dedryck-Boyata-in-senior-Belgian-squad|title=First senior call-up for Boyata|work=Official website|publisher=Manchester City FC|accessdate=10 August 2010|archive-date=2012-04-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20120406193806/http://www.mcfc.co.uk/News/Team-news/2010/August/Dedryck-Boyata-in-senior-Belgian-squad|url-status=dead}}</ref> Тој продолжи да покажува некои импресивни перформанси бидејќи бил промовиран во комплетен првотимец на Манчестер Сити.
=== Сениорски тим ===
[[Податотека:Dedryck_Boyata_2021.jpg|мини| Бојата со Белгија на [[Европско првенство во фудбал 2020|УЕФА Евро 2020 година]]]]
Селекторот на Белгија Жорж Ликенс го избрал Бојата за два натпревари од [[Квалификации за европското првенство во фудбал 2012 - група А|квалификациите за Еуро 2012]] против Казахстан и [[Фудбалска репрезентација на Австрија|Австрија]] кон крајот на 2010 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.footbel.com/nl/nationale_elftallen/rode_duivels/spelersa.html|title=Belgian FA – Boyata caps|archive-url=https://web.archive.org/web/20101104000958/http://www.footbel.com/nl/nationale_elftallen/rode_duivels/spelersa.html|archive-date=4 November 2010|accessdate=25 October 2010}}</ref> Тој не играл против Казахстан, но го имал своето деби против Австрија на 10 октомври 2010 година, влегувајќи како замена на полувремето [[Тоби Алдервеирелд|наместо Тоби Алдервирелд]] во ремито 4–4. Тој добил повик за [[пријателски натпревар]] против [[Фудбалска репрезентација на Словенија|Словенија]] во август 2011 година, но не играл.<ref name="rbf">{{Наведена мрежна страница|url=http://static.belgianfootball.be/project/publiek/jrinteren/speler_PH_5723.htm#itop|title=Dedryck Boyata|publisher=Royal Belgian Football Association|accessdate=3 June 2015|archive-date=2014-11-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20141129050403/http://static.belgianfootball.be/project/publiek/jrinteren/speler_PH_5723.htm#itop|url-status=dead}}</ref>
Тој бил повикан во тимот на Белгија во октомври 2015 година за квалификациите за [[Европско првенство во фудбал 2016|Евро 2016]] против Андора и Израел.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.skysports.com/football/news/29908/10014350/belgium-make-sweeping-changes-for-euro-2016-double-header|title=Belgium make sweeping changes for Euro 2016 double-header|date=2 October 2015|publisher=Sky Sports|accessdate=11 October 2015}}</ref> Тој не играл на ниту еден од овие натпревари, но повторно бил повикан за пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]] на 29 март 2016 година.<ref name="rbf"/> Тој го освоил својот втор натпревар во тој натпревар кога влгол како замена по 86 минути за Џејсон Денајер.<ref name="rbf" /><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://static.belgianfootball.be/project/publiek/rencinter/fr/wed_9203.htm|title=Portugal 2 - 1 Belgique|publisher=Royal Belgian Football Association|accessdate=5 April 2016}}</ref>
Во мај 2018 година тој бил именуван во прелиминарниот [[Фудбалска репрезентација на Белгија|тим]] на Белгија за [[Светско првенство во фудбал 2018|Светското првенство]] во [[Русија]] 2018 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.independent.co.uk/sport/football/world-cup/belgium-world-cup-squad-confirmed-russia-2018-nainggolan-hazard-de-bruyne-lukaku-a8361241.html|title=World Cup 2018: Belgium announce initial 28-man squad for Russia|date=21 May 2018|work=The Independent}}</ref> На 4 јуни 2018 година, Бојата бил именуван во последниот тим од 23 [[Фудбалска репрезентација на Белгија|играчи]] за Белгија на [[Светско првенство во фудбал 2018|Светското првенство 2018 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/44353673|title=Kompany included but Benteke misses out}}</ref> Тој ја играл секоја минута од натпреварите во групната фаза на Белгија на [[Светско првенство во фудбал 2018|Светското првенство 2018 година]], но сепак бил исфрлен во нокаут фазата бидејќи Белгија заврши на третото место.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.dailyrecord.co.uk/sport/football/football-news/celtic-star-dedryck-boyata-dropped-12839608|title=Dedryck Boyata dropped from Belgium side for World Cup last 16 clash with Japan|last=Online|first=Record Sport|date=2 July 2018|work=dailyrecord|access-date=25 July 2018|archive-date=2022-11-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20221129105056/https://www.dailyrecord.co.uk/sport/football/football-news/celtic-star-dedryck-boyata-dropped-12839608|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://uk.businessinsider.com/belgium-defeats-england-third-place-match-world-cup-2018-7?r=US&IR=T|title=Belgium defeats England 2-0 in third place match at FIFA World Cup|work=Business Insider|access-date=27 July 2018|language=en|archive-date=2018-07-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20180727145845/http://uk.businessinsider.com/belgium-defeats-england-third-place-match-world-cup-2018-7?r=US&IR=T|url-status=dead}}</ref>
Во јуни 2021 година, Бојата бил повикан во последниот тим од 23 играчи на Белгија за [[Европско првенство во фудбал 2020|УЕФА Евро 2020]]. Тој одиграл 2 натпревари на турнирот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.uefa.com/uefaeuro-2020/teams/players/250005255--dedryck-boyata/|title=Dedryck Boyata - Belgium - UEFA EURO 2020|last=UEFA.com|work=UEFA.com|language=en|accessdate=29 October 2021}}</ref>
== Личен живот ==
Бојата е од Укл, предградие на [[Брисел]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.actu24.be/MBO_Article/392883.aspx|title=Dedryk Boyata, la surprise belge de Roberto Mancini à Manchester City|date=2 January 2010|publisher=actu24|language=fr|accessdate=3 January 2010|archive-date=2012-07-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20120723005249/http://www.lavenir.net/article/detail.aspx?articleid=392883|url-status=dead}}</ref> и е познато дека има добри односи со поранешниот соиграч од Манчестер Сити и Белгија, [[Венсан Компани|Винсент Компани]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.footgoal.net/suite.php?selection=59306|title=Boyata : " Kompany m'aide beaucoup "|publisher=Footgoal.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20121006200708/http://www.footgoal.net/suite.php?selection=59306|archive-date=6 October 2012|accessdate=26 January 2010}}</ref> Неговиот татко Биенвену Мандунгу Бојата е поранешен [[Демократска Република Конго|конгоански]] фудбалер, кој играл во 1990-тите во Белгија за Унион Сен-Жилоаз и Стад Лувен.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://sportmagazine.rnews.be/fr/sport/actualite/dedryck-boyata-l-option-back-droit-de-georges-leekens/article-1194832483592.htm|title=Dedryck Boyata, l'option back droit de Georges Leekens?|publisher=Sport Foot Magazine|archive-url=https://web.archive.org/web/20101010144517/http://sportmagazine.rnews.be/fr/sport/actualite/dedryck-boyata-l-option-back-droit-de-georges-leekens/article-1194832483592.htm|archive-date=10 October 2010|accessdate=26 January 2010}}</ref>
== Статистика за кариера ==
=== Клуб ===
=== Меѓународен ===
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+Настапи и голови по репрезентација и година
! Репрезентација
! година
! Апликации
! Голови
|-
| rowspan="8" | [[Фудбалска репрезентација на Белгија|Белгија]]
| 2010 година
| 1
| 0
|-
| 2016 година
| 1
| 0
|-
| 2017 година
| 2
| 0
|-
| 2018 година
| 11
| 0
|-
| 2019 година
| 2
| 0
|-
| 2020 година
| 4
| 0
|-
| 2021 година
| 7
| 0
|-
| 2022 година
| 3
| 0
|-
! colspan="2" | Вкупно
! 31
! 0
|}
== Почести ==
'''Манчестер Сити'''
* ФА младински куп : 2007-08 <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mancity.com/news/academy/academy-news/archive/2008/april/city-win-fa-youth-cup|title=CITY WIN FA YOUTH CUP|date=16 April 2008|work=mancity.com|publisher=[[Manchester City]]}}</ref>
* [[ФА куп|ФА Куп]] : 2010–11 <ref name="cup11"/>
'''Селтик'''
* [[Премиер лига на Шкотска|Шкотска премиера]] : 2015–16, 2016–17, 2017–18, 2018–19
* Шкотски куп : 2016–17, 2017–18
* Лига куп на Шкотска : 2017–18,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/42056522|title=Motherwell 0 - 2 Celtic|date=26 November 2017|work=BBC Sport|publisher=BBC|accessdate=26 November 2017}}</ref> 2018–19
'''Белгија'''
* Трето место [[Светско првенство во фудбал|на Светскиот куп на ФИФА]] : [[Светско првенство во фудбал 2018|2018 година]]
'''Индивидуален'''
* Награда за најдобар млад играч на Манчестер Сити: 2010 година <ref name="LCFC2021">{{Наведени вести|url=https://www.mancity.com/citytv/behind-the-scenes/general/2010/may/boyata-wins-young-player-of-the-year-award|title=Boyata's Young Player of the Year Award|date=21 May 2010|access-date=21 May 2021|publisher=ManCity|language=en}}</ref>
* Тим на годината на ПФА Шкотска : 2018–19 Шкотска Премиер лига <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/48171966|title=James Forrest, Steve Clarke & Ryan Kent win PFA Scotland annual awards|date=5 May 2019|publisher=BBC Sport|accessdate=5 May 2019}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бојата, Дедрик}}
[[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Клуб Бриж]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Херта]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Селтик]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Твенте]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Болтон Вондерерс]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Сити]]
[[Категорија:Фудбалски дефанзивци]]
[[Категорија:Белгиски фудбалери]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1990 година]]
qd55v9gdn7e38vm3etxhcb1yk16r83k
Ернст Хапел
0
1310562
5608730
5501060
2026-08-13T04:41:09Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608730
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Ernst-Happel-01 (cropped).jpg|мини|Хапел во комеморативен транспарент]]
[[Податотека:Österrike_1958.jpg|мини|275x275пкс| [[Фудбалска репрезентација на Австрија|Фудбалската репрезентација на Австрија]] во 1958 година со следните играчи – од лево кон десно, стоејќи; Валтер Хорак, Ернст Хапел, Карл Колер, Алфред Кернер, Пол Хала, Валтер Шлегер ; стуткани: Хелмут Сенекович, Герхард Ханапи, Рудолф Шанвалд, Франц Свобода и Јохан Бузек.]]
'''Ернст Франц Херман Хапел''' (29 ноември 1925 - 14 ноември 1992 година) бил австриски [[фудбал]]ер и менаџер.
Хапел се смета за еден од најголемите менаџери на сите времиња,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://thesporting.blog/blog/ernst-happel-legendary-football-manager|title=Ernst Happel - Legendary football manager|last=|work=The Sporting.blog|accessdate=4 February 2022}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.co.uk/football/news/story/_/id/1511243/ernst-happel|title=Greatest Managers, No. 14: Ernst Happel|last=Stephan Uersfeld|date=6 August 2013|work=ESPN|accessdate=4 February 2022|archive-date=2022-11-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20221130090315/https://www.espn.co.uk/football/news/story/_/id/1511243/ernst-happel|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/08/08/ernst-happel-weird-man-who-conquered-european-football-and-helped-shape-modern-game|title=Ernst Happel: The 'Weird Man' Who Conquered European Football and Helped Shape the Modern Game|last=<!--Not stated-->|date=8 August 2019|work=Sports Illustrated|accessdate=4 February 2022}}</ref> освојувајќи ги титулите во лигата и домашниот куп во Холандија, Белгија, Западна Германија и Австрија. Хапел го освоил [[Лига на шампиони во фудбал|Европскиот куп]] двапати, во 1970 година со [[ФК Фејенорд|Феенорд]] и [[Финале на Купот на европските шампиони во 1983 година|1983 година]] со Хамбургер, успеак со Клуб Бриж да дојде до вицешампионот на Европскиот куп во 1978 година и освои второпласиран медал со [[Фудбалска репрезентација на Холандија|Холандија]] на [[Светско првенство во фудбал 1978|Светскиот куп на ФИФА 1978 година]]. Тој беше првиот од петте менаџери кои го освоија Европскиот куп со два клуба ( [[Карло Анчелоти]], [[Отмар Хицфелд]], [[Жозе Мурињо]] и Јуп Хејнкес беа останатите четири). Тој е исто така еден од шесте менаџери – заедно со Анчелоти, Мурињо, Џовани Трапатони, Томислав Ивиќ и Ерик Геретс – кои ги освоиле првенствата во домашните првенства во најмалку четири земји.
== Играчка кариера ==
=== Клупско ниво ===
Хапел ја започнал својата професионална играчка кариера во Рапид Виена, каде што го направил своето деби во првиот тим на 17-годишна возраст. Формирајќи солидно дефанзивно партнерство со Макс Меркел, тој играл 14 години за Рапид, од 1943 до 1954 и 1956 до 1959 година, освојувајќи ја титулата во австриското првенство шест пати. Тој бил избран во тимот на векот на Рапид во 1999 година.<ref>[http://rapidarchiv.at/statistiken/team_des_jahrhunderts.html Team of the Century] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120211125157/http://rapidarchiv.at/statistiken/team_des_jahrhunderts.html|date=11 February 2012}} – Rapid Archive</ref>
Двете години помеѓу Хапел играл за Расинг Клуб де Париз во Франција.
=== Меѓународно ниво ===
Хапел го направил своето деби за [[Фудбалска репрезентација на Австрија|Австрија]] во септември 1947 година против [[Фудбалска репрезентација на Унгарија|Унгарија]]. Тој играл за Австрија на [[Летни олимписки игри 1948|Летните олимписки игри 1948 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.olympedia.org/athletes/24048|title=Ernst Happel|work=Olympedia|accessdate=15 October 2021}}</ref> Тој бил учесник на [[Светско првенство во фудбал 1954|Светското првенство во фудбал во 1954 година]] во Швајцарија, каде што им помогнал да стигнат до третото место, а исто така и на [[Светско првенство во фудбал 1958|Светското првенство во 1958 година]]. Неговиот последен интернационалец бил мечот против [[Фудбалска репрезентација на Југославија|Југославија]] во септември 1958 година. Заработил 51 натпревар и постигна 5 гола.<ref>[http://www.rsssf.com/miscellaneous/oost-recintlp.html Appearances for Austrian National Team] – RSSSF</ref>
== Менаџерска кариера ==
По пензионирањето како играч, Хапел станал еден од најголемите тренери на сите времиња. Ја освоил шампионската титула во четири земји. Тој, исто така, донел два клуба до злато во Купот на европските шампиони (сега [[Лига на шампиони во фудбал|Лига на шампиони]] на УЕФА) и Холандија до второто место на [[Светско првенство во фудбал 1978|Светското првенство во 1978 година]]. Неговиот прв клуб бил АДО Ден Хаг во 1962 година, со кој го освоил Купот на Холандија во 1968 година. По Ден Хаг, тој бил тренер на [[ФК Фејенорд|Феенорд]], со кој го освоил Европскиот куп (победен [[ФК Селтик|Глазгов Селтик]] во финалето во 1970 година ) и Интерконтиненталниот куп во 1970 година и [[Ередивиси|холандското првенство]] во 1971 година.
На Светското првенство во Аргентина 1978 година, Хапел бил селектор на [[Фудбалска репрезентација на Холандија|холандската репрезентација]] и стигнал до финалето против [[Фудбалска репрезентација на Аргентина|аргентинската репрезентација]]. Секогаш човек со малку зборови, се вели дека пеп-говорот на Хапел пред натпреварот се состоел од само една реченица: „Господа, два бода“. Меѓутоа, Холанѓаните ги загубиле конечните 3-1 во продолжението.
За време на неговата кариера како тренер, Хапел работел за неколку клубови, вклучувајќи ги Севиља, Клуб Бриж (неколку пати ја освои титулата во белгиското првенство ) и Хамбургер (1981-1987, германски шампион во 1982 и 1983 година, победник на германскиот куп 1987).
Во 1983 година, тој повторно го освоил Европскиот куп, 13 години по триумфот со Феенорд, овој пат со Хамбургер, победувајќи го [[ФК Јувентус|Јувентус]] во финалето. Тој е еден од петте тренери во историјата на европските купови (сега наречена Лига на шампиони) што ја освоил титулата со два клуба, а другите се [[Отмар Хицфелд]], кој победил со [[ФК Борусија Дортмунд|Борусија Дортмунд]] и [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] ; [[Жозе Мурињо]], кој победил со [[ФК Порто|Порто]] и [[ФК Интер|Интер]] ; Јуп Хејнкес, кој победил со [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] и [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] ; и [[Карло Анчелоти]] кој победи со [[ФК Милан|Милан]] и [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]].
Во 1987 година, Хапел се вратил во Австрија како тренер на Сваровски Тирол. Со клубот ја освоил титулата во првенството на Австрија двапати (1989 и 1990 година) пред да стане селектор на репрезентацијата на [[Фудбалска репрезентација на Австрија|Австрија]] во 1992 година.
== Личен живот ==
Сите млади играчи на Рапид Виена автоматски станале членови на [[Хитлерова младина|Хитлер Југенд]] во 1938 година. Ернст изјавил дека одбил да ги пее нивните песни додека не бил избркан од нивните собири.<ref name=":0">{{Наведени вести|url=http://www.dewitteduivel.com/2016/11/22/125-jaar-club-brugge-het-fantastische-volgasvoetbal-van-ernst-happel-19111925-14111992-4-rw/|title=125 Jaar Club Brugge: het fantastische 'volgasvoetbal' van Ernst Happel, 19/11/1925-14/11/1992 (4) – RW|date=2016-11-22|work=De Witte Duivel|access-date=2018-06-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20200417071535/http://www.dewitteduivel.com/2016/11/22/125-jaar-club-brugge-het-fantastische-volgasvoetbal-van-ernst-happel-19111925-14111992-4-rw/|archive-date=17 April 2020|language=nl-NL}}</ref>
Бил регрутиран и испратен на Источниот фронт во 1943 година. Иако никогаш не видел акција, тој бил уапсен од Американците во 1945 година. Тој побегнал скокајќи од вагонот во [[Минхен]] и му биле потребни неколку месеци за да се врати во [[Виена]]. Тој се прошверцувал во советската окупациска зона со изговор дека од далеку видел дека неговата куќа сѐ уште стои и дека повторно почнал да игра во Рапид Виена.<ref name=":0"/>
Ернст Хапел никогаш не се оженил. Еден од неговите поранешни играчи Биргер Џенсен го опишал како малку осаменик, секогаш придружен со неговите цигари и коњак.<ref name=":1">{{Наведени вести|url=http://www.dewitteduivel.com/2017/11/10/ernst-happel-29111925-14111992-weense-weltmeister-bij-club-brugge-aflevering-2/|title=Ernst Happel (29/11/1925-14/11/1992), Weense Weltmeister bij Club Brugge, aflevering 2|date=2017-11-10|work=De Witte Duivel|access-date=2018-06-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20191231224535/http://www.dewitteduivel.com/2017/11/10/ernst-happel-29111925-14111992-weense-weltmeister-bij-club-brugge-aflevering-2/|archive-date=31 December 2019|language=nl-NL}}</ref> Тој сепак се сретнал со австриските пријатели, уживајќи во игри со карти, базен и пикадо.<ref name=":1" />
== Смртта ==
[[Податотека:Ernst-Happel-Stadion_06.jpg|мини|Плакета на стадионот Ернст-Хапел во Виена]]
Како тежок пушач во поголемиот дел од својот возрасен живот, Хапел починал од рак на [[Рак на белите дробови|белите дробови]] во 1992 година на 66-годишна возраст. Во пресрет на неговата смрт, најголемиот фудбалски стадион во Австрија, Пратерстадион во Виена, бил преименуван во Ернст-Хапел-Стадион. Четири дена по неговата смрт, Австрија играла против [[Фудбалска репрезентација на Германија|Германија]] и завршило со нерешен резултат 0-0; Капата на Хапел лежела на клупата за резерви во текот на целиот натпревар.
== Менаџерска статистика ==
=== Клуб ===
{| class="wikitable collapsible collapsed"
! rowspan="2" |Клуб
! rowspan="2" |Од
! rowspan="2" |До
! rowspan="2" |Натпреварувње
! colspan="5" |Резултат
|-
!P
!W
!D
!L
!Win %
|-
| rowspan="3" align="left" |ADO Den Haag
| rowspan="3" align="left" |26 Август 1962
| rowspan="3" align="left" |22 Мај 1969
| align="left" |[[Ередивиси|Eredivisie]]
{{WDL|222|94|66|62}}
|-
| align="left" |KNVB Cup
{{WDL|31|24|5|2}}
|-
| align="left" |[[УЕФА Куп на победниците на куповите|European Cup Winners' Cup]]
{{WDL|4|2|0|2}}
|-
! colspan="4" |ADO Den Haag Total
{{WDLtot|257|120|71|66}}
|-
| rowspan="1" align="left" |San Francisco Golden Gate Gales
| rowspan="1" align="left" |28 Мај 1967
| rowspan="1" align="left" |1 Јули 1967
| align="left" |USA Western Division
{{WDL|12|5|3|4}}
|-
! colspan="4" |San Francisco Golden Gate Gales Total
{{WDLtot|12|5|3|4}}
|-
| rowspan="5" align="left" |[[ФК Фејенорд|Feyenoord]]
| rowspan="5" align="left" |10 Август 1969
| rowspan="5" align="left" |20 Мај 1973
| align="left" |[[Ередивиси|Eredivisie]]
{{WDL|136|101|23|12}}
|-
| align="left" |KNVB Cup
{{WDL|10|5|2|3}}
|-
| align="left" |Intercontinental Cup
{{WDL|2|1|1|0}}
|-
| align="left" |[[Лига на шампиони во фудбал|European Cup]]
{{WDL|17|10|4|3}}
|-
| align="left" |[[УЕФА Лига Европа|UEFA Cup]]
{{WDL|21|13|4|4}}
|-
! colspan="4" |Feyenoord Total
{{WDLtot|186|130|34|22}}
|-
| rowspan="2" align="left" |Sevilla
| rowspan="2" align="left" |2 Септември 1973
| rowspan="2" align="left" |17 Декември 1973
| align="left" |Segunda División
{{WDL|14|5|4|5}}
|-
| align="left" |Copa del Generalísimo
{{WDL|1|1|0|0}}
|-
! colspan="4" |Sevilla Total
{{WDLtot|15|6|4|5}}
|-
| rowspan="5" align="left" |Club Brugge
| rowspan="5" align="left" |27 Јануари 1974
| rowspan="5" align="left" |25 Октомври 1978
| align="left" |First Division
{{WDL|166|97|39|30}}
|-
| align="left" |Belgian Cup
{{WDL|19|13|4|2}}
|-
| align="left" |Belgian League Cup
{{WDL|8|5|1|2}}
|-
| align="left" |[[Лига на шампиони во фудбал|European Cup]]
{{WDL|17|8|3|6}}
|-
| align="left" |[[УЕФА Лига Европа|UEFA Cup]]
{{WDL|12|6|2|4}}
|-
! colspan="4" |Club Brugge Total
{{WDLtot|222|129|49|44}}
|-
| rowspan="1" align="left" |K.R.C. Harelbeke
| rowspan="1" align="left" |11 Февруари 1979
| rowspan="1" align="left" |1 Мај 1979
| align="left" |Second Division
{{WDL|11|6|1|4}}
|-
! colspan="4" |K.R.C. Harelbeke Total
{{WDLtot|11|6|1|4}}
|-
| rowspan="5" align="left" |Standard Liège
| rowspan="5" align="left" |29 Август 1979
| rowspan="5" align="left" |17 Мај 1981
| align="left" |First Division
{{WDL|68|38|15|15}}
|-
| align="left" |Belgian Cup
{{WDL|14|12|1|1}}
|-
| align="left" |Belgian Super Cup
{{WDL|1|0|1|0}}
|-
| align="left" |[[УЕФА Лига Европа|UEFA Cup]]
{{WDL|8|4|3|1}}
|-
| align="left" |Intertoto Cup
{{WDL|6|2|1|3}}
|-
! colspan="4" |Standard Liège Total
{{WDLtot|97|56|21|20}}
|-
| rowspan="6" align="left" |Hamburger SV
| rowspan="6" align="left" |8 Август 1981
| rowspan="6" align="left" |20 Јуни 1987
| align="left" |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Bundesliga]]
{{WDL|204|109|53|42}}
|-
| align="left" |DFB-Pokal
{{WDL|22|15|2|5}}
|-
| align="left" |German Supercup
{{WDL|1|0|1|0}}
|-
| align="left" |Intercontinental Cup
{{WDL|1|0|1|0}}
|-
| align="left" |[[Лига на шампиони во фудбал|European Cup]]
{{WDL|11|7|2|2}}
|-
| align="left" |[[УЕФА Лига Европа|UEFA Cup]]
{{WDL|20|10|2|8}}
|-
! colspan="4" |Hamburger SV Total
{{WDLtot|259|141|61|57}}
|-
| rowspan="6" align="left" |Swarovski Tirol
| rowspan="6" align="left" |18 Јули 1987
| rowspan="6" align="left" |30 Ноември 1991
| align="left" |Bundesliga
{{WDL|176|91|45|40}}
|-
| align="left" |Austrian Cup
{{WDL|20|15|1|4}}
|-
| align="left" |Austrian Supercup
{{WDL|3|0|1|2}}
|-
| align="left" |[[Лига на шампиони во фудбал|European Cup]]
{{WDL|8|4|2|2}}
|-
| align="left" |[[УЕФА Куп на победниците на куповите|European Cup Winners' Cup]]
{{WDL|2|1|0|1}}
|-
| align="left" |[[УЕФА Лига Европа|UEFA Cup]]
{{WDL|6|3|1|2}}
|-
! colspan="4" |Swarovski Tirol Вкупно
{{WDLtot|215|114|50|51}}
|-
! colspan="4" |<nowiki>Вкупно |</nowiki>
{{WDL|1274|707|294|273}}
|}
: *Датумите на првите и последните натпревари под Хапел не датуми на официјални состаноци
=== Репрезентации ===
: *Датумите на првите и последните натпревари под Хапел не датуми на официјални состаноци
== Почести ==
=== Играч ===
'''Рапид Виена''' <ref name="eurosport22224">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.the-sports.org/football-soccer-sk-rapid-wien-results-identity-equ1282.html|title=SK Rapid Wien - Titles, trophies and places of honor|accessdate=2022-11-30|archive-date=2022-11-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20221130090311/https://www.the-sports.org/football-soccer-sk-rapid-wien-results-identity-equ1282.html|url-status=dead}}</ref>
* Австриска фудбалска Бундес лига: 1945–46, 1947–48, 1950–51, 1951–52, 1953–54, 1956–57
* Куп на Австрија: 1945–46
* Куп на Зентропа: 1951 година
'''Австрија'''
* Трето место [[Светско првенство во фудбал|на Светскиот куп на ФИФА]]: [[Светско првенство во фудбал 1954|1954 година]]
=== Менаџер ===
'''ADO Den Haag''' <ref name="eurosport2222">{{Наведена мрежна страница|url=https://dehaagsevoetbalhistorie.nl/club/ado__amateurs_/|title=Historie|work=De Haagse Voetbalhistorie}}</ref>
* Куп на Холандија: 1967–68
'''Феенорд''' <ref name="eurosport422">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.voetbalkrant.com/nieuws/2010-08-06/feyenoord-een-topclub-zonder-geld|title=Feyenoord, een topclub zonder geld|date=6 August 2010}}</ref>
* [[Ередивиси|Ередивизија]]: 1970–71
* [[Лига на шампиони во фудбал|Европски куп]]: [[Куп на шампиони 1969/70|1969–70]]
* Интерконтинентален куп: 1970 година
'''Клуб Бриж''' <ref name="eurosport32">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.clubbrugge.be/nl/ernst-happel#bio|title=Ernst Happel Trainerscarrière|date=26 September 2017|work=Club Brugge|accessdate=2022-11-30|archive-date=2022-11-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20221130090320/https://www.clubbrugge.be/nl/ernst-happel#bio|url-status=dead}}</ref>
* Вицешампиони на [[Лига на шампиони во фудбал|Европскиот куп]]: [[Куп на шампиони 1977/78|1977–78]] <ref name="eurosport233">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/history/video/finals/021e-0e665fac8188-71e4aad4f702-1000--1978-final-highlights-liverpool-1-0-club-brugge/|title=1978 final highlights: Liverpool 1-0 Club Brugge|work=Union of European Football Associations}}</ref>
* Вицешампиони од [[УЕФА Лига Европа|Купот на УЕФА]]: [[Куп на УЕФА 1975-1976|1975–76]] <ref name="eurosport232">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sportuitslagen.org/voetbal-uefa-cup-1975-1976-epr10801.html|title=Voetbal - UEFA Cup - 1975/1976 - Home|work=Sportuitslagen}}</ref>
* Белгиско првенство: 1975–76, 1976–77, 1977–78
* Белгиски куп: 1976–77
'''Стандард Лиеж''' <ref name="eurosport322">{{Наведена мрежна страница|url=https://standard.be/fr/palmares|title=Palmares|work=Standard de Liège}}</ref>
* Белгиски куп: 1980–81
'''Холандија'''
* [[Светско првенство во фудбал|Вицешампион на Светското првенство во ФИФА]]: [[Светско првенство во фудбал 1978|1978 година]] <ref name="Yashin Award23">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fifa.com/worldcup/archive/argentina1978/|title=FIFA World Cup 1978|archive-url=https://web.archive.org/web/20180517170604/http://www.fifa.com/worldcup/archive/argentina1978/|archive-date=17 May 2018}}</ref>
'''Хамбургер СВ''' <ref name="eurosport22222">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.the-sports.org/football-soccer-hamburger-sv-results-identity-equ415.html|title=Hamburger SV - Titles, trophies and places of honor|accessdate=2022-11-30|archive-date=2022-11-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20221130090316/https://www.the-sports.org/football-soccer-hamburger-sv-results-identity-equ415.html|url-status=dead}}</ref>
* Европски куп: [[Куп на шампиони 1982/83|1982–83]]
* Вицешампион на Купот на УЕФА: 1981–82
* Вицешампиони на [[Суперкуп на УЕФА|европскиот Суперкуп]]: 1983 година
* [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундес лига]]: 1981–82, 1982–83
* ДФБ-Покал: 1986–87
'''Сваровски Тирол''' <ref name="eurosport22223">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.the-sports.org/football-soccer-fc-swarovski-tirol-results-identity-equ17744.html|title=FC Swarovski Tirol - Titles, trophies and places of honor|accessdate=2022-11-30|archive-date=2024-11-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20241130230200/https://www.the-sports.org/football-soccer-fc-swarovski-tirol-results-identity-equ17744.html|url-status=dead}}</ref>
* Австриско првенство: 1988–89, 1989–90
* Куп на Австрија: 1988–89
=== Индивидуален ===
* Европски тренер на годината - награда Сеп Хербергер: 1978, 1983 година
* Европски тренер на сезоната: 1982–83
* [[France Football|Франс Фудбал]] 9-ти најдобар менаџер на сите времиња: 2019 година <ref name="franceff">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.givemesport.com/1462037-france-football-have-ranked-the-50-greatest-managers-of-all-time|title=France Football have ranked the 50 greatest managers of all time|date=19 March 2019|publisher=GiveMeSport|accessdate=19 March 2019}}</ref>
* Светски фудбал 9-ти најдобар менаџер на сите времиња: 2013 година
* ESPN 14-ти најголем менаџер на сите времиња: 2013 година <ref name="espn">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/news/story/_/id/1511243|title=Greatest Managers, No. 14: Ernst Happel|date=6 August 2013|publisher=ESPN FC|accessdate=21 October 2019}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://rapidarchiv.at/spieler/happel_ernst.html Профил на играч] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081007033717/http://rapidarchiv.at/spieler/happel_ernst.html |date=2008-10-07 }} - Брза архива
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Хапел, Ернст}}
[[Категорија:Фудбалски дефанзивци]]
[[Категорија:Тренери на ФК Севиља]]
[[Категорија:Починати во 1992 година]]
[[Категорија:Родени во 1925 година]]
dkbxy87g3ixp3umfl3y4j4p6x64g4kb
Жива(II) оксид
0
1317080
5608764
5501122
2026-08-13T07:01:57Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608764
wikitext
text/x-wiki
{{Chembox|Verifiedfields=changed|Watchedfields=changed|verifiedrevid=486593291|ImageFile=HgOpowder.jpg|ImageName=Mercury(II) oxide|ImageFile1=Montroydite-3D-ionic.png|ImageName1=Mercury(II) oxide|IUPACName=Жива(II) оксид|OtherNames=Жива оксид<br />[[Монтроидит]]<br />[[Црвена жива]]|Section1={{Chembox Identifiers
| CASNo = 21908-53-2
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| UNII = IY191986AO
| UNNumber = 1641
| RTECS = OW8750000
| PubChem = 30856
| KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
| StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChI = 1S/Hg.O
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChIKey = UKWHYYKOEPRTIC-UHFFFAOYSA-N
| SMILES = [Hg]=O
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID = 28626
| KEGG = C18670
}}|Section2={{Chembox Properties
| Hg=1 | O=1
| Appearance = Жолта или црвена цврста супстанца
| Odor = без мирис
| Density = 11.14 g/cm<sup>3</sup>
| Solubility = 0.0053 g/100 mL (25 °C) <br> 0.0395 g/100 mL (100 °C)
| SolubleOther = нерастворливо во [[етанол]], [[диетил етер]], [[ацетон]], [[aмонијак]]
| MeltingPtC = 500
| MeltingPt_notes = (decomposes)
| BandGap = 2.2 eV<ref name=landolt>{{cite book| chapter = Mercury oxide (HgO) crystal structure, physical properties| volume = 41B| doi = 10.1007/b71137| publisher = Springer-Verlag| year = 1999| pages = 1–7| isbn = 978-3-540-64964-9 |title=Semiconductors · II-VI and I-VII Compounds; Semimagnetic Compounds| series = Landolt-Börnstein - Group III Condensed Matter| editor1-last = Madelung| editor1-first = O| editor2-first = U| editor2-last = Rössler| editor3-first = M| editor3-last = Schulz}}</ref>
| RefractIndex = 2.5 (550 nm)<ref name=landolt/>
| MagSus = −44.0·10<sup>−6</sup> cm<sup>3</sup>/mol
}}|Section3={{Chembox Structure
| Coordination = орторомбична
| CrystalStruct =
| Dipole =
}}|Section4={{Chembox Thermochemistry
| DeltaHf = −90 kJ·mol<sup>−1</sup><ref name=b1>{{cite book| author = Zumdahl, Steven S.|title =Chemical Principles 6th Ed.| url = https://archive.org/details/chemicalprincipl0000zumd_u9g0| publisher = Houghton Mifflin Company| year = 2009| isbn = 978-0-618-94690-7|page=A22}}</ref>
| Entropy = 70 J·mol<sup>−1</sup>·K<sup>−1</sup><ref name=b1/>
}}|Section7={{Chembox Hazards
| MainHazards = Екстремно токсичен, загадувач на животната средина
| ExternalSDS = [http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0981.htm ICSC 0981]
| GHSPictograms = {{GHS06}} {{GHS08}} {{GHS09}}
| GHSSignalWord = Danger
| HPhrases = {{H-phrases|H300+H310+H330|H372|H410}}
| PPhrases = {{P-phrases|P260|P262|P264|P270|P271|P273|P280|P284|P301+P316|P302+P352|P304+P340|P316|P320|P321|P330|P361+P364|P391|P403+P233|P405|P501}}
| GHS_ref = <ref>{{cite web|url=https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/30856#datasheet=LCSS|title=Laboratory Chemical Safety Summary (LCSS): Mercuric oxide|id=CID 30856|website=[[PubChem]]|publisher=[[National Center for Biotechnology Information]]|access-date=2022-04-14}}</ref>
| NFPA-H = 4
| NFPA-F = 0
| NFPA-R = 1
| NFPA_ref = <ref>{{cite web|url=https://www.fishersci.com/store/msds?partNumber=AC316791000&countryCode=US&language=en|format=PDF|title=Safety Data Sheet: Mercury(II) oxide|id=Cat No. AC316790000|publisher=[[Thermo Fisher Scientific]]|date=2021-12-25|access-date=2022-04-13}}</ref>
| FlashPt = Non-flammable
| PEL =
| LD50 = 18 mg/kg (oрално, стаорец)<ref>{{cite web|url=https://chem.nlm.nih.gov/chemidplus/rn/21908-53-2|title=Mercuric oxide [ISO]|id=CAS RN: 21908-53-2|website=ChemIDPlus Advanced|publisher=[[United States National Library of Medicine]]|access-date=2022-04-14}}</ref>
}}|Section8={{Chembox Related
| OtherAnions = [[Жива сулфид]]<br/>[[Жива селенид]]<br/>[[Жива телурид]]
| OtherCations = [[Цинк оксид]]<br/>[[Кадмиум оксид]]
| OtherCompounds = [[Mercury(I) oxide]]
}}}}
'''Живата(II) оксид''', исто така наречена '''жива оксид,''' е [[неорганско соединение]] со формулата HgO. Има црвена или портокалова боја. Живата(II) оксид е цврста супстанца на собна температура и притисок. Минералната форма монтроидит се наоѓа многу ретко.
== Историја ==
Експериментот за подготовка на живин оксид прв го опишал арапско-шпанскиот алхемичар од 11 век, Маслама ал-Мајрити, во ''Рутбат ал-хаким.''<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=uLsOAwAAQBAJ&dq=majriti+mercuric+oxide&pg=PA257|title=Inorganic chemistry|last=Holmyard|first=E. J.|date=1931|publisher=Рипол Классик|isbn=978-5-87636-953-6|language=en}}</ref>
Во 1774 година, Џозеф Пристли открил дека [[кислород]]от се ослободува со загревање на живин оксид, иако тој не го идентификувал гасот како кислород (напротив, Пристли го нарекол „дефлогистициран воздух“, бидејќи тоа е парадигмата според која тој работел во тоа време).<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=OI0fTJhydh4C&dq=Joseph+Priestley+oxygen+mercury&pg=PA23|title=History of Industrial Gases|last=Almqvist|first=Ebbe|publisher=Springer|year=2003|isbn=978-0-306-47277-0|page=23}}</ref>
== Синтеза ==
[[Податотека:Montroydite.jpg|лево|мини|Монтроидит структура (црвените атоми се кислород)]]
[[Податотека:Cinnabar_structure.jpg|лево|мини|[[Cinnabar]] структура]]
Црвената форма на HgO може да се добие со загревање на Hg со кислород на приближно 350 °C или со пиролиза на [[Mercury(II) nitrate|Hg(NO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>]].<ref name="Greenwood">{{Greenwood&Earnshaw}}</ref> Жолтата форма може да се добие со таложење на воден раствор на Hg<sup>2+</sup> со [[Алкален метал|алкали]].<ref name="Greenwood" /> Разликата во бојата се должи на големината на [[честички]]те; двете форми имаат иста структура која се состои од речиси линеарни O-Hg-O единици поврзани во цик-цак синџири со агол Hg-O-Hg од 108°.<ref name="Greenwood" />
== Структура ==
Под [[атмосферски притисок]] живин оксидот има две кристални форми: едната се нарекува монтроидит (орторомбична, 2/m 2/m 2/m, Pnma), а втората е аналогна на сулфидниот минерал цинабар (шестаголна, hP6, P3221); и двете се одликуваат со Hg-O синџири.<ref>{{Cite journal|last1=Aurivillius|first1=Karin|last2=Carlsson|first2=Inga-Britt|last3=Pedersen|first3=Christian|last4=Hartiala|first4=K.|last5=Veige|first5=S.|last6=Diczfalusy|first6=E.|year=1958|title=The Structure of Hexagonal Mercury(II)oxide.|url=http://actachemscand.dk/volume.php?select1=2&vol=12|journal=Acta Chemica Scandinavica|volume=12|pages=1297–1304|doi=10.3891/acta.chem.scand.12-1297|access-date=November 17, 2010|doi-access=free|archive-date=2011-07-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20110719120830/http://actachemscand.dk/volume.php?select1=2&vol=12|url-status=dead}}</ref> При притисок над 10 GPa и двете структури се претвораат во тетрагонална форма.<ref name="landolt" />
== Употреба ==
HgO понекогаш се користи во производството на жива бидејќи лесно се распаѓа. Кога се распаѓа, се генерира кислороден гас.
Се користи и како материјал за катоди во живини батерии.<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/chemistrymolecul0000moor|title=Chemistry: The Molecular Science|last=Moore|first=John W.|author2=Conrad L. Stanitski|author3=Peter C. Jurs|publisher=Thomson Brooks/Cole|year=2005|isbn=978-0-534-42201-1|page=[https://archive.org/details/chemistrymolecul0000moor/page/941 941]|quote=Mercury(II) oxide anode mercury battery.|url-access=registration}}</ref>
== Здравствени проблеми ==
[[Податотека:HgOlabel.jpg|лево|мини|Етикетата на шише HgO прашок.]]
Жива оксидот е високо [[Токсикологија|токсична]] супстанција која може да се апсорбира во телото со вдишување на неговиот [[аеросол]], преку кожата и со голтање. Супстанцијата е иритирачка за очите, кожата и респираторниот тракт и може да има ефекти врз бубрезите, што резултира со оштетување на бубрезите. Во синџирот на исхрана важен за луѓето, се случува биоакумулација, особено кај водните организми. Супстанциата е забранета како пестицид во ЕУ.<ref name="bnpuk">{{cite web|url=http://www.pesticides.gov.uk/approvals.asp?id=55|title=Banned and Non-Authorised Pesticides in the United Kingdom|last=Chemicals Regulation Directorate|access-date=1 December 2009}}</ref>
Испарувањето на 20 °C е занемарливо. HgO се распаѓа при изложување на светлина или при загревање над 500 °C. Греењето произведува високотоксични гасови од жива и кислород, што ја зголемува опасноста од пожар. Живата(II) оксидот бурно реагира со редукционите агенси, хлор, водород пероксид, магнезиум (кога се загрева), дисулфур дихлорид и водород трисулфид. Соединенијата чувствителни на удар се формираат со метали и елементи како сулфур и фосфор.<ref>{{cite web|url=http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0981.htm|title=Mercury (II) oxide|publisher=International Occupational Safety and Health Information Centre|access-date=2009-06-06}}</ref>
{{clear|left}}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Commons category|Mercury(II) oxide}}
* [https://web.archive.org/web/20060425193836/http://www.npi.gov.au/database/substance-info/profiles/53.html National Pollutant Inventory – Mercury and compounds fact sheet]
* [http://www.webelements.com/webelements/compounds/text/Hg/Hg1O1-21908532.html Information at Webelements] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080402041559/http://www.webelements.com/webelements/compounds/text/Hg/Hg1O1-21908532.html |date=2008-04-02 }}.
{{Mercury compounds}}
{{Oxides}}
{{oxygen compounds}}
[[Категорија:Оксиди]]
[[Категорија:Соединенија на живата]]
[[Категорија:Неоргански соединенија]]
jj33ojra075xmobgz8jomefrluy0nit
Ли Јон
0
1317206
5608582
5450581
2026-08-12T15:04:33Z
Andrew012p
85224
/* Серии */
5608582
wikitext
text/x-wiki
'''Ли Јон''' (родена на 27 февруари 1995 година)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon.php|title=Lee Yeon (이연)|work=HanCinema|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413131317/https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon.php|archive-date=April 13, 2022|accessdate=April 14, 2022}}</ref> — јужнокорејска глумица. Таа е најпозната по нејзиното толкување на машкиот лик Бек Сонг Ву во јужнокорејската драма ''Малолетничка правда'' во 2022 година во производство на [[Нетфликс]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.v.daum.net/v/20220317110201490|title=[인터뷰①] '소년심판' 이연 "'여배우인줄 몰랐다'는 반응 기분 좋아"|last=Moon Ji-yeon|date=17 March 2022|work=Sports Chosun|publisher=Daum|language=ko|trans-title=[Interiew 1] 'Juvenile Justice' actress Lee Yeon, "It feels good to reply to 'I did not know you are an actress'"|archive-url=https://web.archive.org/web/20230227155340/https://v.daum.net/v/20220317110201490|archive-date=February 27, 2023|accessdate=13 April 2022}}</ref>
== Кариера ==
Ли Јон првпат го имаше своето деби како глумица во 2018 година со јужнокорејскиот филм ''Анонимус''. Таа се појави во неколку филмови и телевизиски серии, вклучително и камео како помладата сестра на главниот машки лик Јунг Хае-ин во јужнокорејската драма Ди.Пи на Нетфликс (2021), во која исто така глумеше Ку Кјо-хван како втор главен машки пол.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.kr/entry/lee-yeon_kr_621b9109e4b0d1388f16498e|title=넷플릭스 '소년심판'에서 촉법소년 백성우 연기한 배우 이연의 대반전|last=Do Hye-min|date=28 February 2022|publisher=Huffington Post|language=ko|trans-title='Juvenile Justice' actress Lee Yeon's shocking transformation into male juvenile offender Baek Seong-woo|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413124905/https://www.huffingtonpost.kr/entry/lee-yeon_kr_621b9109e4b0d1388f16498e|archive-date=April 13, 2022|accessdate=13 April 2022}}</ref>
Извонредната улога на Ли доаѓа од драмата на Нетфликс од 2022 година, ''Малолетницчка Правда'', во која ликот на Ли е 13-годишниот машки тинејџер Бек Сонг Ву, кој бил обвинет за убиство на млад ученик во првите две епизоди на драмата. И покрај тоа што беше жена и нејзината корејска возраст од 28 години во времето кога ја толкуваше Сеонг-ву, глумата и трансформацијата на Ли како ладнокрвен убиец беа позитивно оценети и аплаудирани од публиката и критичарите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.scmp.com/lifestyle/k-pop/k-drama/article/3168896/k-drama-review-juvenile-justice-netflix-kim-hye-soo-proves|title=Review: K-drama review: Juvenile Justice on Netflix – Kim Hye-soo proves an indomitable force amid series’ legal thrills and strong cast|last=Pierce Conran|date=2 March 2022|work=South China Morning Post|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220404154513/https://www.scmp.com/lifestyle/k-pop/k-drama/article/3168896/k-drama-review-juvenile-justice-netflix-kim-hye-soo-proves|archive-date=April 4, 2022|accessdate=13 April 2022}}</ref> Настапот на Ли во ''Малолетничка Правда'' и овозможи да добие номинација за наградата „Најдобра нова глумица“ на 58-те БекСанг Ументички Награди, но наградата на крајот и беше доделена на Ким Хје Џун.<ref>{{Наведени вести|url=https://mb.com.ph/2022/04/12/all-of-us-are-dead-the-red-sleeve-squid-game-bag-baeksang-arts-awards-nominations/|title=‘All of Us Are Dead,’ ‘The Red Sleeve,’ ‘Squid Game’ bag 58th Baeksang Arts Awards nominations|date=12 April 2022|access-date=13 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20230227155335/https://mb.com.ph/2022/04/12/all-of-us-are-dead-the-red-sleeve-squid-game-bag-baeksang-arts-awards-nominations/|archive-date=February 27, 2023|publisher=Manila Bulletin}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.forbes.com/sites/joanmacdonald/2022/04/11/netflix-a-noticeable-presence-in-58th-baeksang-arts-award-nominations/?sh=6cc2854548b0|title=Netflix A Noticeable Presence In 58th Baeksang Arts Award Nominations|date=11 April 2022|access-date=13 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413121849/https://www.forbes.com/sites/joanmacdonald/2022/04/11/netflix-a-noticeable-presence-in-58th-baeksang-arts-award-nominations/?sh=6cc2854548b0|archive-date=April 13, 2022|publisher=Forbes}}</ref>
== Филмографија ==
=== Филмови ===
{| class="wikitable plainrowheaders"
!година
! Наслов
! Улога
! Белешки
! class="unsortable" | {{Крат|Ref.|Reference(s)}}
|-
! scope="row" | 2018 година
| ''Анонимни''
| Че Џин
|
| rowspan="4" | <ref name="films:han">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon-filmography.html|title=Lee Yeon (이연) - Filmography|work=HanCinema|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413131317/https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon-filmography.html|archive-date=April 13, 2022|accessdate=April 13, 2022}}</ref>
|-
! rowspan="2" scope="row" | 2019 година
| ''Космос''
| Хје Су
| Краток филм
|-
| ''Висина на бранот''
| Је Ун
|
|-
! scope="row" | 2020 година
| ''Однеси ме дома''
| Ким Је Вон
|
|-
! scope="row" | 2021 година
| ''Осамен остров во далечното море''
| Сонг Џи На
| Награда DGK MEGABOX на BIFF 2021 година
| <ref>{{Наведени вести|url=https://n.news.naver.com/entertain/article/108/0002908660|title=신예 이연, '절해고도' 출연 확정..'담쟁이' 이어 열일행보 [공식]|last=Kang Min-kyung|date=November 11, 2020|work=Star News|access-date=April 14, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220414075709/https://n.news.naver.com/entertain/article/108/0002908660|archive-date=April 14, 2022|publisher=Naver|language=ko|trans-title=Rookie Lee Yeon, confirmed to appear in 'Jeohaegodo' .. Followed by 'Ivy' [Official]}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://n.news.naver.com/entertain/article/001/0012723754|title='같은 속옷을 입는 두 여자', 부산영화제 넷팩상|last=Han Mi-hee|date=October 15, 2021|work=Yonhap News|access-date=April 14, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20211027185824/https://n.news.naver.com/entertain/article/001/0012723754|archive-date=October 27, 2021|publisher=Naver|language=ko|trans-title='Two Women Wearing the Same Underwear', Busan Film Festival Netpack Award}}</ref>
|-
! scope="row" | 2023 година
| ''Убиј го Боксун''
| Ким Јонг Џи
| Филм на [[Netflix|Нетфликс]]
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=052&aid=0001749402|title=전도연, '17살 차' 이솜과 자매?...방부제 미모 근황 눈길|last=Ji Seung-hoon|date=June 9, 2022|publisher=YTN|language=ko|trans-title=Jeon Do-yeon, '17-year-old car' Esom and sister?|archive-url=https://web.archive.org/web/20220611122822/https://entertain.naver.com/now/read?oid=052&aid=0001749402|archive-date=June 11, 2022|accessdate=June 11, 2022}}</ref>
|-
|}
=== Телевизиски серии ===
{| class="wikitable sortable plainrowheaders"
!година
! Наслов
! Улога
! class="unsortable" | Белешки
! class="unsortable" | Уп.
|-
! scope="row" | 2019 година
| ''Драмска сцена – Бранови на промени''
|
| Сезона 2; епизода 10
| rowspan="5" |
|-
! scope="row" | 2019 година
| ''Драма специјално – Збогум Б1''
| Ли Јон Хи
| Сезона 10; Епизода 6
|-
! rowspan="3" scope="row" | 2020 година
| ''Најдете ме во вашата меморија''
| студентка
|
|-
| ''[[SF8|СФ8]]''
|
| Епизода 2 - „Блинк“; Епизода 4 - „Манксин“
|-
| ''Специјална драма – Мојот учител''
| Ли Ун Со
| Сезона 11, епизода 3
|-
! rowspan="2" scope="row" | 2023 година
| ''Несреќен пат во романса''
| младата Нам Хенг Сун
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/read?oid=144&aid=0000861194|title=전도연의 또 다른 얼굴, 이연 (일타 스캔들)|last=Kim Ji-woo|date=January 13, 2023|publisher=Sports Kyunghyang|language=ko|trans-title=Another face of Jeon Do-yeon, Lee Yeon (one-time scandal)|archive-url=https://web.archive.org/web/20230113033440/https://entertain.naver.com/read?oid=144&aid=0000861194|archive-date=January 13, 2023|accessdate=January 13, 2023}}</ref>
|-
| ''Корисна измама''
| Џунг Да Џонг
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=468&aid=0000902256|title=[단독]'약한영웅' 이연, 천우희 친구 된다…'이로운 사기' 캐스팅|last=Shim Eun-kyung|date=November 22, 2022|publisher=Sports Seoul|language=ko|trans-title=[Exclusive] 'Weak Hero' Lee Yeon becomes friends with Chun Woo-hee... 'Beneficial scam' casting|archive-url=https://web.archive.org/web/20230120150006/https://entertain.naver.com/now/read?oid=468&aid=0000902256|archive-date=January 20, 2023|accessdate=November 22, 2022}}</ref>
|-
|}
=== Серии ===
{| class="wikitable plainrowheaders"
! scope="col" |година
! scope="col" | Наслов
! scope="col" | Улога
! Белешки
! class="unsortable" scope="col" | {{Крат|Ref.|Reference(s)}}
|-
! scope="row" | 2021 година
| ''Д.П''
| Ан Су Џин
| сезона 1
| <ref name="dp:yahoo">{{Наведена мрежна страница|url=https://movies.yahoo.com.tw/news/%E3%80%8A%E5%B0%91%E5%B9%B4%E6%B3%95%E5%BA%AD%E3%80%8B-13-%E6%AD%B2%E5%B0%91%E5%B9%B4%E7%8A%AF%E6%98%AF-27-%E6%AD%B2%E5%A5%B3%E6%BC%94%E5%93%A1%E3%80%8C%E6%9D%8E%E5%A6%8D%E3%80%8D%EF%BC%81%E6%9C%AC%E4%BA%BAig%E6%9B%9D%E5%85%89%E6%9B%BE%E5%87%BA%E6%BC%94%E3%80%8Adp%EF%BC%9A%E9%80%83%E5%85%B5%E8%BF%BD%E7%B7%9D%E4%BB%A4%E3%80%8B-054713282.html|title=《少年法庭》13歲少年犯是27歲女演員「李妍」!本人IG曝光曾出演《D.P:逃兵追緝令》|date=27 February 2022|work=Yahoo News|language=zh|trans-title=13-year-old juvenile murderer 'Juvenile Justice' is portrayed by 27-year-old actress Lee Yeon! She reveals in Instagram her past role in D.P.|archive-url=https://web.archive.org/web/20230227155337/https://movies.yahoo.com.tw/news/%E3%80%8A%E5%B0%91%E5%B9%B4%E6%B3%95%E5%BA%AD%E3%80%8B-13-%E6%AD%B2%E5%B0%91%E5%B9%B4%E7%8A%AF%E6%98%AF-27-%E6%AD%B2%E5%A5%B3%E6%BC%94%E5%93%A1%E3%80%8C%E6%9D%8E%E5%A6%8D%E3%80%8D%EF%BC%81%E6%9C%AC%E4%BA%BAig%E6%9B%9D%E5%85%89%E6%9B%BE%E5%87%BA%E6%BC%94%E3%80%8Adp%EF%BC%9A%E9%80%83%E5%85%B5%E8%BF%BD%E7%B7%9D%E4%BB%A4%E3%80%8B-054713282.html|archive-date=February 27, 2023|accessdate=13 April 2022}}</ref>
|-
! rowspan="2" scope="row" | 2022 година
| ''Малолетничка правда''
| Бек Сонг Ву
|
| <ref name="ly:md">{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=117&aid=0003580478|title=소년심판 13세 소년범役’ 이연, 28살 여배우란 사실에 네티즌들 '깜놀' [MD동영상]|last=Kim Jung-soo|date=February 28, 2022|work=My Daliy|publisher=Naver|language=ko|trans-title='Boy Judge 13-year-old juvenile criminal' Lee Yeon, a 28-year-old actress, netizens 'shocked' [MD Video]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220406174630/https://entertain.naver.com/now/read?oid=117&aid=0003580478|archive-date=April 6, 2022|accessdate=April 13, 2022}}</ref>
|-
| ''Слабите херои''
| Јонг Ји
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=421&aid=0006055792|title=D.P.' 한준희 감독 '약한영웅' 크리에이터 합류…신승호·이연 캐스팅|last=Ahn Tae-hyun|date=April 27, 2022|publisher=News1|language=ko|trans-title=D.P.' Director Han Jun-hee joins the creator of 'Weak Hero'... Cast Shin Seung-ho and Lee Yeon|archive-url=https://web.archive.org/web/20220427091945/https://entertain.naver.com/now/read?oid=421&aid=0006055792|archive-date=April 27, 2022|accessdate=April 27, 2022}}</ref>
|-
! scope="row" | 2023 година
| ''[[Обврски по училиште]]''
| Но Е Сол
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000866111|title=이연 ‘방과 후 전쟁활동’ 뜬다|last=Ahn Byung-gil|date=February 9, 2023|publisher=Sports Kyunghyang|language=ko|trans-title=Lee Yeon's 'war activity after school' rises|archive-url=https://web.archive.org/web/20230209002123/https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000866111|archive-date=February 9, 2023|accessdate=February 9, 2023}}</ref>
|-
|}
== Награди и номинации ==
{| class="wikitable plainrowheaders sortable"
|+Име на церемонијата на доделување, година на доделување, категорија, номиниран на наградата и резултат од номинацијата
! scope="col" | Церемонија на доделување
! scope="col" | година
! scope="col" | Категорија
! scope="col" | Номиниран / Работа
! scope="col" | Резултат
! class="unsortable" scope="col" | {{Крат|Ref.|Reference(s)}}
|-
! rowspan="1" scope="row" | Baeksang Arts Awards
| 2022 година
| Најдобра нова глумица - телевизија
| ''Малолетничка правда''
|Номинирана<ref>{{Наведени вести|url=https://www.baeksangawards.co.kr/candidate|title=제 58회 백상예술대상|date=11 April 2022|work=Baeksang Arts Awards|access-date=13 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20210428121714/https://www.baeksangawards.co.kr/candidate|archive-date=April 28, 2021|language=ko|trans-title=58 Nominees · Works}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000805268|title=58회 백상예술대상 후보 공개…영광의 주인공은?|last=Ahn Byung-gil|date=11 April 2022|work=Sports Kyunghyang|publisher=Naver|language=ko|trans-title=58th Baeksang Arts Awards nominations revealed... Who is the hero of glory?|archive-url=https://web.archive.org/web/20220510185953/https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000805268|archive-date=May 10, 2022|accessdate=13 April 2022}}</ref>
|
|-
|}
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1995 година]]
[[Категорија:Статии со текст на корејски]]
ttaxfifkpifmfwkzgot1e7bba9j0dyh
5608584
5608582
2026-08-12T15:06:15Z
Andrew012p
85224
/* Филмографија */
5608584
wikitext
text/x-wiki
'''Ли Јон''' (родена на 27 февруари 1995 година)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon.php|title=Lee Yeon (이연)|work=HanCinema|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413131317/https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon.php|archive-date=April 13, 2022|accessdate=April 14, 2022}}</ref> — јужнокорејска глумица. Таа е најпозната по нејзиното толкување на машкиот лик Бек Сонг Ву во јужнокорејската драма ''Малолетничка правда'' во 2022 година во производство на [[Нетфликс]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.v.daum.net/v/20220317110201490|title=[인터뷰①] '소년심판' 이연 "'여배우인줄 몰랐다'는 반응 기분 좋아"|last=Moon Ji-yeon|date=17 March 2022|work=Sports Chosun|publisher=Daum|language=ko|trans-title=[Interiew 1] 'Juvenile Justice' actress Lee Yeon, "It feels good to reply to 'I did not know you are an actress'"|archive-url=https://web.archive.org/web/20230227155340/https://v.daum.net/v/20220317110201490|archive-date=February 27, 2023|accessdate=13 April 2022}}</ref>
== Кариера ==
Ли Јон првпат го имаше своето деби како глумица во 2018 година со јужнокорејскиот филм ''Анонимус''. Таа се појави во неколку филмови и телевизиски серии, вклучително и камео како помладата сестра на главниот машки лик Јунг Хае-ин во јужнокорејската драма Ди.Пи на Нетфликс (2021), во која исто така глумеше Ку Кјо-хван како втор главен машки пол.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.kr/entry/lee-yeon_kr_621b9109e4b0d1388f16498e|title=넷플릭스 '소년심판'에서 촉법소년 백성우 연기한 배우 이연의 대반전|last=Do Hye-min|date=28 February 2022|publisher=Huffington Post|language=ko|trans-title='Juvenile Justice' actress Lee Yeon's shocking transformation into male juvenile offender Baek Seong-woo|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413124905/https://www.huffingtonpost.kr/entry/lee-yeon_kr_621b9109e4b0d1388f16498e|archive-date=April 13, 2022|accessdate=13 April 2022}}</ref>
Извонредната улога на Ли доаѓа од драмата на Нетфликс од 2022 година, ''Малолетницчка Правда'', во која ликот на Ли е 13-годишниот машки тинејџер Бек Сонг Ву, кој бил обвинет за убиство на млад ученик во првите две епизоди на драмата. И покрај тоа што беше жена и нејзината корејска возраст од 28 години во времето кога ја толкуваше Сеонг-ву, глумата и трансформацијата на Ли како ладнокрвен убиец беа позитивно оценети и аплаудирани од публиката и критичарите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.scmp.com/lifestyle/k-pop/k-drama/article/3168896/k-drama-review-juvenile-justice-netflix-kim-hye-soo-proves|title=Review: K-drama review: Juvenile Justice on Netflix – Kim Hye-soo proves an indomitable force amid series’ legal thrills and strong cast|last=Pierce Conran|date=2 March 2022|work=South China Morning Post|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220404154513/https://www.scmp.com/lifestyle/k-pop/k-drama/article/3168896/k-drama-review-juvenile-justice-netflix-kim-hye-soo-proves|archive-date=April 4, 2022|accessdate=13 April 2022}}</ref> Настапот на Ли во ''Малолетничка Правда'' и овозможи да добие номинација за наградата „Најдобра нова глумица“ на 58-те БекСанг Ументички Награди, но наградата на крајот и беше доделена на Ким Хје Џун.<ref>{{Наведени вести|url=https://mb.com.ph/2022/04/12/all-of-us-are-dead-the-red-sleeve-squid-game-bag-baeksang-arts-awards-nominations/|title=‘All of Us Are Dead,’ ‘The Red Sleeve,’ ‘Squid Game’ bag 58th Baeksang Arts Awards nominations|date=12 April 2022|access-date=13 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20230227155335/https://mb.com.ph/2022/04/12/all-of-us-are-dead-the-red-sleeve-squid-game-bag-baeksang-arts-awards-nominations/|archive-date=February 27, 2023|publisher=Manila Bulletin}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.forbes.com/sites/joanmacdonald/2022/04/11/netflix-a-noticeable-presence-in-58th-baeksang-arts-award-nominations/?sh=6cc2854548b0|title=Netflix A Noticeable Presence In 58th Baeksang Arts Award Nominations|date=11 April 2022|access-date=13 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413121849/https://www.forbes.com/sites/joanmacdonald/2022/04/11/netflix-a-noticeable-presence-in-58th-baeksang-arts-award-nominations/?sh=6cc2854548b0|archive-date=April 13, 2022|publisher=Forbes}}</ref>
== Филмографија ==
=== Филмови ===
{| class="wikitable plainrowheaders"
!година
! Наслов
! Улога
! Белешки
! class="unsortable" | {{Крат|Ref.|Reference(s)}}
|-
! scope="row" | 2018 година
| ''Анонимни''
| Че Џин
|
| rowspan="4" | <ref name="films:han">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon-filmography.html|title=Lee Yeon (이연) - Filmography|work=HanCinema|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413131317/https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon-filmography.html|archive-date=April 13, 2022|accessdate=April 13, 2022}}</ref>
|-
! rowspan="2" scope="row" | 2019 година
| ''Космос''
| Хје Су
| Краток филм
|-
| ''Висина на бранот''
| Је Ун
|
|-
! scope="row" | 2020 година
| ''Однеси ме дома''
| Ким Је Вон
|
|-
! scope="row" | 2021 година
| ''Осамен остров во далечното море''
| Сонг Џи На
| Награда DGK MEGABOX на BIFF 2021 година
| <ref>{{Наведени вести|url=https://n.news.naver.com/entertain/article/108/0002908660|title=신예 이연, '절해고도' 출연 확정..'담쟁이' 이어 열일행보 [공식]|last=Kang Min-kyung|date=November 11, 2020|work=Star News|access-date=April 14, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220414075709/https://n.news.naver.com/entertain/article/108/0002908660|archive-date=April 14, 2022|publisher=Naver|language=ko|trans-title=Rookie Lee Yeon, confirmed to appear in 'Jeohaegodo' .. Followed by 'Ivy' [Official]}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://n.news.naver.com/entertain/article/001/0012723754|title='같은 속옷을 입는 두 여자', 부산영화제 넷팩상|last=Han Mi-hee|date=October 15, 2021|work=Yonhap News|access-date=April 14, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20211027185824/https://n.news.naver.com/entertain/article/001/0012723754|archive-date=October 27, 2021|publisher=Naver|language=ko|trans-title='Two Women Wearing the Same Underwear', Busan Film Festival Netpack Award}}</ref>
|-
! scope="row" | 2023 година
| ''Убиј го Боксун''
| Ким Јонг Џи
| Филм на [[Netflix|Нетфликс]]
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=052&aid=0001749402|title=전도연, '17살 차' 이솜과 자매?...방부제 미모 근황 눈길|last=Ji Seung-hoon|date=June 9, 2022|publisher=YTN|language=ko|trans-title=Jeon Do-yeon, '17-year-old car' Esom and sister?|archive-url=https://web.archive.org/web/20220611122822/https://entertain.naver.com/now/read?oid=052&aid=0001749402|archive-date=June 11, 2022|accessdate=June 11, 2022}}</ref>
|-
|}
=== Телевизиски серии ===
{| class="wikitable sortable plainrowheaders"
!година
! Наслов
! Улога
! class="unsortable" | Белешки
! class="unsortable" | Уп.
|-
! scope="row" | 2019 година
| ''Драмска сцена – Бранови на промени''
|
| Сезона 2; епизода 10
| rowspan="5" |
|-
! scope="row" | 2019 година
| ''Драма специјално – Збогум Б1''
| Ли Јон Хи
| Сезона 10; Епизода 6
|-
! rowspan="3" scope="row" | 2020 година
| ''Најдете ме во вашата меморија''
| студентка
|
|-
| ''[[SF8|СФ8]]''
|
| Епизода 2 - „Блинк“; Епизода 4 - „Манксин“
|-
| ''Специјална драма – Мојот учител''
| Ли Ун Со
| Сезона 11, епизода 3
|-
! rowspan="2" scope="row" | 2023 година
| ''Несреќен пат во романса''
| младата Нам Хенг Сун
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/read?oid=144&aid=0000861194|title=전도연의 또 다른 얼굴, 이연 (일타 스캔들)|last=Kim Ji-woo|date=January 13, 2023|publisher=Sports Kyunghyang|language=ko|trans-title=Another face of Jeon Do-yeon, Lee Yeon (one-time scandal)|archive-url=https://web.archive.org/web/20230113033440/https://entertain.naver.com/read?oid=144&aid=0000861194|archive-date=January 13, 2023|accessdate=January 13, 2023}}</ref>
|-
| ''Корисна измама''
| Џунг Да Џонг
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=468&aid=0000902256|title=[단독]'약한영웅' 이연, 천우희 친구 된다…'이로운 사기' 캐스팅|last=Shim Eun-kyung|date=November 22, 2022|publisher=Sports Seoul|language=ko|trans-title=[Exclusive] 'Weak Hero' Lee Yeon becomes friends with Chun Woo-hee... 'Beneficial scam' casting|archive-url=https://web.archive.org/web/20230120150006/https://entertain.naver.com/now/read?oid=468&aid=0000902256|archive-date=January 20, 2023|accessdate=November 22, 2022}}</ref>
|-
|}
=== Серии ===
{| class="wikitable plainrowheaders"
! scope="col" |година
! scope="col" | Наслов
! scope="col" | Улога
! Белешки
! class="unsortable" scope="col" | {{Крат|Ref.|Reference(s)}}
|-
! scope="row" | 2021 година
| ''Д.П''
| Ан Су Џин
| сезона 1
| <ref name="dp:yahoo">{{Наведена мрежна страница|url=https://movies.yahoo.com.tw/news/%E3%80%8A%E5%B0%91%E5%B9%B4%E6%B3%95%E5%BA%AD%E3%80%8B-13-%E6%AD%B2%E5%B0%91%E5%B9%B4%E7%8A%AF%E6%98%AF-27-%E6%AD%B2%E5%A5%B3%E6%BC%94%E5%93%A1%E3%80%8C%E6%9D%8E%E5%A6%8D%E3%80%8D%EF%BC%81%E6%9C%AC%E4%BA%BAig%E6%9B%9D%E5%85%89%E6%9B%BE%E5%87%BA%E6%BC%94%E3%80%8Adp%EF%BC%9A%E9%80%83%E5%85%B5%E8%BF%BD%E7%B7%9D%E4%BB%A4%E3%80%8B-054713282.html|title=《少年法庭》13歲少年犯是27歲女演員「李妍」!本人IG曝光曾出演《D.P:逃兵追緝令》|date=27 February 2022|work=Yahoo News|language=zh|trans-title=13-year-old juvenile murderer 'Juvenile Justice' is portrayed by 27-year-old actress Lee Yeon! She reveals in Instagram her past role in D.P.|archive-url=https://web.archive.org/web/20230227155337/https://movies.yahoo.com.tw/news/%E3%80%8A%E5%B0%91%E5%B9%B4%E6%B3%95%E5%BA%AD%E3%80%8B-13-%E6%AD%B2%E5%B0%91%E5%B9%B4%E7%8A%AF%E6%98%AF-27-%E6%AD%B2%E5%A5%B3%E6%BC%94%E5%93%A1%E3%80%8C%E6%9D%8E%E5%A6%8D%E3%80%8D%EF%BC%81%E6%9C%AC%E4%BA%BAig%E6%9B%9D%E5%85%89%E6%9B%BE%E5%87%BA%E6%BC%94%E3%80%8Adp%EF%BC%9A%E9%80%83%E5%85%B5%E8%BF%BD%E7%B7%9D%E4%BB%A4%E3%80%8B-054713282.html|archive-date=February 27, 2023|accessdate=13 April 2022}}</ref>
|-
! rowspan="2" scope="row" | 2022 година
| ''Малолетничка правда''
| Бек Сонг Ву
|
| <ref name="ly:md">{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=117&aid=0003580478|title=소년심판 13세 소년범役’ 이연, 28살 여배우란 사실에 네티즌들 '깜놀' [MD동영상]|last=Kim Jung-soo|date=February 28, 2022|work=My Daliy|publisher=Naver|language=ko|trans-title='Boy Judge 13-year-old juvenile criminal' Lee Yeon, a 28-year-old actress, netizens 'shocked' [MD Video]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220406174630/https://entertain.naver.com/now/read?oid=117&aid=0003580478|archive-date=April 6, 2022|accessdate=April 13, 2022}}</ref>
|-
| ''[[Слабиот херој]]''
| Јонг Ји
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=421&aid=0006055792|title=D.P.' 한준희 감독 '약한영웅' 크리에이터 합류…신승호·이연 캐스팅|last=Ahn Tae-hyun|date=April 27, 2022|publisher=News1|language=ko|trans-title=D.P.' Director Han Jun-hee joins the creator of 'Weak Hero'... Cast Shin Seung-ho and Lee Yeon|archive-url=https://web.archive.org/web/20220427091945/https://entertain.naver.com/now/read?oid=421&aid=0006055792|archive-date=April 27, 2022|accessdate=April 27, 2022}}</ref>
|-
! scope="row" | 2023 година
| ''[[Обврски по училиште]]''
| Но Е Сол
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000866111|title=이연 ‘방과 후 전쟁활동’ 뜬다|last=Ahn Byung-gil|date=February 9, 2023|publisher=Sports Kyunghyang|language=ko|trans-title=Lee Yeon's 'war activity after school' rises|archive-url=https://web.archive.org/web/20230209002123/https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000866111|archive-date=February 9, 2023|accessdate=February 9, 2023}}</ref>
|-
|}
== Награди и номинации ==
{| class="wikitable plainrowheaders sortable"
|+Име на церемонијата на доделување, година на доделување, категорија, номиниран на наградата и резултат од номинацијата
! scope="col" | Церемонија на доделување
! scope="col" | година
! scope="col" | Категорија
! scope="col" | Номиниран / Работа
! scope="col" | Резултат
! class="unsortable" scope="col" | {{Крат|Ref.|Reference(s)}}
|-
! rowspan="1" scope="row" | Baeksang Arts Awards
| 2022 година
| Најдобра нова глумица - телевизија
| ''Малолетничка правда''
|Номинирана<ref>{{Наведени вести|url=https://www.baeksangawards.co.kr/candidate|title=제 58회 백상예술대상|date=11 April 2022|work=Baeksang Arts Awards|access-date=13 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20210428121714/https://www.baeksangawards.co.kr/candidate|archive-date=April 28, 2021|language=ko|trans-title=58 Nominees · Works}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000805268|title=58회 백상예술대상 후보 공개…영광의 주인공은?|last=Ahn Byung-gil|date=11 April 2022|work=Sports Kyunghyang|publisher=Naver|language=ko|trans-title=58th Baeksang Arts Awards nominations revealed... Who is the hero of glory?|archive-url=https://web.archive.org/web/20220510185953/https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000805268|archive-date=May 10, 2022|accessdate=13 April 2022}}</ref>
|
|-
|}
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1995 година]]
[[Категорија:Статии со текст на корејски]]
my8kfv7nvjr5xh6veopywrv6rpfwqqk
5608586
5608584
2026-08-12T15:09:05Z
Andrew012p
85224
/* Филмографија */
5608586
wikitext
text/x-wiki
'''Ли Јон''' (родена на 27 февруари 1995 година)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon.php|title=Lee Yeon (이연)|work=HanCinema|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413131317/https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon.php|archive-date=April 13, 2022|accessdate=April 14, 2022}}</ref> — јужнокорејска глумица. Таа е најпозната по нејзиното толкување на машкиот лик Бек Сонг Ву во јужнокорејската драма ''Малолетничка правда'' во 2022 година во производство на [[Нетфликс]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.v.daum.net/v/20220317110201490|title=[인터뷰①] '소년심판' 이연 "'여배우인줄 몰랐다'는 반응 기분 좋아"|last=Moon Ji-yeon|date=17 March 2022|work=Sports Chosun|publisher=Daum|language=ko|trans-title=[Interiew 1] 'Juvenile Justice' actress Lee Yeon, "It feels good to reply to 'I did not know you are an actress'"|archive-url=https://web.archive.org/web/20230227155340/https://v.daum.net/v/20220317110201490|archive-date=February 27, 2023|accessdate=13 April 2022}}</ref>
== Кариера ==
Ли Јон првпат го имаше своето деби како глумица во 2018 година со јужнокорејскиот филм ''Анонимус''. Таа се појави во неколку филмови и телевизиски серии, вклучително и камео како помладата сестра на главниот машки лик Јунг Хае-ин во јужнокорејската драма Ди.Пи на Нетфликс (2021), во која исто така глумеше Ку Кјо-хван како втор главен машки пол.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.kr/entry/lee-yeon_kr_621b9109e4b0d1388f16498e|title=넷플릭스 '소년심판'에서 촉법소년 백성우 연기한 배우 이연의 대반전|last=Do Hye-min|date=28 February 2022|publisher=Huffington Post|language=ko|trans-title='Juvenile Justice' actress Lee Yeon's shocking transformation into male juvenile offender Baek Seong-woo|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413124905/https://www.huffingtonpost.kr/entry/lee-yeon_kr_621b9109e4b0d1388f16498e|archive-date=April 13, 2022|accessdate=13 April 2022}}</ref>
Извонредната улога на Ли доаѓа од драмата на Нетфликс од 2022 година, ''Малолетницчка Правда'', во која ликот на Ли е 13-годишниот машки тинејџер Бек Сонг Ву, кој бил обвинет за убиство на млад ученик во првите две епизоди на драмата. И покрај тоа што беше жена и нејзината корејска возраст од 28 години во времето кога ја толкуваше Сеонг-ву, глумата и трансформацијата на Ли како ладнокрвен убиец беа позитивно оценети и аплаудирани од публиката и критичарите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.scmp.com/lifestyle/k-pop/k-drama/article/3168896/k-drama-review-juvenile-justice-netflix-kim-hye-soo-proves|title=Review: K-drama review: Juvenile Justice on Netflix – Kim Hye-soo proves an indomitable force amid series’ legal thrills and strong cast|last=Pierce Conran|date=2 March 2022|work=South China Morning Post|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220404154513/https://www.scmp.com/lifestyle/k-pop/k-drama/article/3168896/k-drama-review-juvenile-justice-netflix-kim-hye-soo-proves|archive-date=April 4, 2022|accessdate=13 April 2022}}</ref> Настапот на Ли во ''Малолетничка Правда'' и овозможи да добие номинација за наградата „Најдобра нова глумица“ на 58-те БекСанг Ументички Награди, но наградата на крајот и беше доделена на Ким Хје Џун.<ref>{{Наведени вести|url=https://mb.com.ph/2022/04/12/all-of-us-are-dead-the-red-sleeve-squid-game-bag-baeksang-arts-awards-nominations/|title=‘All of Us Are Dead,’ ‘The Red Sleeve,’ ‘Squid Game’ bag 58th Baeksang Arts Awards nominations|date=12 April 2022|access-date=13 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20230227155335/https://mb.com.ph/2022/04/12/all-of-us-are-dead-the-red-sleeve-squid-game-bag-baeksang-arts-awards-nominations/|archive-date=February 27, 2023|publisher=Manila Bulletin}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.forbes.com/sites/joanmacdonald/2022/04/11/netflix-a-noticeable-presence-in-58th-baeksang-arts-award-nominations/?sh=6cc2854548b0|title=Netflix A Noticeable Presence In 58th Baeksang Arts Award Nominations|date=11 April 2022|access-date=13 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413121849/https://www.forbes.com/sites/joanmacdonald/2022/04/11/netflix-a-noticeable-presence-in-58th-baeksang-arts-award-nominations/?sh=6cc2854548b0|archive-date=April 13, 2022|publisher=Forbes}}</ref>
== Филмографија ==
=== Филмови ===
{| class="wikitable plainrowheaders"
!година
! Наслов
! Улога
! Белешки
! class="unsortable" | {{Крат|Ref.|Reference(s)}}
|-
! scope="row" | 2018 година
| ''Анонимни''
| Че Џин
|
| rowspan="4" | <ref name="films:han">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon-filmography.html|title=Lee Yeon (이연) - Filmography|work=HanCinema|archive-url=https://web.archive.org/web/20220413131317/https://www.hancinema.net/korean_Lee_Yeon-filmography.html|archive-date=April 13, 2022|accessdate=April 13, 2022}}</ref>
|-
! rowspan="2" scope="row" | 2019 година
| ''Космос''
| Хје Су
| Краток филм
|-
| ''Висина на бранот''
| Је Ун
|
|-
! scope="row" | 2020 година
| ''Однеси ме дома''
| Ким Је Вон
|
|-
! scope="row" | 2021 година
| ''Осамен остров во далечното море''
| Сонг Џи На
| Награда DGK MEGABOX на BIFF 2021 година
| <ref>{{Наведени вести|url=https://n.news.naver.com/entertain/article/108/0002908660|title=신예 이연, '절해고도' 출연 확정..'담쟁이' 이어 열일행보 [공식]|last=Kang Min-kyung|date=November 11, 2020|work=Star News|access-date=April 14, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220414075709/https://n.news.naver.com/entertain/article/108/0002908660|archive-date=April 14, 2022|publisher=Naver|language=ko|trans-title=Rookie Lee Yeon, confirmed to appear in 'Jeohaegodo' .. Followed by 'Ivy' [Official]}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://n.news.naver.com/entertain/article/001/0012723754|title='같은 속옷을 입는 두 여자', 부산영화제 넷팩상|last=Han Mi-hee|date=October 15, 2021|work=Yonhap News|access-date=April 14, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20211027185824/https://n.news.naver.com/entertain/article/001/0012723754|archive-date=October 27, 2021|publisher=Naver|language=ko|trans-title='Two Women Wearing the Same Underwear', Busan Film Festival Netpack Award}}</ref>
|-
! scope="row" | 2023 година
| ''Убиј го Боксун''
| Ким Јонг Џи
| Филм на [[Netflix|Нетфликс]]
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=052&aid=0001749402|title=전도연, '17살 차' 이솜과 자매?...방부제 미모 근황 눈길|last=Ji Seung-hoon|date=June 9, 2022|publisher=YTN|language=ko|trans-title=Jeon Do-yeon, '17-year-old car' Esom and sister?|archive-url=https://web.archive.org/web/20220611122822/https://entertain.naver.com/now/read?oid=052&aid=0001749402|archive-date=June 11, 2022|accessdate=June 11, 2022}}</ref>
|-
|}
=== Телевизиски серии ===
{| class="wikitable sortable plainrowheaders"
!година
! Наслов
! Улога
! class="unsortable" | Белешки
! class="unsortable" | Уп.
|-
! scope="row" | 2019 година
| ''Драмска сцена – Бранови на промени''
|
| Сезона 2; епизода 10
| rowspan="5" |
|-
! scope="row" | 2019 година
| ''Драма специјално – Збогум Б1''
| Ли Јон Хи
| Сезона 10; Епизода 6
|-
! rowspan="3" scope="row" | 2020 година
| ''Најдете ме во вашата меморија''
| студентка
|
|-
| ''[[SF8|СФ8]]''
|
| Епизода 2 - „Блинк“; Епизода 4 - „Манксин“
|-
| ''Специјална драма – Мојот учител''
| Ли Ун Со
| Сезона 11, епизода 3
|-
! rowspan="2" scope="row" | 2023 година
| ''Несреќен пат во романса''
| младата Нам Хенг Сун
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/read?oid=144&aid=0000861194|title=전도연의 또 다른 얼굴, 이연 (일타 스캔들)|last=Kim Ji-woo|date=January 13, 2023|publisher=Sports Kyunghyang|language=ko|trans-title=Another face of Jeon Do-yeon, Lee Yeon (one-time scandal)|archive-url=https://web.archive.org/web/20230113033440/https://entertain.naver.com/read?oid=144&aid=0000861194|archive-date=January 13, 2023|accessdate=January 13, 2023}}</ref>
|-
| ''Корисна измама''
| Џунг Да Џонг
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=468&aid=0000902256|title=[단독]'약한영웅' 이연, 천우희 친구 된다…'이로운 사기' 캐스팅|last=Shim Eun-kyung|date=November 22, 2022|publisher=Sports Seoul|language=ko|trans-title=[Exclusive] 'Weak Hero' Lee Yeon becomes friends with Chun Woo-hee... 'Beneficial scam' casting|archive-url=https://web.archive.org/web/20230120150006/https://entertain.naver.com/now/read?oid=468&aid=0000902256|archive-date=January 20, 2023|accessdate=November 22, 2022}}</ref>
|-
|}
=== Веб-серии ===
{| class="wikitable plainrowheaders"
! scope="col" |година
! scope="col" | Наслов
! scope="col" | Улога
! Белешки
! class="unsortable" scope="col" | {{Крат|Ref.|Reference(s)}}
|-
! scope="row" | 2021 година
| ''Д.П''
| Ан Су Џин
| сезона 1
| <ref name="dp:yahoo">{{Наведена мрежна страница|url=https://movies.yahoo.com.tw/news/%E3%80%8A%E5%B0%91%E5%B9%B4%E6%B3%95%E5%BA%AD%E3%80%8B-13-%E6%AD%B2%E5%B0%91%E5%B9%B4%E7%8A%AF%E6%98%AF-27-%E6%AD%B2%E5%A5%B3%E6%BC%94%E5%93%A1%E3%80%8C%E6%9D%8E%E5%A6%8D%E3%80%8D%EF%BC%81%E6%9C%AC%E4%BA%BAig%E6%9B%9D%E5%85%89%E6%9B%BE%E5%87%BA%E6%BC%94%E3%80%8Adp%EF%BC%9A%E9%80%83%E5%85%B5%E8%BF%BD%E7%B7%9D%E4%BB%A4%E3%80%8B-054713282.html|title=《少年法庭》13歲少年犯是27歲女演員「李妍」!本人IG曝光曾出演《D.P:逃兵追緝令》|date=27 February 2022|work=Yahoo News|language=zh|trans-title=13-year-old juvenile murderer 'Juvenile Justice' is portrayed by 27-year-old actress Lee Yeon! She reveals in Instagram her past role in D.P.|archive-url=https://web.archive.org/web/20230227155337/https://movies.yahoo.com.tw/news/%E3%80%8A%E5%B0%91%E5%B9%B4%E6%B3%95%E5%BA%AD%E3%80%8B-13-%E6%AD%B2%E5%B0%91%E5%B9%B4%E7%8A%AF%E6%98%AF-27-%E6%AD%B2%E5%A5%B3%E6%BC%94%E5%93%A1%E3%80%8C%E6%9D%8E%E5%A6%8D%E3%80%8D%EF%BC%81%E6%9C%AC%E4%BA%BAig%E6%9B%9D%E5%85%89%E6%9B%BE%E5%87%BA%E6%BC%94%E3%80%8Adp%EF%BC%9A%E9%80%83%E5%85%B5%E8%BF%BD%E7%B7%9D%E4%BB%A4%E3%80%8B-054713282.html|archive-date=February 27, 2023|accessdate=13 April 2022}}</ref>
|-
! rowspan="2" scope="row" | 2022 година
| ''Малолетничка правда''
| Бек Сонг Ву
|
| <ref name="ly:md">{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=117&aid=0003580478|title=소년심판 13세 소년범役’ 이연, 28살 여배우란 사실에 네티즌들 '깜놀' [MD동영상]|last=Kim Jung-soo|date=February 28, 2022|work=My Daliy|publisher=Naver|language=ko|trans-title='Boy Judge 13-year-old juvenile criminal' Lee Yeon, a 28-year-old actress, netizens 'shocked' [MD Video]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220406174630/https://entertain.naver.com/now/read?oid=117&aid=0003580478|archive-date=April 6, 2022|accessdate=April 13, 2022}}</ref>
|-
| ''[[Слабиот херој]]''
| Јонг Ји
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=421&aid=0006055792|title=D.P.' 한준희 감독 '약한영웅' 크리에이터 합류…신승호·이연 캐스팅|last=Ahn Tae-hyun|date=April 27, 2022|publisher=News1|language=ko|trans-title=D.P.' Director Han Jun-hee joins the creator of 'Weak Hero'... Cast Shin Seung-ho and Lee Yeon|archive-url=https://web.archive.org/web/20220427091945/https://entertain.naver.com/now/read?oid=421&aid=0006055792|archive-date=April 27, 2022|accessdate=April 27, 2022}}</ref>
|-
! scope="row" | 2023 година
| ''[[Обврски по училиште]]''
| Но Е Сол
|
| <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000866111|title=이연 ‘방과 후 전쟁활동’ 뜬다|last=Ahn Byung-gil|date=February 9, 2023|publisher=Sports Kyunghyang|language=ko|trans-title=Lee Yeon's 'war activity after school' rises|archive-url=https://web.archive.org/web/20230209002123/https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000866111|archive-date=February 9, 2023|accessdate=February 9, 2023}}</ref>
|-
|}
== Награди и номинации ==
{| class="wikitable plainrowheaders sortable"
|+Име на церемонијата на доделување, година на доделување, категорија, номиниран на наградата и резултат од номинацијата
! scope="col" | Церемонија на доделување
! scope="col" | година
! scope="col" | Категорија
! scope="col" | Номиниран / Работа
! scope="col" | Резултат
! class="unsortable" scope="col" | {{Крат|Ref.|Reference(s)}}
|-
! rowspan="1" scope="row" | Baeksang Arts Awards
| 2022 година
| Најдобра нова глумица - телевизија
| ''Малолетничка правда''
|Номинирана<ref>{{Наведени вести|url=https://www.baeksangawards.co.kr/candidate|title=제 58회 백상예술대상|date=11 April 2022|work=Baeksang Arts Awards|access-date=13 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20210428121714/https://www.baeksangawards.co.kr/candidate|archive-date=April 28, 2021|language=ko|trans-title=58 Nominees · Works}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000805268|title=58회 백상예술대상 후보 공개…영광의 주인공은?|last=Ahn Byung-gil|date=11 April 2022|work=Sports Kyunghyang|publisher=Naver|language=ko|trans-title=58th Baeksang Arts Awards nominations revealed... Who is the hero of glory?|archive-url=https://web.archive.org/web/20220510185953/https://entertain.naver.com/now/read?oid=144&aid=0000805268|archive-date=May 10, 2022|accessdate=13 April 2022}}</ref>
|
|-
|}
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1995 година]]
[[Категорија:Статии со текст на корејски]]
61vhnug9s5cdgpmn399q2k5vl4sgr6i
Замок Барбароса
0
1317715
5608816
5584092
2026-08-13T09:04:17Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608816
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Castello Barbarossa Capri.png|мини|271x271пкс|Замокот Барбароса во Капри]]
'''Замокот Барбароса''', наречен според прекарот на [[Отоманско Царство|отоманскиот]] корсар [[Хајредин Барбароса]] кој успеал да го освои во [[1535|1535 година]]. Овој замок се наоѓа во општината Анакапри (НА), во покраината [[Кампанија]]. Датумот на градба со сигурност, но најверојатно води потекло некаде од крајот на [[9 век]].
Структурата на замокот, од која останале само одредени урнатини, од [[1898|1898 година]]<ref name="fiori">{{Харвардски навод|De Angelis Bertolotti|p. 230|montedonzelli}}.</ref> била во сопственост на шведскиот лекар [[Аксел Мунте]], која по неговата смрт поминала во сопственост на фондација која го носела неговото име. Веднаш до структурата на замокот, постои соседен простор кој е богат со ботанички елементи, постои и една орнитолошка станица.
== Историја ==
Замокот Барбароса не се знае со сигурност кога бил изграден, иако неговото постоење пак со сигурност е потврдено дека е од [[10 век]].<ref name="bettington">{{Харвардски навод|Borà|p. 206|colleamineo}}.</ref> Изграден е со мал број работници од страна на жителите на Амалфи. Овој замок бил користен за полесно контролирање на целиот [[Капри (остров)|остров Капри]].<ref name="bettington" /><ref name="seicinque">{{Харвардски навод|Oebalus|volume 4, p. 175|tockington}}.</ref>
Сопственоста првично била во сопственост на Аделферио, син на [[Серхио од Амалфи]],<ref name="bettington"/> кој областа ја нарекол ''Англум ад Кастелум'' (или со буквално значење „ќошот во близина на замокот“).<ref name="chuck">{{Харвардски навод|Oebalus|volume 7, p. 28|teckingten}}.</ref> Подоцна замокот бил продаден заедно со останатите имоти околу него, односно целиот предел на Анакапри (со просторите како Артимо, Орико и Градола)<ref name="chuck" /> и деловите на Џовани и Комит од Капри. Оваа продажба веројатно се случила на 15 ноември [[988|988 година]].<ref name="bettington" /> Всушност, документот се однесувал и во буквална смисла на едно „дрво во самиот агол на тврдината“.<ref name="bettington" /> Овој замок, односно тврдината, била како заштитена област на стабилност во периодот на [[10 век|10]] и [[11 век]].<ref name="volumita">{{Харвардски навод|Oebalus|volume 4, p. 176|tockington}}.</ref>
За време на [[Нормани|норманското освојување на јужна Италија]], жителите од Амалфи се побуниле неколку пати против норманското владеење. Тоа пак ги навело да ги модернизираат сите утврдувања на островот Капри. Во внатрешноста на замокот во тој период биле создадени нови простории, вклучително и една капела со таканаречен екстрадос свод.<ref name="bettington"/> Во [[1129]] година, владетелот Руџеро II испратил флота под команда на адмиралот Георгиј Антиохиски против побунетите жители на Амалфи. За да го скршат отпорот на градот, Норманите ги нападнале утврдувања на островот Капри. При тој напад биле убиени повеќето цивили. Островот Карпи бил вториот остров кој паднал од нападите на Норманите, веднаш по островчето Ли Гали.<ref>{{Наведена книга|title=L'isola delle sirene “Li Galli”|publisher=Nicola Longobardi editore|isbn=978-88-8090-096-2|location=Castellammare di Stabia (Napoli)|pages=36-39}}</ref>
За да се одговори на еволуцијата на новите техники на опсади и новото [[Огнено оружје|огненото оружје]], од периодот на [[13 век]] тврдината била модернизирана со изградба на една цилиндрична кула на самиот гребен. Биле поставени две завеси во форма на бедеми, заштитни жици за махиколации и многу други одбранбени елементи.<ref name="bettington"/>
Во текот на [[15 век|петнаесеттиот век]] островот Капри претрпел бројни напади од муслиманските корсари, при што населението се засолнило во тврдината. Меѓутоа, во [[1535|1535 година]], отоманските пирати предводени од [[Хајредин Барбароса|Хјредин Барбароса]] и Драгут успеале да го заземат замокот кој бил уништен, а населението кое побарало засолниште таму било киднапирано или ограбено.<ref name="bolt">{{Харвардски навод|Borà|p. 208|colleamineo}}.</ref> Иако била започната реконструкцијата на тврдината, работата никогаш не била завршена бидејќи била доверена на неаполските градители кои немале доволно искуство. Затоа, оставено на грижа само на жителите на Анакапри, тврдината никогаш не била повторно изградена.<ref name="volumita"/>
Замокот од тој период па сѐ до [[18 век|осумнаесеттиот век]] фукцинирал во доста мирна атмосфера и во изолирана состојба. По тој период оваа локација била извадена од заборав и наведена во неколку географски трактати.<ref name="bello" /> Локацијата се вратила во употреба и излегла од изолација како објект кој бил значаен за чисто воени цели. На почетокот на [[19 век]], замокот бил одбранбено зајакнат од страна на Англичаните ([[1806]]) кои изградиле дел наречен махиколација, предвиден за пушки и барут, а од страна на Французите ([[1808]]) бил изграден ѕид кој, започнувал од самиот замок и завршувал во делот на феникиската скала.<ref name="svezia">{{Харвардски навод|Borà|p. 210|colleamineo}}.</ref> Со раѓањето на интересот за истражување на археолошките наоди од медитеранската област во средината на векот,<ref name="bello">{{Харвардски навод|Oebalus|volume 4, p. 174|tockington}}.</ref> замокот бил опишан од еден патник како „урнатина потопена во дивата и волшебна природа“. Овој замок во првата половина на [[20 век]], станал предмет на љубопитност и дестинација за голем број на екскурзионисти. Локацијата била вклучена во сите мапи и туристички водичи кои се однесувале на островот Капри.<ref name="seicinque"/>
Во [[1898|1898 година]], замокот Барбароса бил купен, заедно со околината, од шведскиот лекар [[Аксел Мунте]], кој многу го мразел ловот. Поради омразата кон ловот и ловењето замокот го претворил во „засолниште за птици“. Областа всушност во тој период била позната локација за лов на птиците [[Потполошка|потполошки]]. Одлуката на Аксел Мунте наишла на позитивна наклонетост кај населението на опстровот Капри.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.villasanmichele.eu/it/amante_della_natura|title=L'Amante della Natura|publisher=Villa San Michele|accessdate=2023-03-15|archive-date=2014-02-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20140202182924/http://www.villasanmichele.eu/it/amante_della_natura|url-status=dead}}</ref> Островот со посебен закон, изготвен од страна на [[Бенито Мусолини]], бил заштитен и била воведена забрана за лов на птици во текот на целата година.<ref name="fiori"/>
По смртта на Аксел Мунте, на 16 јуни [[1950|1950 година]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.villasanmichele.eu/it/istitutodicultura|title=L'Istituto di Cultura|publisher=Villa San Michele|language=sv, de, en, it, ja|accessdate=2023-03-15|archive-date=2012-04-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20120415181833/http://www.villasanmichele.eu/it/istitutodicultura|url-status=dead}}</ref> замокот станал дел од Фондацијата наречена Аксел Мунте и е во сопственост на шведскиот конзулат кој е сместен во вилата Сан Микеле.<ref name="svezia"/>
== Опис и структура ==
[[Податотека:Castello_Barbarossa_Capri.png|мини| Урнатините на замокот Барбароса на слика направена во [[1854|1854 година]].]]
Замокот Барбароса се наоѓа на 412 [[Морско ниво|метри надморска височина]], за разлика од подножјето кое е на {{Вред|250}} метри височина<ref>{{Харвардски навод|De Angelis Bertolotti|p. 227|montedonzelli}}.</ref> на страната која се отвора кон планината Соларо.<ref name="sitocomune">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.comunedianacapri.it/it/s/castello-barbarossa-2|title=Comune di Anacapri - Scoprire il territorio - Castello Barbarossa|publisher=Comune di Anacapri|accessdate=2023-03-15|archive-date=2012-07-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20120718115901/http://www.comunedianacapri.it/it/s/castello-barbarossa-2|url-status=dead}}</ref>
Замокот има четириаголна форма, но еден од ѕидовите е со полукружен облик. Урнатините на највисокиот дел, покрај тоа што го сочинуваат централното јадро на објектот, одговараат и на она што некогаш било станбена површина. На тој дел се наоѓа параклис со [[Свод|засводен покрив]], [[апсида]] и мал фронтон со камбанарија . Под него се наоѓа дел наречен цистерна, која се користела како магацин. До капелата има втора просторија од која се зачувани некои архитектонски елементи, меѓу кои и засводениот покрив, еден мал и еден кружен отвор. Уште една просторија се наоѓа под поткровјето над која има дел во вид на зрак изработен од метал. Овој простор се користел како помошна просторија.<ref name="castelli">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.castcampania.it/anacapri.html|title=Il Castello Barbarossa|publisher=Istituto Italiano dei Castelli|accessdate=2023-03-15|archive-date=2014-02-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20140202104648/http://www.castcampania.it/anacapri.html|url-status=dead}}.</ref>
Тврдината била изградена со техника на ѕидање со вграден локален камен. Покривите се составени од сводови, а подовите се составени од таканаречена мајолика.<ref name="castelli"/>
Од одбранбените елементи зачувани биле две кули, сместени во долниот дел на градбата: првата била со квадратна форма, изградена во таканаречениот швабски период, додека втората која има кружен облик, била изградена во анжевинскиот период.<ref name="castelli"/>
== Ботаника ==
Тврдината била опкружена со ниски грмушки, кои биле отпорни на [[суша]] и хранливи материи. Овие растенија речиси биле деградирани со излед на гарига.<ref name="fiori"/>
Од растителните видови околу замокот биле застапени јагодите, коронилата, [[Млечки (род)|млечки]], хедерот, метлата и миртата.<ref name="fiori"/> Во зима, пак, цветале [[Саса (растение)|сасата]], [[базер]]от, бразиката, [[анамска рака]], [[качунки]] и розово-белиот цистус.<ref name="fiori" />
Во близина на замокот имало неколку примероци на борови наречени Алепо, кои успеале да ги преживеат пожарите од [[1972]] и [[1987|1987 година]]. Боровата шума на локацијата била зададена од страна на докторот [[Аксел Мунте]] во [[1901|1901 година]].<ref name="fiori"/>
== Орнитологија ==
Замокот Барбароса бил дом на орнитолошката станица Капри. Всушност, планината на која стои тврдината била важна станица за птиците преселници кои прелетувале преку [[Средоземно Море|Средоземното Море]], од правец на [[Европа]] кон [[Африка]] во зима, и во спротивна насока во пролетниот период.<ref name="orni">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.villasanmichele.eu/it/la_stazione_ornitologica|title=La stazione ornitologica di Capri|publisher=Villa San Michele|language=sv, de, en, it, ja|accessdate=2023-03-15|archive-date=2011-10-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20111001201509/http://www.villasanmichele.eu/it/la_stazione_ornitologica|url-status=dead}}.</ref>
Орнитолошката активност на островот ја започнало Шведското орнитолошко друштво во [[1956]] година, на која подоцна се приклучила италијанската лига за заштита на птиците (LIPU). Во раните [[1980-ти|осумдесетти]], италијанската лига била заменета со Центарот за јавување и тревожење на Вишиот институт за заштита и истражување на животната средина од градот [[Болоња]]. Центарот го користел островот Капри како станица за собирање податоци за полот, возраста, видот, големината и тежината на птиците уловени со техника на употреба на мрежа. По ловењето на птиците и завршеното истражување, на нив се ставал метален прстен пред да бидат ослободени, во случај на нивно повторно заловување. Прстенот овозможувал полесно следење на нивното движење.<ref name="orni"/>
Денес сè уште постојат шведски истражувачки активности на островот Капри, управувани од орнитолошката станица на островот [[Еланд]] (Шведска). Со текот на времето, и начинот на истражување доста се променил. На почетокот истражувањата биле насочени кон проучување на пролетните и есенските миграции. Во поново време тоа истражување било заменето со правење на проекти и студии за ориентација на птиците. Дополнителни проекти се правеле и за отпорноста на болестите при миграција на пеперутките.<ref name="orni"/>
== Наводи ==
<references />
== Библиографија ==
* {{Наведена книга|title=Conoscere Capri|isbn=88-89097-06-X|volume=4}}
* {{Наведена книга|title=Conoscere Capri|isbn=978-88-89097-12-0|volume=7}}
* {{Наведена книга|title=Capri. La natura e la storia|publisher=Zanichelli|isbn=88-08-09123-6}}
* {{Наведена книга|title=Itinerari storici e monumentali di Capri ed Anacapri|publisher=la Conchiglia|isbn=88-86443-52-8}}
== Други проекти ==
{{Братскиврски}}
* [[File:Commons-logo.svg|врска=https://commons.wikimedia.org/wiki/?uselang=it|24x24пкс|Collabora a Wikimedia Commons]] <span class="plainlinks">[https://commons.wikimedia.org/wiki/?uselang=it Wikimedia Commons]</span> contiene immagini o altri file su '''<span class="plainlinks">[https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Castello_Barbarossa?uselang=it Castello Barbarossa]</span>'''
[[Категорија:Замоци во Италија]]
d2dlvmf985b91xf4g1rbxfdlpuzgq8u
Зинаида Гречани
0
1321333
5608874
5584177
2026-08-13T11:46:20Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608874
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Функционер|name=Зинаида Гречани|image=Zinaida Greceanîi, 2014 (cropped).jpg|office=Член на [[Молдавскиот парламент]]|term_start=29 јули 2009|term_end=|predecessor=|successor=|president=|primeminister=|office1=[[Претседател на Молдавскиот парламент]]|president1=[[Игор Додон]]<br/>[[Маја Санду]]|term_start1=8 јуни 2019|term_end1=26 јули 2021|predecessor1=[[Андриан Цанду]]|successor1=[[Игор Гросу]]|primeminister1=[[Маја Санду]]<br/>[[Јон Чику]]<br/>[[Аурелиј Киокој]] (привремен)|birth_name=Зинаида Бујор|birth_date={{birth date and age|1956|2|7|df=y}}|birth_place=Металист, [[Руска СФСР]], [[Советски Сојуз]]<br />{{small|(денешна [[Русија]])}}|death_date=|death_place=|party=[[Партијата на комунистите на Република Молдавија|Комунистичка партија]] {{small|(пред 2011)}}<br />[[Партијата на социјалистите на Република Молдавија|Социјалистичка партија]] {{small|(2011–денес)}}|spouse=Алексеј Гречани|children=2|education=|office3=[[Премиер на Молдавија]]|primeminister3=|successor3=[[Виталиј Пирлог]] (привремен)|predecessor3=[[Василе Тарлев]]|president3=[[Владимир Воронин]]<br/>[[Михај Гимпу]] (привремен)|termend3=14 септември 2009|termstart3=31 март 2008|office4=[[Министерство за финансии (Молдавија)|Прв заменик премиер на Молдавија]]|termstart4=10 октомври 2005|termend4=31 март 2008|president4=[[Владимир Воронин]]|primeminister4=[[Василе Тарлев]]|successor4=[[Игор Додон]]|predecessor4=[[Василе Јов]]|office5=[[Министерство за финансии (Молдавија)|Министер за финансии]]|predecessor5=[[Михаил Маноли]]|president5=[[Владимир Воронин]]|primeminister5=[[Василе Тарлев]]|successor5=[[Михај Поп]]|termend5=10 октомври 2005|termstart5=26 февруари 2002|citizenship={{flagcountry|Молдавија}}|deputy1={{List collapsed|title=''See list''|[[Јон Цебан]]<br/>[[Михаил Попсој]]<br/>[[Александру Слусари]]<br/>[[Моника Бабук]]<br/>[[Влад Батринкеа]]<br/>[[Владимир Витиук]]}}|deputy3={{List collapsed|title=''See list''|[[Игор Додон]]<br/>[[Андреј Стратан]]<br/>[[Виктор Степаниук]]<br/>[[Валентин Мејиншки]]<br/>[[Јуриј Рошка]]}}|deputy2=|office6=[[Министерство за финансии (Молдавија)|Прв заменик министер за финансии]]|termstart6=26 септември 2001|termend6=26 февруари 2002|president6=[[Владимир Воронин]]|primeminister6=[[Василе Тарлев]]|minister6=[[Михаил Маноли]]|office7=[[Министерство за финансии (Молдавија)|Заменик министер за финансии]]|termstart7=19 јануари 2000|termend7=26 септември 2001|president7=[[Петру Луциншки]]<br/>[[Владимир Воронин]]|primeminister7=[[Димитру Брагиш]]<br/>[[Василе Тарлев]]|minister7=[[Михаил Маноли]]|office2=Лидер на [[Партијата на социјалистите на Република Молдавија|Партијата на социјалистите]]|predecessor2=[[Игор Додон]]|successor2=[[Игор Додон]]|termstart2=18 декември 2016|termend2=30 декември 2020|caption=Портрет, 2014|alma_mater=[[Државен универзитет на Молдавија]]}}
'''Зинаида Гречани'''<ref>Also iterated '''Zinaida Petrovna Greceanaia''' after the former Soviet and modern Russian form of the name</ref> (родена на 7 февруари 1956 година<ref name="Gov">[http://gov.gov.md/md/biografia/ Page on Greceanii at government website] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080407050851/http://gov.gov.md/md/biografia/|date=7 April 2008}}.</ref>) е [[Молдавија|молдавски]] политичар. Таа била [[претседател на молдавскиот парламент]] од 8 јуни 2019 до 26 јули 2021 година. Грчеании претходно била и [[премиер на Молдавија]] од 31 март 2008 година<ref name="Gov" /><ref name="Approves">[http://www.iht.com/articles/ap/2008/03/31/europe/EU-POL-Moldova-New-Government.php "Moldova's Parliament approves new government"] {{Семарх|url=https://archive.today/20121205052721/www.iht.com/articles/ap/2008/03/31/europe/EU-POL-Moldova-New-Government.php}}, Associated Press (''International Herald Tribune''), 31 March 2008.</ref> до 14 септември 2009 година. Таа ја водеше [[Партијата на социјалистите на Република Молдавија]] (ПСРМ) од 2016 до 2020 година, а претходно била член на [[Партијата на комунистите на Република Молдавија]] (ПЦРМ).<ref name="Nominate">[https://archive.today/20090415154147/http://www.moscowtimes.ru/stories/2008/03/24/020.html "Moldova's Leader Nominates First Female Prime Minister"], Associated Press (''The Moscow Times''), 24 March 2008.</ref> Таа била првата жена премиер на Молдавија<ref name="Approves" /> и била втората жена комунистички шеф на влада во Европа, а првата била премиерката [[Милка Планинц]] на [[Југославија]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.terra.es/personal2/monolith/00women3.htm|title=Women Prime Ministers|archive-url=https://web.archive.org/web/20080501013944/http://www.terra.es/personal2/monolith/00women3.htm|archive-date=1 May 2008|accessdate=30 April 2008}}; Skard, Torild (2014) "Zinaida Greceanîi" in ''Women of power - half a century of female presidents and prime ministers worldwide'', Bristol, Policy Press, {{ISBN|978-1-44731-578-0}}, pp. 326-30, 358-60</ref> Таа е позната меѓу нејзините колеги во ПСРМ како „Молдавската [[Маргарет Тачер]]“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://aif.md/igor-i-galina-dodon-pozdravili-zinaidu-grechanyj-s-dnjom-rozhdenija-foto/|title=Игорь и Галина Додон поздравили Зинаиду Гречаный с днём рождения (ФОТО)|date=2020-02-07|work=Aif.md|language=ru-RU|accessdate=2020-11-21|archive-date=2020-04-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20200414150610/http://aif.md/igor-i-galina-dodon-pozdravili-zinaidu-grechanyj-s-dnjom-rozhdenija-foto/|url-status=dead}}</ref>
== Ран живот ==
Грчеани била родена во [[Томска област|Томската област]] во [[Сибир]] во [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Руската СФСР]] на [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]]. Нејзините родители, Мариоара Урсу (1918–1993) и Петреа Бујор (1906–1996), биле депортирани во 1951 година од [[Котјужени]] во северот на Молдавија за време на [[Северната операција|операцијата „Север“]], бидејќи биле [[Јеховини сведоци]]. Нејзиниот брат починал за време на депортацијата. Зинаида Грчеании и нејзините родители се вратиле во Котјужени дури во 1968 година. Таа била [[Крштевање|крстена]] како [[Православна црква|православна]] од нејзината баба од мајчина страна.
Дипломирала на Финансискиот и економски колеџ во главниот град [[Кишинев]] и на [[Државен универзитет на Молдавија|Државниот универзитет на Молдавија]].<ref name="Gov"/>
Грчеани е во брак со Алексеј Грчеани и има две деца.
== Кариера ==
Во средината на 90-тите таа била вработена како раководител на Секторот во Министерството за финансии.<ref name="Alegeri.md/w/zinaida_grecean%c3%aei_2019-06-20">{{Наведување|url=http://alegeri.md/w/Zinaida_Grecean%C3%AEi|title=Zinaida Greceanîi - alegeri.md|journal=Alegeri.md/w/zinaida_grecean%c3%aei|access-date=20 June 2019}}</ref> Била заменик министер за финансии од 2000 до 2001 година и прв заменик министер за финансии од 2001 до 2002 година. Претседателот [[Владимир Воронин]] ја назначил за привремен министер за финансии на 8 февруари 2002 година, а потоа ја назначил за министер за финансии на 26 февруари 2002 година како единствена жена во кабинетот. По три години на оваа позиција, таа била назначена од Воронин за прв потпретседател на Владата на Молдавија на 10 октомври 2005 година.<ref name="Gov"/> Во летото, таа победила на изборите во Кишинев во 2005 година, но тие биле прогласени за неважечки поради слабиот одѕив.
Според анкетите направени во 2019 година за најпопуларните политичари на Република Молдавија, Зинаида Грчеани е рангирана на второ место на листата на врвни политичари кои уживаат најголема доверба од страна на молдавските граѓани,<ref name="UNIMEDIA_2019-02-18">{{Наведување|url=https://unimedia.info/ro/news/d8648c3c2edd695a/sondaj-bop-cei-mai-apreciati-politicieni-din-republica-moldova.html|title=Sondaj BOP: Cei mai apreciați politicieni din Republica Moldova|journal=UNIMEDIA|date=7 February 2019|access-date=18 February 2019}}</ref> а според некои други анкети таа била на шесто<ref name="stiri.md_2019-02-18">{{Наведување|url=https://stiri.md/article/politica/sondaj-cine-sunt-politicienii-in-care-moldovenii-au-cea-mai-mare-incredere|title=Sondaj: Cine sunt politicienii în care moldovenii au cea mai mare încredere|journal=stiri.md|access-date=18 February 2019}}</ref> и осмо место, соодветно.<ref name="protv.md_2019-02-18">{{Наведување|url=http://protv.md/stiri/actualitate/partidele-care-ar-ajunge-in-legislativ-daca-duminica-viitoare---2466841.html|title=Partidele care ar ajunge in legislativ daca duminica viitoare ar avea loc alegeri parlamentare. Top trei politicieni care se bucura de cea mai mare incredere. Sondaj iData|journal=protv.md|access-date=18 February 2019|archive-date=2019-02-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204023855/http://protv.md/stiri/actualitate/partidele-care-ar-ajunge-in-legislativ-daca-duminica-viitoare---2466841.html|url-status=dead}}</ref>
== Премиер ==
[[Податотека:2008-06-20_Владимир_Путин,_Зинаида_Гречаный_(3).jpeg|мини| Грчеани со поранешниот руски премиер [[Владимир Путин]] во јуни 2008 година.]]
По оставката на премиерот [[Василе Тарлев]] на 19 март 2008 година, претседателот [[Владимир Воронин]] ја номинирал Грчеани за премиер.<ref name="Nominate"/> Кабинетот на Зинаида Грчеани бил одобрен од Парламентот на 31 март; добил 56 гласа „за“ од вкупно 101 член на Парламентот. Според Грчеани, непосреден фокус на нејзиниот кабинет ќе биде „слободата на медиумите, активен дијалог со граѓанското општество и независното правосудство“. Таа го зголемила бројот на жени министри од 2 на 5 (25 проценти) и ги ажурирала законите за полова еднаквост.<ref>Skard, Torild (2014), p. 359</ref>
Грчеани поднела оставка на 9 септември 2009 година, наведувајќи дека не може да ги извршува функциите премиер и член на парламентот во исто време. На 10 септември 2009 година, претседателот на Молдавија Владимир Воронин потпишал декрет со кој го назначил министерот за правда [[Виталиј Пирлог]] за вршител на должноста премиер од 14 септември до формирањето на новата влада.
=== Настаните од 7 април 2009 година ===
Зинаида Гречани, премиерката на Република Молдавија, во врска со настаните од 7 април 2009 година, станала позната во јавноста по нејзините симболични изјави дека полицајците се подготвени да го употребат оружјето против демонстрантите и дека: „''Организаторите на најголемиот криминал се подготвени да ги искористат децата во следните денови.'' ''Ако тоа се случи, ќе биде многу тешко да се избегнат жртви.'' ''Полицијата ќе ги искористи сите неопходни мерки за одбрана на уставноста, вклучително и оружјето''“. Шест години подоцна, во април 2015 година, Грчеани во ТВ-емисијата на Интерпол, емитувана од ТВ7, изјавила дека постапила правилно кога во 2009 година изјавила дека ''„ќе има крвопролевање''“.<ref name="Anticoruptie.md/ro/investigatii/integritate/7-aprilie-piramida-rusinii_2019-06-20">{{Наведување|url=https://anticoruptie.md/ro/investigatii/integritate/7-aprilie-piramida-rusinii|title=7 aprilie 2009. Piramida ruşinii|journal=Anticoruptie.md/ro/investigatii/integritate/7-aprilie-piramida-rusinii|access-date=20 June 2019|archive-date=2019-06-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20190620115832/https://anticoruptie.md/ro/investigatii/integritate/7-aprilie-piramida-rusinii|url-status=dead}}</ref><ref name="AGORA_2019-06-20">{{Наведување|url=https://agora.md/stiri/10323/zinaida-greceanii-nu-regret-declaratiile-mele-din-aprilie-2009|title=VIDEO. Zinaida Greceanîi: "Nu regret declarațiile mele din aprilie 2009"|journal=AGORA|access-date=20 June 2019|archive-date=2019-06-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20190620115831/https://agora.md/stiri/10323/zinaida-greceanii-nu-regret-declaratiile-mele-din-aprilie-2009|url-status=dead}}</ref><ref name="Diez.md/2015/06/26/video-zinaida-greceanii-nu-regreta-declaratiile-pe-care-le-a-facut-in-aprilie-2009/_2019-06-20">{{Наведување|url=https://diez.md/2015/06/26/video-zinaida-greceanii-nu-regreta-declaratiile-pe-care-le-a-facut-in-aprilie-2009/|title=(video) Zinaida Greceanîi nu regretă declarațiile pe care le-a făcut în aprilie 2009 - #diez|journal=Diez.md/2015/06/26/video-zinaida-greceanii-nu-regreta-declaratiile-pe-care-le-a-facut-in-aprilie-2009/|date=26 June 2015|access-date=20 June 2019}}</ref>
Во истрагата за настаните од 7 април, Зинаида Гречани останала во историјата со својата изјава со која ги молела „мајките во земјата“ да ги чуваат своите деца дома поради оружјето што морало да се користи. Во врска со ова, таа била сослушана еднаш од обвинителите, но и тогаш само како сведок.<ref name="Ziarul de Gardă_2012-02-23">{{Наведување|url=https://www.zdg.md/editia-print/investigatii/dosarul-7-aprilie-martorii-voronin-si-saachian|title=Dosarul 7 aprilie: Martorii Voronin şi Saachian|journal=Ziarul de Gardă|date=23 February 2012|access-date=20 June 2019|last=https://www. Zdg. Md/author/admin}}</ref>
== Претседателски избори во Молдавија, мај-јуни 2009 година ==
Нејзината партија победила на изборите во април 2009 година со 49,48% од гласовите и таа освоила едно од 60-те места на ПЦРМ во [[Парламентот на Молдавија|молдавскиот парламент]]. Таа двапати била неуспешен кандидат на ПКРМ за [[претседател на Молдавија]], на 20 мај и 3 јуни 2009 година, кога ѝ фалел само еден глас за да го добие потребниот минимум од 3/5 (61) гласови. Во двата круга, алтернативни машки кандидати биле исто така номинирани од ПКРМ и освоиле 0 гласови, доколку Гречани ги освоила сите 60 гласови на Комунистичката партија.<ref>http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8059039.stm; http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8071251.stm {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20230409222638/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8071251.stm |date=2023-04-09 }}; Inter-Parliamentary Union, IPU: "Republic of Moldova, Parliament", www.ipu.org/parline-e/reports/2215_E.htm</ref>
Кога биле одржани новите парламентарните избори во јули 2009 година Грчеани повторно освоила место во молдавскиот парламент, но ПЦРМ добил само 48 места, а опозицијата на Комунистичката партија, [[Алијанса за европска интеграција|Алијансата за европска интеграција]], се согласила да создаде владина коалиција.<ref>IPU</ref>
== Напуштање на ПКРМ и приклучување кон ПСРМ ==
Во есента 2011 година, Зинаида Гречани, заедно со Игор Додон, ја напуштиле ПЦРМ<ref name="HotNews.ro_2011-11-04">{{Наведување|url=https://www.hotnews.ro/stiri-international-10606880-rep-moldova-doi-oameni-cheie-comunistilor-igor-dodon-zinaida-greceanai-parasesc-partidul.htm|title=Rep. Moldova: Doi oameni cheie ai comunistilor, Igor Dodon si Zinaida Greceanai, parasesc partidul - International|journal=HotNews.ro|date=4 November 2011|access-date=20 June 2019|last=I. R.}}</ref> и се приклучиле на Партијата на социјалистите (ПСРМ) предводена од Вероника Абрамчиуц. Во 2011 година Игор Додон станал партиски лидер и на оваа функција останал до 2016 година. По изборот за претседател на Република Молдавија, вршител на должноста лидер на Партијата на социјалистите станала Зинаида Гречани, која на 18 декември 2016 година била официјално избрана за претседател на партијата.<ref name="E-democracy.md/parties/psmpr/_2019-06-20">{{Наведување|url=http://www.e-democracy.md/parties/psmpr/|title=Partidul Socialiştilor din Republica Moldova (PSRM) / partide.md|journal=E-democracy.md/parties/psmpr/|access-date=20 June 2019}}</ref> На изборите од 30 ноември 2014 година, Зинаида Гречани била на првото место на изборната листа на ПСРМ.<ref name="MOLDOVACURATA_2019-06-20">{{Наведување|url=http://www.moldovacurata.md/news/view/nr1-pe-listele-partidelor-intrate-in-parlament-milionari-si-bugetari|title=Nr.1 pe listele partidelor intrate în Parlament: milionari și... bugetari|journal=MOLDOVACURATA|access-date=20 June 2019|archive-date=2019-06-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20190620123122/http://www.moldovacurata.md/news/view/nr1-pe-listele-partidelor-intrate-in-parlament-milionari-si-bugetari|url-status=dead}}</ref>
== Последователна кариера ==
Таа се кандидирала за градоначалник на [[Кишинев]] на локалните избори во 2015 година, каде што напредувале во вториот круг против актуелниот претседател [[Дорин Чиртоака]]. На крајот таа била неуспешна, губејќи со 46,56% од гласовите наспроти Чиртоака кој победил со 53,46% од гласовите на 28 јуни.
На 18 ноември 2016 година, таа била избрана за претседател на Социјалистичката партија, преземајќи ја функцијата на 23 декември 2016 година. Таа била избрана за 12-ти претседател на молдавскиот парламент на 8 јуни 2019 година, што предизвикало кратка 8-дневна [[Молдавска уставна криза од 2019 година|уставна криза]] во земјата.
== Контроверзии ==
=== Увоз на електрична енергија ===
Зинаида Грчеании и Игор Додон биле вмешани во договарачка шема за увоз на електрична енергија и станале предмет на жалба поднесена до Канцеларијата на јавниот обвинител. Од 1 јуни 2008 година, Молдавија купувала струја од [[Украина]] по цена што била за 10% повисока од онаа што била платена во мај. Првиот вицепремиер Игор Додон ја објавил новата цена како „извонреден успех“, образложувајќи дека првично украинската страна барала зголемување од 50%. Меѓутоа, во ходниците во Кишинев се зборувало за тоа дека поскапувањето е направено во корист на компанија регистрирана во [[Унгарија]] зад која ќе стојат лица делегирани од раководството на Молдавија и [[Украина]].<ref name="Investigatii.md/ro/investigatii/economic/afacerea-scumpirea-energiei-din-ucraina_2019-06-20">{{Наведување|url=https://investigatii.md/ro/investigatii/economic/afacerea-scumpirea-energiei-din-ucraina|title=Afacerea "scumpirea energiei din Ucraina"|journal=Investigatii.md/ro/investigatii/economic/afacerea-scumpirea-energiei-din-ucraina|access-date=20 June 2019}}</ref> По „преговорите“, во украинската шема за увоз бил вклучен и приватен посредник. Во меѓувреме, енергетските експерти добиле повеќе официјални информации од АНРЕ, кои покажале дека пред само една година компанијата посредник од разликата во цената на енергијата добила добивка од над 14,5 милиони долари. Владата била одговорна за увоз на струја. А според одредбата потпишана од тогашната премиерка Зинаида Гречани, преговарачката група за потпишување на договорот за снабдување со електрична енергија во Украина била составена од Игор Додон, кој во тоа време бил министер за економија, Александр Гусев, директорот на Енергоком и од Марку Римиш од Moldelectrica.<ref name="Anticoruptie.md/ro/stiri/doc-schema-frauduloasa-de-import-a-energiei-electrice-igor-dodon-si-zinaida-greceanii-subiectii-unei-plangeri-depusa-la-procuratura-generala_2019-06-20">{{Наведување|url=https://anticoruptie.md/ro/stiri/doc-schema-frauduloasa-de-import-a-energiei-electrice-igor-dodon-si-zinaida-greceanii-subiectii-unei-plangeri-depusa-la-procuratura-generala|title=DOC // Schemă frauduloasă de import a energiei electrice. Igor Dodon și Zinaida Greceanîi, subiecții unei plângeri depusă la Procuratura Generală|journal=Anticoruptie.md/ro/stiri/doc-schema-frauduloasa-de-import-a-energiei-electrice-igor-dodon-si-zinaida-greceanii-subiectii-unei-plangeri-depusa-la-procuratura-generala|access-date=20 June 2019}}</ref><ref name="Investigatii.md/ro/investigatii/economic/de-ce-au-mintit-grecianii-si-dodon_2019-06-20">{{Наведување|url=https://www.investigatii.md/ro/investigatii/economic/de-ce-au-mintit-grecianii-si-dodon|title=De ce au mințit Grecianii și Dodon?|journal=Investigatii.md/ro/investigatii/economic/de-ce-au-mintit-grecianii-si-dodon|access-date=20 June 2019}}</ref>
=== Кредити од БЕМ ===
Во 2008 година, Зинаида Грецании била министерка за финансии, а нејзиниот сопруг Алексеј бил член на Управниот одбор на Фабриката Вин Којусна, компанија која зела кредит од Банка де Економи (БЕМ) во износ од 1,63 милиони евра и 500.000 американски долари. За семејството Грчеании не било проблем да го добијат овој заем, дотолку повеќе што Министерството за финансии било одговорно за државниот пакет средства на БЕМ. Две години претходно, во 2010 година, фабриката Којусна банкротирала, а во 2011 година одредена фирма „Алсвит-принт“, основана од оф-шор компанија контролирана од Алексеј Гречани, го купил имотот на фабриката, заложен во банка, со уште еден кредит од 40 милиони МДЛ исто така склучен од БЕМ.<ref name="Ziarul de Gardă_2019-06-08">{{Наведување|url=https://www.zdg.md/stiri/stiri-politice/cv-ul-si-averea-noului-presedinte-al-parlamentului|title=CV-ul și averea noului președinte al Parlamentului|journal=Ziarul de Gardă|date=8 June 2019|access-date=20 June 2019}}</ref> Една година по отпочнувањето на процесот на ликвидација на БЕМ, износите што произлегле од продажбата на средствата и имотот на банката биле незначителни. Најскапоцената продажба на аукцијата била на Фабриката за вино Којусна која се нашла пред суд откако Алексеј Гречани, сопругот на поранешната премиерка и актуелна лидерка на социјалистите Зинаида Гречани, не вратил десетици милиони МДЛ.<ref name="moldNova_2016-11-18">{{Наведување|url=http://moldnova.eu/ro/bem-nu-poate-recupera-banii-de-la-sotul-zinaidei-greceanii-9969.html/|title=BEM nu poate recupera banii de la soțul Zinaidei Greceanîi - moldNova|journal=moldNova|date=18 November 2016|access-date=20 June 2019}}</ref>
На 15 јули 2019 година, лидерот на ПЛ, Дорин Чиртоаца, презентирал неколку документи според кои се покажало дека Зинаида Грчеании била вклучена во добивањето на кредитите на БЕМ, кои не биле вратени.<ref name="Pro TV_2019-07-22">{{Наведување|url=http://protv.md/livepro/conferinta-de-presa-sustinuta-de-conducerea-partidului-liberal-cu-tema-probe-privind-implicarea-familiei-grecianii-in-sustragerea-a-5-mln-de-euro-de-la-bem-video---2498850.html|title=Conferinta de presa sustinuta de conducerea Partidului Liberal cu tema "Probe privind implicarea familiei Grecianii in sustragerea a 5 mln de euro de la BEM" - VIDEO|journal=Pro TV|access-date=22 July 2019}}</ref> Тој побарал од Зинаида Грчеании да поднесе оставка од функцијата претседател на молдавскиот парламент, обвинувајќи ја за вмешаност во банкарска измама.<ref name="Pro TV_2019.07.22">{{Наведување|url=http://protv.md/politic/dorin-chirtoaca-cere-demisia-zinaidei-greceanii-din-functia-de-presedinte-al-parlamentului-acesta-o-acuza-pe-lidera-psrm-ca-ar-fi-participat-la-frauda-bancara-dupa-ce-ar-fi-luat-un-credit-de-cinci-milioane-de-euro-pe-care-nu-l-a-mai-intors-video---2498907.html|title=Dorin Chirtoaca cere demisia Zinaidei Greceanii din functia de Presedinte al Parlamentului. Acesta o acuza pe lidera PSRM ca ar fi participat la frauda bancara, dupa ce ar fi luat un credit de cinci milioane de euro, pe care nu l-a mai intors - VIDEO|journal=Pro TV|access-date=22 July 2019}}</ref>
=== Интегритет ===
Пред парламентарните избори на 28 ноември 2010 година, Граѓанската иницијатива за чист парламент, која составила листа на кандидати со проблеми со интегритетот, забележала дека поради министерката за финансии, Зинаида Грчеании, Молдавија била осудена пред [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] во случајот со фирмата „Понуда плус“, поради што државата требала да плати отштета и неподмирени долгови кон компанијата во износ од 2,5 милиони евра.<ref name="Moldovacurata.md/upload/pages/11.pdf_2019-06-20">{{Наведување|url=http://www.moldovacurata.md/upload/pages/11.pdf|title=Cunoaşte-ți candidatul|journal=Moldovacurata.md/upload/pages/11.pdf|access-date=20 June 2019|archive-date=2019-06-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20190620123130/http://www.moldovacurata.md/upload/pages/11.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Наводи ==
<div class="reflist reflist-columns references-column-width" style="column-width: 30em;">
<references responsive="0"></references>
</div>{{Почетна кутија}}
{{s-off}}
{{s-bef|before=[[Василе Тарлев]]}}
{{s-ttl|title=[[Премиер на Молдавија]]|years=2008–2009}}
{{s-aft|after=[[Виталиј Пирлог]]<br />{{small|Привремен}}}}
{{s-end}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гречани, Зинаида}}
[[Категорија:Премиери на Молдавија]]
[[Категорија:Луѓе од Томската област]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1956 година]]
[[Категорија:Молдавски политичари]]
[[Категорија:Министри за финансии]]
dp75xo9nkf6mwh5dvf4f2aagk802ith
Адам
0
1334928
5608707
5605553
2026-08-12T23:44:12Z
~2026-43188-54
135668
5608707
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Michelangelo, Creation of Adam 03.jpg|мини|228x228пкс|Адам во „[[Создавањето на Адам]]“ од [[Микеланџело Буонароти|Микеланџело]]]]
'''Адам''' е името дадено во [[Битие (библиска книга)|Битие]] 1–5 на првиот [[човек]]. Тој е првото човечко суштество кое е свесно за [[Бог|Бога]] и како таков има значајно место во повеќе религиски традиции, вклучувајќи ги [[Јудаизам|јудаизмот]], [[христијанството]], [[Гностицизам|гностицизмот]], [[Ислам|исламот]] и [[бахајската вера]].
Според [[христијанството]], '''Адам''' згрешил во [[Еденска градина|Еденската градина]] кога јадел од дрвото на познавањето на доброто и злото. Со тоа гревот и смртта влегле во светот. Оваа грешна природа се пренела на сите негови потомци, а човештвото било протерано од Рајската градина. Според христијанската вера, човештвото може да биде искупено само преку распнувањето на [[Исус Христос]].
Во [[Ислам|исламот]], '''Адам''' се смета за Калиф (خليفة) – Божји намесник или наследник на Земјата. Ова се толкува како тоа дека тој е Божји претставник, почеток на нов циклус на разумен живот на Земјата или и двете. Слично како во [[Библија|Библијата]], [[Куран|Куранот]] раскажува дека '''Адам''' бил сместен во градина каде што згрешил јадејќи од Дрвото на бесмртноста, поради што го изгубил своето место во неа. Кога се покајал, Бог му простил. Ова служи како поука за човечкиот живот – луѓето грешат, ја согледуваат својата грешка и се каат.
Во [[Гностички евангелија|гностичките]] верувања, телесното создавање на '''Адам''' се гледа негативно. Материјата се смета за нешто зло, а телото претставува затвор за душата на '''Адам'''. Според ова учење, Софија (Мудроста) ја пренела неговата душа на создавачот на материјалниот свет (Демиургот), кој бил измамен да ја вдуши душата во човечко тело.
== Раскажувањето ==
Во книгата [[Битие (библиска книга)|Битие]], името „'''Адам'''“ му е дадено на првиот човек. Освен како лично име, хебрејскиот збор '''адам''' во [[Библија|Библијата]] се користи и со значење „човек“ или „човештво“.Во [[Битие (библиска книга)|Битие]] 1, Бог го создава светот и сите живи суштества, а човекот е создаден последен. Во [[Битие (библиска книга)|Битие]] 2, Бог го создава '''Адам''' од правта на земјата, му вдахнува живот и го сместува во [[Еденска градина|Еденската градина]]. Потоа ја создава жената, [[Ева]], како негова сопатничка.Во [[Битие (библиска книга)|Битие]] 3, '''Адам''' и [[Ева]] јадат од плодот на дрвото на познавањето. [[Бог]] го осудува '''Адам''' да работи со мака за да обезбеди храна и по смртта повторно да се врати во земјата од која е создаден.Во [[Битие (библиска книга)|Битие]] 4 се опишува раѓањето на [[Каин]] и [[Авел]], а потоа и првото убиство во историјата. Подоцна се раѓа нивниот брат [[Сит]].Во [[Битие (библиска книга)|Битие]] 5 е прикажано родословието на '''Адам''' преку [[Сит]] до [[Ное]].
== Во хебрејската Библија ==
Во [[Битие]] 1 се вели дека [[Бог]] ги создал човекот и жената и ги благословил со зборовите:
'''''„Плодете се, множете се и наполнете ја земјата.“'''''
Тој им дал власт над рибите, птиците, добитокот и сите живи суштества на земјата.Во [[Битие (библиска книга)|Битие]] 2 [[Бог]] го создал '''Адам''' од правта на земјата и му го вдахнал здивот на животот. Потоа го поставил во [[Еденска градина|Еденската градина]] и му рекол дека може да јаде од секое дрво, освен од дрвото на познавањето на доброто и злото.
Бидејки:
'''''„не е добро човекот да биде сам“'''''
[[Бог]] ги довел сите животни пред '''Адам''' за тој да им даде имиња, но меѓу нив не се нашол соодветен сопатник. Затоа Бог го успал '''Адам''' и од едно негово ребро ја создал [[Ева]].Во [[Битие (библиска книга)|Битие]] 3 [[Ѓавол|змијата]] ја убедува [[Ева]] да јаде од забранетиот плод. Таа потоа му дава и на '''Адам'''. Откако јадат, тие стануваат свесни дека се голи, се покриваат и се кријат од Бога.[[Бог]] ги повикува на одговорност. '''Адам''' ја обвинува [[Ева]]. [[Бог]] ја проколнува змијата да ползи по стомакот, на жената ѝ одредува болки при раѓањето и потчинетост на сопругот, а '''Адам''' го осудува со мака да ја обработува земјата сè до својата смрт, кога повторно ќе се врати во правта од која бил создаден.Потоа [[Бог]] ги изгонува '''Адам''' и [[Ева]] од [[Еденска градина|Еденската градина]] за да не јадат и од Дрвото на животот и да станат бесмртни.
== '''Историчност''' ==
Традиционално се сметало дека [[Мојсеј]] е автор на книгата [[Битие (библиска книга)|Битие]] и дека нејзините настани се историски, иако воедно содржат и симболично значење. Денес, повеќето современи научници го сметаат извештајот за создавањето во [[Битие (библиска книга)|Битие]] за еден од многуте древни митови за потеклото на светот.<ref>{{Наведено списание|date=2026-07-10|title=Adam|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Adam&oldid=1363445052|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>
'''Теории за потеклото на текстот'''
Теории како документарната хипотеза сугерираат дека текстот е составен од повеќе постари традиции, што ги објаснува и некои од привидните противречности во него.
Во целата Хебрејска Библија, '''Адам''' се споменува само во првите пет поглавја од книгата [[Битие (библиска книга)|Битие]], со исклучок на едно спомнување на почетокот на книгите Летописи, каде што повторно се појавува како прв во родословието на [[Израел]].
Повеќето библиски научници сметаат дека конечната верзија на [[Битие (библиска книга)|Битие]] е составена за време на [[Персискиот период]] (V век пр.н.е.). Сепак, бидејќи останатите книги од Хебрејската Библија не ги спомнуваат личностите и настаните од [[Битие (библиска книга)|Битие]] 1–11, дел од научниците сметаат дека овие поглавја биле напишани подоцна, можеби во III век пр.н.е.
Други раскажувања од [[Битие (библиска книга)|Битие]], како [[приказната за Потопот]], исто така се сметаат дека биле под влијание на постари книжевни дела, особено [[Епот за Гилгамеш]].
=== Можни ханански паралели ===
Проучувајќи глинени табли од Угарит од XIII век пр.н.е., библиските научници М. Ј. А. Корпел и Ј. К. де Мур реконструирале текстови за кои сметаат дека се многу слични на библискиот извештај за создавањето.
Според нивната реконструкција:
* Богот Ел живеел во градина или лозје заедно со својата сопруга Ашера на планината Арарат.
* Друг бог, Хорон, се обидел да го собори Ел.
* По својот пад, Хорон го претворил Дрвото на животот во Дрво на смртта.
* Тој пуштил отровна магла врз светот.
* Адам бил испратен да го обнови животот на земјата.
* Хорон се претворил во голема змија и го каснал Адам, по што тој и неговата сопруга ја изгубиле бесмртноста.
Некои угаритски називи за Хорон се многу слични на арапското име за ѓаволот – Иблис.
Сепак, библискиот научник Џон Деј смета дека овие реконструкции се засноваат на претпоставки и дека не се јасно потврдени од оригиналните угаритски текстови.
== Религиски традиции ==
'''Рабински јудаизам'''
''Телото на Адам'' Според еврејската традиција, која ја пренесува Луис Гинцберг, самиот Бог зел прав од четирите краеви на земјата за да го создаде Адам.
Секоја боја на земјата имала свое значење:
* '''Црвената''' – крвта;
* '''Црната''' – внатрешните органи;
* '''Белата''' – коските и жилите;
* '''Зелената''' – бледата човечка кожа.
Душата на Адам се смета за образ Божји. Како што Бог го исполнува целиот свет, така и душата го исполнува човечкото тело. Како што Бог гледа сè, а никој не може да Го види, така и душата гледа, но останува невидлива. Како што Бог управува со светот, така душата управува со телото.
Според еврејските мистични учења, Адам првично поседувал тело од светлина, истоветно со светлината што Бог ја создал на првиот ден. Таа првобитна слава може повторно да се достигне преку духовно созерцание на Бога.
''Адам, Лилит и Ева'' Рабините забележале дека во Битие 1 Бог ги создава мажот и жената истовремено, додека во Битие 2 жената е создадена подоцна.
За да го објаснат тоа, тие развиле предание според кое првата жена на Адам била Лилит, создадена од истата земја како и тој. Меѓутоа, Адам и Лилит не можеле да живеат во согласност. Адам сакал таа да му биде потчинета, додека Лилит барала еднаквост. Поради тоа го напуштила.
Потоа Бог ја создал Ева од реброто на Адам.
Некои други рабини го толкувале истиот стих поинаку, сметајќи дека Адам првично бил создаден како едно суштество со машка и женска природа, кое подоцна Бог го разделил на двајца луѓе.
''Падот во гревот'' Според рабинската традиција, змијата ѝ пристапила на Ева затоа што Адам лично ја слушнал Божјата заповед, додека Ева ја знаела само преку него.
Откако го вкусила плодот, Ева сфатила дека ќе умре. Поради тоа го убедила и Адам да јаде, за да не остане сама и Бог да не му создаде друга жена.
Кога Адам ја обвинил Ева, Бог го укорил бидејќи не требало да ја послуша наместо Него.
''Адам и зимската краткоденица'' Една талмудска легенда раскажува дека Адам, гледајќи како деновите стануваат сè пократки, се исплашил дека светот се враќа во темнина поради неговиот грев. Тој постел осум дена пред зимската краткоденица.
Кога видел дека деновите повторно почнуваат да се продолжуваат, сфатил дека тоа е природниот поредок на светот и осум дена му благодарел на Бога. Според легендата, подоцна овие денови незнабошците ги претвориле во празниците Сатурналии и Календи.
''Децата на Адам и Ева'' Според еврејската традиција, по протерувањето од Едемската градина, Адам се оддалечил од Ева во текот на 130 години. Во некои древни преданија се вели дека за тоа време и Адам и Ева имале односи со демони, сè додека повторно не се соединиле. По нивното повторно обединување, Ева го родила Сит.
Еврејското дело Книга на Јубилеите (II век пр.н.е.) раскажува дека Адам и Ева имале ќерка по име Аван, родена по Каин и Авел, како и друга ќерка, Азура, родена по Сит. Според истото дело, тие имале и уште девет синови. Каин се оженил со Аван, а Сит со Азура, со што се објаснува потеклото на нивните потомци.
Во делата Животот на Адам и Ева и Апокалипсата на Мојсеј се раскажува дека Адам искрено се покајал за својот грев по изгонувањето од Рајот. Како награда, Бог му ветил дека на крајот на времето ќе биде воведен во небесниот Рај, што претставува претслика на судбината на сите праведници.
''Смртта и погребот на Адам'' Според еврејската традиција, архангел Михаил присуствувал на смртта на Адам, заедно со Ева и нивниот син Сит, кој сè уште бил жив. Адам бил погребан заедно со својот син Авел, кој претходно бил убиен од Каин.
Бидејќи Адам и Ева се покајале за својот грев, Бог им дал облеки од светлина. Еврејските мистични преданија додаваат дека исти такви облеки ќе го облечат и Месијата кога ќе дојде.
Според Апокалипсата на Мојсеј, која најверојатно потекнува од I век, олтарот на Соломоновиот храм бил сметан за средиште на светот и влез кон Едемската градина. На тоа место, според преданието, Адам бил и создаден и погребан.
== Христијанство ==
''Првороден грев'' Поимот првороден грев не се среќава ниту во јудаизмот ниту во исламот. Во христијанството ова учење го развил апостол Павле, надоврзувајќи се на некои идеи од хеленистичкиот јудаизам.
Според Павле, гревот на Адам ги внел гревот и смртта во светот. Од тој момент сите луѓе станале подвластени на гревот. Но преку смртта и воскресението на Исус Христос, човештвото повторно добива можност за спасение и враќање во заедништво со Бога. Павле не учел дека вината на Адам биолошки се пренесува на сите негови потомци. Тој повеќе го сфаќал гревот како сила што владее над човештвото.
Подоцна, Августин Блажени ја развил доктрината за првородниот грев. Според неговото учење, гревот на Адам се пренесува на сите луѓе преку човечкото зачнување. Единствен исклучок е Исус Христос, бидејќи не бил зачнат преку човечко семе, туку преку Светиот Дух.
Августиновото толкување имало огромно влијание врз западното христијанство и станало темел на учењето за првородниот грев во многу христијански цркви.
''Гробот на Адам и Голгота'' Во Апокалипсата на Мојсеј се вели дека Адам бил создаден и погребан на местото каде што подоцна бил изграден олтарот на Соломоновиот храм. Раните христијани ја прифатиле оваа традиција, но местото го поврзале со Голгота, каде што бил распнат Исус Христос.
Според древното христијанско предание, крвта што течела од Христовиот Крст се слеала врз гробот на Адам и симболично го очистила и му донела живот. Поради ова, на многу православни икони на Распетието под Крстот е прикажан череп, кој традиционално се смета за черепот на Адам.
== Гностицизам ==
Во древниот гностички текст „За потеклото на светот“, Адам најпрво не бил создаден како земен човек, туку како небесно суштество од светлина. Кога се обидел да се искачи до осмото небо, не успеал поради несовршеноста што се измешала со неговата светлина. Потоа создал сопствен духовен свет, кој бил посовршен од материјалниот.
Кога архонтите (владетелите на материјалниот свет) го виделе духовниот Адам, решиле да создадат телесен Адам според неговиот лик. Потоа Софија (Мудроста) ја испратила својата ќерка Зое (Живот) за да му даде живот на телесниот Адам. Во друго гностичко дело, Хипостазата на Архонтите, се раскажува дека Божјиот дух се вселил во телесниот Адам и така му подарил жива душа.
Во гностичките учења, вистинскиот човек е духовното битие, додека материјалното тело често се смета за затвор на душата. Затоа спасението се постигнува преку гносис – духовно знаење што ја ослободува душата од материјалниот свет.
== Мандејство ==
Во мандејството, Адам се смета за основач на религијата и прв пророк. Тој им го објавил на луѓето манда („знаење“) – вистинскиот пат кон просветлувањето. Исто така се смета за пренесувач на кушта, односно божествената вистина.
Според мандејскиот календар, годината 2021–2022 според Грегоријанскиот календар одговара на 445391 година по создавањето на Адам (AA – After Adam).
== Ислам ==
Според исламското предание, Адам е првиот пророк и првиот муслиман, бидејќи сите пророци ја проповедале истата вера – потполна покорност на Бога (Алах).
Кога Бог им соопштил на ангелите дека ќе постави калиф (намесник) на Земјата, тие прашале:<blockquote>„Зар ќе поставиш на неа некој што ќе шири расипаност и ќе пролева крв?“</blockquote>Бог им одговорил:<blockquote>„Јас го знам она што вие не го знаете.“</blockquote>Потоа Бог им заповедал на ангелите да му се поклонат на Адам.
Во исламот, Адам и Ева заедно јаделе од Дрвото на бесмртноста, и двајцата подеднакво ја носат одговорноста за својата постапка. За разлика од некои христијански толкувања, Ева не се смета за главен виновник, ниту пак нејзината казна се поврзува со болките при породувањето. Исламот учи дека Бог не казнува никого за гревовите на друг.
Според делото Кисас ал-Анбија („Приказни за пророците“), Адам слегол на една висока планина во Индија. Подоцна отпатувал во Мека, каде што се покајал и Бог му простил. Таму ја изградил првата Каба (која подоцна повторно ја изградил пророкот Ибрахим/Авраам), ги научил обредите на аџилакот и ги изработил првите облеки за себе и за Ева. Потоа се вратил во Индија, каде што умрел на возраст од 930 години, откако видел околу 1.400 свои потомци.
''Во други исламски правци:''
* '''Ахмадијско движење:''' Се учи дека Адам не бил првиот човек на Земјата, туку првиот човек кому Бог му дал објава. Според ова толкување, човештвото веќе постоело кога Адам бил избран за пророк.
* '''Насир Хусрав:''' Го толкува Адам како првиот објавител на божественото откровение, додека неговиот син Сит бил негов законски наследник.
* '''Хадиси:''' Во исламските преданија Адам понекогаш е наречен ''Адам ал-Сафи'' – „Адам, Избраниот“.
== Друзи ==
Во друзиската вера, Адам се смета за првиот натик („говорник“), односно пророк кој им ги пренел основните учења за единството на Бога (тавхид) на луѓето.
Тој е еден од седумте големи пророци, кои, според друзиското учење, се појавувале во различни периоди од историјата за да ја обновуваат вистинската вера.
== Јазидизам ==
Јазидите се курдска етнорелигиска заедница, претежно населена во Ирак, чија религија содржи елементи од иранските и авраамските традиции.
Тие веруваат дека Адам и Ева се предци на поголемиот дел од човештвото, но дека јазидскиот народ потекнува само од Адам. Според нивното предание, Адам и Ева ставиле свое семе во два одделни садови за да се утврди кој е вистинскиот извор на животот. Садот на Ева се расипал, додека од садот на Адам се родил Шахид бин Џар, кого Јазидите го сметаат за свој прародител.
== Културни традиции ==
Некои монголски христијани и муслимани во минатото верувале дека Адам и Гаутама Буда биле иста личност.
== Употреба на името ==
'''Човештво – човек – маж''' Во Библијата, хебрејскиот збор „адам“ (אָדָם) има повеќе значења:
* Човештво како целина;
* Поединечен човек;
* Машко и женско заедно;
* Маж.
Во Битие 1:27, зборот „адам“ означува целото човештво. Во Битие 2:7, истиот збор првпат означува конкретен поединец – првиот човек. Подоцна, во Битие 5:1–2, повторно се употребува заеднички за „машко и женско“. Оваа двојна употреба на зборот е важен литературен елемент во библиското раскажување, бидејќи истовремено го претставува Адам како единствен човек и како претставник на целото човештво.
== Врската со земјата ==
Во библиската приказна постои постојана врска помеѓу '''Адам''' и ''адамá'' (земја, почва). [[Бог]] го создава '''Адам''' од правта на земјата, а по неговиот грев го осудува повторно да се врати во неа:<blockquote>„Зашто прав си, и во прав ќе се вратиш.“</blockquote>Оваа врска меѓу човекот и земјата претставува еден од главните симболи во [[Битие (библиска книга)|Битие]]. Таа нагласува дека човекот е создаден од земјата, живее на неа и на крајот повторно ѝ се враќа.
== Генетска анализа ==
Во современата [[биологија]], научниците ги користат поимите Y-хромозомски '''Адам''' и митохондриска [[Ева]] за да ги означат најновите заеднички предци на сите денешни луѓе по машка и женска линија.
* '''Y-хромозомски Адам:''' Најновиот човек од кого потекнуваат сите денешни машки Y-хромозоми.
* '''Митохондриска Ева:''' Најновата жена од која потекнува митохондриската [[ДНК]] на сите денешни луѓе.
Овие имиња се преземени од библиските личности '''Адам''' и [[Ева]], но не значат дека тие биле единствените луѓе што живееле во своето време, ниту дека биле брачна двојка.
Современата генетика покажува дека:
* Y-хромозомскиот '''Адам''' и митохондриската [[Ева]] најверојатно не живееле во ист временски период.
* Тие претставуваат различни генетски линии, а не една единствена двојка.
* Во нивното време живееле многу други луѓе, но нивните исклучиво машки или исклучиво женски линии не се зачувале до денешните генерации.
Поради тоа, овие научни термини се користат само како погодна референца кон библиските имиња и не претставуваат доказ за историскиот библиски '''Адам''' и [[Ева]], ниту ја потврдуваат или негираат нивната религиска улога.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Исламски пророци]]
[[Категорија:Јудаизам]]
[[Категорија:Личности од книгата Битие]]
itamrkt75jiaj8882geseoxtbu1tw7g
Повикот на Ктхулху и други ужасии
0
1336516
5608796
5278244
2026-08-13T08:39:53Z
~2026-44251-05
135894
печатна грешка кај Дагон (беше пишано Даго) и поправка на линкот на Goodreads, да е линк до самата книга наместо линк до барањето да книгата се додаде на Goodreads.
5608796
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Book|name=Повикот на Ктхулху и други ужасии|title_orig=|translator=Никола Кузманоски|image=Лавкрафт предна.jpg|image_caption=Предната корица на збирката|author=[[Х. Ф. Лавкрафт]]|illustrator=|cover_artist=|country={{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]]|language=[[македонски]]|series=|subject=|genre=[[научна фантастика]], [[фантазија]], [[хорор (литература)|ужаси]]|publisher=Полиграматон|release_date=[[1 август]] [[2023]] г.|english_release_date=|media_type=мек повез|pages=352 стр.|isbn=978-608-67040-0-1|dewey=|congress=|oclc=|preceded_by=|followed_by=|editor=}}{{Закосен наслов}}'''Повикот на Ктхулху и други ужасии''' — збирка [[Расказ|раскази]], првото издание на „Полиграматон“ на дела од значајниот [[Соединети Американски Држави|американски]] [[писател]] од [[20 век|XX век]], [[Хауард Филипс Лавкрафт|Х. Ф. Лавкрафт]]. Книгата е именувана по расказот на Лавкрафт, „[[Повикот на Ктхулху]]“, и била објавена на [[1 август]] [[2023]] г.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poligramaton.mk/p/knigi.html|title=Повикот на Ктхулху и други ужасии — Полиграматон|work=www.poligramaton.mk|accessdate=2023-11-19}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.goodreads.com/book/show/203808957|title=Повикот на Ктхулху и други ужасии by H.P. Lovecraft {{!}} Goodreads|work=www.goodreads.com|accessdate=2026-18-113}}</ref>
== Содржина ==
''Повикот на Ктхулху и други ужасии'' ги содржи следниве раскази:
# ''Дагон''
# ''Нјарлатотеп''
# ''Изјавата на Рендолф Картер''
# ''Музиката на Ерих Цан''
# ''Тоа на прагот''
# ''Моделот на Пикман''
# ''Книгата''
# ''Мачките на Ултар''
# ''Опседнувачот од мракот''
# ''[[Повикот на Ктхулху]]''
# ''[[Азатот (расказ)|Азатот]]''
# ''Бојата од семирот''
# ''Потомокот''
# ''Соништа во вештерската куќа''
# ''Данвичкиот ужас''
# ''Ужасот во Ред Хук''
# ''Неименливото''
# ''Историја на Некрономиконот''
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* „[https://www.poligramaton.mk/p/knigi.html Повикот на Ктхулху и други ужасии]“ — издавач „Полиграматон“.
[[Категорија:Раскази]]
[[Категорија:Ужаси]]
[[Категорија:Книжевност]]
__СОСОДРЖИНА__
__ИНДЕКС__
lqxup0mpw8ebgigufxcr4xkfrrbzut9
Елвира Рахиќ
0
1340452
5608716
5146317
2026-08-13T01:49:47Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608716
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Елвира Рахиќ
| image =
| caption =
| birth_name =
| birth_date = {{birth date and age|1973|09|01|df=y}}
| birth_place = [[Скопје]], [[СР Македонија]], [[СФРЈ]]
| occupation = {{flatlist|
* [[Пејач]]ка
}}
| years_active = 1991–
| spouse = {{ubl|{{marriage|Шабан Фориќ|2008}}}}
| children = 1
| module = {{Infobox musical artist
| embed = yes
| genre = {{flatlist|
* [[Фолк]]
* [[Поп]]
}}
| instrument = {{flat list|
*[[Вокал]]
}}
| label = {{flatlist|
* Inter Orkan
* In Takt Records
* Hayat Production
* Gold Audio Video
}}
| associated_acts =
| website =
}}
}}
'''Елвира Рахиќ''' ([[Скопје]], [[1 септември]] [[1975]]) ― [[Турбофолк|турбофолк]] [[пејач]]ка од [[Босна и Херцеговина]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://poznatelicnosti.org/elvira-rahic-biografija/|title=Elvira Rahić – Biografija 2019, Visina, Težina, Godište|language=en|accessdate=11 јануари 2024|archive-date=2023-09-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20230926033122/https://poznatelicnosti.org/elvira-rahic-biografija/|url-status=dead}}</ref>
Таа пораснала во Сјеница, и е од [[СР Македонија|Македонка]] по [[националност]], додека е [[Македонски Бошњаци|Бошњакиња]] по [[народност]]. Својата музичка кариера ја започнала во [[1991|1991 година]] во [[Сараево]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sveopoznatima.com/elvira-rahic-biografija-visina-tezina/|title=Elvira Rahić – Biografija 2020, Visina, Težina|language=en|accessdate=11 јануари 2024}}</ref>
== Дискографија ==
* ''Нема жара (Нема жар)'' (1991)
* ''Желим те (Те посакувам)'' (1992)
* ''Желим ти срећу (Ти посакувам среќа)'' (1993)
* ''Сада знам (Сега знам)'' (1994)
* ''Шта ако се заљубим (Што ако се заљубам)'' (1996)
* ''Избриши све успомене (Избриши ги сите спомени)'' (1998)
* ''Љубав господине (Љубов господине)'' (2000)
* ''Хотел „Чекање” (Хотел „Чекање“)'' (2005)
* ''Мираз (Мираз)'' (2008)
* ''Цура са чаршије (Девојка од чаршија)'' (2011)
== Фестивали ==
'''Илиџа:'''
* ''Љубав је као ватра (Љубовта е како оган)'' (2001)
'''Златни жици на Славонија, Пожега:'''
* ''Заробљена дјевојчица (Заробена девојка)'' (2000)
* ''Легенди севдаха (Легендите на севдах)'' (2007)
'''[[Бихаќ (музички фестивал)|Бихаќ]]:'''
* ''За кога ове сузе падај (За кого овие солзи паѓаат)'' (Вечер на песни и вино) (2007)
'''Избор на БиХ за песна на Евровизија:'''
* ''Плач без суза (Плач без солзи)'' ревијална вечер на фестивалот, (2012)
* ''Луда жено (Луда жено)'' (2017)
* ''Жао ми је (Жал ми е)'' (2018)
* ''Жао ми је / Бивши мој (Жал ми е /''Поранешен мој)'' ревијална вечер на фестивалот (2023)
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Портал-кутија|Биографија|Музика|СФРЈ|Македонија|Босна и Херцеговина}}
* [https://web.archive.org/web/20120626061746/http://www.elvirarahic.com/ Службена мрежна страница] (непостојана)
* {{Discogs artist|1655894}}
* {{replace|{{YouTube|channel=UCiDi6bMuTeP6RpcG9NlVQ2w}}|(канал)|(тематски канал)}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Рахиќ, Елвира}}
[[Категорија:Родени во 1975 година]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Музичари од Скопје]]
[[Категорија:Бошњаци од Босна и Херцеговина]]
[[Категорија:Муслимани од Босна и Херцеговина]]
[[Категорија:Босанскохерцеговски женски пејачи од 21 век]]
[[Категорија:Босанскохерцеговски попфолк пејачи]]
[[Категорија:Уметници на Hayat Production]]
[[Категорија:Македонски Бошњаци]]
hvq9pfz5n9l9uej94t6gfsfvxl6c40l
Биљана Секуловска
0
1340515
5608574
5379132
2026-08-12T14:27:41Z
Aprilija50.A.D
119801
/* Кариера */
5608574
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Биљана Секуловска
| image =
| birth_date = {{роден на|7|февруари|1971}}
| birth_place = {{роден во|Скопје}}, {{МКД}}
| nationality = {{знамеикона|Македонија}}, [[Македонка]]
| occupation = [[Новинар]]
| years_active =
| website = {{URL|https://25minuti.platform.mk}}<br>{{URL|https://novatv.mk}}<br>{{URL|https://24.mk}}
}}
'''Биљана Секуловска''' (р. {{роден на|7|февруари|1971}}, {{роден во|Скопје}}) — [[Македонија|македонска]] новинарка и уредник на [[Нова ТВ.мк]].
== Кариера ==
Секуловска својата кариера ја започнува во [[А1-телевизија]] како новинар. Во 2013 година заедно со [[Борјан Јовановски]] го основаат порталот [[Нова ТВ.мк]], каде што долги години е уредник на порталот. Во 2019 година се вработува во Телевизија 24 како водител и новинар на емисијата "24 анализа". Во 2020 година ја започнува својата авторка емисија "25 минути" која до 2023 година се емитуваше на [[Телевизија 24]], па подоцна емисијата премина на [[ТВ Шења]]. Таа пишуваше нејзини колумни за порталот [[Платформа|Платформа.мк]]
== Надворешни врски ==
* [https://www.youtube.com/@25minuti29 25 минути] на [[YouTube]].
[[Категорија:Македонски новинари]]
[[Категорија:Македонски водители]]
fsga9u3zklp1nm2pi0hr5tnsacclezx
Долно Село (Костурско)
0
1342943
5608549
5580083
2026-08-12T13:49:49Z
Gurther
105215
5608549
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Грција
|name = Долно Село
|name_local =
|image_skyline =
|caption_skyline =
|city_flag =
|city_seal =
|nickname =
|image_map = {{ПолКарта
| Егејска Македонија Костур
| ширина =
| опис = <center>Местоположба на Долно Село во [[Костур (округ)|Костурскиот Округ]] и областа [[Западна Македонија (Грција)|Западна Македонија]]</center>
| релјефна =
| натпис = Долно Село
| натпис_гол =
| положба =
| позадина =
| бележник =
| бележник_гол =
| врска =
| ГШ_степ = 40 | ГШ_мин = 35 | ГШ_сек = 0 | ГШ_прав = N
| ГД_степ = 21 | ГД_мин = 21 | ГД_сек = 0 | ГД_прав = E
}}
|map_caption = Местоположба во областа
|lat_deg = 40
|lat_min = 37.00
|lon_deg = 21
|lon_min = 14.00
|elevation_min =
|elevation =
|elevation_max =
|periph = [[Западна Македонија (Грција)|Западна Македонија]]
|periphunit = [[Костур (округ)|Костурски]]
|prefec =
|municipality = [[Костур (општина)|Костур]]
|municunit = Вич
|established_c =
|established_m =
|districts =
|mayor =
|party =
|since =
|population_as_of =
|population = иселено
|area =
|population_metro =
|area_metro =
|population_urban =
|area_urban =
|population_village =
|area_village =
|pop_municipality =
|area_municipality =
|pop_municunit =
|area_municunit =
|pop_community =
|area_community =
|postal_code =
|area_code =
|licence =
|website =
}}
'''Долно Село''' — поранешно [[село]] во [[Костурско]], [[Егејска Македонија]], на територијата на денешната општина [[Костур (општина)|Костур]] во областа [[Западна Македонија (Грција)|Западна Македонија]], Грција.<ref name="Симовски">{{Симовски|2|17, 46}}</ref>
== Географија ==
Селото се наоѓало во непосредна близина на селото [[Черешница (Костурско)|Черешница]], денес во атарот на тоа село.<ref name="Симовски"/>
== Историја ==
Долно Село било напуштено од жителите кои барале поповолни услови за живот, и така ја основале Черешница. Старата месност сè уште се нарекува Долно Село.<ref name="Симовски"/>
Во 1905 година, според [[Крсте Петков Мисирков]], село ''Долно'' било турско со 10 куќи.<ref>{{Мисирков}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Костур}}
[[Категорија:Историски села во Костур]]
2o5umxkfxqblnqs3efdvps8xnp7k6ev
Ерос (мачка)
0
1345031
5608731
5566344
2026-08-13T04:44:21Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608731
wikitext
text/x-wiki
{| class="infobox biography biota"
|+ class="infobox-title" id="4" |Ерос
! class="infobox-label" scope="row" |Вид
| class="infobox-data binominal" |''мачка''
|-
! class="infobox-label" scope="row" |Подвид
| class="infobox-data breed" |таби
|-
! class="infobox-label" scope="row" |Пол
| class="infobox-data" |машко
|-
! class="infobox-label" scope="row" |Роден
| class="infobox-data" |2018<br />Истанбул, Турција
|-
! class="infobox-label" scope="row" |Починал
| class="infobox-data" |1 јануари 2024<br />Истанбул, Турција
|-
! class="infobox-label" scope="row" |Сопственик
| class="infobox-data" |бездомна мачка
|-
! class="infobox-label" scope="row" |Наречен според
| class="infobox-data" |Ерос
|}
'''Ерос''' ([[2018]] – [[1 јануари]] [[2024]] година) — [[мачка]] скитник, која живеела во станбен комплекс во [[Башакшехир]], [[Истанбул]], [[Турција]]. Ерос бил подложен на тортура и убиен од поединец по име Ибрахим Келоглан, кој исто така живеел во истиот комплекс. Последователните правни постапки, вклучително и намалување на казната со добро однесување и одложена казна, предизвикале гнев во јавноста и довеле до протестни демонстрации низ различни градови во [[Турција]].
== Живот ==
Еден жител на комплексот, давајќи интервју за весникот по смртта на Ерос, спомнал дека мачката имала приближно 6 години и ја чувале луѓето што живеат таму од самото раѓање. Мачката го добила името Ерос поради нејзината приврзана и нежна природа.<ref name=":0">{{Наведени вести|url=https://www.gazeteduvar.com.tr/keloglan-erosu-kamera-onunde-iskenceyle-oldurdu-o-bana-saldirdi-dedi-serbest-kaldi-haber-1669139|title=Keloğlan, Eros'u kamera önünde işkenceyle öldürdü, 'O bana saldırdı' dedi, serbest kaldı|last=Meral Candan|date=February 13, 2024|publisher=[[Gazete Duvar]]}}</ref>
== Смрт ==
На 1 јануари 2024 година, Ибрахим Келоглан наишол на Ерос во лифтот на нивната станбена зграда. Без никаква очигледна причина, Келоглан започнал да ја клоца мачката. И покрај обидите на Ерос да побегне кога вратите на лифтот се отвориле на друг кат, Келоглан ги следел и ги блокирал сите патишта за бегство, продолжувајќи со мачењето приближно шест минути, убивајќи го Ерос. По инцидентот снимен од безбедносните камери во зградата, Ибрахим Келоглан се соочил со законски обвиненија.
=== Судење ===
Во обвинението подготвено од Јавното обвинителство на Ќучукчекмеџе, обвинетиот бил обвинет дека клоцнал мачка, најпрвин во лифтот, а подоцна го блокирал излезот на животното од ходникот на зградата, што довело до смрт на мачката. Ибрахим Келоглан се соочил со судење за кривично дело „''намерно убиство на домашно милениче или домашно животно''“, со можна казна од шест месеци до четири години. За време на првото рочиште одржано на 8 февруари 2024 година, во 16-от Основен кривичен суд Ќучукчекмеџе, Келоглан бил осуден на една година и три месеци затвор. Но, поради добро однесување, тој добил тримесечно намалување на казната, а судот потоа го одложил објавувањето на пресудата. Адвокатите на случајот изразиле незадоволство од одлуката, наведувајќи дека таа е незаконски попустлива, а активистите за правата на животните организирале протести низ целата земја преку социјалните мрежи. Јавното обвинителство во Ќучукчекмеџе и Центарот за права на животните на Адвокатската комора на Истанбул објавиле дека имаат намера да поднесат жалба на пресудата и да го однесат случајот до повисокиот суд.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.ntv.com.tr/galeri/turkiye/kediyi-tekmelerek-olduren-ibrahim-keloglan-tutuklandi-mi-ifadesi-ortaya-cikti,ePn603K13U-0L3ZB6cT5fA/4E4wz4YN4kyqTi1Fr2FRjg|title=Kediyi tekmelerek öldüren İbrahim Keloğlan tutuklandı mı? İfadesi ortaya çıktı|date=February 14, 2024|publisher=[[NTV (Turkish TV channel)|NTV]]}}</ref>
=== Протести ===
Првата колективна реакција за убиството на Ерос пристигнала од жителите на комплексот каде што се случил инцидентот. На 13 февруари луѓето се собрале во комплексот, протестирајќи против ослободувањето на сторителот и барајќи отстранување на Ибрахим Келоглан од просториите. Активистите поврзани со „''Законска платформа за живот''“ најавиле демонстрации за правда во различни градови, вклучувајќи ги [[Анкара]], [[Анталија]], [[Хатај (покраина)|Хатај]], [[Истанбул]] и [[Измир]].<ref>{{Наведени вести|url=https://yesilgazete.org/iskenceyle-oldurulen-kedi-eros-icin-hafta-sonu-bes-ilde-sokaklara-cagri-pankartini-al-gel/|title=İşkenceyle öldürülen kedi Eros için, hafta sonu beş ilde sokaklara çağrı: Pankartını al gel!|date=February 16, 2024|publisher=[[Yeşil Gazete]]|access-date=2024-04-04|archive-date=2024-02-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20240218214246/https://yesilgazete.org/iskenceyle-oldurulen-kedi-eros-icin-hafta-sonu-bes-ilde-sokaklara-cagri-pankartini-al-gel/|url-status=dead}}</ref>
* '''13 февруари 2024 година:''' Првите национални протести, предизвикани од убиството на Ерос, започнале во комплексот каде што живеел и умрел мачорот. Ибрахим Келоглан, ослободен од обвинението во судскиот процес, бил протестиран од жителите собрани на заеднички простор. Луѓето изразиле неподготвеност да живеат со убиец и ветиле дека ќе го следат правниот процес, иницирајќи кампања за потпис за протерување на Келоглан од комплексот.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.birgun.net/haber/eros-un-olduruldugu-yerde-protesto-sitede-katil-istemiyoruz-506485|title=Eros'un öldürüldüğü yerde protesto: "Sitede katil istemiyoruz"|date=February 14, 2024|publisher=[[BirGün]]}}</ref>
* '''16 февруари 2024 година:''' Во областа Каршијака во Измир, група љубители на животни се собрале да протестираат против Ибрахим Келоглан за убиството на Ерос и побарале затворска казна. Демонстрантите, вклучително и адвокатите, повикале на укинување на попустливоста во казните за злосторства против животните и укинување на намалувањата на казните.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.yirmidort.tv/yasam/izmirde-istanbulda-vahsice-oldurulen-eros-icin-yuruduler-155733|title=İzmir'de, İstanbul'da vahşice öldürülen 'Eros' için yürüdüler|date=February 16, 2024|publisher=[[24 (television)|24]]}}</ref>
* '''17 февруари 2024 година:''' Активистите во областа Чанкаја во Анкара се собрале да демонстрираат за Ерос и сите животни подложени на тортура и убивање од луѓе. Иницијативата, предводена од „''Законска иницијатива за живот''“, добила поддршка од членовите на „''Здружението за заштита на природата и животните Дирен Текир''“ и „''Центар за права на животните на Адвокатската комора на Анкара''“, како и од новинарот Ирфан Дегирменџи.<ref name="Gazete Oksijen">{{Наведени вести|url=https://gazeteoksijen.com/turkiye/kedi-eros-icin-adalet-eylemleri-devam-ediyor-203265|title=Kedi Eros için adalet eylemleri devam ediyor|date=February 17, 2024|publisher=[[Gazete Oksijen]]}}</ref>
* '''18 февруари 2024 година:''' Демонстрантите, предводени од глумицата Лејла Сомер, се собрале пред паркот Мармара, трговски центар во Есенјурт, за да протестираат против ослободувањето на осомничениот.<ref name="Gazete Oksijen" />
=== Други реакции ===
==== Турција ====
Застапниците за правата на животните, протестирајќи против ослободувањето на Ибрахим Келоглан по првото судење, иницирале кампања преку Change.org повикувајќи ја јавноста со хаштагови #ibrahimkeloğlantutuklansın (#ibrahimkeloglanshouldbearrested) и #kedikatili (#cat killer). Таа започнала на 12 февруари 2024 година, и кампањата собрала приближно 250.000 потписи во првата недела.<ref>{{Наведување|url=https://www.dha.com.tr/gundem/kedi-katilinin-tutuklanmasi-icin-250-bin-imza-2393256|title=250 bin imza için kedi katilinin tutuklanması|access-date=19 February 2024|date=19 February 2024|publisher=[[Demirören Haber Ajansı]]|last=Mehmet Çınar|place=[[Antalya]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20240219135116/https://www.dha.com.tr/gundem/kedi-katilinin-tutuklanmasi-icin-250-bin-imza-2393256|archivedate=19 February 2024}}</ref> [[Министерство за правда (Турција)|Министерот за правда]] Јилмаз Тунч, исто така, потсетил дека случајот ќе биде повторно суден, користејќи ја фразата „''Правото на живот на секое суштество е свето. Ќе продолжиме да се спротивставуваме на секаков вид малтретирање кон нашите пријатели - животните''“ во твит.<ref>{{Наведување|url=https://www.bbc.com/turkce/articles/cj533855d9vo|title=Adalet Bakanı Tunç, Başakşehir'de öldürülen kedi hakkındaki davanın yeniden görüleceğini duyurdu|access-date=21 February 2024|date=21 February 2024|publisher=[[BBC Türkçe]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20240221112623/https://www.bbc.com/turkce/articles/cj533855d9vo|archivedate=21 February 2024}}</ref> Друга изјава на Тунч на 24 февруари открила дека претседателот [[Реџеп Таип Ердоган]] лично се вмешал во ова прашање, сметајќи дека „''нема место во јавната совест''“.<ref>{{Наведување|url=https://www.tgrthaber.com.tr/politika/cumhurbaskani-erdogandan-bakan-tunca-eros-telefonu-bizzat-takip-2934247|title=Cumhurbaşkanı Erdoğan'dan Bakan Tunç'a 'Eros' telefonu: Bizzat takip ediyor|access-date=25 February 2024|date=25 February 2024|publisher=[[TGRT Haber]]|last=Mutluhan Yıldız|archiveurl=https://web.archive.org/web/20240225000409/https://www.tgrthaber.com.tr/politika/cumhurbaskani-erdogandan-bakan-tunca-eros-telefonu-bizzat-takip-2934247|archivedate=25 February 2024}}</ref>
==== Меѓународен печат ====
Судењето по смртта на Ерос било внимателно следено од многу странски медиумски здруженија. Холандскиот информативен канал RTL Nieuws го истакнал организирањето на социјалните мрежи на љубителите на животни во Турција, водејќи кампањи во корист на Ерос под наслов „''Убиството на мачката Ерос ја ангажира Турција (и сега дури и претседателот Ердоган'').<ref>{{Наведување|url=https://www.rtlnieuws.nl/nieuws/opmerkelijk/artikel/5440223/zwerfkat-eros-istanbul-doodgeschopt-wat-er-aan-de-hand-president|title=Moord op kat Eros houdt Turkije (en nu zelfs president Erdogan) bezig|access-date=17 March 2024|date=15 March 2024|publisher=[[RTL Nieuws]]|language=nl|archive-date=2024-03-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20240317143735/https://www.rtlnieuws.nl/nieuws/opmerkelijk/artikel/5440223/zwerfkat-eros-istanbul-doodgeschopt-wat-er-aan-de-hand-president|url-status=dead}}</ref> Balkan Insight, мрежна страница со седиште во Србија, го покривала процесот на судење, нагласувајќи го незадоволството на застапниците за правата на животните од казната изречена на Ибрахим Келоглан.<ref>{{Наведување|url=https://balkaninsight.com/2024/03/14/turkish-animal-rights-groups-say-cat-killers-sentence-not-enough/|title=Turkish Animal Rights Groups Say Cat Killer’s Sentence ‘Not Enough’|access-date=17 March 2024|date=14 March 2024|publisher=[[Balkan Insight]]|place=[[Sarajevo]]|last=Hamdi Fırat Büyük}}</ref> „South China Morning Post“ од Хонгконг,<ref>{{Наведување|url=https://www.scmp.com/news/world/europe/article/3255430/turkey-killing-stray-cat-triggers-petitions-protests-death-threats-and-interest-president-erdogan?campaign=3255430&module=perpetual_scroll_0&pgtype=article|title=In Turkey, killing of stray cat triggers petitions, protests, death threats, and interest from president Erdogan|access-date=17 March 2024|date=15 March 2024|publisher=[[South China Morning Post]]}}</ref> BFM TV од Франција,<ref>{{Наведување|url=https://www.bfmtv.com/international/moyen-orient/turquie/la-turquie-en-emoi-apres-la-mort-d-eros-un-chat-errant-battu-a-mort_AD-202403140586.html|title=La Turquie Pleure Eros, Un Chat Errant Battu À Mort|access-date=18 March 2024|date=13 March 2024|publisher=[[BFM TV]]|language=fr}}</ref> Gazet van Antwerpen од Белгија,<ref>{{Наведување|url=https://www.gva.be/cnt/dmf20240315_97621973|title=Het vreselijke lot van zwerfkatje Eros beroert hele natie: zelfs president moeit zich|access-date=18 March 2024|date=16 March 2024|publisher=[[Gazet van Antwerpen]]|language=nl}}</ref> De Gelderlander од Холандија,<ref>{{Наведување|url=https://www.gelderlander.nl/buitenland/turkije-in-de-ban-van-moord-op-zwerfkat-eros-dader-opnieuw-berecht-na-nachtelijk-telefoontje-erdogan~ac5b5524/?referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F|title=Turkije in de ban van moord opzwerfkat Eros: dader opnieuw berecht na ‘nachtelijk telefoontje’ Erdogan|access-date=18 March 2024|date=14 March 2024|publisher=[[De Gelderlander]]|language=nl}}</ref> и Kronen Zeitung од Австрија <ref>{{Наведување|url=https://www.krone.at/3292732|title=Le chat de gouttière tué "Eros" émeut la Turquie|access-date=18 March 2024|date=13 March 2024|publisher=[[Kronen Zeitung]]|language=fr}}</ref> биле меѓу останатите медиуми, а на продажните места биле споделувани билтени поврзани со ова прашање.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Башакшехир]]
[[Категорија:Мачки]]
[[Категорија:Истанбулски општество]]
[[Категорија:Заштита и права на животните во Турција]]
ctk9ym2pyg4xyvw84zhvp6ymjwzf8o4
Жан Пол Белмондо
0
1345668
5608743
5551886
2026-08-13T06:00:14Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608743
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person|name=Жан Пол Белмондо|image=File:Belmondo 1960.jpg|caption=Велмондо во 1960 г,|birth_name=Жан пол Шарл Белмондо|birth_date={{Birth date|df=yes|1933|4|9}}|birth_place=[[Неји на Сена]], Франција|death_date={{death date and age|2021|09|06|1933|4|9|df=yes}}|death_place=Париз, Франција|resting_place=<!-- his ashes were scattered in the garden of his childhood home in Piriac-sur-Mer, in Loire-Atlantique.-->|other_names=Бебел|occupation=глумец|years_active=1953–2011|education=[[Национална Академија на Драмски уметности]]|father=[[Пол Белмондо]]|mother=Сара Рејно Ришард|spouse={{plainlist|
* {{marriage|Елоди Константин|1952|1968|end=развод}}
* {{marriage|Нати Тардивел|2002|2008|end=развод}}
}}|children=4|partner=[[Урсула Андрес]] (1965–1972)<br />[[Лаура Антонели]] (1972–1980)<br />Марија Карлос Сото Мајор (1980–1987)<br />Барбара Гандолфи (2008–2012)|awards=[[Цезар награда за најдобар глумец]]<br />1989 ''[[Патувањето на разгалено дете]]''|signature=Belmondo signature 2012.png}}'''Жан Пол Шарл Белмондо''' (9 април 1933 година{{Цп}}6 септември 2021) бил француски актер. Првично поврзан со Новиот бран од 1960-тите, тој бил голема француска филмска ѕвезда од 1960-тите па наваму. Неговите најпознати филмови се ''[[Без здив (филм од 1960)|„Без див“]]'' (1960), ''[[Тој човек од Рио|„Човекот од Рио“]]'' (1964), ''[[Лудиот Пјеро (филм од 1965)|Лудиот Пјеро]]'' (1965), ''[[Борсалино (филм)|Борсалино]]'' (1970) и ''[[Професионалецот (филм од 1981 година)|Професионалецот]]'' (1981).<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2021/09/08/movies/jean-paul-belmondo-streaming.html|title=Where to Stream Jean-Paul Belmondo's Best Performances|last=Vincentelli|first=Elisabeth|date=2021-09-08|work=The New York Times|access-date=2023-01-29|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Тој бил најпознат по портретирањето на полицајците во акционите трилер филмови а исто така станал познат по тоа што не сакал да се појавува во филмови на англиски јазик и покрај тоа што имал многу понуди од [[Кинематографија на САД|Холивуд]].<ref name="chicago">{{Наведени вести|title=Actors as Seen Thru a Director's Eyes|last=Clifford|first=Terry|date=5 June 1966|work=Chicago Tribune|page=i15}}</ref><ref name="time">{{Наведени вести|title=Belmondo Back on Film-Making Scene|last=Blume|first=Mary|date=17 April 1968|work=Los Angeles Times|page=d12}}</ref> Неприкосновен шампион на благајните како [[Луј де Фунес]] и [[Ален Делон]] од истиот период, Белмондо привлекол речиси 160 милиони гледачи во својата 50-годишна кариера. Помеѓу 1969 и 1982 година тој играл четири пати во најпопуларните филмови во годината во Франција: ''[[Мозокот (филм од 1969 година)|Мозокот]]'' (1969), ''[[Страв над градот]]'' (1975), ''[[Животно (филм од 1977 година)|Животно]]'' (1977), ''[[Ас на асовите]]'' (1982)<ref>Philippe Durant, Delon, Belmondo : regards Croisés, Carnot, 2004, page 289.</ref> Популарноста на Жан Пол Белмондо како актер главно се должи на ликовите што ги толкувал во неговите филмови, сакајќи да го истакне мажествениот човек, борец, но и храбар и херојски маж, што привлекло широка публика во Франција, но и во странство.
За време на неговата кариера, го нарекувале француски пандан на актери како [[Џејмс Дин]], [[Марлон Брандо]] и [[Хамфри Богарт]].<ref name="nytobit">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2021/09/06/obituaries/jean-paul-belmondo-magnetic-star-of-the-french-new-wave-dies-at-88.html|title=Jean-Paul Belmondo, Magnetic Star of the French New Wave, Dies at 88|last=Lyman|first=Rick|date=6 September 2021|work=[[The New York Times]]|access-date=6 September 2021}}</ref> Опишан како икона и национално богатство на Франција, Белмондо го сметале за влијателен актер во француската кинематографија и важна фигура во обликувањето на европската кинематографија.<ref name="nytobit"/><ref name="farout">{{Наведена мрежна страница|url=https://faroutmagazine.co.uk/actor-jean-paul-belmondo-died-cause/|title=Actor Jean-Paul Belmondo, the star of 'Breathless', has died aged 88|date=6 September 2021|publisher=Faroutmagazine|accessdate=7 September 2021}}</ref> Во 1989 година, Белмондо ја добил наградата Цезар за најдобар актер за неговата изведба во ''Itinéraire d'un enfant gâté'' . Тој бил номиниран за две награди БАФТА во текот на неговата кариера. Во 2011 година и повторно во 2017 година добил награди за животно дело: Почесната палма на Канскиот филмски фестивал и почесната Цезар награда на 42-та фестивал Цезар.<ref name="NPR">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/2021/09/06/1034636250/jean-paul-belmondo-the-face-of-french-new-wave-film-dies-at-88?ft=nprml&f=1034636250|title=Jean-Paul Belmondo, The Face Of French New Wave Film, Dies At 88|last=Bond|first=Shannon|date=6 September 2021|work=NPR|accessdate=7 September 2021}}</ref>
== Ран живот ==
Жан Пол Белмондо е роден во Неји на Сена, предградие на Париз, на 9 април 1933 година.<ref name="nytobit"/> Таткото на Белмондо, Пол Белмондо, бил [[Вајарство|скулптор]], роден во Алжир со италијанско потекло, чии родители биле со сицилијанско и [[Пиемонтски јазик|пиемонтско]] потекло.<ref>Bébel – Jean-Paul Belmondo Fanlisting</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eupedia.com/france/famous_immigrant_french_people.shtml|title=Famous French people of immigrant origin, Eupedia : France Guide|date=14 April 2013|publisher=Eupedia.com|accessdate=28 August 2017}}</ref><ref>
{{Наведена мрежна страница|url=http://www.leparisien.fr/actualite-people-medias/belmondo-j-aimerais-bien-rejouer-09-04-2015-4677773.php|title=Belmondo : "J'aimerais bien rejouer"|date=9 April 2015|work=Leparisien.fr|publisher=[[Le Parisien]]|accessdate=24 July 2015}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=bw68CQAAQBAJ&q=Jean-Paul+Belmondo+piemontais&pg=PT69|title=Dictionnaire étonnant des célébrités|last=Beaucarnot|first=Jean-Louis|last2=Dumoulin|first2=Frédéric|date=11 June 2015|publisher=EDI8|isbn=978-2754070522|access-date=24 July 2015}}</ref> Неговата мајка, Сара Медлин Рено-Ришард, била сликарка.<ref name="Vandoorne Xu Haq 2021">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cnn.com/style/article/jean-paul-belmondo-death-intl-scli/index.html|title=Jean-Paul Belmondo, the battered face of French New Wave cinema, dies aged 88 - CNN Style|last=Vandoorne|first=Saskya|last2=Xu|first2=Xiaofei|date=6 September 2021|work=CNN|accessdate=6 September 2021|last3=Haq|first3=Sana Noor}}</ref> Како момче, тој бил повеќе заинтересиран за спорт отколку за училиште, развивајќи посебен интерес за бокс и фудбал.<ref name="jean"/>
Белмондо го направил своето аматерски боксерски деби на 10 мај 1949 година во Париз кога го нокаутирал Рене Демаре во само една рунда.<ref name="nytobit"/> Боксерската кариера на Белмондо била непоразена, но кратка.<ref name="jean"/> Тој освоил три последователни победи со нокаут во првата рунда од 1949 до 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.boxing-scoop.com/show_boxer.php?boxer_ID=12225|title=Jean-Paul Belmondo - Amateur Boxing Record|publisher=Boxing-scoop.com|accessdate=28 August 2017}}</ref> „Престанав кога лицето што го гледав во огледалото почна да се менува“, рекол тој подоцна.<ref name="jean" />
Додека ја служел својата национална служба во [[Француска Северна Африка]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rogerebert.com/tributes/jean-paul-belmondo-1933-2021|title=Jean-Paul Belmondo: 1933-2021 | Tributes | Roger Ebert|last=Callahan|first=Dan|work=www.rogerebert.com/}}</ref> се удрил со кундакот од пушката за да ја заврши својата воена служба.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theguardian.com/film/2009/jul/05/screen-legend-jean-paul-belmondo|title=Philip French's screen legends: Jean-Paul Belmondo|last=French|first=Philip|authorlink=Philip French|date=4 July 2009|work=[[The Guardian]]}}</ref>
Белмондо бил заинтересиран и за глума.<ref name="merry"/> Неговите доцни тинејџерски години ги поминал во приватно драмско училиште и почнал да изведува комични скечеви во провинциите.<ref name="merry" /> Студирал под Рајмон Жиро, а потоа го посетувал Конзерваториумот за драмски уметности.<ref name="nytobit"/> Таму студирал три години.<ref name="merry" /> Веројатно би ја добил наградата за најдобар актер, но учествувал во скеч кој го исмејувал училиштето, што го навредило жирито. Како резултат добил само почесно признание, а според еден извештај „за малку ќе предизвикаше бунт меѓу неговите огорчени колеги студенти“ во август 1956 година.<ref name="jean">{{Наведени вести|title='A Punk With Charm': That role has made Belmondo a new rage|last=Schneider|first=PE|date=7 May 1961|work=The New York Times|page=SM84}}</ref> Инцидентот станал вест на насловната страница.<ref name="merry" />
== Кариера ==
=== 1950-тите ===
[[Податотека:Jean-Paul_Belmondo,_Rome,_1962.jpg|мини| Белмондо во [[Рим]] во 1962 година]]
Актерската кариера на Белмондо започнала во 1953 година, со две изведби во театар во Париз во претставите на Жан Ануј и Жорж Нево.<ref name="left">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.lefilmguide.com/biography/jean-paul-belmondo.html|title=Jean Paul Belmondo|work=Le Film Guide|archive-url=https://web.archive.org/web/20180815133128/http://lefilmguide.com/biography/jean-paul-belmondo.html|archive-date=15 August 2018|accessdate=12 September 2016}}</ref> а потоа Белмондо одел на турнеи во провинциите заедно со пријателите, вклучувајќи ги Ани Жирардо и Гај Бедос.<ref>{{Наведена книга|title=Belmondo|last=Guérif|first=François|last2=Levy Klein|first2=Stéphane|publisher=PAC|year=1976|pages=81}}</ref>
Белмондо првпат се појавил во краткиот ''филм „Молиер“'' (1956)<ref name="nytobit"/> а неговата прва филмска улога била сцената со [[Жан-Пјер Касел]] во ''„На нога, на коњ и на тркала“'' (1957),<ref name="foot">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=57aIGJqhWDcC|title=The A to Z of French Cinema|publisher=Scarecrow Press|year=2009|isbn=978-0-8108-7038-3|editor-last=Oscherwitz|editor-first=Dayna|page=51|oclc=665838566|editor-last2=Higgins|editor-first2=MaryEllen}}</ref> која била исечена од филмот;<ref name="wrap">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.thewrap.com/jean-paul-belmondo-french-actor-and-star-of-breathless-dies-at-88/|title=Jean-Paul Belmondo, French Actor and Star of 'Breathless,' Dies at 88|date=6 September 2021|publisher=The Wrap|accessdate=7 September 2021}}</ref> сепак во продолжението ''Куче, глушец и Спутник'' (1958) имал поголем удел.<ref name="wrap" />
Белмондо имал мала улога во комедијата ''Биди убава, но замолчи'' (1958), заедно со [[Ален Делон]],<ref name="contempauthors">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/contemporaryauth174peac|title=Contemporary Authors|publisher=Gale|year=1999|isbn=0-7876-2666-X|volume=174|location=Detroit|pages=[[iarchive:contemporaryauth174peac/page/41/mode/1up|41–44]]|chapter=BELMONDO, Jean-Paul 1933–|oclc=42200439|url-access=registration}}</ref> по што следела улогата на гангстер во ''Младите грешници'' (1958), во режија на Марсел Карне.<ref name="vanity">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vanityfair.com/hollywood/2021/09/jean-paul-belmondo-face-of-the-french-new-wave-dies-at-age-88|title=Jean-Paul Belmondo, Face of the French New Wave, Dies at Age 88|date=6 September 2021|publisher=Vanity|accessdate=7 September 2021}}</ref>
Белмондо играл споредна улога со Бурвил и Арлети во ''Неделната средба'' (1958).<ref name="vanity"/> Играл и во краткиот филм на [[Жан-Лик Годар]] ''„Шарлот и нејзиното момче“'' (1958), каде гласот на Белмондо го синхронизирале со Годар откако Белмондо бил регрутиран.<ref name="guardianobit"/> Како дел од неговиот задолжителен воен рок, тој служел во Алжир шест месеци.<ref name="merry"/>
Првата главна улога на Белмондо била во ''Неделни пријатели'' (1958).<ref name="copains">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/news/jean-paul-belmondo-death-age-breathless-b1915140.html|title=French actor Jean-Paul Belmondo has died|last=O'Connor|first=Roisin|date=6 September 2021|work=The Independent|access-date=6 September 2021|language=en}}</ref> Подоцна имал споредна улога во ''Ангел на тркала'' (1959) со [[Роми Шнајдер]], а потоа се појави во ''Мрежа на страста'' (1959) режиран од [[Клод Шаброл]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://popculture.com/celebrity/news/jean-paul-belmondo-french-actor-breathless-dead-88/|title=Jean-Paul Belmondo, French Actor Best Known for 'Breathless,' Dead at 88|publisher=Pop Culture|accessdate=7 September 2021}}</ref> Во ''Тројцата мускетари'' (1959) го играл [[Шарл де Бац де Кастелмор д'Артањан|Д'Артањан]].<ref name="musket">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gettyimages.com/detail/news-photo/jean-paul-belmondo-plays-artagnan-in-three-musketeers-news-photo/497137354|title=Jean Paul Belmondo plays Artagnan in "Three Musketeers"|publisher=Getty Images|accessdate=7 September 2021}}{{Мртва_врска|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
=== 1960-тите ===
[[Податотека:Cartouche_1962_Zürich_(16)_(cropped).jpg|лево|мини| Белмондо во 1962 година]]
Белмондо глумел главен лик во ''„Земете ги предвид сите ризици“'' (1960), гангстерска приказна со Лино Вентура.<ref name="LAO">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.latimes.com/world-nation/story/2021-09-06/actor-jean-paul-belmondo-star-of-breathless-dies-at-88|title='Breathless' star Jean-Paul Belmondo dies at 88|date=6 September 2021|work=Los Angeles Times|accessdate=7 September 2021}}</ref> Потоа ја играл главната улога во „[[Без здив (филм од 1960)|Без здив“]] на Жан-Лик Годар (''À Bout de Souffle'', 1960), што го направило глевен лик во францускиот [[Нов бран во францускиот филм|нов бран]].<ref name="guardianobit"/>
''Без здив'' имал голем успех во Франција и во странство и го лансирал Белмондо на меѓународно ниво влучително и како лице на Новиот бран - иако, како што рекол, „не знам што значи“ кога луѓето го користат тој термин.<ref name="jean"/> Според ''[[The New York Times|Њујорк Тајмс,]]'' тоа довело да има „повеќе актерски задачи отколку што може да издржи“.<ref>{{Наведени вести|title=MOVIE ACTIVITIES ALONG THE SEINE: Explosive Premieres – Idol – New Clement, Camus Features|last=Grenier|first=Cynthia|date=15 May 1960|work=The New York Times|page=X7}}</ref>
Потоа следел ''„Заробени од стравот“'' (1960), и италијанскиот филм ''„Писма од почетник“'' (1960).<ref name="fear">{{Наведена мрежна страница|url=https://filmartgallery.com/collections/belmondo-jean-paul|title=Jean-Paul Belmondo|accessdate=7 September 2021}}</ref> Со [[Жана Моро]] и режисерот [[Питер Брук]] го направил ''[[Модерато кантабиле (филм)|Мдерато кантабиле]]'' (1961), а подоцна филмот го нарекол „многу досаден“.<ref name="merry">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1964/06/21/archives/that-man-belmondo-on-a-movie-merrygoround.html|title='That Man' Belmondo on a Movie Merry-Go-Round|last=Barry|first=Joseph|date=21 June 1964|work=The New York Times|access-date=6 September 2021|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Белмондо се појавил како [[жиголо]] во антологискиот филм ''Љубов и Французинката'' (1960).<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1961/02/28/archives/screen-7-ages-of-1-amourpremiere-of-love-and-the-frenchwoman.html|title=Screen: 7 Ages of l'Amour: Premiere of 'Love and the Frenchwoman'|last=Crowther|first=Bosley|date=28 February 1961|work=[[The New York Times]]|access-date=6 September 2021|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Потоа снимил два италијански филма, прво со [[Софија Лорен]] играл во ''[[Чочара (филм)|Чочара]]'' (1961) како селско момче со очила („Може да ги разочара оние што ме типизираат“, рече Белмондо. „Но, дотолку подобро.“<ref name="jean"/> ) а потоа спроти [[Клаудија Кардинале]] во ''Љубовниците'' (1961).<ref name="ind">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/features/jean-paul-belmondo-death-breathless-b1915184.html|title=Jean-Paul Belmondo: How the sensual and enviably stylish star came to epitomise French New Wave cool|date=7 September 2021|work=The Independent|accessdate=7 September 2021}}</ref>
''Чочара'' и ''Без здив'' имале голема гледаност во Соединетите Американски Држави и ОК.<ref name="LAO"/> Во 1961 година, ''Њујорк Тајмс'' го нарекол „највпечатливиот млад француски актер од покојниот Жерар Филип “.<ref name="new">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1961/02/25/archives/jeanpaul-belmondo-displays-talent-for-a-variety-of-roles-french.html|title=Jean-Paul Belmondo Displays Talent for a Variety of Roles; French Actor in 'Breathless' Is Slated to Depict Priest, Gigolo, Mountaineer and Factory Worker in New Films|last=Thompson|first=Howard|date=25 February 1961|work=[[The New York Times]]|access-date=6 September 2021|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Повторно работел со Годар во ''Жената е жена'' (1961) <ref name="bbcobit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-11811293|title=French film great Jean-Paul Belmondo dies at 88|date=6 September 2021|access-date=6 September 2021|publisher=[[BBC News]]|language=en-GB}}</ref> и направил уште една антолошка комедија, ''Познати љубовни врски'' (1961).<ref name="ind"/>
Подоцна, глумел во филозофскиот филм на Жан-Пјер Мелвил, ''[[Леон Морен, свештеник]]'' (1961), глумејќи свештеник.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.criterion.com/films/27660-l-on-morin-priest|title=Léon Morin, Priest|publisher=The Criterion Collection|accessdate=7 September 2021}}</ref> Во ''„Човекот по име Рока“'' (1962),<ref name="rocca">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.france24.com/en/live-news/20210906-belmondo-french-film-s-handsome-devil-dies-at-88|title=Belmondo, French film's handsome devil, dies at 88|date=6 September 2021|publisher=France24|accessdate=7 September 2021}}</ref> бил пензиониран гангстер а потоа имал огромен хит ''Картуш''(1962), во режија на Филип де Брока.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mercurynews.com/2021/09/06/jean-paul-belmondo-dies-breathless-made-him-a-star-despite-ruffians-mug/|title=Jean-Paul Belmondo dies; 'Breathless' made him a star despite 'ruffian's mug'|date=6 September 2021|publisher=Mercury News|accessdate=7 September 2021}}</ref> Исто така популарна била и ''„Мајмун во зима“'' (1962), комедија каде тој и [[Жан Габен|Жан Габин]] глумеле алкохоличари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.thecrimson.com/article/1967/3/22/monkey-in-winter-pin-a-dreary/|title=Monkey in Winter|publisher=The Crimson|accessdate=7 September 2021}}</ref>
[[Податотека:Jean Paul Belmondo em O Homem no Rio.jpg|мини|Белмондо на снимањето на филмот ''Човекот од Рио'' во 1963 година]]
[[Франсоа Трифо|Франсоа Труфо]] сакаl Белмондо да ја игра главната улога во адаптацијата на ''[[Фаренхајт 451]]''.<ref name="fah">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1962/08/05/archives/new-york-report-jazz-plus-truffaut-hamilton-agendas.html|title=Jazz Plus Truffaut, Hamilton Agendas|last=Thompson|first=Howard|date=1962-08-05|work=The New York Times|access-date=2021-09-07|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Ова не се случило (филмот е снимен неколку години подоцна со Оскар Вернер);<ref name="fah" /> наместо тоа, Белмондо снимил два филма со Жан-Пјер Мелвил: криминалистички [[филм ноар]] Ле доулос (1963) и ''Магнет за пропаст'' (1963).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://variety.com/2021/film/opinion/jean-paul-belmondo-dead-critic-appreciation-spielberg-tarantino-1235057482/|title=Remembering Jean-Paul Belmondo, the Suave French Film Icon Who Inspired Spielberg and Tarantino Alike|date=7 September 2021|publisher=Variety|accessdate=7 September 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.criterionchannel.com/magnet-of-doom|title=Magnet of Doom|publisher=Criterion Channel|accessdate=7 September 2021}}</ref> Тој играл заедно со [[Џина Лолобриџида]] во ''Лудо Море'' (1963) и се појавил во друга антологиска комедија, ''Слатко и кисело'' (1963).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://newsbinding.com/entertainment/jean-paul-belmondo-5-things-about-the-legendary-french-actor-who-passed-away-at-88/|title=Jean-Paul Belmondo: 5 Things About The Legendary French Actor Who Passed Away At 88|publisher=News Binding|archive-url=https://web.archive.org/web/20210907100154/https://newsbinding.com/entertainment/jean-paul-belmondo-5-things-about-the-legendary-french-actor-who-passed-away-at-88/|archive-date=7 September 2021|accessdate=7 September 2021}}</ref> Постоеле одредени контроверзии кога бил уапсен за навреда на полицаец, а полицаецот бил обвинет за напад на Белмондо.<ref>{{Наведени вести|title=French Actor Has Day in Court As Accuser Becomes Accused|date=14 May 1963|work=The New York Times|page=21}}</ref>
''Кора од банана'' (1963), со [[Жана Моро]], била популарна комедија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://shop.tcm.com/banana-peel/029502945640|title=Banana Peel|publisher=TMC|accessdate=7 September 2021|archive-date=2021-09-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20210907100150/https://shop.tcm.com/banana-peel/029502945640|url-status=dead}}</ref> Уште поуспешна била акциона-авантуристичката приказна ''„Човекот од Рио“'' (1964), во режија на Филип де Брока - голем хит во Франција, но популарен и во странство.<ref name="bogart" /> Профил во списание од 1965 година го споредил со [[Хамфри Богарт]] и [[Џејмс Дин]].<ref name="bogart">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1965/06/06/archives/the-bogart-of-the-sixties.html|title=The Bogart of the 'Sixties|last=Archer|first=Eugene|date=6 June 1965|work=The New York Times|access-date=6 September 2021|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Белмондо го направил ''Алчноста на сонцето'' (1964) со Лино Вентура за режисерот Анри Вернеј, кој рече дека Белмондо е „еден од ретките млади актери во Франција кој е млад и мажествен“.<ref name="merry"/> На ''Повратен оган'' (1964) повторно работел со Џин Сиберг, неговата колешка од Б''ез здив'' .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.unifrance.org/movie/34/backfire|title=Backfire de Jean Becker|publisher=Unifrance|accessdate=7 September 2021}}</ref> По улогата во ''Машки лов'' (1964) тој ја одиграл главната улога во ''Викенд во Данкерк'' (1965), уште еден голем хит во Франција.
Белмондо доминирал на францускиот бокс-офис за 1964 година - ''„Човекот од Рио“'' бил четвртиот по популарност филм во земјата, ''„Алчноста на сонцето“'' бил седми, ''„Викенд во Данкерк“'' деветти а ''„Повратен оган“'' на 19-то место.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://translate.googleusercontent.com/translate_c?depth=1&hl=en&prev=search&rurl=translate.google.com.au&sl=fr&u=http://www.boxofficestory.com/france-1964-c22750409&usg=ALkJrhikvyW3lHBC4wgH3OJjjaqT2ePFWw|title=1964 French box office|work=Box Office Story|accessdate=28 August 2016}}</ref>
''Злосторство на едно летно утро'' (1965) бил помалку успешен <ref name="crime">{{Наведена мрежна страница|url=https://en.unifrance.org/movie/37/crime-on-a-summer-morning|title=Crime on a Summer Morning|publisher=Unifrance|accessdate=7 September 2021}}</ref> а ''До неговите уши'' (1965) бил обид да се повтори популарноста на ''„Човекот од Рио“'', од истиот режисер, безуспешно.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1966/05/18/archives/belmondo-is-daredevil-in-up-to-his-ears.html|title=Belmondo Is Daredevil in 'Up to His Ears'|last=Alden|first=Robert|date=18 May 1966|work=The New York Times|access-date=7 September 2021}}</ref>
Белмондо бил повторно обединет со Годар за ''[[Лудиот Пјеро (филм од 1965)|Лудиот Пјеро]]'' (1965), а потоа направил комедија „ ''Нежен подлец“'' (1966).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.criterion.com/films/149-pierrot-le-fou|title=Pierrot le fou|publisher=Criterion|accessdate=7 September 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.unifrance.org/movie/41/tender-scoundrel|title=Tender Scoundrel|publisher=Unifrance|accessdate=7 September 2021}}</ref> Имал мали улоги во два филма кои биле претежно на англиски јазик, ''Дали Париз гори?'' (1966) и ''Казино Ројал'' (1967).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tcm.com/tcmdb/title/79428/is-paris-burning#overview|title=Is Paris Burning? (1966)|publisher=TMC|accessdate=7 September 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rogerebert.com/reviews/casino-royale-1967|title=Casino Royale|publisher=Roger Ebert.com|accessdate=7 September 2021}}</ref>
По снимањето на ''[[Крадецот од Париз (филм)|„Крадецот од Париз]]'' “ (1967) за Луј Мал, Белмондо паузирал повеќе од една година.<ref name="time"/> „Еден ден се чинеше дека животот поминува покрај мене“, тој рекол. „Не сакав да работам. Затоа престанав. Потоа еден ден ми се посакав да почнам повторно. Па почнав“.<ref name="time"/>
Белмондо поминал три месеци од тоа време во Холивуд, но не прифатил ниту една понуда.<ref name="time"/> Тој не сакал да учи англиски и да се појавува во филмови на англиски јазик.
Белмондо се вратил на снимањетокриминални филмови во, ''Хo!'' (1968),<ref name="ho">{{Наведена мрежна страница|url=http://annyas.com/screenshots/updates/ho-1968-jean-paul-belmondo/|title=Ho! (1968)|date=16 March 2015|publisher=Annays.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20210907100910/http://annyas.com/screenshots/updates/ho-1968-jean-paul-belmondo/|archive-date=7 September 2021|accessdate=7 September 2021}}</ref> а потоа имал огромен хит со комедијата во која глуми со [[Дејвид Нивен]], ''Мозокот'' (1969).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.screendaily.com/news/breathless-star-jean-paul-belmondo-dies-aged-88/5163052.article|title='Breathless' star Jean-Paul Belmondo dies aged 88|publisher=Screen Daily|accessdate=7 September 2021}}</ref> Подоцна се појави во ''Сирена од Мисисиспи'' (1969) под режија на [[Франсоа Трифо|Франсоа Труфо]] со [[Катрин Денев]] и романтичната драма ''Љубовта е смешна работа'' (1969).<ref name="guardianobit">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/film/2021/sep/06/jean-paul-belmondo-star-of-breathless-dies-aged-88|title=Jean-Paul Belmondo, star of Breathless, dies aged 88|last=Pulver|first=Andrew|date=6 September 2021|work=The Guardian}}</ref><ref>{{Наведен нестручен часопис|access-date=7 September 2021}}</ref>
=== 1970-тите ===
[[Податотека:Belmondo_1971.jpg|мини|Белмондо во 1971 година]]
''Повторен брак'' (1971) исто така бил популарен;а уште повеќе се прославил ''Провалниците'' (1971).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://trakt.tv/movies/the-married-couple-of-the-year-two-1971|title=The Married Couple of the Year Two 1971|publisher=Trakt|accessdate=7 September 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clevelandmemory.org/mastroianni/tm016.html|title=The Sharif loses out to "The Burglars"|publisher=Cleveland Press|accessdate=7 September 2021}}</ref>
Инспириран од успехот на Ален Делон кој ги продуцирал свои филмови, Белмондо формирал своја продукциска компанија, Черито Филмови (именувана по неговата баба, Росина Черито).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://translate.google.com/translate?depth=1&hl=en&prev=search&rurl=translate.google.com.au&sl=fr&u=http://www.boxofficestory.com/box-office-jean-paul-belmondo-c22691425/36|title=Dr Popaul box office information|work=Box Office story|accessdate=28 August 2016}}</ref> Првиот филм од Черито Филмови бил црната комедија ''Д-р Попол'' (1972), со [[Миа Фароу]], најголемиот хит досега на режисерот Клод Шаброл.<ref name="guardianobit"/>
''Несреќа'' (1972) бил нова верзија на ''Човек по име Рока'' (1961).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lindependant.fr/2021/09/06/pyrenees-orientales-quand-belmondo-tournait-la-scoumoune-au-fort-de-bellegarde-au-perthus-9772737.php|title=Pyrénées-Orientales - When Belmondo was filming "La Scoumoune" at the Fort de Bellegarde in Perthus|publisher=L'Independent|accessdate=7 September 2021}}</ref> ''Наследникот'' (1973) бил акционен филм; додека [[Величествениот (филм од 1973)|''Величенствениот'']] (1974), сатирична акциона романса повторно го споил со Филип де Брока.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1973/10/18/archives/film-belmondo-a-bogart-of-his-own-in-inheritorthe-cast.html|title=Film: Belmondo, a Bogart of His Own, in 'Inheritor':The Cast|last=Sayre|first=Nora|date=18 October 1973|work=The New York Times|access-date=7 September 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.austinfilm.org/films/le-magnifique/|title=MONDO BELMONDO LE MAGNIFIQUE|publisher=Austin Film.org|accessdate=7 September 2021}}</ref>
Белмондо го продуцирал и глумел во ''[[Стависки]]'' (1974).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.latimes.com/entertainment/movies/la-et-mn-stavisky-review-20181011-story.html|title=Review: Alain Resnais' 'Stavisky' has a fizzy charm all its own|date=11 October 2018|work=Los Angeles Times|accessdate=7 September 2021}}</ref> Потоа снимил серија комерцијални филмови: ''Непоправливи'' (1974),<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tcm.com/tcmdb/title/79175/lincorrigible/#overview|title=L'INCORRIGIBLE|publisher=TMC|accessdate=7 September 2021}}</ref> ''Страв над градот'' (1975; еден од најголемите хитови на Белмондо во деценијата и прв пат кога играл полицаец на екранот),<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.yahoo.com/entertainment/jean-paul-belmondo-french-actor-151902723.html|title=Jean-Paul Belmondo, French Actor and Star of 'Breathless,' Dies at 88|date=6 September 2021|publisher=Yahoo|accessdate=7 September 2021}}</ref> ''Хантер ќе те фати'' (1976),<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://shop.tcm.com/hunter-will-get-you-1976-the-hunter-will-get-you-aka-lalpagueur/738329255763|title=The Hunter Will Get You|publisher=TMC|accessdate=7 September 2021|archive-date=2021-09-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20210907102307/https://shop.tcm.com/hunter-will-get-you-1976-the-hunter-will-get-you-aka-lalpagueur/738329255763|url-status=dead}}</ref> и ''Телото на мојот непријател'' (1977).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tcm.com/tcmdb/title/487911/le-corps-de-mon-ennemi|title=LE CORPS DE MON ENNEMI|publisher=TMC|accessdate=7 September 2021}}</ref> Во ''Животно'' (1977) игра како каскадер наспроти [[Ракел Велч]] а во ''Полицаец или гангстер'' глуми како полицаец (1979).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://shop.tcm.com/lanimal/737088095887|title=L'Animal|publisher=TMC|accessdate=7 September 2021|archive-date=2021-09-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20210907102306/https://shop.tcm.com/lanimal/737088095887|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://frenchculture.org/film-tv-and-new-media/dvd-and-vod/2536-cop-or-hood|title=Cop Or Hood|publisher=French Culture|archive-url=https://web.archive.org/web/20210907102315/https://frenchculture.org/film-tv-and-new-media/dvd-and-vod/2536-cop-or-hood|archive-date=7 September 2021|accessdate=7 September 2021}}</ref>
=== 1980-тите ===
[[Податотека:Jean-Paul_Belmondo_Cannes_2011.jpg|лево|мини| Белмондо на [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]] во 2011 година]]
Во 1980 година, Белмондо глумел во уште една комедија, ''Ле Гињоло''. А потоа бил агент на тајната служба во ''Професионалецот'' (1981) и пилот во ''[[Ас на асовите|Ace of Aces]]'' (1982).<ref name="ace">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.criterionchannel.com/the-professional|title=The Professional|publisher=Criterion Channel|archive-url=https://web.archive.org/web/20210907103030/https://www.criterionchannel.com/the-professional|archive-date=7 September 2021|accessdate=7 September 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.france24.com/en/tv-shows/in-the-press/20210907-french-papers-bid-adieu-to-the-ace-of-aces-actor-jean-paul-belmondo|title=French papers bid adieu to the 'Ace of Aces', actor Jean-Paul Belmondo|date=7 September 2021|publisher=France24|accessdate=7 September 2021}}</ref>
“Она што не им се допаѓа на интелектуалците е успехот“, рече Белмондо.<ref name="theatre">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1990/03/14/theater/belmondo-revels-in-playing-cyrano-in-paris.html|title=Belmondo Revels in Playing Cyrano in Paris|last=Riding|first=Alan|date=14 March 1990|work=[[The New York Times]]|access-date=6 September 2021|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> „На успехот во Франција секогаш се гледа со презир, не од јавноста, туку од интелектуалците. Ако сум гол во филм, за интелектуалците тоа е во ред, но ако скокнам од хеликоптер, мислат дека тоа е ужасно.<ref name="theatre"/>
Белмондо продолжил да снима комерцијални филмови: ''Маргиналец'' (1983),<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://fr.finance.yahoo.com/actualites/cerveau-tmc-marginal-c8-jean-134924538.html|title=The Brain (TMC) / Le Marginal (C8) – Jean-Paul Belmondo, cop and thug|date=3 May 2019|publisher=Yahoo|accessdate=7 September 2021}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> ''Les Morfalous'' (1984),<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www2.bfi.org.uk/films-tv-people/4ce2b747820fc|title=Les MORFALOUS (1984)|publisher=BFI|archive-url=https://web.archive.org/web/20180303162213/http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/4ce2b747820fc|archive-date=3 March 2018|accessdate=7 September 2021}}</ref> ''Грабеж'' (1985),<ref name="bbcobit"/> и ''Пасијанс'' (1987) од кои вториот бил големо разочарување на благајните и Белмондо се вратил во театарот набргу потоа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www2.bfi.org.uk/films-tv-people/4ce2b76e6e864|title=Le Solitaire|publisher=BFI|archive-url=https://web.archive.org/web/20170518212133/http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/4ce2b76e6e864|archive-date=18 May 2017|accessdate=7 September 2021}}</ref>
Во режија на Клод Лелуш, Белмондо глумел и бил копродуцент ''во „Патот на разгалено дете“'' (1988).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://news.in-24.com/lifestyle/movies/111055.html|title=Homage to Jean-Paul Belmondo: TF1 deprograms "A perfect mother" and offers the film "Itinerary of a spoiled child"|date=7 September 2021|publisher=News In 24|accessdate=7 September 2021|archive-date=2021-10-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20211028082613/https://news.in-24.com/lifestyle/movies/111055.html|url-status=dead}}</ref> За неговата изведба во филмот, тој добил награда Цезар.<ref name="bbcobit"/>
Белмондо тврдел дека имало „неколку причини“ зошто снимал помалку филмови во 1980-тите.<ref name="theatre"/> „Сега сум продуцент, така што е потребно време да се организираат работите“, изјавил.<ref name="theatre"/> „Но, исто така е тешко да се најдат добри сценарија во Франција. Имаме сериозни проблеми со пишувањето овде. И повеќе би сакал да се занимавам со театар долго време отколку да се занимавам со просечен филм“.<ref name="theatre"/>
=== 1990-тите и подоцна кариера ===
Во 1990 година, ја одигра главната улога во ''Сирано де Бержерак'' на сцената во Париз, уште една многу успешна продукција.<ref name="theatre"/> Исто така имал и мала улога во ''Сто и една ноќ'' (1995), а потоа ја играл главната улога во верзијата на Лелуш на ''[[Клетници]]'' (1995).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.criterion.com/films/30563-one-hundred-and-one-nights|title=One Hundred and One Nights|publisher=The Criterion Collection|accessdate=7 September 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rogerebert.com/reviews/les-miserables-1995|title=Les Miserables|publisher=Roger Ebert.com|accessdate=7 September 2021}}</ref> Белмондо се појавил и во комедијата ''Дезире'' (1996),<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tcm.com/tcmdb/person/13336%7C80932/Jean-paul-Belmondo#overview|title=Jean-Paul Belmondo|publisher=TMC|accessdate=7 September 2021}}</ref> ''Една шанса на двајца'' (1998),<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.monaco-tribune.com/en/listing/une-chance-sur-deux/|title=Une chance sur deux|publisher=Monaco Tribune|accessdate=7 September 2021}}</ref> и во научнофанатастичната комедија ''Можеби'' (1999).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.francetvinfo.fr/culture/cinema/jean-paul-belmondo/mort-de-jean-paul-belmondo-huit-choses-que-vous-ne-saviez-peut-etre-pas-sur-bebel_4762215.html|title=Mort de Jean-Paul Belmondo : huit choses que vous ne saviez peut-être pas sur Bébel|date=7 September 2021|publisher=FranceTVInfo|accessdate=7 September 2021}}</ref>
Во 2009 година, Белмондо глумиел во ''Човекот и неговото куче'' („Un homme et son chien“), неговата последна филмска улога.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2009/01/22/movies/22belm.html|title=French Star as He Is, Stroke and All|last=Sciolino|first=Elaine|date=21 January 2009|work=The New York Times|access-date=7 September 2021}}</ref> И покрај тешкотиите со одењето и зборувањето, тој играл лик кој го имаше истиот хендикеп.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/film/2021/sep/06/jean-paul-belmondo-obituary|title=Jean-Paul Belmondo obituary|last=Ronald Bergan|date=6 September 2021|work=The Guardian|access-date=7 September 2021}}</ref> По овој филм, тој бил принуден да се пензионира во 2011 година, откако претходно доживеал [[мозочен удар]] во 2001 година.<ref name="upi">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.upi.com/Entertainment_News/2021/09/06/france-obit-film-star-Jean-Paul-Belmondo-dies-88/9551630948503/|title=Quintessential French film star Jean-Paul Belmondo dies at 88|publisher=UPI|accessdate=7 September 2021}}</ref>
== Почести и награди ==
[[Податотека:Jean-Paul_Belmondo_Handprint.jpg|мини|Отпечатокот од раката на Белмондо во Платата на фестивалите и конференциите]]
Во 1989 година, Белмондо ја добил наградата Цезар за најдобар актер за неговата изведба во ''Патот на разгаленото дете''.<ref name="nytobit"/>
Белмондо бил прогласен за В''итез'' на ''Националниот ред за заслуги на Франција'', унапреден во ''офицер'' во 1986 година и унапреден во ''командант'' во 1994 година<ref>
{{Наведено списание|date=15 May 1994|title=Décret du 14 mai 1994 portant promotion et nomination|url=http://www.legifrance.gouv.fr/WAspad/UnTexteDeJorf?numjo=PREX9410898D|journal=[[Journal Officiel de la République Française|JORF]]|volume=1994|issue=112|page=7102|id=PREX9410898D|access-date=14 March 2009}}
</ref> Тој, исто така, бил прогласен за Витез на Националниот ред на Легијата на честа, унапреден во ''офицер'' во 1991 година и унапреден во ''командант'' во 2007 година.<ref>
{{Наведено списание|date=8 April 2007|title=Décret du 6 avril 2007 portant promotion|url=http://www.legifrance.gouv.fr/WAspad/UnTexteDeJorf?numjo=PREX0710141D|journal=[[Journal Officiel de la République Française|JORF]]|volume=2007|issue=84|page=6582|id=PREX0710141D|access-date=14 March 2009}}
</ref>
За време на неговата кариера, Белмондо бил номиниран за две награди БАФТА.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.indiewire.com/2021/09/actor-jean-paul-belmondo-dies-1234662429/|title=Jean-Paul Belmondo, Star of the French New Wave Classic 'Breathless,' Dies at 88|last=Kristen Lopez|date=6 September 2021}}</ref>
Белмондо добил неколку почесни награди - Златна палма на филмскиот фестивал во Кан во 2011 година, Златен лав на филмскиот фестивал во Венеција во 2016 година и Цезар во 2017 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://movieweb.com/jean-paul-belmondo-dead/|title=Jean-Paul Belmondo Dies, Breathless Actor and French New Wave Star Was 88|last=Jeremy Dick|date=6 September 2021|publisher=Movie Web}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/jean-paul-belmondo-breathless-star-dies-at-88-1235008952/|title=Jean-Paul Belmondo, 'Breathless' Star and Epitome of Gallic Cool, Dies at 88|last=Jordan Mintzer, Duane Byrge|date=6 September 2021|publisher=The Hollywood Reporter}}</ref> Во 2009 година, Здружението на филмски критичари од Лос Анџелес му додели награда за достигнувања во кариерата.<ref>{{Наведени вести|url=https://variety.com/2021/film/news/jean-paul-belmondo-dead-breathless-1235057198/|title=Jean-Paul Belmondo, Star of Godard's 'Breathless,' Dies at 88|last=Natale|first=Richard|date=6 September 2021|work=Variety|access-date=6 September 2021}}</ref>
Во 2017 година бил добитник на награда за животно дело на 42. Цезар награди придружена со двеминутни овации.<ref name="NPR"/>
== Личен живот и смрт ==
На 4 декември 1952 година, Белмондо се оженил со Елоди Константин,<ref>{{Наведена книга|title=Contemporary Theatre, Film and Television, Volume 31|last=Thomas Riggs|publisher=Gale / Cengage Learning|year=2000|isbn=0787646369|page=25}}</ref> со која имал три деца: Патриша (1953–1993), која загинала во пожар, Фиренца (родена 1958 година) и Пол (роден 1963 година) <ref name="nytobit"/> Белмондо и Константин се разделиле во 1965 година<ref name="nytobit"/>. Таа поднела барање за развод во септември 1966 година, а бил финализиран на 5 јануари 1968 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.newspapers.com/newspage/382541800/|title=Los Angeles Times from Los Angeles, California on January 6, 1968 · 16|date=6 January 1968|work=Newspapers.com}}</ref>
Белмондо бил во врска со [[Урсула Андрес]] од 1965 до 1972 година,<ref>Earl Wilson (16 July 1972). [https://news.google.com/newspapers?nid=1755&dat=19720716&id=Lj4gAAAAIBAJ&sjid=nGYEAAAAIBAJ&pg=5184,967490&hl=en It Happened Last Night]. ''[[Sarasota Herald-Tribune]]''.</ref>, со Лаура Антонели од 1972 до 1980 година,<ref>[http://www.allocine.fr/article/fichearticle_gen_carticle=18643775.html Mort de Laura Antonelli, star italienne des années 1970 et ex-femme de Jean-Paul Belmondo] ''AlloCiné''; 22 June 2015.</ref> со бразилската глумица и пејачка Марија Карлос Сото Мајор од 1980 до 1987 година,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.purepeople.com/article/carlos-sotto-mayor-l-ex-de-bebel-revient-en-bombe-atomique-avec-un-prince_a67735/1|title=Carlos Sotto Mayor : L'ex de Bébel revient en bombe atomique... avec un prince !|work=Purepeople.com}}</ref> и со Барбара Гандолфи од 2008 до 2012 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.purepeople.com/article/jean-paul-belmondo-escroque-son-ex-barbara-gandolfi-jugee_a213440/1|title=Jean-Paul Belmondo escroqué : Son ex Barbara Gandolfi jugée|work=Purepeople.com}}</ref>
Во 1989 година, Белмондо, кој бил во средината на 50-тите години ја запознал 24-годишната танчерка Нати Тардивел.<ref name="nytobit"/> Двојката живеела заедно повеќе од една деценија пред да се венчаат во 2002 година.<ref name="nytobit"/> На 13 август 2003 година, Тардивел го родила четвртото дете на тогаш 70-годишниот Белмондо, Стела Ева Анџелина.<ref name="nytobit"/> Белмондо и Тардивел се развеле во 2008 година.<ref name="nytobit"/>
Белмондо го поддржувал фудбалскиот клуб [[ФК Париз Сен Жермен|Пари Сен Жермен]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.psg.fr/equipes/the-club/content/bebel-inoubliable-acteur-du-paris-saint-germain|title=" Bebel ", inoubliable acteur du Paris Saint-Germain|date=6 September 2021|publisher=[[Paris Saint-Germain F.C.]]|language=fr|trans-title="Bebel", unforgettable actor of Paris Saint-Germain|accessdate=6 September 2021}}{{Мртва_врска|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Белмондо починал на 6 септември 2021 година во својот дом во Париз, на 88-годишна возраст.<ref name="nytobit"/> Имал нарушено здравје откако доживеал мозочен удар една деценија пред тоа.<ref name="upi"/> На 9 септември во Хотелот на инвалидите се одржал национален помен.<ref name="tribute">{{Наведени вести|url=https://www.reuters.com/lifestyle/france-pay-national-tribute-famed-actor-belmondo-sept-9-2021-09-07/|title=France mourns "immortal" Belmondo, will pay national tribute on Thursday|date=7 September 2021|work=Reuters|access-date=7 September 2021}}</ref> Претседателот [[Емануел Макрон]] го нарекол Белмондо „национален херој“.<ref name="tribute" /> Последната мелодија за почит била „ Чи Маи “ од [[Енио Мориконе]] (од филмот ''[[Професионалецот (филм од 1981 година)|„Професионалец“]]'' од 1981 година). Следниот ден, 10 септември, се одржал погребот во црквата Сен Жермен-де-Пре во присуство на роднините и семејството. Присутни биле и глумците [[Ален Делон|Ален]] и Ентони Делон.<ref>{{Наведени вести|url=https://time.news/paris-greets-belmondo-with-a-funeral-in-saint-germain-des-pres-entertainment/|title=Paris greets Belmondo with a funeral in Saint-Germain-des-Près|date=11 September 2021|work=Time News|at=Entertainment}}{{Мртва_врска|date=July 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Неговите останки биле кремирани на [[Пер Лашез|гробиштата Пер Лашез]], а неговата пепел е погребана заедно со неговиот татко, скулпторот Пол Белмондо, на гробиштата Монпарнас.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.femmeactuelle.fr/actu/news-actu/hommage-a-jean-paul-belmondo-son-cercueil-bloque-dans-un-ascenseur-aux-invalides-2119549|title=Hommage à Jean-Paul Belmondo : son cercueil bloqué dans un ascenseur aux Invalides|date=11 September 2021|publisher=Femme Actuelle|accessdate=15 September 2021}}</ref>
[[Податотека:JP_Belmondo_Cannes_1988.jpg|десно|мини|268x268пкс| Белмондо на [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]] во 1988 година]]
Во текот на неговата кариера, тој го нарекувале француски пандан на актери како [[Џејмс Дин]], [[Марлон Брандо]] и [[Хамфри Богарт]].<ref name="nytobit"/> На денот на неговата смрт, телевизиските канали во Франција ја смениле програмата за да додадат проекции на неговите филмови, кои привлекле над 6,5 милиони гледачи кумулативно.<ref name="honor">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.france24.com/en/live-news/20210907-france-set-for-rare-national-tribute-to-film-star-belmondo|title=France set for rare national tribute to film star Belmondo|date=7 September 2021|publisher=France24|accessdate=7 September 2021}}</ref> За неговите изведби како полицаец во многу филмови, од Националната полиција изјавиле дека „Дури и да беше само кино, вие бевте на некој начин еден од нас, господине Белмондо“.<ref name="honor" /> Во текот на неговата кариера, бил сметан за влијателен француски актер и често го гледале како лице на францускиот нов бран.<ref name="Vandoorne Xu Haq 2021"/> Белмондо бил опишан како „фигура“ на францускиот нов бран, со неговите актерски техники кои често изгледале како доловување на стилот и имагинацијата на Франција во 1960-тите.<ref name="farout"/>
Многу од неговите филмски улоги, особено како Мишел Покард, се сметаат за „легендарни“ и многу влијателни.<ref name="inf">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/film/2021/sep/06/jean-paul-belmondo-appreciation|title=Jean-Paul Belmondo: the beaten-up icon who made crime sexy|date=6 September 2021|work=The Guardian|accessdate=7 September 2021}}</ref> И покрај неговата неподготвеност да научи англиски, многумина веруваат дека доколку прифател понуди од [[Кинематографија на САД|Холивуд]], неговиот успех таму би бил споредлив со оној на француските актери Шарл Бојер или Морис Шевалие.<ref name="inf" /> Во некролог за ''[[Гардијан]]'', тие го поздравиле Белмондо како „интегрален дел од историјата на француската кинематографија и самата Франција“.<ref name="inf" /> Тој бил опишан како „олицетворение на кул“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/2021/09/07/1034719321/french-film-star-jean-paul-belmondo-the-epitome-of-cool-dies-at-88|title=French Film Star Jean-Paul Belmondo, The Epitome Of Cool, Dies At 88|work=NPR.org|publisher=NPR|accessdate=7 September 2021}}</ref>
Американскиот филмски режисер [[Квентин Тарантино]] го наведува Белмондо како влијание и го нарекува „глагол што претставува виталност, харизма, сила на волјата, претставува супер ладнокрвност“.<ref name="tribute"/> Англискиот режисер Едгар Рајт рекол дека „киното никогаш повеќе нема да биде толку кул“ по смртта на Белмондо.<ref name="NPR"/> Тој бил опишан како икона на француската кинематографија и влијание врз обликувањето на модерната европска кинематографија.<ref name="farout"/>
*
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Imdb име|901}}
* {{Amg name|81306}}
* Jean-Paul Belmondo discography at Discogs
[[Категорија:Заповедници на Легијата на честа]]
[[Категорија:Починати во 2021 година]]
[[Категорија:Родени во 1933 година]]
[[Категорија:Погребани на гробиштата „Монпарнас“]]
fhmj92n9om80tgotwrhrlrcfm44me43
Зелени работни места
0
1348494
5608843
5551985
2026-08-13T11:05:34Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608843
wikitext
text/x-wiki
'''Зелените работни места''' ('''работни места за одржливост''', '''еко работни места''' или '''работни места во животната средина'''<ref>{{Наведени вести|url=https://grist.org/article/remake-a-living-defining-the-environmental-workforce/|title=What jobs are included in the environmental field?|last=Doyle|first=Kevin|work=Grist|access-date=16 August 2019}}</ref>) според [[Програма за животна средина на Обединетите нации|Програмата за животна средина на Обединетите нации]] се „работа во земјоделството, производството, истражувањето и развојот, административни и услужни активности кои значително придонесуваат за зачувување или враќање на квалитетот на животната средина. Конкретно, но не исклучиво, ова вклучува работни места кои помагаат да се заштитат екосистемите и [[Биоразновидност|биолошката разновидност]]; намалување на потрошувачката на енергија, материјали и вода преку стратегии со висока ефикасност; де-карбонизирање на економијата; и да се минимизира или целосно да се избегне создавањето на сите форми на отпад и загадување.
Зелени работни места, според Бирото за статистика на трудот на САД, се класифицирани како, „работни места во бизнисот кои произведуваат стоки или услуги што имаат корист за животната средина или ги зачувуваат природните ресурси“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bls.gov/green/overview.htm|title=U.S. Bureau of Labor Statistics|work=www.bls.gov|accessdate=7 April 2017}}</ref> или „работни места во кои должностите на работниците вклучуваат правење на производствените процеси на нивните претпријатија поеколошки или користат помалку природни ресурси“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bls.gov/green/green_definition.htm|title=The BLS Green Jobs Definition|work=www.bls.gov|accessdate=7 April 2017}}</ref> Бирото за статистика на трудот ги категоризира зелените работни места во следново: зачувување на водата, одржливо шумарство, биогорива, геотермална енергија, [[санација на животната средина]], одржливост, енергетски ревизори, рециклирање, електрични возила, сончева енергија и енергија на ветерот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bls.gov/green/greencareers.htm|title=Green Careers|publisher=[[Bureau of Labor Statistics]]|accessdate=7 April 2017}}</ref>
Овие дефиниции вклучуваат работни места кои се обидуваат да користат или развијат [[обновливи извори на енергија]] (т.е. ветер, [[хидроенергија]], геотермална енергија, депониски гас и комунален цврст отпад), како и да ја зголемат нивната ефикасност. Во доменот на зелените работни места се вклучени и образованието, обуката и јавната свест. Овие работни места се обидуваат да спроведат регулативи, да го поддржат образованието и да го зголемат влијанието на јавноста во корист на животната средина.
== Според улогата ==
Овој список не е исцрпен, набројува некои од почестите работни места во животната средина, а исто така и некои од работните места кои забележале најбрзиот неодамнешен раст.<ref name="National Geographic">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nationalgeographic.com/environment/sustainable-earth/11-of-the-fastest-growing-green-jobs/#/55050.jpg|title=11 of the fastest-growing green jobs|date=20 June 2012|work=National Geographic|archive-url=https://archive.today/20200527025923/https://www.nationalgeographic.com/environment/sustainable-earth/11-of-the-fastest-growing-green-jobs/#/55050.jpg|archive-date=27 May 2020|accessdate=18 July 2019}}</ref>
=== Земјоделски научник ===
Специјализирани за земјоделска продуктивност. Тие ги проучуваат комерцијалните растенија, животни и техниките на одгледување со цел да ја подобрат продуктивноста и одржливоста на фармите и земјоделските индустрии<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://joboutlook.gov.au/Occupation?search=alpha&code=234112|title=Agricultural Scientists|work=Australian Government Job Outlook - Your Guide To Australian Careers|accessdate=6 August 2019|archive-date=2020-04-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20200409053845/https://joboutlook.gov.au/Occupation?search=alpha&code=234112|url-status=dead}}</ref> и<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usq.edu.au/study/degrees/careers/agricultural-scientist|title=Agricultural Scientist|work=The University of Queensland|accessdate=8 August 2019}}{{Мртва_врска|date=May 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Земјоделските научници имаат повисок од просечниот дел од работните места со полно работно време, а заработката е над просекот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://study.unimelb.edu.au/find/courses/major/agricultural-science/where-will-this-take-me/|title=Agricultural Science - Where Will This Take Me?|work=The University of Melbourne|accessdate=8 August 2019}}{{Мртва_врска|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
=== Научник за климатски промени ===
Истражува и презентира податоци за структурата и динамиката на нашиот климатски систем.<ref>{{Наведено списание|last=Parker|first=Wendy|date=11 May 2018|title=Climate Science|url=https://stanford.library.sydney.edu.au/entries/climate-science/|access-date=20 July 2019}}</ref> Во моментов постои научен консензус од голем број американски научни здруженија дека температурата на Земјата се загрева.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://climate.nasa.gov/scientific-consensus/|title=Scientific Consensus - Earth's Climate Is Warming|date=8 August 2019|work=NASA}}</ref>
=== Службеник за конзервација ===
Унапредува и обезбедува заштита на природната средина и ресурси преку едукација на заедниците и охрабрување на вклученоста и свеста.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://environmentaljobs.com.au/resources/environmental-sustainability-careers|title=Environmental Sustainability Careers|work=Environmental Jobs Network|accessdate=15 July 2019}}</ref> Растот на овие работни места заедно со работните места во шумарството во САД се предвидува да биде околу 6 проценти (во согласност со просечниот раст на занимањата) од 2016 до 2026 година.<ref name="Bureau of Labour Statistics">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bls.gov/ooh/life-physical-and-social-science/mobile/conservation-scientists.htm|title=Conservation Scientists and Foresters|work=Bureau of Labour Statistics|accessdate=8 August 2019}}</ref>
=== Еколог ===
Ги истражува екосистемите како целина, т.е. ги истражува и живите и неживите компоненти на животната средина. Ги проучува различните животни и растенија кои живеат во екосистемот и односот помеѓу нив.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.environmentalscience.org/career/ecologist|title=What is an Ecologist?|work=Environmental Science.org|accessdate=3 August 2019}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/careeropportunit0000echa_u8d1/page/12|title=Career opportunities in science|last=Echaore-McDavid|first=Susan|publisher=New York, NY: Ferguson|year=2008|isbn=9781438117157|pages=[https://archive.org/details/careeropportunit0000echa_u8d1/page/12 12]}}</ref>
=== Инженер за електрични автомобили ===
Користи наука и математика за дизајнирање и развој на технологија за електрични автомобили. Потоа презема проценки во однос на мерењето на безбедноста, ефикасноста, трошоците, доверливоста и безбедноста на овие гореспоменатите дизајни.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bls.gov/green/electric_vehicles/|title=Careers In Electric Vehicles|last=Hamilton|first=James|work=Bureau of Labor Statistics|accessdate=3 August 2019}}</ref> Инженер за електрични автомобили е само една од бројот на можни работни места во индустријата за електрични возила и овој тип на инженер ќе работи во тимови со други типови на инженери за производство на електрични автомобили.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bls.gov/green/electric_vehicles/|title=Careers In Electric Vehicles|last=Hamilton|first=James|work=The Bureau of Labor Statistics|accessdate=13 August 2019}}</ref>
=== Инженер за животна средина ===
Ги испитува и ги ублажува ефектите од човечките и другите активности и врз природната и врз изградената средина. Ова може да вклучува намалување на загадувањето и заштита на воздухот, водата, почвата и луѓето од дејства кои можат да им наштетат или на нив или на животната средина.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.environmentalscience.org/career/environmental-engineer|title=What is an Environmental Engineer?|work=Environmental Science.org|accessdate=20 May 2019}}</ref> Во 2018 година ширум светот, ова било едно од најбрзо растечките работни места во животната средина.<ref name="CNBC">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cnbc.com/2018/08/21/environmental-and-green-jobs-on-the-market.html|title=Here's Five Of The Fastest-Growing 'Green' Jobs|last=Reid|first=David|date=21 August 2018|work=CNBC}}</ref> Универзитетот во Портланд неодамна објавил дека ќе додадат мала технологија за чиста енергија за да им овозможат на нивните дипломирани инженери за животна средина „да се натпреваруваат на проширен еколошки пазар на труд“.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.upbeacon.com/article/2019/02/new-environmental-engineering-minor|title=New environmental engineering minor available for all students|last=Fuentes|first=Carlos|date=1 February 2019|work=The Beacon|access-date=13 August 2019}}</ref>
=== Научник за животна средина ===
Ја испитува животната средина (на пример со земање примероци од земја, вода, воздух или други природни ресурси) и развива политики и планови дизајнирани да ги спречат, контролираат или намалат штетните ефекти на човековата активност врз животната средина.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://environmentaljobs.com.au/resources/environmental-sustainability-careers|title=Environmental Sustainability Careers|work=Environmental Jobs Network|accessdate=4 August 2019}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Career opportunities in science|last=Echaore-McDavid|first=Susan|publisher=Checkmark Books|year=2008|isbn=978-0816071333|pages=194}}</ref> И ова е едно од најбрзо растечките еколошки работни места во светот во 2018 година.<ref name=":2"> Cole, L. Employment as the Key to Environmental Protection: The Need for Environmental Poverty Law (1992) 19 ''Ecology Law Quarterly'' 619-683.</ref>
=== Консултант за животна средина ===
Анализира и дава совети за политиките и процесите кои го водат дизајнот, имплементацијата и модификацијата на комерцијалните или владините еколошки операции и програми.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://joboutlook.gov.au/Occupation?search=alpha&code=234312|title=Environmental Consultants|work=Australian Government Job Outlook - Your Guide To Australian Careers|accessdate=6 August 2019|archive-date=2020-04-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20200414162057/https://joboutlook.gov.au/Occupation?search=alpha&code=234312|url-status=dead}}</ref> Консултанти за животна средина често се вработени за да се обезбеди почитување на законодавството за животна средина за време на градежните проекти.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/100jobsinenviron00quin_0/page/94|title=100 jobs in the environment|last=Quintana|first=Debra|date=24 December 1996|publisher=Wiley|isbn=978-0028614298|pages=[https://archive.org/details/100jobsinenviron00quin_0/page/94 94]}}</ref> Наведен како еден од првите десет најбрзо растечки зелени работни места во Австралија во 2018 година.<ref name="Survey - Indeed">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hiringlab.org/au/wp-content/uploads/sites/6/2018/04/Top-10-Fastest-Growing-Green-Jobs-in-Australia.png|title=Top Ten Fastest Growing Green Jobs In Australia|date=1 April 2018|work=Indeed - Hiring Lab|accessdate=4 August 2019}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
=== Службеник за здравје на животната средина ===
Го мери ризикот и развива, надгледува, спроведува и го следи законодавството кое го регулира јавното здравје и за изградената и за природната средина. Службениците за здравје на животната средина ги извршуваат овие гореспоменатите должности за да го промовираат доброто човеково здравје и најдобрите еколошки практики.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://environmentaljobs.com.au/resources/environmental-sustainability-careers|title=Environmental Sustainability Careers|date=8 August 2019|work=Environmental Jobs Network|accessdate=13 August 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gooduniversitiesguide.com.au/careers-guide/browse/environmental-health-officer|title=How To Become An Environmental Health Officer|work=The Good Universities Guide|accessdate=2 August 2019}}</ref> Исто така, една од најбрзо растечките еколошки работни места во Австралија во 2018 година.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://trumpwhitehouse.archives.gov/sites/whitehouse.gov/files/omb/budget/fy2018/2018_blueprint.pdf|title=Whitehouse.gov|work=[[Office of Management and Budget]]}}</ref>
=== Менаџер за животна средина ===
Врши надзор на еколошките перформанси на приватни компании и јавни институции. Исто така, формулира, извршува и надгледува стратегии за животната средина кои поттикнуваат одржлив развој.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://targetjobs.co.uk/careers-advice/job-descriptions/279465-environmental-manager-job-description|title=Environmental Manager - Job Description|work=Target Jobs - Your Graduate Job Search Starts Here|accessdate=25 July 2019}}</ref> Менаџер за животна средина може да биде вработен од една компанија за да се осигура дека сите негативни влијанија врз животната средина предизвикани од нивното работење се минимизираат.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.greenbiz.com/article/exit-interview-andrea-asch-ben-jerrys|title=Exit Interview: Andrea Asch, Ben & Jerry's|last=Makower|first=Joel|date=2 April 2018|work=GreenBiz|access-date=12 August 2019}}</ref>
=== Шумски раководител / шумар ===
Накратко, шумарите се одговорни за одгледување шуми.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/100jobsinenviron00quin_0/page/68|title=100 jobs in the environment|last=Quintana|first=Debra|date=24 December 1996|publisher=Wiley|isbn=978-0028614298|pages=[https://archive.org/details/100jobsinenviron00quin_0/page/68 68]}}</ref> Го мапира и го води садењето, растот, бербата и зачувувањето на шумите за производство на дрво. За да се обезбеди рамнотежа и одржлив развој шумарите може да се вклучат во производството на повеќенаменски шуми, одржливо управување со шумите и пошумување на родни шуми.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.careers.govt.nz/jobs-database/farming-fishing-forestry-and-mining/forestry/forest-manager/|title=Forest Manager|work=Careers NZ - Mana Rapuara Aotearoa|accessdate=25 July 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.prospects.ac.uk/job-profiles/forest-woodland-manager|title=Forest/Woodland Manager|work=Prospects - The Experts In Graduate Careers|accessdate=28 July 2019}}</ref> Растот на овие работни места заедно со работните места за офицери за заштита во САД се предвидува да биде околу 6 проценти (во согласност со просечниот раст на занимањето) од 2016 до 2026 година.<ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.se4all.org/sites/default/files/IRENA_RE_Jobs_Annual_Review_2016.pdf|title=Renewable Energy and Jobs Annual Review 2016}}</ref>
=== Дизајнер на зелените згради ===
Дизајнира згради (кои може да бидат домови, канцеларии, училишта, болници или кој било друг вид на зграда) кои при нивното проектирање, изградба или функционирање ги намалуваат или елиминираат негативните влијанија и можат да создадат позитивни влијанија врз нашата клима и природна средина.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.worldgbc.org/what-green-building|title=About Green Building|work=World Green Building Council|accessdate=30 July 2019|archive-date=2021-06-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20210602215721/https://www.worldgbc.org/what-green-building|url-status=dead}}</ref> Дизајнерот исто така, се обидува да ги намали негативните влијанија врз животната средина во смисла на намалување на придонесите за депонијата.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/100jobsinenviron00quin_0/page/204|title=100 jobs in the environment|last=Quintana|first=Debra|date=24 December 1996|publisher=Wiley|isbn=978-0028614298|pages=[https://archive.org/details/100jobsinenviron00quin_0/page/204 204]}}</ref>
=== Морски биолог ===
Ја анализира интеракцијата на морскиот свет (животни и растенија) со крајбрежните области и атмосферата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://jobs.newscientist.com/en-au/article/what-does-a-marine-biologist-do-/|title=What Does A Marine Biologist Do?|date=17 June 2015|work=New Scientist|accessdate=22 July 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://careersportal.ie/careers/detail.php?job_id=761|title=In Summary - Marine Biologist|date=11 August 2019|work=CareersPortal.ie}}</ref> Денес е клучна нивната улога во мерењето на [[Последици од глобалното затоплување|влијанието на климатските промени]] врз нашите океани и колку е присутна киселоста на океаните и потенцијално да ги оштети нашите екосистеми на коралните гребени.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://oceanservice.noaa.gov/facts/coralreef-climate.html|title=How does climate change affect coral reefs?|date=11 July 2018|work=National Ocean Service - National Oceanic and Atmospheric Administration - US Department of Commerce|accessdate=5 August 2019}}</ref>
=== Работник за рециклирање ===
Во типична фабрика за рециклирање, работниците се поделени на оние кои вршат сортирање, оператори на опрема, менаџери (различни нивоа) и механичари за одржување. Вклучени се и возачи кои го собираат рециклирањето од станбени, комерцијални и неопасни индустриски извори. Работниците со сортирање го „чистат“ потокот во различни фази од механизираниот процес на сортирање за да спречат прекин на опремата и да произведуваат бали прифатливи за секторот за преработка во зависност од стоката (метал, хартија, картон, пластика итн.). Операторите на опрема управуваат со тешка опрема дизајнирана да помогне во процесите околу постројката. Вообичаената опрема вклучува лизгачки управувачи (За чистење и преместување на големи количества материјал), вилушкари (за преместување на бали и контејнери со материјал на места во фабриката собрани од процесот на сортирање). Менаџерите обично управуваат со операциите/продажбите и човечките ресурси на MRF, така што процесот на сортирање кој бара одредувачи и оператори на опрема работи правилно од ден на ден. Механиката за одржување работи за да се осигура дека целата опрема работи правилно (како што е отсекување на транспортер или фиксирање на електронска опрема поврзана со процесот на сортирање).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://owlguru.com/career/recycling-and-reclamation-workers/job-description|title=Recycling and Reclamation Workers|last=|first=|date=|work=Owl Guru - The simplest career finder.|accessdate=14 July 2019|archive-date=2024-05-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20240526210320/https://www.owlguru.com/career/recycling-and-reclamation-workers/job-description/|url-status=dead}}</ref>
=== Инженер за обновливи извори на енергија ===
Проучува како најдобро да се снабдува со енергија од обновливи или одржливи извори на енергија, како што се енергијата на ветерот, енергијата на брановите на сончевата енергија и биогоривата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.prospects.ac.uk/job-profiles/energy-engineer|title=Energy Engineer|work=Prospects - The Experts In Graduate Careers|accessdate=3 July 2019}}</ref> Се фокусира на начини на производство на енергија кои се сметаат за побезбедни за животната средина.<ref>{{Наведена книга|title=Environmental Careers in the 21st Century|last=Doyle|first=Kevin|publisher=Island Press|isbn=978-1559635868|pages=261}}</ref> Енергетски инженер бил наведен како едно од најбрзо растечките работни места во Австралија во 2018 година.<ref name=":1" />
=== Инсталатери на сончеви фотоволтаици ===
Ја изведуваат инсталацијата на сончевите плочи на покриви или други области како што се сончеви плочи монтирани на земја.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://collegegrad.com/careers/solar-photovoltaic-installers|title=Solar Photovoltaic Installers - Career, Salary and Education Information|work=College Grad|accessdate=9 July 2019}}</ref> Ова се смета за растечката индустрија.<ref>{{Наведени вести|url=https://youthtoday.org/2019/02/young-people-learn-about-solar-energy-gain-job-skills-from-grid-alternatives/|title=Young People Learn About Solar Energy, Gain Job Skills From GRID Alternatives|last=Simonton|first=Stell|date=13 February 2019|work=Youth Today|access-date=11 August 2019}}</ref>
=== Градски одгледувач / урбан земјоделец ===
Одговорен за одгледување храна во град или многу населен град.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.greensgrow.org/urban-farm/what-is-urban-farming/|title=What Is Urban Farming|work=GreensGrow|accessdate=2 August 2019|archive-date=2022-01-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20220129102716/https://www.greensgrow.org/urban-farm/what-is-urban-farming/|url-status=dead}}</ref> Зелените покриви можат да обезбедат храна од локално потекло која помага да се заштити животната средина со намалување на употребата на пестициди, фосилни горива и други ресурси кои често се користат за одгледување и транспорт на храна на пазарот од поголемите комерцијални фарми.<ref name=":0">[[Dorceta Taylor|Taylor, Dorceta E.]] (2011). [http://epubs.utah.edu/index.php/jlrel/article/viewFile/467/335 ''Green Jobs and the Potential to Diversify the Environmental Workforce'']. Michigan: University of Michigan. p. 48.</ref>
=== Научник за квалитет на вода ===
[[Податотека:Middelgrunden_wind_farm_2009-07-01_edit_filtered.jpg|мини|290x290пкс| Се предвидува сервисерите на ветерни турбини да продолжат да бидат најбрзо растечката професија во САД до 2024 година]]Води грижа да бидат исполнети минималните стандарди за квалитет на водата и дека овие стандарди ја обезбедуваат безбедноста на луѓето и ја минимизираат штетата за природната средина. Научниците за квалитет на водата гарантираат дека овие глобални стандарди и други барања за усогласеност се исполнети во три области - подземни води, површински води (езера, реки, езерца, итн.) и вода за пиење.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.allaboutcareers.com/careers/job-profile/water-quality-scientist|title=Water Quality Scientist|work=All About Careers|accessdate=16 July 2019}}</ref> „Фактот дека водата е крвотокот на нашата планета значи дека има илјадници можности за еколошки работници во оваа област“.<ref>{{Наведена книга|title=Environmental Careers in the 21st Century|last=Doyle|first=Kevin|publisher=Island Press|isbn=978-1559635868|pages=8}}</ref>
=== Техничар за енергија на ветер ===
Ветерните техничари инсталираат, проверуваат, одржуваат, работат и поправаат турбини на ветер. Ветерните техничари имаат знаење да ги идентификуваат и поправат проблемите што би можеле да предизвикаат раскинување на турбината или да не работи како што треба.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.energy.gov/eere/wind/career-map-wind-technician|title=Career Map: Wind Technician|work=Office Of Energy Efficiency and Renewable Energy|accessdate=2 July 2019}}</ref> На глобално ниво, едно од најбрзо растечките еколошки работни места во 2017 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cnbc.com/2018/08/21/environmental-and-green-jobs-on-the-market.html|title=Here's five of the fastest-growing 'green' jobs|last=Reid|first=David|date=21 August 2018|work=CNBC|accessdate=1 August 2019}}</ref> Американското министерство за енергетика работи со шест водечки производители на турбини на ветер за да се постигне 20 отсто енергија од ветер во САД до 2030 година. Сепак, намалениот број студенти на програмите за енергетско инженерство во последниве години значи дека нема да се исполнат барањата за работна сила потребни за да се олесни оваа цел, освен ако овој тренд не се промени.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/windpowerinameri0000unse/page/70|title=Wind Power in America's Future: 20% Wind Energy by 2030|last=US Department of Energy|publisher=Dover Publications|year=2010|isbn=978-0486475004|pages=[https://archive.org/details/windpowerinameri0000unse/page/70 70–72]}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.europarl.europa.eu/news/expert/infopress_page/048-78672-193-07-29-908-20100712IPR78671-12-07-2010-2010-false/default_es.htm Зелените работни места се клучот за одржлива економија] ([[Европски парламент]])
* СЕГА на PBS-Green Jobs: Надеж или возбуда? Интервју со [https://www.pbs.org/now/shows/522/index.html еколошкиот активист Ван Џонс, основач на „Зелено за сите“.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201109031647/http://www.pbs.org/now/shows/522/index.html |date=2020-11-09 }}
* Програма за животна средина на Обединетите нации, [http://www.unep.org/labour_environment/features/greenjobs-initiative.asp Иницијатива за зелени работни места UNEP-ILO-IEO – ITUC] {{Семарх|url=http://webarchive.loc.gov/all/20081015184829/http://www.unep.org/labour_environment/features/greenjobs-initiative.asp}} </link>
* Програма на Обединетите нации за животна средина, [http://www.unep.org/labour_environment/PDFs/Greenjobs/UNEP-Green-Jobs-Towards-Sustainable-Summary.pdf Зелени работни места: кон пристојна работа во одржлив свет со ниска содржина на јаглерод,] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121114022952/http://www.unep.org/labour_environment/PDFs/Greenjobs/UNEP-Green-Jobs-Towards-Sustainable-Summary.pdf}} </link> , септември 2008 година.
* Брајан Волш, [https://web.archive.org/web/20080529032344/http://www.time.com/time/health/article/0,8599,1809506,00.html "Што е точно работа со зелена јака?"], ''Време'', 26 мај 2008 г.
* Пол Гловер, ''[http://paulglover.org/deepgreen Deep Green Jobs]'', Greenplanners, 2012 година.
* Иновативни идеи и размислување за стартување, ''[http://workasengineer.com/ Зелени работни места во инженерството]{{Мртва_врска|date=August 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}''
* Одбор за зелени работни места, ''[https://jobs.bluecommunity.info/ Глобалните зелени работни места ги подготвија вработувањата за одржливост]''
== Литература ==
* [https://www.bls.gov/ooh/ Прирачник за професионален изглед на] Бирото за статистика на трудот
* Eco Canada [https://www.eco.ca/canadian-job-posting-trends/ Канадски трендови за објавување работни места за животна средина 2018 година]
* [https://environmentaljobs.com.au/environmental-career-paths Истражување на профили на кариера во професијата за животна средина] на Универзитетот RMIT 2017 година
[[Категорија:Зелена политика]]
eqrzglug4eq41xp61wkcv2ra7s47ofc
Домување во Нов Зеланд
0
1349396
5608645
5598104
2026-08-12T18:56:28Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 4 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608645
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Elm_Row_City_Rise_Dunedin.jpg|мини|280x280пкс| Приградски станови во Данедин]]
'''Домувањето во Нов Зеланд''' традиционално се засновало на блок од четвртина хектари, одвоен приградски дом, но постојат многу историски исклучоци и алтернативни модерни трендови. [[Нов Зеланд]] во голема мера ги следел меѓународните дизајни. Од времето на организираната европска колонизација во средината на 19 век, има општ хронолошки развој во типовите на домови изградени во Нов Зеланд, а примерите од секоја генерација сè уште се најчесто окупирани.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teara.govt.nz/en/222374|title=3. – Housing – Te Ara Encyclopedia of New Zealand|last=Taonga|first=New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu|work=teara.govt.nz|language=en|accessdate=9 December 2018}}{{Мртва_врска|date=August 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://nzetc.victoria.ac.nz/tm/scholarly/tei-NHSJ01_03-t1-body1-d1.html|title=Early Housing in New Zealand — With particular reference to Nelson and Cook Strait Area {{!}} NZETC|work=nzetc.victoria.ac.nz|accessdate=26 January 2019}}</ref>
== Видови живеалишта ==
[[Податотека:Devonport_and_Waitemata_Harbour.JPG|мини|280x280пкс| Приградски станови, Девонпорт, Окленд]]
[[Податотека:90–92 Chester Street1.jpg|мини|280x280пкс|Полусамостојни куќи по земјотрес, Крајстчерч]]
[[Податотека:Art_Deco_Apartments_Off_Symonds_Street.jpg|мини|280x280пкс| Арт-деко апартмани, улицата Симондс, Окленд]]
Традиционално, станбените делови биле <ref>See ''[[The Half-Gallon Quarter-Acre Pavlova Paradise]]''</ref> околу 1000 квадратни метри, но типичните големини на делови стануваат многу помали од средината на 1900-тите.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nzherald.co.nz/business/news/article.cfm?c_id=3&objectid=12248795|title=Our shrinking backyards: Death of the quarter-acre dream|last=Howie|first=Cherie|date=13 June 2019|work=NZ Herald|access-date=20 April 2020|archive-date=2020-02-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213062016/https://www.nzherald.co.nz/business/news/article.cfm?c_id=3&objectid=12248795|url-status=dead}}</ref> По серијата контроверзии околу условите за домување слични на сиромашните квартови на урбаните сиромашни жители, од 1936 година тогашната лабуристичка влада развила државни станови - приградски станови изградени од владата и изнајмени на посиромашни семејства. Овој станбен фонд генерално бил многу добро изграден и останува како карактеристика во повеќето градови, иако сега често е во приватна сопственост.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.arphs.govt.nz/Publications_Reports/archive/HealthyHousing/HHIApolicyaffordability.pdf|title=Swings in National Housing Policy|publisher=Auckland Regional Public Health Service|accessdate=31 December 2008}}</ref> Урбаните области, каде што живеат околу 86% од жителите на Нов Зеланд,<ref>
{{Наведена мрежна страница|url=https://worldpopulationreview.com/countries/new-zealand-population|title=New Zealand Population 2021|year=2021|publisher=World Population Review|accessdate=25 March 2021|quote=A substantial 86.1% of people living in New Zealand live either in or around a major city.}}
</ref> стануваат се погусти,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nzherald.co.nz/business/news/article.cfm?c_id=3&objectid=11925841|title='Unliveable': Five townhouses less than 1m away|work=nzherald.co.nz|accessdate=12 December 2018|archive-date=2019-04-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20190402131325/https://www.nzherald.co.nz/business/news/article.cfm?c_id=3&objectid=11925841|url-status=dead}}</ref> но остануваат многу ретко населени според меѓународните стандарди.<ref>
{{Наведена мрежна страница|url=https://chartingtransport.com/2015/11/26/comparing-the-densities-of-australian-and-european-cities/|title=Comparing the densities of Australian, European, Canadian, and New Zealand cities|date=March 2016|work=Charting Transport|orig-year=2015}}
</ref> Многу стари канцелариски блокови и црковни згради се претворени во станови во главните центри на Нов Зеланд.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nbr.co.nz/article/departments-apartments-179911|title=Departments to apartments|last=Robb|first=Robb|date=9 October 2015|work=NBR|access-date=20 April 2020|archive-date=2016-02-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20160209144738/http://www.nbr.co.nz/article/departments-apartments-179911|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.stuff.co.nz/business/industries/73017625/former-wellington-offices-being-converted-to-apartments|title=Former Wellington offices being converted to apartments|last=Winter|first=Chloe|date=15 October 2015|work=Stuff|access-date=20 April 2020}}</ref>
=== Празници и мобилни домови ===
[[Податотека:Bach_at_Anchorage,_Abel_Tasman_trail,_National_Park,_South_Island,_New_Zealand_-_panoramio.jpg|мини|280x280пкс| Бах или креветче (одморска куќа), округ Тасман, Јужен Остров]]
Мали, често многу скромни викендички или куќи на плажа, наречени „бачови“ во поголемиот дел од земјата, но „креветчињата“ на југот на Јужниот остров,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.odt.co.nz/news/national/it-crib-or-bach|title=Is it a crib or a bach?|date=28 December 2012|work=Otago Daily Times Online News|language=en|accessdate=9 December 2018}}</ref> се користат од туристите на привремена основа како сместување за одмор. Овие се типично наменски изградени куќи или колиби во близина на брег или езеро, но можат да послужат и како основа за лов или риболов во локалните реки.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teara.govt.nz/en/beach-culture/page-5|title=5. – Beach culture – Te Ara Encyclopedia of New Zealand|last=Taonga|first=New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu|work=teara.govt.nz|language=en|accessdate=12 December 2018}}</ref> Тие имаат репутација за рустикален, минималистички и несоодветен внатрешен дизајн и мебел. Меѓутоа, големите скапи викендички исто така (иако поретко) се нарекуваат баче.
Шатори, кампери-комбиња и камп приколки се исто така вообичаени, меѓутоа, на Нов Зеланд му недостасуваат големите [[паркови за приколки]] во некои слични земји, како [[Австралија]] и [[Јужноафриканска Република|Јужна Африка]].
Се појавило движење за изградба на мали домови .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nzgeo.com/stories/tiny-houses/|title=Tiny houses|work=New Zealand Geographic|language=en-NZ|accessdate=9 December 2018}}</ref>
Нов Зеланд, исто така, има голем сет на диви колиби, но престојот во нив повеќе од три дена одеднаш е обесхрабрувачки.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.doc.govt.nz/our-work/heritage/heritage-topics/huts/|title=Huts|work=www.doc.govt.nz|language=en-nz|accessdate=9 December 2018}}</ref>
=== Бездомништво ===
Многу Новозеланѓани живеат постојано во објекти кои не биле дизајнирани како домови; Владата ги класифицира овие луѓе како бездомници. Постојат потешкотии во статистички мерење на бездомништвото, а Нов Зеланд обично не го евидентира феноменот со иста точност како другите статистички податоци. [[Попис на Нов Зеланд 2013 година|Пописот од 2013 година]] дал проценка дека 1% од луѓето во Нов Зеланд живеат во „тешко лишување од домување“ - што имало зголемување од претходните години.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=11992371|title=Homeless crisis: 80 per cent to 90 per cent of homeless people turned away from emergency housing|last=Cheng|first=Derek|date=11 February 2018|work=NZ Herald|access-date=10 December 2018|language=en-NZ|issn=1170-0777|archive-date=2020-05-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20200516133954/https://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=11992371|url-status=dead}}</ref>
Во мај 2018 година, владата одвоила 100 милиони долари за справување со бездомништвото во следните четири години.<ref>
{{Наведена мрежна страница|url=https://www.stuff.co.nz/national/politics/103619757/government-announces-100m-plan-to-fight-homelessness|title=Government announces $100m plan to fight homelessness|date=3 May 2018|work=Stuff|language=en|accessdate=10 December 2018}}
</ref>
== Дизајн на куќа ==
Кога започнале евиденциите во 1974 година, новите домови во Нов Зеланд имале просечна површина од 120м². Просечните големини на нови домови се искачиле на врвот на 200 м² во 2010 година, пред да паднат на на 158м² во 2019 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.stats.govt.nz/news/new-homes-around-20-percent-smaller|title=New homes around 20 percent smaller {{!}} Stats NZ|date=12 February 2020|work=www.stats.govt.nz|accessdate=2021-07-08}}</ref>
Во 1966 година Новозеландската енциклопедија препознала седум основни дизајни на куќи од Нов Зеланд.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teara.govt.nz/en/22774|title=Characteristic House Types – Seven Basic Styles|last=McLintock|first=Alexander Hare|last2=James Garrett|first2=A. N. Z. I. A.|work=An encyclopaedia of New Zealand, edited by A. H. McLintock, 1966.|language=en|accessdate=9 December 2018|last3=Taonga|first3=New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu}}{{Мртва_врска|date=August 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
=== 13-ти до почетокот на 19-тиот век: Прилагодување на тропската култура на умерена клима ===
[[Податотека:Maori_Chief_Tahau_in_whare_mid1870s.jpg|алт=|мини|280x280пкс| Поглаварот на Маори Тахау во средината на 1870-тите]]
Најпрво Маорите ги користеле методите на градење кои биле развиени во тропска Полинезија, променети за да одговараат на пономадскиот начин на живот. До 15 век , класичните маорски заедници спиеле во правоаголни куќи за спиење (варепуни). Варепуните биле направени од дрва, трева, папрати од дрвја и кора, имале [[сламен покрив]] и земјени подови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teara.govt.nz/en/maori-housing-te-noho-whare|title=Māori housing – te noho whare – Te Ara Encyclopedia of New Zealand|last=Taonga|first=New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu|work=teara.govt.nz|language=en|accessdate=10 December 2018}}</ref> Овие згради имале и преден трем кој бил адаптација на климата на Нов Зеланд и не се наоѓал во тропска Полинезија. Ефектот на европските методи на домување довел до мешавина на дизајните со Маорите кои прифаќаат прозорци и високи покриви.
=== 19 век: Градење подобра Британија ===
[[Податотека:12_Drummond_Street_Sydenham_Christchurch_New_Zealand_Historic_Totara_Cottage_1876.JPG|мини|280x280пкс| Колиба, Сиденхам, Крајстчерч]]
[[Податотека:Old_Villa._(23211088424).jpg|мини|280x280пкс| Вила, Ројал Оук, Окленд]]
Куќите од овој период се поделени на викендички и вили. Првите куќи изградени во Нов Зеланд биле колиби.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://teara.govt.nz/en/housing/page-3|title=3. – Housing – Te Ara Encyclopedia of New Zealand|last=Taonga|first=New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu|work=teara.govt.nz|language=en|accessdate=9 December 2018}}</ref> Вилите биле поголемиот и поскапо изграден еквивалент. Типичната вила ја има кујната на задниот дел од куќата и е одвоена од трпезаријата, бидејќи подготовката на храната требало да се случува надвор од видното поле.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nzherald.co.nz/|title=Design: Styles of the city|date=30 June 2000|work=NZ Herald|access-date=11 December 2018|language=en-NZ|issn=1170-0777}}</ref>
=== Почеток на 20 век: американски влијанија и одговори ===
[[Податотека:Country_House_(34197582945).jpg|мини|280x280пкс| Калифорнија бунгалов, Паероа]]
[[Податотека:Art_Deco_bungalow_in_Fir_St,_Waterview,_Auckland.JPG|мини|280x280пкс| Куќа во Ар Деко, Вотервју, Окленд]]
Во 20 век започнале со големи едвардски куќи и нео-грузиска архитектура.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teara.govt.nz/en/domestic-architecture/page-2|title=2. – Domestic architecture – Te Ara Encyclopedia of New Zealand|last=Taonga|first=New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu|work=teara.govt.nz|language=en|accessdate=10 December 2018}}</ref> Од доцните 1910-ти [[Калифорниски бунгалов|калифорнискиот бунгалов]] станал попопуларен. Дизајнот имал помал наклон покрив и висина на таванот од типичната новозеландска вила и затоа бил полесен за загревање.<ref name=":1"/> Ова се совпаднало со популарноста на [[Кинематографија на САД|холивудската]] филмска индустрија, која вклучувала американска облека, мебел, автомобили и куќи.
Како одговор на американското влијание и носталгијата за Британија, биле изградени стилови на куќи кои видно ги имитирале постарите англиски стилови. Шпански мисиски стил од доцните 1920-ти со големи тројни лакови и извртени барокни столбови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teara.govt.nz/en/1966/architecture/page-5|title=Characteristic House Types – Seven Basic Styles|last=McLintock|first=Alexander Hare|last2=James Garrett|first2=A. N. Z. I. A.|work=An encyclopaedia of New Zealand, edited by A. H. McLintock, 1966.|language=en|accessdate=11 December 2018|last3=Taonga|first3=New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu}}</ref> [[Модернизам|Модернизмот]] ([[Ар деко]]) од 1930 година бил дизајниран да биде функционален со мазни површини и рамен покрив.<ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.renovate.org.nz/art-deco/history/|title=History {{!}} BRANZ Renovate|last=Ltd|first=BRANZ|date=7 August 2010|work=History|language=en-NZ|accessdate=11 December 2018}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Земјотресот во заливот Хокс од 1931 година покажал отсуство или ниско ниво на отпорност на земјотреси во зградите. Последователно, стандардите за земјотреси за згради биле воведени во 1935 година.<ref name=":3"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teara.govt.nz/en/earthquakes/page-4|title=Building for earthquake resistance|last=McSaveney|first=Eileen|date=1 August 2017|work=teara.govt.nz|language=en|accessdate=2021-07-29}}</ref>
=== Крај на 20 век: неоколонијални и медитерански стилови ===
[[Државни станови во Нов Зеланд|Државните станови]] имале големо влијание врз начинот на градење на домовите во Нов Зеланд од 1940-тите до крајот на 1960-тите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.renovate.org.nz/1940-60s/|title=1940-60s {{!}} BRANZ Renovate|last=Ltd|first=BRANZ|date=16 July 2010|work=1940-60s|language=en-NZ|accessdate=11 December 2018}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Во 1970-тите се забележани неколку промени во изградбата на станови. Метриката на Нов Зеланд помеѓу 1969 и 1976 година видела дека изградбата се преселила од царски на метрички единици.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teara.govt.nz/en/photograph/25094/four-by-two|title=Four-by-two|last=Salmond|first=Jeremy|date=11 March 2010|work=teara.govt.nz|language=en|accessdate=2021-07-26}}</ref> Во 1978 година биле воведени два клучни стандарди за градење: NZS 3604, специфицирајќи ги барањата за проектирање и конструкција за згради со лесна дрвена рамка и NZS 4218, специфицирајќи ги минималните барања за топлинска изолација за куќите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.renovate.org.nz/1970s/history/|title=History {{!}} 1970s|last=|first=|date=2011-07-15|work=BRANZ Renovate|language=en-NZ|accessdate=2021-07-23}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
=== Градење навики од 21 век ===
Во почетокот на 21-от век Новозеланѓаните граделе различни стилови кои позајмувале од различни претходни влијанија.<ref name=":1"/>
==== Интеграција со животната средина ====
На некои видливи локации во области на природна убавина, локалните совети барале да го спојат дизајнот на куќата со околината.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.aucklandcouncil.govt.nz/arts-culture-heritage/heritage-walks-places/docswaitakererangesheritagearea/waitakere-ranges-heritage-area-bush-design-guide.pdf|title=Waitakere Ranges heritage area bush design guide|date=2017|work=www.aucklandcouncil.govt.nz|accessdate=2024-06-05|archive-date=2024-05-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20240519202024/https://www.aucklandcouncil.govt.nz/arts-culture-heritage/heritage-walks-places/docswaitakererangesheritagearea/waitakere-ranges-heritage-area-bush-design-guide.pdf|url-status=dead}}</ref>
==== Пасивна контрола на климата ====
Може да се градат куќи за да се максимизира топлината добиена во текот на денот од сонцето и да се задржи во текот на ноќта.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.level.org.nz/passive-design/|title=Passive Design|date=12 December 2018|publisher=BRANZ|language=en-NZ|accessdate=2 November 2021}}</ref>
==== Заживување на природен градежен материјал ====
Со зголемено богатство и еколошки грижи, мал, но растечки број куќи се изградени со полу-обработени природни материјали и традиционални методи на градење.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.earthbuilding.org.nz/natural-building-techniques/|title=Natural Building Techniques|date=2 August 2015|work=Earth Building Association of New Zealand|language=en-US|accessdate=10 December 2018|archive-date=2023-01-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20230125121809/https://www.earthbuilding.org.nz/natural-building-techniques/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.earthbuilding.org.nz/|title=Earth Building Association of New Zealand|work=Earth Building Association of New Zealand|language=en-US|accessdate=10 December 2018}}</ref>
== Комунални услуги ==
=== Греење и изолација ===
Изолацијата на таваните, ѕидовите и подот станале задолжителни за новите градби и доградби во 1978 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10824727|title=Shivers: Minimum insulation standards a must (+competition)|date=4 August 2012|work=NZ Herald|access-date=14 March 2020|language=en-NZ|issn=1170-0777|archive-date=2019-09-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20190917131554/https://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10824727|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://nzhistory.govt.nz/page/thermal-insulation-required-nz-homes|title=Thermal insulation required in NZ homes {{!}} NZHistory, New Zealand history online|work=nzhistory.govt.nz|accessdate=14 March 2020}}</ref> Стаклени влакна, [[полиестер]], полистирен, волна и хартија се користат за изолација во Нов Зеланд.<ref name="Paying for home insulation">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.govt.nz/browse/housing-and-property/insulation-and-energy-efficiency/paying-for-home-insulation/|title=Paying for home insulation|work=New Zealand Government|language=en-NZ|accessdate=10 December 2018}}</ref> Изолацијата на домот во Нов Зеланд може во голема мера да биде субвенционирано од владата.<ref name="Paying for home insulation" />
Според [[Попис на Нов Зеланд 2018 година|пописот на Нов Зеланд од 2018 година]], [[Топлинска пумпа|топлинските пумпи]] биле најчестиот облик на греење на просторот, при што 47,3% од домаќинствата ги користат како примарен апарат за греење. Други вообичаени форми на греење на просторот биле [[Електрична греалка|греалки со електрична отпорност]] (44,1%) и горилници на дрво (32,3%).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.stats.govt.nz/information-releases/2018-census-totals-by-topic-national-highlights-updated|title=2018 Census totals by topic – national highlights (updated) {{!}} Stats NZ|work=www.stats.govt.nz|accessdate=12 March 2020}}</ref>
Некои локални општини го ограничувале видот на горилниците за дрво и јаглен што може да се користат со цел да се подобри квалитетот на воздухот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radionz.co.nz/news/national/359316/timaru-resident-s-firewood-spend-doubles-with-new-burner|title=Timaru resident's firewood spend doubles with new burner|date=11 June 2018|work=Radio New Zealand|language=en-nz|accessdate=10 December 2018}}</ref>
=== Водовод и канализација ===
Во 2017 година, околу 80% од Новозеланѓаните се потпирале на дистрибутивните системи за прочистување на водата кои снабдувале повеќе од 100 луѓе. Од нив 96% ги исполнувале бактериолошките стандарди за квалитет на водата, додека 81% ги исполнувале сите релевантни стандарди.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.health.govt.nz/publication/annual-report-drinking-water-quality-2016-2017|title=Annual Report on Drinking-water Quality 2016–2017|work=Ministry of Health NZ|language=en|accessdate=9 December 2018}}</ref> Останатите 20% од Новозеланѓаните обично живеат во рурални области каде дождот, потоците и дупките најчесто се користат како извори на вода.
Големите имоти можат да ја обработуваат или складираат отпадната вода на лице место.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.smarterhomes.org.nz/smart-guides/water-and-waste/on-site-sewage-systems/|title=Onsite sewage systems – Smarter Homes Practical advice on smarter home essentials|date=14 December 2016|work=Smarter Homes|publisher=Ministry of Business, Innovation and Employment|language=en-NZ|accessdate=9 December 2018}}</ref> Сивата вода може повторно да се користи за други цели освен за пиење. Ова рециклирање го бараат некои совети на Нов Зеланд.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.smarterhomes.org.nz/smart-guides/water-and-waste/re-using-greywater/|title=Reusing greywater – Smarter Homes Practical advice on smarter home essentials|date=14 December 2016|work=Smarter Homes|publisher=Ministry of Business, Innovation and Employment|language=en-NZ|accessdate=18 December 2018}}</ref>
== Градежништво и прописи ==
Законот за градење од 1991 година бил заменет со Законот за градење од 2004 година,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.building.govt.nz/building-code-compliance/how-the-building-code-works/building-act-2004/|title=Building Act 2004|work=Building Performance|publisher=Ministry of Business, Innovation and Employment|language=en-NZ|accessdate=9 December 2018}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.building.govt.nz/building-code-compliance/|title=Building Code compliance|work=Building Performance|publisher=Ministry of Business, Innovation and Employment|language=en-NZ|accessdate=9 December 2018}}</ref> ова вовело лиценцирање за дизајнери на згради, градежници и сродни занаети. Од советите се барало да подлежат на редовни проверки на процедурата за контрола на квалитетот, меѓутоа, градежните инспектори на советите останале без лиценца.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.legalvision.co.nz/articles/failings-of-the-building-act-1991-were-these-a-cause-of-the-leaky-building-crisis-breaking-down-the-building-act-2004-what-does-it-really-mean/|title=Failings of the Building Act 1991 – Were these a cause of the leaky building crisis? Breaking down the Building Act 2004: What does it really mean? « Legal Vision – Leaky Building Lawyers|language=en-US|accessdate=9 December 2018|archive-date=2019-07-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20190707065514/http://www.legalvision.co.nz/articles/failings-of-the-building-act-1991-were-these-a-cause-of-the-leaky-building-crisis-breaking-down-the-building-act-2004-what-does-it-really-mean/|url-status=dead}}</ref>
Кодексот за градба ги утврдувал минималните стандарди за изведба кои зградите морале да ги проектираат и конструираат за да ги исполнуваат, но самиот не пропишал методи или решенија за исполнување на Кодексот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.building.govt.nz/building-code-compliance/how-the-building-code-works/|title=How the Building Code works|work=Building Performance|publisher=Ministry of Business, Innovation and Employment|language=en-NZ|accessdate=2021-07-07}}</ref> Прифатливите решенија и методите за верификација ги специфицираат методите за изградба и тестирање кои обезбедуваат усогласеност со Кодексот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.building.govt.nz/building-code-compliance/how-the-building-code-works/different-ways-to-comply/|title=Different ways to comply|work=Building Performance|publisher=Ministry of Business, Innovation and Employment|language=en-NZ|accessdate=2021-07-10}}</ref> На пример, изградбата на згради според NZS 3604 ''згради со дрвена рамка'' или NZS 4229 ''Бетонски ѕидарски згради кои не бараат специфичен инженерски проект'' е прифатливо решение за усогласување со структурните одредби од Кодексот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.building.govt.nz/building-code-compliance/how-the-building-code-works/using-nzs-3604-timber-framed-buildings/|title=Using NZS 3604|last=|first=|work=Building Performance|language=en-NZ|accessdate=2021-07-07}}</ref>
=== Прописи за измена ===
Повеќето промени во домовите треба да се потврдат, има и ограничувања за куќите од историско значење.
=== Незаконски градежни практики ===
Иако сите градежни практики кои не се во согласност со Законот за градење се нелегални, некои се исто така специјално забранети.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.building.govt.nz/building-code-compliance/warnings-and-bans-on-building-products/|title=Warnings and bans on building products|work=Building Performance|publisher=Ministry of Business, Innovation and Employment|language=en-NZ|accessdate=9 December 2018}}</ref>
=== Основи ===
=== Климатски и еколошки стандарди ===
Стандардите се поставени во NZS 3604 ''Згради со дрвена рамка'' и NZS 4218 ''Топлинска изолација - Домување и мали згради'' во однос на отпорноста на зградата на ветер, земјотрес, снег, корозија и клима. Следната табела ги прикажува соодветните зони за земјотрес, снег и клима за градовите и избраните големи градови:<ref>{{Наведено списание|last=|first=|title=Understanding New Zealand building climate and environmental zones|url=http://www.level.org.nz/site-analysis/new-zealand-climate-and-environmental-zones/|journal=BRANZ}}</ref>
{| class="wikitable"
!Град
!Земјотрес
!Снег
!Клима
|-
|Вангареј<br /><br />[[Окленд]]
|Ниско (1)
|Н0
|Зона 1
|-
|Хамилтон
Тауранга
Нов Плимут
|Ниско (1)
|Н0
|Зона 2
|-
|Роторуа
|Средно (2)
|Н0
|Зона 2
|-
|[[Таупо|Taупо]]
|Средно (2)
|Н0
|Зона 3
|-
|Вангануи
|Средно (2)
|Н1
|Зона 2
|-
|Гизборн
Непиер
Хејстингс
Палмерстон Норт
[[Велингтон]]
|Високо (3)
|Н1
|Зона 2
|-
|Нелсон
|Средно (2)
|Н3
|Зона 3
|-
|Бленхајм
|Високо(3)
|Н3
|Зона 3
|-
|Грејмут
|Средно (2)
|Н2
|Зона 3
|-
|[[Крајстчерч]]
|Средно (2)
|Н4
|Зона 3
|-
|Тимару
|Ниско (1)
|Н4
|Зона 3
|-
|[[Квинстаун (Нов Зеланд)|Квинстаун]]
|High (3)
|Н5
|Зона 3
|-
|Данедин
Инверкаргил
|Ниско (1)
|Н5
|Зона 3
|}
[[Податотека:Earthquake_risk_zones_New_Zealand.png|мини|280x280пкс| Зони на ризик од земјотрес пред и по земјотресите во Крајстчерч]]
Според NZS 3604 и NZS 4229, Нов Зеланд е поделен на четири зони за земјотреси, при што зоната 1 има најмал ризик од земјотрес, додека зоната 4 има најголем ризик. Зградите во зоните 2, 3 и 4 треба да издржат 1,6 пати, двојно и три пати поголема сила од зградите во зона 1 соодветно.<ref name=":2">{{Наведена книга|title=Timber-framed buildings: NZS 3604:2011|publisher=[[Standards New Zealand]]|year=2011|isbn=9781869751432|location=Wellington|pages=5.13–5.19}}</ref>
== Достапност на станови ==
Во 2017 година, 63% од Новозеланѓаните живееле во дом на сопственици, ова ги вклучува оние кои имаат извонредна [[Комерцијален хипотекарен кредит|хипотека]] на нивниот имот и 33% живеат во имоти под наем.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nzherald.co.nz/business/news/article.cfm?c_id=3&objectid=11779664|title=Home ownership rates lowest in 66 years according to Statistics NZ|last=Miller|first=Corazon|date=9 January 2017|work=NZ Herald|access-date=9 December 2018|language=en-NZ|issn=1170-0777|archive-date=2020-05-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20200507045622/https://www.nzherald.co.nz/business/news/article.cfm?c_id=3&objectid=11779664|url-status=dead}}</ref> Ова е најниската стапка на сопственост на домови од 1951 година. Ова делумно се должело на зголемувањето на цените на куќите во Нов Зеланд, кои од 1990 година се зголемиле побрзо од која било друга земја на [[Организација за економска соработка и развој|ОЕЦД]].<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://thespinoff.co.nz/society/15-05-2017/why-does-new-zealand-keep-building-such-massive-houses/|title=Why does New Zealand keep building such massive houses?|last=Andrew Coleman|date=15 May 2017|work=The Spinoff|accessdate=9 December 2018}}</ref>
Домувањето во Нов Зеланд е класифицирано како „тешко недостапно“ со оценка од 6,5 според просечната мерка за достапност на станови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.stuff.co.nz/business/110049950/auckland-ranked-among-worlds-least-affordable-cities-in-housing-report|title=NZ house prices are among the most unaffordable in the world: survey|date=20 January 2019|work=Stuff|language=en|accessdate=20 May 2021}}</ref> Достапноста варирала во зависност од локацијата, при што поголемите урбани центри како [[Окленд]] и [[Велингтон]] се понедостапни од помалите градови и руралните области.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.interest.co.nz/property/house-price-income-multiples|title=Median Multiples|date=11 September 2009|work=interest.co.nz|accessdate=20 May 2021}}</ref>
=== Изнајмување ===
Во средината на август 2022 година, Комисијата за човекови права се залагала за итно замрзнување на зголемувањето на киријата и зголемување на додатокот за сместување за да им се обезбеди олеснување на изнајмувачите како одговор на неодамнешната криза на трошоците за живот. Комисијата претходно ја објавила својата ''Народна истрага за студентската благосостојба'' во јули 2022 година, која открила дека две третини од студентите од високото образование не можат да ги покријат основните животни трошоци, вклучувајќи храна, кирија и здравствена заштита.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.rnz.co.nz/news/national/472987/human-rights-commission-says-freeze-on-rent-increases-should-return|title=Human Rights Commission says freeze on rent increases should return|last=Alafeshat|first=Mohammad|date=16 August 2022|work=[[Radio New Zealand]]|access-date=21 August 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220816123545/https://www.rnz.co.nz/news/national/472987/human-rights-commission-says-freeze-on-rent-increases-should-return|archive-date=16 August 2022}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.stuff.co.nz/national/politics/129580445/human-rights-commission-calls-for-freeze-on-rents-increase-to-accommodation-supplement|title=Human Rights Commission calls for freeze on rents, increase to accommodation supplement|last=Green|first=Kate|date=16 August 2022|work=[[Stuff (website)|Stuff]]|access-date=21 August 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220816031820/stuff.co.nz/national/politics/129580445/human-rights-commission-calls-for-freeze-on-rents-increase-to-accommodation-supplement|archive-date=16 August 2022}}</ref>
== Поврзано ==
* [[Новозеландски дизајн]]
== Наводи ==
{{наводи|2}}
[[Категорија:Домување во Нов Зеланд]]
8r3i3340lavxhv7l5rid3h650mpz6xo
Дискриминација кон бездомниците
0
1349615
5608629
5598074
2026-08-12T17:03:31Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608629
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Anti-homeless_Architecture.jpg|мини| [[Непријателска архитектура|Архитектура]] против бездомниците.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2015/feb/18/defensive-architecture-keeps-poverty-undeen-and-makes-us-more-hostile|title=Anti-homeless spikes: 'Sleeping rough opened my eyes to the city's barbed cruelty'|last=Andreou|first=Alex|date=2015-02-18|work=The Guardian|access-date=8 јуни 2024|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref>]]
'''Дискриминација кон бездомниците''' ― чин на неповолно постапување со [[Бездомништво|бездомниците]] или со [[Човек|луѓето]] за кои се сметани дека се бездомници. Како и кај повеќето видови [[дискриминација]], таа може да биде манифестирана во многу облици.
== Дискриминаторско законодавство во однос на бездомништвото ==
{{Главна|Законодавство против бездомништвото}}
Употребата на законот за [[дискриминација]] на бездомниците добива различни облици: ограничување на јавните површини во кои е дозволено седење или [[спиење]], уредби за ограничување на агресивното просење,<ref>{{Наведен извештај|access-date=2014-04-30}}</ref> дејствија наменети за пренасочување на бездомниците од одредени области, казнување на бегање, [https://dictionary.apa.org/asocial неопштествено] или [https://dictionary.apa.org/antisocial противопштествено] однесување,<ref>{{Наведени вести|url=http://www.economist.com/node/3084301|title=Britain: Where have all the homeless gone?|work=[[The Economist]]|issue=8388|volume=372|pages=21–49}}</ref> или нееднакво спроведување на законите за бездомниците, а не за оние кои не се бездомници.<ref name="Cunningham">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=2ESQoVYYWN4C&pg=PA90|title=Out of Sight - Out of Mind?|publisher=National Law Center on Homelessness & Poverty|year=1999|isbn=978-0-7881-8276-1|page=90}}</ref> Во извештајот на Американскиот сојуз за граѓански слободи, тврдено е дека владата на [[Лос Анџелес]] ги дискриминирала жителите бездомници. Извештајот ги прикажува начините како што се „малтретирање, сегрегација, издавање цитати“, со кои владата ги дискриминира бездомниците и ги задржува основните услуги што би можеле да им ги спасат животите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://laist.com/news/housing-homelessness/aclu-war-against-unhoused-homeless-people-la|title=The ACLU Says There's A War Against Unhoused People In Los Angeles|date=2021-10-26|work=LAist|accessdate=8 јуни 2024}}</ref>
Исто така, постои потенцијал за лицата кои се соочуваат со бездомништво да се соочат со дискриминација при [[вработување]]. Многу работодавци бараат од пријавените да ги наведат домашните адреси на пријавувањата за работа, што создава потенцијал за работодавачот да ја препознае адресата на пријавениот како прифатилиште за бездомници. Сара Голабек-Голдман пишула за „Забранете ја адресата“ („Ban the Address“), кампања која предлага работодавците да го одложат барањето за адресата на пријавениот сè додека на пријавениот не му е дадена понуда за работа. Кампањата има за цел да ги заштити лицата кои се соочуваат со бездомништво од дискриминација при постапката на вработување преку обид да биде елиминиран еден извор на потенцијална дискриминација при вработување.<ref>{{Наведено списание|last=GOLABEK-GOLDMAN|first=SARAH|date=2017|title=Ban the Address: Combating Employment Discrimination Against the Homeless|url=https://www.jstor.org/stable/44867953|journal=The Yale Law Journal|volume=126|issue=6|pages=1788–1868|issn=0044-0094|jstor=44867953}}</ref>
Има најмалку пет [[Сојузни држави на САД|сојузни држави]] кои ги сметаат [[Злосторство|злосторствата]] против бездомниците, а причината е нивното бездомништво за злосторство од омраза: [[Флорида]], [[Мејн]], [[Вашингтон (сојузна држава)|Вашингтон]] и [[Род Ајленд]]. Тоа е, исто така, закон за злосторство од омраза во градот [[Вашингтон]].
== Историја на дискриминацијата ==
Во [[Соединетите Држави]], [[Бездомништво во САД|бездомниците]] се соочуваат со [[Дискриминација|дискриминаторско]] дејство со децении. Тамошните колонисти во 17-тиот век верувале дека необезбедените поединци се бездомници поради нивната морална несоодветност. [https://www.thn.org/2021/08/13/history-of-homelessness/ Раните погледи на бездомниците]{{Мртва_врска|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} се вртеле околу дехуманизирачки поглед и дека тие не се во добра религиозна положба.
[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK519584/ Поимот „бездомник“ (homeless) првпат бил забележан во Соединетите Држави во 1870-тите.] Ова првпат било искористено за поединци кои патувале низ целата земја во потрага по работа. Овој поим бил создаден и користен за оние кои биле сметани за закана за традиционалниот живот во домот. Стигмата и предрасудите кон овие лица потекнуваат од идејата дека тие се оддалечиле од домашниот начин на живот.
Во 1820-тите помалку од 7% од жителите на Соединетите Држави живееле во градови. Брзиот раст на [[индустријализација]]та брзо ја зголемила големината на [[население]]то во овие градови. [http://www.iboston.org/mcp.php?pid=popFig Населението во Бостон, Масачусетс помеѓу 1820 и 1860 година пораснало за 134.551 жители.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20191102070510/http://www.iboston.org/mcp.php?pid=popFig |date=2019-11-02 }}
Во 1870-тите, прашањето за бездомништвото станало национално прашање. Во тоа време почнало да бидат користени зборови како „скитник“ и „клошар“. Ветераните од [[Американска граѓанска војна|Граѓанската војна]], раселените лица од Граѓанската војна и семејствата на [[Доселување|доселениците]] сочинувале голем дел од бездомното население во ова време. [http://www.csun.edu/~bashforth/155_PDF/ME2_Fall_SI/AmericanWarsCreateHomelessness.pdf Во 1874 година, населението бездомници или „скитници“ во Бостон] било пријавено дека изнесува 98.263 лица.
Законите против скитници постоеле во Соединетите Држави во различни облици од 17 век. [https://www.fromthesquare.org/the-united-states-long-history-of-criminalizing-homelessness/ Овие закони честопати ги целеле] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240710080334/https://www.fromthesquare.org/the-united-states-long-history-of-criminalizing-homelessness/ |date=2024-07-10 }} невдомените жени и [[Афроамериканци|црнците]]. Сè до 1970-тите, законите против скитници казнувале безброј жители. Во 1972 година, Врховниот суд ги поништил и го поткопал овој чин против скитништвото. [https://study.com/academy/lesson/deinstitutionalization-movement-of-the-1960s-and-other-mental-health-issues.html#:~:text=Starting%20shortly%20after%20Thorazine%20was,live%20in%20the%20general%20population. Движењето за деинституционализација] од 1960-тите и 1970-тите ослободило илјадници лица од [[Душевно растројство|душевните]] [[Болница|болници]] и [[установи]]. Многу од овие лица станале бездомници поради ова ослободување. Овие лица кои страдале од душевна болест се бореле да преживеат без [[дом]].
Современото прашање на бездомништвото во Соединетите Држави пораснало експоненцијално во последниве години делумно поради станбените кризи, [[Пандемија на КОВИД-19|пандемијата на КОВИД-19]] и зголемените трошоци за живот.
== Законодавство и политика против логорување ==
[[Француска книжевност|Францускиот]] романописец [[Анатол Франс]] го забележал овој феномен уште во 1894 година, славно забележувајќи дека „законот, во својата величествена еднаквост, им забранува на богатите и на сиромашните да спијат под [[мост]]ови“.<ref name="Anatole France">{{Наведена книга|title=Le lys rouge|last=Франс|first=Анатол|year=1894|language=fr|chapter=VII|quote=Ils y doivent travailler devant la majestueuse égalité des lois, qui interdit au riche comme au pauvre de coucher sous les ponts|author-link=Анатол Франс|chapter-url=http://fr.wikisource.org/wiki/Le_Lys_rouge_-_VII}}</ref>
Во јули 2022 година, Градскиот совет на [[Лос Анџелес]] гласал 10-1 за проширување на Општинскиот законик 41.18,<ref>{{Наведени вести|url=https://spectrumnews1.com/ca/la-east/politics/2022/08/01/la-poised-to-expand-anti-camping-law-as-vital-shelter-program-ends|title="LA poised to expand anti-camping law as vital shelter program ends"|last=Cagle|first=Kate|date=31 јули 2022|work=[[Spectrum News 1]]|access-date=8 јуни 2024}}</ref> законот против логорување со кој е забранувано седење, [[спиење]] и складирање имот на 500 метри од неколку [[парк]]ови, рекреативни центри и други места.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.foxla.com/news/la-city-council-votes-to-impose-anti-camping-law-in-westside|title=LA City Council votes to impose anti-camping law in Westside|date=15 февруари 2023|work=[[Fox 11 Los Angeles]]|access-date=8 јуни 2024}}</ref> По гласањето на советот, советникот Уго-Мартинез, кој се спротивставил на 41.18, напишал во објава на [[Твитер]]: „Општинскиот законик 41.18 на ЛА ги криминализира недомнетите луѓе, спречувајќи ги да постојат во големи делови од градот, иако немаме речиси доволно станови или засолништа за да се сместат сите принудени да живеат на нашите улици“.<ref>{{Наведени вести|url=https://abc7.com/homeless-anti-camping-law-los-angeles-unhoused/13122086/|title=LA council orders review of effectiveness and financial cost of city's anti-camping law|date=13 април 2023|work=[[KABC-TV|ABC 7]]|access-date=8 јуни 2024}}</ref>
== Злосторничко правење жртви ==
Прецизни фактори поврзани со правењето жртви и повредување врз [[Бездомништво|бездомниците]] не се јасно разбрани. Скоро половина од бездомниците се жртви на [[насилство]].<ref>{{Наведено списание|last=Meinbresse|first=M|last2=Brinkley-Rubinstein|first2=L|last3=Grassette|first3=A|last4=Benson|first4=J|last5=Hamilton|first5=R|last6=Malott|first6=M|last7=Jenkins|first7=D|date=2014|title=Exploring the Experiences of Violence Among Individuals Who Are Homeless Using a Consumer-Led Approach|journal=Violence & Victims|volume=29|issue=1|pages=122–136|doi=10.1891/0886-6708.vv-d-12-00069|pmid=24672998}}</ref> Имало многу насилни [[Злосторство|злосторства]] извршени врз бездомници поради тоа што се бездомници.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.cnn.com/2007/US/02/19/homeless.attacks/index.html|title=Teen 'sport killings' of homeless on the rise|last=Fantz|first=Ashley|date=20 февруари 2007|publisher=[[CNN]]}}</ref> Една студија од 2007 година покажала дека оваа бројка се зголемува.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.usatoday.com/news/nation/2007-04-08-homelessattacks_N.htm|title=Unprovoked Beatings of Homeless Soaring|last=Lewan|first=Todd|date=8 април 2007|work=[[USA Today]]|agency=[[Associated Press]]}}</ref> Ова може дополнително да биде разбрано зошто тоа се случува, а поддржано од друга студија која покажала дека луѓето дури и не ги гледаат бездомниците како целосно луѓе, ниту способни или топли.
<ref>{{Наведено списание|last=Johnstone|first=Melissa|last2=Jetten|first2=Jolanda|last3=Dingle|first3=Genevieve A.|last4=Parsell|first4=Cameron|last5=Walter|first5=Zoe C.|date=2015|title=Discrimination and well-being amongst the homeless: the role of multiple group membership|journal=Frontiers in Psychology|volume=6|pages=739|doi=10.3389/fpsyg.2015.00739|issn=1664-1078|pmc=4450171|pmid=26082741|doi-access=free}}</ref>
== Недостаток на пристап до јавни тоалети ==
Според Националниот сојуз за ставање крај на бездомништвото,<ref>National Alliance to End Homelessness. (2018). State of homelessness. National Alliance to End Homelessness, retrieved from https://endhomelessness.org/homelessness-in-america/homelessness-statistics/state-of-homelessness-report/ {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201225172744/https://endhomelessness.org/homelessness-in-america/homelessness-statistics/state-of-homelessness-2020/ |date=2020-12-25 }}</ref> во јануари 2017 година, имало вкупно 553.742 [[Бездомништво во САД|бездомници низ Соединетите Држави]], вклучувајќи ги и териториите. Од нив, 192.875 од нив биле без засолниште и „живееле на место кое не е наменето за човечко живеење, како на пример [[улица]] или напуштена [[зграда]]“. Многу незаштитени логори за бездомници се сместени во [[Индустрија|индустриски]] области и покрај [[автопат]]иштата, далеку од градбите на јавните паркови каде се наоѓаат традиционалните јавни бањи. Доколку месните општини не овозможуваат пристап до бањите, бездомниците се оставени да уринираат и да вршат нужда на улиците и водотеците во близина на нивните логори.
Робинсон и Сикелс со Универзитетот во Колорадо Денвер<ref>Robinson and Sickels (2015). No right to rest criminalizing homelessness in Colorado. University of Colorado Denver and Denver Homeless Outloud, retrieved from http://www.cpr.org/sites/default/files/homelessness-study.pdf {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190402195729/https://www.cpr.org/sites/default/files/homelessness-study.pdf |date=2019-04-02 }}</ref> објавиле извештај во кој е истакнувана криминализацијата на бездомништвото низ државата [[Колорадо]]. За време на нивното истражување, тие откриле дека 83% од луѓето што ги интервјуирале рекле дека им бил забранет пристапот во бањата затоа што биле бездомници. Без пристап до бањи, незаштитените бездомници низ целата земја живеат во услови на Третиот свет. Ова, пак, води до загриженост за јавното [[здравје]], како што е појавата на хепатит А забележан во [[Калифорнија]]. Како што е соопштено од страна на Кушел преку „''The New England Journal of Medicine''“,<ref>Dr. Kushel, M. (2018). Hepatitis A outbreaks in California – addressing the root cause. The New England Journal of Medicine, retrieved from https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMp1714134</ref> само во 2017 година 649 луѓе во Калифорнија биле заразени со хепатит А; оваа појава започнала кај бездомното население.
== Архитектура против бездомниците ==
[[Податотека:Anti-homeless_spikes.jpg|мини|„Шилци против бездомници“ пред [[прозорец]].]]
Плановите на градот може да вградат т.н. [[непријателска архитектура]], позната и како [[архитектура]] против [[Бездомништво|бездомниците]] или одбранбена архитектура, за да ги одврати бездомниците од логорувањеили спиење во проблематични области.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://interestingengineering.com/15-examples-of-anti-homeless-hostile-architecture-that-you-probably-never-noticed-before|title=15 Examples of 'Anti-Homeless' Hostile Architecture That You Probably Never Noticed Before|last=McFadden|first=Christopher|date=2020-11-22|work=Interesting Engineering|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20201122203036/https://interestingengineering.com/15-examples-of-anti-homeless-hostile-architecture-that-you-probably-never-noticed-before|archive-date=2020-11-22|accessdate=8 јуни 2024}}</ref> Истражувањето спроведено од добротворната организација „Криза“ (Crisis; со седиште во [[Обединетото Кралство]]), забележало дека 35% рекле дека не можат да најдат слободно место за [[спиење]] како резултат на дизајните. Именуваните непријателски архитектури се шилци против бездомници, одвоени клупи и затворени врати.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.crisis.org.uk/about-us/latest-news/new-research-from-crisis-uncovers-dehumanising-effects-of-defensive-architecture/|title=New research from Crisis uncovers dehumanising effects of defensive architecture|work=Crisis}}</ref>
Поради политизирањето на проблемот со бездомниците, средствата за помош на лицата со [[Душевно растројство|душевна болест]] се пренасочени во други области оставајќи ги душевно болните без никаква помош. Душевното здравје е сметано за еден од најзначајните фактори кои придонесуваат за бездомништвото.<ref>{{Наведено списание|last=Gorfido|first=Ashley|title=Homeless and Helpless: How the United States has Failed those With Severe and Persistent Mental Illness.|journal=Journal of Law and Health|volume=34|pages=108–129|via=Gale OneFile}}</ref>
== Ресурси за помош ==
[[Човек|Луѓето]] кои се [[Бездомништво|бездомници]] се борат со [[Општество|општествената]] вклученост. Некои се плашат да посегнат затоа што се плашат од [[дискриминација]]та што може да дојде со тоа. Реконструкцијата на минатите односи во нешто позитивно може да ја направи сета разлика.
Друг суштински фактор е [[Вработување|вработеноста]]. Вработувањето може да им помогне на овие луѓе да се чувствуваат посакувано, како и да им помогне да застанат на нозе. Има некои места кои нудат засолниште и вработување, од кои еден е во [[Лос Анџелес]]. „Скид Роу“ (Skid Row), спровеле студија за да види какво влијание има оваа помош. Бездомниците на кои им било одобрено засолништето, најверојатно ќе сакаат да работат.<ref>Delphin-Rittmon, M. (2022). Homelessness resources: Self-care for Providers. SAMHSA. Посетено на 8 јуни 2024, from https://www.samhsa.gov/homelessness-programs-resources/hpr-resources/self-care {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20230708112725/https://www.samhsa.gov/homelessness-programs-resources/hpr-resources/self-care |date=2023-07-08 }}</ref>
Има многу активности што треба да бидат преземени кога станува збор за помош на бездомниците. Некои едноставни се дарување [[облека]], предмети за [[домаќинство]]то, [[книги]] и други материјали. Други мерки што може да бидат преземани се програми за собирање средства, поддршка на прифатилиште за бездомници или дури и помагање за подигање на свеста.<ref>Davis, B. (17 август 2017). Get involved. National Coalition for the Homeless. Посетено на 8 јуни 2024, from https://nationalhomeless.org/taking-action/get-involved/
</ref>
== Поврзано ==
{{div col|colwidth=30em}}
* [[Законодавство против бездомништвото]]
* [[Апорофобија]]
* [[Црн триаголник (значка)]]
* [[Кемденска клупа]]
* [[Класна дискриминација]]
* [[Економска дискриминација]]
* [[Економска нееднаквост]]
* [[Истерување пациент]]
* [[Непријателска архитектура]]
* [[Домување прво]]
* [[Внатрешно раселена личност]]
* [[Список на организации за бездомништво]]
* [[Сиромаштија]]
* [[Право на домување]]
* [[Скид роу]]
* [[Општествено чистење]]
* [[Скитништво]]
{{div col end}}
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Бездомништво]]
[[Категорија:Сите статии со непотврдени изјави]]
[[Категорија:Статии со извадоци]]
[[Категорија:Класна дискриминација]]
[[Категорија:Дискриминација против бездомници]]
2cc6kk1jfmmeu5eul0vo0yuqip84r14
Жарко Јакимовски
0
1349831
5608744
5285267
2026-08-13T06:10:34Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608744
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Жарко Јакимовски.png|мини|Жарко Јакимовски]]
'''Жарко Јакимовски''' ([[Скопје]], 1948) — еден од најзначајните современи македонски уметници. Неговото творештво создавано низ 50-годишната кариера припаѓа на врвното светско сликарско наследство, со вкрстени гени од вечните достигнувања на европското и светското сликарство до средновековните мајстори на фреската од [[Црква „Св. Пантелејмон“ - Горно Нерези|Нерези]], [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Курбиново|Курбиново]] и [[Црква „Пресвета Богородица Перивлептос“ - Охрид|Охрид]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://hart.mk/mk/artists/|title=Уметници|work=hArt|language=mk-MK|accessdate=2024-06-10|archive-date=2024-06-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20240610175019/https://hart.mk/mk/artists/|url-status=dead}}</ref>
== Кариера ==
[[Податотека:Сув_пастел,_Јакимовски.png|мини|Сув пастел од сликарот Жарко Јакимовски]]
По враќањето од Љубљана каде во 1974 дипломирал на Академијата за ликовни уметности, Јакимовски низ европските уметнички метрополи и македонските манастири го продолжил своето постојано истражување базирано врз искуствата собирани од делата на големите мајстори, во потрага по сопствен израз.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://hart.mk/mk/product-category/holy-art/%d1%81%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%b0%d1%80%d1%81%d1%82%d0%b2%d0%be/%d0%b6%d0%b0%d1%80%d0%ba%d0%be-%d1%98%d0%b0%d0%ba%d0%b8%d0%bc%d0%be%d0%b2%d1%81%d0%ba%d0%b8/ |title=Hart.mk |accessdate=2024-06-10 |archive-date=2024-06-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240610200856/https://hart.mk/mk/product-category/holy-art/%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE/%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8/ |url-status=dead }}</ref> Од студиските престои во Холандија, Франција, Германија, Италија, една од клучните улоги во формирањето на неговиот светоглед одиграл Париз; каде, како што раскажува Јакимовски, деновите ги минувал кај делата на Жерико, а вечерите кај оние на Пикасо. Оттука му потекнува метафизичката врска со монументалното дело на Жерико, [[Сплавот на „Медуза“]], на кое подоцна често реферира низ своето творештво.
Изразот на Јакимовски е поврзување меѓу македонската (византиска) [[Византиска уметност|традиционална иконографија]] и европската класика преку [[Барок|барокот]], [[Импресионизам|импресионизмот]] и [[Кубизам|кубизмот]]. Самиот ја истакнува клучноста на цртежот во неговиот мисловно-ликовен процес.
Жарко Јакимовски досега реализирал дваесетина самостојни изложби, учествувал на голем број групни изложби, освоил значајни награди. Вбројан е во „Македонската антологија на ликовната уметност“<ref>[https://arhiva.zaum.mk/%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%83/ „Македонската антологија на ликовната уметност“]</ref> објавена од [[Музеј на современата уметност (Скопје)|Музејот на современата уметност]] (Скопје).
=== Самостојни изложби ===
Почнувајќи со самостојните изложби во 1976 во Галеријата на тогашната институција Дом на младите „25 мај“ (денешен МКЦ) во Скопје, Жарко Јакимовски имал свои изложби и низ други градови, како во Виена, во Суботица, Југославија (1981 г,), Зрењанин, Охрид, Штутгарт, и други места.
Во 2021 во Музеј на Град Скопје и во 2022 година во Ликовниот салон на МАНУ одржани се негови ретроспективни изложби.
== Награди ==
Жарко Јакимовски е добитник на бројни награди, меѓу кои:
* Награда за цртеж „Климент Охридски“, ДЛУМ, Скопје во 1978,
* Награда за сликарство „Лазар Личеноски“, ДЛУМ, Скопје во 1979,
*Откупна награда на VII триенале на југословенски цртеж, Сомбор во 1981,
*Награда за сликарство „Млада генерација 4“, Скопје во 1982,
*Награда за сликарство „Нерешки мајстори“, ДЛУМ, Скопје во 1988,
* Гран при на ДЛУМ на IV зимски салон, Скопје во 1995.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јакимовски, Жарко}}
[[Категорија:Македонски сликари]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
3tznsy01rgtsg0wguaeqmzla9bwihco
Коцкање
0
1352168
5608681
5417245
2026-08-12T20:33:44Z
Redaktor GLAM
92835
Higher resolution version of image
5608681
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Stultifera-navis - Gamblers in the Ship of Fools (112540900).jpg|мини| Коцкари во сатирата „[[Брод будала (сатира)|Брод на будалите]]“, 1494]]
[[Податотека:The_Cardsharps.jpg|мини|200x200пкс| [[Караваџо]], ''[[Картаџии (Караваџо)|Картаџии]]'', {{Околу|1594}}]]
[[Податотека:Cornelis_de_Vos_-_Players_and_courtesans_under_a_tent.jpg|десно|мини| „Играчи и куртизани под шаторот“, дело на [[Cornelis de Vos|Корнелис де Вос]]]]
[[Податотека:Lucas_Vorsterman_I,_The_backgammon-players,_1630,_National_Museum_of_Serbia.jpg|десно|мини| Лукас Ворстерман: Играчи на [[Табла (игра)|табла]]]]
'''Коцкање'''<ref>{{ДРМЈ|коцкање}}</ref><ref>{{ОДРМЈ|коцкање}}</ref> или '''комар'''<ref>{{ДРМЈ|комар}}</ref><ref>{{ОДРМЈ|комар}}</ref> (''игри на среќа'') — заедничко име за сите [[Игра|игри]] кои на учесниците им даваат можност да стекнат [[пари]], работи, услуги или права, каде што исходот на играта зависи од некој случаен или неизвесен настан. Сите игри не можат да се сметаат за игри на среќа, на пример, [[квиз]]ови во кои учесникот победува врз основа на неговото [[знаење]], а не некој случаен настан. За тоа кои игри или квизови ќе се сметаат за игри на среќа одлучува [[министерство]]то надлежно за финансиски прашања.
Коцкањето бара да бидат присутни три елементи: размислување, шанса и награда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gamblingandthelaw.com|title=Gambling and the Law®}}</ref> Исходот од облогот е обично непосреден, како фрлање на коцката, вртење на тркалото на рулетот или поминување на коњот низ целната линија, иако подолгите временски рамки не се невообичаени, што овозможуваат обложување на исходот на идните спортови. натпреварување или дури и цела спортска сезона. Поимот ''коцкање''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.opsi.gov.uk/acts/acts1990/Ukpga_19900026_en_1.htm|title=United Kingdom Office of Public Sector Information: Definition as Gaming|date=|publisher=Opsi.gov.uk|accessdate=22 септември 2012.}}</ref> во овој контекст обично се однесува на случаи кога активноста била конкретно дозволена [[Закон|со закон]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gambling-law-us.com/|title=Gambling Law US|last=Humphrey|first=Chuck|date=|publisher=Gambling Law US|archive-url=https://www.webcitation.org/5wIXcdRry?url=http://www.gambling-law-us.com/|archive-date=6 февруари 2011|accessdate=22 септември 2012.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gamblingcommission.gov.uk/|title=UK Gambling Commission|date=|publisher=Gamblingcommission.gov.uk|accessdate=22 септември 2012.}}</ref>
Коцкањето е исто така значајна меѓународна комерцијална активност. Се проценува дека легалниот пазар на коцкање остварил 335 милијарди долари во 2009 година.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.economist.com/node/16539402|title=You bet|date=8 јули 2010.|work=The Economist}}</ref> Во други облици, коцкањето може да се води со материјали што имаат вредност, но не се вистински пари. На пример, играчите со [[Скокалче|скокалчиња]] можат да се обложуваат на скокалчиња, и слично на тоа, игрите може да се играат со колекционерски парчиња игра (соодветно, мали дискови и карти за тргување) како влог, што резултира со [[Метаиграње|метаигра]] во однос на вредноста на колекцијата на парчиња.
== Историја ==
[[Податотека:Stultifera-navis - Gamblers in the Ship of Fools (112540900).jpg|мини| Коцкари во сатирата „[[Брод будала (сатира)|Брод на будалите]]“, 1494 ]]
[[Податотека:Cornelis_de_Vos_-_Players_and_courtesans_under_a_tent.jpg|десно|мини| „Играчи и куртизани под шаторот“, дело на [[Cornelis de Vos|Корнелис де Вос]]]]
[[Податотека:Lucas_Vorsterman_I,_The_backgammon-players,_1630,_National_Museum_of_Serbia.jpg|десно|мини| Лукас Ворстерман: Играчи на [[Табла (игра)|табла]] ]]
=== Потекло ===
[[Податотека:Bag_with_65_Inlaid_Gambling_Sticks,_Tsimshian_(Native_American),_19th_century,_05.588.7348.jpg|мини| ''Торба со 65 украсени стапчиња за коцкање'', 19 век, [[Бруклински музеј]]]]
Многу популарни игри во модерните [[Казино|казина]] доаѓаат од [[Европа]] и [[Народна Република Кина|Кина]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.casino.org/blog/history-of-american-gambling/|title=The History of American Gambling|last=29 July 2012|date=29 јули 2012.|publisher=Casino.org|accessdate=22 септември 2012.}}</ref> Игри како [[крепса]], [[бакара]], [[рулет]] и [[блекџек]] потекнуваат од различни подрачја на [[Европа]]. Верзија на [[кено]], облик на древната кинеска лотарија, се игра во казината низ светот. Се игра и [[паи гоу покер]], кој е хибрид помеѓу игра [[паи гоу]] и [[покер]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gamblinginfo.com/1_History_of_Gambling.htm|title=Gambling History, from the beginning.|publisher=Gambling Info|archive-url=https://web.archive.org/web/20110612203552/http://www.gamblinginfo.com/1_History_of_Gambling.htm|archive-date=12 јуни 2011|accessdate=23 јуни 2011.}}</ref>
== Регулатива ==
Многу надлежности, како месни така и национални, забрануваат коцкање или во голема мера го контролираат со лиценцирање на услужните објекти. Ваквите прописи генерално водат кон [[Туризам|коцкарски туризам]] и нелегално коцкање во области каде што коцкањето не е дозволено. Вклучувањето на владите, преку регулација и оданочување, води до блиски односи меѓу многу владини и коцкарски организации, при што легалното коцкање обезбедува значителен владин приход, како што е случајот во [[Монако]] или [[Макао]], Кина.
Обично постојат законски регулативи кои бараат шансите во уредите за игри да бидат [[Статистичка случајност|статистички случајни]], за да се спречат давателите на услуги да оневозможуваат некои од исходите со високи исплати. Бидејќи исплатите на големи суми имаат многу мала [[веројатност]], бајасот на куќата лесно може да се пропушти ако шансите не се проверат внимателно.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://gaming.nv.gov/|title=Nevada Gaming Control Board : Home|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160901072712/http://gaming.nv.gov/|archive-date=1 септември 2016|accessdate=5 септември 2016.}}</ref>
Повеќето управи кои дозволуваат коцкање бараат од учесниците да бидат над одредена возраст. Во некои области, возраста за коцкање варира во зависност од видот на коцкањето. На пример, во многу американски држави едно лице мора да има над 21 година за да влезе во казино, но може да купи лотарија на 18-годишна возраст.
=== Осигурување ===
Договорите за [[осигурување]] имаат многу заеднички особини со облозите. Договорите за осигурување обично правно се разликуваат како договори каде што која било страна има интерес за исходот на облогот што е „надвор“ од одредени финансиски услови, на пр. „облог“ со осигурител за тоа дали нечија куќа ќе изгори не е коцкање, туку „осигурување“ - бидејќи сопственикот на куќата има очигледен интерес за продолжување на постоењето на неговиот дом „независно од“ чисто финансиските аспекти на облогот (т.е. полисата за осигурување). Како и да е, договорите за осигурување и коцкање обично се сметаат за [[алеаторни договори]] во повеќето правни системи, иако тие се предмет на различни видови регулатива.
=== Враќање на средствата ===
Во согласност со обичајното право, особено [[Енглеско право|англиското право]] ([[Енглески закон о неправедном богаћењу|англиски закон за неосновано збогатување]]), договорите за коцкање не можат да му дадат на казиното статус на ''[[Nemo plus iuris|бона фиде купец]]'' и да дозволат враќање на украдените средства во некои ситуации. Во случај, кога адвокат користел украдени средства за да се коцка во казино, Домот на лордовите ја поништил претходната одлука на Високиот суд, пресудувајќи дека казиното треба да ги врати украдените средства, освен оние кои се предмет на одбрана за промена на позицијата. Американските закони се нешто слични.<ref>See 38 Am. Jur. 2d ''Gambling'' § 162.</ref> Ставовите на [[Предметни закон|прелиминарниот закон]] за наплата на долгови од коцкање во случаи кога губитникот украл средства се наведени во „Права на сопственикот на украдени пари спрема оној што ги добил во коцкарска трансакција од крадец“.<ref>Annotation, 44 A.L.R.2d 1242.</ref>
Интересен аспект на овој фактички образец е да се праша што се случува кога лицето што се обидува да ги поврати средствата е сопружникот на коцкарот, а парите или имотот што се изгубени се на брачниот другар или тоа е заеднички имот. Ова е еден од аспектите што се обработуваат во романот на [[Perry Mason bibliography|Пери Мејсон]], и во него наведува еден вистински случај.<ref>141 Cal. 2d 304, 295 P.2d 576 (3d Dist. 1956) (wife entitled to recover husband's gambling losses on the ground that he had made a gift of community property without her written consent); see also 38 Am. Jur. 2d ''Gambling'' § 175 (statutory provisions allowing third parties to recover gambling losses).</ref>
=== Религија ===
[[Податотека:Max_Kaur_and_religious_leaders,_protest_against_gambling,_Estonia,_Tallinn,_2007.jpg|мини| Макс Каур и верските водачи протестираат против коцкањето, [[Талин]], [[Естонија]]]]
Верските перспективи за коцкањето се мешани. Древните [[Хинди|хинду]] песни како што се [[Gambler's Lament|Плачот на коцкарот]] и ''[[Махабхарата]]'' сведочат за популарноста на коцкањето меѓу древните Хиндуси. Меѓутоа, текстот на ''[[Arthashastra|Арташастра]]'' (околу 4 век пр. н. е.) препорачува оданочување и контрола на коцкањето.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=t_PpdZosif4C&pg=PA179|title=Social And Cultural History Of Ancient India (revised & Enlarged Edition)|last=Bose|first=M. L.|publisher=Concept Publishing Company|year=1998|isbn=978-81-7022-598-0|pages=179}}</ref> Античките еврејски власти имале одбивност кон коцкањето, дури и настојувале да ги дисквалификуваат професионалните коцкари како сведоци на суд.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.torah.org/features/secondlook/gambling.html|title=Gambling|last=Wein|first=Berel|date=|work=|publisher=torah.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20100616112335/http://torah.org/features/secondlook/gambling.html|archive-date=16 јуни 2010.|accessdate=20 јули 2010.}}</ref>
Игрите на среќа можат да бидат општи игри на среќа, посебни игри на среќа и интернет игри на среќа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://finance.gov.mk/wp-content/uploads/2009/02/Zakon-za-igri-na-sreka-i-za-zabavni-igri_0.pdf|title=ЗАКОН ЗА ИГРИТЕ НА СРЕЌА И ЗА ЗАБАВНИТЕ ИГРИ|accessdate=17.07.2024|archive-date=2024-07-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20240717193104/https://finance.gov.mk/wp-content/uploads/2009/02/Zakon-za-igri-na-sreka-i-za-zabavni-igri_0.pdf|url-status=dead}}</ref>
== Игри на среќа во Македонија ==
Општи игри на среќа се:
* лотариски игри на среќа;
* електронски игри на среќа;
* наградни игри, и
* интерактивни игри на среќа.
Посебни игри на среќа се:
* игри на среќа во казино;
* игри на среќа во обложувалница, и
* игри на среќа во автомат клуб.
Интернет игри на среќа се горенаведените општи и посебни игри на среќа, како и други видови на игри на среќа во кои учесникот може да учествува преку глобалната интернет мрежа.
=== Класични игри на среќа ===
Во класичните игри на среќа учествуваат голем број учесници со намера да бидат единствени или делумни добитници на однапред дефиниран фонд. Класичните игри на среќа се:
* лотарија;
* експрес лотарија;
* инстант лотарија;
* ТВ-томбола (ТВ-бинго);
* лото;
* кено;
* спортска прогноза;
* фонто и
* томбола од затворен тип.
Учесник во класична игра на среќа е секое лице кое поседува одредени лозови, тикети или други потврди за уплата или регистрација во централниот компјутерски систем на приредувачот.
=== Посебни игри на среќа ===
Посебни игри на среќа се [[Игра|игри]] во кои учесниците играат еден против друг или против приредувачот. Посебните игри на среќа вклучуваат: посебни игри на среќа во играчници, посебни игри на среќа на автомати, посебни игри на среќа - обложување. Посебни игри на среќа во играчници се игри кои се организираат во казина и каде играчите играат еден против друг или против приредувачот и играат со различни реквизити како што се карти, коцки, куглички итн. Овие игри вклучуваат: ''американски рулет, француски рулет, [[покер]], каро покер.'' Обложувањето е игра на среќа во која учесниците се обложуваат на различни спортски резултати, исходи од спортски натпревари, предвидувања за победа во различни натпревари итн.
=== Наградни игри за стоки и услуги ===
Ломби во [[Стока (економија)|стоки]] и [[Услуга|услуги]] се [[Игра|игри]] организирани за [[Реклама|рекламирање]] и други цели од страна на [[правно лице]], односно [[претприемач]], во кои на учесниците им се дава можност да освојат награда за стоки или услуги, а критериумите и одобрението ги утврдува надлежната управа за игри на среќа.
Ставот на [[Католичката црква]] е дека нема морални пречки за коцкање, додека е чесно така што сите учесници имаат разумна шанса да победат, додека нема измами, и учесниците не го знаат однапред исходот на облогот.<ref name="Kucharek">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/tosettleyourcons00kuch|title=To settle your conscience a layman's guide to Catholic moral theology.|last=Kucharek|first=Rev. Cass|publisher=[[Our Sunday Visitor]]|year=1974|isbn=978-0-87973-877-8|author-link=}}</ref> Главно, преовладава мислењето дека коцкањето има општествени последици, како оние што [[Оноре де Балзак|Балзак]] сатирично ги опишал. Поради овие социјални и религиозни причини, повеќето законски власти го ограничуваат коцкањето. Паскал мислел дека коцкањето е прифатливо<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.palgrave.com/page/detail/blaise-pascal-donald-adamson/?K=9780333550366%7C|title=Blaise Pascal - Mathematician, Physicist and Thinker - D. Adamson - Palgrave Macmillan|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20150911121039/http://www.palgrave.com/page/detail/blaise-pascal-donald-adamson/?K=9780333550366%7C|archive-date=11 септември 2015|accessdate=5 септември 2016.}}</ref> додека се исполнуваат следните услови: коцкарот може да дозволи да ја изгуби залогата, престанува кога ќе ја достигне својата граница, и мотивацијата е забава, а не лична добивка која води до љубов кон пари"<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.christianpost.com/tech-life-game-news/is-gambling-a-mortal-sin-in-the-bible-27660/|title=Is Gambling a Mortal Sin in the Bible? {{!}} tech-life-game-news|last=Moran|first=Dylan|work=Christianpost.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20160526004940/http://blogs.christianpost.com/tech-life-game-news/is-gambling-a-mortal-sin-in-the-bible-27660/|archive-date=26 мај 2016|accessdate=30 мај 2016.}}</ref> или животен повик.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://catholicexchange.com/is-gambling-a-sin|title=Is Gambling a Sin?|date=2 јануари 2013.|publisher=|accessdate=5 септември 2016.}}</ref> Католичките епископи не го поддржуваат коцкањето во касините на основа дека тоа ги измачува луѓето во проблематично коцкање или зависност, а има посебно негативен ефект врз сиромашните луѓе; тие исто така понекогаш наведуваат секундарни влијанија како што се зголеменото застапување на зеленовање, проституција, корупција, и општествената јавна неморалност.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.miamiarch.org/CatholicDiocese.php?op=Article_11111145043338|title=ADOM :: Florida bishops oppose expanding casino gambling|publisher=|accessdate=5 септември 2016.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.catholiccourier.com/news/local-news/states-bishops-oppose-casino-expansion/|title=State's bishops oppose casino expansion - Catholic Courier|last=Courier|first='''By Mike Latona/'''Catholic|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160611083747/http://www.catholiccourier.com/news/local-news/states-bishops-oppose-casino-expansion/|archive-date=11 јуни 2016|accessdate=26 август 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.catholicculture.org/news/headlines/index.cfm?storyid=13417|title=Kentucky bishops urge opposition to casino gambling : News Headlines|publisher=|accessdate=5 септември 2016.}}</ref> Има барем еден случај каде епископ кој се противи на активностите на казината, продаде земјиште за да се користи за изградба на казините.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.masslive.com/news/index.ssf/2014/09/springfield_diocesan_oppositio.html|title=Roman Catholic Diocese of Springfield opposes casino despite selling 1st parcel of land to MGM|publisher=|accessdate=5 септември 2016.}}</ref> Некои пастори на парохијата исто така се спротивставуваат на казините поради дополнителна причина да ги одвлечат луѓето од црквен [[Бинго (САД)|бинг]] и годишните фестивали каде што игри како блекџек, рулетка, крепесот, и [[покер]] се користат за собирање средства.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.enquirer.com/editions/1999/05/15/loc_catholic_bishops.html|title=Catholic bishops oppose casino idea|publisher=|accessdate=5 септември 2016.|archive-date=2016-08-17|archive-url=https://archive.today/20160817083122/http://www.enquirer.com/editions/1999/05/15/loc_catholic_bishops.html|url-status=dead}}</ref>
== Поврзано ==
* [[Рулет]]
* [[Покер]]
* [[Коцкарски автомат|Слот машина]]
* [[Патолошко коцкање]]
* [[Теорија на веројатноста]]
* [[Психологија]]
* [[Стокастички процес|Стохастички процес]]
== Наводи ==
{{наводи}}
==Литература==
* Chambers, Kerry. ''Gambling for profit: Lotteries, gaming machines, and casinos in cross-national focus'' (U of Toronto press, 2011).
* Ferentzy, Peter, and Nigel Turner. "Gambling and organized crime-A review of the literature." ''Journal of Gambling Issues'' 23 (2009): 111–155.
* Ferentzy, Peter, and Nigel E. Turner. ''A history of problem gambling'' (Springer-Verlag, 2013) {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181104081104/http://jgi.camh.net/index.php/jgi/article/download/3812/3828 |date=4 November 2018 }}
* Haller, Mark H. "The changing structure of American gambling in the twentieth century." ''Journal of Social Issues'' 35.3 (1979): 87–114.
* Richard, Brian. "Diffusion of an economic development policy innovation: Explaining the international spread of casino gambling." ''Journal of Gambling Studies'' 26.2 (2010): 287–300. [http://aquila.usm.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=2368&context=dissertations Online]
* Schwartz, David G. ''Roll The Bones: The History of Gambling'' (2006), scholarly history with global perspective [https://www.amazon.com/Roll-Bones-History-Gambling-Casino/dp/0615847781/ excerpt]
==Надворешни врски==
{{рвр}}
* {{curlie|Games/Gambling/|Gambling sites}}
* [https://gaming.library.unlv.edu/ Center for Gaming Research] – at University of Nevada, Las Vegas
* [https://www.unr.edu/business/centers/gaming Institute for the Study of Gambling and Commercial Gaming] at the University of Nevada, Reno
[[Категорија:Коцкање]]
[[Категорија:Игри на среќа]]
ldl0ixljtggi2w6rmbbl6l6i2m6uwqx
Зелена фабрика
0
1356788
5608842
5488791
2026-08-13T11:01:05Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608842
wikitext
text/x-wiki
'''Зелена фабрика''', '''фабрика со нулта влијание''' или '''зеленa постројка''' е индустриски производствен капацитет дизајниран да го минимизира неговото влијание врз животната средина и да ги обнови ресурсите.<ref name=":0" /> Зелените фабрики се фокусираат на [[Ефикасна енергетска искористеност|енергетска ефикасност]], намалување на отпадот и употреба на [[обновливи извори на енергија]] за промовирање на еколошката одговорност.<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=XRqHvaKTXZYC&q=green+manufacturing|title=Green Manufacturing: Fundamentals and Applications|last=Dornfeld|first=David A.|date=2012-12-09|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-1-4419-6016-0|language=en}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=PIBjCgAAQBAJ|title=The Green Factory: Creating Lean and Sustainable Manufacturing|last=Pampanelli|first=Andrea|last2=Trivedi|first2=Neil|last3=Found|first3=Pauline|date=2015-08-22|publisher=CRC Press|isbn=978-1-4987-0786-2|language=en}}</ref> Многу од овие зелени фабрики ја добиваат својата сертификација за минимално влијание врз животната средина преку БРЕЕАМ.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vwfsfleet.co.uk/app/uploads/2024/01/VWFS-Carbon-Reduction-Plan.pdf|title=VWFS-Carbon-Reduction-Plan|date=29 July 2024|accessdate=29 July 2024|archive-date=2024-07-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20240706083423/https://www.vwfsfleet.co.uk/app/uploads/2024/01/VWFS-Carbon-Reduction-Plan.pdf|url-status=dead}}</ref>
Зелените фабрики најмногу и најдобро функционираат во [[Европска Унија|Европската унија]] во делот на автомобилската индустрија. Производителите на автомобили како Порше и [[Фолксваген]] имаат визија за изградба на зелени фабрики,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://newsroom.porsche.com/en/company/leipzig/sustainability.html|title=Sustainability at Porsche: vision of a Zero Impact Factory|date=2024-05-14|work=Porsche Newsroom|language=en|accessdate=2024-07-29|archive-date=2024-07-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20240729170128/https://newsroom.porsche.com/en/company/leipzig/sustainability.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.volkswagen-group.com/en/initiatives-18186|title=Initiatives|work=Volkswagen Group|language=en|accessdate=2024-07-29}}</ref> а [[БМВ]] веќе ја изградиле ''зелената фабрика на БМВ'' во [[Лајпциг]], Германија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bmw.com/en/magazine/sustainability/circular-lab/reduce/the-green-plant-sustainable-production-in-leipzig.html|title=THE GREEN PLANT: SUSTAINABLE PRODUCTION IN LEIPZIG|date=29 July 2024|work=BMW|accessdate=29 July 2024}}</ref> Во Соединетите Држави, компаниите исто така создаваат и зелени фабрики, како што е Панасоник, чии што зелени фабрики за производство на [[Батерија|електрични батерии]] во Де Сото, Канзас ќе работат главно на [[Ветерна енергија|ветер]] и сончева енергија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://indianacapitalchronicle.com/2024/04/03/americas-green-manufacturing-boom-isnt-powered-by-renewable-energy-%E2%88%92-yet/|title=America's green manufacturing boom isn't powered by renewable energy − yet • Indiana Capital Chronicle|last=Turner|first=James Morton|date=2024-04-03|work=Indiana Capital Chronicle|language=en-US|accessdate=2024-07-29}}</ref>
[[Податотека:Tesla_Gigafactory_4_DJI_20230728123435.JPG|мини| Гигафабриката [[Tesla|на Тесла]] Берлин-Бранденбург во Германија.]]
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Климатски промени]]
[[Категорија:Индустриски градби]]
[[Категорија:Фабрики]]
36tr788sfbco21recim6n7nh6mzzil3
Дорте Дал-Јенсен
0
1357008
5608659
5291307
2026-08-12T19:17:06Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608659
wikitext
text/x-wiki
'''Дорте Дал-Јенсен''' (роденa на 8 септември 1958 година, [[Копенхаген|Копенхаген, Данска]])<ref name="CV"/> е дански професор по палеоклиматологија и истражувач во Центарот за мраз и клима на Институтот Нилс Бор, Универзитетот во Копенхаген во Данска. Нејзиното основено поле е проучување на мразот и климата, конкретно реконструкција на климатските записи од ледените јадра и податоците од бушотини; модели на леден тек до денес [[Ледено јадро|ледени јадра]]; континуум механички својства на [[Анизотропија|анизотропниот]] мраз; мраз во [[Сончев Систем|Сончевиот Систем]]; и историјата и еволуцијата на Ледената покривка на Гренланд.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nbi.ku.dk/english/staff/?pure=en/persons/45103|title=Niels Bohr Institute|date=2007-09-10|publisher=University of Copenhagen}}</ref>
== Образование и кариера ==
Дал-Јенсен има м-р. по [[геофизика]] (1984) и д-р. по геофизика (1988) од Универзитетот во Копенхаген.<ref name="CV"/>
Како студент во 1980 година, Дал-Јенсен учествувала во дупчење на мраз на локацијата Дај 3 на ледената плоча на Гренланд, проект предводен од [[Вили Дансгард]].<ref name="Dansgaard">{{Наведена книга|url=https://icedrill.org/sites/default/files/FrozenAnnals.pdf|title=Frozen Annals: Greenland Ice Cap Research|last=Dansgaard|first=W.|date=2004|publisher=Narayana Pres|isbn=87-990078-0-0|location=Odder, Denmark|page=90|quote=1980 was the year we found two youngsters (and they each other), who should later become prominent participants in our glaciological research: Dorthe Dahl-Jensen and Jørgen Peder Steffensen, both developing very well in teaching and research, she strongest in theory, he in practice and experiment.}}</ref> Иако Дансгард имал правило дека на местото на дупчењето не смее да има жени, Дал-Јенсен сепак учествувала.<ref name="Gertner">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=SfPsDwAAQBAJ|title=The Ice at the End of the World: An Epic Journey Into Greenland's Buried Past and Our Perilous Future|last=Gertner|first=Jon|date=2020|publisher=Random House Publishing Group|isbn=9780812986549|location=US|page=211|quote=Dansgaard had an arbitrary rule that reflected the hidebound traditions of his field: no women could come to the drilling camp. But he had relented in this [Dahl-Jensen's] case.}}</ref><ref name="NBI_Dye3">{{Наведена мрежна страница|url=https://nbi.ku.dk/english/www/willi/dansgaard/boring-ved-dye-3/|title=Drilling at Dye 3|date=12 September 2014|work=Niels Bohr Institute|accessdate=9 July 2021|quote=In 2007, she was appointed as head of Willi Dansgaard’s old department – which is now called the 'Centre for Ice and Climate' and under her leadership it remains one of the world’s leading research institutes in the climate field – moreover with a gender distribution that is almost 50/50.}}</ref> Таа и нејзиниот партнер за дупчење Јорген Педер Штефенсен подоцна се венчале.<ref name="NewYorker2001">{{Наведен нестручен часопис|access-date=July 7, 2021}}</ref>
Била ангажирана од Копенхагенскиот [[Институтот Нилс Бор|институт Нилс Бор]] како вонреден професор во 1997 година;<ref name="CV">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nbi.ku.dk/english/staff/?pure=en%2Fpersons%2Fdorthe-dahljensen(6d9a0017-8123-40da-8570-d3071cf77133)%2Fcv.html|title=Dorthe Dahl-Jensen|last=Dahl-Jensen|first=Dorthe|date=2007-09-10|publisher=University of Copenhagen}}</ref> во 2007 година, станала шеф на Центарот за мраз и клима.<ref name="NBI_Dye3"/>
== Истражување ==
Дал-Јенсен го водела проектот за дупчење [[Емијан|мраз]] на северен Гренланд: истражувачки тим од 14 нации кој поминал четири години дупчејќи и анализирајќи 2540 м. леденото јадро кое допира до последниот [[Меѓуледнички период|меѓуглацијален период]] 130-113 илјади години [[Пред сегашноста|БП]], чии резултати биле објавени во списанието ''Природа'' во 2013 година.<ref>{{Наведено списание|last=NEEM community members|date=24 January 2013|title=Eemian interglacial reconstructed from a Greenland folded ice core|url=http://nora.nerc.ac.uk/id/eprint/500331/1/2012-07-09846-NEEM_revised.pdf|journal=Nature|volume=493|issue=7433|pages=489–494|bibcode=2013Natur.493..489N|doi=10.1038/nature11789|pmid=23344358}}</ref> Весникот сугерира, врз основа на симулации на ледени плочи, дека за време на последниот меѓуглацијален Гренланд можеби придонел околу 2 метри до набљудуваните 4--8 метри пораст на нивото на морето. Ова имплицира дека топењето на мразот на Антарктикот било значаен фактор.
Друг проект во рана фаза е проект за дупчење на длабоко ледено јадро, исто така лоциран на Гренланд, кој се очекува да фрли светлина врз североисточниот леден тек на Гренланд и неговиот придонес за зголемување на нивото на морето. Ова може да даде детали за тоа што да се очекува за идното зголемување на нивото на морето поради губење на масата на ледената покривка на Гренланд. Според ''[[Гардијан]]'' во 2021 година <ref name="Tipping2021">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/environment/2021/may/17/greenland-ice-sheet-on-brink-of-major-tipping-point-says-study|title=Greenland ice sheet on brink of major tipping point, says study|last=Carrington|first=Damian|date=May 17, 2021|work=The Guardian|accessdate=July 6, 2021}}</ref>:<blockquote>Големото топење на ледената покривка на Гренланд би имало долгорочни глобални последици, надвор од зголемувањето на нивото на морето. Тоа би можело да ја запре океанската струја на Голфската струја, со потенцијални ударни ефекти врз дождовните шуми на Амазон и тропските монсуни.</blockquote>
== Награди ==
* 2008 - Награда Декарт на ЕУ (како дел од [[Европски проект за јадро на мраз на Антарктикот|Европскиот проект за јадро на мраз на Антарктикот]]
* 2008 - Вега медал од [[Шведско друштво за антропологија и географија|Шведското друштво за антропологија и географија]]
* 2009 - Награда Амалиенборг
* 2009 - Манч Награда<ref name="CV"/>
* 2009 - Медал на Луис Агасиз од [[Европска унија за геонауки|Европската унија за геонауки]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.egu.eu/awards-medals/louis-agassiz/2014/dorthe-dahl-jensen/|title=Dorthe Dahl-Jensen - Louis Agassiz Medal -|work=European Geosciences Union (EGU)|accessdate=2015-10-24|archive-date=2016-03-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20160321095716/http://www.egu.eu/awards-medals/louis-agassiz/2014/dorthe-dahl-jensen/|url-status=dead}}</ref>
* 2014 - Член на [[Кралската данска академија на науките и писмата]]<ref>[http://www.royalacademy.dk/da/Members/201 member profile] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151222170537/http://www.royalacademy.dk/da/Members/201|date=2015-12-22}}; retrieved 2015-12-17</ref>
* 2022 - [[Балцанова награда|Награда Балзан]] за глацијација и динамика на мразот заедно со [[Ханс Оерлеманс]] .
* 2022 - Член на Академија Еуропеа<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ae-info.org/ae/Member/Dahl-Jensen_Dorthe|title=Dorthe Dahl-Jensen|work=Member|publisher=Academia Europaea|accessdate=2024-09-08}}</ref>
* 2023 - Награда за граници на знаење на фондацијата<ref>[https://www.frontiersofknowledgeawards-fbbva.es/ BBVA Foundation Frontiers of Knowledge Award 2023]</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.nbi.ku.dk/english/staff/?pure=en/persons/45103 Веб-страница на Институтот Нилс Бор]
* https://www.cresis.ku.edu/content/news/newsletter/840 {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160305064300/https://www.cresis.ku.edu/content/news/newsletter/840 |date=2016-03-05 }} Archived </link>
* http://www.nature.com/news/greenland-defied-ancient-warming-1.12265
* [https://www.youtube.com/watch?v=I3totkLx_Ek Интервју на YouTube со Дал-Јенсен]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дал-Јенсен, Дорте}}
[[Категорија:Глациолози]]
[[Категорија:Родени во 1958 година]]
nhfw3dn46565cefysq7rvtjrk4sirbf
Ефи Ацхиоглу
0
1361911
5608737
5324945
2026-08-13T05:19:37Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608737
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Έφη Αχτσιόγλου - 02-05-18 (cropped).png|мини|Eфи Ацхиоглу]]
'''Ефтихија „Ефи“ Ахциоглу''' (родена во [[Пазар (град)|Пазар]], 4 јануари 1985 година), е [[Грци|грчка]] политичарка која била министерка за труд и социјална политика од 2016 до 2019 година. Таа е пратеник во [[Парламент на Грција|грчкиот парламент]] од јули 2019 година и водечка политичка фигура на партијата Нова левица од декември 2023 година. Била член на [[Коалиција на радикалната левица|СИРИЗА]] и пратеник на партијата до нејзиното заминување од партијата во ноември 2023 година.
== Ран живот и образование ==
Родена е во 1985 година, во [[Пазар (град)|Пазар]]. Завршила додипломски студии на Правниот факултет на АУТХ и во 2009 година се стекнала со постдипломски студии по Граѓанско право и политички науки од истото факултет.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.eleftherostypos.gr/politiki/49742-afi-axtsioglou-poia-einai-i-31xroni-ypourgos-ergasias/|title=Έφη Αχτσιόγλου: Ποια είναι η 31χρονη υπουργός Εργασίας {{!}} Ελεύθερος Τύπος|date=2016-11-04|work=Ελεύθερος Τύπος|access-date=2018-03-10|language=el-GR}}</ref>
Работела во Центарот за меѓународно и европско економско право (CIEEL) како истражувач бидејќи добила стипендија, додека во 2014 година ги завршила студиите по трудово право под надзор на професорот [[Aris Kazakos|Арис Казакос]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://qa.auth.gr/el/cv/arkaz|title=ΜΟΔΙΠ - Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης {{!}} Βιογραφικό Σημείωμα|work=qa.auth.gr|language=el|accessdate=2018-03-10}}</ref>
== Занимање ==
Ахциоглу е адвокат од Солун.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.athina984.gr/2016/11/04/i-efi-achtsioglou-stin-ilektriki-karekla-tou-ypourgiou-ergasias-giati-epelegi/|title=Η Έφη Αχτσιόγλου στην ηλεκτρική καρέκλα του υπουργείου Εργασίας- Γιατί επελέγη - ΑΘΗΝΑ 984 - Ο ΣΤΑΘΜΟΣ ΤΗΣ ΠΟΛΗΣ|last=Κωστάκος|first=Δημήτρης|work=www.athina984.gr|language=el|archive-url=https://web.archive.org/web/20161107151528/http://www.athina984.gr/2016/11/04/i-efi-achtsioglou-stin-ilektriki-karekla-tou-ypourgiou-ergasias-giati-epelegi/|archive-date=2016-11-07|accessdate=2018-03-10}}</ref>
Дополнително, таа била пратеник во [[Европски парламент|Европскиот парламент]], и во исто време работела на Катедрата за граѓанско право, политичко процесно и трудово право на Правниот факултет на Универзитетот Аристотел од 2009 до 2013 година,<ref>{{Наведени вести|url=http://www.tanea.gr/news/politics/article/5403991/poioi-einai-oi-neoi-ypoyrgoi/|title=Ποιοι είναι οι εξωκοινοβουλευτικοί που συμμετέχουν στη νέα κυβέρνηση|last=Οnline|first=Τα Νέα|work=Τα Νέα Οnline|access-date=2018-03-10|language=el}}</ref> и како истражувач во Центарот за меѓународно и европско економско право (CIEEL).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.in.gr/economy/article/?aid=1500112816|title=Ποια είναι η νέα υπουργός Εργασίας Έφη Αχτσιόγλου|date=4 November 2016|work=in|language=el|accessdate=2018-03-10}}</ref>
== Политичка кариера ==
[[Податотека:Efi_Achtsioglou.png|десно|мини| Ацхиоглу во октомври 2018 г]]
Во 2015 година таа била кандидат за пратеник на [[Коалиција на радикалната левица|СИРИЗА]] и на изборите во јануари<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.syriza.gr/article/id/59852/Ypopshfioi-boyleytes-SYNASPISMOY-RIZOSPASTIKHS-ARISTERAS-gia-tis-ethnikes-ekloges-ths-25hs-Ianoyarioy-2015.html|title=Υποψήφιοι βουλευτές ΣΥΝΑΣΠΙΣΜΟΥ ΡΙΖΟΣΠΑΣΤΙΚΗΣ ΑΡΙΣΤΕΡΑΣ για τις εθνικές εκλογές της 25ης Ιανουαρίου 2015|work=www.syriza.gr|accessdate=2018-03-10|archive-date=2019-06-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20190603000610/https://www.syriza.gr/article/id/59852/Ypopshfioi-boyleytes-SYNASPISMOY-RIZOSPASTIKHS-ARISTERAS-gia-tis-ethnikes-ekloges-ths-25hs-Ianoyarioy-2015.html|url-status=dead}}</ref> и на септемвриските избори.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.avgi.gr/article/10842/5834684/psephodeltio-epikrateias-syriza|title=ΨΗΦΟΔΕΛΤΙΟ ΕΠΙΚΡΑΤΕΙΑΣ ΣΥΡΙΖΑ|access-date=2018-03-11|language=el-GR}}</ref> Во рамките на СИРИЗА таа управувала со партиски органи, и како член на централниот комитет,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.syriza.gr/page/kentrikh-epitroph.html|title=ΣΥΡΙΖΑ Συνασπισμός Ριζοσπαστικής Αριστεράς|work=www.syriza.gr|accessdate=2018-03-10|archive-date=2019-07-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20190730182316/http://www.syriza.gr/page/kentrikh-epitroph.html|url-status=dead}}</ref> и како член на Солунскиот партиски комитет.
Како извршен директор на политичката канцеларија на Министерството за труд, таа била одговорна за преговорите на грчката влада со институциите за прашања поврзани со пазарот на труд и социјалната политика. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://vouliwatch.gr/mp/ahtsioglou-eutyhia-efi|title=Αχτσιόγλου Ευτυχία (Έφη) {{!}} Vouliwatch|last=|first=|date=|work=www.vouliwatch.gr|publisher=|archive-url=|archive-date=|accessdate=6 November 2021}}</ref>
=== Позиција во грчката влада (2016–2019) ===
Од 5 ноември 2016 година до 9 јули 2019 година, таа била министерка за труд и социјална политика во кабинетот на Ципрас.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ggk.gov.gr/?p=4915|title=Γενική Γραμματεία της Κυβέρνησης {{!}} ΤΣΙΠΡΑ Π. ΑΛΕΞΙΟΥ|work=www.ggk.gov.gr|accessdate=2016-11-07}}</ref> За време на нејзиниот мандат таа, меѓу другото, таа донела закон за проширување на колективните договори, зголемување на општата минимална плата за 11% и за 27% за младите работници (650 евра), укинувањето на подминималната плата, намалување на невработеноста и на нерегистрираните вработувања, создавање на ОПЕКА и донесување на нови процедури за посвојување.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bankwars.gr/pos-paredose-to-ypoyrgeio-ergasias-i-efi-me-ta-kokkina-ston-g-vroytsi/|title=Πως παρέδωσε το υπουργείο Εργασίας η Έφη με τα κόκκινα στον Γ.Βρούτση {{!}} Bank Wars - Τράπεζες|last=vasval|date=9 July 2019|language=en-US|accessdate=2021-03-02|archive-date=2021-04-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20210416163605/https://www.bankwars.gr/pos-paredose-to-ypoyrgeio-ergasias-i-efi-me-ta-kokkina-ston-g-vroytsi/|url-status=dead}}</ref>
=== Грчки пратеник (од 2019 година) ===
За изборите во 2019 година таа била втора на националната избирачка листа на СИРИЗА<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kathimerini.gr/1030170/article/epikairothta/politikh/to-yhfodeltio-epikrateias-toy-syriza---ola-ta-onomata|title=Το ψηφοδέλτιο Επικρατείας του ΣΥΡΙΖΑ - Όλα τα ονόματα {{!}} Kathimerini|date=21 June 2019|work=www.kathimerini.gr|accessdate=2019-07-14}}</ref> и била избрана во [[Парламент на Грција|Парламентот на Грција]].
На грчките парламентарни избори во јуни 2023 година, таа повторно била избрана за пратеник. По одлуката на [[Алексис Ципрас]] да се повлече од функцијата лидер на партијата, таа на 12 јули 2023 година се кандидирала за функцијата претседател на СИРИЗА.<ref>{{Наведување|title=Έφη Αχτσιόγλου: Ανακοίνωσε την υποψηφιότητά της για την προεδρία του ΣΥΡΙΖΑ {{!}} 12/7/2023 {{!}} ΕΡΤ|date=12 July 2023|url=https://www.youtube.com/watch?v=xwVbBLmSD0A|access-date=2023-08-01|language=en}}</ref> Сепак била поразена од нејзиниот сопартиец Стефанос Каселакис на 24 септември 2023 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.politico.eu/article/ex-banker-stefanos-kasselakis-takes-reins-of-greeces-left-main-opposition-syriza/|title=Greece's leftist Syriza gets new leader: An ex-banker|date=2023-09-26|work=Politico.eu|language=en|accessdate=2023-09-26}}</ref> Во ноември 2023 година ја напуштила Сириза со уште 10 пратеници и на 5 декември 2023 година стана член на парламентарната група на новата политичка партија Нова левица (Грција) .
== Личен живот ==
За време на нејзината изборна кампања во 2019 година, таа открила дека била во врска со тогашниот државен министер Димитрис Цанакопулос.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.alphafreepress.gr/2019/06/26/politikh/axtsioglou-tzanakopoulos-i-ypourgos-paradexthike-gia-proti-fora-ti-sxesi-tis-vid/|title=Αχτσιόγλου - Τζανακόπουλος: Η υπουργός παραδέχθηκε για πρώτη φορά τη σχέση της (vid)|last=Press|first=Alpha Free|date=2019-06-26|work=Alphafreepress.gr|language=el|accessdate=2021-01-31}}</ref> Во јануари 2021 година изјавила во медиумите дека е бремена.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.protothema.gr/politics/article/1090333/eguos-i-efi-ahtsioglou-perimenoun-paidi-me-ton-d-tzanakopoulo/|title=Έγκυος η Έφη Αχτσιόγλου, περιμένουν παιδί με τον Δ. Τζανακόπουλο|date=2021-01-31|work=ProtoThema|language=el|accessdate=2021-01-31}}</ref>
== Наводи ==
<references />
[[Категорија:Грчки министри]]
[[Категорија:Родени во 1985 година]]
rcqzkzgs8irdvwk4jm95okw01b3r2vz
Бранко Тричковски
0
1361924
5608575
5562943
2026-08-12T14:28:42Z
Aprilija50.A.D
119801
5608575
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Бранко Тричковски
| image =
| birth_date = {{роден на и возраст|df=yes|1952|1|13}}
| birth_place = {{роден во|Крива Паланка}}, {{МКД}}
| origin = [[Република Македонија]]
| years_active = [[1975]] - сè уште
| occupation = [[новинар]]
| website = [https://frontline.mk www.frontline.mk]<br>[http://www.globusmagazin.mk www.globus.mk]
}}
'''Бранко Тричковски''' (р. {{роден на|13|јануари|1952}} во [[Крива Паланка]]) – [[македонски]] [[новинар]]. Од 2019 година, е колумнист и соработник на порталот [[Фронтлајн]].
== Кариера ==
Завршил Факултет за политички науки во Загреб. Со новинарство почнал во „[[Нова Македонија]]“ (1975), каде што ги минал сите професионални скалила – од помлад соработник до постојан дописник во Софија (1992/96), уредник-коментатор и помошник на главниот и одговорен уредник во период од 1997 1999 година. Во меѓувреме на работа во [[Македонската телевизија]] во период од 1985 до 1986 година. Еден од основачите на „[[Утрински весник]]“ (1999), негов прв главен и одговорен уредник. Од 2003 г. уредниккоментатор во „Утрински весник“. Прв главен и одговорен уредник на неделникот „[[Глобус (магазин)|Глобус]]“. Меѓу [[2019]]-[[2026]] година пишувал за порталот [[Фронтлајн]]. Тој пишуваше и за [[Нова ТВ.мк]] и [[Платформа|Платформа.мк]].
== Надворешни врски ==
* {{URL|www.frontline.mk}}
* {{URL|www.globusmagazin.mk}}
[[Категорија:Македонски новинари]]
cr4nlfdimss5d93g3ksounguwg4ii66
Движење на револуционерите од 25 јануари
0
1364469
5608505
5356204
2026-08-12T13:01:49Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608505
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox political party
| name = Движење на револуционерите од 25 јануари
| native_name = حركة ثوار ٢٥ يناير
| logo = Flag_of_Egypt_(1922-1958).svg
| logo_alt = De Facto flag
| colorcode = <!-- HTML color code (e.g. "red", "#FF0000" or Party metadata color template) otherwise "transparent" -->
| leader = Ахмед ал-Мансур<ref name=h>{{Cite news |last=Yaeri |first=Ahud |date=13 January 2025 |title=ג'יהאדיסטים מצרים מארגונו של מנהיג סוריה החדש הודיעו על הקמת תנועה חדשה שמטרתה - הפלת נשיא מצרים |url=https://mobile.mako.co.il/news-world/2025_q1/Article-a948838ff7e5491027.htm?partner=lobby |access-date=13 January 2025 |work=[[Hevrat HaHadashot]]}}</ref> (приведен)
| caption = Знамето користено од организацијата на социјалните мрежи<ref>{{Cite web |last=al-Mansour |first=Ahmed |date=11 January 2025 |title=أحمد المنصور on X: "حركة ثوار ٢٥ يناير" |url=https://x.com/sweed_08/status/1877920254950555806 |website=[[Twitter]]}}</ref>
| president =
| chairperson =
| secretary =
| general_secretary =
| first_secretary =
| secretary_general =
| presidium =
| governing_body =
| standing_committee =
| spokesperson =
| founder =
| founded = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD}} --> јануари 2025
| headquarters =
| ideology = анти-Сиси
| international =
| website =
| country = Египет
}}
'''Движењето на револуционерите од 25 јануари''' — [[револуционерно движење]] кое започнало во [[Сирија]] во јануари 2025 година, чија цел е да го собори [[Абдел Фатах ел-Сиси]], [[Претседател на Египет|претседателот на Египет]], кој дојде на власт по [[Државен удар во Египет (2013)|египетскиот државен удар во 2013 година]].
== Позадина ==
Во текот на ноември и декември 2024 година, [[Сириска опозиција|сириската опозиција]] предводена од [[Хајат Тахрир ал-Шам]], успешно го зазела [[Дамаск]] и последователно му ставил крај на владеењето на [[Башар ал Асад]], кој имал добри односи со египетскиот претседател Сиси.
Групата е основана со цел да го собори претседателот Сиси и да стави крај на неговото владеење со Египет, слично на начинот на кој му се случи на неговиот сириски колега.
== Лидерство ==
Истакна фигура и водач на групата е Ахмед ал Мансур, египетски државјанин кој служел во Хајат Тахрир ал-Шам за време на [[Граѓанска војна во Сирија|сириската граѓанска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.middleeasteye.net/news/ahmed-al-mansour-egyptian-fighter-syria-whos-causing-sisi-alarm|title=Ahmed al-Mansour: The Egyptian fighter in Syria causing Sisi alarm|work=Middle East Eye|language=en|accessdate=2025-01-13}}</ref>
== Тековен статус ==
На 15 јануари, Мансур бил уапсен од сириските власти, оставајќи го движењето без водач и доведувајќи го во прашање идното постоење на групата.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.reuters.com/world/syria-detains-egyptian-after-videos-threatening-egypts-government-2025-01-15/|title=Syria detains Egyptian after videos threatening Egypt's government|date=15 January 2025|work=[[Reuters]]|access-date=15 January 2025}}</ref>
== Реакции ==
=== Меѓународни ===
Израелскиот N12 ги нарекол револуционерите „[[Џихадизам|џихадисти]]“, а создавањето на револуционерното движење „во духот на ерата“ мислејќи на сириската револуција.<ref name=h/>
=== Домашни ===
Египетскиот про-Сиси телевизиски водител, [[Ахмед Муса]], го опишал движењето како „закана за националната безбедност“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.middleeasteye.net/news/egyptian-media-attacks-ahmed-al-mansour-fears-protests-grow|title=Egypt's Sisi-friendly media attacks Ahmed al-Mansour as protest fears grow|work=[[Middle East Eye]]|language=en|accessdate=2025-01-13}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://x.com/sweed_08 Официјален Твитер профил на Ахмед Мансур] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250220180342/https://x.com/sweed_08 |date=2025-02-20 }}
[[Категорија:Револуционерни движења]]
729bx2sa2j1owep381yv7e878zofjyf
Економија на Иран
0
1369815
5608710
5593912
2026-08-13T00:01:02Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608710
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за економија|country=Иран|image=North Tehran Towers.jpg|image_size=300px|caption=Во [[Техеран (покраина)|Техеранската провинција]] се наоѓа 45% од [[Индустрија на Иран|индустријата на Иран]].<ref>{{cite web |url=http://csis.org/files/media/csis/pubs/081006_iran_nuclear.pdf |author=Anthony H. Cordesman |title=The US, Israel, the Arab States and a Nuclear Iran. Part One: Iranian Nuclear Programs |date=September 23, 2008 |publisher=[[Center for Strategic and International Studies]] |access-date=September 25, 2010 |archive-date=August 6, 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100806042511/http://csis.org/files/media/csis/pubs/081006_iran_nuclear.pdf }}</ref>|currency=[[Ирански ријал]] (IRR,﷼){{refn|group=note|Иран ја девалвирал својата валута во јули 2013 година}}|year=[[Ирански календар|март 21–20]]|organs=[[Организација за економска соработка|ОЕС]], [[Организација на земји извознички на нафта|ОПЕК]], [[Форум за земјите извознички на гас|ФЗИГ]], [[Светска трговска организација|сто]] (набљудувач), [[Шангајска организација за соработка|ШОС]], [[БРИКС]] и други|gdp={{plainlist|
*{{increase}} $463.747 милијарди долари
([[Бруто-домашен производ|номинално]]; 2025 проценка.)<ref name="IMFWEORU">{{cite web|url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2024/October/weo-report?c=429,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2022&ey=2027&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2024|publisher=[[International Monetary Fund]]|website=IMF.org|access-date=11 November 2024}}</ref>
*{{increase}} $1.782 трилион ([[Паритет на куповна моќ|ППП]]; 2025 проценка.)<ref name="IMFWEORU"/>
}}|growth={{plainlist|
* 4.7% (2021)
* 3.0% (2022)
* 2.0% (2023)<ref name="Global Economic Prospects">{{cite web |title=WORLD ECONOMIC OUTLOOK 2022 OCT Countering the Cost-of-Living Crisis|url=https://www.imf.org/-/media/Files/Publications/WEO/2022/October/English/text.ashx |website=www.imf.org |publisher=[[International Monetary Fund]] |page=43|access-date=11 October 2022}}</ref>
}}|per capita={{plainlist|
*{{increase}} $5,300 (номинално; 2025 проценка)<ref name="IMFWEORU"/>
*{{increase}} $20,369 (ПКМ; 2025 проценка.)<ref name="IMFWEORU"/>
}}|sectors={{plainlist|
*[[Примарен сектор на економијата|Земјоделство]]: 6,9% (проценка 2016)
*[[Секундарен сектор на економијата|Индустрија]]: 35,3% (проценка 2016)
*[[Терцијарен сектор на економијата|Услуги]]: 55% (проценка 2017)<ref name="CIAWFIR"/>
}}|components={{plainlist|
*Потрошувачка во домаќинството: 49,7%
*Владина потрошувачка: 14%
*Инвестиции во фиксен капитал: 20,6%
*Инвестиции во залихи: 14,5%
*Извоз на стоки и услуги: 26%
*Увоз на стоки и услуги: −24,9%
*(2017 проценка)<ref name="CIAWFIR"/>
}}|inflation={{DecreasePositive}} 29.5% (2025)<ref>{{cite web | url=https://www.statista.com/statistics/294320/iran-inflation-rate/ | title=Iran - inflation rate 2027 }}</ref>|gini={{decreasePositive}} 38.8 {{color|darkorange|medium}} (2018)<ref>{{Cite web|url=https://knoema.de//atlas/Iran/Gini-Koeffizient|title=Iran Gini-Koeffizient, 2017-2018 - knoema.com|website=Knoema|language=de-DE|access-date=December 15, 2019|archive-date=2019-12-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20191215164723/https://knoema.de//atlas/Iran/Gini-Koeffizient|url-status=dead}}</ref>|edbr={{increase}} [[Индекс на леснотија на водење бизнис|127-мо (2020)]]<ref name="Ease">{{cite news |url=http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/iran |title=Ease of Doing Business in Iran, Islamic Rep |newspaper=World Bank |publisher=Doingbusiness.org |access-date=January 25, 2017 }}</ref>|poverty={{plainlist|
*55% живеат со помалку од 3,4 милиони [[ирански томани|томани]] /месечно (2019; по [[Истражувачки центар Маџлис
]])<ref>{{cite web|url=https://www.dw.com/fa-ir/iran/a-48785539|title=Iخط فقر در ایران دامنهدارتر شده است|work=Deutsche Welle |language=fa}}</ref>
*{{decreasepositive}} 22% за помалку од 6,85 $/ден (2022 година)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.UMIC?locations=IR&most_recent_value_desc=true |title=Poverty headcount ratio at $6.85 a day (2017 PPP) (% of population) - Iran, Islamic Rep. |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org}}</ref>}}|labor={{plainlist|
*{{increase}} 27,358,987 (2019)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.TLF.TOTL.IN?locations=IR |title=Labor force, total{{Snd}} Iran, Islamic Rep. |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=November 3, 2019}}</ref>
*{{increase}} 39.1% стапка на вработеност
(2018)<ref>{{cite web |url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.EMP.TOTL.SP.NE.ZS?locations=IR&most_recent_value_desc=true |title=Employment to population ratio, 15+, total (%) (national estimate){{Snd}} Iran, Islamic Rep. |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org |access-date=November 3, 2019}}</ref>}}|average net salary={{plainlist|
*Урбани домаќинства:
*IRR 17 милиони, месечно (ФГ2013)<ref name="amar_income">{{cite web |url=http://www.amar.org.ir/Portals/0/Files/abstract/1392/ch_hd_shr_92.pdf |script-title=fa:چکیده نتایج طرح آمارگیری هزینه و درامد خانوارهای شهری و روستایی - ۱۳۹۲ |publisher=Statistical Center of Iran |date=July 13, 2014 |access-date=December 4, 2014 |language=fa |archive-url=https://web.archive.org/web/20141204065317/http://www.amar.org.ir/Portals/0/Files/abstract/1392/ch_hd_shr_92.pdf |archive-date=December 4, 2014 |url-status=live }}</ref>
*Рурални домаќинства:
*10 милиони IRR, месечно (ФГ 2013)<ref name="amar_income" />}}|unemployment={{plainlist|
*{{increaseNegative}} 8.90% (декември 2021)<ref name="CEIC unemployment">{{cite web |url=https://www.ceicdata.com/en/indicator/iran/unemployment-rate |title=Iran Unemployment Rate |publisher=CEIC Data |access-date=July 28, 2019 }}</ref>
}}|industries=[[нафтена индустрија|нафта]], [[петрохемиска индустрија|петрохемикалии]], [[ѓубриво]], [[натриум хидроксид]], [[производство на автомобили]], делови, [[фармацевтска индустрија|фармацевтски производи]], [[апарати за домаќинство]], [[електроника]]], [[Електроенергетска индустрија|моќ]], [[текстилна индустрија|текстил]], [[градежна индустрија|градежништво]], [[цемент]] и други [[градежен материјал|градежни материјали]], [[преработка на храна]] (особено рафинирање на шеќер и производство на растително масло), производство на црни и обоени метали, вооружување|exports={{decrease}} $107.43 милијарди долари
(2018)<ref name="OPEC 2019">{{cite web |url=https://www.opec.org/opec_web/en/about_us/163.htm |title=Iran facts and figures |publisher=OPEC |access-date=July 28, 2019}}</ref>|export-goods=[[Министерство за нафта (Иран)|нафта]] (56%),<ref name="OPEC 2019"/> [[Национална иранска петрохемиска компанија|хемиски и петрохемиски производи]], [[ирански автомобили|автомобили]], [[Земјоделство во Иран|овошје и јаткасти плодови]], [[персиски тепих|килими]]|export-partners={{plainlist|
*{{flag|China}} 36%
*{{flag|Turkey}} 20%
*{{flag|Kuwait}} 6%
*{{flag|Pakistan}} 4.7%
*{{flag|India}} 4.1%
*{{flag|Armenia}} 3.5%
*{{flag|Azerbaijan}} 2.8%
*{{flag|United Arab Emirates}} 2.5%
*{{flag|Germany}} 1.8%
*{{flag|Oman}} 1.7% (2022)<ref name="OEC1">{{Cite web|url=https://oec.world/en/visualize/tree_map/hs92/export/irn/show/all/2022 | title=Foreign trade partners of Iran |publisher=[[The Observatory of Economic Complexity]] |access-date=13 March 2024}}</ref>}}|imports={{increaseNegative}} $54.46 милијарди долари (2018)<ref name="CEIC 2019">{{cite web |url=https://www.ceicdata.com/en/indicator/iran/total-imports|title=Iran Total Imports, 1979 - 2018 |publisher=CEIC Data |access-date=October 5, 2019}}</ref>|import-goods=индустриски суровини и интермедијарни производи (46%), капитални производи (35%), прехранбени производи и други производи за широка потрошувачка (19%), технички услуги|import-partners={{plainlist|
*{{flag|China}} 28.4%
*{{flag|United Arab Emirates}} 19.2%
*{{flag|Brazil}} 12.9%
*{{flag|Turkey}} 8.7%
*{{flag|India}} 5.5%
*{{flag|Germany}} 4.9%
*{{flag|Malaysia}} 2.3%
*{{flag|Italy}} 1.7%
*{{flag|Oman}} 1.6%
*{{flag|France}} 0.9% (2022)<ref>{{cite web |title=Foreign import trade partners of Iran |url=https://oec.world/en/visualize/tree_map/hs92/import/irn/show/all/2022 |publisher=[[The Observatory of Economic Complexity]] |access-date=13 March 2024}}</ref>}}|FDI={{plainlist|
*{{increase}} $50.33 billion (December 31, 2017, est.)<ref name="CIAWFIR"/>
*Abroad: {{increase}} $5.226 billion (December 31, 2017, est.)<ref name="CIAWFIR"/>
}}|debt={{plainlist|
* {{decreasePositive}} [[Ирански ријал|IRR]] 34.091.132 милијарди (2022)<ref name="IMF_Finance">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2022/October/weo-report?c=429,&s=NID_NGDP,NGSD_NGDP,LUR,GGR,GGR_NGDP,GGX,GGX_NGDP,GGXWDG,GGXWDG_NGDP,BCA,BCA_NGDPD,&sy=2022&ey=2027&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=Report for Selected Countries and Subjects: October 2022|publisher=[[International Monetary Fund]]|website=imf.org}}</ref>
* 34.172% of GDP (2022)<ref name="IMF_Finance"/>
}}|gross external debt={{decreasePositive}} $9.142 милијарди (декември 2022)<ref name="Ceicdata.com">{{cite web |title=External Debt {{!}} Economic Indicators {{!}} CEIC |url=https://www.ceicdata.com/en/indicator/external-debt |website=www.ceicdata.com}}</ref>|revenue=IRR 8,298,940 милијарди (2022)<ref name="IMF_Finance"/>|expenses=IRR 12,487,173 милијарди (2022)<ref name="IMF_Finance"/>|credit={{plainlist|
*[[Економска разузнавачка единица]]:
*CCC ([[Кредитен ризик#Суверен ризик|Суверен ризик]])
*CCC ([[Валутен ризик]])
*CC ([[Банкарство во Иран|Ризик од банкарскиот сектор]])
*CC ([[Политички ризик]])
*Б ([[#Макроекономски трендови|Ризик од економската структура]])
*CC ([[Ризик на земјата]])
*(февруари 2014)<ref>{{Cite web |first=Toby |last=Iles |url=http://country.eiu.com/article.aspx?articleid=641634048&Country=Iran&topic=Risk&subtopic=Credit+risk&subsubtopic=Overview |url-access=subscription |title=Iran: risk assessment |website=[[Economist Intelligence Unit]] |date=March 5, 2014 |access-date=March 28, 2014 |editor=Pat Thaker}}</ref>}}|reserves={{decrease}} $85.2 милијарди (31 декември 2020 година, проценка.)<ref name="International Monetary Fund">{{cite web|url=https://fred.stlouisfed.org/series/IRNFAFARUSD|title=Iran Foreign reserves|website=IMF|date=January 2000|access-date=May 20, 2020}}</ref>|cianame=iran|spelling=US}}
[[Иран]] има мешовита, централно планска економија со голем јавен сектор.<ref name="Economist, Jan 18, 20032">"A survey of Iran: Stunted and distorted". ''The Economist'' (2003)</ref> Се состои од јаглеводородни, земјоделски и услужни сектори, покрај производствените и финансиските услуги,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.worldbank.org/en/country/iran/overview|title=Overview|work=World Bank|language=en|accessdate=2023-12-24}}</ref> со преку 40 индустрии со кои се тргува на берзата во Техеран. Со 10% од докажаните светски резерви на нафта и 15% од резервите на гас, Иран се смета за „енергетска суперсила“.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=CA1Cn8tDMv4C&q=iran+energy+superpower&pg=PA50|title=Energy and the Iranian Economy|date=July 25, 2006|publisher=US Government Printing Office|isbn=978-1-4223-2094-5|access-date=June 11, 2014}}</ref><ref>{{cite journal|author=Balamir Coşkun, Bezen|date=Winter 2009|title=Global Energy Geopolitics and Iran|url=http://www.uidergisi.com/wp-content/uploads/2011/06/Global-Energy-Geopolitics-and-Iran.pdf|journal=Uluslararası İlişkiler|volume=5|issue=20|pages=179–201|archive-url=https://web.archive.org/web/20140401102351/http://www.uidergisi.com/wp-content/uploads/2011/06/Global-Energy-Geopolitics-and-Iran.pdf|archive-date=April 1, 2014}}</ref><ref>[https://www.latimes.com/world/middleeast/la-fg-iranian-business-20140315,0,7576988.story?page=1#axzz2xFZZWtL7 Ramin Mostaghim, Alexandra Sandels and Patrick J. McDonnell: Iran businesses await a post-sanctions bonanza]. ''[[Los Angeles Times]]'', March 15, 2014. Retrieved March 28, 2014.</ref><ref>[[Robert W. Jordan|Jordan, Robert W.]] (July 16, 2015). [https://time.com/3960122/iran-economic-superpower/ "Iran Could Become an Economic Superpower"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20241204103807/https://time.com/3960122/iran-economic-superpower/ |date=2024-12-04 }}. ''[[Time (magazine)|Time]]''. Retrieved July 31, 2015.</ref> Сепак, од 2024 година Иран страда од енергетска криза.
Уникатна карактеристика на иранската економија е потпирањето на големите религиозни фондации наречени бонјади, чии заеднички буџети претставуваат повеќе од 30% од трошоците на централната влада.<ref name="GSO3">[http://www.globalsecurity.org/military/world/iran/mjf.htm Bonyad-e Mostazafan va Janbazan Oppressed and Disabled Veterans Foundation (MJF)]. Globalsecurity.org. Retrieved February 6, 2011.</ref>
Во 2007 година, иранскиот план за реформа на субвенциите вовел контрола на цените и субвенции особено за храна и енергија.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.heraldextra.com/news/u-s-targets-iran-s-vulnerable-oil/article_d46afbcb-9e1a-5c58-8fde-008972b21e11.html|title=U.S. targets Iran's vulnerable oil|work=Los Angeles Times|access-date=July 17, 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20170903031335/http://www.heraldextra.com/news/u-s-targets-iran-s-vulnerable-oil/article_d46afbcb-9e1a-5c58-8fde-008972b21e11.html|archive-date=September 3, 2017|year=2007}}</ref><ref name="Subsidy">{{Наведени вести|url=http://www.iran-daily.com/1387/3111/html/economy.htm|title=Energy subsidies reach $84b|date=April 27, 2008|work=[[Iran (newspaper)|Iran Daily]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20090619035938/http://iran-daily.com/1387/3111/html/economy.htm|archive-date=June 19, 2009}}</ref> Шверцот, административните контроли, широко распространетата корупција,<ref>[http://payvand.com/blog/blog/2009/11/18/iran-falls-to-168-in-corruption-perception-index-2009/ Iran falls to 168 in Corruption Perception Index] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20091122220244/http://payvand.com/blog/blog/2009/11/18/iran-falls-to-168-in-corruption-perception-index-2009/|date=November 22, 2009}}. Transparency International (2009). Retrieved November 19, 2009.</ref><ref>[https://archive.today/20130615230926/http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=140&edition=8&ccrcountry=158§ion=84&ccrpage=37Iran Country Report] . Freedom House (2007). Retrieved October 29, 2009.</ref> и другите рестриктивни фактори го поткопуваат растот предводен од приватниот сектор.<ref name="CIA">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/iran/|title=World Factbook: Iran's entry|year=2008|publisher=[[Central Intelligence Agency]]|accessdate=November 6, 2009|archive-date=2024-05-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20240505102855/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/iran/|url-status=dead}}</ref> 20-годишната визија на владата вклучувала пазарни реформи рефлектирани во петгодишниот план за развој, од 2016 до 2021 година, фокусирајќи се на „отпорна економија“ и „прогрес во науката и технологијата“.<ref name="IRI-WB-2020">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.worldbank.org/en/country/iran/overview|title=Islamic Republic of Iran. Overview|date=May 1, 2020|work=World Bank|accessdate=June 12, 2020}}</ref> Поголемиот дел од извозот на Иран е нафта и гас, што претставува најголем дел од државниот приход во 2010 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/iran/8996819/Iran-threatens-new-war-games-in-the-oil-lanes-of-the-Gulf.html|title=Iran threatens new war games in the oil lanes of the Gulf|date=January 6, 2012|work=The Telegraph|access-date=January 24, 2012|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220112/https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/iran/8996819/Iran-threatens-new-war-games-in-the-oil-lanes-of-the-Gulf.html|archive-date=January 12, 2022}}</ref> Во март 2022 година, иранскиот парламент под тогашниот нов претседател Ебрахим Раиси одлучил да ја укине големата субвенција за увоз на храна, лекови и добиточна храна, во вредност од 15 милијарди долари во 2021 година.<ref name="ag2022">{{Наведени вести|url=https://www.iranintl.com/en/202203209997|title=Iran Signs Deal With Russia To Import 20 Million Tons Of Basic Goods|date=20 March 2022|publisher=Volant Media UK Limited}}</ref> Исто така, во март 2022 година, бил договорен извоз на 20 милијарди тони основни стоки од Русија, вклучувајќи растително масло, пченица, јачмен и пченка.
Образованото население во Иран, [[Список на земјите по ИЧР|високиот човечки развој]], ограничената економија и недоволните странски и домашни инвестиции поттикнале зголемен број Иранци да бараат работа во странство, што резултирало со значителен „одлив на мозоци“.<ref name="BBC drain">{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/6240287.stm|title=Huge cost of Iranian brain drain|last=Frances Harrison|date=January 8, 2007|work=BBC News}}</ref><ref name="autogenerated2">{{Наведена книга|title=Contemporary Iran: Economy, Society, Politics|url=https://archive.org/details/contemporaryiran0000unse_m8q8|last=Gheissari|first=Ali|publisher=Oxford University Press|year=2009|isbn=978-0-19-537849-8|location=USA|pages=[https://archive.org/details/contemporaryiran0000unse_m8q8/page/3 3]–4 (Paperback edition)}}</ref><ref name="UNDP2014">{{Наведена мрежна страница|url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdr14-report-en-1.pdf|title=Human Development Report 2014 – "Sustaining Human Progress: Reducing Vulnerabilities and Building Resilience"|publisher=[[Human Development Report|HDRO (Human Development Report Office)]] [[United Nations Development Programme]]|accessdate=August 8, 2014}}</ref> Сепак, во 2015 година, Иран и П5+1 постигнале договор за јадрена програма со кој биле отстранети повеќето меѓународни санкции. Следствено, за краток период туристичката индустрија значително се подобрила и инфлацијата во земјата била намалена, иако повлекувањето на САД од Заедничкиот сеопфатен акционен план во 2018 година повторно го попречил растот на економијата и ја зголемила инфлацијата.
БДП се намалил во 2018 и 2019 година, но се очекувало скромно враќање во 2020 година.<ref name="Nordea-2020">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nordeatrade.com/fi/explore-new-market/iran/economical-context|title=Iran: Economic and Political Overview|date=May 2020|work=Nordea|accessdate=June 12, 2020}}</ref> Предизвиците вклучуваат појава на КОВИД-19 почнувајќи од февруари 2020 година, американските санкции повторно воведени во средината на 2018 година, зголемена невработеност поради санкциите,<ref name="Nordea-2020" /> инфлација, инфлација на храната,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://data.worldbank.org/indicator/AG.PRD.FOOD.XD?locations=IR|title=World Bank Open Data|work=World Bank Open Data|accessdate=2024-12-16}}</ref> „хронично слаб и недоволно капитализиран“ банкарски систем,<ref name="theodora">{{Наведена мрежна страница|url=https://theodora.com/wfbcurrent/iran/iran_economy.html|title=Iran Economy 2020|work=theodora|accessdate=June 12, 2020}}</ref> банкарски систем и корупцијата. Иранската валута, [[Ирански ријал|иранскиот ријал]], паднал,<ref name="6 charts bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-middle-east-48119109|title=Six charts that show how hard US sanctions have hit Iran|date=December 9, 2019|work=BBC News|access-date=June 12, 2020}}</ref> и Иран има релативно низок рејтинг во „[[Економска слобода]]“,<ref name="Heritage-2020">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.heritage.org/index/ranking|title=2020 Index of Economic Freedom. Country Rankings|work=Heritage|archive-url=https://web.archive.org/web/20200521231822/https://www.heritage.org/index/ranking|archive-date=May 21, 2020|accessdate=June 12, 2020}}</ref> и „[[леснотија на водење бизнис]]“.<ref name="EoDB">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.doingbusiness.org/en/rankings|title=Ease of Doing Business rankings.|date=May 2019|work=DOINGBUSINESS|accessdate=June 12, 2020}}</ref>
== Историја ==
[[Податотека:Achaemenid_coin_daric_420BC_front.jpg|лево|мини|150x150пкс| Персиски [[Ахеменидско Царство|Ахеменидски]] [[златник]], околу 490 п.н.е]]
Во 546 п.н.е., [[Крез (митологија)|Крез]] од [[Лидија]] бил поразен и заробен од [[Иран|Персијците]], кои потоа го прифатиле [[злато]]то како главен метал за нивните монети. Во библиската [[книга Естира]] постојат извештаи за испраќања од Суза до провинции до Индија и Кралството Куш за време на владеењето на Ксеркс Велики (485–465 п.н.е.). До времето на [[Херодот]] (околу 475 п.н.е.), [[Кралски Пат|Кралскиот Пат]] на [[Ахеменидско Царство|Персиското Царство]] бил околу 2.857 км од градот [[Суза]] на Карун (250 км источно од Тигар) до пристаништето Смирна (современ [[Измир]] во [[Турција]]) на [[Егејско Море|Егејското Море]].
Современото [[Земјоделството во Иран|земјоделство во Иран]] датира од 1850-тите кога Амир Кабир презел голем број промени во традиционалниот земјоделски систем. Ваквите промени вклучувале увоз на модифицирани семиња и потпишување договори за соработка со други земји. Банката ''Естекрази'' на Лазар Полјаков била купена во 1898 година од страна на [[Руска Империја|царската влада на Русија]], а подоцна преминала во рацете на иранската влада со договор во 1920 година. Банката ги продолжила своите активности под името ''Банка Иран'' до 1933 година кога ја вградувала новооснованата банка Кешаварзи.<ref name="LOC5">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/195|title=Iran, a country study|last=Curtis|first=Glenn|last2=Hooglund|first2=Eric|date=April 2008|publisher=[[Library of Congress]]|isbn=978-0-8444-1187-3|location=Washington, D.C., USA|page=[https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/195 195]}}</ref>
Царската банка на Персија била основана во 1885 година, со канцеларии во сите поголеми градови во Персија. Реза Шах Пехлави (владеел 1925–41) ја подобрил целокупната инфраструктура на земјата, спровел образовни реформи, водел кампања против странското влијание, го реформирал правниот систем и вовел современи индустрии. Во тоа време, Иран доживеал период на социјални промени, економски развој и релативна политичка стабилност.
Реза Шах Пахлави, кој абдицирал во 1941 година, бил наследен од неговиот син, [[Мухамед Реза Пахлеви|Мохамад Реза Пахлеви]] (р. 1941–79). Не се случила фундаментална промена во економијата на Иран за време на Втората светска војна и следните години. Помеѓу 1954 и 1960 година, брзото зголемување на приходите од нафта и одржливата странска помош довеле до поголеми инвестиции и брз економски раст, првенствено во владиниот сектор. Последователно, инфлацијата се зголемила, вредноста на националната валута, ријалот се депрецирала и се развил дефицит во надворешно-трговската размена. Економските политики спроведени за борба против овие проблеми довеле до пад на стапките на номинален економски раст и приход по глава на жител до 1961 година.
Пред 1979 година, Иран брзо се развивал. Традиционално земјоделско, до 1970-тите, земјата претрпела значителна индустријализација и осовременување.<ref name="documentary">{{YouTube|ek8IXhh-kII|Iran's Industrial Progresses (Part I)}}.</ref><ref name="documentary2">{{YouTube|lXSeOVZUphQ|Iran's Industrial Progresses (Part II)}}.</ref> Темпото забавило до 1978 година, бидејќи одливот на капитал достигнало 30 до 40 милијарди долари од 1980-та година, непосредно пред [[Иранска револуција|револуцијата]].<ref name="Migration3">[https://www.migrationpolicy.org/article/iran-vast-diaspora-abroad-and-millions-refugees-home Shirin Hakimzadeh. Iran: A Vast Diaspora Abroad and Millions of Refugees at Home]. Migration information source (2006). Retrieved July 18, 2009.</ref>
По национализирањата во 1979 година и избувнувањето на Иранско-ирачката војна, над 80% од економијата паднала под контрола на владата.<ref name="GSO3"/> Во осумгодишната војна со Ирак загинале најмалку 300.000 Иранци, а повеќе од 500.000 биле повредени. Трошоците за војната за иранската економија изнесувале околу 500 милијарди долари.<ref>{{cite encyclopedia|encyclopedia=Microsoft Encarta|title=Iran-Iraq war|year=2008}}</ref><ref>[http://www.globalsecurity.org/military/world/war/iran-iraq.htm Iran–Iraq war (1980–1988)]. Globalsecurity.org. Retrieved October 21, 2009.</ref>
По прекинот на непријателствата во 1988 година, владата направила обид да ги развие комуникациските, сообраќајните, производствените, здравствените, образовните и енергетските сектори на земјата, вклучувајќи ги и нејзините потенцијални јадрени енергетски капацитети, и почнала да ги интегрира своите комуникациски и транспортни системи со оние на соседните држави.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.irvl.net/six_snapshots.htm|title=Iranian Economy in Six Snapshots|date=February 2001|publisher=Payam-e Emruz; Economic, Social, Cultural (Monthly)|archive-url=https://web.archive.org/web/20070927023440/http://www.irvl.net/six_snapshots.htm|archive-date=September 27, 2007}}</ref>
Долгорочните цели на владата од револуцијата биле наведени како [[Независност|економска независност]], целосна вработеност и удобен животен стандард, но населението на Иран се зголемило повеќе од двојно помеѓу 1980 и 2000 година, а неговата средна возраст се намалила.<ref name="Dr. Gheissari">{{Наведена книга|title=Contemporary Iran: Economy, Society, Politics|url=https://archive.org/details/contemporaryiran0000unse_m8q8|last=Gheissari|first=Ali|publisher=Oxford University Press|year=2009|isbn=978-0-19-537849-8|location=USA|pages=[https://archive.org/details/contemporaryiran0000unse_m8q8/page/7 7]–8 (Paperback edition)}}</ref> Иако многу Иранци се земјоделци, земјоделското производство постојано опаѓа од 1960-тите. До крајот на 1990-тите, Иран увезувал голем дел од својата храна. Во тоа време, економските тешкотии во селата резултирале со [[Урбанизација|преселување на многу луѓе во градовите]].<ref name="Migration3"/><gallery>
Податотека:Provinces_of_Iran_by_contribution_to_national_GDP.svg|алт=The Provinces of Iran by their contribution to national GDP, 2014| [[Покраини во Иран|Провинциите на Иран]] според нивниот придонес во националниот БДП, 2014 година
Податотека:Socio-eco_expenditures_IRAN.jpg|алт=Socioeconomic expenditures, 2004| Социоекономски расходи, 2004 година
Податотека:GDP_per_capita_development_in_Iran.svg|алт=Historical GDP per capita development in Iran, 1820–2018| Историски развој на БДП по глава на жител во Иран, 1820–2018 година
Податотека:Irecosector.gif|алт=Economic sectors, 2002| Економски сектори, 2002 година
Податотека:Inflation_Iran_CPI.jpg|алт=Inflation rate, 1980–2010| [[Централна банка на Иран|Стапка на инфлација]], 1980-2010 година
Податотека:Iran_market_liquidity.png|алт=Market liquidity, 2012| [[Централна банка на Иран|Ликвидност на пазарот]], 2012 година
Податотека:IRAN_CPI_broad_money_FXreserves.jpg|алт=CPI, broad money and foreign exchange reserves, 2000–2011| ИПК, [[Централна банка на Иран|широки пари]] и [[Централна банка на Иран|девизни резерви]], 2000–2011 година
Податотека:USD-IRR_exchange_rate.JPG|алт=US dollar/Iranian rial exchange rate, 2003–2014 est.| Курс на [[американски долар]] / [[ирански ријал]], проценка 2003–2014 година.
Податотека:Debt_service-Iran.png|алт=Debt service, 1980–2000| [[Централна банка на Иран|Услуга за долгови]], 1980-2000 година
Податотека:IRANbalanceofpayment.jpg|алт=Balance of payment, 2003–2007| [[Биланс на плаќања|Платен биланс]], 2003–2007 година
Податотека:TEPIXvsDJIA.png|алт=TEPIX vs DJIA and oil prices, 2000–2009| TEPIX vs [[Дау Џонс 30|DJIA]] и цените на нафтата, 2000–2009 година
Податотека:Oil_Production_and_Consumption.gif|алт=Oil production and consumption, 1977–2010| Производство и потрошувачка на нафта, 1977-2010 година
Податотека:IRAN_oil&gas_production.jpg|алт=Oil and gas production, 1970–2030 est.| Производство на нафта и гас, 1970-2030.
</gallery>
== Макроекономски трендови ==
Националниот научен буџет на Иран во 2005 година изнесувал околу 900 милиони американски долари, приближно еднакво на бројката од 1990 година.<ref>[http://www.sciencemag.org/cgi/content/full/309/5742/1802?maxtoshow=&HITS=10&hits=10&RESULTFORMAT=&fulltext=iran&searchid=1138556046976_3291&FIRSTINDEX=0&journalcode=sci "Science in Iran: An Islamic Science Revolution?"]. ''[[Science (journal)|Science]]''. September 16, 2005 (subscription required). Retrieved November 15, 2008.</ref> До почетокот на 2000 година, Иран одвојувал околу 0,4% од својот БДП за истражување и развој, рангирајќи ја земјата зад светскиот просек од 1,4%.<ref name="autogenerated12">Reza Malekzadeh, [[Azarakhsh Mokri]], Pejman Azarmina: [http://www.ams.ac.ir/AIM/0141/malekzadeh0141.html "Medical Science and Research in Iran"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170517140630/http://www.ams.ac.ir/AIM/0141/malekzadeh0141.html|date=May 17, 2017}}. Academy of Medical Sciences of Iran. Retrieved December 4, 2008.</ref> Во 2009 година, односот на истражувањето и БДП бил 0,87% во однос на среднорочната цел на владата од 2,5%.<ref name="Ministry of Commerce2">[https://web.archive.org/web/20130310232210/http://www.irantradelaw.com/wp-content/uploads/2010/03/Irans-Foreign-Trade-Regime-Report.pdf – The foreign trade regime of the Islamic Republic of Iran]. [[Ministry of Commerce (Iran)]] (2009). Retrieved April 8, 2010.</ref> Иран се нашол на прво место по научен раст во светот во 2011 година и на 17-то место во производството на наука во 2012 година.
Иран има широка и разновидна индустриска база.<ref>[http://www.ft.com/cms/s/0/7de6a358-b798-11e4-8807-00144feab7de.html#axzz47HQajJna Judith Evans: Fund managers on the Iranian frontier]. ''Financial Times'', March 1, 2015. Retrieved April 29, 2016.</ref> Според ''The Economist'', Иран се рангирал на 39-то место на списокот на индустријализирани земји, произведувајќи 23 милијарди долари индустриски производи во 2008 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iran-daily.com/1388/3410/html/economy.htm|title=Iran 39th Industrialized Country|archive-url=https://web.archive.org/web/20090630090651/http://www.iran-daily.com/1388/3410/html/economy.htm|archive-date=June 30, 2009|accessdate=May 1, 2010}}</ref> Помеѓу 2008 и 2009 година Иран се преселил на 28-то од 69-то место во годишниот раст на индустриското производство поради неговата релативна изолација од [[Финансиска криза 2007–2008|финансиската криза во 2008 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://old.tehrantimes.com/index_View.asp?code=215089|title=Iran advances 41 places in industrial production|date=February 28, 2010|work=Tehran Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20120820025409/http://old.tehrantimes.com/index_View.asp?code=215089|archive-date=August 20, 2012|accessdate=May 10, 2010}}</ref>
На почетокот на 21 век, услужниот сектор бил најголем во Иран, следен од индустријата (рударството и производството) и земјоделството. Во 2008 година, БДП на Иран бил проценет на 382,3 милијарди долари (842 милијарди долари ПКМ), или 5.470 долари по глава на жител (12.800 долари ПКМ).
Во 2010 година, номиналниот БДП бил проектиран да се удвои во следните пет години.<ref>[http://www.payvand.com/news/10/apr/1042.html Iran's GDP to grow by $55.5B] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200115020156/http://www.payvand.com/news/10/apr/1042.html|date=January 15, 2020}}.</ref> Реалниот раст на БДП се очекувало да биде просечен 2,2% годишно во 2012-16 година, што е недоволно за намалување на стапката на невработеност.<ref name="EIU52">[http://country.eiu.com/article.aspx?articleid=648671049&Country=Iran&topic=Summary&subtopic=At+a+glance&subsubtopic=Iran+at+a+glance%3A+2012-16 Iran at a glance]. [[Economist Intelligence Unit]] (subscription required), December 12, 2011. Retrieved January 8, 2012.</ref> Понатаму, меѓународните санкции ја оштетиле економијата со намалување на извозот на нафта за половина, пред да закрепне во 2016 година.<ref>[http://www.payvand.com/news/12/dec/1232.html Economic survey reveals Iran's slowdown] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200112192617/http://www.payvand.com/news/12/dec/1232.html|date=January 12, 2020}}.</ref> [[Ирански ријал|Иранскиот ријал]] изгубил повеќе од половина од својата вредност во 2012 година, насочувајќи го Иран кон индустријализација со замена на увозот и отпорна економија.<ref name="ABC12">[https://abcnews.go.com/International/wireStory/iran-leader-unveils-economy-resistance-22576504 Ali Akbar Dareini: Iran Leader Unveils 'Economy of Resistance'.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140227181859/https://abcnews.go.com/International/wireStory/iran-leader-unveils-economy-resistance-22576504|date=February 27, 2014}} Associated Press, February 19, 2014. Retrieved February 19, 2014.</ref><ref>[http://www.ft.com/intl/cms/s/0/55fb9ece-38c5-11e2-981c-00144feabdc0.html#axzz2JrYnyNBf Javier Blas: Sanctions take heavy toll on Iran]. ''Financial Times'', November 28, 2012 (subscription required). Retrieved February 3, 2013.</ref> Според [[Меѓународен монетарен фонд|Меѓународниот монетарен фонд]], Иран е „транзициска економија“, односно се менува од планирана во пазарна економија.<ref name="imf-iran">{{Наведена книга|url=http://www.imf.org/External/Pubs/NFT/2007/iran/market/market.pdf|title=Islamic Republic of Iran: Managing the Transition to a Market Economy|last=Jbili|first=A.|last2=Kramarenko|first2=V.|last3=Bailén|first3=J. M.|date=March 1, 2007|publisher=The International Monetary Fund|isbn=978-1-58906-441-6|page=xii|access-date=February 5, 2011}}</ref>
Во 2008 година, [[Обединети нации|Обединетите нации]] ја класифицирале иранската економија како полуразвиена.<ref name="Encarta: Iran's entry">{{Наведена енциклопедија|access-date=July 24, 2010}}</ref> Во 2014 година, Иран се нашол на 83-то место во анализата на [[Светски економски форум|Светскиот економски форум]] за глобалната конкурентност на 144 земји.<ref>[http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2014-15.pdf The Global Competitiveness Report (2014–2015)]. [[World Economic Forum]], August 2014. Retrieved September 5, 2014.</ref><ref>[http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Sep13.pdf Iran Investment Monthly.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131209205824/http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Sep13.pdf|date=December 9, 2013}} [[Turquoise Partners]], September 2013. Retrieved December 6, 2013.</ref><ref name="WEF2">[http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Sep13.pdf Iran ranks 69th out of 139 in global competitiveness] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131209205824/http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Sep13.pdf|date=December 9, 2013}}. ''[[Global Competitiveness Report]]'', [[World Economic Forum]] (2010). Retrieved September 18, 2010.</ref> Политичката, политиката и стабилноста на валутата се сметаат за најпроблематични фактори за водење бизнис во Иран. Тешкотиите во пристапот до финансии исто така претставуваат голема грижа, особено за малите и средни претпријатија. Поголемиот дел од финансиските ресурси на Иран се насочени кон трговија, шверц и шпекулации наместо кон производство и производство.
Во 2008 година, според Голдман Сакс, Иран има потенцијал да стане една од најголемите светски економии во 21 век.<ref name="Goldman Sachs">[http://www.chicagogsb.edu/alumni/clubs/pakistan/docs/next11dream-march%20%2707-goldmansachs.pdf "The N-11: More Than an Acronym"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080911041502/http://www.chicagogsb.edu/alumni/clubs/pakistan/docs/next11dream-march%20%2707-goldmansachs.pdf|date=September 11, 2008}}.</ref><ref>[http://www.zawya.com/Story.cfm/sidZAWYA20101026044134/Iran%20Ranks%203rd%20Among%20Newly-Emerged%20Economies%20 Iran Ranks 3rd Among Newly-Emerged Economies] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110617075656/http://www.zawya.com/Story.cfm/sidZAWYA20101026044134/Iran%20Ranks%203rd%20Among%20Newly-Emerged%20Economies%20|date=June 17, 2011}}.</ref> Во 2014 година, иранскиот претседател Хасан Рохани изјавил дека Иран има потенцијал да стане една од десетте најголеми економии во следните 30 години.<ref>[https://www.cnbc.com/2014/01/23/irans-relations-with-europe-will-be-normalized-rouhani.html Iran eyes 'constructive engagement'—but not with Israel]. [[CNBC]], January 23, 2014. Retrieved February 1, 2014.</ref>
Еден голем проблем кој често го наведуваат иранските индустријалци е тоа што владата не поддржува увоз на слични делови или производи во земјата, поткопувајќи ја нивната активност и домашниот пазар. Ова делумно се должи на коруптивните интереси внатре во владата и лошото управување.<div class="floatright">
{| cellpadding="2" cellspacing="0"
|<timeline>
ImageSize = width:450 height:200
PlotArea = left:90 bottom:30 top:10 right:0
AlignBars = justify
DateFormat = yyyy
Period = from:0 till:65000
TimeAxis = orientation:horizontal
Colors =
id:gray value:gray(0.5)
id:line1 value:gray(0.9)
id:line2 value:gray(0.7)
ScaleMajor = unit:year increment:20000 start:0 gridcolor:line2
ScaleMinor = unit:year increment:10000 start:0 gridcolor:line1
BarData =
bar:first text:1990-2008
bar:second text:2009
bar:third text:2010
bar:fourth text:2011
bar:fifth text:2012
bar:sixth text: 2013
bar:seventh text: 2014
bar:eighth text: 2015
bar:ninth text: 2016
bar:tenth text: 2017
bar:eleventh text: 2018
PlotData=
color:yellow width:10
bar:first from:start till:60979 text:60,979
color:tan1 width:10
bar:second from:start till:15000 text:15,000
bar:third from:start till:18600 text:18,600
bar:fourth from:start till:33000 text:33,000
bar:fifth from:start till:34155 text:34,155
bar:sixth from:start till:30947 text:30,947
bar:seventh from:start till:31410 text:31,410
bar:eighth from:start till:33931 text:33,931
bar:ninth from:start till:40736 text:40,736
bar:tenth from:start till:47901 text:47,901
bar:eleventh from:start till:52183 text:52,183
TextData =
pos:(4,3) textcolor:gray fontsize:S text:Articles published in major international journals
</timeline>
|-
| style="text-align:left; font-size:100%;" | Научен раст во Иран
|}
</div>{{#invoke:Chart|bar chart|width=400|height=300|group 1=617 : 646 : 704 : 781 : 848 : 905 : 985 : 1076 : 1114 : 1148 : 1239 : 1314 : 1250 : 1244 : 1284 : 1336|group 2=9666 : 9999 : 10726 : 11607 : 12415 : 13036 : 13977 : 15095 : 15429 : 15679 : 16664 : 17488 : 16447 : 16165 : 16463 : 16918|colors=red : green|scale per group=1|group names=БДП, ПКМ, милиони (тековни меѓународни $) : БДП по глава на жител, ПКМ (тековни меѓународни $)|x legends=2000::::2004::::2008::::2012:::2015}}{{#invoke:Chart|bar chart|width=400|height=300|group 1=617 : 646 : 704 : 781 : 848 : 905 : 985 : 1076 : 1114 : 1148 : 1239 : 1314 : 1250 : 1244 : 1284 : 1336|group 2=9666 : 9999 : 10726 : 11607 : 12415 : 13036 : 13977 : 15095 : 15429 : 15679 : 16664 : 17488 : 16447 : 16165 : 16463 : 16918|colors=red : green|scale per group=1|group names=БДП, ПКМ, милиони (тековни меѓународни $) : БДП по глава на жител, ПКМ (тековни меѓународни $)|x legends=2000::::2004::::2008::::2012:::2015}}
[[Податотека:Iran_Population_(1880-2016).jpg|десно|мини|300x300пкс| Промени во населението на Иран]]
{| style="margin:1em; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%;"
!Година
(Извор: [[Меѓународен монетарен фонд|ММФ]])<ref name="IMF2">[http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/02/weodata/weorept.aspx?sy=1980&ey=2015&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=54&pr1.y=2&c=429&s=NGDP%2CPPPPC%2CPPPEX%2CPCPI%2CLP%2CBCA&grp=0&a= World Economic Outlook Database (Iran)]. International Monetary Fund (October 2014). Retrieved February 16, 2015.</ref>
![[Бруто домашен производ|БДП]], тековни цени
(милијарди [[Ирански ријал|IRR]])
!Имплициран [[Паритет на куповна моќ|ППП]]
стапка на конверзија
(USD/IRR)
![[БДП по глава на жител]], ПКМ
(тековен [[меѓународен долар]])
![[Инфлација|инфлаторски]] индекс
(просечен [[Индекс на потрошувачки цени|ИПЦ]])
(2011/2012=100)
![[Тековна сметка|Состојба на тековната сметка]]
(милијарди американски долари)
!Население
(милиони луѓе)
|-
|1980
| style="text-align:right;" |6,622
| align="right" |40
| align="right" |4,267
| align="right" |0.5
| style="text-align:right;" | -3.6
| style="text-align:center;" |38
|-
|1985
| align="right" |16,556
| align="right" |53
| align="right" |6,469
| align="right" |0.9
| align="right" | -0.9
| style="text-align:center;" |48
|-
|1990
| align="right" |35,315
| align="right" |101
| align="right" |6,410
| align="right" |2.5
| style="text-align:right;" | -2.7
| style="text-align:center;" |55
|-
|1995
| align="right" |185,928
| align="right" |399
| align="right" |7,265
| align="right" |9
| align="right" |3.4
| style="text-align:center;" |64
|-
|2000
| align="right" |580,473
| align="right" |940
| align="right" |9,666
| align="right" |21
| align="right" |12.5
| style="text-align:center;" |64
|-
|2005
| align="right" |1,831,739
| align="right" |2,025
| align="right" |13,036
| align="right" |40
| align="right" |15.4
| style="text-align:center;" |69
|-
|2010
| align="right" |4,333,088
| align="right" |3,498
| align="right" |16,664
| align="right" |82
| align="right" |27.3
| style="text-align:center;" |74
|-
|2015 (проценка)
| align="right" |13,077,142
| align="right" |9,788
| align="right" |16,918
| align="right" |253
| align="right" |6.9
| style="text-align:center;" |79
|}
=== Реформски план ===
Проширување на јавното здравство и [[Надворешни односи на Иран|меѓународните односи]] се другите главни цели на петтиот план, амбициозна серија од мерки кои вклучуваат реформа на субвенциите, банкарска докапитализација, [[Ирански ријал|валута]], оданочување, царина, градежништво, вработување, рапространување на стоки и услуги на национално ниво, социјална правда и продуктивност.<ref>[https://www.princeton.edu/irandataportal/laws/labor-civilsociety/targeting-subsidies/full-text/ Full Text of the Law for the Targeting of Subsidies] {{Dead link|date=November 2016}}. [[Princeton University]], November 2009. Retrieved February 16, 2016.</ref> Намерата била да се направи земјата самодоволна до 2015 година и да се замени исплатата на 100 милијарди долари годишно за субвенции со целна социјална помош.<ref name="csmonitor1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.csmonitor.com/World/Middle-East/2010/0430/Why-Iran-s-Ahmadinejad-is-pushing-to-cut-popular-government-subsidies|title=Why Iran's Ahmadinejad is pushing to cut popular government subsidies|last=Roshanak Taghavi|date=April 30, 2010|publisher=CSMonitor.com|accessdate=May 5, 2010}}</ref><ref name="Turq6">[http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Jan11.pdf ''Iran Investment Monthly''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160413080605/http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Jan11.pdf |date=2016-04-13 }}.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://go.worldbank.org/KQD2RP3RX0|title=Iran{{Snd}} Country Brief|date=September 2010|publisher=World Bank|archive-url=http://webarchive.loc.gov/all/20110210062245/http://go.worldbank.org/KQD2RP3RX0|archive-date=February 10, 2011|accessdate=January 30, 2010}}</ref><ref>[http://www.atiehbahar.com/Resource.aspx?n=1000039 Planned Economic Reforms] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20131031092224/http://www.atiehbahar.com/Resource.aspx?n=1000039 |date=2013-10-31 }}.</ref> Овие реформи биле насочени кон главните извори на неефикасност и нарушување на цените на Иран и се верува дека ќе доведат до големо преструктуирање на речиси сите економски сектори.
Со отстранување на субвенциите за енергија, Иран има намера да ги направи своите индустрии поефикасни и конкурентни.<ref>[http://www.imf.org/external/pubs/ft/survey/so/2010/INT092810A.htm Iran to Cut Oil Subsidies in Energy Reform]. International Monetary Fund, September 28, 2010. Retrieved October 13, 2010.</ref> До 2016 година, една третина од економскиот раст на Иран се очекувало да потекнува од подобрувањето на продуктивноста. Енергетските субвенции ја оставиле економијата како една од најмалку енергетски ефикасните во светот, со енергетски интензитет три пати поголем од глобалниот просек и 2,5 пати поголем од просекот на [[Блискиот Исток]].<ref name="RFE2">Reza Taghizadeh (June 9, 2010): [http://www.rferl.org/content/Sanctions_And_Irans_Achilles_Heel/2066744.html Sanctions And Iran's Achilles Heel]. ''Radio Free Europe''. Retrieved October 13, 2010.</ref> И покрај сопствените проблеми, банкарскиот сектор се смета за потенцијална заштита од отстранување на субвенциите, бидејќи планот не се очекува директно да влијае на банките.<ref>[http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Oct10.pdf ''Iran Investment Monthly''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20101214141840/http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Oct10.pdf|date=December 14, 2010}}.</ref>
== Национално планирање ==
[[Политика на Иран|Буџетот на Иран]] е основан од Организацијата за управување и планирање на Иран и се предлага од владата до парламентот пред [[Ирански календар|крајот на годината]]. По одобрувањето на буџетот од страна на [[Меџлис]], [[Централна банка на Иран|Централната банка]] презентира детална [[Централна банка на Иран|монетарна и кредитна политика]] до Советот за пари и кредити (СПК) за одобрување. Потоа, главните елементи на овие политики се приклучуваат во петгодишниот план за економски развој. Планот е дел од „''Визија 2025''“, стратегија за долгорочен одржлив раст.<ref>{{Наведена книга|url=http://www.investiniran.ir/en/filepool/26?redirectpage=%2fen%2febook|title=The Business Year 2013: Iran|last=Ayse|first=Valentine|last2=Nash|first2=Jason John|last3=Leland|first3=Rice|date=January 2013|publisher=The Business Year|isbn=978-1-908180-11-7|location=London, U.K.|page=41|access-date=March 14, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20161227193349/http://www.investiniran.ir/en/filepool/26?redirectpage=%2Fen%2Febook|archive-date=December 27, 2016}}</ref>
{| style="margin:1em; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%; float:left;"
|+Петгодишен план за економски развој (2010–15)
!Ставка
!2010 (постигнат)
!2010–15 (цел)
|-
|[[Меѓународно рангирање на Иран#Економија|Светско рангирање на БДП]]
|18-та [[Список на земји по БДП (ПКМ)|најголема економија по ПКМ]]<ref name="IMF22">[http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2010/02/weodata/weorept.aspx?sy=2009&ey=2009&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512,941,914,446,612,666,614,668,311,672,213,946,911,137,193,962,122,674,912,676,313,548,419,556,513,678,316,181,913,682,124,684,339,273,638,921,514,948,218,943,963,686,616,688,223,518,516,728,918,558,748,138,618,196,522,278,622,692,156,694,624,142,626,449,628,564,228,283,924,853,233,288,632,293,636,566,634,964,238,182,662,453,960,968,423,922,935,714,128,862,611,716,321,456,243,722,248,942,469,718,253,724,642,576,643,936,939,961,644,813,819,199,172,184,132,524,646,361,648,362,915,364,134,732,652,366,174,734,328,144,258,146,656,463,654,528,336,923,263,738,268,578,532,537,944,742,176,866,534,369,536,744,429,186,433,925,178,746,436,926,136,466,343,112,158,111,439,298,916,927,664,846,826,299,542,582,967,474,443,754,917,698,544&s=PPPGDP&grp=0&a=&pr.x=64&pr.y=7 World Economic Outlook Database – Report for Selected Countries and Subjects]. International Monetary Fund (2009). Retrieved November 29, 2010.</ref>
|12-то во 2015
|-
|[[Централна банка на Иран#Раст на БДП|Годишна стапка на раст]]
|2.6%
|8% во просек (врз основа на 1,1 трилиони американски долари домашни и [[Странски директни инвестиции во Иран|СДИ]]);<ref name="AFP2">[http://www.france24.com/en/20100111-iran-five-year-plan-targets-annual-8-growth?quicktabs_1=0 Iran five-year plan targets annual 8% growth] {{Dead link|date=November 2016}}. Agence France Presse, January 11, 2010. Retrieved July 23, 2010.</ref><ref>[http://tehrantimes.com/economy-and-business/97131-iran-approves-16b-of-foreign-investment-plans Iran approves $1.6b of foreign investment plans] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120425075105/http://tehrantimes.com/economy-and-business/97131-iran-approves-16b-of-foreign-investment-plans|date=April 25, 2012}}. ''Tehran Times'', April 21, 2012. Retrieved April 21, 2012.</ref> [http://www.businessmonitor.com/ BMI] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110131000540/http://www.businessmonitor.com/|date=January 31, 2011}} прогноза: 3,6% во просек (2009–14)<ref>[http://www.researchandmarkets.com/research/62a3b3/iran_commercial_ba Iran Commercial Banking Report] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120213221752/http://www.researchandmarkets.com/research/62a3b3/iran_commercial_ba|date=February 13, 2012}}. Business Monitor International (Q1 2009). Retrieved July 10, 2010.</ref>
|-
|[[Економија на Иран#Работна сила|Невработеност]]
|11,8% според владата; неофицијално: 12–22%;<ref>[https://web.archive.org/web/20120217085904/http://www.foxnews.com/politics/2010/12/27/cracks-start-irans-economy-touts-sanctions/ Cracks Start to Show in Iran's Economy as U.S. Touts Sanctions]. Foxnews, December 27, 2010. Retrieved December 27, 2010.</ref> 30% според опозицијата<ref>[https://www.latimes.com/news/nationworld/world/la-fg-iran-subsidies-20101223,0,5543095.story?track=rss Prices in Iran rise after lifting of subsidies]. ''Los Angeles Times'', December 23, 2010. Retrieved December 27, 2010.</ref>
|7% до 2015 година, со отворање на 1 милион нови работни места секоја година<ref name="AFP2" />
|-
|[[Централна банка на Иран#Инфлација и монетарна политика|Стапка на инфлација]]
|15% (од јануари 2010)
|12% во просек<ref name="AFP2" />
|-
|[[Закони за труд и даноци во Иран#Индиректни даноци (продажба, ДДВ)|Данок на додадена вредност]]
|3%
|8%<ref name="Turquoise22">[http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Dec10.pdf ''Iran Investment Monthly''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120306000343/http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Dec10.pdf|date=March 6, 2012}}. Turquoise Partners (December 2010). Retrieved December 27, 2010.</ref>
|-
|[[Приватизација во Иран|Приватизација]]
|{{NA}}
|20% од државните фирми ќе се приватизираат секоја година<ref>[http://www.tehrantimes.com/economy-and-business/115671-iran-to-privatize-186-state-run-companies-official Iran to privatize 186 state-run companies: official] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140528055805/http://www.tehrantimes.com/economy-and-business/115671-iran-to-privatize-186-state-run-companies-official|date=May 28, 2014}}. ''Tehran Times'', May 11, 2014. Retrieved May 27, 2014.</ref>
|-
|[[Задруга|Удел на кооперативниот сектор]] (% БДП)
|< 5%<ref>[http://financialtribune.com/articles/economy-domestic-economy/16303/cooperatives-share-meager-economy Cooperatives Share Meager in Economy] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160308184433/http://financialtribune.com/articles/economy-domestic-economy/16303/cooperatives-share-meager-economy |date=2016-03-08 }}. ''Financial Tribune'', May 9, 2015. Retrieved May 10, 2015.</ref>
|25%<ref name="OIETA22">[http://www.investiniran.ir/en/filepool/27?redirectpage=%2fen%2febook Invest in Iran] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20171229112518/http://www.investiniran.ir/en/filepool/27?redirectpage=%2fen%2febook |date=2017-12-29 }}. Organization for Investment, Economic and Technical Assistance of Iran, Winter 2011. Retrieved March 28, 2014.</ref>
|-
|[[Науката и технологијата во Иран#Буџет|Р&Р]] (% БДП)
|0.87%
|2.5%<ref name="Ministry of Commerce" />
|-
|[[Економија на Иран#Меѓународна трговија|Удел на извозот без нафта]]
|20%
|30% ($83 милијарди) до 2016 година<ref name="AFP2" /><ref name="Turquoise22" /><ref>[http://www.tehrantimes.com/economy-and-business/98163-iran-plans-160-billion-annual-trade-turnover-by-2016 Iran plans $160 billion annual trade turnover by 2016] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120527094544/http://www.tehrantimes.com/economy-and-business/98163-iran-plans-160-billion-annual-trade-turnover-by-2016|date=May 27, 2012}}. ''Tehran Times'', May 23, 2012. Retrieved June 3, 2012.</ref>
|-
|[[Цена на нафтата]] & [[Министерство за нафта (Иран)#Приходи од сурова нафта|приходи]] [[Влада на Иран#Приходи|во буџетот]]
|60 долари за барел
|Просечно 65 долари за барел<ref name="AFP2" /> / $250 милијарди во [[Министерство за нафта (Иран)#Приходи од сурова нафта|приходи од нафта и гас]] во 2015 година откако [[Јужен Парс#развој на Јужен Парс|тековните проекти]] ќе бидат пуштени во употреба; Проекции на [[Меѓународен монетарен фонд]]: ~ 60 милијарди долари<ref>[http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2010/cr1074.pdf 2010 Staff report]. IMF (March 2010). Retrieved December 27, 2010.</ref>
|-
|[[Национален фонд за развој]]|| {{N/A}}
|30% од [[Министерство за нафта (Иран)#Приходи од сурова нафта|приходи од нафта]] ќе бидат доделени на [[Национален фонд за развој]] до 2015 година<ref>[http://tehrantimes.com/economy-and-business/116908-irans-ndf-allocates-7b-to-upstream-oil-projects Iran's NDF allocates $7b to upstream oil projects] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140714212942/http://tehrantimes.com/economy-and-business/116908-irans-ndf-allocates-7b-to-upstream-oil-projects|date=July 14, 2014}}. ''Tehran Times'', July 9, 2014. Retrieved July 12, 2014.</ref>
|-
|[[Нафтена индустрија во Иран#Производство и резерви на нафта|Производство на нафта]]
|4,1 милиони;bpd
|5,2 милиони барели на ден (со околу 2.500 нафтени и гасни бунари кои ќе бидат дупчени и пуштени во употреба)<ref>[http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=9010170497 Oil Minister: Iran Self-Sufficient in Drilling Industry] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130606031356/http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=9010170497|date=June 6, 2013}}. Fars News Agency, January 9, 2012. Retrieved February 5, 2012.</ref>
|-
|Производство на [[Нафтена индустрија во Иран#Природен гас|природен гас]]|| {{N/A}}
|900 милиони кубни метри/ден
|-
|[[Нафтена индустрија во Иран|Проекти за истражување и развој во нафтената индустрија]]|| {{N/A}}
|Имплементација на 380 истражувачки проекти до 2015 година кои опфаќаат подобрување на стапката на обновување, конверзија на гас и хидроконверзија
<ref>[http://www.iran-daily.com/1391/1/24/MainPaper/4207/Page/4/Index.htm# Oil Industry Will Carry Out 380 Research Projects]. ''Iran Daily'', April 12, 2012. Retrieved April 13, 2012.</ref>
|-
|Инвестиции во [[Нафтена индустрија во Иран|индустријата за нафта и гас]]|| {{N/A}}
|20 милијарди долари годишно во приватни и [[Странски директни инвестиции во Иран|странски инвестиции]], делумно за зајакнување на [[Национална иранска компанија за рафинирање и дистрибуција на нафта#Нови капацитети|капацитети за рафинирање нафта]]<ref name="AFP2" /><ref>[http://www.payvand.com/news/10/jun/1138.html South Pars attracts $15b in domestic investment]. Mehr News Agency, June 15, 2010. Retrieved June 15, 2010.</ref>
|-
|[[Национална иранска петрохемиска компанија#Проширување на петрохемиската индустрија|Петрохемиско производство]]
|~50 милиони tpy
|100 милиони tpy<ref name="NIPC2">[http://www.tehrantimes.com/index_View.asp?code=212109 Iran to build 46 new petchem units] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110613210148/http://www.tehrantimes.com/index_View.asp?code=212109 |date=2011-06-13 }}. ''[[Tehran Times]]'', January 13, 2010. Retrieved January 30, 2010.</ref><ref>[http://www.tehrantimes.com/Index_view.asp?code=230826 $44b investment for 64 petchem projects] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110614012618/http://www.tehrantimes.com/Index_view.asp?code=230826 |date=2011-06-14 }}. ''Tehran Times'', November 23, 2010. Retrieved November 23, 2010.</ref>
|-
|[[Национална иранска нафтена компанија#Подружници|Бункеринг]]
|25% удел на пазарот во [[Персиски Залив]]
|50% удел на пазарот или 7,5 милиони течно гориво<ref>[http://www.iran-daily.com/1389/8/4/MainPaper/3810/Page/4/Index.htm# Bunkering Sector Flourishing]. ''Iran Daily'', October 26, 2010. Retrieved October 25, 2010.</ref>
|-
|[[Национална иранска нафтена компанија#Стратешки нафтени резерви|Капацитет за складирање на нафтени производи]]
|11,5 милијарди литри
|16,7 милијарди литри
|-
|[[Гасното поле Јужен Парс|Капацитет за складирање на природен гас]]|| {{N/A}}
|14 милијарди кубни метри
|-
|[[Список на електрани во Иран|Капацитет за производство на електрична енергија]]
|61,000 MW
|86,000 MW<ref>[https://web.archive.org/web/20111030025107/http://www.tehrantimes.com/index.php/economy-and-business/3959-iran-to-boost-power-generation-capacity-by-25000mw Iran to boost power generation capacity by 25,000MW]. ''Tehran Times'', October 26, 2011. Retrieved October 30, 2011.</ref>
|-
|[[Список на електрани во Иран|Ефикасност на електраните]]
|38%
|45%<ref>[https://archive.today/20130209230849/http://www.zawya.com/story.cfm/sidZAWYA20110414044704 Iran Top Producer of Hydroelectric Power Plants]. ''Zawya'', April 14, 2011. Retrieved October 7, 2011.</ref>
|-
|Инвестиции во [[Индустрија на Иран|рударство и индустрија]]|| {{N/A}}
|$70 милиони / 700,000 милиони [[Ирански ријал|ријали]]<ref name="Plan2">[http://www.iran-daily.com/1389/4/13/MainPaper/3720/Page/4/Index.htm Mining Sector Exports Hit $8b]. ''Iran Daily'', July 4, 2010. Retrieved July 10, 2010.</ref>
|-
|[[Рударство во Иран#челик|Производство на суров челик]]
|~10 милиони tpy
|42 милиони tpy во 2015<ref name="Plan2" />
|-
|[[Рударство во Иран#Железна руда|Производство на железна руда]]
|~27 милиони tpy
|66 милиони tpy од 2015<ref name="Plan2" />
|-
|[[Рударство во Иран#Цемент|Цемент]]
|~71 милион tpy
|110 милиони tpy<ref name="Plan2" />
|-
|[[варовник]]||{{N/A}}
|166 милиони tpy<ref name="Plan2" />
|-
|[[Индустрија на Иран#Мали и средни претпријатија|Индустриски паркови]]||{{N/A}}
|До 2015 година ќе се изградат 50 нови индустриски паркови<ref>[http://www.ngdir.ir/News/NewsDetail.asp?PID=16132 Economy, News. National Geoscience Database of Iran (2010)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200323060308/http://www.ngdir.ir/News/NewsDetail.asp?PID=16132|date=March 23, 2020}}. Retrieved July 24, 2010.</ref>
|-
|[[Транспорт во Иран#Пристаништа|Капацитет на пристаништата]]
|150 милиони тони
|200 милиони тони<ref>[http://www.iran-daily.com/1389/10/6/MainPaper/3855/Page/4/Index.htm# Ports Capacity to Increase]. ''Iran Daily'', December 27, 2010. Retrieved December 26, 2010.</ref>
|-
|[[Ирански железници|Железници]]
|10.000 километри<ref>[http://www.tehrantimes.com/economy-and-business/94182-iran-to-extend-rail-network-to-15000-kilometers-by-2015 Iran to extend rail network to 15,000 kilometers by 2015] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120204213235/http://www.tehrantimes.com/economy-and-business/94182-iran-to-extend-rail-network-to-15000-kilometers-by-2015|date=February 4, 2012}}. ''Tehran Times'', January 3, 2012. Retrieved January 3, 2012.</ref>
|15.000 километри до 2015 година по цена од 8 милијарди долари годишно
|-
|[[Транспорт во Иран#Транзитна статистика|Транзит]]
|7 милиони тони
|40 милиони тони стока<ref>[http://www.investiniran.ir/en/sectors/transportation Transportation] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140314223721/http://www.investiniran.ir/en/sectors/transportation |date=2014-03-14 }}. [[Ministry of Economic Affairs and Finance (Iran)#Organization for Investment and Economic and Technical Assistance|Organization for Investment and Technical Assistance of Iran]], 2012. Retrieved March 14, 2014.</ref>
|-
|[[Електронска трговија во Иран|Електронска трговија]]||{{N/A}}
|20% од домашната трговија, 30% од надворешната трговија и 80% од владините трансакции да се вршат по електронски пат<ref>[http://www.iran-daily.com/1390/7/14/MainPaper/4070/Page/4/Index.htm Electronic trade up]. ''Iran Daily'', October 6, 2011. Retrieved October 6, 2011.</ref>
|}
{{Clear}}
; Шести развоен план (2016–2021)
Шестиот петгодишен развоен план за периодот 2016–2021 година имал акцент на „насоки“ наместо на „тешки цели“.<ref name="lexology">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lexology.com/library/detail.aspx?g=9a25e9cc-44d0-45fa-9a54-905de434fc66|title=Iran approves the Sixth Development Plan to boost investment|last=Kordvani|first=Amir|last2=Berenjforoush|first2=Poulad|date=April 21, 2017|work=lexology|accessdate=June 13, 2020}}</ref> Тој дефинирал единствено три приоритети:
* развој на отпорна економија;
* напредок во науката и технологијата;
* и промоција на културната извонредност.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.worldbank.org/en/country/iran/overview|title=Overview|work=World Bank|access-date=October 21, 2017|language=en}}</ref>
== Фискална и монетарна политика ==
Од револуцијата во 1979 година, владините трошоци се просечно 59% за социјалните политики, 17% за економските прашања, 15% за [[Вооружени сили на Иран|националната одбрана]] и 13% за општите работи. Плаќањата се просечно 39% за образование, здравство и социјално осигурување, 20% за други социјални програми, 3% за [[Земјоделството во Иран|земјоделство]], 16% за вода, струја и гас, 5% за производство и рударство, 12% за патишта и сообраќај и 5% за други економски работи. [[Инвестиции]]те на Иран достигнале 27,7% од БДП во 2009 година. Помеѓу 2002 и 2006 година, инфлацијата изнесувала околу 14%.<ref name="IndexMundi">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.indexmundi.com/iran/inflation_rate_(consumer_prices).html|title=Iran Inflation Rate|year=2009|publisher=Index Mondi|accessdate=February 5, 2011}}</ref>
Во 2008 година, околу 55% од приходите на владата доаѓале од приходите од нафта и природен гас, со 31% од даноци и такси.<ref name="payvand.com2">[http://www.payvand.com/news/08/jan/1250.html "Crude price pegged at dlrs 39.6 a barrel under next year's budget"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110622092858/http://www.payvand.com/news/08/jan/1250.html|date=June 22, 2011}}. ''[[IRNA]]'', January 27, 2008. Retrieved December 5, 2008.</ref><ref>[http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20080611134119/http://www.fco.gov.uk/en/about-the-fco/country-profiles/middle-east-north-africa/iran?profile=economy&pg=2 Iran's entry]. Foreign and CommonWealth Office (2010). Retrieved June 21, 2009.</ref> Практично има милиони луѓе кои не плаќаат даноци во Иран и оттаму работат [[Сива економија|надвор од формалната економија]]. Буџетот за [[Ирански календар|2012 година]] изнесувал 462 милијарди долари, 9% помалку од 2011 година.<ref name="BusinessWeek2">[http://www.businessweek.com/ap/2012-05/D9UQDHR80.htm Iran's parliament approves $462 billion budget] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130718212621/http://www.businessweek.com/ap/2012-05/D9UQDHR80.htm|date=July 18, 2013}}. [[Associated Press]]. Retrieved May 19, 2012.</ref> Буџетот се базира на цената на нафтата од 85 долари за барел. Вредноста на американскиот долар е проценета на 12.260 [[Ирански ријал|IRR]] за истиот период.<ref name="BusinessWeek">[http://www.businessweek.com/ap/2012-05/D9UQDHR80.htm Iran's parliament approves $462 billion budget] {{Семарх}}.</ref>
Според шефот на Одделот за статистика на Иран, доколку се почитуваат правилата за буџетирање, владата би можела да заштеди најмалку 30 до 35% од своите трошоци.<ref>[http://www.payvand.com/news/10/may/1316.html Ten Million Iranians Under "Absolute Poverty Line"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120105030221/http://www.payvand.com/news/10/may/1316.html|date=January 5, 2012}}.</ref> Каматната стапка на централната банка е 21%, а [[Централна банка на Иран|стапката на инфлација]] се искачила на 22% во 2012 година, 10% повисока отколку во 2011 година.<ref>[http://www.jpost.com/IranianThreat/News/Article.aspx?id=265498 Experts: Steinitz exaggerates on Iran economy]. ''The Jerusalem Post'', April 10, 2012. Retrieved April 18, 2012.</ref> Постои мала усогласеност помеѓу фискалната и [[Централна банка на Иран|монетарната политика]]. Според [[Централна банка на Иран|Централната банка на Иран]], јазот меѓу богатите и сиромашните се намалил поради месечните субвенции, но трендот може да се смени доколку високата инфлација продолжи.<ref name="FT42">[http://www.ft.com/cms/s/0/a6ac4438-8ebe-11e1-ac13-00144feab49a.html#axzz1t6ompQP1 Najmeh Bozorgmehr: Subsidy dispute adds to Iran's woes]. ''Financial Times'', April 25, 2012 (subscription required). Retrieved April 25, 2012.</ref>
Иран имал околу 110 милијарди американски долари [[девизни резерви]] во 2011 година<ref name="F102">[http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=8101300065 Minister: Iran Facing No Problem in Currency Reserves, Revenues] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120419001302/http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=8101300065|date=April 19, 2012}}. Fars News Agency, April 18, 2012. Retrieved May 2, 2012.</ref> и ги балансирал своите [[Биланс на плаќања|надворешни плаќања]] со цените на нафтата на приближно 75 долари за барел.<ref>[https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/tehranbureau/2010/10/iran-primer-the-oil-and-gas-industry.html The Oil and Gas Industry]. ''Iran Primer'' (PBS), October 26, 2010. Retrieved October 27, 2010.</ref> Од 2013 година, само 30 до 50 милијарди долари од тие резерви се достапни поради денешните санкции.<ref name="ABC">{{Наведени вести|url=https://abcnews.go.com/Politics/wireStory/sanctions-biting-iran-budging-20044000|title=Sanctions Biting but Iran Not Budging|last=Marjorie Olster|date=August 23, 2013|work=[[Associated Press|AP]]|access-date=August 24, 2013}}</ref> Иранските медиуми ја доведуваат во прашање причината поради која иранската влада не ги вратила [[Централна банка на Иран|своите девизни резерви]] пред воведувањето на последната рунда санкции и неуспехот да се претвори во злато. Како последица на тоа, [[Ирански ријал|иранскиот ријал]] изгубил повеќе од 40% од својата вредност помеѓу декември 2011 и април 2012 година.
Надворешните и фискалните сметки на Иран го одразуваат падот на цените на нафтата во фискалната година (ФГ) 2012 година, но остануваат во суфицит. Се очекувало тековната сметка да достигне суфицит од 2,1% од БДП во ФГ 2012 година, а нето фискалната рамнотежа (по исплатите на иранскиот национален развојен фонд) ќе забележи суфицит од 0,3% од БДП. Во 2013 година [[Надворешен долг|надворешните долгови]] изнесувале 7,2 милијарди долари помалку од 17,3 милијарди долари во 2012 година.<ref>[http://www.payvand.com/news/13/may/1206.html Iran's external debts cut by $10b, hit $7.2b: Central Bank Chief] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180616030502/http://www.payvand.com/news/13/may/1206.html|date=June 16, 2018}}. ''Tehran Times'', May 27, 2013. Retrieved August 24, 2013.</ref> Се очекувало вкупниот фискален дефицит да се влоши на 2,7% од БДП во ФГ 2016 година од 1,7% во 2015 година.<ref name="IMF1112">[http://www.imf.org/en/News/Articles/2016/10/03/MS100316-Iran-Concluding-Statement-of-an-IMF-Staff-Visit Iran: Concluding Statement of an IMF Staff Visit]. IMF, October 3, 2016. Retrieved October 10, 2016.</ref>
[[Централна банка на Иран|Парите во оптек]] достигнале 700 милијарди долари во март 2020 година (врз основа на [[Ирански ријал|девизниот курс]] пред девалвацијата во 2017 година), со што го продолжил падот на [[Ирански ријал|иранскиот ријал]] и порастот на инфлацијата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.radiofarda.com/a/iran-s-money-supply-skyrockets-parallel-to-inflation/30671910.html|title=Iran's Money Supply Skyrockets Parallel to Inflation|date=June 15, 2020|work=En.radiofarda.com}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.radiofarda.com/a/government-debt-deficit-money-supply-soar-iran-central-bank-reveals/30434199.html|title=Government Debt, Deficit, Money Supply Soar, Iran Central Bank Reveals|date=February 14, 2020|work=En.radiofarda.com}}</ref>
=== Товар поврзан со одбраната ===
Според официјалните податоци, од 2023 година Иран троши 10,3 милијарди [[американски долар]]и или 2,1% од својот [[Бруто-домашен производ|БДП]] за национална одбрана. Овој процент е сличен на оној во другите земји како [[Обединето Кралство|Обединетото Кралство]], [[Франција]] и [[Финска]].<ref>{{Cite report|url=https://www.sipri.org/publications/2024/sipri-fact-sheets/trends-world-military-expenditure-2023|title=Trends in World Military Expenditure, 2023|date=April 2024|publisher=SIPRI|language=en}}</ref>
[[Податотека:Iran_Ministry_of_Defense_New_Weapons_Ceremony_and_Young_Soldier_Festival_(014).jpg|мини|Церемонија на ново оружје и фестивал на млад војник во Министерството за одбрана на Иран]]
Во 2025 година, иранскиот буџетски нацрт-закон доделил 51% од вкупните приходи од извоз на нафта и гас, проценети на околу 12 милијарди евра, на Корпусот на Исламската револуционерна гарда (КИРГ) и на командата за спроведување на законот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.iranintl.com/en/202410232813|title=Iran's Armed Forces to receive 51% of government's oil export revenues|last=Khatinoglu|first=Dalga|date=2024-10-24|work=iranintl.com|language=en|accessdate=2025-01-07}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.aljazeera.com/news/2024/10/29/iran-plans-to-increase-military-budget-by-200-percent|title=Iran plans to increase military budget by 200 percent|work=Al Jazeera|language=en|accessdate=2025-01-07}}</ref>
Иран, исто така, ги финансира [[Хезболах]], [[Хути|јеменските Хути]], ирачката милиција и [[Хамас]]. Просечниот годишен буџет резервиран за финансирање на полномошниците на Иран се проценува на приближно 1,6 милијарди американски долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wilsoncenter.org/article/irans-islamist-proxies|title=Iran's Islamist Proxies in the Middle East {{!}} Wilson Center|date=2025-01-13|work=www.wilsoncenter.org|language=en|accessdate=2025-01-07}}</ref> Според извори од сириската опозиција, започнувајќи од почетокот на 2011 година, Иран одвоил вкупно 50 милијарди американски долари за одржување на режимот на [[Башар ал Асад|Асад]] во [[Сирија]]. Сепак, оваа инвестиција се покажала како неуспешна по колапсот на режимот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://amwaj.media/article/deep-dive-syria-s-foreign-debt-to-iran|title=Deep Dive: Syria's foreign debt to Iran|work=Amwaj.media|language=en|accessdate=2025-01-09|archive-date=2024-12-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20241210074657/https://amwaj.media/article/deep-dive-syria-s-foreign-debt-to-iran|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wsj.com/world/middle-east/syria-iran-assad-axis-of-resistance-6289667a?page=1|title=Iran Suffers Blow of 'Historic Proportions' With Assad's Fall|last=Rasmussen|first=Sune Engel|work=WSJ|language=en-US|accessdate=2025-01-09}}</ref>
Најскапите од трошоците за одбрана на Иран е неговата јадрена програма. Проценетите вкупни трошоци за иранската јадрена програма до 2025 година се приближуваат до 500 милијарди американски долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://gulfif.org/irans-nuclear-program-might-not-be-worth-the-cost/|title=Iran's Nuclear Program Might Not Be Worth the Cost|last=Qaed|first=Anas Al|date=2021-04-25|work=Gulf International Forum|language=en|accessdate=2025-01-07}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.yahoo.com/news/opinion-true-cost-iran-nuclear-192742262.html?guccounter=1&guce_referrer=aHR0cHM6Ly93d3cuZ29vZ2xlLmNvbS8&guce_referrer_sig=AQAAAJdxDcmLCCDVgIlY89vFafKkcXWr2CUyteFSnRPoW-Vsyk-Cx-LBhwAtoDWJqzmhoE6Piz9IGkOQys7rz6kQHMglDwQwUbLZGRXAiZuiYwotnA98dmqh4cXUwbEASr7Sqc8XskRRPWaC4LpIeYuT2M-9xbbXamQKnsSfu2KYFAdH|title=Opinion: The true cost of Iran's nuclear gamble|date=2024-10-04|work=Yahoo News|language=en-US|accessdate=2025-01-12}}</ref> Како резултат на неговата јадрена програма, Иран е предмет на меѓународни санкции, предизвикувајќи долгорочна економска стагнација што го чинешела Иран дополнителни 1,2 трилиони американски долари во текот на 12 години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.iranintl.com/en/202406244025|title=Sanctions Cost Iran $1.2 Trillion Over 12 Years, Businessman Says|date=2024-06-24|work=iranintl.com|language=en|accessdate=2025-01-07}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.iranintl.com/en/20211205244208|title=How Much The Nuclear Program Has Impoverished Iran|last=Khatinoglu|first=Dalga|date=2021-12-05|work=iranintl.com|language=en|accessdate=2025-01-07}}</ref> Понатаму, санкциите довеле до значителен пад на [[Странски директни инвестиции|странските директни инвестиции]] (СДИ), при што Иран доживеал намалување од приближно 80% на СДИ помеѓу 2011 и 2021 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ceicdata.com/en/indicator/iran/foreign-direct-investment|title=Iran Foreign Direct Investment, 1997 – 2024 {{!}} CEIC Data|work=www.ceicdata.com|accessdate=2025-01-09}}</ref>
== Работно време ==
Во 2024 година, Иран донел закон за дводневен викенд. Саботата била додадена на викендите во петок, а четвртоците биле отстранети. Работната недела е намалена од 44 часа на 40/42 часа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://kayhan.ir/fa/news/288201/%D8%AF%D9%88%D9%84%D8%AA-%D8%A8%D8%A7-%DA%A9%D8%A7%D9%87%D8%B4-%D8%B3%D8%A7%D8%B9%D8%AA-%DA%A9%D8%A7%D8%B1%DB%8C-%D8%A8%D9%87-%DB%B4%DB%B0-%D8%B3%D8%A7%D8%B9%D8%AA-%D8%AF%D8%B1-%D9%87%D9%81%D8%AA%D9%87-%D9%85%D9%88%D8%A7%D9%81%D9%82%D8%AA-%DA%A9%D8%B1%D8%AF%D9%87-%D8%A7%D8%B3%D8%AA|title=دولت با کاهش ساعت کاری به ۴۰ ساعت در هفته موافقت کرده است|date=February 25, 1403|work=fa|accessdate=2025-04-21|archive-date=2025-05-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20250526110433/https://kayhan.ir/fa/news/288201/%D8%AF%D9%88%D9%84%D8%AA-%D8%A8%D8%A7-%DA%A9%D8%A7%D9%87%D8%B4-%D8%B3%D8%A7%D8%B9%D8%AA-%DA%A9%D8%A7%D8%B1%DB%8C-%D8%A8%D9%87-%DB%B4%DB%B0-%D8%B3%D8%A7%D8%B9%D8%AA-%D8%AF%D8%B1-%D9%87%D9%81%D8%AA%D9%87-%D9%85%D9%88%D8%A7%D9%81%D9%82%D8%AA-%DA%A9%D8%B1%D8%AF%D9%87-%D8%A7%D8%B3%D8%AA|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eghtesadnews.com/%D8%A8%D8%AE%D8%B4-%D8%A7%D8%AE%D8%A8%D8%A7%D8%B1-%D8%A7%D9%82%D8%AA%D8%B5%D8%A7%D8%AF%DB%8C-67/647441-%D9%86%D9%82%D8%AF-%D8%B1%D9%88%D8%B2%D9%86%D8%A7%D9%85%D9%87-%D8%B3%D9%BE%D8%A7%D9%87-%D8%A8%D8%B1-%D8%AA%D8%B9%D8%B7%DB%8C%D9%84%DB%8C-%D8%B4%D9%86%D8%A8%D9%87-%D9%87%D8%A7-%D9%81%D9%82%D8%B7-%D8%AF%D8%B1%D8%B5%D8%AF-%D8%A7%D8%B2-%D9%86%DB%8C%D8%B1%D9%88%DB%8C-%DA%A9%D8%A7%D8%B1-%D8%A7%DB%8C%D8%B1%D8%A7%D9%86-%D8%A8%D8%A7-%D8%AE%D8%A7%D8%B1%D8%AC-%D9%85%D8%B1%D8%AA%D8%A8%D8%B7-%D8%A7%D9%86%D8%AF-%DA%86%D8%B1%D8%A7-%D8%B4%D9%86%D8%A8%D9%87-%D8%B1%D8%A7-%D8%AA%D8%B9%D8%B7%DB%8C%D9%84-%D9%85%DB%8C-%DA%A9%D9%86%DB%8C%D8%AF|title=تعطیلی شنبه صدای روزنامه سپاه را در آورد|date=May 18, 2024|work=اقتصادنیوز}}</ref>
== Предизвици ==
БДП на Иран се намалил во ФГ 2018 и ФГ 2019 година и се очекувало скромно враќање во 2020/2021 година според Светската економска перспектива од април 2020 година на ММФ. Предизвиците за економијата ја вклучуваат појавата на КОВИД-19 која започнала во февруари 2020 година, која покрај американските санкции повторно воведени во средината на 2018 година и други фактори, довела до пад на производството на нафта и се предвидува дека ќе доведе до бавно закрепнување на извозот на нафта. Учеството на работната сила се зголемило, но невработеноста е над 10% од 2020 година и се предвидува да се зголеми во 2021 и 2022 година.
Инфлацијата достигнала 41,1% во 2019 година и се очекува да продолжи „во наредните години“ според [[Светска банка|Светската банка]],<ref name="IRI-WB-2020"/> но да се намали во опсегот 34-33%. Во јули 2022 година, просечната стапка на инфлација се зголемила за 40,5%, додека стапката на инфлација само за храната и пијалаците се зголемила за 87%.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.iranintl.com/en/202205119909|title=Economic Chaos Continues In Iran As Prices Rise And Currency Falls|date=May 11, 2022|work=Iran International|language=en|accessdate=2022-08-16}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.amar.org.ir/news/ID/18498/%D8%B4%D8%A7%D8%AE%D8%B5-%D9%82%DB%8C%D9%85%D8%AA-%D9%85%D8%B5%D8%B1%D9%81-%DA%A9%D9%86%D9%86%D8%AF%D9%87-%D8%AA%DB%8C%D8%B1-1401|title=شاخص قیمت مصرف کننده – تیر 1401 > درگاه ملی آمار|work=www.amar.org.ir|accessdate=2022-08-16}}</ref> Иранскиот банкарски систем е „''хронично слаб и недоволно капитализиран''“ според Nordea Bank Abp, поседува милијарди долари нефункционални заеми, и приватниот сектор останува „''анемичен''“.
Неофицијалниот курс на [[Ирански ријал|иранскиот ријал]] во однос на американскиот долар, кој се искачил на 40.000 спрема еден во 2017 година, паднал за 120.000 на еден во ноември 2019 година. Иранската економија има релативно ниска оценка во „Индексот на економска слобода“ на фондацијата Херитиџ (164 од 180); и рангирање на леснотијата на водење бизнис (127 меѓу 190) според Светската банка. Критичарите се пожалиле дека приватизацијата не довела до тоа државните бизниси да бидат преземени од „вешти бизнисмени“, туку од моќниот Корпус на Исламската револуционерна гарда „''и неговите соработници''“.<ref name="Filkins-Iran-18-5-20202">{{cite magazine|last1=Filkins|first1=Dexter|title=The Twilight of the Iranian Revolution|magazine=The New Yorker|date=May 18, 2020}}</ref>
Во 2020 година, еден ирански бизнисмен се пожалил на странски новинар (Декстер Филкинс) дека неизвесноста од „''хроничниот недостиг на материјал и непослушните инспектори кои притискаат за мито''“ го отежнуваат работењето на неговиот бизнис - „''План за следниот квартал? Не можам да планирам за утре наутро''“.
Во 2021 година, според [[Национална иранска нафтена компанија|НИНК]], дневната потрошувачка на бензин во Иран надминала 85 милиони литри, односно 10 пати повеќе од Турција со речиси исто население.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://financialtribune.com/articles/energy/110841/iran-per-capita-gasoline-consumption-above-global-average|title=Iran Per Capita Gasoline Consumption Above Global Average|date=October 25, 2021|work=Financial Tribune|accessdate=2025-04-21|archive-date=2021-11-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20211128081129/https://financialtribune.com/articles/energy/110841/iran-per-capita-gasoline-consumption-above-global-average|url-status=dead}}</ref>
== Сопственост ==
По непријателствата со Ирак, Владата ја објавила својата намера да ги приватизира повеќето индустрии и да ја либерализира и [[Децентрализација|децентрализира]] економијата.<ref>[http://iran-daily.com/newspaper/page/4832/4/13775/0 Decentralization key to solving economic problems]. ''Iran Daily'', July 12, 2014. Retrieved July 12, 2014.</ref> Продажбата на државните компании се одвивала бавно, главно поради противењето на националистичкото мнозинство во парламентот. Во 2006 година, повеќето индустрии, околу 70% од економијата, останале во државна сопственост. Поголемиот дел од тешките индустрии, вклучувајќи [[челик]], петрохемикалии, [[бакар]], [[автомобил]]<nowiki/>и и машински алати останале во јавниот сектор, а повеќето од лесната индустрија се во приватна сопственост.
Членот 44 од [[Устав на Иран|иранскиот Устав]] декларира дека економијата на земјата треба да се состои од државни, кооперативни и приватни сектори. Државниот сектор ги опфаќа сите големи индустрии, надворешна трговија, големи минерални суровини, банкарство, осигурување, производство на електрична енергија, брани и големи мрежи за наводнување, радио и телевизија, пошта, телеграфски и телефонски услуги, авијација, поморство, патишта, железници и слично. Тие се во јавна сопственост и тие се управуваат од државата. Кооперативните компании и претпријатијата кои се занимаваат со производство и распространување во урбаните и руралните области ја формираат основата на кооперативниот сектор и работат во согласност со [[Шеријат|шеријатскиот закон]]. Заклучно со 2012 година имало 5.923 потрошувачки задруги, вработени 128.396.<ref name="Coop2">[http://www.iran-daily.com/1391/4/22/MainPaper/4278/Page/4/Index.htm# 6,000 Cooperatives Nationwide]. ''Iran Daily'', July 12, 2012. Retrieved July 14, 2012.</ref> Потрошувачките задруги имаат над шест милиони членови. Приватниот сектор работи во градежништвото, земјоделството, сточарството, индустријата, трговијата и услугите кои ги надополнуваат економските активности на државниот и кооперативниот сектор.<ref>[http://www.servat.unibe.ch/icl/ir00000_.html Iranian Constitution]. University of Bern (2010). Retrieved February 2, 2011.</ref>
Бидејќи членот 44 никогаш не бил строго спроведен, приватниот сектор одиграл многу поголема улога од онаа наведена во уставот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1387/3340/html/economy.htm|title=Call for Prioritizing Vision 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20090217173523/http://iran-daily.com/1387/3340/html/economy.htm|archive-date=February 17, 2009|accessdate=February 13, 2012}}</ref> Во последните години, улогата на овој сектор се зголемила. Уставниот амандман од 2004 година дозволил да се приватизираат 80% од државните средства. 40% од таквите продажби треба да се спроведат преку моделот „Акции на правдата“, а остатокот преку Техеранската берза. Владата би ги задржала преостанатите 20%.<ref>[http://www.nitc.co.ir/iran-daily/1387/3300/html/economy.htm Justice Shares Payment Soon] {{Dead link|date=December 2016|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}. ''Iran Daily'', December 23, 2008. Retrieved July 23, 2010.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/persian/business/story/2006/07/060716_ra-rm-article44.shtml|title=BBC Persian|date=January 16, 2006|publisher=BBC|language=fa|access-date=July 17, 2007}}</ref>
Во 2005 година, државниот имот бил проценет на околу 120 милијарди долари. Околу 63 милијарди долари од таквите средства биле приватизирани од 2005 до 2010 година, намалувајќи го директното учество на владата во БДП од 80% на 40%. Многу компании во Иран остануваат неконкурентни поради лошото управување со текот на годините, што ја прави приватизацијата помалку привлечна за потенцијалните инвеститори.<ref>[http://en.mehrnews.com/detail/News/102092 Minister predicts high rate of firm closures]. Mehr News Agency, February 17, 2014. Retrieved March 4, 2014.</ref> Според тогашниот претседател [[Махмуд Ахмадинежад]], 60% од богатството на Иран го контролираат само 300 луѓе.<ref>[http://www.payvand.com/news/12/dec/1128.html Ahmadinejad slams corrupt hoarders of wealth: "The Iranian 1%"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190411102445/http://www.payvand.com/news/12/dec/1128.html|date=April 11, 2019}}. [[Radio Zamaneh]], December 15, 2012. Retrieved March 16, 2014.</ref>
=== Корпус на чуварите на исламската револуција ===
Се смета дека Корпусот на Исламската револуционерна гарда (КИРГ) контролира околу една третина од економијата на Иран преку подружници.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/8354875.stm Iran's Guards in $2.5bn rail deal]. BBC, November 11, 2009. Retrieved November 12, 2009.</ref><ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/7064353.stm|title=Profile: Iran's Revolutionary Guards|date=October 26, 2007|work=BBC News|access-date=December 27, 2008}}</ref> Проценките на ''Лос Анџелес Тајмс'' од 2007 година сугерираат дека КИРГ има врски со над сто компании и годишен приход поголем од 12 милијарди американски долари, особено во градежништвото.<ref>{{cite news|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2007-aug-26-fg-guards26-story.html|title=Iran's $12-billion enforcers|author=Kim Murphy|date=August 26, 2007|work=[[Los Angeles Times]]|access-date=December 27, 2008}}</ref> Министерството за нафта му доделил на КИРГ милијарди долари како и големи инфраструктурни проекти.<ref>{{Наведен нестручен часопис|access-date=December 27, 2008}}</ref>
Задолжена за гранична контрола, КИРГ одржува монопол на шверцот, што ги чини иранските компании милијарди долари секоја година. Криумчарењето делумно е поттикнато од великодушното субвенционирање на домашната стока, вклучително и горивото. КИРГ, исто така, раководи со телекомуникациската компанија, клиники за ласерска хирургија на очите, прави автомобили, гради мостови и патишта и развива нафтени и гасни полиња.<ref name="NYT20090721">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2009/07/21/world/middleeast/21guards.html?hpw=&pagewanted=print|title=Hard-Line Force Extends Grip Over a Splintered Iran|last=Michael Slackman|date=July 20, 2009|work=[[The New York Times]]|access-date=July 21, 2009}}</ref>
=== Верски основи ===
Со програмите за благосостојба за сиромашните управуваат повеќе од 30 државни агенции заедно со полудржавни организации познати како ''бонјади'', заедно со неколку приватни невладини организации. ''Бонјадите'' се конзорциум од над 120 организации ослободени од данок кои добиваат субвенции и верски донации. Тие директно одговараат на [[Врховен водач на Иран|врховниот лидер на Иран]] и контролираат над 20% од БДП.<ref>Abrahamian, ''History of Modern Iran'' (p.178). Cambridge University Press (2008), {{ISBN|978-0-521-52891-7}}</ref> Работејќи со сè, од огромни фарми за соја и памук до хотели, безалкохолни пијалаци, производство на автомобили и бродски линии, тие се сметаат за превработени, корумпирани и генерално непрофитабилни.<ref name="Abbas2">Abbas Bakhtiar: [http://www.payvand.com/news/07/jan/1295.html#_edn7 "Ahmadinejad's Achilles Heel: The Iranian Economy"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20171010061417/http://www.payvand.com/news/07/jan/1295.html#_edn7|date=October 10, 2017}}. Payvand, January 25, 2007. Retrieved February 12, 2008.</ref>
Компаниите ''бонјади'' се натпреваруваат со незаштитениот приватен сектор во Иран, чии фирми се жалат на тешкотијата да се натпреваруваат со субвенционираните ''бонјади''. ''Бонјадите'' не подлежат на ревизија или на иранските сметководствени закони.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://fpc.state.gov/documents/organization/107234.pdf|title=Iran's Economy|last=Ilias|first=Shayerah|date=June 2008|work=U.S. Department of State|archive-url=https://web.archive.org/web/20080725062615/https://fpc.state.gov/documents/organization/107234.pdf|archive-date=2008-07-25}}</ref> ''Сетад'' е мулти-секторска деловна организација, со акции од 37 компании и проценета вредност од 95 милијарди долари. Тој е под контрола на врховниот водач [[Али Хаменеи]] и создаден од илјадници имоти конфискувани од Иранците.<ref name="Setad">{{Наведени вести|url=https://www.reuters.com/investigates/iran/|title=Assets of the Ayatollah|last=Stecklow|first=Steve|date=November 11, 2013|work=[[Reuters]]|access-date=December 7, 2013|last2=Dehghanpisheh|first2=Babak|last3=Torbati|first3=Yeganeh}}</ref>
== Работнички права ==
По револуцијата, владата воспоставила национален образовен систем кој ги подобрил стапките на писменост на возрасните. Во 2008 година, 85% од возрасното население било писмено, многу повеќе од регионалниот просек од 62%.<ref name="unescolit">{{Наведена мрежна страница|url=http://stats.uis.unesco.org/unesco/TableViewer/tableView.aspx?ReportId=210|title=National adult literacy rates (15+), youth literacy rates (15–24) and elderly literacy rates (65+)|publisher=UNESCO Institute for Statistics|archive-url=https://web.archive.org/web/20131029183908/http://stats.uis.unesco.org/unesco/TableViewer/tableView.aspx?ReportId=210|archive-date=October 29, 2013|accessdate=December 18, 2013}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=http://www.thebusinessyear.com/tby_demo//publications.php?art_id=113&type=sector§or=healtheducation|title=The Business Year 2011: Iran|last=Nash|first=Jason John|last2=Sasmaz|first2=Aytng|date=January 2011|publisher=The Business Year|isbn=978-1-908180-00-1|location=London, U.K.|page=232|access-date=January 14, 2012|archive-date=2020-03-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200323183202/https://www.thebusinessyear.com/error/404?404%3Bhttps%3A%2F%2Fwww.thebusinessyear.com%3A80%2Ftby_demo%2Fpublications.php%3Fart_id=113&type=sector§or=healtheducation|url-status=dead}}</ref> [[Индекс на човековиот развој|Индексот на човечкиот развој]] изнесувал 0,749 во 2013 година, ставајќи го Иран во делот на „висок човеков развој“.
Во 2008 година, годишен економски раст од над 5% бил неопходен за да се апсорбираат 750.000 нови членки на работна сила секоја година.<ref name="jobs">{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1387/3157/html/index.htm|title=Gov't Set to Change Economic Course|archive-url=https://web.archive.org/web/20090505011108/http://iran-daily.com/1387/3157/html/index.htm|archive-date=May 5, 2009|accessdate=July 6, 2008}}</ref> Во 2020 година, земјоделството зафаќало 10% од БДП и вработувало 16% од работната сила.<ref name="CIAWFIR">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/iran/|title=MIDDLE EAST :: IRAN|work=CIA.gov|accessdate=January 17, 2020|archive-date=2024-05-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20240505102855/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/iran/|url-status=dead}}</ref> Во 2017 година, индустрискиот сектор, кој ги вклучува рударството, производството и градежништвото, зафаќало 35% од БДП и вработувало 35% од работната сила. Во 2009 година, минералните производи, особено нафтата, сочинувале 80% од извозните приходи на Иран, иако рударството вработува помалку од 1% од работната сила.
Во 2004 година, услужниот сектор бил рангиран како најголем придонесувач во БДП, со 48% од економијата, и вработувал 44% од работниците. Жените сочинувале 33% од работната сила во 2005 година.<ref>[http://www.payvand.com/news/09/feb/1110.html Valentine M. Moghadam (2009). Where Are Iran's Working Women?] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130501230508/http://www.payvand.com/news/09/feb/1110.html|date=May 1, 2013}}. The Middle East Institute. Retrieved February 3, 2011.</ref> Невработеноста кај младите, на возраст од 15 до 24 години, изнесувала 29,1% во 2012 година, што резултирало со значителен одлив на мозоци.<ref>Emanuele Ottolenghi: [https://www.wsj.com/articles/SB10000872396390443570904577544510656462718 Toppling Iran's Unsteady Regime]. ''The Wall Street Journal'', July 23, 2012. Retrieved July 24, 2012.</ref> Во 2016 година, според владата, околу 40% од работната сила во јавниот сектор се или со вишок или некомпетентни.<ref>[https://financialtribune.com/articles/economy-domestic-economy/56341/bloated-public-sector-criticized Bloated Public Sector Criticized] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161230090037/https://financialtribune.com/articles/economy-domestic-economy/56341/bloated-public-sector-criticized |date=2016-12-30 }}. ''Financial Tribune'', December 28, 2016. Retrieved December 29, 2016.</ref>
=== Работна сила и јавнен сектор ===
Исламската Република Иран вработува околу 8 милиони поединци, од кои околу 3 милиони имаат формални места во трите гранки на власта, вооружените сили и лидерските институции. Овие улоги ги опфаќаат бирократскиот персонал, државните службеници и униформираниот воен персонал.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://content.iranintl.com/8-million-iranians-on-islamic-republics-payroll/index.html#group-section-State-Sphere-CJ2x4ujMRs|title=The 8 million Iranians on the Islamic Republic’s payroll|last=Anvari|first=Amirhadi|work=content.iranintl.com|language=en|accessdate=2025-02-06}}</ref>
Надвор од формалната владина структура, приближно 2,3 милиони поединци се вработени во владините организации, вклучувајќи државни претпријатија, национални банки, општини и Исламскиот универзитет „Азад“. Дополнително, околу 2,5 милиони пензионери добиваат државни стипендии, често распространети преку Комитетот за помош, добротворна организација контролирана од владата. Како резултат на тоа, речиси секој десетти ирански граѓанин одржува редовна финансиска поврзаност со државата.<ref name="auto1"/>
=== Личен приход и сиромаштија ===
[[Податотека:Iran_unemployement_min-wage_Per-capita-income-growth.jpg|мини|Стапка на невработеност, раст на приходот по глава на жител и минимална плата, 2000-2009 година]]
[[Податотека:Ira_world_GNI_percapita.PNG|мини|283x283пкс|БНД по глава на жител:{{legend|green|Иран во 2010 година: номинално 4.520 долари. 2012: 13.000 американски долари ПКМ.<ref name=Mehr1 />}}]]
Иран е класифициран како [[Список на земјите по БДП (ПКМ) по глава на жител|земја со среден приход]] и постигнал значителен напредок во обезбедувањето здравствени и образовни услуги во периодот опфатен со [[Милениумски развојни цели|Милениумските развојни цели]] (МРЦ). Во 2010 година, просечниот месечен приход на Иран изнесувал околу 500 долари. БНП по глава на жител во 2012 година изнесувал 13.000 американски долари, според [[Паритет на куповна моќ|ПКМ]].<ref name="Mehr12">[https://web.archive.org/web/20131015184439/http://www.irandailybrief.com/2012/05/11/economy-minister-per-capita-income-in-iran-has-surpassed-13000-dollars-per-year-17th-largest-economy-in-the-world-in-2012/ Iran's per capita income exceeds $13,000: minister]. Mehr News Agency, May 8, 2012. Retrieved April 18, 2014.</ref><ref name="Aljazeera2">{{cite video|date=December 2010|title=Inside Story{{Snd}} Iran's economic surgery|url=https://www.youtube.com/watch?v=nOe3UbEAWg0|medium=Motion picture|publisher=AljazeeraEnglish|location=Iran|access-date=December 28, 2010|time=02:50|quote=in a country where the average income is around 500 dollars}}</ref><ref name="GNI2">[http://data.worldbank.org/country/iran-islamic-republic Iran Data by country: Iran, Islamic Rep] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130620140232/http://data.worldbank.org/country/iran-islamic-republic|date=June 20, 2013}}. World Bank (2011). Retrieved February 5, 2011.</ref> Минималната национална плата се применува за секој сектор на дејност како што е дефинирано од страна на Врховниот совет за труд. Во 2009 година ова изнесувало околу 263 долари месечно (3.156 долари годишно).<ref>[http://payvand.com/news/09/nov/1011.html Iran's Poor Face a Logjam in the Labyrinths of Work] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111002195324/http://payvand.com/news/09/nov/1011.html|date=October 2, 2011}}. ILNA.ir, October 21, 2009. Retrieved January 24, 2010.</ref>
Во 2001 година, приближно 20% од потрошувачката на домаќинствата се трошеле за храна, 32% за гориво, 12% за здравствена заштита и 8% за образование.<ref>[http://www.nationsencyclopedia.com/Asia-and-Oceania/Iran-INCOME.html Iran – Income]. Encyclopedia of the Nations. Retrieved October 14, 2010.</ref> Во 2015 година, Иранците [[Централна банка на Иран|имале мал личен долг]].<ref>{{Наведено списание|last=Fitch|first=Asa|last2=Nicolas Parasie|date=April 6, 2015|title=Western Companies See Potential in Reaching Iran's Consumers After Nuclear Deal|url=https://www.wsj.com/articles/western-companies-see-potential-in-reaching-irans-consumers-after-nuclear-deal-1428313107?cb=logged0.5079263212005186|journal=Wall Street Journal|access-date=April 10, 2015}}</ref> Во 2007 година, седумдесет проценти од Иранците ги поседувале своите домови.<ref name="ID1">{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1386/2812/html/economy.htm|title=70% of Population Own Homes|archive-url=https://web.archive.org/web/20080219133453/http://iran-daily.com/1386/2812/html/economy.htm|archive-date=February 19, 2008|accessdate=April 9, 2007}}</ref>
Во 2018-2019 година, просечниот приход на домаќинството во Иран изнесувал 434.905.000 ријали (малку над 3.300 американски долари), што претставува пораст од 18,6% од 2017-2018 година, кога просечниот приход на домаќинството бил околу 366.700.000 ријали. Приспособен за [[Паритет на куповна моќ|паритет на куповната моќ]], просечниот приход на Иран за 2017-2018 година бил еквивалентен на околу 28.647 американски долари (фактор на конверзија 2017 година, приватна потрошувачка).<ref>[https://data.worldbank.org/indicator/PA.NUS.PRVT.PP?locations=IR PPP conversion factor, private consumption (LCU per international $).] World Bank. Accessed September 21, 2019. Conversion factor was 12800.39.</ref>
Бидејќи просечната големина на иранското домаќинство е 3,5, ова го става просечниот личен приход на околу 8.185 долари.<ref>[https://www.un.org/en/development/desa/population/publications/pdf/ageing/household_size_and_composition_around_the_world_2017_data_booklet.pdf Household size and Composition Around the World 2017.] The United Nations. Page 18.</ref> Додека Иран е релативно добро оценет според приходите, средното богатство е многу ниско за неговото ниво на приход, на исто ниво со [[Виетнам]] или [[Џибути]], што укажува на високо ниво на трошење. Според SCI, просечната потрошувачка на домаќинствата во 2018 година била 393.227.000 ријали, или 90,5% од просечниот приход на домаќинството од 434.905.000 ријали.
[[Иранска револуција|По Револуцијата]], составот на средната класа во Иран не се променил значително, но неговата големина се удвоила од околу 15% од населението во 1979 година на повеќе од 32% во 2000 година.<ref name="LOC8">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/104|title=Iran, a country study|last=Curtis|first=Glenn|last2=Hooglund|first2=Eric|date=April 2008|publisher=[[Library of Congress]]|isbn=978-0-8444-1187-3|location=Washington, D.C., USA|page=[https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/104 104]}}</ref> Во 2008 година, официјалната линија на сиромаштија во [[Техеран]] за 2008 година изнесувала 9.612 долари. Националната просечна линија на сиромаштија изнесувала 4.932 долари.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=1HORBQAAQBAJ&dq=The+official+poverty+line+in+Tehran+for+the+year+ending+March+20%2C+2008%2C+was+%249%2C612%2C+while+the+national+average+poverty+line+was+%244%2C932&pg=PA233|title=Iran Country Study Guide Volume 1 Strategic Information and Developments|date=March 3, 2012|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-4387-7462-6}}</ref> Во 2010 година, Одделот за статистика на Иран објавил дека 10 милиони Иранци живеат под [[Екстремна сиромаштија|прагот на апсолутна сиромаштија]], а 30 милиони живеат под [[Линија на сиромаштија|прагот на релативна сиромаштија]].<ref>[http://www.payvand.com/news/10/may/1316.html Ten Million Iranians Under "Absolute Poverty Line"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120105030221/http://www.payvand.com/news/10/may/1316.html|date=January 5, 2012}}. Radio Zamaneh, May 29, 2010. Retrieved May 28, 2010.</ref>
=== Состојба на нееднаквост на приходите ===
Според податоците за нееднаквости на [[Светска банка|Светската банка]], во 2002 година [[Џиниев коефициент|Џиниевиот индекс]] во Иран бил 34,8, ниво кое се смета за прилично скромно. Сепак, поблиската анализа на податоците открива значителна концентрација на богатството, при што првите 10% од заработувачите имаат 52,7% од националниот доход - што е поголем удел отколку во [[Соединети Американски Држави|САД]] или [[Список на држави и територии во Европа|европските земји]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://wid.world/world/#sptinc_p90p100_z/US;FR;DE;CN;ZA;GB;WO/last/eu/k/p/yearly/s/false/24.722500000000004/80/curve/false/country|title=World|work=WID - World Inequality Database|language=en-US|accessdate=2025-02-06}}</ref>
Економскиот нееднаков однос е очигледен и во јавниот сектор'''.''' Голем број ирански државни службеници се соочуваат со значителни финансиски тешкотии, со плати до 200 американски долари месечно, меѓутоа, некои претставници на [[Меџлис]]от добиваат месечни плати кои се движат од 200 до 250 милиони томани (или повеќе од 59.172 долари според девизниот курс од јануари 2024 година).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.exchange-rates.org/|title=Most Accurate Exchange Rates|work=www.exchange-rates.org|language=en|accessdate=2025-02-06}}</ref> Дополнително, тие добиваат дополнителни бонуси за време на верските празници и на „Денот на парламентот“ и „Денот на вработените“, заедно со поволности како што се [[Новруз]] и закуски за ноќта на [[Јалда]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ncr-iran.org/en/news/exclusive-report/leaked-documents-expose-iranian-mps-lucrative-salaries-amidst-economic-hardship/|title=Leaked Documents Expose Iranian MPs' Lucrative Salaries Amidst Economic Hardship|last=Taghati|first=Amir|date=2024-02-16|work=NCRI|language=en-US|accessdate=2025-02-06}}</ref>
Нееднаквоста е очигледна и во пристапот до основните услуги како што е снабдувањето со вода. Во сиромашните области во [[Техеран]] луѓето се борат со несоодветно снабдување со вода и опасниот квалитет на вода, додека богатите области, во кои се сместени многу од економската елита на нацијата, вклучително и високи владини и функционери на Исламската револуционерна гарда, во голема мера не се погодени од овие недостатоци.<ref>{{Наведено списание|last=Nasri Roodsari|first=Elmira|last2=Hoseini|first2=Parian|date=2021|title=An assessment of the correlation between urban green space supply and socio-economic disparities of Tehran districts—Iran|url=https://www.econstor.eu/handle/10419/287117|journal=Environment, Development and Sustainability|volume=24|issue=11|pages=12867–12882|doi=10.1007/s10668-021-01970-4|issn=1573-2975|hdl-access=free}}</ref>
=== Социјално осигурување ===
Иако Иран не нуди универзална социјална заштита, во 1996 година, Иранскиот центар за статистика проценил дека повеќе од 73% од иранското население било покриено со социјално осигурување.<ref name="Irandev">{{Наведена мрежна страница|url=http://go.worldbank.org/KQD2RP3RX0|title=Iran: Country Brief|year=2009|publisher=[[World Bank]]|archive-url=http://webarchive.loc.gov/all/20110210062245/http://go.worldbank.org/KQD2RP3RX0|archive-date=February 10, 2011|accessdate=July 12, 2009}}</ref> Членството во системот за социјално осигурување за сите вработени е задолжително.<ref name="Labor">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ilo.org/dyn/natlex/docs/WEBTEXT/21843/64830/E90IRN01.htm|title=''Labour Code''|last=Rouznameh|first=Rasmi|year=1990|publisher=[[International Labour Organization]]|accessdate=March 1, 2009}}</ref>
Социјалното осигурување обезбедува заштита на вработените од невработеност, болести, старост и професионални несреќи. Во 2003 година, владата започнала да ги консолидира своите социјални организации за да го намали вишокот и неефикасноста. Во 2003 година минималната стандардна пензија изнесувала 50% од заработката на работникот, но не помала од минималната плата. Иран потрошил 22,5% од својот национален [[буџет]] за 2003 година на програми за социјална заштита од кои повеќе од 50% ги покривале пензиските трошоци.<ref name="CBI2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cbi.ir/showitem/6650.aspx|title=Annual Review|date=December 2009|publisher=[[Central Bank of Iran]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20110618061133/http://www.cbi.ir/showitem/6650.aspx|archive-date=June 18, 2011|accessdate=May 10, 2010}}</ref> Од 15.000 бездомници во Иран во 2015 година, 5.000 биле жени.<ref>[http://www.payvand.com/news/15/jul/1076.html Women now comprise one-third of homeless Iranians] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170917080550/http://www.payvand.com/news/15/jul/1076.html|date=September 17, 2017}}. [[Radio Zamaneh]], July 12, 2015. Retrieved July 14, 2015.</ref>
Вработените на возраст меѓу 18 и 65 години биле опфатени со системот за социјално осигурување со финансирање поделено помеѓу работникот (7% од платата), работодавачот (20–23%) и државата, која пак го надополнува придонесот на работодавачот до 3%.<ref>[https://www.socialsecurity.gov/policy/docs/progdesc/ssptw/2004-2005/asia/iran.html Social Security Programs Throughout the World: Asia and the Pacific]. [[Social Security Administration]], 2004. Retrieved March 14, 2014.</ref> Социјалното осигурување се однесува на самовработените работници, кои доброволно придонесуваат меѓу 12% и 18% од приходот во зависност од бараната заштита. Државните службеници, редовната војска, агенциите за спроведување на законот и корпусот на револуционерната гарда имаат свои пензиски системи.<ref>[http://web.worldbank.org/external/default/main?pagePK=51187349&piPK=51189435&theSitePK=312943&menuPK=64187510&searchMenuPK=312997&theSitePK=312943&entityID=000160016_20031029121338&searchMenuPK=312997&theSitePK=312943 Iran – The pension system in Iran] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111130113548/http://web.worldbank.org/external/default/main?pagePK=51187349&piPK=51189435&theSitePK=312943&menuPK=64187510&searchMenuPK=312997&theSitePK=312943&entityID=000160016_20031029121338&searchMenuPK=312997&theSitePK=312943|date=November 30, 2011}}. World Bank (2003). Retrieved February 3, 2011.</ref>
=== Синдикати ===
Иако иранските работници имаат теоретско право да формираат синдикати, во земјата не постои синдикален систем. Привидната застапеност на работниците се обезбедува преку Работничкиот дом, институција спонзорирана од државата која се обидува да предизвика некои државни политики.<ref>[http://www.ilo.org/public/english/region/asro/bangkok/arm/irn.htm Iran's entry]. International Labour Organization (2001). Retrieved February 3, 2011.</ref> Еснафските синдикати работат локално во повеќето области, но во голема мера се ограничени на издавање акредитиви и лиценци. Правото на штрајк генерално не се почитува од државата. Од 1979 година, штрајковите честопати биле пресретнати со полициска акција.<ref>[https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/tehranbureau/2010/01/irans-new-labor.html Iran's New Labor?] ''Frontline'' (PBS), January 28, 2010. Retrieved February 3, 2011.</ref>
Сеопфатен закон ги опфаќа работните односи, вклучително и ангажирање странски работници. Ова обезбедува широка и заедничка дефиниција на поединците што ги опфаќа, препознавајќи ги писмените, усните, привремените и неопределените договори за вработување. Сметан како погоден за вработените, законот за работни односи го отежнува отпуштањето на персоналот. Вработувањето на персонал со последователни шестмесечни договори (за да се избегне плаќање на повластеност) е незаконско, како и отпуштањето на персоналот без доказ за сериозен прекршок. Работните спорови ги решават посебен совет за труд, кој обично одлучува во корист на работникот.
== Сектори ==
=== Земјоделство и прехранбени производи ===
[[Податотека:Iran_land.jpg|десно|мини| Пченицата, најважната култура, се одгледува главно на запад и северозапад, додека оризот е главната култура во Каспискиот регион.]]
Земјоделството придонесува со 9,5% во [[Бруто-домашен производ|бруто домашниот производ]] и вработува 17% од работната сила. Околу 9% од земјиштето во Иран е обработливо,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://data.worldbank.org/indicator/AG.LND.ARBL.ZS|title=Arable land (% of land area) {{!}} Data|work=data.worldbank.org|language=en-us|accessdate=May 10, 2018}}</ref> со главните области за производство на храна кои се наоѓаат во [[Касписко Езеро|Каспискиот]] регион и во северозападните долини. Некои северни и западни области поддржуваат земјоделство со дожд, додека други бараат наводнување.<ref name="LOC7">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/354|title=Iran, a country study|last=Curtis|first=Glenn|last2=Hooglund|first2=Eric|date=April 2008|publisher=[[Library of Congress]]|isbn=978-0-8444-1187-3|location=Washington, D.C., USA|page=[https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/354 354]}}</ref> Примитивните методи на земјоделство, преоптоварената и недоволно оплодена почва, слабото семе и недостигот на вода претставуваат главните пречки за зголеменото производство. Околу една третина од вкупно обработеното земјиште се наводнува. Изградбата на повеќенаменски брани и акумулации покрај реките во планините [[Загрос]] и [[Алборз]] ја зголемиле количината на вода достапна за наводнување. Земјоделското производство се зголемува како резултат на осовременување, механизацијата, подобрувањата на земјоделските култури и сточарството, како и програмите за прераспределба на земјиштето.<ref name="www-wds.worldbank.org">{{Наведена мрежна страница|url=http://www-wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/1994/06/20/000009265_3961004234937/Rendered/PDF/multi_page.pdf|title=Islamic Republic of Iran{{Snd}} Services for Agriculture and Rural Development|date=June 1994|work=[[World Bank]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20080723090455/http://www.austrade.gov.au/Agribusiness-to-Iran/default.aspx|archive-date=July 23, 2008|accessdate=March 28, 2011}}</ref>
Пченицата, најважната култура, се одгледува главно на запад и северозапад. Оризот е главната култура во Каспискиот регион. Други култури вклучуваат [[јачмен]], [[пченка]], [[памук]], [[шеќерна репка]], [[чај]], [[коноп]], [[тутун]], [[овошје]], [[компири]], мешунки ([[грав]] и [[леќа]]), [[зеленчук]], [[фуражни растенија]] ([[луцерка]] и [[детелина]]), [[бадем]], [[орев]] и [[зачин]]и вклучувајќи [[ким]] и [[сумак]]. Иран е најголемиот светски производител на шафран, ф'стаци, [[мед]], [[кисел трн]] и бобинки и втор најголем производител на урми.<ref name="FAO12">[http://faostat.fao.org/site/339/default.aspx Commodities by country – Iran] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110713020710/http://faostat.fao.org/site/339/default.aspx|date=July 13, 2011}}. FAO Statistics (2010). Retrieved January 30, 2010.</ref> Месото и млечните производи вклучуваат јагнешко, козјо месо, говедско месо, живина, млеко, јајца, путер и сирење.
Непрехранбените производи вклучуваат [[волна]], [[кожа]] и [[свила]]. Шумските производи од северните падини на планините [[Алборз]] се економски важни. Сечењето дрвја е строго контролирано од страна на владата, која води и програма за [[пошумување]]. Реките се слеваат во [[Каспиското Море]] и се ловат за [[лосос]], [[крап]], [[пастрмка]], [[штука]] и есетра кои произведуваат [[кавијар]], од кои Иран е најголем производител.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/1394717.stm Business | Crunch time for Caspian caviar]. BBC News, June 19, 2001. Retrieved January 30, 2010.</ref>
Од револуцијата во 1979 година, комерцијалното земјоделство го заменило земјоделството за опстанок како доминантен начин на земјоделско производство. До 1997 година, бруто вредноста достигнала 25 милијарди долари. Иран е 90% самодоволен во основните земјоделски производи, иако ограниченото производство на ориз води до значителен увоз. Во 2007 година Иран достигнал самодоволност во производството на пченица и за прв пат станал нето извозник на пченица.<ref>{{cite web|url=http://iran-daily.com/1386/3029/html/economy.htm|title=Trade With PGCC To Improve|archive-url=https://web.archive.org/web/20080307100713/http://iran-daily.com/1386/3029/html/economy.htm|archive-date=March 7, 2008|access-date=December 3, 2008|url-status=bot: unknown}}. ''Iran Daily'', December 31, 2007.</ref> До 2003 година, четвртина од иранскиот ненафтен извоз отпаѓал на земјоделски производи,<ref>[http://info.worldbank.org/etools/docs/library/55547/geoindications/geoindications/pdf/casIRANillustrated.pdf The Case Study of The Islamic Republic of Iran] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180104073419/http://info.worldbank.org/etools/docs/library/55547/geoindications/geoindications/pdf/casIRANillustrated.pdf |date=2018-01-04 }}. World Bank, June 10, 2004. Retrieved April 7, 2008.</ref> вклучувајќи свежо и сушено овошје, јаткасти плодови, животински кожи, преработена храна и зачини. Иран извезл [[Храна|прехранбени производи]] во вредност од 736 милиони долари во 2007 година и 1 милијарда долари (~ 600.000 тони) во 2010 година.<ref name="export">{{Наведени вести|url=http://tehrantimes.com/Index_view.asp?code=214856|title=Iran's foodstuff exports near $1b|date=February 24, 2010|work=Tehran Times|access-date=January 21, 2012}}</ref> Вкупно 12.198 субјекти се ангажирани во [[Земјоделството во Иран|иранската прехранбена индустрија]], или 12% од сите субјекти во индустрискиот сектор. Секторот исто така вработува приближно 328.000 луѓе или 16,1% од работната сила во целиот индустриски сектор.<ref name="BYI5">{{Наведена книга|url=http://www.investiniran.ir/en/filepool/26?redirectpage=%2fen%2febook|title=The Business Year 2013: Iran|last=Ayse|first=Valentine|last2=Nash|first2=Jason John|last3=Leland|first3=Rice|date=January 2013|publisher=The Business Year|isbn=978-1-908180-11-7|location=London, U.K.|page=82|access-date=March 14, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20161227193349/http://www.investiniran.ir/en/filepool/26?redirectpage=%2Fen%2Febook|archive-date=December 27, 2016}}</ref>
=== Производство ===
[[Податотека:Industry-Iran-map.jpg|десно|мини| Иран има разновидна и широка индустриска база. Во 1998 година, [[Обединети нации|Обединетите нации]] ја класифицирале иранската економија како „полуразвиена“.]]
Големото фабричко производство започнало во 1920-тите. За време на Иранско-ирачката војна, Ирак бомбардирал голем број на ирански нафтени фабрики, оштетувајќи ја големата рафинерија за нафта во Абадан, со што производството било запрено. Реконструкцијата започнала во 1988 година, а производството продолжило во 1993 година. И покрај војната, многу мали фабрики се појавиле за да произведуваат стоки за замена на увозот и материјали потребни на војската.<ref>[http://www.globalsecurity.org/military/world/iran/industry.htm Iran's Defense Industry]. Globalsecurity.org. Retrieved February 3, 2011.</ref>
Главните производи кои се произведуваат Иран се петрохемикалии, производи од челик и бакар. Други важни произведи вклучуваат автомобили, домашни и електрични апарати, телекомуникациска опрема, цемент и индустриски машини. Иран управува со најголемото оперативно население на индустриски роботи во Западна Азија.<ref>[http://www.worldrobotics.org/downloads/General.pdf IFRstat.org] {{Dead link|date=November 2016}}. United Nations Economic Commission for Europe, October 11, 2005. Retrieved July 23, 2010.</ref> Други производи вклучуваат хартија, производи од гума, преработена храна, кожни производи и фармацевтски производи. Во 2000 година, текстилните фабрики, кои користеле домашен памук и волна, како што се ''Техеран Пату'' и ''Иран Термех,'' вработувале околу 400.000 луѓе околу Техеран, [[Исфахан]] и должината на каспиското крајбрежје.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nitc.co.ir/iran-daily/1388/3438/html/economy.htm|title=Textile Smuggling Harms Domestic Production|accessdate=June 1, 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1385/2758/html/economy.htm|title=Textile factories in trouble|archive-url=https://web.archive.org/web/20071018004526/http://iran-daily.com/1385/2758/html/economy.htm|archive-date=October 18, 2007|accessdate=June 2, 2010}}</ref>
[[Податотека:A_giant_distillation_tower_in_Arak.jpg|мини|Гигантска фракционирана колона произведена од Machine Sazi Arak (MSA)]]
Извештајот од 2003 година на Организацијата за индустриски развој на Обединетите нации во врска со малите и средни претпријатија (МСП) <ref name="UNIDO1">[http://www.unido.org/fileadmin/user_media/Publications/Pub_free/Strategy_document_to_enhance_contribution_of_efficient_and_competitive_SME_sector%20_in_Iran.pdf ''Iran's Small and Medium Enterprises''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130903060902/http://www.unido.org/fileadmin/user_media/Publications/Pub_free/Strategy_document_to_enhance_contribution_of_efficient_and_competitive_SME_sector%20_in_Iran.pdf|date=September 3, 2013}}.</ref> ги идентификувал следните пречки за индустрискиот развој:
* Недостаток на мониторинг институции;
* Неефикасен банкарски систем;
* Недоволно истражување и развој;
* Недостаток на менаџерски вештини;
* Корупција;
* Неефикасно оданочување;
* Социо-културни стравувања;
* Отсуство на социјално учење;
* Недостатоци во свеста за меѓународниот пазар неопходни за глобалната конкуренција;
* Тешки бирократски процедури;
* Недостаток на квалификувана работна сила;
* Недостаток на заштита на интелектуалната сопственост;
* Несоодветен социјален капитал, општествена одговорност и социо-културни вредности.
И покрај овие проблеми, Иран напредувал во различни научни и технолошки области, вклучувајќи ги петрохемиските, фармацевтските, [[Иранска вселенска агенција|воздушната]], одбраната и тешката индустрија. И покрај економските санкции, Иран претставуваиндустријализирана земја.<ref name="ECO-20100927">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ecosecretariat.org/ftproot/Publications/Journal/2/Industrialization%20and%20Dependency%20-%20the%20Case%20of%20Iran%20d%20by%20Akbar%20Torbat.doc|title=Industrialization and Dependency: the Case of Iran|last=Torbat|first=Akbar|date=September 27, 2010|work=[[Economic Cooperation Organization]]|format=Microsoft Word|archive-url=https://web.archive.org/web/20110726015057/http://www.ecosecretariat.org/ftproot/Publications/Journal/2/Industrialization%20and%20Dependency%20-%20the%20Case%20of%20Iran%20d%20by%20Akbar%20Torbat.doc|archive-date=July 26, 2011|accessdate=February 5, 2011}}</ref>
==== Рачни изработки ====
[[Податотека:ISFAHAN_CARPET.jpg|мини|Персиски тепих]]
Иран има долга традиција на производство на занаетчиски производи, вклучувајќи персиски теписи, керамика, бакарни садови, месинг, стакло, кожни производи, текстил и дрвени артефакти. Традицијата на ткаење килими во земјата датира од предисламските времиња и останува важна индустрија која придонесува со значителни суми за приходите во руралните средини. Се проценува дека 1,2 милиони ткајачи во Иран произведуваат теписи за домашните и меѓународните извозни пазари. Рачните ткаени теписи во вредност од повеќе од 500 милиони долари се извезуваат секоја година, што претставува 30% од светскиот пазар во 2008 година.<ref>{{cite web|url=http://www.iran-daily.com/1387/3296/html/economy.htm|title=Health Insurance for Carpet Weavers|archive-url=https://web.archive.org/web/20090603082009/http://www.iran-daily.com/1387/3296/html/economy.htm|archive-date=June 3, 2009|access-date=December 16, 2008}}. ''Iran Daily'', December 16, 2008.</ref><ref>[http://www.ft.com/cms/s/0/5a5c0444-1669-11df-bf44-00144feab49a.html Iran's oldest craft left behind]. ''Financial Times'', February 10, 2010 (subscription required). Retrieved February 10, 2009.</ref> Околу 5,2 милиони луѓе работат во околу 250 занаетчиски полиња и придонесуваат со 3% од БДП.
==== Производство на автомобили ====
[[Податотека:Iran_Khodro_factory_2.jpg|мини|Iran Khodro е најголемиот производител на автомобили на Блискиот Исток. Има воспоставено заеднички вложувања со странски партнери на 4 континенти.]]
Од 2001 година, 13 јавни и приватни производители на автомобили во Иран, предводени од Iran Khodro и Saipa кои сочинувале 94% од домашното производство. Пајканот на Iran Khodro, заменет со Саманд во 2005 година, е доминантна марка. Со 61% од пазарот во 2001 година, Khodro бил најголемиот играч, додека Saipa придонела со 33% таа година. Другите производители на автомобили, како што се Групацијата Бахман, Керман Моторс, Киш Ходро, Раниран, Тракторсази, Шахаб Ходро и други, учествувале со преостанатите 6%.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.atiehbahar.com/Resources/Automotive.htm|title=Iran Automotive Industry|archive-url=https://web.archive.org/web/20080617154335/http://www.atiehbahar.com/Resources/Automotive.htm|archive-date=June 17, 2008|accessdate=May 29, 2011}}</ref>
Овие производители на автомобили произведуваат широк асортиман на возила, вклучувајќи мотори, патнички автомобили како што е Тиба на Саипа, комбиња, мини камиони, камиони со средна големина, тешки камиони, минибуси, големи автобуси и други тешки автомобили кои се употребуваат за комерцијални и приватни активности во земјата. Во 2009 година Иран бил рангиран на петтото место по раст на производството на автомобили по Кина, Тајван, Романија и Индија.<ref>{{Наведени вести|url=http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=8905271515|title=Iran Ranks 5th in Car Production Growth|date=August 18, 2010|work=Fars News Agency|access-date=November 28, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20120301004951/http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=8905271515|archive-date=March 1, 2012}}</ref> Иран бил 12-ти најголем производител на автомобили во светот во 2010 година и управува со флота од 11,5 милиони автомобили.<ref name="Cars2">{{cite document|year=2008|title=Iran Automotive Forecast|publisher=Economist Intelligence Unit}}</ref><ref>{{cite web|url=http://iran-daily.com/1386/2865/html/economy.htm|title=Iran 16th Biggest Automaker|archive-url=https://web.archive.org/web/20071017225933/http://iran-daily.com/1386/2865/html/economy.htm|archive-date=October 17, 2007|access-date=June 12, 2007}}. ''Iran Daily'', June 12, 2007.</ref><ref>{{cite web|url=http://iran-daily.com/1386/2883/html/economy.htm|title=Gasoline Quota Will Change In Two Months|archive-url=https://web.archive.org/web/20071020011705/http://iran-daily.com/1386/2883/html/economy.htm|archive-date=October 20, 2007|access-date=July 4, 2007|url-status=bot: unknown}}. ''Iran Daily'', July 4, 2007.</ref><ref>[http://www.tehrantimes.com/index_View.asp?code=226986 Iran ranks 2nd in using gas-fueled cars] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110614013203/http://www.tehrantimes.com/index_View.asp?code=226986 |date=2011-06-14 }}. ''Tehran Times'', September 20, 2010. Retrieved November 29, 2010.</ref> Иран произвел 1.395.421 автомобил во 2010 година, вклучувајќи 35.901 комерцијални возила.
==== Одбранбена индустрија ====
Во 2007 година, Меѓународниот институт за стратешки студии го проценил одбранбениот буџет на Иран на 7,31 милијарди долари, што е еквивалентно на 2,6% од БДП или 102 долари по глава на жител, рангирајќи го на 25-то место на меѓународно ниво. Одбранбената индустрија на земјата произведува многу видови оружје и опрема. Од 1992 година, Организацијата за одбранбена индустрија на Иран (ООИ) произведува сопствени тенкови, оклопни транспортери, ракети, радарски системи, ракетни уништувачи, воени бродови, подморници и борбени авиони.<ref>[https://www.foxnews.com/story/iran-launches-production-of-stealth-sub Iran Launches Production of Stealth Sub] . Associated Press, May 10, 2005. Retrieved February 13, 2008.</ref> Во 2006 година Иран направил извоз на оружје во 57 земји, вклучително и членки на [[НАТО]], а извозот достигнал 100 милиони долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iribnews.ir/Full_en.asp?news_id=190718&n=32|title=IRI exports warfare to 50 countries|archive-url=https://web.archive.org/web/20080213202418/http://www.iribnews.ir/Full_en.asp?news_id=190718&n=32|archive-date=February 13, 2008|accessdate=July 20, 2010}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iribnews.ir/Full_en.asp?news_id=220656&n=12|title=Iran exports military equipment|archive-url=https://web.archive.org/web/20070927213942/http://www.iribnews.ir/Full_en.asp?news_id=220656&n=12|archive-date=September 27, 2007|accessdate=July 20, 2010}}</ref> Исто така, развил софистициран мобилен систем за противвоздушна одбрана наречен Бавар 373.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.payvand.com/news/11/sep/1224.html|title=Iran Nearing Production of Indigenous S-300 Missile System|date=September 22, 2011|work=Payvand|access-date=September 6, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924115917/http://www.payvand.com/news/11/sep/1224.html|archive-date=September 24, 2015}}</ref>
==== Градежништво и недвижен имот ====
[[Податотека:HEPCO_Grader_(1).jpg|мини|223x223пкс| Грејдер HEPCO (HG180D1) работи на [[Пат|изградба на патишта]]]]
До почетокот на 1950-тите, градежништвото останалп во рацете на малите домашни компании. Зголемените приходи од нафта и гас и лесните кредити предизвикале градежен бум што привлекло меѓународни градежни фирми во земјата. Овој раст продолжил сè до средината на 1970-тите кога остриот пораст на инфлацијата и стеснувањето на кредитите го урнале. Градежната индустрија донекаде заживеала до средината на 1980-тите, иако недостигот на станови останало сериозен проблем, особено во големите урбани центри. Од јануари 2011 година, банкарскиот сектор, особено Банката Маскан, позајмила до 102 трилиони ријали (10,2 милијарди долари) на апликантите на станбениот модел наречен Мехр.<ref>[http://www.iran-daily.com/1389/10/23/MainPaper/3870/Page/4/Index.htm $10b Allocated for Mehr Housing]. ''Iran Daily'', January 13, 2011. Retrieved April 3, 2011.</ref> Градежништвото е еден од најважните сектори со 20-50% од вкупните приватни инвестиции во урбаните области и била една од главните инвестициски цели на добростоечките Иранци.
Годишниот промет изнесувал 38,4 милијарди долари во 2005 година и 32,8 милијарди долари во 2011 година.<ref>{{cite web|url=http://www.austrade.gov.au/Construction-to-Iran/default.aspx|title=Construction in Iran|archive-url=https://web.archive.org/web/20070306065159/http://www.austrade.gov.au/Construction-to-Iran/default.aspx|archive-date=March 6, 2007|access-date=March 6, 2007|url-status=bot: unknown}}. Australian Trade (2007).</ref><ref>[http://www.prlog.org/11187248-iran-infrastructure-report-q1-2011-new-research-report-available-at-fast-market-research.html ''Iran Infrastructure Report'']. Business Monitor International (Q1 2011). Retrieved March 22, 2011.</ref> Поради лошиот квалитет на градбата, на многу згради им треба сеизмичко засилување или реновирање.<ref>{{cite web|url=http://iran-daily.com/1388/3372/html/|title=Housing for All|archive-url=https://web.archive.org/web/20090615204328/http://iran-daily.com/1388/3372/html/|archive-date=June 15, 2009|access-date=August 11, 2014|url-status=bot: unknown}}. ''Iran Daily'', April 13, 2009.</ref> Иран има голема индустрија за градење брани.<ref name="Dam2">{{cite web|url=http://iran-daily.com/1385/2720/html/economy.htm|title=Simultaneous Dam, Spillways Construction Obligatory{{Snd}} 30% Drinking Water Wasted|archive-url=https://web.archive.org/web/20071020011634/http://iran-daily.com/1385/2720/html/economy.htm|archive-date=October 20, 2007|access-date=November 29, 2006|url-status=bot: unknown}}. ''Iran Daily'', November 29, 2006.</ref>
==== Минерали и метали ====
[[Податотека:Foolad_Mobarakeh50.jpg|мини| Мобаракех во [[Исфахан]] е најголемата иранска челичарница која котира на Техеранската берза]]
Производството на минерали придонело со 0,6% од БДП на земјата во 2011 година, бројка што се зголемува на 4% кога се вклучени индустриите поврзани со рударството. Факторите на влезот вклучуваат лоша инфраструктура, правни бариери, тешкотии при истражување и владина контрола врз сите ресурси.<ref name="Austrade">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.austrade.gov.au/Mining-to-Iran/default.aspx|title=Mining to Iran|year=2007|publisher=[[Australian Government]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20080723094637/http://www.austrade.gov.au/Mining-to-Iran/default.aspx|archive-date=July 23, 2008|accessdate=February 5, 2011}}</ref> Иран е рангиран меѓу 15-те главни светски земји богати со минерали.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.infomine.com/countries/iran.asp|title=Mining in Iran|publisher=InfoMine|accessdate=October 18, 2011}}</ref>
Иако нафтената индустрија обезбедува најголем дел од приходите, околу 75% од сите вработени во рударскиот сектор работат во рудници кои произведуваат минерали различни од нафта и природен гас. Тие вклучуваат [[јаглен]], [[железна руда]], [[бакар]], [[олово]], [[цинк]], [[хром]], [[барит]], [[сол]], [[гипс]], [[молибден]], [[стронциум]], [[Силициум диоксид|силициум]], [[ураниум]] и [[злато]], од кои последното главно е нуспроизвод на операцијата на бакарниот комплекс Сар Чешмех.<ref>Philip M. Mobbs (2004): [http://www.parstimes.com/library/mineral_industry_2004.pdf The mineral industry of Iran]. Parstimes. Retrieved February 3, 2011.</ref> Рудникот во Сар Чешмех во [[Керман (покраина)|провинцијата Керман]] е дом на втората по големина продавница на бакар во светот.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/167|title=Iran, a country study|last=Curtis|first=Glenn|last2=Hooglund|first2=Eric|date=April 2008|publisher=[[Library of Congress]]|isbn=978-0-8444-1187-3|location=Washington, D.C., USA|page=[https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/167 167]}}</ref> Големи наоѓалишта на железна руда постојат во Среден Иран, во близина на Бафк, Јазд и Керман. Владата поседува 90% од сите рудници и поврзаните индустрии и бара странски инвестиции. Секторот учествува со 3% од извозот.
Во 2019 година, земјата била втора по големина светски производител на [[гипс]];<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-gypsum.pdf|title=USGS Gypsum Production Statistics|work=Pubs.usgs.gov|accessdate=November 12, 2021}}</ref> осмиот најголем светски производител на [[молибден]];<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-molybdenum.pdf|title=USGS Molybdenum Production Statistics|work=Pubs.usgs.gov|accessdate=November 12, 2021}}</ref> осмиот најголем производител на [[антимон]] во светот;<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-antimony.pdf|title=USGS Antimony Production Statistics|work=Pubs.usgs.gov|accessdate=November 12, 2021}}</ref> 11-ти најголем светски производител на [[железна руда]];<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-iron-ore.pdf|title=USGS Iron Ore Production Statistics|work=Pubs.usgs.gov|accessdate=November 12, 2021}}</ref> 18-ти по големина светски производител на [[сулфур]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-sulfur.pdf|title=USGS Sulfur Production Statistics|work=Pubs.usgs.gov|accessdate=November 12, 2021}}</ref> 21-ви по големина светски производител на [[Сол (зачин)|сол]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-salt.pdf|title=USGS Salt Production Statistics|work=Pubs.usgs.gov|accessdate=November 12, 2021}}</ref> Земјата била 13-ти најголем производител во светот на [[ураниум]] во 2018 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.world-nuclear.org/information-library/nuclear-fuel-cycle/mining-of-uranium/world-uranium-mining-production.aspx|title=World Uranium Mining - World Nuclear Association|work=World-nuclear.org|accessdate=November 12, 2021}}</ref>
Иран има резерви на јаглен од скоро 1,9 милијарди кратки тони. До средината на 2008 година, земјата произведила околу 1,3 милиони кратки тони јаглен годишно и потрошила околу 1,5 милиони кратки тони, што ја прави нето увозник.<ref name="Iran2">{{Cite document|year=2008|title=Energy and Electricity Forecast|publisher=[[Economist Intelligence Unit]]}}</ref> Земјата планирала да го зголеми производството на тврд јаглен на 5 милиони тони во 2012 година од 2 милиони тони во ноември 2008 година.<ref name="bloomberg.com2">[https://archive.today/20120728131036/http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601104&sid=a1rzkB_rOKok Iran Plans to Produce 250,000 Tons of Copper in Year to March]. Bloomberg, November 28, 2008. Retrieved November 28, 2008.</ref>
Главните челичарници се наоѓаат во Исфахан и [[Хузестан]]. Иран станал самодоволен во челик во 2009 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nitc.co.ir/iran-daily/1388/3421/html/economy.htm|title=Steel Self-sufficiency|archive-url=https://web.archive.org/web/20110414124724/http://www.nitc.co.ir/iran-daily/1388/3421/html/economy.htm|archive-date=April 14, 2011|accessdate=July 23, 2010}}</ref> Производството на алуминиум и бакар се предвидувало да достигне 245.000 и 383.000 тони соодветно до март 2009 година.<ref name="ReferenceA">[http://www.payvand.com/news/08/nov/1148.html Iran: $30 Billion Dollar to be invested in industry] {{Семарх}}.</ref> Производството на цемент достигнало 65 милиони тони во 2009 година, извезувајќи во 40 земји.<ref name="ReferenceA2">[http://www.payvand.com/news/08/nov/1148.html Iran: $30 Billion Dollar to be invested in industry] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081210031255/http://www.payvand.com/news/08/nov/1148.html|date=December 10, 2008}}. IRNA, November 15, 2008. Retrieved November 15, 2008.</ref><ref>[http://www.tehrantimes.com/index_View.asp?code=213927 Iran exports cement to 40 countries]. ''Tehran Times'', February 8, 2010. Retrieved October 31, 2010.</ref>
==== Петрохемикалии ====
[[Податотека:Iran_Oil_Products.jpg|десно|мини| Капацитетот за рафинирање на Иран (проценка 2007–2013)]]
Иран произведува околу 60-70% од својата опрема во земјата, вклучувајќи рафинерии, танкери за нафта, дупчење платформи, платформи на брегот и инструменти за истражување.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nitc.co.ir/iran-daily/1387/3265/html/economy.htm|title=Dehloran Refinery Under Construction|archive-url=https://web.archive.org/web/20110329204835/http://www.nitc.co.ir/iran-daily/1387/3265/html/economy.htm|archive-date=March 29, 2011|accessdate=July 23, 2010}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1386/2829/html/economy.htm|title=Company Advances In Energy Capabilities|archive-url=https://web.archive.org/web/20071020011650/http://iran-daily.com/1386/2829/html/economy.htm|archive-date=October 20, 2007|accessdate=February 7, 2012}}</ref><ref>[http://niordc.ir/index.aspx?siteid=77&pageid=973&newsview=6402 Iran Ready for Sudden Cut in Gas Supplies] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120309221859/http://niordc.ir/index.aspx?siteid=77&pageid=973&newsview=6402}}.</ref><ref>[http://www.shana.ir/155561-en.html Share of domestically made equipments on the rise] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120309074817/http://www.shana.ir/155561-en.html}}.</ref>
Врз основа на фабриката за вештачко ѓубриво во Шираз, најголемата единица за [[етилен]] во светот, во Асалује, и завршувањето на другите проекти за специјална економска зона, извозот на петрохемиски производи на Иран достигнал 5,5 милијарди долари во 2007 година, 9 милијарди долари во 2008 година и 7,6 милијарди долари во првите десет месеци од [[Ирански календар|иранскиот календар]] во 2010 година <ref>[http://www.shana.ir/165360-en.html Petrochemical Exports Pass $7 Billion] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110206013229/http://www.shana.ir/165360-en.html}}.</ref>. Излезниот капацитет на Националната петрохемиска компанија се очекувало да се зголеми на над 100 милиони tpa до 2015 година од околу 50 милиони tpa во 2010 година, со што земјата станала вториот најголем светски производител на хемикалии на глобално ниво по Dow Chemical со Иран каде што се сместени некои од најголемите хемиски комплекси во светот.
[[Податотека:Jpg250210929-1120373.png|мини|Џиновски гасен реактор на гасната рафинерија Јадаваран дизајниран и произведен од AzarAb Industries Corporation]]
Големите рафинерии кои се наоѓаат во Абадан (место на нејзината прва рафинерија), Керманшах и Техеран не успеале да ја задоволат домашната побарувачка за бензин во 2009 година. Иранската преработувачка индустрија барала 15 милијарди долари инвестиции во периодот 2007-2012 година за да стане самодоволна и да го прекине увозот на бензин.<ref>[http://www.payvand.com/news/07/feb/1215.html Iran's oil refining industry needs dlrs 15b investment: Oil Minister] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081015155554/http://www.payvand.com/news/07/feb/1215.html|date=October 15, 2008}}. IRNA, February 17, 2007. Retrieved October 16, 2008.</ref> Иран ја има петтата најевтина цена на бензинот во светот што доведува до шверц на гориво со соседните земји.<ref>[http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Jul14.pdf ''Iran Investment Monthly''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160303232555/http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Jul14.pdf|date=March 3, 2016}}. Turquoise Partners (July 2014). Retrieved August 16, 2014.</ref>
Во ноември 2019 година, Иран ги зголемил цените на бензинот за 50% и повторно вовел строг систем на рационализирање, како во 2007 година. Цените за литар бензин се искачиле на 15.000 ријали, каде што за еден месец биле дозволени само 60 литри на приватни автомобили. Освен тоа, набавката на нафта над лимитот би чинела 30.000 ријали за литар. Сепак, тие цени сè уште се далеку под целните цени поставени во планот за реформи за субвенционирање. Промените на политиката стапиле на сила по американските санкции и предизвикале протести низ целата земја.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://truenewssource.com/2019/11/16/oil-price-hike-out-of-economic-crisis-result-in-protests-across-iran/|title=Oil Price Hike Out of Economic Crisis Result in Protests Across Iran|work=True News Source|accessdate=November 16, 2019}}{{Мртва_врска|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Резултатот од рационирањето, една година подоцна, било намаленото загадување и расипничкото домашно трошење и зголемувањето на извозот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tehrantimes.com/news/454663/Iran-s-gasoline-rationing-scheme-from-policy-to-practice|title=Iran's gasoline rationing scheme: From policy to practice|date=November 15, 2020|work=Tehran Times|accessdate=2025-04-21|archive-date=2025-07-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20250711055944/https://www.tehrantimes.com/news/454663/Iran-s-gasoline-rationing-scheme-from-policy-to-practice|url-status=dead}}</ref>
=== Услуги ===
И покрај напорите во 1990-тите за економска либерализација, владините трошоци, вклучувајќи ги и расходите на владините фондации, останале високи. Проценките за трошењето на услужниот сектор во Иран се редовно повеќе од две петтини од БДП, што е многу поврзано со владата, вклучувајќи воени трошоци, државни плати и исплати за социјално осигурување. Урбанизацијата придонела за раст на услужниот сектор. Важните услужни индустрии вклучуваат јавни услуги (вклучувајќи образование), трговија, лични услуги, професионални услуги и туризам.
Вкупната вредност на сообраќајот и врските се очекувало да се зголеми на 46 милијарди долари во номинална вредност до 2013 година, што претставува 6,8% од БДП на Иран.<ref name="IRD2">[https://web.archive.org/web/20090621094412/http://www.iran-daily.com/1388/3427/html/economy.htm Rail-Freight Transport]. ''Iran Daily'', June 12, 2007. Retrieved February 12, 2008. February 4, 2011.</ref> Проекциите засновани на бројките за вработеноста во 1996 година, составени за [[Меѓународна организација на трудот|Меѓународната организација на трудот,]] сугерираат дека иранскиот сообраќаен и комуникациски сектор вработил 3,4 милиони луѓе, или 20,5% од работната сила во 2008 година.<ref name="IRD">[https://web.archive.org/web/20090621094412/http://www.iran-daily.com/1388/3427/html/economy.htm Rail-Freight Transport].</ref>
==== Енергија, гас и нафта ====
<div class="floatright" style="width:20em; border: 1px solid #a2a9b1; margin: 0.5em 0 0.5em 1em; padding: 0.2em;">
'''Енергија''''''Електрична енергија:'''
* ''производство:'' 258 милијарди kWh (2014)
* ''потрошувачка:'' 218 милијарди kWh (2014)
* ''извоз:'' 9,7 милијарди kWh (2014)
* ''увоз:'' 3,8 милијарди kWh (2014)
'''Електрична енергија{{Цп}}производство по извор:'''<imagemap>
Image: Iran-electricity.gif|thumb|left|Иран планирал да произведе 23.000 MW електрична енергија преку [[Јадрена програма на Иран|Јадрена технологија]] до 2025 година за да ја задоволи зголемената побарувачка за енергија.<ref>[http://www.irvl.net/iran-and-nuclear-energy/ Iran and Nuclear Energy] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20101215143412/http://www.irvl.net/iran-and-nuclear-energy/ |date=December 15, 2010 }}. IRVL.net. Retrieved July 26, 2010.</ref>
</imagemap>
* ''фосилни горива:'' 85,6% (2012)
* ''хидро:'' 12,4% (2012)
* ''друго:'' 0,8% (2012)
* ''јадрена:'' 1,2% (2012)
'''Масло:'''
* ''производство: 3,300,000'' барели на ден (2015)
* ''извоз:''1,042,000 барели на ден (2013)
* ''увоз:'' 87,440 барели на ден (2013)
* ''докажани резерви:'' 157,8 гигабарели (2016)
'''Природен гас:'''
* ''производство:'' 174,5 km <sup>3</sup> (2014)
* ''потрошувачка:'' 170,2 km <sup>3</sup> (2014)
* ''извоз:'' 9,86 km <sup>3</sup> (2014)
* ''увоз:'' 6.886 km <sup>3</sup> (2014)
* ''докажани резерви:'' 34.020 km <sup>3</sup> (2016)
</div>
[[Податотека:Countries_by_Natural_Gas_Proven_Reserves_(2014).svg|мини|250x250пкс| Земји по докажани резерви на природен гас, 2014 година, врз основа на податоците од [[The World Factbook]]. Иран има втори најголеми резерви во светот по Русија]]
Иран поседува 10% од докажаните светски резерви на нафта и 15% од резервите на гас. Домашната нафта и гас заедно со хидроцентралите обезбедуваат енергија. Трошењето на енергија во Иран изнесува шест или седум милијарди долари годишно, многу повисоко од меѓународната норма. Иран рециклира 28% од искористената нафта и гас, додека некои други земји преработуваат до 60%.<ref name="payvand52">[http://www.payvand.com/news/08/oct/1303.html Energy Wastage In Iran Equals 6–7 Billion Dollars Per Year] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200115095247/http://www.payvand.com/news/08/oct/1303.html|date=January 15, 2020}}. [[IRNA]], October 29, 2008. Retrieved November 2, 2008.</ref> Во 2008 година, Иран исплатил 84 милијарди долари субвенции за нафта, гас и електрична енергија. Иран е трет најголем потрошувач на природен гас во светот по САД и Русија. Во 2010 година, Иран ја завршил својата прва јадрена централа во Бушер со руска помош.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-middle-east-11045537|title=Iran begins loading Bushehr nuclear reactor|date=2010-08-21|work=BBC News|access-date=2022-02-19|language=en-GB}}</ref>
Иран е главен извозник на нафта од 1913 година. Главните нафтени полиња во земјата се наоѓаат во средишните и југозападните делови на западните планини [[Загрос]]. Нафтата се наоѓа и во северен Иран и во [[Персиски Залив|Персискиот Залив]]. Во 1978 година, Иран бил четврти по големина производител на нафта, втор најголем производител на нафта на [[Организација на земји извознички на нафта|ОПЕК]] и втор најголем извозник.<ref>[http://www.parstimes.com/history/economy.html Iran's Economy]. Parstimes. Retrieved September 24, 2010.</ref> По револуцијата во 1979 година, новата влада го намалила производството. Дополнителен пад на производството се случило како резултат на оштетување на нафтените постројки за време на ирачко-иранската војна.<ref name="auto2">Barry Schweid (December 26, 2006): [http://seattletimes.nwsource.com/html/nationworld/2003494872_iranoil26.html "Iran oil industry founders"]. ''[[The Seattle Times]]''. {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070513192225/http://seattletimes.nwsource.com/html/nationworld/2003494872_iranoil26.html|date=May 13, 2007}}. [[Associated Press]]. Retrieved February 12, 2008.</ref>
Производството на нафта се зголемило во доцните 1980-ти кога биле поправени цевководи и експлоатирани нови полиња во [[Персиски Залив|Заливот]]. До 2004 година, годишното производство на нафта достигнало 1,4 милијарди барели создавајќи нето добивка од 50 милијарди долари. Податоците на Иранската централна банка покажуваат тренд на опаѓање на уделот на иранскиот извоз од нафтени продукти (ФГ 2006: 84,9%, 2007/2008: 86,5%, 2008/2009: 85,5%, 2009/2010: 79,8%, 8 ФГ 2010):<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cbi.ir/page/7961.aspx|title=Economic Trends No 62, Third Quarter 1389 (2010/2011), Balance of Payments, p.16|last=Iranian National Bank|archive-url=https://web.archive.org/web/20120102004422/http://www.cbi.ir/page/7961.aspx|archive-date=January 2, 2012|accessdate=October 14, 2012}}</ref> Иранските власти проценуваат дека годишните приходи на Иран од нафтата и гасот би можеле да достигнат 250 милијарди долари до 2015 година, откако ќе започнале тековните проекти.
Цевководите ја пренесуваат нафтата од полињата до рафинериите и до таквите извозни пристаништа како Абадан, Бандар-е Машур и островот Харг. Од 1997 година, иранската државна индустрија за нафта и гас склучила големи договори за истражување и производство со странски конзорциуми.<ref name="LOC62">{{Cite book|url=https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/160|title=Iran, a country study|last1=Curtis|first1=Glenn|last2=Hooglund|first2=Eric|date=April 2008|publisher=[[Library of Congress]]|isbn=978-0-8444-1187-3|place=Washington, D.C., USA|pages=[https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2/page/160 160–163]}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601080&sid=aEGZ4sBCjHQE&refer=asia|title=Iran Invites Sinopec Head to Sign $100 Billion Oil, Gas Deals|last=Wolfensberger|first=Marc|date=November 25, 2006|access-date=November 20, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20070206111213/http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601080&sid=aEGZ4sBCjHQE&refer=asia|archive-date=February 6, 2007|publisher=Bloomberg}}</ref> Во 2008 година на [[Киш (остров)|островот Киш]] била отворена Иранската нафтена берза (ИНБ).<ref>[https://web.archive.org/web/20090110151138/http://www2.irna.ir/en/news/view/line-203/0802173565111734.htm 1st phase of Iran oil stock inaugurated on Kish Island]. IRNA, February 17, 2008.</ref> ИНБ тргува со нафта, петрохемикалии и гас во различни валути. Тргувањето е првенствено во [[евро]] и ријал заедно со другите главни валути, не вклучувајќи го американскиот долар. Според Министерството за нафта, Иран планира да инвестира 500 милијарди долари во својот нафтен сектор до 2025 година.<ref name="nitc.co.ir2">{{cite web|url=http://iran-daily.com/1387/3109/html/economy.htm|title=$500b Needed For Hydrocarbon Sector|archive-url=https://web.archive.org/web/20081007023119/http://iran-daily.com/1387/3109/html/economy.htm|archive-date=October 7, 2008|access-date=September 2, 2012|url-status=bot: unknown}}. ''Iran Daily'', April 24, 2008.</ref>
==== Трговија на мало и дистрибуција ====
Малопродажната индустрија во Иран главно се состои од задруги (многу од нив спонзорирани од владата) и независни трговци на мало кои работат во базари. Најголемиот дел од продажбата на храна се случува на уличните пазари со цени утврдени од Главниот завод за статистика. Иран има 438.478 мали трговци на намирници. Овие се особено популарни во други градови освен Техеран каде што бројот на хипермаркети и супермаркети е сè уште многу ограничен. Се појавуваат повеќе минимаркети и супермаркети, главно независни. Најголемите синџири на продавници се државните Etka, Refah, Shahrvand и Hyperstar Market.<ref name="Euromonitor">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.euromonitor.com/Retailing_in_Iran|title=Retailing in Iran|date=January 2010|publisher=Euromonitor|archive-url=https://web.archive.org/web/20100228081735/http://www.euromonitor.com/Retailing_in_Iran|archive-date=February 28, 2010|accessdate=November 28, 2010}}</ref> Електронската трговија во Иран ја поминала границата од 1 милијарда долари во 2009 година.<ref>[https://web.archive.org/web/20090110154827/http://www2.irna.ir/en/news/view/menu-234/0812030911192309.htm Iran's e-commerce to reach rls 10,000 billion]. IRNA, December 3, 2008.</ref>
Во 2012 година, Иранците потрошиле 77 милијарди долари за храна, 22 милијарди долари за облека и 18,5 милијарди долари за надворешен туризам.<ref>{{Наведено списание|last=Fitch|first=Asa|last2=Nicolas Parasie|date=April 6, 2015|title=Western Companies See Potential in Reaching Iran's Consumers After Nuclear Deal|url=https://www.wsj.com/articles/western-companies-see-potential-in-reaching-irans-consumers-after-nuclear-deal-1428313107?cb=logged0.5079263212005186|journal=Wall Street Journal|access-date=April 9, 2015}}</ref> Во 2015 година, вкупната потрошувачка на потрошувачите и расположливиот приход биле проектирани на 176,4 милијарди долари и 287 милијарди долари соодветно.<ref>{{Наведено списание|last=Faucon|first=Benoit|date=July 15, 2015|title=In Iran, Business Deals Rarely Smooth|url=https://www.wsj.com/articles/in-iran-business-deals-rarely-smooth-1436917050|journal=Wall Street Journal|url-access=subscription|access-date=July 27, 2015}}</ref>
==== Здравство и фармацевтска заштита ====
{| style="margin:1em; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%; float:left;"
!ИРАН: Здравство (Извор: EIU )
! 2005
! 2006
! 2007
! 2008
! 2009
! 2010
|-
| Очекуван животен век, просечен (години)
| 70,0
| 70.3
| 70.6
| 70,9
| 71.1
| 71.4
|-
| Трошоци за здравствена заштита (% од БДП)
| 4.2
| 4.2
| 4.2
| 4.2
| 4.2
| 4.2
|-
| Трошоци за здравствена заштита ($ по глава)
| 113
| 132
| 150
| 191
| 223
| 261
|}
[[Устав на Иран|Уставот]] им дава право на Иранците на основна [[здравствена заштита]]. До 2008 година, 73% од Иранците биле покриени со доброволниот национален систем за здравствено осигурување.<ref name="autogenerated32">{{Cite document|year=2008|title=IRAN: Healthcare and Pharmaceuticals Forecast|publisher=Economist Intelligence Unit}}</ref> Иако над 85% од населението употребува систем на осигурување за покривање на трошоците за лекови, владата во голема мера го субвенционира фармацевтското производство/увоз. Вкупната пазарна вредност на иранскиот здравствен и медицински сектор бил 24 милијарди долари во 2002 година и се предвидувалодека ќе порасне на 50 милијарди долари до 2013 година.<ref>{{cite web|url=http://www.austrade.gov.au/Health-services-and-pharmaceuticals-to-Iran/default.aspx|title=Health Sector in Iran|archive-url=https://web.archive.org/web/20080419082947/http://www.austrade.gov.au/Health-services-and-pharmaceuticals-to-Iran/default.aspx|archive-date=April 19, 2008|access-date=March 6, 2007|url-status=bot: unknown}}. Australian Trade (2006).</ref><ref name="BMI42">[http://www.payvand.com/news/09/apr/1027.html Iran Pharmaceuticals and Healthcare Report] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111129222751/http://www.payvand.com/news/09/apr/1027.html|date=November 29, 2011}}. Business Monitor International (Q2 2009). Retrieved March 24, 2010.</ref> Во 2006 година, 55 фармацевтски компании во Иран произвеле 96% (квантитативно) од лековите за пазар во вредност од 1,2 милијарди долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.austrade.gov.au/Health-services-and-pharmaceuticals-to-Iran/default.aspx|title=Health services and pharmaceuticals to Iran|archive-url=https://web.archive.org/web/20080419082947/http://www.austrade.gov.au/Health-services-and-pharmaceuticals-to-Iran/default.aspx|archive-date=April 19, 2008|accessdate=March 6, 2007}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1386/2880/html/national.htm|title=18% of Medicines Thrown Out Annually|archive-url=https://web.archive.org/web/20071018051214/http://iran-daily.com/1386/2880/html/national.htm|archive-date=October 18, 2007|accessdate=June 30, 2007}}</ref> Оваа бројка се предвидувало да се зголеми на 3,65 милијарди долари до 2013 година.<ref name="BMI4">[http://www.payvand.com/news/09/apr/1027.html Iran Pharmaceuticals and Healthcare Report] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20111129222751/http://www.payvand.com/news/09/apr/1027.html}}.</ref>
==== Туризам и патување ====
[[Податотека:Pasargades_cyrus_cropped.jpg|мини|196x196пкс| Гробот на [[Кир Велики|Кир]] се наоѓа во Пасаргада. Иран е дом на 19 историски места кои се запишани на списокот на светско наследство на [[УНЕСКО]].]]
Иако туризмот значително се намалил за време на војната со Ирак, тој последователно закрепнал. Околу 1.659.000 странски туристи го посетиле Иран во 2004 година и 2,3 милиони во 2009 година, главно од азиските земји, вклучувајќи ги и републиките од [[Средна Азија]], додека околу 10% дошле од Европската унија и Северна Америка.<ref name="Encarta: Iran's entry2">{{cite encyclopedia|encyclopedia=Microsoft Encarta|title=Iran's entry|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761567300_6/Iran.html|access-date=July 24, 2010|year=2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20091028171829/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761567300_6/Iran.html|archive-date=October 28, 2009}}</ref><ref name="Tourism2">{{cite document|year=2008|title=Iran Travel And Tourism Forecast|publisher=Economist Intelligence Unit}}</ref>
Најпопуларните туристички места се [[Мазендеран|Мазандаран]], [[Исфахан]], Машхад и Шираз.<ref>[http://www.tehrantimes.com/PDF/10978/10978-7.pdf Sightseeing and excursions in Iran] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150418212600/http://www.tehrantimes.com/PDF/10978/10978-7.pdf|date=April 18, 2015}}. ''Tehran Times'', September 28, 2010. Retrieved March 22, 2011.</ref> Во раните 2000-ти индустријата се соочила со сериозни ограничувања во инфраструктурата, комуникациите, индустриските стандарди и обуката на персоналот.<ref name="LOC7"/> Годишно во Иран доаѓаат неколку организирани тури од Германија, Франција и други европски земји за да ги посетат археолошките локалитети и споменици. Во 2003 година, Иран бил рангиран на 68-то место според приходите од туризмот ширум светот.<ref name="IRNA52">[http://www.payvand.com/news/03/sep/1037.html Iran ranks 68th in tourism revenues worldwide] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130502003236/http://www.payvand.com/news/03/sep/1037.html|date=May 2, 2013}}. Payvand/IRNA, September 7, 2003. Retrieved February 12, 2008.</ref> Според [[УНЕСКО]] и заменик-шефот за истражување на Организацијата за патување и туризам во Иран (ИТТО), Иран е оценет меѓу „10-те најголеми туристички земји во светот“. Домашниот туризам во Иран е еден од најголемите во светот.<ref name="BYI">{{Наведена книга|url=http://www.investiniran.ir/en/filepool/26?redirectpage=%2fen%2febook|title=The Business Year 2013: Iran|last=Ayse|first=Valentine|last2=Nash|first2=Jason John|last3=Leland|first3=Rice|date=January 2013|publisher=The Business Year|isbn=978-1-908180-11-7|location=London, U.K.|page=166|access-date=March 14, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20161227193349/http://www.investiniran.ir/en/filepool/26?redirectpage=%2Fen%2Febook|archive-date=December 27, 2016}}</ref>
==== Банкарство, финансии и осигурување ====
Државните заеми и кредити се достапни за индустриски и земјоделски проекти, пред се преку банките. Единицата на валута во Иран е [[Ирански ријал|ријалот]] кој имал просечен официјален девизен курс од 9.326 ријали за американскиот долар во 2007 година. Ријалите се разменуваат на неофицијалниот пазар по повисока цена. Во 1979 година, владата ги национализирала приватните банки. Реструктуираниот банкарски систем ја заменил каматата на заемите со манипулативни трошоци, во согласност со [[Исламско банкарство|исламскиот закон]]. Овој систем стапил на сила во средината на 1980-тите.
[[Податотека:TEPIX.PNG|десно|мини| Техеранската берза била една од светските берзи со најдобри перформанси помеѓу 1999 и 2011 година.<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/3129995.stm Iran blocks share price gains]. BBC, August 6, 2003. Retrieved February 15, 2010.</ref><ref name="businessweek12">{{cite magazine|url=http://www.businessweek.com/news/2010-07-26/tehran-exchange-trades-futures-to-attract-investors.html|title=Tehran Exchange Trades Futures to Attract Investors|magazine=BusinessWeek|date=July 26, 2010|access-date=July 29, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514224859/http://www.businessweek.com/news/2010-07-26/tehran-exchange-trades-futures-to-attract-investors.html|archive-date=May 14, 2011}}</ref>]]
Банкарскиот систем се состои од централна банка, [[Централна банка на Иран|Банката Маркази]], која издава валута и ги надгледува сите државни и приватни банки. Неколку деловни банки имаат филијали низ државата. Постојат две развојни банки и банка за домување е специјализирана за станбени хипотеки. Владата почнала да го приватизира банкарскиот сектор во 2001 година кога биле издадени лиценци на две нови банки во приватна сопственост.<ref name="Financials2">{{Cite document|year=2008|title=Iran Financial Services Forecast|publisher=Economist Intelligence Unit}}</ref>
Комерцијалните банки во државна сопственост претежно даваат заеми на државата, ''големите'' претпријатија, големите приватни фирми и четири илјади богати/поврзани поединци.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iran-daily.com/1387/3238/html/|title=Banking System Needs Overhaul|archive-url=https://web.archive.org/web/20081210164830/http://www.iran-daily.com/1387/3238/html/|archive-date=December 10, 2008|accessdate=October 10, 2008}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iran-daily.com/1387/3240/html/|title=President in Birjand Rally|archive-url=https://web.archive.org/web/20081212004832/http://www.iran-daily.com/1387/3240/html//|archive-date=December 12, 2008|accessdate=October 10, 2008}}</ref> Додека поголемиот дел Иранци имаат потешкотии да добијат мали станбени кредити, 90 поединци обезбедиле објекти во вкупна вредност од 8 милијарди долари. Во 2009 година, Канцеларијата за генерална инспекција на Иран објавила дека иранските банки имаат околу 38 милијарди долари заостанати заеми, со капитал од само 20 милијарди долари.
Странските трансакции со Иран изнесувале 150 милијарди долари од големи договори помеѓу 2000 и 2007 година, вклучувајќи ги приватните и државните кредитни линии.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aei.org/press/26147|title=Global Investment in Iran|archive-url=https://web.archive.org/web/20100105235739/http://www.aei.org/press/26147|archive-date=January 5, 2010|accessdate=January 9, 2012}}</ref> Во 2007 година, Иран поседувал имот од 62 милијарди долари во странство.<ref>[http://www.mehrnews.ir/en/NewsDetail.aspx?NewsID=510378 Iran's foreign assets surpass $62b] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080119215038/http://www.mehrnews.ir/en/NewsDetail.aspx?NewsID=510378|date=January 19, 2008}}. Mehr News Agency, June 30, 2007. Retrieved January 23, 2008.</ref> Во 2010 година, Иран привлекол речиси 11,9 милијарди долари од странство, од кои 3,6 милијарди долари биле странски директни инвестиции, 7,4 милијарди долари биле од меѓународни заеми од комерцијални банки и околу 900 милиони долари се состоеле од заеми и проекти од меѓународни банки за развој.<ref>[http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Aug11.pdf ''Iran Investment Monthly''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130721174158/http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/IIM-Aug11.pdf|date=July 21, 2013}}. Turquoise Partners (August 2011). Retrieved January 31, 2011.</ref>
Од 2010 година, Техеранската берза тргувала со акции на повеќе од 330 регистрирани компании. Котираните компании биле проценети на 100 милијарди долари во 2011 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iran-daily.com/1387/3240/html/economy.htm|title=Vast Economic Potential Lauded|archive-url=https://web.archive.org/web/20081212201412/http://www.iran-daily.com/1387/3240/html/economy.htm|archive-date=December 12, 2008|accessdate=October 10, 2008}}</ref>
Премиите за осигурување изнесувале нешто помалку од 1% од БДП во 2008 година, бројка што делумно се припишува на нискиот просечен приход по глава на жител. Пет државни осигурителни фирми доминираат на пазарот, од кои четири се активни во делот на комерцијалното осигурување. Водечки играч е Иранската осигурителна компанија, а потоа следуваат осигурувањата Азија, Алборз и Дана. Во 2001/02 година, осигурувањето од одговорност од трети лица учествувало со 46% од премиите, потоа здравственото осигурување (13%), осигурувањето од пожар (10%) и осигурувањето на живот (9,9%).
==== Комуникации, електроника и ИТ ====
Емитуваните медиуми, вклучително и пет национални радио станици и пет национални телевизиски мрежи, како и десетици локални радио и телевизиски станици се управувани од владата. Во 2008 година имало 345 телефонски линии и 106 персонални компјутери на секои 1.000 жители.<ref name="WB2">[http://devdata.worldbank.org/ict/irn_ict.pdf ICT At-a-Glance, Iran's entry] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080727015312/http://devdata.worldbank.org/ict/irn_ict.pdf|date=July 27, 2008}}.</ref> Персоналните компјутери за домашна употреба станале подостапни во средината на 1990-тите, оттогаш побарувачката за пристап до Интернет се зголемила во голема мера. Почнувајќи од 2010 година, Иран исто така го имал третото место по број на блогери во светот (2010 година).<ref>[http://www.jpost.com/International/Article.aspx?id=167963 Hackers take Iran's civil war online]. ''Jerusalem Post'', February 6, 2010. Retrieved February 6, 2011</ref>
Во 1998 година, Министерството за пошта, телеграф и телефон, подоцна преименувано во Министерство за информатичка и комуникациска технологија, започнало да продава Интернет сметки на пошироката јавност. Во 2006 година, приходите од иранската телеком индустрија биле проценети на 1,2 милијарди долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iran-daily.com/1385/2681/html/focus.htm|title=Privatization of Telecom Companies|archive-url=https://web.archive.org/web/20080219133406/http://www.iran-daily.com/1385/2681/html/focus.htm|archive-date=February 19, 2008|accessdate=February 6, 2016}}</ref> Во 2006 година, Иран имал 1.223 Интернет сервис провајдери (ISP).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.austrade.gov.au/ICT-to-Iran/default.aspx|title=Information and communications technology to Iran|archive-url=https://web.archive.org/web/20080727015312/http://www.austrade.gov.au/ICT-to-Iran/default.aspx|archive-date=July 27, 2008|accessdate=May 9, 2009}}</ref> Од 2014 година, Иран го има најголемиот мобилен пазар на Блискиот Исток, со 83,2 милиони мобилни претплати и 8 милиони паметни телефони во 2012 година.<ref>[http://www.innovationiseverywhere.com/iran-mobile-market-connectivity-in-2014/ Iran's Mobile Market: Connectivity in 2014]. "Innovation Is Everywhere". Retrieved July 15, 2014.</ref>
Според Светската банка, иранскиот сектор за информатичка и комуникациска технологија поседувал удел од 1,4% во БДП во 2008 година. Во овој сектор работат околу 150.000 луѓе, од кои 20.000 во софтверската индустрија.<ref>[http://www.ebusinessforum.com/index.asp?layout=newdebi&country_id=IR Iran] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060813091822/http://www.ebusinessforum.com/index.asp?layout=newdebi&country_id=IR |date=2006-08-13 }}. ''Economist Intelligence Unit'' (2006). Retrieved December 5, 2008.</ref> Во 2002 година биле регистрирани 1.200 ИТ компании, 200 во развој на софтвер. Во 2014 година извозот на софтвер изнесувал 400 милиони долари. До крајот на 2009 година, иранскиот телекомуникациски пазар бил четврти по големина на Блискиот Исток со 9,2 милијарди долари и се очекувало да достигне 12,9 милијарди долари до 2014 година со сложена годишна стапка на раст од 6,9%.<ref>Susan J. Campbell, Dearbhla McHenry (January 22, 2010): [http://voice-quality.tmcnet.com/topics/phone-service/articles/73387-iran-telecom-market-expected-reach-129-billion-2014.htm "Iran Telecom Market Expected to Reach $12.9 Billion by 2014"]. TMCnet/Pyramid Research. Retrieved January 24, 2010.</ref>
==== Сообраќај ====
[[Податотека:Wagon_Pars_co-_Arak_.Iran_کارخانه_واگن_پارس_-_panoramio.jpg|мини|Производствена линија на локомотиви на компанијата Wagon Pars]]
Иран има широк асфалтиран патен систем што ги поврзува најголемиот дел од градовите. Во 2011 година, земјата имала патна мрежа од 173,000 километри, од кои 73% биле асфалтирани. Во 2007 година имало приближно 100 патнички автомобили на секои 1.000 жители. Возовите патувале по железничка мрежа од 11,106 километри.
Главното пристаниште за влез во Иран е Бандар-Абас на [[Ормуски Проток|Ормускиот Проток]]. По пристигнувањето во Иран, увезената стока се распространува со камиони и товарни возови. Железничката пруга Техеран-Бандар-Абас, отворена во 1995 година, го поврзува Бандар-Абас со [[Средна Азија]] преку Техеран и Машхад. Други големи пристаништа ги вклучуваат Бандар Анзали и Бандар Торкаман на Каспиското Море и Хорамшахр и Бандар Имам Хомеини на [[Персиски Залив|Персискиот Залив]].
Десетици градови имаат патнички и карго аеродроми. Иран Ер, националната авиокомпанија, била основана во 1962 година и оперира домашни и меѓународни летови. Сите големи градови имаат автобуски премински системи, а приватните компании обезбедуваат меѓуградски автобуски услуги. Техеран, Машхад, Шираз, Табриз, Ахваз и Исфахан градат подземни железници. Повеќе од еден милион луѓе работеле во сообраќајниот сектор, што претставува 9% од БДП во 2008 година.<ref>[https://archive.today/20130210195420/http://www.zawya.com/story.cfm/sidZAWYA20081221053556 Road Construction Projects Upbeat]. ''Iran Daily'', December 21, 2008. Retrieved July 23, 2010.</ref>
Во август 2022 година, кабинетот на претседателот Ебрахим Рајси одобрил закон за увоз на целосно склопени странски автомобили. Неговиот претходник претседател Хасан Рохани го забранил таквиот увоз во јули 2018 година поради санкциите наметнати на Иран. Редовните ирански граѓани не можеле да купат безбедни автомобили по пристапни цени.<ref>[https://www.aljazeera.com/news/2022/8/30/why-iran-is-ending-its-years-long-ban-on-car-imports "Why Iran is ending its years-long ban on car imports"] ''aljazeera.com''. Retrieved 1 September 2022.</ref>
== Меѓународна трговија ==
Иран е основач на [[Организација на земји извознички на нафта|ОПЕК]] и Организацијата на земји извознички на гас.<ref>[http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=8810271643 Iran to Join Gas Exporters Club Soon] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120329131936/http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=8810271643|date=March 29, 2012}}. Fars News Agency, January 17, 2010. Retrieved January 22, 2010.</ref> Нафтата сочинувала 56% од извозот на Иран со вредност од 60,2 милијарди долари во 2018 година.<ref name="OPEC 20193">{{cite web|url=https://www.opec.org/opec_web/en/about_us/163.htm|title=Iran facts and figures|publisher=OPEC|access-date=July 28, 2019}}</ref> За прв пат, вредноста на иранскиот ненафтен извоз се очекувало да ја достигне вредноста на увозот од 43 милијарди долари во 2011 година.<ref>[https://archive.today/20121209015333/http://www.mehrnews.com/en/newsdetail.aspx?NewsID=1497809 VP predicts Iran's non-oil trade balance would reach zero next year]. Mehr News Agency, December 31, 2011. Retrieved January 19, 2012.</ref> Ф'стаци, течен пропан, метанол (метил алкохол), рачно ткаени теписи и автомобили се главниот извоз доколку се исклучи нафтата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.eghtesadonline.com/news/786954/Trade-With-Neighbors-Accounts-for-50-of-Total-Commercial-Exchanges|title=Trade With Neighbors Accounts for 50% of Total Commercial Exchanges|last=|date=2021-09-05|work=اقتصاد آنلاین|language=en|accessdate=2023-10-19|archive-date=2023-10-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20231019215222/https://en.eghtesadonline.com/news/786954/Trade-With-Neighbors-Accounts-for-50-of-Total-Commercial-Exchanges|url-status=dead}}</ref> Бакар, цемент, кожа, текстил, овошје, шафран и [[кавијар]] се исто така извозни производи на Иран.
Извозот на технички и инженерски услуги во ФГ 2007 година изнесувал 2,7 милијарди долари од кои 40% од техничките услуги замианле во Средна Азија и Кавказ, 30% (350 милиони долари) во Ирак и близу 20% (205 милиони американски долари) во Африка.<ref>[http://www.nitc.co.ir/iran-daily/1387/3278/html/ Engineering Service Exports Improve]{{Dead link|date=June 2023|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}. ''Iran Daily'' November 24, 2008. Retrieved July 23, 2010.</ref> Иранските фирми развиле енергија, цевководи, наводнување, брани и производство на електрична енергија во различни земји. Земјата го направила извозот без нафта како приоритет со проширување на својата широка индустриска база, образована и мотивирана работна сила и поволна местоположба, што и дава близина на проценетиот пазар од околу 300 милиони луѓе во [[Касписко Езеро|Каспиското Море]], Персискиот Залив и некои ЕКО земји понатаму на исток.<ref>[http://www.unido.org/index.php?id=5035 An Overview of the Economy of the Islamic Republic of Iran] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100806131137/http://www.unido.org/index.php?id=5035|date=August 6, 2010}}. United Nations Industrial Development Organization (UNIDO). Retrieved September 24, 2010.</ref><ref name="ECO-201201202">{{Cite web|url=http://www.ecosecretariat.org/Statistics/Stat_02_01.htm|title=Population in ECO Member States|archive-url=https://web.archive.org/web/20120120034657/http://www.ecosecretariat.org/Statistics/Stat_02_01.htm|archive-date=January 20, 2012|website=[[Economic Cooperation Organization]]|access-date=September 28, 2010|url-status=usurped}}</ref>
Вкупниот обем на увоз се зголемил за 189% од 13,7 милијарди долари во 2000 година на 39,7 милијарди долари во 2005 година и 55,189 милијарди долари во 2009 година.<ref>[[Nader Habibi]] (May 5, 2005): [http://www.payvand.com/news/06/may/1046.html "The Cost of Economic Sanctions on Major Exporters to Iran"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110709163548/http://www.payvand.com/news/06/may/1046.html|date=July 9, 2011}}. Payvand. Retrieved January 23, 2008.</ref> Главните трговски партнери на Иран се Кина, Франција, Германија, Индија, Италија, Јапонија, Русија и Јужна Кореја. Од 1950 до 1978 година, Соединетите Американски Држави биле најистакнатиот економски и воен партнер на Иран, играјќи голема улога во осовременувањето на инфраструктурата и индустријата. Се известува дека околу 80% од машините и опремата во Иран биле од германско потекло.<ref>[http://tehrantimes.com/economy-and-business/117115-german-businesses-should-seize-lucrative-opportunities-in-iran-numov-ceo German businesses should seize lucrative opportunities in Iran: NUMOV CEO] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140810111042/http://tehrantimes.com/economy-and-business/117115-german-businesses-should-seize-lucrative-opportunities-in-iran-numov-ceo|date=August 10, 2014}}. ''Tehran Times'', July 19, 2014. Retrieved July 24, 2014.</ref> Во март 2018 година, Иран го забранил доларот во трговијата.<ref>[https://en.radiofarda.com/a/iran-bans-imports-based-on-us-dollars/29071168.html Ramin Mostaghim, Iran Bans Import Purchase Orders Based On US Dollars], [[Radio Farda]], March 1, 2018. Retrieved May 20, 2023.</ref> Во јули 2018 година, Франција, Германија и Велика Британија се согласиле да ја продолжат трговијата со Иран без да го користат доларот како средство за размена.<ref>[https://financialtribune.com/articles/economy-business-and-markets/89445/france-germany-uk-agree-on-non-dollar-trade-with-iran France, Germany, UK Agree on Non-Dollar Trade With Iran] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20230520231919/https://financialtribune.com/articles/economy-business-and-markets/89445/france-germany-uk-agree-on-non-dollar-trade-with-iran |date=2023-05-20 }}, [[Financial Tribune]], July 9, 2018. Retrieved May 20, 2023.</ref>
{| class="wikitable collapsible collapsed"
! colspan="2" |Top Trading Partners for Iran for 2016<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2006/september/tradoc_113392.pdf|title=Archived copy|archive-url=https://web.archive.org/web/20171031204734/http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2006/september/tradoc_113392.pdf|archive-date=October 31, 2017|accessdate=October 2, 2017}}</ref>
|-
|
{| class="wikitable sortable" style="text-align:right"
! colspan="5" class="unsortable" |Увоз во Иран 2016 година
|- style="text-align:center;"
!Место
!Земја
!Валута (MM USD)
! %
|-
| style="text-align:center;" |
| style="text-align:center;" |Свет
|57,955
|100.0
|-
| style="text-align:center;" |1
| style="text-align:center;" |ОАЕ
|15,958
|27.6
|-
| style="text-align:center;" |2
| style="text-align:center;" |ЕУ 28
|7,755
|13.4
|-
| style="text-align:center;" |3
| style="text-align:center;" |Кина
|7,604
|13.1
|-
| style="text-align:center;" |4
| style="text-align:center;" |Турција
|4,462
|7.7
|-
| style="text-align:center;" |5
| style="text-align:center;" |Јужна Кореја
|2,510
|4.3
|-
| style="text-align:center;" |6
| style="text-align:center;" |Русија
|2,298
|4.0
|-
| style="text-align:center;" |7
| style="text-align:center;" |Швајцарија
|2,110
|3.6
|-
| style="text-align:center;" |8
| style="text-align:center;" |Индија
|1,307
|2.3
|-
| style="text-align:center;" |9
| style="text-align:center;" |Сингапур
|689
|1.2
|-
| style="text-align:center;" |10
| style="text-align:center;" |Бразил
|664
|1.1
|}
|
{| class="wikitable sortable" style="text-align:right"
! colspan="5" class="unsortable" |Извоз од Иран 2016 година
|- style="text-align:center;"
!Место
!Земја
!Валута (MM USD)
! %
|-
| style="text-align:center;" |
| style="text-align:center;" |Свет
|42,685
|100.0
|-
| style="text-align:center;" |1
| style="text-align:center;" |Кина
|12,715
|29.8
|-
| style="text-align:center;" |2
| style="text-align:center;" |Индија
|7,061
|16.5
|-
| style="text-align:center;" |3
| style="text-align:center;" |ЕУ 28
|5,181
|12.1
|-
| style="text-align:center;" |4
| style="text-align:center;" |Јужна Кореја
|4,074
|9.5
|-
| style="text-align:center;" |5
| style="text-align:center;" |Турција
|4,006
|9.4
|-
| style="text-align:center;" |6
| style="text-align:center;" |Јапонија
|2,864
|6.7
|-
| style="text-align:center;" |7
| style="text-align:center;" |Авганистан
|1,737
|4.1
|-
| style="text-align:center;" |8
| style="text-align:center;" |ОАЕ
|829
|1.9
|-
| style="text-align:center;" |9
| style="text-align:center;" |Тајван
|631
|1.5
|-
| style="text-align:center;" |10
| style="text-align:center;" |Оман
|541
|1.3
|}
|}
Од средината на 1990-тите, Иран ја зголемил својата економска соработка со другите [[Земја во развој|земји во развој]] во „интеграцијата Југ-Југ“, вклучувајќи ги Сирија, Индија, Кина, Јужна Африка, Куба и Венецуела. Трговијата на Иран со Индија во 2007 година надминала 13 милијарди долари, што претставува зголемување од 80% во рок од една година. Иран ги проширува своите трговски врски со Турција и Пакистан и ја споделува со своите партнери заедничката цел да создаде заеднички пазар во Западна и Средна Азија преку ЕКО.
Од 2003 година, [[Иран]] ги зголемил инвестициите во соседните земји како Ирак и Авганистан. Во [[Дубаи]], ОАЕ, се проценува дека иранските иселеници управуваат со над 20% од нејзината домашна економија и претставуваат еднаков дел од нејзиното население.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1384/2481/html/economy.htm|title=Domestic Economy (Islamic WTO proposed)|archive-url=https://web.archive.org/web/20071017220758/http://iran-daily.com/1384/2481/html/economy.htm|archive-date=October 17, 2007|accessdate=December 3, 2006}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1385/2528/html/economy.htm|title=In 2005: Import Bill From Dubai $28.7b|archive-url=https://web.archive.org/web/20080219133355/http://iran-daily.com/1385/2528/html/economy.htm|archive-date=February 19, 2008|accessdate=December 16, 2008}}</ref> Иранските работници мигранти во странство испратиле помалку од 2 милијарди долари дома во 2006 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1386/2971/html/economy.htm|title=Overseas Workers Remit Over $2b|archive-url=https://web.archive.org/web/20080225040145/http://iran-daily.com/1386/2971/html/economy.htm|archive-date=February 25, 2008|accessdate=June 2, 2010}}</ref> Помеѓу 2005 и 2009 година, трговската размена меѓу Дубаи и Иран тројно се зголемила на 12 милијарди долари; пари инвестирани во локалниот пазар на недвижности и увозно-извозни бизниси, колективно познати како ''Чаршија'', и насочени кон обезбедување на Иран и други земји со потребните производи за широка потрошувачка.<ref>Kambiz Foroohar (January 25, 2010): [https://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601102&sid=av5smtYe_DDA "Dubai Helps Iran Evade Sanctions as Smugglers Ignore U.S. Laws"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100321165747/http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601102&sid=av5smtYe_DDA|date=March 21, 2010}}. Bloomberg. Retrieved January 26, 2010.</ref> Се проценува дека една третина од увезените стоки и извозот на Иран се испорачуваат преку црниот пазар, подземната економија и нелегалните брегови, со што се оштетува економијата.<ref name="RAND12">Wehrey, Frederic (2009): [http://rand.org/pubs/monographs/2008/RAND_MG821.pdf "The Rise of the Pasdaran"]. [[RAND Corporation]]. Retrieved June 10, 2010.</ref>
=== Странски директни инвестиции ===
[[Податотека:FDI_Stock-_Iran.png|десно|мини| СДИ во Иран (1980–2010)]]
Во 1990-тите и раните 2000-ти, биле склучени индиректни договори за развој на нафтени полиња со странски фирми, вклучително и договори за откуп во нафтениот сектор, при што изведувачот обезбедувал финансирање на проекти во замена за доделен удел во производството. Операцијата била префрлена на [[Национална иранска нафтена компанија|Националната иранска нафтена компанија]] (НИНК) по одреден број години, завршувајќи го договорот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.atiehbahar.com/Resources/Oil&Gas.htm|title=Iran{{Snd}} Oil and gas|archive-url=https://web.archive.org/web/20070928000413/http://www.atiehbahar.com/Resources/Oil%26Gas.htm|archive-date=September 28, 2007|accessdate=September 28, 2007}}</ref>
Неповолните или сложени оперативни барања и меѓународните санкции ги попречиле странските инвестиции во земјата, и покрај либерализацијата на релевантните регулативи во раните 2000-ти. Иран добивал 24,3 милијарди американски долари странски инвестиции помеѓу [[Ирански календар|иранските календарски]] години 1993 и 2007 година.<ref>[http://www.payvand.com/news/07/may/1313.html Iran attracted $24.3 billion foreign capital in 16 years] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929120459/http://www.payvand.com/news/07/may/1313.html|date=September 29, 2007}}. Mehr News Agency, May 27, 2007. Retrieved January 23, 2008.</ref> EIU проценува дека нето СДИ на Иран требало да се зголемат за 100% помеѓу 2010 и 2014 година.<ref name="EIU22">[http://english.aljazeera.net/focus/2010/05/201052271814825709.html The tragicomedy of Iran sanctions]. Aljazeera, May 22, 2010. Retrieved May 22, 2010.</ref>
Странските инвеститори ги концентрирале своите активности во енергетиката, производството на возила, ископувањето бакар, градежништвото, комуналните услуги, петрохемијата, облеката, храната и пијалаците, телекомуникациските и фармацевтските сектори. Иран е член на [[МИГА|Мултилатералната агенција за гаранција за инвестиции]] на Светска банка.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.redorbit.com/news/science/258875/irans_third_development_plan_an_appraisal/index.html|title=Iran's Third Development Plan: an Appraisal|last=Dr. Amuzegar|first=Jahangir|date=March 20, 2005|archive-url=https://web.archive.org/web/20111129212318/http://www.redorbit.com/news/science/258875/irans_third_development_plan_an_appraisal/index.html|archive-date=November 29, 2011|accessdate=July 26, 2010}}</ref> Во 2006 година, вкупната нето вредност на иранските граѓани во странство изнесувала околу 1,3 трилиони долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iran-daily.com/1385/2781/html/economy.htm|title=Expats Worth $1.3 Trillion|archive-url=https://web.archive.org/web/20071230222828/http://www.iran-daily.com/1385/2781/html/economy.htm|archive-date=December 30, 2007|accessdate=March 30, 2007}}</ref>
Според шефот на Организацијата за инвестиции, економска и техничка помош на Иран (ОИЕТАИ), во 2008 година Иран се рангирал на 142 место меѓу 181 земја во работни услови. Иран се наоѓа на 96 место во однос на започнување бизнис, 165 во добивање дозволи, 147 во вработување, 147 во регистрација на имот, 84 во добивање кредити, 164 во правна поддршка за инвестиции, 104 во даночни плаќања, 142 во странска трговија, 56 во остварливост на договори и 107 во банкрот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iran-daily.com/1387/3265/html/economy.htm|title=Working Conditions to Improve|archive-url=https://web.archive.org/web/20090603071606/http://www.iran-daily.com/1387/3265/html/economy.htm|archive-date=June 3, 2009|accessdate=November 8, 2008}}</ref> Фирми од над 50 земји инвестирале во Иран помеѓу 1992 и 2008 година, а најголемите учесници биле Азија и Европа, како што е прикажано подолу:<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iran-daily.com/1387/3289/html/economy.htm|title=$34b Foreign Investment in 16 years|archive-url=https://web.archive.org/web/20081210233037/http://www.iran-daily.com/1387/3289/html/economy.htm|archive-date=December 10, 2008|accessdate=February 19, 2016}}</ref>
{| style="margin:1em; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%; float:center"
!Континент на потекло
! Водечки земји кои инвестираат во Иран (1992–2008)
! Број на проекти
! Вкупен вложен износ
|-
| Азија
| Индија, Обединетите Арапски Емирати (ОАЕ), Сингапур, Индонезија и Оман
| 190
| 11,6 милијарди долари
|-
| Европа
| Германија, Холандија, Шпанија, ОК, Турција, Италија и Франција (вкупно 20 земји)
| 253
| 10,9 милијарди долари
|-
| Америка
| Канада, Панама, САД и Јамајка
| 7
| 1,4 милијарди долари
|-
| Африка
| Маврициус, Либерија и Јужна Африка
| -
|8 милијарди долари
|-
| Австралија
| Австралија
| 1
| 682 милиони долари
|}
Економското влијание на делумното укинување на санкциите се протега надвор од енергетскиот сектор; ''[[The New York Times|Њујорк Тајмс]]'' објавил дека „''компаниите ориентирани кон потрошувачите, особено, би можеле да најдат можност во оваа земја со 81 милион потрошувачи, од кои многумина'' се млади и претпочитаат западни производи“.<ref name="Krauss3">Clifford Krauss, [https://www.nytimes.com/2015/07/15/business/international/iran-nuclear-deal-oil-prices.html A New Stream of Oil for Iran, but Not Right Away], ''The New York Times'' (July 14, 2015).</ref> Пазарот на стоки за широка потрошувачка се очекувало да порасне за 100 милијарди долари до 2020 година.<ref>{{Наведени вести|title=P&G's Road Map to Business in Iran|last=John Letzing|date=July 15, 2016|work=Wall Street Journal|page=B1}}</ref>
Во 2015 година, Иран бил сметан за „''силен играч на пазарот во развој''“ од страна на инвестициските и трговските фирми.<ref name="Krauss3"/> Отворањето на пазарот на Иран за странски инвестиции, исто така, може да биде благодет за конкурентните мултинационални фирми кои работат во различни производствени и услужни сектори, во вредност од 600 до 800 милијарди долари нови можности за инвестирање во следната деценија.<ref name="WSJ32">[https://blogs.wsj.com/middleeast/2014/03/12/post-sanctions-iran-could-be-a-turkey-size-win-for-investors/ Asa Fitch: Post-Sanctions Iran Could Be A Turkey-Size Win for Investors]. ''The Wall Street Journal'', March 12, 2014. Retrieved March 13, 2014.</ref><ref name="NFTC2">Dean A. DeRosa & Gary Clyde Hufbauer: [http://www.nftc.org/default/trade/NFTC%20Iran%20Normalizaton%20Book.pdf "Normalization of Economic Relations"]. (U.S.) [[National Foreign Trade Council]]. November 21, 2008. Retrieved March 30, 2012.</ref><ref>[https://www.washingtonpost.com/world/middle_east/us-investors-begin-to-imagine-a-return-to-iran/2014/05/27/c5cda6d7-0c8a-442a-8577-a0726f494199_story.html Jason Rezaian: U.S. investors begin to imagine a return to Iran]. ''The Washington Post'', May 28, 2014. Retrieved June 1, 2014.</ref><ref>{{cite news|url=https://www.wsj.com/articles/oil-auto-companies-make-plans-to-invest-in-iran-if-sanctions-ease-1404257812|title=Oil, Auto Companies Make Plans to Invest in Iran if Sanctions Ease|author=Jay Solomon|date=July 1, 2014|newspaper=Wall Street Journal|access-date=July 5, 2014}}</ref>
=== Светска трговска организација ===
[[Податотека:Economic_Cooperation_Organization_map.svg|мини|Карта на земјите-членки на Организацијата за економска соработка (ЕКО).]]
Иран има статус на набљудувач во [[Светска трговска организација|Светската трговска организација]] (СТО) од 2005 година. Иако Соединетите Американски Држави постојано ја блокирале нивната кандидатура за приклучување кон организацијата, статусот на набљудувач дошол како гест на добра волја за олеснување на јадрените преговори меѓу Иран и меѓународната заедница.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://iran-daily.com/1386/2817/html/focus.htm|title=WTO Membership|archive-url=https://web.archive.org/web/20080215030351/http://iran-daily.com/1386/2817/html/focus.htm|archive-date=February 15, 2008|accessdate=April 9, 2010}}</ref> Со извоз на 60 производи со откриена [[Теорија на компаративни предности|компаративна предност]], Иран е 65-та „ најкомплексна земја“.<ref name="MIT2">[http://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/irn/ Atlas: Iran]. [[M.I.T]] (The Observatory of Economic Complexity). Retrieved December 15, 2016.</ref>
Доколку Иран на крајот добие статус на членство во СТО, меѓу другите предуслови, авторските права ќе мора да се спроведуваат во земјата. Ова ќе бара големи внатрешни реформи. Земјата се надева дека ќе привлече странски инвестиции во вредност од милијарди долари преку создавање поповолна клима за инвестирање преку послободна трговија. Во овој процес се очекува да помогнат зоните за слободна трговија како што се Кешм, Чабахар и [[Киш (остров)|островот Киш]]. Иран одвоил 20 милијарди долари во 2010 година за заеми за отворање на дваесет трговски центри во други земји.<ref>[http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=8810261289 Iran Plans to Open Trade Centers Abroad] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120301004459/http://english.farsnews.com/newstext.php?nn=8810261289|date=March 1, 2012}}. Fars News Agency, January 16, 2010. Retrieved January 18, 2010.</ref>
=== Меѓународни санкции ===
По [[Иранска револуција|Иранската револуција]] во 1979 година, Соединетите Американски Држави ги прекинале своите економски и дипломатски врски со Иран, го забраниле увозот на иранска нафта и замрзнале околу 11 милијарди американски долари од нивните средства.<ref>Suzanne Maloney (2010): [https://web.archive.org/web/20101028103217/http://iranprimer.usip.org/resource/revolutionary-economy "The Revolutionary Economy"]. United States Institute of Peace. Retrieved November 17, 2010.</ref> Во 1996 година, американската влада го усвоила Законот за санкции на Иран и Либија со кој им забранува на американските (и неамериканските) компании да инвестираат и тргуваат со Иран во износ од повеќе од 20 милиони американски долари годишно.<ref>Kenneth Katzman (2003): [https://fpc.state.gov/documents/organization/23591.pdf "The Iran-Libya Sanctions Act (ILSA)"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161219020121/https://fpc.state.gov/documents/organization/23591.pdf|date=December 19, 2016}}. CRS Report for Congress. Retrieved January 23, 2008.</ref> Од 2000 година, исклучоци од ова ограничување се направени за артикли кои вклучуваат фармацевтски производи и медицинска опрема.<ref>[https://www.nytimes.com/2010/12/24/world/24sanctions.html?pagewanted=all U.S. Approved Business With Blacklisted Nations]. ''The New York Times'', December 23, 2010 (subscription required). Retrieved February 2, 2011.</ref>
Иранската јадрена програма е предмет на расправа со Западот од 2006 година поради сомневањата за неговите намери. [[Совет за безбедност на ООН|Советот за безбедност на ОН]] вовел санкции против одредени компании поврзани со јадрена програма, со што ја продолжил [[Надворешни односи на Иран|економската изолација]] на земјата.<ref name="WSJ22">Farnaz Fassihi: [https://www.wsj.com/articles/SB10001424052748703735804575535920875779114 Iran's Economy Feels Sting of Sanctions]. ''The Wall Street Journal'', October 12, 2010. Retrieved October 13, 2010.</ref> Санкциите особено го забрануваат јадрениот, ракетниот и многу воен извоз во Иран и се насочени кон инвестиции во нафта, гас и петрохемикалии, извоз на рафинирани нафтени деривати, како и Корпусот на Исламската револуционерна гарда, банки, осигурување, [[Централна банка на Иран|финансиски трансакции]] и сообраќајот.<ref>[http://www.france24.com/en/20101130-iran-nuclear-talks-back-geneva-next-week Iran nuclear talks back on, in Geneva next week] {{Мртва врска|date=November 2016}}.</ref>
Во 2012 година, Европската унија ги заострила сопствените санкции со приклучување кон тридецениското нафтено ембарго на САД против Иран.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/us-iran-idUSTRE8031DI20120104|title=Exclusive: EU agrees to embargo on Iranian crude|date=January 2012|work=Reuters|access-date=September 28, 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120919203735/http://www.reuters.com/article/2012/01/04/us-iran-idUSTRE8031DI20120104|archive-date=September 19, 2012}}</ref><ref name="Embargo WSJ">{{Наведени вести|url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424052702303649504577496463851879258|title=EU Embargo on Iran Oil Takes Effect|date=July 1, 2012|work=The Wall Street Journal|access-date=September 28, 2012}}</ref> Во 2015 година, Иран и П5 + 1 постигнале договор за јадрена програма што требало да ги отстрани главните санкции до почетокот на 2016 година.<ref>[https://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/07/job-creation-highest-priority-post-sanctions-iran.html#ixzz3h73T6PXa Bijan Khajehpour: Preventing Iran's post-sanctions job crisis] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160811125700/http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/07/job-creation-highest-priority-post-sanctions-iran.html#ixzz3h73T6PXa|date=August 11, 2016}}. [[Al-Monitor]], July 17, 2015. Retrieved July 27, 2015.</ref> Иако Иран може да тргува во сопствената валута, постојат проблеми главно поради фактот што тој не може слободно да тргува во [[американски долар]]и.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.wsj.com/articles/obama-administration-further-eases-financial-sanctions-on-iran-1475942805?emailToken=JRr8cf19YXWVhtY2Z8w73lQtZ%2BwBB%2BqIQFLMMGrDJknLsjnbvPi9x6gvwta%2Bum60AEh74dkC5G82QXjKiWxhQM6WnaU6llHhemNUqNSdjVLWaxiBzBbX|title=Obama Further Eases Financial Sanctions On Iran News|last=Jay Salomon|date=October 8, 2016|work=The Wall Street Journal|access-date=October 9, 2016}}</ref> Со оглед на неговите големи резерви на нафта и гас, иранскиот ријал би можел да стане светска резервна валута доколку се воспостави паритет со нафта и гас.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.payvand.com/news/18/aug/1038.html|title=Sanctions Buster? Iran Eyes Cryptocurrency To Blunt U.S. Deterrents|work=Payvand.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180808184608/http://www.payvand.com/news/18/aug/1038.html|archive-date=August 8, 2018|accessdate=July 21, 2019}}</ref>
Во 2018 година, владата на Соединетите Американски Држави еднострано се повлекла од договорот за JCPOA и повторно ги вовела санкции за продажба на нафта, петрохемикалии, транспорт, трговија со метали и [[Централна банка на Иран|банкарски трансакции]] во Иран.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-middle-east-46075179|title=Trump re-imposes Iran sanctions: Now what?|date=November 3, 2018|work=BBC News}}</ref>
==== Ефекти ====
[[Податотека:Iran_Air_Airbus,_At_Imam_Khomeini_International_Airport_Refuling,_loading_cargo_and_catering_during_March_2016.jpg|мини|Заедничкиот сеопфатен акционен план му дозволува на Иран да купи нови авиони.]]
Според американскиот државен потсекретар Вилијам Џеј Барнс, Иран може да губи дури 60 милијарди долари годишно во енергетски инвестиции.<ref name="Bloomberg 01.12.2010">{{Наведени вести|url=https://www.bloomberg.com/news/2010-12-01/sanctions-cost-iran-60-billion-in-oil-investments-burns-says.html|title=Sanctions Cost Iran $60 Billion in Oil Investments, Burns Says|last=Flavia Krause-Jackson|date=December 1, 2010|work=Bloomberg|access-date=February 13, 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120901104826/http://www.bloomberg.com/news/2010-12-01/sanctions-cost-iran-60-billion-in-oil-investments-burns-says.html|archive-date=September 1, 2012}}</ref> Санкциите во просек го прават увозот поскап за 24%.<ref>[http://www.france24.com/en/20111219-iran-admits-pain-sanctions Iran admits the pain of sanctions] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120211065520/http://www.france24.com/en/20111219-iran-admits-pain-sanctions|date=February 11, 2012}}. Agence France Presse (AFP), December 19, 2011. Retrieved January 7, 2012.</ref> Покрај тоа, последната рунда санкции може да го чини Иран годишно 50 милијарди долари од изгубени приходи од нафта.<ref>Una Galani: (March 30, 2012) [https://web.archive.org/web/20120330155406/http://blogs.reuters.com/breakingviews/2012/03/30/sanctions-could-cost-iran-50-bln/ Sanctions could cost Iran $50 bln]. Reuters. Retrieved March 30, 2012.</ref> Иран сè повеќе ја употребува размената бидејќи му е забранет пристапот до меѓународниот платен систем во долари. Според иранските власти, големите повлекувања од меѓународни компании претставува „можност“ за домашните компании да ги заменат.<ref>[https://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5jlwi1NKpiUaV0FrKpeIGQFF2d-NQ?docId=CNG.87edb35a8d312b35562231e10b3cddfa.201 Sanctions an 'opportunity' for local companies: Iran] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130318211447/https://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5jlwi1NKpiUaV0FrKpeIGQFF2d-NQ?docId=CNG.87edb35a8d312b35562231e10b3cddfa.201|date=March 18, 2013}}. Agence France Presse (AFP), October 14, 2010. Retrieved March 30, 2012.</ref><ref>[http://www.tehrantimes.com/index_View.asp?code=227661 Sanctions should be taken as opportunity: Larijani] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160808202513/http://www.tehrantimes.com/index_View.asp?code=227661 |date=2016-08-08 }}. ''Tehran Times'', September 30, 2010. Retrieved March 30, 2012.</ref>
ИЕА проценил дека иранскиот извоз паднал на рекордни 860.000 bpd во септември 2012 година од 2,2 милиони bpd на крајот на 2011 година. Следниот период довел до пад на приходите и судири на улиците на Техеран кога пропаднала локалната валута, [[Ирански ријал|ријалот]]. Производството во септември 2012 година било најниско во Иран од 1988 година.<ref name="oil exports">{{Наведени вести|url=http://www.jpost.com/IranianThreat/News/Article.aspx?id=287607|title=IEA: Iran's oil exports fell, may slip further|date=October 12, 2012|work=The Jerusalem Post|access-date=October 14, 2012|agency=Reuters}}</ref>
Економските влијанија од санкциите биле сериозни. Врз основа на истражувањето, санкциите резултирале со загуби на благосостојба кај сите групи на приходи во Иран, при што побогатите групи претрпеле поголеми загуби во споредба со посиромашните групи.<ref>{{Наведено списание|last=Oryoie|first=Ali Reza|date=2024-06-06|title=The impact of international sanctions on income mobility: Evidence from Iran|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/rode.13123|journal=Review of Development Economics|language=en|volume=28|issue=4|pages=1695-1717|doi=10.1111/rode.13123|issn=1363-6669}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Oryoie|first=Alireza|last2=Abbasinejad|first2=Hossien|date=2017-12-01|title=The Rise and Fall of Top Incomes in Iran 1985-2015|url=https://ier.ut.ac.ir/article_64104.html|journal=Iranian Economic Review|language=en|volume=21|issue=4|pages=941–968|doi=10.22059/ier.2017.64104|issn=1026-6542|access-date=2025-04-21|archive-date=2025-05-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20250520224106/https://ier.ut.ac.ir/article_64104.html|url-status=dead}}</ref> Дополнително, концентрацијата на приходите и учеството во групите со најголеми приходи се намалилепо санкциите.<ref>{{Наведено списание|date=2021-11-18|title=On average, differences in perceived income inequality across socio-demographic groups are slight|url=http://dx.doi.org/10.1787/6ab3fc2a-en|journal=Does Inequality Matter?|doi=10.1787/6ab3fc2a-en|isbn=978-92-64-77595-4}}</ref>
Според САД, Иран би можел да ја намали светската цена на суровата нафта за 10%, заштедувајќи на САД годишно 76 милијарди долари (при приближна светска цена на нафтата во 2008 година од 100 долари/ббл.).<ref name="oil exports2">{{cite news|url=http://www.jpost.com/IranianThreat/News/Article.aspx?id=287607|title=IEA: Iran's oil exports fell, may slip further|date=October 12, 2012|newspaper=The Jerusalem Post|access-date=October 14, 2012|agency=Reuters}}</ref>
Според Националниот иранско американски совет, санкциите ги чинеле САД над 175 милијарди долари во изгубена трговија и 279.000 изгубени работни места.<ref name="NIAC">[http://tehrantimes.com/economy-and-business/117072-iran-sanctions-cost-us-over-175b-in-lost-trade-study Iran sanctions cost U.S. over $175b in lost trade: study] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140726000726/http://tehrantimes.com/economy-and-business/117072-iran-sanctions-cost-us-over-175b-in-lost-trade-study |date=2014-07-26 }}.</ref> Помеѓу 2010 и 2012 година, санкциите ги чинеле [[Европска Унија|државите на ЕУ]] повеќе од двојно повеќе од САД во однос на изгубените трговски приходи. Германија била најтешко погодена, губејќи помеѓу 23,1 и 73,0 милијарди долари во периодот од 2010 до 2012 година, а Италија и Франција следеле со 13,6-42,8 милијарди долари и 10,9-34,2 милијарди долари, соодветно.
Растот на БДП станал негативен во 2013 година (−5%). Неофицијалната стапка на невработеност била 20% до средината на 2012 година. Извозот на нафта паднал на 1,4 милиони bpd во 2014 година од 2,5 милиони bpd во 2011 година. До 2013 година, Иран имал 80 милијарди долари [[Централна банка на Иран|девизни резерви замрзнати во странство]]. Производството на автомобили се намалило за 40% помеѓу 2011 и 2013 година.<ref>[https://www.bloomberg.com/news/articles/2015-03-02/what-sanctions-have-done-to-iran-s-economy Mark Glassman: What Sanctions Have Done to Iran's Economy]. Bloomberg LLP, March 2, 2015. Retrieved March 3, 2015.</ref> Според американската влада во 2015 година, економијата на Иран достигнала точка каде што е „фундаментално неспособна за опоравување“ без јадрено сместување со Западот.<ref>{{Наведување|last=Solomon|first=Jay|last2=Mauldin|first2=William|title=U.S. Treasury's Sanctions Czar Says Iran, Russia, Islamic State Weakened|journal=Wall Street Journal|date=February 1, 2015|url=https://www.wsj.com/articles/u-s-treasurys-sanctions-czar-says-iran-needs-nuclear-deal-for-economy-1422824699|access-date=February 7, 2015}}</ref><blockquote>Привременото зближување меѓу Иран и САД, кое започна во втората половина на 2013 година, има потенцијал да стане развој што го менува светот и да ослободи огромни геополитички и економски можности, доколку се одржи [...] доколку Иран и САД постигнат дипломатски пробив, геополитичките тензии на [[Среден Исток|Блискиот Исток]] и иранскиот пазар може нагло да опадне. свое право.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://store.businessmonitor.com/iran-us-rapprochement-historic-opportunities-beckon.html|title=Iran-US Rapprochement: Historic Opportunities Beckon|date=January 10, 2014|publisher=Business Monitor International|archive-url=https://web.archive.org/web/20140521083824/http://store.businessmonitor.com/iran-us-rapprochement-historic-opportunities-beckon.html|archive-date=May 21, 2014}}</ref></blockquote>Во јануари 2019 година, претседателот Хасан Рохани ги обвинил САД за опаѓачката економија на Иран. По повлекувањето на САД од меѓународниот јадрен договор со Иран и повторното воведување санкции, Иран се соочил со најтешката економска ситуација во последните 40 години.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2019/01/30/world/middleeast/iran-economy.html|title=Iran Faces Worst Economic Challenge in 40 Years, President Says|last=Erdbrink|first=Thomas|date=January 30, 2019|work=The New York Times|access-date=January 30, 2019}}</ref> Според Меџлис, тоа предизвикало штета од 150 до 200 милијарди долари на иранската економија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tehrantimes.com/news/454945/U-S-Europe-should-pay-Iran-200-billion-in-compensation-over|title=U.S., Europe should pay Iran $200 billion in compensation over JCPOA failure: Senior MP|date=November 22, 2020}}{{Мртва_врска|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Во август 2024 година, иранска група наречена IRLeaks нападнала ирански банки. Политико го опишал нападот како „''најлошиот сајбер напад''“ во историјата на Иран.<ref name=":12">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.politico.eu/article/iran-millions-ransom-massive-cyberattack-banks/|title=Iran pays millions in ransom to end massive cyberattack on banks, officials say|date=2024-09-04|work=POLITICO|language=en-GB|accessdate=2024-09-09}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.iranintl.com/en/202409048166|title=Iran interrogating software firm at epicenter of 'worst-ever' bank hack|date=September 6, 2024|work=Iran International|language=en|accessdate=2024-09-09}}</ref> Според Политико, иранската влада била принудена да плати милиони долари на IRLeaks како откуп. Политико објавил дека 20 од околу 29 ирански кредитни институции паднале во нападот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.globalbankingandfinance.com/list-of-banks-in-iran/|title=List of Banks in Iran|date=June 13, 2012|work=Global Banking and Finance review}}</ref><ref name="Asharq Al Aswat">{{Наведени вести|url=https://english.aawsat.com/world/5058187-iran-pays-millions-ransom-end-cyberattack-banks|title=Iran Pays Millions in Ransom to End Cyberattack on Banks|date=6 September 2024|work=Asharq Al Aswat}}</ref> Иранскиот врховен лидер ги обвинил Израел и Соединетите Американски Држави без да го спомене сајбер нападот врз банкарскиот систем. Политико забележал дека е веродостојно дека Израел или САД биле вмешани поради тензиите со Израел, како и поради тоа што Американците го обвиниле Иран за интервенција во американските избори во 2024 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.axios.com/2024/08/16/iran-foreign-interference-2024-presidential-election|title=Iran is now the biggest foreign threat to the 2024 elections|last=Sebin|first=Sam|date=16 August 2024|work=Axios}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://blogs.microsoft.com/on-the-issues/2024/08/08/iran-targeting-2024-us-election/|title=Iran Targeting 2024 US Election|last=Watts|first=Clint|date=2024-08-09|work=Microsoft On the Issues|language=en-US|accessdate=2024-09-09}}</ref> Политико, исто така, забележал дека групата била составена од хонорарни хакери и дека нападот најверојатно бил извршен за парична добивка. ''TechCentral'' изјавил дека нападот најверојатно бил извршен од хонорарни хакери.<ref name=":022">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.techcentral.ie/cyber-attack-on-irans-banking-system-exposes-sensitive-data-a-risk-to-stability/|title=Cyber attack on Iran's banking system exposes sensitive data|last=Kitson|first=Niall|date=2024-09-06|work=TechCentral.ie|language=en-GB|accessdate=2024-09-09}}</ref> Иранска фирма им платила на хакерите не помалку од 3 милиони долари на ''IRLeaks'' за да го запрат нападот и да добијат податоци.
== Белешки ==
{{notes}}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Главни извори ==
<!--Sorted by type and date of publication-->
'''''Encyclopedia Iranica'''''
{{Refbegin|40em}}
* {{cite encyclopedia | title = ECONOMY viii. IN THE QAJAR PERIOD | last = Hakimian | first = Hassan | url = https://iranicaonline.org/articles/economy-viii-in-the-qajar-period | encyclopedia = Encyclopaedia Iranica |volume=VIII, Fasc. 2 | pages = 138–143 | year = 1997 }}
* {{cite encyclopedia | title = ECONOMY x. UNDER THE ISLAMIC REPUBLIC | last = Nowshirvani | first = Vahid F. | url = https://iranicaonline.org/articles/economy-x-under-the-islamic-republic | encyclopedia = Encyclopaedia Iranica |volume=VIII, Fasc. 2 | pages = 156–163 | year = 1999 }}
* {{cite encyclopedia | title = ECONOMY ix. IN THE PAHLAVI PERIOD | last = Pesaran | first = M. Hashem | url = https://iranicaonline.org/articles/economy-ix | encyclopedia = Encyclopaedia Iranica |volume=VIII, Fasc. 2 | pages = 143–156 | year = 1997 }}
{{Refend}}
'''Статии'''
{{Refbegin|40em}}
* {{cite news|title = Can Iran combat corruption in petroleum sector?|first1 = Bijan|last1 = Khajehpour|url = https://www.al-monitor.com/pulse/originals/2019/08/corruption-iran-petroleum-sector-economy.html|access-date = February 2, 2020|date = August 9, 2019|newspaper = [[Al-Monitor]]}}
* {{cite news|title = Blind subsidy system costing economy greatly|first1 = M.A.|last1 = Saki|url = https://www.tehrantimes.com/news/433706/Blind-subsidy-system-costing-economy-greatly|access-date = June 21, 2019|date = March 5, 2019|newspaper = [[Tehran Times]]|archive-date = 2023-03-17|archive-url = https://web.archive.org/web/20230317190912/https://www.tehrantimes.com/news/433706/Blind-subsidy-system-costing-economy-greatly|url-status = dead}}
* {{cite news |title = Why Fuel Is Smuggled Out Of Iran And Why No One Stops It |url = https://en.radiofarda.com/a/iran-fuel-gasoline-smuggling-sanctions/29783028.html |access-date = July 18, 2019 |date = February 21, 2019 |publisher = [[Radio Farda]] }}
* {{cite news|title = Why Iran Needs a War Economy|first1 = Ismael|last1 = Hossein-Zadeh|author-link = Ismael Hossein-zadeh|url = http://www.payvand.com/news/18/nov/1039.html|access-date = December 22, 2018|date = November 9, 2018|publisher = Payvand.com|archive-date = May 2, 2019|archive-url = https://web.archive.org/web/20190502004654/http://www.payvand.com/news/18/nov/1039.html}}
* {{cite news |title = Preventing Iran's post-sanctions job crisis |first1 = Bijan |last1 = Khajehpour |work = Atieh Group |url = http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/07/job-creation-highest-priority-post-sanctions-iran.html# |access-date = July 27, 2015 |date = July 17, 2015 |publisher = [[Al-Monitor]] |archive-url = https://web.archive.org/web/20160811125700/http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/07/job-creation-highest-priority-post-sanctions-iran.html |archive-date = August 11, 2016 }}
* {{cite news |title = How the nuclear deal will help Iran's economy |work = Atieh Group |url = http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/04/economic-impact-iran-nuclear-deal.html# |access-date = April 12, 2015 |date = April 10, 2015 |first1 = Bijan |last1 = Khajehpour |publisher = [[Al-Monitor]] }}
* {{cite news |title = Iran's Neoliberal Austerity-Security Budget |work = [[Hooshang Amirahmadi]] |url = http://www.payvand.com/news/15/feb/1076.html |access-date = February 21, 2015 |date = February 16, 2015 |publisher = Payvand.com |archive-date = August 21, 2016 |archive-url = https://web.archive.org/web/20160821225253/http://www.payvand.com/news/15/feb/1076.html }}
* {{cite news |title = Iran's new budget to focus on privatization, subsidy reforms |work = Atieh Group |url = http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/01/iran-economic-forecast-2015.html |access-date = February 2, 2015 |date = January 8, 2015 |first1 = Bijan |last1 = Khajehpour |publisher = [[Al-Monitor]] }}
* {{cite news |title = Iran Lures Investors Anticipating Nuclear Deal May End Sanctions |url = https://www.bloomberg.com/news/2014-08-17/iran-lures-investors-seeing-nuclear-deal-ending-sanctions.html |access-date = August 20, 2014 |date = August 17, 2014 |first1 = Jeremy |last1 = Khan |publisher = [[Bloomberg News]] }}
* {{cite news |title = Assets of the Ayatollah |work = [[Reuters]] |url = https://www.reuters.com/investigates/iran/ |access-date = December 7, 2013 |date = November 11, 2013 |first1 = Steve |last1 = Stecklow |first2 = Babak |last2 = Dehghanpisheh |first3 = Yeganeh |last3 = Torbati }}
* {{cite news |title = Iran's bold economic reform{{Snd}} Economic jihad |newspaper = [[The Economist]] |url = http://www.economist.com/node/18867440 |access-date = April 7, 2012 |date = June 23, 2011 }}
* {{cite web |title = Where Did Iran's Islamic Economy Come From and Where Did it Go? |url = http://www.payvand.com/news/10/oct/1199.html |publisher = Payvand.com |date = October 25, 2010 |access-date = October 25, 2010 |first = Sohrab |last = Behdad |archive-date = October 28, 2010 |archive-url = https://web.archive.org/web/20101028150310/http://www.payvand.com/news/10/oct/1199.html }}
* {{cite news |title = Iran's economic self-mutilation |url = http://www.atimes.com/atimes/Middle_East/JH26Ak01.html |archive-url = https://web.archive.org/web/20081121221444/http://www.atimes.com/atimes/Middle_East/JH26Ak01.html |url-status = unfit |archive-date = November 21, 2008 |work = [[Asia Times Online]] |date = August 26, 2008 |access-date = October 18, 2010 |first = Hossein |last = Askari }}
* {{cite news |title=Ambitious modernization program for the Tehran Stock Exchange |url=http://www.albawaba.com/news/iran-%E2%80%93-ambitious-modernization-program-tehran-stock-exchange |access-date=October 18, 2010 |date=June 22, 2007 |work=Global Investment House |archive-url=https://web.archive.org/web/20121115064200/http://www.albawaba.com/news/iran-%E2%80%93-ambitious-modernization-program-tehran-stock-exchange |archive-date=November 15, 2012 }}
* {{cite web |title = Inside Iran's Holy Money Machine |url = https://www.wsj.com/news/articles/SB118072271215621679 |date = June 2, 2007 |access-date = July 23, 2014 |first = Andrew |last = Higgins |work = [[The Wall Street Journal]] |archive-url = https://web.archive.org/web/20160314151542/http://www.wsj.com/news/articles/SB118072271215621679 |archive-date = March 14, 2016 }}
* {{cite news |title = Still failing, still defiant |newspaper = [[The Economist]] |url = http://www.economist.com/node/3471508 |date = December 9, 2004 |access-date = July 23, 2014 }}
* {{cite news |title = Millionaire Mullahs |work = [[Forbes]] |url = https://www.forbes.com/forbes/2003/0721/056.html |date = July 21, 2003 |access-date = March 16, 2008 |first = Paul |last = Klebnikov |author-link = Paul Klebnikov }}
{{Refend}}
'''Книги'''
{{Refbegin|40em}}
* {{cite book |last = Suzanne |first = Maloney |url = https://books.google.com/books?id=6aIyCgAAQBAJ&q=Iran%27s+Political+Economy+since+the+Revolution&pg=PA13 |title = Iran's Political Economy since the Revolution |place = New York, USA |publisher = Cambridge University Press |date = June 2015 |isbn = 978-0-521-73814-9 }}
* {{cite book |last = Amuzegar |first = Jahangir |author-link = Jahangir Amuzegar |url = https://books.google.com/books?id=rY2bBAAAQBAJ&q=The%20Islamic%20Republic%20of%20Iran%3A%20Reflections%20on%20an%20Emerging%20Economy&pg=PP1 |title = The Islamic Republic of Iran: Reflections on an Emerging Economy |place = New York, USA |publisher = [[Routledge]] |date = October 2014 |isbn = 978-1-85743-748-5 }}
* {{cite book |last1 = Parvin |first1 = Alizadeh |url = https://books.google.com/books?isbn=1317963008 |last2 = Hakimian |first2 = Hassan |title = Iran and the Global Economy: Petro Populism, Islam and Economic Sanctions |place = London, U.K. |publisher = [[Routledge]] |date = December 2013 |isbn = 978-1-315-86720-5 }}
* {{Cite book |last1 = Ayse |first1 = Valentine |url = http://www.thebusinessyear.com/publication/overview/15/iran-2013 |last2 = Nash |first2 = Jason John |last3 = Leland |first3 = Rice |title = The Business Year 2013: Iran |place = London, U.K. |publisher = The Business Year |date = January 2013 |archive-url = https://web.archive.org/web/20150327120712/http://www.thebusinessyear.com/publication/overview/15/iran-2013 |archive-date = March 27, 2015 |isbn = 978-1-908180-11-7 }}
* {{Cite book |last1 = Nash |first1 = Jason John |url = http://www.thebusinessyear.com/publication/7/iran-2011 |last2 = Sasmaz |first2 = Aytng |title = The Business Year 2011: Iran |place = London, U.K. |publisher = The Business Year |date = January 2011 |archive-url = https://web.archive.org/web/20140417043321/http://www.thebusinessyear.com/publication/7/iran-2011 |archive-date = April 17, 2014 |isbn = 978-1-908180-00-1 }}
* {{Cite book |last = Gheissari |first = Ali |url = https://books.google.com/books?id=GcmjCqsgN3gC&q=Contemporary+Iran:+Economy,+Society,+Politics |title = Contemporary Iran: Economy, Society, Politics |place = New York, USA |publisher = Oxford University Press |date = April 2009 |isbn = 978-0-19-537849-8 }}
* {{Cite book |last = Wehrey |first = Frederic |url = https://www.rand.org/pubs/monographs/MG821/ |title = The Rise of the Pasdaran: Assessing the Domestic Roles of Iran's Islamic Revolutionary Guards Corps |format = PDF |place = Santa Monica, California, USA |publisher = [[RAND Corporation]] |year = 2009 |isbn = 978-0-8330-4620-8 }}
* {{Cite book |last1 = Curtis |first1 = Glenn |url = https://archive.org/details/irancountrystudy00curt_2 |last2 = Hooglund |first2 = Eric |author2-link = Eric Hooglund |title = Iran, a country study |place = Washington, D.C., USA |publisher = [[Library of Congress]] |date = April 2008 |isbn = 978-0-8444-1187-3 }}
* {{Cite book |url = http://www.imf.org/External/Pubs/NFT/2007/iran/market/market.pdf |title = Islamic Republic of Iran: Managing the Transition to a Market Economy |last1 = Jbili |first1 = A. |last2 = Kramarenko |first2 = V. |last3 = Bailén |first3 = J. M. |publisher = [[International Monetary Fund]] |date = March 2007 |isbn = 978-1-58906-441-6 }}
* {{Cite book |last = Mohammadi |first = Ali |url = https://books.google.com/books?id=lQnt2r5XzkQC |title = Iran encountering globalization: problems and prospects |place = London, U.K. |publisher = [[Routledge]] |date = April 2003 |isbn = 978-0-415-30827-4 }}
* {{Cite book |last1 = Parvin |first1 = Alizadeh |url = https://books.google.com/books?id=zu8q4fvh26sC |last2 = Hakimian |first2 = Hassan |title = The Economy of Iran: Dilemmas of an Islamic State |place = London, U.K. |publisher = [[I. B. Tauris]] |date = March 2001 |isbn = 978-1-86064-464-1 }}
* {{cite book |last = Homa |first = Katouzian |author-link = Homa Katouzian |url = https://books.google.com/books?id=klmuCwAAQBAJ&q=The%20Political%20Economy%20of%20Modern%20Iran%3A%20Despotism%20and%20Pseudo-Modernism%2C%201926%E2%80%931979&pg=PA51 |title = The Political Economy of Modern Iran: Despotism and Pseudo-Modernism, 1926–1979 |place = London, U.K. |publisher = [[Macmillan Publishers]] |date = 1981 |isbn = 978-1-349-04778-9 }}
{{Refend}}
'''Владини извори'''
{{Refbegin|40em}}
* {{Cite web |title = Annual Review 2013/14 |website = [[Central Bank of Iran]] |date = February 2015 |url = http://www.cbi.ir/Newestdoc.aspx?id=0&dn=AnnualReview_en&dl=1 |format = PDF |access-date = August 22, 2015 |archive-date = May 2, 2019 |archive-url = https://web.archive.org/web/20190502004721/https://www.cbi.ir/Newestdoc.aspx?id=0&dn=AnnualReview_en&dl=1 }}
* {{Cite web |title = Annual Review 2012/13 |website = [[Central Bank of Iran]] |date = July 2014 |url = http://www.cbi.ir/page/11992.aspx |format = PDF |access-date = August 8, 2014 |archive-date = August 8, 2014 |archive-url = https://web.archive.org/web/20140808223618/http://www.cbi.ir/page/11992.aspx }}
* {{Cite web |title = A Review of the Iranian Tax System |website = [[Ministry of Economic Affairs and Finance (Iran)#Organization of Investment and Economic and Technical Assistance|Organization for Investment Economic and Technical Assistance of Iran]] |date = January 2014 |url = http://www.oietai.ir/en/whyiran1/tax |archive-url = https://web.archive.org/web/20140907125747/http://www.oietai.ir/en/whyiran1/tax |archive-date = September 7, 2014 }}
* {{Cite web |last = Katzman |first = Kenneth |title = Iran Sanctions |website = [[U.S. Congressional Research Service]] |date = January 2014 |url = https://fas.org/sgp/crs/mideast/RS20871.pdf |accessdate = 2025-04-21 |archive-date = 2015-04-04 |archive-url = https://web.archive.org/web/20150404064921/http://www.fas.org/sgp/crs/mideast/RS20871.pdf |url-status = dead }}
* {{Cite web |title = Memorandum of the foreign trade regime of Iran |website = [[Ministry of Commerce (Iran)]] |date = November 2009 |url = http://www.irantradelaw.com/wp-content/uploads/2010/03/Irans-Foreign-Trade-Regime-Report.pdf |archive-url = https://web.archive.org/web/20110713054415/http://www.irantradelaw.com/wp-content/uploads/2010/03/Irans-Foreign-Trade-Regime-Report.pdf |archive-date = July 13, 2011 }}
* {{Cite web |last = Ilias |first = Shayerah |title = Iran's Economy |publisher = [[U.S. Congressional Research Service]] |date = June 2008 |url = https://fpc.state.gov/documents/organization/107234.pdf }}
* {{Cite web|website =Austrade|title =Doing Business in Iran|year =2006|url =http://www.austrade.gov.au/australia/layout/0,,0_S2-1_CLNTXID0019-2_-3_PWB1151550-4_doingbusiness-5_-6_-7_,00.html|archive-url =https://web.archive.org/web/20060525004735/http://www.austrade.gov.au/australia/layout/0%2C%2C0_S2-1_CLNTXID0019-2_-3_PWB1151550-4_doingbusiness-5_-6_-7_%2C00.html|archive-date =May 25, 2006|author-link =Austrade}}
* {{Cite web |website = (Iran) |title = The National Report on E-Commerce in Iran |year = 2004 |url = http://www.irtp.com/laws/re/NATIONAL%20REPORT%202004.pdf |url-status = usurped |archive-url = https://web.archive.org/web/20060427124845/http://www.irtp.com/laws/re/NATIONAL%20REPORT%202004.pdf |archive-date = April 27, 2006 }}
* {{Cite web |website=Management and Planning Organization of Iran |title=Millennium Development Goals |year=2004 |url=http://www.mporg.ir/Iran+MDG+Report+2004.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20071128182514/http://www.mporg.ir/Iran%20MDG%20Report%202004.pdf |archive-date=November 28, 2007 |author-link=Management and Planning Organization of Iran }}
* {{Cite periodical |title=Basic Data on the Economy Of Iran |periodical=Overseas Business Reports |date=December 1971|publisher=U.S. Department of Commerce |url=https://books.google.com/books?id=yf05D9WrMPcC&q=economy+of+Iran}}
{{Refend}}
'''Списанија'''
{{Refbegin|40em}}
* {{Cite web |title = Science, Technology and Innovation Policy Review{{Snd}} The Islamic Republic of Iran |website= [[United Nations Conference on Trade and Development]] |year = 2016 |url = http://unctad.org/en/PublicationsLibrary/dtlstict2016d3_summary_en.pdf |access-date = December 7, 2016 |archive-date = December 20, 2016 |archive-url = https://web.archive.org/web/20161220085442/http://unctad.org/en/PublicationsLibrary/dtlstict2016d3_summary_en.pdf }}
* {{cite web |title = Iran: Concluding Statement of an IMF Staff Visit |url = http://www.imf.org/en/News/Articles/2016/10/03/MS100316-Iran-Concluding-Statement-of-an-IMF-Staff-Visit |access-date = December 12, 2016 |date = October 3, 2016 |website= [[International Monetary Fund]] }}
* {{Cite web |title = Entrepreneurship Ecosystem in Iran |website= Iran Entrepreneurship Association |date = Winter 2014 |url = http://www.cgiran.org/main/images/files/20140429102612_IranEntrepreneurshipEcosystemReport-IEA2013-v2.pdf |url-status = usurped |archive-url = https://web.archive.org/web/20150913025022/http://www.cgiran.org/main/images/files/20140429102612_IranEntrepreneurshipEcosystemReport-IEA2013-v2.pdf |archive-date = September 13, 2015 }}
* {{Cite web |title = Islamic Republic of Iran |website= [[International Monetary Fund]] |date = April 2014 |url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2014/cr1493.pdf }}
* {{Cite web |title =Investment Guide To Iran|website=Atieh Bahar Consulting|date =February 2014|url =http://www.atiehbahar.com/eninvestmentText/103/Iran-Investment-Guide/default.aspx|archive-url =https://web.archive.org/web/20140317015123/http://www.atiehbahar.com/eninvestmentText/103/Iran-Investment-Guide/default.aspx|archive-date =March 17, 2014}}
* {{Cite web |title = Regional Economic Outlook: Middle East and Central Asia |website= [[International Monetary Fund]] |date = April 2011 |url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/2011/mcd/eng/pdf/mreo0411.pdf }}
* {{Cite web |title = Regional Economic Outlook: Middle East and Central Asia |website= [[International Monetary Fund]] |date = October 2010 |url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/2010/mcd/eng/10/mreo1024.pdf }}
* {{Cite journal |last = Salehi-Isfahani |first = Djavad |author-link = Djavad Salehi-Isfahani |title = Iranian Youth in Times of Economic Crisis |date =November 2011 |url = http://filebox.vt.edu/users/salehi/Iranian%20youth.pdf |journal =Iranian Studies |volume=44 |issue=6 |pages = 789–806 |doi = 10.1080/00210862.2011.570510 |access-date = September 1, 2012 |archive-date = May 3, 2013 |archive-url = https://web.archive.org/web/20130503182833/http://filebox.vt.edu/users/salehi/Iranian%20youth.pdf }}
* {{Cite web |author = IMF Staff Report |title = Islamic Republic of Iran |website= [[International Monetary Fund]] |date = March 2010 |url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2010/cr1074.pdf }}
* {{Cite web |title = Economic Prospects for the Middle East and North Africa Region |website= [[World Bank]] |date = January 2010 |url = http://siteresources.worldbank.org/INTGEP2010/Resources/GEP2010Summer2010-MENAAnnex.pdf }}
* {{Cite web |title = Normalization of Economic Relations: Consequences for Iran's Economy and the United States |website=[[National Foreign Trade Council]] |year = 2008 |url = http://www.nftc.org/default/trade/NFTC%20Iran%20Normalizaton%20Book.pdf }}
* {{Cite report |title=The N-11: More Than an Acronym |publisher=[[Goldman Sachs]] |date=March 2007 |url=http://www.chicagobooth.edu/alumni/clubs/pakistan/docs/next11dream-march%20%2707-goldmansachs.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20100331050553/http://www.chicagobooth.edu/alumni/clubs/pakistan/docs/next11dream-march%20%2707-goldmansachs.pdf |archive-date=March 31, 2010 }}
* {{Cite web |title = Science, Technology and Innovation Policy Review – The Islamic Republic of Iran |website= [[United Nations Conference on Trade and Development]] |date = February 2005 |url = http://unctad.org/en/docs/iteipc20057_en.pdf }}
* {{Cite web |title = Small and Medium Enterprises in Iran |website= [[United Nations Industrial Development Organization]] |year = 2003 |url = http://www.unido.org/fileadmin/user_media/Publications/Pub_free/Strategy_document_to_enhance_contribution_of_efficient_and_competitive_SME_sector%20_in_Iran.pdf |access-date = January 31, 2010 |archive-date = September 3, 2013 |archive-url = https://web.archive.org/web/20130903060902/http://www.unido.org/fileadmin/user_media/Publications/Pub_free/Strategy_document_to_enhance_contribution_of_efficient_and_competitive_SME_sector%20_in_Iran.pdf }}
* {{Cite report |last = Nichols |first = Brian |author2 = Sahay, Sundeep |title = Building Iran's Software Industry |publisher=[[University of Manchester]] |year = 2003 |url = http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/documents/NISPAcee/UNPAN015616.pdf |access-date = March 22, 2014 |archive-date = March 4, 2016 |archive-url = https://web.archive.org/web/20160304042110/http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/documents/NISPAcee/UNPAN015616.pdf |via=United Nations}}
* {{Cite web |title=Islamic Republic of Iran{{Snd}} Services for Agriculture and Rural Development |website=[[World Bank]] |date=June 1994 |url=http://www-wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/1994/06/20/000009265_3961004234937/Rendered/PDF/multi_page.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20080723090455/http://www.austrade.gov.au/Agribusiness-to-Iran/default.aspx |archive-date=July 23, 2008 }}
{{Refend}}
== Надворешни врски ==
{{Wikivoyage|Iran|Iran (including business etiquette information)}}{{Sister project links|Economy of Iran}}
<!--PLEASE ADD SITES RELATING TO THE IRANIAN ECONOMY AS A WHOLE. EXTERNAL LINKS PERTAINING TO SPECIFICS SHOULD BE PLACED IN THE CORRESPONDING ARTICLES. YOU CAN ALSO PLACE RESEARCH PAPERS/NEWS ITEMS AT [[Talk:Economy of Iran/helpful links]]-->
;Општи
* [http://news.bbc.co.uk/2/shared/spl/hi/middle_east/06/iran_maps/html/default.stm BBC]{{Snd}} Iran in Maps (Population, land and infrastructure)
* [http://www.dmoz.org/Regional/Middle_East/Iran/Business_and_Economy/ DMOZ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140415000000/http://www.dmoz.org/Regional/Middle_East/Iran/Business_and_Economy |date=April 15, 2014 }}{{Snd}} Business and Economy of Iran (Open Directory)
* [http://www.financialtribune.com/ ''Financial Tribune''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150111070359/http://financialtribune.com/ |date=2015-01-11 }}{{Snd}} [[Financial Tribune|Iran's economic and business newspaper]] (in English)
* [http://www.parstimes.com/business/iran/ Pars Times]{{Snd}} Iran Business Resources (Comprehensive list of resources on the Internet relating to Iran and its economy)
; Владини
*{{in lang|en}} [https://www.mefa.gov.ir/ Ministry of Economic Affairs and Finance Of Iran] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101203110805/http://www.mefa.gov.ir/ |date=December 3, 2010 }}{{Snd}} Official Website
*{{in lang|en}} [https://en.mimt.gov.ir/ Ministry of Industry, Mine & Trade of Iran] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20201217142023/https://en.mimt.gov.ir/ |date=December 17, 2020 }}{{Snd}} Official Website
*{{in lang|en}} [https://www.cbi.ir/ Central Bank of Iran] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20201124161424/https://www.cbi.ir/ |date=November 24, 2020 }}{{Snd}} Detailed statistics about Iran's economy and sectors, including national accounts and annual reviews
* [http://www.freezones.ir/ High Council of Iran Free Trade-Industrial Zone] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120209082957/http://www.freezones.ir/ |date=February 9, 2012 }}{{Snd}} Official site with information on [[Foreign Direct Investment in Iran#Free trade zones and special economic zones|Iran's Free Trade Zones]]
* [http://www.investiniran.ir/ Organization For Investment, Economic and Technical Assistance of Iran] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200620224526/https://www.investiniran.ir/ |date=June 20, 2020 }}{{Snd}} [[Ministry of Economic Affairs and Finance (Iran)|Government]] "one-stop institution" for [[foreign direct investment in Iran]] (Including information on labor laws, taxation and customs)
* [http://tpo.ir/ Trade Promotion Organization of Iran] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160917175414/http://www.tpo.ir/ |date=September 17, 2016 }}{{Snd}} Many useful information about trade, FDI, economic reports, customs, laws, statistics, links and opportunities for investors in Iran (Affiliated to [[Ministry of Commerce (Iran)|Iran's Ministry of Commerce]])
* [http://www.austrade.gov.au/Australian/Export/Export-markets/Countries/Iran/Market-Profile Austrade] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161002080358/http://www.austrade.gov.au/Australian/Export/Export-markets/Countries/Iran/Market-Profile |date=October 2, 2016 }}{{Snd}} Iran Profile (Many practical information and sector specific reports, with useful websites and resources. Login required for sector reports)
*[https://www.gov.uk/government/publications/doing-business-with-iran/frequently-asked-questions-on-doing-business-with-iran U.K. Department for International Trade]{{Snd}} Doing business in Iran (Trade and export guide)
* [https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/iran/ U.S. Central Intelligence Agency: Iran's entry] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240505102855/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/iran/ |date=2024-05-05 }}{{Snd}} [[The World Factbook]]
* [https://www.eia.gov/international/overview/country/IRN U.S. Department of Energy: Iran's entry]{{Snd}} Oil, gas, electricity, data, profile, analysis and resources
; Публикации и статистики
* [https://web.archive.org/web/20091006011603/http://www.irantracker.org/global-business-in-iran American Enterprise Institute]{{Snd}} Global Investment in Iran (Indicative list of major international companies investing in Iran broken down by their nationality, sector of activity and amount invested)
* [http://store.businessmonitor.com/iran Business Monitor International] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150222064103/http://store.businessmonitor.com/iran |date=February 22, 2015 }}{{Snd}} Iran Business Forecast Report (Login required for sector reports)
* [https://www.thebusinessyear.com/iran Business Year – Iran] (VIP interviews, economic data, sector reports, investment opportunities)
* [http://country.eiu.com/Iran Economist Intelligence Unit: Iran's entry]{{Snd}} Forecast, factsheet, regulation, economic data & structure (Login required for some reports)
* [http://www.imf.org/external/country/IRN/index.htm International Monetary Fund]{{Snd}} Analysis, reports and recommendations for Iran
* [https://www.amar.org.ir/english/ Statistical Center of Iran]{{Snd}} Statistics by topic, database and metadata
* [http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/ Turquoise Partners] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100111055129/http://www.turquoisepartners.com/iraninvestment/ |date=January 11, 2010 }}{{Snd}} ''[[Turquoise Partners#Iran Investment Monthly|Iran Investment Monthly]]'' (Reports on the [[Tehran Stock Exchange]] and Iran's economy)
* [http://www.worldbank.org/en/country/iran World Bank]{{Snd}} Social and economic indicators for Iran
{{Азија по тема|Економија на}}
[[Категорија:Економија на Иран| ]]
4m20bgf0pk792ncozfxgqqv08w35v5m
Дрвосечач
0
1370419
5608674
5382020
2026-08-12T20:02:24Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608674
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Skovarbejder.jpg|мини|Современ дрвосечач]]
'''Дрвосечач''' или '''дрвар'''<ref>{{ДРМЈ|дрвар}}</ref><ref>{{ОДРМЈ|дрвар}}</ref> — работник, чија работа е да сече [[Дрво (растение)|дрвја]] и да ги подготвува за [[превоз]].<ref>{{ДРМЈ|дрвосечач}}</ref><ref>{{ОДРМЈ|дрвосечач}}</ref>
== Историја ==
Дрварот работел во кампови за дрвари и водел номадски начин на живот, постојано преместувајќи се од едно место за сеча на шума на друго. Работата на дрварот била сезонска. Обично живеел во бараки или шатори. Неговите основни алатки биле [[Секира|секирата]] и [[бичкија]]та.
Дрвосечачите можеле да се сретнат каде и да имало шуми и побарувачка за [[Дрво (растение)|дрво]], особено во [[Скандинавија]], [[Канада]] и [[Соединети Американски Држави|САД]]. Во САД, многу дрвари биле со скандинавско или финско потекло, продолжувајќи ја традицијата на своите родители и дедовци. На почеток работеле во североисточните држави, а потоа постепено се преместувале кон запад. Нивниот живот и патувања ги документирал Стјуарт Холбрук во своите бројни книги, опишувајќи ги дрварите како силни, жилави луѓе што често пиеле и живееле диво.
Поделбата на трудот во камповите довела до постепена специјализација на работните екипи. Се основале групи како „свиркачи“ и „качувачи“. Задачата на „свиркачот“ била да ги предупреди останатите со свирка кога дрвото што се сечело почнувало опасно да се ниша. Добар свиркач требало да биде остроумен и брз, бидејќи животите на целата екипа зависеле од неговата будност. „Качувачот“ користел челични куки и [[јаже]] за да се искачи на дрвото и да ги отстрани гранките и врвот. Пред пронајдокот на современите моторни машини, за пренос на стеблата до најблиската железничка станица или [[пилана]] се користеле парни машини или животинска сила. Друг начин на пренос бил пловењето — стеблата се фрлале во [[Река|реките]] и се пуштале да пловат по струјата сѐ до местото каде што биле собирани.
== Работа на дрвосечачот ==
Пред да се собори дрвото, околу него се расчистува [[Грмушка|грмушката]] или [[Снег|снегот]]. Дрвосечачот ги соборува дрвјата во процепи меѓу други дрвја или на места слободни од [[шума]], бидејќи не е дозволено да се соборува дрво врз ѕидот на шумата. Дрвјата со [[пречник]] поголем од 8 см се соборуваат во насока на природниот наклон на стеблото, насоката на [[Ветар|ветрот]] или кон страната со најголема маса на крошната (со претходно засекување на стеблото). Откако ќе се собори дрвото, се отсекуваат гранките: од коренот кон врвот, при што дрвосечачот стои од спротивната страна на стеблото од гранката. Напрегнатите гранки се отсекуваат дури откако ќе бидат отстранети сите соседни. Ако дрвото се наоѓа на падина (по падина со наклон од 20° и повеќе, или попречно со наклон од 15° и повеќе), најпрво се обезбедува, а потоа се отсекуваат гранките, при што дрвосечачот стои на повисоката страна од падината. Забрането е сечење гранки стоејќи врз соборено дрво или врз него. Потоа стеблата се редат во купови.
Стеблата се превезуваат по подготвени технолошки коридори или влечни канали (со отстранети камења и засипани дупки), во полуобесена или целосно обесена положба, со влечни [[Трактор|трактори]]. Понекогаш за влечење се користат [[Коњ|коњи]] — потковани и смирени. Типичното упатство за заштита при работа „Нега на шуми и селективни санитарни сечи“ пропишува дека не е дозволено влечење со коњи на падини со наклон поголем од 30°.
Потоа сечиштата се чистат од гранки и остатоци од сечата. Постои и занимање на подводен дрвосечач, чие задолжение е сечење на потопените тропски шуми во [[Панамски Канал|Панамскиот]] [[Панамски Канал|Канал]].
== Денешни дрвосечачи ==
Современата технологија значително ја изменила работата на дрвосечачот. Иако основната задача — сечењето дрвја — останала иста, начините и алатките доживеале голема модернизација. Денес се користат моќни машини што можат да сечат и пренесуваат огромни дрвја. Се обрнува и многу поголемо внимание на безбедноста и заштитата на животната средина. Меѓутоа, според ''The Wall Street Journal'', занимањето дрвосечач се смета за едно од најлошите во светот поради опасностите што ги носи и ниската плата.
== Дрвосечачите во Македонија ==
Во [[Македонија]], дрвосечачите се ангажирани преку јавни претпријатија како „Национални шуми“, кои управуваат со околу 90 % од државните шуми. Работата е сезонска и често се врши во селски и планински региони. Дрвосечачите користат [[Моторна пила|моторни пили]] од марки како Stihl, Husqvarna и Dolmar, а за превоз на дрвјата се користат земјоделски влечни трактори, [[Камионетка|камионетки]] или [[Камион за сеча|товарни возила]], бидејќи специјализирана шумарска механизација е ретка.<ref>[https://www.researchgate.net/publication/250309571_RENEWABLE_ENERGY_SECTOR_Wood_Energy_Situational_Analysis_Study_in_some_countries_in_Balkan_Penninsula_Albania_Macedonia_Montenegro_Kosovo?utm_source=chatgpt.com RENEWABLE ENERGY SECTOR Wood Energy Situational Analysis Study in some countries in Balkan Penninsula (Albania, Macedonia, Montenegro, Kosovo)]</ref>
Поради стрмниот терен со наклон од 25 до 30 %, работата е физички напорна и бара вештини и искуство. Безбедноста е важна, но често се соочуваат со недоволна опрема и заштитни средства.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Commons category|Lumberjacks}}
* [http://history.lakemac.com.au/page-local-history.aspx?pid=1085&vid=20&tmpt=showmedia&narid=0&cat=Photograph&objid=3693 William Reed (Timber getter) c.1930]
* [http://content.lib.washington.edu/ University of Washington Libraries: Digital Collections]:
** [http://content.lib.washington.edu/clarkkinseyweb/index.html Clark Kinsey Photographs]
** [http://digitalcollections.lib.washington.edu/cdm/search/collection/indocc/searchterm/log*%20lumber%20plywood%20woodworkers/field/all/mode/any/conn/and/cosuppress/ Industry and Occupations Photographs]
** [http://content.lib.washington.edu/cmpweb/exhibits/logging Man to Machine: Peninsula Logging]
** [https://www.osha.gov/logging OSHA.gov]
** [https://blogs.cdc.gov/niosh-science-blog/2024/10/29/forest-operations/ Perspectives on Forest Operations Safety] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250424211930/https://blogs.cdc.gov/niosh-science-blog/2024/10/29/forest-operations/ |date=2025-04-24 }}, [[:en:National_Institute_for_Occupational_Safety_and_Health|National Institute for Occupational Safety and Health]].
** [https://blogs.cdc.gov/niosh-science-blog/2024/12/03/logging-mechanization/ Logging Mechanization and Impacts on Health] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250430144034/https://blogs.cdc.gov/niosh-science-blog/2024/12/03/logging-mechanization/ |date=2025-04-30 }}, [[:en:National_Institute_for_Occupational_Safety_and_Health|National Institute for Occupational Safety and Health]].
[[Категорија:Американска култура]]
[[Категорија:Професии]]
__СОСОДРЖИНА__
__ИНДЕКС__
713fjz38qerv3bx7yq8nuv91c4zx7fe
Браварство
0
1370585
5608680
5363165
2026-08-12T20:29:30Z
A09
94341
rv spam
5608680
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Mendel_I_072_v.jpg|десно|мини|277x277пкс| Приказ на германски бравар, 1451 година.]]
'''Браварство'''<ref>{{ДРМЈ|браварство}}</ref><ref>{{ОДРМЈ|браварство}}</ref> или '''браварски занает''' — работа на изработка, поставување и отворање на брави. Браварството е традиционално занимање и во многу земји бара завршување на [[Чирак|практична обука]]. Нивото на формално образование кое законски се бара е различно од земја до земја, почнувајќи од тоа дека некаде не се бара формално образование, до сертификат за обука доделен од работодавач или [[диплома]] од [[средно училиште]], заедно со времето поминато на [[Чирак|практична обука]].
== Терминологија ==
[[Брава]] е механизам што обезбедува згради, простории, кабинети, предмети или други складишни објекти. Така, браварството, како што кажува неговото име, е рачно склопување и дизајнирање на брави и нивните соодветни [[Клуч (брава)|клучеви]]. Повеќето бравари користат автоматски и рачни алатки за режење за да ги обликуваат клучевите, при што многу од овие алатки се напојуваат со [[Батерија|батерии]] или од [[Електроенергетски систем|дистрибутивната мрежа]].
== Работа ==
Првите брави биле направени пред повеќе од 2500 години, првично од дрво, а подоцна и од метал. Историски гледано, браварите би ја направиле целата брава, работејќи со часови рачно обликувајќи завртки и вложувајќи многу труд. Конструкциите на бравите станале значително посложени во [[18 век|XVIII век]], а браварите често биле специјализирани за поправка или изработка на брави.
Иако замената на изгубените клучеви за автомобили и домови, како и промената на бравите за безбедносни цели, останува важен дел од браварството, објавата на американската влада од 1976 година забележала дека современите бравари првенствено се вклучени во вградување висококвалитетни комплети на брави и управување со системи за контрола на заклучување и клучеви.
=== Браварски специјализации ===
Повеќето бравари обезбедуваат и услуги за електронска брава, како што се програмирање [[Паметен клуч|паметни клучеви]] за возила опремени со транспондер и вградување на системи за контрола на пристап за заштита на поединци и средства за големи институции. <ref name="OOH1976">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=00lIAQAAMAAJ&pg=PA416|title=Occupational Outlook Handbook|last=Statistics|first=United States Bureau of Labor|date=1976|publisher=U.S. Department of Labor, Bureau of Labor Statistics, Division of Occupational Outlook|pages=416–417|language=en|access-date=15 October 2018}}</ref> Многумина се специјализирани и во други области како што се:
* Брави на автомобили
* Сефови
== Вработување ==
[[Податотека:The_Locksmith.jpg|мини| Бравар, 2013 година]]
Браварите може да бидат комерцијални (работат надвор од продавница), мобилни (работат надвор од возило), институционални (вработени во институција) или истражни (форензички бравари) или може да се специјализираат за еден аспект од вештината, како што е специјалист за автомобилска брава, главен специјалист за системот за клучеви или безбедносен техничар.<ref name="OOH1976">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=00lIAQAAMAAJ&pg=PA416|title=Occupational Outlook Handbook|last=Statistics|first=United States Bureau of Labor|date=1976|publisher=U.S. Department of Labor, Bureau of Labor Statistics, Division of Occupational Outlook|pages=416–417|language=en|access-date=15 October 2018}}</ref> Многу бравари работат и како безбедносни консултанти, но не сите безбедносни консултанти поседуваат браварски вештини. Браварите често се сертифицирани во одредени области на вештини или на ниво на вештина во рамките на занаетот. Ова е одвоено од сертификатите за завршување на курсеви за обука. При одредувањето на нивоата на вештини, сертификатите од производителите или браварските здруженија обично се повалидни критериуми отколку сертификатите за завршени курсеви. Некои бравари одлучуваат да се нарекуваат себеси „мајстори бравари“ без разлика дали се целосно обучени или не, а некои сертификати за обука изгледаат доста авторитетни.
Поголемиот дел од браварите исто така работат на кој било дел од вратите, а не само на механизмите за заклучување. Ова вклучува затворачи на врати, шарки на врати, поправки на рамката и други делови на вратите.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*{{рвр|Locksmithing}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Браварство]]
[[Категорија:Занимања]]
2pdz14y193y0kmk29y6w8er7fvcvsap
Платформа
0
1372604
5608572
5396927
2026-08-12T14:26:36Z
Aprilija50.A.D
119801
/* */
5608572
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за ТВ канал
| name = Платформа
| logofile = Платформа.мк.jpg
| country = {{МКД}}
| language = [[македонски]]
| owner =
| launch = [[13 февруари]] [[2024]]
| closed date = [[24 јуни]] [[2026]]
| headquarters = [[Кавадарци]]
| sister names = [[Весник (портал)|Весник]]
| web = {{URL|www.vesnik.com}}
}}
'''Платформа''' — [[Македонија|македонски]] информативен портал формиран во 2024 година. Престана со работа во 2026 година.
== Историја ==
Платформа е македонски портал од 13 февруари 2024 година. Платформа е портал што секојдневно емитува вести, стории, анализи и интервјуа, како и вести од светот, спортот, култура и музика.
== Редакција ==
'''Редакција'''
* Александра Тимковска
* Ангел Димов
* [[Викторија Петровска]]
'''Колумнисти'''
* [[Драган Павловиќ Латас]]
* [[Зоран Иванов]]
* [[Биљана Секуловска]]
* [[Бранко Тричковски]]
* [[Јанко Илковски]]
== Надворешни врски ==
* [https://www.facebook.com/share/1B7168UgRY/?mibextid=qi2Omg Platforma.mk]
* [http://www.youtube.com/@platforma.mk2575 Платформа - официјален Јутјуб канал]
[[Категорија:Македонски медиуми]]
[[Категорија:Телевизиски канали во Македонија]]
9gbatnvwg38c2q8hcuizjd2lngd2r1j
5608577
5608572
2026-08-12T14:30:52Z
Aprilija50.A.D
119801
/* */
5608577
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за ТВ канал
| name = Платформа
| logofile = Платформа.мк.jpg
| country = {{МКД}}
| language = [[македонски]]
| owner =
| launch = [[13 февруари]] [[2024]]
| closed date = [[24 јуни]] [[2026]]
| headquarters = [[Кавадарци]]
| sister names = [[Весник (портал)|Весник]]
| web = {{URL|www.vesnik.com}}
}}
'''Платформа''' — [[Македонија|македонски]] информативен портал формиран во 2024 година. Престана со работа во јуни 2026 година. Главен и одговорен уредник бил Ангел Димов.
== Историја ==
Платформа е македонски портал од 13 февруари 2024 година. Платформа е портал што секојдневно емитува вести, стории, анализи и интервјуа, како и вести од светот, спортот, култура и музика.
== Редакција ==
'''Редакција'''
* Александра Тимковска
* Ангел Димов
* [[Викторија Петровска]]
'''Колумнисти'''
* [[Драган Павловиќ Латас]]
* [[Зоран Иванов]]
* [[Биљана Секуловска]]
* [[Бранко Тричковски]]
* [[Јанко Илковски]]
== Надворешни врски ==
* [https://www.facebook.com/share/1B7168UgRY/?mibextid=qi2Omg Platforma.mk]
* [http://www.youtube.com/@platforma.mk2575 Платформа - официјален Јутјуб канал]
[[Категорија:Македонски медиуми]]
[[Категорија:Телевизиски канали во Македонија]]
9pk2t7o4rhkty2vt2iohta1sdxd8ygn
Торба
0
1373952
5608611
5464823
2026-08-12T16:13:42Z
P.Nedelkovski
47736
додадена [[Категорија:Турцизми]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]]
5608611
wikitext
text/x-wiki
'''Торба'''<ref>{{ДРМЈ|торба}}</ref><ref>{{ОДРМЈ|торба}}</ref>, '''чанта'''<ref>{{ДРМЈ|чанта}}</ref><ref>{{ОДРМЈ|чанта}}</ref> или '''ташна'''<ref>{{ДРМЈ|ташна}}</ref><ref>{{ОДРМЈ|ташна}}</ref> — средство за носење помал товар. Торбите вообичаено се направени од платно, кожа, [[Хартија|хартија]] или [[Пластика|пластика]].
==Галерија==
<gallery>
Податотека:Ташна (2).jpg|мини|Плетена торба
Податотека:Ташна.jpg|мини|Торба
Податотека:Ташна3.jpg|мини|Плетена торба
Податотека:Ташна4.jpg|мини|Плетена торба
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Торби]]
[[Категорија:Турцизми]]
4su6dmps9hzhshdiycq5n6q7zgxjmgv
Дигенис Акрит
0
1377377
5608589
5501110
2026-08-12T15:30:48Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608589
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Книга
| name = Дигенис Акрит
| author =
| image = Digenis Akritas Athens.jpg
| caption = Ракопис на епот „Дигенис Акрит“, [[Национална библиотека на Грција]].
| country = [[Византија]]
| series = [[Акритски песни]]
| original_title = Διγενῆς Ἀκρίτας
| original_title_lang = el
| written = 12 век
| language = [[средновековен грчки јазик|средновековен грчки]]
| genre = [[Епска поезија]], [[љубовен роман]]
}}
'''Дигенис Акрит''' ({{Langx|el|Διγενῆς Ἀκρίτας|}} ) {{Efn|{{IPA|el|ðiʝeˈnis aˈkritas}}; Дигенес може да се транслитерира и како „''Дигенис''“. Варијанти на Акритас вклучуваат „Акритес“ или „Акритис“.({{lang|el|Ἀκρίτης}}).<ref>James Trilling (2016), "Re-Introducing ''Digenis Akritis'': A Byzantine Poem of Strength, Weakness, and the Disturbing Absence of God", ''Viator'' '''47'''(3): 149–170, at 150 n3. {{doi|10.1484/j.viator.5.112356}}.</ref>}} — средновековен грчки [[Љубовен роман|романтичен]] еп кој се појавил во [[Византија|Византиското Царство]] од 12 век. Тоа е најдолгата и најпознатата од акритичните песни, [[Византиска книжевност|византиски народни песни]] кои ги слават животите и подвизиите на ''Акритите'', жителите и граничните стражари на источните [[Мала Азија|анадолски]] [[Тема (управна единица)|провинции]] на царството. Акритичните песни ги претставуваат остатоците од античкиот епски циклус во Византија и, поради нивното долго усно пренесување низ целото царство, идентификувањето на прецизни наводи за историски настани може да биде само претпоставка. {{Sfn|Kazhdan|1991}} Сместена за време на [[Византиско-арапски војни|арапско-византиските војни]], поемата ги одразува заемните односи, заедно со воените и културните судири на двата пола. Епот се состои од помеѓу 3.000 и 4.000 стихови и е составен по откривањето на неколку ракописи. Како обемен наративен текст, често се смета за единственото преживеано византиско дело кое навистина се квалификува како епска поезија. {{Sfn|Jeffreys|1998}} {{Sfn|Reitz|Finkmann|2019}} Напишано на еден вид на народен грчки јазик, се смета за еден од неговите најрани примери, како и за почетна точка на современата грчка книжевност. {{Sfn|Beaton|1996}} {{Sfn|Hadjivassiliou|Kaklamanis|Kotzia|Petsopoulos|2001}} {{Sfn|Merry|2004}}
Епот го опишува животот на истоимениот херој, Василиј, чиј епитет ''Дигенис Акрит'' („двокрвен граничен господар“) алудира на неговото мешано [[Византијци|грчко]] и [[Арапи|арапско]] потекло. {{Sfn|Mavrogordato|1970}} {{Sfn|Jeffreys|1998}} Текстот е поделен на две половини: првата половина, со епски тон, ги опишува животите и средбите на родителите на Василиј; неговата мајка, византиска аристократка од семејството [[Дука (династија)|Дука]] по име Ирина, и неговиот татко, арапски [[емир]] по име Мусур, кој откако ја киднапирал Ирина во еден напад, се преобратил во христијанство и се оженил со неа. {{Sfn|Merry|2004}} {{Sfn|Mavrogordato|1970}} Втората половина, во поромантична атмосфера, го раскажува раното детство на Василиј, а подоцна, честопати од гледна точка на прво лице, неговите борби и херојски дела на византиските граници. Низ целиот текст се појавуваат и алузии на [[Старогрчка митологија|грчки митолошки]] елементи, вклучувајќи го и детството на Василиј слично на [[Херакле]] и неговата афера со [[Амазонки|амазонскиот]] воин Максимон. {{Sfn|Merry|2004}} Иако станува збор за легендарна личност, се претпоставува дека инспирацијата за херојот можеби потекнува од [[Кападокија|кападокискиот]] генерал и цар [[Роман IV Диоген|Роман Диоген]] од 11 век. <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Kq8vwF9VMIkC|title=Digenis Akritas|last=Odorico|first=Paolo|date=1995|publisher=Giunti Editore|isbn=978-88-09-20711-0|language=it}}</ref>
Епот на ''Дигенис Акрит'' продолжил да се чита и пренесува и по распадот на Византија, а најновите зачувани ракописи датираат од 17 век. Ликот станал архетип на идеален средновековен херој кој се појавува во голем број народни песни популарни низ целиот грчкојазичен свет, најзначајно на [[Крит]], [[Историја на Кипар|Кипар]] и [[Мала Азија]]. Епот ќе има значително влијание врз културата на современа Грција, особено врз народната музика, уметноста и книжевноста. {{Sfn|Kazhdan|1991}}
== Историја ==
=== Ракописи ===
[[Податотека:Sumela_Monastery_(2674156336).jpg|мини|292x292пкс|Манастирот Сумела во Трапезунт, каде што е откриен првиот ракопис во 1868 година.]]
Најчесто се смета дека епот за ''Дигенис Акрит'' првпат бил составен околу 12 век од н.е., градејќи врз основа на претходен материјал кој првенствено бил направен од усни извори. Постоењето на епот во ова време се споменува во Птохопродромска поема на царот [[Мануил I Комнин]] под името „''Нови Акрити''“. {{Sfn|Kazhdan|1991}} Во текот на 19 и 20 век, вкупно шест ракописи од епот станале достапни, при што најстариот зачуван дел датира од крајот на 1200-тите - почетокот на 1300-тите. {{Sfn|Jeffreys|1998}} {{Sfn|Mavrogordato|1970}} Секој од зачуваните ракописи претставувал различна верзија на истата средновековна приказна. {{Sfn|Merry|2004}} Споредбените докази сугерираат дека прецизноста од збор до збор била редок случај во византискиот период и било типично копиите на литературните дела да вклучуваат одреден степен на варијација. {{Sfn|Jeffreys|1998}}
* [[Трабзон|Трапезунтски]] ракопис (3182 реда, [[манастир Сумела]], {{Околу|16 век}} )
* Ракопис од [[Андрос]] ([[Атина]], 4778 реда, 16 век)
* Ракопис на Гротаферата (3749 реда, грчки манастир Гротаферата, 13-14 век) {{Sfn|Jeffreys|1998}}
* Ракопис од [[Ескоријал]] (1867 реда, библиотека Ескоријал, 15-16 век) {{Sfn|Jeffreys|1998}}
* [[Оксфорд|Оксфордски]] ракопис (3094 реда, колеџ Линколн, завршен во 1670 година)
* Ракопис од Андрос (исто така Андрос- [[Солун]], или ''Пасхалеов ракопис'', завршен во 1632 година) {{Sfn|Mavrogordato|1970}}
Постоењето на повеќе ракописи било потврдено во 18 и 19 век, но нивната местоположба останува непозната. {{Sfn|Jeffreys|1998}} Меѓу нив е и денес изгубен ракопис кој некогаш бил виден во манастирот Ксиропотам на [[Света Гора|Атос]] во 18 век. {{Sfn|Kazhdan|1991}} Најстарите две се верзиите „''Ел Ескоријал''“ и „''Гротаферата''“, од имињата на библиотеките во кои се чуваат соодветните ракописи. Иако формата (или формите) во кои текстот е зачуван не е производ на усно составување, тој сепак задржал значителен број карактеристики на неговото усно потекло. Заедничката основа на двете верзии зачувани во ракописите на Ескоријал и Гротаферата датира од 12 век. Двата ракописи се разликуваат многу, при што верзијата на Гротаферата е подобро организирана, додека верзијата на Ескоријал е поблиску до јазикот на секојдневниот говор со неколку празнини и метрички неправилности. {{Sfn|Kazhdan|1991}} Текстот на Ескоријал се чини дека е поблиску до оригиналниот состав, додека Гротаферата претставува верзија што е силно обележана со научена преработка. И двата текста даваат волшебни описи на животот на воените друштва од граничните региони на царството, додека во ликот на Диген се концентрирани легендите што се насобрале околу локалните херои. Верзијата на Ескоријал е супериорна од двете во однос на моќта и непосредноста на битките и строгоста на стилот. Епските описи на коњаниците и битките се обележани со драма, брзо темпо и живи визуелни детали. {{Sfn|Hadjivassiliou|Kaklamanis|Kotzia|Petsopoulos|2001}}
Постои [[Старословенски јазик|старословенска]] верзија на ''Digenis Akritas'' под наслов ''Делата на храбрите луѓе од старо време'' ({{Јаз|cu|Дѣяніе прежнихъ временъ храбрыхъ человѣкъ}}), кој е адаптиран од еден стих во ракописот на Гротаферата. Словенската верзија често се нарекува ''Девгениево дејание'', но овој наслов не се наоѓа во ракописите. Содржи и директен превод и слободно прераскажување на грчката верзија во ракописот на Гротаферата. Создаден е во двојазична грчко[[Јужнословенски јазици|-јужнословенска]] средина, веројатно во [[Македонија (регион)|Македонија]] во времето на [[Српско Царство|Српското Царство]] (14 век) или неговите наследници. Има карактеристики што укажуваат на усно-формулаичен состав.
=== Откривање и објавување ===
Постоењето на епот за ''Дигенис Акрит'' останало непознато сè до втората половина на 19 век, кога биле откриени и објавени поголемиот дел од ракописите. Дотогаш, херојот - различно нарекуван Диген, Константин или Јанис (или Јован) - бил познат единствено преку песните и баладите од ''акритскиот циклус'' кои биле зачувани во усната традиција на грчкиот јазик и биле собрани и објавени приближно во исто време. {{Sfn|Kazhdan|1991}} {{Sfn|Mavrogordato|1970}} Првиот ракопис на епот бил откриен во 1868 година во [[Манастир Сумела|манастирот Сумела]] во [[Трабзон]], а првпат бил објавен во 1875 година. Наскоро по него следел ракописот од Андрос, кој бил откриен во 1878 година и објавен во 1881 година. Римирана верзија од колеџот Линколн во Оксфорд била објавена во 1880 година; Верзијата имала предност што била потпишана од нејзиниот автор, монах од [[Хиос]] по име Игнатиј Петрицес, во 1670 година. Најстариот зачуван ракопис бил пронајден во грчкиот манастир Гротаферата, во близина на Фраскати, во 1879 година, а бил објавен во 1892 година. [[Проза|Прозна]] верзија напишана од Мелетиј Властос од Хиос во 1632 година била откриена во Андрос во 1898 година и не била објавена сè до 1928 година. Нецелосната мадридска верзија, објавена во 1912 година, била откриена во библиотеката Ескоријал во Шпанија во 1904 година. {{Sfn|Mavrogordato|1970}}
== Преглед ==
=== Акритичен циклус ===
[[Податотека:3332_-_Athens_-_Stoà_of_Attalus_Museum_-_Byzantine_plate_-_Photo_by_Giovanni_Dall'Orto,_Nov_9_2009.jpg|мини|227x227пкс|''Дигенис Акрит'' носи меч до убиениот змеј. Фрагмент од византиска плоча од 12 век. Музеј на античката агора, Атина.]]
Имињата „Дигенис“ или „Акритас“ (ретко се среќаваат заедно) долго време биле широко распространети низ целиот грчкојазичен свет, претставувајќи херои од народни песни кои биле особено популарни на [[Крит]], [[Кипар]] и Мала Азија. {{Sfn|Jeffreys|1998}} Пред откривањето на ракописите, протагонистот на епот бил познат единствено преку акритските песни; наративни народни песни или [[Балада|балади,]] обично во политички стихови, кои потекнуваат од византискиот период и одразувале епизоди и ликови поврзани со епската романса на Дигенес Акрит. Собрани првенствено од усни извори од 19 век, најдобрите од тие песни биле пронајдени на периферијата на Мала Азија, како Понт и Кипар.{{Sfn|Mavrogordato|1970}} Во акритската традиција, воините се претставени како примери на елеганција и благородност ({{Langx|el|λεβεντιά}}); тие живеат во луксузни куќи, обично на периферијата на христијанскиот свет, а понекогаш носат имиња на византиската аристократија. {{Sfn|Merry|2004}}
Византиските акритички песни претставувале остатоци од древна епска традиција која се смета дека претходи на самиот еп за Диген. Песните биле подложени на преобразба на усно пренесување старо до илјада години, што ја прави идентификацијата на историски настани и поединци само претпоставена. Сличностите помеѓу песните и епот веројатно се појавиле бидејќи обете црпеле инспирација од заеднички фонд на народен материјал. Оние песни што се чинат поблиски до преживеаните верзии на епот е поверојатно дека биле под влијание на него. {{Sfn|Kazhdan|1991}} Акритичната сага се смета дека лабаво се потпира на четири тела од [[Старогрчка митологија|грчкиот мит]]; [[Херакле]], [[Аргонаути|Аргонаутите]], Теба и [[Тројанска војна|Троја]]. Спојувањето на фолклорот со христијанската традиција е исто така типичен мотив во делата од акритичкиот циклус. {{Sfn|Merry|2004}} Некои повторувачки елементи вклучуваат подвизи на особено надарени воини или птица што зборува, која обично го носи посакуваниот крај на вознемирувачка приказна. Одлични примери на акритски песни што содржат истакнати анадолски елементи се ''„Песната за Армурис“'', ''„Синот на Андроник“'', ''„Порфирис“'', ''[[Артански мост|„Артанскиот мост]]'' “ и други. {{Sfn|Merry|2004}}
Најпознатите епизоди од животот на Диген кои се појавуваат во акритичките песни го вклучуваат киднапирањето на неговата идна невеста ({{Langx|el|Η απαγωγή της κόρης του στρατηγού}}; „''Киднапирањето на ќерката на генералот''“), зградата на неговата куќа ({{Јаз|el|Ο Ακρίτης κάστρον έχτιζεν}}; „''Акритас изградил замок''“), неговата средба со ѕверот ({{Јаз|el|Ο δράκος}} ; „''Змејот''“) и неговата смрт ({{Јаз|el|Ο χάρος μαύρα εφόρεσεν}}; „''Харон облечен во црно''“). Драматичната битка на херојот со Харон, елемент кој е истакнат во акритичките песни, не се појавува порано во епот. {{Sfn|Kazhdan|1991}} {{Sfn|Houghton|2022}} Полит ја протолкувал оваа тема како симбол на борбата меѓу христијанското грчко население и неговите муслимански господари за време на турските освојувања на византиските земји. {{Sfn|Merry|2004}}
==== Сликовитост ====
Епизоди од акритскиот циклус, како и епот за Дигенис Акрит, се појавуваат на повеќе од 100 керамички чинии кои биле пронајдени на различни места, од [[Цариград]] и [[Солун]], до [[Атина]] и [[Коринт]]; најстарите од нив датираат од 12 век. Слика на коринтски чинија го прикажува Диген како го додворува амазонот Максимо, додека фрагмент од чинија од Античката Агора во Атина го прикажува воинот со меч покрај змејот кој е убиен со пет стрели ({{Langx|el|πέντε κοντάρια}}, ''пенте контарија'' ; популарна тема во акритичките балади без пандан во епот). 35 од плочите го прикажуваат херојот како носи набран килт, познат како ''подеа'', а 26 го прикажуваат како го убива змејот. Некои од тие иконографски елементи, како што се облеката на воинот и херојските дела, им се припишуваат и на други помалку познати ''акритаи'' од народните балади и, како такви, распознавањето на прикажаниот херој како Диген понекогаш може да биде претпоставено. Многу попрепознатлива сцена од епот за Акритас се наоѓа на релјеф од [[Црква „Св. Катерина“ - Солун|црквата „Света Катрина“]] во Солун, на кој е прикажана оклопна фигура како ги кине вилиците на лав; сцена што потсетува на младоста на Диген во епот. {{Sfn|Kazhdan|1991}}
=== Епот ===
==== Историски контекст и состав ====
[[Податотека:Arab-Byzantine_frontier_zone.svg|мини|272x272пкс|Источната граница на Византија за време на арапско-византиските војни. Мајката на Василиј, Ирина, потекнувала од регионот [[Кападокија]].]]
[[Византиско-арапски војни|Арапско-византиските војни]], судирите меѓу Византија и арапско-муслиманските калифати кои траеле од 7 век до почетокот на 11 век, го даваат историскиот контекст за византиската херојска поезија напишана на средновековен грчки јазик. {{Sfn|Hadjivassiliou|Kaklamanis|Kotzia|Petsopoulos|2001}} Византиските Акритаи од овој период биле воена класа одговорна за заштита на граничните региони на царската територија од надворешни непријатели и авантуристи кои дејствувале на маргините на царството. Секоја од преживеаните верзии дава увид во животот на богатите гранични стражари од овој период. Првата половина од епот ги одразува личностите и настаните од византиската историја од 9 и 10 век, вклучувајќи упатувања на аристократски семејства како династијата [[Дука (династија)|Дука]] и Кинами, {{Sfn|Jeffreys|1998}} додека втората половина се смета дека е визуелно безвременска. [[Мала Азија]] се смета за место на потекло на приказната. {{Sfn|Merry|2004}} Врз основа на деталите за географијата и титулата, општиот поглед на светот како што е претставен во целиот текст е потврден дека датира од пред [[Икониски Султанат|туркското присуство]] на полуостровот. {{Sfn|Kazhdan|1991}}
Оригиналната композиција на „''Диген Акритас''“, судејќи според нејзините теми, вклучувајќи го и евентуалното арапско-византиско помирување, може да датира од подоцнежен период од „Песната за Армур“ (11 век), во која карактеристиките на усното епско компонирање се исто така поизразени. {{Sfn|Hadjivassiliou|Kaklamanis|Kotzia|Petsopoulos|2001}} Најможниот датум на неговото компонирање е 12 век, за време на оживувањето на интересот за античката грчка романса, што, пак, го родило жанрот византиска романса. {{Sfn|Kazhdan|1991}} Во ова време, се смета дека имало свесен напор да се употребат [[Антика|класичните]] книжевни жанрови како предмети на имитација (''мимеза''), а највпечатливите оживувања биле оние на античката романса и епската поезија. Иако Византијците никогаш не престанале да го читаат [[Хомер]], поетското компонирање во епски стил целосно се обновило во 12 век, кога Птохопродромските песни за [[Јован II Комнин|Јован II]] претставуваат најраните средновековни обиди да се прослават подвизите на еден цар во хомеровски стил. {{Sfn|Beaton|Ricks|2017}} Текстот на ''Дигенес Акрит'' се чини дека е во согласност со книжевните трендови од 12 век, имајќи тематски сличности со современите романси и јазични и метрички сличности со птохопродромските поеми. {{Sfn|Beaton|Ricks|2017}}
==== Приказна ====
[[Податотека:3335_-_Athens_-_Stoà_of_Attalus_Museum_-_Byzantine_plate_-_Photo_by_Giovanni_Dall'Orto,_Nov_9_2009.jpg|мини|232x232пкс|Диген Акритас и змејот. Византиска плоча од 12 век. Музеј на античка агора, Атина.]]
Делото се состои од два дела; првиот дел, „''Записот на емирот''“, поочигледно ги носи карактеристиките на епската поезија и ја раскажува приказната за родителите на Дигенис. Во историскиот регион [[Кападокија]] на Византија ({{Langx|el|Ῥωμανία}}, ''Романија''), извесен принц [[Дука (династија)|Дука]] по име Андроник и неговата сопруга Ана, кои веќе имале пет сина, се молеле да имаат ќерка. Кога се родила нивната ќерка Ирина, гатачите претскажале дека еден ден ќе биде однесена од царството од еден арапски [[емир]]. Уште од мала возраст Ирина била сместена во палата и растела опкружена со чета стражари и дадилки. Еден ден, кога нејзиниот татко бил на експедиција, Ирина ја напуштила палатата со своите слугинки и заминала на пикник на село. Во тоа време, еден млад принц од Сирија по име Мусур, кој ја нападнал Кападокија, ја пронашол принцезата и нејзините придружници и ги однел. Кога нејзините пет браќа дознале за инцидентот, тие го напуштиле царството во потрага по својата сестра. Разочаран, емирот им се предал на браќата и ја признал својата љубов кон Ирина, ветувајќи дека ќе стане христијанин доколку им дозволат да се оженат. Мусур на крајот бил крстен и, по нивниот брак, Ирина го родила нивниот син кој се викал Василиј ({{Langx|el|Βασίλειος}}, ''Басилиос'') Дигенис Акрит. {{Sfn|Mavrogordato|1970}}
[[Податотека:Digenes_Akritas_and_his_wife_Eydokia,_detail_from_silver_cup,_made_in_Cilician_Armenia.jpg|лево|мини|200x200пкс|1150-1159, Ерменско Кралство Киликија. Уметничко дело на сребрен сад на кое е прикажан Дигенес Акрит како свири рота за својата сопруга Евдокија. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://libdigitalcollections.ku.edu.tr/digital/collection/BMI/id/148/|title=Digenes Akritas and Eydokia / Ο Διγενής Ακρίτας και η Ευδοκία / Digenis Akritas ve Evdokia|publisher=Koç University Digital Collections|quote=...Digenes Akritas and Eydokia... The Vilgort Byzantine cup depicts Digenes Akritas holding a [[Rotte (psaltery)|triangular psaltery]]...date 1150 - 1159}}</ref>]]
Вториот дел од делото започнува со развојот на младиот херој и неговите надчовечки подвизи на храброст и сила. Како момче, Дигенис заминува на лов со својот татко и, како младиот Херакле, учи како да совладува диви животни без оружје; тој убива неколку животни со голи раце, вклучувајќи лав и две мечки. Како млад човек, тој се справува со таканаречените ''апелати'' ({{Јаз|grc|ἀπελάται}}), група бандити кои ограбуваат – понекогаш непријатели на ''акритите'' – и потоа ги победува нивните тројца водачи во една борба. Растејќи, Дигенис се заљубува и побегнува кај Евдокија ({{Јаз|el|Ευδοκία}}), ќерка на византиски генерал и, откако успева да ги победи своите прогонители - браќата на Евдокија и нивните војници - се жени со неа. Живеејќи со своето ново семејство на границите на царството, тој го смирува регионот ловејќи разбојници. {{Sfn|Mavrogordato|1970}} Неговата сила станала озлогласена низ целото царство. Самиот византиски цар го посетува Дигенис за да биде сведок на неговите достигнувања и физичка сила. Дигенис раскажува во прво лице за своите претходни авантури, вклучувајќи и еден случај каде што ја спасил својата невеста од змеј. Во неговиот дуел со неверојатно силниот [[Амазонки|амазонски воин]] Максимо, Дигенис го победува својот противник, но таа на крајот го наведува да се вклучи во вонбрачна врска со неа. Откако ги победил сите свои непријатели и донел мир на границите, Дигенис гради луксузен дворец покрај [[Еуфрат]] каде што мирно ги завршува своите денови. {{Sfn|Merry|2004}}
=== Традиции ===
[[Податотека:Aphrodite's_Rock.jpg|мини|220x220пкс|„Карпата на Грците“ која била фрлена во Пафос од страна на Дигенис, според кипарскиот фолклор.]]
Историски гледано, островот [[Кипар]] ѝ служел на Византија како упориште за време на исламската експанзија и имал клучна улога како граница помеѓу христијанската и исламската култура. Географската местоположба на островот го претворила во важен центар за производство и ревизија на византиски херојски песни. {{Sfn|Kyriacou|2020}} Кипарските херојски народни песни имале значително влијание врз зачувувањето на византиската култура на островот со текот на времето и денес претставуваат вреден доказ за научниците за подобро разбирање на византиското општество и народните верувања. {{Sfn|Kyriacou|2020}} Дигенис, чија сила честопати била издигната до натприроден статус, бил признат во местните кипарски и [[Крит|критски]] традиции како заштитник на островите; {{Sfn|Houghton|2022}} легендата кажува дека тој Диген го зграпчил планинскиот венец Пентадактилос северно од [[Никозија]], скокајќи кон [[Мала Азија|Анадолија]], а потоа и кон Крит во потрага по сараценските напаѓачи. {{Sfn|Kyriacou|2020}} Се вели дека врвот на планинскиот венец Пентадактилос („Пет прста“) го претставува отпечатокот на раката на Дигенис, додека се вели дека неговиот отпечаток е видлив на планината Псилоритис на Крит. {{Sfn|Houghton|2022}} Според друга легенда, Дигенис еднаш фрлил голем камен преку Кипар за да ги држи подалеку напаѓачките сараценски бродови. Каменот, кој бил фрлен од планините Тродос, паднал во [[Пафос|Пафос,]] на местото каде што се родила Афродита, кое до ден-денес е познато како ''Петра Ту Ромиу'' („Карпата на Грците“).
== Форма ==
=== Јазик ===
Текстот на „Дигенис Акрит“ е еден од најраните примери на [[Византиска книжевност|византиската народна книжевност]] и генерално се смета за почетна точка на современата грчка литература. Напишан е на народна форма на средновековен грчки јазик, која е попозната на современите говорници, во споредба со поконзервативниот јазик на византиските црковни книжевници и хроничари. {{Sfn|Hadjivassiliou|Kaklamanis|Kotzia|Petsopoulos|2001}} {{Sfn|Caragounis|2004}} Текстот вклучува многу карактеристики што се во согласност со развојот на демотскиот грчки јазик и се карактеристични за народниот говор, вклучувајќи елизија, афереза, красис и синизезис. {{Sfn|Horrocks|2014}} Од општ впечаток, текстот изгледа како да е со современа [[синтакса]], додека пак неговата [[Морфологија (лингвистика)|морфологија]] останува доста традиционална, со современи варијации забележани главно во глаголските завршетоци. {{Sfn|Horrocks|2014}}
=== Стил ===
„Дигенис Акрит“ епретставува епска поема, иако не е во чист епско-херојски стил. Хибрид од усна епска и книжевна [[Љубовен роман|романса]], <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://huri.harvard.edu/news/digenis-akritis-border-guard-transcending-borders|title=Digenis Akritis: A Border Guard Transcending Borders|work=huri.harvard.edu|language=en|accessdate=2023-11-12|archive-date=2023-11-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20231112223705/https://huri.harvard.edu/news/digenis-akritis-border-guard-transcending-borders|url-status=dead}}</ref> се состои од два дела; првиот е епски по тон, додека вториот има атмосфера на романса. {{Sfn|Kazhdan|1991}} Тоа е обемен наративен текст составен во петнаесетсложни празни стихови, денес стандарден метар на грчката поезија, сега со претежно јамбичен ритам. {{Sfn|Horrocks|2014}} Поемата не отстапува од стандардниот политички стих на популарната византиска книжевност и ретко се [[Рима|римува]]. Секој стих има свој карактер и секој хемистих е внимателно избалансиран.
Подолу е даден извадок од преводот на ракописот на Ескоријал, редови 32–55, од Е.М. Џефрис (стр. 240–3):
{| cellspacing="10" style="white-space: nowrap;"
|'''Ред'''
|'''Оригинал'''
|'''Превод'''
|-
|[32]
|Εὐθὺς ἐκαβαλίκευσαν, 'ς τὸν κάμπον κατεβαίνουν.
|Тие веднаш се качија на коњи и стигнаа на бојното поле.
|-
|[33]
| Ὡς δράκοντες ἐσύριζαν καὶ ὡς λέοντες ἐβρυχοῦντα
|Шиштеа како змејови, рикаа како лавови,
|-
|[34]
|καὶ ὡς ἀετοί ἐπέτουντα, καὶ ἐσμίξασιν οἱ δύο·
|се вивнаа како орли, а двајцата се судрија.
|-
|[35]
|καὶ τότε νὰ ἰδῆς πόλεμον καλῶν παλληκαρίων.
|И потоа можеше да се види борба меѓу храбри млади луѓе.
|-
|[36]
|Καὶ ἀπὸ τῆς μάχης τῆς πολλῆς κροῦσιν δι<nowiki>|</nowiki>ασυντόμως·
|Во жештината на битката тие постојано удираа,
|-
|[37]
|καὶ απὸ τὸν κτύπον τὸν πολὺν καὶ ἀπὸ τὸ δὸς καὶ λάβε
|и од големиот судир и пресекот и ударот
|-
|[38]
|οἱ κάμποι φόβον εἴχασιν καὶ τὰ βουνιὰ ἀηδονοῦσαν,
|рамнините се исплашија, а планините повторно одекнаа,
|-
|[39]
|τὰ δένδρη ἐξεριζὠνουντα καὶ ὁ ἥλιος ἐσκοτίσθη.
|дрвјата беа искорнати, а сонцето се затемни.
|-
|[40]
|Tὸ αἷμαν ἐκατέρεεν εἰς τὰ σκαλόλουρά των
|Крв течеше по нивните коњски оклопи
|-
|[41]
|καὶ ὁ ἵδρος τους ἐξέβαινεν ἀπάνω ἀπ' τὰ λουρίκια.
|и потта им течеше по нивните оклопи.
|-
|[42]
|Ἦτον <καὶ> γὰρ τοῦ Κωνσταντῆ γοργότερος ὁ μαῦρος,
|Црниот коњ на Константин беше побрз,
|-
|[43]
|καὶ θαυμαστὸς νεώτερος ἦτον ὁ καβελάρης·
|а неговиот јавач беше прекрасен млад човек.
|-
|[44]
|κατέβηκε εἰς τὸν αμιρὰν καὶ κρούει του ραβδέα
|Тој се нафрли на емирот и го удри со стапот.
|-
|[45]
|καὶ τότε ἐχέρισε ὁ ἀμιρὰς νὰ τρέμη καὶ νὰ φεύγη.
|и тогаш емирот почна да трепери и да бега.
|-
|[46]
| Σαρακηνὸς ἐλάλησεν τὸν ἀμιρὰν τῆς γλώσσης:
|Еден сарацен му се обратил на емирот на својот мајчин јазик:
|-
|[47]
|«Πιάσε, μούλε, τὸν ἄγουρον, ταχέως νὰ τὸν νικήσης,
|„Зграпчи го младичот, господару мој, и зграби брза победа,“
|-
|[48]
|μὴ εἰς σύντομόν του γύρισμα πάρη τὴν κεφαλὴν σου·
|за да не ти ја откине главата со своето ненадејно свртување.
|-
|[49]
|αὑτὸς καλὰ σ' ἐσέβηκεν, τώρα νὰ σὲ γκρεμνίση.
|Тој те нападна одлично, а сега може да те доврши.
|-
|[50]
|Ἐγώ, μούλε, οὐ τὸ ἐγνοιάζομαι νὰ τὸν καταπονέσης,
|Не мислам, господине мој, дека ќе му нанесете многу штета,
|-
|[51]
|ἀλλὰ μὴ τὸ καυχάσεται ὅτι ἔτρεψεν φουσάτα.»
|но не дозволувајте да се фали дека ја поразил војската.“
|-
|[52]
| Καὶ ὁ αμιρὰς ὡς τὸ ἤκουσεν, μακρέα τὸν ἀποξέβην,
|Кога емирот го слушна ова, се оддалечи малку од младичот,
|-
|[53]
|ἔριψεν τὸ κοντάριν του καὶ δάκτυλόν τοῦ δείχνει
|го фрли копјето и му го покажа прстот,
|-
|[54]
|καὶ μετὰ τοῦ δακτύλου του τοιοῦτον λόγον λέγει:
|и со овој гест ги изговори овие зборови:
|-
|[55]
|«Ζῆς, νὰ χαίρεσαι, νεώτερε, ἐδικόν σου ἔν' τὸ νίκος.»
|„Да живееш и да се радуваш, младичу, победата е твоја.“
|}
== Наследство ==
Приказната за Дигенис Акрит оставила расфрлани знаци на влијание надвор од византискиот свет, вклучително и во [[Арапска книжевност|арапската]] и словенската книжевност, но нејзиното поголемо влијание било во современата грчка култура. Протагонистот, познат едноставно како „Дигенис“ или „Акрит“, станал архетип на идеалниот средновековен грчки херој; <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.britannica.com/topic/Digenis-Akritas-Byzantine-epic-hero|title=Digenis Akritas {{!}} Britannica|work=www.britannica.com|language=en|accessdate=2023-11-12}}</ref> ликот често се појавува во традиционалните грчки народни песни, често е претставен во уметноста и најчесто се употребува во современата книжевност како симбол на средновековниот хеленизам и византискиот хероизам. {{Sfn|Kazhdan|1991}} Приказната за Дигенис продолжила да се чита и ужива во подоцнежните векови, бидејќи текстот преживеал во различни верзии што датираат дури од 17 век. Епската приказна за Дигенис во многу аспекти одговара на циклусот на многу пократки акритични песни, особено од Анадолија, Кипар и Крит, од кои некои преживеале до денес. Во подоцнежната традиција, Дигенис е на крајот поразен само од Смртта во ликот на [[Танат (митологија)|Танат]] / Харон, кој наводно веќе се борел со [[Херакле]], по жестока борба на „мермерните гумна“. {{Sfn|Hadjivassiliou|Kaklamanis|Kotzia|Petsopoulos|2001}} Приказната за Дигенис Акрит, лично поразен од Смртта, била искористена како основа за руска билина (народна балада) за Аника Воинот. <ref>Эолова арфа: Антология баллады, Москва, "Высшая школа", 1989, {{ISBN|5-06-000263-2}}, page 625</ref>
== Белешки ==
{{белешки}}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Дополнително читање ==
* [http://www.ellopos.net/elpenor/vasilief/literature-education-learning-art-5.asp Василиев, Историја на Византиската империја - Македонската епоха (867-1081)] Вклучува опширна дискусија за Дигенис Акрит
* Хеселинг, DC ''Le roman de Digenis Akritas d'après le manuscrit de Madrid'', 1911–1912, 537 стр.
* {{In lang|ru}} [[Hrach Bartikyan|Бартикјан, Храч]] . "Заметки o Византийскoм эпоce o Дигeнce Акпите." ''Византийский временник'', т. 25, 1964 година.
* Легранд, Емили. ''Recueil de chansons populaires Grecques, Париз'', 1904, 23 стр.
{{Византиско Царство}}{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Грчка книжевност]]
[[Категорија:Статии со текст на грчки]]
[[Категорија:Византиска книжевност]]
cb59vxal1idom1mtapn3aftb608t0fb
Ана Кандиларова
0
1377947
5608587
5591500
2026-08-12T15:22:16Z
~2026-44290-71
135873
додадена врска
5608587
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
|име=Ана Кандиларова
|портрет=Anna Kandilarova (ca.1900).jpg
|px=
|опис=македонска учителка
|наставка=а
|роден-дата={{роден на|||1865}}
|роден-место={{роден во|Воден}}, [[Отоманско Царство]]
|починал-дата={{починал на и возраст|df=yes|1941|||1865||}}
|починал-место={{починал во|Арбанаси}}, [[Царство Бугарија]]
|занимање=учителка
|сопружник=[[Георги Кандиларов]]
|роднини=[[Апостол Трпчев]] (брат)
}}
'''Ана Трпчева Стојанова-Кандиларова''' ([[Воден]], {{роден|||1865}} – [[Арбанаси]], {{починал|||1941}}) — македонска учителка и просветителка.<ref name="Царевна 367">{{cite book|url=|title=Епоха, земя и хора. Съставителство, коментар и бележки: Елисавета Миладинова|last=Миладинова-Алексиева|first=Царевна|publisher=Издателство на Отечествения фронт|year=1985|isbn=|location=София|pages=367 (коментар и бележки)|quote=|authorlink=|accessdate=|coauthors=}}</ref>
== Животопис ==
Трпчева е родена во 1865 г. во градот [[Воден]], тогаш во [[Отоманското Царство]], денес во [[Грција]], во семејството на [[Трпче Стојанов]]. Сестра е на [[Апостол Трпчев]]. Стекнала образование во родниот град, а до 1882 г. и во Маринската женска гимназија во [[Одеса]], [[Руска Империја|Русија]].<ref>{{Наведено списание|last=Танчев|first=Иван|date=2001|title=Македонският компонент при формирането на българската интелигенция с европейско образование (1878 – 1912)|url=https://drive.google.com/file/d/182EVZ3H8o8ZgvBGT2WRWY11e5uCP_hUI/view|journal=Македонски преглед|volume=XXIV|issue=3|pages=52}}</ref> Подоцна се вратила во Македонија и била назначена за директорка на женското училиште во [[Велес]]. Од 1884 до 1887 г. предавала во [[Солунската бугарска женска гимназија „Св. Благовештение“]] и била директорка на интернатот (1884–1885).<ref name="Царевна 367" />
Ана се омажила за учителот [[Георги Кандиларов]]. Починала во с. [[Арбанаси]] во 1941 г.<ref name="Царевна 367" />
== Родословие ==
{{Чалакови}}
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кандиларова, Ана}}
[[Категорија:Македонски просветители]]
[[Категорија:Македонски преселници во Велико Трново]]
iej0dkzrgx5lcib0r034jucq489sm92
Даринка Јевриќ
0
1378301
5608468
5546714
2026-08-12T12:20:47Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608468
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност|име=Даринка Јевриќ|портрет=Darinka Jevrić.JPG|date_of_birth=21 октомври 1947|date_of_death=16 февруари 2007|починал-место=[[Белград]], [[Србија]]|роден-место=Глоѓане, [[СР Србија|НР Србија]], [[ФНРЈ]]}}
'''Даринка Јевриќ''' (Глоѓане, во близина на [[Пеќ]], [[21 октомври]] [[1947]]<ref name="лексикон">{{Наведена книга|title=Југословенски књижевни лексикон|date=1984|publisher=Матица српска|editor-last=Милисавац|editor-first=Живан|edition=2.|location=Нови Сад|pages=284}}</ref> – [[Белград]], [[16 февруари]] [[2007]])<ref name="poezijasustine.rs">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poezijasustine.rs/2017/08/darinka-jevric.html|title=Даринка Јеврић|work=poezijasustine.rs|accessdate=29. 1. 2022}}</ref> била српска новинарка и поетеса. Таа е опишана како една од најзначајните [[Србија|српски]] поетеси од втората половина на 20 век и најзначајна поетеса од Косово.<ref>{{Наведено списание|last=Денић|first=Сунчица|last2=Михајловић|first2=Сена|date=2011|title=СРПСКИ ПИСЦИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ КРАЈЕМ XX И ПОЧЕТКОМ XXI ВЕКА*|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2011/0353-90081130049D.pdf|journal=Баштина|volume=30|pages=54}}</ref>
== Биографија ==
Основно и средно образование завршила во [[Пеќ]], а студирала литература во [[Приштина]].<ref name="лексикон"/> Работела во [[Пеќ]], а потоа, од [[1975|1975 година]], како [[Новинар|новинарка]] во Културната секција на „Јединство“ во [[Приштина]], сè до нејзината смрт.<ref name="poezijasustine.rs"/> Своите први песни ги објавила во „Единство“ и „Аспирации“ („Шеремет кула“) во [[1966|1966 година]]. Како новинарка, објавила над 200 интервјуа со уметници, писатели, сликари и актери. Пишувала и театарска критика. По пристигнувањето на УНМИК и КФОР во [[јуни]] [[1999|1999 година]], и покрај сите искушенија и неволји, таа останала да живее во [[Приштина]]. Живеела во Приштина до 17 март 2004 година.
Таа била уредник на списанието „Аспирации“ и член на редакцискиот одбор на „Сцена“. Нејзините песни („Слобода“, „Дечански ѕвона или Гозбата на срцето“ и „Љубовта на воинот“) биле вклучени во антологијата „Српски поетеси од Јефимија до денес“ [[Стеван Раичковиќ|од Стеван Раичковиќ]] и Слободан Радаковиќ во [[1972|1972 година.]] Овие песни биле вклучени во антологијата пред да ја објави својата прва самостојна збирка песни, што ја прави единствена во целата српска поезија. Нејзините песни се преведени на неколку странски јазици. Застапена е во антологии на современа српска поезија во Русија, Украина, Турција, Индија, Шведска, Чешка, Италија, Ерменија и Англија.<ref name="poezijasustine.rs"/>
== Награди ==
* Награда „Лимски поетски вечери“,
* Награда „Ратковиќ поетски вечери“,
* Награда на жирито на Југословенскиот младински поетски фестивал (специјална), за поемата „Дечанска звона“, 1970 г.
* Награда на ДЗС на Србија, за поемата „Слободарска“, 1971 г.
* Награда Лазар Вучковиќ, 1972 година.
* Награда на Друштвото на косовските писатели, 1973 година.
* Награда на списанието „Младост“, за стихозбирката Излажани од тишината, 1974 година.<ref name="poezijasustine.rs" />:145.
* Фестивалска награда Смедеревска поетска есен, за поемата „Залудна песна за Јерин“, 1974 г.
* Декемвриска награда на Косово, 1974 година, (таа се откажа од неа во 1986 година)<ref name="mitropolija.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://mitropolija.com/2020/02/16/trinaest-godina-od-smrti-darinke-jevric-vila-ravijojla-srpskog-pesnistva/|title=Тринаест година од смрти Даринке Јеврић: Вила Равијојла српског песништва|work=mitropolija.com|accessdate=29. 1. 2022}}</ref>.
* Награда „Милица Стојадиновиќ Србинка“, 1998 година.
* Вукова награда, 1990.<ref>{{Наведена книга|title=Leksikon literata - laureata: srpske književne nagrade, 1839 - 2002|last=Stojković|first=Ratko|date=2004|publisher=Potez|isbn=978-86-81331-25-5|series=Posebna izdanija|location=Beograd}}</ref>:37
* Награда „Грачаничка повеља“ 1992.<ref name="лексикон" />:41
* Награда „Госпојинских сурета поети“, за говор, 2000 г.
* Награда „Гордана Тодоровиќ“ 2003.<ref name="лексикон" />:40
* Награда „Печат на градот Сремско-Карловачка“, за книгата „Дечански ѕвона и други песни“, 2005 г.
* Постхумно и е доделена наградата „Кнез Лазар повелба“ и наградата Унирекс „Душан Костиќ“.<ref name="poezijasustine.rs" />
*
== Книжевни дела ==
=== Стихозбирки ===
* Допир на летото (заедно со Р. Делетиќ и [[Бранислав Тодић|Б. Тодиќ]] ), „Единство“, Приштина 1970,
* Излажани од тишината, „Просвета“, Белград, 1973,
* Лажни записи, „Единство“, Приштина, 1976.
* Ижице, „Нолит“ - „Единство“, Белград - Приштина, 1980 г.
* Хвостанска земја, „Просвета“, Белград, 1990 г.
* Словото на љубовта, „Октоих“, Подгорица, 1990,
* Јудиниот бакнеж, Белград, 1998 година,
* Царина на Дрина, 1998 година,
* Ѕвоната на Декембристите и други песни, (избор), Нови Сад, 2004,
* Псалм за бездомници и други песни, (избор), „Панорама“, Приштина - Белград, 2006
== Литература ==
* [[Радосав Стојановиќ|Стојановиќ, Р.]] (1975) Оригинален поетски свет, Аспирации, 5, стр. 720 – 723;
* Ивановиќ, Р. (1976) Нереална хроника на еден поет. Литература, том 31, книга 62/63, ул. 11/12, 943-951
* Даница Андрејевиќ: Портрети на косовските писатели, Единство, Приштина, 1988 г.
* Кој е кој, Писатели од Југославија, Избричениот еж, Белград, 1994.
* Егериќ, М. (1999) Време за поетска должност. Дневник, 57 (18919):, 15
* Вуковиќ, В. (1999) Храбар градинар на земјата Хвостан. Единство, 55 (34–35): (06-07. 02), 11
* Вуковиќ, В. (2000) Критички конфронтации. Врњачка Бања: Народна библиотека д-р Душан Радиќ,
* Егериќ, М. (2004) Поезија на Даринка Јевриќ. во: Јевриќ Даринка (уред.) Дечански ѕвона и други песни, Нови Сад: Институт за култура на Војводина,
* Современи писатели на Косово и Метохија, лексикон, Литературно друштво на Косово и Метохија, Косовска Митровица, 2005
== Награда „Даринка Јевриќ“ ==
Наградата за поезија „Даринка Јевриќ“ ја воспоставило [[Удружење писаца „Поета“|Здружението на писатели „Поета“]] од Белград <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://poeta.forumsc.net/t9-topic|title=ДОДЕЉЕНА НАГРАДА "ДАРИНКА ЈЕВРИЋ" Empty ДОДЕЉЕНА НАГРАДА "ДАРИНКА ЈЕВРИЋ"|work=poeta.forumsc.net|accessdate=29. 1. 2022}}</ref> Наградата првпат и единствено била доделена во 2008 година.
== Надворешни врски ==
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t22224.lt.html] Со Косово и Метохија во моето срце
* [http://www.poetabg.com/htm/pisci/domaci/darinka_jevric.html Даринка Јевриќ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170627003444/http://www.poetabg.com/htm/pisci/domaci/darinka_jevric.html |date=2017-06-27 }}
* [https://web.archive.org/web/20090204093821/http://poetabg.com/htm/nagrada_darinka_jevric.html Награда „Даринка Јевриќ“]
* [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:650542-Pocast-Darinki Почит кон Даринка („Вечерни вести“, 18 февруари 2017 година)]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/381179/Stvaranje-i-stradanje-Darinke-Jevric Создавањето и страдањето на Даринка Јевриќ („Политика“, 22.05.2017)]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јевриќ, Даринка}}
[[Категорија:Луѓе од Глоѓане]]
[[Категорија:Починати во Белград]]
[[Категорија:Југословенски поети]]
[[Категорија:Југословенски Срби]]
[[Категорија:Косовски Срби]]
[[Категорија:Српски поети]]
[[Категорија:Починати во 2007 година]]
[[Категорија:Родени во 1947 година]]
2z29k8p6lkm7afqxxn3z3czeqvstiag
Корисник:Gurther/Песок 3
2
1381335
5608665
5608316
2026-08-12T19:29:25Z
Gurther
105215
5608665
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Вооружен судир|partof=[[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија]]|conflict=Велес и Велешко во НОБ|place=[[Велешко]], [[Вардарска Македонија]]|result=Победа за [[НОВМ|Народноослободителната војска на Македонија]]|combatant1=[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[НОВМ]]</br>[[File:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|25px]] [[НОВЈ]]|date=[[6 април]] [[1941|1941 г.]] ― [[9 ноември]] [[1944|1944 г.]]|caption=[[Ослободување на Велес|Ослободувањето на Велес]], [[9 ноември]] [[1944]].|image=[[File:Parada za osloboduvanjeto na veles.jpg|250px]]|combatant2=[[File:Flag of Germany (1935–1945).svg|25px]] [[Трет Рајх]]</br>[[File:Flag of Bulgaria.svg|25px]] [[Царство Бугарија]]|commander1=[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Димче Мирчев]] [[Загинал во бој|†]]</br>[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Трајко Бошковски]] [[Загинал во бој|†]]</br>[[File:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|25px]] [[Михајло Апостолски]]</br>[[File:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|25px]] [[Боро Чушкар]]</br>[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Стоилко Ивановски-Планински|Стоилко Ивановски]]|commander2=[[File:Flag of Germany (1935–1945).svg|25px]] [[Александар Лер]]</br>[[File:Flag of Bulgaria.svg|25px]] [[Пано Манев]] {{Погубен|1=[[Масакр во Велес]]}}</br>[[File:Flag of Bulgaria.svg|25px]] [[Љубен Апостолов]] {{Погубен}}|units1=[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Велешки партизански одред „Димитар Влахов“|НОПО „Димитар Влахов“]]{{нр}}[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Велешки народноослободителен партизански одред „Пере Тошев“|НОПО „Пере Тошев“]]{{нр}}[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Велешко-прилепски народноослободителен партизански одред „Трајче Петкановски“|НОПО „Трајче Петкановски“]]{{нр}}[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Осма македонска ударна бригада|8. македонска ударна бригада]]{{нр}}[[File:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|25px]] [[Четириесет и втора дивизија на НОВЈ|42. македонска дивизија на НОВЈ]]}}
Од геополитички и стратешки аспект, за време на [[Втората светска војна]], '''[[Велешко|Велес и Велешко]] имала клучна улога во [[Народноослободителната борба]]'''.
Уште од падот на градот по [[Бомбардирање на Велес (1941)|нејзиното бомбардирање]] на [[7 април]] [[1941|1941 година]], градот и нејзината пруга поврзана со [[Гевгелија]] и [[Скопје]] била употребена од [[Третиот Рајх]] и подоцна [[Царството Бугарија]]. Од самиот почеток на [[Народноослободителната борба]] биле основани ограноци на [[Бугарски централен акционен комитет|Бугарскиот централен акционен комитет]] и други пробугарски организации, со цел да се напредила [[Бугарска пропаганда во Македонија|бугарската пропаганда]]. По нападите на [[Ден на востанието на Македонија|бугарската полициска станица на 11 октомври]], конкретно почнала ослободителната борба. Тогашниот Велешки околиски комитет — огранок на [[Покраински комитет на Македонија|Покраинскиот комитет]], основал воен штаб под раководство на [[Димче Мирчев]].
Во текот на [[1942|1942 година]] се појавиле првите [[Слободни територии во НОВ во Македонија|слободни територии во Велешко]] — претежно во [[Азот (област)|Азот]] и [[Клепа]]. Со поткреп од [[ГШ на НОВ и ПОМ|Главниот штаб на партизанските одреди]], биле основани [[НОПО „Пере Тошев“]] и подоцна [[НОПО „Димитар Влахов“]]. Партиски ќелии биле отворени во останатите велешки села, најголеми биле во [[Богомила]], [['Рлевци]], [[Чашка]] и [[Горно Јаболчиште]]. Кон крајот на годината, повеќето раководители биле уапсани или ликвидирани. [[Велешка контрачета|Велешката контрачета]] била основана и ги поразила одредите.
Во [[1943|1943 година]] повторно била обновена ослободителната борба. [[Комунистичката партија на Македонија]] го припоила Велешкиот комитет со [[Трета оперативна зона на НОВ на Македонија|Третата оперативна зона на НОВ]]. [[Трајче Петкановски]], [[Стоилко Ивановски-Планински|Стоилко Ивановски]] и [[Боро Чушкар]] имале поклучна функција во регионот. За време на [[Завршни операции за ослободување на Вардарска Македонија|Завршните операции за ослободување на Вардарска Македонија]], била основана [[Осма македонска ударна бригада|Осмата македонска ударна бригада]] и [[42. македонска дивизија|Четириесет и втора дивизија на Југословенската војска]]. Околу [[септември]]-[[ноември]] 1944 година бил ослободен Велешкиот регион. На [[9 ноември]] [[1944|1944 година]] почнала борбата за [[ослободување на Велес]]. Војската на Третиот Рајх била поразена и [[НОВМ]] го ослободиле градот Велес.
== Вовед ==
=== Пред Априлската војна ===
{{Поврзано|Покраински комитет на Македонија}}
[[Податотека:Петре Алчев.png|мини|174x174пкс|[[Петре Алчев]] во [[1951|1951 година]].]]
По крајот на [[Првата светска војна]], [[Велес|градот Велес]] била припоена во [[Кралството Југославија]]. Под српска окупација, [[Македонско население|Македонското население]] било малтретирано и нивниот [[Македонски|мајчин јазик]] бил забранет во замена на [[Српски|српскиот]]. Истовремено почнало процесот на [[србизација]] и основање на српски колонии во градот. Само [[Комунистичката Партија на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]] го признала постоењето на македонскиот народ и јазик, поради тоа тие биле популарни меѓу велешката младина. Неофицијален велешки комунистички орган бил основан на [[24 април]] [[1919|1919 година]] во кафичот „Солун“.{{Sfn|Најдовска|2006|p=31}} Меѓу првите членови биле [[Благој Кирков]], [[Ганчо Хаџи Панзов]] и Тодор Шоптрајанов.{{Sfn|Најдовска|2006|p=32}} Во [[1920|1920 година]], [[Социјализам|социјалистот]] [[Петре Алчев]] бил назначен за [[Список на градоначалници на Општина Велес|градоначалник на Велес]]. Поради тоа, градот го добил прекарот ''Црвена комуна''.{{Sfn|Најдовска|2006|p=39-40}}
[[Податотека:Strajk na zeleznicarite, Veles, 1920.jpg|лево|мини|313x313пкс|Штрајк на железничарите во [[Велес]], организиран од [[Комунистичката Партија на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]], [[1920|1920 г]].]]
По [[Шестојануарска диктатура|шестојануарската диктатура]] во [[1921|1921 година]], комунистичкиот кадар во Велес бил укинат.{{Sfn|Најдовска|2006|p=44}} Како кандидат за градоначалник се пријавил Панко Брашнаров но тој бил поразен од Димитар Коробаров од Демократската партија.{{БелешкаОзнака|Имињата на кандидатите биле [[Србизација|србизирани]]. [[Панко Брашнаров]] бил ''Пане Брашнаровић'', додека Димитар Коробаров бил ''Димитрија Коробаровић''}}{{Sfn|Најдовска|2006|p=45}} Во [[1932|1932 година]], неофицијални партиски ќелии на [[Покраински комитет на Македонија|Покраинскиот комитет]] биле отворени во Велес. [[1933|Следната година]] почнале со издавање на [[Искра (1933)|весникот „Искра“]], под редакција на [[Кочо Рацин]].{{Sfn|Најдовска|2006|p=47}} Истата година, КПЈ го одбрале [[Алексо Демниевски-Бауман]] за политички инструктор на комунистичките ограноци во [[Вардарска Македонија]]. Во последен момент го замениле со [[Никола Оровчанец]] кој го пратиле во [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]] за школување.{{Sfn|Најдовска|2006|p=48}} Во тој период, [[Андон Шурков]], [[Бане Андреев]] и [[Трајко Мишковски|Трајче Мишковски]] се приклучиле во велешките партиски ќелии.{{Sfn|Најдовска|2006|p=47}}
Во [[1935|1935 година]], Покраинскиот комитет отворил партиски ќелии во [[Велешко|велешкиот регион]]. [[1936|Следната година]] организирале конференција каде присуствувале: [[Боро Чушкар]], [[Панче Пешев]], [[Ристо Бајалски]], [[Киро Попадиче]] и други. Во [[1937|1937 година]] имало масовна судска провала каде 37 велешани биле уапсани во [[Штип]].{{Sfn|Најдовска|2006|p=53}} Кон почетокот на [[1938|1938 година]], Мома Момовиќ се обидол да го обнови македонскиот огранок на КПЈ преку Алексо Демниевски-Бауман. Организирал средба со него во [[Скопје]] но таа била откажена во последен момент кога [[Јосип Броз Тито]] бил назначен за секретар на партијата. Следната година, масовен претрес бил извршен во градот. Домовите на [[Богдан Поп Ѓорчев]], [[Страхил Гигов]] и [[Благој Васков]] биле проверени. Откриле материјали поврзани со [[Крушевската Република]] и [[Крушевски манифест|нејзиното манифесто]], кое било преведено од Гигов во [[Велешки дијалект|народен дијалект]].{{Sfn|Најдовска|2006|p=54}} Кон крајот на [[1940|1940 година]], околу 200 велешани биле членови во [[СКОЈ]].{{Sfn|Најдовска|2006|p=55}}
=== Бомбардирање на Велес ===
{{Поврзано|Априлска војна|Бомбардирање на Велес (1941)}}
[[Податотека:Бомбардирање на Велес.jpeg|мини|269x269пкс|Велес после [[Бомбардирање на Велес (1941)|бомбардирањето]]. Слика од [[Љубе Манушев|Љубомир Манушев]].]]
Под притисок од [[Третиот Рајх]], [[Кралството Југославија]] се приклучила во [[Троен пакт|Троениот пакт]] на [[25 март]] [[1941|1941 година]]. Либералните политичари, [[Српската православна црква]] и [[Комунистичката Партија на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]] организирале протести против владата на [[Павле Караѓорѓевиќ]]. На [[27 март]] бил спроведен државен штрајк каде учествувале работниците во велешкиот Монопол. Принцот Павле абдицирал и го наследил младиот [[Петар II Караѓорѓевиќ]], кој ја повлекол државата од Троениот пакт. Преку радио низ [[Велес]] се слушале заканите на [[Адолф Хитлер]]. Пред [[Априлска војна|Априлската војна]], топови биле сместени во [[Црква „Св. Спас“ - Велес|црквата „Св. Спас“]] и блиску до Монополот. Неколку дена пред бомбаридрањето, српските чиновници во градот се преселиле во [[Скопје]] и [[Куманово]]. На [[6 април]] 1941 година, Југославија била нападната од Троениот пакт. Војската на Третиот Рајх влегла во Македонија преку [[Горна Џумаја]] и [[Делчево]]. [[7 април|Следниот ден]], [[Бомбардирање на Велес (1941)|градот Велес бил бомбардиран]].{{Sfn|Малковски|2021|p=7-13}}
[[Луфтвафе|Луфтвафета]] уништила околу 200 куќи и убиле четириесет и девет жители. Од нив, четириесет и пет биле [[Македонци]], двајца биле [[Срби]], еден бил [[Турчин]] и еден бил [[Унгарци|Унгарец]]. Жртвите биле, по азбучен ред од презимето: Ката Андова, [[Андреја Андреев|Андреја Андреев-Тотката]],{{БелешкаОзнака|Дедо на македонскиот режисер [[Благој Андреев]].}}{{Sfn|Малковски|1985|p=133}} Ристе Брзаков, Рајна Брзакова, Љубенка Брзакова,{{Sfn|Малковски|1985|p=134}} Коле Гајдов, Сутка Грацковалиева, Петре Дебарлиев, Сута Демниева, Благојка Ѓорчева, Љупка Ѓорчева, Тодор Ѓорѓиев, Радица Ѓурѓевиќ, Димко Ингилизов, Сава Ингилизова,{{Sfn|Малковски|1985|p=135-136}} Коцка Јанева, Алексо Јанков, Цвета Марковиќ, Панче Митев, Тодор Мицев, Ката Мицева, Аница Мицева,{{Sfn|Малковски|1985|p=137-138}} Ангел Николов, Павлина Најдова, Божана Николова, Аспар Палашев, Борче Петрушев, Диме Петрушев, Ефка Петрушева, Никола Поп Панчев, Магда Поп Панчева,{{Sfn|Малковски|1985|p=139-140}} Борис Пупулиев, Ордан 'Ржаров, Сава 'Ржарова, Милка 'Ржарова, Илија Ристов, Пандора Ристова, Павлина Скубарова, Ленка Софијанова, Круме Србов, Стојан Станков,{{Sfn|Малковски|1985|p=141-142}} Розалија Тотх, Мица Чорева, Веселинка Чорева, Васе Чингарлиев, Тоше Чупчев, Павлина Чупчева, Лила Чупчева, Десанка Чупчева и Никола Џампалов.{{Sfn|Малковски|1985|p=143-144}}
=== Германска окупација ===
Следниот ден на [[8 август]] [[1941|1941 година]], [[Велес|градот]] паднал под германска окупација. Меѓу 8-[[10 април]], 73-та пешадиска дивизија на [[Третиот Рајх]] го окупирале градот. На [[11 април]], била заменета со 9-та оклопна дивизија. Германската војска привремено го назначиле капетанот Литке за [[Список на градоначалници на Општина Велес|градоначалник на Велес]]. Литке ги замрзнал цените на производи и со неговата војска ја окупирал железничката пруга [[Скопје]]-[[Велес]]-[[Солун]].{{Sfn|Малковски|2021|p=20-27}} На [[14 април]] под наредба број I-1855, основал ''Ортскомандатура'', т.е. месен комитет. Во истата наредба истакнал како сите чиновници кои претходно работеле во Велес ќе продолжиле со германската администрација. Литке не ја забранил употребата на [[македонскиот јазик]] и на [[28 април]] почнале училишните денови.{{Sfn|Малковски|2021|p=28-30}} Истовремено, Литке најавил поделба за [[Велешко|велешкиот регион]]. Десет општини биле основани од кои девет биле селски и една била градска. Тие биле: [[Општина Велес]], Општина Отовица, Општина Раштани, Општина Јаболчиште, [[Општина Чашка]], [[Општина Богомила]], [[Општина Извор]], Општина Војница, Општина Згрополци и Општина Чичево.{{Sfn|Малковски|2021|p=31}}
=== Почеток на Бугарска окупација ===
== Почеток на народноослободителната борба ==
== Развој на воени дејствија ==
== Пораз и обновување на ослободителната борба ==
== Завршни операции и ослободување на Велешко ==
== Последици ==
== Жртви ==
== Спомени на фашистичкиот терор ==
== Галерија ==
== Забелешки ==
{{БелешкаПодножје}}
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Библиографија ==
* {{Наведена книга|url=https://web.archive.org/web/20230914152751/https://repository.ukim.mk/bitstream/20.500.12188/1221/1/najdovska2006a.pdf|title=Историја на секојдневниот живот во Велес меѓу двете светски војни|last=Најдовска|first=Јасминка|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2006|location=[[Скопје]]}}
* {{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/53598213|title=Велес во Втората светска војна: 1941-1945|last=Малковски|first=Ѓорѓи|publisher=Европа 92|year=2021|location=[[Кочани]]|isbn=978-608-245-670-6|author-link=Ѓорѓи Малковски}}
* {{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/13045057|title=Велес и Велешко во Народноослободителната војна (1941-1945): Спомен книга на загинатите борци во НОВ и жртви на фашистичкиот терор од Велес и Велешко|last=Малковски|first=Ѓорѓи|publisher=Просвета|year=1985|location=[[Куманово]]|isbn=|author-link=Ѓорѓи Малковски}}
* {{Наведено списание|last=Весковиќ|first=Вера|date=1968|title=Мајската демонстрација на велешките жени во 1942 година|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1968.1.08-Veskovikj-Vangeli-V.-Majskata-demonstracija-na-Veleskite-zeni-vo-1942-godina.pdf|journal=Историја|volume=IV}}
*{{Наведено списание|last=Цветковска|first=Надежда|author-link=Надежда Цветковска|date=1981|title=Хронологија на настаните во Македонија во 1941 година|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-1981.1.16.-Cvetkovska-N.-Kirjazovski-R.-Hronologijata-na-nastanite-vo-Makedonija-vo-1941-godina.pdf|journal=Историја|volume=XVII}}
*{{Наведено списание|last=Малковски|first=Ѓорѓи|date=1988|title=Прилог кон формирањето и борбените дејствија на Велешко-прилепскиот партизански одред „Трајче Петкановски“|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-1988-9.1-4.09.-Malkovski-Gj.-Prilog-kon-formiranjeto-i-borbenite-dejstvia-na-Veleshko-prilepskiot-partizanski-odred-Trajche-Petkanovski.pdf|journal=Историја|volume=XXIV|author-link=Ѓорѓи Малковски}}
*{{Наведено списание|last=Малковски|first=Ѓорѓи|date=2019|title=Организациона поставеност и дејствувањето на Контрачетниците во Велешко во Втората светска војна (1942-1944)|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-2019.1.04-Malkovski-Gj.-Organizacionata-postavenost-i-dejstvuvanjeto-na-Kontracetnicite-vo-Velesko-vo-Vtorata-svetska-vojna-1942-1944.pdf|journal=Историја|volume=LIV|author-link=Ѓорѓи Малковски}}
o76k02yx7ifbc7wohkzmcrl8vyk75wz
5608673
5608665
2026-08-12T19:55:01Z
Gurther
105215
5608673
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Вооружен судир|partof=[[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија]]|conflict=Велес и Велешко во НОБ|place=[[Велешко]], [[Вардарска Македонија]]|result=Победа за [[НОВМ|Народноослободителната војска на Македонија]]|combatant1=[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[НОВМ]]</br>[[File:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|25px]] [[НОВЈ]]|date=[[6 април]] [[1941|1941 г.]] ― [[9 ноември]] [[1944|1944 г.]]|caption=[[Ослободување на Велес|Ослободувањето на Велес]], [[9 ноември]] [[1944]].|image=[[File:Parada za osloboduvanjeto na veles.jpg|250px]]|combatant2=[[File:Flag of Germany (1935–1945).svg|25px]] [[Трет Рајх]]</br>[[File:Flag of Bulgaria.svg|25px]] [[Царство Бугарија]]|commander1=[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Димче Мирчев]] [[Загинал во бој|†]]</br>[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Трајко Бошковски]] [[Загинал во бој|†]]</br>[[File:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|25px]] [[Михајло Апостолски]]</br>[[File:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|25px]] [[Боро Чушкар]]</br>[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Стоилко Ивановски-Планински|Стоилко Ивановски]]|commander2=[[File:Flag of Germany (1935–1945).svg|25px]] [[Александар Лер]]</br>[[File:Flag of Bulgaria.svg|25px]] [[Пано Манев]] {{Погубен|1=[[Масакр во Велес]]}}</br>[[File:Flag of Bulgaria.svg|25px]] [[Љубен Апостолов]] {{Погубен}}|units1=[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Велешки партизански одред „Димитар Влахов“|НОПО „Димитар Влахов“]]{{нр}}[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Велешки народноослободителен партизански одред „Пере Тошев“|НОПО „Пере Тошев“]]{{нр}}[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Велешко-прилепски народноослободителен партизански одред „Трајче Петкановски“|НОПО „Трајче Петкановски“]]{{нр}}[[File:Flag of Macedonia (1944–1946).svg|25px]] [[Осма македонска ударна бригада|8. македонска ударна бригада]]{{нр}}[[File:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|25px]] [[Четириесет и втора дивизија на НОВЈ|42. македонска дивизија на НОВЈ]]}}
Од геополитички и стратешки аспект, за време на [[Втората светска војна]], '''[[Велешко|Велес и Велешко]] имала клучна улога во [[Народноослободителната борба]]'''.
Уште од падот на градот по [[Бомбардирање на Велес (1941)|нејзиното бомбардирање]] на [[7 април]] [[1941|1941 година]], градот и нејзината пруга поврзана со [[Гевгелија]] и [[Скопје]] била употребена од [[Третиот Рајх]] и подоцна [[Царството Бугарија]]. Од самиот почеток на [[Народноослободителната борба]] биле основани ограноци на [[Бугарски централен акционен комитет|Бугарскиот централен акционен комитет]] и други пробугарски организации, со цел да се напредила [[Бугарска пропаганда во Македонија|бугарската пропаганда]]. По нападите на [[Ден на востанието на Македонија|бугарската полициска станица на 11 октомври]], конкретно почнала ослободителната борба. Тогашниот Велешки околиски комитет — огранок на [[Покраински комитет на Македонија|Покраинскиот комитет]], основал воен штаб под раководство на [[Димче Мирчев]].
Во текот на [[1942|1942 година]] се појавиле првите [[Слободни територии во НОВ во Македонија|слободни територии во Велешко]] — претежно во [[Азот (област)|Азот]] и [[Клепа]]. Со поткреп од [[ГШ на НОВ и ПОМ|Главниот штаб на партизанските одреди]], биле основани [[НОПО „Пере Тошев“]] и подоцна [[НОПО „Димитар Влахов“]]. Партиски ќелии биле отворени во останатите велешки села, најголеми биле во [[Богомила]], [['Рлевци]], [[Чашка]] и [[Горно Јаболчиште]]. Кон крајот на годината, повеќето раководители биле уапсани или ликвидирани. [[Велешка контрачета|Велешката контрачета]] била основана и ги поразила одредите.
Во [[1943|1943 година]] повторно била обновена ослободителната борба. [[Комунистичката партија на Македонија]] го припоила Велешкиот комитет со [[Трета оперативна зона на НОВ на Македонија|Третата оперативна зона на НОВ]]. [[Трајче Петкановски]], [[Стоилко Ивановски-Планински|Стоилко Ивановски]] и [[Боро Чушкар]] имале поклучна функција во регионот. За време на [[Завршни операции за ослободување на Вардарска Македонија|Завршните операции за ослободување на Вардарска Македонија]], била основана [[Осма македонска ударна бригада|Осмата македонска ударна бригада]] и [[42. македонска дивизија|Четириесет и втора дивизија на Југословенската војска]]. Околу [[септември]]-[[ноември]] 1944 година бил ослободен Велешкиот регион. На [[9 ноември]] [[1944|1944 година]] почнала борбата за [[ослободување на Велес]]. Војската на Третиот Рајх била поразена и [[НОВМ]] го ослободиле градот Велес.
== Вовед ==
=== Пред Априлската војна ===
{{Поврзано|Покраински комитет на Македонија}}
[[Податотека:Петре Алчев.png|мини|174x174пкс|[[Петре Алчев]] во [[1951|1951 година]].]]
По крајот на [[Првата светска војна]], [[Велес|градот Велес]] била припоена во [[Кралството Југославија]]. Под српска окупација, [[Македонско население|Македонското население]] било малтретирано и нивниот [[Македонски|мајчин јазик]] бил забранет во замена на [[Српски|српскиот]]. Истовремено почнало процесот на [[србизација]] и основање на српски колонии во градот. Само [[Комунистичката Партија на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]] го признала постоењето на македонскиот народ и јазик, поради тоа тие биле популарни меѓу велешката младина. Неофицијален велешки комунистички орган бил основан на [[24 април]] [[1919|1919 година]] во кафичот „Солун“.{{Sfn|Најдовска|2006|p=31}} Меѓу првите членови биле [[Благој Кирков]], [[Ганчо Хаџи Панзов]] и Тодор Шоптрајанов.{{Sfn|Најдовска|2006|p=32}} Во [[1920|1920 година]], [[Социјализам|социјалистот]] [[Петре Алчев]] бил назначен за [[Список на градоначалници на Општина Велес|градоначалник на Велес]]. Поради тоа, градот го добил прекарот ''Црвена комуна''.{{Sfn|Најдовска|2006|p=39-40}}
[[Податотека:Strajk na zeleznicarite, Veles, 1920.jpg|лево|мини|313x313пкс|Штрајк на железничарите во [[Велес]], организиран од [[Комунистичката Партија на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]], [[1920|1920 г]].]]
По [[Шестојануарска диктатура|шестојануарската диктатура]] во [[1921|1921 година]], комунистичкиот кадар во Велес бил укинат.{{Sfn|Најдовска|2006|p=44}} Како кандидат за градоначалник се пријавил Панко Брашнаров но тој бил поразен од Димитар Коробаров од Демократската партија.{{БелешкаОзнака|Имињата на кандидатите биле [[Србизација|србизирани]]. [[Панко Брашнаров]] бил ''Пане Брашнаровић'', додека Димитар Коробаров бил ''Димитрија Коробаровић''}}{{Sfn|Најдовска|2006|p=45}} Во [[1932|1932 година]], неофицијални партиски ќелии на [[Покраински комитет на Македонија|Покраинскиот комитет]] биле отворени во Велес. [[1933|Следната година]] почнале со издавање на [[Искра (1933)|весникот „Искра“]], под редакција на [[Кочо Рацин]].{{Sfn|Најдовска|2006|p=47}} Истата година, КПЈ го одбрале [[Алексо Демниевски-Бауман]] за политички инструктор на комунистичките ограноци во [[Вардарска Македонија]]. Во последен момент го замениле со [[Никола Оровчанец]] кој го пратиле во [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]] за школување.{{Sfn|Најдовска|2006|p=48}} Во тој период, [[Андон Шурков]], [[Бане Андреев]] и [[Трајко Мишковски|Трајче Мишковски]] се приклучиле во велешките партиски ќелии.{{Sfn|Најдовска|2006|p=47}}
Во [[1935|1935 година]], Покраинскиот комитет отворил партиски ќелии во [[Велешко|велешкиот регион]]. [[1936|Следната година]] организирале конференција каде присуствувале: [[Боро Чушкар]], [[Панче Пешев]], [[Ристо Бајалски]], [[Киро Попадиче]] и други. Во [[1937|1937 година]] имало масовна судска провала каде 37 велешани биле уапсани во [[Штип]].{{Sfn|Најдовска|2006|p=53}} Кон почетокот на [[1938|1938 година]], Мома Момовиќ се обидол да го обнови македонскиот огранок на КПЈ преку Алексо Демниевски-Бауман. Организирал средба со него во [[Скопје]] но таа била откажена во последен момент кога [[Јосип Броз Тито]] бил назначен за секретар на партијата. Следната година, масовен претрес бил извршен во градот. Домовите на [[Богдан Поп Ѓорчев]], [[Страхил Гигов]] и [[Благој Васков]] биле проверени. Откриле материјали поврзани со [[Крушевската Република]] и [[Крушевски манифест|нејзиното манифесто]], кое било преведено од Гигов во [[Велешки дијалект|народен дијалект]].{{Sfn|Најдовска|2006|p=54}} Кон крајот на [[1940|1940 година]], околу 200 велешани биле членови во [[СКОЈ]].{{Sfn|Најдовска|2006|p=55}}
=== Бомбардирање на Велес ===
{{Поврзано|Априлска војна|Бомбардирање на Велес (1941)}}
[[Податотека:Бомбардирање на Велес.jpeg|мини|269x269пкс|Велес после [[Бомбардирање на Велес (1941)|бомбардирањето]]. Слика од [[Љубе Манушев|Љубомир Манушев]].]]
Под притисок од [[Третиот Рајх]], [[Кралството Југославија]] се приклучила во [[Троен пакт|Троениот пакт]] на [[25 март]] [[1941|1941 година]]. Либералните политичари, [[Српската православна црква]] и [[Комунистичката Партија на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]] организирале протести против владата на [[Павле Караѓорѓевиќ]]. На [[27 март]] бил спроведен државен штрајк каде учествувале работниците во велешкиот Монопол. Принцот Павле абдицирал и го наследил младиот [[Петар II Караѓорѓевиќ]], кој ја повлекол државата од Троениот пакт. Преку радио низ [[Велес]] се слушале заканите на [[Адолф Хитлер]]. Пред [[Априлска војна|Априлската војна]], топови биле сместени во [[Црква „Св. Спас“ - Велес|црквата „Св. Спас“]] и блиску до Монополот. Неколку дена пред бомбаридрањето, српските чиновници во градот се преселиле во [[Скопје]] и [[Куманово]]. На [[6 април]] 1941 година, Југославија била нападната од Троениот пакт. Војската на Третиот Рајх влегла во Македонија преку [[Горна Џумаја]] и [[Делчево]]. [[7 април|Следниот ден]], [[Бомбардирање на Велес (1941)|градот Велес бил бомбардиран]].{{Sfn|Малковски|2021|p=7-13}}
[[Луфтвафе|Луфтвафета]] уништила околу 200 куќи и убиле четириесет и девет жители. Од нив, четириесет и пет биле [[Македонци]], двајца биле [[Срби]], еден бил [[Турчин]] и еден бил [[Унгарци|Унгарец]]. Жртвите биле, по азбучен ред од презимето: Ката Андова, [[Андреја Андреев|Андреја Андреев-Тотката]],{{БелешкаОзнака|Дедо на македонскиот режисер [[Благој Андреев]].}}{{Sfn|Малковски|1985|p=133}} Ристе Брзаков, Рајна Брзакова, Љубенка Брзакова,{{Sfn|Малковски|1985|p=134}} Коле Гајдов, Сутка Грацковалиева, Петре Дебарлиев, Сута Демниева, Благојка Ѓорчева, Љупка Ѓорчева, Тодор Ѓорѓиев, Радица Ѓурѓевиќ, Димко Ингилизов, Сава Ингилизова,{{Sfn|Малковски|1985|p=135-136}} Коцка Јанева, Алексо Јанков, Цвета Марковиќ, Панче Митев, Тодор Мицев, Ката Мицева, Аница Мицева,{{Sfn|Малковски|1985|p=137-138}} Ангел Николов, Павлина Најдова, Божана Николова, Аспар Палашев, Борче Петрушев, Диме Петрушев, Ефка Петрушева, Никола Поп Панчев, Магда Поп Панчева,{{Sfn|Малковски|1985|p=139-140}} Борис Пупулиев, Ордан 'Ржаров, Сава 'Ржарова, Милка 'Ржарова, Илија Ристов, Пандора Ристова, Павлина Скубарова, Ленка Софијанова, Круме Србов, Стојан Станков,{{Sfn|Малковски|1985|p=141-142}} Розалија Тотх, Мица Чорева, Веселинка Чорева, Васе Чингарлиев, Тоше Чупчев, Павлина Чупчева, Лила Чупчева, Десанка Чупчева и Никола Џампалов.{{Sfn|Малковски|1985|p=143-144}}
=== Германска окупација ===
Следниот ден на [[8 август]] [[1941|1941 година]], [[Велес|градот]] паднал под германска окупација. Меѓу 8-[[10 април]], 73-та пешадиска дивизија на [[Третиот Рајх]] го окупирале градот. На [[11 април]], била заменета со 9-та оклопна дивизија. Германската војска привремено го назначиле капетанот Литке за [[Список на градоначалници на Општина Велес|градоначалник на Велес]]. Литке ги замрзнал цените на производи и со неговата војска ја окупирал железничката пруга [[Скопје]]-[[Велес]]-[[Солун]].{{Sfn|Малковски|2021|p=24-27}} На [[14 април]] под наредба број I-1855, основал ''Ортскомандатура'', т.е. месен комитет. Во истата наредба истакнал како сите чиновници кои претходно работеле во Велес ќе продолжиле со германската администрација. Литке не ја забранил употребата на [[македонскиот јазик]] и на [[28 април]] почнале училишните денови.{{Sfn|Малковски|2021|p=28-30}} Истовремено, Литке најавил поделба за [[Велешко|велешкиот регион]]. Десет општини биле основани од кои девет биле селски и една била градска. Тие биле: [[Општина Велес]], Општина Отовица, Општина Раштани, Општина Јаболчиште, [[Општина Чашка]], [[Општина Богомила]], [[Општина Извор]], Општина Војница, Општина Згрополци и Општина Чичево.{{Sfn|Малковски|2021|p=31}}
=== Почеток на Бугарска окупација ===
== Почеток на народноослободителната борба ==
== Развој на воени дејствија ==
== Пораз и обновување на ослободителната борба ==
== Завршни операции и ослободување на Велешко ==
== Последици ==
== Жртви ==
== Спомени на фашистичкиот терор ==
== Галерија ==
== Забелешки ==
{{БелешкаПодножје}}
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Библиографија ==
* {{Наведена книга|url=https://web.archive.org/web/20230914152751/https://repository.ukim.mk/bitstream/20.500.12188/1221/1/najdovska2006a.pdf|title=Историја на секојдневниот живот во Велес меѓу двете светски војни|last=Најдовска|first=Јасминка|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2006|location=[[Скопје]]}}
* {{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/53598213|title=Велес во Втората светска војна: 1941-1945|last=Малковски|first=Ѓорѓи|publisher=Европа 92|year=2021|location=[[Кочани]]|isbn=978-608-245-670-6|author-link=Ѓорѓи Малковски}}
* {{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/13045057|title=Велес и Велешко во Народноослободителната војна (1941-1945): Спомен книга на загинатите борци во НОВ и жртви на фашистичкиот терор од Велес и Велешко|last=Малковски|first=Ѓорѓи|publisher=Просвета|year=1985|location=[[Куманово]]|isbn=|author-link=Ѓорѓи Малковски}}
* {{Наведено списание|last=Весковиќ|first=Вера|date=1968|title=Мајската демонстрација на велешките жени во 1942 година|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1968.1.08-Veskovikj-Vangeli-V.-Majskata-demonstracija-na-Veleskite-zeni-vo-1942-godina.pdf|journal=Историја|volume=IV}}
*{{Наведено списание|last=Цветковска|first=Надежда|author-link=Надежда Цветковска|date=1981|title=Хронологија на настаните во Македонија во 1941 година|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-1981.1.16.-Cvetkovska-N.-Kirjazovski-R.-Hronologijata-na-nastanite-vo-Makedonija-vo-1941-godina.pdf|journal=Историја|volume=XVII}}
*{{Наведено списание|last=Малковски|first=Ѓорѓи|date=1988|title=Прилог кон формирањето и борбените дејствија на Велешко-прилепскиот партизански одред „Трајче Петкановски“|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-1988-9.1-4.09.-Malkovski-Gj.-Prilog-kon-formiranjeto-i-borbenite-dejstvia-na-Veleshko-prilepskiot-partizanski-odred-Trajche-Petkanovski.pdf|journal=Историја|volume=XXIV|author-link=Ѓорѓи Малковски}}
*{{Наведено списание|last=Малковски|first=Ѓорѓи|date=2019|title=Организациона поставеност и дејствувањето на Контрачетниците во Велешко во Втората светска војна (1942-1944)|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-2019.1.04-Malkovski-Gj.-Organizacionata-postavenost-i-dejstvuvanjeto-na-Kontracetnicite-vo-Velesko-vo-Vtorata-svetska-vojna-1942-1944.pdf|journal=Историја|volume=LIV|author-link=Ѓорѓи Малковски}}
cal46yslt7wtmhtdj2nbdcwo2na1l04
Обврски по училиште
0
1381741
5608583
5554653
2026-08-12T15:05:06Z
Andrew012p
85224
/* */
5608583
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox television
| image = Duty After School poster 2023.jpg
| image_alt =
| caption = Плакатот на серијата
| native_name = 방과 후 전쟁활동
| genre = воена научна фантастика
| creator = {{ill|Ли Нам Гју|ko|이남규 (작가)}}<ref name="production">{{Cite web |script-title=ko:티빙 '방과 후 전쟁활동', 드디어 베일 벗었다...1차 포스터 공개 |trans-title=TVING 'War Activities After School' finally took off the veil... 1st poster released |url=https://entertain.naver.com/read?oid=109&aid=0004784917 |via=[[Naver]] |publisher=[[Osen (newspaper)|OSEN]] |language=ko |last=Yoo |first=Soo-yeon |date=7 февруари 2023 |access-date=March 8, 2023 |archive-date=March 8, 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230308034220/https://entertain.naver.com/read?oid=109&aid=0004784917 |url-status=live}}</ref>
| based_on = вебтунот ''Обврски по училиште''
| developer = [[Studio Dragon]]
| writer = Јун Су
| director = Сунг Јонг Ил
| starring =
| music = Бек Ун Ву<ref>{{Cite web |script-title=ko:마미손 '방과 후 전쟁활동' OST 쏜다 |trans-title=Mamison's 'After School War Activity' OST is released |url=https://entertain.naver.com/read?oid=144&aid=0000877059 |via=Naver |publisher=[[Sports Kyunghyang]] |language=ko |last=Ahn |first=Byung-gil |date=31 март 2023 |access-date=31 март 2023 |archive-date=31 март 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230331011038/https://entertain.naver.com/read?oid=144&aid=0000877059 |url-status=live}}</ref>
| country = {{знамеикона|Јужна Кореја}} [[Јужна Кореја]]
| language = [[корејски]]
| num_episodes = 10
| list_episodes =
| executive_producer =
| producer =
| cinematography = {{Plainlist|
* Пјо Санг
* Хан Џунг Хи
}}
| editor = Ким Су Хјун
| runtime = 55 — 92 минути
| company = {{Plainlist|
* [[Studio Dragon]]
* GTist
}}
| network = [[TVING]]
| first_aired = 31 март 2023
| last_aired = 21 април 2023
| name = Обврски по училиште
| image_size =
}}'''''Обврски по училиште''''' ({{Langx|ko|방과 후 전쟁활동}}, {{Langx|en|Duty After School}}) — јужнокорејска [[телевизиска серија]] од 2023 г. во жанрот воен научнофантастичен дистописки младешки трилер. Создадена е од Ли Нам Гју, напишана од Јун Су и режирана од Сунг Јонг Ил.
Главните улоги ги толкуваат бројни истакнати [[Глумец|глумци]], меѓу кои: Шин Хјун Су, Ли Сун Вон, [[Им Се Ми]], Квон Ун Бин, Ким Ки Хе, Ким Мин Чул, Ким Со Хи, Ким Су Гјом, Ким Џунг Ан, Мун Санг Мин, Шин Мјунг Сунг, Шин Су Хјун, Шин Хје Џи, Ан Да Ун, Ан До Гју, Јо Џу Ха, О Се Ун, Ву Мин Гју, Јун Џонг Бин, [[Ли Јон]], Џи Мин Хјук, Чои Мун Хи, Хонг Са Бин и Хванг Се Ин.
Серијата е заснована на истоимениот [[вебтун]] од Ха Ил Квон, кој подоцна бил објавен на Naver Webtoon. Ја следи приказната на учениците што се повикани како кадети за да се борат против загадочните виолетови вонземјански објекти што се појавуваат на небото над [[Земја (планета)|Земјата]] и го загрозуваат човештвото.
Била објавена од 31 март до 21 април 2023 г., на TVING, секој петок во 16:00 часот (KST). Серијата е достапна и за пренос на Viu и Viki во одредени области.<ref>{{Cite web|url=https://www.viu.com/ott/id/articles/drama-korea-terbaru/|title=Drama Korea Terbaru 2023|date=7 март 2023|language=id|trans-title=Најновата корејска драма 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230317054817/https://www.viu.com/ott/id/articles/drama-korea-terbaru/|archive-date=17 март 2023|website=Viu|access-date=17 март 2023|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.vitalthrills.com/rakuten-viki-april-2023/|title=Rakuten Viki April 2023 Schedule Announced|last=Parlevliet|first=Mirko|date=4 април 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231223200205/https://www.vitalthrills.com/rakuten-viki-april-2023/|archive-date=23 декември 2023|website=Vital Thrills|access-date=23 декември 2023|url-status=live}}</ref>
Серијата била поделена на два дела: Дел 1 бил објавен на 31 март 2023 г., додека Дел 2 на 21 април 2023 г.
== Содржина ==
''Обврски по училиште'' ја раскажува приказната за матурантите во средното Сунгџин, кои се впрегнати да се борат против нападот на група загадочни суштества што го прекриле [[Небо|небото]].
== Епизоди ==
{{Преглед на серии
| објавено = да
| премиераодеднаш = да
| сезонаT = Дел
| боја1 = #0000CD
| линкT1 = 1
| епизоди1 = 6
| премиера1 = 31 март 2023
| финале1 = премиера
| боја2 = #882D17
| линкT2 = 2
| епизоди2 = 4
| премиера2 = 21 април 2023
| финале2 = премиера
}}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.tving.com/contents/P001693843 Матична страница]
[[Категорија:Јужнокорејски телевизиски серии]]
[[Категорија:Телевизиски серии на корејски јазик]]
__СОСОДРЖИНА__
__ИНДЕКС__
9mkhehln1mmke9oezjx1ibg5rr9rida
Белиот Божиќ (филм)
0
1383061
5608656
5486334
2026-08-12T19:13:40Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK
5608656
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Bing Crosby and Danny Kaye in White Christmas trailer 3.jpg|мини|Бинг Крозби и Дени Кеј во трејлерот за „Бел Божиќ“]]
'''„Белиот Божиќ“''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''White Christmas'') – [[филм]] на [[режисер]]от [[Мајкл Куртиз]] (Michael Curtiz) од 1954 година, снимен по [[Сценарио|сценариото]] на Мелвин Френк (Melvin Frank), Норман Красна (Norman Krasna) и Норман Панама (Norman Panama). Главните улоги ги играат: [[Бинг Крозби]] (Bing Crosby), [[Дени Кеј]] (Danny Kaye), Розмари Клуни (Rosemary Clooney) и Дин Џегер (Dean Jagger). Автор на песните во филмот е познатиот [[Ирвин Берлин]] при што песната „Број ги благословите наместо овци“ (англиски: ''Count Your Blessings Instead of Sheep'') била номинирана за наградата „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2025-12-25 Bijeli Božić, američki film (1954.) (пристапено на 25.12.2025)]</ref>
==Синопсис==
На [[Бадник]], 1944 година, водникот Боб Волас (го игра Крозби), кој пред војната бил успешен пеач и војникот Фил Дејвис (го игра Кеј) приредуваат скромна свеченост за своите војници. Кога на војниците ќе им се придружи и [[Генерал|генералот]] Томас Вејверли (го игра Џегер), забавата се претвора во збогување со него, зашто тој заминува на ново командно место. Приредбата е прекината од непријателкиот напад во кој Фил му го спасува животот на Боб. По завршувањето на војната, тие настапуваат заедно како дуото Волас и Дејвис и стануваат популарни. На еден настап во Флорида, тие ги запознаваат сестрите Џуди и Бети Хејнс кои, исто така, се забавувачки...
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Американски филмови]]
[[Категорија:Мјузикли]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија:Филмови од 1954 година]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Флорида]]
[[Категорија:Филмови на Мајкл Куртиз]]
[[Категорија:Филмови со Розмари Клуни]]
[[Категорија:Филмови со Дин Џегер]]
[[Категорија:Филмови со Бинг Крозби]]
[[Категорија:Филмови со Дени Кеј]]
ktsjet3op33d388tyghs0chph6hxt8a
Жереми Бога
0
1386188
5608757
5583988
2026-08-13T06:53:14Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608757
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| name = Жереми Бога
| image = [[Податотека:Joueur ivoirien 10.jpg|250п]]
| caption =
| fullname = Жереми Бога<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/612828 |title=Updated squads for 2017/18 Premier League confirmed |publisher=Premier League |date=2 February 2018 |access-date=10 February 2018}}</ref>
| birth_date = {{birth date and age|1997|1|3|df=y}}
| birth_place = [[Марсеј]], [[Франција]]
| nationality = {{flagsport|FRA}} [[Франција]]<br>{{flagsport|CIV}} [[Брег на Слоновата Коска|Брег на Сл. Коска]] (од 2017)
| height = {{height|m=1.72}}
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 13
| youthyears1 = 2003–2009 | youthclubs1 = {{симбол2|Flag of none.svg}} АСПТТ Марсеј
| youthyears2 = 2009–2015 | youthclubs2 = {{Fb team Chelsea}}
| years1 = 2015–2018 | caps1 = 1 | goals1 = 0 | clubs1 = {{Fb team Chelsea}}
| years2 = 2015–2016 | caps2 = 27 | goals2 = 2 | clubs2 = →{{Fb team Rennes}}
| years3 = 2016–2017 | caps3 = 26 | goals3 = 2 | clubs3 = →{{Fb team Granada}}
| years4 = 2017–2018 | caps4 = 31 | goals4 = 2 | clubs4 = →{{Fb team Birmingham City}}
| years5 = 2018–2022 | caps5 = 98 | goals5 = 18 | clubs5 = {{Fb team Sassuolo}}
| years6 = 2022–2023 | caps6 = 38 | goals6 = 2 | clubs6 = {{Fb team Atalanta}}
| years7 = 2023– | caps7 = 63 | goals7 = 9 | clubs7 = {{Fb team Nice}}
| years8 = 2026– | caps8 = 7 | goals8 = 3 | clubs8 = →{{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2014–2016 | nationalcaps1 = 7 | nationalgoals1 = 0 | nationalteam1 = {{flagsport|FRA}} [[Фудбалска репрезентација на Франција под 19 години|Франција 19]]
| nationalyears2 = 2017- | nationalcaps2 = 25 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{flagsport|CIV}} [[Фудбалска репрезентација на Брег на Слоновата Коска|Брег на Сл. Коска]]
}}
'''Жереми Бога''' (роден на {{роден на|3|јануари|1997}} година, во {{роден во|Марсеј}}) — [[Франција|француско]]-[[Брег на Слоновата Коска|брежански]] [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на {{Fb team (N) Juventus}}, на заем од {{Fb team (N) Nice}}, и на [[Фудбалска репрезентација на Брег на Слоновата Коска|репрезентацијата на Брег на Слоновата Коска]].
==Биографија==
Жереми Бога е роден во [[Марсеј]], [[Франција]], од родители со потекло од [[Брег на Слоновата Коска|Брегот на Слоновата Коска]].<ref>{{Cite web|language=en|author=Sid Lowe|url=https://www.theguardian.com/football/2017/mar/12/granada-rented-trio-chelsea-manchester-united-la-liga|title=Granada’s rented trio fight relegation while seeking Premier League future|date=12 март 2017|access-date=4 јули 2020}}</ref>
==Технички карактеристики==
[[Среден ред (фудбал)#Крило|Напаѓачки крилен играч]] по двете страни, но најчесто игра лево, што му овозможува навлегување кон средината со посилната десната нога. Исто така, благодарение на неговата разноврсност на теренот, може да дејствува и како [[Напад (фудбал)|втор напаѓач]] или како [[Среден ред (фудбал)#Офанзивен играч од среден ред|офанзивен играч од средниот ред]].<ref>{{Cite web|url=https://www.gazzettadelfantacalcio.it/2018/07/29/chi-e-jeremie-boga/|title=Chi è Jeremie Boga|dead-link=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190716111552/https://www.gazzettadelfantacalcio.it/2018/07/29/chi-e-jeremie-boga/}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.ultimouomo.com/jeremie-boga-dribbling-serie-a-sassuolo/|title=Jeremie Boga salta tutti|date=6 февруари 2020|access-date=11 февруари 2020}}</ref> Тој се издвојува и по својата визија и квалитетни додавањата, а има и одличен шут од кратка и средна далечина.<ref name=":1" />
==Клупска кариера==
===Почетоци, Челси и позајмици===
Во 2008 година, Бога му се приклучи на [[ФК Челси|Челзи]] од АСПТТ Марсеј, како млад кога се преселил со своето семејство во [[Лондон]], каде што работел неговиот татко.<ref name="BBCMarch21">{{cite news |title=Jeremie Boga: Keen to win more Ivory Coast caps |url=https://www.bbc.co.uk/sport/africa/56264293 |work=BBC Sport}}</ref> Откако импресионирал во Академијата на Челси, тој си го заработи првиот професионален договор, кој му овозможил да остане во клубот од Лондон до 2017 година.<ref>{{Cite news |title=Jeremie {Boga - TheChels.info |url=http://thechels.info/wiki/Jeremie_Boga |publisher=TheChels.info}}</ref>
Тој бил повикан и се нашол на клупата за последниот натпревар на Челси во [[ФК Челси сезона 2014–2015|сезоната 2014–2015]], победата со 3–1 против [[АФК Сандерленд|Сандерленд]] во [[Премиер лига на Англија 2014-2015|Премиер лигата]], но останал неискористена замена.<ref>{{Cite news |title=Chelsea 3–1 Sunderland |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/32770811 |first=Richard |last=Winton |publisher=BBC Sport |date=24 May 2015 |access-date=29 August 2017}}</ref>
На 31 август 2015 година, Бога се приклучил на екипата на [[ФК Рен|Рен]], на едногодишна позајмица со цел да стекне повеќе првотимско искуство по импресивниот престој во младинскиот систем на Челси.<ref>{{Cite news |title=Boga moves on loan |url=http://www.chelseafc.com/news/latest-news/2015/08/boga-moves-on-loan.html |publisher=Chelsea F.C. |date=31 August 2015 |access-date=31 August 2015}}</ref> На 28 ноември го постигнал својот прв гол во [[Лига 1 (Франциија)|Лига 1]], во ремито 2-2 на гости против [[ФК Ремс|Ремс]];<ref>{{Cite web|url=https://www.staderennais.com/j15-reims-srfc-2-2-score-final|title=J15 - Reims / SRFC : 2-2 Score final|date=28 ноември 2015|language=fr|access-date=11 февруари 2020}}</ref> сепак, во текот на сезоната, тој не ја пронашол минутажата на која се надевал и постигна само уште еден гол во 27 првенствени натпревари.<ref>{{Cite web|url=https://www.staderennais.com/j20-srfc-lorient-2-2-score-final|title=[J20] SRFC / Lorient : 2-2 score final|date=9 јануари 2016|language=fr|access-date=11 февруари 2020}}</ref>
На 6 јули 2016 година, тој заминал на нова позајмица, во шпанскиот клуб {{Fb team (N) Granada}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.granadacf.es/noticia/boga-segundo-fichaje|title=Boga, segundo fichaje|language=es|access-date=6 февруари 2020}}</ref> На 28 август, тој го постигнал својот прв гол во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]], во поразот со 1-5 на гостувањето кај {{Fb team (N) Las Palmas}}. На 2 април 2017 година, Бога го постигнал израмнувачкиот гол во натпреварот против [[ФК Барселона|Барселона]], загубен на крајот со 4–1.
[[File:Jeremie Boga 20170812.jpg|thumb|left|Бога играјќи за {{Fb team (N) Chelsea}} во 2017]]
Бога се вратил во Челси за сезоната 2017–2018 и неочекувано го започнал нивниот прв натпревар за сезоната против [[ФК Барнли|Барнли]] во [[Премиер лига на Англија 2017-2018|Премиер лигата]]. Сепак, тој бил заменет уште во 18-тата минута откако [[Гари Кејхил]] бил исклучен.<ref>{{cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/40835426 |title=Chelsea 2–3 Burnley |first=Phil |last=Dawkes |publisher=BBC Sport |date=12 August 2017 |access-date=21 August 2017}}</ref> Откако потпишал нов тригодишен договор со Челси, на 28 август 2017 година, тој бил позајмен на [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] во [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2017-2018|Чемпионшип]].<ref>{{cite news |url=http://www.skysports.com/football/news/11668/11010473/chelsea-midfielder-jeremie-boga-joins-birmingham-on-loan |title=Chelsea midfielder Jeremie Boga joins Birmingham on loan |first=James |last=Dale |publisher=Sky Sports |date=28 August 2017 |access-date=29 August 2017}}</ref> Својот прв гол во дресот на Бирмингем Сити го постигнал на 25 ноември, во ремито 1-1 на гостувањето кај {{Fb team (N) Sheffield United}},<ref>{{cite news |url=http://www.skysports.com/football/sheff-utd-vs-birmham/374845 |title=Sheffield United 1-1 Birmingham: Leon Clarke nets 13th of the season to earn Blades a point |first=Dan |last=Long |publisher=Sky Sports |date=25 November 2017 |access-date=8 May 2018}}</ref> погодок кој подоцна бил избран за гол на сезоната на клубот.<ref>{{cite tweet |author=Birmingham City F.C. |user=BCFC |number=993609299980111873 |date=7 May 2018 |title=Moving now to one of the most prestigious awards of the night, the Goal of the Season Award sponsored by @BhamIntCoaches. There was no contest for this one… with a clean sweep of the votes the award goes to @BogaJeremie for this 🚀 against @SUFC_tweets. #BCFC #BCFCAWARDS18 |access-date=8 May 2018}}</ref> За време на својот престој во Бирмингем, тој успеал да се избори за место во почетната постава завршувајќи ја сезоната со 34 настапи и 2 гола.
===Сасуоло и Аталанта===
На 21 јули 2018 година, Бога бил купен од {{Fb team (N) Sassuolo}} за околу четири милиони евра.<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/it/notizie/calciomercato-boga-al-sassuolo-e-ufficiale-diritto-di-riacquisto-/jj0c9z3fu6kq1gaoihz4i763d|title=Calciomercato, Boga al Sassuolo è ufficiale: diritto di riacquisto per il Chelsea}}</ref> Тој го направил своето деби на 12 август во натпреварот од [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|Купот на Италија]], добиен со 5-1 против {{Fb team (N) Ternana}}, заменувајќи го [[Федерико Ди Франческо]] во 75-тата минута од натпреварот.<ref>{{Cite web|url=https://www.ilrestodelcarlino.it/modena/sassuolo-calcio/coppa-italia-ternana-1.4086600|title=Sassuolo, 5 a 1 dei neroverdi alla Ternana. Le foto|access-date=6 февруари 2020}}</ref> Седум дена подоцна, тој исто така дебитирал во [[Серија А 2018-2019|Серија А]], во победата на домашен терен против {{Fb team (N) Inter}}. На 16 март 2019 година, го постигнал својот прв гол во дресот на Сасуоло во поразот со 3-5 од {{Fb team (N) Sampdoria}};<ref>{{Cite web|url=http://www.canalesassuolo.it/le-pagelle-di-sassuolo-sampdoria-3-5-boga-predica-nel-deserto/|title=Le pagelle di Sassuolo-Sampdoria 3-5: Boga predica nel deserto|author=Massimiliano Todeschi|date=16 март 2019|access-date=16 март 2019}}</ref> во текот на сезоната, тој постигнал уште два гола,<ref>{{Cite web|url=https://gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Sassuolo/05-05-2019/sassuolo-frosinone-2-2-ferrari-boga-pareggiano-rimonta-ciociari-b-3301337020931.shtml|title=Sassuolo-Frosinone 2-2. Ferrari e Boga pareggiano in rimonta. Ciociari in B|access-date=6 февруари 2020|archive-date=2023-04-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20230425203605/https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Sassuolo/05-05-2019/sassuolo-frosinone-2-2-ferrari-boga-pareggiano-rimonta-ciociari-b-3301337020931.shtml|url-status=dead}}</ref> завршувајќи ја првата сезона во Италија со 25 натпревари и три гола.<ref name=":1" /> Следната година, тој станал редовен стартер на ''„неровердите“'',<ref name=":1" /> прикажувајќи одлични перформанси<ref name=":1" /> и постигнувал голови дури и против реномирани екипи како Интер,<ref>{{Cite web|url=https://www.ilrestodelcarlino.it/modena/sassuolo-calcio/inter-1.4843524|title=Sassuolo-Inter 3-4, un altro ko. Paracadutista atterra in campo|access-date=11 февруари 2020}}</ref> {{Fb team (N) Juventus}}<ref>{{Cite web|url=https://it.eurosport.com/calcio/serie-a/2019-2020/le-pagelle-di-juventus-sassuolo-2-2-disastro-buffon-turati-super.-ronaldo-luci-e-ombre_sto7559345/story.shtml|title=Le pagelle di Juventus-Sassuolo 2-2: disastro Buffon, Turati super. Ronaldo luci e ombre|date=1 декември 2019|access-date=11 февруари 2020}}</ref> и {{Fb team (N) Roma}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.ilrestodelcarlino.it/modena/sassuolo-calcio/roma-2020-1.5008550|title=Sassuolo Roma 4-2, spettacolo neroverde|access-date=11 февруари 2020}}</ref> [[Серија А 2019-2020|Првенството]] го завршил со 34 одиграни натпревари, 11 голови и 2 асистенции.
По уште една и пол сезона во Сасуоло, на 24 јануари 2022 година, тој се преселил на позајмица во {{Fb team (N) Atalanta}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.sassuolocalcio.it/in-evidenza/calciomercato-jeremie-boga-ceduto-allatalanta/|title=Calciomercato: Jeremie Boga ceduto all'Atalanta|date=24 јануари 2022|access-date=25 јануари 2022|archivedate=24 јануари 2022|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220124221052/https://www.sassuolocalcio.it/in-evidenza/calciomercato-jeremie-boga-ceduto-allatalanta/|dead-link=yes}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.atalanta.it/news/benvenuto-boga/|title=Benvenuto Boga!|access-date=25 јануари 2022}}</ref> Своето деби со тимот од [[Бергамо]] го имал на 6 февруари, во поразот на домашен терен (1-2) од {{Fb team (N) Cagliari}}, додека четири дена подоцна го постигнал својот прв гол за Аталанта, во четвртфиналниот натпревар од [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија 2021-2022]] загубен од {{Fb team (N) Fiorentina}} со 3-2.<ref>{{Cite web|url=https://www.tuttomercatoweb.com/serie-a/le-pagelle-dell-atalanta-le-ingenuita-costano-care-boga-si-accende-zappacosta-il-migliore-1644622|title=Le pagelle dell'Atalanta - Le ingenuità costano care. Boga si accende, Zappacosta il migliore|access-date=2022-02-11}}</ref> На 17 февруари, тој го направил своето деби во [[УЕФА Лига Европа]], во плејоф натпреварот против {{Fb team (N) Olympiakos}} добиен со 2-1 на [[Стадион Атлети Аѕури д'Италија|„Џевис“]]; еден месец подоцна, тој го постигнал својот прв гол во натпреварувањето, решавачкиот за успехот со 1-0 над {{Fb team (N) Bayer Leverkusen}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Europa-League/17-03-2022/europa-league-bayer-leverkusen-atalanta-0-1-gol-boga-dea-quarti-4301896654336.shtml|title=Musso para tutto, Boga segna: l'Atalanta passa a Leverkusen e vola ai quarti|datе=2022-03-17}}</ref> На 15 јануари 2023 година, тој го постигнал својот прв гол во [[Серија А 2022-2023|Серија А]] со Аталанта, отворајќи го резултатот во успехот со 8-2 над {{Fb team (N) Salernitana}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Atalanta/15-01-2023/atalanta-salernitana-8-2-gol-lookman-hojlund-boga-scalvini-4501977393142.shtml|title=Atalanta esagerata, 8-2 alla Salernitana! La Dea resta in scia Champions|website=La Gazzetta dello Sport|language=it-IT|access-date=2023-01-15}}</ref>
===Ница и Јувентус===
На 25 јули 2023 година, Бога потпишал за {{Fb team (N) Nice}} во трансфер вреден околу 18 милиони евра, враќајќи се во француската [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]], седум години по неговото претходно искуство во неа со Рен.<ref>{{Cite web|url=https://www.atalanta.it/news/jeremie-boga-a-titolo-definitivo-al-nizza/|title=Jérémie Boga a titolo definitivo al Nizza|date=25 јули 2023|access-date=26 јули 2023}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ogcnice.com/fr/article/125019/bienvenue-jeremie-boga.html|title=Bienvenue Jérémie Boga|date=25 јули 2023|language=fr|access-date=26 јули 2023}}</ref> Дресот на Ница го носел во следните две ипол сезони, играјќи 73 натпревари и постигнувајќи 11 голови за клубот во тоа време. На 30 ноември 2025 година, по серија од шест последователни порази, Бога и неколку други играчи на Ница биле нападнати од навивачи додека излегувале од автобусот на тимот по нивниот пораз со 3–1 на гости против [[ФК Лорјан|Лорјан]]. После тој настан, Бога никогаш повеќе не го облекол дресот на Ница.<ref>{{cite web|url=https://www.panafricafootball.com/post/j%C3%A9r%C3%A9mie-boga-seeks-termination/|title=Jérémie Boga seeks contract termination from OGC Nice|publisher=panafricafootball|language=en|date=14 јануари 2026|access-date=14 февруари 2026|archive-date=2026-01-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20260114182254/https://www.panafricafootball.com/post/j%C3%A9r%C3%A9mie-boga-seeks-termination/|url-status=dead}}</ref>
На 1 февруари 2026 година, тој се преселил во {{Fb team (N) Juventus}}, на позајмица со право на откуп за 4,8 милиони евра.<ref>{{Cite web|language=fr|url=https://www.ogcnice.com/fr/article/129861/jeremie-boga-en-pret-a-la-juventus-de-turin.html|title=Jérémie Boga en prêt à la Juventus de Turin|date=1 февруари 2026|access-date= 1 февруари 2026}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/ufficiale-jeremie-boga-nuovo-giocatore-della-juventus|title=UFFICIALE {{!}} Jérémie Boga è un nuovo giocatore della Juventus|access-date=2026-02-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/images/image/private/fl_attachment/dev/o8wd0lj78acjbomutaro.pdf|title=Accordo con il Nizza per l'acquisizione del calciatore Boga|date=1 февруари 2026|access-date= 1 февруари 2026}}</ref> Четири дена подоцна, тој го имал своето деби за ''„бјанконерите“'', влегувајќи во игра на местото на [[Федерико Гати]] во четвртфиналниот натпревар од [[Фудбалски куп на Италија 2025-2026|Купот на Италија]], загубен со 3-0 на гостински терен од неговиот поранешен клуб [[ФК Аталанта|Аталанта]]. Три дена подоцна, на своето деби за тимот од Торино во лигата против [[СС Лацио|Лацио]], влегувајќи од клупата, тој асистирал за погодокот на [[Пјер Калулу]] во судиското продолжение со кој резултатот бил изедначен на 2-2.
==Репрезентативна кариера==
Тој поминал низ младинските француски репрезентации [[Фудбалска репрезентација на Франција под 16 години|под 16]] и [[Фудбалска репрезентација на Франција под 19 години|под 19 години]].
Во јуни 2017 година, тој бил повикан во [[Фудбалска репрезентација на Брег на Слоновата Коска|репрезентацијата на Брег на Слоновата Коска]] за двата пријателски натпревари закажани на 4 и 10 јуни, против {{NazNB|FUrep|NED}} и {{NazNB|FUrep|GUI}}, соодветно.<ref>{{Cite web|language=en|url=https://www.bbc.com/sport/football/39973012|title=Marc Wilmots names his first Ivory Coast squad|date=19 мај 2017|access-date=4 јули 2020}}</ref><ref>{{Cite web|language=en|url=https://www.espn.co.uk/football/ivory-coast/story/3112009/chelsea-wonderkid-jeremie-boga-commits-to-ivory-coast|title=Chelsea wonderkid Boga commits to Ivory Coast|author=Ed Dove|date=25 април 2017|access-date=4 јули 2020}}</ref> Своето деби го направил во натпреварот против Гвинеја, влегувајќи како замена за [[Жан Сери]] во 77-мата минута.<ref>{{Cite web|language=en|author=Oliver Harbord|url=https://www.mirror.co.uk/sport/football/news/who-jeremie-boga-chelsea-youngster-10976202|title=Who is Jeremie Boga? The Chelsea youngster subbed 18 minutes into debut after Gary Cahill red card vs Burnley|date=12 август 2017|access-date=4 јули 2020}}</ref>
Тој бил повикан за [[Африкански куп на нации 2021|Африканскиот куп на нации 2021]] во [[Камерун]], неговиот прв репрезентативен турнир, на кој ''„Слоновите“'' стигнале до осминафиналето.
На 28 декември 2023 година, тој бил вклучен во списокот од 27 играчи на Брегот на Слоновата Коска избрани да ја претставуваат земјата на [[Африкански куп на нации 2023|Африканскиот куп на нации 2023]] на домашен терен. Бога настапил во четири натпревари на турнирот, но не играл во финалето, добиено со 2-1 против {{NazNB|FUrep|NGA}} со што Брегот на Слоновата Коска го освоила натпреварувањето, остварувајќи ја својата трета титула во најсилното африканско меѓународно натпреварување.
===Хронологија на репрезентативните настапи===
{{Репрезентативни настапи|CIV}}
{{Cronopar|10-6-2017|Буаке|CIV|2|3|GUI|-|Квал. за АФКОН|2019|13={{subon|77}}}}
{{Cronopar|5-6-2021|Абиџан|CIV|2|1|BFA|-|Пријателска|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|12-6-2021|Кејп Коуст|GHA|0|0|CIV|-|Пријателска|13={{suboff|58}}}}
{{Cronopar|3-9-2021|Мапуто|MOZ|0|0|CIV|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|62}}}}
{{Cronopar|6-9-2021|Абиџан|CIV|2|1|CMR|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|69}}}}
{{Cronopar|8-10-2021|Јоханесбург|MWI|0|3|CIV|1|Квал. за СП|2022|13={{subon|72}}}}
{{Cronopar|11-10-2021|Котону|CIV|2|1|MWI|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|75}}}}
{{Cronopar|26-1-2022|Дуала|CIV|0|0|EGY|-|АФКОН|2021|Осминафинале|13={{subon|72}}|dts|4 – 5}}
{{Cronopar|3-6-2022|Јамусукро|CIV|3|1|ZAM|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{suboff|64}}}}
{{Cronopar|9-6-2022|Јоханесбург|LES|0|0|CIV|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{subon|62}}}}
{{Cronopar|24-3-2023|Буаке|CIV|3|1|COM|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{subon|72}}}}
{{Cronopar|28-3-2023|Морони|COM|0|2|CIV|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{subon|66}}}}
{{Cronopar|17-11-2023|Абиџан|CIV|9|0|SYC|-|Квал. за СП|2026}}
{{Cronopar|20-11-2023|Дар ес Салам|GAM|0|2|CIV|-|Квал. за СП|2026|13={{subon|62}}}}
{{Cronopar|6-1-2024|Сан Педро|CIV|5|1|SLE|1|Пријателска|13={{suboff|76}}|14=Сан Педро (Брег на Слоновата Коска)}}
{{Cronopar|13-1-2024|Абиџан|CIV|2|0|GNB|-|АФКОН|2023|Прва фаза}}
{{Cronopar|18-1-2024|Абиџан|CIV|0|1|NGA|-|АФКОН|2023|Прва фаза|13={{suboff|67}}}}
{{Cronopar|22-1-2024|Абиџан|EQG|4|0|CIV|-|АФКОН|2023|Прва фаза|13={{subon|65}}}}
{{Cronopar|7-2-2024|Абиџан|CIV|1|0|COD|-|АФКОН|2023|Полуфинале|13={{subon|90}}}}
{{Cronopar|23-3-2024|Амјен|CIV|2|2|BEN|-|Пријателска}}
{{Cronopar|11-6-2024|Лилонгве|KEN|0|0|CIV|-|Квал. за СП|2026|13={{yel|53}} {{suboff|61}}}}
{{Cronopar|15-11-2024|Ндола|ZAM|1|0|CIV|-|Квал. за АФКОН|2025|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|19-11-2024|Абиџан|CIV|4|0|CHD|-|Квал. за АФКОН|2025|13={{suboff|72}}}}
{{Cronopar|7-6-2025|Торонто|NZL|1|0|CIV|-|Пријателска|13={{subon|77}}}}
{{Cronopar|10-6-2025|Торонто|CAN|0|0|CIV|-|Пријателска|12=4 – 5|13={{subon|67}}}}
{{Cronofin|25|2}}
==Статистика==
===Клупска статистика===
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:100%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|[[ФК Челси сезона 2014-2015|2014-2015]] || {{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Chelsea}} || [[Премиер лига на Англија 2014-2015|ПЛ]] || 0 || 0 || [[ФА куп 2014-2015|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2014-2015|ЛК]] || - || - || [[УЕФА Лига на шампиони 2014-2015|ЛШ]] || - || - || - || - || - || 0 || 0
|-
| [[ФК Рен сезона 2015-2016|2015-2016]] || {{flagsport|FRA}} {{Fb team (N) Rennes}} || [[Лига 1 (Франција) 2015-2016|Л1]] || 27 || 2 || [[Фудбалски куп на Франција 2015-2016|КФ]]+[[Лига куп на Франција 2015-2016|ЛКФ]] || 2+2 || 1+0 || - || - || - || - || - || - || 31 || 3
|-
| [[ФК Гранада сезона 2016-2017|2016-2017]]|| {{flagsport|ESP}} {{Fb team (N) Granada}} || [[Примера Дивисион (Шпанија) 2016-2017|ПД]] || 26 || 2 || [[Фудбалски куп на Шпанија 2016-2017|КШ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 27 || 2
|-
|[[ФК Челси сезона 2017-2018|авг. 2017]] || {{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Chelsea}} || [[Премиер лига на Англија 2017-2018|ПЛ]] || 1 || 0 || [[ФА куп 2017-2018|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2017-2018|ЛК]] || - || - || [[УЕФА Лига на шампиони 2017-2018|ЛШ]] || - || - || [[ФА Комјунити Шилд 2017|КШ]]|| 0 || 0 || 1 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Челси || 1 || 0 || || 0 || 0 || || - || - || || - || - || 1 || 0
|-
| [[ФК Бирмингем Сити сезона 2017-2018|2017-2018]] || {{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Birmingham}} || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2017-2018|ФЛЧ]] || 31 || 2 || [[ФА куп 2017-2018|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2017-2018|ЛК]] || 3+0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 34 || 2
|-
| [[УС Сасуоло Калчо сезона 2018-2019|2018-2019]] ||rowspan="4"| {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Sassuolo}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 25 || 3 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 27 || 3
|-
| [[УС Сасуоло Калчо сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 34 || 11 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 35 || 11
|-
| [[УС Сасуоло Калчо сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 27 || 4 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 28 || 4
|-
| [[УС Сасуоло Калчо сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 12 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 12 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Сасуоло || 98 || 18 || || 4 || 0 || || - || - || || - || - || 102 || 18
|-
| [[ФК Аталанта сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] ||rowspan="2"| {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Atalanta}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 15 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 1 || 1 || [[УЕФА Лига Европа 2021-2022|ЛЕ]] || 6 || 1 || - || - || - || 22 || 2
|-
| [[ФК Аталанта сезона 2022-2023|2022-2023]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 23 || 2 || [[Фудбалски куп на Италија 2022-2023|КИ]] || 2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 25 || 2
|-
!colspan="3"|Вкупно Аталанта || 38 || 2 || || 3 || 1 || || 6 || 1 || || - || - || 47 || 4
|-
|| [[ФК Ница сезона 2023-2024|2023-2024]] ||rowspan="3"| {{flagsport|FRA}} {{Fb team (N) Nice}} || [[Лига 1 (Франција) 2023-2024|Л1]] || 28 || 6 || [[Фудбалски куп на Франција 2023-2024|КФ]]|| 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 29 || 6
|-
|| [[ФК Ница сезона 2024-2025|2024-2025]] || [[Лига 1 (Франција) 2024-2025|Л1]] || 21 || 1 || [[Фудбалски куп на Франција 2024-2025|КФ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2024-2025|ЛЕ]] || 3 || 2 || - || - || - || 24 || 3
|-
|| [[ФК Ница сезона 2025-2026|2025-фев. 2026]] || [[Лига 1 (Франција) 2025-2026|Л1]] || 14 || 2 || [[Фудбалски куп на Франција 2025-2026|КФ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2025-2026|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2025-2026|ЛЕ]] || 2+4 || 0+0 || - || - || - || 20 || 2
|-
!colspan="3"|Вкупно Ница || 63 || 9 || || 1 || 0 || || 9 || 2 || || - || - || 73 || 11
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2025-2026|фев.-јун. 2026]] ||rowspan="1"| {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2025-2026|А]] || 1 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2025-2026|КИ]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2025-2026|ЛШ]] || - || - || - || - || - || 2 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно во кариерата || 285 || 35 || || 17 || 2 || || 15 || 3 || || - || - || 317 || 40
|}
===Репрезентативна статистика===
{| class=wikitable style="text-align: center;"
|-
!Репрезентација!!Година!!Настапи!!Голови
|-
|rowspan=6|{{flagsport|CIV}} [[Фудбалска репрезентација на Брег на Слоновата Коска|Брег на Сл. Коска]]
|2017||1||0
|-
|2021||6||1
|-
|2022||3||0
|-
|2023||4||0
|-
|2024||9||1
|-
|2025||2||0
|-
!colspan=2|Вкупно!!25!!2
|}
==Титули==
===Клупски===
===={{flagsport|ENG}} Челси====
*'''{{ФА куп за млади}} [[FA Youth Cup|ФА куп за млади]]''' : 2
: 2013-2014, 2014-2015
*'''[[УЕФА Младинска лига]]''' : 1
: 2014-2015
=== Репрезентативни ===
; {{flagsport|CIV}} Брег на Слоновата Коска
*'''{{Трофеј-АФКОН}} [[Африкански куп на нации]]''' : 1
: [[Африкански куп на нации 2023|Брег на Слоновата Коска 2023]]
==Наводи==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Брег на Слонвата Коска
|image3=Flag of Côte d'Ivoire.svg
}}
*[https://fbref.com/en/players/fe012aca/Jeremie-Boga Жереми Бога на fbref]
*[https://www.transfermarkt.com/jeremie-boga/profil/spieler/216569 Жереми Бога на transfermarkt]
*[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/206153/jeremie-boga Жереми Бога на espn]
*[https://www.whoscored.com/players/280766/show/j%C3%A9r%C3%A9mie-boga Жереми Бога на whoscored]
{{Состав на Јувентус}}
{{Состав на Брегот на Слоновата Коска на АКН 2023}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бога, Жереми}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1997 година]]
[[Категорија:Француски фудбалери]]
[[Категорија:Брежански фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Рен]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Гранада]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Бирмингем Сити]]
[[Категорија:Фудбалери на Сасуоло Калчо]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Аталанта]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Ница]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
[[Категорија:Луѓе од Марсеј]]
1nc5eln5okwgk37m96rh6p44mpe56l6
Слабиот херој
0
1387360
5608585
5544502
2026-08-12T15:07:23Z
Andrew012p
85224
/* */
5608585
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox television
| image = Слабиот херој 2.jpg
| caption = Плакатот на втората сезона
| native_name = 약한영웅
| genre = {{ubl|[[приказна за созревањето]]|акција|[[драмски трилер]]}}
| based_on = вебтунот ''Слабиот херој''
| writer = {{ubl|Ју Су Мин|Ким Џин Сок}}
| director = {{ubl|Ју Су Мин|Парк Дан Хи}}
| creative_director = [[Хан Џун Хи]]
| starring = {{ubl|[[Парк Џи Хун]]|[[Чои Хјун Вук]]|[[Хонг Кјунг]]|[[Рјон]]|[[Чои Мин Јонг]]|[[Ли Мин Џе]]|[[Ју Су Бин]]|[[Пе На Ра]]|[[Ли Џун Јонг]]}}
| theme_music_composer = [[Primary (музичар)|Primary]]
| open_theme = „Hero“ (прозведено од Primary) — изведува Meego
| end_theme = „Homesick“ (произведено од Primary) — изведува Benzamin
| country = {{знамеикона|Јужна Кореја}} [[Јужна Кореја]]
| language = {{Plainlist|
* [[корејски]]
* + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small>
}}
| num_seasons = 2
| num_episodes = 16
| list_episodes =
| producer = {{ubl|Парк Дан Хи|Ју Су Мин}}
| editor = Парк Мин Сун
| runtime = 36 — 54 минути
| company = {{ubl|[[Playlist Studio]]|Shortcake}}
| network = [[Wavve]] <small>(2022)</small><br>[[Netflix]] <small>(2025)</small>
| network2 =
| released2 =
| first_aired = 18 ноември 2022
| last_aired = 25 април 2025
}}
'''''Слабиот херој''''' ({{Langx|ko|약한영웅}}; {{Langx|en|Weak Hero}}) — јужнокорејска [[телевизиска серија]] напишана и режирана од Ју Су Мин, во соработка со Ким Џин Сок и Парк Дан Хи, со Парк Џи Хун во главната улога. Серијата е заснована на популарниот [[вебтун]] на Naver, ''Слабиот херој'', од авторите Сопас и Ким Џин Сок (Разен), објавен во 2018 г.<ref name="YTN">{{cite web|url=https://star.ytn.co.kr/_sn/0117_202211181019142999|title=|last1=Kim|first1=Seong-hyun|date=18 ноември 2022|publisher=[[YTN]]|language=ko|script-title=ko:[Y초점] 신예들의 기막힌 앙상블 '약한영웅'... 주목할 만한 문제작의 탄생|trans-title=[Y focus] A stunning ensemble of rookies, 'weak hero'... The birth of a notable problem|access-date=4 јануари 2023}}</ref>
Првите три епизоди премиерно биле прикажани на 27-миот меѓународен кинофестивал во Пусан, кој се одржал од 5 до 14 октомври 2022 г. Првата сезона била објавена на платформата Wavve на 18 ноември 2022 г. Втората сезона била објавена на [[Netflix]] на 25 април 2025 г.
== Содржина ==
=== Клас 1 (прва сезона) ===
Јон Си Ун е меѓу најдобрите 1 % ученици во својата генерација и не го интересира ништо освен учењето. Иако е физички слаб, тој не отстапува пред насилниците во својата училница предводени од Џон Јонг Бин. Користејќи ги своите вештини за брзо донесување одлуки, знаењето од различни училишни предмети и предметите од неговата околина, Си Ун успева да се заштити од нивната секојдневна жестокост. Но кога ќе се најде во вистинска опасност, добива помош од Ан Су Хо, најсилниот борец во класот, и О Бом Сок, измачениот син на еден пратеник. Тројцата стануваат пријатели додека се обидуваат да го преживеат средношколскиот живот исполнет со насилство, учејќи што навистина значи да се биде силен.
=== Клас 2 (втора сезона) ===
Си Ун се префрла во ново средно училиште, „Унџанг“, но сѐ уште е прогонуван од траумите на неговите минати неуспеси. Тој гради нови пријателства со Парк Ху Мин, Со Џун Те и Го Хјун Так, но набрзо мора да се соочи со уште посурова група позната како „Сојузот“. Предводена од На Бек Џин и Гум Сонг Џе, оваа група го принудува Си Ун да се спротивстави на уште поголемо насилство и опасност.
== Улоги ==
{{Список со глумци}}
|-
| [[Парк Џи Хун]] || Јон Си Ун
|-
| [[Чои Хјун Вук]] || Ан Су Хо
|-
| [[Хонг Кјунг]] || О Бом Сок
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.wavve.com/player/vod?programid=C9901_C99000000101 Матична страница]
[[Категорија:Јужнокорејски телевизиски серии]]
[[Категорија:Телевизиски серии на корејски јазик]]
r0kski42x1agzxol7bewcrlo78ds9qm
Дајана Ајтбергер
0
1387613
5608474
5517958
2026-08-12T12:39:57Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608474
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox sportsperson|name=Дајана Ајтбергер|image=Dajana Eitberger (2026).jpg|caption=Ајтбергер во 2026 г.|nationality=германско|birth_date={{Birth date and age|1991|1|7|df=y}}|birth_place=[[Илменау]], Германија|height=1.80 м|weight=78 кг|country=Германија|sport=[[Санкање]]}}'''Дајана Ајтбергер''' (родена на 7 јануари 1991 година) е [[Германија|германска]] [[Санкање|санкачка]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fil-luge.org/en/athletes/dajana-eitberger|title=Dajana Eitberger}}</ref> Таа моментално ја претставува Германија во натпреварот во женски двојки на Светскиот куп во санкање.
== Кариера ==
За време на сезоната 2014–15 на Светскиот куп во санкање, таа победила на последната трка од сезоната во Сочи. Во текот на таа сезона, таа двапати завршила втора и четири пати трета, а и во генералниот пласман исто така била втора, зад нејзината колешка, [[Натали Гајзенбергер]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.the-sports.org/dajana-eitberger-luge-spf211807.html|title=Luge - Dajana Eitberger (Germany)}}</ref> Настанот во Сочи се сметал за Европско првенство и како таков, таа била актуелен европски шампион.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://uk.sports.yahoo.com/news/luge-eitberger-crowned-european-champion-151640873--spt.html|title=Luge - Eitberger crowned European champion - Yahoo Sport|work=uk.sports.yahoo.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20160127053718/https://uk.sports.yahoo.com/news/luge-eitberger-crowned-european-champion-151640873--spt.html|archive-date=2016-01-27}}</ref>
За време на Светскиот куп во санкање 2015/16, Ајтбергер еднаш била на победничката платформа на подиумот (на отворањето на сезоната во Иглс)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurosport.co.uk/luge/eitberger-leads-german-one-two-in-women-s-world-cup-opener_sto5006887/story.shtml|title=Dajana Eitberger leads German one-two in women's World Cup opener|date=28 November 2015}}</ref> двапати била втора и три пати трета. Таа повторно ја завршила сезоната на шестото место во пласманот.
Ајтбергер го освоила сребрениот медал на Олимписките игри во 2018 година во Пјонгчанг, повторно зад Натали Гајзенбергер. Таа ја пропуштила сезоната 2019/20 поради породување, а потоа се вратила на натпреварувањата, но Светскиот куп во санкање 2021–22 го завршила надвор од првите десет и не се квалификувала за Олимписките игри во 2022 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://abcnews.go.com/Sports/wireStory/luge-preview-long-winding-road-us-beijing-games-82246119|title=Luge preview: A long, winding road took US to Beijing Games|last=Reynolds|first=Tim|date=13 January 2022|work=ABC news}}</ref>
Таа се натпреварувала и на Светското првенство во санкање на ФИЛ во 2024 година и освоила златен медал во екипната штафета.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fil-luge.org/en/news/germany-triumphs-in-the-team-relay-at-the-end-of-the-world-championships|title=Germany triumphs in the Team Relay at the end of the World Championships|date=28 January 2024|work=fil-luge.org|accessdate=28 January 2024}}</ref>
Во јули 2024 година, било објавено дека ќе се натпреварува со Магдалена Мачина во двојки почнувајќи од Светското првенство во санкање 2024–25.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://bsd-portal.de/#/der-bsd_news/12983|title=Rennrodeln: Dajana Eitberger ab nächster Saison mit neuer Hinterfrau im Doppelsitzer unterwegs.|date=1 July 2024|work=bsd-portal.de|language=German|accessdate=14 February 2025}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fil-luge.org/en/news/eitberger-now-shares-doubles-with-matschina|title=Eitberger Now Shares Doubles With Matschina|date=1 July 2024|work=fil-luge.org|accessdate=14 February 2025}}</ref> Таа се натпреварувала на Светското првенство во санкање на ФИЛ во 2025 година. Тогаш освоила сребрен медал на првото натпреварување во мешани двојки.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.piquenewsmagazine.com/local-sports/austria-wins-mixed-doubles-at-luge-world-championships-langenhan-and-taubitz-snag-historic-mixed-singles-breakthrough-for-germany-10197866|title=Austria wins historic mixed doubles race at Luge Worlds, Langenhan and Taubitz claim watershed mixed singles gold for Germany|last=Song|first=David|date=6 February 2025|accessdate=14 February 2025}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://radio-charivari.de/nachrichten-aus-rosenheim-und-der-region/magdalena-matschina-aus-bad-feilnbach-holt-silber-bei-rodel-wm|title=Magdalena Matschina aus Bad Feilnbach holt Silber bei Rodel-WM|date=7 February 2025|work=radio-charivari.de|language=German|accessdate=14 February 2025|archive-date=2025-02-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20250220000539/https://radio-charivari.de/nachrichten-aus-rosenheim-und-der-region/magdalena-matschina-aus-bad-feilnbach-holt-silber-bei-rodel-wm|url-status=dead}}</ref> Исто така и во двојки освоила бронзен медал.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theglobeandmail.com/sports/olympics/article-austria-defends-womens-doubles-title-at-luge-world-championships/|title=Austria defends women's doubles title at luge world championships|last=Karstens-Smith|first=Gemma|date=7 February 2025|accessdate=14 February 2025}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slidingonice.com/?p=12839|title=Egle & Kipp Edge Degenhardt & Rosenthal at World Champs|date=7 February 2025|work=slidingonice.com|accessdate=14 February 2025}}</ref>
== Резултати ==
=== Светски првенства ===
* 10 медали – (2 златни, 1 сребрен, 7 бронзени)
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ајтбергер, Дајана }}
[[Категорија:Освојувачи на медали на Зимските олимписки игри 2026]]
[[Категорија:Освојувачи на медали на Зимските олимписки игри 2018]]
[[Категорија:Родени во 1991 година]]
[[Категорија:Германски санкачки]]
[[Категорија:Натпреварувачи на Зимските олимписки игри 2026]]
1bl9f9ja25ttr5uyrsdv40l3gc41zwh
Ерик Хаула
0
1387619
5608724
5522115
2026-08-13T04:17:07Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608724
wikitext
text/x-wiki
'''Ерик Хаула''' (роден 23 март 1991 година) е фински професионален [[Хокеј на мраз|хокеар на мраз]], коj e напаѓач за Нешвил Предаторс во [[Национална хокеарска лига|Националната хокеарска лига]] (НХЛ). Претходно играл за Минесота Вајлд, Вегас Голден Најтс, Каролина Харикенс, Флорида Пантерс, Бостон Бруинс и Њу Џерси Девилс. Хаула бил избран од Вајлд во седмата рунда, 182-ро вкупно, на драфтот за влез во НХЛ во 2009 година.
== Играчка кариера ==
=== Детски години ===
Ерик Хаула почнал да игра хокеј на мраз во неговиот локален клуб "ХЦ Асат Пори".<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.jatkoaika.com/Haastattelu/Erik-Haula-harmittelee-perheens%C3%A4-puolesta-useita-seurasiirtojaan-%E2%80%93-%C3%84ssiss%C3%A4-Porin-kasvattia-tuskin-en%C3%A4%C3%A4-n%C3%A4hd%C3%A4%C3%A4n/249009|title=Erik Haula harmittelee perheensä puolesta useita seurasiirtojaan – Ässissä Porin kasvattia tuskin enää nähdään|date=2023-04-02|work=Jatkoaika.com - Kaikki jääkiekosta|language=fi|accessdate=2025-02-13}}</ref> Во текот на сезоната 2006-07, Хаула постигнал 43 поени во 29 натпревари за Асат до 18 години. Следната сезона играл за тимот Ассат до 20 години во СМ-сарја до 20 години, постигнувајќи 22 поени во 40 натпревари. Асат го загубил финалето на СМ-сарја до 20 години од КалПа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.jatkoaika.com/Artikkeli/kalpalle-nuorten-mestaruus/69068|title=KalPalle A-nuorten mestaruus|date=2008-03-29|work=Jatkoaika.com - Kaikki jääkiekosta|language=fi|accessdate=2025-02-13}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://yle.fi/a/7-1302146|title=NHL-kolumnen: Nu är Erik Haula en nyckelspelare – resan från sjunde draftomgången till Vegas andra center är en viljans seger|date=2018-05-11|work=Svenska Yle|language=sv|accessdate=2025-02-13}}</ref> Хаула не добил време за играње во составот на Асат во СМ-лигата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.iltalehti.fi/nhl/a/201806052200992163|title=Erik Haula ei mahtunut Ässiin, nyt selkä seinää vasten Stanley Cupin finaaleissa - "Itsevarmuus on sataprosenttinen"|work=www.iltalehti.fi|language=fi|accessdate=2025-02-13}}</ref>
=== Почетник ===
Хаула ја играл хокеарската сезона 2008-09 за Шатак-Сент Мерис во Фариболт, [[Минесота]]. Таму постигнал 24 гола и 55 асистенции за 79 поени во 49 одиграни натпревари. Во март 2009 година, Хаула се приклучил на Универзитетот во Минесота. Тој бил вториот играч роден надвор од [[Северна Америка]] кој играл за Гоферс, по идниот соиграч од Вајлд, Томас Ванек од [[Австрија]].<ref name="gophersports bio">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gophersports.com/sports/m-hockey/mtt/erik_haula_760211.html|title=Erik Haula Bio|work=Gophersports.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20140901070804/http://www.gophersports.com/sports/m-hockey/mtt/erik_haula_760211.html|archive-date=1 September 2014|accessdate=28 August 2014}}</ref> Три месеци подоцна, на 27 јуни 2009 година, Хаула бил избран од Минесота Вајлд во седмата рунда, 182-ро место вкупно, на драфтот за влез во НХЛ во 2009 година.
Пред да стане дел од Универзитетот во Минесота, Хаула настапувал во Хокеарската лига на САД (USHL), каде што ја минал сезоната 2009–2010 во дресот на Омаха Лансерс. Во тој период тој посетувал католичко средно училиште „Даниел Џ. Грос“. Со постигнати 28 погодоци и 44 асистенции, како и плус-минус учинок од +36, значително придонел екипата да избори пласман во финалето на Западната дивизија. Благодарение на своите настапи, во текот на таа сезона бил вклучен и во Ол-стар и во Ол-руки составот на лигата.
По заминувањето од УСХЛ, Хаула ја продолжил кариерата на колеџ ниво настапувајќи за „Гоферс“. Во текот на три сезони одиграл 114 натпревари, при што забележал 42 погодоци и 82 асистенции, односно вкупно 124 поени. По завршувањето на тој период, решил да не ја одигра последната студентска година и наместо тоа потпишал професионален договор со Вајлд.
=== Професионално ===
==== Минесота Вајлд ====
[[Податотека:Erik_Haula_with_the_Iowa_Wild_in_2013.jpg|мини|Хаула со Ајова Вајлд во 2013 година]]
На 7 април 2013 година, Минесота Вајлд потпишале договор со Хаула на почетно ниво.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://wild.nhl.com/club/news.htm?id=664574|title=Wild Inks Haula To Entry-Level Deal|date=2013-04-07|publisher=[[Minnesota Wild]]|accessdate=2013-04-07|archive-date=2016-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304121801/http://wild.nhl.com/club/news.htm?id=664574|url-status=dead}}</ref> Во текот на сезоната 2013-14, на 29 ноември 2013 година, Вајлд го повикале Хаула од Ајова Вајлд од Американската хокеарска лига (AHL) за да го направи своето деби во НХЛ, каде што го постигнал првиот НХЛ поен, една асистенција и бил именуван за трета ѕвезда во натпреварот во поразот од 3-1 од Колорадо Аваланш.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.startribune.com/sports/blogs/233859711.html|title=Erik Haula expects to make NHL debut; Mike Rupp leaves Wild for a few days|date=2013-11-29|publisher=[[Minnesota Star Tribune]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20141017081203/http://www.startribune.com/sports/blogs/233859711.html|archive-date=17 October 2014|accessdate=2013-12-02}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/gamecenter/col-vs-min/2013/11/29/2013020387|title=Avs post victory over Wild|date=2013-11-29|work=[[National Hockey League]]|accessdate=2013-11-30}}</ref> На 9 декември, Хаула бил прекомандуван во Ајова.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://wild.nhl.com/club/blogpost.htm?id=23711|title=Wild re-assigns Haula to Iowa|date=2013-12-09|publisher=[[Minnesota Wild]]|accessdate=2013-12-09|archive-date=2013-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20131214075003/http://wild.nhl.com/club/blogpost.htm?id=23711|url-status=dead}}</ref> По враќањето во Минесота, на 18 јануари 2014 година, Хаула го постигнал својот прв гол во НХЛ кариерата против Далас Старс во првиот период. За време на плејофот за Стенли Купот во 2014 година, тој постигна четири гола и три асистенции во 13 натпревари од плејофот.
По сезоната 2014–15 во НХЛ, Хаула станал ограничен слободен агент според колективниот договор на НХЛ. Минесота Вајлд му дала квалификациска понуда за да ги задржи своите права во НХЛ и, на 27 јули 2015 година, Хаула поднел барање за арбитража за плати.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/ice/news.htm?id=773987|title=Four players headed for salary arbitration|date=27 July 2015|work=NHL.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20230807112626/https://www.nhl.com/ice/news.htm?id=773987|archive-date=7 August 2023|accessdate=28 October 2023}}</ref>
Сезоната 2015–16 била година на пробив за Хаула, бидејќи постави лични рекорди во НХЛ по голови, асистенции и поени, повеќе од двојно зголемувајќи ги претходните рекорди во сите три категории. Тој бил центар на третата линија на Минесота заедно со Нино Нидеррајтер и Џејсон Поминвил, брзо станувајќи најефикасната офанзивна линија на Минесота, а воедно делувал и како линија за запирање против најдобрите во лигата.
==== Вегас Голден Најтс ====
По завршувањето на неговата четврта сезона со „Вајлд“ во сезоната 2016-17, како ограничен слободен агент, Хаула бил изложен на експанзиониот драфт на НХЛ во 2017 година. Откако се согласил на тригодишен договор од 8,25 милиони долари со „ Вегас Голден Најтс“, Хаула бил задолжителен избор на Минесота за драфтот на 21 јуни 2017 година. Во замена за изборот на Хаула, „Вајтс“ го добиле потенцијалниот играч Алекс Тух и испратија условен избор од третата рунда во 2018 година на „Вајлд“.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.startribune.com/it-s-official-vegas-inks-wild-s-erik-haula-in-expansion-draft/430032763/|title=It's official: Vegas inks Wild's Erik Haula in expansion draft|last=Russo|first=Michael|date=22 June 2017|access-date=25 October 2021|publisher=[[Minnesota Star Tribune]]}}{{Мртва_врска|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Кога зборувал за својот нов тим, Хаула рекол: „Ништо претходно не се случило [во Вегас]. Сè е ново. Тоа е одлична можност за секого, па затоа само почнувате да градите од таму. Навистина сум возбуден за оваа можност во мојата кариера.“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/erik-haula-prepared-for-next-chapter-with-vegas-golden-knights/c-290654332|title=Haula ready for fresh start with Golden Knights|last=Pierce|first=Jessi|date=12 August 2017|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Сепак, на 14 октомври, Хаула претрпел повреда на долниот дел од телото и се очекувал да пропушти најмалку една недела.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/goldenknights/news/erik-haula-placed-on-ir-vadim-shipachyov-recalled-from-chicago-wolves/c-291926392|title=Erik Haula Placed On IR; Vadim Shipachyov Recalled From Chicago Wolves|date=14 October 2017|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Откако пропуштил четири натпревари, тој се вратил во поставата на Голден Најтс на 27 октомври за натпревар против Колорадо Аваланш.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/goldenknights/news/erik-haula-returns-from-injured-reserve/c-292343240|title=Erik Haula Returns From Injured Reserve|date=27 October 2017|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> По враќањето во Голден Најтс, Хаула бил преместен низ поставата и центрираше во линијата помеѓу Дејвид Перон и Џејмс Нил, што резултирало со зголемен резултат.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/goldenknights/news/lawless-and-order/c-294800992|title=Lawless and Order|last=Lawless|first=Gary|date=9 January 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Во текот на месец декември, Хаула и неговиот соиграч Вилијам Карлсон постигнале по седум гола, што го изедначило осмиот најдобар резултат во лигата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/goldenknights/news/lawless-and-order/c-294579818|title=Lawless And Order|last=Lawless|first=Gary|date=2 January 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> На 1 февруари, Хаула постигнал гол за да им помогне на Голден Најтс да постават рекорд за најмногу победи од страна на тим од НХЛ во нивната прва сезона.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/vegas-golden-knights-winnipeg-jets-game-recap/c-295532682|title=Golden Knights defeat Jets for record-breaking 34th win|last=Billeck|first=Scott|date=2 February 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Тој ја завршил регуларната сезона со 29 гола, најмногу во кариерата, за 55 поени во 76 натпревари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/vegas-golden-knights-expansion-draft-players-fueling-historic-playoff-run/c-298511014|title=Golden Knights roster filled with players having career years|last=Satriano|first=David|date=8 May 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref>
По неговата највисока регуларна сезона во кариерата, Хаула и Голден Најтс се соочиле против Лос Анџелес Кингс во првото коло од плејофот за Стенли Купот 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/goldenknights/news/speed-balance-and-discipline-keys-to-golden-knights-round-1-matchup/c-297859676|title=Speed, Balance And Discipline Keys To Golden Knights Round 1 Matchup|last=Lawless|first=Gary|date=10 April 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> За време на првиот натпревар, Хаула го завршил најдолгиот натпревар во историјата на франшизата со постигнување на вториот победнички гол во продолжението, со што им донел победа на Голден Најтс од 2–1 над Кингс.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/erik-haula-golden-knights-first-ever-playoff-overtime-hero/c-297981124|title=Get to know Erik Haula, Golden Knights' first playoff overtime hero|date=14 April 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Голден Најтс на крајот ги победиле Кингс во четири натпревари и се квалификувале за второто коло.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/golden-knights-create-more-magic-with-sweep-of-kings/c-298088584|title=Golden Knights' historic season continues with sweep of Kings|last=Cotsonika|first=Nicholas J.|date=18 April 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> За време на првиот натпревар против Сан Хозе Шаркс, Хаула, Коди Икин и Џонатан Маршесо сите постигнале голови со разлика од 1:31 еден од друг во првиот период.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/san-jose-sharks-vegas-golden-knights-game-1-recap/c-298285206|title=Golden Knights score 7, shut out Sharks in Game 1|last=Webster|first=Danny|date=27 April 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Голден Најтс на крајот ги победиле Шаркс во шест натпревари и се пласирале во финалето на Западната конференција,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/vegas-golden-knights-san-jose-sharks-game-6-recap/c-298495258|title=Golden Knights shut out Sharks in Game 6, advance to Western Final|last=Gilmore|first=Eric|date=7 May 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> каде што ги победиле Винипег Џетс во пет натпревари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/vegas-golden-knights-ryan-reaves-stanley-cup-final/c-298716320|title=Reaves lifts Golden Knights to Stanley Cup Final|last=Billeck|first=Scott|date=20 May 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref>
Хаула се вратил во „Голден Најтс“ за сезоната 2018–19 без неговите претходни соиграчи, Перон и Нил.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/vegas-golden-knights-can-use-stanley-cup-loss-as-motivation-erik-haula/c-299601580|title=Golden Knights can use Cup Final loss as motivation, Haula says|last=Pierce|first=Jessi|date=28 July 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Како резултат на тоа, Хаула бил преместен на крилната позиција во втората линија на тимот со Макс Пачиорети и центарот Пол Стастни.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/goldenknights/news/top-storylines-in-2018-19-training-camp/c-300256136|title=Top Storylines In 2018-19 Training Camp|last=Lawless|first=Gary|date=19 September 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Додека играл на оваа линија, тој се здобил со повреда на десната нога кога бил удрен од напаѓачот на Торонто Мејпл Лифс, Патрик Марло, и се очекувало да пропушти три натпревари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/vegas-haula-leaves-game-on-stretcher/c-301676524|title=Haula to miss next three games for Vegas after leaving on stretcher|last=McCarthy|first=Dave|date=7 November 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Во времето на повредата, Хаула имал постигнато два гола и пет асистенции во 15 натпревари.<ref name="surgery">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/nhl/story/_/id/25539127/erik-haula-vegas-golden-knights-undergoes-knee-surgery-indefinitely|title=Golden Knights' Erik Haula undergoes knee surgery, out indefinitely|date=15 December 2018|publisher=[[ESPN]]|accessdate=25 October 2021}}</ref> Сепак, подоцна било откриено дека ќе му требаат неколку месеци за да се опорави и бил ставен на резерва за повредени.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/erik-haula-vegas-golden-knights-out-with-injury-month-to-month/c-301936396|title=Haula out month to month for Golden Knights|date=14 November 2018|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> Во декември 2018 година, Хаула бил подложен на операција на десното колено.<ref name="surgery" />
==== Каролина Харикејнс ====
На 26 јуни 2019 година, Хаула бил продаден од Голден Најтс на Каролина Харикенс во замена за потенцијалниот играч Николас Рој и условен избор од петтата рунда на драфтот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/hurricanes/news/canes-acquire-erik-haula-from-vegas-golden-knights/c-308083956|title=Canes Acquire Erik Haula from Vegas|date=27 June 2019|publisher=National Hockey League|accessdate=24 October 2021}}</ref> Потоа, Хаула ја започнал сезоната 2019-20 со осум поени во девет натпревари и бил пофален од соиграчот Џордан Мартинук како „совршен избор“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhlpa.com/news/1-19634/haula-in-fine-form-with-hurricanes|title=HAULA IN FINE FORM WITH HURRICANES|last=Lomon|first=Chris|date=24 October 2019|publisher=NHLPA|accessdate=25 October 2021}}</ref> До ноември, Хаула имал постигнато 11 поени во 16 натпревари за да се пласира на четвртото место на Харикенс по број на голови, пред да пропушти четири натпревари поради повреда на долниот дел од телото.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/carolina-hurricanes-erik-haula-out-indefinitely-with-knee-injury/c-311474016|title=Haula out indefinitely for Hurricanes with knee injury|date=18 November 2019|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref> По враќањето во поставата, тој ги центрирал [[Брок Мекгин]] и Брајан Гибонс во четвртата постава на тимот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/hurricanes/news/erik-haula-returns-to-canes-lineup-in-buffalo/c-311297284|title=Haula Returns to Canes' Lineup in Buffalo|last=Smith|first=Michael|date=14 November 2019|publisher=National Hockey League|accessdate=24 October 2021}}</ref> Се вратил за два натпревари пред да биде отсутен на неодредено време на 18 ноември поради повреда на коленото.<ref name=":1" /> Хаула последователно пропуштил 15 натпревари пред да се врати на 21 декември за поразот од 4-2 од Флорида Пантерс.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/florida-panthers-carolina-hurricanes-game-recap/c-312880580|title=Acciari scores, but no hat trick for Panthers in win against Hurricanes|last=Dusterberg|first=Kurt|date=21 December 2019|publisher=National Hockey League|accessdate=25 October 2021}}</ref>
==== Флорида Пантерс ====
Како претстоен слободен агент, Хаула бил продаден на крајниот рок за размена во НХЛ од страна на Харикејнс, заедно со Лукас Волмарк, Ету Луостаринен и Чејс Приски на Флорида Пантерс во замена за Винсент Трочек на 24 февруари 2020 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/panthers/news/panthers-acquire-haula-wallmark-luostarinen-priskie-from-carolina/c-315472686|title=Panthers acquire Haula, Wallmark, Luostarinen, Priskie from Carolina|date=24 February 2020|publisher=[[Florida Panthers]]|accessdate=24 February 2020}}</ref>
==== Нешвил Предатори ====
На 23 декември 2020 година, приближувајќи се кон одложената сезона 2020-21, Хаула потпишал како слободен агент со Нешвил Предаторс, согласувајќи се на едногодишен договор од 1,75 милиони долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/predators/news/predators-sign-erik-haula-to-one-year-contract/c-319871942|title=Predaotrs sign Erik Haula to one-year contract|date=23 December 2020|publisher=[[Nashville Predators]]|accessdate=23 December 2020}}</ref> Тој постигнал 9 гола и постигнал 21 поен во 51 натпревар од скратената сезона.
==== Бостон Бруинс ====
Како слободен агент по завршувањето на договорот со „Предаторите“, Тој потпишал двогодишен договор од 4,75 милиони долари со Бостон Бруинс на 28 јули 2021 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/bruins/news/boston-bruins-announce-free-agent-signings-and-transactions/c-325850554|title=Boston Bruins Announce Free Agent Signings and Transactions|date=28 July 2021|publisher=National Hockey League|accessdate=28 October 2021}}</ref> За време на тренинзите, кампот и предсезоната, Хаула бил центар на линијата заедно со Џејк ДеБруск и Ник Фолињо.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/bruins/news/bruins-trying-to-keep-things-fresh-during-layoff/c-326856956|title=Bruins Trying to Keep Things Fresh During Layoff|last=Russo|first=Eric|date=14 October 2021|publisher=National Hockey League|accessdate=28 October 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/bruins/news/haula-manning-the-middle-to-start-camp/c-326318500|title=Haula Manning the Middle to Start Camp|last=Russo|first=Eric|date=24 September 2021|publisher=National Hockey League|accessdate=28 October 2021}}</ref> На 13 ноември 2021 година, Хаула го постигнал својот прв гол на „Бруинс“, како дел од победата на „Бруинс“ од 5–2 против „ Њу Џерси Девилс“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/boston-bruins-new-jersey-devils-game-recap/c-327787888|title=Marchand, Bergeron lift Bruins past Devils|last=Morreale|first=Mike|date=13 November 2021|work=nhl.com/news|publisher=NHL|accessdate=13 November 2021|quote=Erik Haula gave the Bruins a 1-0 lead with his first goal of the season at 17:31 of the first period when he scored on a rebound from the bottom of the right face-off circle after Bernier stopped the initial attempt from the slot by Anton Blidh.}}</ref> И покрај бавниот почеток, Хаула ја завршил сезоната со 18 гола и 44 поени во 78 натпревари, што е негов најдобар резултат од сезоната 2017-18.
На 13 јули 2022 година, Хаула бил продаден на Њу Џерси Девилс во замена за Павел Заха.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/pavel-zacha-traded-to-boston-bruins-by-new-jersey-devils-for-erik-haula/c-334789472|title=Zacha traded to Bruins by Devils for Haula|date=13 July 2022|publisher=National Hockey League|accessdate=13 July 2022}}</ref>
На 23 јуни 2023 година, тој потпишал тригодишно продолжување на договорот со „Девлис“ за 9,45 милиони долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tsn.ca/new-jersey-devils-sign-erik-haula-to-three-year-9-45m-contract-extension-1.1976730?tsn-amp|title=Devils sign F Haula to three-year, $9.45M extension|date=23 June 2023|publisher=TSN|accessdate=23 June 2023}}</ref>
==== Враќање во Нешвил ====
На 18 јуни 2025 година, Хаула бил вратен на „Предатори“ во замена за [[Jeremy Hanzel|Џереми Ханзел]] и избор од 4-та рунда во 2025 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhl.com/news/topic/trade-coverage/erik-haula-traded-to-predators-by-devils|title=Haula traded to Predators by Devils for Hanzel, 4th-round pick in 2025 Draft|date=June 18, 2025|work=nhl.com}}</ref>
== Меѓународна претстава ==
Хаула ја претставувал Финска на [[Зимски олимписки игри 2026|Зимските олимписки игри 2026]] и освоил бронзен медал.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sportsnet.ca/nhl/article/finland-defeats-slovakia-to-win-bronze-medal-in-olympic-mens-hockey/|title=Finland defeats Slovakia to win bronze medal in Olympic men's hockey|date=21 February 2026|work=[[Sportsnet.ca]]|accessdate=21 February 2026}}</ref>
Во младоста, Хаула ја посетувал шведската ''школа „Бјернеборгс швенска самскола“'', која е позната по тоа што има повеќе талентирани хокеари како ученици.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://yle.fi/a/7-1046655|title=Lättaste sättet att bli NHL-proffs? Gå i Björneborgs svenska samskola!|date=2016-03-07|work=Svenska Yle|language=sv|accessdate=2025-02-13}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.satakunnankansa.fi/jaakiekko/art-2000007220011.html|title=Ruotsinkielinen tähtitehdas: Björneborgs svenska samskolanista on lähtenyt maailman kovimpaan kiekkoliigaan peräti neljä pelaajaa|last=Riihentupa|first=Timo|date=2019-01-11|work=Satakunnan Kansa|language=fi|accessdate=2025-02-13}}</ref> Таткото на Хаула, Томи, е агент кој ги застапува хокеарите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mtvuutiset.fi/artikkeli/suomen-nuorimmasta-autokoulunopettajasta-tuli-kiistelty-jaakiekkohahmo-ja-nhl-pelaajan-isa-uskaltaa-kajota-vaiettuihin-aiheisiin-en-ajatellut-etta-puolet-suomesta-sekoaa/8296910|title=Suomen nuorimmasta autokoulunopettajasta tuli kiistelty jääkiekkohahmo ja NHL-pelaajan isä – uskaltaa kajota vaiettuihin aiheisiin: "En ajatellut, että puolet Suomesta sekoaa"|work=mtvuutiset.fi|language=fi|accessdate=2025-02-13}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Статистики за хокеј}}
{{DEFAULTSORT:Хаула, Ерик}}
[[Категорија:Освојувачи на медали на Зимските олимписки игри 2026]]
[[Категорија:Родени во 1991 година]]
[[Категорија:Натпреварувачи на Зимските олимписки игри 2026]]
80ukh56o16mnkkww4finu5yzuqryx0h
Жолтика
0
1387885
5608780
5603958
2026-08-13T07:51:44Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608780
wikitext
text/x-wiki
{{automatic taxobox
|image = Berberis darwinii shoot.jpg
|image_caption = ''[[Berberis darwinii]]''
|image2 = Berberis thunb frt.jpg
|image2_caption = ''[[Berberis thunbergii]]''
|taxon = Berberis
|authority = [[Карл Линеј|L.]]
|subdivision_ranks = Species
|subdivision = [[Список на видови жолтики]]
|type_species = ''[[Berberis vulgaris]]''
|type_species_authority =[[Карл Линеј|L.]]
}}
'''Жолтика''' ([[науч.]] ''Berberis'') <ref>{{Наведена книга|url=http://www.forest.go.kr/kna/special/download/English_Names_for_Korean_Native_Plants.pdf|title=English Names for Korean Native Plants|publisher=[[Korea National Arboretum]]|year=2015|isbn=978-89-97450-98-5|location=Pocheon|pages=371|access-date=26 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170525105020/http://www.forest.go.kr/kna/special/download/English_Names_for_Korean_Native_Plants.pdf|archive-date=25 May 2017|via=[[Korea Forest Service]]}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Wedgwood|first=Hensleigh|author-link=Hensleigh Wedgwood|year=1855|title=On False Etymologies|url=https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=uc1.b3924121;view=1up;seq=76|journal=Transactions of the Philological Society|issue=6|pages=66}}</ref> — голем род на [[Листопадни растенија|листопадни]] и [[Зимзелено растение|зимзелени]] грмушести растенија<ref name="Флора на Македонија">{{Наведена книга|title=Флора на Република Македонија|author-link=Кирил Мицевски|last=Мицевски|first=Кирил|publisher=Македонска академија за науките и уметностите|year=1993|location=Скопје|volume=Том I св.2|page=153|access-date=24 јануари 2020}}</ref> со должина од 1 до 5 метри, која се среќава низ [[Умерена клима|умерените]] и [[Суптропски појас|суптропските]] региони на светот (освен [[Австралија]]). Разновидноста на видовите е најголема во [[Јужна Америка]] и [[Азија]], но автохтони видови се појавуваат и во [[Европа]], [[Африка]] и [[Северна Америка]]. Исто така жолтиката расте и во [[Македонија]].<ref name="Флора на Македонија" />
Најпознатиот вид жолтики е [[Типски вид|типот]] ''[[Кисел трн|B.vulgaris]]'' (кисел трн), која е честа појава во Европа, Северна Африка, Блискиот Исток и Средна Азија; исто така е широко распространета во Северна Америка. Дополнително, [[Berberis aquifolium|''B. aquifolium'']] е државниот цвет на сојузната американска држава [[Орегон]].
== Опис ==
Родот ''Berberis'' има диморфни изданоци: долги изданоци кои ја формираат структурата на растението и само кратки изданоци долги 1 до 2 милиметри. Многу видови имаат [[Трн (ботаника)|трнови]] на изданоците и по сите рабови на [[лист]]овите.<ref name="eflorasorg1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=1&taxon_id=233500229|title=''Berberis fremontii'' in Flora of North America @ efloras.org|work=www.efloras.org}}</ref> Листовите на долгите изданоци не се [[Фотосинтеза|фотосинтетски]], собрани во снопчиња во пазувите на единични или тројни трнови<ref name="Флора на Македонија" /><ref name="CStace">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=c6IpngEACAAJ|title=New Flora of the British Isles|last=Stace|first=C. A.|publisher=Cambridge University Press|year=2010|isbn=9780521707725|edition=Third|location=Cambridge, U.K.|page=96|author-link=Stace, C. A.}}</ref> и се долги 3 до 30 милиметри. Пупката на секој трнлив лист потоа развива краток изданок со неколку нормални, фотосинтетски лисја. Овие лисја се долги 11 до 10 сантиметри, едноставни и цели или со бодликави рабови. Единствено на млади садници се развиваат лисја на долгите изданоци, при што возрасниот тип на лисје се развива откако младото растение ќе наполни 1-2 години.
Многу листопадни видови, како што се [[Тумбергова жолтика|''Berberis thunbergii'']] ''и [[Кисел трн|B. vulgaris]]'', се познати по нивната привлечна розова или црвена есенска боја. Кај некои зимзелени видови од [[Народна Република Кина|Кина]], како што ''[[B. candidula]]'' и ''[[B. verruculosa]]'', долните страни на листовите се брилијантно бели, карактеристика што се цени хортикултурно. Некои хортикултурни варијанти на ''B. thunbergii'' имаат темноцрвени до виолетови лисја. Како што е ''B. thunbergii'' f. ''atropurpurea'',<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/226438/i-Berberis-thunbergii-i-f-i-atropurpurea-i-Admiration-sup-(PBR)-sup/Details|title=RHS Plantfinder – ''Berberis thunbergii'' f. ''atropurpurea'' 'Admiration'|publisher=Royal Horticultural Society|accessdate=21 January 2018}}</ref> и ''B. thunbergii'' f. ''atropurpurea'' (темно виолетова нана).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/90145/i-Berberis-thunbergii-i-f-i-atropurpurea-i-Atropurpurea-Nana/Details|title=RHS Plantfinder – ''Berberis thunbergii'' f. ''atropurpurea'' 'Atropurpurea Nana'|publisher=Royal Horticultural Society|accessdate=21 January 2018}}</ref>
Цветовите се жолти и се групирани поединечно или во [[грозд]]ови соцветија<ref name="Флора на Македонија" /> до 20 на една цветна глава. Тие се жолти или портокалови, долги од 3 до 6 милиметри, [[Чашкино ливче|чашките]] обично се шест, ретко три или девет и има шест [[Венечно ливче|ливчиња]] во наизменични спирали од по три, чашките обично обоени како ливчињата. Ливчињата на перијантот се 12 на број, прашниците 6, антерите се отвараат со 2 капаќиња а плодникот има широк жиг.<ref name="Флора на Македонија" /> Плодот е мала [[бобинка]] кој е долг 5 до 15 милиметри, зрели црвени или темно сини, често со розова или виолетова восочна површинска обвивка; кај некои видови, тие може да бидат долги и тесни, но се сферични кај други видови.
Некои автори ги сметаат сложенолисните видови како припадници на различен род, ''[[Махонија]]''. Нема конзистентни разлики помеѓу двете групи освен перката на листот (''Berberis sensu stricto'' изгледа дека има едноставни листови, но тие всушност се сложени со еден лист; тие се нарекуваат „унифолиолни“ <ref>{{Наведено списание|last=Pabón-Mora|first=Natalia|last2=González|first2=Favio|date=2012|title=Leaf development, metamorphic heteroblasty and heterophylly in ''Berberis s. l.'' (Berberidaceae)|journal=The Botanical Review|volume=78|issue=4|pages=463–489|bibcode=2012BotRv..78..463P|doi=10.1007/s12229-012-9107-2}}</ref>), и голем број на ботаничари претпочитаат да ги класифицираат сите овие растенија во еден род ''жолтики''. Сепак, [[Филогенија|филогенетското]] испитување на [[ДНК]] ги задржува двата одделни рода, со тоа што појаснува дека унифолиолно-лисната ''Berberis ss'' е изведена од [[Парафилетичност|парафилетска]] група грмушки што носат импариперни зимзелени листови, кои трудот потоа ги дели на три рода: ''Mahonia'', ''[[Alloberberis]]'' (порано дел од ''Mahonia'' ''Horridae'') и ''Moranothamnus'' (порано ''Berberis claireae''); потврдува дека широко ограничениот ''Berberis'' (т.е. вклучувајќи ги ''Махонија'', ''Alloberberis'' и ''Moranothamnus'') е [[Монофилија|монофилетичен]].<ref>{{Наведено списание|last=Yu|first=Chih-Chieh|last2=Chung|first2=Kuo-Fang|date=1 December 2017|title=Why Mahonia? Molecular recircumscription of ''Berberis'' s.l., with the description of two new genera, ''Alloberberis'' and ''Moranothamnus''|journal=Taxon|volume=66|issue=6|pages=1371–1392|bibcode=2017Taxon..66.1371Y|doi=10.12705/666.6}}</ref>
== Екологија ==
Видовите жолтики се користат како храна од страна на [[Ларва|ларвите]] на некои видови [[пеперуги]], вклучувајќи ги [[Молец|молците]] ''[[Pareulype berberata]]'' и шарениот мопс (''[[Eupithecia exiguata]]'').
Видовите можат да го инфицираат стеблото на пченицата кое е сериозна габична болест на пченицата и сродните зрна.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iflscience.com/plants-and-animals/biologists-spot-first-uk-case-of-ancient-crop-disease-in-uk-in-six-decades/|title=Biologists Spot First UK Case Of An Ancient Crop Disease In Six Decades|date=15 February 2018}}</ref> ''[[Кисел трн|Berberis vulgaris]]'' (киселиот трн) и ''[[Berberis canadensis]]'' (канадската жолтика) служат како алтернативни видови домаќини на одговорната 'рѓа, габата ''Puccinia graminis''. Поради оваа причина, одгледувањето на ''[[Кисел трн|Berberis vulgaris]]'' е забрането во многу области, а увозот во [[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]] е забранет. Северноамериканскиот ''B. canadensis'', домороден во [[Апалачки Планини|Апалачките Планини]] и [[Среден Запад|Средниот Запад]] на [[Соединети Американски Држави|САД]], бил речиси искоренет поради оваа причина и денес ретко се среќава, со најголем број преостанати појави во планините на [[Вирџинија]].
Некои видови стануваат с[[Инвазивен вид|инвазивни]] кога се садат надвор од нивните автохтони области, вклучувајќи ги ''[[Berberis darwinii|B. darwinii]] и [[Berberis canadensis|B. canadensis]]'' во Нов Зеланд (каде што денес е забранета продажба и размножувањето), како и ''B. vulgaris'' и зеленолистен ''B. thunbergii'' во поголемиот дел од источниот дел на [[Соединети Американски Држави|САД]].
Јапонската жолтика се смета за инвазивно растение во 32 американски држави. Отпорна е на елени поради својот вкус и е омилена како засолниште за крлежи способни да пренесат [[лајмска болест]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.popsci.com/avoid-ticks-forest|title=You're less likely to get a tick bite if you steer clear of these spots|date=11 May 2018}}</ref>
== Одгледување ==
Неколку видови жолтики се претпочитаат како градинарски грмушки, одгледувани поради карактеристики како што се украсни лисја, жолти цветови или црвени или сино-црни бобинки. Бројни сорти и хибриди се избрани за користење во градината. Нискорастечките растенија исто така најчесто се садат како пешачки бариери. Повисоките видови се ценети за спречување на криминал; бидејќи се густи и многу бодликави, тие се ефикасни бариери за крадци; соодветно на тоа, тие може да се садат под ранливи прозорци и да се користат како жива ограда. Голем број на видови се отпорни на предаторство од елени.
Видовите што се одгледуваат вклучуваат:
* ''[[Berberis darwinii|B. darwinii]]''
* ''[[Berberis dictyophylla|B. dictyophylla]]''
* ''[[Berberis julianae|B. julianae]]''
* ''[[Berberis thunbergii|B. thunbergii]]''
* ''[[Berberis verruculosa|B. verruculosa]]''
Следните хибридни селекции ја добиле [[Награда за градинарски заслуги|наградата за градинарски заслуги]] на [[Кралско хортикултурно друштво|Кралското хортикултурно друштво]]:
* ''B.'' 'Georgei'<ref>{{cite web|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/21271/Berberis-Georgei/Details|title=RHS Plant Selector ''Berberis'' 'Georgei' AGM / RHS Gardening|publisher=Apps.rhs.org.uk|access-date=2020-04-17}}</ref>
* ''B.'' × ''lologensis'' (Кралица на кајсијата)<ref>{{cite web|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/77074/Berberis-x-lologensis-Apricot-Queen/Details|title=RHS Plant Selector ''Berberis'' × ''lologensis'' 'Apricot Queen' AGM / RHS Gardening|publisher=Apps.rhs.org.uk|access-date=2020-04-17}}</ref>
* ''B.'' × ''media'' „Црвен скапоцен камен“<ref>{{cite web|url=http://apps.rhs.org.uk/plantselector/plant?plantid=2173|title=RHS Plant Selector ''Berberis'' × ''media'' 'Red Jewel' AGM / RHS Gardening|publisher=Apps.rhs.org.uk|archive-url=https://archive.today/20121224182817/http://apps.rhs.org.uk/plantselector/plant?plantid=2173|archive-date=December 24, 2012|url-status=dead|access-date=2013-04-07}}</ref>
* ''B.'' × ''stenophylla'' „Коралина Компактa“<ref>{{cite web|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/91440/Berberis-x-stenophylla-Corallina-Compacta/Details|title=RHS Plant Selector ''Berberis'' × ''stenophylla'' 'Corallina Compacta' AGM / RHS Gardening|publisher=Apps.rhs.org.uk|access-date=2020-04-17}}</ref>
* ''B.'' × ''stenophylla'' „златна жолтика“<ref>{{cite web|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/93438/Berberis-x-stenophylla-Lindl/Details|title=RHS Plant Selector ''Berberis'' × ''stenophylla'' Lindl. AGM / RHS Gardening|publisher=Apps.rhs.org.uk|access-date=2020-04-17}}</ref>
== Употреба ==
=== Кулинарство ===
[[Податотека:Zaytinya_-_December_2018_-_Stierch_01.jpg|мини|Крцкави проколи со жолтика одозгора]]
''Berberis vulgaris'' расте диво во поголемиот дел од [[Европа]] и [[Западна Азија]]. Произведува големи култури на јастиви бобинки, богати со [[витамин Ц]], но со остар кисел вкус. Во Европа, со векови бобинките се употребувале за кулинарски цели исто како што се користи кората од [[цитрус]]. Земјата во која се користат најмногу е [[Иран]], каде што се нарекуваат ''zereshk'' ({{Јаз|fa|زرشک}}) на [[персиски јазик]]. Бобинките се вообичаени во [[Персиска кујна|персиската кујна]] во јадења со ориз, како што се ''зерешк поло'' (јадење ориз зготвено на персиски начин со [[качунка]] и жолтика, често послужено со пилешко) и ''мораса поло'' (буквален превод „ориз со скапоцени камења“, раскошно јадење од ориз со жплтика и парчиња ф'стаци, бадем и кора од портокал) и како арома за живина. Поради нивниот кисел вкус, понекогаш се готват со шеќер пред да се додадат во персискиот ориз. Иранските пазари продаваат сушен зерешк. Поради нивната ограничена достапност, специјализираните услови за одгледување и сложеноста на процесот на берба, тие се сметаат за скапи и затоа се служат во најдобрите персиски јадења. Во [[Русија]] и [[Источна Европа]], понекогаш се употребува во џемови како извор на пектин (особено со мешани бобинки). Екстракт од жолтика е вообичаена арома за безалкохолни пијалоци, бомбони и слатки.
''[[Berberis aquifolium]]'' (орегонско грозје) традиционално се јадело во мали количини од страна на [[Домородни народи на северозападниот брег на Тихиот Океан|домородните народи на северозападниот брег на Тихиот Океан]] во Северна Америка.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/nationalaudubons00spel/page/410/|title=National Audubon Society Field Guide to North American Wildflowers: Western Region|last=Spellenberg|first=Richard|publisher=Knopf|year=2001|isbn=978-0-375-40233-3|edition=rev|pages=410–11}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Plants of Coastal British Columbia: including Washington, Oregon & Alaska, rev. ed.|publisher=Lone Pine Publishing|year=1994|isbn=978-1-55105-532-9|editor-last=Pojar|editor-first=Jim|location=Vancouver|page=95|editor-last2=MacKinnon|editor-first2=Andy}}</ref>
''[[Berberis microphylla]]'' и ''[[Berberis darwinii]]'' (и двата познати како ''calafate'' и ''michay'') се два вида што се наоѓаат во [[Патагонија]] во [[Аргентина]] и [[Чиле]]. Нивните јадливи виолетови плодови се користат за џемови.
=== Традиционална медицина и несакани ефекти ===
Сувиот плод на ''B. vulgaris'' се употребува во [[билкарство]]то. Хемиските состојки вклучуваат изохинолински [[алкалоид]]и, особено [[берберин]]. Целосен список на фитохемикалии бил составен и објавен во 2014 година.<ref>{{Наведено списание|last=Saeidnia|first=Soodabeh|last2=Gohari|first2=Ahmadreza|last3=Kurepaz-Mahmoodabadi|first3=Mahdieh|last4=Mokhber-Dezfuli|first4=Najmeh|date=2014|title=Phytochemistry and Pharmacology of Berberis Species|journal=Pharmacognosy Reviews|volume=8|issue=15|pages=8–15|doi=10.4103/0973-7847.125517|pmc=3931204|pmid=24600191|doi-access=free}}</ref> Безбедноста на употребата на берберин за која било состојба не е соодветно дефинирана со висококвалитетни клинички истражувања.<ref name="drugs">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.drugs.com/npp/barberry.html|title=Barberry|date=10 February 2025|publisher=Drugs.com|accessdate=21 August 2025}}</ref> Неговиот потенцијал за предизвикување несакани ефекти е висок, вклучително и несакани заемни дејства со [[Лек на рецепт|лекови на рецепт]], намалувајќи го наменетиот ефект на воспоставените терапии. Гадење, повраќање, дијареја, вртоглавица и несвестица се можни ефекти, особено со високи дози. Особено е небезбеден за употреба за време на бременост.
=== Други употреби ===
Историски гледано, жолтата боја се извлекува од стеблото, коренот и кората.
Трњето од грмушката се употребувало за чистење на антички златни монети, бидејќи е доволно меко за да не ја оштети површината, туку да ја отстрани корозијата и остатоците.<ref>{{Наведено списание|last=Weiss|first=Daniel|date=July–August 2017|title=From the Trenches|journal=Archaeology|volume=70|pages=9–22|jstor=26348971}}</ref>
Киселите млади листови понекогаш се џвакаат за освежување.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/fieldguidetoedib00angi/page/28/mode/2up|title=Field Guide to Edible Wild Plants|last=Angier|first=Bradford|publisher=Stackpole Books|year=1974|isbn=0-8117-0616-8|location=Harrisburg, PA|page=28|oclc=799792|author-link=Bradford Angier}}</ref>
== Во културата ==
Ова растение од Орегон е државниот цвет на [[Орегон]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://sos.oregon.gov/blue-book/Pages/facts/almanac/d-h.aspx|title=State Symbols: Dance to Hops - Flower, State|year=2021|work=Oregon Blue Book|publisher=Oregon Secretary of State|accessdate=10 May 2021|archive-date=2022-03-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20220316061209/https://sos.oregon.gov/blue-book/Pages/facts/almanac/d-h.aspx|url-status=dead}}</ref>
== Галерија ==
<gallery>
File:Berberis-aggregata.JPG|Овошје ''[[Berberis aggregata]]''
File:BerberisAculeata.jpg|''[[Berberis aristata|B. aristata]]'', од [[Хималаи]]те
File:Berberis gagnepainii thorn.jpg|''[[Berberis gagnepainii|B. gagnepainii]]'' with {{convert|20|mm|abbr=on|adj=on|frac=8}} thorn-leaves
File:Berberis gagnepainii flowers.jpg|''[[Berberis gagnepainii|B. gagnepainii]]'',
File:Berberis gagnepainii fruit.jpg|''[[Berberis gagnepainii|B. gagnepainii]]''
File:Berberis prattii1.jpg|''[[Berberis prattii|B. prattii]]''
File:Berberis-thunbergii.JPG|''[[Berberis thunbergii|B. thunbergii]]''
File:Berberis valdiviana 120502-2.jpg|''[[Berberis valdiviana|B. valdiviana]]'', цвеќиња од [[Чиле]] (одгледувани во Велика Британија)
File:Berberis verruculosa leaves.jpg|''[[Berberis verruculosa|B. verruculosa]]'', горната страна на изданокот погоре, долната страна подолу
File:Berberis-vulgaris-flowers.jpg|''[[Berberis vulgaris|B. vulgaris]]'' цвеќиња и зеленило, одгледувани во [[Данска]]
File:Barberry blossom in Eastern Siberia.jpg|Цвет од жолтика во Источен Сибир
</gallery>
{{Taxonbar|from=Q158503}}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Wikisource1911Enc|Barberry}}
*{{Ризница-вметнато|italic=on}}
*{{Викивидови-ред|''Berberis''}}
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Растенија за бонсаи]]
[[Категорија:Бобинки]]
[[Категорија:Жолтика]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
rtu5tud7dx3a5cpm5dmtktp6y20lyj5
Дејан Илиев
0
1389767
5608581
5546537
2026-08-12T15:04:31Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608581
wikitext
text/x-wiki
'''Дејан Илиев''' (роден на 25 февруари 1995 година) — македонски професионален [[фудбал]]ер кој игра како [[Голман (фудбал)|голман]] за клубот [[ФК Рапид Букурешт|Рапид Букурешт]] од романската [[Лига 1 (Романија)|Лига I]], и за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|фудбалската репрезентација на Македонија]].
== Кариера ==
=== Ран живот ===
Илиев е роден во [[Струмица]], Македонија,<ref name="worldfootball">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.worldfootball.net/person/pe301278/dejan-iliev/|title=Dejan Iliev: Profile|work=worldfootball.net|publisher=HEIM:SPIEL|accessdate=4 June 2020}}</ref> а фудбалски дебитирал во младинскиот клуб во својот роден град, [[ФК Беласица]]. Тој бил забележан од агентите [[ФК Арсенал|на Арсенал]] и потпишал договор за нивната академија во Лондон, во 2012 година.<ref name="Arsenal">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.arsenal.com/news/features/perfect-dey|title='I'm in a place everyone wants to be'|work=www.arsenal.com|language=en|accessdate=27 June 2019}}</ref>
=== Арсенал ===
Илиев се приклучил на Академијата на Арсенал веднаш по потпишувањето на младинскиот договор.<ref name="Arsenal"/> Тој потпишал тригодишно продолжување на договорот од март 2015 година до јуни 2018 година,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.arsenal.com/news/news-archive/20150306/deyan-iliev-signs-new-contract|title=Deyan Iliev signs new contract|work=www.arsenal.com|language=en|accessdate=27 June 2019}}</ref> кога потпишал уште едно продолжување.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.arsenal.com/news/deyan-iliev-signs-contract-extension|title=Deyan Iliev signs contract extension|work=www.arsenal.com|language=en|accessdate=27 June 2019}}</ref> Илиев се појавил три пати во составот на Арсенал како неискористена замена: против [[ФК Норич Сити|Норич]] во [[Фудбалски Лига куп на Англија|Карабао Купот]] во октомври 2017 година и двапати во [[УЕФА Лига Европа]] против Карабах и против [[ФК Челси|Челзи]] во финалето како трет голман.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/sport/football/41647092|title=Arsenal 2-1 Norwich City|date=24 October 2017|access-date=24 July 2019|language=en-GB}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/sport/football/46037946|title=Europa League: Arsenal's Laurent Koscielny returns in easy 1-0 win over Qarabag|date=13 December 2018|access-date=24 July 2019|language=en-GB}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/sport/football/48368406|title=Chelsea beat Arsenal 4-1 to win Europa League final|date=29 May 2019|access-date=24 July 2019|language=en-GB}}</ref>
Договорот на Илиев со клубот бил раскинат во јануари 2022 година со меѓусебна согласност.<ref name="Malley 2022">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mirror.co.uk/sport/football/transfer-news/january-transfer-deals-premier-league-25886119|title=Premier League done deals in January window so far|last=Malley|first=Tom|date=8 January 2022|work=mirror|accessdate=20 January 2022}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.arsenal.com/deyan-iliev-leaves-club-mutual-contract-terminated-academy|title=Deyan Iliev leaves club|date=17 January 2022|work=Arsenal.com|accessdate=20 January 2022}}</ref>
==== Позајмица на Серед ====
Во јули 2019 година, се преселил во ШКФ Серед на едногодишна позајмица, а на 22-ри истиот месец дебитирал за својот нов клуб кога бил поразен со 2:0 од Спартак Трнава.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.skficlinicsered.sk/v-1-kole-fortuna-ligy-prehra-v-trnave/|title=V 1. kole Fortuna ligy prehra v Trnave|work=skficlinicsered.sk|language=sk|accessdate=22 July 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gol.mk/fudbal/debi-so-poraz-za-vojneski-i-iliev-vo-slovachki-sered|title=Деби со пораз за Војнески и Илиев во словачки Серед|date=22 July 2019|work=gol.mk|language=mk|accessdate=22 July 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonianfootball.com/macedonian-internationals-performances-19-22-07-2019/|title=Macedonian internationals performances (19-22.07.2019)|date=22 July 2019|work=www.macedonianfootball.com|language=en|accessdate=22 July 2019}}</ref>
==== Позајмица на Јагелонија Бјалисток ====
По раниот крај на неговата позајмица во ШКФ Серед, Илиев одлучил да се приклучи на полскиот клуб во полската [[Екстракласа]] Јагелонија Бјалисток до крајот на сезоната 2019/20 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.arsenal.com/news/iliev-agrees-join-jagiellonia-bialystok-loan|title=Iliev agrees to join Jagiellonia Bialystok on loan|publisher=Arsenal F.C.|accessdate=26 July 2021}}</ref> Тој одиграл четири натпревари откако се повредил.
==== Позајмица на Шрузбери Таун ====
На 8 октомври 2020 година, Илиев се приклучил кон тимот од англиската [[Фудбалска лига на Англија Еден|Лига Еден]] [[ФК Шрузбери Таун|,ФК Шрузбери Таун,]] на краткорочна позајмица.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/54465975|title=Dejan Iliev: Shrewsbury sign Arsenal goalkeeper on loan|date=8 October 2020|work=BBC Sport|access-date=8 October 2020}}</ref> На 28 јануари 2021 година, тој се вратил повторно во Арсенал.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.shrewsburytown.com/news/2021/january/deyan-iliev-departs-town/|title=Deyan Iliev departs Town|date=28 January 2021|publisher=Shrewsbury Town FC|accessdate=28 January 2021|archive-date=2025-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20251011215849/https://www.shrewsburytown.com/news/2021/january/deyan-iliev-departs-town/|url-status=dead}}</ref>
==== Втор заем на Серед ====
На 26 јули 2021 година, Арсенал објавил дека Илиев се вратил во ШКФ Серед на позајмица до крајот на сезоната.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.arsenal.com/news/deyan-iliev-joins-skf-sered-loan-202122|title=Deyan Iliev joins SKF Sered on loan for 2021-22|publisher=Arsenal F.C.|accessdate=26 July 2021}}</ref>
=== АС Тренчин ===
На 7 февруари 2022 година, Илиев потпишал договор на една ипол година со клубот од Фортуна Лига АС Тренчин.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.astrencin.sk/clanek.asp?id=A-tim-Iliev-prichadza-zvysit-konkurenciu-medzi-brankarmi-9531|title=A-tím {{!}} Iliev prichádza zvýšiť konkurenciu medzi brankármi|date=7 February 2022|work=AS Trenčín|language=sk|archive-url=https://web.archive.org/web/20220407014120/https://www.astrencin.sk/clanek.asp?id=A-tim-Iliev-prichadza-zvysit-konkurenciu-medzi-brankarmi-9531|archive-date=7 April 2022|accessdate=12 June 2022}}</ref> Тој дебитирал на голот на 30 април во победата од 5:2 против Татран Липтовски Микулаш.<ref>{{Наведени вести|url=https://tvnoviny.sk/fortuna-liga/clanok/168213-video-trencin-si-doma-zgustol-na-lipt-mikulasi-hetrikom-sa-blysol-srbsky-mladik|title=VIDEO: Trenčín si doma zgustol na Lipt. Mikuláši. Hetrikom sa blysol srbský mladík {{!}} TVNOVINY.sk|date=30 April 2022|work=TVNoviny|access-date=12 June 2022|language=cs}}</ref>
=== ХЈК Хелсинки ===
На 8 февруари 2023 година, Илиев потпишал со ХЈК Хелсинки во Финска за сезоната 2023, со опција за продолжување и во 2024 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hjk.fi/artikkelit/miehet/dejan-iliev-hjkn-maalille/|title=Dejan Iliev HJK:n maalille|date=8 February 2023|publisher=HJK|language=fi|trans-title=Dejan Iliev for HJK's goal|accessdate=29 March 2023}}</ref> На 1 август 2023 година, било објавено дека Илиев ќе биде исклучен до крајот на сезоната по повредата на лактот, заработена на натпреварот против СЈК Сеинајоки. На крајот од сезоната, ХЈК не ја искористил својата опција и Илиев бил ослободен.
=== Сараево ===
Во декември 2023 година, Илиев потпишал договор и со клубот од [[Премиер лига на Босна и Херцеговина|босанската Премиер лига,]] Сараево. На крајот од сезоната, клубот одлучил да не го продолжи договорот на Илиев.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://sport1.oslobodjenje.ba/s1/fudbal/premijer-liga-bih/zvanicno-zimus-stigao-na-kosevo-fudbaler-u-dogovoru-sa-klubom-napustio-sarajevo-962438|title=Sport1 - (ZVANIČNO) Zimus stigao na Koševo: Fudbaler u dogovoru sa klubom napustio Sarajevo|date=17 June 2024|publisher=[[Oslobođenje]]|language=bs|accessdate=17 June 2024}}</ref>
=== УТА Арад ===
На 18 јуни 2024 година, Илиев потпишал нов договор со клубот од романската [[Лига 1 (Романија)|Лига 1]] УТА Арад.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.uta-arad.ro/stiri/bun-venit-dejan-iliev|title=Bun venit, Dejan Iliev!|date=18 June 2024|publisher=FC UTA Arad|language=ro|accessdate=20 June 2024}}</ref>
== Меѓународна кариера ==
Илиев вкупно десет пати настапил за селекциите на Македонија до 19 и [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|до 21 година]]. Тој бил повикан во [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската]] репрезентација, во која дебитирал во 2022 година.
== Почести ==
'''Арсенал'''
* Вицешампион [[УЕФА Лига Европа|на УЕФА Лига Европа]] : 2018–19<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.uefa.com/uefaeuropaleague/match/2025487--chelsea-vs-arsenal/|title=2018/19, Final: Chelsea 4–1 Arsenal: Overview|publisher=UEFA|accessdate=4 June 2020}}</ref>
'''ХЈК'''
* Веикауслига : 2023
* Фински Лига Куп : 2023
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Илиев, Дејан }}
[[Категорија:Фудбалери на ФК Арсенал]]
[[Категорија:Македонски фудбалски репрезентативци]]
[[Категорија:Фудбалери од Струмица]]
[[Категорија:Родени во 1995 година]]
s9v3lwbvijzzenmyby5otx9nov5cltf
Ден на родителите
0
1390749
5608562
5542747
2026-08-12T14:14:10Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608562
wikitext
text/x-wiki
'''Денот на родителите''' се одбележува на 8 мај. Во Јужна Кореја овој празник бил воспоставен во 1973 година, заменувајќи го претходниот Ден на мајката, кој исто така се славел на 8 мај и вклучувал јавни и приватни прослави.
Во Соединетите Американски Држави, Денот на родителите бил воведен во 1994 година од претседателот [[Бил Клинтон]], како официјален празник за оддавање почит на улогата на родителите во семејството и општеството.
На глобално ниво, 1 јуни е прогласен за „Глобален ден на родителите“ од страна на [[Обединети нации|Обединетите нации]], како знак на благодарност за посветеноста и жртвите што родителите ги прават за своите деца.
На Филипините, иако не се одбележува или слави овој ден во меѓународен контекст, првиот понеделник од декември секоја година е прогласен за Ден на родителите, со цел да се нагласи важноста на семејството и родителската грижа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://malacanang.gov.ph/74663-the-first-monday-of-december-is-mothers-day-and-fathers-day/|title=The first Monday of December is Mother's Day and Father's Day|publisher=Malacañan Palace Presidential Museum and Library|archive-url=https://web.archive.org/web/20141208012108/http://malacanang.gov.ph/74663-the-first-monday-of-december-is-mothers-day-and-fathers-day/|archive-date=December 8, 2014|accessdate=June 18, 2017}}</ref>
== Меѓународно ==
[[Обединети нации|Обединетите нации]] го прогласиле 1 јуни за Светски ден на родителите, со цел да им се оддаде почит на сите родители ширум светот за нивната несебична посветеност кон децата и за нивната доживотна жртва во негувањето на овој однос.
Овој ден е симбол на благодарност и признание за улогата на родителите како темел на семејството и општеството. Тој потсетува дека љубовта, грижата и жртвата на родителите се незаменливи во развојот на секое дете и во градењето на здрави заедници.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.un.org/en/events/parentsday/|title=Global Day of Parents|publisher=United Nations|accessdate=June 6, 2014}}</ref>
== Во Соединетите Американски Држави ==
Во [[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]], Денот на родителите се одржува на четвртата недела од јули. <ref>{{Наведени вести|url=https://chippewa.com/dunnconnect/opinion/eloise-anderson-helping-parents-work-so-children-can-succeed/article_c8c77e34-12de-587e-b36d-9c488332a251.html|title=Helping parents work, so children can succeed|last=Anderson|first=Eloise|date=July 22, 2018|work=Dunn County News|access-date=July 22, 2018|location=[[Wisconsin]]|author-link=Eloise Anderson}}</ref> Овој празник бил воспоставен во 1994 година кога претседателот [[Бил Клинтон]] потпишал [[Конгрес на Соединетите Американски Држави|Конгресна]] резолуција ( {{ЗаконикСАД|36|135}}) за „препознавање, подигнување и поддршка на улогата на родителите во воспитувањето на децата“. Предлог-законот го предложил републиканскиот сенатор Трент Лот. Тој бил поддржан од членовите на Црквата за обединување, која исто така слави празник наречен Ден на родителите, иако на различен датум.<ref name="parents day">{{Наведени вести|title=Parents Day shows links of Moon's church to GOP|last=Mobile Register staff|date=July 30, 2000|work=[[Mobile Register]]|page=A9}}</ref> Денот на родителите се слави низ целите Соединети Американски Држави.
== Во Јужна Кореја ==
[[Податотека:W_carnation4051.jpg|алт=|мини|250x250пкс|[[Градинарски каранфил|Dianthus caryophyllus]], попознати како каранфили, цвеќиња што го симболизираат Денот на родителите и им се даваат на родителите од децата при прославата на Денот на родителите во [[Јужна Кореја|Јужна Кореја.]]]]
Во [[Јужна Кореја]], Денот на родителите секоја година се одржува на 8 мај.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://terms.naver.com/entry.nhn?docId=580810&cid=46625&categoryId=46625|title=Parents' day by Korean Nation Culture Encyclopedia|work=Korean Nation Culture Encyclopedia(http://encykorea.aks.ac.kr)}}</ref> Овој ден го слават и јавноста и владата, а во центарот на семејните настани се родителите. Една од најпопуларните активности е давањето каранфили на родителите како симбол на љубов и благодарност.
Церемонијата за одбележување на Денот на родителите претставува еден вид годишнина. Традицијата на носење каранфили потекнува од христијанската култура во Соединетите Американски Држави (САД), но во Кореја таа се спојува со конфучијанските идеи и западната религија и култура, создавајќи уникатен празник кој ја нагласува важноста на семејството.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://terms.naver.com/entry.naver?cid=50221&docId=1023221&categoryId=50230|title=어버이날|work=terms.naver.com|language=ko|accessdate=2021-04-24}}</ref> Јавните настани се организирани од Министерството за здравство и благосостојба, и вклучуваат јавни прослави, свечени церемонии и доделување награди на родители кои се истакнале со својата посветеност и грижа. <ref name="Folkency">{{Наведена мрежна страница|url=http://folkency.nfm.go.kr/sesi/dic_index.jsp?P_MENU=04&DIC_ID=1170|work=한국세시풍속사전|publisher=[[National Folk Museum of Korea]]|language=ko|script-title=ko:어버이날|trans-title=Parents' Day|accessdate=May 5, 2014}}</ref>
Прославувањето односно одбележувањето на Денот на родителите започнало од 1930-тите. Почнувајќи од 1930 година, некои [[Христијани|христијански]] заедници почнале да го слават Денот на мајката или Денот на родителите. Оваа традиција била комбинирана со традиционалната корејска [[Конфуцијанство|конфучијанистичка]] култура за на крајот да се дојде до Денот на мајката.<ref name="Folkency"/> Во 1956 година, од страна на Државниот совет на Јужна Кореја 8 мај бил прогласен за годишен Ден на мајката.<ref name="Doopedia">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.doopedia.co.kr/doopedia/master/master.do?_method=view&MAS_IDX=101013000851568|work=Doopedia|publisher=[[Doosan Corporation]]|language=ko|script-title=ko:어버이날|trans-title=Parents' Day|accessdate=May 5, 2014}}</ref> Од друга страна пак прашањето за Денот на таткото било дискутирано и на 30 март 1973 година, 8 мај бил прогласен за Ден на родителите според Претседателскиот декрет 6615, или ''Правилникот за разни празници''.<ref name="Doopedia" /> Кога првпат бил востановен Денот на родителите, целата недела околу 8 мај била одредена да биде недела за почитување на постарите лица, но почитувањето на постарите лица во месец мај било укинато во 1997 година, а октомври станал месец одреден за почитување на постарите лица.<ref name="Folkency" />
== На Филипините ==
Денот на мајките традиционално се слави секоја година на првиот понеделник од декември. Овој празник е посветен на мајките и нивната незаменлива улога во семејството и општеството.
На овој ден, децата носат кадена де амор (срцевидна значка) на градите како симбол на љубов и благодарност кон своите мајки. Децата кои имаат жива мајка ставаат розова кадена де амор, додека оние кои ја изгубиле мајката носат бела кадена де амор, како знак на сеќавање и почит.
Оваа традиција не е само обичај, туку и длабоко емотивен чин кој ја нагласува врската меѓу мајката и детето.
Во 1921 година, била издадена циркуларна порака број 33, со која првиот понеделник од секој декември бил прогласен за Ден на мајките, како одговор на апелот на Федерацијата на женски клубови во Илокос Норте.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://web.senate.gov.ph/lisdata/40473396!.pdf|title=Senate Bill No. 2130, 13th Congress of the Republic|accessdate=2026-04-05|archive-date=2025-07-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20250707124010/https://web.senate.gov.ph/lisdata/40473396!.pdf|url-status=dead}}</ref>
Подоцна, за време на Владата на Филипинскиот Комонвелт, тогашниот претседател Мануел Кесон издал Проглас бр. 213 (1937), со кој Денот на мајките бил преименуван во Ден на родителите. Причината за оваа промена била практична: петициите за одредување посебен датум за Денот на татковците не биле препорачливи, бидејќи веќе имало многу празници. Затоа се сметало за посоодветно Денот на мајките и Денот на татковците да се слават заедно, а не одделно.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lawphil.net/executive/proc/proc1937/proc_213_1937.html|title=Manuel L. Quezon. Proclamation No. 213. 1937.}}</ref>
Во 1980 година, бил издаден нов проглас со кој првата недела и првиот понеделник од декември биле прогласени за Ден на татковците и Ден на мајките, соодветно. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.officialgazette.gov.ph/1980/11/27/proclamation-no-2037-s-1980/|title=Ferdinand Marcos. Proclamation No. 2037. 1980.}}</ref>
Во 1988 година, претседателска прогласување ја следело меѓународната практика на прославување на Денот на мајките и Денот на татковците, со што повеќето Филипинци се запознале со глобалниот датум на одбележување.
Сепак, во 1998 година, тогашниот претседател Џозеф Естрада се обидел да ја оживее традицијата преку Проглас бр. 58, член 1, со кој повторно се нагласувало значењето на домашната традиција на прославување на родителите во декември.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lawphil.net/executive/proc/proc1998/proc_58_1998.html|title=Joseph Ejercito Estrada. Proclamation No. 58. 1998.}}</ref>
== Во Демократска Република Конго ==
Во [[Демократска Република Конго]], Денот на родителите е еден од најзначајните државни празници и секоја година се прославува на 1 август. Овој ден е посветен на чествување на улогата на мајките и татковците во конгоанското општество, како и на значењето на семејната единица како темел на заедницата.
Празникот бил воведен во 1979 година од тогашниот претседател Мобуту Сесе Секо, кој одлучил да го замени празникот [[Ден на сите светци]], наследство од колонијалната ера, со празник што ќе биде посветен на родителите и предците. Со тоа, празникот добил длабока културна и национална симболика: наместо да се слави колонијалното минато, се слави семејството, традицијата и корените на конгоанскиот народ.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://congo-tourisme.org/decouverte/festivites/?lang=en|title=FESTIVITÉS|publisher=Tourisme RDC Congo}}</ref>
Традиционално, рано наутро на овој ден, луѓето одат на гробиштата за да ги исчистат и уредат, оддавајќи почит на починатите роднини. Потоа, во текот на денот, им се даваат честитки и подароци на родителите, како знак на благодарност за нивната љубов и жртва. Оваа практика ја нагласува длабоката врска меѓу живите и предците, како и континуитетот на семејните вредности. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.officeholidays.com/holidays/dr-congo/parents-day|title=Parents' Day in DR Congo in 2020|publisher=Office Holidays}}</ref>
Современите прослави на Денот на родителите во Конго вклучуваат семејни собири, културни настани и јавни церемонии. Во училиштата и заедниците се организираат активности за да се поттикнат младите да ја ценат улогата на родителите, а медиумите често емитуваат програми посветени на семејството и традицијата. Владата и локалните институции понекогаш организираат свечени настани каде што се оддава признание на родители кои се истакнале со својата посветеност и пример.
Со тоа, 1 август во Конго не е само празник, туку и силен културен симбол кој ја нагласува важноста на семејството, почитта кон предците и благодарноста кон родителите – како темел на личниот и општествениот развој. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://aglobalworld.com/holidays-around-the-world/congo-parents-day/|title=Democratic Republic of the Congo Celebrates Parents Day|publisher=Holidays Around the World}}</ref>
== Во Индија ==
Во Индија, 14 февруари се одбележува како „Ден на родителите“, празник кој има за цел да ја истакне важноста на семејството и да им оддаде почит на родителите за нивната љубов, грижа и жртви. Наместо да биде ден посветен на романтичната љубов, како што е во многу други земји, во Индија овој датум се користи за да се нагласи семејната врска и благодарноста кон родителите.
== Поврзано ==
* [[Ден на таткото]]
* [[Ден на мајката]]
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Меѓународни денови на Обединетите нации]]
[[Категорија:Празници во јули]]
[[Категорија:Празници во јуни]]
[[Категорија:Празници во мај]]
fbcnr0bi0lzphohrurk4wex8i9xfth9
Закон за руски странски агенти
0
1390964
5608809
5551947
2026-08-13T08:53:54Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608809
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox legislation
|short_title = Закон за руски странски агенти
|legislature =
|image =
|imagesize =
|imagealt =
|caption =
|long_title = За измени и дополнувања на законските акти на Руската Федерација во врска со регулирањето на активностите на непрофитните организации кои вршат функции на странски агент
|citation = 121-FZ
|enacted_by =
|date_enacted = 20 јули 2012
|date_passed =
|enacted_by2 =
|date_enacted2 =
|date_passed2 =
|date_assented =
|royal_assent =
|date_commenced = 21 ноември 2012
|bill = 102766-6
|bill_citation =
|bill_date =
|introduced_by =
|1st_reading =
|2nd_reading =
|3rd_reading =
|committee_report =
|bill2 =
|bill_citation2 =
|bill_date2 =
|introduced_by2 =
|1st_reading2 =
|2nd_reading2 =
|3rd_reading2 =
|committee_report2 =
|white_paper =
|amendments =
|repeals =
|related_legislation =
|summary =
|keywords =
|status =
}}
'''Законот за руски странски агенти''' бара секоја личност или организација која прима било каква форма на поддршка од надвор од [[Русија]] или се смета дека е под странско влијание да се регистрира како [[странски агент]].<ref>{{Cite web |date=2022-07-14 |title=Putin Signs Expanded 'Foreign Agents' Law |url=https://www.themoscowtimes.com/2022/07/14/putin-signs-expanded-foreign-agents-law-a78298 |access-date=2022-07-14 |website=[[The Moscow Times]] |language=en}}</ref> За разлика од [[Закон за регистрација на странски агенти на САД|Закон за регистрација на странски агенти]] (FARA) кој е насочен кон оние кои конкретно дејствуваат во име и под контрола на странски субјекти, рускиот закон претпоставува странска контрола од било каква странска поддршка, колку и да е минимална.<ref name="WP1">{{Cite news|title=Putin pushes NGO foreign agent law|newspaper=Washington Post|access-date=2013-06-01|url=https://www.washingtonpost.com/world/europe/putin-pushes-ngo-foreign-agent-law/2013/04/15/d9509ec2-a37e-11e2-9c03-6952ff305f35_story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20130426010102/http://articles.washingtonpost.com/2013-04-17/world/38597570_1_russia-putin-alexander-cherkasov|url-status=live|archive-date=2013-04-26|first=Kathy|last=Lally|date=2013-04-18}}</ref><ref name="NYT3">{{Cite news|issn=0362-4331|last=Barry|first=Ellen|title=Russia Introduces Law Limiting Aid for Nonprofits|work=The New York Times|access-date=2013-06-01|date=2012-07-02|url=https://www.nytimes.com/2012/07/03/world/europe/russia-introduces-law-limiting-aid-for-nonprofits.html}}</ref> Додека FARA се применува главно за професионални лобисти и политички консултанти кои работат за странски влади, руската легислатива го опфаќа широкиот спектар на актери на [[граѓанско општество|граѓанското општество]] вклучувајќи [[Невладина организација|невладини организации]], медиумски организации, новинари и приватни лица.<ref name="france24">{{Cite web|title=Russian MPs pass controversial bill to label NGOs 'foreign agents'|work=FRANCE 24|date=13 July 2012|access-date=2013-06-01|url=http://www.france24.com/en/20120713-russia-parliament-votes-label-ngos-foreign-agents}}</ref>
Првично воведен во 2012 година како одговор на [[Руски протести (2011–2013)|протести]] против враќањето на [[Владимир Путин]] на претседателската функција, законот постепено е прошируван преку бројни амандмани.<ref>{{cite news |last1=Seddon |first1=Max |title=Meduza feels force of Kremlin's media crackdown |url=https://www.ft.com/content/379e19fe-e366-4224-a12a-23b579472467 |access-date=9 April 2022 |work=Financial Times |date=29 April 2021}}</ref> Ознаката носи тешки административни обврски вклучувајќи задолжителни ревизии, детални барања за извештаи и задолжително означување на сите публикации со одредба за статусот на ''странски агент''.<ref>{{Cite news|title=Harassed and shunned, the Russians labelled foreign agents by Kremlin|url=https://www.theguardian.com/world/2015/apr/26/harassed-and-shunned-the-russians-labelled-foreign-agents-by-kremlin|website=The Guardian|access-date=2015-07-10|first1=Kate|last1=Lyons|first2=Mark|last2=Rice-Oxley}}</ref> Организациите и поединците кои се означени како странски агенти се соочуваат со значителни ограничувања во нивните активности и ризикуваат високи казни или кривична одговорност за непочитување.
[[Европскиот суд за човекови права]] пресудил дека законот ги крши основните права и носи „''ознаки на тоталитарен режим''“ создавајќи средина на сомнеж кон независните гласови.<ref name="ECHR2024Kobaliya">{{Cite web |title=Kobaliya and Others v. Russia |url=https://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-229846 |publisher=European Court of Human Rights |access-date=22 October 2024}}</ref> Терминот ''странски агент'' ({{Langx|ru|иностранный агент|inostrannyy agent|links=no}}) сам по себе носи силни негативни конотации во рускиот јазик, поврзани со шпионажата од времето на [[Студената војна]], и е критикуван како алатка за стигматизирање и супресија на граѓанското општество и [[Слобода на печатот во Русија|слобода на печатот во Русија]], особено на групите кои се спротивставуваат на Владимир Путин.<ref name="DW">{{cite news |last1=Phalnikar |first1=Sonia |title=What is Russia's foreign agent law? {{!}} DW {{!}} 03.02.2022 |url=https://www.dw.com/en/what-is-russias-foreign-agent-law/a-60652752|access-date=9 April 2022 |work=DW |date=3 February 2022}}</ref>
== Историја ==
=== Руски непрофитни организации ===
На 21 ноември 2012 година, стапил на сила Федералниот закон од 20 јули 2012 година бр. 121-ФЗ „За изменување на законодавните акти на Руската Федерација во врска со регулирањето на активностите на непрофитни организации кои вршат функции на странски агент“<ref>{{cite act|type=Federal Law|index=121-FZ|date=20 July 2012|legislature=[[State Duma]]|title=О внесении изменений в отдельные законодательные акты Российской Федерации в части регулирования деятельности некоммерческих организаций, выполняющих функции иностранного агента|language=ru|trans-title=On Amendments to Legislative Acts of the Russian Federation regarding the Regulation of the Activities of Non-profit Organizations Performing the Functions of a Foreign Agent|url=http://pravo.gov.ru/proxy/ips/?searchres=&bpas=cd00000&a3=102000505&a3type=1&a3value=&a6=&a6type=1&a6value=&a15=&a15type=1&a15value=&a7type=1&a7from=&a7to=&a7date=20.07.2012&a8=121-%D4%C7&a8type=1&a1=&a0=&a16=&a16type=1&a16value=&a17=&a17type=1&a17value=&a4=&a4type=1&a4value=&a23=&a23type=1&a23value=&textpres=&sort=7&x=51&y=13}}</ref> кој го менува Федералниот закон бр. 82-ФЗ „За јавни здруженија“ од 19 мај 1995, Федералниот закон бр. 7-ФЗ „За непрофитни организации“ од 12 јануари 1996, Федералниот закон бр. 115-ФЗ „За борба против легализирањето (перењето) на приходи од криминал и финансирањето на тероризмот“ од 7 август 2001, [[Кривичен законик на Русија|Кривичниот законик на Русија]] и Кривичниот процесен законик на Русија.<ref>{{cite news |author=<!--Staff writer(s)/no by-line.--> |date=21 November 2012 |title=Российские НКО не хотят быть 'иностранными агентами' |url=https://www.bbc.com/russian/russia/2012/11/121121_russia_ngo_agents_debate |work=[[BBC]] |language=ru}}</ref> Според овој закон, секоја руска непрофитна организација, освен државните и општинските компании, може да биде прогласена за странски агент доколку учествува во политичка активност во Русија и прима финансии од странски извори. Политичката активност се дефинира како влијание врз јавното мислење и јавната политика, вклучувајќи праќање барања и петиции.
=== Медиумски организации и поединци означени како странски агенти ===
==== Амандмани на Законот за масовни медиуми (2017) ====
Федералниот закон бр. 327-ФЗ, донесен на [[25 ноември]] [[2017]] година, го вовел концептот на „''странска медиумска организација која врши функции на странски агент''“ во Законот за масовни медиуми (бр. 2124-1, 27 декември 1991). ''Медиумска организација – странски агент'' се дефинира како секое странско тело, регистрирано или не, кое објавува печатени, аудио, аудиовизуелни или други содржини наменети за неограничена публика и прима финансии или средства од странски извори, директно или преку руски субјекти. Овие организации се подложни на истите обврски како ''странска [[невладина организација]]'' (НВО).<ref name="law327">Federal Law no. 327-FZ, 25 November 2017</ref>
==== Проширување на дефиницијата (2019) ====
Федералниот закон бр. 426-ФЗ, усвоен на [[2 декември]] [[2019]] година, понатаму го проширила обемот на медиумските организации – странски агенти за да ги вклучи и поединците. Исто така вовел нова основа за означување, дозволувајќи поединци или руски правни субјекти кои учествуваат во создавање или распространување на публикации од ''странски медиумски организации'' или руски правни субјекти основани од ''медиумски организации – странски агенти'' да бидат означени како странски агенти.<ref name="law426">Federal Law no. 426-FZ, 2 December 2019</ref> Понатаму, било задолжено секое означено странско тело и поединец да формира руски правен субјект во рок од еден месец од означувањето, кој ќе биде регистриран како странски агент и мора да ги почитува истите обврски како ''странска невладина организација''. Сите материјали распространети од овие субјекти мора јасно да бидат означени како потекнуваат од странски агент, а распространување без потребното означување е забрането.<ref name="law426" />
==== Барања за означување (2020) ====
На [[23 септември]] [[2020]] година, [[Роскомнадзор]], рускиот регулатор за телекомуникации и медиуми, издал Наредба бр. 124, која ги дефинира специфичните барања за означување на материјали произведени или распространети од ''медиумски организации – странски агенти''. Наредбата предвидува дека означувањето мора да вклучува известување за статусот на странски агент, при што големината на текстот треба да биде двојно поголема од основниот текст за печатени и онлајн материјали. За аудиовизуелни содржини, етикетата мора да покрива најмалку 20% од сликата и да биде видливо поставена на почетокот на материјалот, траејќи најмалку 15 секунди пред било какви прекини.<ref name="order124">Roskomnadzor Order No. 124, 23 September 2020</ref>
=== Странски агенти – нерегистрирани здруженија и поединци ===
==== Проширување на нерегистрирани здруженија и поединци (2020) ====
Федералниот закон бр. 481-ФЗ, донесен на [[30 декември]] [[2020]] година, го проширило означувањето на странски агенти за нерегистрирани јавни здруженија кои учествуваат во политички активности и примаат средства од странски извори. Законот исто така се применува на поединци, без разлика на националноста, кои учествуваат во политичка активност или собираат информации за воените способности на Русија и примаат странско финансирање.<ref name="law481">Federal Law no. 481-FZ, 30 December 2020</ref> Означените поединци мора да поднесуваат извештаи за своите активности и лични расходи на секои шест месеци и да ги означуваат сите комуникации со известување за странски агент.<ref name="law481" />
==== Дополнителни ограничувања за медиуми (2020) ====
Законот исто така го измени Законот за масовни медиуми, забранувајќи медиуми и интернет публикации да споменуваат какви било субјекти или поединци – странски агенти или да споделуваат нивни материјали без да се вклучи известување за нивниот статус на странски агент.<ref name="law481" />
== Закон за странски агенти од 2022 ==
=== Нова дефиниција на странски агент (2022) ===
Федералниот закон бр. 255-ФЗ, усвоен на [[14 јули]] [[2022]] година, ги заменил сите претходни закони за странски агенти. Законот го дефинира ''странски агент'' како секое руско или странско тело или поединец кој прима поддршка или е под странско влијание и кој учествува во политички активности, собира информации за воени способности или создава и распространува информации наменети за широка публика.<ref name="law255">Federal Law No. 255-FZ, 14 July 2022</ref> Политичките активности вклучуваат јавни настани, [[Лобирање|лобирање]], спроведување [[анкета]] и изразување мислења за владините политики.<ref name="law255" />
=== Дефиниции на странско влијание и извори ===
''Странско влијание'' се дефинира како примање поддршка, било парична, организациска или советодавна, од ''странски извори'', кои вклучуваат странски држави, организации, [[странски државјани|државјани]] и секој поединец или субјект под странско влијание.<ref name="law255" />
=== Јавен регистар и обврски за откривање информации ===
[[Министерство за правда (Русија)|Министерството за правда]] води јавен регистар на означени странски агенти, кој ги вклучува личните податоци како целосни имиња, псевдоними, даночни идентификациски броеви и основите за означувањето. Странските агенти мора да го откријат својот статус во политичките активности и да ги означуваат сите материјали како потекнуваат од странски агент.<ref name="law255" />
== Ограничувања за странските агенти ==
=== Забрани за јавни функции ===
Означените странски агенти имаат забрана да извршуваат јавни функции, да учествуваат во изборни комисии, да бидат членови на јавни советодавни тела и да номинираат кандидати за одбори за надзор на затворите.<ref name="law255" /> Исто така, им е забрането да даваат политички донации, да организираат јавни настани и да поддржуваат изборни кампањи.<ref name="law255" />
=== Ограничувања во образованието и медиумите ===
Означените поединци и субјекти имаат забрана да се занимаваат со каков било вид образовна дејност, да извршуваат функции во државни или општински образовни институции и да создаваат содржини за малолетници.<ref name="law255" /> Исто така, тие немаат право на државна или општинска финансиска поддршка, ниту на грантови во областа на уметноста. Исто така им е забрането учество во [[јавни набавки]].<ref name="law255" />
=== Други ограничувања ===
Странските агенти имаат забрана да инвестираат или да управуваат со критична информатичка инфраструктура, да даваат експертски мислења за животната средина или антикорупција и да се рекламираат во медиумски организации – странски агенти. Прекршувањето на овие регулативи може да резултира со административна или кривична одговорност, а повторените прекршоци може да доведат до ликвидација на вклученото правно лице.<ref name="law255" />
== Последици за НВО ==
Ознаката ''странски агент'' ги зголемува бариерите за регистрација на една НВО во Русија. Ова вклучува ограничувања за странци и лица без државјанство да основаат или дури и да учествуваат во организацијата. НВО потоа мора да се подложи на обемни ревизии. Надзорните органи имаат овластување да интервенираат и да ги прекинуваат внатрешните активности на НВО со суспензија до шест месеци.<ref name="ICNL">{{Cite news|title=NGO Law Monitor: Russia|work=ICNL|access-date=2014-02-13|date=2014-02-28|url=http://www.spiegel.de/international/europe/russian-authorities-raid-german-foundations-and-ngos-a-890969.html}}</ref>
Откако ќе бидат означени како странски агенти, организациите се должни да ги означуваат сите свои публикации и да започнуваат секое усно излагање со изјава дека е дадено од странски агент.<ref name=":0">{{Cite news|title = Harassed and shunned, the Russians labelled foreign agents by Kremlin|url = https://www.theguardian.com/world/2015/apr/26/harassed-and-shunned-the-russians-labelled-foreign-agents-by-kremlin|website = The Guardian|access-date = 2015-07-10|first1 = Kate|last1 = Lyons|first2 = Mark|last2 = Rice-Oxley}}</ref> Ознаката исто така го ограничува начинот на кој една странска организација може да дава донации ослободени од данок на одредени лица или на НВО, барајќи тие да се регистрираат и да бидат ставени на многу ограничена листа на одобрени организации.<ref name="ICNL" />
Некои НВО пријавуваат ограничен пристап до владини службеници и јавни институции, како и континуирано вознемирување.<ref name=":0" /><ref>{{Cite web|url = https://www.hrw.org/news/2015/04/20/russia-government-against-rights-groups|title = Russia: Government Against Right Groups|date = |access-date = 2015-07-10|website = |publisher = Human Rights Watch|last = |first = |archive-date = 2015-04-23|archive-url = https://web.archive.org/web/20150423014954/http://www.hrw.org/news/2015/04/20/russia-government-against-rights-groups|url-status = dead}}</ref> Пријавени се големи контроли врз НВО придружени со телевизиски екипи од [[НТВ (Русија)|НТВ]].<ref>{{Cite news|title = Russia raids human rights groups in crackdown on 'foreign agents'|url = https://www.theguardian.com/world/2013/mar/27/russia-raids-human-rights-crackdown|work= The Guardian|access-date = 2015-07-10|first = Miriam |last = Elder|date=2013-03-27}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.newsweek.com/russia-cracks-down-moscow-election-monitors-352039|work=Newsweek |title=Russia Cracks Down on Moscow Election Monitors |date=2015-07-09 |author=[[Human Rights Watch]]}}</ref>
Извештај на Министерството за правда, добиен од рускиот деловен дневник ''[[Ведомости]]'' во мај 2016 година, наведува дека критиката на законот за странски агенти се смета за политичка активност според законот за странски агенти.<ref>{{Cite web|url=https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2016/05/11/640573-kritika-zakona-inostrannih-agentah-yavlyaetsya-povodom-priznaniya-organizatsii-agentom|title=Критика закона об иностранных агентах стала поводом для признания агентом |trans-title=Criticism of the law on foreign agents became the reason for recognition by the agent |last1=Мухаметшина|first1=Елена|last2=Чуракова|first2=Ольга|date=2016-05-10|website=www.vedomosti.ru|language=Russian|access-date=2016-05-18}}</ref>
== Спроведување ==
=== 2010-ти ===
На [[4 јуни]] [[2014]] година, стапил на сила амандман на законот за странски агенти, со кој [[Министерство за правда (Русија)|Министерството за правда]] добило овластување да регистрира независни групи како странски агенти без нивна согласност, доколку министерството смета дека организациите се вклучени во политичка активност и примаат странско финансирање.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.hrw.org/russia-government-against-rights-groups-battle-chronicle|title=Russia: Government against Rights Groups. Battle Chronicle (16 August 2016)|last=|first=|date=|website=Human Rights Watch|publisher=|access-date=2016-02-25}}</ref>
До 29 јуни 2015 година, според извештај на [[Совет на Европа|Советот на Европа]] и неговиот [[Комесар за човекови права на Советот на Европа|Комесар за човекови права]], списокот на странски агенти вклучувала најмалку 70 невладини организации. Од нив, само пет организации доброволно се согласиле да се означат како странски агенти. Најмалку 20 невладини организации ја прекинале својата активност целосно или делумно, вклучително и преку самораспуштање. Поголемиот дел од организациите биле вклучени во првата половина на 2015 година.<ref>{{Cite web|title = Directorate of Communications - Council of Europe Commissioner for Human Rights reiterates his call to bring Russian NGO legislation in line with European standards|url = https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=2341539&Site=DC&BackColorInternet=F5CA75&BackColorIntranet=F5CA75&BackColorLogged=A9BACE|website = wcd.coe.int|access-date = 2015-07-19|first = Council of Europe, Directorate of Communications, All DC|last = levels}}</ref> До 24 октомври 2016 година, според извештај на [[Human Rights Watch]], списокот на активни странски агенти вклучувала 105 невладини организации. Од нив, четири се регистрирале доброволно, а најмалку 58 биле гонети поради тоа што не го сториле тоа.<ref name=":1" />
Органите за спроведување на законот во Русија извршиле внатрешни контроли во канцелариите на неколку целни организации со цел да запленат документи и записи поврзани со нивното работење. Неколку познати меѓународни организации биле мета, вклучувајќи ги [[Амнести интернешенал]], Human Rights Watch и [[Transparency International]].<ref name="IHT1">{{Cite news|title=Raids in Russia Target 'Foreign Agents'|work=IHT Rendezvous|access-date=2013-06-04|url=http://rendezvous.blogs.nytimes.com/2013/03/29/raids-in-russia-target-foreign-agents/|first=Harvey|last=Morris|date=2013-03-29}}</ref> Вкупно, повеќе од 55 организации во 16 руски региони биле подложени на ревизии.<ref name="WSJ1">{{Cite news|issn=0099-9660|last=Sonne|first=Paul|title=Russia Raids Amnesty International|work=Wall Street Journal|access-date=2013-06-01|date=2013-03-25|url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424127887323466204578382602150831228}}</ref> Овие контроли често биле придружени од новинари од [[НТВ (Русија)|НТВ]], која емитувала програми обвинувајќи активисти за човекови права и опозицијата дека ги застапуваат интересите на САД.<ref name="guardian1" /><ref name="economist1">{{Cite news |date=2013-03-28 |title=Will Russia play tough with its 'foreign agent' law? |url=https://www.economist.com/blogs/easternapproaches/2013/03/russian-politics |access-date=2013-06-04 |newspaper=The Economist}}</ref><ref name="hrw-golos-raid">{{Cite news|title=Russia: Crackdown on Election Monitors|work=Human Rights Watch|access-date=2015-07-11|url=https://www.hrw.org/node/279098|date=2015-07-09}}</ref>
Во јуни 2017 година, раководителката на НВО за човекови права „''Women of the Don''“, [[Валентина Череватенко]], била формално обвинета за злонамерно избегнување на законските обврски утврдени во законот, што претставувало прв кривичен случај покренат поради непочитување. Таа се соочила со казна до две години затвор.<ref>{{Cite news|url=https://www.hrw.org/news/2017/06/05/russia-rights-activist-facing-charges|title=Russia: Rights Activist Facing Charges|date=2017-06-05|work=Human Rights Watch|access-date=2017-06-29|language=en}}</ref> Кон крајот на јули 2017 година, обвиненијата против Череватенко биле повлечени.<ref>{{Cite web |last=Times |first=The Moscow |date=2017-07-25 |title=Charges Dropped Against Activist for 'Non-Compliance' With Foreign Agents Law |url=https://www.themoscowtimes.com/2017/07/25/foreign-agent-cherevantenko-case-dropped-a58484 |access-date=2025-12-15 |website=The Moscow Times |language=en}}</ref>
Вообичаено, правната основа за означување како странски агент не е достапна. Петар Манјахин, кој и самиот бил означен како странски агент и го оспорил тоа на суд, добил правно образложение од Министерството за правда кое тврдело дека Манјахин примал средства во странска валута врз основа на три банкарски трансфери во американски долари, кои биле меѓу негови сопствени сметки. Дополнителни причини биле еден [[Твитер|ретвит]] во поддршка на [[Meduza]] и негов напис од 2020 година за тортура од страна на полицијата во [[Новосибирск]].<ref>{{cite news |title=Минюст разъяснил, почему объявил 'иностранным агентом' журналиста Петра Маняхина. В списке претензий — статья о пытках, репост в поддержку 'Медузы' и перевод между своими счетами |url=https://meduza.io/feature/2021/11/01/minyust-raz-yasnil-pochemu-ob-yavil-inostrannym-agentom-zhurnalista-petra-manyahina-v-spiske-pretenziy-statya-o-pytkah-repost-v-podderzhku-meduzy-i-perevod-mezhdu-svoimi-schetami|access-date=2021-11-02 |website=[[Meduza]] |language=ru}}</ref>
=== 2020-ти ===
Во септември 2021 година, законот бил изменет за да вклучи список од 60 теми, чија расправа може да доведе до тоа прекршителот да биде внесен во регистарот на странски агенти.<ref>{{cite web|last=Roth|first=Andrew|url=https://www.theguardian.com/world/2021/oct/01/russia-extends-foreign-agents-law-to-critics-of-military-and-security|title=Russia extends 'foreign agents' law to critics of military and security|work=The Guardian|date=1 October 2021|access-date=26 April 2022}}</ref>
До декември 2021 година, повеќе од 100 руски медиуми биле прогласени за странски агенти, а многу од нив биле принудени да се затворат.<ref>{{cite web|date=3 December 2021|title=Число СМИ-'иноагентов' в России превысило 100|trans-title=Number of media 'foreign agents' in Russia exceeds 100|url=https://www.bbc.com/russian/news-59011912|access-date=26 April 2022|publisher=BBC Russian|language=ru}}</ref>
Не е потребно судење; доволно е барање од Министерството за правда за да се прогласи лице или организација за странски агент, при што Министерството не мора да го објасни своето образложение. Постојат многу случаи каде ова е спротивно на здравиот разум; на пример, [[Golos (изборен мониторинг)|Здружението GOLOS]] било прогласено за странски агент поради добивање на [[Сахарова награда]].<ref>{{cite web|last=Danilina|first=A.|url=https://novayagazeta.ru/articles/2021/08/20/glavnyi-reestr-fizlits-iurlits-i-vsego-takogo-inostrannogo|title=Главный реестр физлиц, юрлиц и всего такого иностранного|trans-title=The main register of individuals, legal entities, and all things foreign|work=[[Novaya Gazeta]]|date=20 August 2021|access-date=26 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220528075801/https://novayagazeta.ru/articles/2021/08/20/glavnyi-reestr-fizlits-iurlits-i-vsego-takogo-inostrannogo|archive-date=28 May 2022|url-status=dead|language=ru}}</ref>
Проширениот закон за странски агенти им овозможило на властите да ја затворат најстарата руска организација за човекови права, [[Меморијал (друштво)|Меморијал]].<ref>{{cite web|last=Phalnikar|first=Sonia|url=https://p.dw.com/p/46UYC|title=What is Russia's foreign agent law?|publisher=Deutsche Welle|date=3 February 2022|access-date=26 April 2022}}</ref>
Извештај од 2021 година на [[ОВД-Инфо]] ја опишува постојната легислатива и нејзината примена. Додека владата тврди дека означувањето не ја ограничува слободата на говор и само обезбедува транспарентност за тоа кој зборува, извештајот укажува дека регулативата има силен „''ладен ефект''“ врз медиумите, кои избегнуваат да цитираат означени организации и поединци. Самите означени лица се повлекуваат од јавната дебата поради високите парични казни наметнати од Роскомнадзор — на пример, за неуспех да се вклучи долг правен дисклејмер дури и при споделување туѓа објава на социјалните мрежи. Дополнително, субјектите означени како странски агенти имаат забрана да дејствуваат како набљудувачи на избори, законодавни експерти, кандидати за јавни надзорни комисии и други јавни функции. Во исто време, критериумите за означување се исклучително широки и нејасни, кои се движат од реално примање странски грантови до „''учество на меѓународна конференција со сместување на трошок на организаторот''“, „''подарок од пријатели или роднини што живеат во странство''“, па дури и трансфер на средства од сопствена сметка во странска валута.<ref>{{cite web|title=Created and (or) distributed|url=https://inoteka.io/ino/created-and-or-distributed-en|website=Inoteka.io|access-date=26 April 2022}}</ref><ref>{{cite web|date=29 November 2021|title=Все ещё не верите, что статус «иноагента» — это самая настоящая дискриминация? Вот много (коротких и выразительных) примеров, почему это так|trans-title=Still don't believe that the "foreign agent" status is real discrimination? Here are many (short and expressive) examples of why it is so|url=https://meduza.io/feature/2021/11/29/vse-esche-ne-verite-chto-status-inoagenta-eto-samaya-nastoyaschaya-diskriminatsiya-vot-mnogo-korotkih-i-vyrazitelnyh-primerov-pochemu-eto-tak|publisher=[[Meduza]]|language=ru|access-date=26April 2022}}</ref>
До пролетта 2022 година, десетици истакнати руски новинари, јавни активисти и научници биле прогласени за странски агенти. Значајни личности вклучуваат политичарите [[Леонид Волков]], [[Гари Каспаров]], [[Михаил Ходорковски]], политикологот [[Екатерина Шулман]], новинарите [[Роман Доброхотов]], [[Карен Шајњан]], [[Елисавета Осетинскаја]], [[Александар Невзоров]], [[Алексеј Венедиктов]], [[Владимир Кара-Мурза]], историчарот [[Евгениј Понасенков]], сатиричарот [[Виктор Шендерович]] и јутјуберот [[Јури Дуд]].<ref>{{cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/04/15/russian-journalists-political-scientist-declared-foreign-agents-a77373|title=Russian Journalists, Political Scientist Declared 'Foreign Agents'|publisher=The Moscow Times|date=15 April 2022|access-date=26 April 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://p.dw.com/p/49MlG|title=В России еще 8 человек признаны "иноагентами"|trans-title=8 More People Declared Foreign Agents in Russia|publisher=Deutsche Welle|date=1 April 2022|access-date=26 April 2022|language=ru}}</ref><ref>{{cite web|url=https://regnum.ru/news/3573102.html|title=Венедиктов* и Невзоров* включены в список иностранных агентов|publisher=Regnum|date=22 April 2022|access-date=26 April 2022|language=ru|archive-date=2025-09-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20250919130323/https://regnum.ru/news/3573102.html|url-status=dead}}</ref><ref name="Kasparov and Khodorkovsky">{{cite web|title=Михаила Ходорковского и Гарри Каспарова объявили "иностранными агентами"|language=ru|date=20 May 2022|publisher=[[Meduza]]|url=https://meduza.io/news/2022/05/20/mihaila-hodorkovskogo-i-garri-kasparova-ob-yavili-inostrannymi-agentami|access-date=26 April 2022}}</ref>
Првиот забележан случај на отстранување на поединци од регистарот се случил во април 2022 година, кога Министерството за правда ги избришало експертите за изборен мониторинг Аркадиј Љубарев и Људмила Кузмина.<ref>{{cite web|date=29 April 2022|title=В России впервые два человека смогли покинуть реестр 'иноагентов'|trans-title=In Russia, two individuals leave the "foreign agents" registry for the first time|url=https://www.bbc.com/russian/news-61271358|access-date=26 April 2022|publisher=BBC News Russian|language=ru}}</ref>
Во јули 2022 година, бил усвоен Федералниот закон бр. 255-ФЗ „''За контрола врз активностите на лица под странско влијание''“. Според ревидираните правила, властите повеќе не мора да обезбедат доказ за странско финансирање за да означат некого како странски агент — доволно е тврдење за странско влијание. Законот го дефинира таквото влијание како поддршка или притисок од странски извор, вклучувајќи преку принуда, убедување или други средства. Покрај регистарот на странски агенти, бил создаден и нов регистар на „поврзани лица“. Тој ги вклучува основачите, раководителите или вработените во организации означени како странски агенти, како и поединци кои примиле финансирање од, или биле вклучени во активностите на, такви организации.<ref>{{cite web|url=https://www.icnl.org/resources/library/on-control-over-activities-of-persons-under-foreign-influence|title=On Control over Activities of Persons Under Foreign Influence|publisher=International Center for Not-for-Profit Law (ICNL)|date=14 July 2022|access-date=26 January 2026}}</ref>
Од 15 октомври 2025 година, кривични постапки против „''странски агенти''“ може да се покренат по само една [[парична казна]] за прекршување на законот.<ref>{{cite web|date=22 October 2025|title=How the Kremlin's 'Foreign Agents' Law Strangled Freedom in Russia|url=https://www.themoscowtimes.com/2025/10/22/how-the-kremlins-foreign-agents-law-strangled-freedom-in-russia-a90872|access-date=8 January 2026|publisher=The Moscow Times}}</ref>
На 1 јануари 2026 година, стапиле на сила измените на [[оданочување во Русија|рускиот даночен систем]]. Меѓу другото, тие вовеле [[рамномерен данок|рамномерен]] 30% [[данок на доход]] за сите „странски агенти“ (даночните стапки за другите Руси се движат од 13% до 22%).<ref>{{cite web|date=3 January 2026|title=Russian laws coming into effect in 2026: detention centers for security services, 30-percent income tax for “foreign agents”|url=https://theins.ru/en/news/288153|access-date=8 January 2026|publisher=The Insider}}</ref>
==Значајни случаи==
Извор:<ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx
] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx|date=2022-10-06}}
</ref>
{| class="wikitable"
|+ Значајни организации и поединци означени како странски агенти
! Име
! Опис на случајот
! Статус
! Лого или слика
|- valign=top
! [[Alliance of Doctors]]
| Додадена во март 2021 година, московската ({{lang|ru|Альянс врачей}}) е предводена од офталмологот [[Анастасија Василјевска]], која во минатото го лекувала опозицискиот лидер [[Алексеј Навални]]. Основана е во 2018 година. Се залага за фер плати и работни услови за медицинските работници.<ref>{{cite news|author=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=3 March 2021|title=Russia Adds Alliance Of Doctors To 'Foreign Agent' List|language=en|work=[[Radio Free Europe/Radio Liberty|Radio Free Europe]]|url=https://www.rferl.org/a/russia-domestic-violence-ngo-complaint-foreign-agent/31131328.html}}
</ref>
| Отворено
|
|- valign=top
! [[Фондација за борба против корупцијата]]
| На 9 октомври 2019 година, [[Министерство за правда (Русија)|Министерството за правда]] ја означило ''Anti-Corruption Foundation'' како „странски агент“ поради уплати кои доаѓале од [[САД]] и [[Шпанија]].<ref>{{cite news|last=Dergachev|first=Vladimir|date=9 October 2019|title=Минюст объявил фонд Алексея Навального иностранным агентом|language=ru|work=[[RBK Group|RBK]]|url=https://www.rbc.ru/politics/09/10/2019/5d9dd4019a794733fee77221}}</ref> Една од овие уплати била 50 американски долари дадени од Јуриј Маслихов, руски државјанин кој живее во САД. Во интервју со новинари, Маслихов изјавил дека ги префрлил парите од својата [[PayPal]] сметка како поединец и дека и претходно правел такви донации.<ref>{{cite news |author=<!--Staff writer(s)/no by-line.--> |date=12 October 2019 |title='Это всё была провокация': интервью 'американского спонсора' Навального |url=https://openmedia.io/infometer/eto-vsyo-byla-provokaciya-intervyu-amerikanskogo-sponsora-navalnogo/ |work=Openmedia.io |language=ru}}</ref> Две други уплати во вкупен износ од 138,505 рубли и 41 [[копек|коп.]] (~$2,170) биле извршени од [[Шпанци|шпански државјанин]] Роберто Фабио Монда Карденас преку [[CaixaBank]] на 6 и 17 септември 2019 година. Одговарајќи на прашање на новинарите како, без да зборува [[руски јазик|руски]], дознал за инструкциите за уплата на фондацијата по нивното отстранување од официјалната веб-страница на организацијата, Монда Карденас не дал одговор.<ref>{{cite news |last=Kovalev |first=Alexey |date=18 October 2019 |title='Медуза' нашла испанца, из-за которого ФБК признали 'иностранным агентом'. Он не может объяснить, зачем помогал российским борцам с коррупцией |url=https://meduza.io/feature/2019/10/18/meduza-nashla-ispantsa-iz-za-kotorogo-fbk-priznali-inostrannym-agentom-on-ne-mozhet-ob-yasnit-zachem-pomogal-rossiyskim-bortsam-s-korruptsiey |work=[[Meduza]] |language=ru}}</ref> Овие уплати биле извршени во време кога банкарската сметка на фондацијата била замрзната по барање на [[Истражен комитет на Русија|Истражниот комитет на Русија]].<ref>{{cite news |last1=Davydov |first1=Viktor |last2=Belyaeva |first2=Nadezhda |date=8 August 2019 |title=В ФБК провели обыски и арестовали счета по делу об отмывании денег. Сумма 'легализованных средств' снизилась с миллиарда до 75 миллионов рублей |url=https://meduza.io/feature/2019/08/08/v-fbk-proveli-obyski-i-arestovali-scheta-po-delu-ob-otmyvanii-deneg-summa-legalizovannyh-sredstv-snizilas-s-milliarda-do-75-millionov-rubley|work=[[Meduza]] |language=ru}}</ref> И покрај тоа што фондацијата ги вратила парите, Министерството за правда одбило да ја отстрани од регистарот на странски агенти.<ref>{{cite news |author=<!--Staff writer(s)/no by-line.--> |date=25 December 2020 |title=Минюст отказался исключить ФБК из реестра 'иностранных агентов' |url=https://meduza.io/news/2020/12/25/minyust-otkazalsya-isklyuchit-fbk-iz-reestra-inostrannyh-agentov |work=[[Meduza]] |language=ru}}</ref>
| Ликвидирана со одлука од 9 јуни 2021 година на [[Московски градски суд|Московскиот градски суд]] со која фондацијата е означена како „екстремистичка организација“ (случај бр. 3а-1573/2021). Нејзиниот наследник, [[Anti-Corruption Foundation]] Inc. (со седиште во САД), прво бил означен како „странски агент“, потоа како „непожелна организација“ и на крај како терористичка организација“<ref>{{Cite web |title=Russia just declared the late Alexey Navalny’s nonprofit a ‘terrorist organization.’ This was their response. |url=https://meduza.io/en/feature/2025/11/27/russia-just-declared-the-late-alexey-navalny-s-nonprofit-a-terrorist-organization-this-was-their-response|access-date=2026-01-08 |website=Meduza |language=en}}</ref>.
| [[File:FBK logo new eng.svg|120px]]
|- valign=top
! [[Crew Against Torture|Комитет против мачење]]
| Рускиот Комитет против мачење го оспорил своето вклучување во регистарот пред суд, но жалбата била одбиена. Одбивајќи да работи под условите на законот, најавил распуштање.<ref>{{cite news|author=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=9 July 2015|title=Prominent Russian anti-torture NGO to shut down|language=en|work=[[Meduza]]|url=https://meduza.io/en/news/2015/07/08/prominent-russian-anti-torture-ngo-to-shut-down|access-date=2015-07-10}}</ref><ref>{{cite news|author=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|title=Indignant Over 'Foreign Agent' Label, 2 Russian NGOs Shut Their Doors|language=en|work=[[The Moscow Times]]|url=http://www.themoscowtimes.com/news/article/indignant-over-foreign-agent-label-2-russian-ngos-shut-their-doors/525273.html|access-date=2015-07-10}}
</ref>
| Затворено
| [[File:Ingo-cat-logo.png|120px]]
|- valign=top
! [[ТВ Дожд]]
| Рускиот независен телевизиски канал Дожд ({{Langx|ru|Dozhd}}) бил вклучен во списокот на странски агенти на 20 август 2021 година.<ref>{{cite news|author=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=20 August 2021|title=Телеканал "Дождь" признан в России иноагентом|language=ru|work=[[Euronews]]|url=https://ru.euronews.com/2021/08/20/ru-tv-rain-imosmi}}</ref> Како што изјавил претставник на [[Министерство за правда (Русија)|Министерството за правда]] на состанок со членови на [[Претседателски совет за граѓанско општество и човекови права|Претседателскиот совет за граѓанско општество и човекови права]], TV Rain бил означен како „странски агент“ по барање на [[Roskomnadzor]] поради распространување на материјали подготвени од медиуми и поединци кои претходно биле прогласени за „странски агенти“, како што се [[Meduza]], [[Current Time TV]], [[Лев Пономарјов]] и [[Људмила Савицкаја]].<ref>{{cite news|author=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=23 August 2021|title="Дождь" признали "иноагентом" из-за распространения текстов "иноагентов"|language=ru|work=[[Radio Free Europe/Radio Liberty|Radio Liberty]]|url=https://www.svoboda.org/a/dozhdj-priznali-inoagentom-iz-za-rasprostraneniya-tekstov-inoagentov/31424407.html}}</ref>
| На 3 март 2022 година, каналот бил суспендиран на неопределено време од неговата извршна директорка [[Наталија Синдеева]] поради законски измени кои би го направиле невозможно објективно покривање на настаните за време на [[Руска инвазија на Украина (2022)|руската инвазија на Украина]].<ref>{{cite news|title=Liberal Russian TV Dozhd Suspending Operations Over Ukraine Ban|date=3 March 2022|magazine=[[The Moscow Times]]|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/03/03/liberal-russian-tv-dozhd-suspending-operations-over-ukraine-ban-a76744}}</ref> ТВ Дожд подоцна повторно започнал со работа од студија во [[Рига]], Латвија на 18 јули 2022 година.<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/business/media-telecom/russian-independent-tv-rain-announces-relaunch-abroad-2022-07-18/|title=Russian independent TV Rain relaunches from abroad|date=2022-07-18|publisher=Reuters|access-date=2022-11-09}}</ref> Подоцна, по одземањето на латвиската лиценца за емитување, студиото било преместено во [[Амстердам]], каде што била добиена холандска лиценца за емитување.<ref>{{cite news|first=Erdni|last=Kagaltynov|title=Телеканал «Дождь» перенесет редакцию в Амстердам|language=ru|date=10 January 2023|magazine=[[Kommersant]]|url=https://www.kommersant.ru/doc/5759815}}</ref> Во 2023 година, и латвиските и холандските правни субјекти на ТВ Дожд биле означени како „непожелни организации“<ref>{{Cite web |date=2023-07-28 |title=Russia Bans ‘TV Rain’ for Critical Reporting {{!}} Human Rights Watch |url=https://www.hrw.org/news/2023/07/28/russia-bans-tv-rain-critical-reporting|access-date=2026-01-08 |language=en}}</ref>.
| [[File:Tvrain.svg|120px]]
|- valign=top
! [[Dynasty Foundation]]
| Единствениот приватен финансиер на научни истражувања во Русија, затворен по вклучувањето во регистарот.<ref>{{cite news|last=Harding|first=Luke|date=8 July 2015|title=Russian science foundation shuts down after being branded 'foreign agent'|work=[[The Guardian]]|url=https://www.theguardian.com/world/2015/jul/08/russian-science-dynasty-foundation-branded-foreign-agent-kremlin|access-date=2015-07-10}}</ref><ref>{{Cite news|title = Unlikely Targets in Cross Hairs as Russia Aims to Expose Foreign Influence|url = https://www.nytimes.com/2015/07/12/world/unlikely-targets-in-cross-hairs-as-russia-takes-aim-at-foreign-agents.html|newspaper = [[The New York Times]]|date = 2015-07-11|access-date = 2015-07-12|issn = 0362-4331|first = Andrew|last = Roth}}</ref>
| Затворено
| <!-- logo -->
|- valign=top
! [[Фондација за одбрана „Гласност“]]
| Откако Фондацијата за одбрана „Гласност“ била означена како „странски агент“, [[Организација за безбедност и соработка на Европа|Организацијата за безбедност и соработка на Европа]]<ref>{{Cite web|url=http://www.osce.org/fom/201741|title=OSCE media representative deplores stigmatization of oldest media freedom NGO in Russia, Glasnost Defence Foundation {{!}} OSCE|website=[[osce.org]]|access-date=2016-06-10}}</ref> и Советот за човекови права на рускиот претседател ја критикувале одлуката.<ref>{{Cite web |last= |first= |date=2015-11-23 |title='Институт прав человека' включен в реестр нко-иностранных агентов |trans-title=Human Rights Institute added to "foreign agent" NGO register |url=http://www.ng.ru/politics/2015-11-23/2_minjust.html|access-date=2016-06-11 |website=www.ng.ru |publisher=[[Nezavisimaya Gazeta]] |language=Russian}}</ref>
| Отворено
| <!-- logo -->
|- valign=top
! [[GlobalGiving]]<ref name="moscowtimes">{{Cite web |last= |first= |date=2020-12-25 |title=Russia Slaps Foreign Media, NGOs with 'Foreign Agent' and 'Undesirable Org' Labels |url=https://www.themoscowtimes.com/2020/12/25/russia-slaps-foreign-media-ngos-with-foreign-agent-and-undesirable-org-labels-a72483
|access-date= |website=The Moscow Times |language=en}}</ref>
|
| Отворено
| <!-- logo -->
|- valign=top
! [[GOLOS Association]]
| Единствената независна организација за набљудување на избори во Русија,<ref name="NYT-GOLOS">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2011/12/02/world/europe/russia-puts-pressure-on-elections-monitor-golos.html|title=RussiaPuts Pressure on Election Monitor, Golos|last=Barry|first=Ellen|date=2011-12-01|work=[[The New York Times]]|issn=0362-4331|access-date=2013-06-04}}</ref> добила наредба од Министерството за правда да се прогласи за „странски агент“ пред да прифати награда од [[Норвешки Хелсиншки комитет|Норвешкиот Хелсиншки комитет]].<ref name="nhc.no">{{cite news|url=http://nhc.no/no/nyheter/Legal+actions+against+Golos+violate+human+rights.b7C_wlfQ5e.ips|title=Legal actions against Golos violates human rights - Den norske Helsingforskomité|publisher=nhc.no|access-date=2016-04-12|archive-date=2016-04-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20160412191522/http://nhc.no/no/nyheter/Legal+actions+against+Golos+violate+human+rights.b7C_wlfQ5e.ips|url-status=dead}}</ref> Откако GOLOS одбил да се регистрира, тврдејќи дека не ги прифатил паричните средства од наградата, бил казнет и суспендиран на шест месеци.<ref name="nhc.no" /><ref name="NYT2">{{Cite news|issn=0362-4331|last=Barry|first=Ellen|title=For Nearly 5 Hours, a Confident Putin Takes Questions|work=[[The New York Times]]|access-date=2013-06-01|date=2013-04-25|url=https://www.nytimes.com/2013/04/26/world/europe/for-nearly-5-hours-a-confident-putin-takes-questions.html}}</ref><ref name="bbc26june2013">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-23070102|title=Russia NGO law: Election watchdog Golos suspended|date=26 June 2013|access-date=1 July 2013|newspaper=[[BBC]]}}</ref> Руската полиција потоа извршила претреси во канцелариите и домовите на вработените и конфискувала опрема.<ref>{{Cite news|title=Russian police crack down on election monitors and watchdogs|url=http://www.abc.net.au/news/2015-07-08/russia-raids-and-registers-local-election-monitor-foreign-agent/6602742|website=ABC News|date=7 July 2015|access-date=2015-07-10}}</ref>
| Затворено. Групата се распуштила кратко откако нејзиниот копретседател, Григориј Мелконјанц, бил осуден на 5 години затвор. Обвинителството тврдело дека Golos бил дел од ENEMO, организација за набљудување избори означена како „непожелна организација“ во Русија<ref>{{Cite web |date=2025-05-14 |title=Russia: Sentencing of election observer Grigory Melkonyants a brazen attack on peaceful activism |url=https://www.amnesty.org/en/latest/news/2025/05/russia-sentencing-of-election-observer-grigory-melkonyants-a-brazen-attack-on-peaceful-activism/ |access-date=2026-01-08 |website=Amnesty International |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |title=Russia's top independent election monitor Golos shuts down – DW – 07/08/2025 |url=https://www.dw.com/en/russias-top-independent-election-monitor-golos-shuts-down/a-73200103 |access-date=2026-01-08 |website=dw.com |language=en}}</ref>.
| [[File:Movement for Defence of Voters' Rights Golos Logo.png|120px]]
|- valign=top
! [[Humanitarian Action]]
| Министерството за правда ја додала Humanitarian Action, добротворна организација со седиште во [[Санкт Петерсбург]], на својот список на „странски агенти“ кон крајот на 2020 година. Организацијата главно работи со корисници на дроги и лица кои живеат со [[ХИВ]].<ref name="moscowtimes" /><ref>[https://meduza.io/en/feature/2021/03/06/meet-the-foreign-agents Meet the 'foreign agents' Drawing on their own pasts, Russian charity workers at Humanitarian Action are helping thousands overcome drug addiction], (March 6, 2021). [[Meduza]].</ref>
| Отворено
| <!-- logo -->
|- valign=top
! [[Центар „Левада“]]
| Единствената независна агенција за истражување на јавното мислење во Русија, добивала меѓу 1.5% и 3% од својот вкупен буџет од странство.<ref name="bbc1">{{Cite news|title=Russia pollster 'is foreign agent'|work=[[BBC]]|access-date=2013-06-04|date=2013-05-20|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-22599321}}</ref> И било издадено јавно предупредување дека може да потпадне под законот.<ref name="bbc1" /> Левада изјавила дека го суспендирала странското финансирање во 2013 година.<ref name=":2">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-37278649|title=Russia's Levada Centre polling group named foreign agent|last=|first=|date=2016-09-05|work=[[BBC]]|language=en-GB|access-date=2016-09-05}}</ref> Во 2016 година, агенцијата била означена како странски агент, што и забранило учество во претстојните избори.<ref name=":2" /><ref>{{cite news|url=http://www.rbc.ru/politics/05/09/2016/57cd98019a79471b25de99a2|title=Минюст включил Левада-центр в список иностранных агентов|last1=Рустамова|first1=Фарида|last2=Макутина|first2=Мария|date=2016-09-05|work=[[RBK Group|RBK]]|publisher=RBC|language=Russian|access-date=2016-09-06}}</ref> Директорот изјави дека ова може да значи крај на нивната работа како агенција за анкети.<ref>{{Cite news|url=http://www.rferl.org/content/russia-levada-polling-center-declared-foreign-agent/27968584.html|title=Russia Declares Respected Pollster 'Foreign Agent'|last=RFE/RL|date=2016-09-05|newspaper=[[RadioFreeEurope/RadioLiberty|Radio Liberty]]|language=English|access-date=2016-09-05}}</ref>
| Отворено
| <!-- logo -->
|- valign=top
! [[Лев Пономарјов]]
| Рускиот активист за [[човекови права]] бил означен како „лице кое врши функции на медиум странски агент“ на 28 декември 2020 година.<ref>{{cite news|author=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=28 December 2020|title=Russia Labels First Individual 'Foreign Agents' Amid Worries of Clampdown|language=en|work=[[The Moscow Times]]|url=https://www.themoscowtimes.com/2020/12/28/russia-labels-first-individual-foreign-agents-amid-worries-of-clampdown-a72506}}</ref>
| <!-- status -->
| <!-- logo --> [[File:Lev Ponomaryov 2011.jpg|120px]]
|- valign=top
! [[MacArthur Foundation]]
| Американската MacArthur Foundation, повикувајќи се на законот за „странски агенти“ и нејзиното означување како „непожелна организација“, ја затворила својата руска канцеларија која работела од 1992 година.<ref>{{Cite web|url=https://www.macfound.org/press/press-releases/statement-macarthur-president-julia-stasch-foundations-russia-office/|title=Statement of MacArthur President Julia Stasch on the Foundation's Russia Office — MacArthur Foundation|website=www.macfound.org|access-date=2015-07-22}}</ref>
| Затворено
| [[File:MacArth primary logo stacked.svg|120px]]
|- valign=top
! [[Meduza]]
| Meduza е [[Латвија|латвиска]] медиумска компанија која нема филијали или претставништва во Русија. Објавува материјали на руски и англиски јазик. На 23 април 2021 година, Министерството за правда ја означило како „странски медиум кој врши функции на странски агент“.<ref>{{cite news|date=2021-04-23|title=Russia Labels Meduza Media Outlet As 'Foreign Agent'|url=https://www.rferl.org/a/russia-meduza-labeled-foreign-agent-press-freedom/31219272.html|access-date=2021-04-24|website=[[Radio Free Europe/Radio Liberty|Radio Liberty]]}}</ref><ref>{{cite news |author=<!--Staff writer(s)/no by-line.--> |date=23 April 2021 |title=Минюст внес 'Медузу' в список 'иностранных агентов' |trans-title=Ministry of Justice added Meduza to the list of "foreign agents" |url=https://meduza.io/news/2021/04/23/minyust-vnes-meduzu-v-spisok-inostrannyh-agentov |access-date=2021-04-24 |work=[[Meduza]] |language=ru}}</ref> Како одговор, [[ЕУ]] ја отфрлила одлуката, наведувајќи дека ова ограничување ''„е спротивно на меѓународните обврски и обврските за човекови права на Русија''“. <ref>{{Cite web|last=Yun Chee|first=Foo|date=2021-04-24|title=EU rejects Russian decision to label media outlet Meduza as 'foreign agent'|url=https://www.reuters.com/world/europe/eu-rejects-russian-decision-label-media-outlet-meduza-foreign-agent-2021-04-24/|access-date=2021-04-27|website=[[Reuters]]}}</ref><ref>{{Cite web|date=2021-04-21|title=EU 'Rejects' Russian Labeling Of Meduza Media Outlet As 'Foreign Agent'|url=https://www.rferl.org/a/eu-rejects-russian-labeling-meduza-foreign-agent/31220490.html|access-date=2021-04-24|website=[[Radio Free Europe/Radio Liberty|Radio Liberty]]}}</ref><ref>{{cite news |date=2021-04-24 |title=Обязанность властей — обеспечить журналистам возможность заниматься своей работой в атмосфере, свободной от страха и принуждения |trans-title=The duty of the authorities is to ensure that journalists are able to do their work in an atmosphere free from fear and coercion. |url=https://meduza.io/feature/2021/04/24/obyazannost-vlastey-obespechit-zhurnalistam-vozmozhnost-zanimatsya-svoey-rabotoy-v-atmosfere-svobodnoy-ot-straha-i-prinuzhdeniya |access-date=2021-04-24 |work=[[Meduza]] |language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|date=2021-04-24|title=Russia: Statement by the Spokesperson on labelling Meduza as "foreign agent"|url=https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage/97190/russia-statement-spokesperson-labelling-meduza-%E2%80%9Cforeign-agent%E2%80%9D_en|access-date=2021-04-24|website=[[European External Action Service]]}}</ref> На 26 јануари 2023 година, руското Обвинителство ја означило Meduza како „''непожелна организација''“<ref>{{Cite web |title=Meduza declared an "undesirable organization" in Russia |url=https://ipi.media/alerts/meduza-declared-an-undesirable-organization-in-russia/ |access-date=2026-01-08 |website=ipi.media |language=en-US}}</ref>.
| Отворено
| [[File:Meduza logo.svg|120px]]
|- valign=top
! [[Memorial International]]
| Една од најстарите организации во Русија посветени на спречување на враќање кон авторитаризам, исто така одбила да се регистрира според законот. Била официјално ревидирана и доставила 8,776 страници документација за своите активности.<ref name="WP1" /> Била внесена во регистарот на 4 октомври 2016 година.<ref>{{cite news |date=4 October 2016 |title='Международный мемориал' признали 'иностранным агентом' |url=https://meduza.io/news/2016/10/04/mezhdunarodnyy-memorial-priznali-inostrannym-agentom |magazine=[[Meduza]] |language=ru}}</ref><ref>{{cite news|title=Rights Group Memorial Declared 'Foreign Agent' (For Criticizing Law About 'Foreign Agents')|language=en|date=4 October 2016|magazine=[[The Moscow Times]]|url=https://www.themoscowtimes.com/2016/10/04/human-rights-group-memorial-declared-foreign-agent-for-criticizing-law-about-foreign-agents-a55588|access-date=2026-03-21}}</ref>
| На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд]] наредил затворање на Memorial.<ref>{{Cite news|last1=Nechepurenko|first1=Ivan|last2=Kramer|first2=Andrew E.|date=2021-12-28|title=Russian Court Orders Prominent Human Rights Group to Shut|language=en-US|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2021/12/28/world/europe/russia-memorial-human-rights.html|access-date=2021-12-30|issn=0362-4331}}</ref> На 28 февруари 2022 година, апелациониот суд ја потврдил одлуката без измени.<ref>{{cite news|title=Верховный суд утвердил решение о ликвидации Международного Мемориала|language=ru|date=28 February 2022|magazine=[[OVD-Info]]|url=https://ovd.info/express-news/2022/02/28/verkhovnyy-sud-utverdil-reshenie-o-likvidacii-mezhdunarodnogo-memoriala}}</ref> Организацијата била избришана од Единствениот државен регистар на правни лица на 5 април 2022 година.<ref>{{cite news |date=8 April 2022 |title='Международный Мемориал' незаконно исключили из госреестра юрлиц. Счета организации заблокировали |url=https://ovd.info/express-news/2022/04/08/mezhdunarodnyy-memorial-nezakonno-isklyuchili-iz-gosreestra-yurlic-scheta |magazine=[[OVD-Info]] |language=ru}}</ref>
| <!-- logo -->
|- valign=top
! [[Меморијал (друштво)|Memorial Human Rights Centre]]
| Меморијалниот центар за човекови права бил официјално внесен во владин регистар на „странски агенти“ на 21 јули 2014 година.<ref>{{cite news |date=21 July 2014 |title=Правозащитный центр 'Мемориал' и ассоциацию 'Агора' принудительно внесли в реестр 'иностранных агентов' |url=https://www.newsru.com/russia/21jul2014/ngoforeignagents.html |magazine=[[NEWSru]] |language=ru}}</ref>| На 29 декември 2021 година, Московскиот градски суд наредил ликвидација на Центарот.<ref>{{cite news|title=Moscow court bans Memorial Human Rights Center|language=en|date=29 December 2021|magazine=[[Deutsche Welle]]|url=https://www.dw.com/en/moscow-court-orders-memorial-human-rights-center-to-be-banned/a-60283467}}</ref> На 5 април 2022 година, апелациониот суд ја потврдил одлуката без измени.<ref>{{cite news|title=Апелляция подтвердила ликвидацию правозащитного центра «Мемориал»|language=ru|date=5 April 2022|magazine=[[Pravo.ru]]|url=https://pravo.ru/news/240215/}}</ref> Центарот бил избришан од Единствениот државен регистар на правни лица на 18 мај 2022 година.<ref>{{cite news|title="Мемориал" досрочно исключен из реестра юрлиц|language=ru|date=19 May 2022|magazine=[[Caucasian Knot]]|url=https://www.kavkaz-uzel.eu/articles/376319/}}</ref>
| <!-- logo -->
|- valign=top
! [[Дмитриј Муратов]]
| На 1 септември 2023 година, рускиот новинар добитник на [[нобелова награда]] Дмитриј Муратов бил прогласен за „странски агент“ од руските власти поради „создавање и ширење дела произведени од странски агенти“ како и „користење странски медиуми за промовирање ставови насочени кон создавање негативен однос кон внатрешната и надворешната политика на Русија“. <ref>{{cite news |title=Russia: IPI appalled by designation of Dmitry Muratov as 'foreign agent' |url=https://ipi.media/russia-ipi-appalled-by-designation-of-dmitry-muratov-as-foreign-agent/ |work=[[International Press Institute]] |date=5 September 2023}}</ref>
| <!-- status -->
| <!-- logo -->[[File:Dmitry Muratov in 2021.jpg|120px]]
|- valign=top
! [[Михаил Касјанов]]
| Поранешниот [[Премиер на Русија|руски премиер]] и еден од опозициските лидери, Михаил Касјанов, бил прогласен за „странски агент“ на 24 ноември 2023 година.<ref>{{cite news |title=Former Russian prime minister added to Putin's 'foreign agent' list |url=https://thehill.com/policy/international/4326858-former-russian-prime-minister-added-foreign-agent-list/ |work=The Hill |date=25 November 2023}}</ref> На 14 октомври 2025 година, тој, заедно со други членови на [[Антивоен комитет на Русија|Антивоениот комитет]], бил обвинет за две обвиненија за „тероризам“ („организирање на терористичка група“ и „учество“ во неа), како и за „[[државен преврат|насилно преземање или задржување на власта]]“<ref>{{Cite web |last=Latvia |first=Marc Bennetts |date=2025-12-05 |title=Putin has poisoned Russian minds, says his former prime minister |url=https://www.thetimes.com/world/russia-ukraine-war/article/putins-first-prime-minister-jpg2c9nwz |access-date=2026-01-24 |website=www.thetimes.com |language=en}}</ref>. Се соочува со доживотен затвор и е додаден на списокот на Русија за „терористи и екстремисти“<ref>{{Cite web |last=Times |first=The Moscow |date=2025-11-17 |title=Russia Adds Former PM Kasyanov to 'Terrorists and Extremists' List |url=https://www.themoscowtimes.com/2025/11/17/russia-adds-former-pm-kasyanov-to-terrorists-and-extremists-list-a91146 |access-date=2026-01-08 |website=The Moscow Times |language=en}}</ref>.
| <!-- status -->
| <!-- logo -->[[File:Boris Nemtsov's March (Mikhail Kasyanov).jpg|120px]]
|- valign=top
! [[Михаил Ходорковски]]
| Рускиот бизнисмен и политичар во егзил беше означен како „странски агент“ на 20 мај 2022 година поради неговата поддршка за [[Украина]] и [[Руска емиграција за време на руско-украинската војна (2022–денес)|руските политички емигранти]] за време на [[Руска инвазија на Украина (2022)|руската инвазија на Украина]].<ref name="Kasparov and Khodorkovsky" /> На 14 октомври 2025 година, тој, заедно со други членови на [[Антивоен комитет на Русија|Антивоениот комитет]], бил обвинет за „тероризам“ и „насилно преземање на власта“. <ref>{{Cite web |last=Times |first=The Moscow |date=2025-10-14 |title=Russia Charges Khodorkovsky, Other Exiled Dissidents With ‘Terrorism’ |url=https://www.themoscowtimes.com/2025/10/14/russia-charges-khodorkovsky-other-exiled-dissidents-with-terrorism-a90800 |access-date=2026-01-24 |website=The Moscow Times |language=en}}</ref>
| <!-- status -->
| <!-- logo -->[[File:Mikhail Khodorkovsky, Founder, Open Russia (16662841792) (cropped).jpg|120px]]
|- valign=top
! [[Nasiliu.net]] Центар за работа со проблемот на насилство
| Додадена на списокот на „странски агенти“ во декември 2020 година, Nasiliu.net е една од водечките организации во Русија што се занимаваат со [[семејно насилство]]. Министерството за правда бара судот да ја казни организацијата со износ од ₽300,000 до ₽500,000 ($4,000 до $6,800), како и директорката Ана Ривина. Основана е во 2015 година и регистрирана како НВО во 2018 година. Се обидела да ја оспори одлуката, но не успеала да биде отстранета од регистарот.<ref name="a">{{Cite news |date=2021-03-03 |title=Russia Adds Alliance Of Doctors To 'Foreign Agent' List |url=https://www.rferl.org/a/russia-domestic-violence-ngo-complaint-foreign-agent/31131328.html |access-date= |work=[[Radio Free Europe/Radio Liberty]] |language=en}}</ref> Организацијата објавила распуштање во 2025 година поради сè порепресивната природа на законот.<ref>{{Cite web |date=2005-12-09 |title=Russian domestic violence charity to close citing difficulties caused by ‘foreign agent’ status |url=https://novayagazeta.eu/articles/2025/10/22/russian-domestic-violence-charity-to-close-citing-difficulties-caused-by-foreign-agent-status-en-news |access-date=2026-01-08 |website=Novaya Gazeta Europe}}</ref>
| Затворено
| [[File:AvatarNN.png|120px]]
|- valign=top
! [[Phoenix PLUS]]
| Регион [[Орел (град)|Орел]] во Русија.<ref name="moscowtimes" /><ref>[https://ecom.ngo/en/ecom-statement-phoenix-plus/ ECOM's Statement on Assign the Status of "Foreign Agent" to the "Phoenix PLUS" NGO, Russia] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210516152858/https://ecom.ngo/en/ecom-statement-phoenix-plus/ |date=2021-05-16 }}, December 1, 2020.</ref>
| Отворено
| <!-- logo -->
|- valign=top
! [[Радио Слободна Европа]]
| Во 2017 година, руската влада го ставила Радио Слободна Европа, шест други руски новински сервиси и [[Current Time TV]] на списокот. Казните достигнуваат околу ₽70 милиони ($950,000).<ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/russia-enforcement-proceedings-rferl-foreign-agent/31255167.html|title=RFE/RL's Russian Bank Accounts Frozen Following Bailiffs' Visit to Moscow Bureau|newspaper=Radio Free Europe/Radio Liberty|date=14 May 2021 }}</ref> Во 2024 година била означена како „непожелна организација“<ref>{{Cite web |date=2024-02-21 |title=Russia bans Radio Free Europe/Radio Liberty as ‘undesirable’ |url=https://cpj.org/2024/02/russia-bans-radio-free-europe-radio-liberty-as-undesirable/ |access-date=2026-01-08 |website=Committee to Protect Journalists |language=en-US}}</ref>.
| Отворено
| [[File:RFERL_primary_brandmark.svg|120px]]
|- valign=top
! [[Transparency International Russia]] (TI-R)
| Руското огранок на [[Transparency International]] било означено како потенцијален „странски агент“ во 2013 година поради странско финансирање и учество во политички активности.<ref name="kom2">{{Cite news|title=Transparency International пожаловалась в Конституционный суд|work=[[Kommersant]]|access-date=2014-02-20|date=2014-02-28|url=http://kommersant.ru/doc/2400458}}</ref> И покрај приговорите, во април 2015 година била внесена во регистарот.<ref name=":3">{{Cite web|url=http://transparency.org.ru/en/news/the-ministry-of-justice-has-placed-transparency-international-r-on-its-list-of-foreign-agents|title=The Ministry of Justice has placed Transparency International – R on its list of 'foreign agents'|last=|first=|website=transparency.org.ru|access-date=2016-05-18|archive-date=2016-05-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20160507012945/http://transparency.org.ru/en/news/the-ministry-of-justice-has-placed-transparency-international-r-on-its-list-of-foreign-agents|url-status=dead}}</ref>
| Затворено. На 16 март 2023 година била донесена одлука за ликвидација<ref>{{cite news|title=Совет российской Transparency International принял решение ликвидировать юрлицо после признания «нежелательной организацией»|language=ru|date=16 March 2023|magazine=[[Mediazona]]|url=https://zona.media/news/2023/03/16/transparency}}</ref> по означувањето како „непожелна организација“ од страна на руското обвинителство.<ref>{{cite news|last=Balasyan|first=Lusine|title=Генпрокуратура признала Transparеncy International нежелательной организацией|language=ru|date=6 March 2023|magazine=[[Kommersant]]|url=https://www.kommersant.ru/doc/5862700}}</ref>
| [[File:Transparency International Russia.png|120px]]
|}
==Реакции==
===Русија===
[[File:Пикетчица против закона об иностранных агентах Стратегия-6 6 ноября 2021 года.jpg|thumb|upright 1.2|Transparent против законот за странски агенти во [[Eкатеринбург]], 2021. Натписот гласи „''Најдобрите луѓе на Русија станаа @странски агенти#. Ова е срам''.“]]
Рускиот комесар за човекови права, [[Владимир Лукин]], и неколку невладини групи поднеle жалба до рускиот [[Уставен суд на Русија|уставен суд]], тврдејќи дека законот ги нарушува уставните одредби за слобода на здружување (член 30) и дека дефинициите за ''политички активности'' и ''странски агенти'' во текстот се премногу нејасни.<ref>{{Cite web|title = Лукин пожаловался в Конституционный суд на закон об НКО|url = http://www.bbc.com/russian/russia/2013/09/130903_lukin_complaint_ngo_law|website = BBC Русская служба|date = 3 September 2013|access-date = 2015-07-25}}</ref><ref>{{Cite web|title = Human Rights Group to Close Over 'Foreign Agent' Label {{!}} News| date=9 April 2014 |url = http://www.themoscowtimes.com/news/article/human-rights-group-to-close-over-foreign-agent-label/497816.html|access-date = 2015-07-25}}</ref> На 8 април 2014 година, судот одлучиl дека законот не го нарушува уставното право на здружување и дека означувањето како странски агент е во јавен интерес.<ref>{{Cite web|title = Новость подробнее|url = http://www.ksrf.ru/ru/News/Pages/ViewItem.aspx?ParamId=3170|website = www.ksrf.ru|access-date = 2015-07-25|archive-date = 2021-08-19|archive-url = https://web.archive.org/web/20210819160907/http://www.ksrf.ru/ru/News/Pages/ViewItem.aspx?ParamId=3170|url-status = dead}}</ref>
Во февруари 2016 година, рускиот [[PEN International]] издаl отворено писмо со кое протестира против измените на законот, кои ја дефинираat ''политичката активност'' како активност насочена кон влијание врз владата или јавното мислење.<ref>{{Cite web|url=http://www.pen.org/blog/russia-writers-and-academics-speak-out-against-law-foreign-agents|title=Russia: Writers and Academics Speak Out Against Law on Foreign Agents {{!}} PEN American Center|website=www.pen.org|date=5 February 2016|access-date=2016-03-02}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Во 2015 година, фондот за поддршка на науката и образованието [[Фондација „Династија“]] управуван од [[Дмитриј Зимин]], основач на [[PJSC VimpelCom|Вимпелком]], бил затворен откако бил принуден да се означи како странски агент. Оваа одлука на Министерството за правда предизвикала многу критики, бидејќи Династија не била вклучена во политика и целосно била фокусирана на националното образование во Русија. Исто така, не добивала средства од странски трети страни, туку само чувала дел од своите средства на странски банкарски сметки. По масовните протести на академската заедница против оваа дискриминација, Зимин се обидел со жалби, и кога тие биле неуспешни, одлучил да го затвори фондот и да ја напушти Русија.<ref>{{Cite web|url = http://www.novayagazeta.ru/news/1695046.html|title = Фонд "Династия" сообщил о своей ликвидации|date = 8 July 2015|access-date = 8 July 2015|website = |publisher = Novaya Gazeta|last = |first = }}</ref><ref>{{Cite web|url = https://www.nytimes.com/2015/07/12/world/unlikely-targets-in-cross-hairs-as-russia-takes-aim-at-foreign-agents.html?_r=0|title =Unlikely Targets in Cross Hairs as Russia Aims to Expose Foreign Influence|date = 11 July 2015|work =[[The New York Times]]|last = Roth|first = Andrew}}</ref>
[[Комитет против мачење (Русија)|Комитетот против мачење]] исто така објавил дека организацијата ќе биде затворена откако ја изгуби жалбата против Министерството за правда кое ја квалификува како странски агент.<ref>{{Cite web |title=Председатель Комитета против пыток анонсировал ликвидацию организации |url=https://slon.ru/posts/53783 |access-date=2015-07-08}}</ref><ref>{{Cite news |title=Russia's Committee Against Torture To Fight 'Foreign Agent' Label |url=http://www.rferl.org/content/russia-committee-torture-fight-foreign-agent-label/26803929.html |newspaper=RadioFreeEurope/RadioLiberty |date=January 20, 2015 |access-date=2015-07-08}}</ref>
Рускиот [[Претседателски совет за граѓанско општество и човекови права|Претседателски совет за човекови права]], повикувајќи се на таргетирањето на Фондацијата Династија и Комитетот против мачење, побарал од Пленумот на [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд]] да ја испита практиката на судовите при примената на законот.<ref>{{Cite web |title=Cовет просит Пленум Верховного суда изучить практику применения закона об "иностранных агентах" - СПЧ |url=http://president-sovet.ru/presscenter/news/read/2570/ |access-date=2015-07-25 |website=president-sovet.ru}}</ref>
Според ''Human Rights Watch'', до август 2016 година најмалку 13 групи избрале да се затворат наместо да ја носат ознаката ''странски агент''.<ref name=":1" />
Откако законот бил донесен во Русија, [[Транспаренси Интернешнл Русија]] (TI-R) се бори против него. Во ноември 2012 година управниот одбор на TI-R издал соопштение во кое законот го прогласил за неуставен, тврдејќи дека им ги нарушува правата да се организираат и да учествуваат во управувањето.<ref name="TI-R">{{Cite news |date=2014-02-28 |title=Центр "ТИ-Р" подал иск на депутата Лысакова |work=TI-R |url=http://transparency.org.ru/nashi-publikatcii/tcentr-ti-r-podal-zhalobu-v-konstitutcionnyi-sud |url-status=dead |access-date=2022-05-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160312232729/http://transparency.org.ru/nashi-publikatcii/tcentr-ti-r-podal-zhalobu-v-konstitutcionnyi-sud |archive-date=2016-03-12}}</ref> TI-R тврди дека законот за странски агенти донесен од руската влада е неуставен според рускиот устав врз основа на неговите одредби за слобода на говор и правото на учество во управувањето.<ref name="kom3">{{Cite news|url=http://kommersant.ru/doc/2400289|title=Правозащитники встают на третью сторону|date=2014-02-28|work=[[Kommersant]]|access-date=2014-02-20}}</ref> Самата TI-R беше ставена на списокот на странски агенти во 2015 година.<ref name=":3" />
===Остаток од светот===
Генералниот секретар на Советот на Европа [[Торбјорн Јагланд]] изразил загриженост за законот за време на заедничка прес-конференција со [[Сергеј Лавров]], рускиот министер за надворешни работи, изјавувајќи дека „''[Законот] може да има застрашувачки ефект врз заедницата на невладините организации, особено ако не се применува на правилен начин''.“<ref name="reuters1">{{cite news |last=Dyomkin |first=Denis |date=2013-05-20 |title=Council of Europe tells Putin of concern over Russian NGO law |url=https://www.reuters.com/article/us-russia-europe-ngos-idUSBRE94J0S120130520 |access-date=2013-06-01 |work=Reuters |location=Sochi, Russia}}</ref>
[[Кетрин Ештон]], [[Висок претставник на Унијата за надворешни работи и безбедносна политика]] во [[Европската Унија]], изразил загриженост за законот и последователните рации, наведувајќи дека „''Инспекциите и претресите насочени кон руската заедница на невладини организации и спроведени врз нејасни правни основи се загрижувачки, бидејќи изгледа дека имаат цел дополнително да го поткопаат граѓанското општество во земјата''.“<ref name="guardian1">{{cite news|issn=0261-3077|last=Elder|first=Miriam|title=Russia raids human rights groups in crackdown on 'foreign agents'|work=The Guardian|access-date=2013-06-01|date=2013-03-27|url=https://www.theguardian.com/world/2013/mar/27/russia-raids-human-rights-crackdown|location=London}}</ref>
Германската канцеларка [[Ангела Меркел]] јавно го укорила претседателот Путин додека тој ја посетувал [[Хановер]], набргу откако руските власти извршиле претрес и конфискувале документи и опрема од две германски невладини организации кои работат во Русија.<ref name=NYT-Germany>{{cite news|issn=0362-4331|last=Eddy|first=Melissa|title=Merkel, With Putin at Her Side, Criticizes Russia|work=The New York Times|access-date=2013-06-04|date=2013-04-08|url=https://www.nytimes.com/2013/04/09/world/europe/merkel-with-putin-at-her-side-criticizes-russia.html}}</ref> Германскиот министер за надворешни работи [[Гвидо Вестервеле]] ги оценил овие постапки против непрофитните организации како неприфатливи и предупреди преку портпарол дека тие можат „''да имаат долгорочно влијание врз билатералните односи''.“<ref name="spiegel1">{{cite news|title=Russian Authorities Raid German Foundations and NGOs|work=Spiegel Online|access-date=2013-06-01|date=2013-03-26|url=http://www.spiegel.de/international/europe/russian-authorities-raid-german-foundations-and-ngos-a-890969.html}}</ref>
Парламентарното собрание на [[Организација за безбедност и соработка на Европа|ОБСЕ]] во својата „Хелсиншка декларација“ од јули 2015 година ја повикала Русија да „''ги прекине обидите за стигматизација и дискредитација на групите од граѓанското општество преку нивно означување како странски агенти''“.<ref>{{Cite web|title = 2015 Annual Session Helsinki|url = http://www.oscepa.org/meetings/annual-sessions/2015-annual-session-helsinki|website = www.oscepa.org|access-date = 2015-07-09|first = Pia|last = Rasmussen|url-status = dead|archive-url = https://web.archive.org/web/20150708070133/http://www.oscepa.org/meetings/annual-sessions/2015-annual-session-helsinki|archive-date = 2015-07-08}}</ref>
[[Венецијанска комисија|Венецијанската комисија]] на [[Советот на Европа]] издала мислење во кое посочила „''неколку сериозни проблеми''“ во формулацијата и примената на законот според стандардите на Советот на Европа. Таа ја повикала Русија да ги преформулира нејасните критериуми за ''политички активности'' и да се откаже од терминот ''странски агент'', наведувајќи дека „''со враќањето на реториката користена за време на [[Историја на Советскиот Сојуз|комунистичкиот период]], овој термин ги стигматизира НКО на кои се применува, го нарушува нивниот углед и сериозно ги попречува нивните активности''.“<ref>{{Cite web|title=Opinion on Federal Law n. 121-fz on non-commercial organisations ("law on foreign agents"), on Federal Laws n. 18-fz and n. 147-fz and on Federal Law n. 190-fz on making amendments to the criminal code ("law on treason") of the Russian Federation|language=en|publisher=[[Council of Europe]]|url=http://www.venice.coe.int/webforms/documents/?pdf=CDL-AD%25282014%2529025-e|access-date=2024-05-18|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20160707031954/http://www.venice.coe.int/webforms/documents/?pdf=CDL-AD%25282014%2529025-e|archive-date=2016-07-07}}</ref>
На 6 јули 2021 година било објавено ново мислење<ref>{{cite web|date=6 July 2021|title=Opinion on the Compatibility with international human rights standards of a series of Bills introduced to the Russian State Duma between 10 and 23 November 2020, to amend laws affecting "foreign agents", adopted by the Venice Commission at its 127th Plenary session|language=en|publisher=[[Council of Europe]]|url=https://www.venice.coe.int/webforms/documents/?pdf=CDL-AD(2021)027-e|access-date=2024-05-18|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210707003823/http://www.venice.coe.int/webforms/documents/?pdf=CDL-AD(2021)027-e|archive-date=2021-07-07}}</ref> на Венецијанската комисија за рускиот закон за странски агенти.<ref>{{cite web|date=6 July 2021|title=Venice Commission calls on Russian authorities to thoroughly revise the entire body of "foreign agent" legislation, including the most recent amendments|language=en|publisher=[[Council of Europe]]|url=https://www.coe.int/en/web/moscow/-/venice-commission-calls-on-russian-authorities-to-thoroughly-revise-the-entire-body-of-foreign-agent-legislation-including-the-most-recent-amendments|access-date=2024-05-18|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20210709190006/https://www.coe.int/en/web/moscow/-/venice-commission-calls-on-russian-authorities-to-thoroughly-revise-the-entire-body-of-foreign-agent-legislation-including-the-most-recent-amendments|archive-date=2021-07-09}}</ref> Според заклучокот на комисијата, најновите измени на руското законодавство за странски агенти јасно го прошируваат опфатот на субјектите и поединците кои можат да бидат означени како странски агенти, како и обврските и ограничувањата што се однесуваат на нив. Овие измени значително ги зголемуваат и санкциите (административни и кривични) за непочитување на овие прописи. Во исто време, тие користат нејасна и премногу широка терминологија и не се во разумна врска со целите што наводно се настојуваат да се постигнат. Како резултат, тие претставуваат сериозни прекршувања на основните човекови права, вклучувајќи ги слободата на здружување и изразување, правото на приватност, правото на учество во јавните работи, како и забраната за дискриминација. Венецијанската комисија е особено загрижена за комбинираниот ефект од најновите измени врз организациите, поединците, медиумите и граѓанското општество во поширока смисла. Таа предупредува на значителниот застрашувачки ефект што овие реформи можат да го имаат врз слободното остварување на граѓанските и политичките права, кои се од суштинско значење за ефикасна демократија. Комбинираниот ефект од реформите им овозможува на властите да вршат значителна контрола врз активностите и постоењето на здруженијата, како и врз учеството на поединците во граѓанскиот живот. Комисијата препорачува руските власти да се откажат од посебниот режим на регистрација, известување и јавно обелоденување за здруженијата, медиумите и поединците кои добиваат странска поддршка, вклучително и поврзаните административни и кривични санкции. Алтернативно, таа повикува на темелна ревизија на целокупното законодавство за странски агенти преку значително стеснување на правната дефиниција за странски агент, со цел да се постигне декларираната цел за транспарентност. Конкретно, поимите „политички активности“ и „странска поддршка“ треба да се напуштат во корист на показатели кои попрецизно би ги следеле недозволените форми на странско влијание. Во најмала рака, стигматизирачката и погрешна ознака ''странски агент'' треба да се замени со понеутрална и попрецизна. Оваа нова ознака не треба да се користи како критериум за забрана за влез на поединци во јавна служба. Исто така, НКО и медиумите не треба да бидат спречени да учествуваат во кампањски активности. Кривичните санкции, особено принудната работа и лишувањето од слобода, не треба да се применуваат за прекршувања на обврските за регистрација, известување и јавно обелоденување, дури ни под стеснета дефиниција на оваа ознака. Понатаму, мерката за ликвидација на НКО треба да се применува само во екстремни случаи кои ја загрозуваат демократијата.
Специјалниот известувач на [[Обединети нации|ООН]] за состојбата со човековите права во Русија, [[Маријана Кацарова]], го критикувала новиот закон, кој стапил во сила на 1 декември 2022 година, во својот извештај од 15 септември 2023 година.<ref>{{cite web|date=15 September 2023|title=A/HRC/54/54: Situation of human rights in the Russian Federation - Report of the Special Rapporteur on the situation of human rights in the Russian Federation (Advance edited version)|language=en|publisher=[[United Nations]]|url=https://www.ohchr.org/en/documents/country-reports/ahrc5454-situation-human-rights-russian-federation-report-special|access-date=2024-05-19|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240322144305/https://www.ohchr.org/en/documents/country-reports/ahrc5454-situation-human-rights-russian-federation-report-special|archive-date=2024-03-22}}</ref>
==Случаи пред Европскиот суд за човекови права==
=== Екодефенс и други против Русија (2022) ===
Во случајот ''Екодефенс и другите против Русија'', [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] пресудил против контроверзниот руски закон за „странски агенти“, кој наметнал сериозни ограничувања врз независните организации на граѓанското општество од 2012 година.<ref name="ECHR2022Ecodefence">{{Cite web |title=Ecodefence and Others v. Russia |url=https://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-217751|publisher=European Court of Human Rights |access-date=22 October 2024}}</ref>
Случајот опфаќал 73 руски организации кои биле означени како „странски агенти“ од страна на властите, вклучувајќи еколошки групи, бранители на човекови права, истражувачки центри и добротворни фондации. Законот барал овие организации да се регистрираат како „странски агенти“ доколку добиваат какво било странско финансирање и се занимаваат со широко дефинирана ''политичка активност''.
Судот утврдил дека законот бил користен за таргетирање и стигматизирање на независните групи. Активности како заштита на животната средина, работа во областа на човековите права и спроведување програми за превенција од ХИВ биле класифицирани како политички. Организациите биле принудени или да одбијат какво било странско финансирање или да ја прифатат ознаката странски агент, што подразбирало прекумерни обврски за известување, чести инспекции и високи парични казни.
Многу групи не биле во можност да ги платат казните или да продолжат со својата работа под рестриктивните услови и како последица биле принудени да се затворат. Судот заклучил дека Русија не успеала да ја оправда неопходноста од ваквите мерки и дека вистинската цел на законот изгледа била замолчување на независните гласови во граѓанското општество, наместо зголемување на транспарентноста, како што тврделе властите.
=== Кобалија и другите против Русија (2024) ===
Во последователниот случај ''Кобалија и другите против Русија'', Судот повторно пресудил против проширеното руско законодавство за „странски агенти“, утврдувајќи дека тоа ги прекршува основните права заштитени преку [[Европска конвенција за човекови права]].<ref name="ECHR2024Kobaliya"/> Случајот опфаќал барања од повеќе од сто организации и поединци означени како „странски агенти“ според сè поограничувачките закони воведени помеѓу 2017 и 2022 година.
Судот утврдил дека Русија значително го проширила опсегот на рамката за „странски агенти“ надвор од невладините организации (НВО), опфаќајќи медиумски организации, новинари, блогери и поединци кои се занимаваат со широко дефинирани „политички активности“. Стигматизирачкиот ефект на ознаката „странски агент“ се засилувал со текот на времето, при што анкетите за јавно мислење покажувале дека таа сè повеќе се поврзува со „предавници“ и „непријатели на народот“. Судот забележал дека оваа ознака е погрешна, бидејќи сугерира странска контрола без докази, за разлика од слични закони во други земји кои бараат доказ за агенциски односи.
Режимот го применувал законот на несразмерно строг начин. Примери вклучуваат означување на поединци како „странски агенти“ за примање минимални износи од странски државјани, како донации од 3 евра или размена на авионски милји. Организациите се соочувале со сериозни последици, како што е присилното распуштање на ''International Memorial'' и ''Memorial Human Rights Centre'' поради мали прекршувања поврзани со означувањето, додека [[Радио Слободна Европа|Радио Слободна Европа/Радио Слобода]] акумулирало стотици милиони рубли казни.
Поединците означени како ''странски агенти'' биле изложени на значителни нарушувања на приватноста, вклучувајќи задолжително објавување на лични податоци и детални финансиски извештаи. Тие исто така се соочувале со професионални ограничувања, како забрани за предавање, создавање содржини за малолетници и извршување јавни функции. Задолжителното означување на сите комуникации, вклучително и објави на социјалните мрежи, сериозно ја ограничувало слободата на изразување.
Судот заклучил дека рамката за „странски агенти“ во Русија носи „''обележја на тоталитарен режим''“, создавајќи атмосфера на сомнеж кон независните гласови и граѓанското општество. Наместо да ја оствари декларираната цел за транспарентност, законодавството било оценето како средство што ги поткопува темелите на демократијата преку стигматизација и замолчување на независните гласови во јавната дебата.
== Наводи ==
{{наводи}}
==External links==
* [http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx Service for the search of non-profit organizations designated as "foreign agent" (in Russian)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx |date=2022-10-06 }}
* [https://minjust.gov.ru/ru/documents/7755/ List of foreign media performing the functions of a "foreign agent" (in Russian)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211230141043/https://minjust.gov.ru/ru/documents/7755/ |date=2021-12-30 }}
* [http://asozd2.duma.gov.ru/main.nsf/%28SpravkaNew%29?OpenAgent&RN=102766-6&02 Russian Duma chronology] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180624003723/http://asozd2.duma.gov.ru/main.nsf/(SpravkaNew)?OpenAgent |date=2018-06-24 }}, bill No. 102766–6
* [http://publication.pravo.gov.ru/Document/View/0001201207230003 Full text of the law], publication No. 0001201207230003
* [https://meduza.io/en/cards/russia-s-next-foreign-agent-could-be-you Russia's next 'foreign agent' could be you], [[Meduza]], December 5, 2020
* [https://www.rferl.org/a/kremlin-foreign-media-crackdown/31438446.html Who Has Russia Labeled As A 'Foreign Agent'?]
* [https://muse.jhu.edu/article/579308 Daucé, F. (2015). The duality of coercion in Russia: cracking down on" foreign agents". ''Demokratizatsiya: The Journal of Post-Soviet Democratization'', ''23''(1), 57-75].
[[Категорија:Кршење на човековите права во Русија]]
[[Категорија:Цензура во Русија]]
[[Категорија:Руско право]]
[[Категорија:Русија во 2012 година]]
[[Категорија:Русија во 2017 година]]
[[Категорија:Русија во 2019 година]]
[[Категорија:Русија во 2020 година]]
[[Категорија:Русија во 2021 година]]
[[Категорија:Русија во 2022 година]]
[[Категорија:Русија во 2024 година]]
[[Категорија:Американско-руски односи]]
jsq7v96u42wug5seigs84fymkum83kl
Ел-Фараби
0
1391275
5608715
5593884
2026-08-13T01:36:21Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608715
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox philosopher
| image = Alpharabius in Liber Chronicarum 1493 AD.png
|caption = Portrait of Al-Farabi—Alpharabius
| era = [[Исламска златна доба]]
| name = Абу Наср Фараби
| birth_date = {{circa|870}}
| birth_place = [[Фарјаб]], [[Голем Хорасан|Хорасан]] или <br/>[[Отрар]], [[Трансоксијана]]
| other_names = Вториот учител
| death_date = {{circa|950}}
| death_place = [[Дамаск]]
| main_interests = [[исламска филозофија#Политичка филозофија|Политичка филозофија]] · [[исламска филозофија#Филозофија на религијата|Филозофија на религијата]] · [[Физика во средновековниот исламски свет|Физика]] · [[Исламска метафизика|Метафизика]] · [[Логика во исламската филозофија|Логика]] · [[Психологија во средновековниот исламски свет|Психологија]] · [[Исламска филозофија#Епистемологија|Епистемологија]] · [[Исламска етика|Етика]] · [[Музичка теорија]]
| notable_ideas = Татко на [[Платонизам во исламската филозофија|исламски неооплатонизам]], Основач на [[исламска филозофија#Политичка филозофија|исламската политичка филозофија]]
| region = [[Исламска филозофија]]
| school_tradition = [[Аристотелизам]] · [[Платонизам во исламската филозофија|Неоплатонизам]]
| notable_works = ''[[Китаб ел-Мусики ел-Кабир]]'' ("Голема книга за музиката"),|name=Music
|The Wikipedia entry ''[[Kitab al-Musiqa al-Kabir]]'' ({{langx|ar|كتاب الموُسَيَقي الكِبَير|Kitāb al-mūsīqī al-kabīr}}), has ''the Great Book of Music''; ''Grand'', is according to the French translation, by [[Rodolphe d'Erlanger]] (''La musique arabe, Tome I-II: Fārābī, Grand Traité de la Musique''), and Madian (''Language-Music Relationships in Fārābī's Grand Book of Music'', PhD. diss., Cornell University, 1992) → {{harvnb|Sawa|2012}}. [[Nota bene|{{#tag:math|\mathrm{N}\!\!\mathrm{B} }}]]: ''Musiqi'', later ''Musiqa'', is the [[Arabic]] term for music, the correct title of Farabi's book is as aforementioned with [[Romanization of Arabic|Romanization]]; {{harvnb|Touma|1996|p=10}}, has ''al-Musiqa'', but Western scholarly works all have ''al-Musiqi'' → {{cite encyclopedia|last1=Farmer|first1=Henry G.|author-link=Henry George Farmer|editor1-last=[[Martijn Theodoor Houtsma]]|display-editors=etal|title=[[Encyclopaedia of Islam]] |date=1913–1936 |publisher=Brill |location=Leiden |isbn=90-04-08265-4|volume=III|pages=749b–755b (esp. p. 751b)|edition=1st |chapter=Mūsīḳī|doi=10.1163/2214-871X_ei1_SIM_4900|chapter-url-access=subscription|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1163/2214-871X_ei1_SIM_4900}}; {{cite web |url=https://iranicaonline.org/articles/music-history-ii |title=Music History ii. ca. 650 to 1370 CE |last1=Neubauer|first1=Eckhard|editor-last=[[Ehsan Yarshater]]|date=February 20, 2009|website=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Encyclopædia Iranica Foundation |access-date=15 March 2023}}; {{cite encyclopedia|last1=Wright|first1=Owen|editor1-last=[[H. A. R. Gibb]]|title=[[Encyclopaedia of Islam]]|edition=2nd|date=1954–2007|orig-date=1992|publisher=Brill |location=Leiden|volume=VII|pages=681a–688b (esp. 682b)|isbn=90-04-07026-5|chapter=Mūsīḳī, later Mūsīḳā|doi=10.1163/1573-3912_islam_COM_0812|chapter-url-access=subscription|display-editors=etal| chapter-url=http://dx.doi.org/10.1163/1573-3912_islam_COM_0812}}.
''Ара ел-Мадина ел-Фадила'' ("Доблестниот град"),{{efn-ua
|name=Virtuous
|''Virtuous City'', has several names in Arabic: '''1.''' ({{langx|ar|آراءُ اَهْلِ الْمَدینَةِ الْفاضِلَة|Ārā’ ahl al-madīna al-fāḍila}}); '''2.''' ({{langx|ar|مبادئ آراءُ اَهْلِ الْمَدینَةِ الْفاضِلَة|Mabādi’ ārā’ ahl al-madīna al-fāḍila}}); 3. ({{langx|ar|آراءُ اَهْلِ الْمَدینَةِ الْفاضِلَة والمضاداتها|Ārā’ ahl al-madīna al-fāḍila wa-lʼmuḍāddātihā}}); last name might appear in Eastern publications. In Western academic works, they as a rule interpret the final two words of the Arabic title (i.e., ''al-Madina al-fadila'') into: ''Excellent State,'' ''Ideal State,'' ''Perfect State,'' and '' Virtuous City,'' the final name is most common. However, some scholars interpret the complete titles into '''1.''' ''Opinions of The Citizens of The Virtuous City;'' '''2.''' ''Principles of the Opinions of the Citizens of the Virtuous City''. Note that synonym(s) might be utilized as well (e.g., ''Ideal City,'' for ''Ideal State;'' or ''People,'' ''Inhabitants,'' for ''Citizens,'' [[Et cetera|etc.]]). I have included this tag to distinctive titles used within the article, thus the readers won't get confused.
}}
''Китаб Иша ел-Улум'' ("Класификација на науките"),{{efn-ua
|name=Enumeration
|''Enumeration of the Sciences,'' ({{langx|ar|كتاب إحصاء العُلوُم|Kitāb iḥṣā’ al-‘ulūm}}), known in the [[Middle Ages|Latin West]] as ''De scientiis,'' is the established English name of this book → {{harvnb|Druart|2021|loc=§ 1}}. Former academic works may refer to it as ''Classification of Sciences;'' e.g., {{harvnb|Madkour|1963–1966|p=453}}.
}}
''Рисала еил-акл'' ("Послание за разумот"){{efn-ua
|name=Aql
|''Epistle on the Intellect'', or ''Treatise on the Intellect'' ({{langx|ar|رسالة فى العقل|Risālah fi’l-‘aql}}), known in the [[Middle Ages|Latin West]] as ''De intellectu'' → {{harvnb|López-Farjeat|2020|loc=§ 4}}.
}}
}}
'''Абу Наср Мухамед ел-Фараби''' ({{langx|ar|أبو نصر محمد الفارابي|Abū Naṣr Muḥammad al-Fārābī}}; {{circa|870}}{{sfnm|1a1=Druart|1y=2021|1loc=Intro|2a1=Corbin|2y=1993|2p=158|3a1=Mahdi|3a2=Wright|3y=1970–1980|3p=523a}}{{efn-ua
|name=Birth
|The date of Farabi's birth is unknown → {{harvnb|Gutas|2012a|loc=§ Life}}; {{harvnb|Rudolph|2017|p= 537}}; {{harvnb|Vallat |2020|p=551a}}. [[Ibn Khallikan]] claims that Farabi died at the age of 80, meaning 80 [[Lunar calendar|Lunar]], i.e., {{circa|78}} [[Solar calendar|Solar]] years, isn't/aren't any other source(s) to prove or disprove [[Ibn Khallikan]]'s claim? Based on his statement, [[Henry Corbin]], correctly, gives the date of Farabi's birth as {{circa|872}}; however, after the publication of the article by {{harvnb|Mahdi|Wright|1970–1980}}, decisively giving {{circa|870–950}}, scholars followed suit till today. The date of Farabi's death is more precise.}} – 14 декември 950 – 12 јануари 951),{{sfnm|1a1=Gutas|1y=2012a|1loc=§ Life|2a1=Rudolph|2y= 2017|2pp=538–539|3a1=Vallat|3y=2020|3p=551b}} познат во [[Грчки Исток и латински Запад|грчкиот исток и латинскиот запад]] како '''Алфараби''',{{sfn|Weber|2017|p=169a}}{{efn-ua
|name=Alt
|Alternative names include: ''Abunaser'', ''Alfarabi'', ''Avenassar'', and ''Farabi''.
}} — ран [[Рана исламска филозофија#Фарабизам|исламски филозоф]] и [[музички теоретичар]].{{sfnm|1a1=Druart|1y=2021|1loc=Intro|2a1=Mahdi|2a2=Wright|2y=1970–1980|2p=523a|3a1=Streetman|3y=2014|3p=231a}} Тој бил означен како „татко на [[Платонизам во исламската филозофија|исламскиот неоплатонизам]]“,{{sfnm|1a1=Fakhry|1y=2002|1loc=passim|2a1=Netton|2y=1998|2loc=summary}} и „основач на [[Исламска филозофија#Политичка филозофија|исламската политичка филозофија]]“.{{sfnm|1a1=Butterworth|1y=2015|1p=2a|2a1=Daiber|2y=1996|2p=848|3a1=Galston|3y=1990|3p=5|4a1=Mahdi|4y=2010|4loc=passim}}
Областите на филозофски интерес на ел-Фараби вклучувале — но не биле ограничени на, [[Исламска филозофија#Социјална филозофија|филозофија на општеството]] и [[Исламска филозофија#Филозофија на религијата|религијата]];<ref>{{cite SEP|last=Germann|first=Nadja|title=Farabi's Philosophy of Society and Religion|date=Spring 2021|url-id=al-farabi-soc-rel/}}</ref> [[филозофија на јазикот]] и [[Логика во исламската филозофија#Аристотелова логика|логика]];<ref>{{cite SEP|author-last1=Hodges|author-first1=Wilfrid|last2=Thérèse-Anne Druart|title=Farabi's Philosophy of Logic and Language|date=Winter 2020| url-id=al-farabi-logic/#FounArab}}</ref> [[Психологија во средновековниот исламски свет|психологија]] и [[Исламска филозофија#Епистемологија|епистемологија]];{{sfn|López-Farjeat|2020}} [[Исламска метафизика|метафизика]],<ref>{{cite SEP|last=Menn|first=Stephen|title=Farabi's Metaphysics|date=Winter 2021|url-id=al-farabi-metaphysics/}}</ref> [[Исламска филозофија#Политичка филозофија|политичка филозофија]],{{sfn|Mahdi|2000|loc=passim}} и [[Исламска етика|етика]].{{sfn|Fakhry|1994|pp=78–85}} Тој бил експерт и во практичното [[Сценска уметност#Музика|музицирање]] и во [[Историја на инструменти од фамилијата лејта#Мислители и полимати од Централна Азија и Арабија|музичка теорија]],{{sfn|Sawa|2012|loc=passim}} и иако не бил по природа научник,{{sfnm|1a1=Madkour|1y=1963–1966|1pp=452–453|2a1=Weber|2y=2017|2p=169a}} неговите дела вклучувале [[Астрономија во средновековниот исламски свет|астрономија]],{{sfn|Dhanani|2007|pp=356–357}} [[Математика во средновековниот исламски свет|математика]],<ref>{{cite journal |last1=Shamsi |first1=F. A. |title=Farabi's Treatise on Certain Obscurities in Books I and V of Euclid's Elements |journal=Journal for the History of Arabic Science|date=1984 |volume=VIII |issue=1–2 |pages=31–42|issn=0379-2927 |url=https://findit.library.yale.edu/images_layout/view?parentoid=15730291&increment=34}}</ref> [[Космологија во средновековниот ислам|космологија]],<ref>{{cite book|last1=Janos|first1=Damien|title=Method, Structure, and Development in Fārābī's Cosmology|series=Islamic Philosophy, Theology and Science. Texts and Studies. Volume 85|date=2012 |publisher=Brill |location=Leiden |doi=10.1163/9789004217324 |isbn=978-90-04-20615-1|issn=0169-8729|s2cid=118794688|s2cid-access=free}}</ref> и [[Физика во средновековниот исламски свет|физика]].{{sfn|Druart|2021|loc=§ 5}}
Ел-Фараби се сметал за првиот [[Муслиман]] кој ја претставил филозофијата како кохерентен систем во [[Муслимански свет|Исламскиот свет]],{{sfnm|1a1=Fakhry|1y=2002|1pp=128 ff.|2a1=Gutas|2y=2012b|2loc=passim|3a1=Reisman|3y=2005|3p=52}} и создал сопствен филозофски систем,{{sfnm|1a1=Adamson|1y=2016|1p=63|2a1=Gutas|2y=2012b|3a1=Netton|3y=1992|3p=1|4a1=Rudolph|4y=2017|4p=596}} кој развил филозофија што значително ги надминала школастичките интереси на неговите [[Грчко-римскисвет|грчко-римски]] [[неоплатонизам]] и сириски [[Аристотелизам|аристотелски]] претходници.{{sfnm|1a1=Adamson|1y=2016|1p=64|2a1=Gutas|2y=2012b|3a1=Netton|3y=1994|3p=101}}{{efn-ua
|name=Syriac Aristotelian
|For the Syriac Aristotelian tradition → {{cite book |last1=Watt |first1=John W. |editor1-last=Damien Janos |title=Ideas in Motion in Baghdad and Beyond: Philosophical and Theological Exchanges between Christians and Muslims in the Third/Ninth and Fourth/Tenth Centuries|series=Islamic History and Civilization. Studies and Texts. Volume 124 |date=2015 |publisher=Brill |location=Leiden |isbn=978-90-04-30602-8|issn=0929-2403 |pages=7–43 |chapter=The Syriac Aristotelian Tradition and the Syro-Arabic Baghdad Philosophers|doi=10.1163/9789004306264_003|chapter-url-access=subscription|chapter-url=https://doi.org/10.1163/9789004306264_003}}
}} Дека бил повеќе од пионер во [[Исламска филозофија]]{{sfnm|1a1=Fakhry|1y=2002|1p=vii|2a1=Netton|2y=1992|2p=1|3a1=Reisman|3y=2005|3p=52}} се гледало од тоа што подоцнежните автори го нарекувале „Вториот учител“,<ref>{{cite book |last1=Adamec |first1=Ludwig W.|author-link=Ludwig W. Adamec|title=Historical Dictionary of Islam|series=Historical Dictionaries of Religions, Philosophies, and Movements. No. 95|date=2009 |publisher=The Scarecrow Press, Inc.|location=Lanham, Maryland |isbn=978-0-8108-6161-9 |pages=95–96 |edition=2nd}}</ref>{{sfnm|1a1=Adamson|1y=2016|1p=63|2a1=Corbin|2y=1993|2p=58|3a1=López-Farjeat|3y=2020|3loc=Intro|4a1=Netton|4y=1994|4p=99}}{{efn-ua
|name=Title
|Farabi's [[Arabic name#Laqab|honorific]] title, the "Second Master" ({{langx|ar|المُعَلّم الثاني|al-Mu‘allim al-thānī}}), is also interpreted as "Second Teacher" → {{harvnb|Netton|1994|p=99}}.
}} при што [[Аристотел]] бил првиот.
Филозофи кои биле под влијание на ел-Фараби вклучуваат [[Јахја ибн Ади]], [[Абу Сулејман Сиџистани]], [[Абу ел-Хасан ел-Амири]] и [[Абу Хајан ел-Тавхиди]];{{sfn|Netton|1992|pp=8–18}} [[Авицена]], [[Шихаб ел-Дин Јахја ибн Хабаш Сухраварди|Сухраварди]] и [[Мула Садра]];{{sfn|Corbin|1993|pp=160–165}} [[Авемпасе]], [[Ибн Туфаил]] и [[Авероес]];{{sfn|Fakhry|2002|pp=136–146}} [[Мојсеј Мајмонид]],<ref>{{cite SEP|last=Pessin|first=Sarah|date=Spring 2007|title=The Influence of Islamic Thought on Maimonides|url-id=maimonides-islamic/}}</ref> [[Алберт Велики]],{{sfn|Vallat|2020|p=553a}} и [[Лео Штраус]].<ref>{{Cite journal| doi = 10.2307/1773441 | issn = 0333-5372 | volume = 19 | issue = 2 | pages = 235–259 | last1 = Brague | first1 = Rémi| title = Athens, Jerusalem, Mecca: Leo Strauss's "Muslim" Understanding of Greek Philosophy | journal = Poetics Today | year = 1998| jstor = 1773441}}</ref> Тој бил познат и во грчкиот Исток и латинскиот Запад,{{sfn|Zonta|2020|pp=559b–562a}} како и во [[Муслимански свет|Исламски свет]].
== Биографија ==
Постоечките варијации во основните извештаи за потеклото и родословието на ел-Фараби укажуваат дека тие не биле запишани за време на неговиот живот или набргу потоа од некој со конкретни информации, туку се темелеле на гласини или претпоставки (како што е случајот и со други негови современици). Малку се знае за неговиот живот. Раните извори вклучуваат автобиографски пасус во кој ел-Фараби ја следи историјата на логиката и филозофијата до своето време, како и кратки спомнувања од [[ел-Масуди]], [[Ибн ел-Надим]] и [[Ибн Хавкал]]. [[Саид ел-Андалуси]] напишал биографија за ел-Фараби. [[Арапски јазик|Арапските]] биографи од 12–13 век имале малку факти на располагање и користеле измислени приказни за неговиот живот.<ref name=Iranica>{{cite encyclopedia |first=Dimitri |last=Gutas |title=Farabi i. Biography|encyclopedia=Encyclopædia Iranica |access-date= April 4, 2010 |url= http://www.iranicaonline.org/articles/farabi-i}}</ref>
Од случајни извештаи е познато дека тој поминал значително време (поголемиот дел од својот научен живот) во [[Багдад]] со [[Сириско христијанство|сириски христијански]] научници,{{efn-ua
|name=Christian
|[[Syriac Christianity|Syriac Christian]]. Reisman doesn't define which branch of [[Eastern Christianity]] they belonged to. He only states: "''This association with Christian scholarly circles in Baghdad links Farabi to the Syriac neo-Aristotelian tradition'' ..." → {{harvnb|Reisman|2005|p=53}}.
}} вклучувајќи го [[Свештенство|свештеникот]] Јухана ибн Хајлан, [[Јахја ибн Ади]] и Абу Исхак Ибрахим ел-Багдади. Подоцна поминал време во [[Дамаск]] и во Египет пред да се врати во Дамаск, каде што починал во 950–951 година.{{sfn|Reisman|2005|pp=52–53}}
Неговото име било Абу Наср Мухамед ибн Мухамед ел-Фараби,<ref name="Iranica"/> понекогаш со семејното презиме ел-Тархани, односно елементот [[Тархан]] се појавува во една [[нисба (ономастика)|нисба]].<ref name="Iranica" /> Неговиот дедо не бил познат меѓу неговите современици, но името Авзалаг,{{efn-ua
|name=Awzalagh
|{{harvnb|Gutas|2012a|loc=§ Stories and Legends}}:{{blockquote| ''In modern Turkish scholarship the pronunciation is given as Uzlug[h] (İA V, p. 451), without any explanation.''}} → {{cite encyclopedia|last1=Kaya|first1=Mahmut|last2=Alaeddin Jebrini |title=[[İslâm Ansiklopedisi]]|date=1995|editor-last=[[Tahsin Yazıcı (scholar)|Tahsin Yazıcı]]|display-editors=etal|chapter=Fârâbî: Ebû Nasr Muhammed b. Muhammed b. Tarhan b. Uzluğ el-Fârâbî et-Türkî (ِö. 339/950)|lang=tr|chapter-url=https://islamansiklopedisi.org.tr/farabi#1 }}
}} на арапски, се појавува подоцна во делата на [[Ибн Аби Усајбија]], а името на неговиот прадедо во делата на [[Ибн Халикан]].<ref name="Iranica" />
Неговото родно место можело да биде кое било од многуте места во [[Средна Азија]] — тогаш позната под името [[Хорасан]]. Зборот {{tlit|fa|farab}} е персиски термин за место кое се наводнува со изворска вода или тек од блиска река. Така, постојат многу места што го носат тоа име (или негови варијации) во тој регион, како што се Фараб ([[Отрар]]) на реката Јаксарт ([[Сир Дарја]]) во денешен [[Казахстан]]; Фараб, сѐ уште постоечко село во предградијата на градот Чахарџуј/Амул (денешен [[Туркменабат]]) на реката Оксус [[Аму Дарја]] во [[Туркменистан]], на [[Пат на свилата|Патот на свилата]], кој ги поврзувал [[Мерв]] со [[Бухара]], или [[Фарајаб (покраина)|Фарајаб]] во [[Голем Хорасан]] (денешен [[Авганистан]]). Постариот [[Персиски јазик|персиски]]<ref name="Iranica" /> Параб (во [[Худуд ел-алам]]) или Фарајаб (исто така Париџаб), е чест персиски топоним што значи „земји наводнувани со пренасочување на речна вода“.<ref>Daniel Balland, "[https://iranicaonline.org/articles/faryab Fāryāb]" in Encyclopædia Iranica. excerpt: "Fāryāb (also Pāryāb), common Persian toponym meaning “lands irrigated by diversion of river water"</ref><ref>[http://www.loghatnaameh.com/dehkhodaworddetail-f1f713a319da41dc97d398057889ff2f-fa.html Dehkhoda Dictionary under "Parab"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111003184408/http://www.loghatnaameh.com/dehkhodaworddetail-f1f713a319da41dc97d398057889ff2f-fa.html |date=2011-10-03 }} excerpt: "پاراب . (اِ مرکب ) زراعتی که به آب چشمه و کاریز ورودخانه و مانند آن کنند مَسقوی . آبی . مقابل دیم" (translation: "Lands irrigated by diversion of river water, springs and [[qanat]]s.")</ref>
=== Потекло ===
[[File:Iranian Farabi.jpg|thumb|upright=0.6|left|Иранска поштенска марка со замислен лик на ел-Фараби]]
Додека некои научници тврдат дека неговото етничко потекло не може да се утврди,<ref name="Iranica" /><ref name="bartholomew.stanford.edu">{{cite web|author=Lessons with Texts by Alfarabi |url=http://bartholomew.stanford.edu/authors/alfarabitext.html |title=D. Gutas, "AlFarabi" in Barthaolomew's World accessed Feb 18, 2010 |publisher=Bartholomew.stanford.edu |access-date=2012-09-19}}</ref>{{sfn|Reisman|2005|p=53}}<ref>F. Abiola Irele/Biodun Jeyifo, "Farabi", in ''The Oxford Encyclopedia of African Thought'', Vol. 1, p. 379.</ref> други го опишуваат како личност со персиско или туркиско потекло. Средновековниот [[Арапи|арапски]] историчар [[Ибн Аби Усајбија]] (починал во 1270) — еден од најстарите биографи на ел-Фараби — наведува во своето дело „Ујун“ дека таткото на ел-Фараби бил од [[Персијци|персиско]] потекло.<ref name="Iranica"/><ref>Ebn Abi Osaybea, Oyun al-anba fi tabaqat at-atebba, ed. A. Müller, Cairo, 1299/1882. وكان ابوه قائد جيش وهو فارسي المنتسب</ref> [[ел-Шахразури]], кој живеел околу 1288 година и напишал рана биографија, исто така наведува дека ал-Фараби потекнувал од персиско семејство.<ref name="Nasr">[[Seyyed Hossein Nasr]], [[Mehdi Aminrazavi]]. "An Anthology of Philosophy in Persia, Vol. 1: From Zoroaster to Umar Khayyam", I.B. Tauris in association with The Institute of Ismaili Studies, 2007. Pg 134: "Ibn Nadim in his al-Fihrist, which is the first work to mention Farabi considers him to be of Persian origin, as does Muhammad Shahrazuri in his ''Tarikh al-hukama'' and Ibn Abi Usaybi'a in his ''Tabaqat al-atibba''. In contrast, Ibn Khallikan in his '"Wafayat al-'ayan considers him to be of Turkish descent. In any case, he was born in Farab in Khurasan of that day around 257/870 in a climate of Persianate culture"</ref><ref>Arabic: و كان من سلاله فارس in J. Mashkur, Farab and Farabi, Tehran,1972. See also [[Dehkhoda Dictionary]] under the entry ''Farabi'' for the same exact Arabic quote.</ref> Според [[Маџид Фахри]], професор емеритус по филозофија на [[Универзитет Џорџтаун]], таткото на ел-Фараби „бил воен заповедник од персиско потекло“.{{sfn|Fakhry|2002|p=157}} Персиското потекло е наведено и во многу други извори.<ref>P.J. King, ''"One Hundred Philosophers: the life and work of the world's greatest thinkers"'', chapter '' al-Fārābi'', Zebra, 2006. pp 50: "Of Persian stock, al-Farabi (Alfarabius, AbuNaser) was born in Turkestan" Henry Thomas, Understanding the Great Philosophers, Doubleday, Published 1962 T. J. De Boer, "The History of Philosophy in Islam", Forgotten Books, 2008. Excerpt page 98: "His father is said to have been a Persian General". {{ISBN|1-60506-697-4}} Sterling M. McMurrin, ''Religion, Reason, and Truth: Historical Essays in the Philosophy of Religion'', University of Utah Press, 1982, {{ISBN|0-87480-203-2}}. page 40. Edited by Robert C. Solomon and Kathleen M. Higgins. (2003). From Africa to Zen : an invitation to world philosophy. Lanham, Md.: Rowman & Littlefield Publishers. pp. 163. {{ISBN|0-7425-1350-5}} "al-Farabi (870–950), a Persian," Thomas F. Glick. (1995). From Muslim fortress to Christian castle : social and cultural change in medieval Spain. Manchester: Manchester University Press. pp. 170. {{ISBN|0-7190-3349-7}} "It was thus that al-Farabi (c. 870–950), a Persian philosopher" The World's Greatest Seers and Philosophers.. Gardners Books. 2005. pp. 41. {{ISBN|81-223-0824-4}} "al-Farabi (also known as Abu al-Nasr al-Farabi) was born of Turkish parents in the small village of Wasij near Farab, Turkistan (now in Uzbekistan) in 870 AD. His parents were of Persian descent, but their ancestors had migrated to Turkistan." Bryan Bunch with Alexander Hellemans. (2004). The history of science and technology : a browser's guide to the great discoveries, inventions, and the people who made them, from the dawn of time to today. Boston: Houghton Mifflin. pp. 108. {{ISBN|0-618-22123-9}} "Persian scholar al-Farabi"Olivier Roy, "[https://books.google.com/books?id=FyE9DAAAQBAJ&pg=PA167 The new Central Asia: the creation of nations]", I.B.Tauris, 2000. 1860642799. pg 167: "Kazakhstan also annexes for the purpose of bank notes Al Farabi (870–950), the Muslim philosopher who was born in the south of present-day Kazakhstan but who presumably spoke Persian, particularly because in that era there were no Kazakhs in the region" Majid Khadduri; [foreword by R. K. Ramazani]. The Islamic conception of justice. Baltimore : Johns Hopkins University Press, c1984.. pp. 84. {{ISBN|0-8018-6974-9}} "Nasr al-Farabi was born in Farab (a small town in Transoxiana) in 259/870 to a family of mixed parentage — the father, who married a Turkish woman, is said to have been of Persian and Turkish descent — but both professed the Shi'l heterodox faith. He spoke Persian and Turkish fluently and learned the Arabic language before he went to Baghdad. Ḥannā Fākhūrī, Tārīkh al-fikr al-falsafī ʻinda al-ʻArab, al-Duqqī, al-Jīzah : al-Sharikah al-Miṣrīyah al-ʻĀlamīyah lil-Nashr, Lūnjmān, 2002. Ammar al-Talbi, [http://www.ibe.unesco.org/publications/ThinkersPdf/farabie.pdf al-Farabi], UNESCO: International Bureau of Education, vol. XXIII, no. 1/2, Paris, 1993, p. 353-372 David Deming,"Science and Technology in World History: The Ancient World and Classical Civilization", McFarland, 2010. pg 94: "Al-Farabi, known in Medieval Europe as Abunaser, was a Persian philosopher who sought to harmonize.[http://www.trincoll.edu/depts/phil/philo/phils/muslim/farabi.html Philosophers: Abu Al-Nasr Al-Farabi] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160307121111/http://www.trincoll.edu/depts/phil/philo/phils/muslim/farabi.html |date=2016-03-07 }}, [[Trinity College, Hartford|Trinity College]], 1995–2000</ref> [[Димитри Гутас]], професор емеритус на [[Универзитет „Јејл“|универзитетот „Јејл“]], забележува дека делата на Фараби содржат наводи и глоси на [[Персиски јазик|персиски]], [[Согдиски јазик|согдиски]], па дури и [[Грчки јазик|грчки]], но не и турски.<ref name="Iranica" /><ref>George Fadlo Hourani, Essays on Islamic Philosophy and Science, Suny press, 1975; Kiki Kennedy-Day, ''Books of Definition in Islamic Philosophy: The Limits of Words'', Routledge, 2002, page 32.</ref> [[Согдиски јазик|Согдискиот]] исто така се предлага како негов мајчин јазик<ref>Joshua Parens (2006). An Islamic philosophy of virtuous religions : introducing Alfarabi. Albany, NY: State Univ. of New York Press. pp. 3. {{ISBN|0-7914-6689-2}} excerpt: "He was a native speaker of Turkic {{sic}} dialect, Soghdian." [Note: Sogdian was an East Iranian language and not a Turkic dialect]</ref> и како јазик на жителите на [[Фараб]].<ref>Joep Lameer, "Al-Fārābī and Aristotelian syllogistics: Greek theory and Islamic practice", E.J. Brill, 1994. {{ISBN|90-04-09884-4}} pg 22: "..Islamic world of that time, an area whose inhabitants must have spoken Soghdian or maybe a Turkish dialect..."</ref> Мухамед Џавад Машкур тврди за иранско-говорно потекло од [[Средна Азија]].<ref name="GL">مشكور، محمدجواد. “فاراب و فارابي“. دوره14، ش161 (اسفند 54): 15-20- . J. Mashkur, "Farabi and Farabi" in volume 14, No. 161, pp 15–12, Tehran,1972. [https://web.archive.org/web/20071021043054/http://ichodoc.ir/p-a/CHANGED/161/html/161_15.htm] English translations of the arguments used by J. Mashkur can be found in: G. Lohraspi, "Some remarks on Farabi's background"; a scholarly approach citing [[Clifford Edmund Bosworth|C.E. Bosworth]], [[Bernard Lewis|B. Lewis]], [[Richard Nelson Frye|R. Frye]], D. Gutas, J. Mashkur and partial translation of J.Mashkur's arguments: [[iarchive:SomeRemarksOnFarabisBackgroundIranicsoghdianpersianOraltaic|PDF]]. ولی فارابی فيلسوف تنها متعلق به ايران نبود بلكه
به عالم اسلام تعلق داشت و از بركت قرآن و دين محمد به اين مقام رسيد. از اينجهت هه دانشمندانی كه در اينجا گرد آمدهاند او را يك دانشمند مسلمان متعلق به عالم انسانيت ميدانند و كاری ب تركی و فارسی و عربی بودن او ندارند.</ref> Според [[Кристоф Баумер]], тој веројатно бил [[Согдија|согдиец]].<ref name="baumer1">{{cite book|last=Baumer|first=Christoph|author-link=Christoph Baumer|url=https://books.google.com/books?id=LhiWDwAAQBAJ|title=The History of Central Asia The Age of Islam and the Mongols|page=42|publisher=[[Bloomsbury Publishing]]|year=2016|quote=Abu Nasr Muhammad al-Farabi (ca. 870–950) was a renowned philosopher and scientist with a keen interest in the theory of knowledge. Probably a Sogdian from the great merchant city of Farab, now called Otrar, in southern Kazakhstan|isbn=9781838609405}}</ref>
Според Терез-Ан Друар, пишувајќи во 2020 година:
<blockquote>„Научниците го оспорувале неговото етничко потекло. Некои тврделе дека бил Турчин, но поновите истражувања укажуваат дека бил Персиец.“{{sfn|Druart|2021|loc=Intro}}</blockquote>[[File:KazakhstanP20-200Tenge-1999-donatedoy f.jpg|thumb|ал-Фараби на валутата на [[Република Казахстан]]]]
Најстариот познат навод за [[туркиски народи|туркиско]] потекло ја дал средновековниот историчар Ибн Халикан (починал во 1282 година), кој во своето дело ''Wafayat'' (завршено во 669/1271) навел дека ел-Фараби бил роден во малото село [[Васиџ]] близу Фараб (во денешен [[Отрар]], [[Казахстан]]) од туркиски родители. Врз основа на овој запис, некои научници тврдат дека тој бил од туркиско потекло.<ref>B.G. Gafurov, ''Central Asia:Pre-Historic to Pre-Modern Times'', (Shipra Publications, 2005), 124; "''Abu Nasr El-Farabi hailed from around ancient Farabi which was situated on the bank of Syr Daria and was the son of a Turk military commander''".</ref><ref>Will Durant, ''The Age of Faith'', (Simon and Schuster, 1950), 253.</ref><ref>Nicholas Rescher, Al-Farabi's Short Commentary on Aristotle's Prior Analytics, University of Pittsburgh Pre, 1963, p.11, [https://books.google.com/books?id=lLV1ssgsNRIC Online Edition].</ref><ref>Antony Black, The History of Islamic Political Thought: From the Prophet to the Present, Routledge, p. 61, [https://books.google.com/books?id=nspmqLKPU-wC Online Edition]</ref><ref>James Hastings, Encyclopedia of Religion and Ethics, Kessinger Publishing, Vol. 10, p.757, [https://books.google.com/books?id=dA9h8XGtRPQC Online Edition]</ref><ref>Edited by Ted Honderich. (1995). The Oxford companion to philosophy. Oxford: Oxford University Press. pp. 269. {{ISBN|0-19-866132-0}} "Of Turki origin, al-Farabi studied under Christian thinkers"
Edited and translated by Norman Calder, Jawid Mojaddedi and Andrew Rippin. (2003). Classical Islam : a sourcebook of religious literature. New York: Routledge. pp. 170. {{ISBN|0-415-24032-8}} "He was of Turkish origin, was born in Turkestan" Ian Richard Netton. (1999). Al-Fārābī and his school. Richmond, Surrey: Curzon. {{ISBN|0-7007-1064-7}} Pg. [https://books.google.com/books?id=Fuk7fN3Jp6sC&pg=RA2-PA5 5]:"He appears to have been born into a military family of Turkish origin in the village of Wasil, Farab, in Turkestan" Edited by Henrietta Moore. (1996). The future of anthropological knowledge. London: Routledge. {{ISBN|0-415-10786-5}} "al-Farabi (873–950), a scholar of Turkish origin." Diané Collinson and Robert Wilkinson. (1994). Thirty-Five Oriental Philosophers.. London: Routledge. {{ISBN|0-203-02935-6}} "Al-Farabi is thought to be of Turkish origin. His family name suggests that he came from the vicinity of Farab in Transoxiana.Fernand Braudel; translated by Richard Mayne. (1995). A history of civilizations. New York, N.Y.: Penguin. {{ISBN|0-14-012489-6}} "Al-Farabi, born in 870, was of Turkish origin. He lived in Aleppo and died in 950 in Damascus" Jaroslav Krejčí; assisted by Anna Krejčová. (1990). Before the European challenge : the great civilizations of Asia and the Middle East. Albany: State University of New York Press. pp. 140. {{ISBN|0-7914-0168-5}} "the Transoxanian Turk al-Farabi (d. circa 950)" Hamid Naseem. (2001). Muslim philosophy science and mysticism. New Delhi: Sarup & Sons. pp. 78. {{ISBN|81-7625-230-1}} "Al-Farabi, the first Turkish philosopher"[https://books.google.com/books?id=XwOwsOstm4gC&dq=farabi+wasij&pg=PA41 Clifford Sawhney. The World's Greatest Seers and Philosophers, 2005, p. 41][https://books.google.com/books?id=Q51plsbFmNcC&q=farabi+wasij Zainal Abidin Ahmad. Negara utama (Madinatuʾl fadilah) Teori kenegaraan dari sardjana Islam al Farabi. 1964, p. 19][https://books.google.com/books?id=EQEeAAAAMAAJ&q=farabi+wasij Haroon Khan Sherwani. Studies in Muslim Political Thought and Administration. 1945, p. 63]</ref> Димитри Гутас, американски арабист, го критикува ова, велејќи дека извештајот на [[Ибн Халикан]] е насочен кон претходните историски извештаи на [[Ибн Аби Усајбија]] и служи за „докажување“ туркиско потекло на ел-Фараби, на пример преку спомнување на дополнителната [[нисба]] (презиме) „ел-Турк“ (арап. „Турчинот“) — нисба што ел-Фараби никогаш не ја имал.<ref name="Iranica" /> Меѓутоа, [[Абу ел-Феда]], кој го препишал [[Ибн Халикан]], го променил ''al-Torkī'' во изразот „wa-kana rajolan torkiyan“, што значи „тој бил турски човек“.<ref name="Iranica" /> Во овој контекст, бидејќи делата на таквите наводни Турци не содржат траги од туркиска номадска култура, професорот од [[Оксфордски универзитет|Оксфорд]] Клифорд Едмунд Босворт забележува дека „големи личности како Фараби, [[ел-Бируни|Бируни]] и [[Авицена]] биле припишувани од премногу ентузијастички турски научници на нивната раса“.<ref name="Bosworth2017">{{cite book|author=C. Edmund Bosworth|title=The Turks in the Early Islamic World|url=https://books.google.com/books?id=CAokDwAAQBAJ&pg=PT381|date=15 May 2017|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-351-88087-9|page=381}}</ref>
=== Живот и образование ===
Ел-Фараби го поминал поголемиот дел од својот научен живот во [[Багдад]]. Во автобиографскиот пасус зачуван од [[Ибн Аби Усајбија]], ел-Фараби навел дека студирал логика, медицина и социологија кај Јухана ибн Хајлан, сè до и вклучително со делото на [[Аристотел]] ''[[Постериорна аналитика]]'', односно според редоследот на книгите во наставната програма, ел-Фараби тврдел дека ги проучувал делата на [[Порфириј (филозоф)|Порфириј]] ''Вовед'' и делата на Аристотел ''Категории'', ''За толкувањата'', ''Аналитика Прва''. Неговиот учител, Јухана бин Хајлан, бил [[несторијанство|несторијански]] свештеник. Овој период на студии веројатно се одвивал во Багдад, каде што [[ел-Масуди]] бележи дека Јухана починал за време на владеењето на [[ел-Муктадир]] (295–320/908–932). Во своето дело ''Појавата на филозофијата'' ({{transliteration|ar|Fī Ẓuhūr al-Falsafa}}), ел-Фараби наведува:{{sfn|Reisman|2005|p=55}}
<blockquote>Филозофијата како академски предмет станала широко распространета во времето на Птоломејските владетели на Грците по смртта на Аристотел во Александрија, сè до крајот на владеењето на една жена [односно Клеопатра]. Нејзиното предавање продолжило непроменето во Александрија по смртта на Аристотел низ владеењето на тринаесет владетели ... Така продолжило сè до доаѓањето на христијанството. Потоа предавањето престанало во Рим, додека во Александрија продолжило сè додека кралот на христијаните не го разгледал прашањето. Епископите се собрале и заедно одлучиле кои делови од [филозофијата] треба да останат, а кои да се укинат. Тие сметале дека книгите за логика треба да се изучуваат до крајот на тврдењата [односно ''[[Аналитика Прва]]'', I.7], но не и понатаму, бидејќи мислеле дека тоа ќе му наштети на христијанството. Предавањето на останатите [логички дела] останало приватно сè до доаѓањето на исламот, кога наставата била пренесена од Александрија во Антиохија. Таму останала долго време додека не останал само еден учител. Двајца ученици учеле од него и заминале, носејќи ги книгите со себе. Едниот бил од Харан, другиот од Марв. Што се однесува до човекот од Марв, двајца учеле од него..., Ибрахим ел-Марвази и Јухана ибн Хајлан. [Потоа ел-Фараби наведува дека учел кај Јухана ибн Хајлан сè до крајот на ''[[Аналитика Прва]]''].</blockquote>
Тој бил во Багдад најмалку до крајот на септември 942 година, како што е забележано во белешките во неговото дело ''Mabādeʾ ārāʾ ahl al-madīna al-fāżela''.{{efn-ua
|name=Virtuous
|''Virtuous City'', has several names in Arabic: '''1.''' ({{langx|ar|آراءُ اَهْلِ الْمَدینَةِ الْفاضِلَة|Ārā’ ahl al-madīna al-fāḍila}}); '''2.''' ({{langx|ar|مبادئ آراءُ اَهْلِ الْمَدینَةِ الْفاضِلَة|Mabādi’ ārā’ ahl al-madīna al-fāḍila}}); 3. ({{langx|ar|آراءُ اَهْلِ الْمَدینَةِ الْفاضِلَة والمضاداتها|Ārā’ ahl al-madīna al-fāḍila wa-lʼmuḍāddātihā}}); last name might appear in Eastern publications. In Western academic works, they as a rule interpret the final two words of the Arabic title (i.e., ''al-Madina al-fadila'') into: ''Excellent State,'' ''Ideal State,'' ''Perfect State,'' and '' Virtuous City,'' the final name is most common. However, some scholars interpret the complete titles into '''1.''' ''Opinions of The Citizens of The Virtuous City;'' '''2.''' ''Principles of the Opinions of the Citizens of the Virtuous City''. Note that synonym(s) might be utilized as well (e.g., ''Ideal City,'' for ''Ideal State;'' or ''People,'' ''Inhabitants,'' for ''Citizens,'' [[Et cetera|etc.]]). I have included this tag to distinctive titles used within the article, thus the readers won't get confused.
}}
Книгата ја завршил во Дамаск следната година (331), односно до септември 943 година. Тој исто така живеел и предавал одредено време во [[Алеп]]. Подоцна ел-Фараби го посетил [[Египет]], каде што завршил шест делови како резиме на книгата ''Mabādeʾ'',{{efn-ua
|name=Mabadi Summary
|Once Farabi finished the ''Virtuous City'' and inserted the Chapter headings, later, somebody inquired him to include sections, summarizing the Chapters, and this he did in Cairo. These six Sections are referred to as ''Summery'' of the ''Virtuous City'' → {{cite journal |last1=Mahdi|first1=Muhsin S.|author-link=Muhsin Mahdi|title= Fārābī's Imperfect State|journal=Journal of the American Oriental Society|date=1990 |volume=CX |issue=4|pages=691–726 (esp. pp. 720 ff.)|url-access=registration|doi=10.2307/602898|s2cid=163394266|jstor=602898|url=https://www.jstor.org/stable/602898 }}.
}}
во 337/јули 948 – јуни 949 година, кога се вратил во Сирија, каде што бил поддржан од [[Сајф ел-Даула]], владетел од [[Хамданидска династија|Хамданидската династија]]. Ел-Масуди, пишувајќи едвај пет години подоцна (955–956), наведува дека ел-Фараби починал во [[Дамаск]] во месецот Раџаб 339 (помеѓу 14 декември 950 и 12 јануари 951).<ref name="Iranica" />
== Верски убедувања ==
Верската припадност на ел-Фараби во рамките на исламот е предмет на расправа. Додека некои историчари го идентификуваат како [[сунизам|сунит]],<ref>{{citation |author=Patrick J. Ryan SJ |title=Amen |date=10 October 2018 |page=101 |url=https://books.google.com/books?id=US11DwAAQBAJ |publisher=CUA Press |isbn=9780813231242}}.</ref> други тврдат дека бил [[Шиизам|шиит]] или дека бил под влијание на шиизмот. Фаузи Наџар тврди дека политичката филозофија на ел-Фараби била под влијание на шиитските секти.<ref>{{cite journal |last1=Najjar |first1=Fauzi M. |title=Fārābī's Political Philosophy and Shī'ism |journal=Studia Islamica |date=1961 |volume=XIV |issue=14 |pages=57–72|jstor=1595185 |doi=10.2307/1595185 |url=https://www.jstor.org/stable/1595185|url-access=registration}}</ref> Давајќи позитивен приказ, Надија Мафтуни ги опишува шиитските аспекти во делата на ел-Фараби. Според неа, ел-Фараби во своите дела ''al-Millah'', ''al-Siyasah al-Madaniyah'' и ''Tahsil al-Sa’adah'' верувал во утопија управувана од пророк и неговите наследници: имамите.<ref>{{cite journal|last= Maftouni|first= Nadia|date= 2013|title= وجوه شیعی فلسفه فارابی|trans-title= Shi'ite Aspects of Farabi`s Philosophy|url= http://andishe.maaref.ac.ir/article-1-865-en.html|language= fa|journal= Andishe-Novin-E-Dini|volume= 9|issue= 33|pages= 12|access-date= 31 October 2018|archive-date= 2020-11-13|archive-url= https://web.archive.org/web/20201113131026/http://andishe.maaref.ac.ir/article-1-865-en.html|url-status= dead}}</ref>
== Дела и придонеси ==
Ел-Фараби дал придонес во областите на [[логика]]та, [[математика]]та, [[музика]]та, [[филозофија]]та, [[психологија]]та и [[образование]]то.
=== Алхемија ===
Ел-Фараби ја напишал: ''Неопходноста на уметноста на еликсирот''.<ref>{{cite encyclopedia|last1=Wiedemann|first1=Eilhard|author-link=Eilhard Wiedemann|editor1-last=[[Martijn Theodoor Houtsma]]|display-editors=etal|title=[[Encyclopaedia of Islam]]|date=1913–1936 |publisher=Brill|location=Leiden|isbn=90-04-08265-4|volume=II|pages=1010a-1017a (esp. p. 1011a)|edition=1st|chapter=al-Kīmiyāʾ|doi=10.1163/2214-871X_ei1_SIM_4212|chapter-url-access=subscription|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1163/2214-871X_ei1_SIM_4212}}</ref>{{efn-ua
|name=Alchemy
|''Epistle on the Necessity of the Art of Alchemy'' ({{langx|ar|رسالة في وُجُوب صِنآعة الكيمياء|Risāla fī Wujūb ṣinā‘at al-kimiyā’}}) → {{harvnb|Rudolph|2017|p=571}}.
}}
=== Логика ===
Иако главно бил аристотелов логичар, во своите дела вклучил и голем број неаристотелови елементи. Тој ги разгледувал темите на идни контгенти, [[број]]от и односот на категориите, врската помеѓу [[логика]]та и [[граматика]]та, како и неаристотеловите форми на [[расудување]].<ref>[https://www.britannica.com/topic/history-of-logic/Medieval-logic History of logic: Arabic logic], ''[[Encyclopædia Britannica]]''.</ref> Тој исто така е заслужен за категоризација на логиката во две одделни групи, првата како „идеја“, а втората како „[[логички доказ|доказ]]“.
Ел-Фараби исто така ги разгледувал теориите за [[хипотетички силогизам]] и [[Аналогија|аналогиско расудување]], кои биле дел од [[Стоицизам|стоицистичката]] традиција на логиката, а не од аристотеловата.<ref>{{Cite journal| issn = 0022-362X | volume = 61 | issue = 22 | page = 726 | last = Feldman | first = Seymour | title = Rescher on Arabic Logic | journal = The Journal of Philosophy | date = 26 November 1964 | jstor = 2023632 | publisher = Journal of Philosophy, Inc.| doi = 10.2307/2023632 }}<br>{{Cite book| publisher = Cambridge University Press | isbn = 0-521-27556-3 | last = Long | first = A. A. |author2= D. N. Sedley | title = The Hellenistic Philosophers. Vol 1: Translations of the principal sources with philosophical commentary | url = https://archive.org/details/hellenisticphilo0000long | location = Cambridge | year = 1987}}</ref> Друга надградба што ел-Фараби ја направил на аристотеловата традиција била воведувањето на концептот за „поетски [[силогизам]]“ во коментарот на делото на Аристотел ''[[Поетика (Аристотел)|Поетика]]''.<ref>{{Cite journal|title=The Islamic roots of the poetic syllogism|journal=College Literature|date=February 1996|last=Ludescher|first=Tanyss|url=http://findarticles.com/p/articles/mi_qa3709/is_199602/ai_n8749610 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050531082724/http://www.findarticles.com/p/articles/mi_qa3709/is_199602/ai_n8749610 |url-status=dead |archive-date=2005-05-31 |access-date=2008-02-29 }}</ref>
=== Музика ===
[[File:Al-Farabi.png|thumb|upright|Цртеж на музички инструмент, ''[[шахруд]]'', од делото на ал-Фараби]]
Ел-Фараби напишал книга за [[исламска музика|музика]] со наслов ''[[Китаб ел-Мусики ел-Кабир]]'' (Голема книга за музиката).{{sfnm|1a1=Sawa|1y=2012|2a1=Touma|2y=1996|2p=10}}{{efn-ua|name=Music}} Во неа, тој ги претставува филозофските принципи за музиката, нејзините космички својства и влијанија, и ги разгледува [[терапија|терапевтските]] ефекти на [[музичка терапија|музикотерапијата]] врз [[душа]]та.{{sfn|Haque|2004|p=363}} Понатаму зборува и за нејзиното влијание врз говорот, објаснувајќи како музиката да се усогласи со говорот, односно поезијата, за да се подобри значењето на текстот.{{sfn|Druart|2021|loc=§ 2}}
=== Филозофија ===
[[File:Bnf lat 9335.jpg|thumb|upright|Латински превод на [[Жерард Кремонски]] на ''Kitab ihsa' al-'ulum'' („Енумерација на науките“){{efn-ua
|name=Enumeration
|''Enumeration of the Sciences,'' ({{langx|ar|كتاب إحصاء العُلوُم|Kitāb iḥṣā’ al-‘ulūm}}), known in the [[Middle Ages|Latin West]] as ''De scientiis,'' is the established English name of this book → {{harvnb|Druart|2021|loc=§ 1}}. Former academic works may refer to it as ''Classification of Sciences;'' e.g., {{harvnb|Madkour|1963–1966|p=453}}.
}}]]
Како филозоф, ел-Фараби бил основач на сопствена школа на [[рана исламска филозофија]] позната како „фарабизам“ или „алфарабизам“, иако подоцна била засенета од [[авиценизам|авиценизмот]]. Школата на ел-Фараби „се оддалечува од филозофијата на [[Платон]] и [[Аристотел]] [... и ...] преминува од [[исламска метафизика|метафизика]] кон [[Научен метод|методологија]], чекор што го најавува [[Модерно]]то“, а „на ниво на филозофија, Фараби ги обединува теоријата и практиката [... и] во сферата на [[политика]]та ја ослободува практиката од теоријата“. Неговата [[Неоплатонизам|неоплатонистичка]] теологија е повеќе од само метафизика како реторика. Во обидот да ја разбере природата на ''Првата причина'', Фараби ги открива границите на човечкото [[знаење]]“.<ref>{{Cite journal|first=Ian Richard|last=Netton|title=''Breaking with Athens: Al-Farabi as Founder'', Applications of Political Theory By Christopher A. Colmo|publisher=Oxford University Press|journal=Journal of Islamic Studies|year=2008|volume=19|issue=3|pages=397–8|doi=10.1093/jis/etn047|jstor=26200801}}</ref>
Ел-Фараби имал големо влијание врз науката и филозофијата неколку векови,{{sfn|Weber|2017|pp=170a ff.}} и во неговото време бил широко сметан веднаш по Аристотел според знаењето (што се навестува преку неговата титула „Вториот учител“),{{efn-ua|name=Title}}. Неговото дело, насочено кон синтеза на филозофијата и [[Суфизам|суфизмот]], го подготвило патот за делото на [[Авицена]].<ref>{{cite encyclopedia| url =http://www.iep.utm.edu/a/avicenna.htm| title =Avicenna/Ibn Sina (CA. 980–1137)| access-date =2007-07-13 | encyclopedia =The Internet Encyclopedia of Philosophy| archive-url= https://web.archive.org/web/20070623051601/http://www.iep.utm.edu/a/avicenna.htm| archive-date= 23 June 2007 | url-status= live}}</ref>
Ел-Фараби исто така напишал коментар на делото на [[Аристотел]], а едно од неговите најпознати дела е ''Ara Ahl al-Madina al-Fadila'',{{efn-ua|name=Virtuous}} каде што теоретизира идеална [[суверена држава|држава]], наводно моделирана според делото на Платон ''[[Држава (Платон)|Држава]]''.{{sfn|Netton|1994|p=100}} Ел-Фараби тврдел дека религијата ја пренесува вистината преку симболи и убедување и, како и [[Платон]], ја сметал за должност на филозофот да ја води државата. Ел-Фараби го вклучил [[Платонизам|платонистичкиот]] поглед, правејќи паралела во исламски контекст, при што сметал дека идеалната држава треба да биде управувана од [[Пророци во исламот|Пророкот]]-[[имам]], наместо од филозоф-крал како кај Платон. Ел-Фараби тврдел дека идеалната држава била град-државата [[Медина]] кога била управувана од [[Мухамед]] како нејзин [[шеф на држава]]та, бидејќи тој бил во директна врска со [[Алах]] чиј закон му бил објавен. Во отсуство на Пророкот-имам, тој ја сметал демократијата за најблиска до идеалната држава, гледајќи го поредокот на сунитскиот [[Праведен Калифат]] како пример за таков републикански поредок во раната муслиманска историја. Сепак, тој исто така сметал дека токму од демократијата произлегуваат несовршени држави, забележувајќи како поредокот на раниот исламски калифат на [[Праведен Калифат|праведните калифи]], кој го сметал за републикански, подоцна бил заменет со форма на владеење што наликува на монархија под династиите на [[Омејади]]те и [[Абасидски Калифат|Абасидите]].<ref>Ronald Bontekoe, Mariėtta Tigranovna Stepaniants (1997), ''Justice and Democracy'', University of Hawaii Press, p. 251, {{ISBN|0824819268}}</ref>
=== Физика ===
Ел-Фараби напишал краток трактат ''За празнината'', каде што размислувал за природата на постоењето на [[вакуум|празнина]].{{sfn|McGinnis|2022|loc=§ 2.4}} Неговиот конечен заклучок бил дека волуменот на воздухот може да се прошири за да го исполни достапниот простор, и тој предложил дека концептот на [[вакуум|совршена празнина]] е некохерентен.{{sfn|McGinnis|2022|loc=§ 2.4}}
=== Психологија ===
Во своето дело ''Мислењата на луѓето од идеалниот град'',{{efn-ua|name=Virtuous}} Ел-Фараби изразил дека одделен човек не може сам да ги постигне сите совршенства без помошта на други луѓе. Вродена природа на секој човек е да се поврзува со друг човек или со повеќе луѓе во работата што треба да ја изврши. Затоа, за да го постигне она што може од тоа совршенство, секој човек мора да остане во заедница со други и да се поврзува со нив.{{sfn|Haque|2004|p=363}} Во 24-то поглавје од споменатото дело — ''За причината на соништата'' — тој прави разлика помеѓу толкување на соништата и природата и причините на соништата.{{sfn|Haque|2004|p=363}}
== Влијанија и пренос ==
[[File:Bodlein Library MS. Arab.d.84 roll332 frame1.jpg|thumb|Страници од ракопис од 17 век на коментарот на ел-Фараби за метафизиката на [[Аристотел]]]]
Главното влијание врз филозофијата на ел-Фараби била [[Аристотелизам|аристотеловата]] традиција на [[Александрија]]. Како плоден автор, му се припишуваат повеќе од сто дела.{{sfn|Black|1996|p=178}} Меѓу нив има бројни воведни текстови во филозофијата, коментари на важни аристотелови дела (како ''[[Никомахова етика]]''), како и негови сопствени дела. Неговите идеи се одликуваат со кохерентност, и покрај тоа што обединуваат многу различни филозофски дисциплини и традиции. Некои други значајни влијанија врз неговото дело биле планетарниот модел на [[Клавдиј Птоломеј]] и елементи од [[Неоплатонизам|неоплатонизмот]],<ref>[[Morteza Motahhari|Ayatollah Motahhari]], Becoming familiar with Islamic knowledge, V1, p:162</ref> особено метафизиката и практичната (или политичката) филозофија — која повеќе наликува на Платоновата ''Република'' отколку на Аристотеловата ''Политика''.{{sfn|Reisman|2005|p=52}}
Ел-Фараби одиграл суштинска улога во пренесувањето на мислата на Аристотел во христијанскиот Запад за време на средниот век, како што се гледа во преводот на неговото дело ''Коментар и краток трактат за Аристотеловото дело „За толкувањата“'', објавен од Ф. В. Цимерман во 1981 година. Ел-Фараби имал големо влијание врз [[Мојсеј Мајмонид]], најважниот еврејски мислител од средниот век. Мајмонид го напишал познатото дело ''Трактат за логиката'' на арапски јазик. Делото ги обработува основите на аристотеловата логика во светлина на коментарите на [[Авицена]] и ел-Фараби; [[Реми Браг]] го нагласува фактот дека ел-Фараби е единствениот филозоф споменат по име во текстот.
Ел-Фараби, како и Авицена и [[Авероес]], се препознаени како [[Перипатетици|перипатетичари]] (''ал-Машша’ијун'') или [[Рационализам|рационалисти]] (''Естедлалиун'') меѓу муслиманите.<ref>[[Morteza Motahhari|Ayatollah Motahhari]], Becoming familiar with Islamic knowledge, V1, p.166
اگر بخواهيم كلمه ای را به
كار بريم كه مفيد مفهوم روش فلسفی مشائين باشد بايد كلمه (استدلالی) را
به كار بريم .</ref><ref>{{cite web|url=http://www.muslimphilosophy.com/pd/d-22.htm |title=Dictionary of Islamic Philosophical Terms |publisher=Muslimphilosophy.com |access-date=2012-09-19}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.muslimphilosophy.com/ip/rep/H002 |title=Aristotelianism in Islamic philosophy |publisher=Muslimphilosophy.com |access-date=2012-09-19}}</ref> Сепак, тој се обидел да ги обедини идеите на [[Платон]] и [[Аристотел]] во својата книга ''Усогласување на мислењата на двајцата мудреци''.<ref>[[Morteza Motahhari|Ayatollah Motahhari]], Becoming familiar with Islamic knowledge, V1, p.167
فارابی كتاب كوچك معروفی دارد به نام (الجمع بين رأيی الحكيمين) در
اين كتاب مسائل اختلافی اين دو فيلسوف طرح شده و كوشش شده كه به نحوی
اختلافات ميان اين دو حكيم از بين برود .</ref>{{efn-ua
|name=Harmonization
|A common abbreviated title of the book ({{langx|ar|الجَمْعُ بَينَ رَأْيَيِ الْحَكيمَيْن|al-Jam‘ bayna ra’yay al-ḥakīmayn}}). Its full title is ({{langx|ar|الجَمْعُ بَينَ رَأْيَيِ الْحَكيمَيْن أفلآطوُن الإِلاهي وأرسطوُطآليس|al-Jam‘ bayna ra’yay al-ḥakīmayn aflāṭūn al-ilāhī wa-arisṭūṭālīs}}), ''Harmonization of the Opinions of the Two Sages the Divine Plato and Aristotle''. Attribution of this text to Farabi is currently hotly debated → {{harvnb|Druart|2021|loc=§ 7}}.
}}
Според Рајсман, неговото дело било единствено насочено кон целта истовремено да ја оживее и повторно да ја изгради александриската филозофска традиција, на која ѝ припаѓал и неговиот христијански учител Јухана ибн Хајлан.{{sfn|Reisman|2005|p=55-56}} Неговиот успех треба да се мери со почесната титула „Вториот учител“ на филозофијата,{{efn-ua|name=Title}} при што Аристотел бил првиот, по што бил познат.{{sfnm|1a1=Corbin|1y=1993|1p=158|2a1=López-Farjeat|2y=2020|2loc=Intro}}<ref>{{cite book|last1=Mahdi|first1=Muhsin|title=Alfarabi: Philosophy of Plato and Aristotle|date=1962|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, NY|isbn=0801487161|page=4|url=https://books.google.com/books?id=-SaXczxPo40C&q=al-farabi+the+second+master&pg=PA4|access-date=17
August 2015}}</ref> Рајсман исто така вели дека тој не прави никаква референца кон идеите на [[Ел Кинди]] ниту на неговиот современик [[Рази]], што јасно укажува дека не го сметал нивниот пристап кон филозофијата за правилен или одржлив.{{sfn|Reisman|2005|p=55-56}}
== Мисла ==
=== Метафизика и космологија ===
За разлика од [[Ел кинди]], кој сметал дека предмет на метафизиката е Бог, ел-Фараби верувал дека таа првенствено се однесува на битието ''qua'' битие (односно битието само по себе), и дека тоа е поврзано со Бог само до степен до кој Бог е принцип на апсолутното битие. Ставот на ел-Кинди, сепак, бил честа заблуда во врска со грчката филозофија меѓу муслиманските интелектуалци во тоа време, и токму поради ова [[Авицена]] забележал дека не ја разбрал правилно Аристотеловата ''Метафизика'' сè додека не прочитал воведен текст напишан од ел-Фараби.{{sfn|Black|1996|p=188}}
Космологијата на ел-Фараби во суштина се заснова на три столба: аристотеловата метафизика на причинноста, силно развиената [[плотин]]ска космологија на [[еманација]] и птоломејската астрономија.{{sfn|Reisman|2005|p=56}} Во неговиот модел, универзумот се гледа како низа концентрични кругови; најнадворешната сфера или „првото небо“, сферата на фиксните ѕвезди, Сатурн, Јупитер, Марс, Сонцето, Венера, Меркур и конечно Месечината. Во центарот на овие концентрични кругови се наоѓа подмесечевиот свет кој го содржи материјалниот свет.{{sfn|Black|1996|p=189}} Секој од овие кругови го претставува доменот на секундарните интелекти (симболизирани од самите небесни тела), кои дејствуваат како причински посредници помеѓу Првата причина (во овој случај Бог) и материјалниот свет. Понатаму, се вели дека тие произлегуваат од Бог, кој е и нивна формална и дејствена причина.
Процесот на еманација започнува (метафизички, не временски) со ''Првата причина'', чија главна активност е самоконтемплацијат. Токму оваа интелектуална активност ја објаснува нејзината улога во создавањето на универзумот. Првата причина, размислувајќи за самата себе, „прелева“ и од неа „произлегува“ нематеријалниот ентитет на вториот интелект. Како и неговиот претходник, и вториот интелект размислува за себе, и на тој начин ја создава својата небесна сфера (во овој случај, сферата на фиксните ѕвезди), но покрај тоа мора да размислува и за Првата причина, што доведува до „произлегување“ на следниот интелект. Каскадата на еманација продолжува сè додека не стигне до десеттиот интелект, под кој се наоѓа материјалниот свет. И бидејќи секој интелект мора да размислува и за себе и за сè поголем број претходници, секое следно ниво на постоење станува сè посложено. Овој процес се темели на нужност, а не на волја. Со други зборови, Бог нема избор дали да го создаде универзумот или не, туку поради самото свое постоење го предизвикува неговото постоење. Овој став исто така сугерира дека универзумот е вечен, а и двете овие точки биле критикувани од [[аАл-Газали]] во неговата критика на филозофите.{{sfnm|1a1=Corbin|1y=1993|1p=161|2a1=Reisman|2y=2005|2p=57}}
Во својата расправа за Првата причина (или Бог), ел-Фараби во голема мера се потпира на негативна теологија. Тој вели дека таа не може да се спознае со интелектуални средства, како што се дијалектичко делење или дефинирање, бидејќи поимите што се користат во овие процеси за да се дефинира нешто ја сочинуваат неговата суштина. Затоа, ако некој ја дефинира Првата причина, секој од употребените поими би претставувал дел од нејзината суштина и со тоа би дејствувал како причина за нејзиното постоење, што е невозможно, бидејќи Првата причина е непредизвикана; таа постои без да биде предизвикана. Исто така, вели дека таа не може да се познае според род и разлика, бидејќи нејзината суштина и постоење се различни од сите други, и затоа нема категорија на која припаѓа. Ако тоа би било така, тогаш не би била Првата причина, бидејќи нешто би ѝ претходело во постоењето, што исто така е невозможно. Ова укажува дека колку нешто е поедноставно во филозофска смисла, толку е посовршено. Врз основа на ова набљудување, Рајсман вели дека е можно да се согледа целата хиерархија на космологијата на ел-Фараби преку класификација во родови и видови. Секое следно ниво во оваа структура има како главни карактеристики множественост и недостаток, а токму оваа сè поголема сложеност го карактеризира материјалниот свет.{{sfn|Reisman|2005|pp=58–59}}
=== Епистемологија и есхатологија ===
Човечките суштества се единствени во визијата на ел-Фараби за универзумот, бидејќи стојат помеѓу два света: „повисокиот“, нематеријален свет на небесните интелекти и универзалните поими, и „понискиот“, материјален свет на создавање и распаѓање; тие живеат во физичко тело и затоа припаѓаат на „понискиот“ свет, но исто така имаат разумна способност што ги поврзува со „повисокиот“ свет. Секое ниво на постоење во космологијата на ел-Фараби се карактеризира со движење кон совршенство, односно станување сличен на Првата причина, односно совршен интелект. Човечкото совршенство (или „среќа“) се поистоветува со постојано интелектуално размислување и созерцување.{{sfn|Reisman|2005|p=61}}
Ел-Фараби го дели интелектот на четири категории: потенцијален, актуелен, стекнат и активен. Првите три се различни состојби на човечкиот интелект, а четвртиот е Десеттиот интелект (Месечината) во неговата космологија на еманација. Потенцијалниот интелект ја претставува способноста за мислење, која ја имаат сите луѓе, а актуелниот интелект е интелект што е активен во самиот чин на мислење. Под мислење, ел-Фараби подразбира апстрахирање на универзалните поими од сетилните форми на предметите кои се перцепирани и задржани во имагинацијата на поединецот.{{sfn|Madkour|1963–1966|p=461}}
Ова движење од потенцијалност кон актуелност бара активниот интелект да дејствува врз задржаните сетилни форми; исто како што Сонцето го осветлува физичкиот свет за да ни овозможи да гледаме, така активниот интелект го осветлува светот на поимите за да ни овозможи да мислиме.{{sfn|Reisman|2005|p=64}} Ова осветлување ги отстранува сите случајни својства (како време, место, квалитет) и физичноста од нив, претворајќи ги во примарни поими, кои се логички принципи како „целината е поголема од делот“. Човечкиот интелект, преку својот чин на мислење, преминува од потенцијалност во актуелност, и постепено, како што ги разбира овие поими, се поистоветува со нив (бидејќи според Аристотел, со познавањето на нешто, интелектот станува сличен на тоа).{{sfn|Reisman|2005|p=63}} Бидејќи активниот интелект ги познава сите поими, тоа значи дека кога човечкиот интелект ќе ги познае сите, тој се поврзува со совршенството на активниот интелект и се нарекува стекнат интелект.{{sfn|Black|1996|p=186}}
Иако овој процес изгледа механички, оставајќи малку простор за човечки избор или волја, Рајсман вели дека ел-Фараби е посветен на човечкиот волунтаризам.{{sfn|Reisman|2005|p=63}} Тоа се случува кога човекот, врз основа на знаењето што го стекнал, одлучува дали ќе се насочи кон доблесни или недоблесни активности, и со тоа одлучува дали ќе ја бара вистинската среќа. И токму преку избор на етичкото и размислување за природата на етиката, актуелниот интелект може да стане „сличен“ на активниот интелект, со што се постигнува совршенство. Само преку овој процес човечката душа може да ја преживее смртта и да продолжи да постои во задгробниот живот.{{sfnm|1a1=Corbin|1y=1993|1p=158|2a1=Reisman|2y=2005|2p=64}}
Според ел-Фараби, задгробниот живот не е лично искуство какво што обично се замислува во религиозните традиции како [[ислам]]от и [[христијанство]]то. Сите индивидуални или разликувачки карактеристики на душата исчезнуваат по смртта на телото; преживува само разумната способност (и тоа само ако достигнала совршенство), која се обединува со сите други разумни души во активниот интелект и влегува во сфера на чиста интелигенција.{{sfn|Black|1996|p=186}} [[Хенри Горбин]] ја споредил оваа есхатологија со онаа на исмаилитските неоплатонисти, за кои овој процес го започнува следниот голем циклус на универзумот.{{sfn|Corbin|1993|p=165}} Сепак, Дебора Блек напоменува дека постојат причини за скептицизам дали ова било зрело и целосно развиено гледиште на ал-Фараби, бидејќи подоцнежни мислители како [[Ибн Туфајл]], [[Авероес]] и [[Авемпас]] тврделе дека тој го отфрлил ова гледиште во својот коментар на ''[[Никомахова етика]]'', кој е изгубен за современите истражувачи.{{sfn|Black|1996|p=186}}
=== Психологија, душата и пророчкото знаење ===
Во својата анализа на човечката душа, ел-Фараби се потпира на основна аристотелова шема, која е обликувана од коментарите на подоцнежните грчки мислители. Тој вели дека таа се состои од четири способности: ''апетитивната'' (желба за или одбивност кон сетилен објект), ''сетилната'' (перцепција преку сетилата на телесни супстанции), ''имагинативната'' (способноста која ги задржува сликите на сетилните објекти откако тие ќе бидат перцепирани, а потоа ги раздвојува и комбинира за различни цели) и ''рационалната'', која е способноста за мислење.{{sfn|Black|1996|p=184}} Последната од овие е единствена за човечките суштества и ги разликува од растенијата и животните. Таа е исто така единствениот дел од душата што ја преживува смртта на телото. Забележително е отсуството на внатрешни сетила во овој модел, како што е заедничкото сетило, кое ќе биде разгледувано од подоцнежни филозофи како [[Авицена]] и [[Авероес]].{{sfnm|1a1=Black|1y=2005|1p=313|2a1=Reisman|2y=2005|2pp=60–61}}
Посебно внимание треба да се посвети на третманот на ''имагинативната'' способност на душата кај ел-Фараби, која е суштинска за неговото толкување на пророштвото и пророчкото знаење. Покрај нејзината способност да ги задржува и манипулира сетилните слики на објектите, тој ѝ ја припишува и функцијата на имитација. Со ова подразбира способност да се претстави еден објект со слика различна од неговата сопствена. Со други зборови, да се имитира „x“ значи да се замисли „x“ преку поврзување со сетилни својства кои не го опишуваат неговиот вистински изглед. Ова ја проширува претставувачката способност на имагинацијата надвор од сетилните форми и вклучува темпераменти, емоции, желби, па дури и нематеријални поими или апстрактни универзалии, како што се случува, на пример, кога „злото“ се поврзува со „темнина“.{{sfnm|1a1=Black|1y=1996|1p=185|2a1=Black|2y=2005|2p=313}} Пророкот, покрај својата интелектуална способност, има и многу силна имагинација, што му овозможува да прима „прелевање“ на поими од активниот интелект (десеттиот интелект во космологијата на еманација). Овие поими потоа се поврзуваат со симболи и слики, што му овозможува да ги пренесе апстрактните вистини на начин разбирлив за обичните луѓе. Затоа, она што го прави пророчкото знаење уникатно не е неговата содржина (која е достапна и за филозофите преку докажување и мислење), туку формата што ја добива преку имагинацијата на пророкот.{{sfnm|1a1=Black|1y=1996|1p=187|2a1=Corbin|2y=1993|2p=164}}
=== Практична филозофија (етика и политика) ===
Практичната примена на филозофијата била главна грижа на ел-Фараби во многу негови дела, и иако поголемиот дел од неговото филозофско творештво е под влијание на аристотеловата мисла, неговата практична филозофија јасно се темели на онаа на [[Plato]].{{sfn|Corbin|1993|p=162}} На сличен начин како во ''[[Држава (Платон)|Држава]]'' на Платон, ел-Фараби нагласува дека филозофијата е и теоретска и практична дисциплина; оние филозофи кои не го применуваат своето знаење во практични цели ги нарекува „бескорисни филозофи“. Идеалното општество, пишува тој, е насочено кон постигнување на „вистинска среќа“ (што може да се сфати како филозофско просветлување), и затоа идеалниот филозоф мора да ги усоврши сите неопходни уметности на реториката и поетиката за да ги пренесе апстрактните вистини на обичните луѓе, како и самиот да достигне просветлување.{{sfn|Black|1996|p=190}} Ел-Фараби ја споредува улогата на филозофот во општеството со улогата на лекарот во телото; здравјето на телото зависи од „рамнотежата на неговите [[хуморална теорија|телесни сокови]]“, исто како што градот е определен од моралните навики на неговите жители. Должноста на филозофот, пишува тој, е да воспостави „доблесно“ општество преку лекување на душите на луѓето, воспоставување правда и водење кон „вистинска среќа“.{{sfn|Butterworth|2005|p=278}}
Ел-Фараби бил свесен дека такво општество е ретко и бара многу специфични историски околности за да се оствари, што значи дека многу малку општества би можеле да ја постигнат оваа цел. Тој ги дели „порочните“ општества, кои не успеале да го достигнат идеалното „доблесно“ општество, во три категории: незнајни, расипани и заблудени. ''Незнајните'' општества, од различни причини, не ја сфатиле целта на човечкото постоење и ја замениле потрагата по среќа со друга (пониска) цел, било тоа да е богатство, телесно уживање или моќ. Ел-Фараби споменува и „плевели“ во доблесното општество: луѓе кои се обидуваат да го попречат неговиот напредок кон вистинската човечка цел.{{sfn|Black|1996|p=191}} Најпознатиот арапски извор за политичката филозофија на ал-Фараби е неговото дело ''Ara Ahl al-Madina al-fadila''.{{efn-ua|name=Virtuous}}
Иако некои го сметаат ел-Фараби за политички идеалист,<ref>{{cite book |last1=Baeck |first1=Louis |editor1-last=Laurence S. Moss |title=Joseph A. Schumpeter, Historian of Economics: Perspectives on the history of economic thought. Selected papers from the History of Economics Society Conference, 1994 |date=1996 |publisher=Routledge |location=London & New York |isbn=0-415-13353-X |pages=83–99 |chapter=Ibn Khaldun's Political and Economic Realism|doi=10.4324/9780203435977-15 |chapter-url-access=subscription| chapter-url=https://www.taylorfrancis.com/chapters/mono/10.4324/9780203435977-15/ibn-khaldun-political-economic-realism-laurence-moss?context=ubx&refId=08fba8cc-d49f-4c5a-997d-351b350f4af7}} Pg. 87: ''[[Ibn Khaldun]] drifted away from al-Farabi's political idealism''.</ref> прашањето дали ал-Фараби навистина имал намера да изложи политичка програма во своите дела останува предмет на расправа меѓу научниците. [[Хенри Горбин]], кој го смета ел-Фараби за крипто шиит, тврди дека неговите идеи треба да се разберат како „пророчка филозофија“, наместо да се толкуваат политички.{{sfn|Corbin|1993|pp=162–163}} Од друга страна, Чарлс Батерворт смета дека никаде во неговите дела ел-Фараби не зборува за пророк-законодавец или откровение (дури ни зборот филозофија ретко се спомнува), туку главната дискусија се однесува на позициите на „кралот“ и „државниците“.{{sfn|Butterworth|2005|p=276}} Средна позиција зазема Дејвид Рајсман, кој, слично како Корбин, смета дека ел-Фараби не сакал да изложи политичка доктрина (иако не оди толку далеку да ја поврзе со исламскиот гностицизам). Тој тврди дека ел-Фараби користел различни типови општества како примери во рамките на етичка дискусија, за да покаже каков ефект може да има правилното или погрешното размислување.{{sfn|Reisman|2005|p=68}} На крај, [[Џошуа Паренс]] тврди дека ел-Фараби суптилно покажувал дека панисламско општество не може да се создаде, користејќи разум за да покаже колку многу услови (како морални и разумски доблести) треба да се исполнат, со што го наведува читателот да заклучи дека луѓето не се соодветни за такво општество.<ref>Joshua Parens, An Islamic Philosophy of Virtuous Religions: Introducing Alfarabi (New York: State University of New York Press, 2006), 2.</ref> Некои други автори како [[Михаил Јакубович]] тврдат дека за ел-Фараби религијата (''milla'') и филозофијата (''falsafa'') имаат иста праксеолошка вредност (односно основа за ''amal al-fadhil'' — „доблесно дело“), додека нивото на спознание (''ilm'' — „знаење“) е различно.<ref>Mykhaylo Yakubovych. Al-Farabi's Book of Religion. Ukrainian translation, introduction and comments / Ukrainian Religious Studies Bulletin, 2008, Vol. 47, P. 237.</ref>
===Современи западни преводи===
; Англиски:
* ''Фусул ал-Мадани: Афоризми на државникот'' Кембриџ: Cambridge University Press, 1961.
* ''Краток коментар за претходните анализи на Аристотел'', Питсбург: University of Pittsburgh Press, 1963.
* ''Коментар и краток трактат на ел-Фараби за De interpretatione на Аристотел'', Оксфорд: Oxford University Press, 1981.
* ''ел-Фараби за совршената држава'', Оксфорд: Clarendon Press, 1985.
* ''Филозофијата на Платон и Аристотел од ел-фараби'', преведена и со вовед од [[Мухсин Махди]], Итака: Cornell University Press, 2001.
* ''Алфараби, Политички списи. Избрани афоризми и други текстови“, Итака: Cornell University Press, 2001.
* „Долгиот коментар на ел-Фараби за категориите на Аристотел на хебрејски и арапски јазик“, Во „Студии за арапската и исламската култура“, том II, уредник Абрахамов, Бињамин. Рамат: Bar-Ilan University Press, 2006.
* „Алфараби, Политички списи, том II. „Политички режим“ и „Резиме на Платоновите закони“, Итака: Cornell University Press, 2015.
* „Книга на писма (Китаб ел-Хуруф)“, англиски превод од Чарлс Е. Батерворт со вовед, интерпретативен есеј и анотации, плус ревидираното издание на арапскиот текст од Мухсин Махди. Предговор од Хамса Јусуф. Беркли (Калифорнија), Колеџ Зајтуна 2024.
* Текстовите се преведени од Д. М. Данлоп:
** „Постоењето и дефиницијата на филозофијата. Од арапски текст што му се припишува на ел-Фараби“, „Ирак“, 1951, стр. 76–93).
** „Афоризми на државникот од ел-Фараби“, „Ирак“, 1952, стр. 93–117.
** „Воведни делови за логиката од ел-Фараби“, „Исламски квартален весник“, 1955, стр. 264–282.
** „Вовед од ел-Фараби“, „Исламски квартален весник“, 1956, стр. 117–138.
** „Воведна Рисала за логиката од ел-Фараби“, „Исламски квартален весник“, 1956, стр. 224–235.
** „Парафраза на категориите на Аристотел од ел-Фараби [Дел 1]“, „Исламски квартален весник“, 1957, стр. 168–197.
** „Парафраза на ел-Фараби за категориите на Аристотел [Дел 2]“, „Исламски квартал“, 1959, стр. 21–54.
; Француски:
* ''Idées des habitants de la cité vertueuse''. Превод на Карам, Ј. Члала, А. Јаусен. 1949 година.
* ''Traité des opinions des habitants de la cité idéale''. Превод на Тахани Сабри. Париз: J. Vrin, 1990 година.
*''Le Livre du régime politique'', вовед, излагање и коментар на Филип Валат, Париз: Les Belles Lettres, 2012 година.
; шпански:
* ''Catálogo De Las Ciencias'', Мадрид: Им. де Естанислао Маестро, 1932 година.
*''La ciudad ideal''. Превод на Мануел Алонсо. Мадрид: Текнос, 1995 година.
* „Al-Farabi: Epístola sobre los sentidos del término intelecto“, „Revista Española de filosofía medieval“, 2002, стр. 215–223.
* ''El camino de la felicidad'', трад. Р. Рамон Гереро, Мадрид: Ед. Трота, 2002 година
* ''Obras filosóficas y políticas'', трад. Р. Рамон Гереро, Мадрид: Ед. Трота, 2008 година.
* ''Las filosofías de Platón y Aristóteles''. Забелешка: ''Sumario de las Leyes de Platón. Пролог и Тратадо примеро'', настава, вовед за белешки на Рафаел Рамон Гереро, Мадрид, Ápeiron Ediciones, 2017 година.
; Португалски:
* ''A cidade excelente''. Превод на Мигел Ати Фиљо. Сао Паоло: Attie, 2019 година.
; Германски:
* ''Der Musterstaat''. Превод на Фридрих Дитеричи. Лајден: Е. Џ. Брил, 1895 година.
==Наследство==
* [[Казашки национален универзитет|Казашкиот универзитет]], го носи неговото име. Исто така постои и библиотека ел-Фараби на теренот на универзитетот.
* Педагошкиот институт за култура Шимкент именуван по ел-Фараби (1967–1996).
* Во многу градови на Казахстан има улици кои го носат неговото име.
* Споменици се подигнати во градовите [[Алмати|Алма-Ата]], [[Шимкент]] и [[Туркестан]].
* Во 1975 година, 1100-годишнината од раѓањето на ел-Фараби била прославена на големо меѓународно ниво во Москва, Алма-Ата и Багдад.<ref>{{Cite web|url=https://www.inform.kz/ru/al-farabi-gordost-ne-tol-ko-nashego-naroda-no-i-vsego-islamskogo-mira-absattar-derbisali_a3609020|title=Аль-Фараби гордост и не е познат Абсаттар Дербисали|веб-страница= www.inform.kz |датум=2020-01-29|датум-пристап=2022-11-01}}</ref>
* Астероидот од [[Астероиден појасгГлавниот појас]] [[7057 ел-Фараби]] бил именуван во негова чест.<ref name="MPC-Al-Fārābī">{{cite web |title=7057 Ал-Фараби (1990 QL2) |work= Центар за мали планети |url= http://www.minorplanetcenter.net/db_search/show_object?object_id=7057 |access-date=2016-11-21}}</ref>
* Во ноември 2021 година, споменик на ел-Фараби бил откриен во Астана (тогаш Нур-Султан), Казахстан.<ref>{{Cite web|url=https://www.inform.kz/en/monument-to-al-farabi-unveiled-in-nur-sultan_a3868769 |title=Споменик на ал-Фараби откриен во Нур-Султан |website= www.inform.kz |датум=2021-11-30|датум-на-пристап=2021-12-05}}</ref>
==Citations==
===Footnotes===
{{Notelist-ua
|30em
|refs=
{{efn-ua
|name=Portrait
|Artistic impression of Farabi, in the ''[[Nuremberg Chronicle|Liber Chronicarum]]'', by [[Hartmann Schedel]], finished in 1493 AD. Note that this woodcut is reused throughout the Nuremberg Chronicle, where it also represents Anaxagoras, Isocrates, Boethius and others.
}}
{{efn-ua
|name=Faryab—Farab
|Currently [[Faryab Province|Faryab]] in modern-day [[Afghanistan]], and [[Farab]], or [[Otrar]] in modern-day [[Kazakhstan]] → {{cite web |url=https://iranicaonline.org/articles/faryab |title=Fāryāb ii. In Modern Times|last1=Balland |first1=Daniel|editor-last=[[Ehsan Yarshater]]|date=January 24, 2012 |website=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Encyclopædia Iranica Foundation |access-date=2 March 2023}}; {{cite web |url=https://iranicaonline.org/articles/otrar |title=Otrār|last1=Bosworth|first1=C.E.|author1-link=Clifford Edmund Bosworth|editor-last=[[Ehsan Yarshater]]|date=July 20, 2002 |website=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Encyclopædia Iranica Foundation |access-date=2 March 2023}}.
}}
{{efn-ua
|name=Title
|Farabi's [[Arabic name#Laqab|honorific]] title, the "Second Master" ({{langx|ar|المُعَلّم الثاني|al-Mu‘allim al-thānī}}), is also interpreted as "Second Teacher" → {{harvnb|Netton|1994|p=99}}.
}}
{{efn-ua
|name=Music
|The Wikipedia entry ''[[Kitab al-Musiqa al-Kabir]]'' ({{langx|ar|كتاب الموُسَيَقي الكِبَير|Kitāb al-mūsīqī al-kabīr}}), has ''the Great Book of Music''; ''Grand'', is according to the French translation, by [[Rodolphe d'Erlanger]] (''La musique arabe, Tome I-II: Fārābī, Grand Traité de la Musique''), and Madian (''Language-Music Relationships in Fārābī's Grand Book of Music'', PhD. diss., Cornell University, 1992) → {{harvnb|Sawa|2012}}. [[Nota bene|{{#tag:math|\mathrm{N}\!\!\mathrm{B} }}]]: ''Musiqi'', later ''Musiqa'', is the [[Arabic]] term for music, the correct title of Farabi's book is as aforementioned with [[Romanization of Arabic|Romanization]]; {{harvnb|Touma|1996|p=10}}, has ''al-Musiqa'', but Western scholarly works all have ''al-Musiqi'' → {{cite encyclopedia|last1=Farmer|first1=Henry G.|author-link=Henry George Farmer|editor1-last=[[Martijn Theodoor Houtsma]]|display-editors=etal|title=[[Encyclopaedia of Islam]] |date=1913–1936 |publisher=Brill |location=Leiden |isbn=90-04-08265-4|volume=III|pages=749b–755b (esp. p. 751b)|edition=1st |chapter=Mūsīḳī|doi=10.1163/2214-871X_ei1_SIM_4900|chapter-url-access=subscription|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1163/2214-871X_ei1_SIM_4900}}; {{cite web |url=https://iranicaonline.org/articles/music-history-ii |title=Music History ii. ca. 650 to 1370 CE |last1=Neubauer|first1=Eckhard|editor-last=[[Ehsan Yarshater]]|date=February 20, 2009|website=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Encyclopædia Iranica Foundation |access-date=15 March 2023}}; {{cite encyclopedia|last1=Wright|first1=Owen|editor1-last=[[H. A. R. Gibb]]|title=[[Encyclopaedia of Islam]]|edition=2nd|date=1954–2007|orig-date=1992|publisher=Brill |location=Leiden|volume=VII|pages=681a–688b (esp. 682b)|isbn=90-04-07026-5|chapter=Mūsīḳī, later Mūsīḳā|doi=10.1163/1573-3912_islam_COM_0812|chapter-url-access=subscription|display-editors=etal| chapter-url=http://dx.doi.org/10.1163/1573-3912_islam_COM_0812}}.
}}
{{efn-ua
|name=Virtuous
|''Virtuous City'', has several names in Arabic: '''1.''' ({{langx|ar|آراءُ اَهْلِ الْمَدینَةِ الْفاضِلَة|Ārā’ ahl al-madīna al-fāḍila}}); '''2.''' ({{langx|ar|مبادئ آراءُ اَهْلِ الْمَدینَةِ الْفاضِلَة|Mabādi’ ārā’ ahl al-madīna al-fāḍila}}); 3. ({{langx|ar|آراءُ اَهْلِ الْمَدینَةِ الْفاضِلَة والمضاداتها|Ārā’ ahl al-madīna al-fāḍila wa-lʼmuḍāddātihā}}); last name might appear in Eastern publications. In Western academic works, they as a rule interpret the final two words of the Arabic title (i.e., ''al-Madina al-fadila'') into: ''Excellent State,'' ''Ideal State,'' ''Perfect State,'' and '' Virtuous City,'' the final name is most common. However, some scholars interpret the complete titles into '''1.''' ''Opinions of The Citizens of The Virtuous City;'' '''2.''' ''Principles of the Opinions of the Citizens of the Virtuous City''. Note that synonym(s) might be utilized as well (e.g., ''Ideal City,'' for ''Ideal State;'' or ''People,'' ''Inhabitants,'' for ''Citizens,'' [[Et cetera|etc.]]). I have included this tag to distinctive titles used within the article, thus the readers won't get confused.
}}
{{efn-ua
|name=Enumeration
|''Enumeration of the Sciences,'' ({{langx|ar|كتاب إحصاء العُلوُم|Kitāb iḥṣā’ al-‘ulūm}}), known in the [[Middle Ages|Latin West]] as ''De scientiis,'' is the established English name of this book → {{harvnb|Druart|2021|loc=§ 1}}. Former academic works may refer to it as ''Classification of Sciences;'' e.g., {{harvnb|Madkour|1963–1966|p=453}}.
}}
{{efn-ua
|name=Aql
|''Epistle on the Intellect'', or ''Treatise on the Intellect'' ({{langx|ar|رسالة فى العقل|Risālah fi’l-‘aql}}), known in the [[Middle Ages|Latin West]] as ''De intellectu'' → {{harvnb|López-Farjeat|2020|loc=§ 4}}.
}}
{{efn-ua
|name=Birth
|The date of Farabi's birth is unknown → {{harvnb|Gutas|2012a|loc=§ Life}}; {{harvnb|Rudolph|2017|p= 537}}; {{harvnb|Vallat |2020|p=551a}}. [[Ibn Khallikan]] claims that Farabi died at the age of 80, meaning 80 [[Lunar calendar|Lunar]], i.e., {{circa|78}} [[Solar calendar|Solar]] years, isn't/aren't any other source(s) to prove or disprove [[Ibn Khallikan]]'s claim? Based on his statement, [[Henry Corbin]], correctly, gives the date of Farabi's birth as {{circa|872}}; however, after the publication of the article by {{harvnb|Mahdi|Wright|1970–1980}}, decisively giving {{circa|870–950}}, scholars followed suit till today. The date of Farabi's death is more precise.
}}
{{efn-ua
|name=Alt
|Alternative names include: ''Abunaser'', ''Alfarabi'', ''Avenassar'', and ''Farabi''.
}}
{{efn-ua
|name=Syriac Aristotelian
|For the Syriac Aristotelian tradition → {{cite book |last1=Watt |first1=John W. |editor1-last=Damien Janos |title=Ideas in Motion in Baghdad and Beyond: Philosophical and Theological Exchanges between Christians and Muslims in the Third/Ninth and Fourth/Tenth Centuries|series=Islamic History and Civilization. Studies and Texts. Volume 124 |date=2015 |publisher=Brill |location=Leiden |isbn=978-90-04-30602-8|issn=0929-2403 |pages=7–43 |chapter=The Syriac Aristotelian Tradition and the Syro-Arabic Baghdad Philosophers|doi=10.1163/9789004306264_003|chapter-url-access=subscription|chapter-url=https://doi.org/10.1163/9789004306264_003}}
}}
{{efn-ua
|name=Christian
|[[Syriac Christianity|Syriac Christian]]. Reisman doesn't define which branch of [[Eastern Christianity]] they belonged to. He only states: "''This association with Christian scholarly circles in Baghdad links Farabi to the Syriac neo-Aristotelian tradition'' ..." → {{harvnb|Reisman|2005|p=53}}.
}}
{{efn-ua
|name=Awzalagh
|{{harvnb|Gutas|2012a|loc=§ Stories and Legends}}:{{blockquote| ''In modern Turkish scholarship the pronunciation is given as Uzlug[h] (İA V, p. 451), without any explanation.''}} → {{cite encyclopedia|last1=Kaya|first1=Mahmut|last2=Alaeddin Jebrini |title=[[İslâm Ansiklopedisi]]|date=1995|editor-last=[[Tahsin Yazıcı (scholar)|Tahsin Yazıcı]]|display-editors=etal|chapter=Fârâbî: Ebû Nasr Muhammed b. Muhammed b. Tarhan b. Uzluğ el-Fârâbî et-Türkî (ِö. 339/950)|lang=tr|chapter-url=https://islamansiklopedisi.org.tr/farabi#1 }}
}}
{{efn-ua
|name=Mabadi Summary
|Once Farabi finished the ''Virtuous City'' and inserted the Chapter headings, later, somebody inquired him to include sections, summarizing the Chapters, and this he did in Cairo. These six Sections are referred to as ''Summery'' of the ''Virtuous City'' → {{cite journal |last1=Mahdi|first1=Muhsin S.|author-link=Muhsin Mahdi|title= Fārābī's Imperfect State|journal=Journal of the American Oriental Society|date=1990 |volume=CX |issue=4|pages=691–726 (esp. pp. 720 ff.)|url-access=registration|doi=10.2307/602898|s2cid=163394266|jstor=602898|url=https://www.jstor.org/stable/602898 }}.
}}
{{efn-ua
|name=Alchemy
|''Epistle on the Necessity of the Art of Alchemy'' ({{langx|ar|رسالة في وُجُوب صِنآعة الكيمياء|Risāla fī Wujūb ṣinā‘at al-kimiyā’}}) → {{harvnb|Rudolph|2017|p=571}}.
}}
{{efn-ua
|name=Harmonization
|A common abbreviated title of the book ({{langx|ar|الجَمْعُ بَينَ رَأْيَيِ الْحَكيمَيْن|al-Jam‘ bayna ra’yay al-ḥakīmayn}}). Its full title is ({{langx|ar|الجَمْعُ بَينَ رَأْيَيِ الْحَكيمَيْن أفلآطوُن الإِلاهي وأرسطوُطآليس|al-Jam‘ bayna ra’yay al-ḥakīmayn aflāṭūn al-ilāhī wa-arisṭūṭālīs}}), ''Harmonization of the Opinions of the Two Sages the Divine Plato and Aristotle''. Attribution of this text to Farabi is currently hotly debated → {{harvnb|Druart|2021|loc=§ 7}}.
}}
notelistend}}
=== Наводи ===
{{Reflist
|30em
|refs=
Refend}}
===Библиографија===
*{{cite book |last1=Adamson |first1=Peter S.|author-link=Peter Adamson (philosopher) |title=Philosophy in The Islamic World: a history of philosophy without any gaps. Volume III |date=2016 |publisher=Oxford University Press |location=New York |isbn=978-0-19-957749-1 |pages=63–76}}
*{{cite book|last1=Black|first1=D.L.|author-link=Deborah Black|editor1-last=[[Seyyed Hossein Nasr]]|editor2-last=[[Oliver Leaman]]|title=History of Islamic Philosophy|series=Routledge History of World Philosophies. Volume I|date=1996 |publisher=Routledge|location=London & New York|isbn=978-0-415-05667-0 |pages=178–197 |chapter=Fārābī}}
*{{cite book|last1=Black|first1=D.L.|editor1-last=Peter S. Adamson|editor2-last=Richard C.Taylor|title=The Cambridge Companion to Arabic Philosophy|series=Cambridge Companions to Philosophy|date=2005 |publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge |isbn=0-521-81743-9|pages=308–326|chapter=Psychology: Soul and Intellect|chapter-url=https://doi.org/10.1017/CCOL0521817439.015|chapter-url-access=subscription|doi=10.1017/CCOL0521817439.015}}
*{{cite book |last1=Butterworth |first1=C.E.|author-link=Charles Butterworth (philosopher) |editor1-last=Michael T. Gibbons|title=The Encyclopedia of Political Thought|date=2015 |publisher=John Wiley & Sons, Ltd|location=Hoboken, New Jersey |isbn=978-1-405-19129-6|chapter=Alfarabi (870–950)|chapter-url-access=registration|chapter-url=https://www.academia.edu/13809063}}
*{{cite book|last1=Butterworth|first1=C.E.|editor1-last=Peter S. Adamson|editor2-last=Richard C.Taylor|title=The Cambridge Companion to Arabic Philosophy|series=Cambridge Companions to Philosophy|date=2005 |publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=0-521-81743-9|pages=266–286|chapter=Ethical and Political Philosophy|chapter-url=https://doi.org/10.1017/CCOL0521817439.013|chapter-url-access=subscription|doi=10.1017/CCOL0521817439.013}}
*{{cite book|last1=Corbin|first1=Henry|author-link=Henry Corbin|translator=Liadain Sherrard, with the assistance of Philip Sherrard|title=History of Islamic Philosophy|date=1993|publisher=Kegan Paul International, in association with the Islamic Publications Ltd|location=London |isbn=978-0-7103-0416-2|url=https://www.iis.ac.uk/publications-listing/1993/history-of-islamic-philosophy/|url-access=subscription}}
*{{cite book |last1=Daiber |first1=Hans |editor1-last=[[Seyyed Hossein Nasr]] |editor2-last=[[Oliver Leaman]] |title=History of Islamic Philosophy |series=History of World Philosophies. Volume I|date=1996 |publisher=Routledge |location=London & New York |isbn=978-0-415-05667-0 |pages=841–885 |chapter=Political Philosophy}}
*{{cite encyclopedia | editor-last=Hockey|editor-first=Thomas | last = Dhanani | first = Alnoor | title=Fārābī: Abū Naṣr | encyclopedia = The Biographical Encyclopedia of Astronomers| publisher = Springer | year = 2007 | location = New York | pages = 356–357 | url=http://islamsci.mcgill.ca/RASI/BEA/Farabi_BEA.htm | isbn=978-0-387-31022-0}} ([http://islamsci.mcgill.ca/RASI/BEA/Farabi_BEA.pdf PDF version])
*{{cite encyclopedia|last1=Druart|first1=Thérèse-Anne|date=December 21, 2021|title=Farabi|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|publisher=Stanford University|editor1-last=Zalta|editor1-first=Edward N.|editor1-link=Edward N. Zalta|url=https://plato.stanford.edu/entries/al-farabi/| access-date=January 7, 2023}}
*{{cite book |last1=Fakhry|first1=M.|author-link=Majid Fakhry|title=Ethical Theories in Islam|edition=2nd Expanded|series=Islamic Philosophy, Theology and Science. Texts and Studies. Volume VIII|date=1994|publisher=Brill |location=Leiden |isbn=9004-10107-1|issn=0169-8729}}
*{{cite book |last1=Fakhry |first1=M.|title=Fārābī, Founder of Islamic Neoplatonism: His Life, Works, and Influence|series=Great Islamic Thinkers|date=2002 |publisher=Oneworld |location=Oxford |isbn=1-85168-302-X |url=https://archive.org/details/alfarabifoundero0000fakh| url-access=limited}}
*{{cite book|last1=Galston|first1=Miriam|author-link=Miriam Galston|title=Politics and Excellence: The Political Philosophy of Alfarabi|url=https://archive.org/details/politicsexcellen0000gals|date=1990 |publisher=Princeton University Press|location=Princeton|isbn=0-691-07808-4}}
*{{cite web |url=https://www.iranicaonline.org/articles/farabi-i |title=Fārābī i. Biography. |last1=Gutas |first1=D.|author1-link=Dimitri Gutas|editor-last=[[Ehsan Yarshater]]|date=January 24, 2012a |website=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Encyclopædia Iranica Foundation |access-date=15 January 2023}}
*{{cite web |url=https://www.iranicaonline.org/articles/farabi-iv |title=Fārābī iv. Fārābī and Greek Philosophy|last1=Gutas |first1=D.|editor-last=[[Ehsan Yarshater]]|date=January 24, 2012b|website=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Encyclopædia Iranica Foundation |access-date=15 January 2023}}
*{{cite journal |last1=Haque |first1=Amber |title=Psychology from Islamic Perspective: Contributions of Early Muslim Scholars and Challenges to Contemporary Muslim Psychologists |journal=Journal of Religion and Health |date=2004 |volume=XLIII |issue=4 |pages=357–377 |doi=10.1007/s10943-004-4302-z|s2cid=38740431|jstor=27512819 }}
*{{cite encyclopedia|last1=López-Farjeat|first1=Luis Xavier|date=June 21, 2020|title=Farabi's Psychology and Epistemology|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|publisher=Stanford University|editor1-last=Zalta|editor1-first=Edward N.|editor1-link=Edward N. Zalta|url=https://plato.stanford.edu/archives/sum2020/entries/al-farabi-psych/| access-date=January 13, 2023}}
*{{cite book |last1=Madkour |first1=Ibrahim |editor1-last=Sharif |editor1-first=Mian M. |title=A History of Muslim Philosophy. With short accounts of other-disciplines and the modern renaissance in Muslim lands|url=https://archive.org/details/histmusphil-v1/histmusphil-v1/ |date=1963–1966 |publisher=Otto Harrassowitz |location=Wiesbaden|volume=I |pages=450–468|chapter=Fārābī|archive-url=https://web.archive.org/web/20070325171417/http://umcc.ais.org/~maftab/ip/hmp/XXIII-TwentyThree.pdf |archive-date=2007-03-25 |chapter-url=http://umcc.ais.org/~maftab/ip/hmp/XXIII-TwentyThree.pdf}}
*{{cite encyclopedia|last1=McGinnis|first1=Jon|date=March 21, 2022|title=Arabic and Islamic Natural Philosophy and Natural Science|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|publisher=Stanford University|editor1-last=Zalta|editor1-first=Edward N.|editor1-link=Edward N. Zalta|url=https://plato.stanford.edu/archives/spr2022/entries/arabic-islamic-natural/| access-date=January 13, 2023}}
*{{cite book |last1=Mahdi |first1=M.S.|author1-link=Muhsin Mahdi |last2=Wright |first2=Owen |editor1-last=Gillispie |editor1-first=Charles C.|editor-link=Charles Coulston Gillispie |title=Dictionary of Scientific Biography |date=1970–1980 |publisher=Charles Scribner's Sons |location=New York |isbn=0-684-16962-2|volume=IV |pages=523a–526b |chapter=Fārābī, Abū Naṣr}}
*{{cite web |url=https://www.iranicaonline.org/articles/farabi-vi |title=Fārābī vi. Political Philosophy|last1=Mahdi|first1=M.S.|editor-last=[[Ehsan Yarshater]]|date=January 1, 2000|website=[[Encyclopædia Iranica]] |publisher=Encyclopædia Iranica Foundation |access-date=15 January 2023}}
*{{cite book |last1=Mahdi |first1=M.S.|title=Alfarabi and the Foundation of Islamic Political Philosophy: Essays in Interpretation. With a Foreword by C.E. Butterworth|url=https://archive.org/details/alfarabifoundati0000muhs |date=2010|orig-date=2001|publisher=The University of Chicago Press|location=Chicago|isbn=978-0-226-50186-4}}
*{{cite book |last1=Netton |first1=I.R.|author-link=Ian Richard Netton|title=Allāh Transcendent: Studies in the Structure and Semiotics of Islamic Philosophy, Theology and Cosmology |url=https://archive.org/details/allahtranscenden0000nett |date=1994 |publisher=Routledge |location=London & New York |isbn=0-7007-0287-3 |pages=99–148 (Chapter III: Fārābī The Search for Order)}}
*{{cite web |url=https://www.rep.routledge.com/articles/biographical/al-farabi-abu-nasr-c-870-950/v-1 |url-access=subscription|title=Farabi, Abu Nasr (c.870–950)|last1=Netton|first1=I.R.|editor-last=Edward Craig |date=1998 |website=Routledge Encyclopedia of Philosophy|publisher=Taylor and Francis}}
*{{cite book |last1=Netton |first1=I.R.|title=Fārābī and His School|url=https://archive.org/details/alfrbhisschool0000nett |series=Arabic Thought and Culture|date=1992 |publisher=Routledge |location=London & New York|isbn=0-415-03594-5}}
*{{cite book|last1=Reisman|first1=David C.|editor1-last=Peter S. Adamson|editor2-last=Richard C.Taylor|title=The Cambridge Companion to Arabic Philosophy|series=Cambridge Companions to Philosophy|date=2005 |publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=0-521-81743-9 |pages=52–71|chapter=Fārābī and the Philosophical Curriculum|chapter-url=https://doi.org/10.1017/CCOL0521817439.004|chapter-url-access=subscription|doi=10.1017/CCOL0521817439.004}}
*{{cite book|last1=Rudolph|first1=Ulrich|editor1-last=Ulrich Rudolph|editor2-last=Rotraud Hansberger|editor3-last=Peter S. Adamson|translator-last1=Rotraud Hansberger|title=Philosophy in the Islamic World. Volume I: 8th—10th Centuries|series=Handbook of Oriental Studies. Section 1 The Near and Middle East. Volume: 115/1 |date=2017 |publisher=Brill |location=Leiden |isbn=978-90-04-32316-2|issn=0169-9423|doi=10.1163/9789004492547_012 |pages=526–654 |chapter=Chapter XIII: Abū Naṣr Fārābī|chapter-url-access=subscription| chapter-url=https://doi.org/10.1163/9789004492547_012}}
*{{cite web |url=http://www.iranicaonline.org/articles/farabi-v |title=Fārābī v. Music. |last1=Sawa|first1=George D.|editor-last=[[Ehsan Yarshater]]|date=January 24, 2012 |website=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Encyclopædia Iranica Foundation |access-date=15 January 2023}}
*{{cite book |last1=Streetman|first1=W. Craig |editor1-last=[[İbrahim Kalın]]|title=The Oxford Encyclopedia of Philosophy, Science, and Technology in Islam |date=2014|publisher=Oxford University Press|location=New York|isbn=978-0-19-981257-8|volume=I|pages=231a–235a|chapter=Fārābī|chapter-url-access=subscription| chapter-url=https://www.oxfordreference.com/display/10.1093/acref:oiso/9780199812578.001.0001/acref-9780199812578-e-62?rskey=0cZssl&result=62}}
*{{cite book|last1=Touma|first1=H.H.|author-link=Habib Hassan Touma|translator=Laurie Schwartz|title=The Music of the Arabs. New expanded edition|url=https://archive.org/details/musicofarabs0000toum|date=1996|publisher=Amadeus Press|location=Portland, Oregon|isbn=0-931340-88-8}}
*{{cite encyclopedia |last1=Vallat |first1=Philippe |chapter=Al-Fārābī, Abū Naṣr |editor1-last=Henrik Lagerlund|title=Encyclopedia of Medieval Philosophy: Philosophy between 500 and 1500|date=2020|publisher=Springer |location=New York |isbn=978-94-024-1663-3|doi=10.1007/978-94-024-1665-7_165|pages=521a–559a |edition=2nd|s2cid=226604560|chapter-url-access=subscription| chapter-url=https://doi.org/10.1007/978-94-024-1665-7_165}}
*{{cite encyclopedia|last1=Weber|first1=Michael C.|editor1-last=[[Thomas F. Glick]]|editor2-last=Steven J. Livesey |editor3-last=Faith Wallis |title=Medieval Science, Technology and Medicine, An Encyclopedia|series=Routledge Revivals|date=2017|orig-date=2006|publisher=Routledge |location=London & New York|isbn=978-1-138-05670-1|pages=169a–172a |chapter=Farabi}}
*{{cite encyclopedia |last1=Zonta |first1=Mauro |chapter=Al-Fārābī, Latin Translations of |editor1-last=Henrik Lagerlund|title=Encyclopedia of Medieval Philosophy: Philosophy between 500 and 1500|date=2020|publisher=Springer |location=New York |isbn=978-94-024-1663-3|doi=10.1007/978-94-024-1665-7_166|pages=559b–562a|edition=2nd|s2cid=242530993|chapter-url-access=subscription| chapter-url=https://doi.org/10.1007/978-94-024-1665-7_166}}
==Дополнително читање==
*{{cite journal|last1=Guerrero|first1=Rafael Ramón|title=Apuntes biográficos de Fârâbî según sus vidas árabes|url=https://dialnet.unirioja.es/servlet/articulo?codigo=2306871|journal=Anaquel de Estudios Árabes|date=2003|language=Spanish|volume=XIV|pages=231–238|format=PDF}}
*{{cite web |url=https://www.iranicaonline.org/articles/farabi-index|title=Fārābī, Abū Naṣr. Table of Content: i. Biography. ii. Logic. iii. Metaphysics. iv. Fārābī and Greek Philosophy. v. Music. vi. Political Philosophy |last1=Gutas |first1=D.|author1-link=Dimitri Gutas |last2=Black|first2=D.L.|author2-link=Deborah Black |last3=Druart|first3=Thérèse-Anne|last4=Gutas|first4=D.|last5=Sawa|first5=George D.|last6=Mahdi|first6=M.S.|author6-link=Muhsin Mahdi|editor-last=Yarshater|editor-first=Ehsan|editor-link=Ehsan Yarshater|date=January 24, 2012 |website=Encuclopædia Iranica |publisher=Encuclopædia Iranica Foundation |access-date=15 January 2023}}
*{{cite journal|last1=Marcinkowski|first1=Christoph|title=A Biographical Note on Ibn Bājjah (Avempace) and an English Translation of his Annotations to Fārābī's Isagoge|journal=Iqbal Review|date=2002|volume=XLIII|issue=2|pages=83–99|url=http://iqbalcyberlibrary.net/en/IRE-APR-2002.html|access-date=2026-04-11|archive-date=2026-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20260420025841/http://iqbalcyberlibrary.net/en/IRE-APR-2002.html|url-status=dead}}
*{{cite journal|last1=Monteil|first1=Jean-François|title=La transmission d'Aristote par les Arabes à la chrétienté occidentale: une trouvaille relative au De Interpretatione|journal=Revista Española de Filosofía Medieval|date=2004|volume=XI|pages=181–195|doi=10.21071/refime.v11i.9230 |doi-access=free|language=French|hdl=10396/23224|hdl-access=free}}
*{{cite book|last1=Rescher|first1=Nicholas|author-link=Nicholas Rescher|title=Fārābī: An Annotated Bibliography|date=1962|publisher=University of Pittsburgh Press|location=Pittsburgh|oclc=1857750}}
*{{cite journal |last1=Strauss |first1=L. |author-link=Leo Strauss|title=Eine vermisste Schrift Farabis |journal=Monatschrift für Geschichte und Wissenschaft des Judentums |date=1936 |volume=LXXX |issue=2 |pages=96–106 |url=https://sammlungen.ub.uni-frankfurt.de/cm/periodical/titleinfo/2839952 |language=German |format=PDF}}
*{{cite book |last1=Strauss |first1=L.|title=Louis Ginzberg Jubilee Volume: On the Occasion of His Seventieth Birthday |date=1945 |publisher=American Academy for Jewish Research |location=New York |pages=357–393 |url=https://archive.org/details/louisginbergjubelivolume |chapter=Fārābī's Plato|oclc=504266057}}
*{{cite book |last1=Strauss |first1=L.|editor1-last=Green |editor1-first=Kenneth Hart |title=Leo Strauss on Maimonides: The Complete Writings |date=2013 |publisher=The University of Chicago Press |location=Chicago & London |isbn=978-0-226-77677-4 |pages=275–313 |chapter=Some Remarks on the Political Science of Maimonides and Farabi}}
*{{cite book |last1=Strauss |first1=L.|title=What Is Political Philosophy and Other Studies |url=https://archive.org/details/whatispoliticalp0000stra |date=1988 |publisher=The University of Chicago Press |location=Chicago & London |isbn=0-226-77713-8 |pages=[https://archive.org/details/whatispoliticalp0000stra/page/134 134]–154 |chapter=How Fārābī Read Plato's Laws}}
== Надворешни врски ==
{{Wikiquote}}
{{Commons category}}
* {{cite encyclopedia | last = Mahdi | first = Muhsin | url=http://www.encyclopedia.com/doc/1G2-2830901380.html |title=Al-Fārābī, Abū Naṣr Muḥammad Ibn Muḥammad Ibn Ṭarkhān Ibn Awzalagh | encyclopedia = [[Dictionary of Scientific Biography|Complete Dictionary of Scientific Biography]] | publisher = Encyclopedia.com | orig-year=1970–80 | year = 2008 }}
* [https://www.britannica.com/eb/article-9033714/al-Farabi al-Farabi at Britannica]
* [http://www.muslimphilosophy.com/ip/rep/H021.htm Abu Nasr al-Farabi at muslimphilosophy.com]
* Review (fr) of [[Nicholas Rescher|Rescher]]'s ''Al-Fârâbî : An Annotated Bibliography'' (Pitt. Univ. Press, 1962) at [http://www.persee.fr/web/revues/home/prescript/article/phlou_0035-3841_1964_num_62_76_5281_t1_0667_0000_2 Persée.fr].*[http://users.ox.ac.uk/~worc0337/authors/al-farabi.html al-Fārābi]—brief introduction by Peter J. King
* [http://sacred-texts.com/isl/palf/index.htm The Philosophy of Alfarabi and Its Influence on Medieval Thought (1947)]
* ''[http://www.wilbourhall.org/index.html#farabi al-madina al-fadila (The Virtuous City)]''. German introduction with Arabic text.
* [http://sites.google.com/site/ancientpersonalitiesofkhorasan/soghdian-farabi/farabi-soghdian-origin Article discussing Soghdian origin for Farabi] [http://sites.google.com/site/ancientpersonalitiesofkhorasan/soghdian-farabi/Farabiremarksonbackground.pdf?attredirects=0 PDF version][https://archive.org/details/SomeRemarksOnFarabisBackgroundIranicsoghdianpersianOraltaic]
* [https://web.archive.org/web/20160307121111/http://www.trincoll.edu/depts/phil/philo/phils/muslim/farabi.html ALFARABI-Trinity College ]
* [http://www.ibe.unesco.org/publications/ThinkersPdf/farabie.pdf ALFARABI-Unesco]
* [https://web.archive.org/web/20160120161903/http://islamandscience.net/islamandscience/people/other-scientists-and-inventors/abu-nasr-al-farabi-872-950/ Al Farabi]
[[Категорија:Ирански хемичари]]
c2x5lb8apvj4rgs90f9ry86h9vw9dq1
Елена Погребижскаја
0
1391868
5608718
5566288
2026-08-13T02:18:57Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608718
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
|image = Погребижская Елена Владимировна 2014 (cropped).jpg
|birth_date =
|birth_place = [[Каменка]], [[Виборшки рејон]], [[Ленинградска Област]], [[РСФСР]], [[СССР]]
|occupation = Режисер
|awards = [[TEFI]] (2008, 2009),<ref name="tefi">{{cite web |url = http://www.tefi.ru/ru/art/ART-biograf/index.php?&i1&id14=506&i14=356 |title = Погребижская Елена Владимировна |work = Состав АРТ-биографии |publisher = Academy of Russian Television |accessdate = 2013-05-17 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20160325141406/http://www.tefi.ru/ru/art/ART-biograf/index.php?&i1&id14=506&i14=356 |archivedate = 2016-03-25 |url-status = dead}}</ref><br />{{Ill|Лорел брач (премиум)|ru|Лавровая ветвь (премия)}} (2008)<ref name="lavr">{{cite web |url = http://lavrdoc.ru/2011/disc/winners_2008.html |title = Лавровая ветвь — Победители 2008 |publisher = Лорел брач (премиум) |accessdate = 2013-05-16 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20160811015546/http://lavrdoc.ru/2011/disc/winners_2008.html |archivedate = 2016-08-11 |url-status = dead}}</ref> <br /> [[Меѓународен филмски фестивал за човекови права „Сталкер“]] (2013)
|website = www.partizanets.com
}}
'''Елена Владимировна Погребижскаја''' ({{Langx|ru|Елена Владимировна Погреби́жская}}) — руски [[сценарист]] и режисер на [[Документарен филм|документарни филмови]], и поранешен лидер на рок-групата {{Меѓујазична врска|Butch (рок бенд)|ru|Butch|lt=Butch}}. Во текот на 1990-тите и почетокот на 2000-тите години, таа работела како новинарка и ТВ водителка.
== Ран живот и образование ==
Погребижскаја била родена во Каменка, Ленинградска област.<ref>{{cite web
|language =ru
|url = https://www.stalkerfest.org/reshisser/elena-pogrebizhskaya
|title =Elena Pogrebizhskaya
|publisher = Stalker Film Festival
|accessdate = 2022-07-18
}}</ref> Во 1993 година, дипломирала на Одделот за руска филологија на Вологдскиот државен педагошки универзитет. Во 1995 година, дипломирала на Факултетот за новинарство на [[Московски државен универзитет|Московскиот државен универзитет]], оддел за телевизија.<ref>{{cite web
|language = ru
|url = http://old.tefi.ru/biografii/383
|title = ПОГРЕБИЖСКАЯ Елена Владимировна
|publisher = Russian TV Academy
|accessdate = 2022-07-18
}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
==Новинарство==
Во средината на 1990-тите години, Елена Погребижскаја работела како новинарка во националната руска телевизиска станица Канал 1. Погребижскаја известувала за настаните во [[Кремљ]] и го интервјуирала претседателот [[Борис Елцин]]. Кога избувнала војната на [[Балкански Полуостров|Балканот]], Погребижскаја и нејзината новинарска екипа биле присутни на двете страни од конфликтот, во [[Албанија]] и во [[Србија]]. Погребижскаја известувала за војната во [[Чеченија]], вклучително и од бегалските кампови. Откако [[Владимир Путин|Путин]] станал претседател, Погребижскаја ја напуштила новинарската област бидејќи одлучила дека таа работа станува премногу компромитирана.<ref name=rgdoc>{{cite web
|language =ru
|url = https://rgdoc.ru/projects/moy-kinoklub/spikery/
|title =Speakers
|publisher = Russian Guild of Non-Fiction Movies and Television
|accessdate = 2022-07-18
}}</ref>
==Музичка кариера==
Во 2001 година, Погребижскаја одлучила да продолжи со музичка кариера. Нејзината [[Рок-музика|рок]] група Butch снимила 4 албуми, продавајќи сто илјади дискови. Таа изјавила дека нејзината одлука да стане рок-музичар произлегла од желбата да биде во центарот на вниманието и да добие јавно внимание. На крајот, почувствувала дека не ги користи своите интелектуални способности во музичка кариера и решила да продолжи во друга област.<ref>{{cite web
|language = ru
|url = https://www.wonderzine.com/wonderzine/opportunities/profession/226792-pogrebizhskaya?from=readmore
|title = Режиссёр Елена Погребижская о переменах в карьере и неврозах
|publisher = Wonderzine
|date = 2017-06-01
|accessdate = 2022-07-18
|archive-date = 2022-07-18
|archive-url = https://web.archive.org/web/20220718154404/https://www.wonderzine.com/wonderzine/opportunities/profession/226792-pogrebizhskaya?from=readmore
|url-status = dead
}}</ref>
==Филмови==
Во 2007 година, Погребижскаја објавила крај на својата музичка кариера и ја започнала својата кариера како [[филмски режисер]]. Нејзините филмови „Трговец со крв“ и „Доктор Лиза“ ги добиле наградите ТЕФИ во 2008 и 2009 година за најдобар руски [[документарен филм]].<ref>{{Cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm5635612/bio|title=Elena Pogrebizhskaia|website=IMDb|accessdate=March 3, 2022}}</ref><ref>{{cite web
|language =ru
|url = https://news.bbc.co.uk/hi/russian/russia/newsid_7656000/7656735.stm
|title =Фильм об Игоре Алексееве завоевал "ТЭФИ"
|publisher = BBC Russia
|date = 2008-10-07
|access-date = 2022-07-18
}}</ref>
Во 2011 година, Погребижскаја го основала своето кино студио „Партизанец“. Таа направила серија документарци посветени на психолошки нарушувања. Првиот филм била насловен „Јас и мојата невроза“. Погребижскаја страдала од оваа состојба од 2004 година и ѝ биле потребни 2,5 години за да се излечи. Парите за филмовите биле собрани преку групно финансирање. Следниот филм била посветен на посттрауматскиот синдром. Во 2017 година, таа го снимила филмот „Дебел и слаб“, посветен на луѓе со нарушувања во исхраната.<ref>{{cite web
|language =ru
|url = https://www.intermedia.ru/news/283755
|title =Елена Погребижская собирает деньги на фильм про неврозы
|publisher = Intermedia
|date = 2015-09-15
|accessdate = 2022-07-18
}}</ref><ref>{{cite web
|language = ru
|url = https://www.asi.org.ru/news/2017/03/09/elena-pogrebizhskaya-tonkij-tolstyj/
|title = Елена Погребижская: мы сняли фильм не о похудении и переедании, а о психологических проблемах
|publisher = Agency of Social Information
|date = 2017-03-09
|accessdate = 2022-07-18
|archive-date = 2022-07-18
|archive-url = https://web.archive.org/web/20220718140006/https://www.asi.org.ru/news/2017/03/09/elena-pogrebizhskaya-tonkij-tolstyj/
|url-status = dead
}}</ref>
Објавен во 2013 година, нејзиниот филм „Мамо, ќе те убијам“ ја добил наградата на [[Амнести интернешенал|Амнести Интернешнел]] на Филмскиот фестивал во Пезаро во 2014 година, како и награди на филмските фестивали Блек Марија, Џерси и НорКал. Документарецот ги прикажува животите на три деца, Александар, Настја и Алексеј, во интернат за [[Сираци во Русија|сираци]] во Московскиот регион. Филмот добил широк одѕив, дури и на владино ниво, бидејќи ги прикажал драматичните животи на сираците во азил, додека возрасни верувале дека тоа е најдоброто можно место за децата.<ref>{{cite web
|language =ru
|url = https://rgdoc.ru/news/film-eleny-pogrebizhskoy-mama-ya-ubyu-tebya-poluchil-premiyu-amnesty-international-na-kinofestivale-/
|title =Фильм Елены Погребижской "Мама, я убью тебя" был удостоен премии на итальянском фестивале Pesaro International Film Festival.
|publisher = Russian Guild of Non-Fiction Movies and TV
|date = 2014-06-30
|accessdate = 2022-07-18
}}</ref><ref>{{cite web
|language =ru
|url = https://artdoc.media/ru/movie/mama__ya_ub_yu_tebya_2013_51/
|title =Мама, я убью тебя
|publisher = Art Doc media
|accessdate = 2022-07-18
}}</ref> На крајот, филмот станал еден од факторите што довеле до законска реформа поврзана со правата на детето и целокупниот систем за грижа за сираци во Русија. Во 2020 година, Погребижскаја направила продолжеток, „Мамо, ќе те убијам 2“, кој ги прикажувал истите ликови 7 години подоцна. По реформата, децата биле однесени во згрижувачки семејства, а нивното старо сиропиталиште била затворено.<ref>{{cite web
|language =ru
|url = https://www.asi.org.ru/news/2020/05/28/pogrebizhskaya-film-deti-siroty-prodolzhenie/
|title =Вышел фильм Елены Погребижской "Мама, я убью тебя — что было дальше?"
|publisher = Agency of Social Information
|date = 2020-05-28
|accessdate = 2022-07-18
}}</ref>
Во 2014 година, таа ја добила Гран-при наградата на Интернет медиумските награди.<ref>{{cite web
|url = http://rgdoc.ru/news/elena-pogrebizhskaya-poluchila-gran-pri-internet-media-awards/
|title = Елена Погребижская стала обладателем гран-при Internet Media Awards
|publisher = Russian Guild of Non-Fiction Movies and Television
|accessdate = 2016-04-15
|archive-date = 2016-03-04
|archive-url = https://web.archive.org/web/20160304191249/http://rgdoc.ru/news/elena-pogrebizhskaya-poluchila-gran-pri-internet-media-awards/
}}</ref>
Во 2017 година, таа го објавила филмот „Случајот Андреева“ за шампионката во кревање тегови Татјана Андреева, која избодела маж затоа што ја малтретирал, по што добила 6 години затвор за убиство. Погребижскаја во својот филм ги покажала сите недоследности во истрагата, признанијата и изјавите на сведоците.<ref>{{cite web
|author=Nazarova, N.
|language =ru
|url = https://www.bbc.com/russian/features-42330361
|title =Жертва или убийца? Елена Погребижская о фильме про чемпионку, убившую за домогательства
|trans-title= Victim or Killer? Elena Pogrebizhskaya on her film about champion who killed for harassment
|publisher =BBC Russia
|date = 2017-12-13
|accessdate = 2022-07-18
}}</ref>
Погребижскаја моментално е водителка на „Кино клуб со Елена Погребижскаја“ во Московскиот центар за толеранција.<ref>{{cite web
|url = http://echo.msk.ru/programs/beseda/985550-echo/
|title = Интервью: О марше 13 января: Елена Погребижская
|author = Светлана Рейтер
|date = 2012-01-08
|publisher = [[Echo of Moscow]]
|accessdate = 2013-05-17
|archiveurl = https://web.archive.org/web/20130204154957/http://echo.msk.ru/programs/beseda/985550-echo/
|archivedate = 2013-02-04
|url-status = dead
}}</ref><ref>{{cite web
|language =ru
|url = https://tass.ru/plus-one/4057586
|title =Фильм об анорексии и переедании презентуют в Москве
|publisher = TASS
|date = 2017-02-28
|accessdate = 2022-07-18
}}</ref> Во едно од своите интервјуа, Погребижскаја изјавила дека: „Филмот е најсигурното средство за пренесување емоции. Преку киното, проблемите на другиот стануваат целосно разбирливи за секој што седи во публиката. Ова е подобро од кој било говор или опомена.“ Дискусиите што Погребижскаја ги водила по филмските проекции го зајакнувале овој ефект многукратно.<ref>{{Cite web|url=https://www.jewish-museum.ru/en/tolerance-center/our-friends/yelena-pogrebizhskaya/|title=Yelena Pogrebizhskaya|website=www.jewish-museum.ru|accessdate=March 3, 2022}}{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Во 2018 година, таа лансирала онлајн кино клуб наречен ''Психологии''.
Главното место на работа на Елена од 2021 година е нејзиниот YouTube канал „Филмови на Елена Погребижскаја“.
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
*{{Commons category-inline}}
*[http://www.jewish-museum.ru/en/tolerance-center/our-friends/yelena-pogrebizhskaya/ Jewish Museum and Tolerance Center] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220812095127/https://www.jewish-museum.ru/en/tolerance-center/our-friends/yelena-pogrebizhskaya/ |date=2022-08-12 }}
*{{IMDb name|5635612}}
* [https://artdoc.media/ru/author/19514/ Filmography] at ArtDoc.Media
* https://t.me/partizanets The official telegram channel
[[Категорија:Апсолвенти на Московскиот државен универзитет]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
1u340rx9f5g7xjgn03tfgw2tasf4plz
Етимолошки речник на словенските јазици
0
1392526
5608735
5544326
2026-08-13T05:05:45Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608735
wikitext
text/x-wiki
{{закосен наслов}}
{{Инфокутија Книга
| name = Етимолошки речник на словенските јазици. Прасловенски лексички фонд
| image =
| image_size = 200px
| caption = Свеска 35
| author = [[Олег Трубачев]], Анатолиј Журавлев ''и др.''
| country = [[Русија]]
| language = [[Руски јазик|Руски]]
| subject = [[Прасловенски јазик]]
| media_type = Печатен ([[тврд повез]])
| published = Наука
| pub_date = 1974
| pages =
| isbn =
}}
'''''Етимолошки речник на словенските јазици. Прасловенски лексички фонд''''' ({{Lang-ru|Этимологический словарь славянских языков. Праславянский лексический фонд}}) — [[Етимологија|етимолошки]] [[Речник (вокабулар)|речник]] на [[Јазична реконструкција|реконструиран]] [[прасловенски јазик]]. Редовно се издава од 1974 година и досега има објавено 42 свески.
== Историја ==
Идејата за објавување на ваков етимолошки речник се појавила во 1950-тите.<ref>''Трубачёв О. Н.'' [ftp://www.istorichka.ru/Periodika/Voprosy_Jazykoznanija/1957/1957_5.pdf Принципы построения этимологических словарей славянских языков]{{Мртва_врска|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}{{Мртва врска|date=september 2022}} // Вопросы языкознания. — 1957. — № 5. — С. 58—72.</ref> Во 1961 година, подготовките започнале под водство на Олег Трубачов во Институтот за руски јазик на [[Руска академија на науките|Руската академија на науките]] на поранешниот [[Советски Сојуз]]. Првата пробна свеска била објавена во 1963 година , а првата права свеска била објавена во 1974 година. Речникот го издава Одделот за етимологија и ономастика на Институтот за руски јазик. Помеѓу 1974 и 2002 година, уредник бил Олег Трубачов, а од 2002 година, Анатолиј Журавлев. Првиот етимолошки речник на словенските јазици бил објавен во 19 век од Словенецот [[Франц Миклошич]] со германски наслов ''Etymologisches Wörterbuch der slawischen Sprachen'' (1886).
== Речник ==
Речникот нуди споредби на сите словенски зборови со други [[индоевропски јазици]] . Прасловенскиот [[акцент]] не е реконструиран. Етимолошкиот речник на словенските јазици содржи референци на повеќе од 2.100 научни списанија и книги.
Рецензенти на речникот во различни времиња биле: А.С. Мелничук, В.Н. Топоров, В.В. Мартинов, О.Б. Ткаченко, А.Ф. Журавлев, И.Г.
== Список на веќе објавени свески ==
{| class="wikitable"
|-
!Бр.||Наслов||Статии во свеската||Број на страни||Тираж||Година||[[Меѓународен стандарден книжен број|ISBN]], [[Универзална децимална класификација|УДК]], [[Библиотечно-библиографска класификација|ББК]]
|-
|[0]||''[проспект]''||{{N/a}}||94||300||1963||
|-
|1||''*a — *besědьlivъ''||466||214||6500||1974||
|-
|2||''*bez — *bratrъ''||624||238||6500||1975||
|-
|3||''*bratrьсь — *cьrky''||583||199||6600||1976||
|-
|4||''*čaběniti — *děl’a''||565||235||6550||1977||
|-
|5||''*dělo — *dьržьlь''||588||232||6000||1978||
|-
|6||''*e — *golva''||526||222||5550||1979||
|-
|7||''*golvačь — *gyžati''||485||224||5200||1980||
|-
|8||''*xa — *jьvlьga''||560||252||5250||1981||
|-
|9||''*jьz — *klenьje''||494||197||5350||1983||
|-
|10||''*klepačь — *konь''||350||198||4450||1983||
|-
|11||''*konьсь — *kotьna(ja)''||336||220||4150||1984||
|-
|12||''*koulъkъ — *kroma / *kromъ''||389||186||4300||1985||
|-
|13||''*kroměžirъ — *kyžiti''||730||285||4650||1987||
|-
|14||''*labati — *lěteplъjь''||599||268||5300||1987||
|-
|15||''*lětina — *lokač''||641||263||4800||1988||ISBN 5-02-010862-6, ББК 81-4 Э 90
|-
|16||''*lokadlo — *lъživьсь''||623||264||3100||1990||ISBN 5-02-010920-7, ББК 81 Э90
|-
|17||''*lъžь — *matješьnъjь''||569||269||3250||1990||ISBN 5-02-010995-9, ББК 81-4 Э 90
|-
|18||''*matoga — *mękyšъka''||559||254||2500||1992||ISBN 5-02-011039-6, ББК 81-4 Э 90
|-
|19||''*męs<sup>(</sup>’<sup>)</sup>arь — *morzakъ''||578||255||1535||1992||ISBN 5-02-011121-X, ББК 81-4 Э 90
|-
|20||''*morzatъjь — *mъrsknǫti''||572||256||3000||1994||ISBN 5-02-011145-7, ББК 81-4 Э 90
|-
|21||''*mъrskovatъjь — *nadějьnъjь''||679||236||3000||1994||ISBN 5-02-011172-4, ББК 81-4 Э 90
|-
|22||''*naděliti — *narodъ''||725||255||3000||1995||ISBN 5-02-011252-6, ББК 81-4 Э 90
|-
|23||''*nаrоdьnъjь — *nаvijаkъ''||507||239||3000||1996||ISBN 5-02-011214-3, ББК 81-4 Э 90
|-
|24||''*navijati(sę) / *navivati(sę) — *nerodimъ(jь)''||628||234||2000||1997||ISBN 5-02-011206-2, УДК 800/801, ББК 81-4 Э 90
|-
|25||''*neroditi — *novotьnъ(jь)''||615||238||2000||1999||ISBN 5-02-011672-6, УДК 800/801, ББК 81-4 Э 90
|-
|26||''*novoukъ(jь) — *obgorditi''||587||237||1000||1999||ISBN 5-02-011590-8, УДК 800/801, ББК 81.2-3 Э-90
|-
|27||''*obgordja / *obgordjь — *oblězati''||602||247||1500||2000||ISBN 5-02-011793-5, УДК 800/801, ББК 81.2-3 Э-90
|-
|28||''*oblězti — *obpovědanьje''||694||266||1500||2001||ISBN 5-02-022627-0, УДК 800/801, ББК 81.2-3 Э-90
|-
|29||''*obpovědati — *obsojьnica''||562||266||1360||2002||ISBN 978-5-02-011808-9, УДК 800/801, ББК 81.2-3 Э90
|-
|30||''*obsojьnikъ — *obvedьnъjь''||825||269||1360||2003||ISBN 5-02-006386-X, УДК 800/801, ББК 81.2-3 Э90
|-
|31||''*obvelčenьje — *obžьniviny''||503||258||1450||2005||ISBN 5-02-033251-8, УДК 811.16(038), ББК 81.2-4 Э90
|-
|32||''*obžьnъ — *orzbotati''||519||261||1650||2005||ISBN 5-02-033868-0, УДК 811.16(38), ББК 81.2-4 Э90
|-
|33||''*orzbotěti — *orzmajati(sę)''||623||388||1500||2007||ISBN 5-02-035689-1, УДК 811.16(38), ББК 81.224 Э90
|-
|34||''*orzmajь — *orzstegajь''||901||307||1050||2008||ISBN 978-5-02-036286-4, УДК 811.16/38, ББК 81.2-4 Э90
|-
|35||''*orzstegati(sę) — *orzъjьti(sę)''||368||233||960||2009||ISBN 978-5-02-036883-5, УДК 811.16/38, ББК 81.2-4 Э90
|-
|36||''*orz(ъ)zeleněti / *orz(ъ)zeleniti — *otъgrěbati(sę)''||419||260||1000||2010||ISBN 978-5-02-037371-6, УДК 811.16/38, ББК 81.2-4 Э90
|-
|37||''*otъgryzati(sę) — *otъpasti''||364||250||900||2011||ISBN 978-5-02-037516-1, УДК 811.16/38, ББК 81.2-4 Э90
|-
|38||''*otъpečatati / *otъpečatiti(sę) — *otъtęgnǫti(sę)''||431||248||1010||2012||ISBN 978-5-02-037545-1, УДК 811.16/38, ББК 81.2-4 Э90
|-
|39||''*otъtęti — *ozgǫba''||{{N/a}}||242||900||2014||ISBN 978-5-02-039092-8, УДК 811.16/38, ББК 81.2-4 Э90
|-
|40<ref>[http://grant.rfh.ru/sys/a/?colfilter=0&context=_anonymous~&pgoffset=0&ro_filter=_main.enrfh_tasks.syrecordidw%20%3D%202nzE000KTkmo1-bHJU2gc_y0~&table=main.enrfh_tasks&target=show_template&template=prg_card.htm Карточка проекта номер: 16-04-16092, Этимологический словарь славянских языков. Праславянский лексический фонд. Вып. 40. 20 а.л., рук. — Варбот Ж. Ж.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160423204540/http://grant.rfh.ru/sys/a/?colfilter=0&context=_anonymous~&pgoffset=0&ro_filter=_main.enrfh_tasks.syrecordidw%20%3D%202nzE000KTkmo1-bHJU2gc_y0~&table=main.enrfh_tasks&target=show_template&template=prg_card.htm |date=2016-04-23 }} // Карточка проекта, поддержанного Российским гуманитарным научным фондом. — 20 декабря 2014</ref>||''*ǫborъkъ — *pakъla''||{{N/a}}||236, [4]||650||2016||ISBN 978-5-02-039954-9, УДК 811.16/38, ББК 81.2-4 Э90
|-
|41<ref>{{нмс|title=Этимологический словарь славянских языков. Вып. 41|url=http://www.naukabooks.ru/knigi/katalog/etimologicheskiy_slovar_slavyanskikh_yazykov-_vyp-41-_2018g/|publisher=Издательство "Наука"|date=2018-12-11|work=naukabooks.ru|accessdate=2018-12-22}}</ref>||''*pala — *pažьnъ(jь)''||287||278, [2]||350||2018||{{ISBN|978-5-02-040069-6}}, УДК 811.16/38, ББК 81.2-4 Э90
|-
|42||''*peča — *реrzъ''||298||343||300||2021||{{ISBN|978-5-02-040878-4}}, УДК 811.16/38, ББК 81.2-4 Э90
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://etymolog.ruslang.ru/index.php?act=essja Етимолошки речник на словенски јазици. Прасловенски лексички фонд] // http://etymolog.ruslang.ru/
[[Категорија:Речници]]
[[Категорија:Словени]]
[[Категорија:Словенска култура]]
[[Категорија:Етимологија]]
jgvu11wgx70azxj5m7yyfv2t96dn86u
Екатерина Ласкариду
0
1393291
5608705
5547277
2026-08-12T23:20:53Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608705
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Екатерина Ласкариду
| image =Aikaterini Laskaridou.jpg
| caption =Екатерина Ласкариду
| birth_name =
| birth_date = 1842
| birth_place = [[Виена]]
| death_date = {{death year and age|1916|1842}}
| death_place =
| death_cause =
| other_names = '''Ајатерини Ласкариду; Екатерина Кристоману-Ласкариду'''
}}
'''Екатерина Ласкариду''' (1842–1916) — грчка [[Феминизам|феминистка]] и воспитувачка која го создала системот за градинки во Грција и вовела физичка вежба во училиштата за девојчиња.
== Биографија ==
Ласкариду била родена како Ајкатерини Христоману во Виена, ќерка на Меленики Константинос А. Христоманус и Марија Казаси во 1842 година. Таа ја посетувала Виенската академија за обука на наставници, каде студирала од 1842 до 1855 година. Се омажила за Ласкарис Ласкаридис, богат трговец од [[Бурса]] во 1858 година, и тие живееле претежно во [[Атина]]. Таму, во 1864 година, го основала Грчкото женско училиште. Се обучувала и работела како учителка во училиштето „Атински рид“, каде што подоцна станала директорка на училиштето, работејќи таму од 1865 до 1867 година. Потоа, во 1867 година, го создала Грчкото женско училиште со [[Калиопи Кехаџија]], каде што останала до 1887 година.<ref name="Children">{{cite journal |title=Internationalization in Education |journal=Society for the History of Children and Youth |date= 27–30 June 2012 |volume=International Standing Conference for the History of Education 34 |url=https://www.unige.ch/ische34-shcy-dha/index/Booklet_FINAL.pdf}}</ref><ref name="Philosophy">{{cite journal |title=SILENCED VOICES: FEMALE IDENTITY IN HENRY JAMES AND GREGORIOS XENOPOULOS |journal=E Department of American Literature and Culture, School of English, Faculty of Philosophy |volume=ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI |url=http://ikee.lib.auth.gr/record/80112/files/gri-2007-879.pdf}}</ref><ref name="Kallipos"/>
Таа студирала во Германија кај бароницата [[Берта фон Маренхолц-Буловин]] во 1878 и 1879 година. Таму го научила фребелскиот метод, кој го донела со себе во Грција и го вовела во предучилишното образование и образованието на наставниците во предучилишните установи. Таа го промовирала овој метод сè до нејзиното пензионирање во 1887 година. Оттогаш работела на претворање на „Елиникон Партенагогејон“ во центар на Фробеловиот метод. Надоврзувајќи го своето училиште, го основала Урбаното женско училиште на Аспасија Скордели. Ласкариду била претседател на Одделот за образование на Унијата на грчки жени. Таа работела со Гимнастичкото здружение за да ја води првата Гимнастика во училиштата. Во рамките на оваа улога, таа работела на создавање на Наставата на наставници во градинки и Гимнастичкото училиште за девојчиња.<ref name="Philosophy"/><ref name="serrelib">{{cite web |title=Αικατερίνη Λασκαρίδου (1842-1916) |url=https://serrelib.gr/el/prosopikotita/aikaterini-laskaridoy-1842-1916 |website=serrelib.gr |language=el}}</ref><ref name="Kallipos">{{cite web |last1=Dalakoura |first1=Aikaterini |title=Women Educators and their Contribution to Educational Theory and Practice |url=https://repository.kallipos.gr/handle/11419/2591?locale=en |publisher=Kallipos publications |accessdate=2026-04-30 |archive-date=2021-08-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210823113113/https://repository.kallipos.gr/handle/11419/2591?locale=en |url-status=dead }}</ref><ref name="encyclopedia">{{cite web |title=Laskaridou, Aikaterini (1842–1916) |publisher=Encyclopedia.com |url=https://www.encyclopedia.com/women/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/laskaridou-aikaterini-1842-1916 |website=www.encyclopedia.com}}</ref>
Во средината на [[Грчко-турска војна (1897)|Грчко-турската војна]] (1897), Ласкариду организирала работилници за обука на сиромашните во општинските театри во Атина и Пиреја. Подоцна отворила и градинки и гимназии за сиромашните на двете локации. Ноќните училишта за обука на доволен број наставници започнале во 1906 година. Конечно, Ласкариду ја основала Националната градинка за обука на детски наставници и Вишото женско училиште во Атина во 1912 година.<ref name="serrelib"/><ref name="Kallipos"/>
Ласкариду имала три ќерки: Мелпомена, Софија Ласкариду, родена во 1876 година,<ref>{{Cite web |title=From Artist to Myth: The reception of Sophia Laskaridou {{!}} CHRISTINA GRAMMATIKOPOULOU {{!}} Interartive {{!}} Contemporary Art + Thought |url=https://interartive.org/2010/03/sophia-laskaridou |access-date=2022-09-14 |website=interartive.org}}</ref> која подоцна станала значајна уметница, а Ејрини Ласкариду била родена во 1882 година. Ејрини го основала Домот на слепите во Калитеа и го вовела методот на читање на Брајова азбука за слепите во Грција. Ласкариду била наградена со Сребрен крст за нејзината работа. Починала во Атина во сообраќајна несреќа во 1916 година.<ref name="serrelib"/>
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Починати во 1916 година]]
[[Категорија:Родени во 1842 година]]
impmyatbbhu0z7hy9lujc1nunbqkm3e
Евровизија 2027
0
1395209
5608779
5608304
2026-08-13T07:39:58Z
Beclievski
9277
5608779
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Eurovision1|name=Избор за песна на Евровизија 2027|semi1=мај 2027|semi2=мај 2027|final=мај 2027|host={{знамеикона|Бугарија}} [[Бугарија]]|entries=20 <small>(заклучно со {{TODAY}})</small>|map=ESC 2027 Map.svg|previous=2026|image=United by Music - Обединети од музика
[[Податотека:KonkursPiosenkiEurowizja2027Bulgaria.png|310п]]|director=Мартин Грин|emiter=[[Податотека:Logo of BNT (2018-).svg|30px]] [[Бугарска национална телевизија|БНТ]]|vote=секоја држава доделува по 12, 10, 8–1 бода за нивните 10 најдобри песни. Поените се поделени на два дела: 50% телевоутинг и 50% жири|next=|confirmed=1|past=1|returning={{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]]|debuting={{знамеикона|Канада}} [[Канада]]}}
'''Избор за песна на Евровизија 2027 година''' ќе биде 71-во издание на [[Евровизија]]. Ќе биде организиран од [[Европски радиодифузен сојуз|Европската радиодифузна унија]] (EBU) и ќе се одржува во [[Бугарија]], после победата на Дара<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/stories/dara-wins-the-eurovision-song-contest-2026-for-bulgaria/|title=DARA wins the Eurovision Song Contest 2026 for Bulgaria|date=2026-05-17|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-05-17}}</ref> со песната „Бангаранга“ на [[Евровизија 2026|изданието во 2026 година]]. Се очекува натпреварот да се одржи во [[мај]] [[2027]] година.
== Местоположба ==
(избраниот град домаќин ќе биде означен со зелена точка)
{{Location map many|Бугарија|width=200px|float=left|caption=Местоположба на бугарските градови што изразиле интерес (во сива боја) |places=
| label1=[[Бургас]]|lat1=42.502965|long1=27.470179|position1=left|mark1=Green pog.svg
| label2=[[Софија]]|lat2=42.7|long2=23.33|position2=right|mark2=Green pog.svg
| label3=[[Пловдив]]|lat3=42.1354|long3=24.7453|position3=left|mark3=Red pog.svg
| label4=[[Варна]]|lat4=43.2166|long4=27.9166|position4=left|mark4=Red pog.svg
}}
Се очекува настанот да се одржи во [[Софија]], главниот град на Бугарија, но тоа сеуште треба да се потврди. Софија беше домаќин на Детската Евровизија 2015, а прв пат во 2027 и потенцијален домаќин на Евровизија 2027. Градоначалникот на [[Бургас]], Димитар Николов, исто така изразил интерес да биде домаќин на овогодинешното издание на Евровизија.
Градоначалникот на Варна, Благомир Коцев исто така изрази интерес за домаќин на Евровизија.
===== Градови што изразиле интерес за домаќинство на натпреварот: =====
{| class="wikitable"
!Град
!Место на одржување
!Капацитет
|- style="background:#D0F0C0"
!scope="row" style="background:#D0F0C0" |Бургас
|Арена Бургас
|15.000<ref>{{Наведено списание|date=2026-05-18|title=Eurovision Song Contest 2027|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Eurovision_Song_Contest_2027&oldid=1354800649|journal=Wikipedia|language=en}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lifestyle.bg/stories/eto-koy-artist-shte-predstavi-balgariya-na-evroviziya-2026.html|title=Ето кой артист ще представи България на Евровизия 2026|last=Нонова|first=Магдалена|date=2026-01-31|work=Lifestyle.bg|language=bulgarian|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|- style="background:#D0F0C0"
! scope="row" style="background:#D0F0C0" |Софија
|Арена Софија
|17.906<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-sofia-will-bid-to-host-eurovision/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Mayor Confirms Sofia Will Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-
! colspan="3" |Дисквалификувани кандидати
|-style="background:#F4B8B8"
!scope="row" style="background:#F4B8B8"|Варна
|Конгресна сала
|6.000<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/18/%F0%9F%87%A7%F0%9F%87%AC-eurovision-2027-varna-expresses-interest-in-hosting/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Varna Expresses Interest in Hosting|last=Vecic|first=Tamara|date=2026-05-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-style="background:#F4B8B8"
!scope="row" style="background:#F4B8B8"|Пловдив
|Колодрума
|7.500<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-plovdiv-intends-to-bid-to-host/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Plovdiv Intends to Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|}
Правилникот за организирање на натпреварот се состои од 200 страници. Правилата бараат салата да биде климатизирана и да има капацитет од 7.000 до 10.000 гледачи. Тоа е бројот на седишта што треба да останат достапни по поставувањето на сцената и сите дополнителни простори поврзани со неа. Местото треба да се наоѓа во близина на меѓународен аеродром и да располага со доволен број хотелски капацитети за сместување. Исто така, треба да обезбеди доволно слободен простор за голем прес-центар, простории за артистите и нивните тимови, како
=== Трошоци ===
Бугарската влада најавила дека планира да го финансира Изборот за песна на Евровизија 2027 година од државниот буџет. Формирана е меѓуинституционална работна група предводена од вицепремиерот Иво Христов за поддршка на подготовките за натпреварот.
Христов очекува трошоците за организирање на Евровизија 2027 во Бугарија да изнесуваат помеѓу 20 и 30 милиони евра.
== Список на учесници ==
За да се учествува на Евровизискиот натпревар, потребно е национален радиодифузер со [[Европски радиодифузен сојуз|активно членство во ЕБУ]], способен да го прима натпреварот преку Евровизиската мрежа и да го емитува во живо низ целата земја. ЕБУ испраќа покана за учество на натпреварот до сите активни членови.
Според состојбата на {{TODAY}}, 20 членки на ЕБУ веќе потврдија дека би учествувале на ова издание на Евровизија, и покрај што официјално не е објавена листата на учесници од страна на ЕБУ.
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
|+
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Радиодифузер
! scope="col" | Изведувач
! scope="col" | Песна
! scope="col" | Јазик
! scope="col" | Автор(и)
! scope="col" | Наводи
|-
|{{Esc|Австрија}}
|ORF
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/28/austria-begins-search-for-eurovision-2027-representative/|title=🇦🇹 Austria: Begins Search for Eurovision 2027 Representative|last=Shepherd|first=Em|date=2026-07-28|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-29}}</ref>
|-
|{{Esc|Албанија}}
|RTSH
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/08/04/albania-applications-festivali-i-kenges-open-in-september/}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Бугарија}}
| [[Бугарска национална телевизија|БНТ]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.euromix.co.il/2026/01/31/surprise-bulgaria-confirms-participation-in-eurovision-2027/|title=Surprise: Bulgaria Confirms Participation in Eurovision 2027!|last=Gaist|first=Ilay|date=2026-01-31|work=EuroMix|language=en-US|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Велика Британија}}
|[[BBC]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/06/18/united-kingdom-eurovision-2027-participation/|title=🇬🇧 United Kingdom: Eurovision 2027 Participation Confirmed|last=Shepherd|first=Em|date=2026-06-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-06-21}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Германија}}
| SWR
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/04/18/germany-confirms-national-selection-for-eurovision-2027/|title=🇩🇪 Germany: SWR Confirms National Selection for Eurovision 2027|last=Granger|first=Anthony|date=2026-04-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Грција}}
|EPT
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://escspot.pl/2026/06/09/grecja-eurowizja-2027-sing-for-greece/|title=EXCLUSIVE: 🇬🇷 Grecja potwierdza udział w 🇧🇬 Eurowizji 2027 i kolejną edycję „Sing for Greece”|last=Ignatiuk|first=Szymon|date=2026-06-09|work=ESCSpot|language=pl-PL|accessdate=2026-06-09}}</ref>
|-
| scope="row" | {{Esc|Данска}}
|DR
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 13. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/16/eurovision-2027-what-do-we-know-already/|title=Eurovision 2027: What Do We Know Already?|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-16|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Италија}}
|RAI
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" |19. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.corriere.it/spettacoli/26_luglio_03/stefano-de-martino-il-mio-sanremo-meno-canzoni-piu-internazionalita-una-serata-per-decidere-chi-andra-all-eurovision-27d83dfa-03f8-4920-9fe1-26d06ad4dxlk.shtml|title=Stefano De Martino: «Il mio Sanremo? Meno canzoni, più internazionalità, una serata per decidere chi andrà all’Eurovision»|date=2026-07-03|work=Corriere della Sera|language=it-IT|accessdate=2026-07-03}}</ref>
|-
|{{Esc|Израел}}
|IPBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kan.org.il/content/kan-news/culture/1075098/|title=נציג ישראל לאירוויזיון 2027 ייבחר בתוכנית "הכוכב הבא"|last=הררי|first=דורית אסרף מזרחי, עמית|work=www.kan.org.il|language=he|accessdate=2026-07-13}}</ref>
|-
|{{Esc|Канада}}
|CBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.wikipedia.org/wiki/Eurovision_Song_Contest_2027#cite_note-canada-15|title=}}</ref>
|-
|{{Esc|Кипар}}
|CyBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovisionfun.com/en/2026/06/cyprus-confirms-participation-in-eurovision-2027/|title=Cyprus Confirms Participation in Eurovision 2027!}}</ref>
|-
|{{Esc|Латвија}}
|LSM
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 06. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/24/latvia-eurovision-2027-participation/|title=🇱🇻 Latvia: Eurovision 2027 Participation Confirmed|last=Granger|first=Anthony|date=2026-07-24|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-25}}</ref>
|-
|{{Esc|Литванија}}
|LRT
|
|
|
|
|<ref>{{Наведено списание|date=2026-08-11|title=Eurovision Song Contest 2027|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Eurovision_Song_Contest_2027&oldid=1368898426|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>
|-
|{{Esc|Луксембург}}
|RTL
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 30. јануари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/205390/luxembourg-intends-to-participate-at-eurovision-2027/|title=Luxembourg intends to participate at Eurovision 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-05-21|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-05-23}}</ref>
|-
|{{Esc|Македонија}}
|[[Македонска радио-телевизија|МРТ]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lider.mk/makedonija-se-vraka-na-evrovizija/|title=Македонија се враќа на „Евровизија“|last=Petrovski|first=Aleksandar|date=2026-05-21|work=Радио Лидер|language=mk-MK|accessdate=2026-05-21}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/21/north-macedonia-return-eurovision-confirmed-2027/|title=🇲🇰 North Macedonia: Return to Eurovision Confirmed for 2027|last=Brown|first=Alistair|date=2026-05-21|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-21}}</ref>
|-
|{{Esc|Норвешка}}
|NRK
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/205780/norway-nrk-confirms-participation-at-eurovision-2027/|title=Norway: NRK confirms participation at Eurovision 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-06-18|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-06-21}}</ref>
|-
|{{Esc|Романија}}
|TVR
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tvr.ro/ca-al-tvr-a-aprobat-participarea-romaniei-la-eurovision-song-contest-2027_55716.html}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Сан Марино}}
| SMRTV
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 6. март 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/13/san-marino-eurovision-2027-starts-today/|title=🇸🇲 San Marino: Work on Eurovision 2027 Starts Today|last=De-re|first=Julien|date=2026-05-13|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Финска}}
| Yle
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" |20. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/12/uuden-musiikin-kilpailu-2027-on-february-20/|title=🇫🇮 Finland: Uuden Musiikin Kilpailu 2027 on February 20|last=Heap|first=Steven|date=2026-05-12|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Швајцарија}}
| SRG SSR
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.srf.ch/sendungen/eurovision-song-contest/eurovision-song-contest-2027-schweizer-esc-saison-startet-song-einreichung-im-august}}</ref>
|}
==== Други земји ====
'''{{Esc|Ерменија}}– На 19 октомври 2025 година, Patrick Fiori, кој ја претставуваше Франција во 1993 година, објави дека има намера да ја претставува Ерменија на натпреварот во 2027 година. Ерменскиот радиодифузер AMPTV сè уште нема јавно одговорено на оваа најава. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува.
'''{{Esc|Србија}}– На 15 септември 2025 година, српскиот радиодифузер RTS ги објави правилата за нивниот национален избор за натпреварот во 2026 година, „Pesma za Evroviziju ’26“ (PzE ’26). Документот вклучуваше правило кое експлицитно наведува дека победникот на PzE ’26 мора да му го предаде трофејот на PzE ’27 на победникот на изданието во 2027 година, со што практично се обезбедува српски претставник за Евровизија 2027. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува.
'''{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во словенечкиот радиодифузер RTVSLO, изработи документ со план за враќање на изборот на словенечки претставници преку националниот избор „Evrovizijska Melodija“ од 2025 до 2028 година. И покрај оваа стратегија, RTVSLO одлучи да не учествува во изданието во 2026 година поради учеството на Израел, наведувајќи дека доколку Израел победел во 2026 година, Словенија немало да се врати во 2027 година.
'''{{Esc|Украина}}– На 25 февруари 2026 година, шпанскиот радиодифузер RTVE предложи промена на правилата со која се бара формална дискусија во рамките на EBU за можно забранување на учество на земји кои се во активен воен конфликт во 2027 година. Украинскиот радиодифузер Suspilne би можел да биде засегнат од овој предлог, бидејќи земјата е вклучена во руско-украинската војна.
'''{{Esc|Унгарија}}– Пред Петер Маѓар да победи на парламентарните избори во Унгарија во 2026 година, тој јавно изјави дека ќе ја врати земјата на Евровизија, предвидувајќи враќање најрано во 2027 година. Официјална одлука сè уште нема; Унгарија последен пат учествуваше во 2019 година.
'''{{Esc|Црна Гора}}– Во февруари 2026 година, RTCG објави дека Работилницата за Евровизија 2027, форум за дискутирање и развој на идните планови за натпреварот, ќе се одржи во Тиват, Црна Гора. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува'''.'''
==== Држави кои нема да учествуваат на ова издание: ====
'''{{Esc|Андора}}потврди дека нема да учествува на Евровизија 2027<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/06/andorra-eurovision-2027/|title=🇦🇩 Andorra: RTVA Will Not Participate in Eurovision 2027|last=Granger|first=Anthony|date=2026-07-06|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-13}}</ref>
'''{{Esc|Босна и Херцеговина}}– Во мај 2025 година, Лејла А. Бабовиќ, поранешна шефица на делегацијата на Босна и Херцеговина, изјави дека земјата би можела да се врати уште во 2026 година доколку се исплатат долговите на радиодифузерот. Сепак, финансиските проблеми продолжија, при што BHRT должи 100 милиони конвертибилни марки (51,13 милиони евра), откако програмата на BHT1 во февруари 2026 беше ограничена само на информативна програма. На 26 февруари 2026 година, BHRT емитуваше порака со предупредување дека радиодифузерот се наоѓа во „сериозна финансиска и оперативна криза“ и би можел да престане со работа. Во март 2026 година, EBU потврди дека е во „континуирана комуникација“ со раководството на BHRT и босанската влада за да се најде решение, предупредувајќи дека неограниченото продолжување на рокот за отплата на долговите би ја „продолжило неизвесноста и нестабилноста“. Босна и Херцеговина последен пат учествуваше во 2016 година. На 03.07.2026 беше потвдено дека нема да учествува на ова издание на Евровизија<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/206051/bosnia-herzegovina-bhrt-will-not-return-to-eurovision-in-2027/|title=Bosnia & Herzegovina: BHRT will not return to Eurovision in 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-07-03|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-07-03}}</ref>
'''{{Esc|Монако}}- Моначкиот радиодифузер TVMonaco потврди дека сè уште не е подготвен да се врати на „Евровизија“ и дека ова прашање сè уште не било разгледувано. Телевизијата има финансиски ограничувања, па поради тоа мора да ги има предвид трошоците за учество на овој натпревар. Последен пат земјата учествуваше во 2006 година.<ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/06/14/tvmonaco-has-not-yet-considered-eurovision-2027-participation/|title=🇲🇨 Monaco: TVMonaco Has Not Yet Considered Eurovision 2027 Participation|last=Granger|first=Anthony|date=2026-06-14|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-21}}</ref>
'''{{Esc|Словачка}}- Словачка објави дека нема да учествуваат на ова издание на Евровизија.
==== Останати држави кои сеуште не се изјасниле: ====
{{colbegin}}
{{Multicol}}
* '''{{Esc|Азербејџан}}'''
* '''{{Esc|Белгија}}'''
* '''{{Esc|Грузија}}'''
* '''{{Esc|Естонија}}'''
* '''{{Esc|Малта}}'''
* '''{{Esc|Молдавија}}''
* '''{{Esc|Полска}}'''
* '''{{Esc|Португалија}}'''
* '''{{Esc|Турција}}''
* '''{{Esc|Франција}}'''
* '''{{Esc|Хрватска}}'''
* '''{{Esc|Чешка}}'''
* '''{{Esc|Шведска}}'''
{{Multicol-end}}
{{colend}}
=== '''Придружни членки на ЕБУ''' ===
{{Esc|Австралија}}– Откако Изборот за песна на Евровизија Азија беше најавен на 31 март 2026 година, SBS не изрази интерес за приклучување на натпреварот. На 11 мај 2026 година, ЕБУ изјави дека „ниту еден радиодифузер што зема учество на Изборот за песна на Евровизија нема да учествува на Изборот за песна на Евровизија Азија“, што значи дека на SBS нема да му биде дозволено да учествува на двете манифестации. Се чека официјална одлука.
'''{{Esc|Канада}}– Во ноември 2025 година, Канада изрази интерес за приклучување кон Евровизија, а CBC Television изјави дека ги разгледува можните начини за учество. Откако CBC Television испрати персонал да го следи натпреварот во 2026 година, директорот на натпреварот Мартин Грин јавно ја поздрави можноста Канада да се приклучи на шоуто. На 01 јули 2026 се потврди нивното учество.
=== '''Земји кои не се членки на ЕБУ''' ===
{{знамеикона|Косово}} [[Република Косово|Косово]]– РТК активно се стреми кон членство во ЕБУ за да овозможи деби на земјата на натпреварот, потег кој е поддржан од косовското Министерство за култура. Официјални претставници на радиодифузерот присуствуваа на генералното собрание на ЕБУ во Прага на 25 и 26 јуни 2026 година. Дополнително, РТК го оживува фестивалот „Akordet e Kosovës“ за да послужи како национален избор и за Евровизија и за Детска Евровизија.
=== '''Израелско учество''' ===
Шпанскиот радиодифузер RTVE одлучи да не учествува на натпреварот во 2026 година, протестирајќи заедно со радиодифузерите од Исланд, Ирска, Холандија и Словенија поради продолженото учество на Израел во услови на војната во Газа. На 25 февруари 2026 година, RTVE формално побара дискусии во рамките на EBU во врска со можноста земји кои активно учествуваат во воени конфликти да не можат да се натпреваруваат во 2027 година.
На 3 мај, директорот на ESC, Мартин Гриин, изрази надеж за време на интервју за холандската информативна програма „Nieuwsuur“ дека радиодифузерите кои го бојкотираа изданието во 2026 година ќе се вратат во 2027 година. Како одговор, RTVE наведе дека ќе процени „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година. Слично на тоа, холандскиот радиодифузер AVROTROS изјави дека чека целосна евалуација на натпреварот во 2026 година пред да коментира за можното учество во 2027 година.
На 11 мај, Ynet објави дека биле одржани прелиминарни разговори за можно преместување на Израел во Азиската Евровизија; сепак, Грин категорично го негираше овој глас во интервју за „Het Parool“.
За време на програмата пред финалето во 2026 година, портпарол на фламанскиот радиодифузер VRT изјави дека е многу малку веројатно радиодифузерот да учествува во 2027 година во име на Белгија, освен ако EBU не спроведе директно гласање во врска со учеството на Израел. Портпаролот ги опиша шансите VRT да испрати претставник во 2027 година како „мали“, повикувајќи ја EBU да „даде јасна изјава против војната и насилството и во корист на почитувањето на човековите права“. Учеството на Белгија на натпреварот се менува секоја година помеѓу VRT и франкофонскиот радиодифузер RTBF.
Израел го потврди своето учество на 12.07.2026.
==== Радиодифузерите на следните земји објавија официјални изјави во врска со Израел и натпреварот во 2027 година: ====
{{Esc|Белгија}}– За време на воведната програма пред финалето во 2026 година, Јасмин Ван дер Борхт, портпаролка на фламанскиот радиодифузер VRT (кој треба да учествува во 2027 година како дел од годишната ротација со франкофонскиот RTBF), изјави дека е малку веројатно радиодифузерот да го стори тоа освен ако ЕБУ (EBU) не одржи директно гласање за учеството на Израел. Ван дер Борхт изјави дека шансите VRT да испрати свој претставник во 2027 година се „мали“ и ја повика ЕБУ да „даде јасна изјава против војната и насилството и за почитување на човековите права“. Официјална одлука треба да биде донесена.
{{Esc|Ирска}}– На 19 мај, генералниот директор на RTÉ, Кевин Бакхерст, изјави дека „во моментов нема причина да ја промениме нашата одлука, но ќе ја преиспитаме во наредните месеци“
{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во RTVSLO, изготви документ во кој една од точките беше план за враќање кон избор на словенечки претставници за Евровизија преку националното финале ''Evrovizijska Melodija'' од 2025 до 2028 година. И покрај ова, RTVSLO одлучи да не учествува во 2026 година поради учеството на Израел. Радиодифузерот исто така изјави дека доколку Израел победи во 2026 година, тие нема да се вратат во 2027 година.
{{Esc|Холандија}}– АВРОТРОС (AVROTROS) на 2 јули соопшти дека ќе донесе одлука за своето учество на Изборот за песна на Евровизија 2027 до крајот на август или почетокот на септември, по евалуацијата на натпреварот во 2026 година.
На 15 јули, независната пратеничка Мона Кејзер поднесе писмени прашања до министерката за култура Ријане Летшерт во врска со можното отсуство на Холандија од Евровизија и можноста друг јавен радиодифузер да ја преземе улогата.
Додека Omroep MAX е подготвен да го преземе учеството доколку чадор-организацијата NPO обезбеди финансиска поддршка, други јавни радиодифузери (BNNVARA, EO и KRO-NCRV) наводно веќе ја исклучиле можноста да учествуваат на Евровизија 2027.
{{Esc|Шпанија}}– Како одговор на изјавите на Грин за време на интервјуто за ''Nieuwsuur'', RTVE изјави дека ќе испита „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година.
== Преглед на натпреварот ==
Изборот за песна на Евровизија 2027 година ќе биде во продукција на бугарскиот национален сервисер БНТ. Во јули 2026 година, бугарската влада усвои акциски план за организација на натпреварот. Според планот, извршниот продуцент и креативниот директор треба да бидат назначени до 30 август, а договорот со избраната арена да се потпише до 10 септември, со тоа што просторот ќе биде ставен на располагање до крајот на истиот месец. Предлог-буџетот треба да биде подготвен до 10 октомври, додека креативниот концепт и визуелниот идентитет треба да се комплетираат до 15 декември. Изборот на водителите и сценаристите е предвиден за периодот меѓу ноември 2026 и април 2027 година, а изградбата на сцената и техничките проби ќе се одвиваат од средината на март до крајот на април. Евровизиското село ќе работи од 13 април до 31 мај, додека враќањето на арената во нејзината редовна намена е планирано за периодот меѓу 18 и 24 мај.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.24chasa.bg/bulgaria/article/23158481|title=Вижте всички важни дати за "Евровизия"|work=www.24chasa.bg|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref>
=== '''Систем на гласање и структура на натпреварот''' ===
На 12 август 2026 година, ЕБУ објави прелиминарен преглед на правилата за изданието во 2027 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/newsroom/release/eurovision-song-contest-updates-rules-for-2027/|title=Eurovision Song Contest updates rules for 2027|date=2026-08-12|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref>. Меѓу најважните промени е тоа што телевизијата на земјата победничка автоматски ја губи можноста да го организира следниот натпревар доколку „вооружен конфликт, чувствителна геополитичка ситуација или каков било друг настан сериозно ја загрозува безбедноста или стабилноста на земјата или нејзиниот регион“. Воведени се и дополнителни мерки за ограничување на прекумерното користење на однапред снимени придружни вокали. Покрај тоа, изведувачите мора да имаат наполнето најмалку 18 години на денот на нивната прва проба, за разлика од досегашното правило за минимум 16 години кое важеше од [[Евровизија 1990|1990 година]]. На крајот, во зависност од конечното одобрение, победниците во полуфиналињата ќе се одлучуваат или целосно со гласање од публиката, или со комбинација од жиро и публика во сооднос кој дополнето ќе се дефинира.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/newsroom/rules-of-the-contest/|title=Rules of the Eurovision Song Contest|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/08/12/eurovision-2027-ebu-updates-contest-rules/|title=Eurovision 2027: EBU Updates Contest Rules|last=Farren|first=Neil|date=2026-08-12|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-08-13}}</ref>
=== Полуфиналиња ===
Планирани се две полуфинални вечери, каде што ќе учествуваат следните држави:
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Изведувач
!Песна
!Јазик
!Поени
!Место
|-
|{{Esc|Австрија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Албанија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Грција}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" | {{Esc|Данска}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Израел}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Канада}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Кипар}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Латвија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Литванија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Луксембург}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Македонија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Норвешка}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Романија}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Сан Марино}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Финска}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Швајцарија}}
|
|
|
|
|
|}
=== Финале ===
Финалето ќе се одржи во мај 2027 година. Во финалето ќе учествуваат земјата домаќин, членовите на големата 5-ка, сите тие се автоматски квалификувани и 10 пласирани од првото и 10 пласирани од второто полуфинале.
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Изведувач
! scope="col" | Песна
! scope="col" | Јазик
! scope="col" | Поени
!Место
|-
| scope="row" |{{Esc|Бугарија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Велика Британија}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Германија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Италија}}
|
|
|
|
|
|}
== Емитувања ==
Сите емитувачи кои учествуваат можат да изберат да имаат коментатори на лице место или од далечина кои ќе им обезбедат увид и информации за гласањето на нивната локална публика. Иако се обврзани да го емитуваат финалето и полуфиналето во кое гласа нивната земја, повеќето емитувачи ги покриваат сите три емисии. Некои емитувачи кои не учествуваат, исто така, го емитуваат натпреварот. YouTube каналот на Евровизискиот натпревар обезбедува меѓународни преноси во живо без коментари за сите емисии.
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Евровизија}}
8dvrjiirg6bd2mfmbabfxm746pk9cwt
5608822
5608779
2026-08-13T09:46:16Z
Beclievski
9277
град домаќин
5608822
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Eurovision1|name=Избор за песна на Евровизија 2027|semi1=мај 2027|semi2=мај 2027|final=мај 2027|host=Бургас, {{знамеикона|Бугарија}} [[Бугарија]]|entries=20 <small>(заклучно со {{TODAY}})</small>|map=ESC 2027 Map.svg|previous=2026|image=United by Music - Обединети од музика
[[Податотека:Eurovision_Song_Contest_2027_artwork.jpg|310п]]
[[Податотека:KonkursPiosenkiEurowizja2027Bulgaria.png|310п]]|director=Мартин Грин|emiter=[[Податотека:Logo of BNT (2018-).svg|30px]] [[Бугарска национална телевизија|БНТ]]|vote=секоја држава доделува по 12, 10, 8–1 бода за нивните 10 најдобри песни. Поените се поделени на два дела: 50% телевоутинг и 50% жири|next=|confirmed=1|past=1|returning={{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]]|debuting={{знамеикона|Канада}} [[Канада]]|venue=„Арена Бургас“|edition=2027}}
'''Избор за песна на Евровизија 2027 година''' ќе биде 71-во издание на [[Евровизија]]. Ќе биде организиран од [[Европски радиодифузен сојуз|Европската радиодифузна унија]] (EBU) и ќе се одржува во [[Бугарија]], после победата на Дара<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/stories/dara-wins-the-eurovision-song-contest-2026-for-bulgaria/|title=DARA wins the Eurovision Song Contest 2026 for Bulgaria|date=2026-05-17|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-05-17}}</ref> со песната „Бангаранга“ на [[Евровизија 2026|изданието во 2026 година]]. Се очекува натпреварот да се одржи во [[мај]] [[2027]] година.
== Местоположба ==
{{Location map many|Бугарија|width=200px|float=left|caption=Местоположба на бугарските градови што изразиле интерес. Градот домаќин е означен со сина боја, а второпласираниот со зелена. |places=
| label1='''[[Бургас]]'''|lat1=42.502965|long1=27.470179|position1=left|mark1=Blue pog.svg
| label2=[[Софија]]|lat2=42.7|long2=23.33|position2=right|mark2=Green pog.svg
| label3=[[Пловдив]]|lat3=42.1354|long3=24.7453|position3=left|mark3=Red pog.svg
| label4=[[Варна]]|lat4=43.2166|long4=27.9166|position4=left|mark4=Red pog.svg
}}
Настанот ќе се одржи во [[Бургас]]. Главниот град на Бугарија, [[Софија]] беше домаќин на Детската Евровизија 2015, а прв пат во 2027 и кандидат за Евровизија 2027.
===== Градови што изразиле интерес за домаќинство на натпреварот: =====
{| class="wikitable"
!Град
!Место на одржување
!Капацитет
|- style="background:#90D5FF"
!scope="row" style="background:#90D5FF" |Бургас
|Арена Бургас
|15.000<ref>{{Наведено списание|date=2026-05-18|title=Eurovision Song Contest 2027|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Eurovision_Song_Contest_2027&oldid=1354800649|journal=Wikipedia|language=en}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lifestyle.bg/stories/eto-koy-artist-shte-predstavi-balgariya-na-evroviziya-2026.html|title=Ето кой артист ще представи България на Евровизия 2026|last=Нонова|first=Магдалена|date=2026-01-31|work=Lifestyle.bg|language=bulgarian|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-
! colspan="3" |Второ место
|- style="background:#D0F0C0"
! scope="row" style="background:#D0F0C0" |Софија
|Арена Софија
|17.906<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-sofia-will-bid-to-host-eurovision/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Mayor Confirms Sofia Will Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-
! colspan="3" |Останати дисквалификувани кандидати
|-style="background:#F4B8B8"
!scope="row" style="background:#F4B8B8"|Варна
|Конгресна сала
|6.000<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/18/%F0%9F%87%A7%F0%9F%87%AC-eurovision-2027-varna-expresses-interest-in-hosting/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Varna Expresses Interest in Hosting|last=Vecic|first=Tamara|date=2026-05-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-style="background:#F4B8B8"
!scope="row" style="background:#F4B8B8"|Пловдив
|Колодрума
|7.500<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-plovdiv-intends-to-bid-to-host/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Plovdiv Intends to Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|}
Правилникот за организирање на натпреварот се состои од 200 страници. Правилата бараат салата да биде климатизирана и да има капацитет од 7.000 до 10.000 гледачи. Тоа е бројот на седишта што треба да останат достапни по поставувањето на сцената и сите дополнителни простори поврзани со неа. Местото треба да се наоѓа во близина на меѓународен аеродром и да располага со доволен број хотелски капацитети за сместување. Исто така, треба да обезбеди доволно слободен простор за голем прес-центар, простории за артистите и нивните тимови, како
=== Трошоци ===
Бугарската влада најавила дека планира да го финансира Изборот за песна на Евровизија 2027 година од државниот буџет. Формирана е меѓуинституционална работна група предводена од вицепремиерот Иво Христов за поддршка на подготовките за натпреварот.
Христов очекува трошоците за организирање на Евровизија 2027 во Бугарија да изнесуваат помеѓу 20 и 30 милиони евра.
== Список на учесници ==
За да се учествува на Евровизискиот натпревар, потребно е национален радиодифузер со [[Европски радиодифузен сојуз|активно членство во ЕБУ]], способен да го прима натпреварот преку Евровизиската мрежа и да го емитува во живо низ целата земја. ЕБУ испраќа покана за учество на натпреварот до сите активни членови.
Според состојбата на {{TODAY}}, 20 членки на ЕБУ веќе потврдија дека би учествувале на ова издание на Евровизија, и покрај што официјално не е објавена листата на учесници од страна на ЕБУ.
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
|+
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Радиодифузер
! scope="col" | Изведувач
! scope="col" | Песна
! scope="col" | Јазик
! scope="col" | Автор(и)
! scope="col" | Наводи
|-
|{{Esc|Австрија}}
|ORF
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/28/austria-begins-search-for-eurovision-2027-representative/|title=🇦🇹 Austria: Begins Search for Eurovision 2027 Representative|last=Shepherd|first=Em|date=2026-07-28|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-29}}</ref>
|-
|{{Esc|Албанија}}
|RTSH
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/08/04/albania-applications-festivali-i-kenges-open-in-september/}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Бугарија}}
| [[Бугарска национална телевизија|БНТ]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.euromix.co.il/2026/01/31/surprise-bulgaria-confirms-participation-in-eurovision-2027/|title=Surprise: Bulgaria Confirms Participation in Eurovision 2027!|last=Gaist|first=Ilay|date=2026-01-31|work=EuroMix|language=en-US|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Велика Британија}}
|[[BBC]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/06/18/united-kingdom-eurovision-2027-participation/|title=🇬🇧 United Kingdom: Eurovision 2027 Participation Confirmed|last=Shepherd|first=Em|date=2026-06-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-06-21}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Германија}}
| SWR
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/04/18/germany-confirms-national-selection-for-eurovision-2027/|title=🇩🇪 Germany: SWR Confirms National Selection for Eurovision 2027|last=Granger|first=Anthony|date=2026-04-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Грција}}
|EPT
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://escspot.pl/2026/06/09/grecja-eurowizja-2027-sing-for-greece/|title=EXCLUSIVE: 🇬🇷 Grecja potwierdza udział w 🇧🇬 Eurowizji 2027 i kolejną edycję „Sing for Greece”|last=Ignatiuk|first=Szymon|date=2026-06-09|work=ESCSpot|language=pl-PL|accessdate=2026-06-09}}</ref>
|-
| scope="row" | {{Esc|Данска}}
|DR
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 13. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/16/eurovision-2027-what-do-we-know-already/|title=Eurovision 2027: What Do We Know Already?|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-16|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Италија}}
|RAI
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" |19. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.corriere.it/spettacoli/26_luglio_03/stefano-de-martino-il-mio-sanremo-meno-canzoni-piu-internazionalita-una-serata-per-decidere-chi-andra-all-eurovision-27d83dfa-03f8-4920-9fe1-26d06ad4dxlk.shtml|title=Stefano De Martino: «Il mio Sanremo? Meno canzoni, più internazionalità, una serata per decidere chi andrà all’Eurovision»|date=2026-07-03|work=Corriere della Sera|language=it-IT|accessdate=2026-07-03}}</ref>
|-
|{{Esc|Израел}}
|IPBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kan.org.il/content/kan-news/culture/1075098/|title=נציג ישראל לאירוויזיון 2027 ייבחר בתוכנית "הכוכב הבא"|last=הררי|first=דורית אסרף מזרחי, עמית|work=www.kan.org.il|language=he|accessdate=2026-07-13}}</ref>
|-
|{{Esc|Канада}}
|CBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.wikipedia.org/wiki/Eurovision_Song_Contest_2027#cite_note-canada-15|title=}}</ref>
|-
|{{Esc|Кипар}}
|CyBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovisionfun.com/en/2026/06/cyprus-confirms-participation-in-eurovision-2027/|title=Cyprus Confirms Participation in Eurovision 2027!}}</ref>
|-
|{{Esc|Латвија}}
|LSM
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 06. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/24/latvia-eurovision-2027-participation/|title=🇱🇻 Latvia: Eurovision 2027 Participation Confirmed|last=Granger|first=Anthony|date=2026-07-24|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-25}}</ref>
|-
|{{Esc|Литванија}}
|LRT
|
|
|
|
|<ref>{{Наведено списание|date=2026-08-11|title=Eurovision Song Contest 2027|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Eurovision_Song_Contest_2027&oldid=1368898426|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>
|-
|{{Esc|Луксембург}}
|RTL
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 30. јануари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/205390/luxembourg-intends-to-participate-at-eurovision-2027/|title=Luxembourg intends to participate at Eurovision 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-05-21|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-05-23}}</ref>
|-
|{{Esc|Македонија}}
|[[Македонска радио-телевизија|МРТ]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lider.mk/makedonija-se-vraka-na-evrovizija/|title=Македонија се враќа на „Евровизија“|last=Petrovski|first=Aleksandar|date=2026-05-21|work=Радио Лидер|language=mk-MK|accessdate=2026-05-21}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/21/north-macedonia-return-eurovision-confirmed-2027/|title=🇲🇰 North Macedonia: Return to Eurovision Confirmed for 2027|last=Brown|first=Alistair|date=2026-05-21|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-21}}</ref>
|-
|{{Esc|Норвешка}}
|NRK
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/205780/norway-nrk-confirms-participation-at-eurovision-2027/|title=Norway: NRK confirms participation at Eurovision 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-06-18|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-06-21}}</ref>
|-
|{{Esc|Романија}}
|TVR
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tvr.ro/ca-al-tvr-a-aprobat-participarea-romaniei-la-eurovision-song-contest-2027_55716.html}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Сан Марино}}
| SMRTV
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 6. март 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/13/san-marino-eurovision-2027-starts-today/|title=🇸🇲 San Marino: Work on Eurovision 2027 Starts Today|last=De-re|first=Julien|date=2026-05-13|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Финска}}
| Yle
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" |20. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/12/uuden-musiikin-kilpailu-2027-on-february-20/|title=🇫🇮 Finland: Uuden Musiikin Kilpailu 2027 on February 20|last=Heap|first=Steven|date=2026-05-12|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Швајцарија}}
| SRG SSR
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.srf.ch/sendungen/eurovision-song-contest/eurovision-song-contest-2027-schweizer-esc-saison-startet-song-einreichung-im-august}}</ref>
|}
==== Други земји ====
'''{{Esc|Ерменија}}– На 19 октомври 2025 година, Patrick Fiori, кој ја претставуваше Франција во 1993 година, објави дека има намера да ја претставува Ерменија на натпреварот во 2027 година. Ерменскиот радиодифузер AMPTV сè уште нема јавно одговорено на оваа најава. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува.
'''{{Esc|Србија}}– На 15 септември 2025 година, српскиот радиодифузер RTS ги објави правилата за нивниот национален избор за натпреварот во 2026 година, „Pesma za Evroviziju ’26“ (PzE ’26). Документот вклучуваше правило кое експлицитно наведува дека победникот на PzE ’26 мора да му го предаде трофејот на PzE ’27 на победникот на изданието во 2027 година, со што практично се обезбедува српски претставник за Евровизија 2027. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува.
'''{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во словенечкиот радиодифузер RTVSLO, изработи документ со план за враќање на изборот на словенечки претставници преку националниот избор „Evrovizijska Melodija“ од 2025 до 2028 година. И покрај оваа стратегија, RTVSLO одлучи да не учествува во изданието во 2026 година поради учеството на Израел, наведувајќи дека доколку Израел победел во 2026 година, Словенија немало да се врати во 2027 година.
'''{{Esc|Украина}}– На 25 февруари 2026 година, шпанскиот радиодифузер RTVE предложи промена на правилата со која се бара формална дискусија во рамките на EBU за можно забранување на учество на земји кои се во активен воен конфликт во 2027 година. Украинскиот радиодифузер Suspilne би можел да биде засегнат од овој предлог, бидејќи земјата е вклучена во руско-украинската војна.
'''{{Esc|Унгарија}}– Пред Петер Маѓар да победи на парламентарните избори во Унгарија во 2026 година, тој јавно изјави дека ќе ја врати земјата на Евровизија, предвидувајќи враќање најрано во 2027 година. Официјална одлука сè уште нема; Унгарија последен пат учествуваше во 2019 година.
'''{{Esc|Црна Гора}}– Во февруари 2026 година, RTCG објави дека Работилницата за Евровизија 2027, форум за дискутирање и развој на идните планови за натпреварот, ќе се одржи во Тиват, Црна Гора. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува'''.'''
==== Држави кои нема да учествуваат на ова издание: ====
'''{{Esc|Андора}}потврди дека нема да учествува на Евровизија 2027<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/06/andorra-eurovision-2027/|title=🇦🇩 Andorra: RTVA Will Not Participate in Eurovision 2027|last=Granger|first=Anthony|date=2026-07-06|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-13}}</ref>
'''{{Esc|Босна и Херцеговина}}– Во мај 2025 година, Лејла А. Бабовиќ, поранешна шефица на делегацијата на Босна и Херцеговина, изјави дека земјата би можела да се врати уште во 2026 година доколку се исплатат долговите на радиодифузерот. Сепак, финансиските проблеми продолжија, при што BHRT должи 100 милиони конвертибилни марки (51,13 милиони евра), откако програмата на BHT1 во февруари 2026 беше ограничена само на информативна програма. На 26 февруари 2026 година, BHRT емитуваше порака со предупредување дека радиодифузерот се наоѓа во „сериозна финансиска и оперативна криза“ и би можел да престане со работа. Во март 2026 година, EBU потврди дека е во „континуирана комуникација“ со раководството на BHRT и босанската влада за да се најде решение, предупредувајќи дека неограниченото продолжување на рокот за отплата на долговите би ја „продолжило неизвесноста и нестабилноста“. Босна и Херцеговина последен пат учествуваше во 2016 година. На 03.07.2026 беше потвдено дека нема да учествува на ова издание на Евровизија<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/206051/bosnia-herzegovina-bhrt-will-not-return-to-eurovision-in-2027/|title=Bosnia & Herzegovina: BHRT will not return to Eurovision in 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-07-03|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-07-03}}</ref>
'''{{Esc|Монако}}- Моначкиот радиодифузер TVMonaco потврди дека сè уште не е подготвен да се врати на „Евровизија“ и дека ова прашање сè уште не било разгледувано. Телевизијата има финансиски ограничувања, па поради тоа мора да ги има предвид трошоците за учество на овој натпревар. Последен пат земјата учествуваше во 2006 година.<ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/06/14/tvmonaco-has-not-yet-considered-eurovision-2027-participation/|title=🇲🇨 Monaco: TVMonaco Has Not Yet Considered Eurovision 2027 Participation|last=Granger|first=Anthony|date=2026-06-14|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-21}}</ref>
'''{{Esc|Словачка}}- Словачка објави дека нема да учествуваат на ова издание на Евровизија.
==== Останати држави кои сеуште не се изјасниле: ====
{{colbegin}}
{{Multicol}}
* '''{{Esc|Азербејџан}}'''
* '''{{Esc|Белгија}}'''
* '''{{Esc|Грузија}}'''
* '''{{Esc|Естонија}}'''
* '''{{Esc|Малта}}'''
* '''{{Esc|Молдавија}}''
* '''{{Esc|Полска}}'''
* '''{{Esc|Португалија}}'''
* '''{{Esc|Турција}}''
* '''{{Esc|Франција}}'''
* '''{{Esc|Хрватска}}'''
* '''{{Esc|Чешка}}'''
* '''{{Esc|Шведска}}'''
{{Multicol-end}}
{{colend}}
=== '''Придружни членки на ЕБУ''' ===
{{Esc|Австралија}}– Откако Изборот за песна на Евровизија Азија беше најавен на 31 март 2026 година, SBS не изрази интерес за приклучување на натпреварот. На 11 мај 2026 година, ЕБУ изјави дека „ниту еден радиодифузер што зема учество на Изборот за песна на Евровизија нема да учествува на Изборот за песна на Евровизија Азија“, што значи дека на SBS нема да му биде дозволено да учествува на двете манифестации. Се чека официјална одлука.
'''{{Esc|Канада}}– Во ноември 2025 година, Канада изрази интерес за приклучување кон Евровизија, а CBC Television изјави дека ги разгледува можните начини за учество. Откако CBC Television испрати персонал да го следи натпреварот во 2026 година, директорот на натпреварот Мартин Грин јавно ја поздрави можноста Канада да се приклучи на шоуто. На 01 јули 2026 се потврди нивното учество.
=== '''Земји кои не се членки на ЕБУ''' ===
{{знамеикона|Косово}} [[Република Косово|Косово]]– РТК активно се стреми кон членство во ЕБУ за да овозможи деби на земјата на натпреварот, потег кој е поддржан од косовското Министерство за култура. Официјални претставници на радиодифузерот присуствуваа на генералното собрание на ЕБУ во Прага на 25 и 26 јуни 2026 година. Дополнително, РТК го оживува фестивалот „Akordet e Kosovës“ за да послужи како национален избор и за Евровизија и за Детска Евровизија.
=== '''Израелско учество''' ===
Шпанскиот радиодифузер RTVE одлучи да не учествува на натпреварот во 2026 година, протестирајќи заедно со радиодифузерите од Исланд, Ирска, Холандија и Словенија поради продолженото учество на Израел во услови на војната во Газа. На 25 февруари 2026 година, RTVE формално побара дискусии во рамките на EBU во врска со можноста земји кои активно учествуваат во воени конфликти да не можат да се натпреваруваат во 2027 година.
На 3 мај, директорот на ESC, Мартин Гриин, изрази надеж за време на интервју за холандската информативна програма „Nieuwsuur“ дека радиодифузерите кои го бојкотираа изданието во 2026 година ќе се вратат во 2027 година. Како одговор, RTVE наведе дека ќе процени „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година. Слично на тоа, холандскиот радиодифузер AVROTROS изјави дека чека целосна евалуација на натпреварот во 2026 година пред да коментира за можното учество во 2027 година.
На 11 мај, Ynet објави дека биле одржани прелиминарни разговори за можно преместување на Израел во Азиската Евровизија; сепак, Грин категорично го негираше овој глас во интервју за „Het Parool“.
За време на програмата пред финалето во 2026 година, портпарол на фламанскиот радиодифузер VRT изјави дека е многу малку веројатно радиодифузерот да учествува во 2027 година во име на Белгија, освен ако EBU не спроведе директно гласање во врска со учеството на Израел. Портпаролот ги опиша шансите VRT да испрати претставник во 2027 година како „мали“, повикувајќи ја EBU да „даде јасна изјава против војната и насилството и во корист на почитувањето на човековите права“. Учеството на Белгија на натпреварот се менува секоја година помеѓу VRT и франкофонскиот радиодифузер RTBF.
Израел го потврди своето учество на 12.07.2026.
==== Радиодифузерите на следните земји објавија официјални изјави во врска со Израел и натпреварот во 2027 година: ====
{{Esc|Белгија}}– За време на воведната програма пред финалето во 2026 година, Јасмин Ван дер Борхт, портпаролка на фламанскиот радиодифузер VRT (кој треба да учествува во 2027 година како дел од годишната ротација со франкофонскиот RTBF), изјави дека е малку веројатно радиодифузерот да го стори тоа освен ако ЕБУ (EBU) не одржи директно гласање за учеството на Израел. Ван дер Борхт изјави дека шансите VRT да испрати свој претставник во 2027 година се „мали“ и ја повика ЕБУ да „даде јасна изјава против војната и насилството и за почитување на човековите права“. Официјална одлука треба да биде донесена.
{{Esc|Ирска}}– На 19 мај, генералниот директор на RTÉ, Кевин Бакхерст, изјави дека „во моментов нема причина да ја промениме нашата одлука, но ќе ја преиспитаме во наредните месеци“
{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во RTVSLO, изготви документ во кој една од точките беше план за враќање кон избор на словенечки претставници за Евровизија преку националното финале ''Evrovizijska Melodija'' од 2025 до 2028 година. И покрај ова, RTVSLO одлучи да не учествува во 2026 година поради учеството на Израел. Радиодифузерот исто така изјави дека доколку Израел победи во 2026 година, тие нема да се вратат во 2027 година.
{{Esc|Холандија}}– АВРОТРОС (AVROTROS) на 2 јули соопшти дека ќе донесе одлука за своето учество на Изборот за песна на Евровизија 2027 до крајот на август или почетокот на септември, по евалуацијата на натпреварот во 2026 година.
На 15 јули, независната пратеничка Мона Кејзер поднесе писмени прашања до министерката за култура Ријане Летшерт во врска со можното отсуство на Холандија од Евровизија и можноста друг јавен радиодифузер да ја преземе улогата.
Додека Omroep MAX е подготвен да го преземе учеството доколку чадор-организацијата NPO обезбеди финансиска поддршка, други јавни радиодифузери (BNNVARA, EO и KRO-NCRV) наводно веќе ја исклучиле можноста да учествуваат на Евровизија 2027.
{{Esc|Шпанија}}– Како одговор на изјавите на Грин за време на интервјуто за ''Nieuwsuur'', RTVE изјави дека ќе испита „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година.
== Преглед на натпреварот ==
Изборот за песна на Евровизија 2027 година ќе биде во продукција на бугарскиот национален сервисер БНТ. Во јули 2026 година, бугарската влада усвои акциски план за организација на натпреварот. Според планот, извршниот продуцент и креативниот директор треба да бидат назначени до 30 август, а договорот со избраната арена да се потпише до 10 септември, со тоа што просторот ќе биде ставен на располагање до крајот на истиот месец. Предлог-буџетот треба да биде подготвен до 10 октомври, додека креативниот концепт и визуелниот идентитет треба да се комплетираат до 15 декември. Изборот на водителите и сценаристите е предвиден за периодот меѓу ноември 2026 и април 2027 година, а изградбата на сцената и техничките проби ќе се одвиваат од средината на март до крајот на април. Евровизиското село ќе работи од 13 април до 31 мај, додека враќањето на арената во нејзината редовна намена е планирано за периодот меѓу 18 и 24 мај.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.24chasa.bg/bulgaria/article/23158481|title=Вижте всички важни дати за "Евровизия"|work=www.24chasa.bg|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref>
=== '''Систем на гласање и структура на натпреварот''' ===
На 12 август 2026 година, ЕБУ објави прелиминарен преглед на правилата за изданието во 2027 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/newsroom/release/eurovision-song-contest-updates-rules-for-2027/|title=Eurovision Song Contest updates rules for 2027|date=2026-08-12|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref>. Меѓу најважните промени е тоа што телевизијата на земјата победничка автоматски ја губи можноста да го организира следниот натпревар доколку „вооружен конфликт, чувствителна геополитичка ситуација или каков било друг настан сериозно ја загрозува безбедноста или стабилноста на земјата или нејзиниот регион“. Воведени се и дополнителни мерки за ограничување на прекумерното користење на однапред снимени придружни вокали. Покрај тоа, изведувачите мора да имаат наполнето најмалку 18 години на денот на нивната прва проба, за разлика од досегашното правило за минимум 16 години кое важеше од [[Евровизија 1990|1990 година]]. На крајот, во зависност од конечното одобрение, победниците во полуфиналињата ќе се одлучуваат или целосно со гласање од публиката, или со комбинација од жиро и публика во сооднос кој дополнето ќе се дефинира.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/newsroom/rules-of-the-contest/|title=Rules of the Eurovision Song Contest|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/08/12/eurovision-2027-ebu-updates-contest-rules/|title=Eurovision 2027: EBU Updates Contest Rules|last=Farren|first=Neil|date=2026-08-12|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-08-13}}</ref>
=== Полуфиналиња ===
Планирани се две полуфинални вечери, каде што ќе учествуваат следните држави:
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Изведувач
!Песна
!Јазик
!Поени
!Место
|-
|{{Esc|Австрија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Албанија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Грција}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" | {{Esc|Данска}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Израел}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Канада}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Кипар}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Латвија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Литванија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Луксембург}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Македонија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Норвешка}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Романија}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Сан Марино}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Финска}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Швајцарија}}
|
|
|
|
|
|}
=== Финале ===
Финалето ќе се одржи во мај 2027 година. Во финалето ќе учествуваат земјата домаќин, членовите на големата 5-ка, сите тие се автоматски квалификувани и 10 пласирани од првото и 10 пласирани од второто полуфинале.
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Изведувач
! scope="col" | Песна
! scope="col" | Јазик
! scope="col" | Поени
!Место
|-
| scope="row" |{{Esc|Бугарија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Велика Британија}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Германија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Италија}}
|
|
|
|
|
|}
== Емитувања ==
Сите емитувачи кои учествуваат можат да изберат да имаат коментатори на лице место или од далечина кои ќе им обезбедат увид и информации за гласањето на нивната локална публика. Иако се обврзани да го емитуваат финалето и полуфиналето во кое гласа нивната земја, повеќето емитувачи ги покриваат сите три емисии. Некои емитувачи кои не учествуваат, исто така, го емитуваат натпреварот. YouTube каналот на Евровизискиот натпревар обезбедува меѓународни преноси во живо без коментари за сите емисии.
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Евровизија}}
bw1b0vwor47oi2zlduov8k5xxnsxeha
5608825
5608822
2026-08-13T09:54:27Z
Beclievski
9277
/* Местоположба */
5608825
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Eurovision1|name=Избор за песна на Евровизија 2027|semi1=мај 2027|semi2=мај 2027|final=мај 2027|host=Бургас, {{знамеикона|Бугарија}} [[Бугарија]]|entries=20 <small>(заклучно со {{TODAY}})</small>|map=ESC 2027 Map.svg|previous=2026|image=United by Music - Обединети од музика
[[Податотека:Eurovision_Song_Contest_2027_artwork.jpg|310п]]
[[Податотека:KonkursPiosenkiEurowizja2027Bulgaria.png|310п]]|director=Мартин Грин|emiter=[[Податотека:Logo of BNT (2018-).svg|30px]] [[Бугарска национална телевизија|БНТ]]|vote=секоја држава доделува по 12, 10, 8–1 бода за нивните 10 најдобри песни. Поените се поделени на два дела: 50% телевоутинг и 50% жири|next=|confirmed=1|past=1|returning={{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]]|debuting={{знамеикона|Канада}} [[Канада]]|venue=„Арена Бургас“|edition=2027}}
'''Избор за песна на Евровизија 2027 година''' ќе биде 71-во издание на [[Евровизија]]. Ќе биде организиран од [[Европски радиодифузен сојуз|Европската радиодифузна унија]] (EBU) и ќе се одржува во [[Бугарија]], после победата на Дара<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/stories/dara-wins-the-eurovision-song-contest-2026-for-bulgaria/|title=DARA wins the Eurovision Song Contest 2026 for Bulgaria|date=2026-05-17|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-05-17}}</ref> со песната „Бангаранга“ на [[Евровизија 2026|изданието во 2026 година]]. Се очекува натпреварот да се одржи во [[мај]] [[2027]] година.
== Местоположба ==
[[Податотека:Arena_Burgas.jpg|лево|мини|306x306пкс|Арена Бургас]]
Натпреварот во 2027 година ќе се одржи во [[Бургас]], [[Бугарија]], по победата на земјата на натпреварот во 2026 година со песната „Bangaranga“, во изведба на Дара. Ова ќе биде прво издание на натпреварот чиј домаќин е Бугарија и втор евровизиски настан одржан во земјата, по [[Детска Евровизија|Детскиот избор за песна на Евровизија во 2015]] година во Софија. Избраната локација за натпреварот е „Арена Бургас“ со капацитет од 15.000 седишта, која служи како простор за спортски и концертни настани во затворен простор.
===== Градови што изразиле интерес за домаќинство на натпреварот: =====
{{Location map many|Бугарија|width=200px|float=left|caption=Местоположба на бугарските градови што изразиле интерес. Градот домаќин е означен со сина боја, а второпласираниот со зелена. |places=
| label1='''[[Бургас]]'''|lat1=42.502965|long1=27.470179|position1=left|mark1=Blue pog.svg
| label2=[[Софија]]|lat2=42.7|long2=23.33|position2=right|mark2=Green pog.svg
| label3=[[Пловдив]]|lat3=42.1354|long3=24.7453|position3=left|mark3=Red pog.svg
| label4=[[Варна]]|lat4=43.2166|long4=27.9166|position4=left|mark4=Red pog.svg
}}
{| class="wikitable"
!Град
!Место на одржување
!Капацитет
|- style="background:#90D5FF"
!scope="row" style="background:#90D5FF" |Бургас
|Арена Бургас
|15.000<ref>{{Наведено списание|date=2026-05-18|title=Eurovision Song Contest 2027|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Eurovision_Song_Contest_2027&oldid=1354800649|journal=Wikipedia|language=en}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lifestyle.bg/stories/eto-koy-artist-shte-predstavi-balgariya-na-evroviziya-2026.html|title=Ето кой артист ще представи България на Евровизия 2026|last=Нонова|first=Магдалена|date=2026-01-31|work=Lifestyle.bg|language=bulgarian|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-
! colspan="3" |Второ место
|- style="background:#D0F0C0"
! scope="row" style="background:#D0F0C0" |Софија
|Арена Софија
|17.906<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-sofia-will-bid-to-host-eurovision/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Mayor Confirms Sofia Will Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-
! colspan="3" |Останати дисквалификувани кандидати
|-style="background:#F4B8B8"
!scope="row" style="background:#F4B8B8"|Варна
|Конгресна сала
|6.000<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/18/%F0%9F%87%A7%F0%9F%87%AC-eurovision-2027-varna-expresses-interest-in-hosting/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Varna Expresses Interest in Hosting|last=Vecic|first=Tamara|date=2026-05-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-style="background:#F4B8B8"
!scope="row" style="background:#F4B8B8"|Пловдив
|Колодрума
|7.500<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-plovdiv-intends-to-bid-to-host/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Plovdiv Intends to Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|}
Правилникот за организирање на натпреварот се состои од 200 страници. Правилата бараат салата да биде климатизирана и да има капацитет од 7.000 до 10.000 гледачи. Тоа е бројот на седишта што треба да останат достапни по поставувањето на сцената и сите дополнителни простори поврзани со неа. Местото треба да се наоѓа во близина на меѓународен аеродром и да располага со доволен број хотелски капацитети за сместување. Исто така, треба да обезбеди доволно слободен простор за голем прес-центар, простории за артистите и нивните тимови.
=== Трошоци ===
Бугарската влада најавила дека планира да го финансира Изборот за песна на Евровизија 2027 година од државниот буџет. Формирана е меѓуинституционална работна група предводена од вицепремиерот Иво Христов за поддршка на подготовките за натпреварот.
Христов очекува трошоците за организирање на Евровизија 2027 во Бугарија да изнесуваат помеѓу 20 и 30 милиони евра.
== Список на учесници ==
За да се учествува на Евровизискиот натпревар, потребно е национален радиодифузер со [[Европски радиодифузен сојуз|активно членство во ЕБУ]], способен да го прима натпреварот преку Евровизиската мрежа и да го емитува во живо низ целата земја. ЕБУ испраќа покана за учество на натпреварот до сите активни членови.
Според состојбата на {{TODAY}}, 20 членки на ЕБУ веќе потврдија дека би учествувале на ова издание на Евровизија, и покрај што официјално не е објавена листата на учесници од страна на ЕБУ.
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
|+
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Радиодифузер
! scope="col" | Изведувач
! scope="col" | Песна
! scope="col" | Јазик
! scope="col" | Автор(и)
! scope="col" | Наводи
|-
|{{Esc|Австрија}}
|ORF
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/28/austria-begins-search-for-eurovision-2027-representative/|title=🇦🇹 Austria: Begins Search for Eurovision 2027 Representative|last=Shepherd|first=Em|date=2026-07-28|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-29}}</ref>
|-
|{{Esc|Албанија}}
|RTSH
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/08/04/albania-applications-festivali-i-kenges-open-in-september/}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Бугарија}}
| [[Бугарска национална телевизија|БНТ]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.euromix.co.il/2026/01/31/surprise-bulgaria-confirms-participation-in-eurovision-2027/|title=Surprise: Bulgaria Confirms Participation in Eurovision 2027!|last=Gaist|first=Ilay|date=2026-01-31|work=EuroMix|language=en-US|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Велика Британија}}
|[[BBC]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/06/18/united-kingdom-eurovision-2027-participation/|title=🇬🇧 United Kingdom: Eurovision 2027 Participation Confirmed|last=Shepherd|first=Em|date=2026-06-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-06-21}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Германија}}
| SWR
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/04/18/germany-confirms-national-selection-for-eurovision-2027/|title=🇩🇪 Germany: SWR Confirms National Selection for Eurovision 2027|last=Granger|first=Anthony|date=2026-04-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Грција}}
|EPT
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://escspot.pl/2026/06/09/grecja-eurowizja-2027-sing-for-greece/|title=EXCLUSIVE: 🇬🇷 Grecja potwierdza udział w 🇧🇬 Eurowizji 2027 i kolejną edycję „Sing for Greece”|last=Ignatiuk|first=Szymon|date=2026-06-09|work=ESCSpot|language=pl-PL|accessdate=2026-06-09}}</ref>
|-
| scope="row" | {{Esc|Данска}}
|DR
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 13. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/16/eurovision-2027-what-do-we-know-already/|title=Eurovision 2027: What Do We Know Already?|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-16|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Италија}}
|RAI
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" |19. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.corriere.it/spettacoli/26_luglio_03/stefano-de-martino-il-mio-sanremo-meno-canzoni-piu-internazionalita-una-serata-per-decidere-chi-andra-all-eurovision-27d83dfa-03f8-4920-9fe1-26d06ad4dxlk.shtml|title=Stefano De Martino: «Il mio Sanremo? Meno canzoni, più internazionalità, una serata per decidere chi andrà all’Eurovision»|date=2026-07-03|work=Corriere della Sera|language=it-IT|accessdate=2026-07-03}}</ref>
|-
|{{Esc|Израел}}
|IPBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kan.org.il/content/kan-news/culture/1075098/|title=נציג ישראל לאירוויזיון 2027 ייבחר בתוכנית "הכוכב הבא"|last=הררי|first=דורית אסרף מזרחי, עמית|work=www.kan.org.il|language=he|accessdate=2026-07-13}}</ref>
|-
|{{Esc|Канада}}
|CBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.wikipedia.org/wiki/Eurovision_Song_Contest_2027#cite_note-canada-15|title=}}</ref>
|-
|{{Esc|Кипар}}
|CyBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovisionfun.com/en/2026/06/cyprus-confirms-participation-in-eurovision-2027/|title=Cyprus Confirms Participation in Eurovision 2027!}}</ref>
|-
|{{Esc|Латвија}}
|LSM
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 06. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/24/latvia-eurovision-2027-participation/|title=🇱🇻 Latvia: Eurovision 2027 Participation Confirmed|last=Granger|first=Anthony|date=2026-07-24|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-25}}</ref>
|-
|{{Esc|Литванија}}
|LRT
|
|
|
|
|<ref>{{Наведено списание|date=2026-08-11|title=Eurovision Song Contest 2027|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Eurovision_Song_Contest_2027&oldid=1368898426|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>
|-
|{{Esc|Луксембург}}
|RTL
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 30. јануари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/205390/luxembourg-intends-to-participate-at-eurovision-2027/|title=Luxembourg intends to participate at Eurovision 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-05-21|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-05-23}}</ref>
|-
|{{Esc|Македонија}}
|[[Македонска радио-телевизија|МРТ]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lider.mk/makedonija-se-vraka-na-evrovizija/|title=Македонија се враќа на „Евровизија“|last=Petrovski|first=Aleksandar|date=2026-05-21|work=Радио Лидер|language=mk-MK|accessdate=2026-05-21}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/21/north-macedonia-return-eurovision-confirmed-2027/|title=🇲🇰 North Macedonia: Return to Eurovision Confirmed for 2027|last=Brown|first=Alistair|date=2026-05-21|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-21}}</ref>
|-
|{{Esc|Норвешка}}
|NRK
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/205780/norway-nrk-confirms-participation-at-eurovision-2027/|title=Norway: NRK confirms participation at Eurovision 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-06-18|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-06-21}}</ref>
|-
|{{Esc|Романија}}
|TVR
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tvr.ro/ca-al-tvr-a-aprobat-participarea-romaniei-la-eurovision-song-contest-2027_55716.html}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Сан Марино}}
| SMRTV
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 6. март 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/13/san-marino-eurovision-2027-starts-today/|title=🇸🇲 San Marino: Work on Eurovision 2027 Starts Today|last=De-re|first=Julien|date=2026-05-13|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Финска}}
| Yle
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" |20. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/12/uuden-musiikin-kilpailu-2027-on-february-20/|title=🇫🇮 Finland: Uuden Musiikin Kilpailu 2027 on February 20|last=Heap|first=Steven|date=2026-05-12|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Швајцарија}}
| SRG SSR
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.srf.ch/sendungen/eurovision-song-contest/eurovision-song-contest-2027-schweizer-esc-saison-startet-song-einreichung-im-august}}</ref>
|}
==== Други земји ====
'''{{Esc|Ерменија}}– На 19 октомври 2025 година, Patrick Fiori, кој ја претставуваше Франција во 1993 година, објави дека има намера да ја претставува Ерменија на натпреварот во 2027 година. Ерменскиот радиодифузер AMPTV сè уште нема јавно одговорено на оваа најава. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува.
'''{{Esc|Србија}}– На 15 септември 2025 година, српскиот радиодифузер RTS ги објави правилата за нивниот национален избор за натпреварот во 2026 година, „Pesma za Evroviziju ’26“ (PzE ’26). Документот вклучуваше правило кое експлицитно наведува дека победникот на PzE ’26 мора да му го предаде трофејот на PzE ’27 на победникот на изданието во 2027 година, со што практично се обезбедува српски претставник за Евровизија 2027. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува.
'''{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во словенечкиот радиодифузер RTVSLO, изработи документ со план за враќање на изборот на словенечки претставници преку националниот избор „Evrovizijska Melodija“ од 2025 до 2028 година. И покрај оваа стратегија, RTVSLO одлучи да не учествува во изданието во 2026 година поради учеството на Израел, наведувајќи дека доколку Израел победел во 2026 година, Словенија немало да се врати во 2027 година.
'''{{Esc|Украина}}– На 25 февруари 2026 година, шпанскиот радиодифузер RTVE предложи промена на правилата со која се бара формална дискусија во рамките на EBU за можно забранување на учество на земји кои се во активен воен конфликт во 2027 година. Украинскиот радиодифузер Suspilne би можел да биде засегнат од овој предлог, бидејќи земјата е вклучена во руско-украинската војна.
'''{{Esc|Унгарија}}– Пред Петер Маѓар да победи на парламентарните избори во Унгарија во 2026 година, тој јавно изјави дека ќе ја врати земјата на Евровизија, предвидувајќи враќање најрано во 2027 година. Официјална одлука сè уште нема; Унгарија последен пат учествуваше во 2019 година.
'''{{Esc|Црна Гора}}– Во февруари 2026 година, RTCG објави дека Работилницата за Евровизија 2027, форум за дискутирање и развој на идните планови за натпреварот, ќе се одржи во Тиват, Црна Гора. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува'''.'''
==== Држави кои нема да учествуваат на ова издание: ====
'''{{Esc|Андора}}потврди дека нема да учествува на Евровизија 2027<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/06/andorra-eurovision-2027/|title=🇦🇩 Andorra: RTVA Will Not Participate in Eurovision 2027|last=Granger|first=Anthony|date=2026-07-06|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-13}}</ref>
'''{{Esc|Босна и Херцеговина}}– Во мај 2025 година, Лејла А. Бабовиќ, поранешна шефица на делегацијата на Босна и Херцеговина, изјави дека земјата би можела да се врати уште во 2026 година доколку се исплатат долговите на радиодифузерот. Сепак, финансиските проблеми продолжија, при што BHRT должи 100 милиони конвертибилни марки (51,13 милиони евра), откако програмата на BHT1 во февруари 2026 беше ограничена само на информативна програма. На 26 февруари 2026 година, BHRT емитуваше порака со предупредување дека радиодифузерот се наоѓа во „сериозна финансиска и оперативна криза“ и би можел да престане со работа. Во март 2026 година, EBU потврди дека е во „континуирана комуникација“ со раководството на BHRT и босанската влада за да се најде решение, предупредувајќи дека неограниченото продолжување на рокот за отплата на долговите би ја „продолжило неизвесноста и нестабилноста“. Босна и Херцеговина последен пат учествуваше во 2016 година. На 03.07.2026 беше потвдено дека нема да учествува на ова издание на Евровизија<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/206051/bosnia-herzegovina-bhrt-will-not-return-to-eurovision-in-2027/|title=Bosnia & Herzegovina: BHRT will not return to Eurovision in 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-07-03|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-07-03}}</ref>
'''{{Esc|Монако}}- Моначкиот радиодифузер TVMonaco потврди дека сè уште не е подготвен да се врати на „Евровизија“ и дека ова прашање сè уште не било разгледувано. Телевизијата има финансиски ограничувања, па поради тоа мора да ги има предвид трошоците за учество на овој натпревар. Последен пат земјата учествуваше во 2006 година.<ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/06/14/tvmonaco-has-not-yet-considered-eurovision-2027-participation/|title=🇲🇨 Monaco: TVMonaco Has Not Yet Considered Eurovision 2027 Participation|last=Granger|first=Anthony|date=2026-06-14|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-21}}</ref>
'''{{Esc|Словачка}}- Словачка објави дека нема да учествуваат на ова издание на Евровизија.
==== Останати држави кои сеуште не се изјасниле: ====
{{colbegin}}
{{Multicol}}
* '''{{Esc|Азербејџан}}'''
* '''{{Esc|Белгија}}'''
* '''{{Esc|Грузија}}'''
* '''{{Esc|Естонија}}'''
* '''{{Esc|Малта}}'''
* '''{{Esc|Молдавија}}''
* '''{{Esc|Полска}}'''
* '''{{Esc|Португалија}}'''
* '''{{Esc|Турција}}''
* '''{{Esc|Франција}}'''
* '''{{Esc|Хрватска}}'''
* '''{{Esc|Чешка}}'''
* '''{{Esc|Шведска}}'''
{{Multicol-end}}
{{colend}}
=== '''Придружни членки на ЕБУ''' ===
{{Esc|Австралија}}– Откако Изборот за песна на Евровизија Азија беше најавен на 31 март 2026 година, SBS не изрази интерес за приклучување на натпреварот. На 11 мај 2026 година, ЕБУ изјави дека „ниту еден радиодифузер што зема учество на Изборот за песна на Евровизија нема да учествува на Изборот за песна на Евровизија Азија“, што значи дека на SBS нема да му биде дозволено да учествува на двете манифестации. Се чека официјална одлука.
'''{{Esc|Канада}}– Во ноември 2025 година, Канада изрази интерес за приклучување кон Евровизија, а CBC Television изјави дека ги разгледува можните начини за учество. Откако CBC Television испрати персонал да го следи натпреварот во 2026 година, директорот на натпреварот Мартин Грин јавно ја поздрави можноста Канада да се приклучи на шоуто. На 01 јули 2026 се потврди нивното учество.
=== '''Земји кои не се членки на ЕБУ''' ===
{{знамеикона|Косово}} [[Република Косово|Косово]]– РТК активно се стреми кон членство во ЕБУ за да овозможи деби на земјата на натпреварот, потег кој е поддржан од косовското Министерство за култура. Официјални претставници на радиодифузерот присуствуваа на генералното собрание на ЕБУ во Прага на 25 и 26 јуни 2026 година. Дополнително, РТК го оживува фестивалот „Akordet e Kosovës“ за да послужи како национален избор и за Евровизија и за Детска Евровизија.
=== '''Израелско учество''' ===
Шпанскиот радиодифузер RTVE одлучи да не учествува на натпреварот во 2026 година, протестирајќи заедно со радиодифузерите од Исланд, Ирска, Холандија и Словенија поради продолженото учество на Израел во услови на војната во Газа. На 25 февруари 2026 година, RTVE формално побара дискусии во рамките на EBU во врска со можноста земји кои активно учествуваат во воени конфликти да не можат да се натпреваруваат во 2027 година.
На 3 мај, директорот на ESC, Мартин Гриин, изрази надеж за време на интервју за холандската информативна програма „Nieuwsuur“ дека радиодифузерите кои го бојкотираа изданието во 2026 година ќе се вратат во 2027 година. Како одговор, RTVE наведе дека ќе процени „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година. Слично на тоа, холандскиот радиодифузер AVROTROS изјави дека чека целосна евалуација на натпреварот во 2026 година пред да коментира за можното учество во 2027 година.
На 11 мај, Ynet објави дека биле одржани прелиминарни разговори за можно преместување на Израел во Азиската Евровизија; сепак, Грин категорично го негираше овој глас во интервју за „Het Parool“.
За време на програмата пред финалето во 2026 година, портпарол на фламанскиот радиодифузер VRT изјави дека е многу малку веројатно радиодифузерот да учествува во 2027 година во име на Белгија, освен ако EBU не спроведе директно гласање во врска со учеството на Израел. Портпаролот ги опиша шансите VRT да испрати претставник во 2027 година како „мали“, повикувајќи ја EBU да „даде јасна изјава против војната и насилството и во корист на почитувањето на човековите права“. Учеството на Белгија на натпреварот се менува секоја година помеѓу VRT и франкофонскиот радиодифузер RTBF.
Израел го потврди своето учество на 12.07.2026.
==== Радиодифузерите на следните земји објавија официјални изјави во врска со Израел и натпреварот во 2027 година: ====
{{Esc|Белгија}}– За време на воведната програма пред финалето во 2026 година, Јасмин Ван дер Борхт, портпаролка на фламанскиот радиодифузер VRT (кој треба да учествува во 2027 година како дел од годишната ротација со франкофонскиот RTBF), изјави дека е малку веројатно радиодифузерот да го стори тоа освен ако ЕБУ (EBU) не одржи директно гласање за учеството на Израел. Ван дер Борхт изјави дека шансите VRT да испрати свој претставник во 2027 година се „мали“ и ја повика ЕБУ да „даде јасна изјава против војната и насилството и за почитување на човековите права“. Официјална одлука треба да биде донесена.
{{Esc|Ирска}}– На 19 мај, генералниот директор на RTÉ, Кевин Бакхерст, изјави дека „во моментов нема причина да ја промениме нашата одлука, но ќе ја преиспитаме во наредните месеци“
{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во RTVSLO, изготви документ во кој една од точките беше план за враќање кон избор на словенечки претставници за Евровизија преку националното финале ''Evrovizijska Melodija'' од 2025 до 2028 година. И покрај ова, RTVSLO одлучи да не учествува во 2026 година поради учеството на Израел. Радиодифузерот исто така изјави дека доколку Израел победи во 2026 година, тие нема да се вратат во 2027 година.
{{Esc|Холандија}}– АВРОТРОС (AVROTROS) на 2 јули соопшти дека ќе донесе одлука за своето учество на Изборот за песна на Евровизија 2027 до крајот на август или почетокот на септември, по евалуацијата на натпреварот во 2026 година.
На 15 јули, независната пратеничка Мона Кејзер поднесе писмени прашања до министерката за култура Ријане Летшерт во врска со можното отсуство на Холандија од Евровизија и можноста друг јавен радиодифузер да ја преземе улогата.
Додека Omroep MAX е подготвен да го преземе учеството доколку чадор-организацијата NPO обезбеди финансиска поддршка, други јавни радиодифузери (BNNVARA, EO и KRO-NCRV) наводно веќе ја исклучиле можноста да учествуваат на Евровизија 2027.
{{Esc|Шпанија}}– Како одговор на изјавите на Грин за време на интервјуто за ''Nieuwsuur'', RTVE изјави дека ќе испита „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година.
== Преглед на натпреварот ==
Изборот за песна на Евровизија 2027 година ќе биде во продукција на бугарскиот национален сервисер БНТ. Во јули 2026 година, бугарската влада усвои акциски план за организација на натпреварот. Според планот, извршниот продуцент и креативниот директор треба да бидат назначени до 30 август, а договорот со избраната арена да се потпише до 10 септември, со тоа што просторот ќе биде ставен на располагање до крајот на истиот месец. Предлог-буџетот треба да биде подготвен до 10 октомври, додека креативниот концепт и визуелниот идентитет треба да се комплетираат до 15 декември. Изборот на водителите и сценаристите е предвиден за периодот меѓу ноември 2026 и април 2027 година, а изградбата на сцената и техничките проби ќе се одвиваат од средината на март до крајот на април. Евровизиското село ќе работи од 13 април до 31 мај, додека враќањето на арената во нејзината редовна намена е планирано за периодот меѓу 18 и 24 мај.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.24chasa.bg/bulgaria/article/23158481|title=Вижте всички важни дати за "Евровизия"|work=www.24chasa.bg|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref>
=== '''Систем на гласање и структура на натпреварот''' ===
На 12 август 2026 година, ЕБУ објави прелиминарен преглед на правилата за изданието во 2027 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/newsroom/release/eurovision-song-contest-updates-rules-for-2027/|title=Eurovision Song Contest updates rules for 2027|date=2026-08-12|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref>. Меѓу најважните промени е тоа што телевизијата на земјата победничка автоматски ја губи можноста да го организира следниот натпревар доколку „вооружен конфликт, чувствителна геополитичка ситуација или каков било друг настан сериозно ја загрозува безбедноста или стабилноста на земјата или нејзиниот регион“. Воведени се и дополнителни мерки за ограничување на прекумерното користење на однапред снимени придружни вокали. Покрај тоа, изведувачите мора да имаат наполнето најмалку 18 години на денот на нивната прва проба, за разлика од досегашното правило за минимум 16 години кое важеше од [[Евровизија 1990|1990 година]]. На крајот, во зависност од конечното одобрение, победниците во полуфиналињата ќе се одлучуваат или целосно со гласање од публиката, или со комбинација од жиро и публика во сооднос кој дополнето ќе се дефинира.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/newsroom/rules-of-the-contest/|title=Rules of the Eurovision Song Contest|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/08/12/eurovision-2027-ebu-updates-contest-rules/|title=Eurovision 2027: EBU Updates Contest Rules|last=Farren|first=Neil|date=2026-08-12|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-08-13}}</ref>
=== Полуфиналиња ===
Планирани се две полуфинални вечери, каде што ќе учествуваат следните држави:
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Изведувач
!Песна
!Јазик
!Поени
!Место
|-
|{{Esc|Австрија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Албанија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Грција}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" | {{Esc|Данска}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Израел}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Канада}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Кипар}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Латвија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Литванија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Луксембург}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Македонија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Норвешка}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Романија}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Сан Марино}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Финска}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Швајцарија}}
|
|
|
|
|
|}
=== Финале ===
Финалето ќе се одржи во мај 2027 година. Во финалето ќе учествуваат земјата домаќин, членовите на големата 5-ка, сите тие се автоматски квалификувани и 10 пласирани од првото и 10 пласирани од второто полуфинале.
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Изведувач
! scope="col" | Песна
! scope="col" | Јазик
! scope="col" | Поени
!Место
|-
| scope="row" |{{Esc|Бугарија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Велика Британија}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Германија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Италија}}
|
|
|
|
|
|}
== Емитувања ==
Сите емитувачи кои учествуваат можат да изберат да имаат коментатори на лице место или од далечина кои ќе им обезбедат увид и информации за гласањето на нивната локална публика. Иако се обврзани да го емитуваат финалето и полуфиналето во кое гласа нивната земја, повеќето емитувачи ги покриваат сите три емисии. Некои емитувачи кои не учествуваат, исто така, го емитуваат натпреварот. YouTube каналот на Евровизискиот натпревар обезбедува меѓународни преноси во живо без коментари за сите емисии.
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Евровизија}}
sovx8od9m4qmosqqqvw2zc2rkyrhbq9
5608826
5608825
2026-08-13T09:56:52Z
Beclievski
9277
5608826
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Eurovision1|name=Избор за песна на Евровизија 2027|semi1=11 мај 2027|semi2=13 мај 2027|final=15 мај 2027|host=Бургас, {{знамеикона|Бугарија}} [[Бугарија]]|entries=20 <small>(заклучно со {{TODAY}})</small>|map=ESC 2027 Map.svg|previous=2026|image=United by Music - Обединети од музика
[[Податотека:Eurovision_Song_Contest_2027_artwork.jpg|310п]]
[[Податотека:KonkursPiosenkiEurowizja2027Bulgaria.png|310п]]|director=Мартин Грин|emiter=[[Податотека:Logo of BNT (2018-).svg|30px]] [[Бугарска национална телевизија|БНТ]]|vote=секоја држава доделува по 12, 10, 8–1 бода за нивните 10 најдобри песни. Поените се поделени на два дела: 50% телевоутинг и 50% жири|next=|confirmed=1|past=1|returning={{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]]|debuting={{знамеикона|Канада}} [[Канада]]|venue=„Арена Бургас“|edition=2027}}
'''Избор за песна на Евровизија 2027 година''' ќе биде 71-во издание на [[Евровизија]]. Ќе биде организиран од [[Европски радиодифузен сојуз|Европската радиодифузна унија]] (EBU) и ќе се одржува во [[Бугарија]], после победата на Дара<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/stories/dara-wins-the-eurovision-song-contest-2026-for-bulgaria/|title=DARA wins the Eurovision Song Contest 2026 for Bulgaria|date=2026-05-17|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-05-17}}</ref> со песната „Бангаранга“ на [[Евровизија 2026|изданието во 2026 година]]. Натпреварот ќе се одржи на 11, 13 и 15 [[мај]] [[2027]] година.
== Местоположба ==
[[Податотека:Arena_Burgas.jpg|лево|мини|306x306пкс|Арена Бургас]]
Натпреварот во 2027 година ќе се одржи во [[Бургас]], [[Бугарија]], по победата на земјата на натпреварот во 2026 година со песната „Bangaranga“, во изведба на Дара. Ова ќе биде прво издание на натпреварот чиј домаќин е Бугарија и втор евровизиски настан одржан во земјата, по [[Детска Евровизија|Детскиот избор за песна на Евровизија во 2015]] година во Софија. Избраната локација за натпреварот е „Арена Бургас“ со капацитет од 15.000 седишта, која служи како простор за спортски и концертни настани во затворен простор.
===== Градови што изразиле интерес за домаќинство на натпреварот: =====
{{Location map many|Бугарија|width=200px|float=left|caption=Местоположба на бугарските градови што изразиле интерес. Градот домаќин е означен со сина боја, а второпласираниот со зелена. |places=
| label1='''[[Бургас]]'''|lat1=42.502965|long1=27.470179|position1=left|mark1=Blue pog.svg
| label2=[[Софија]]|lat2=42.7|long2=23.33|position2=right|mark2=Green pog.svg
| label3=[[Пловдив]]|lat3=42.1354|long3=24.7453|position3=left|mark3=Red pog.svg
| label4=[[Варна]]|lat4=43.2166|long4=27.9166|position4=left|mark4=Red pog.svg
}}
{| class="wikitable"
!Град
!Место на одржување
!Капацитет
|- style="background:#90D5FF"
!scope="row" style="background:#90D5FF" |Бургас
|Арена Бургас
|15.000<ref>{{Наведено списание|date=2026-05-18|title=Eurovision Song Contest 2027|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Eurovision_Song_Contest_2027&oldid=1354800649|journal=Wikipedia|language=en}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lifestyle.bg/stories/eto-koy-artist-shte-predstavi-balgariya-na-evroviziya-2026.html|title=Ето кой артист ще представи България на Евровизия 2026|last=Нонова|first=Магдалена|date=2026-01-31|work=Lifestyle.bg|language=bulgarian|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-
! colspan="3" |Второ место
|- style="background:#D0F0C0"
! scope="row" style="background:#D0F0C0" |Софија
|Арена Софија
|17.906<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-sofia-will-bid-to-host-eurovision/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Mayor Confirms Sofia Will Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-
! colspan="3" |Останати дисквалификувани кандидати
|-style="background:#F4B8B8"
!scope="row" style="background:#F4B8B8"|Варна
|Конгресна сала
|6.000<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/18/%F0%9F%87%A7%F0%9F%87%AC-eurovision-2027-varna-expresses-interest-in-hosting/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Varna Expresses Interest in Hosting|last=Vecic|first=Tamara|date=2026-05-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|-style="background:#F4B8B8"
!scope="row" style="background:#F4B8B8"|Пловдив
|Колодрума
|7.500<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-plovdiv-intends-to-bid-to-host/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Plovdiv Intends to Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref>
|}
Правилникот за организирање на натпреварот се состои од 200 страници. Правилата бараат салата да биде климатизирана и да има капацитет од 7.000 до 10.000 гледачи. Тоа е бројот на седишта што треба да останат достапни по поставувањето на сцената и сите дополнителни простори поврзани со неа. Местото треба да се наоѓа во близина на меѓународен аеродром и да располага со доволен број хотелски капацитети за сместување. Исто така, треба да обезбеди доволно слободен простор за голем прес-центар, простории за артистите и нивните тимови.
=== Трошоци ===
Бугарската влада најавила дека планира да го финансира Изборот за песна на Евровизија 2027 година од државниот буџет. Формирана е меѓуинституционална работна група предводена од вицепремиерот Иво Христов за поддршка на подготовките за натпреварот.
Христов очекува трошоците за организирање на Евровизија 2027 во Бугарија да изнесуваат помеѓу 20 и 30 милиони евра.
== Список на учесници ==
За да се учествува на Евровизискиот натпревар, потребно е национален радиодифузер со [[Европски радиодифузен сојуз|активно членство во ЕБУ]], способен да го прима натпреварот преку Евровизиската мрежа и да го емитува во живо низ целата земја. ЕБУ испраќа покана за учество на натпреварот до сите активни членови.
Според состојбата на {{TODAY}}, 20 членки на ЕБУ веќе потврдија дека би учествувале на ова издание на Евровизија, и покрај што официјално не е објавена листата на учесници од страна на ЕБУ.
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
|+
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Радиодифузер
! scope="col" | Изведувач
! scope="col" | Песна
! scope="col" | Јазик
! scope="col" | Автор(и)
! scope="col" | Наводи
|-
|{{Esc|Австрија}}
|ORF
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/28/austria-begins-search-for-eurovision-2027-representative/|title=🇦🇹 Austria: Begins Search for Eurovision 2027 Representative|last=Shepherd|first=Em|date=2026-07-28|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-29}}</ref>
|-
|{{Esc|Албанија}}
|RTSH
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/08/04/albania-applications-festivali-i-kenges-open-in-september/}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Бугарија}}
| [[Бугарска национална телевизија|БНТ]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.euromix.co.il/2026/01/31/surprise-bulgaria-confirms-participation-in-eurovision-2027/|title=Surprise: Bulgaria Confirms Participation in Eurovision 2027!|last=Gaist|first=Ilay|date=2026-01-31|work=EuroMix|language=en-US|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Велика Британија}}
|[[BBC]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/06/18/united-kingdom-eurovision-2027-participation/|title=🇬🇧 United Kingdom: Eurovision 2027 Participation Confirmed|last=Shepherd|first=Em|date=2026-06-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-06-21}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Германија}}
| SWR
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/04/18/germany-confirms-national-selection-for-eurovision-2027/|title=🇩🇪 Germany: SWR Confirms National Selection for Eurovision 2027|last=Granger|first=Anthony|date=2026-04-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Грција}}
|EPT
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://escspot.pl/2026/06/09/grecja-eurowizja-2027-sing-for-greece/|title=EXCLUSIVE: 🇬🇷 Grecja potwierdza udział w 🇧🇬 Eurowizji 2027 i kolejną edycję „Sing for Greece”|last=Ignatiuk|first=Szymon|date=2026-06-09|work=ESCSpot|language=pl-PL|accessdate=2026-06-09}}</ref>
|-
| scope="row" | {{Esc|Данска}}
|DR
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 13. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/16/eurovision-2027-what-do-we-know-already/|title=Eurovision 2027: What Do We Know Already?|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-16|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
|{{Esc|Италија}}
|RAI
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" |19. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.corriere.it/spettacoli/26_luglio_03/stefano-de-martino-il-mio-sanremo-meno-canzoni-piu-internazionalita-una-serata-per-decidere-chi-andra-all-eurovision-27d83dfa-03f8-4920-9fe1-26d06ad4dxlk.shtml|title=Stefano De Martino: «Il mio Sanremo? Meno canzoni, più internazionalità, una serata per decidere chi andrà all’Eurovision»|date=2026-07-03|work=Corriere della Sera|language=it-IT|accessdate=2026-07-03}}</ref>
|-
|{{Esc|Израел}}
|IPBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kan.org.il/content/kan-news/culture/1075098/|title=נציג ישראל לאירוויזיון 2027 ייבחר בתוכנית "הכוכב הבא"|last=הררי|first=דורית אסרף מזרחי, עמית|work=www.kan.org.il|language=he|accessdate=2026-07-13}}</ref>
|-
|{{Esc|Канада}}
|CBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.wikipedia.org/wiki/Eurovision_Song_Contest_2027#cite_note-canada-15|title=}}</ref>
|-
|{{Esc|Кипар}}
|CyBC
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovisionfun.com/en/2026/06/cyprus-confirms-participation-in-eurovision-2027/|title=Cyprus Confirms Participation in Eurovision 2027!}}</ref>
|-
|{{Esc|Латвија}}
|LSM
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 06. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/24/latvia-eurovision-2027-participation/|title=🇱🇻 Latvia: Eurovision 2027 Participation Confirmed|last=Granger|first=Anthony|date=2026-07-24|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-25}}</ref>
|-
|{{Esc|Литванија}}
|LRT
|
|
|
|
|<ref>{{Наведено списание|date=2026-08-11|title=Eurovision Song Contest 2027|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Eurovision_Song_Contest_2027&oldid=1368898426|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>
|-
|{{Esc|Луксембург}}
|RTL
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 30. јануари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/205390/luxembourg-intends-to-participate-at-eurovision-2027/|title=Luxembourg intends to participate at Eurovision 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-05-21|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-05-23}}</ref>
|-
|{{Esc|Македонија}}
|[[Македонска радио-телевизија|МРТ]]
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lider.mk/makedonija-se-vraka-na-evrovizija/|title=Македонија се враќа на „Евровизија“|last=Petrovski|first=Aleksandar|date=2026-05-21|work=Радио Лидер|language=mk-MK|accessdate=2026-05-21}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/21/north-macedonia-return-eurovision-confirmed-2027/|title=🇲🇰 North Macedonia: Return to Eurovision Confirmed for 2027|last=Brown|first=Alistair|date=2026-05-21|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-21}}</ref>
|-
|{{Esc|Норвешка}}
|NRK
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/205780/norway-nrk-confirms-participation-at-eurovision-2027/|title=Norway: NRK confirms participation at Eurovision 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-06-18|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-06-21}}</ref>
|-
|{{Esc|Романија}}
|TVR
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tvr.ro/ca-al-tvr-a-aprobat-participarea-romaniei-la-eurovision-song-contest-2027_55716.html}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Сан Марино}}
| SMRTV
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" | 6. март 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/13/san-marino-eurovision-2027-starts-today/|title=🇸🇲 San Marino: Work on Eurovision 2027 Starts Today|last=De-re|first=Julien|date=2026-05-13|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Финска}}
| Yle
! colspan="4" style="background:#DDDEFC" |20. февруари 2027
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/12/uuden-musiikin-kilpailu-2027-on-february-20/|title=🇫🇮 Finland: Uuden Musiikin Kilpailu 2027 on February 20|last=Heap|first=Steven|date=2026-05-12|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref>
|-
| scope="row" |{{Esc|Швајцарија}}
| SRG SSR
|
|
|
|
|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.srf.ch/sendungen/eurovision-song-contest/eurovision-song-contest-2027-schweizer-esc-saison-startet-song-einreichung-im-august}}</ref>
|}
==== Други земји ====
'''{{Esc|Ерменија}}– На 19 октомври 2025 година, Patrick Fiori, кој ја претставуваше Франција во 1993 година, објави дека има намера да ја претставува Ерменија на натпреварот во 2027 година. Ерменскиот радиодифузер AMPTV сè уште нема јавно одговорено на оваа најава. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува.
'''{{Esc|Србија}}– На 15 септември 2025 година, српскиот радиодифузер RTS ги објави правилата за нивниот национален избор за натпреварот во 2026 година, „Pesma za Evroviziju ’26“ (PzE ’26). Документот вклучуваше правило кое експлицитно наведува дека победникот на PzE ’26 мора да му го предаде трофејот на PzE ’27 на победникот на изданието во 2027 година, со што практично се обезбедува српски претставник за Евровизија 2027. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува.
'''{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во словенечкиот радиодифузер RTVSLO, изработи документ со план за враќање на изборот на словенечки претставници преку националниот избор „Evrovizijska Melodija“ од 2025 до 2028 година. И покрај оваа стратегија, RTVSLO одлучи да не учествува во изданието во 2026 година поради учеството на Израел, наведувајќи дека доколку Израел победел во 2026 година, Словенија немало да се врати во 2027 година.
'''{{Esc|Украина}}– На 25 февруари 2026 година, шпанскиот радиодифузер RTVE предложи промена на правилата со која се бара формална дискусија во рамките на EBU за можно забранување на учество на земји кои се во активен воен конфликт во 2027 година. Украинскиот радиодифузер Suspilne би можел да биде засегнат од овој предлог, бидејќи земјата е вклучена во руско-украинската војна.
'''{{Esc|Унгарија}}– Пред Петер Маѓар да победи на парламентарните избори во Унгарија во 2026 година, тој јавно изјави дека ќе ја врати земјата на Евровизија, предвидувајќи враќање најрано во 2027 година. Официјална одлука сè уште нема; Унгарија последен пат учествуваше во 2019 година.
'''{{Esc|Црна Гора}}– Во февруари 2026 година, RTCG објави дека Работилницата за Евровизија 2027, форум за дискутирање и развој на идните планови за натпреварот, ќе се одржи во Тиват, Црна Гора. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува'''.'''
==== Држави кои нема да учествуваат на ова издание: ====
'''{{Esc|Андора}}потврди дека нема да учествува на Евровизија 2027<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/07/06/andorra-eurovision-2027/|title=🇦🇩 Andorra: RTVA Will Not Participate in Eurovision 2027|last=Granger|first=Anthony|date=2026-07-06|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-13}}</ref>
'''{{Esc|Босна и Херцеговина}}– Во мај 2025 година, Лејла А. Бабовиќ, поранешна шефица на делегацијата на Босна и Херцеговина, изјави дека земјата би можела да се врати уште во 2026 година доколку се исплатат долговите на радиодифузерот. Сепак, финансиските проблеми продолжија, при што BHRT должи 100 милиони конвертибилни марки (51,13 милиони евра), откако програмата на BHT1 во февруари 2026 беше ограничена само на информативна програма. На 26 февруари 2026 година, BHRT емитуваше порака со предупредување дека радиодифузерот се наоѓа во „сериозна финансиска и оперативна криза“ и би можел да престане со работа. Во март 2026 година, EBU потврди дека е во „континуирана комуникација“ со раководството на BHRT и босанската влада за да се најде решение, предупредувајќи дека неограниченото продолжување на рокот за отплата на долговите би ја „продолжило неизвесноста и нестабилноста“. Босна и Херцеговина последен пат учествуваше во 2016 година. На 03.07.2026 беше потвдено дека нема да учествува на ова издание на Евровизија<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/206051/bosnia-herzegovina-bhrt-will-not-return-to-eurovision-in-2027/|title=Bosnia & Herzegovina: BHRT will not return to Eurovision in 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-07-03|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-07-03}}</ref>
'''{{Esc|Монако}}- Моначкиот радиодифузер TVMonaco потврди дека сè уште не е подготвен да се врати на „Евровизија“ и дека ова прашање сè уште не било разгледувано. Телевизијата има финансиски ограничувања, па поради тоа мора да ги има предвид трошоците за учество на овој натпревар. Последен пат земјата учествуваше во 2006 година.<ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/06/14/tvmonaco-has-not-yet-considered-eurovision-2027-participation/|title=🇲🇨 Monaco: TVMonaco Has Not Yet Considered Eurovision 2027 Participation|last=Granger|first=Anthony|date=2026-06-14|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-07-21}}</ref>
'''{{Esc|Словачка}}- Словачка објави дека нема да учествуваат на ова издание на Евровизија.
==== Останати држави кои сеуште не се изјасниле: ====
{{colbegin}}
{{Multicol}}
* '''{{Esc|Азербејџан}}'''
* '''{{Esc|Белгија}}'''
* '''{{Esc|Грузија}}'''
* '''{{Esc|Естонија}}'''
* '''{{Esc|Малта}}'''
* '''{{Esc|Молдавија}}''
* '''{{Esc|Полска}}'''
* '''{{Esc|Португалија}}'''
* '''{{Esc|Турција}}''
* '''{{Esc|Франција}}'''
* '''{{Esc|Хрватска}}'''
* '''{{Esc|Чешка}}'''
* '''{{Esc|Шведска}}'''
{{Multicol-end}}
{{colend}}
=== '''Придружни членки на ЕБУ''' ===
{{Esc|Австралија}}– Откако Изборот за песна на Евровизија Азија беше најавен на 31 март 2026 година, SBS не изрази интерес за приклучување на натпреварот. На 11 мај 2026 година, ЕБУ изјави дека „ниту еден радиодифузер што зема учество на Изборот за песна на Евровизија нема да учествува на Изборот за песна на Евровизија Азија“, што значи дека на SBS нема да му биде дозволено да учествува на двете манифестации. Се чека официјална одлука.
'''{{Esc|Канада}}– Во ноември 2025 година, Канада изрази интерес за приклучување кон Евровизија, а CBC Television изјави дека ги разгледува можните начини за учество. Откако CBC Television испрати персонал да го следи натпреварот во 2026 година, директорот на натпреварот Мартин Грин јавно ја поздрави можноста Канада да се приклучи на шоуто. На 01 јули 2026 се потврди нивното учество.
=== '''Земји кои не се членки на ЕБУ''' ===
{{знамеикона|Косово}} [[Република Косово|Косово]]– РТК активно се стреми кон членство во ЕБУ за да овозможи деби на земјата на натпреварот, потег кој е поддржан од косовското Министерство за култура. Официјални претставници на радиодифузерот присуствуваа на генералното собрание на ЕБУ во Прага на 25 и 26 јуни 2026 година. Дополнително, РТК го оживува фестивалот „Akordet e Kosovës“ за да послужи како национален избор и за Евровизија и за Детска Евровизија.
=== '''Израелско учество''' ===
Шпанскиот радиодифузер RTVE одлучи да не учествува на натпреварот во 2026 година, протестирајќи заедно со радиодифузерите од Исланд, Ирска, Холандија и Словенија поради продолженото учество на Израел во услови на војната во Газа. На 25 февруари 2026 година, RTVE формално побара дискусии во рамките на EBU во врска со можноста земји кои активно учествуваат во воени конфликти да не можат да се натпреваруваат во 2027 година.
На 3 мај, директорот на ESC, Мартин Гриин, изрази надеж за време на интервју за холандската информативна програма „Nieuwsuur“ дека радиодифузерите кои го бојкотираа изданието во 2026 година ќе се вратат во 2027 година. Како одговор, RTVE наведе дека ќе процени „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година. Слично на тоа, холандскиот радиодифузер AVROTROS изјави дека чека целосна евалуација на натпреварот во 2026 година пред да коментира за можното учество во 2027 година.
На 11 мај, Ynet објави дека биле одржани прелиминарни разговори за можно преместување на Израел во Азиската Евровизија; сепак, Грин категорично го негираше овој глас во интервју за „Het Parool“.
За време на програмата пред финалето во 2026 година, портпарол на фламанскиот радиодифузер VRT изјави дека е многу малку веројатно радиодифузерот да учествува во 2027 година во име на Белгија, освен ако EBU не спроведе директно гласање во врска со учеството на Израел. Портпаролот ги опиша шансите VRT да испрати претставник во 2027 година како „мали“, повикувајќи ја EBU да „даде јасна изјава против војната и насилството и во корист на почитувањето на човековите права“. Учеството на Белгија на натпреварот се менува секоја година помеѓу VRT и франкофонскиот радиодифузер RTBF.
Израел го потврди своето учество на 12.07.2026.
==== Радиодифузерите на следните земји објавија официјални изјави во врска со Израел и натпреварот во 2027 година: ====
{{Esc|Белгија}}– За време на воведната програма пред финалето во 2026 година, Јасмин Ван дер Борхт, портпаролка на фламанскиот радиодифузер VRT (кој треба да учествува во 2027 година како дел од годишната ротација со франкофонскиот RTBF), изјави дека е малку веројатно радиодифузерот да го стори тоа освен ако ЕБУ (EBU) не одржи директно гласање за учеството на Израел. Ван дер Борхт изјави дека шансите VRT да испрати свој претставник во 2027 година се „мали“ и ја повика ЕБУ да „даде јасна изјава против војната и насилството и за почитување на човековите права“. Официјална одлука треба да биде донесена.
{{Esc|Ирска}}– На 19 мај, генералниот директор на RTÉ, Кевин Бакхерст, изјави дека „во моментов нема причина да ја промениме нашата одлука, но ќе ја преиспитаме во наредните месеци“
{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во RTVSLO, изготви документ во кој една од точките беше план за враќање кон избор на словенечки претставници за Евровизија преку националното финале ''Evrovizijska Melodija'' од 2025 до 2028 година. И покрај ова, RTVSLO одлучи да не учествува во 2026 година поради учеството на Израел. Радиодифузерот исто така изјави дека доколку Израел победи во 2026 година, тие нема да се вратат во 2027 година.
{{Esc|Холандија}}– АВРОТРОС (AVROTROS) на 2 јули соопшти дека ќе донесе одлука за своето учество на Изборот за песна на Евровизија 2027 до крајот на август или почетокот на септември, по евалуацијата на натпреварот во 2026 година.
На 15 јули, независната пратеничка Мона Кејзер поднесе писмени прашања до министерката за култура Ријане Летшерт во врска со можното отсуство на Холандија од Евровизија и можноста друг јавен радиодифузер да ја преземе улогата.
Додека Omroep MAX е подготвен да го преземе учеството доколку чадор-организацијата NPO обезбеди финансиска поддршка, други јавни радиодифузери (BNNVARA, EO и KRO-NCRV) наводно веќе ја исклучиле можноста да учествуваат на Евровизија 2027.
{{Esc|Шпанија}}– Како одговор на изјавите на Грин за време на интервјуто за ''Nieuwsuur'', RTVE изјави дека ќе испита „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година.
== Преглед на натпреварот ==
Изборот за песна на Евровизија 2027 година ќе биде во продукција на бугарскиот национален сервисер БНТ. Во јули 2026 година, бугарската влада усвои акциски план за организација на натпреварот. Според планот, извршниот продуцент и креативниот директор треба да бидат назначени до 30 август, а договорот со избраната арена да се потпише до 10 септември, со тоа што просторот ќе биде ставен на располагање до крајот на истиот месец. Предлог-буџетот треба да биде подготвен до 10 октомври, додека креативниот концепт и визуелниот идентитет треба да се комплетираат до 15 декември. Изборот на водителите и сценаристите е предвиден за периодот меѓу ноември 2026 и април 2027 година, а изградбата на сцената и техничките проби ќе се одвиваат од средината на март до крајот на април. Евровизиското село ќе работи од 13 април до 31 мај, додека враќањето на арената во нејзината редовна намена е планирано за периодот меѓу 18 и 24 мај.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.24chasa.bg/bulgaria/article/23158481|title=Вижте всички важни дати за "Евровизия"|work=www.24chasa.bg|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref>
=== '''Систем на гласање и структура на натпреварот''' ===
На 12 август 2026 година, ЕБУ објави прелиминарен преглед на правилата за изданието во 2027 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/newsroom/release/eurovision-song-contest-updates-rules-for-2027/|title=Eurovision Song Contest updates rules for 2027|date=2026-08-12|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref>. Меѓу најважните промени е тоа што телевизијата на земјата победничка автоматски ја губи можноста да го организира следниот натпревар доколку „вооружен конфликт, чувствителна геополитичка ситуација или каков било друг настан сериозно ја загрозува безбедноста или стабилноста на земјата или нејзиниот регион“. Воведени се и дополнителни мерки за ограничување на прекумерното користење на однапред снимени придружни вокали. Покрај тоа, изведувачите мора да имаат наполнето најмалку 18 години на денот на нивната прва проба, за разлика од досегашното правило за минимум 16 години кое важеше од [[Евровизија 1990|1990 година]]. На крајот, во зависност од конечното одобрение, победниците во полуфиналињата ќе се одлучуваат или целосно со гласање од публиката, или со комбинација од жиро и публика во сооднос кој дополнето ќе се дефинира.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/newsroom/rules-of-the-contest/|title=Rules of the Eurovision Song Contest|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-08-13}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/08/12/eurovision-2027-ebu-updates-contest-rules/|title=Eurovision 2027: EBU Updates Contest Rules|last=Farren|first=Neil|date=2026-08-12|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-08-13}}</ref>
=== Полуфиналиња ===
Планирани се две полуфинални вечери на 11 и 13 мај, каде што ќе учествуваат следните држави:
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Изведувач
!Песна
!Јазик
!Поени
!Место
|-
|{{Esc|Австрија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Албанија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Грција}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" | {{Esc|Данска}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Израел}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Канада}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Кипар}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Латвија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Литванија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Луксембург}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Македонија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Норвешка}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Романија}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Сан Марино}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Финска}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Швајцарија}}
|
|
|
|
|
|}
=== Финале ===
Финалето ќе се одржи на 15 мај 2027 година. Во финалето ќе учествуваат земјата домаќин, членовите на големата 5-ка, сите тие се автоматски квалификувани и 10 пласирани од првото и 10 пласирани од второто полуфинале.
{| class="wikitable plainrowheaders sticky-header"
! scope="col" | Земја
! scope="col" | Изведувач
! scope="col" | Песна
! scope="col" | Јазик
! scope="col" | Поени
!Место
|-
| scope="row" |{{Esc|Бугарија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Велика Британија}}
|
|
|
|
|
|-
| scope="row" |{{Esc|Германија}}
|
|
|
|
|
|-
|{{Esc|Италија}}
|
|
|
|
|
|}
== Емитувања ==
Сите емитувачи кои учествуваат можат да изберат да имаат коментатори на лице место или од далечина кои ќе им обезбедат увид и информации за гласањето на нивната локална публика. Иако се обврзани да го емитуваат финалето и полуфиналето во кое гласа нивната земја, повеќето емитувачи ги покриваат сите три емисии. Некои емитувачи кои не учествуваат, исто така, го емитуваат натпреварот. YouTube каналот на Евровизискиот натпревар обезбедува меѓународни преноси во живо без коментари за сите емисии.
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Евровизија}}
km06nofst6x717zux2goa5eoa1n3htx
Википедија:Викиекспедиции 2026
4
1395529
5608740
5607231
2026-08-13T05:56:39Z
Ehrlich91
24281
/* Втора експедиција */
5608740
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
| <center><big>'''ВикиПроект'''<br>'''„Викиекспедиции“'''</big></center>
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikimedia MKD.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Викиекспедиции.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikipedia-logo.svg|150п]]
|}
{{кратенка|ВП:ЕКСПЕДИЦИИ}}
Во текот на 2026 година планирани се четири '''[[Википедија:Викиекспедиции|викиекспедиции]]''', со кои би биле опфатени следните области:
:# [[Струмичко Поле]] ([[Општина Босилово]] и [[Општина Василево]]) — дводневна експедиција (30 април-2 мај);
:# [[Железник]] ([[Општина Демир Хисар]]) — дводневна експедиција (10-12 јули);
:# [[Прилепско Поле]] ([[Општина Прилеп]]) — дводневна експедиција (7-9 август); и
:# [[Кичевија|Горна Кичава]] ([[Општина Кичево]]) — дводневна експедиција (планирана за октомври).
== Прва експедиција ==
=== Струмичко Поле ===
[[Податотека:Maps of areas covered by Macedonian Wikiexpeditions.svg|мини|300п|десно|Карта на посетени села]]
Првата експедиција за оваа година повторно беше одредена во [[Струмичко-радовишка Котлина|Струмичката Котлина]], со што продолживме таму каде што застанавме минатата година со цел конечно да ги документираме струмичките села.
Во попладневните часови на 30 април 2025 година (четврток), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Струмица.
==== Прв ден ====
Бидејќи беше празник ([[Меѓународен ден на трудот|Први мај]]) ни кажаа дека дента нема да најдеме отворена пекарница, поради што го променивме планот на посета и најпрвин започнавме со посета на две села во непосредна близина на градот Струмица, селото [[Баница]] и [[Водоча]], како би можеле да седнеме на појадок по 9:30 часот. Првично сакавме да отидеме и до [[Вељуса]], но сепак во селото Баница имаше многу работи за фотографирање, па освен новата селска црква и манастирот над селото, поранешни отомански објекти, споменикот Струмин гроб, најдовме уште две селски цркви внатре во селото. Ова село е специфично бидејќи населението се изјаснува за православни Македонци, иако судејќи по нивниот изглед, многумина би рекле дека се работи за Роми. Во Водоча се задржавме исто така подолго време, бидејќи манастирот беше отворен и уживавме во конзервираниот внатрешен дел, неговиот двор и кратко поразговаравме со монахињите во манастирот.
По појадокот се упативме кон селата од Босилово, каде што и застанавме минатата година. Прво село за посета беше селото [[Секирник]], а потоа следуваше големото село [[Турново]]. И во двете села имаше бројни објекти за фотографирање и се задржавме исто така долго време. Од Турново се упативме кон двете села кои се речиси целосно споени, [[Иловица]] и [[Штука (село)|Штука]], познати во македонската понова историја за отворањето на рудник над овие села. Иловица поседува џамија и селска црква, додека во Штука има само црква, но и манастир над селото. Кај манастирот над Штука наидовме на повеќе излети од мештаните по повод Први мај, па така некои од нив Кирил и ги фотографираше на нивно барање. Над двете села се наоѓа и мало вештачко езеро.
На враќање скршнавме кон селото [[Радово (Струмичко)|Радово]], кое е едно од двете села во Македонија со преовладувачко македонско католичко население. Од таму продолживме кон селото [[Старо Балдовци]], каде пронајдовме џамија без минаре.
Потоа, продолживме кон селата [[Петралинци]] и [[Дрвош]], а на враќање отидовме до напуштеното село [[Хамзали]] и новоизградената црква „Св. Климент Охридски“, каде исто така имаше бројни излетници за празникот. Кога се враќавме од црквата, застанавме кај поранешните објекти на земјоделскиот комбинат во Хамзали каде наидовме на објекти и куќи во кои сѐ уште живеат луѓе. Од Хамзали со дрон го фотографиравме и местото на некогашното село Гечерлија или Стара Гечерлија.
Последни две села за посета од Општина Босилово ни беа селата [[Гечерлија]] и [[Сарај (Струмичко)|Сарај]], каде поради бројноста на објекти исто така доста долго време се задржавме. Во Сарај направивме фотографии и од новата католичка црква „Св. Димитриј“. По нив, како последно село го оставивме селото [[Дабиље]], низ кое толку пати пројдовме на оваа и на минатата експедиција.
==== Втор ден ====
Вториот ден немавме проблем да најдеме отворена пекарница, бидејќи беше сабота, така што не правевме промени во нашиот план за посета. Најпрвин започнавме со селото [[Добрејци]], а потоа продолживме со двете скоро споени села [[Просениково]] и [[Пиперево]]. Сите овие села имаа бројни објекти, па така не се движевме многу брзо. Во Пиперево најдовме исто така џамија започната одамна со изградба на нејзиното минаре, за која немаше претходни податоци дека постои.
По овие три села отидовме во општинското седиште [[Василево]], каде се задржавме подолго време за да ги пронајдеме сите објекти кои ги имавме забележано. Тука ја направивме одлуката дека првин ќе одиме до високопланинскиот дел на општината кај езерото [[Турија (езеро)|Турија]] и сите села источно од регионалниот пат Радовиш-Струмица, а подоцна во зависност од време ќе фотографираме некои села од западната страна.
Од Василево отидовме кон селата [[Доброшинци]] и [[Нова Маала]], а потоа се упативме и кон [[Висока Маала]], каде направивме и фотографии од две историски села, како и од езерото Турија. Откако завршивме со сите објекти во овие села се упативме покрај брегот на езерото Турија и отидовме кон селото [[Нивичино]], напуштено село во кое е останата само селската црква. Ова село е познато по [[Афера мис Стон|аферата Мис Стон]], односно тука била чувана [[Мис Елен Стон|Мис Стон]]. На враќање од Нивичино застанавме да го фотографираме историското село Рајанци.
Кога се вративме пак на регионалниот пат за Радовиш, продолживме во насока на Радовиш, и влеговме најпрвин во селото [[Сушево (Струмичко)|Сушево]], каде го фотографиравме и историското село [[Магалиново]]. Во ова село најдовме започнат параклис за кој немавме податок дека постои. Нов објект без податоци најдовме и во соседното [[Владиевци]], во новиот дел на селото, каде најдовме завршена црква. Со посетата на Старо Владиевци, малку повисоко од новиот дел, ја завршивме оваа експедиција.
==== Исход ====
Со фотографирани '''25 нови села, 5 историски села и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Црква „Св. Леонтиј“ - Водоча.jpg|Манастирската црква „Св. Леонтиј“
Податотека:Остатоци од џамија во Доброшинци 2.jpg|Остатоци од џамија во Доброшинци
Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Турново.jpg|Селската црква „Св. Ѓорѓи“ во Турново
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Иловица 10.jpg|Камена статуа на црквата „Св. Димитриј“ во Иловица
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Strumica Valley|Струмичко Поле}}
== Втора експедиција ==
=== Долина на Црна Река ===
Со втората експедиција решивме да се вратиме во областа [[Железник]], која ја имаме посетено во 2016 година и во која имаме направено доста пропусти во поглед на фотографирани објекти низ селата, а и немаме воопшто посетено десетина села околу самиот град [[Демир Хисар]] или пак ги имаме фотографирано само панорамски од далечина.
Во попладневните часови на 9 јули 2025 година (петок), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Крушево. Бевме сместени во Крушево поради близината, но и поради поголемиот избор на сместување и од логистички аспект.
==== Прв ден ====
Првиот дел го започнавме со појадокот во пекарницата „Калимеро“, а од таму продолживме преку регионалниот пат кон нашето прво село [[Журче]]. Претходно, на излезот од Крушево бевме запрени од вообичаена сообраќајна полициска контрола, но брзо продолживме надолу кон полето. Покрај дронската фотографија на селото Журче, ги посетивме двете селски цркви, од „Св. Илија“ воопшто немавме, додека од „Успение на Пресвета Богородица“ направиме подобри и повеќе фотографии. Направивме и повеќе фотографии од сретселото и општествените установи (училиштето, задружниот дом), како и од споменикот.
Продолжувајќи понатаму, стигнавме до [[Сладуево]], каде направивме понови и повеќе фотографии од селската црква „Св. Илија“, како и дронска фотографија на ова мало село. Во [[Белче]] направивме фотографии од селското училиште и од селската црква „Св. Никола“, како и од самото село, бидејќи досега имавме само една фотографија од селото. Од Белче продолживме кон [[Граиште]], каде ги посетивме селската црква „Св. Леонтиј“ и манастирската црква „Св. Тома“, од која немавме воопшто фотографии. Со дронот направивме фотографии од селото и од тврдината Градиште над селото, додека црквата „Св. Петка“ не ја пронајдовме.
Во [[Бараково]] направивме фотографии од споменикот на сретсело и од селската црква „Рождество на Пресвета Богородица“, која е сместена над некогашната пруга до Сопотница. Од Бараково продолживме кон [[Единаковци]] каде ги фотографиравме селската црква „Св. Никола“, млинот „Брест“ и споменикот на НОБ. Со овој крак од полето завршивме со селото [[Света]], каде ги фотографиравме двете селски цркви, некогашните бугарски воени гробишта и други објекти низ селото. Со дронот ја фотографиравме и позицијата на некогашното село [[Метимирци]].
Потоа, продолживме кон селото [[Вардино]], во кое се упативме до селските цркви од кои немавме фотографии, а во меѓувреме го фотографиравме со дронот селото и го сликавме училиштето. Од Вардино отидовме во споените села [[Кутретино]] и [[Суводол (Демирхисарско)|Суводол]], кои ја делат селската црква „Св. Константин и Елена“ и основното училиште, додека Суводол поседува нов манастир над него, каде се наоѓа и мало езеро. Во Суводол ја фотографиравме и селската џамија.
Од Суводол се упативме кон последниот крак од полето, па така најпрвин се упативме кон селото [[Стругово]], каде ја фотографиравме селската црква „Св. Атанасиј“ и се упативме кон селото [[Загориче]], кое веќе го имавме посетено, но немавме фотографии од црквата „Св. Никола“. Од патот кај црквата сакавме и да отидеме од манастирот „Св. Антонио“ на Стругово, но поради каллив пат се откажавме и тогаш ги фотографиравме манастирот, селата Стругово, Загориче и [[Утово]], како и историското село [[Крагуево]] со нашиот дрон.
Преку Утово се упативме кон [[Обедник]] каде направивме нови фотографии од селската црква и џамијата и нови фотографии од селското училиште и продолживме кон [[Смилево]]. Таму најпрвин отидовме до манастирот „Св. Петар и Павле“, каде се спремаше прославата за [[Петровден]], а потоа се спуштивме кон селото за да ги фотографираме останатите селски цркви и споменици во селото. Од музејот и спомен-паркот на Даме Груев не правевме нови фотографии бидејќи претходните беа одлични.
Бидејќи имавме уште време, а вечерата ни беше планирана во ресторанот „Горна Куќа“ во Слепче се одлучиме да отидеме до манастирот во [[Лесково]], до кој води пат од манастирот во Слепче. Кога стигнавме во убаво одржуваниот манастир на Лесково го пуштивме нашиот дрон за да ја фотографираме местоположбата на селото, во кое најверојатно е останата само градбата на селската црква, но за жал е многу тешко да се дојде до таму.
==== Втор ден ====
==== Исход ====
Со фотографирани ''' нови села, историски села и поминати над километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Џамија во Суводол 2.jpg|Минаре на џамија во Суводол
Податотека:Гнездо со штрк во Света.jpg|Гнездо со штрк во Света
Податотека:Летен пејзаж кај Жван.jpg|Летен пејзаж кај Жван
Податотека:Традиционална куќа во Радово.jpg|Традиционална куќа во Радово
Податотека:Тутун во Единаковци.jpg|Тутун во Единаковци
Податотека:Црква „Св. Тома“ - Граиште.jpg|Манастирската црква „Св. Тома“ во Граиште
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Crna River Valley|Железник}}
== Трета експедиција ==
=== Прилепско Поле ===
==== Прв ден ====
==== Втор ден ====
==== Исход ====
Со фотографирани ''' нови села, историски села и поминати над километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:|
Податотека:|
Податотека:|
Податотека:|
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to |Прилепско Поле}}
== Поврзано ==
* [[Википедија:Викиекспедиции 2026/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Викиекспедиции 2026| ]]
[[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година|Викиекспедиции]]
49e02pbkru3qevyt1gpiqor2djrzmi8
5608741
5608740
2026-08-13T05:59:40Z
Ehrlich91
24281
5608741
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
| <center><big>'''ВикиПроект'''<br>'''„Викиекспедиции“'''</big></center>
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikimedia MKD.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Викиекспедиции.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikipedia-logo.svg|150п]]
|}
{{кратенка|ВП:ЕКСПЕДИЦИИ}}
Во текот на 2026 година планирани се четири '''[[Википедија:Викиекспедиции|викиекспедиции]]''', со кои би биле опфатени следните области:
:# [[Струмичко Поле]] ([[Општина Босилово]] и [[Општина Василево]]) — дводневна експедиција (30 април-2 мај);
:# [[Железник|Долина на Црна Река]] ([[Општина Демир Хисар]]) — дводневна експедиција (10-12 јули);
:# [[Прилепско Поле]] ([[Општина Прилеп]]) — дводневна експедиција (7-9 август); и
:# [[Кичевија|Горна Кичава]] ([[Општина Кичево]]) — дводневна експедиција (планирана за октомври).
== Прва експедиција ==
=== Струмичко Поле ===
[[Податотека:Maps of areas covered by Macedonian Wikiexpeditions.svg|мини|300п|десно|Карта на посетени села]]
Првата експедиција за оваа година повторно беше одредена во [[Струмичко-радовишка Котлина|Струмичката Котлина]], со што продолживме таму каде што застанавме минатата година со цел конечно да ги документираме струмичките села.
Во попладневните часови на 30 април 2025 година (четврток), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Струмица.
==== Прв ден ====
Бидејќи беше празник ([[Меѓународен ден на трудот|Први мај]]) ни кажаа дека дента нема да најдеме отворена пекарница, поради што го променивме планот на посета и најпрвин започнавме со посета на две села во непосредна близина на градот Струмица, селото [[Баница]] и [[Водоча]], како би можеле да седнеме на појадок по 9:30 часот. Првично сакавме да отидеме и до [[Вељуса]], но сепак во селото Баница имаше многу работи за фотографирање, па освен новата селска црква и манастирот над селото, поранешни отомански објекти, споменикот Струмин гроб, најдовме уште две селски цркви внатре во селото. Ова село е специфично бидејќи населението се изјаснува за православни Македонци, иако судејќи по нивниот изглед, многумина би рекле дека се работи за Роми. Во Водоча се задржавме исто така подолго време, бидејќи манастирот беше отворен и уживавме во конзервираниот внатрешен дел, неговиот двор и кратко поразговаравме со монахињите во манастирот.
По појадокот се упативме кон селата од Босилово, каде што и застанавме минатата година. Прво село за посета беше селото [[Секирник]], а потоа следуваше големото село [[Турново]]. И во двете села имаше бројни објекти за фотографирање и се задржавме исто така долго време. Од Турново се упативме кон двете села кои се речиси целосно споени, [[Иловица]] и [[Штука (село)|Штука]], познати во македонската понова историја за отворањето на рудник над овие села. Иловица поседува џамија и селска црква, додека во Штука има само црква, но и манастир над селото. Кај манастирот над Штука наидовме на повеќе излети од мештаните по повод Први мај, па така некои од нив Кирил и ги фотографираше на нивно барање. Над двете села се наоѓа и мало вештачко езеро.
На враќање скршнавме кон селото [[Радово (Струмичко)|Радово]], кое е едно од двете села во Македонија со преовладувачко македонско католичко население. Од таму продолживме кон селото [[Старо Балдовци]], каде пронајдовме џамија без минаре.
Потоа, продолживме кон селата [[Петралинци]] и [[Дрвош]], а на враќање отидовме до напуштеното село [[Хамзали]] и новоизградената црква „Св. Климент Охридски“, каде исто така имаше бројни излетници за празникот. Кога се враќавме од црквата, застанавме кај поранешните објекти на земјоделскиот комбинат во Хамзали каде наидовме на објекти и куќи во кои сѐ уште живеат луѓе. Од Хамзали со дрон го фотографиравме и местото на некогашното село Гечерлија или Стара Гечерлија.
Последни две села за посета од Општина Босилово ни беа селата [[Гечерлија]] и [[Сарај (Струмичко)|Сарај]], каде поради бројноста на објекти исто така доста долго време се задржавме. Во Сарај направивме фотографии и од новата католичка црква „Св. Димитриј“. По нив, како последно село го оставивме селото [[Дабиље]], низ кое толку пати пројдовме на оваа и на минатата експедиција.
==== Втор ден ====
Вториот ден немавме проблем да најдеме отворена пекарница, бидејќи беше сабота, така што не правевме промени во нашиот план за посета. Најпрвин започнавме со селото [[Добрејци]], а потоа продолживме со двете скоро споени села [[Просениково]] и [[Пиперево]]. Сите овие села имаа бројни објекти, па така не се движевме многу брзо. Во Пиперево најдовме исто така џамија започната одамна со изградба на нејзиното минаре, за која немаше претходни податоци дека постои.
По овие три села отидовме во општинското седиште [[Василево]], каде се задржавме подолго време за да ги пронајдеме сите објекти кои ги имавме забележано. Тука ја направивме одлуката дека првин ќе одиме до високопланинскиот дел на општината кај езерото [[Турија (езеро)|Турија]] и сите села источно од регионалниот пат Радовиш-Струмица, а подоцна во зависност од време ќе фотографираме некои села од западната страна.
Од Василево отидовме кон селата [[Доброшинци]] и [[Нова Маала]], а потоа се упативме и кон [[Висока Маала]], каде направивме и фотографии од две историски села, како и од езерото Турија. Откако завршивме со сите објекти во овие села се упативме покрај брегот на езерото Турија и отидовме кон селото [[Нивичино]], напуштено село во кое е останата само селската црква. Ова село е познато по [[Афера мис Стон|аферата Мис Стон]], односно тука била чувана [[Мис Елен Стон|Мис Стон]]. На враќање од Нивичино застанавме да го фотографираме историското село Рајанци.
Кога се вративме пак на регионалниот пат за Радовиш, продолживме во насока на Радовиш, и влеговме најпрвин во селото [[Сушево (Струмичко)|Сушево]], каде го фотографиравме и историското село [[Магалиново]]. Во ова село најдовме започнат параклис за кој немавме податок дека постои. Нов објект без податоци најдовме и во соседното [[Владиевци]], во новиот дел на селото, каде најдовме завршена црква. Со посетата на Старо Владиевци, малку повисоко од новиот дел, ја завршивме оваа експедиција.
==== Исход ====
Со фотографирани '''25 нови села, 5 историски села и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Црква „Св. Леонтиј“ - Водоча.jpg|Манастирската црква „Св. Леонтиј“
Податотека:Остатоци од џамија во Доброшинци 2.jpg|Остатоци од џамија во Доброшинци
Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Турново.jpg|Селската црква „Св. Ѓорѓи“ во Турново
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Иловица 10.jpg|Камена статуа на црквата „Св. Димитриј“ во Иловица
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Strumica Valley|Струмичко Поле}}
== Втора експедиција ==
=== Долина на Црна Река ===
Со втората експедиција решивме да се вратиме во областа [[Железник]], која ја имаме посетено во 2016 година и во која имаме направено доста пропусти во поглед на фотографирани објекти низ селата, а и немаме воопшто посетено десетина села околу самиот град [[Демир Хисар]] или пак ги имаме фотографирано само панорамски од далечина.
Во попладневните часови на 9 јули 2025 година (петок), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Крушево. Бевме сместени во Крушево поради близината, но и поради поголемиот избор на сместување и од логистички аспект.
==== Прв ден ====
Првиот дел го започнавме со појадокот во пекарницата „Калимеро“, а од таму продолживме преку регионалниот пат кон нашето прво село [[Журче]]. Претходно, на излезот од Крушево бевме запрени од вообичаена сообраќајна полициска контрола, но брзо продолживме надолу кон полето. Покрај дронската фотографија на селото Журче, ги посетивме двете селски цркви, од „Св. Илија“ воопшто немавме, додека од „Успение на Пресвета Богородица“ направиме подобри и повеќе фотографии. Направивме и повеќе фотографии од сретселото и општествените установи (училиштето, задружниот дом), како и од споменикот.
Продолжувајќи понатаму, стигнавме до [[Сладуево]], каде направивме понови и повеќе фотографии од селската црква „Св. Илија“, како и дронска фотографија на ова мало село. Во [[Белче]] направивме фотографии од селското училиште и од селската црква „Св. Никола“, како и од самото село, бидејќи досега имавме само една фотографија од селото. Од Белче продолживме кон [[Граиште]], каде ги посетивме селската црква „Св. Леонтиј“ и манастирската црква „Св. Тома“, од која немавме воопшто фотографии. Со дронот направивме фотографии од селото и од тврдината Градиште над селото, додека црквата „Св. Петка“ не ја пронајдовме.
Во [[Бараково]] направивме фотографии од споменикот на сретсело и од селската црква „Рождество на Пресвета Богородица“, која е сместена над некогашната пруга до Сопотница. Од Бараково продолживме кон [[Единаковци]] каде ги фотографиравме селската црква „Св. Никола“, млинот „Брест“ и споменикот на НОБ. Со овој крак од полето завршивме со селото [[Света]], каде ги фотографиравме двете селски цркви, некогашните бугарски воени гробишта и други објекти низ селото. Со дронот ја фотографиравме и позицијата на некогашното село [[Метимирци]].
Потоа, продолживме кон селото [[Вардино]], во кое се упативме до селските цркви од кои немавме фотографии, а во меѓувреме го фотографиравме со дронот селото и го сликавме училиштето. Од Вардино отидовме во споените села [[Кутретино]] и [[Суводол (Демирхисарско)|Суводол]], кои ја делат селската црква „Св. Константин и Елена“ и основното училиште, додека Суводол поседува нов манастир над него, каде се наоѓа и мало езеро. Во Суводол ја фотографиравме и селската џамија.
Од Суводол се упативме кон последниот крак од полето, па така најпрвин се упативме кон селото [[Стругово]], каде ја фотографиравме селската црква „Св. Атанасиј“ и се упативме кон селото [[Загориче]], кое веќе го имавме посетено, но немавме фотографии од црквата „Св. Никола“. Од патот кај црквата сакавме и да отидеме од манастирот „Св. Антонио“ на Стругово, но поради каллив пат се откажавме и тогаш ги фотографиравме манастирот, селата Стругово, Загориче и [[Утово]], како и историското село [[Крагуево]] со нашиот дрон.
Преку Утово се упативме кон [[Обедник]] каде направивме нови фотографии од селската црква и џамијата и нови фотографии од селското училиште и продолживме кон [[Смилево]]. Таму најпрвин отидовме до манастирот „Св. Петар и Павле“, каде се спремаше прославата за [[Петровден]], а потоа се спуштивме кон селото за да ги фотографираме останатите селски цркви и споменици во селото. Од музејот и спомен-паркот на Даме Груев не правевме нови фотографии бидејќи претходните беа одлични.
Бидејќи имавме уште време, а вечерата ни беше планирана во ресторанот „Горна Куќа“ во Слепче се одлучиме да отидеме до манастирот во [[Лесково]], до кој води пат од манастирот во Слепче. Кога стигнавме во убаво одржуваниот манастир на Лесково го пуштивме нашиот дрон за да ја фотографираме местоположбата на селото, во кое најверојатно е останата само градбата на селската црква, но за жал е многу тешко да се дојде до таму.
==== Втор ден ====
==== Исход ====
Со фотографирани ''' нови села, историски села и поминати над километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Џамија во Суводол 2.jpg|Минаре на џамија во Суводол
Податотека:Гнездо со штрк во Света.jpg|Гнездо со штрк во Света
Податотека:Летен пејзаж кај Жван.jpg|Летен пејзаж кај Жван
Податотека:Традиционална куќа во Радово.jpg|Традиционална куќа во Радово
Податотека:Тутун во Единаковци.jpg|Тутун во Единаковци
Податотека:Црква „Св. Тома“ - Граиште.jpg|Манастирската црква „Св. Тома“ во Граиште
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Crna River Valley|Железник}}
== Трета експедиција ==
=== Прилепско Поле ===
==== Прв ден ====
==== Втор ден ====
==== Исход ====
Со фотографирани ''' нови села, историски села и поминати над километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:|
Податотека:|
Податотека:|
Податотека:|
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to |Прилепско Поле}}
== Поврзано ==
* [[Википедија:Викиекспедиции 2026/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Викиекспедиции 2026| ]]
[[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година|Викиекспедиции]]
11vxibzi2yvbm4qbm52xxk96zspdjqb
5608754
5608741
2026-08-13T06:44:04Z
Ehrlich91
24281
/* Втора експедиција */
5608754
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
| <center><big>'''ВикиПроект'''<br>'''„Викиекспедиции“'''</big></center>
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikimedia MKD.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Викиекспедиции.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikipedia-logo.svg|150п]]
|}
{{кратенка|ВП:ЕКСПЕДИЦИИ}}
Во текот на 2026 година планирани се четири '''[[Википедија:Викиекспедиции|викиекспедиции]]''', со кои би биле опфатени следните области:
:# [[Струмичко Поле]] ([[Општина Босилово]] и [[Општина Василево]]) — дводневна експедиција (30 април-2 мај);
:# [[Железник|Долина на Црна Река]] ([[Општина Демир Хисар]]) — дводневна експедиција (10-12 јули);
:# [[Прилепско Поле]] ([[Општина Прилеп]]) — дводневна експедиција (7-9 август); и
:# [[Кичевија|Горна Кичава]] ([[Општина Кичево]]) — дводневна експедиција (планирана за октомври).
== Прва експедиција ==
=== Струмичко Поле ===
[[Податотека:Maps of areas covered by Macedonian Wikiexpeditions.svg|мини|300п|десно|Карта на посетени села]]
Првата експедиција за оваа година повторно беше одредена во [[Струмичко-радовишка Котлина|Струмичката Котлина]], со што продолживме таму каде што застанавме минатата година со цел конечно да ги документираме струмичките села.
Во попладневните часови на 30 април 2025 година (четврток), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Струмица.
==== Прв ден ====
Бидејќи беше празник ([[Меѓународен ден на трудот|Први мај]]) ни кажаа дека дента нема да најдеме отворена пекарница, поради што го променивме планот на посета и најпрвин започнавме со посета на две села во непосредна близина на градот Струмица, селото [[Баница]] и [[Водоча]], како би можеле да седнеме на појадок по 9:30 часот. Првично сакавме да отидеме и до [[Вељуса]], но сепак во селото Баница имаше многу работи за фотографирање, па освен новата селска црква и манастирот над селото, поранешни отомански објекти, споменикот Струмин гроб, најдовме уште две селски цркви внатре во селото. Ова село е специфично бидејќи населението се изјаснува за православни Македонци, иако судејќи по нивниот изглед, многумина би рекле дека се работи за Роми. Во Водоча се задржавме исто така подолго време, бидејќи манастирот беше отворен и уживавме во конзервираниот внатрешен дел, неговиот двор и кратко поразговаравме со монахињите во манастирот.
По појадокот се упативме кон селата од Босилово, каде што и застанавме минатата година. Прво село за посета беше селото [[Секирник]], а потоа следуваше големото село [[Турново]]. И во двете села имаше бројни објекти за фотографирање и се задржавме исто така долго време. Од Турново се упативме кон двете села кои се речиси целосно споени, [[Иловица]] и [[Штука (село)|Штука]], познати во македонската понова историја за отворањето на рудник над овие села. Иловица поседува џамија и селска црква, додека во Штука има само црква, но и манастир над селото. Кај манастирот над Штука наидовме на повеќе излети од мештаните по повод Први мај, па така некои од нив Кирил и ги фотографираше на нивно барање. Над двете села се наоѓа и мало вештачко езеро.
На враќање скршнавме кон селото [[Радово (Струмичко)|Радово]], кое е едно од двете села во Македонија со преовладувачко македонско католичко население. Од таму продолживме кон селото [[Старо Балдовци]], каде пронајдовме џамија без минаре.
Потоа, продолживме кон селата [[Петралинци]] и [[Дрвош]], а на враќање отидовме до напуштеното село [[Хамзали]] и новоизградената црква „Св. Климент Охридски“, каде исто така имаше бројни излетници за празникот. Кога се враќавме од црквата, застанавме кај поранешните објекти на земјоделскиот комбинат во Хамзали каде наидовме на објекти и куќи во кои сѐ уште живеат луѓе. Од Хамзали со дрон го фотографиравме и местото на некогашното село Гечерлија или Стара Гечерлија.
Последни две села за посета од Општина Босилово ни беа селата [[Гечерлија]] и [[Сарај (Струмичко)|Сарај]], каде поради бројноста на објекти исто така доста долго време се задржавме. Во Сарај направивме фотографии и од новата католичка црква „Св. Димитриј“. По нив, како последно село го оставивме селото [[Дабиље]], низ кое толку пати пројдовме на оваа и на минатата експедиција.
==== Втор ден ====
Вториот ден немавме проблем да најдеме отворена пекарница, бидејќи беше сабота, така што не правевме промени во нашиот план за посета. Најпрвин започнавме со селото [[Добрејци]], а потоа продолживме со двете скоро споени села [[Просениково]] и [[Пиперево]]. Сите овие села имаа бројни објекти, па така не се движевме многу брзо. Во Пиперево најдовме исто така џамија започната одамна со изградба на нејзиното минаре, за која немаше претходни податоци дека постои.
По овие три села отидовме во општинското седиште [[Василево]], каде се задржавме подолго време за да ги пронајдеме сите објекти кои ги имавме забележано. Тука ја направивме одлуката дека првин ќе одиме до високопланинскиот дел на општината кај езерото [[Турија (езеро)|Турија]] и сите села источно од регионалниот пат Радовиш-Струмица, а подоцна во зависност од време ќе фотографираме некои села од западната страна.
Од Василево отидовме кон селата [[Доброшинци]] и [[Нова Маала]], а потоа се упативме и кон [[Висока Маала]], каде направивме и фотографии од две историски села, како и од езерото Турија. Откако завршивме со сите објекти во овие села се упативме покрај брегот на езерото Турија и отидовме кон селото [[Нивичино]], напуштено село во кое е останата само селската црква. Ова село е познато по [[Афера мис Стон|аферата Мис Стон]], односно тука била чувана [[Мис Елен Стон|Мис Стон]]. На враќање од Нивичино застанавме да го фотографираме историското село Рајанци.
Кога се вративме пак на регионалниот пат за Радовиш, продолживме во насока на Радовиш, и влеговме најпрвин во селото [[Сушево (Струмичко)|Сушево]], каде го фотографиравме и историското село [[Магалиново]]. Во ова село најдовме започнат параклис за кој немавме податок дека постои. Нов објект без податоци најдовме и во соседното [[Владиевци]], во новиот дел на селото, каде најдовме завршена црква. Со посетата на Старо Владиевци, малку повисоко од новиот дел, ја завршивме оваа експедиција.
==== Исход ====
Со фотографирани '''25 нови села, 5 историски села и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Црква „Св. Леонтиј“ - Водоча.jpg|Манастирската црква „Св. Леонтиј“
Податотека:Остатоци од џамија во Доброшинци 2.jpg|Остатоци од џамија во Доброшинци
Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Турново.jpg|Селската црква „Св. Ѓорѓи“ во Турново
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Иловица 10.jpg|Камена статуа на црквата „Св. Димитриј“ во Иловица
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Strumica Valley|Струмичко Поле}}
== Втора експедиција ==
=== Долина на Црна Река ===
Со втората експедиција решивме да се вратиме во областа [[Железник]], која ја имаме посетено во 2016 година и во која имаме направено доста пропусти во поглед на фотографирани објекти низ селата, а и немаме воопшто посетено десетина села околу самиот град [[Демир Хисар]] или пак ги имаме фотографирано само панорамски од далечина.
Во попладневните часови на 9 јули 2025 година (петок), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Крушево. Бевме сместени во Крушево поради близината, но и поради поголемиот избор на сместување и од логистички аспект.
==== Прв ден ====
Првиот дел го започнавме со појадокот во пекарницата „Калимеро“, а од таму продолживме преку регионалниот пат кон нашето прво село [[Журче]]. Претходно, на излезот од Крушево бевме запрени од вообичаена сообраќајна полициска контрола, но брзо продолживме надолу кон полето. Покрај дронската фотографија на селото Журче, ги посетивме двете селски цркви, од „Св. Илија“ воопшто немавме, додека од „Успение на Пресвета Богородица“ направиме подобри и повеќе фотографии. Направивме и повеќе фотографии од сретселото и општествените установи (училиштето, задружниот дом), како и од споменикот.
Продолжувајќи понатаму, стигнавме до [[Сладуево]], каде направивме понови и повеќе фотографии од селската црква „Св. Илија“, како и дронска фотографија на ова мало село. Во [[Белче]] направивме фотографии од селското училиште и од селската црква „Св. Никола“, како и од самото село, бидејќи досега имавме само една фотографија од селото. Од Белче продолживме кон [[Граиште]], каде ги посетивме селската црква „Св. Леонтиј“ и манастирската црква „Св. Тома“, од која немавме воопшто фотографии. Со дронот направивме фотографии од селото и од тврдината Градиште над селото, додека црквата „Св. Петка“ не ја пронајдовме.
Во [[Бараково]] направивме фотографии од споменикот на сретсело и од селската црква „Рождество на Пресвета Богородица“, која е сместена над некогашната пруга до Сопотница. Од Бараково продолживме кон [[Единаковци]] каде ги фотографиравме селската црква „Св. Никола“, млинот „Брест“ и споменикот на НОБ. Со овој крак од полето завршивме со селото [[Света]], каде ги фотографиравме двете селски цркви, некогашните бугарски воени гробишта и други објекти низ селото. Со дронот ја фотографиравме и позицијата на некогашното село [[Метимирци]].
Потоа, продолживме кон селото [[Вардино]], во кое се упативме до селските цркви од кои немавме фотографии, а во меѓувреме го фотографиравме со дронот селото и го сликавме училиштето. Од Вардино отидовме во споените села [[Кутретино]] и [[Суводол (Демирхисарско)|Суводол]], кои ја делат селската црква „Св. Константин и Елена“ и основното училиште, додека Суводол поседува нов манастир над него, каде се наоѓа и мало езеро. Во Суводол ја фотографиравме и селската џамија.
Од Суводол се упативме кон последниот крак од полето, па така најпрвин се упативме кон селото [[Стругово]], каде ја фотографиравме селската црква „Св. Атанасиј“ и се упативме кон селото [[Загориче]], кое веќе го имавме посетено, но немавме фотографии од црквата „Св. Никола“. Од патот кај црквата сакавме и да отидеме од манастирот „Св. Антонио“ на Стругово, но поради каллив пат се откажавме и тогаш ги фотографиравме манастирот, селата Стругово, Загориче и [[Утово]], како и историското село [[Крагуево]] со нашиот дрон.
Преку Утово се упативме кон [[Обедник]] каде направивме нови фотографии од селската црква и џамијата и нови фотографии од селското училиште и продолживме кон [[Смилево]]. Таму најпрвин отидовме до манастирот „Св. Петар и Павле“, каде се спремаше прославата за [[Петровден]], а потоа се спуштивме кон селото за да ги фотографираме останатите селски цркви и споменици во селото. Од музејот и спомен-паркот на Даме Груев не правевме нови фотографии бидејќи претходните беа одлични.
Бидејќи имавме уште време, а вечерата ни беше планирана во ресторанот „Горна Куќа“ во Слепче се одлучиме да отидеме до манастирот во [[Лесково]], до кој води пат од манастирот во Слепче. Кога стигнавме во убаво одржуваниот манастир на Лесково го пуштивме нашиот дрон за да ја фотографираме местоположбата на селото, во кое најверојатно е останата само градбата на селската црква, но за жал е многу тешко да се дојде до таму.
Со тоа планот за првиот ден беше исполнет без малку во целост.
==== Втор ден ====
Вториот ден повторно го започнавме од Крушево, но овојпат со појадок во ресторанот во центарот пред да продолжиме кон Демир Хисар. Таму ставивме гориво и го фотографиравме со дрон историското село [[Демир Хисар|Мургашево]], кое денес е целосно споено со гратчето. Потоа, продолживме кон [[Слепче (Демирхисарско)|Слепче]], но најпрвин отидовме до историското село [[Добромирово]] каде е останат манастир. Во Слепче се задржавме подолго време во манастирот, а потоа и во селската црква и училиштето.
Од Слепче отидовме кон уште едно големо село во овој крај, [[Сопотница]], но најпрвин влеговме во соседното [[Суво Грло (Демирхисарско)|Суво Грло]], каде со дрон ја фотографиравме селската црква, додека од манастирот „Св. Богородица“ отидовме пеш. Во Сопотница се задржавме исто така подолго бидејќи имаше доста објекти за фотографирање како поранешно општинско седиште. Ја фотографиравме и железничката станица, која уште е зачувана, што е некогашна крајна станица на линијата Бакарно Гумно-Сопотница. Од Сопотница се качивме по патот кон манастирот за да отидеме до селото [[Радово (Демирхисарско)|Радово]]. До манастирот водеше макадам пат, а подоцна започна асфалт кој траеше кратко време. Во Радово ја најдовме лесно црквата, но пристапот до нејзе беше речиси невозможен поради обраснатата вегетација. Селото е преполно со стари камени куќи, кои се во процес на распаѓање.
Од Радово се упативме кон [[Жван]], кое иако го имавме посетено пројдовме доста време во неговата околина, бидејќи ги фотографиравме повторно селските цркви, но и двата манастира во неговата околина до кои водеа земјени патишта. Поради тоа, во селото решивме да го промениме планот и да појдеме уште до селата [[Церово (Демирхисарско)|Церово]] и [[Боиште]], кои воопшто не се посетени и да ја завршиме експедицијата. Најпрвин се упативме кон Боиште, на чиј пат беа двете од трите селски цркви, а во селото ја најдовме селската црква, која е доста голема, и селското училиште. Патот до селото Боиште по просторниот план на Македонија е предвиден да биде регионален пат и да излегува во ресенското село [[Кривени]], но за жал е само земјен пат, кој на моменти е во лоша состојба. Од Боиште отидовме и до Церово, каде на сретсело се наоѓа селската црква и со тоа ја завршивме експедицијата.
==== Исход ====
Со фотографирани '''10 нови села, 3 историски села и поминати над 600 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Џамија во Суводол 2.jpg|Минаре на џамија во Суводол
Податотека:Гнездо со штрк во Света.jpg|Гнездо со штрк во Света
Податотека:Летен пејзаж кај Жван.jpg|Летен пејзаж кај Жван
Податотека:Традиционална куќа во Радово.jpg|Традиционална куќа во Радово
Податотека:Тутун во Единаковци.jpg|Тутун во Единаковци
Податотека:Црква „Св. Тома“ - Граиште.jpg|Манастирската црква „Св. Тома“ во Граиште
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Crna River Valley|Железник}}
== Трета експедиција ==
=== Прилепско Поле ===
==== Прв ден ====
==== Втор ден ====
==== Исход ====
Со фотографирани ''' нови села, историски села и поминати над километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:|
Податотека:|
Податотека:|
Податотека:|
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to |Прилепско Поле}}
== Поврзано ==
* [[Википедија:Викиекспедиции 2026/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Викиекспедиции 2026| ]]
[[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година|Викиекспедиции]]
ft79pz6g6llj4911cjfnprvuh2vg9ak
5608828
5608754
2026-08-13T10:09:23Z
Ehrlich91
24281
/* Трета експедиција */
5608828
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
| <center><big>'''ВикиПроект'''<br>'''„Викиекспедиции“'''</big></center>
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikimedia MKD.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Викиекспедиции.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikipedia-logo.svg|150п]]
|}
{{кратенка|ВП:ЕКСПЕДИЦИИ}}
Во текот на 2026 година планирани се четири '''[[Википедија:Викиекспедиции|викиекспедиции]]''', со кои би биле опфатени следните области:
:# [[Струмичко Поле]] ([[Општина Босилово]] и [[Општина Василево]]) — дводневна експедиција (30 април-2 мај);
:# [[Железник|Долина на Црна Река]] ([[Општина Демир Хисар]]) — дводневна експедиција (10-12 јули);
:# [[Прилепско Поле]] ([[Општина Прилеп]]) — дводневна експедиција (7-9 август); и
:# [[Кичевија|Горна Кичава]] ([[Општина Кичево]]) — дводневна експедиција (планирана за октомври).
== Прва експедиција ==
=== Струмичко Поле ===
[[Податотека:Maps of areas covered by Macedonian Wikiexpeditions.svg|мини|300п|десно|Карта на посетени села]]
Првата експедиција за оваа година повторно беше одредена во [[Струмичко-радовишка Котлина|Струмичката Котлина]], со што продолживме таму каде што застанавме минатата година со цел конечно да ги документираме струмичките села.
Во попладневните часови на 30 април 2025 година (четврток), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Струмица.
==== Прв ден ====
Бидејќи беше празник ([[Меѓународен ден на трудот|Први мај]]) ни кажаа дека дента нема да најдеме отворена пекарница, поради што го променивме планот на посета и најпрвин започнавме со посета на две села во непосредна близина на градот Струмица, селото [[Баница]] и [[Водоча]], како би можеле да седнеме на појадок по 9:30 часот. Првично сакавме да отидеме и до [[Вељуса]], но сепак во селото Баница имаше многу работи за фотографирање, па освен новата селска црква и манастирот над селото, поранешни отомански објекти, споменикот Струмин гроб, најдовме уште две селски цркви внатре во селото. Ова село е специфично бидејќи населението се изјаснува за православни Македонци, иако судејќи по нивниот изглед, многумина би рекле дека се работи за Роми. Во Водоча се задржавме исто така подолго време, бидејќи манастирот беше отворен и уживавме во конзервираниот внатрешен дел, неговиот двор и кратко поразговаравме со монахињите во манастирот.
По појадокот се упативме кон селата од Босилово, каде што и застанавме минатата година. Прво село за посета беше селото [[Секирник]], а потоа следуваше големото село [[Турново]]. И во двете села имаше бројни објекти за фотографирање и се задржавме исто така долго време. Од Турново се упативме кон двете села кои се речиси целосно споени, [[Иловица]] и [[Штука (село)|Штука]], познати во македонската понова историја за отворањето на рудник над овие села. Иловица поседува џамија и селска црква, додека во Штука има само црква, но и манастир над селото. Кај манастирот над Штука наидовме на повеќе излети од мештаните по повод Први мај, па така некои од нив Кирил и ги фотографираше на нивно барање. Над двете села се наоѓа и мало вештачко езеро.
На враќање скршнавме кон селото [[Радово (Струмичко)|Радово]], кое е едно од двете села во Македонија со преовладувачко македонско католичко население. Од таму продолживме кон селото [[Старо Балдовци]], каде пронајдовме џамија без минаре.
Потоа, продолживме кон селата [[Петралинци]] и [[Дрвош]], а на враќање отидовме до напуштеното село [[Хамзали]] и новоизградената црква „Св. Климент Охридски“, каде исто така имаше бројни излетници за празникот. Кога се враќавме од црквата, застанавме кај поранешните објекти на земјоделскиот комбинат во Хамзали каде наидовме на објекти и куќи во кои сѐ уште живеат луѓе. Од Хамзали со дрон го фотографиравме и местото на некогашното село Гечерлија или Стара Гечерлија.
Последни две села за посета од Општина Босилово ни беа селата [[Гечерлија]] и [[Сарај (Струмичко)|Сарај]], каде поради бројноста на објекти исто така доста долго време се задржавме. Во Сарај направивме фотографии и од новата католичка црква „Св. Димитриј“. По нив, како последно село го оставивме селото [[Дабиље]], низ кое толку пати пројдовме на оваа и на минатата експедиција.
==== Втор ден ====
Вториот ден немавме проблем да најдеме отворена пекарница, бидејќи беше сабота, така што не правевме промени во нашиот план за посета. Најпрвин започнавме со селото [[Добрејци]], а потоа продолживме со двете скоро споени села [[Просениково]] и [[Пиперево]]. Сите овие села имаа бројни објекти, па така не се движевме многу брзо. Во Пиперево најдовме исто така џамија започната одамна со изградба на нејзиното минаре, за која немаше претходни податоци дека постои.
По овие три села отидовме во општинското седиште [[Василево]], каде се задржавме подолго време за да ги пронајдеме сите објекти кои ги имавме забележано. Тука ја направивме одлуката дека првин ќе одиме до високопланинскиот дел на општината кај езерото [[Турија (езеро)|Турија]] и сите села источно од регионалниот пат Радовиш-Струмица, а подоцна во зависност од време ќе фотографираме некои села од западната страна.
Од Василево отидовме кон селата [[Доброшинци]] и [[Нова Маала]], а потоа се упативме и кон [[Висока Маала]], каде направивме и фотографии од две историски села, како и од езерото Турија. Откако завршивме со сите објекти во овие села се упативме покрај брегот на езерото Турија и отидовме кон селото [[Нивичино]], напуштено село во кое е останата само селската црква. Ова село е познато по [[Афера мис Стон|аферата Мис Стон]], односно тука била чувана [[Мис Елен Стон|Мис Стон]]. На враќање од Нивичино застанавме да го фотографираме историското село Рајанци.
Кога се вративме пак на регионалниот пат за Радовиш, продолживме во насока на Радовиш, и влеговме најпрвин во селото [[Сушево (Струмичко)|Сушево]], каде го фотографиравме и историското село [[Магалиново]]. Во ова село најдовме започнат параклис за кој немавме податок дека постои. Нов објект без податоци најдовме и во соседното [[Владиевци]], во новиот дел на селото, каде најдовме завршена црква. Со посетата на Старо Владиевци, малку повисоко од новиот дел, ја завршивме оваа експедиција.
==== Исход ====
Со фотографирани '''25 нови села, 5 историски села и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Црква „Св. Леонтиј“ - Водоча.jpg|Манастирската црква „Св. Леонтиј“
Податотека:Остатоци од џамија во Доброшинци 2.jpg|Остатоци од џамија во Доброшинци
Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Турново.jpg|Селската црква „Св. Ѓорѓи“ во Турново
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Иловица 10.jpg|Камена статуа на црквата „Св. Димитриј“ во Иловица
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Strumica Valley|Струмичко Поле}}
== Втора експедиција ==
=== Долина на Црна Река ===
Со втората експедиција решивме да се вратиме во областа [[Железник]], која ја имаме посетено во 2016 година и во која имаме направено доста пропусти во поглед на фотографирани објекти низ селата, а и немаме воопшто посетено десетина села околу самиот град [[Демир Хисар]] или пак ги имаме фотографирано само панорамски од далечина.
Во попладневните часови на 9 јули 2025 година (петок), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Крушево. Бевме сместени во Крушево поради близината, но и поради поголемиот избор на сместување и од логистички аспект.
==== Прв ден ====
Првиот дел го започнавме со појадокот во пекарницата „Калимеро“, а од таму продолживме преку регионалниот пат кон нашето прво село [[Журче]]. Претходно, на излезот од Крушево бевме запрени од вообичаена сообраќајна полициска контрола, но брзо продолживме надолу кон полето. Покрај дронската фотографија на селото Журче, ги посетивме двете селски цркви, од „Св. Илија“ воопшто немавме, додека од „Успение на Пресвета Богородица“ направиме подобри и повеќе фотографии. Направивме и повеќе фотографии од сретселото и општествените установи (училиштето, задружниот дом), како и од споменикот.
Продолжувајќи понатаму, стигнавме до [[Сладуево]], каде направивме понови и повеќе фотографии од селската црква „Св. Илија“, како и дронска фотографија на ова мало село. Во [[Белче]] направивме фотографии од селското училиште и од селската црква „Св. Никола“, како и од самото село, бидејќи досега имавме само една фотографија од селото. Од Белче продолживме кон [[Граиште]], каде ги посетивме селската црква „Св. Леонтиј“ и манастирската црква „Св. Тома“, од која немавме воопшто фотографии. Со дронот направивме фотографии од селото и од тврдината Градиште над селото, додека црквата „Св. Петка“ не ја пронајдовме.
Во [[Бараково]] направивме фотографии од споменикот на сретсело и од селската црква „Рождество на Пресвета Богородица“, која е сместена над некогашната пруга до Сопотница. Од Бараково продолживме кон [[Единаковци]] каде ги фотографиравме селската црква „Св. Никола“, млинот „Брест“ и споменикот на НОБ. Со овој крак од полето завршивме со селото [[Света]], каде ги фотографиравме двете селски цркви, некогашните бугарски воени гробишта и други објекти низ селото. Со дронот ја фотографиравме и позицијата на некогашното село [[Метимирци]].
Потоа, продолживме кон селото [[Вардино]], во кое се упативме до селските цркви од кои немавме фотографии, а во меѓувреме го фотографиравме со дронот селото и го сликавме училиштето. Од Вардино отидовме во споените села [[Кутретино]] и [[Суводол (Демирхисарско)|Суводол]], кои ја делат селската црква „Св. Константин и Елена“ и основното училиште, додека Суводол поседува нов манастир над него, каде се наоѓа и мало езеро. Во Суводол ја фотографиравме и селската џамија.
Од Суводол се упативме кон последниот крак од полето, па така најпрвин се упативме кон селото [[Стругово]], каде ја фотографиравме селската црква „Св. Атанасиј“ и се упативме кон селото [[Загориче]], кое веќе го имавме посетено, но немавме фотографии од црквата „Св. Никола“. Од патот кај црквата сакавме и да отидеме од манастирот „Св. Антонио“ на Стругово, но поради каллив пат се откажавме и тогаш ги фотографиравме манастирот, селата Стругово, Загориче и [[Утово]], како и историското село [[Крагуево]] со нашиот дрон.
Преку Утово се упативме кон [[Обедник]] каде направивме нови фотографии од селската црква и џамијата и нови фотографии од селското училиште и продолживме кон [[Смилево]]. Таму најпрвин отидовме до манастирот „Св. Петар и Павле“, каде се спремаше прославата за [[Петровден]], а потоа се спуштивме кон селото за да ги фотографираме останатите селски цркви и споменици во селото. Од музејот и спомен-паркот на Даме Груев не правевме нови фотографии бидејќи претходните беа одлични.
Бидејќи имавме уште време, а вечерата ни беше планирана во ресторанот „Горна Куќа“ во Слепче се одлучиме да отидеме до манастирот во [[Лесково]], до кој води пат од манастирот во Слепче. Кога стигнавме во убаво одржуваниот манастир на Лесково го пуштивме нашиот дрон за да ја фотографираме местоположбата на селото, во кое најверојатно е останата само градбата на селската црква, но за жал е многу тешко да се дојде до таму.
Со тоа планот за првиот ден беше исполнет без малку во целост.
==== Втор ден ====
Вториот ден повторно го започнавме од Крушево, но овојпат со појадок во ресторанот во центарот пред да продолжиме кон Демир Хисар. Таму ставивме гориво и го фотографиравме со дрон историското село [[Демир Хисар|Мургашево]], кое денес е целосно споено со гратчето. Потоа, продолживме кон [[Слепче (Демирхисарско)|Слепче]], но најпрвин отидовме до историското село [[Добромирово]] каде е останат манастир. Во Слепче се задржавме подолго време во манастирот, а потоа и во селската црква и училиштето.
Од Слепче отидовме кон уште едно големо село во овој крај, [[Сопотница]], но најпрвин влеговме во соседното [[Суво Грло (Демирхисарско)|Суво Грло]], каде со дрон ја фотографиравме селската црква, додека од манастирот „Св. Богородица“ отидовме пеш. Во Сопотница се задржавме исто така подолго бидејќи имаше доста објекти за фотографирање како поранешно општинско седиште. Ја фотографиравме и железничката станица, која уште е зачувана, што е некогашна крајна станица на линијата Бакарно Гумно-Сопотница. Од Сопотница се качивме по патот кон манастирот за да отидеме до селото [[Радово (Демирхисарско)|Радово]]. До манастирот водеше макадам пат, а подоцна започна асфалт кој траеше кратко време. Во Радово ја најдовме лесно црквата, но пристапот до нејзе беше речиси невозможен поради обраснатата вегетација. Селото е преполно со стари камени куќи, кои се во процес на распаѓање.
Од Радово се упативме кон [[Жван]], кое иако го имавме посетено пројдовме доста време во неговата околина, бидејќи ги фотографиравме повторно селските цркви, но и двата манастира во неговата околина до кои водеа земјени патишта. Поради тоа, во селото решивме да го промениме планот и да појдеме уште до селата [[Церово (Демирхисарско)|Церово]] и [[Боиште]], кои воопшто не се посетени и да ја завршиме експедицијата. Најпрвин се упативме кон Боиште, на чиј пат беа двете од трите селски цркви, а во селото ја најдовме селската црква, која е доста голема, и селското училиште. Патот до селото Боиште по просторниот план на Македонија е предвиден да биде регионален пат и да излегува во ресенското село [[Кривени]], но за жал е само земјен пат, кој на моменти е во лоша состојба. Од Боиште отидовме и до Церово, каде на сретсело се наоѓа селската црква и со тоа ја завршивме експедицијата.
==== Исход ====
Со фотографирани '''10 нови села, 3 историски села и поминати над 600 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Џамија во Суводол 2.jpg|Минаре на џамија во Суводол
Податотека:Гнездо со штрк во Света.jpg|Гнездо со штрк во Света
Податотека:Летен пејзаж кај Жван.jpg|Летен пејзаж кај Жван
Податотека:Традиционална куќа во Радово.jpg|Традиционална куќа во Радово
Податотека:Тутун во Единаковци.jpg|Тутун во Единаковци
Податотека:Црква „Св. Тома“ - Граиште.jpg|Манастирската црква „Св. Тома“ во Граиште
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Crna River Valley|Железник}}
== Трета експедиција ==
=== Прилепско Поле ===
==== Прв ден ====
==== Втор ден ====
==== Исход ====
Со фотографирани '''24 нови села, 1 историско село и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Бензинска пумпа во Канатларци.jpg|Бензинска пумпа во Канатларци
Податотека:Остатоци од градба во Марул.jpg|Остатоци од градба во Марул
Податотека:Планинарски дом „Дервен“.jpg|Некогашниот планинарски дом „Дервен“
Податотека:Споменик на НОБ кај Дабница.jpg|Споменикот за стреланите мештани од Дабница
Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Мало Рувци.jpg|Поглед на црквата „Вознесение Христово“ во Мало Рувци
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Подмол 5.jpg|Припратата на црквата „Св. Димитриј“ во Подмол
Податотека:Црква „Св. Петка“ - Леништа 5.jpg|Внатрешноста на црквата „Св. Петка“ во Леништа
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to |Прилепско Поле}}
== Поврзано ==
* [[Википедија:Викиекспедиции 2026/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Викиекспедиции 2026| ]]
[[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година|Викиекспедиции]]
m1t3dqnw4hugk02a7x9ftrhgcif1j8m
5608829
5608828
2026-08-13T10:09:39Z
Ehrlich91
24281
/* Фотографии */
5608829
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
| <center><big>'''ВикиПроект'''<br>'''„Викиекспедиции“'''</big></center>
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikimedia MKD.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Викиекспедиции.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikipedia-logo.svg|150п]]
|}
{{кратенка|ВП:ЕКСПЕДИЦИИ}}
Во текот на 2026 година планирани се четири '''[[Википедија:Викиекспедиции|викиекспедиции]]''', со кои би биле опфатени следните области:
:# [[Струмичко Поле]] ([[Општина Босилово]] и [[Општина Василево]]) — дводневна експедиција (30 април-2 мај);
:# [[Железник|Долина на Црна Река]] ([[Општина Демир Хисар]]) — дводневна експедиција (10-12 јули);
:# [[Прилепско Поле]] ([[Општина Прилеп]]) — дводневна експедиција (7-9 август); и
:# [[Кичевија|Горна Кичава]] ([[Општина Кичево]]) — дводневна експедиција (планирана за октомври).
== Прва експедиција ==
=== Струмичко Поле ===
[[Податотека:Maps of areas covered by Macedonian Wikiexpeditions.svg|мини|300п|десно|Карта на посетени села]]
Првата експедиција за оваа година повторно беше одредена во [[Струмичко-радовишка Котлина|Струмичката Котлина]], со што продолживме таму каде што застанавме минатата година со цел конечно да ги документираме струмичките села.
Во попладневните часови на 30 април 2025 година (четврток), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Струмица.
==== Прв ден ====
Бидејќи беше празник ([[Меѓународен ден на трудот|Први мај]]) ни кажаа дека дента нема да најдеме отворена пекарница, поради што го променивме планот на посета и најпрвин започнавме со посета на две села во непосредна близина на градот Струмица, селото [[Баница]] и [[Водоча]], како би можеле да седнеме на појадок по 9:30 часот. Првично сакавме да отидеме и до [[Вељуса]], но сепак во селото Баница имаше многу работи за фотографирање, па освен новата селска црква и манастирот над селото, поранешни отомански објекти, споменикот Струмин гроб, најдовме уште две селски цркви внатре во селото. Ова село е специфично бидејќи населението се изјаснува за православни Македонци, иако судејќи по нивниот изглед, многумина би рекле дека се работи за Роми. Во Водоча се задржавме исто така подолго време, бидејќи манастирот беше отворен и уживавме во конзервираниот внатрешен дел, неговиот двор и кратко поразговаравме со монахињите во манастирот.
По појадокот се упативме кон селата од Босилово, каде што и застанавме минатата година. Прво село за посета беше селото [[Секирник]], а потоа следуваше големото село [[Турново]]. И во двете села имаше бројни објекти за фотографирање и се задржавме исто така долго време. Од Турново се упативме кон двете села кои се речиси целосно споени, [[Иловица]] и [[Штука (село)|Штука]], познати во македонската понова историја за отворањето на рудник над овие села. Иловица поседува џамија и селска црква, додека во Штука има само црква, но и манастир над селото. Кај манастирот над Штука наидовме на повеќе излети од мештаните по повод Први мај, па така некои од нив Кирил и ги фотографираше на нивно барање. Над двете села се наоѓа и мало вештачко езеро.
На враќање скршнавме кон селото [[Радово (Струмичко)|Радово]], кое е едно од двете села во Македонија со преовладувачко македонско католичко население. Од таму продолживме кон селото [[Старо Балдовци]], каде пронајдовме џамија без минаре.
Потоа, продолживме кон селата [[Петралинци]] и [[Дрвош]], а на враќање отидовме до напуштеното село [[Хамзали]] и новоизградената црква „Св. Климент Охридски“, каде исто така имаше бројни излетници за празникот. Кога се враќавме од црквата, застанавме кај поранешните објекти на земјоделскиот комбинат во Хамзали каде наидовме на објекти и куќи во кои сѐ уште живеат луѓе. Од Хамзали со дрон го фотографиравме и местото на некогашното село Гечерлија или Стара Гечерлија.
Последни две села за посета од Општина Босилово ни беа селата [[Гечерлија]] и [[Сарај (Струмичко)|Сарај]], каде поради бројноста на објекти исто така доста долго време се задржавме. Во Сарај направивме фотографии и од новата католичка црква „Св. Димитриј“. По нив, како последно село го оставивме селото [[Дабиље]], низ кое толку пати пројдовме на оваа и на минатата експедиција.
==== Втор ден ====
Вториот ден немавме проблем да најдеме отворена пекарница, бидејќи беше сабота, така што не правевме промени во нашиот план за посета. Најпрвин започнавме со селото [[Добрејци]], а потоа продолживме со двете скоро споени села [[Просениково]] и [[Пиперево]]. Сите овие села имаа бројни објекти, па така не се движевме многу брзо. Во Пиперево најдовме исто така џамија започната одамна со изградба на нејзиното минаре, за која немаше претходни податоци дека постои.
По овие три села отидовме во општинското седиште [[Василево]], каде се задржавме подолго време за да ги пронајдеме сите објекти кои ги имавме забележано. Тука ја направивме одлуката дека првин ќе одиме до високопланинскиот дел на општината кај езерото [[Турија (езеро)|Турија]] и сите села источно од регионалниот пат Радовиш-Струмица, а подоцна во зависност од време ќе фотографираме некои села од западната страна.
Од Василево отидовме кон селата [[Доброшинци]] и [[Нова Маала]], а потоа се упативме и кон [[Висока Маала]], каде направивме и фотографии од две историски села, како и од езерото Турија. Откако завршивме со сите објекти во овие села се упативме покрај брегот на езерото Турија и отидовме кон селото [[Нивичино]], напуштено село во кое е останата само селската црква. Ова село е познато по [[Афера мис Стон|аферата Мис Стон]], односно тука била чувана [[Мис Елен Стон|Мис Стон]]. На враќање од Нивичино застанавме да го фотографираме историското село Рајанци.
Кога се вративме пак на регионалниот пат за Радовиш, продолживме во насока на Радовиш, и влеговме најпрвин во селото [[Сушево (Струмичко)|Сушево]], каде го фотографиравме и историското село [[Магалиново]]. Во ова село најдовме започнат параклис за кој немавме податок дека постои. Нов објект без податоци најдовме и во соседното [[Владиевци]], во новиот дел на селото, каде најдовме завршена црква. Со посетата на Старо Владиевци, малку повисоко од новиот дел, ја завршивме оваа експедиција.
==== Исход ====
Со фотографирани '''25 нови села, 5 историски села и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Црква „Св. Леонтиј“ - Водоча.jpg|Манастирската црква „Св. Леонтиј“
Податотека:Остатоци од џамија во Доброшинци 2.jpg|Остатоци од џамија во Доброшинци
Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Турново.jpg|Селската црква „Св. Ѓорѓи“ во Турново
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Иловица 10.jpg|Камена статуа на црквата „Св. Димитриј“ во Иловица
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Strumica Valley|Струмичко Поле}}
== Втора експедиција ==
=== Долина на Црна Река ===
Со втората експедиција решивме да се вратиме во областа [[Железник]], која ја имаме посетено во 2016 година и во која имаме направено доста пропусти во поглед на фотографирани објекти низ селата, а и немаме воопшто посетено десетина села околу самиот град [[Демир Хисар]] или пак ги имаме фотографирано само панорамски од далечина.
Во попладневните часови на 9 јули 2025 година (петок), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Крушево. Бевме сместени во Крушево поради близината, но и поради поголемиот избор на сместување и од логистички аспект.
==== Прв ден ====
Првиот дел го започнавме со појадокот во пекарницата „Калимеро“, а од таму продолживме преку регионалниот пат кон нашето прво село [[Журче]]. Претходно, на излезот од Крушево бевме запрени од вообичаена сообраќајна полициска контрола, но брзо продолживме надолу кон полето. Покрај дронската фотографија на селото Журче, ги посетивме двете селски цркви, од „Св. Илија“ воопшто немавме, додека од „Успение на Пресвета Богородица“ направиме подобри и повеќе фотографии. Направивме и повеќе фотографии од сретселото и општествените установи (училиштето, задружниот дом), како и од споменикот.
Продолжувајќи понатаму, стигнавме до [[Сладуево]], каде направивме понови и повеќе фотографии од селската црква „Св. Илија“, како и дронска фотографија на ова мало село. Во [[Белче]] направивме фотографии од селското училиште и од селската црква „Св. Никола“, како и од самото село, бидејќи досега имавме само една фотографија од селото. Од Белче продолживме кон [[Граиште]], каде ги посетивме селската црква „Св. Леонтиј“ и манастирската црква „Св. Тома“, од која немавме воопшто фотографии. Со дронот направивме фотографии од селото и од тврдината Градиште над селото, додека црквата „Св. Петка“ не ја пронајдовме.
Во [[Бараково]] направивме фотографии од споменикот на сретсело и од селската црква „Рождество на Пресвета Богородица“, која е сместена над некогашната пруга до Сопотница. Од Бараково продолживме кон [[Единаковци]] каде ги фотографиравме селската црква „Св. Никола“, млинот „Брест“ и споменикот на НОБ. Со овој крак од полето завршивме со селото [[Света]], каде ги фотографиравме двете селски цркви, некогашните бугарски воени гробишта и други објекти низ селото. Со дронот ја фотографиравме и позицијата на некогашното село [[Метимирци]].
Потоа, продолживме кон селото [[Вардино]], во кое се упативме до селските цркви од кои немавме фотографии, а во меѓувреме го фотографиравме со дронот селото и го сликавме училиштето. Од Вардино отидовме во споените села [[Кутретино]] и [[Суводол (Демирхисарско)|Суводол]], кои ја делат селската црква „Св. Константин и Елена“ и основното училиште, додека Суводол поседува нов манастир над него, каде се наоѓа и мало езеро. Во Суводол ја фотографиравме и селската џамија.
Од Суводол се упативме кон последниот крак од полето, па така најпрвин се упативме кон селото [[Стругово]], каде ја фотографиравме селската црква „Св. Атанасиј“ и се упативме кон селото [[Загориче]], кое веќе го имавме посетено, но немавме фотографии од црквата „Св. Никола“. Од патот кај црквата сакавме и да отидеме од манастирот „Св. Антонио“ на Стругово, но поради каллив пат се откажавме и тогаш ги фотографиравме манастирот, селата Стругово, Загориче и [[Утово]], како и историското село [[Крагуево]] со нашиот дрон.
Преку Утово се упативме кон [[Обедник]] каде направивме нови фотографии од селската црква и џамијата и нови фотографии од селското училиште и продолживме кон [[Смилево]]. Таму најпрвин отидовме до манастирот „Св. Петар и Павле“, каде се спремаше прославата за [[Петровден]], а потоа се спуштивме кон селото за да ги фотографираме останатите селски цркви и споменици во селото. Од музејот и спомен-паркот на Даме Груев не правевме нови фотографии бидејќи претходните беа одлични.
Бидејќи имавме уште време, а вечерата ни беше планирана во ресторанот „Горна Куќа“ во Слепче се одлучиме да отидеме до манастирот во [[Лесково]], до кој води пат од манастирот во Слепче. Кога стигнавме во убаво одржуваниот манастир на Лесково го пуштивме нашиот дрон за да ја фотографираме местоположбата на селото, во кое најверојатно е останата само градбата на селската црква, но за жал е многу тешко да се дојде до таму.
Со тоа планот за првиот ден беше исполнет без малку во целост.
==== Втор ден ====
Вториот ден повторно го започнавме од Крушево, но овојпат со појадок во ресторанот во центарот пред да продолжиме кон Демир Хисар. Таму ставивме гориво и го фотографиравме со дрон историското село [[Демир Хисар|Мургашево]], кое денес е целосно споено со гратчето. Потоа, продолживме кон [[Слепче (Демирхисарско)|Слепче]], но најпрвин отидовме до историското село [[Добромирово]] каде е останат манастир. Во Слепче се задржавме подолго време во манастирот, а потоа и во селската црква и училиштето.
Од Слепче отидовме кон уште едно големо село во овој крај, [[Сопотница]], но најпрвин влеговме во соседното [[Суво Грло (Демирхисарско)|Суво Грло]], каде со дрон ја фотографиравме селската црква, додека од манастирот „Св. Богородица“ отидовме пеш. Во Сопотница се задржавме исто така подолго бидејќи имаше доста објекти за фотографирање како поранешно општинско седиште. Ја фотографиравме и железничката станица, која уште е зачувана, што е некогашна крајна станица на линијата Бакарно Гумно-Сопотница. Од Сопотница се качивме по патот кон манастирот за да отидеме до селото [[Радово (Демирхисарско)|Радово]]. До манастирот водеше макадам пат, а подоцна започна асфалт кој траеше кратко време. Во Радово ја најдовме лесно црквата, но пристапот до нејзе беше речиси невозможен поради обраснатата вегетација. Селото е преполно со стари камени куќи, кои се во процес на распаѓање.
Од Радово се упативме кон [[Жван]], кое иако го имавме посетено пројдовме доста време во неговата околина, бидејќи ги фотографиравме повторно селските цркви, но и двата манастира во неговата околина до кои водеа земјени патишта. Поради тоа, во селото решивме да го промениме планот и да појдеме уште до селата [[Церово (Демирхисарско)|Церово]] и [[Боиште]], кои воопшто не се посетени и да ја завршиме експедицијата. Најпрвин се упативме кон Боиште, на чиј пат беа двете од трите селски цркви, а во селото ја најдовме селската црква, која е доста голема, и селското училиште. Патот до селото Боиште по просторниот план на Македонија е предвиден да биде регионален пат и да излегува во ресенското село [[Кривени]], но за жал е само земјен пат, кој на моменти е во лоша состојба. Од Боиште отидовме и до Церово, каде на сретсело се наоѓа селската црква и со тоа ја завршивме експедицијата.
==== Исход ====
Со фотографирани '''10 нови села, 3 историски села и поминати над 600 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Џамија во Суводол 2.jpg|Минаре на џамија во Суводол
Податотека:Гнездо со штрк во Света.jpg|Гнездо со штрк во Света
Податотека:Летен пејзаж кај Жван.jpg|Летен пејзаж кај Жван
Податотека:Традиционална куќа во Радово.jpg|Традиционална куќа во Радово
Податотека:Тутун во Единаковци.jpg|Тутун во Единаковци
Податотека:Црква „Св. Тома“ - Граиште.jpg|Манастирската црква „Св. Тома“ во Граиште
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Crna River Valley|Железник}}
== Трета експедиција ==
=== Прилепско Поле ===
==== Прв ден ====
==== Втор ден ====
==== Исход ====
Со фотографирани '''24 нови села, 1 историско село и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Бензинска пумпа во Канатларци.jpg|Бензинска пумпа во Канатларци
Податотека:Остатоци од градба во Марул.jpg|Остатоци од градба во Марул
Податотека:Планинарски дом „Дервен“.jpg|Некогашниот планинарски дом „Дервен“
Податотека:Споменик на НОБ кај Дабница.jpg|Споменикот за стреланите мештани од Дабница
Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Мало Рувци.jpg|Поглед на црквата „Вознесение Христово“ во Мало Рувци
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Подмол 5.jpg|Припратата на црквата „Св. Димитриј“ во Подмол
Податотека:Црква „Св. Петка“ - Леништа 5.jpg|Внатрешноста на црквата „Св. Петка“ во Леништа
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Prilep Region|Прилепско Поле}}
== Поврзано ==
* [[Википедија:Викиекспедиции 2026/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Викиекспедиции 2026| ]]
[[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година|Викиекспедиции]]
2flkkcpjyikzghbw9cdv5s3qb8ys0m2
5608841
5608829
2026-08-13T11:00:44Z
Ehrlich91
24281
/* Долина на Црна Река */
5608841
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
| <center><big>'''ВикиПроект'''<br>'''„Викиекспедиции“'''</big></center>
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikimedia MKD.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Викиекспедиции.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikipedia-logo.svg|150п]]
|}
{{кратенка|ВП:ЕКСПЕДИЦИИ}}
Во текот на 2026 година планирани се четири '''[[Википедија:Викиекспедиции|викиекспедиции]]''', со кои би биле опфатени следните области:
:# [[Струмичко Поле]] ([[Општина Босилово]] и [[Општина Василево]]) — дводневна експедиција (30 април-2 мај);
:# [[Железник|Долина на Црна Река]] ([[Општина Демир Хисар]]) — дводневна експедиција (10-12 јули);
:# [[Прилепско Поле]] ([[Општина Прилеп]]) — дводневна експедиција (7-9 август); и
:# [[Кичевија|Горна Кичава]] ([[Општина Кичево]]) — дводневна експедиција (планирана за октомври).
== Прва експедиција ==
=== Струмичко Поле ===
[[Податотека:Maps of areas covered by Macedonian Wikiexpeditions.svg|мини|300п|десно|Карта на посетени села]]
Првата експедиција за оваа година повторно беше одредена во [[Струмичко-радовишка Котлина|Струмичката Котлина]], со што продолживме таму каде што застанавме минатата година со цел конечно да ги документираме струмичките села.
Во попладневните часови на 30 април 2025 година (четврток), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Струмица.
==== Прв ден ====
Бидејќи беше празник ([[Меѓународен ден на трудот|Први мај]]) ни кажаа дека дента нема да најдеме отворена пекарница, поради што го променивме планот на посета и најпрвин започнавме со посета на две села во непосредна близина на градот Струмица, селото [[Баница]] и [[Водоча]], како би можеле да седнеме на појадок по 9:30 часот. Првично сакавме да отидеме и до [[Вељуса]], но сепак во селото Баница имаше многу работи за фотографирање, па освен новата селска црква и манастирот над селото, поранешни отомански објекти, споменикот Струмин гроб, најдовме уште две селски цркви внатре во селото. Ова село е специфично бидејќи населението се изјаснува за православни Македонци, иако судејќи по нивниот изглед, многумина би рекле дека се работи за Роми. Во Водоча се задржавме исто така подолго време, бидејќи манастирот беше отворен и уживавме во конзервираниот внатрешен дел, неговиот двор и кратко поразговаравме со монахињите во манастирот.
По појадокот се упативме кон селата од Босилово, каде што и застанавме минатата година. Прво село за посета беше селото [[Секирник]], а потоа следуваше големото село [[Турново]]. И во двете села имаше бројни објекти за фотографирање и се задржавме исто така долго време. Од Турново се упативме кон двете села кои се речиси целосно споени, [[Иловица]] и [[Штука (село)|Штука]], познати во македонската понова историја за отворањето на рудник над овие села. Иловица поседува џамија и селска црква, додека во Штука има само црква, но и манастир над селото. Кај манастирот над Штука наидовме на повеќе излети од мештаните по повод Први мај, па така некои од нив Кирил и ги фотографираше на нивно барање. Над двете села се наоѓа и мало вештачко езеро.
На враќање скршнавме кон селото [[Радово (Струмичко)|Радово]], кое е едно од двете села во Македонија со преовладувачко македонско католичко население. Од таму продолживме кон селото [[Старо Балдовци]], каде пронајдовме џамија без минаре.
Потоа, продолживме кон селата [[Петралинци]] и [[Дрвош]], а на враќање отидовме до напуштеното село [[Хамзали]] и новоизградената црква „Св. Климент Охридски“, каде исто така имаше бројни излетници за празникот. Кога се враќавме од црквата, застанавме кај поранешните објекти на земјоделскиот комбинат во Хамзали каде наидовме на објекти и куќи во кои сѐ уште живеат луѓе. Од Хамзали со дрон го фотографиравме и местото на некогашното село Гечерлија или Стара Гечерлија.
Последни две села за посета од Општина Босилово ни беа селата [[Гечерлија]] и [[Сарај (Струмичко)|Сарај]], каде поради бројноста на објекти исто така доста долго време се задржавме. Во Сарај направивме фотографии и од новата католичка црква „Св. Димитриј“. По нив, како последно село го оставивме селото [[Дабиље]], низ кое толку пати пројдовме на оваа и на минатата експедиција.
==== Втор ден ====
Вториот ден немавме проблем да најдеме отворена пекарница, бидејќи беше сабота, така што не правевме промени во нашиот план за посета. Најпрвин започнавме со селото [[Добрејци]], а потоа продолживме со двете скоро споени села [[Просениково]] и [[Пиперево]]. Сите овие села имаа бројни објекти, па така не се движевме многу брзо. Во Пиперево најдовме исто така џамија започната одамна со изградба на нејзиното минаре, за која немаше претходни податоци дека постои.
По овие три села отидовме во општинското седиште [[Василево]], каде се задржавме подолго време за да ги пронајдеме сите објекти кои ги имавме забележано. Тука ја направивме одлуката дека првин ќе одиме до високопланинскиот дел на општината кај езерото [[Турија (езеро)|Турија]] и сите села источно од регионалниот пат Радовиш-Струмица, а подоцна во зависност од време ќе фотографираме некои села од западната страна.
Од Василево отидовме кон селата [[Доброшинци]] и [[Нова Маала]], а потоа се упативме и кон [[Висока Маала]], каде направивме и фотографии од две историски села, како и од езерото Турија. Откако завршивме со сите објекти во овие села се упативме покрај брегот на езерото Турија и отидовме кон селото [[Нивичино]], напуштено село во кое е останата само селската црква. Ова село е познато по [[Афера мис Стон|аферата Мис Стон]], односно тука била чувана [[Мис Елен Стон|Мис Стон]]. На враќање од Нивичино застанавме да го фотографираме историското село Рајанци.
Кога се вративме пак на регионалниот пат за Радовиш, продолживме во насока на Радовиш, и влеговме најпрвин во селото [[Сушево (Струмичко)|Сушево]], каде го фотографиравме и историското село [[Магалиново]]. Во ова село најдовме започнат параклис за кој немавме податок дека постои. Нов објект без податоци најдовме и во соседното [[Владиевци]], во новиот дел на селото, каде најдовме завршена црква. Со посетата на Старо Владиевци, малку повисоко од новиот дел, ја завршивме оваа експедиција.
==== Исход ====
Со фотографирани '''25 нови села, 5 историски села и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Црква „Св. Леонтиј“ - Водоча.jpg|Манастирската црква „Св. Леонтиј“
Податотека:Остатоци од џамија во Доброшинци 2.jpg|Остатоци од џамија во Доброшинци
Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Турново.jpg|Селската црква „Св. Ѓорѓи“ во Турново
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Иловица 10.jpg|Камена статуа на црквата „Св. Димитриј“ во Иловица
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Strumica Valley|Струмичко Поле}}
== Втора експедиција ==
=== Долина на Црна Река ===
Со втората експедиција решивме да се вратиме во областа [[Железник]], која ја имаме посетено во 2016 година и во која имаме направено доста пропусти во поглед на фотографирани објекти низ селата, а и немаме воопшто посетено десетина села околу самиот град [[Демир Хисар]] или пак ги имаме фотографирано само панорамски од далечина.
Во попладневните часови на 9 јули 2025 година (петок), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps|MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Крушево. Бевме сместени во Крушево поради близината, но и поради поголемиот избор на сместување и од логистички аспект.
==== Прв ден ====
Првиот дел го започнавме со појадокот во пекарницата „Калимеро“, а од таму продолживме преку регионалниот пат кон нашето прво село [[Журче]]. Претходно, на излезот од Крушево бевме запрени од вообичаена сообраќајна полициска контрола, но брзо продолживме надолу кон полето. Покрај дронската фотографија на селото Журче, ги посетивме двете селски цркви, од „Св. Илија“ воопшто немавме, додека од „Успение на Пресвета Богородица“ направиме подобри и повеќе фотографии. Направивме и повеќе фотографии од сретселото и општествените установи (училиштето, задружниот дом), како и од споменикот.
Продолжувајќи понатаму, стигнавме до [[Сладуево]], каде направивме понови и повеќе фотографии од селската црква „Св. Илија“, како и дронска фотографија на ова мало село. Во [[Белче]] направивме фотографии од селското училиште и од селската црква „Св. Никола“, како и од самото село, бидејќи досега имавме само една фотографија од селото. Од Белче продолживме кон [[Граиште]], каде ги посетивме селската црква „Св. Леонтиј“ и манастирската црква „Св. Тома“, од која немавме воопшто фотографии. Со дронот направивме фотографии од селото и од тврдината Градиште над селото, додека црквата „Св. Петка“ не ја пронајдовме.
Во [[Бараково]] направивме фотографии од споменикот на сретсело и од селската црква „Рождество на Пресвета Богородица“, која е сместена над некогашната пруга до Сопотница. Од Бараково продолживме кон [[Единаковци]] каде ги фотографиравме селската црква „Св. Никола“, млинот „Брест“ и споменикот на НОБ. Со овој крак од полето завршивме со селото [[Света]], каде ги фотографиравме двете селски цркви, некогашните бугарски воени гробишта и други објекти низ селото. Со дронот ја фотографиравме и позицијата на некогашното село [[Метимирци]].
Потоа, продолживме кон селото [[Вардино]], во кое се упативме до селските цркви од кои немавме фотографии, а во меѓувреме го фотографиравме со дронот селото и го сликавме училиштето. Од Вардино отидовме во споените села [[Кутретино]] и [[Суводол (Демирхисарско)|Суводол]], кои ја делат селската црква „Св. Константин и Елена“ и основното училиште, додека Суводол поседува нов манастир над него, каде се наоѓа и мало езеро. Во Суводол ја фотографиравме и селската џамија.
Од Суводол се упативме кон последниот крак од полето, па така најпрвин се упативме кон селото [[Стругово]], каде ја фотографиравме селската црква „Св. Атанасиј“ и се упативме кон селото [[Загориче]], кое веќе го имавме посетено, но немавме фотографии од црквата „Св. Никола“. Од патот кај црквата сакавме и да отидеме од манастирот „Св. Антонио“ на Стругово, но поради каллив пат се откажавме и тогаш ги фотографиравме манастирот, селата Стругово, Загориче и [[Утово]], како и историското село [[Крагуево]] со нашиот дрон.
Преку Утово се упативме кон [[Обедник]] каде направивме нови фотографии од селската црква и џамијата и нови фотографии од селското училиште и продолживме кон [[Смилево]]. Таму најпрвин отидовме до манастирот „Св. Петар и Павле“, каде се спремаше прославата за [[Петровден]], а потоа се спуштивме кон селото за да ги фотографираме останатите селски цркви и споменици во селото. Од музејот и спомен-паркот на Даме Груев не правевме нови фотографии бидејќи претходните беа одлични.
Бидејќи имавме уште време, а вечерата ни беше планирана во ресторанот „Горна Куќа“ во Слепче се одлучиме да отидеме до манастирот во [[Лесково]], до кој води пат од манастирот во Слепче. Кога стигнавме во убаво одржуваниот манастир на Лесково го пуштивме нашиот дрон за да ја фотографираме местоположбата на селото, во кое најверојатно е останата само градбата на селската црква, но за жал е многу тешко да се дојде до таму.
Со тоа планот за првиот ден беше исполнет без малку во целост.
==== Втор ден ====
Вториот ден повторно го започнавме од Крушево, но овојпат со појадок во ресторанот во центарот пред да продолжиме кон Демир Хисар. Таму ставивме гориво и го фотографиравме со дрон историското село [[Демир Хисар|Мургашево]], кое денес е целосно споено со гратчето. Потоа, продолживме кон [[Слепче (Демирхисарско)|Слепче]], но најпрвин отидовме до историското село [[Добромирово]] каде е останат манастир. Во Слепче се задржавме подолго време во манастирот, а потоа и во селската црква и училиштето.
Од Слепче отидовме кон уште едно големо село во овој крај, [[Сопотница]], но најпрвин влеговме во соседното [[Суво Грло (Демирхисарско)|Суво Грло]], каде со дрон ја фотографиравме селската црква, додека од манастирот „Св. Богородица“ отидовме пеш. Во Сопотница се задржавме исто така подолго бидејќи имаше доста објекти за фотографирање како поранешно општинско седиште. Ја фотографиравме и железничката станица, која уште е зачувана, што е некогашна крајна станица на линијата Бакарно Гумно-Сопотница. Од Сопотница се качивме по патот кон манастирот за да отидеме до селото [[Радово (Демирхисарско)|Радово]]. До манастирот водеше макадам пат, а подоцна започна асфалт кој траеше кратко време. Во Радово ја најдовме лесно црквата, но пристапот до нејзе беше речиси невозможен поради обраснатата вегетација. Селото е преполно со стари камени куќи, кои се во процес на распаѓање.
Од Радово се упативме кон [[Жван]], кое иако го имавме посетено пројдовме доста време во неговата околина, бидејќи ги фотографиравме повторно селските цркви, но и двата манастира во неговата околина до кои водеа земјени патишта. Поради тоа, во селото решивме да го промениме планот и да појдеме уште до селата [[Церово (Демирхисарско)|Церово]] и [[Боиште]], кои воопшто не се посетени и да ја завршиме експедицијата. Најпрвин се упативме кон Боиште, на чиј пат беа двете од трите селски цркви, а во селото ја најдовме селската црква, која е доста голема, и селското училиште. Патот до селото Боиште по просторниот план на Македонија е предвиден да биде регионален пат и да излегува во ресенското село [[Кривени]], но за жал е само земјен пат, кој на моменти е во лоша состојба. Од Боиште отидовме и до Церово, каде на сретсело се наоѓа селската црква и со тоа ја завршивме експедицијата.
==== Исход ====
Со фотографирани '''10 нови села, 3 историски села и поминати над 600 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Џамија во Суводол 2.jpg|Минаре на џамија во Суводол
Податотека:Гнездо со штрк во Света.jpg|Гнездо со штрк во Света
Податотека:Летен пејзаж кај Жван.jpg|Летен пејзаж кај Жван
Податотека:Традиционална куќа во Радово.jpg|Традиционална куќа во Радово
Податотека:Тутун во Единаковци.jpg|Тутун во Единаковци
Податотека:Црква „Св. Тома“ - Граиште.jpg|Манастирската црква „Св. Тома“ во Граиште
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Crna River Valley|Железник}}
== Трета експедиција ==
=== Прилепско Поле ===
==== Прв ден ====
==== Втор ден ====
==== Исход ====
Со фотографирани '''24 нови села, 1 историско село и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Бензинска пумпа во Канатларци.jpg|Бензинска пумпа во Канатларци
Податотека:Остатоци од градба во Марул.jpg|Остатоци од градба во Марул
Податотека:Планинарски дом „Дервен“.jpg|Некогашниот планинарски дом „Дервен“
Податотека:Споменик на НОБ кај Дабница.jpg|Споменикот за стреланите мештани од Дабница
Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Мало Рувци.jpg|Поглед на црквата „Вознесение Христово“ во Мало Рувци
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Подмол 5.jpg|Припратата на црквата „Св. Димитриј“ во Подмол
Податотека:Црква „Св. Петка“ - Леништа 5.jpg|Внатрешноста на црквата „Св. Петка“ во Леништа
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Prilep Region|Прилепско Поле}}
== Поврзано ==
* [[Википедија:Викиекспедиции 2026/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Викиекспедиции 2026| ]]
[[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година|Викиекспедиции]]
322q5u8hyaq2hyyb5804x1a787xje1j
5608875
5608841
2026-08-13T11:47:12Z
Ehrlich91
24281
/* Трета експедиција */
5608875
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
| <center><big>'''ВикиПроект'''<br>'''„Викиекспедиции“'''</big></center>
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikimedia MKD.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Викиекспедиции.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikipedia-logo.svg|150п]]
|}
{{кратенка|ВП:ЕКСПЕДИЦИИ}}
Во текот на 2026 година планирани се четири '''[[Википедија:Викиекспедиции|викиекспедиции]]''', со кои би биле опфатени следните области:
:# [[Струмичко Поле]] ([[Општина Босилово]] и [[Општина Василево]]) — дводневна експедиција (30 април-2 мај);
:# [[Железник|Долина на Црна Река]] ([[Општина Демир Хисар]]) — дводневна експедиција (10-12 јули);
:# [[Прилепско Поле]] ([[Општина Прилеп]]) — дводневна експедиција (7-9 август); и
:# [[Кичевија|Горна Кичава]] ([[Општина Кичево]]) — дводневна експедиција (планирана за октомври).
== Прва експедиција ==
=== Струмичко Поле ===
[[Податотека:Maps of areas covered by Macedonian Wikiexpeditions.svg|мини|300п|десно|Карта на посетени села]]
Првата експедиција за оваа година повторно беше одредена во [[Струмичко-радовишка Котлина|Струмичката Котлина]], со што продолживме таму каде што застанавме минатата година со цел конечно да ги документираме струмичките села.
Во попладневните часови на 30 април 2025 година (четврток), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Струмица.
==== Прв ден ====
Бидејќи беше празник ([[Меѓународен ден на трудот|Први мај]]) ни кажаа дека дента нема да најдеме отворена пекарница, поради што го променивме планот на посета и најпрвин започнавме со посета на две села во непосредна близина на градот Струмица, селото [[Баница]] и [[Водоча]], како би можеле да седнеме на појадок по 9:30 часот. Првично сакавме да отидеме и до [[Вељуса]], но сепак во селото Баница имаше многу работи за фотографирање, па освен новата селска црква и манастирот над селото, поранешни отомански објекти, споменикот Струмин гроб, најдовме уште две селски цркви внатре во селото. Ова село е специфично бидејќи населението се изјаснува за православни Македонци, иако судејќи по нивниот изглед, многумина би рекле дека се работи за Роми. Во Водоча се задржавме исто така подолго време, бидејќи манастирот беше отворен и уживавме во конзервираниот внатрешен дел, неговиот двор и кратко поразговаравме со монахињите во манастирот.
По појадокот се упативме кон селата од Босилово, каде што и застанавме минатата година. Прво село за посета беше селото [[Секирник]], а потоа следуваше големото село [[Турново]]. И во двете села имаше бројни објекти за фотографирање и се задржавме исто така долго време. Од Турново се упативме кон двете села кои се речиси целосно споени, [[Иловица]] и [[Штука (село)|Штука]], познати во македонската понова историја за отворањето на рудник над овие села. Иловица поседува џамија и селска црква, додека во Штука има само црква, но и манастир над селото. Кај манастирот над Штука наидовме на повеќе излети од мештаните по повод Први мај, па така некои од нив Кирил и ги фотографираше на нивно барање. Над двете села се наоѓа и мало вештачко езеро.
На враќање скршнавме кон селото [[Радово (Струмичко)|Радово]], кое е едно од двете села во Македонија со преовладувачко македонско католичко население. Од таму продолживме кон селото [[Старо Балдовци]], каде пронајдовме џамија без минаре.
Потоа, продолживме кон селата [[Петралинци]] и [[Дрвош]], а на враќање отидовме до напуштеното село [[Хамзали]] и новоизградената црква „Св. Климент Охридски“, каде исто така имаше бројни излетници за празникот. Кога се враќавме од црквата, застанавме кај поранешните објекти на земјоделскиот комбинат во Хамзали каде наидовме на објекти и куќи во кои сѐ уште живеат луѓе. Од Хамзали со дрон го фотографиравме и местото на некогашното село Гечерлија или Стара Гечерлија.
Последни две села за посета од Општина Босилово ни беа селата [[Гечерлија]] и [[Сарај (Струмичко)|Сарај]], каде поради бројноста на објекти исто така доста долго време се задржавме. Во Сарај направивме фотографии и од новата католичка црква „Св. Димитриј“. По нив, како последно село го оставивме селото [[Дабиље]], низ кое толку пати пројдовме на оваа и на минатата експедиција.
==== Втор ден ====
Вториот ден немавме проблем да најдеме отворена пекарница, бидејќи беше сабота, така што не правевме промени во нашиот план за посета. Најпрвин започнавме со селото [[Добрејци]], а потоа продолживме со двете скоро споени села [[Просениково]] и [[Пиперево]]. Сите овие села имаа бројни објекти, па така не се движевме многу брзо. Во Пиперево најдовме исто така џамија започната одамна со изградба на нејзиното минаре, за која немаше претходни податоци дека постои.
По овие три села отидовме во општинското седиште [[Василево]], каде се задржавме подолго време за да ги пронајдеме сите објекти кои ги имавме забележано. Тука ја направивме одлуката дека првин ќе одиме до високопланинскиот дел на општината кај езерото [[Турија (езеро)|Турија]] и сите села источно од регионалниот пат Радовиш-Струмица, а подоцна во зависност од време ќе фотографираме некои села од западната страна.
Од Василево отидовме кон селата [[Доброшинци]] и [[Нова Маала]], а потоа се упативме и кон [[Висока Маала]], каде направивме и фотографии од две историски села, како и од езерото Турија. Откако завршивме со сите објекти во овие села се упативме покрај брегот на езерото Турија и отидовме кон селото [[Нивичино]], напуштено село во кое е останата само селската црква. Ова село е познато по [[Афера мис Стон|аферата Мис Стон]], односно тука била чувана [[Мис Елен Стон|Мис Стон]]. На враќање од Нивичино застанавме да го фотографираме историското село Рајанци.
Кога се вративме пак на регионалниот пат за Радовиш, продолживме во насока на Радовиш, и влеговме најпрвин во селото [[Сушево (Струмичко)|Сушево]], каде го фотографиравме и историското село [[Магалиново]]. Во ова село најдовме започнат параклис за кој немавме податок дека постои. Нов објект без податоци најдовме и во соседното [[Владиевци]], во новиот дел на селото, каде најдовме завршена црква. Со посетата на Старо Владиевци, малку повисоко од новиот дел, ја завршивме оваа експедиција.
==== Исход ====
Со фотографирани '''25 нови села, 5 историски села и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Црква „Св. Леонтиј“ - Водоча.jpg|Манастирската црква „Св. Леонтиј“
Податотека:Остатоци од џамија во Доброшинци 2.jpg|Остатоци од џамија во Доброшинци
Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Турново.jpg|Селската црква „Св. Ѓорѓи“ во Турново
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Иловица 10.jpg|Камена статуа на црквата „Св. Димитриј“ во Иловица
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Strumica Valley|Струмичко Поле}}
== Втора експедиција ==
=== Долина на Црна Река ===
Со втората експедиција решивме да се вратиме во областа [[Железник]], која ја имаме посетено во 2016 година и во која имаме направено доста пропусти во поглед на фотографирани објекти низ селата, а и немаме воопшто посетено десетина села околу самиот град [[Демир Хисар]] или пак ги имаме фотографирано само панорамски од далечина.
Во попладневните часови на 9 јули 2025 година (петок), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps|MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Крушево. Бевме сместени во Крушево поради близината, но и поради поголемиот избор на сместување и од логистички аспект.
==== Прв ден ====
Првиот дел го започнавме со појадокот во пекарницата „Калимеро“, а од таму продолживме преку регионалниот пат кон нашето прво село [[Журче]]. Претходно, на излезот од Крушево бевме запрени од вообичаена сообраќајна полициска контрола, но брзо продолживме надолу кон полето. Покрај дронската фотографија на селото Журче, ги посетивме двете селски цркви, од „Св. Илија“ воопшто немавме, додека од „Успение на Пресвета Богородица“ направиме подобри и повеќе фотографии. Направивме и повеќе фотографии од сретселото и општествените установи (училиштето, задружниот дом), како и од споменикот.
Продолжувајќи понатаму, стигнавме до [[Сладуево]], каде направивме понови и повеќе фотографии од селската црква „Св. Илија“, како и дронска фотографија на ова мало село. Во [[Белче]] направивме фотографии од селското училиште и од селската црква „Св. Никола“, како и од самото село, бидејќи досега имавме само една фотографија од селото. Од Белче продолживме кон [[Граиште]], каде ги посетивме селската црква „Св. Леонтиј“ и манастирската црква „Св. Тома“, од која немавме воопшто фотографии. Со дронот направивме фотографии од селото и од тврдината Градиште над селото, додека црквата „Св. Петка“ не ја пронајдовме.
Во [[Бараково]] направивме фотографии од споменикот на сретсело и од селската црква „Рождество на Пресвета Богородица“, која е сместена над некогашната пруга до Сопотница. Од Бараково продолживме кон [[Единаковци]] каде ги фотографиравме селската црква „Св. Никола“, млинот „Брест“ и споменикот на НОБ. Со овој крак од полето завршивме со селото [[Света]], каде ги фотографиравме двете селски цркви, некогашните бугарски воени гробишта и други објекти низ селото. Со дронот ја фотографиравме и позицијата на некогашното село [[Метимирци]].
Потоа, продолживме кон селото [[Вардино]], во кое се упативме до селските цркви од кои немавме фотографии, а во меѓувреме го фотографиравме со дронот селото и го сликавме училиштето. Од Вардино отидовме во споените села [[Кутретино]] и [[Суводол (Демирхисарско)|Суводол]], кои ја делат селската црква „Св. Константин и Елена“ и основното училиште, додека Суводол поседува нов манастир над него, каде се наоѓа и мало езеро. Во Суводол ја фотографиравме и селската џамија.
Од Суводол се упативме кон последниот крак од полето, па така најпрвин се упативме кон селото [[Стругово]], каде ја фотографиравме селската црква „Св. Атанасиј“ и се упативме кон селото [[Загориче]], кое веќе го имавме посетено, но немавме фотографии од црквата „Св. Никола“. Од патот кај црквата сакавме и да отидеме од манастирот „Св. Антонио“ на Стругово, но поради каллив пат се откажавме и тогаш ги фотографиравме манастирот, селата Стругово, Загориче и [[Утово]], како и историското село [[Крагуево]] со нашиот дрон.
Преку Утово се упативме кон [[Обедник]] каде направивме нови фотографии од селската црква и џамијата и нови фотографии од селското училиште и продолживме кон [[Смилево]]. Таму најпрвин отидовме до манастирот „Св. Петар и Павле“, каде се спремаше прославата за [[Петровден]], а потоа се спуштивме кон селото за да ги фотографираме останатите селски цркви и споменици во селото. Од музејот и спомен-паркот на Даме Груев не правевме нови фотографии бидејќи претходните беа одлични.
Бидејќи имавме уште време, а вечерата ни беше планирана во ресторанот „Горна Куќа“ во Слепче се одлучиме да отидеме до манастирот во [[Лесково]], до кој води пат од манастирот во Слепче. Кога стигнавме во убаво одржуваниот манастир на Лесково го пуштивме нашиот дрон за да ја фотографираме местоположбата на селото, во кое најверојатно е останата само градбата на селската црква, но за жал е многу тешко да се дојде до таму.
Со тоа планот за првиот ден беше исполнет без малку во целост.
==== Втор ден ====
Вториот ден повторно го започнавме од Крушево, но овојпат со појадок во ресторанот во центарот пред да продолжиме кон Демир Хисар. Таму ставивме гориво и го фотографиравме со дрон историското село [[Демир Хисар|Мургашево]], кое денес е целосно споено со гратчето. Потоа, продолживме кон [[Слепче (Демирхисарско)|Слепче]], но најпрвин отидовме до историското село [[Добромирово]] каде е останат манастир. Во Слепче се задржавме подолго време во манастирот, а потоа и во селската црква и училиштето.
Од Слепче отидовме кон уште едно големо село во овој крај, [[Сопотница]], но најпрвин влеговме во соседното [[Суво Грло (Демирхисарско)|Суво Грло]], каде со дрон ја фотографиравме селската црква, додека од манастирот „Св. Богородица“ отидовме пеш. Во Сопотница се задржавме исто така подолго бидејќи имаше доста објекти за фотографирање како поранешно општинско седиште. Ја фотографиравме и железничката станица, која уште е зачувана, што е некогашна крајна станица на линијата Бакарно Гумно-Сопотница. Од Сопотница се качивме по патот кон манастирот за да отидеме до селото [[Радово (Демирхисарско)|Радово]]. До манастирот водеше макадам пат, а подоцна започна асфалт кој траеше кратко време. Во Радово ја најдовме лесно црквата, но пристапот до нејзе беше речиси невозможен поради обраснатата вегетација. Селото е преполно со стари камени куќи, кои се во процес на распаѓање.
Од Радово се упативме кон [[Жван]], кое иако го имавме посетено пројдовме доста време во неговата околина, бидејќи ги фотографиравме повторно селските цркви, но и двата манастира во неговата околина до кои водеа земјени патишта. Поради тоа, во селото решивме да го промениме планот и да појдеме уште до селата [[Церово (Демирхисарско)|Церово]] и [[Боиште]], кои воопшто не се посетени и да ја завршиме експедицијата. Најпрвин се упативме кон Боиште, на чиј пат беа двете од трите селски цркви, а во селото ја најдовме селската црква, која е доста голема, и селското училиште. Патот до селото Боиште по просторниот план на Македонија е предвиден да биде регионален пат и да излегува во ресенското село [[Кривени]], но за жал е само земјен пат, кој на моменти е во лоша состојба. Од Боиште отидовме и до Церово, каде на сретсело се наоѓа селската црква и со тоа ја завршивме експедицијата.
==== Исход ====
Со фотографирани '''10 нови села, 3 историски села и поминати над 600 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Џамија во Суводол 2.jpg|Минаре на џамија во Суводол
Податотека:Гнездо со штрк во Света.jpg|Гнездо со штрк во Света
Податотека:Летен пејзаж кај Жван.jpg|Летен пејзаж кај Жван
Податотека:Традиционална куќа во Радово.jpg|Традиционална куќа во Радово
Податотека:Тутун во Единаковци.jpg|Тутун во Единаковци
Податотека:Црква „Св. Тома“ - Граиште.jpg|Манастирската црква „Св. Тома“ во Граиште
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Crna River Valley|Железник}}
== Трета експедиција ==
=== Прилепско Поле ===
Со третата експедиција бевме решени да ја затвориме дупката на непосетени села во [[Прилепско Поле|Прилепското Поле]], остатокот од села околу градот Прилеп, како и некои непосетени села од општините [[Општина Кривогаштани|Кривогаштани]] и [[Општина Долнени|Долнени]].
Во попладневните часови на 7 август 2025 година (петок), вообичаените членови [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:Полупрофесионален Шофер|Полупрофесионален Шофер]], [[Корисник:Деан Лазаревски|Деан Лазаревски]] и [[Корисник:MacedonianMaps|MacedonianMaps]] се упатија кон сместувањето во градот Прилеп.
==== Прв ден ====
Во утринските часови откако [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] и [[Корисник:MacedonianMaps|MacedonianMaps]] трчале до [[Могила на непобедените|Могилата на непобедените]] наминале во блиската пекарница и го обезбедиле појадокот за членовите. Потоа, тргнавме кон најоддалеченото село за тој ден, а тоа беше [[Лопатица (Прилепско)|Лопатица]], каде застанавме на сретсело да го фотографираме селското училиште и црквата „Св. Никола“, додека со дронот утврдивме дека објектот означен како верски објект на Катастар е сепак обична куќа. Од Лопатица се упативме кон [[Подмол]] каде го фотографиравме основното училиште и црквата „Св. Димитриј“, додека со дронот направивме добри воздушни фотографии од археолошкото наоѓалиште [[Старо Бонче (Бонче)|Старо Бонче]]. По кратко движење по асфалтниот пат кон Канатларци, скршнавме по земјениот пат до [[Марул]], каде се упативме директно до црквата, а по тој пат го фотографиравме и поранешното училиште, како и други објекти. Во селската црква во Марул била сместена воена база за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]].
Од Марул прејдовме во [[Канатларци]] во кое се задржавме подолго време, бидејќи имаше многу објекти за фотографирање. Најпрвин ја сликавме селската џамија и двете селски цркви, иако свештеното лице кај црквата тврдеше дека едниот објект кај гробиштата не била црква. На пат до црквите го фотографиравме и теќето „Курт Деде Коџа“, а потоа се упативме и до теќето кај гробиштата. На крај останаа здравствената амбуланта и училиштето, а направивме фотографии и од бензинската пумпа на Макпетрол во селото.
Следно село ни беше соседното [[Ерековци]], каде на сретсело ја фотографиравме селската црква и малиот парк и се упативме кон изгорената џамија во 2018 година. Претходно на патот го фотографиравме основното училиште. Од таму се упативме кон поранешното општинско седиште [[Тополчани]], каде исто така доста се задржавме поради големиот број на некогашни институции, како и параклисот и селската црква. Во селото една мештанка ни укажа да влеземе и да ја фотографираме некогашната кино-сала во селото, која за жал е оставена да пропаѓа, иако била целосно функционална до пред некоја година.
Потоа, продолживме кон двете последни села од овој крак на првиот ден, односно ги посетивме селата [[Тројкрсти]] и [[Чепигово]], каде лесно ги најдовме селските цркви и некогашните училишта. Во Тројкрсти мештанинот ни кажа дека само малкумина жители останале таму и сакаше да ни ја отвори селската црква, додека во Чепигово застанавме најпрвин да го фотографираме античкиот град [[Стибера]], кој се наоѓа пред селото.
==== Втор ден ====
==== Исход ====
Со фотографирани '''24 нови села, 1 историско село и поминати над 500 километри''', можеме да кажеме дека имавме уште една успешна експедиција.
==== Галерија ====
<gallery mode="packed" heights="130px">
Податотека:Бензинска пумпа во Канатларци.jpg|Бензинска пумпа во Канатларци
Податотека:Остатоци од градба во Марул.jpg|Остатоци од градба во Марул
Податотека:Планинарски дом „Дервен“.jpg|Некогашниот планинарски дом „Дервен“
Податотека:Споменик на НОБ кај Дабница.jpg|Споменикот за стреланите мештани од Дабница
Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Мало Рувци.jpg|Поглед на црквата „Вознесение Христово“ во Мало Рувци
Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Подмол 5.jpg|Припратата на црквата „Св. Димитриј“ во Подмол
Податотека:Црква „Св. Петка“ - Леништа 5.jpg|Внатрешноста на црквата „Св. Петка“ во Леништа
</gallery>
;Статии
{| class="wikitable sortable" width=90%
!width=5% |Број
!width=56%|Статија
!width=20%|Фотографија
!width=20%|Предмет на Википодатоци
!width=15%|Забелешки
|-
|1.
|[[]] —
||[[Податотека:|200п|]]
||[[:wikidata:|wikidata:]]
|| статија
|-
|}
=== Фотографии ===
Сите фотографии направени за време на викиекспедицијата се достапни во следнава категорија: {{Ризница-ред|Wikiexpedition to Prilep Region|Прилепско Поле}}
== Поврзано ==
* [[Википедија:Викиекспедиции 2026/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Викиекспедиции 2026| ]]
[[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година|Викиекспедиции]]
mi30s0xz1tm3ldr3skaujozb3i8lm5z
Дива леска
0
1395917
5608588
5565995
2026-08-12T15:22:55Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608588
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Corylus colurna subadriatic dinaric mountains Orjen.JPG|image_caption=Дива леска на [[Орјен]], Босна и Херцеговина|status=LC|status_system=IUCN3.1|status_ref=<ref name="IUCN">{{cite journal | last=Shaw | first=Kirsty | title=Turkish Hazel ''Corylus colurna'' | journal=IUCN Red List of Threatened Species | date=2014-08-01 | url=https://www.iucnredlist.org/species/194668/2356927 | access-date=2025-12-29 | page=}}</ref>|genus=Corylus|species=colurna|authority=[[L.]]|color=lightgreen}}
'''Дива леска''' ([[науч.]] ''Corylus colurna'') — листопадно дрво домородно на Евроазија.
== Распространетост и живеалиште ==
Води [[Домороден вид|потекло]] од југоисточна Европа и југозападна Азија, од [[Балкански Полуостров|Балканот]] преку северна [[Турција]] па се до северен [[Иран]].<ref name="POWO">{{Наведена мрежна страница|url=https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:295453-1|title=''Corylus colurna'' L.|work=Plants of the World Online|accessdate=2025-12-29}}</ref>
== Опис ==
Претставува голем вид [[леска]], која достигнувајќи висина од 25м,<ref name="Rushforth">{{Наведена книга|title=Trees of Britain and Europe|last=Rushforth|first=Keith|date=1999|publisher=Trafalgar Square Publishing|isbn=0-00-220013-9|publication-place=London|pages=190, 621–622}}</ref> а во ретки примери и посебни услови до 33м,<ref name="MT">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.monumentaltrees.com/en/bgr/sliven/kotel/38551_uzunalak/72461/|title=Turkish Hazel west of Uzunalak, Kipilovo, Sliven, Bulgaria|last=Todorov|first=Atanas|work=Monumental Trees|accessdate=28 December 2025}}</ref> со дебело стебло во дијаметар до 1м<ref name="Rushforth" /> и во ретки примери до 1.6м.<ref name="MT" />
Круната е тенка и конусна кај младите дрвја, а со возраста станува поширока и неправилна, додека [[Кора|кората]] е бледо [[Сива боја|сива]] - кафеава, со густа, [[Плута|плутена]] текстура. Кај младите дрвја, главните гранки се доста мали по дијаметар во однос на праволиниското стебло и се издигаат под агол од речиси 90 степени.
Ова го прави дрвото погодно за урбани услови и помага во одржувањето на симетрична круна, што е популарно кај пејзажните архитекти.<ref name="auto">{{Наведена мрежна страница|url=http://hort.ifas.ufl.edu/database/documents/pdf/tree_fact_sheets/corcola.pdf|title=''Corylus colurna'' Fact Sheet|last=Gilman and Watson|first=Edward and Dennis|year=1993|publisher=University of Florida}}</ref>
[[Податотека:20140124Corylus_colurna3.jpg|лево|мини|Гранче во јануари со машки (жолтеникаво-кафеави) и женски (црвени) ресички]]
[[Лист|Листовите]] се [[Листопадни растенија|листопадни]], заоблени, и долги 7-13 см и со пречник 6-14 см со меки влакна на обете површини, и со груб двоен раб кој е назабен до плиток лобус.<ref name="Rushforth"/>
Пупките се јајцевидни, бледокафеави и [[Цвет|цветови]] кои се создаваат кон крајот на зимата или раната пролет пред лисјат. Видот еднодомен, со поединечни еднополови [[Реса (ботаника)|ресички]], но двата пола на истото дрво (и често на истата гранка).
Машките ресички се впечатливи, бледо жолти и во должина 5-10 см, а женката е многу мала и незабележлива и во голема мера скриена во пупките, со само светло црвените [[Толчник (ботаника)|стилови]] видливи во должина 1-3 мм.
[[Овошје|Плодот]] е [[Оревест плод|јаткаст]] и може да биде познат како турска леска. Има должина од околу 1 см до 2 см, опкружен со дебела, меко бодликава и влакнеста обвивка (лушпа) со дијаметар од 3см <ref name="Rushforth"/> кој ги опфаќа сите освен врвот на оревот и се раѓаат во тесни гроздови од 3-8 заедно, со обвивки споени во основата.
Плодот созрева во септември до октомври и е јадлив со вкус кој е многу сличен на [[Обична леска|обичната леска]], но е помал и има подебела обвивка од орев.<ref name="Corylus colurna">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hort.uconn.edu/plants/c/corcol/corcol1.html|title=''Corylus colurna''|publisher=University of Connecticut|archive-url=https://web.archive.org/web/20140301222951/http://www.hort.uconn.edu/Plants/c/corcol/corcol1.html|archive-date=2014-03-01|accessdate=2014-02-25}}</ref>
Тие повремено се собираат од дивината, како и од урбаните дрвја, но нивната мала големина (помала од обичните лешници) и многу тврда, 3 мм дебела обвивка од орев ги прави со мала или никаква комерцијална вредност, но е сепак важен во комерцијалните [[Овоштарник|овоштарници]] со лешници, бидејќи не цица, што го прави идеална подлога на која се [[Калемење|калемеат]] вообичаените сорти лески што носат јаткасти плодови.
Производството на јаткасти плодови е нередовно и се јавува на секои 2 до 3 години
=== Корен ===
Лешникот има влакнести корени<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.citywindsor.ca/residents/parksandforestry/Urban-Forest/Documents/Guidelines_for_Tree_Planting_o.pdf|title=Guidelines for Tree Planting on the Right of Way|publisher=City of Windsor|accessdate=2026-05-28|archive-date=2024-02-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20240221225330/https://www.citywindsor.ca/residents/parksandforestry/Urban-Forest/Documents/Guidelines_for_Tree_Planting_o.pdf|url-status=dead}}</ref> кои не се случајни, што значи дека не формираат мускулници и го прав пожелен за калемење на подлогата над дрвја со едно стебло што овозможува да се одгледува во посиромашни и каменести почви.
== Одгледување ==
Диват леска има средна стапка на раст и е повремено отпорен на суша и алкална почва, но сепак, претпочита влажна, добро дренирана почва, како и целосно сонце, а откако ќе се зацврси може да толерира топлина, студ и суша и воедно нема сериозни штетници или проблеми.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mortonarb.org/trees-plants/tree-plant-descriptions/turkish-hazelnut|title=Turkish hazelnut|year=2013|publisher=The Morton Arboretum}}</ref>
Леската не е лесна за пресадување и треба дополнително наводнување во лето по пресадувањето. Исто така се потребни околу 2 години по пресадувањето за дрвото да се вкорени и да преживее самостојно.
''Corylus colurna'' ја доби [[Награда за градинарски заслуги|наградата за градинарски заслуги]] на [[Кралско хортикултурно друштво|Кралското хортикултурно друштво]].<ref name="RHSPF">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/4517/Corylus-colurna/Details|title=''Corylus colurna''|work=www.rhs.org|publisher=Royal Horticultural Society|accessdate=12 April 2020}}</ref>
=== Размножување ===
Најчестата форма на размножување е со семе и најдобро е да се сее веднаш штом ќе се собере на есен во ладна рамка. Семето ќе 'рти кон крајот на зимата или напролет, а ако се почнува со складирано семе, семето треба претходно да се натопи во топла вода 48 часа, а потоа да се остави 2 недели топло, па 3 до 4 месеци во ладна стратификација што ќе му овозможи на семето да 'рти за 1 до 6 месеци ако се чува на 20°C.
Откако садниците ќе станат доволно големи за ракување, се собираат во индивидуални саксии и се одгледуваат во ладна рамка или заштитено место на отворено за нивната прва зима и може да се садат на нивните трајни места кон крајот на пролетта или почетокот на летото.
== Употреба ==
Освен неговата употреба како подлога со едно стебло за [[Обична леска|обичната леска]], таа е воедно и широко одгледувана како украсно дрво ширум Европа и Северна Америка и е многу толерантна на тешки услови за одгледување во [[Градско подрачје|урбани]] средини, што во последните децении ја зголемила својата популарност во урбаните шеми за садење.
Дивата леска е дрво кое дава добра сенка бидејќи произведува густа сенка, а нејзината тесна круна и способноста да издржи загадување на воздухот ја прават погодна за употреба како улично дрво во урбани средини или како примерок од дрво во паркови и дава прилично формален став во пејзажот поради тесната, постојано обликувана, тесна круна.<ref name="auto"/>
Други употреби во пејзажот се за овошје, тешки и суви места и природни области.<ref name="Corylus colurna"/>
== Галерија ==
<gallery>
Податотека:Törökmogyoró.jpg|алт=Foliage and immature fruit| Лисја и незрели плодови
Податотека:Baum_Hasel,_Corylus_colurna_1.JPG|алт=Involucre with ripe nut| Инволукр со зрел орев
Податотека:Involucre_d'un_noisetier_de_Bysance.jpg|алт=Bristly involucre| Влакнеста обвивка
Податотека:Corylus_colurna0.jpg|алт=A young Turkish hazel showing the narrow conical crown| Млада дива леска која ја покажува тесната конусна круна
Податотека:2015-05_ND-41_Baumhasel_E-Leithe.jpg|алт=Older specimens become broader, but often retain a good shape| Постарите примероци стануваат пошироки, но често задржуваат добра форма
</gallery>
== Поврзани видови ==
Сличен вид ''[[Corylus jacquemontii]]'', некогаш сметан за сорта на ''Coryllus colurna'', се наоѓа како див во шумите на Западниот Хималајски венец во северната индиска држава [[Химачал Прадеш|Химачал Прадеш,]] особено во умерените региони на областите Кулу, Шимла, Кинаур и Чамба.
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-врска|Corylus colurna}}
* [http://www.euforgen.org/species/corylus-colurna/ ''Corylus colurna''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20191216013608/http://www.euforgen.org/species/corylus-colurna/}} - информации, единици за генетска конзервација и сродни ресурси. Европска програма за шумски генетски ресурси (EUFORGEN)
{{Таксонска лента}}{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Флора на Црна Гора]]
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]]
[[Категорија:Леска]]
[[Категорија:Незагрозени видови според МСЗП]]
dwdy9yizzu3txwen4wyyfen77n7xhyn
Дванаесет члена
0
1396577
5608493
5570766
2026-08-12T12:55:55Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608493
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Titelblatt_12_Artikel.jpg|мини|357x357пкс|''Дванаесетте члена'', леток (1525).]]
'''Дванаесет члена''' ({{langx|de|Zwölf Artikel}}) — дел од барањата на селаните од Швапската лига за време на [[Германска селанска војна|Германската селанска војна]] од 1525 г. Тие се сметаат за еден од првите нацрти на [[човекови права]] и граѓански слободи во континентална Европа по [[Римско Царство|Римското Царство]]. Собирите во процесот на нивното изготвување се сметаат за прво уставотворно собрание на германска почва.<ref>{{cite web|url=https://stadtarchiv.memmingen.de/quellen/vor-180203/zwoelf-bauernartikel-1525.html|title=Die Zwölf Artikel und Memmingen auf memmingen.de|last=|date=|year=|publisher=|pages=|language=de|trans-title=|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413172754/https://stadtarchiv.memmingen.de/quellen/vor-180203/zwoelf-bauernartikel-1525.html|archive-date=13 април 2019|accessdate=8 декември 2019|quote=|periodical=|url-status=dead}}</ref>
== Случки ==
На 6 март 1525 г., околу 50 претставници на горношвапските селански групи (Балтрингер Хауфен, Алгојер Хауфен и групата од [[Боденско Езеро|езерото Констанца]]) се состанале во Меминген за да разговараат за нивниот заеднички став против Швапската лига. Еден ден подоцна, по тешки преговори, тие го прогласиле „Христијанското здружение“, конфедерација на горношвапските селани. Селаните повторно се состанале на 15 и 20 март 1525 г. во Меминген и, по дополнително разгледување, ги усвоиле Дванаесетте члена и Федералниот уред ([[Германски јазик|герм]]. ''Bundesordnung'').
Овие документи се само примери меѓу многуте слични програми развиени за време на Германската селанска војна што биле објавени во печатен облик. Дванаесетте члена, особено, биле отпечатени во над 25.000 примероци во следните два месеца, што претставувало огромен тираж за [[16 век|XVI век]]. Примероците брзо се прошириле низ цела [[Германија]].
== Резиме на Дванаесетте члена ==
[[Податотека:Die12artikelDecke.jpg|мини|357x357пкс|Насловната страница на ''Дванаесетте члена''.]]
# Секоја заедница ќе има право да го избере и отпушти својот проповедник ако се однесува недолично.
# Проповедниците ќе бидат платени од големиот десеток, додека малиот данок ќе биде укинат.
# Укинување на кметството, бидејќи Христос нѐ искупи сите без исклучок.
# Сиромавиот човек мора да има право да лови дивеч, живина и риба.
# Враќање на присвоените шуми во сопственост на заедницата.
# Намалување на прекумерната принудна работа.
# Благородништвото нема да бара повеќе работа од договореното.
# Одредување на правичен износ на кирија за земјиштето што не може да се самоиздржува.
# Прекин на произволното изрекување казни; судење според пишан закон.
# Враќање на ливадите и полињата присвоени од општините.
# Целосно укинување на „тодфол“ (данок за наследство).
# Поништување на сите членови што се во спротивност со Божјата реч.
== Федерален уред ==
Федералниот уред достигнал голем тираж и веројатно бил особено популарен кај селаните, бидејќи обезбедил модел за федерален општествен ред заснован на општината. Се покажало дека селанските заедници биле организирани согласно овој модел во Црната Шума, Алзас и во Франконија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bauernkriege.de/bundesordnung.html|title=Die Bundesordnung der oberschwäbischen Bauernhaufen vom 7.März 1525|language=de}}</ref>
== Корени на дванаесетте члена ==
Корените на Дванаесетте члена обично се поврзуваат со крзнарот и лаички проповедник Себастијан Лоцер од Меминген, за кој се верува дека го составил текстот помеѓу 27 февруари и 1 март 1525 г. На градскиот реформатор Кристоф Шапелер обично му се припишува пишувањето на преамбулата и обезбедувањето на богословско оправдување.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://germanhistorydocs.org/en/from-the-reformations-to-the-thirty-years-war-1500-1648/ghdi:document-4323|title=Grievances and Demands—The Twelve Articles of the Swabian Peasants (February 27–March 1, 1525)|work=German History in Documents and Images|publisher=German Historical Institute|accessdate=9 October 2025}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Scott|first=Tom|year=1979|title=The Peasants’ War: A Historiographical Review: Part I|journal=The Historical Journal|volume=22|issue=3|pages=693–720|jstor=2638660}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Freedman|first=Paul|year=1993|title=The German and Catalan Peasant Revolts|journal=The American Historical Review|volume=98|issue=1|pages=39–54|doi=10.2307/2166381}}</ref>
Пред изготвувањето на документот, околу дваесет и пет села околу Меминген веќе поднеле поплаки во врска со ограничувањата за користење на земјиштето, правата на шумите и црковните десетоци. Овие месни поплаки ја формирале основата за барањата на Лоцер.<ref>{{Наведено списание|last=Scribner|first=Bob|year=1987|title=Review of Lay Theology in the Reformation: Popular Pamphleteers in Southwest Germany 1521–1525, by Peter A. Russell|journal=History|volume=72|issue=235|pages=331|jstor=24416469}}</ref> Историчарите забележуваат сличности помеѓу Дванаесетте члена и барањата што ги покренал Јос Фриц за време на востанијата во Бундшух од 1513 г.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.worldhistory.org/Twelve_Articles/|title=The Twelve Articles|last=Mark|first=Joshua J.|date=7 June 2022|work=World History Encyclopedia|accessdate=9 October 2025}}</ref>
== Мартин Лутер и Дванаесетте члена ==
Селаните во ставот на [[Мартин Лутер]] виделе потврда дека многу од нивните обврски не биле во согласност со Божјата волја. Сепак, Лутер не ги поддржувал селските бунтови, стравувајќи дека тие ќе ѝ наштетат на реформацијата. Во мај 1525 г., тој го објавил списот „Против убиствените, крадливи орди селани“, во кој отворено застанал на страната на благородништвото.
== Продолжен ефект ==
Фундаменталните идеи изнесени во овие барања имале долгорочно влијание. Директната споредба со [[Декларација за независност на САД|Американската декларација за независност]] од 1776 г. покажува еквивалентност во мотивите и имплементацијата. Резултатите од [[Француска револуција|Француската револуција]] (1789), преку воспоставувањето на современата република, укажуваат на остварување на голем дел од барањата на селаните.
Во наредните 300 години селаните ретко се бунтувале, сѐ до револуцијата од 1848/49 г., кога повторно биле покренати некои од истите барања. Меѓутоа, урбаните и либералните класи биле главните носители на Револуцијата во собранијата како што е [[Собранието на Паулскирхе]], па на крајот само мал дел од селските барања биле прифатени и трајно спроведени.
Интересно е што некои историчари прават паралела и со поновите општествени промени. [[Вториот ватикански собор]] од 1965 г. го определил „врховниот принцип“ на литургиската реформа за да овозможи „свесно, активно и сеопфатно учество“ на верниците. Во тој контекст, кардиналот Анибале Бугнини ја вовел Мисата на Павле VI на народен јазик, наместо на традиционалниот црковно-латински, што го одразува стремежот кон поголема вклученост на „обичниот човек“ — концепт што своите корени ги има во барањата за поголема слобода и пристапност од 1525 г. Како и да е, спорноста околу оваа промена сѐ уште продолжува.
== Литература ==
* Франц, Гинтер: ''Die Entstehung der "Zwölf Artikel" der deutschen Bauernschaft'', Archiv für Reformationsgeschichte 36 (1939).
* Бликле, Петер: ''Die Revolution von 1525'', München 1993.
* Брехт, Мартин: ''Der theologische Hintergrund der Zwölf Artikel der Bauernschaft in Schwaben von 1525'', 1974.
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Commonscat|12 Artikel}}
* [https://stadtarchiv.memmingen.de/blaetterkataloge/index.html?catalog=Stadtarchiv/Zw%C3%B6lf_Artikel_und_Bundesordnung_der_Bauern#page_8 Изворен текст на Дванаесетте члена на германски јазик (Градски архив на Меминген)]
* [http://www.marxists.org/archive/marx/works/1850/peasant-war-germany/ch0e.htm Превод на англиски јазик (Marxists.org)]
* [http://germanhistorydocs.ghi-dc.org/pdf/eng/Doc.52-ENG-12%20Articles_en.pdf Превод на англиски јазик (Германски историски институт; од збирката: „Од Реформацијата до Триесетгодишната војна, 1500 — 1648“)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200821001210/http://germanhistorydocs.ghi-dc.org/pdf/eng/Doc.52-ENG-12%20Articles_en.pdf |date=2020-08-21 }}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Историја на Швабија]]
[[Категорија:Историја на човековите права]]
rvln63qqj8w04rfwbhf9245cdnvzgxb
Жан Пикте
0
1396710
5608742
5594131
2026-08-13T06:00:02Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608742
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Fondation_Archives_Pictet_Jean_Pictet_CICR_1937.jpg|мини|Жан Пикте во 1937 година]]
'''Жан Симон Пикте''' (2 септември 1914, [[Женева]] - 30 март 2002, [[Мејрен]]) — швајцарски правник и практичар кој работел во областа на [[Меѓународно хуманитарно право|меѓународното хуманитарно право]], прво како секретар-правник, а потоа како виш извршен директор и потпретседател на [[Меѓународен комитет на Црвениот крст|Меѓународниот комитет на Црвениот крст]] (МКЦК) и бил инструментален во изготвувањето на [[Женевски конвенции|Женевските конвенции]] од 1949 година за заштита на жртвите од војната, нивните [[Женевски конвенции|коментари]] и преговорите за Дополнителните протоколи од 1977 година ([[Протокол I кон Женевските конвенции|Протокол I]] и [[Протокол II кон Женевските конвенции|Протокол II]])<ref name="Henry Dunant medals">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/htmlall/council-delegates-news-171105?opendocument|title=Henry Dunant medals awarded at Red Cross Red Crescent Council of Delegates|date=3 October 2013|work=ICRC|accessdate=2026-06-03|archive-date=2020-01-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20200126010919/http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/htmlall/council-delegates-news-171105?opendocument|url-status=dead}}</ref> и ги предложил [[Црвен крст и Црвена полумесечина|седумте фундаментални принципи]] на [[Црвен крст и Црвена полумесечина|Движењето на Црвениот крст]], кои биле усвоени во Виена во 1965 година: хуманост, непристрасност, неутралност, независност, волонтерска служба, единство и универзалност.<ref name="Henry Dunant medals" /><ref name="Fundamental Principles">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/html/EA08067453343B76C1256D2600383BC4?OpenDocument&Style=Custo_Final.3&View=defaultBody|title=The Fundamental Principles of the Red Cross: Commentary|last=Jean Pictet|date=January 1, 1979|work=ICRC|accessdate=2026-06-03|archive-date=2009-03-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20090310210838/http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/html/EA08067453343B76C1256D2600383BC4?OpenDocument&Style=Custo_Final.3&View=defaultBody|url-status=dead}}</ref>
Во 1989 година, бил основан натпреварот „Жан Пикте“ за хумано право за студенти, именуван по него.
== Живот ==
Средното образование го завршил во Париз, а потоа се запишал на студиите по право на [[Универзитетот во Женева]], стекнувајќи докторат во 1935 година, по што почнал да се занимавал со право во Виена и Женева.<ref name="Archiv">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.afz.ethz.ch/handbuch/nachl/nachlaessePictetJean.htm|title=Pictet, Jean|work=Archiv für Zeitgeschichte|archive-url=https://web.archive.org/web/20060103184303/http://www.afz.ethz.ch/handbuch/nachl/nachlaessePictetJean.htm|archive-date=2006-01-03|accessdate=2009-08-05}}</ref>
Во 1937 година, тој започнал да работи како правен асистент во Меѓународниот комитет на Црвениот крст, а за време на Втората светска војна, ги напишал повеќето од жалбите на МКЦК во име на воените затвореници и цивилните жртви на војната<ref name="Hommage">{{Наведено списание|last=François Bugnion|date=2002-06-30|title=Hommage à Jean Pictet|url=http://www.icrc.org/web/fre/sitefre0.nsf/html/5FZJHB|journal=Revue internationale de la Croix-Rouge|pages=317–319|archive-url=https://web.archive.org/web/20090214005516/http://www.icrc.org/web/fre/sitefre0.nsf/html/5FZJHB|archive-date=2009-02-14|access-date=2011-04-12}}</ref> и воедно бил еден од клучните вработени во Комитетот и работел директно со претседателот на МКЦК, [[Макс Хубер]], а дури и пред крајот на војната, тој започнал проект за целосна ревизија на Женевските конвенции, особено вклучувајќи ја заштитата на цивилите, и покрај песимизмот на Хубер за нејзините перспективи.<ref name="Hommage" /><ref name="Guardian">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/theguardian/1999/aug/12/features11.g2|title=The Man Who Wrote the Rules of War|last=Peter Capella|date=12 August 1999|work=[[The Guardian]]}}</ref>
* Во 1946 година станал директор во Дирекцијата и МКЦК,
* Во 1966 година станал генерален директор на Дирекцијата на МКЦК и со тоа ја имал највисоката функција во администрацијата на комитетот,
* Од 1967 до 1979 година бил член на МКЦК (ограничен на 25 швајцарски државјани),
* Од 1971 до 1979 година бил потпретседател.
Тој бил одговорен за водење на составувањето на општиот извештај за работата на МКЦК за време на глобалниот конфликт и се кандидирал за МКЦК, работата и преговорите што довеле до ревизија на Правилникот на Меѓународниот Црвен крст во 1952 година и договорите со Лигата на Црвениот крст.
Тој, исто така, претседавал со конференцијата на експерти за подготовка на преговорите за двата дополнителни протоколи на Женевските конвенции од 1977 година.
Тој бил генерален уредник на коментар за Конвенциите од 4 тома, а неговиот краток том од 1955 година, „''Принципи на Црвениот крст''“, бил одлучувачки чекор во формулирањето на заедничките принципи на различните организации на Движењето на Црвениот крст и довел до едногласно усвојување на седумте фундаментални принципи на Црвениот крст од страна на 20 Меѓународна конференција на Црвениот крст во Виена во 1965 година, а бил вклучен и во изготвувањето на статутите на Движењето.<ref name="Hommage" />
[[Податотека:SalleJeanPictet_InternationalRedCrossAndRedCrescentMuseum-Geneva_RomanDeckert09062020.jpg|мини|Сала „Жан Пикте“ во [[Меѓународен музеј на Црвен крст и Црвена полумесечина|Меѓународниот музеј на Црвениот крст и Црвената полумесечина]]]]
Пикте бил назначен за предавач на Универзитетот во Женева, професор по меѓународно хуманитарно право на Правниот факултет и вонреден професор од 1974 до 1979 година, а воедно и предавал на Академијата за меѓународно право (1950) и на Меѓународниот институт за човекови права (1971, 1972, 1982), а од 1975 до 1981 година бил директор и претседател на Институтот „Анри Динан“, истражувачки центар, обука и настава на Меѓународниот црвен крст.
Пикте бил главен автор на коментарот за четирите Женевски конвенции од 1949 година, а во 1977 година завршил два дополнителни протоколи и воедно го објавил „Извештајот на Меѓународниот комитет на Црвениот крст за неговите активности за време на Втората светска војна (1 септември 1939 - 30 јуни 1947 година)“ од 1948 година кое подоцна го презентирал како основа за публикации, а во 1965 година усвоил седум принципи на движењето на Меѓународниот Црвен крст и Црвена полумесечина, а меѓу неговите други дела се вбројуваат неколку дела за меѓународното хуманитарно право и за Индијанците.
== Почести ==
Пикте добил почесни докторати од универзитетите во Лајден, Цирих и Лувен, како и неколку награди од Меѓународното движење на Црвениот крст и Црвената полумесечина, вклучувајќи го и постхумно во 2005 година [[Медал „Анри Динан“|медалот „Анри Динан“]] што било највисокото признание на движењето, а по него бил именуван и двојазичниот, меѓународен натпревар „Жан Пикте“, кој се фокусирал на меѓународното хуманитарно право.
=== Дела ===
* {{Наведена книга|title=Les principes de la Croix-Rouge|publisher=ICRC|year=1955|location=Geneva}}
* {{Наведена книга|title=The Geneva conventions of 12 August 1949: commentary published under the general editorship of J.S. Pictet|publisher=ICRC|year=1960|location=Geneva}}
* {{Наведена книга|title=Humanitarian law and the protection of war victims|publisher=Sijthoff|year=1975|isbn=90-286-0305-0|location=Leyden}} (Translation of Le droit humanitaire et la protection des victimes de la guerre.)
* {{Наведена книга|title=Development and Principles of International Humanitarian Law (Nijhoff Law Specials, 2)|url=https://archive.org/details/developmentprinc0000pict|publisher=Kluwer Law International|year=1985|isbn=90-247-3199-2|location=The Hague}}
* {{Наведена книга|title=Etudes et Essais sur le Droit International Humanitaire et sur les Principes de la Croix-Rouge en l'Honneur de Jean Pictet / Studies and Essays on International Humanitarian Law and Red Cross Principles in Honor of Jean Pictet|last=C. Swinarski|publisher=Kluwer Law International|year=1985|isbn=90-247-3079-1|location=The Hague}}
* {{Наведена книга|title=L'épopée des peaux-rouges|publisher=Favre|year=1988|isbn=2-8289-0354-0|location=Lausanne}}
* {{Наведена книга|title=La grande storia degli indiani d'America|publisher=Mondadori|year=2000|isbn=88-04-48399-7}}
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://web.archive.org/web/20110108173327/http://www.concourspictet.org/pictet_en.html Конкурс „Жан Пикте“]
* [https://www.icrc.org/fr/doc/resources/documents/misc/5fzjhb.htm Почит кон Жан Пикте]
* [https://www.theguardian.com/theguardian/1999/aug/12/features11.g2 Човекот што ги напиша правилата на војната, 12 август 1999 година, Гардијан]
{{Нормативна контрола}}{{DEFAULTSORT:Pictet, Jean}}
[[Категорија:Меѓународно право на вооружените конфликти]]
[[Категорија:Женевски конвенции]]
[[Категорија:Починати во 2002 година]]
[[Категорија:Родени во 1914 година]]
[[Категорија:Швајцарски правници]]
ovp1v619gafz9od50i6epx7sjcoifpg
Закон за граѓански права (1968)
0
1396973
5608801
5595777
2026-08-13T08:46:22Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608801
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox U.S. legislation|name=Закон за граѓански права (1968)|fullname=Закон за да се пропишат казни за одредени акти на насилство или заплашување и за други цели.|nickname={{plainlist|
* Индиски закон за граѓански права
* Индиска повелба за права
* Закон за фер домување
* Закон за права на домување
* Закон за отворено домување
* Закон против немири
* Федерален закон против немири
* Закон „Реп Браун“
* Закон за граѓанска послушност
* Закон „Стоукли Кармајкл“
}}|enacted by=90-ти|effective date=11 април 1968|public law url=https://www.govinfo.gov/content/pkg/COMPS-343/pdf/COMPS-343.pdf|cite public law=90-284|cite statutes at large={{USStat|82|73}}|title amended={{plainlist|
* [[Раздел 18 од Кодексот на Соединетите Американски Држави|18: Злосторства и кривична постапка]]
* [[Раздел 25 од Кодексот на Соединетите Американски Држави|25: Индијанци]]
* [[Раздел 42 од Кодексот на Соединетите Американски Држави|42: Јавно здравје и благосостојба]]
}}|sections created=|sections amended=|leghisturl=|introducedin=[[Претставнички дом на Соединетите Американски Држави|Претставнички дом]]|introducedbill=H.R. 2516|introducedby=[[Емануел Селер]] ([[Демократска партија (САД)|Д]]–[[Њујорк (сојузна држава)|ЊЈ]])|introduceddate=17 јануари1967|committees=[[Комитет за судство на Претставничкиот дом на Соединетите Американски Држави|Комитет за судство на Претставничкиот дом]]|passedbody1=[[Претставнички дом на Соединетите Американски Држави|Претставнички дом]]|passeddate1=16 август 1967|passedvote1=[https://www.govtrack.us/congress/votes/90-1967/h113 327–93]|passedbody2=[[Сенат на Соединетите Американски Држави|Сенат]]|passeddate2=11 март 1968|passedvote2=[https://www.govtrack.us/congress/votes/90-1968/s346 71–20]|agreedbody3=[[Претставнички дом на Соединетите Американски Држави|Претставнички дом]]|agreeddate3=10 април 1968|agreedvote3=[https://www.govtrack.us/congress/votes/90-1968/h295 250–172]|signedpresident=[[Линдон Џонсон]]|signeddate=11 април 1968|amendments={{plainlist|
* [http://finduslaw.com/civil_rights_act_of_1866_civil_rights_act_of_1871_cra_42_u_s_code_21_1981_1981a_1983_1988#3 Section 1983]
* [[Закон за домување и развој на заедницата од 1974 година]]
* Закон за измени и дополнувања на фер домувањето од 1988 година
* [[Закон за домување за постари лица]]
}}|SCOTUS cases={{ubl|''[[Џонс против Алфред Х. Мајер Ко.]]'', {{ussc|392|409|1968}}|''[[Хантер против Ериксон]]'', {{ussc|393|385|1969}}|''Кенерли против Окружниот5 суд'', {{ussc|400|423|1971}}|''Трафиканте против Метрополитен Лајф Инс. Co.'', {{ussc|409|205|1972}}|''Кертис против Лотер'', {{ussc|415|189|1974}}|''[[Гледстоун против Белвуд]]'', {{ussc|441|91|1979}}|''[[Хејвенс Риалти Корп. против Колман]]'', {{ussc|455|363|1982}}|''[[Град Едмондс против Оксфорд Хаус, Инк.]]'', {{ussc|514|725|1995}}|''[[Мајер против Холи]]'', {{ussc|537|280|2003}}|''[[Град Кујахога Фолс против Фондацијата на надежта на заедницата Бакај]]'', {{ussc|538|188|2003}}|''[[Тексашки оддел за домување и општествени работи против Проектот за инклузивни заедници, Инк.]]'', {{ussc|576|519|2015}}|''[[Банка на Америка Корп. против Градот Мајами]]'', {{ussc|581||2017}}}}}}
'''Закон за граѓански права од 1968 година''' (Pub. L. 90–284) — значаен закон во [[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]] потпишан од [[Претседател на Соединетите Американски Држави|претседателот]] [[Линдон Џонсон|Линдон Б. Џонсон]] за време на [[Немири по атентатот врз Мартин Лутер Кинг|немирите по атентатот врз Кинг]].
Разделите од II до VII го сочинуваат '''Законот за граѓански права на Индијанците''', кој се однесува на племињата на [[Американски индијанци|американските индијанци]] во Соединетите Американски Држави и ги прави многу, но не сите, гаранции од Повелбата за права на САД применливи во рамките на племињата. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.govinfo.gov/content/pkg/COMPS-343/pdf/COMPS-343.pdf|title="Civil Rights Act of 1968" full text|date=November 14, 2018|publisher=U.S. Government Publishing Office|archive-url=https://web.archive.org/web/20200508013659/https://www.govinfo.gov/content/pkg/COMPS-343/pdf/COMPS-343.pdf|archive-date=May 8, 2020|accessdate=May 7, 2020}}</ref> (Тој закон денес се појавува во Раздел 25, членови 1301 до 1303 од Кодексот на Соединетите Американски Држави).
Раздел VIII и Раздел IX се општо познати како '''Закон за праведно домување''', кој бил наменет како продолжение на [[Закон за граѓански права (1964)|Законот за граѓански права од 1964 година]]. (Ова е различно законодавство од [[Закон за домување и урбан развој (1968)|Законот за домување и урбан развој од 1968 година]], кој ги проширил програмите за финансирање на домувањето.) Иако [[Закон за граѓански права (1866)|Законот за граѓански права од 1866 година]] забранувал дискриминација во домувањето, немало федерални одредби за спроведување. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://finduslaw.com/civil-rights-act-1866-civil-rights-act-1871-cra-42-us-code-21-1981-1981a-1983-1988|title=Civil Rights Act of 1866 & Civil Rights Act of 1871 – CRA – 42 U.S. Code 21 §§1981, 1981A, 1983, & 1988|publisher=findUSlaw|archive-url=https://web.archive.org/web/20131005023009/http://finduslaw.com/civil-rights-act-1866-civil-rights-act-1871-cra-42-us-code-21-1981-1981a-1983-1988|archive-date=October 5, 2013|accessdate=October 3, 2013}}</ref> Законот од 1968 година ги проширил претходните закони и забранил дискриминација во врска со продажбата, изнајмувањето и финансирањето на домувањето врз основа на [[раса]], религија, [[национално потекло]], а од 1974 година и пол. Од 1988 година, законот ги штити [[Попреченост|лицата со попреченост]] и семејствата со деца. Бремените жени се исто така заштитени од нелегална дискриминација бидејќи им е даден семеен статус, а нивното неродено дете е другиот член на семејството. Жртвите на дискриминација можат да го употребат и Законот од 1968 година и членот од 1983 година од Законот од 1866 година <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.law.cornell.edu/uscode/text/42/1983|title=42 USC § 1983 – Civil action for deprivation of rights|publisher=Cornell University Law School Legal Information Institute|archive-url=https://web.archive.org/web/20170629005332/https://www.law.cornell.edu/uscode/text/42/1983|archive-date=June 29, 2017|accessdate=October 3, 2013}}</ref> за да бараат надомест на штета. Законот од 1968 година предвидува федерални решенија, додека законот од 1866 година предвидува приватни решенија (т.е. граѓански тужби). Законот, исто така, го направил федерално кривично дело „со сила или со закана со сила, повредување, заплашување или мешање во некого... поради неговата раса, боја на кожа, религија или национално потекло, хендикеп или семеен статус“. <ref>{{Наведен нестручен часопис|access-date=November 26, 2013}}</ref>
Раздел X, попознат како '''Закон против немири''', го прави [[кривично дело]] „патувањето во меѓудржавна трговија ... со намера да се поттикне, промовира, охрабри, да се учествува и да предводи немири“. Оваа одредба е критикувана за „изедначување на организираниот политички протест со организирано насилство“. <ref>{{Наведени вести|url=http://www.nybooks.com/articles/archives/1969/jun/19/the-committee-to-defend-the-conspiracy/|title=The Committee to Defend the Conspiracy|last=Peter Babcox|date=June 19, 1969|work=The New York Review of Books|access-date=October 4, 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20111019221919/http://www.nybooks.com/articles/archives/1969/jun/19/the-committee-to-defend-the-conspiracy/|archive-date=October 19, 2011|last2=Noam Chomsky|last3=Judy Collins|last4=Harvey Cox|last5=Edgar Z. Friedenberg|display-authors=etal|author-link5=Edgar Z. Friedenberg}}</ref>
== Позадина ==
Првиот пресврт кон еднаквост за Афроамериканците се случил кога претседателот [[Абрахам Линколн]] го донел [[Проглас за еманципација|Прогласот за еманципација]] во 1863 година, во кој било наведено дека „сите лица држени како робови... ќе бидат тогаш, оттогаш и засекогаш слободни...“. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.loc.gov/resource/lprbscsm.scsm1016/?sp=1|title=Image 1 of The first edition of Abraham Lincoln's final emancipation proclamation.|date=January 1863|work=Library of Congress|accessdate=October 3, 2021}}</ref> [[Закон за граѓански права (1866)|Законот за граѓански права од 1866 година]] ги прогласил сите луѓе родени во Соединетите Американски Држави за законски граѓани. Тоа значело дека тие можеле да изнајмуваат, чуваат, продаваат и купуваат имот. Тој имал за цел да им помогне на поранешните робови, а оние кои одбивале да им ги дадат новите права на поранешните робови биле виновни и казниви според законот. Казната била парична казна од 1000 долари или максимум една година затвор. Законот од 1866 година не предвидувал средства за спроведување на одредбите.
[[Движење за граѓански права|Движењето за граѓански права]] (1954–1968), кое започнало по ''случајот [[Браун против Одборот за образование]],'' го отворил патот за усвојување на неколку закони за граѓански права. [[Закон за граѓански права (1957)|Законот за граѓански права од 1957 година]] ја создал [[Комисија за граѓански права на Соединетите Американски Држави|Комисијата за граѓански права на Соединетите Американски Држави]] и [[Оддел за граѓански права на Министерството за правда на Соединетите Американски Држави|Одделот за граѓански права на Министерството за правда на Соединетите Американски Држави]]. [[Закон за граѓански права (1960)|Законот за граѓански права од 1960 година]] донел федерално законодавство за локални анкети за регистрација и доколку некој го попречи нечие право на глас, постоеле строги казни. Исто така, ја проширил Комисијата за граѓански права, за да може да ги надгледува практиките за регистрација и гласање. [[Закон за граѓански права (1964)|Законот за граѓански права од 1964 година]] ја забранил дискриминацијата врз основа на раса, боја на кожа, религија, пол и национално потекло. Нееднаквата примена на барањата за регистрација на гласачи, расната сегрегација и дискриминацијата при вработување исто така биле забранети. [[Закон за право на глас (1965)|Законот за право на глас од 1965 година]], сличен на Законот за граѓански права од 1964 година, ја забранувал расната дискриминација при гласање. Законот подоцна бил проширен за да помогне во заштитата на правото на глас на расните малцинства низ целата земја (главно на југот).
Друг поттик за донесување на законот дошло од [[Чикашко движење за слобода|Чикашкото движење за отворено домување]] од 1966 година, предводено од [[Мартин Лутер Кинг|Мартин Лутер Кинг Џуниор]], [[Џејмс Бевел]] и [[Ал Раби]]. Исто така, влијателен бил Законот за фер домување во Рамфорд од 1963 година во Калифорнија, кој бил поддржан од [[Национално здружение за напредок на обоените луѓе|Националното здружение за напредок на обоените луѓе]] (НЗНОЛ) и [[Конгрес за расна еднаквост|Конгресот за расна еднаквост]] (КРЕ) <ref name="wiu.edu">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wiu.edu/cas/history/wihr/pdfs/MilesWIHRSp09.pdf|title=Darren Miles "Everett Dirksen's Role in Civil Rights Legislation" Western Illinois Historical Review, Vol. I Spring 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20141223193406/http://www.wiu.edu/cas/history/wihr/pdfs/MilesWIHRSp09.pdf|archive-date=December 23, 2014|accessdate=December 23, 2014}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://landlords.about.com/od/Landlord101/a/What-Is-Fair-Housing.htm|title=Erin Eberlin "What is Fair Housing?" About.com|work=About.com Money|archive-url=https://web.archive.org/web/20141218022805/http://landlords.about.com/od/Landlord101/a/What-Is-Fair-Housing.htm|archive-date=December 18, 2014|accessdate=December 18, 2014}}</ref> и кампањите за фер домување во Милвоки од 1967 година, предводени од [[Џејмс Гропи]] и Младинскиот совет на НЗНОЛ. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1985-11-05-mn-4337-story.html|title=Burt Folkart "James Groppi, Ex-Priest, Civil Rights Activist, Dies" The Los Angeles Times, November 05, 1985{{!}}B|date=November 5, 1985|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306185701/http://articles.latimes.com/1985-11-05/news/mn-4337_1_roman-catholic-priest|archive-date=March 6, 2016|accessdate=December 18, 2014}}</ref> Сенаторот Волтер Мондејл се залагал за законот во Конгресот, но забележал дека во текот на последователните години, федералниот закон за фер домување бил најзабранетото законодавство во историјата на САД. <ref name="propublica.org">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.propublica.org/article/living-apart-how-the-government-betrayed-a-landmark-civil-rights-law|title=Nikole Hannah-Jones, "Living Apart: How the Government Betrayed a Landmark Civil Rights Law" Propublica, Oct. 28, 2012|date=June 25, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20170630004110/https://www.propublica.org/article/living-apart-how-the-government-betrayed-a-landmark-civil-rights-law|archive-date=June 30, 2017|accessdate=June 30, 2017}}</ref> На него се спротивставиле повеќето сенатори од северните и јужните делови, како и Националното здружение на одбори за недвижности. Предложениот „Закон за граѓански права од 1966 година“ целосно пропаднал поради неговата одредба за фер домување. Мондејл коментирал:<blockquote>Голем дел од [претходните] [законодавства] за граѓански права беа насочени кон тоа Југот да се однесува добро и да му се одземат привилегиите на Џорџ Волас ... Ова се прошири и на населбите низ целата земја. Ова беше лично преземање на граѓанските права.</blockquote>Два настани го оживеале законот. Извештајот на Кернеровата Комисија за расните немири од 1967 година силно препорачал „сеопфатен и применлив федерален закон за отворено домување“, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eisenhowerfoundation.org/docs/kerner.pdf|title=Report of the National Advisory Commission on Civil Disorders – Summary of Report|archive-url=https://web.archive.org/web/20141222024522/http://www.eisenhowerfoundation.org/docs/kerner.pdf|archive-date=December 22, 2014|accessdate=December 18, 2014}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://ir.lawnet.fordham.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=4704&context=flr|title=Matthew J. Termine "Promoting Residential Integration Through the Fair Housing Act" 79 Fordham Law Review 1367 (2011).|archive-url=https://web.archive.org/web/20141218031331/http://ir.lawnet.fordham.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=4704&context=flr|archive-date=December 18, 2014|accessdate=December 18, 2014}}</ref> и редовно бил цитиран од членовите на Конгресот кои се залагале за законот. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mondale.law.umn.edu/fair_housing.php#_debates|title="Selected U.S. Senate proceedings and debates on fair housing, 1965-1971" University of Minnesota Law Library|archive-url=https://web.archive.org/web/20140923154533/http://mondale.law.umn.edu/fair_housing.php#_debates|archive-date=September 23, 2014|accessdate=December 18, 2014}}</ref> Последниот пробив се случил по [[Атентат врз Мартин Лутер Кинг|атентатот врз Мартин Лутер Кинг Џуниор]] на 4 април 1968 година и граѓанските немири низ целата земја по смртта на Кинг. <ref name="Kotz05">{{Наведена книга|title=Judgment days : Lyndon Baines Johnson, Martin Luther King, Jr., and the laws that changed America|last=Kotz|first=Nick|publisher=Houghton Mifflin|year=2005|isbn=0-618-08825-3|location=Boston|page=[https://archive.org/details/judgmentdayslynd00kotz/page/417 417]|chapter=14. Another Martyr|chapter-url=https://archive.org/details/judgmentdayslynd00kotz/page/417}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://portal.hud.gov/hudportal/HUD?src=%2Fprogram_offices%2Ffair_housing_equal_opp%2Faboutfheo%2Fhistory|title="History of Fair Housing" US Department of Housing and Urban Development|archive-url=https://web.archive.org/web/20120327032116/http://portal.hud.gov/hudportal/HUD?src=%2Fprogram_offices%2Ffair_housing_equal_opp%2Faboutfheo%2Fhistory|archive-date=March 27, 2012|accessdate=July 4, 2019}}</ref> На 5 април, Џонсон напишал писмо до [[Претставнички дом на Соединетите Американски Држави|Претставничкиот дом на Соединетите Држави]] барајќи усвојување на Законот за фер домување. <ref name="LBJ5April68">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.presidency.ucsb.edu/documents/letter-the-speaker-the-house-urging-enactment-the-fair-housing-bill|title=182 – Letter to the Speaker of the House Urging Enactment of the Fair Housing Bill|last=Johnson|first=Lyndon Baines|date=April 5, 1968|publisher=American Presidency Project|archive-url=https://web.archive.org/web/20200508021232/https://www.presidency.ucsb.edu/documents/letter-the-speaker-the-house-urging-enactment-the-fair-housing-bill|archive-date=May 8, 2020|accessdate=May 7, 2020|quote=We should pass the Fair Housing law when the Congress convenes next week.}}</ref> Комитетот за правила, „потресен од повторените граѓански немири практично пред неговата врата“, конечно ги завршил своите сослушувања на 8 април. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huduser.org/portal/Periodicals/CITYSCPE/VOL4NUM3/mathias.pdf|title=Honorable Charles Mathias, Jr. "Fair Housing Legislation: Not an Easy Row To Hoe" US Department of Housing and Urban Development, Office of Policy Development and Research|archive-url=https://web.archive.org/web/20141227020632/http://www.huduser.org/portal/Periodicals/CITYSCPE/VOL4NUM3/mathias.pdf|archive-date=December 27, 2014|accessdate=December 26, 2014}}</ref> Со ново итно внимание од директорот за законодавство [[Џозеф Калифано]] и [[Демократска партија (САД)|демократскиот]] [[Претседавач на Претставничкиот дом на Соединетите Американски Држави|претседател на Претставничкиот дом]] [[Џон Меккормак]], законот (кој претходно бил во застој) бил усвоен во Претставничкиот дом со голема маргина на 10 април. <ref name="Risen18Jul12">{{Наведени вести|url=http://www.smithsonianmag.com/history-archaeology/president-lbj.html?c=y&page=3|title=The Unmaking of the President: Lyndon Johnson believed that his withdrawal from the 1968 presidential campaign would free him to solidify his legacy|last=Risen|first=Clay|date=April 2008|work=Smithsonian Magazine|access-date=July 18, 2012|archive-url=https://archive.today/20130104181743/http://www.smithsonianmag.com/history-archaeology/president-lbj.html?c=y&page=3|archive-date=January 4, 2013|page=3,5 and 6 in online version}}</ref>
Поради забраната за дискриминација врз основа на раса, националност и религија, Законот за фер домување од 1968 година забранил спроведување и на антисемитските и на антицрнечките договори. Законот бил поддржан од многу еврејски организации и поединци. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://jewishcurrents.org/april-11-the-fair-housing-act|title=April 11: The Fair Housing Act|publisher=[[Jewish Currents]]|accessdate=July 18, 2025}}</ref>
[[Податотека:Lbjsigningbill.jpg|мини|250x250пкс|Претседателот Џонсон го потпишува Законот за граѓански права од 1968 година]]
== Резиме на наслови ==
=== Раздел I: Злосторства од омраза ===
Законот за граѓански права од 1968 година, исто така, донел {{ЗаконикСАД|18|245}} (б)(2), кој дозволува федерално гонење на секој што „намерно повредува, заплашува или се меша во друго лице, или се обидува да го стори тоа, со сила поради расата, бојата на кожата, религијата или националното потекло на другото лице“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.justice.gov/crt/crim/245.php|title=Civil Rights Division Home Page|date=January 1, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101133706/http://www.justice.gov/crt/crim/245.php|archive-date=January 1, 2011|accessdate=July 17, 2019}}</ref> поради обидот на жртвата да се вклучи во еден од шесте видови на федерално заштитени активности, како што се одење на училиште, покровителство на јавно место/објект, барање на работа, дејствување како поротник во државен суд или гласање.
Лицата кои би го прекршиле овој закон ќе се соочат со парична казна или затвор до една година или и двете. Доколку резултира со телесни повреди или ако таквите акти на заплашување вклучуваат употреба на огнено оружје, експлозиви или оган, лицата можат да добијат затворски казни до 10 години, додека кривичните дела што вклучуваат киднапирање, сексуален напад или убиство може да бидат казниви со доживотен затвор или [[смртна казна]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fbi.gov/hq/cid/civilrights/statutes.htm|title=Civil Rights Statutes|archive-url=https://web.archive.org/web/20100914205918/http://www.fbi.gov/hq/cid/civilrights/statutes.htm|archive-date=September 14, 2010}}</ref>
Иако сексуалната ориентација и родовиот идентитет биле исто така исклучени од овој закон, тие подоцна биле вклучени во понов федерален закон за злосторства од омраза, Законот за спречување на злосторства од омраза на Метју Шепард и Џејмс Берд Џуниор.
=== Раздел II–VII: Индиски закон за граѓански права ===
Законот за граѓански права на Индијанците од 1968 година им овозможило на [[Американски староседелци|Индијанците]] целосен пристап до Повелбата за правата на Соединетите Американски Држави. Првиот помал дел главно се фокусира на повторно воспоставување на амандманите кои денес им се даваат на Индијанците. Главниот дел се фокусира на Индијанците во правниот систем на Соединетите Американски Држави. Последниот дел од овој закон посочува други материјали поврзани со поуставни права на Индијанците, како што е доктрината „Индиски работи, закони и договори“.
=== Раздел VIII–IX: Закон за фер домување ===
==== Дискриминација во домувањето ====
Раздел VIII од Законот за граѓански права од 1968 година е вообичаено познат како Закон за фер домување од 1968 година. Од 1968 година, неговата заштита била значително проширена со амандман. [[Канцеларија за праведно вдомување и еднаква можност|Канцеларијата за праведно вдомување и еднаква можност]] во рамките на Министерството за домување и урбан развој на САД е задолжена за администрирање и спроведување на овој закон.
==== Видови забранета дискриминација ====
[[Податотека:Accessible_Housing_for_Wheelchair_Users.jpg|мини|Сликата покажува како изгледа пристапното домување и некои од промените што жителите би можеле да ги направат според Законот за фер домување за да ги направат своите станбени единици пристапни.]]
Законот за граѓански права од 1968 година ги забранил следниве форми на [[Дискриминација при вдомување во Соединетите Држави|дискриминација при вдомување]]:
* Одбивање да се продаде или изнајми живеалиште на кое било лице поради неговата раса, боја на кожа, религија или национално потекло. Дискриминацијата врз основа на пол е додадена во 1974 година, а лицата со попреченост и семејствата со деца се додадени на списокот на заштитени класи во 1988 година. <ref name="fairhousing.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fairhousing.com/include/media/pdf/35years.pdf|title=Archived copy|archive-url=https://web.archive.org/web/20101216232015/http://fairhousing.com/include/media/pdf/35years.pdf|archive-date=December 16, 2010|accessdate=December 23, 2010}}</ref>
* Дискриминација кон лице во однос на условите, одредбите или привилегијата за продажба или изнајмување на живеалиште.
* Рекламирање на продажба или изнајмување на живеалиште што укажува на преференција на дискриминација врз основа на раса, боја на кожа, религија или национално потекло. Оваа одредба беше исто така изменета за да ги вклучи полот, попреченоста и раѓањето деца.
* Принудување, заканување, заплашување или мешање во уживањето или остварувањето на правата за домување од страна на некое лице врз основа на дискриминаторски причини или одмазда против лице или организација што помага или охрабрува остварување или уживање на правата за фер домување.
* Занемарување на одржувањето и поправките на становите изнајмени од луѓе врз основа на раса, религија, пол или која било друга дискриминаторска демографија.
* Ограничување на пристапот до услуги и погодности врз основа на расата, полот, религијата или националноста на изнајмувачот. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.thebalancesmb.com/what-is-the-federal-fair-housing-act-2125014|title=How the Fair Housing Act Prevents Discrimination|last=Eberlin|first=Erin|work=The Balance Small Business|language=en|accessdate=February 18, 2020|archive-date=2022-07-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20220712042844/https://www.thebalancesmb.com/what-is-the-federal-fair-housing-act-2125014|url-status=dead}}</ref>
* Во 2012 година, Канцеларијата за праведно домување и еднакви можности при Министерството за домување и урбан развој на Соединетите Американски Држави издала регулатива со која се забранува дискриминацијата врз основа на ЛГБТ лицата во федерално потпомогнатите програми за домување. Врховниот суд пресудил во 2020 година дека дискриминацијата врз основа на „пол“ вклучува дискриминација врз основа на сексуална ориентација и родов идентитет. <ref>{{Crossreference|[[Bostock v. Clayton County]].}}</ref> <ref>{{Crossreference|[[R.G. & G.R. Harris Funeral Homes Inc. v. Equal Employment Opportunity Commission]].}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fairhousinginstitute.com/supreme-courts-ruling-sexual-orientation-and-gender-identity/|title=The Supreme Court's Ruling on Sexual Orientation and Gender Identity|last=Fair Housing Institute|language=en|accessdate=January 29, 2021}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.jdsupra.com/legalnews/fair-housing-act-prohibits-lgbtq-43918/|title=Fair Housing Act Prohibits LGBTQ Discrimination|last=Whitman|first=Elizabeth|language=en|accessdate=January 29, 2021}}</ref> Дури во февруари 2021 година, Министерството за домување и урбан развој издало промена на правилото под водство на претседателот [[Џо Бајден]] за да ја спроведе оваа одлука. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cnn.com/2021/02/11/politics/biden-administration-lgbtq-housing-protections/index.html|title=Biden administration extends fair housing protections to LGBTQ Americans Politics|date=February 11, 2021|work=[[CNN]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220808130907/https://www.cnn.com/2021/02/11/politics/biden-administration-lgbtq-housing-protections/index.html|archive-date=August 8, 2022}}</ref> Покрај тоа, многу држави, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.hud.gov/program_offices/fair_housing_equal_opp/housing_discrimination_and_persons_identifying_lgbtq#_State%20and%20Local%20Laws|title=Housing Discrimination and Persons Identifying as LGBTQ|work=HUD.gov|archive-url=https://web.archive.org/web/20180914153358/https://www.hud.gov/program_offices/fair_housing_equal_opp/housing_discrimination_and_persons_identifying_lgbtq#_State%20and%20Local%20Laws|archive-date=September 14, 2018}}</ref> градови и места донеле закони со кои се забранува дискриминацијата во домувањето врз основа на сексуална ориентација и родов идентитет.
==== Видови дозволена дискриминација ====
Единствено одредени видови дискриминација се опфатени со законите за праведно домување. Сопствениците на недвижности не се обврзани со закон да издаваат под кирија на ниту еден закупец кој аплицира за имот. Сопствениците на недвижности можат да избираат закупци врз основа на објективни деловни критериуми, како што е способноста на подносителот на барањето да ја плати киријата и да се грижи за имотот. Сопствениците на недвижности можат законски да дискриминираат закупци со лоша кредитна историја или ниски приходи и (освен во некои области) не мора да издаваат под кирија на закупци кои ќе добиваат ваучери од Дел 8. Сопствениците на недвижности мора да бидат доследни во проверката, да се однесуваат кон закупците кои се во и надвор од заштитените класи на ист начин и треба да документираат секоја легитимна деловна причина за тоа зошто не издаваат под кирија на потенцијален закупец.
Министерството за домување и урбан развој на Соединетите Американски Држави изјавило дека купувачите и изнајмувачите можат да дискриминираат и можат да побараат од агентите за недвижности што ги претставуваат да ги ограничат пребарувањата на домовите на параметри што се дискриминаторски. <ref>letter from HUD to Jill D. Levine, Esq. dated February 10, 1996, http://www.reintel.com/letters.htm {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080222084802/http://www.reintel.com/letters.htm|date=February 22, 2008}}</ref> Примарната цел на Законот за праведно домување е да го заштити правото на купувачот (и изнајмувачот) да бараат живеалиште каде што ќе изберат. Законот го штити правото на купувачот да дискриминира со забрана на одредени дискриминаторски дејствија од страна на продавачите, сопствениците на недвижности и агентите за недвижности.
==== Луѓе со попреченост ====
Законот за праведно домување го дефинира лицето со попреченост на ист начин како и Законот за лица со попреченост на Американците – „лице со физичко или ментално оштетување кое значително ограничува една или повеќе главни животни активности; евиденција за такво оштетување; или се смета дека има такво оштетување“. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.law.cornell.edu/cfr/text/24/100.201|title=24 CFR § 100.201 - Definitions}}</ref>
Законот за праведно домување обезбедува неколку специфични заштити за купувачи и закупувачи со попреченост. Сопствениците на недвижности и продавачите не можат да го оневозможат станбениот објект или да му одбијат стан на купувач или закупувач поради нивниот попреченост или попреченоста на кое било лице кое има намера да живее во станот или поради попреченоста на некој со кого се поврзани. Сопствениците на недвижности не можат да му ги одбијат на лице со попреченост сите привилегии што се обезбедени во врска со станот, поради попреченоста на лицето. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.law.cornell.edu/cfr/text/24/100.202|title=24 CFR § 100.202 - General prohibitions against discrimination because of handicap}}</ref>
Законот за праведно домување (ЗПД) обезбедува одредена заштита за лицата со попреченост што ја олеснува самостојноста и живеењето во заедницата. Прво, Законот за праведно домување им дозволува на закупците да прават разумни модификации на постојните простории. Со него е нелегално за сопствениците да не им дозволуваат на лицата со попреченост да прават разумни модификации на просториите, на свој трошок, ако им е потребна модификација за целосно уживање во просториите. На пример, на лице со попреченост може да му требаат држачи за да има пристап до туширање. Сопственикот мора да му дозволи на закупецот да ги инсталира држачите за да овозможи пристап до туширање. Сепак, технички, сопственикот може да бара од закупецот да ги отстрани држачите на крајот од закупот, на свој трошок. Сепак, Законот за праведно домување наведува дека во становите за изнајмување, сопственикот не може да го условува проширувањето на вратата од бањата за да се обезбеди пристап за инвалидски колички, со нејзиното враќање во поранешната тесна состојба по завршувањето на закупот, бидејќи тоа нема да се меша во користењето и уживањето на просториите од страна на следните закупци. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.law.cornell.edu/cfr/text/24/100.203|title=24 CFR § 100.203 - Reasonable modifications of existing premises}}</ref>
Втората заштита што ја нуди Законот за праведно домување вклучува барање никој да не може да одбие да направи разумни прилагодувања на „правилата, политиките, практиките или услугите, кога прилагодувањето е неопходно за да се овозможи“ на лице со попреченост „еднаква можност за употреба и уживање во станбената единица“, вклучувајќи ги и погодностите на живеалиштето, што може да вклучува заеднички простории. На пример, зграда со политика „Без домашни миленици“ би го прекршила Законот за праведно домување доколку не му дозволи на слепо лице да живее со него како разумно прилагодување на политиката. Слично на тоа, корисник на инвалидска количка би можел да побара доделено, пристапно паркинг место како разумно прилагодување на паркинг место „прв дојден, прв услужен“ прикачено на станбен комплекс. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.law.cornell.edu/cfr/text/24/100.204|title=24 CFR § 100.204 - Reasonable accommodations}}</ref>
=== Раздел X: Закон против немири ===
[[Податотека:1968,_CRA_-_House.png|мини|Распределба на првото гласање во Претставничкиот дом на САД по партии за Законот за граѓански права од 1968 година. 16 август 1967 година]]
[[Податотека:1968,_CRA_-_Senate.png|мини|Распределба на гласовите во Сенатот на САД по партии според Законот за граѓански права од 1968 година. 11 март 1968 година]]
[[Податотека:1968,_Second_House_Vote_of_CRA_-_House.png|мини|Распределба на второто гласање во Претставничкиот дом на САД по партии за Законот за граѓански права од 1968 година. 10 април 1968 година]]
Законот го вклучувал и „Законот против немири“, донесен на {{ЗаконикСАД|18|2101}} (со неговите клучни термини, „бунт“ и „поттикнување бунт“, дефинирани во {{ЗаконикСАД|18|2102}}), што го прави федерално кривично дело употребата на меѓудржавни или странски трговски патишта или објекти (како што е преминување на државни граници или преку пошта, употреба на интернет или телефонски повици) за поттикнување немири, организирање, промовирање или учество во немири или за проширување на активностите на немири, или за помагање и поттикнување на кое било лице кое врши такви активности. Одредбата неформално се нарекува „Закон на Х. Рап Браун“ од апсењето и судењето на Х. Рап Браун во 1967 година за носење оружје преку државни граници. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://todayinclh.com/?event=congress-passes-anti-riot-act|title=Congress Passes Anti-Riot Act|date=June 12, 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20190616122230/https://todayinclh.com/?event=congress-passes-anti-riot-act|archive-date=June 16, 2019|accessdate=June 5, 2019}}</ref> Пресудите на [[Апелациски суд на Соединетите Американски Држави за Деветтиот округ|Апелацискиот суд на Соединетите Американски Држави за Деветтиот округ]] и Апелацискиот суд на Соединетите Американски Држави за Четвртиот округ во 2021 година ги поништиле во тие округи деловите од законот што забрануваат „поттикнување“ на немири врз основа на [[слобода на говорот]], оставајќи ги на сила забраните за поттикнување и учество во немири. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.politico.com/news/2020/08/24/court-pares-back-federal-anti-riot-act-400999|title=Court pares back federal Anti-Riot Act|last=Gerstein|first=Josh|date=August 24, 2020|work=Politico|accessdate=March 4, 2021|archive-date=2021-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20210304225210/https://www.politico.com/news/2020/08/24/court-pares-back-federal-anti-riot-act-400999|url-status=dead}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.politico.com/news/2021/03/04/federal-court-law-white-supremacists-473660|title=Court narrows law used to target white supremacists|last=Gerstein|first=Josh|date=March 4, 2021|work=Politico|accessdate=March 4, 2021}}</ref>
== Историја на законодавството ==
Во 1966 година, претседателот [[Линдон Џонсон]] предложил нов закон за граѓански права, но тој не бил усвоен од Сенатот. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1967/02/16/archives/text-of-presidents-civil-rights-message-to-congress-asking-open.html|title=Text of President's Civil Rights Message to Congress Asking Open Housing Law; Johnson Appeals for Justice for Negroes|date=February 16, 1967|work=The New York Times|id={{ProQuest|117690947}}}}<templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></ref> На 17 февруари 1967 година, законот бил поднесен во Претставничкиот дом од страна на претставникот Мани Селер, а во Сенатот од страна на сенаторот Филип А. Харт. <ref>{{Наведени вести|title=President Proposes Broad Civil Rights Legislation|date=February 17, 1967|work=Congressional Quarterly|page=239}}</ref>
Судскиот комитет на Претставничкиот дом ги одобрил HR 2516 (закон за граѓански права) и HR 10805 (продолжен век на траење на Комисијата за граѓански права за уште пет години). Поткомитетот за правосудство на Претставничкиот дом бр. 5 на 22 јуни одобрил пакет што ги комбинира HR 2516 и HR 421 (закон за администрација) со цел да се зацврсти заштитата на активистите за граѓански права. <ref>{{Наведени вести|title=Civil Rights Legislation|date=June 30, 1967|work=Congressional Quarterly|page=1113}}</ref>
HR 216 бил разгледан на седницата на [[Претставнички дом на Соединетите Американски Држави|Претставничкиот дом]] на првично гласање на 16 август 1967 година. Вкупниот резултат од гласањето било 327-92. Републиканската конференција на Претставничкиот дом гласала со 161 глас „за“ и 25 „против“. Демократската група на Претставничкиот дом гласала со 166 гласови „за“ и 67 „против“, при што 1 член не гласал и 11 членови биле воздржани. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.govtrack.us/congress/votes/90-1967/h113|title=TO PASS H.R. 2516, A BILL TO ESTABLISH PENALTIES FOR INTERFERENCE WITH CIVIL RIGHTS. INTERFERENCE WITH A PERSON ENGAGED IN ONE OF THE 8 ACTIVITIES PROTECTED UNDER THIS BILL MUST BE RACIALLY MOTIVATED TO INCUR THE BILL'S PENALTIES.}}</ref>
Предлог-законот, со амандмани, потоа бил разгледан во [[Сенат на Соединетите Американски Држави|Сенатот]] за конечно гласање на 11 март 1968 година. Вкупниот број гласови бил 71-20, при што Републиканската конференција на Сенатот гласала со 29 за, 3 против, а 4 не гласале. Демократската група на Сенатот гласала 42 за, 17 против, а 5 члена не гласале. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.govtrack.us/congress/votes/90-1968/s346|title=TO PASS H.R. 2516, A BILL TO PROHIBIT DISCRIMINATION IN SALE OR RENTAL OF HOUSING, AND TO PROHIBIT RACIALLY MOTIVATED INTERFERENCE WITH A PERSON EXERCISING HIS CIVIL RIGHTS, AND FOR OTHER PURPOSES.}}</ref>
Потоа, законот се вратил во Претставничкиот дом за повторно разгледување со новите амандмани. Претставничкиот дом го донел на гласање и потоа го усвоил со вкупен глас од 250-172. Републиканците во Претставничкиот дом гласале 100 „за“, 84 „против“ и 3 „не гласале“. Демократите во Претставничкиот дом гласале 150 „за“, 88 „против“, 3 „присутни“ и 4 „не“ гласале. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.govtrack.us/congress/votes/90-1968/h295|title=TO PASS H. RES. 1100, A RESOLUTION PROVIDING THAT IMMEDIATELY ON THE ADOPTION OF THIS RESOLUTION, THE BILL (H.R. 2516) PRESCRIBING PENALTIES FOR INTERFERING WITH ANY PERSON IN THE PERFORMANCE OF HIS CIVIL RIGHTS, AND MAKING CERTAIN ANTIRIOT LEGISLATION, SHALL, TOGETHER WITH A SENATE AMENDMENT THERETO, PROVIDING PENALTIES FOR DISCRIMINATION IN THE SALE OR RENT OF HOUSING, BE TAKEN FROM THE SPEAKER'S TABLE, TO THE END THAT SAID AMENDMENT IS AGREED TO.}}</ref>
Откако официјално бил усвоен од двата дома на [[90-ти Конгрес на Соединетите Американски Држави|90-тиот Конгрес на Соединетите Американски Држави]], тој бил потпишан од [[Список на претседатели на САД|36-тиот]] [[претседател на Соединетите Американски Држави]], [[Линдон Џонсон|Линдон Б. Џонсон,]] на 11 април 1968 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=28799|title=Lyndon B. Johnson: "Remarks Upon Signing the Civil Rights Act.," April 11, 1968|last=Peters, Gerhard|last2=Woolley, John T|work=The American Presidency Project|publisher=University of California - Santa Barbara|archive-url=https://web.archive.org/web/20170305002034/http://www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=28799|archive-date=March 5, 2017|accessdate=May 19, 2019}}</ref>
== Раздели ==
Забелешка: Поголемиот дел од информациите дадени во овој дел се парафразирани од насловите. Доколку сте заинтересирани да ги прегледате оригиналните наслови, слободно погледнете го Законот за граѓански права од 1968 година.
=== Раздел I - мешање во активности заштитени од федерална федерација ===
Член 101 утврдува дека Поглавје 13, граѓански права, наслов 18, Кодекс на Соединетите Американски Држави, е изменето со вметнување на нов член (Член 245) наречен Федерално заштитени активности. Тој утврдува дека овој член не е поставен како намера од страна на Конгресот, ниту е конструиран за да го ограничи овластувањето на федералните службеници (или федералната голема порота) да истражуваат можни прекршувања во овој член. Во овој член од законот се поставува стандардот за спречување на секаков вид закана со сила од страна на некој што намерно повредува, заплашува, се меша или дури и се обидува да изврши некое од овие дејствија врз лице со различна боја на кожа (целосна дискриминација поставена како раса, боја на кожа, религија или национално потекло) кога малцинството за кое станува збор е:
* Гласање или квалификација за гласање, квалификација или водење кампања како кандидат за изборна функција, или квалификација или дејствување како набљудувач на гласање, или кој било законски овластен изборен службеник на кои било избори
* Учество во или уживање во каква било придобивка, услуга, привилегија, програма, објект
* Аплицирање за вработување или уживање во него
* Служење или присуство на кој било суд во врска со можна служба, како голем или мал поротник во кој било суд
* Учествување во или уживање во придобивките од која било програма или активност што добива федерална финансиска помош
* Запишување или посетување на кое било јавно училиште или јавен колеџ
* Патување во или користење на воздушен објект на меѓудржавна трговија, или користење на кое било возило, терминал или објект на кој било јавен превозник со моторен, железнички, воден или воздушен сообраќај.
* Уживање во стоките, услугите, објектите, привилегиите, предностите или сместувањето на кој било хотел, мотел или друг објект
Секој граѓанин на кого му е наредено да ги обесхрабри овие граѓани да им помагаат/охрабруваат други лица да учествуваат без дискриминација во било која од активностите наведени погоре ќе биде:
* Парично казнет со 1.000 долари или затворен во траење од една година (или и двете)
* Парично казнет со 10.000 долари или затворен во траење од десет години (или и двете) ако имало било каков вид телесна повреда
* Затворен во траење од било која година или доживотен затвор ако се случила смрт
Постои сличен дел кој исто така вклучува превенција од заплашување во фер домување, во Раздел XII.
Останатите делови од овој наслов се засноваат на измени на овој закон. На пример, покрај Член 245, додаден е и Член 2101 наречен Немири. Во овој дел, се фокусира на поставување казна зад сите поврзани дејствија со немири, каде што едно лице може да биде казнет со 10.000 долари или затворен во траење од 5 години (или и двете). Постои дел за дефиниција (Член 2102) за дефинирање на: немири и поттикнување немири. Исто така, овој дел содржи и уредување за Кодексот на Соединетите Американски Држави, каде што е вметната глава наречена „Немири“.
===Раздел II - права на Индијанците ===
Законот за граѓански права на Индијанците од 1968 година се однесува на индијанските племиња на Соединетите Американски Држави и ги прави многу, но не сите, гаранции од [[Повелба за правата на Соединетите Американски Држави|Повелбата за права]] применливи во рамките на федерално признатите племиња.<ref>Роберт Џ. Мекарти, „Граѓански права во племенските судови; Индиската повелба за права на 30 години“, 34 ''IDAHO LAW REVIEW'' 465 (1998).</ref> Законот денес се појавува во Раздел 25, делови од 1301 до 1303 од Кодексот на Соединетите Американски Држави.
==== Настани пред усвојувањето====
Врховниот суд на САД јасно ставил до знаење дека племенските внатрешни работи што се однесуваат на индивидуалните права на племенските членови не се опфатени со Петтиот амандман на уставот на САД. Сепак, племињата на крајот биле потчинети на моќта на Конгресот и Уставот.<ref name=answers>"[http://www.answers.com/topic/indian-civil-rights-act Indian Civil Rights Act] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20171230115402/http://www.answers.com/topic/indian-civil-rights-act |date=December 30, 2017 }}." US History Encyclopedia. © 2006 through a partnership of Answers Corporation.</ref> Судскиот случај „[[Талтон против Мејс]]“ помогнал во воспоставувањето на принципите. Во следните години имало и други судски случаи за да се продолжат мислите „дека племињата не се оружја на федералната влада кога се казнуваат племенските членови за кривични дела и дека индијанските племиња се ослободени од многу од уставните заштити што ги регулираат активностите на државните и федералните влади“.<ref name=answers />
Во 1960-тите, Конгресот одржал серија сослушувања на тема авторитет на племенските влади. Сослушувањата зборувале за злоупотребите што многу племенски членови ги претрпеле од „понекогаш корумпираните, некомпетентните или тиранските племенски службеници“. Како одговор на тоа, било донесен Законот за граѓански права на Индијанците.<ref name=answers />
==== Одредби од Законот за граѓански права на Индијанците ====
<blockquote>
Ниедно индијанско племе при вршење на овластувања за самоуправа не смее—
# да донесува или спроведува закон што го забранува слободното практикување на религијата или ја ограничува слободата на говорот или на печатот или правото на луѓето мирно да се собираат и да поднесуваат петиции за решавање на поплаки;
# да го прекрши правото на луѓето да бидат безбедни во своите лица, куќи, документи и имот од неразумни претреси и заплени, ниту да издава налози, освен врз основа на веродостојна причина, поткрепена со заклетва или потврда, а особено со опис на местото што треба да се претресе и лицето или предметот што треба да се заплени;
#да го подложи секое лице за истото кривично дело на Двојно доведување во опасност;
# да го принуди секое лице во која било кривична постапка да биде сведок против себе;
# да земе приватен имот за јавна употреба без праведен надомест;
# да му го одземе на кое било лице во кривична постапка правото на брзо и јавно судење, да биде информирано за природата и причината на обвинението, да биде соочено со сведоците против него, да има задолжителна постапка за добивање сведоци во негова корист и на свој трошок да има помош од адвокат за своја одбрана;
# да бара прекумерна кауција, да изрекува прекумерни парични казни, да изрекува сурови и необични казни и во никој случај да не изрекува за осуда за кое било кривично дело никаква казна или казна поголема од затвор во траење од една година и парична казна од 5.000 долари, или и двете;
# да му одземе на кое било лице во нејзина надлежност еднаква заштита на нејзините закони или да го лиши кое било лице од слобода или имот без соодветна законска постапка;
# да донесе каков било [[закон за приведување]] или ''ex post facto'' закон; или
# да му го одземе на кое било лице обвинето за кривично дело казниво со затвор правото, по барање, на судење од порота од најмалку шест лица.<ref>Canby Jr., William C. ''American Indian Law in a Nutshell''. St. Paul: West Publishing Co., 2004 pg. 354–355</ref>
</blockquote>
Според Канцеларијата за издавање на Владата на САД, во „затвор во времетраење од една година и парична казна од 5.000 американски долари, или и двете“ во став 7, „и“ веројатно треба да биде „или“.<ref>{{cite web|url=https://www.gpo.gov/fdsys/search/pagedetails.action?collectionCode=USCODE&browsePath=Title+25%2FCHAPTER+15&granuleId=USCODE-2009-title25-chap15&packageId=USCODE-2009-title25&collapse=true&fromBrowse=true|title=25 U.S.C. 15 - Constitutional Rights of Indians|publisher=[[United States Government Publishing Office]]|access-date=July 28, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180728071022/https://www.gpo.gov/fdsys/search/pagedetails.action?collectionCode=USCODE&browsePath=Title+25%2FCHAPTER+15&granuleId=USCODE-2009-title25-chap15&packageId=USCODE-2009-title25&collapse=true&fromBrowse=true|archive-date=July 28, 2018|url-status=live}}</ref>
Актот, исто така, бара од племенските судови да си дозволат правилен процес и други граѓански слободи. Исто така, индијанските судови се обидуваат да обезбедат поставка слична на онаа во судницата во САД, која им е позната на адвокатите.<ref name=Wilkinson /> Тоа им помогнало на адвокатите и помогнало да се пренасочи потсмевот на неиндиските и го воспостави ставот дека племенските судови се легитимни судови. Племенските судови усвоиле правила за докази, изјаснување и други барања слични на оние во државните и федералните судови.<ref name=Wilkinson>Wilkinson, Charles. ''Blood Struggle: The Rise of Modern Indian Nations''. Boston: W. W. Norton & Company, Incorporated, 2006. pg. 290.</ref>
ICRA инкорпорирала многу уставни заштити, но изменила други или воопшто не ги вклучила: „Законот не ја наметна клаузулата за основање, гаранцијата за републиканска форма на владеење, барањето за поделба на црквата од државата, правото на судење порота во граѓански случаи или правото на сиромашните да бидат назначени бранители во кривичните случаи. различниот политички и културен статус на племињата.
Иако федералната влада ја почитувала нивната индивидуалност во овој поглед, формирањето на ICRA предизвикало племенските влади да ги „отсликаат“ современите американски судови и процедури.<ref name=answers />
Влијанието на ICRA било многу ограничено од страна на Врховниот суд со судскиот случај „[[Санта Клара Пуебло против Мартинез]]“ (1978). „Мартинез“ вклучувал барање да престане да се негира племенското членство на оние деца родени од женски (не машки) племенски членови кои се венчале надвор од племето. Мајката која го поднела случајот се изјаснила дека дискриминацијата на нејзиното дете била исклучиво заснована на пол, што ја нарушува ICRA. Судовите одлучиле дека „племенскиот суверен имунитет спречи тужба против племето“.<ref name=answers /> „Мартинез“ на крајот го зацврстил племенското самоопределување со дополнително докажување дека генерално, федералната влада не играла никаква извршна улога над племенските влади.<ref>Murphy, Paul L. [http://www.answers.com/topic/santa-clara-pueblo-v-martinez ''Santa Clara Pueblo v. Martinez''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180624010419/http://www.answers.com/topic/santa-clara-pueblo-v-martinez |date=June 24, 2018 }}.</ref>
===Раздел III - модел на кодекс што ги регулира судовите за индијански прекршоци ===
Се очекува секретарот за внатрешни работи да препорача (на Конгресот) модел на кодекс за регулирање на спроведувањето на правдата кога станува збор за индијански прекршоци во индијанските резервати на 1 јули 1968 година. Насловот, исто така, споменува некои одредби за лицата на кои им се суди во судот за индијански прекршоци:
* Секое лице на кое му се суди ќе има исти права, привилегии и имунитети како и секое друго лице доделено со Уставот на Соединетите Американски Држави.
* Секое лице на кое му се суди ќе биде советувано и запознаено со овие права и со секој друг применлив племенски устав.
* Воспоставување соодветни квалификации за функцијата судија
* Обезбедување обука за судиите преку образовни часови
За да се спроведат овие одредби, секретарот за внатрешни работи беше охрабрен да се консултира со Индијанците, индијанските племиња и агенциите на САД
===Раздел IV - надлежност за кривични и граѓански тужби ===
Член 401 ги опфаќа претпоставките од страна на државите. Тоа е главната основа за правата на Индијанците. Во него се наведува дека Индијанците нема да бидат отуѓени или лишени од какво било право, привилегија или имунитет што се дава според Федералниот договор, договор или статут во однос на лов, фаќање стапици или риболов или контрола, лиценцирање или регулатива.
Член 402 ги опфаќа претпоставките од страна на државите со граѓанска надлежност. Главната поента на која треба да се фокусираме овде е да се забележи како државите немаат надлежност за граѓански тужби меѓу Индијанците или индијанските страни. Сепак, овој член, исто така, покренува повеќе права на Индијанците. Во него се наведува дека ништо не смее да овласти отуѓување, оптоварување или оданочување на каков било недвижен или личен имот, вклучително и права на вода, што му припаѓа на кој било Индијанец или кое било индијанско племе, група или заедница.
Член 403 го опфаќа враќањето на надлежноста од страна на државите. Соединетите Американски Држави се овластени да прифатат враќање од која било држава на целата или која било мерка на кривичната или граѓанската надлежност (или и двете).
Член 404 го опфаќа согласноста за измена на државните закони. Соединетите Американски Држави им се даваат на луѓето од која било држава да го изменат својот државен устав или постојните статути, со цел да се отстрани каква било законска пречка за преземање на граѓанска или кривична надлежност во согласност со одредбите од овој наслов.
Член 405 ги опфаќа тужбите што не треба да се поништат. Тој наведува дека ниедна тужба што се води непосредно пред какво било отстапување на надлежност нема да се поништи врз основа на тој член. За тужбата или постапката, таквата отстапка ќе се случи на денот по датумот на конечното утврдување на тужбата или постапката. Исто така, тој наведува дека ниедна отстапка направена од Соединетите Американски Држави нема да го лиши ниту еден суд од сослушување, утврдување, донесување пресуда или изрекување казна во која било кривична постапка покрената против кое било лице за какво било сторено кривично дело.
Член 406 ги опфаќа специјалните избори. Државната надлежност се создава со мнозинство гласови од возрасни Индијанци на специјални избори. За овие специјални избори, секретарот за внатрешни работи ги донесува правилата и прописите за изборите, кога племенскиот совет или друго управно тело ќе побара да го стори тоа.
===Рздел V - прекршоци во рамките на индијанската земја ===
Го менува членот 1153 од насловот 18 од Кодексот на Соединетите Американски Држави. Со новиот додаток, тој гласи: „напад со оружје што резултира со сериозни телесни повреди“.
===Рздел VI - вработување на правен советник ===
Индијанецот, индијанското племе, индијанскиот совет или која било група Индијанци имаат право на вработување на правен советник и вклучуваат избор на адвокат и одредување на надоместоци. Доколку некое барање поднесено за кое е потребно одобрение од секретарот за внатрешни работи или комесарот за индијански прашања не биде одобрено или одбиено во рок од 90 дена, тогаш одобрението ќе се смета за дадено.
===Рздел VII - материјали поврзани со уставните права на Индијанците ===
Во овој наслов се споменати два материјали за да се помогне во зајакнувањето на уставните права на Индијанците: „Индиски прашања, закони и договори“ и „Федерален индијански закон“. Овој закон само споменува дека овие документи треба да бидат ревидирани и печатени на 1 септември 1967 година<ref>Civil Rights Act of 1968, Pub L. No. 90-284 82 Stat. 73 (1968). https://www.govinfo.gov/content/pkg/COMPS-343/pdf/COMPS-343.pdf</ref> Сепак, клучно е навистина да се разбере што содржат овие материјали.
Материјалот „Индиски работи, закони и договори“ е полн со договори меѓу домородците и владата на САД. Сепак, за овој закон, заштитата првично била создадена со Договорот за мир меѓу племето Навахо и САД. На 1 јуни 1868 година, со потпишување од 29 водачи на Навахо и 10 офицери на Армијата на САД, суверенитетот на племето Навахо било официјално признат. (Подоцна бил ратификуван од Сенатот на 23 јули и прогласен од претседателот [[Ендру Џонсон]] на 12 август). Со овој договор, се ставило крај на четиригодишниот период на тешкотии и прогонство што го снашло племето Навахо.
На 17 мај 1968 година, Конгресот, со заедничка резолуција, побарал од претседателот да го потпише стогодишниот договор. Затоа, претседателот [[Линдон Џонсон|Линдон Б. Џонсон]] ја воспоставил стогодишнината од потпишувањето на Договорот за мир од 1868 година помеѓу племето Навахо и Соединетите Американски Држави.
Материјалот за „Федералниот индијански закон“, од друга страна, е многу поширок од другиот извор. Во основа, „Федералниот индијански закон“ содржи договори, статути, извршни наредби, административни одлуки и судски случаи што го дефинираат политичкиот и правниот статус на федерално признатите Индијанци. Во овој материјал, се дефинира односот на племињата и владата на САД, како и улогата на племињата во државите и федералната влада. Трите фундаментални „правни принципи*“ во „Федералниот индијански закон“ се:
# Американските индијански племиња и индијанските племиња од Алјаска што се признати од федералната влада се независни суверени влади, одвоени од државите и од федералната влада.
# Освен ако Конгресот не одреди поинаку, суверенитетот на федерално признатите американски индијански племиња и домородни племиња на Алјаска генерално се протега над нивната федерално призната географска територија (на пр., резервати, распределби, доверителни и ограничени индијански земји и други индијански земји), вклучително и над активностите и однесувањето на племенските членови и неплеменските членови на таа територија.
# Суверенитетот на федерално признатите американски индијански племиња и домородни племиња на Алјаска е вроден и постои освен и сè додека Конгресот не го одземе.
<nowiki>*</nowiki>Забелешка: Правните принципи се добиени од материјалот „Федерален индијански закон“, а изворот е од документот „Федерален индијански закон и политика што влијаат врз образованието на американските Индијанци и домородните жители на Алјаска“.<ref>{{Cite web|last=McCoy|first=Melody|date=October 2000|title=Federal Indian Law and Policy Affecting American Indian and Alaska Native Education|url=https://www.narf.org/wordpress/wp-content/uploads/2015/01/purple.pdf|url-status=live|website=The Native American Rights Fund|page=10|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906180324/http://www.narf.org/wordpress/wp-content/uploads/2015/01/purple.pdf |archive-date=September 6, 2015 }}</ref>
===Раздел VIII—праведно домување===
Законот за праведно домување од 1968 година е федерален закон во [[Соединетите Американски Држави]] наменет да го заштити купувачот или изнајмувачот на стан од дискриминација од страна на продавачот или сопственикот на стан. Неговата примарна забрана го прави незаконско одбивањето на продажба, изнајмување или преговарање со кое било лице поради вклучување на тоа лице во заштитена класа.<ref>{{cite journal |last1=Reid |first1=Heather G. |title='Mature Person Preferred': The Circuit Split on the 'Ordinary Reader' Standard for Advertisements in Violation of the Fair Housing Act |journal=New England Law Review |date=2014 |volume=49 |issue=4 |pages=697–721 }} Republished in: {{cite book |last1=Reid |first1=Heather G. |chapter='Mature Person Preferred': The Circuit Split on the 'Ordinary Reader' Standard for Advertisements in Violation of the Fair Housing Act |chapter-url=https://books.google.com/books?id=KSdfCwAAQBAJ&pg=PT70 |title=New England Law Review: Volume 49, Number 4 - Summer 2015 |date=2016 |publisher=Quid Pro Books |isbn=978-1-61027-818-8 }}</ref> Целта е унитарен пазар на домување во кој потеклото на лицето (наспроти финансиските ресурси) нема произволно да го ограничува пристапот. Повиците за отворено домување биле упатени на почетокот на дваесеттиот век, но дури по [[Втората светска војна]] биле преземени заеднички напори за да се постигне тоа.
Законодавството било кулминација на кампањата за [[граѓански права]] против [[дискриминација на домување во Соединетите Американски Држави|дискриминацијата во домувањето во Соединетите Американски Држави]], вклучувајќи го и [[Чикашко движење за слобода|Движењето за отворено домување во Чикаго]] од 1966 година, и било одобрено од [[претседател на Соединетите Американски Држави|претседателот]] [[Линдон Џонсон]] една недела по [[атентат врз Мартин Лутер Кинг|атентатот врз Мартин Лутер Кинг]]<ref>{{cite news |title=President Signs Civil Right Bill; Pleads for Calm – Acts a Day After Final Vote on Measure That Stresses Open Housing in Nation – Finds Much to be Done – In White House Ceremony, He Calls for Enactment of Rest of His Program |url=https://www.nytimes.com/1968/04/12/archives/president-signs-civil-rights-bill-pleads-for-calm-acts-a-day-after.html |access-date=January 2, 2019 |work=The New York Times |date=April 12, 1968 |page=1 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190106110005/https://www.nytimes.com/1968/04/12/archives/president-signs-civil-rights-bill-pleads-for-calm-acts-a-day-after.html |archive-date=January 6, 2019 |url-status=live }}</ref>
Законот за праведно домување бил донесен како Раздел VIII од Законот за граѓански права од 1968 година и кодифициран на [https://www.law.cornell.edu/uscode/html/uscode42/usc_sup_01_42_10_45_20_I.html 42 U.S.C. 3601-3619], со казни за прекршување на [https://www.law.cornell.edu/uscode/text/42/3631 42 U.S.C. 3631]. Го спроведува [[Министерство за домување и урбан развој на Соединетите Американски Држави|Министерството за домување и урбан развој на Соединетите Американски Држави]].<ref>{{cite web |url=http://portal.hud.gov/hudportal/HUD?src=/program_offices/fair_housing_equal_opp/FHLaws/yourrights |title=Fair Housing - It's Your Right - HUD |publisher=Portal.hud.gov |access-date=July 6, 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170922164826/https://portal.hud.gov/hudportal/HUD?src=%2Fprogram_offices%2Ffair_housing_equal_opp%2FFHLaws%2Fyourrights |archive-date=September 22, 2017 |url-status=dead }}</ref>
====Резиме====
Законот за праведно домување (Рааздел VIII од Законот за граѓански права од 1968 година) вовел значајни федерални механизми за спроведување. Тој забранува:
* Одбивање да се продаде или изнајми живеалиште на кое било лице поради [[Раса|раса]], [[Боја на човечка кожа|боја]], попреченост, [[религија]], [[пол]], семеен статус или [[национално потекло]].
* Дискриминација врз основа на раса, боја на кожа, религија, пол, попреченост, семеен статус или национално потекло во условите или привилегиите за продажба или изнајмување живеалиште.
* Рекламирање на продажбата или изнајмувањето живеалиште што укажува на преференција, ограничување или дискриминација врз основа на раса, боја на кожа, религија, пол, хендикеп, семеен статус, попреченост или национално потекло.
* Принудување, закана, заплашување или мешање во уживањето или остварувањето на правата за домување од страна на лице врз основа на дискриминаторски причини или одмазда против лице или организација што помага или охрабрува остварување или уживање на правата за фер домување.
Водич за легални и нелегални дејствија при продажба на дом според Законот е достапен овде:<<ref>{{Cite web|url=https://www.hud.gov/program_offices/fair_housing_equal_opp/fair_housing_act_overview#_The_Fair_Housing|title=HUD.gov / U.S. Department of Housing and Urban Development (HUD)|website=www.hud.gov|access-date=April 1, 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190508150451/https://www.hud.gov/program_offices/fair_housing_equal_opp/fair_housing_act_overview#_The_Fair_Housing|archive-date=May 8, 2019|url-status=live}}</ref>
Кога Законот за праведно домување бил првично донесен, тој забранувал [[дискриминација]] само на врз основа на раса, боја на кожа, религија и национално потекло.<ref name=hud>{{cite web |url=http://portal.hud.gov/hudportal/HUD?src=/program_offices/fair_housing_equal_opp/progdesc/title8 |title=Title VIII: Fair Housing and Equal Opportunity - HUD |publisher=Portal.hud.gov |access-date=July 6, 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150708050943/http://portal.hud.gov/hudportal/HUD?src=%2Fprogram_offices%2Ffair_housing_equal_opp%2Fprogdesc%2Ftitle8 |archive-date=July 8, 2015 |url-status=dead }}</ref> Полот е додаден како заштитена карактеристика во 1974 година.<ref>{{citation |url=http://nlihc.org/article/40-years-ago-fair-housing-act-amended-prohibit-discrimination-basis-sex|title=40 Years Ago: Fair Housing Act Amended to Prohibit Discrimination on Basis of Sex|date=August 4, 2014|work= [[National Low Income Housing Coalition|Nlihc.org]] |access-date=May 19, 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20180902104759/http://nlihc.org/article/40-years-ago-fair-housing-act-amended-prohibit-discrimination-basis-sex|archive-date=September 2, 2018|url-status=dead}}</ref> Во 1988 година, биле додадени [[инвалидитет]] и семеен статус (присуство или очекувано присуство на деца под 18 години во домаќинството) (понатаму кодифицирано во [[Закон за Американците со попреченост]] од 1990 година).<ref name=hud/> Во одредени околности, законот дозволува ограничени исклучоци за дискриминација врз основа на пол, религија или семеен статус.<ref>{{cite web | url = https://fairhousing.foxrothschild.com/2011/01/articles/fha-basics/exemptions-to-the-fair-housing-act-not-many-but-here-are-some/ | title = Exemptions to the Fair Housing Act? Not Many -- But Here Are Some. | date = January 4, 2011 | publisher = Fox Rothschild LLP | access-date = February 26, 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20180227034244/https://fairhousing.foxrothschild.com/2011/01/articles/fha-basics/exemptions-to-the-fair-housing-act-not-many-but-here-are-some/ | archive-date = February 27, 2018 | url-status = live }}</ref>
Во 2017 година, федерален судија пресудил дека сексуалната ориентација и родовиот идентитет се заштитени класи според Законот за фер домување..<ref>{{cite news|last1=Barbash|first1=Fred|title=Federal fair housing law protects LGBT couples, court rules for first time|url=https://www.washingtonpost.com/news/morning-mix/wp/2017/04/06/federal-fair-housing-law-protects-lgbt-couples-court-rules-for-first-time/|access-date=May 27, 2018|newspaper=The Washington Post|date=April 6, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20190509040413/https://www.washingtonpost.com/news/morning-mix/wp/2017/04/06/federal-fair-housing-law-protects-lgbt-couples-court-rules-for-first-time/|archive-date=May 9, 2019|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|title=Fair housing ruling: Denver federal Judge Raymond Moore ruled that a landlord's refusal to rent to a lesbian couple violated federal housing law|url=https://apps.washingtonpost.com/g/documents/national/fair-housing-ruling/2400/|access-date=May 27, 2018|newspaper=The Washington Post|date=April 5, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20181107114706/http://apps.washingtonpost.com/g/documents/national/fair-housing-ruling/2400/|archive-date=November 7, 2018|url-status=live}}</ref> Од мај 2018 година, се во тек дополнителни напори за измена на Законот за праведно домување за да се направи ова експлицитно (HR 1447).<ref>{{cite web|title=H.R.1447 - Fair and Equal Housing Act of 2017|url=https://www.congress.gov/bill/115th-congress/house-bill/1447|website=Congress.gov|date=March 21, 2017|access-date=May 27, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20190919013710/https://www.congress.gov/bill/115th-congress/house-bill/1447|archive-date=September 19, 2019|url-status=live}}</ref> На состанокот на 16 мај 2018 година, со Националното здружение на агенти за недвижности НЗАН, претставникот Дана Рорабахер (републиканец од Калифорнија), кој водела кампања за својот 16-ти мандат, изјавила дека верува оти на сопствениците на куќи треба да им се дозволи да одбијат да го продадат својот дом на геј и лезбејски купувачи на куќи. НЗАН не се согласил и ја повлекол својата поддршка за конгресменот во врска со ова прашање.<ref>{{cite news|last1=Wang|first1=Amy|title=Refusing to sell homes to gay people is okay, GOP congressman says. Realtors disagree.|url=https://www.washingtonpost.com/news/politics/wp/2018/05/26/refusing-to-sell-homes-to-gay-people-is-okay-gop-congressman-says-realtors-disagree/|access-date=May 27, 2018|newspaper=The Washington Post|date=May 26, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181122200120/https://www.washingtonpost.com/news/politics/wp/2018/05/26/refusing-to-sell-homes-to-gay-people-is-okay-gop-congressman-says-realtors-disagree/|archive-date=November 22, 2018|url-status=live}}</ref>
[[Министерството за домување и урбан развој на Соединетите Американски Држави]] е [[федерален извршен оддел на Соединетите Американски Држави|федералниот извршен оддел]] со законско овластување за администрирање и спроведување на „Законот за праведно домување“. [[Секретар за домување и урбан развој на Соединетите Американски Држави|Секретарот за домување и урбан развој]] ги делегирал активностите за спроведување и усогласување со прведното домувањето на [[Канцеларијата за праведно домување и еднакви можности]] (КПДМ) на HUD и Канцеларијата на генерален советник на HUD. КПДМ е една од најголемите федерални агенции за граѓански права во Соединетите Американски Држави. Има персонал од повеќе од 600 луѓе лоцирани во 54 канцеларии низ Соединетите Американски Држави. Помошникот секретар за праведно домување и еднакви можности е раководител на КПДМ, позиција што моментално ја држи [[Крег Трејнор]], чие назначување биило потврдено на 8 октомври 2025 година.<ref>{{cite news |last1=Lawler |first1=Joseph |title=Senate clears Trump economic nominees before clearing out of Washington |url=https://www.washingtonexaminer.com/senate-clears-trump-economic-nominees-before-clearing-out-of-washington |work=Washington Examiner |date=August 3, 2017 }}</ref><ref>{{Cite web |last=Blackwell |first=Kayla |last2=Kwon |first2=San |date=14 October 2025 |title=Senator Warren, Fair Housing Leaders Raise Concerns Over Craig Trainor’s Confirmation to Lead HUD’s Fair Housing Office {{!}} National Low Income Housing Coalition |url=https://nlihc.org/resource/senator-warren-fair-housing-leaders-raise-concerns-over-craig-trainors-confirmation-lead |access-date=2026-05-05 |website=nlihc.org |language=en}}</ref>
Поединци кои веруваат дека доживеале дискриминација во домувањето можат да поднесат жалба до КПДМ без надомест. КПДМ финансира и има работни договори со многу државни и локални самоуправи други агенции каде што постојат „суштински еквивалентни“ закони за фер домување. Според таквите договори, КПДМ ги упатува жалбите до државата или локалитетот каде што се случил наводниот инцидент, а тие агенции го истражуваат и обработуваат случајот наместо КПДМ. Тоа е познато како Програма за помош при праведно домување (КППДМ).
Исто така, постои мрежа на приватни, непрофитни организации за застапување на саемски станови низ целата земја. Некои се финансирани од Програмата за иницијативи за праведно домување на КПДМ а некои работат со приватни донации или грантови од други извори.
Меѓутоа, жртвите на дискриминација во домувањето не треба да одат преку HUD или која било друга владина агенција за да ги остварат своите права. „Законот за праведно домување“ дава јурисдикција за разгледување случаи на федералните окружни судови. Одделот за правда на Соединетите Американски Држави исто така, има јурисдикција да поднесува случаи во име на Соединетите Држави каде што постои шема и практика на дискриминација или каде што HUD утврдила дискриминација во случај и која било од страните избира да оди пред федералниот суд наместо да продолжи во административниот процес на HUD.
Законот за праведно домување се применува на сопствениците што изнајмуваат или издаваат простор во нивната примарна резиденција само ако резиденцијата содржи станбени простории на кои живеат или се наменети да бидат окупирани од три или повеќе други семејства кои живеат независно едно од друго, како што е живеалиште на кое живее сопственик. Ограничувањата за дискриминаторско рекламирање важат за сите сопственици без резервација.<ref>{{cite web|title=42 Кодекс на САД § 3603|url=https://www.law.cornell.edu/uscode/text/42/3603|website=Cornell Law School|пристап=May19 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190402123927/https://www.law.cornell.edu/uscode/text/42/3603|archive-date=2 април 2019 година|url-status>li
„Законот за праведно домување“ е зајакнат од неговото усвојување во 1968 година, но спроведувањето продолжува да биде проблем кај застапниците на домувањето. Според евалуацијата на извештаите за анализа на пречките (AI) од 2010 година, направена од [[Канцеларијата за одговорност на владата]], спроведувањето е особено неконзистентно низ локалните јурисдикции.<ref>{{cite web |title=Домување и грантови за заедницата: HUD треба да ги подобри своите барања и надзор над плановите за фер домување на јурисдикциите |url=https://www.gao.gov/products/gao-10-905 |website=U.S. GAO }}</ref>
===Раздел IX - спречување на заплашување во случаи на праведно домување ===
Како што наведува насловот, овој дел од законот ги поставува стандардите за спречување на секаков вид закана со сила од страна на некој што намерно повредува, заплашува, се меша или дури и се обидува да изврши некое од овие дејствија врз лице со различна боја на кожа (целосна дискриминација поставена како раса, боја на кожа, религија или национално потекло) кога малцинството за кое станува збор е:
* Продажба, купување, изнајмување, финансирање, окупирање, склучување договори или преговарање за продажба
* Аплицирање за или учество во која било услуга, организација или објект поврзан со бизнисот на продажба или изнајмување станови
* Учество или охрабрување на други да учествуваат во која било од активностите, услугите, организациите или објектите
* Законско учество во говор или мирно собирање
Секој граѓанин на кого му е наредено да ги обесхрабри овие граѓани да им помагаат/охрабруваат други лица да учествуваат без дискриминација во која било од активностите наведени погоре ќе биде:
* Казнет со парична казна од 1.000 долари или затворска казна од една година (или и двете)
* Казнет со парична казна од 10.000 долари или затворска казна од десет години (или и двете) ако имало било каков вид телесна повреда
* Затворен на било која казна од години или доживотен затвор ако настапила смрт
===Раздел X - граѓанска послушност===
Член 231 ги опфаќа граѓанските нереди. Граѓанските нереди споменати во овој член се:
* Поучување или демонстрирање на кое било друго лице за употреба, примена или изработка на какво било огнено оружје или експлозивен или запалив уред, или техника способна да предизвика повреда или смрт на луѓе
* Транспортирање или производство за транспорт во трговија какво било огнено оружје, или експлозивен или запалив уред, знаејќи дека ќе се користи за поттикнување на граѓански нереди
Секој што ќе изврши или ќе се обиде да изврши некое од овие дела ќе биде казнет со парична казна не повеќе од 10.000 долари или затворен не повеќе од 5 години, или и двете.
Член 232 ги опфаќа дефинициите во овој наслов. Дефинициите што се дефинирани се: граѓански нереди, трговија, федерално протестирана функција, огнено оружје, експлозивен или запалив уред и службеник за спроведување на законот.
Член 233 го опфаќа превентивното преземање. Ниту една од одредбите содржани во насловот не е наменета од страна на Конгресот да ги окупира државните или локалните закони со истата тема, ниту е конструирана за да ја поништи која било одредба од државниот закон, освен ако не е неконзистентна. Овој дел содржи и уредување за Кодексот на Соединетите Американски Држави, каде што е вметната глава наречена Граѓански нереди.
== Наводи ==
{{наводи}}
==Библиографија==
*{{cite book |last1=Kotz |first1=Nick |title=Judgment Days: Lyndon Baines Johnson, Martin Luther King Jr., and the Laws That Changed America |date=2006 |publisher=Houghton Mifflin |isbn=9780618088256 |url=https://archive.org/details/judgmentdayslynd00kotz }}
*{{cite book |last1=Shapiro |first1=Steven R. |title=Human Rights Violations in the United States: A Report on U.S. Compliance with The International Covenant on Civil and Political Rights |date=1993 |publisher=Human Rights Watch |isbn=9781564321220 |url=https://books.google.com/books?id=neq8l3vBVYwC}}
*{{USGovernment|url=https://www.govinfo.gov/content/pkg/USCODE-2010-title18/pdf/USCODE-2010-title18.pdf|title=TITLE 18—CRIMES AND CRIMINAL PROCEDURE}}
==Дополнително читање==
*{{cite book |editor1-last=Carpenter |editor1-first=Kristen A. |editor2-last=Fletcher |editor2-first=Matthew L. M. |editor3-last=Riley |editor3-first=Angela R. |title=The Indian Civil Rights Act at Forty |url=https://archive.org/details/indiancivilright0000unse |date=2012 |publisher=UCLA American Indian Studies Center |isbn=9780935626674}}
*{{cite book |last1=Celada |first1=Raymond J. |title=The Civil Rights Act of 1968: Background and Title-By-Title Analysis |date=1968 |publisher=Library of Congress, Congressional Research Service |oclc=312627081}}
*{{cite book |last1=Hannah-Jones |first1=Nikole |title=Living Apart: How the Government Betrayed a Landmark Civil Rights Law |date=2012 |publisher=Open Road Media |isbn=9781453254448 |url=https://books.google.com/books?id=yA3CjEdSknYC}}
*{{cite book |last1=Graham |first1=Hugh Davis |title=The Civil Rights Era: Origins and Development of National Policy, 1960-1972 |date=1990 |publisher=Oxford University Press |isbn=9780195045314 |url=https://archive.org/details/civilrightseraor00grah }}
*{{cite book|last1=Harvey|first1=James C.|title=Black Civil Rights During the Johnson Administration|date=1973|publisher=University Press of Mississippi, 1973|isbn=9780878050215}}
*{{cite book |title=Human Rights Violations In The United States |date=1993 |publisher=American Civil Liberties Union, Human Rights Watch |isbn=1564321223 |url=https://archive.org/details/humanrightsviola0000unse_v4b8 }}
*{{cite book |author1=Indiana University School of Law--Indianapolis |title=Symposium, the Fair Housing Act after 40 Years: Continuing the Mission to Eliminate Housing Discrimination and Segregation |date=2008 |publisher=Indiana University, School of Law}}
*{{cite book |last1=Massey |first1=Douglas S. |last2=Denton |first2=Nancy A. |title=American Apartheid: Segregation and the Making of the Underclass |date=2003 |orig-year=1993 |publisher=Harvard University Press |isbn=9780674018211 |url=https://books.google.com/books?id=uGslMsIBNBsC&q=editions:CCzHhSN0mcwC}}
*{{cite book |last1=Sander |first1=Richard H. |title=Moving toward Integration: The Past and Future of Fair Housing |date=2018 |publisher=Harvard University Press |isbn=9780674919877 |url=https://books.google.com/books?id=n7pTDwAAQBAJ}}
*{{cite book |last1=Schwemm |first1=Robert G. |title=The Fair Housing Act after Twenty Years |url=https://archive.org/details/fairhousingactaf0000unse |date=1989 |publisher=Yale Law School}}
*{{cite book |last1=Squires |first1=Gregory D. |title=From Redlining to Reinvestment: Community Responses to Urban Disinvestment |date=1992 |publisher=Temple University Press |isbn=9781439901656 |url=https://books.google.com/books?id=jjX2N9HgmWQC}}
*{{cite book |last1=Squires |first1=Gregory D. |title=The Fight for Fair Housing: Causes, Consequences, and Future Implications of the 1968 Federal Fair Housing Act |date=2017 |publisher=Routledge |isbn=9781134822874 |url=https://books.google.com/books?id=5SA6DwAAQBAJ}}
*{{cite book |last1=Wunder |first1=John R. |title=The Indian Bill of Rights, 1968 |date=1996 |publisher=Taylor & Francis |isbn=9780815324874 |url=https://books.google.com/books?id=xRR2B2q5wxkC}}
*{{cite book |editor1-last=Reina |editor1-first=Vincent J. |editor2-last=Pritchett |editor2-first=Wendell E. |editor3-last=Wachter |editor3-first=Susan M. |title=Perspectives on Fair Housing |date=2020 |publisher=University of Pennsylvania Press |isbn=978-0-8122-5275-0 |url=https://books.google.com/books?id=AaP9DwAAQBAJ |language=en}}
;Articles
* {{cite news |last=Cole |first=Yoji |title=Racial Steering? Black Family Says They Were Kept Out of Gross Pointe |publisher=Diversity Inc. |date=February 2, 2007 |work=Diversity Inc Magazine |access-date=April 21, 2008 |url=http://www.diversityinc.com/public/1225.cfm |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20080119122813/http://www.diversityinc.com/public/1225.cfm |archive-date=January 19, 2008 }}
* {{cite news |first=Kristyn |last=Hartman |title=Major Realty Firm Accused Of Racial Discrimination |date=August 22, 2006 |work=CBS2Chicago |access-date=April 26, 2008 |url=http://cbs2chicago.com/topstories/Coldwell.Banker.real.2.331468.html |archive-date=April 18, 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090418034732/http://cbs2chicago.com/topstories/Coldwell.Banker.real.2.331468.html }}
* {{cite journal |last=Henderson |first=A. Scott |title=Race Matters: The Folks Next Door |url=https://archive.org/details/sim_reviews-in-american-history_2001-03_29_1/page/119 |journal=[[Reviews in American History]] |volume=29 |year=2001 |issue=1 |pages=119–125 |doi=10.1353/rah.2001.0008 |s2cid=144583043 }}
* {{cite journal |title=The Indian Bill of Rights and the Constitutional Status of Tribal Governments |url=https://archive.org/details/sim_harvard-law-review_1969-04_82_6/page/1343 |journal=Harvard Law Review |date=April 1969 |volume=82 |issue=6 |pages=1343–1373 |doi=10.2307/1339250|jstor=1339250 }}
* {{cite journal |last1=Massey |first1=Douglas S. |title=Racial Discrimination in Housing: A Moving Target |url=https://archive.org/details/sim_social-problems_2005-05_52_2/page/148 |journal=Social Problems |date=May 2005 |volume=52 |issue=2 |pages=148–151 |doi=10.1525/sp.2005.52.2.148 |jstor=10.1525/sp.2005.52.2.148 }}
* {{cite news |last=Mondale |first=Walter |title = Walter Mondale: The Civil Rights Law We Ignored|newspaper=[[The New York Times]]|date=April 10, 2018|url=https://www.nytimes.com/2018/04/10/opinion/walter-mondale-fair-housing-act.html}}
* {{cite news |last=Scott |first=Janny |title=Report Alleges Bias by a Real Estate Giant |newspaper=[[The New York Times]] |date=October 11, 2006 |access-date=April 23, 2008 |url=https://www.nytimes.com/2006/10/11/nyregion/11discriminate.html }}
* {{cite journal |last1=Williams |first1=Richard |last2=Nesiba |first2=Reynold |last3=Mcconnell |first3=Eileen Diaz |title=The Changing Face of Inequality in Home Mortgage Lending |url=https://archive.org/details/sim_social-problems_2005-05_52_2/page/181 |journal=Social Problems |date=May 2005 |volume=52 |issue=2 |pages=181–208 |doi=10.1525/sp.2005.52.2.181 }}
== Надворешни врски ==
* [https://www.govinfo.gov/content/pkg/COMPS-343/uslm/COMPS-343.xml Civil Rights Act of 1968] ([https://www.govinfo.gov/content/pkg/COMPS-343/pdf/COMPS-343.pdf PDF]/[https://www.govinfo.gov/app/details/COMPS-343/ details]) as amended in the [[United States Government Publishing Office|GPO]] [https://www.govinfo.gov/help/comps Statute Compilations collection]
* [https://web.archive.org/web/20170930101624/https://www.hud.gov/program_offices/fair_housing_equal_opp Official website] - [[Office of Fair Housing and Equal Opportunity]], U.S. Department of Housing and Urban Development
* [https://fairhousing.com/ National Fair Housing Advocate Online] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190417123458/https://fairhousing.com/ |date=April 17, 2019 }}
* [https://web.archive.org/web/20101231051052/http://www.texasarchive.org/library/index.php?title=Remarks_Upon_Signing_the_Civil_Rights_Act%2C_April_11%2C_1968 Remarks Upon Signing the Civil Rights Act, April 11, 1968] - Provided by the [[Lyndon Baines Johnson Library and Museum]], [[The Texas Archive of the Moving Image]]
* [https://history.house.gov/Historical-Highlights/1951-2000/hh_1968_04_10/ The Fair Housing Act of 1968] - Provided by the [[Office of the Historian]], [[United States House of Representatives]]
* [https://portal.hud.gov/hudportal/HUD?src=/program_offices/fair_housing_equal_opp/online-complaint File a housing discrimination complaint]
* [http://www.fairhousing.com The National Fair Housing Advocate Online] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20050305091906/http://www.fairhousing.com/ |date=March 5, 2005 }}
* [http://www.nationalfairhousing.org The National Fair Housing Alliance]
* [https://web.archive.org/web/20140625064802/http://www.hud.gov/offices/fheo/index.cfm HUD's Office of Fair Housing and Equal Opportunity]
* [https://www.govinfo.gov/content/pkg/GPO-CRECB-1967-pt17/pdf/GPO-CRECB-1967-pt17-5-1.pdf 113 Congressional Record (Bound) - Volume 113, Part 17 (August 10, 1967 to August 21, 1967)], Congressional Record House August 16, 1967, vote roll call p. 22778
* [https://www.govinfo.gov/content/pkg/GPO-CRECB-1968-pt5/pdf/GPO-CRECB-1968-pt5-4-2.pdf 114 Congressional Record (Bound) - Volume 114, Part 5 (March 6, 1968 to March 15, 1968)], Congressional Record Senate March 11, 1968, vote roll call p. 5992
* [https://www.govinfo.gov/content/pkg/GPO-CRECB-1968-pt8/pdf/GPO-CRECB-1968-pt8-1-2.pdf 114 Congressional Record (Bound) - Volume 114, Part 8 (April 10, 1968 to April 26, 1968)], Congressional Record House April 10, 1968, vote roll call p. 9621
[[Категорија:Закон за антидискриминација во Соединетите Американски Држави]]
6upa28bij6ir3cy20xrv6r8quzj4u1i
Дороти Меигс Ејдлиц
0
1397173
5608657
5583812
2026-08-12T19:14:05Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608657
wikitext
text/x-wiki
'''Дороти Меигс Ајдлиц''' (1891–1976) — американска фотографка, уметнички покровител и застапничка за правата на жените.<ref name="NYTObit">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1976/11/01/archives/dorothy-eidlitz-85-patron-of-arts-and-champion-of-womens-rights.html|title=Dorothy Eidlitz, 85, Patron of Arts And Champion of Women's Rights|last=Dugan|first=George|date=November 1, 1976|work=The New York Times|access-date=May 8, 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190508031841/https://www.nytimes.com/1976/11/01/archives/dorothy-eidlitz-85-patron-of-arts-and-champion-of-womens-rights.html|archive-date=May 8, 2019|publisher=}}</ref>
== Ран живот ==
Таа студирала на [[Васарски колеџ|Васарскиот колеџ]], каде што дипломирала во 1914 година.<ref name="NYTObit" /> Во 1915 година, како резултат на студијата што ја направила за Здружението за заштита на малолетници во Филаделфија, во судот во Филаделфија била основана дивизија специјално за жени и девојчиња.<ref name="NYTObit" /> Ејдлиц дипломирала на Универзитетот во Пенсилванија и на Универзитетот Колумбија.<ref name="NYTObit" /> Станала членка на Американската академија за политички науки и на Академијата за политички и социјални науки.<ref name="NYTObit"/> Некое време живеела во Јапонија и била претседател на Женскиот клуб на Кобе. Додека таа била претседател, работела на намалување на стапката на самоубиства кај младите девојки во Кобе.<ref name="NYTObit" />
Повеќе од 35 години, Ајдлиз била жител на Сент Ендру, Њу Бранзвик додека било лето. Била во брак со Ернест Фредерик Ејдлиц.<ref name="NYTObit"/>
Личните документи на Ајдлиц се чуваат во Центарот за американско наследство на Универзитетот во Вајоминг.<ref name="SuffrageUWYO">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uwyo.edu/ahc/_files/collection_guides/guide_wmns_suffrage_collections.pdf|title=Guide to Collections about Woman's Suffrageand Women in Politics|work=uwyo.edu|publisher=American Heritage Center, University of Wyoming|archive-url=https://web.archive.org/web/20190801201916/https://www.uwyo.edu/ahc/_files/collection_guides/guide_wmns_suffrage_collections.pdf|archive-date=August 1, 2019|accessdate=8 May 2019}}</ref>
== Фотографија ==
Ејдлиц ја започнала својата креативна кариера како аматерска фотографка, но потоа професионално ги изложувала своите фотографии. Во 1960 година била вклучена во изложбата ''„Фотографија во ликовната уметност II“'' во Музејот на ликовни уметности во Хјустон.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://prv.mfah.org/archives/search.asp?par1=3&showid=915&extitle=&exartist=irving+penn&syear=&eyear=&cPg=1|title=Search MFAH Exhibition Files: irving penn|work=prv.mfah.org}}{{Мртва_врска|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Ејдлиц била член на [[Кралско фотографско друштво на Велика Британија|Кралското фотографско друштво на Велика Британија]] и на [[Фотографско друштво на Америка|Фотографското друштво на Америка]]. Нејзините дела се вклучени во колекцијата на Националната галерија на Канада<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gallery.ca/collection/artist/dorothy-meigs-eidlitz|title=Dorothy Meigs Eidlitz|work=www.gallery.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20190508031841/https://www.gallery.ca/collection/artist/dorothy-meigs-eidlitz|archive-date=May 8, 2019|accessdate=May 8, 2019}}</ref> и во Музејот во Бруклин.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.brooklynmuseum.org/opencollection/artists/3135/objects|title=Brooklyn Museum|work=www.brooklynmuseum.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20190508031846/https://www.brooklynmuseum.org/opencollection/artists/3135/objects|archive-date=May 8, 2019|accessdate=May 8, 2019}}</ref>
== Уметничка покровителство ==
Ејдлиц основала центар за уметници во Сент Ендрус, Њу Бранзвик, именуван како ''Центар за уметност и природа Санбери Шорс''. Намерата на центарот била да ги поврзе уметниците со природата во едно место за релаксација.<ref name="artscompany1973">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=sxXSAVBZxK8C|title=Who's who in American art, 1973: a biographical directory|last=American federation of arts|last2=R.R. Bowker company|publisher=Jaques Cattell Press/R.R. Bowker|year=1973|isbn=978-0-8352-0611-2}}</ref> Таа била и колекционерка на уметнички дела.<ref name="Gee1997">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/limelightgreenwi00geeh|title=Limelight: A Greenwich Village Photography Gallery and Coffeehouse in the Fiftees : a Memoir|last=Helen Gee|publisher=University of New Mexico Press|year=1997|isbn=978-0-8263-1783-4|url-access=registration}}</ref> За време на нејзиниот живот и по смртта, таа донирала дела во музејски колекции, понекогаш под името на нејзината истоимена фондација.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://search.sunbiz.org/Inquiry/corporationsearch/SearchResultDetail?inquirytype=EntityName&directionType=PreviousList&searchNameOrder=DOROTHYMEIGSEIDLITZFOUNDATION+7161290&aggregateId=domnp-716129-24b4d5a5-0a1a-4de2-9416-c72ff03a536f&searchTerm=DOROTHY+HOPKINS+LLC&listNameOrder=DOROTHYMAEINSTITUTE+N170000104770|title=Detail by Entity Name|work=search.sunbiz.org}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://omart.org/artwork/detail/exhibitions/people_and_places_in_american_art/18/|title=Family Group|work=omart.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20190508031846/https://omart.org/artwork/detail/exhibitions/people_and_places_in_american_art/18/|archive-date=May 8, 2019|accessdate=May 8, 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.orlandosentinel.com/news/os-xpm-1989-07-23-8907214005-story.html|title=SELDOM-SEEN WORKS GET WELL-DESERVED LOOK|last=Critic|first=Chuck Twardy, Sentinel Art|date=July 23, 1989|work=OrlandoSentinel.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20190508031847/https://www.orlandosentinel.com/news/os-xpm-1989-07-23-8907214005-story.html|archive-date=May 8, 2019|accessdate=May 8, 2019}}</ref>
== Личен живот ==
Дороти Меигс била во брак со Ернест Ф. Ејдлиц (починал во 1959 година), советник за градежништво во Ривердејл, Њујорк. Заедно имале три ќерки.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=ToLkAAAAMAAJ&pg=PA231|title=The Living Church|publisher=Morehouse-Gorham Company|year=1959|pages=231–}}</ref>
Таа починала во својот дом во Винтер Парк, Флорида, на 26 октомври 1976 година.<ref name="NYTObit"/>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://archiveswest.orbiscascade.org/ark:/80444/xv657976/op=fstyle.aspx?t=k&q=eidlitz Документи на Дороти Ејдлиц] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250220040954/https://archiveswest.orbiscascade.org/ark:/80444/xv657976/op=fstyle.aspx?t=k&q=eidlitz |date=2025-02-20 }} во Американскиот центар за наследство
{{Нормативна контрола}}{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ејдлиц, Дороти Меигс }}
[[Категорија:Починати во 1976 година]]
[[Категорија:Родени во 1891 година]]
[[Категорија:Историја на човековите права]]
8chw4ivtyj3m9tb8q2oelnrisqrfimc
Дрвенесто коњско опавче
0
1397312
5608671
5574293
2026-08-12T19:53:58Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608671
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Дрвенесто коњско опавче
| image = Equisetum sylvaticum 240405.jpg
| image_upright = 0.8
| parent = Equisetum subg. Equisetum
| genus = Equisetum
| species = sylvaticum
| authority = [[L.]]
}}
'''''Equisetum sylvaticum''''', '''дрвенесто коњско опавче''' или '''шумско коњско опавче''' е вид на коњска опашка од семејство коњски опашки, ([[Коњски опашки|Equisetaceae]]) по потекло од [[Северна полутопка|Северната полутопка]], а се среќава во [[Северна Америка]] и [[Евроазија]]. Поради својот чипкаст изглед, се смета за една од најатрактивните коњски опашки.
== Опис ==
Овој [[Повеќегодишно растение|повеќегодишен]] птеридофит има исправени, шупливи стебла кои растат од 30 до 50 см во должина,<ref name="Piirainen">{{Наведена книга|title=Kotimaan luonnonkasvit|last=Piirainen|first=Mikko|last2=Piirainen|first2=Pirkko|last3=Vainio|first3=Hannele|date=1999|publisher=WSOY|isbn=951-0-23001-4|location=Porvoo, Finland|page=23|language=fi|trans-title=Native wild plants}}</ref> со дебелина од 1–4 мм.
Самите гранки се сложени и деликатни, се појавуваат во спирали и се спуштаат надолу. Генерално има 12 или повеќе гранки по спирала. Плодните стебла на почетокот се кафеави до кафеави и неразгранети, но подоцна стануваат како стерилните стебла, кои се поразгранети и зелени. Сите стебла имаат 10-18 бодликави вертикални гребени кои содржат [[Силициум диоксид|силициумски]] иглички. [[Лист|Листовите]] се лушпи споени во обвивки кои ги покриваат стеблата и гранките. Бодликавите листови се поголеми и полабави на плодните стебла.<ref name="admin-2022">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.borealforest.org/woodland-horsetail/|title=Woodland Horsetail "Wood Horsetail"- Equisetum Sylvaticum|last=admin|date=2022-11-01|work=Boreal Forest|language=en-US|accessdate=2024-04-17|archive-date=2024-04-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20240417092000/https://www.borealforest.org/woodland-horsetail/|url-status=dead}}</ref> Растението е добро препознатливо по 3-6 црвеникаво-кафеави обвивки на листовите.<ref name="Piirainen" /><ref name="Equisetum sylvaticum-2005">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rook.org/earl/bwca/nature/ferns/equisetumsyl.html|title=Equisetum sylvaticum, Wood Horsetail, Sylvan Horsetail, Woodland Horsetail, Prele des Bois, Skogsfraken, Skogsnelle, Skov-Padderok, Metsakorte, Skogelfting, Wald-Schachtelhalm, Erdei Zsurlo|date=2005-02-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20050207024554/http://www.rook.org/earl/bwca/nature/ferns/equisetumsyl.html|archive-date=2005-02-07|accessdate=2024-04-17}}</ref>
== Таксономија ==
[[Карл Линеј]] бил првиот што го опишал дрвеното коњско опавче со [[Биномна номенклатура|биномниот назив]] ''Equisetum sylvaticum'' во неговото дело ''Species Plantarum'' од 1753 година.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/359082|title=Species Plantarum|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Laurentii Salvii|year=1753|edition=1st|volume=II|location=Stockholm|page=1061|author-link=Carl Linnaeus}}</ref>
Ова растение се размножува со спори, но неговиот примарен начин на размножување е вегетативно преку [[Ризом|ризоми]].<ref name="Equisetum sylvaticum-2005" />
== Живеалиште ==
Овие растенија најчесто се наоѓаат во влажни или мочурливи шуми, отворени шуми и ливади.<ref name="admin-2022" /><ref name="Equisetum sylvaticum-2005" /> Името на видот ''sylvaticum'' е [[Латински јазик|латински]] за „од шумите“, нагласувајќи дека дрвеното коњско опавче најчесто се наоѓа во шумски живеалишта. Растението е индикатор за бореална и ладна-умерена клима и многу влажни до влажни, [[Почва|почви]] сиромашни со [[азот]].<ref name="Equisetum sylvaticum-2005" /> Има голема корист од областите погодени од човековата активност, како што се ровови, пасишта, чисто исечени области, расчистени ливади, па дури и полиња. Во поотворените живеалишта за растење, растението не е толку „чипкасто“ како во сенчестите мочурливи области, туку е погрмушесто и со кратки гранки.<ref name="Piirainen" />
Во Македонија се наведува само за планината [[Беласица]], кај селото [[Габрово (Струмичко)|Габрово]].<ref name="Флора на Македонија2">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 47, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Наводи ==
{{Ризница-врска}}{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Азија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Флора на Северна Америка]]
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
ttue7xlrbfvqh8mt6tq6zepw3dxs4f0
Многуцветно лутиче
0
1397872
5608475
5603897
2026-08-12T12:40:56Z
Виолетова
1975
5608475
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Многуцветно лутиче
| image = Ranunculus polyanthemoides Herbar.jpg
| image_caption = ''Ranunculus polyanthemos'' subsp. ''polyanthemoides''
| genus = Ranunculus
| species = polyanthemos
| authority = L.
}}
'''Многуцветно лутиче''' ({{науч|Ranunculus polyanthemos}}) — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].<ref name="POWO">{{Наведена мрежна страница|url=https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713553-1|title=Ranunculus polyanthemos L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=14 February 2021}}</ref>
Неговиот домороден опсег е од Европа до рускиот Далечен Исток и Иран,<ref name="POWO" /> а расте и во Македонија по суви и не многу валажни ливади и пасишта, и покрај грмушки на надморска височина до 1400 метри. Широкораспространето е низ Македонија, и се среќава во сите котлини и пониски делови на планините.''<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 120-121, МАНУ, Скопје, 1985</ref>''
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со кус ризом. Корењата се тенки и собрани во снопче. Стеблото е високо до 100 см, во горниот дел разгрането. Лисните дршки се долги и со расперени влакна. Цветните дршки се надолжни бразди, соцветието со голем број цветови.''<ref name="Флора на Македонија" />''
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
o0a4kdytwj3c6th6wwu7lqp2j16uew9
Википедија:Уредувачки денови 2026/август
4
1398207
5608834
5608299
2026-08-13T10:36:53Z
P.Nedelkovski
47736
/* Список на учесници */
5608834
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Wikimedia MKD mk.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]]
|}
{{Кратенка|ВП:УД}}
Во текот на месец јули 2026 година е планирано да се одржат 8 (осум) уредувачки денови, кои се изведуваат во текот на 24 часа од дадениот ден, со почеток во 00:00 ч. и крај во 23:59 ч. истиот ден. Предвид се земаат сите создадени или подобрени статии на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот ден.
<b>Важно</b>: Наградите за овој предизвик се вредносни купони во вредност <b>од 2.500 денари</b>. Наградите ќе бидат купени по завршувањето на секој месец во вид на ваучери од продавница со седиште во Македонија. Одбраните корисници на наградите ќе бидат контактирани како да си ги подигнат наградите.
За да се освои награда, потребно е да се исполнат следните критериуми:
* Да се учествува во најмалку 10 изданија на уредувачките денови и/или викенди во текот на еден месец, и
* Да се создадат или подобрат најмалку 25 статии <b>од тековниот месец</b>.
Збирниот резултат претставува број на додадени зборови на Википедија преку уредените статии, за што е користена посебна википедијанска алатка за пребројување на зборови. Победник на натпреварот ќе биде учесникот кој ќе освои најмногу бодови вкупно од двата предизвика (уредувачки денови и уредувачки викенди) и ги задоволува останатите критериуми за доделување награда.
Резултатите за секој месец ќе бидат објавени на [[Википедија:Уредувачки_денови_2026#Уредувачки_денови_по_месеци|проектната страница]].
== Претстојни денови ==
=== Видови лен ===
[[Податотека:Environment - The Noun Project.svg|десно|230п|Уредувачки ден „Видови лен“]]
На 4 август 2026 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Видови лен“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за видовите на лен може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
<b>Забелешка:</b> Препорачано е изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на видови лен|Видови лен]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Алпски лен]] (Н)|[[Луисов лен]] (Н)|[[Среден лен]] (Н)}}
|-
| 2
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 3
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 4
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 5
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 6
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 7
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 8
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 9
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 10
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Староегипетски династии ===
[[Податотека:Pyramide2.svg|десно|230п|Уредувачки ден „Староегипетски династии“]]
На 6 август 2026 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Староегипетски династии“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за староегипетските династии може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
<b>Забелешка:</b> Препорачано е изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на староегипетски династии|Староегипетски династии]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Абидоска династија]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:SirGoldenBlade|SirGoldenBlade]]
| {{подреден список|[[Тринаесетта египетска династија]] (Н)}}
|-
| 3
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 4
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 5
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 6
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 7
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 8
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 9
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 10
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Уметноста во 1820-ти и 1830-ти години ===
[[Податотека:Art-1300258.svg|десно|230п|Уредувачки ден „Уметнста во 1820-ти и 1830-ти години“]]
На 11 август 2026 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Уметноста во 1820-ти и 1830-ти години“.
==== Материјали ====
За подобрување на статиите за уметноста во 1820-ти и 1830-ти години може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
<b>Забелешка:</b> Изборот на статии за подобрување треба да се врши од веќе создадените статии од следните предлошки на Википедија на македонски јазик:
{{Уметноста_во_1820-ти години|autocollapse}}{{Уметноста_во_1830-ти години|autocollapse}}
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Уметноста во 1839 година]] (П)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Anjadonevska|Anjadonevska]]
| {{подреден список|[[Мост Ватерло (Констабл)]] (Н)}}
|-
| 3
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 4
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 5
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 6
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 7
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 8
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 9
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 10
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|}
* (П) — подобрена статија
=== Нобеловци за хемија од 1926 до 1950 година ===
[[Податотека:Nobel_Prize.png|десно|230п|Уредувачки ден „Нобеловци за хемија од 1926 до 1950 година“]]
На 13 август 2026 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Нобеловци за хемија од 1926 до 1950 година“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за нобеловците за хемија од 1926 до 1950 година може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
<b>Забелешка:</b> Препорачано е изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Нобелова награда за хемија#1926–1950|Предлошка:Нобелова награда за хемија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Ѓерѓ де Хевеши]] (Н)}}
|-
| 2
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 3
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 4
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 5
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 6
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 7
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 8
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 9
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 10
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Реки во Нов Зеланд ===
[[Податотека:Historic Place on River (6282) - The Noun Project.svg|десно|230п|Уредувачки ден „Реки во Нов Зеланд“]]
На 18 август 2026 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Реки во Нов Зеланд“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за реките во Нов Зеланд може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
<b>Забелешка:</b> Препорачано е изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Реки во Нов Зеланд|Реки во Нов Зеланд]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 2
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 3
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 4
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 5
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 6
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 7
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 8
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 9
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 10
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Книжевноста во 1880-ти и 1890-ти години ===
[[Податотека:Book3.svg|десно|230п|Уредувачки ден „Книжевноста во 1880-ти и 1890-ти години“]]
На 20 август 2026 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Книжевноста во 1880-ти и 1890-ти години“.
==== Материјали ====
За подобрување на статиите за книжевноста во 1880-ти и 1890-ти години може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
<b>Забелешка:</b> Изборот на статии за подобрување треба да се врши од веќе создадените статии од следните предлошки на Википедија на македонски јазик:
{{Книжевноста_во_1880-ти години|autocollapse}}{{Книжевноста_во_1890-ти години|autocollapse}}
<b>Пример подобрена страница од ваков тип:</b> [[1900 во книжевноста]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 2
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 3
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 4
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 5
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 6
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 7
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 8
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 9
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 10
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|}
* (П) — подобрена статија
=== Министерства на Србија ===
[[Податотека:Flag of Serbia.svg|десно|230п|Уредувачки ден „Министерства на Србија“]]
На 25 август 2026 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Министерства на Србија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за министерствата на Србија може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
<b>Забелешка:</b> Препорачано е изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Министерства на Србија|Министерства на Србија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 2
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 3
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 4
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 5
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 6
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 7
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 8
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 9
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 10
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Населени места во Општина Гросупље ===
[[Податотека:Karte_Grosuplje_si.png|десно|230п|Уредувачки ден „Населени места во Општина Гросупље“]]
На 27 август 2026 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Населени места во Општина Гросупље“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за населените места во општина Гросупље може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
<b>Забелешка:</b> Препорачано е изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Гросупље|Населени места во Општина Гросупље]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 2
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 3
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 4
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 5
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 6
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 7
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 8
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 9
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|-
| 10
| <!--[[Корисник:|]]-->
| <!--{{подреден список|[[]] ()}}-->
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
== Поврзано ==
* [[Википедија:Уредувачки денови 2026/Статистика]]
* [[Википедија:Уредувачки денови 2026/Известувања]]
[[Категорија:Википедија:Уредувачки денови 2026|8]]
cye8b661b1w2v19m7etxpfhlsk8fiqo
Дезире Дуе
0
1398963
5608529
5597961
2026-08-12T13:23:00Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608529
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| name = Дезире Дуе
| native_name =Désiré Doué
| image = [[Податотека:Desire Doue France v Senegal 16 June 2026-223 (cropped).jpg|250px]]
| caption = Дуе со [[Фудбалска репрезентација на Франција|Франција]] на [[Светско првенство во фудбал 2026|Светското првентсво во фудбал 2026]]
| full_name = Désiré Nonka-Maho Doué<ref name="FIFA">{{cite web |url=https://fdp.fifa.org/assetspublic/ce158/pdf/SquadLists-English.pdf |title=Squad List: Men's Olympic Football Tournament Paris 2024: France (FRA) |page=4 |publisher=FIFA |date=27 July 2024 |access-date=16 март 2025}}</ref>
| birth_date = {{birth date and age|2005|6|3|df=y}}<ref name="FIFA"/>
| birth_place = [[Анже]], [[Мен и Лоара]], Франција
| height = 1,81 м<ref>{{нмс |url=https://www.psg.fr/en/players/desire-doue |title=Désiré Doué |date=3 June 2005 |publisher=Paris Saint-Germain FC |access-date=26 August 2025 }}</ref>
| position = [[Среден ред (фудбал)|Напаѓачки играч од средниот ред]], [[Крило (фудбал)|крило]]
| currentclub = [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен Жермен]]
| clubnumber = 14
| youthyears1 = 2011–2021
| youthclubs1 = [[ФК Рен|Рен]]
| years1 = 2021–2023
| clubs1 = [[ФК Рен|Рен II]]
| caps1 = 11
| goals1 = 1
| years2 = 2022–2024
| clubs2 = [[ФК Рен|Рен]]
| caps2 = 57
| goals2 = 7
| years3 = 2024–
| clubs3 = [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен Жермен]]
| caps3 = 54
| goals3 = 13
| nationalyears1 = 2021–2022
| nationalteam1 = [[Фудбалска репрезентација на Франција П17|Франција П17]]
| nationalcaps1 = 17
| nationalgoals1 = 7
| nationalyears2 = 2022–2023
| nationalteam2 = [[Фудбалска репрезентација на Франција П19|Франција П19]]
| nationalcaps2 = 12
| nationalgoals2 = 3
| nationalyears3 = 2023–2024
| nationalteam3 = [[Фудбалска репрезентација на Франција П21|Франција П21]]
| nationalcaps3 = 4
| nationalgoals3 = 1
| nationalyears4 = 2024
| nationalteam4 = [[Олимписка фудбалска репрезентација на Франција|Олимписки тим на Франција]]
| nationalcaps4 = 10
| nationalgoals4 = 3
| nationalyears5 = 2025–
| nationalteam5 = [[Фудбалска репрезентација на Франција|Франција]]
| nationalcaps5 = 11
| nationalgoals5 = 3
| medaltemplates = {{Medal|Sport|[[Фудбал]] мажи}}
{{Medal|Country|{{fb|FRA}}}}
{{Medal|Competition|[[УЕФА Лига на нации]]}}
{{Medal|3rd|[[УЕФА Лига на нации 2025|2025]]|}}
{{MedalCompetition|[[Фудбал на Летните олимписки игри|Олимписки игри]]}}
{{MedalSilver|[[Летни олимписки игри 2024|Париз 2024]]|[[Фудбал на Олимписките игри 2024 - мажи|Тим]]}}
{{Medal|Comp|[[Европско првенство во фудбал за помлади од 17 години]]}}
{{Medal|W|[[Европско првенство во фудбал за помлади од 17 години 2022|2022]]|}}
| club-update = 21:21, 13 мај 2026 (UTC)
| nationalteam-update = 15:45, 1 јули 2026 (UTC)
}}
'''Дезире Нонка-Мао Дуе''' ({{langx|fr|Désiré Nonka-Maho Doué}}), ({{роден во|Анже}}, {{роден на|3|јуни|2005}}) — француски професионален [[Фудбал|фудбалер]] кој игра како [[Среден ред (фудбал)|офанзивен играч од средниот ред]] или [[Среден ред (фудбал)|крило]] за клубот [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен Жермен]] и [[Фудбалска репрезентација на Франција|француската репрезентација]]. Го сметаат за еден од најдобрите млади играчи во светот.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.givemesport.com/best-young-players-in-world-football-soccer-ranked/|title=The 25 best young players in world football right now - ranked in order|last=Swan|first=Rob|last2=Ritchie|first2=Calum|date=30 June 2022|work=GiveMeSport|language=en|accessdate=18 July 2025}}</ref><ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/story/_/id/45421551/champions-league-desire-doue-pips-lamine-yamal-young-player-award|title=Doué beats Yamal to Champions League award|date=1 June 2025|work=ESPN.com|language=en|accessdate=18 July 2025|quote=Both teenagers -- slated as perhaps the two best young players in world football -- made the team of the season.}}</ref><ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sportbible.com/football/football-news/man-utd/man-utd-transfer-news-premier-league-champions-league-902576-20250602|title=Man Utd fans are only just finding out who they held 'initial talks' with last summer and it could have changed everything|last=Kenmare|first=Jack|date=2 July 2025|work=SPORTbible|language=en|accessdate=18 July 2025}}</ref><ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/onsi/soccer/real-madrid/transfers-and-rumors/psg-dashes-real-madrid-s-hopes-of-signing-talented-frenchman|title=Sports Illustrated|last=Burns|first=Euan|date=7 May 2025|work=Real Madrid CF On SI|language=en-us|accessdate=18 July 2025}}</ref>
Дуе ја започнал својата кариера во Рен, поминувајќи две сезони во Лига 1. Во 2024 година, тој се приклучи на актуелниот француски шампион ПСЖ во трансфер вреден 50 милиони евра. Во својата дебитантска сезона за ПСЖ, Дуе бил истакнат играч кој со клубот ја освоил континенталната тројна круна, вклучувајќи ја и нивната прва титула во Лигата на шампионите на УЕФА . Неговите перформанси му ја донесоа и наградата за млад играч на годината во Лига 1, за млад играч на сезоната во Лигата на шампионите и за наградата [[Златно момче (награда)|„Златно момче“]] . Следната сезона, тој му помогна на ПСЖ да ја освои Лига 1 и Лигата на шампионите на УЕФА по втор пат по ред, освојувајќи ја наградата за млад играч на годината во Лига 1 втора сезона по ред.
Дуе е поранешен младински репрезентативец на Франција, ја претставувал својата земја на различни младински нивоа и за [[Олимписка фудбалска репрезентација на Франција|олимпискиот тим]] во [[Фудбал на Летните олимписки игри 2024 (мажи)|2024 година]], каде што освоил сребрен медал. За сениорската репрезентација на Франција првпат настапил во март 2025 година.
== Клупска кариера ==
=== Рен ===
Дуе почнал да игра фудбал во младинската академија на [[ФК Рен|Рен]] на петгодишна возраст во 2011 година. Својата сениорска кариера ја започнал со резервниот тим во 2021 година, а започнал да тренира со сениорскиот тим во февруари 2021 година.<ref name="auto">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.footmercato.net/a8278659965667783859-rennes-desire-doue-signe-son-premier-contrat-professionnel|title=Rennes : Désiré Doué signe son premier contrat professionnel|date=15 April 2022|work=Foot Mercato : Info Transferts Football - Actu Foot Transfert}}</ref> На 14 април 2022 година, го потпишал својот прв професионален договор со важност до 2024 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lequipe.fr/Football/Actualites/Premier-contrat-pro-en-vue-a-rennes-pour-desire-doue/1312060|title=Premier contrat pro en vue à Rennes pour Désiré Doué|work=L'Équipe}}</ref>
На 7 август 2022 година, Дуе првпат професионално настапил за Рен како замена во поразот од 1–0 дома од [[ФК Лориан|Лориан]] во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1.]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://int.soccerway.com/matches/2022/08/07/france/ligue-1/stade-rennais-fc/football-cub-lorient-bretagne-sud/3802141/|title=Rennes vs. Lorient|date=7 August 2022|work=Soccerway|accessdate=7 October 2022}}</ref> На 31 август, го постигнал својот прв професионален гол во победата од 3–1 дома над [[ФК Брест|Брест]], со што станал првиот играч роден во 2005 година кој постигнал гол во некоја од петте најјаки европски лиги.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://int.soccerway.com/matches/2022/08/31/france/ligue-1/stade-rennais-fc/stade-brestois-29/3802188/|title=Rennes vs. Brest|date=31 August 2022|work=Soccerway|accessdate=7 October 2022}}</ref> На 6 октомври, Дуе постигнал победнички гол во 89-тата минута за Рен во победата од 2–1 дома во [[УЕФА Лига Европа|Лигата на Европа]] над [[ФК Динамо Киев|Динамо Киев]], негов прв европски гол.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://int.soccerway.com/matches/2022/10/06/europe/uefa-cup/stade-rennais-fc/fc-dynamo-kyiv/3946949/|title=Rennes vs. Dinamo Kiev|date=6 October 2022|work=Soccerway|accessdate=7 October 2022}}</ref> Голот го направи најмладиот француски стрелец во европските клупски натпреварувања на 17 години, четири месеци и четири дена.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ligue1.com/Articles/News/2023/10/12/room-for-doue-guela-and-desire-both-now-starring-for-rennes|title=Room for Doué? Guéla and Désiré both now starring for Rennes|last=Telford|first=S|date=12 October 2023|work=Ligue 1 Uber Eats}}</ref> На 9 октомври, Дуе постигнал полуволеј во [[Бретонско дерби|Бретонското дерби]] против [[ФК Нант|Нант]], запечатувајќи ја победата од 3–0 помалку од 60 секунди откако влегол како замена во 83-тата минута.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://breakingthelines.com/player-analysis/desire-doue-is-displaying-preternatural-footballing-development-at-stade-rennais/|title=Désire Doué Is Displaying Preternatural Footballing Development At Stade Rennais|last=Scahill|first=Liam|date=18 October 2022|work=Breaking The Lines}}</ref> На 2 ноември, Дуе го продолжил договорот со Рен за уште една година, до 2025 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.getfootballnewsfrance.com/2022/official-desire-doue-renews-rennes-contract-to-2025/|title=OFFICIAL {{!}} DÉSIRÉ DOUÉ RENEWS RENNES CONTRACT TO 2025|last=Jucobin|first=Raphaël|date=2 November 2022|work=Get French Football News}}</ref>
[[Податотека:Lens_-_Stade_Rennais_(20-08-2023)_42.jpg|лево|мини|Дуе со [[ФК Рен|Рен]] во 2023 година]]
На 9 април 2023 година, Дуе бил заменет во последните минути во поразот од 3–1 против [[ФК Олимпик Лион|Лион]], откако беше воведен од клупата 18 минути претходно. Менаџерот на Рен, [[Бруно Женезио|Бруно Женезио,]] бил критичен кон играчот од средниот ред во своите коментари по натпреварот, но исто така го охрабрил: „Тоа не значи дека немам голема доверба во него и дека нема да успее да направи одлична кариера, но некои работи треба да се разберат побрзо“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.getfootballnewsfrance.com/2023/rennes-bruno-genesio-substituted-desire-doue-18-minutes-after-his-introduction-against-lyon/|title=RENNES' BRUNO GENESIO SUBSTITUTED DÉSIRÉ DOUÉ 18 MINUTES AFTER HIS INTRODUCTION AGAINST LYON|last=Cheval|first=Bastien|date=9 April 2023|work=Get French Football News}}</ref> Дуе ја завршил сезоната 2022–23 во Лига 1 со 29 настапи, од кои во 11 бил стартер.
На 1 октомври 2023 година, Дуе го постигнал својот прв гол во сезоната 2023–24 во Лига 1 во победата од 3–1 против Нант.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.francebleu.fr/sports/football/en-direct-suivez-le-derby-stade-rennais-fc-nantes-avec-france-bleu-armorique-1002026|title=Ligue 1 : le Stade Rennais s'impose dans le derby face à Nantes et reste invaincu cette saison|last=Rauzy|first=François|date=1 October 2023|work=France Bleu}}</ref> На 26 јануари 2024 година против Лион, бил асистент за првиот гол на Рен од [[Мартен Терје]] и го постигна вториот во победата од 3–2, играјќи како лево крило.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/rennes-lyon-ligue-1-2e99fd2d6a58e6ccc16d8bdb3d6b4234|title=Two-goal Terrier runs Lyon ragged as Rennes wins French league thriller|date=26 January 2024|work=AP News|accessdate=23 March 2024}}</ref>
=== Пари Сен Жермен ===
[[Податотека:Doue_asse_psg_2425.png|мини|Дуе со [[ФК Париз Сен Жермен|Пари Сен Жермен]] во 2025 година]]
На 17 август 2024 година, Дуе му се придружил на [[ФК Париз Сен Жермен|Пари Сен Жермен,]] во трансфер вреден 50 милиони евра, без бонуси.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.psg.fr/teams/first-team/content/desire-doue-is-a-parisian-psg-paris-saint-germain-news-mercato-2425-2024-2025|title=Désiré Doué is a Parisian!|date=17 August 2024|publisher=Paris Saint-Germain FC|archive-url=https://web.archive.org/web/20241014001748/https://en.psg.fr/teams/first-team/content/desire-doue-is-a-parisian-psg-paris-saint-germain-news-mercato-2425-2024-2025|archive-date=14 October 2024|accessdate=17 August 2024}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lequipe.fr/Football/Actualites/Mercato-desire-doue-officiellement-transfere-au-paris-saint-germain/1501890|title=Mercato : Désiré Doué officiellement transféré au Paris Saint-Germain (Transferts)|publisher=L'Équipe|language=fr|accessdate=17 August 2024}}</ref> Тој потпишал договор со важност до 30 јуни 2029 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.co.uk/football/story/_/id/40891671/psg-complete-transfer-rennes-starlet-desire-doue|title=PSG complete €50m deal for Désiré Doué, 19|date=17 August 2024|work=ESPN|accessdate=19 August 2024}}</ref> Притоа, тој ја отфрлил понудата од германскиот клуб [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]].<ref>{{Наведени вести|url=https://www.getfootballnewsfrance.com/2024/desire-doue-chooses-psg-over-bayern-munich/|title=Désiré Doué chooses PSG over Bayern Munich|date=11 August 2024|work=Get French Football News|access-date=19 August 2024}}</ref>
==== 2024–25: Млад играч на сезоната и европски шампион ====
На 23 август, Дуе првпат настапил за актуелниот француски шампион како замена во победата од 6–0 над [[ФК Монпелје|Монпелје]], носејќи го дресот со број 14.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.psg.fr/teams/first-team/content/debut-for-desire-doue-paris-saint-germain-montpellier-herault-sc-ligue-1-2024-2025|title=Debut for Désiré Doué|date=23 August 2024|publisher=Paris Saint-Germain FC|accessdate=2026-07-04|archive-date=2025-05-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20250522174841/https://en.psg.fr/teams/first-team/content/debut-for-desire-doue-paris-saint-germain-montpellier-herault-sc-ligue-1-2024-2025|url-status=dead}}</ref> Во интервјуто по натпреварот, Дуе изјави дека не се кае за својата одлука да потпише за ПСЖ наместо за Баерн. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://psgtalk.com/2024/08/doue-stands-psg-choice-despite-bayern-spurs-summer-interest/|title=Doué Stands By PSG Choice Despite Bayern, Spurs Summer Interest|last=Eduardo|date=23 August 2024|work=PSG Talk|accessdate=26 August 2024}}</ref> Во следниот натпревар на 1 септември, тој ја запиша својата прва асистенција за ПСЖ, центаршут за гол со глава на [[Рандал Коло Муани|Рандал Коло Муани,]] со што ја запечати победата од 3–1 над Лил . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://psgpost.com/posts/psg-scrapes-victory-to-reclaim-top-spot-after-lille-showdown-01j6qq3ndf04|title=PSG scrapes victory to reclaim top spot after Lille showdown|date=1 September 2024|work=PSG Post|accessdate=7 September 2024}}</ref> На 18 септември, Дуе го имаше своето деби [[УЕФА Лига на шампиони|во Лигата на шампионите на УЕФА]] на Паркот на принцовите против шпанскиот тим Жирона . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://psgpost.com/posts/willian-pacho-desire-doue-champions-league-debut-psg-victory-girona|title=Willian Pacho, Desire Doue make Champions League debut in PSG's victory over Girona|date=19 September 2024|work=PSG Post|accessdate=11 December 2024}}</ref> На 10 декември, тој го постигна својот прв гол во Лигата на шампионите во победата од 3–0 над Ред Бул Салцбург на гостински терен. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.footboom1.com/en/news/football/2165351-desire-doue-shines-in-psg-s-champions-league-victory|title=Désiré Doué Shines in PSG's Champions League Victory|date=11 December 2024|work=FootBoom}}</ref> На 15 декември, тој ја доби наградата за прв играч на натпреварот во Лига 1 како играч на ПСЖ за неговиот настап во победата од 3–1 на домашен терен против [[ФК Олимпик Лион|Лион]], каде што тој асистираше за првиот гол на [[Усман Дембеле]] и доби пенал во второто полувреме, кој го реализираше Витиња.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.cbssports.com/soccer/news/psgs-desire-doue-takes-big-step-forward-ahead-of-crucial-champions-league-ligue-1-battles/|title=PSG's Desire Doue takes a big step forward ahead of crucial Champions League and Ligue 1 battles|date=15 December 2024|work=CBS Sports|access-date=17 December 2024}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.lequipe.fr/Football/Actualites/Porte-par-un-grand-desire-doue-le-psg-retrouve-le-succes-en-ligue-1-dans-le-choc-face-a-l-ol/1526877|title=Ligue 1 : Porté par un grand Désiré Doué, le PSG retrouve le succès en Ligue 1 dans le choc face à l'OL|access-date=19 December 2024|publisher=L'Équipe|language=fr}}</ref> На 19 февруари 2025 година, Дуе влегол како замена во реваншот од плејофот од нокаут фазата на Лигата на шампионите против [[ФК Брест|Брест]], при што постигнал гол и асистирал во конечната победа од 7–0 за ПСЖ.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/report/_/gameId/732196|title=Ruthless PSG demolish Brest 7-0 to seal last-16 spot|date=19 February 2025|work=ESPN|accessdate=29 March 2025}}</ref>
Статусот на Дуе во тимот на ПСЖ продолжил да расте со впечатливи настапи, вклучувајќи го и натпреварот против [[ФК Лил|Лил]] на 1 март, при што постигнал гол и имал асистенција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/report/_/gameId/732196|title=Leaders PSG score four 1st-half goals to thrash Lille|date=1 March 2025|work=ESPN|accessdate=29 March 2025}}</ref> На 11 март, во реваншот од осминафиналето на Лигата на шампионите против [[ФК Ливерпул|Ливерпул]], Дуе влегол како замена за [[Бредли Баркола]] и го постигнал решавачкиот пенал на [[Анфилд]] со кој парижаните победиле во реваншот, откако го загубиле првиот натпревар со 1-0.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/football/videos/c89y8k037v3o|title=Doue scores penalty to knock Liverpool out.|date=11 March 2025|work=BBC Sport|accessdate=29 March 2025}}</ref> Неговите настапи во март, во кои постигнал три гола и запишал две асистенции во четири натпревари од Лига 1, го довеле до титулата Играч на месецот во Лига 1.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.psg.fr/teams/first-team/content/desire-doue-paris-saint-germain-wins-the-unfps-ligue-1-player-of-the-month-award-for-march-2024-2025|title=Désiré Doué wins UNFP's Ligue 1 Player of the Month award for March|date=14 April 2025|publisher=Paris Saint-Germain FC|accessdate=2 June 2025|archive-date=2025-06-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20250603145936/https://en.psg.fr/teams/first-team/content/desire-doue-paris-saint-germain-wins-the-unfps-ligue-1-player-of-the-month-award-for-march-2024-2025|url-status=dead}}</ref> На 5 април, Дуе го постигнал единствениот гол во победата од 1-0 над [[ФК Анже|Анже]], обезбедувајќи му ја на својот клуб 13-та титула во Лига 1.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/football/live/c7vn674q55lt|title=PSG 1–0 Angers SCO|date=5 April 2025|publisher=BBC Sport}}</ref> Четири дена подоцна, тој го постигнал израмнувачкиот гол во првиот натпревар од четвртфиналето на Лигата на шампионите против [[ФК Астон Вила|Астон Вила]] надвор од шеснаесетникот,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/football/articles/crm33dzl7dlo|title=Doue epitomises PSG - this could be their time|date=9 April 2025|work=BBC Sport}}</ref> а ПСЖ го добил натпреварот со вкупен резултат 5–4 и се пласирал во полуфиналето.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nytimes.com/athletic/live-blogs/aston-villa-vs-psg-live-updates-champions-league-score-result/be31E4IJWGee/H9kwH4sPSlW8/|title=How PSG made the Champions League semi-final despite Aston Villa's spirited second-half comeback|date=16 April 2025|work=The Athletic|accessdate=2 June 2025}}</ref> Дуе бил стартер како [[Напад (фудбал)|десно крило]] на ПСЖ во двата натпревари од полуфиналето против [[ФК Арсенал|Арсенал]], а ПСЖ стигнал до второто финале на Лигата на шампионите во историјата на клубот со победа од вкупен резултат 3–1 над лондонскиот клуб.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/sport/football/live/clyqdmn0drgt|title=Arsenal 0-1 PSG: Ousmane Dembele's early goal gives PSG advantage in Champions League semi-final|date=29 April 2025|work=BBC Sport|access-date=2 June 2025}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/live/czjnxym0n74t|title=PSG beat Arsenal to set up Champions League final with Inter|date=29 April 2025|work=BBC Sport|access-date=7 May 2025}}</ref> На крајот од сезоната во лигата, тој бил прогласен и за млад играч на годината и во тимот на годината во Лига 1 на доделувањето на наградите во Лиага 1 за 2025 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ligue1.com/en/articles/l1_article_2530-unfp-desire-doue-captures-young-player-of-the-year-award|title=UNFP: Désiré Doué captures Young Player of the Year Award!|date=13 May 2025|work=Ligue 1|accessdate=2 June 2025}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ligue1.com/articles/l1_article_2529-unfp-psg-stars-lead-the-way-in-team-of-the-year-honors|title=UNFP: PSG Stars Lead the Way in Team of the Year Honors|date=13 May 2025|work=Ligue 1|accessdate=2 June 2025}}</ref>
На 31 мај, Дуе постигнал два гола и му асистирал на [[Ашраф Хакими]] во победата од 5–0 над [[ФК Интер|Интер]] во финалето на Лигата на шампионите, со што бил прогласен за играч на натпреварот, а неговиот клуб ја обезбеди својата прва титула во натпреварувањето.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0299-1de41a81a0d8-2cfefc69a802-1000--desire-doue-named-official-2025-uefa-champions-league-final/|title=Désiré Doué named official 2025 UEFA Champions League final Player of the Match|date=31 May 2025|publisher=UEFA}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.goal.com/en-sa/lists/i-have-no-words-champions-league-final-mvp-desire-doue-pays-tribute-to-head-coach-luis-enrique-for-trusting-psg-star-to-step-into-kylian-mbappe-s-shoes/blta19ecb4df34588aa|title='I have no words' - Champions League final MVP Desire Doue pays tribute to head coach Luis Enrique for trusting PSG star to step into Kylian Mbappe's shoes English Saudi Arabia|date=1 June 2025|work=Goal.com|accessdate=1 June 2025}}</ref> Покрај тоа, тој станал првиот тинејџер во историјата кој постигнал два гола во финалето на возраст од 19 години и 362 дена, надминувајќи го рекордот на [[Еузебио]], на возраст од 20 години и 97 дена, поставен во 1962 година,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/football/articles/cnv1g944vggo|title=New-look PSG make history on emotional night for Luis Enrique|last=McNulty|first=Phil|date=1 June 2025|work=BBC Sport}}</ref> како и најмладиот асистент во финале, надминувајќи го рекордот на [[Џуд Белингам]] (на возраст од 20 години и 338 дена) од претходната сезона.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theanalyst.com/articles/psg-vs-inter-stats-champions-league-final|title=PSG 5-0 Inter Stats: Doué Dazzles as PSG Record Biggest Ever Champions League Final Win|date=31 May 2025|publisher=Opta Analyst}}</ref> Тој исто така станал вториот тинејџер кој постигнал гол и асистирал во финале по [[Брајан Кид]] во 1968 година и првиот играч со 3 гола во финале по [[Сандро Мацола]] во 1964 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://iffhs.com/posts/4400|title=The records of Désiré Doué|date=1 June 2025|work=iffhs.com|accessdate=2026-07-04|archive-date=2025-06-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20250615092814/https://iffhs.com/posts/4400|url-status=dead}}</ref> Поради неговите впечатливи настапи, Дуе бил прогласен за [[УЕФА Лига на шампиони|млад играч на сезоната во Лигата на шампионите на УЕФА]].<ref name="YPOTS">{{Наведени вести|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/029a-1de593e81763-a1312db28c5a-1000--desire-doue-named-2024-25-uefa-champions-league-young-playe/|title=Désiré Doué named 2024/25 UEFA Champions League Young Player of the Season|date=1 June 2025|work=[[UEFA]]|access-date=1 June 2025|publisher=Union of European Football Associations}}</ref>
На 6 јуни, во [[Светско клупско првенство на ФИФА 2025|четвртфиналето на Светското клупско првенство на ФИФА 2025]], Дуе го постигнал првиот гол против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]], помагајќи му на ПСЖ да се пласира во полуфиналето на турнирот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://sports.yahoo.com/article/jamal-musiala-suffers-fractured-fibula-180000960.html|title=Jamal Musiala suffers fractured fibula|date=5 July 2025|publisher=Yahoo Sports}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sportingnews.com/us/soccer/news/jamal-musiala-horror-injury-club-world-cup-bayern-munich/d344f5d5d43af3ce6ec0a66b|title=What happened to Jamal Musiala? Bayern star suffers horror leg break injury in Club World Cup quarterfinal|last=Bonn|first=Kyle|date=2025-07-05|work=[[The Sporting News]]|language=en-us|accessdate=6 July 2025}}</ref> Иако неговиот тим загубил во финалето од [[ФК Челси|Челзи]], тој бил прогласен за најдобар млад играч на турнирот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/football/live/2025/jul/13/chelsea-psg-club-world-cup-2025-final-live|title=Chelsea 3-0 Paris Saint-Germain: Club World Cup 2025 final – as it happened|last=Butler|first=Michael|date=14 July 2025|publisher=The Guardian}}</ref>
== Репрезентативна кариера ==
[[Податотека:Desire_Doue_France_v_Senegal_16_June_2026-393.jpg|десно|мини|300x300пкс|Дуе со Франција на [[Светско првенство во фудбал 2026|Светското првенство во фудбал 2026]]]]
Дуе бил младински репрезентативец за Франција, претставувајќи ги селекциите на [[Фудбалска репрезентација на Франција под 17 години|Франција до 17 години]] и [[Фудбалска репрезентација на Франција под 19 години|Франција до 19 години]]. За селекцијата до 17 години играл во нејзиниот победнички поход на [[Европско првенство во фудбал под 17 години 2022|Европското првенство до 17 години во 2022 година]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lequipe.fr/Football/Actualites/La-france-remporte-l-euro-des-moins-de-17-ans-contre-les-pays-bas/1336386|title=La France remporte l'Euro des moins de 17 ans contre les Pays-Bas|work=L'Équipe}}</ref> и за селекцијата до 19 години во квалификациите за [[Европско првенство во фудбал под 19 години 2024|Европското првенство до 19 години во 2024 година]]. Дуе дебитирал за [[Фудбалкса репрезентација на Франција под 21 година|репрезентацијата на Франција до 21 година]] на 13 октомври 2023 година во квалификацискиот натпревар за [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година|Европското првенство до 21 година]] против [[Фудбалска репрезентација на Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговина]], при што добил два жолти картони и бил исклучен пред последниот свиреж.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.beinsports.com/fr-fr/football/articles/aprs-son-carton-rouge-dou-quitte-le-rassemblement-des-espoirs-2023-10-16|title=Après son carton rouge, Doué quitte le rassemblement des Espoirs|last=Déchelotte|first=Arnaud|date=16 October 2023|work=beIN SPORTS}}</ref>
На 22 март 2024 година, Дуе го имал своето деби за [[Олимписка фудбалска репрезентација на Франција|Олимписката фудбалска репрезентација на Франција]] во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Брегот на Слоновата Коска|Брегот на Слоновата Коска]], постигнувајќи два гола во победата од 3–2.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurosport.fr/football/france-espoirs-cote-d-ivoire-espoirs-en-direct_sto10073001/story.shtml|title=MATCH AMICAL {{!}} LES BLEUETS S'EN SORTENT BIEN FACE À CÔTE D'IVOIRE : REVIVEZ LE MATCH|last=Vincent|first=Roussel|date=22 March 2024|work=eurosport.fr|accessdate=23 March 2024}}</ref> Настапил на пет натпревари на [[Летни олимписки игри 2024|Олимписките игри во 2024 година]], вклучувајќи го и значајниот настап од клупата во финалето против [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 23 години|Шпанија]], кое Франција го загубила со 5–3, и морала да се задоволи со второто место на турнирот што го организирала.
На 13 март 2025 година, Дуе добил својот прв повик во [[Фудбалска репрезентација на Франција|француската репрезентација]] и дебитирал во четвртфиналето на [[УЕФА Лига на нации 2024-25|Лигата на нации на УЕФА во сезоната 2024–25]] против [[Фудбалска репрезентација на Хрватска|Хрватска]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.francebleu.fr/sports/football/equipe-de-france-premiere-convocation-chez-les-bleus-pour-desire-doue-un-talent-faconne-au-stade-rennais-6849400|title=Équipe de France : première convocation chez les Bleus pour Désiré Doué, un talent façonné au Stade Rennais – ici|date=13 March 2025|work=ici, le média de la vie locale|language=fr|accessdate=17 March 2025}}</ref> Франција го добила бронзениот медал за освојување на 3-то место по победата од 2–0 против [[Фудбалска репрезентација на Германија|Германија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.uefa.com/uefanationsleague/news/029a-1df3af7eedc9-c3b6e51cf3f1-1000--germany-vs-france-highlights-and-report-kylian-mbappe-sco/|title=Germany vs France highlights and report: Kylian Mbappé scores 50th goal as Les Bleus clinch Nations League third place|date=8 June 2025|publisher=UEFA}}</ref> Дуе одиграл вкупно 138 минути на турнирот.
На 29 март 2026 година, Дуе ги постигнал својот прв и втор гол за репрезентацијата во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Колумбија|Колумбија]].<ref>{{Наведени вести|url=https://apnews.com/article/france-colombia-score-9dcc5059a90cb136e400a6922b87f4c0|title=Doué scores 2 goals and France downs Colombia 3-1 in World Cup tune-up|date=29 March 2026|access-date=17 June 2026|language=en}}</ref>
На 14 мај 2026 година, Дуе бил избран во составот од 26 играчи за [[Светско првенство во фудбал 2026|Светското првенство во фудбал 2026 година]].<ref>{{Наведени вести|url=https://www.espn.com/soccer/story/_/id/48771039/france-2026-world-cup-squad-mbappe-camavinga-kolo-muani-dembele|title=France World Cup squad: Camavinga, Kolo Muani miss out|date=14 May 2026|access-date=17 June 2026|language=en}}</ref> Својот прв гол на [[Светско првенство во фудбал|Светското првенство]] го постигнал против [[Фудбалска репрезентација на Норвешка|Норвешка]] на 27 јуни 2026 година, постигнувајќи го последниот гол во победата од 4–1 во последниот натпревар од групата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fifa.com/en/tournaments/mens/worldcup/canadamexicousa2026/articles/norway-france-match-highlights-report|title=Dembele hits terrific treble as France top group|date=27 June 2026|publisher=FIFA}}</ref>
== Стил на игра и прием ==
Сметан за еден од најдобрите млади играчи во светот,<ref name=":0"/><ref name=":1"/><ref name=":2"/><ref name=":3"/> природната позиција на Дуе е [[Среден ред (фудбал)|офанзивен играч од средниот ред]], но неговата разноврсност му овозможува да игра подлабоко во средниот ред, на крило или како напаѓач, во зависност од формацијата. Динамичен плејмејкер од кутија до кутија со око за гол, Дуе е познат по својата врвна агилност, забрзување и темпо, што во комбинација со неговата одлична техника на дриблинг, шутирање и додавање му овозможува да биде моќна офанзивна закана во различни ситуации.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://footballtalentscout.net/2022/12/21/desire-doue-the-gifted-one-by-vuyo-ndebele/|title=Désiré Doué: The Gifted One by Vuyo Ndebele|last=Kulig|first=Jacek|date=21 December 2022|work=Football Talent Scout|archive-url=https://web.archive.org/web/20231205115248/https://footballtalentscout.net/2022/12/21/desire-doue-the-gifted-one-by-vuyo-ndebele/|archive-date=5 December 2023|accessdate=12 November 2023}}</ref> Според новинарот Лиам Тарм, кој го анализирал играчот за ''„Атлетик“'', најсилната страна на Дуе е водењето топка, рангирајќи се меѓу првите два проценти од средишните играчи од средниот ред во првите пет европски лиги во сезоната 2022-2023 за прогресивни водења (3,4 на 90) и меѓу првите еден процент за успешни дриблинзи (3,9).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nytimes.com/athletic/4696681/2023/08/01/desire-doue-the-latest-gifted-prospect-from-the-rennes-production-line/|title=Desire Doue: The latest gifted prospect from the Rennes production line|last=Tharme|first=Liam|date=2 August 2023|work=The Athletic}}</ref> [[ESPN]] го опишува Дуе како „забавувач во срцето, полн со трикови и вештини со моќ да ги потресат противниците“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/story/_/id/37943775/who-makes-our-best-xi-bargain-signings-top-european-league|title=Best XI: Young bargain signings in each top European league|date=2 July 2023|work=ESPN}}</ref> И покрај тоа што првенствено се користи како напаѓачки играч, Дуе е фален и за неговиот одбранбен придонес, претставен со неговиот просек од повеќе од три стартови по натпревар во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]], што го сместува меѓу првите шест проценти од играчите од средниот ред во лигата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.foottheball.com/players-in-focus/who-is-desire-doue-stade-rennais-potential-analysis-scout-report-future/|title=Who is Desire Doue: The perfect successor to Eduardo Camavinga|last=Deepak Tripathi|first=Saumy|date=26 October 2022|work=FootTheBall}}</ref>
Менаџерот на Рен, Бруно Женезио, пофално зборувал за Дуе, нарекувајќи го младиот играч „физички веќе подготвен“ и дополнително го пофалил: „Тој ја чита играта многу добро. Технички, со десната, па дури и со левата нога, тој е комплетен, со добра контрола на обете нозе. Надвор од теренот, тој е сон. Лесен, смирен, со лидерски дух, а сепак бара совет. Тој е безгрижен и совесен во својата работа. Тој веќе е професионалец во главата“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ligue1.com/articles/news/2022/09/15/rising-star-desire-doue|title=One to watch: Désiré Doué, Rennes' latest prodigy|date=15 September 2022|work=Ligue 1 Uber Eats}}</ref> Ветеранот од средниот ред, [[Немања Матиќ|Немања Матиќ,]] кој потпиша за Рен во летото 2023 година, изјавил дека Дуе има голем потенцијал.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ligue1.com/Articles/News/2023/09/30/desire-doue-has-great-potential-says-nemanja-matic|title='Désiré Doué has great potential' says Nemanja Matic|last=Telford|first=S|date=30 September 2023|work=Ligue 1 Uber Eats}}</ref>
Дуе, исто така, бил споредуван со поранешниот играч на ПСЖ, [[Нејмар]], особено по неговото пристигнување во францускиот клуб, каде што бил наведуван како наследник на Бразилецот поради неговата креативност, надареност, моќ за дриблинг и око за голови. Менаџерот на ПСЖ, [[Луис Енрике]], го пофалил Дуе за неговите „технички способности, физичка подготвеност и личност“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://tribuna.com/en/news/2025-03-15-i-remember-you-criticised-him-luis-enriques-glowing-praise-for-desire-doue/|title='I remember you criticised him': Luis Enrique's glowing praise for Desire Doue|last=Kovbasa|first=Ivan|date=15 March 2025|work=Tribuna.com|accessdate=7 April 2025}}</ref>
== Приватен живот ==
Дуе е роден во Анже, [[Мен и Лоара]],<ref>{{Наведени вести|url=https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheJoueur95612.html|title=Désiré Doué|work=L'Équipe|access-date=16 March 2025|location=Paris|language=fr}}</ref> од татко од [[Брег на Слоновата Коска|Брегот на Слоновата Коска]] и мајка Французинка.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.francetvinfo.fr/sports/foot/ligue-1/ligue-1-qui-est-desire-doue-le-nouveau-milieu-de-terrain-du-paris-saint-germain-arrive-de-rennes_6729729.html|title=Ligue 1 : qui est Désiré Doué, le nouveau talent français recruté par le Paris Saint-Germain ?|date=17 August 2024|work=Franceinfo}}</ref> Тој има француско и државјанство на Брегот на Слоновата Коска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://amsport.live/rennes-desire-doue-signe-son-premier-contrat-professionnel|title=Rennes : Désiré Doué signe son premier contrat professionnel|date=15 April 2022|work=AmSport|archive-url=https://web.archive.org/web/20220807191543/https://amsport.live/rennes-desire-doue-signe-son-premier-contrat-professionnel|archive-date=7 August 2022|accessdate=7 August 2022}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.unfp.org/joueur/desire-doue-25504/|title=Désiré Doué|publisher=unfp.org|language=fr}}</ref> Неговиот брат [[Гела Дуе]] и неговите братучеди [[Јан Гбохо]], [[Марк-Оливие Дуе]] и [[Еди Дуе]] се исто така професионални фудбалери.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.footmercato.net/a8278659965667783859-rennes-desire-doue-signe-son-premier-contrat-professionnel|title=Rennes : Désiré Doué signe son premier contrat professionnel|last=Cassé|first=Josué|date=15 April 2022|work=Foot Mercato : Info Transferts Football - Actu Foot Transfert}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sottoporta.it/attenzione-a/attenzione-a-desire-doue/|title=Attenzione a... Désiré Doué|last=Lombardi|first=Lorenzo|date=23 October 2022}}</ref> Неговиот чичко и кум [[Нумандиез Дуе]] бил поранешен меѓународен судија од Брегот на Слоновата Коска.<ref>{{Наведено списание|last=Trésarrieu|first=Flavien|date=11 March 2026|title=L'arbitre de la famille|trans-title=The family referee|url=|journal=L'Equipe|language=fr|location=France|publisher=|access-date=13 March 2026}}</ref>
Дуе ги смета и [[Нејмар]] и [[Лионел Меси]] како свои фудбалски идоли.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://onefootball.com/de/news/rennes-the-desire-doue-interview-39592237|title=Rennes : The Désiré Doué Interview|date=7 April 2025|work=OneFootball|language=de|accessdate=7 April 2025}}</ref>
== Статистика за кариерата ==
=== Клупска ===
{{Updated|30 мај 2026}}<ref>{{soccerway}}</ref>
{| class="wikitable" style="text-align: center;"
|+Настапи и голови по клуб, сезона и натпреварување
! rowspan="2" | Клуб
! rowspan="2" | Сезона
! colspan="3" | Лига
! colspan="2" | [[Куп на Франција во фудбал|Куп на Франција]]
! colspan="2" | Европа
! colspan="2" | Друго
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Дивизија
! Настапи
! Голови
! Настапи
! Голови
! Настапи
! Голови
! Настапи
! Голови
! Настапи
! Голови
|-
| rowspan="3" | Рен II
| 2021–22
| Национален 3
| 10
| 1
| colspan="2" | —
| colspan="2" | —
| colspan="2" | —
| 10
| 1
|-
| 2022–23
| Национален 3
| 1
| 0
| colspan="2" | —
| colspan="2" | —
| colspan="2" | —
| 1
| 0
|-
! colspan="2" | Вкупно
! 11
! 1
! colspan="2" | —
! colspan="2" | —
! colspan="2" | —
! 11
! 1
|-
| rowspan="3" | Рен
| 2022–23
| [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]
| 26
| 3
| 1
| 0
| 7 {{Efn|Настпаи во [[УЕФА Лига Европа]]|name=UEL}}
| 1
| colspan="2" | —
| 34
| 4
|-
| 2023–24
| Лига 1
| 31
| 4
| 5
| 0
| 6 {{Efn|name=UEL}}
| 0
| colspan="2" | —
| 42
| 4
|-
! colspan="2" | Вкупно
! 57
! 7
! 6
! 0
! 13
! 1
! colspan="2" | —
! 76
! 8
|-
| rowspan="3" | [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен Жермен]]
| 2024–25
| Лига 1
| 31
| 6
| 6
| 4
| 16 {{Efn|Настапи во [[УЕФА Лига на шампиони]]|name=UCL}}
| 5
| 8 {{Efn|Еден настап во [[Трофеј на шампионите]], седум настапи и еден гол во [[Светско клупско првенество во фудбал|Светското клупско првенство во фудбал]]}}
| 1
| 61
| 16
|-
| 2025–26
| Лига 1
| 23
| 7
| 2
| 1
| 13 {{Efn|name=UCL}}
| 5
| 3 {{Efn|Еден настап во [[УЕФА Супер куп|УЕФА Супер купот]], еден настап во [[ФИФА Меѓуконтитентален куп|ФИФА Меѓуконтиненталниот куп]], еден настап во Трофеј на шампионите}}
| 0
| 41
| 13
|-
! colspan="2" | Вкупно
! 54
! 13
! 8
! 5
! 29
! 10
! 11
! 1
! 102
! 29
|-
! colspan="3" | Вкупно во кариерата
! 122
! 21
! 14
! 5
! 42
! 11
! 11
! 1
! 189
! 39
|}
<references group="б"/>
=== Репрезентативна ===
{{Updated|30 јуни2026}}<ref name="FFF">{{cite web |url=https://www.fff.fr/equipe-nationale/joueur/10341-doue-desire/fiche.html |title=Désiré Doué |publisher=French Football Federation |access-date=28 June 2026 |language=fr |archive-date=2022-05-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220530090147/https://www.fff.fr/equipe-nationale/joueur/10341-doue-desire/fiche.html |url-status=dead }}</ref>
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+Настапи и голови по репрезентација и година
! Национален тим
! Година
! Настапи
! Голови
|-
| rowspan="2" | [[Фудбалска репрезентација на Франција|Франција]]
| 2025
| 4
| 0
|-
| 2026
| 7
| 3
|-
! colspan="2" | Вкупно
! 11
! 3
|}
{{Updated|30 јуни 2026}}
:''Колоната „Резултат“ го дава резултатот по постигнат гол на Дуе''<ref name="FFF"/>
{| class="wikitable sortable"
|+Список на репрезентативни голови постигнати од Дезире Дуе
! scope="col" | Не.
! scope="col" | Датум
! scope="col" | Место на одржување
! scope="col" | Капа
! scope="col" | Противник
! scope="col" | Резултат
! scope="col" | Краен резултат
! scope="col" | Вид натпревар
|-
| align="center" | 1
| rowspan="2" | 29 март 2026
| rowspan="2" | Стадион Нортвест, Лендовер, САД
| rowspan="2" align="center" | 6
| rowspan="2" |{{Fb|COL}}
| align="center" | 1–0
| rowspan="2" align="center" | 3–1
| rowspan="2" | [[Пријателски натпревар|Пријателски]]
|-
| align="center" | 2
| align="center" | 3–0
|-
| align="center" | 3
| 26 јуни 2026
| Стадион „Жилет“, Фоксборо, САД
| align="center" | 10
|{{Fb|NOR}}
| align="center" | 4–1
| align="center" | 4–1
| [[Светско првенство во фудбал 2026]]
|}
==Наводи==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{рвр|Désiré Doué}}
* [https://www.psg.fr/en/players/desire-doue Profile] at the Paris Saint-Germain FC website
* {{UEFA player}}
{{Состав на Франција на СП фудбал 2026}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дуе, Дезире}}
[[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2026]]
[[Категорија:Олимписки сребрени медалисти за Франција]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Париз Сен Жермен]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Рен]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 2005 година]]
2326rp7wj04dmvbbnh74686x6xit4xv
Здравец (род)
0
1399797
5608830
5601415
2026-08-13T10:31:12Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608830
wikitext
text/x-wiki
''' '''{{Автоматска таксокутија
|image=Geranium February 2008-1.jpg
|image_caption=''[[Geranium dissectum]]''|
taxon=Geranium
|authority=[[Карл Линеј|L.]]
|subdivision_ranks=Видови
|subdivision=[[Список на видови здравец|Види список]]
}}
'''Здравец''' ({{langx|lat|Geranium}}) — [[Род (биологија)|род]] од 422 [[Вид (биологија)|видови]] [[Едногодишно растение|едногодишни]], [[Двегодишно растение|двегодишни]] и [[Повеќегодишно растение|повеќегодишни]] [[растенија]] кои се општо познати како '''здравци'''. Тие се наоѓаат низ [[Умерена клима|умерените]] области на светот и планините на тропските предели, со најголема разновидност во источниот дел на Средоземјето.<ref name="Allaby">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=LrrDCQAAQBAJ&dq=Geranium+is+a+genus+of+422+species&pg=PA225|title=The Dictionary of Science for Gardeners: 6000 Scientific Terms Explored and Explained|last=Allaby|first=Michael|date=26 August 2015|publisher=Timber Press|isbn=978-1-60469-483-3|language=en|access-date=5 April 2024}}</ref>
[[Лист|Листовите]] со палматидни расцепи се широко кружни по облик. Цветовите имаат пет ливчиња и се обоени во бела, розова, виолетова или сина боја, често со својствени жили.<ref name="Allaby"/> Здравецот расте во која било почва сè додека не е презаситена со вода.<ref name="Tibballs">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=nWK7DAAAQBAJ&dq=Geraniums+will+grow+in+any+soil+as+long+as+it+is+not+waterlogged&pg=PT31|title=100 Plants That Won't Die in Your Garden|last=Tibballs|first=Geoff|date=2017-03-09|publisher=Little, Brown Book Group|isbn=978-1-4721-3800-2|language=en}}</ref> Размножувањето е со полузрели резници во лето, со семе или со делење во есен или пролет.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=d-BgPoWCQowC&dq=Geraniums+propagation+semiripe+cuttings+in+summer&pg=PA584|title=American Horticultural Society Encyclopedia of Plants and Flowers|last=Brickell|first=Christopher|date=2011-08-15|publisher=Penguin|isbn=978-0-7566-7508-0|language=en}}</ref>
Здравецот го јадат [[Ларва|ларвите]] на некои видови [[Пеперуги|Lepidoptera]], вклучувајќи го кафеавоопашестиот молец, молецот-дух и глушец-молецот. Најмалку неколку видови ''гераниуми'' се гинодиоични . <ref>{{Наведено списание|last=Elzinga|first=Jelmer A.|last2=Varga|first2=Sandra|year=2017|title=Prolonged stigma and flower lifespan in females of the gynodioecious plant Geranium sylvaticum|url=https://jyx.jyu.fi/bitstream/123456789/52505/1/elzingavarga1s2.0s0367253016301694main.pdf|journal=Flora|volume=226|pages=72–81|bibcode=2017FMDFE.226...72E|doi=10.1016/j.flora.2016.11.007}}{{Мртва_врска|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Видот ''Geranium viscosissimum'' (леплив здравец) се смета за прамесојаден.<ref name="Spomer">{{Наведено списание|last=Spomer|first=George G.|date=1999|title=Evidence of Protocarnivorous Capabilities in Geranium viscosissimum and Potentilla arguta and Other Sticky Plants|url=http://www.journals.uchicago.edu/doi/10.1086/314109|journal=International Journal of Plant Sciences|language=en|volume=160|issue=1|pages=98–101|doi=10.1086/314109|issn=1058-5893|url-access=subscription}}</ref>
== Име ==
[[Податотека:Floral_diagram_Geranium.jpg|мини|Цветен дијаграм на градинарски хибрид ''од гераниум'' наречен „Ан Томсон“, кој прикажува 5 слободни [[Чашка (ботаника)|чашки]], 5 слободни ливчиња, 10 слободни плодни прашници и горен јајник кој се состои од 5 споени карпели, со 5 стилски гранки.]]
Латинското (научното) име на родот е изведено од [[Старогрчки јазик|старогрчкиот збор]] {{Јаз|grc|γέρανος}} (''géranos'') „[[Жерави|жерав]]“. Македонското име „здравец“ произлегува доаѓа непосредно од зборот '''„здравје“.''' Во [[Народна медицина|народната медицина]] постоело силно верување дека оваа билка буквално „носи здравје“ и дека речиси нема болест која не може да ја ублажи или излекува. Нејзините листови и корен се користеле за подобрување на [[Крвна слика|крвната слика]], смирување на [[Воспаление|воспаленија]], лекување [[Рана|рани]] и проблеми со [[Варење|варењето]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://zemjodelie.mk/2022/09/28/здравец/|title=Здравец – исклучителна билка со широка примена|date=28 септември 2022|work=Земјоделие|accessdate=16 јули 2026}}</ref>
== Опис ==
=== Морфологија ===
Претставниците на ова семејство се [[Едногодишно растение|едногодишни]], [[Двегодишно растение|двегодишни]] или [[Повеќегодишно растение|повеќегодишни]] [[тревести растенија]]. Нивниот подземен систем може да биде составен од тенки кончести корења, вретеновидно задебелени корења или пак од специфична подземна грутка. [[Лист|Листовите]] секогаш се снабдени со [[Прилисник|прилисници]]. Тие можат да бидат спирално распоредени или наспрамни, а по облик се пересто насечени или перести.<ref name=FM>{{наведена книга |title=ФЛОРА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА, Том I, свеска 6 |last=Мицевски |first=Кирил |authorlink=Кирил Мицевски |author= |year=2005 |publisher= [[МАНУ]]|location=Скопје |isbn=9989-101-46-9 (св. 6) |page=1485|pages=1433-1715 |url= |accessdate=16 јули 2026}}</ref>
=== Цвет ===
[[Соцветие|Соцветијата]] кај овие растенија се цимозни. [[Цвет|Цветовите]] најчесто се групирани по два, при што делат една заедничка дршка сместена во пазувите на листовите или наспрам самите листови. Цветовите се правилни (актиноморфни) и 5-члени, составени од 5 слободни [[Чашкино ливче|чашкини]] и 5 слободни [[Венечно ливче|венечни ливчиња]]. Прашничкиот апарат е составен од вкупно 10 [[Прашник|прашници]], од кои кај некои видови 5 можат да бидат стерилни, односно без антери (прашници). Столпчињата на [[Толчник (ботаника)|толчникот]] се 5 на број.<ref name=FM/>
=== Плод ===
[[Плодник|Плодникот]] кај семејството е натцветен и изграден од 5 карпели (плодни листови). При созревањето, надворешните плодни делови карактеристично се одделуваат од средишните сраснати делови на плодните листови и на тој начин механички ги отфрлаат семките. Притоа, семките остануваат обвиткани со својот базален дел. Во секој поединечен плоден дел се развива само по една семка.<ref name=FM/>
== Одгледување ==
Голем број видови здравец се одгледуваат за хортикултурна употреба и за фармацевтски производи. Некои од почесто одгледуваните видови се:
{{div col|colwidth=30em}}
*''[[Geranium albanum]]''
*''[[Geranium cinereum]]''
*''[[Geranium clarkei]]''
*''[[Geranium dalmaticum]]''
*''[[Geranium endressii]]''
*''[[Geranium erianthum]]''
*''[[Geranium fremontii]]''
*''[[Geranium himalayense]]''
*''[[Geranium ibericum]]''
*''[[Geranium macrorrhizum]]''
*''[[Geranium maculatum]]''
*''[[Geranium maderense]]''
*''[[Geranium × magnificum]]''
*''[[Geranium phaeum]]''
*''[[Geranium platypetalum]]''
*''[[Geranium pratense]]''
*''[[Geranium psilostemon]]''
*''[[Geranium renardii]]''
*''[[Geranium sanguineum]]''
*''[[Geranium subcaulescens]]''
*''[[Geranium sylvaticum]]''
{{div col end}}
Сите горенаведени видови се повеќегодишни и главно зимски отпорни растенија, одгледувани поради нивните привлечни цвеќиња и лисја. Тие се долговечни и повеќето имаат навика да растат насипно, со палматично лобусирано зеленило. Некои видови имаат раширени [[Ризом|ризоми]]. Тие нормално се одгледуваат во делумна сенка до целосно сонце, во добро дренирани, но почви што држат влага, богати со хумус.<ref name="Phillips1993">{{Наведување|last=Phillips|first=Ellen|last2=Colston Burrell|first2=C.|year=1993|title=Rodale's illustrated encyclopedia of perennials|pages=373–76|isbn=978-0-87596-570-3|publisher=Rodale Press|place=Emmaus, Pa.}}</ref> Други повеќегодишни видови одгледувани поради нивните цвеќиња и лисја се: ''[[Geranium argeteum|Geranium argenteum]]'', ''[[Geranium eriostemon|G. eriostemon]]'', ''[[Geranium farreri|G. farreri]]'', ''[[Geranium nodosum|G. nodosum]]'', ''[[Geranium procurrens|G. procurrens]]'', [[Geranium pylzowianum|''G. pylzowianum'']], ''[[Geranium renardii|G. renardii]]'', ''[[Geranium traversii|G. traversii]]'', ''[[Geranium tuberosum|G. tuberosum]]'', ''[[Geranium versicolor|G. versicolor]]'', ''[[Geranium wallichianum|G. wallichianum]]'' и ''[[Geranium wlassovianum|G. wlassovianum]]''. Некои од нив не се отпорни на студ во ладни подрачја и се одгледуваат во специјализирани градини како што се карпести градини.<ref name="Jelitto1990">{{Наведување|last=Jelitto|first=Leo|last2=Schacht|first2=Wilhelm|last3=Epp|first3=Michael E.|last4=Baumgardt (ed. and transl.)|first4=John Philip|year=1990|title=Hardy herbaceous perennials|volume=1|pages=260–64|isbn=978-0-88192-159-5|publisher=Timber Press|place=Portland, OR}}</ref> ''Здравецот'' „Johnson's Blue“ е хибрид помеѓу ''G. himalayense'' (југозападна Кина), со ''G. pratense'' (европски ливадски здравец).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.paghat.com/cranesbilljohnsons.html|title=Paghat's Garden|publisher=Paghat.com|accessdate=2013-09-17|archive-date=2014-10-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20141026092143/http://www.paghat.com/cranesbilljohnsons.html|url-status=dead}}</ref>
=== Одгледувани сорти ===
[[Податотека:Geranium_(probably_'Johnson's_Blue').jpg|мини|Крупен план на влажен здравец (веројатно „Џонсоново сино“)]]
Следните хибридни сорти ја добиле наградата за градинарски заслуги на Кралското хортикултурно друштво (другите сорти се наведени под името на нивниот вид - видете погоре):<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rhs.org.uk/plants/pdfs/agm-lists/agm-ornamentals.pdf|title=AGM Plants - Ornamental|date=July 2017|publisher=Royal Horticultural Society|page=39|accessdate=27 February 2018}}</ref>
{{div col|colwidth=20em}}
*'Ann Folkard'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/23531/Geranium-Ann-Folkard/Details |title=RHS Plant Selector Geranium 'Ann Folkard' AGM / RHS Gardening |publisher=Apps.rhs.org.uk |access-date=5 April 2020}}</ref>
*'A. T. Johnson' (''G.'' × ''oxonianum'')<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/58284/Geranium-x-oxonianum-A-T-Johnson/Details |title=RHS Plant Selector Geranium × oxonianum 'A.T. Johnson' AGM / RHS Gardening |publisher=Apps.rhs.org.uk |access-date=5 April 2020}}</ref>
*'Ballerina' <ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/194563/Geranium-(Cinereum-Group)-Ballerina/Details |title=''Geranium'' (Cinereum Group) 'Ballerina' |publisher=RHS | access-date = 11 July 2020}}</ref>
*'Blue Cloud'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/49149/i-Geranium-i-Blue-Cloud/Details |title=RHS Plantfinder - ''Geranium'' 'Blue Cloud' | access-date = 1 March 2018}}</ref>
*Blue Sunrise='Blogold' <small>([[Plant breeders' rights|PBR]])</small> <ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/241922/Geranium-Blue-Sunrise-Blogold-(PBR)/Details |title=''Geranium'' Blue Sunrise='Blogold' (PBR) |publisher=RHS | access-date = 11 July 2020}}</ref>
*'Brookside' <ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/80929/Geranium-Brookside/Details |title=''Geranium'' 'Brookside' |publisher=RHS | access-date = 11 July 2020}}</ref>
*'Danny Boy'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/234183/i-Geranium-i-Danny-Boy/Details |title=RHS Plantfinder - ''Geranium'' 'Danny Boy' | access-date = 2 March 2018}}</ref>
*'Dilys'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/79820/Geranium-Dilys/Details |title=RHS Plant Selector Geranium 'Dilys' AGM / RHS Gardening |publisher=Apps.rhs.org.uk |access-date=2013-09-17}}</ref>
*'Gypsy' (''G.'' × ''lindavicum'')<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/195407/Geranium-x-lindavicum-Gypsy/Details |title=RHS Plantfinder - ''G.'' × ''lindavicum'' 'Gypsy' | access-date = 1 March 2018}}</ref>
<!-- AGM withdrawn *'Johnson's Blue'<ref>{{cite web |url=http://apps.rhs.org.uk/plantselector/plant?plantid=861 |title=RHS Plant Selector Geranium 'Johnson's Blue' / RHS Gardening |publisher=Apps.rhs.org.uk |access-date=2013-09-17}}</ref>-->
*'Ivan' <ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/77627/Geranium-Ivan/Details |title=''Geranium'' 'Ivan' |publisher=RHS | access-date = 11 July 2020}}</ref>
*'Mavis Simpson'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/33527/Geranium-Mavis-Simpson/Details |title=RHS Plant Selector Geranium 'Mavis Simpson' AGM / RHS Gardening |publisher=Apps.rhs.org.uk |access-date=2013-09-17}}</ref>
*'Nimbus' <ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/97417/Geranium-Nimbus/Details |title=''Geranium'' 'Nimbus' |publisher=RHS | access-date = 11 July 2020}}</ref>
*'Orion'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/137507/Geranium-Orion/Details |title=RHS Plant Selector Geranium 'Orion' AGM / RHS Gardening |publisher=Apps.rhs.org.uk |access-date=2013-09-17}}</ref>
*Patricia='Brempat'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/247299/i-Geranium-i-Font-Face-times-New-Roman-Patricia-FONT-Brempat/Details |title=RHS Plantfinder - ''Geranium'' Pattricia = 'Brempat' | access-date = 2 March 2018}}</ref>
*Rothbury Gem='Gerfos'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/262700/Geranium-(Cinereum-Group)-Rothbury-Gem-Gerfos-(PBR)/Details |title=''Geranium'' Rothbury Gem = 'Gerfos' |publisher=RHS | access-date = 14 July 2020}}</ref>
*Rozanne='Gerwat'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/153768/Geranium-Rozanne-Gerwat-(PBR)/Details |title=RHS Plant Selector Geranium ROZANNE= 'Gerwat' PBR AGM / RHS Gardening |publisher=Apps.rhs.org.uk |access-date=5 April 2020}}</ref>
*'Russell Prichard'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/91085/i-Geranium-i-×-i-riversleaianum-i-Russell-Prichard/Details |title=RHS Plantfinder - ''Geranium'' × ''riversleainum'' 'Russell Prichard' | access-date = 2 March 2018}}</ref>
*'Sirak'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/108524/Geranium-Sirak/Details |title=''Geranium'' 'Sirak' |publisher=RHS | access-date = 14 July 2020}}</ref>
*'Wageningen'<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/55128/Geranium-x-oxonianum-Wageningen/Details |title=''Geranium'' × ''oxonianum'' 'Wageningen' |publisher=RHS | access-date = 11 July 2020}}</ref>
*'Wargrave Pink' (''G.'' × ''oxonianum'')<ref>{{cite web |url=https://www.rhs.org.uk/Plants/91252/Geranium-x-oxonianum-Wargrave-Pink/Details |title=RHS Plant Selector Results / RHS Gardening |publisher=Apps.rhs.org.uk |access-date=5 April 2020}}</ref>
{{div col end}}
== Галерија ==
<gallery>
Податотека:Geranium_maculatum_-_wild_cranesbill_-_desc-flower_straight_on.jpg|Geranium maculatum, див здравец
Податотека:Wild_Geranium_(Geranium_maculatum).jpg|''Geranium maculatum''
Податотека:Illustration_Geranium_phaeum0.jpg|''Geranium phaeum'' - од Томеовата ''Flora von Deutschland, Österreich und der Schweiz'' 1885
Податотека:Geranium_platypetalum1.jpg|''Geranium platypetalum''
Податотека:Geranium_sanguineum0.jpg|''[[Крвав здравец|Geranium sanguineum]]''
Податотека:Geranium_pratense_(Meadow_Cranesbill).jpg|''Geranium pratense'' (ливадски здравец)
Податотека:Geranium-robertianum(Samen).jpg|''Geranium robertianum'' (herb robert)
Податотека:GeraniumMaderense.jpg|''Geranium maderense''
Податотека:Starr_980718-1820_Geranium_arboreum.jpg|''Geranium arboreum''
Податотека:גרניון_גזור.jpg|''Geranium dissectum''
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=29104 ITIS листа на видови гераниуми]
* [http://www.geranium.es/ Таксономски информативен систем за гераниум]
{{Таксонска лента}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Градинарски растенија]]
[[Категорија:Здравец]]
[[Категорија:Статии со микроформати за вид]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
34gmhc3i3lucbxj104ja8f1fa5ag8zy
Донец
0
1399923
5608646
5598719
2026-08-12T19:01:09Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608646
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox river
| name = Донец
| native_name =
| native_name_lang =
| name_other =
| name_etymology =
<!---------------------- IMAGE & MAP -->
| image = Северский Донец и Святогорская Лавра. 2006.jpg
| image_size = 250
| image_caption = Поглед на Донец и [[Светогорска успенска лавра|Светогорската успенска лавра]], [[Света Гора (национален парк)|Света Гора]].
| map = Seversky Donets.png
| map_size = 250
| map_caption = Карта на Донецкиот Басен
| mapframe = yes
| mapframe-zoom = 5
| pushpin_map =
| pushpin_map_size = 250
| pushpin_map_caption=
<!---------------------- LOCATION -->
| subdivision_type1 = Држави
| subdivision_name1 = [[Русија]], [[Украина]]
| subdivision_type2 =
| subdivision_name2 =
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
| subdivision_type4 =
| subdivision_name4 =
| subdivision_type5 = Градови
| subdivision_name5 = [[Белгород]], [[Лисичанск]], [[Северодонецк]]
<!---------------------- PHYSICAL CHARACTERISTICS -->
| length = 1053 км
| width_min =
| width_avg =
| width_max =
| depth_min =
| depth_avg =
| depth_max =
| discharge1_location=
| discharge1_min =
| discharge1_avg = 159 м<sup>3</sup>/s
| discharge1_max =
<!---------------------- BASIN FEATURES -->
| source1 =
| source1_location = [[Прохоровски Реон]], [[Белгородска Област]], Русија
| source1_coordinates= {{coord|50|57|52|N|36|54|9|E|display=inline}}
| source1_elevation = 200 м
| mouth = [[Дон (река)|Дон]]
| mouth_location = [[Ростовска Област]], Русија
| mouth_coordinates = {{coord|47|36|1|N|40|53|48|E|display=inline,title}}
| mouth_elevation = 5,5 м
| progression = {{PDon}}
| river_system =
| basin_size = 98.900 км<sup>2</sup>
| tributaries_left =
| tributaries_right =
| custom_label =
| custom_data =
}}
'''Северски Донец''' ([[Украински јазик|украински]]: Сіверський Донець, [[Руски јазик|руски:]] Северский Донец), најчесто '''Донец''' — река во [[Источноевропска Низина|Источноевропската Низина]] . Извира во [[Средноруската Висорамнина]] северно од [[Белгород]], тече југоисточно низ [[Украина]] ([[Харковска Област|Харковска]], [[Донечка Област|Донечка]] и [[Луганска Област]]) и назад во [[Русија]] ([[Ростовска Област]]), каде што се влева во [[Дон (река)|Дон]] околу сто километри од [[Азовско Море|Азовското Море]]. Донец е четвртата најдолга река во Украина и најголема во Источна [[Украина]]. Таа е важен извор на вода за пиење во Источен Донбас. Донечкиот Басен (Донбас), важен регион за рударство на јаглен во Украина, е именуван по Донец.
== Име ==
Името Дон и неговото деминутивно име Донец потекнуваат од иранско-скитскиот збор ''dānu'' – ''река''. [[Скити|Скито]]-Сарматите се доселиле на територијата северно од [[Црно Море|Црното Море]] околу 1100 година пр. н. е. и живееле таму сè до раниот [[среден век]].
Во 2 век од н.е., [[Клавдиј Птоломеј|Птоломеј]] ја нарекувал реката Дон, во која се влева Донец, Танаит. Дон и Донец биле познати и во Западна Европа. Донецот се нарекувал Мал Танаис или Донец. Италијанско-полскиот хроничар Александар Гвањини (1538–1614) напишал: ''„Постои уште една, Мал Танаис, која извира во Северското Кнежевство и се влева во Голем Танаис над Азов.“''
Словенското име ''Северски Донец'' произлегува од фактот дека потекнува од територијата [[Северјани (племе)|на Северјаните]].
== Историја ==
[[Податотека:Mustierskoe_rubilo_Donets.png|лево|мини|187x187пкс|Цртеж на алатка од [[Камено време|каменото време]] откриена во близина на селото Красни Јар во [[Луганска Област|Луганската Област]] ]]
Реката Донец играла клучна улога во животот на првите доселеници како извор на вода за пиење и храна, како и важен превозен и трговски пат. Првите археолошки докази за населување - камени алатки (секири) откриени на бреговите на реката во близина на Изјум во Харковската и Луганската Област - потекнуваат од долниот [[Старо камено време|палеолит]]. Подоцна, разни племиња и култури се населиле на бреговите на реката: Мустер, Пештерски, Катакомбски, Скитски, Алански, Хазарски и конечно словенски. Многу племиња, вклучувајќи ги [[Кумани|Кипчаците]], [[Монголци|Монголците]] од [[Златна Орда|Златната Орда]], а подоцна [[Козаци|и Козаците]], биле номадски. Реката течела низ историската територија на Слободна Украина и територијата на Донските Козаци. Многу Козаци подоцна биле асимилирани во [[Руска Империја|Царска Русија]], која ја обновила и утврдила тврдината кај Белгород и градовите Киев, Изјум, Луганск, Чугуев и други, со кои ја утврдила својата јужна граница против наездите на номадите од југоисток. Одбраната на Донецкиот Слив подоцна добила економско значење. Во 18-тиот и 19-тиот век, покрај реката биле изградени неколку стотици [[Воденица|воденици]], чии [[Брана (градба)|брани]] ја попречувале пловидбата по реката.
Во 19 век, индустријата почнала да се развива во Донбас, особено во [[Киев]], [[Луганск]] и [[Донецк]], која била огромен потрошувач на вода. Недостатокот на вода започнал во 1930-тите, што довело до изградба на канали и акумулации. Во 1936 година, изграден е резервоарот Кочеток, кој го удвоил снабдувањето со вода во Харков. Во 1950-тите, резервоарот Кочеток станал недоволен, па во 1960-тите, на негово место била изградена акумулацијата Печенег со капацитет од 400 милиони м³ вода. Приближно три четвртини од водата ја троши Харков.
Околу 1958 година, за снабдување на Јужен Донбас и Донецк, бил изграден канал долг 130 км, Донецк-Донбас, кој започнува во близина на Рајгородск.<ref name="ref14">[https://slovari.yandex.ru/dict/bse/article/00069/69210.htm ''Яндекс.Словари'']{{Мртва_врска|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}{{Мртва врска|date=september 2022}}. yandex.ru. Пристапено 5 март 2015.</ref> На север, изграден е канал за снабдување на горните делови на Донец со вода од [[Днепар]] преку реката Берека. Донецкиот Басен е преобразен во индустриска населба поради индустријализацијата.
За време на [[Војна во Донбас|војната во Донбас]], Донец ја претставувал северната граница на територијата на самопрогласената [[Луганска Народна Република]], која не била под украинска контрола.
== Пловност ==
[[Податотека:Donets_near_shipilivka2.JPG|мини|250x250пкс|Донец во близина на Шипиловка во Луганската Област]]
Донец е пловен од [[Устие|устието]] во Дон до рускиот град Донецк во Ростовската Област, во должина од 222 км. Пловидбата во горниот дел од патот е овозможена од шест [[Преводница|преводници]] изградени во раздобјето 1911–1916 година.<ref>[http://www.sarkel.ru/istoriya/istoriya_kazachestva/varianty_soedineniya_volgi_i_dona/ ''Варианты соединения Волги и Дона''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170307221531/http://sarkel.ru/istoriya/istoriya_kazachestva/varianty_soedineniya_volgi_i_dona|date=2017-03-07}}. sarkel.ru. Pridobljeno 5. marca 2015.</ref> Секоја преводница има комора долга 100–150 м, широка 17 м и висина од 2,5 м за подигнување и спуштање на бродовите. Обидите во 19-тиот и почетокот на 20-тиот век за подобрување на системот на преводници, за што се залагал и [[Дмитриј Менделеев]], биле прекинати од [[Прва светска војна|Првата светска војна]], [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] и недостатокот на средства. Поради застареност на системот, сообраќајот е бавен и во моментов доста ограничен.
== Животна средина ==
[[Податотека:Pechenezhskoe_vodochranilishe.jpg|лево|мини|366x366пкс|Поглед од вселената на акумулационото Печенешко Езеро]]
Како една од најголемите реки во Украина, Донец силно се користи во земјоделството и индустријата. Украина вади повеќе од 2 км³ вода годишно. Околу половина од водата се враќа во неа како канализација. Затоа, протокот на реката е намален за 32 м³/с.
Околината на реката веќе страдала во 18 век, кога старите [[Даб|дабови]] дрвја биле исечени на нејзините брегови. Индустрискиот развој во 19 век значително го намалил нивото на подземните води низ целиот слив. Како резултат на тоа, реката станала поплитка, а пловењето побавно. До средината на 19 век, реката била богата со риби, но потоа нивниот број почнал брзо да се намалува.
Квалитетот на водата е оценет од IV (загаден) до V (валкан). Главните загадувачи се ѓубрива, нафтени производи, [[Фенол|феноли]], [[цинк]], [[хром]] и [[бакар]]. Во [[Харковска Област|Харковската Област]], реката е загадена со индустриската и општинската канализација од Белгород, Изјум и Шебекино, а потоа водата е донекаде прочистена во Печенешкото Езеро. Бројот на индустриски постројки низводно се зголемува, особено околу Лисичанск и Северодонецк, околу 400 км од устието. Некои притоки, особено Козани Бут, Бахмут и Луган, се толку загадени што [[Риболов|риболовот]] во нив е опасен. Најчистите делови од Донец се помеѓу неговиот извор и Белгород, и Печенешкото Езеро и Чугуев. Просечната [[соленост]] на водата е 650–750 мг/л, а во зима се зголемува на 1000 мг/л, главно поради индустриски отпадни води.
== Флора и фауна ==
=== Риби ===
Во Донец живеат 44 вида риби, претежно мали риби како што се [[Костреш|кострешот]], rutilus и [[Писа|писата]]. Средните и големите видови вклучуваат орада, костреш, сом и штука и стануваат сè поретки.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=wb9dTAgkg_UC&pg=PT532|title=Rivers of Europe|last=Klement Tockner|last2=Urs Uehlinger|last3=Christopher T. Robinson|publisher=Academic Press|year=2009|isbn=978-0-12-369449-2|page=352}}</ref> Во близина на Печенeшкото Езеро, од 1967 година успешно работи големо мрестилиште за [[крап]].<ref name="Lisetskiy">Lisiecki A. ''Fauna of the Kharkiv Oblast'' Proceedings of the Geographical Society of Kharkiv in Ukraine. Volume VIII. Kharkiv Oblast. Nature and economy, Kharkiv State University, Kharkiv, 1971</ref>
=== Водоземци и влекачи ===
[[Податотека:Natrix_natrix_(Marek_Szczepanek).jpg|мини|[[Белоушка]]]]
На бреговите на реката, во поплавните мочуришта, има изобилство водни жаби, крастави жаби (особено [[зелена крастава жаба]]), [[балкански мал мрморец]] и [[северен гребенест тритон]]<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=UQWu1WTnvYMC&pg=PA33|title=Amphibian populations in the Commonwealth of Independent States: current status and declines|last=Kuzʹmin, S. L|last2=Kenneth Dodd, C|last3=Pikulik, Mikhail MikhaĭLovich|publisher=Pensoft Publishers|year=1995|isbn=954-642-007-7|page=33}}</ref> и поретко [[белоушка]], [[Рибарка (змија)|змија рибарка]] и [[блатна желка]].
=== Цицачи ===
Човечките активности, главно одгледувањето на степите, резултирале со исчезнување на животни кои порано биле вообичаени во сливот, како што се тарпанот, степската антилопа, сајгата, мрмотите и други. Во 1960-тите и 1970-тите, особено во близина на реката Оскил, не било невообичаено да се сретнат [[Степски мрмот|степскиот мрмот]], евроазиски [[Елени|елен]], [[дива свиња]] и руски десман. Сегашните цицачи во сливот вклучуваат европски дабар, диподи, [[стоболки]], глувци, [[Видра|европска видра]], [[европска видричка]], [[Ласици|ласица]] и лилјаци.
{| class="wikitable" style="text-align: center"
| width="25%" |[[Податотека:NHM_Desmana_moschata.JPG|центар|220x220пкс]]
| width="25%" |[[Податотека:Marmota_marmota_Alpes2.jpg|центар|215x215пкс]]
| width="25%" |[[Податотека:Otter_frei.jpg|центар|160x160пкс]]
| width="25%" |[[Податотека:Mustela_nivalis_-British_Wildlife_Centre-4.jpg|центар|200x200пкс]]
|-
| Руски десман
| Мрмот
| Европска видра
| Најмала ласица
|}
=== Птици ===
Бројот на видови птици во речниот слив нагло се намалил во последните 100-150 години. Меѓу исчезнатите видови се вбројуваат [[Степски орел|степскиот орел]], тиркушата, дружељубивиот штребер, [[Мала дропла|дроплата]], црната и крилестата [[Чучурлиги|чучурлига]]. Поретки се гуските, лебедите, [[Златен орел|златниот орел]], [[Белоопашест орел|белоопашестиот орел]], [[Сив сокол|сивиот сокол]], [[Осојад|осојадот]] и [[Орел-рибар|орелот-рибар]]. Намалувањето е главно предизвикано од уништувањето на шумите, особено старите [[Забел|шуми]] по должината на бреговите на реката. Создавањето вештачки шумски појаси (ветробрански појаси) во сливот во 1960-тите донел нови инсектојадни птици во оваа област, како што се ''[[Streptopelia]]'', [[Европска страчка|европската страчка]] и сврачиња.<ref name="Lisetskiy" /> Од традиционалните видови птици, сè уште се чести неколку видови патки, врани, [[дождосвирни]], ''Podiceps'', [[обичен трскар]], а многу поретки се [[Чапји|чапјите]] и [[Штркови|штрковите]]. Само 12 единки од [[Момин жерав|момините жерави]] останале во областа, во близина на градот [[Свјатохирск]]. За време на сезоната на преселба, регионот го посетуваат [[Дива гуска|сиви]] и [[Црна гуска|црни]] гуски.
{| class="wikitable" style="text-align: center"
|+
| width="25%" |[[Податотека:Demoiselle_crane_anthropoides_virgo.jpg|центар|190x190пкс]]
| width="25%" |[[Податотека:Acrocephalus_arundinaceus_adult_NRM.jpg|центар|175x175пкс]]
| width="25%" |[[Податотека:Alauda_arvensis_2.jpg|центар|215x215пкс]]
| width="25%" |[[Податотека:Haliaeetus_albicilla_LC0194.jpg|центар|210x210пкс]]
|-
| Момин жерав
| Обичен трскар
|<blockquote>Чучурлига</blockquote>
| Белоопашест орел
|}
[[Податотека:Mountain-birch-Trollheimen.jpg|мини|Брези]]
=== Флора ===
На бреговите на реката порано имало [[Забел|забели]] дрвја, кои биле исечени во текот на 18-19 век. Некои од дрвјата биле користени за [[бродоградба]] за време на руско-турските војни во времето на [[Петар Велики|Петар I.]] До 20 век, повеќето ливади по должината на речните брегови биле претворени во земјоделски полиња. Останале само мал дел од старите дрвја, главно во Харковската Област. Северно од [[Изиум]], сè уште има широколисни шуми, а борови шуми се наоѓаат во близина на Чугуев. Многу видови диви растенија преживуваат во близина на поплавни мочуришта. Тука спаѓаат [[Врба|врбата]], ''[[Betula pubens]]'', ''[[Alnus glutinosa]]'' и крушиникот. По должината на бреговите на реката има <nowiki><i>Scirpus</i></nowiki>, мочуришна коњска опашка, ''[[Carex]]'', кизљак, мочуриштен сабелник и други видови трева.
== Туризам ==
[[Податотека:Donec_near_Mokhnach.jpg|мини|Низводно од Змиив.]]
Донец се смета за една од најживописните реки во [[Источноевропска Низина|Источноевропската Низина]] и содржи многу пешачки и велосипедски патеки по нејзините брегови. Пловењето со чамци и сплаварењето се доста популарни, особено помеѓу Змиев и Свјатогорск. Сплаварењето е од прв (најнизок) степен на тежина. Најпрометни туристички месеци се од мај до септември. Најживописниот дел е веројатно во близина на градот [[Изиум]], кој е домаќин на [[Национален парк Света Гора|Националниот парк Света Гора]]. До Лисичанск, водата е чиста за пливање, а на бреговите има многу песочни плажи. Во близина на акумулационото Печеншко Езеро, има неколку здравствени одморалишта.
==Галерија==
<gallery>
SeverskyDonets7.jpg|Пролетна поплава
Severskiy donetc wmp3210010.jpg|Пролет
SeverskyDonets4.jpg|Лето
SeverskyDonets6.jpg|ЗИма
Cеверский Донец.JPG|Реката Северски Донец во близина на селото Јаремовка
</gallery>
==Наводи==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{рвр|Seversky Donets}}
* [http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CD%5CO%5CDonetsRiver.htm Donets River] at the [[Encyclopedia of Ukraine]]
* [https://web.archive.org/web/20111103121124/http://www.sdbuvr.slav.dn.ua/RU/sevdonec.htm Site Seversk-Donets Basin Water Resources]
* {{GSEn|100668|Северский Донец (Seversky Donets)}}
* [http://otpusk-info.ru/journey/dictionary/geographic-names/fc/slovar-209-4.htm#zag-4238 Северский Донец] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20241227200218/http://otpusk-info.ru/journey/dictionary/geographic-names/fc/slovar-209-4.htm#zag-4238 |date=2024-12-27 }}, Dictionary of modern geographical names
===Сателитски слики од Google Maps ===
* [https://maps.google.com/maps?f=q&hl=ru&geocode=&q=Белгород&sll=50.03341,36.186004&sspn=0.013094,0.015535&ie=UTF8&t=h&om=1&ll=50.767347,36.723003&spn=0.00283,0.007145&z=17&iwloc=addr Source area] in [[Belgorod Oblast]]. Merger of Sazhnoi Donets into Seversky Donets (flowing left down)
* [https://maps.google.com/maps?f=q&hl=ru&geocode=&q=Белгород&sll=50.03341,36.186004&sspn=0.013094,0.015535&ie=UTF8&t=h&om=1&ll=50.674808,36.639576&spn=0.002835,0.007145&z=17&iwloc=addr Впадение реки Липовый Донец (слева) в Донец (течёт справа вниз)]. Белгородская область
* [https://maps.google.com/maps?f=q&hl=ru&geocode=&q=Белгород&sll=50.03341,36.186004&sspn=0.013094,0.015535&ie=UTF8&ll=50.586588,36.605115&spn=0.012943,0.015535&t=k&z=15&om=1 Merger of river Vezelka into Donets (flowing down)] near [[Belgorod]].
* [https://maps.google.com/maps?f=q&hl=ru&geocode=&q=Разумное&sll=50.513645,36.659188&sspn=0.005799,0.014462&ie=UTF8&ll=50.532198,36.649661&spn=0.011594,0.028925&t=k&z=15&om=1 Area near the Belgorod Reservoir]
* [https://maps.google.com/maps?f=q&hl=ru&geocode=&q=Маслова+пристань&sll=50.527561,36.62919&sspn=0.025917,0.031071&ie=UTF8&ll=50.471054,36.675968&spn=0.025949,0.031071&t=k&z=14&om=1 Belgorod Reservoir and village Maslova Pristan]
* [https://maps.google.com/maps?f=q&hl=ru&geocode=&q=Салтов&sll=50.471054,36.675968&sspn=0.025949,0.031071&ie=UTF8&ll=49.952987,36.955948&spn=0.209853,0.248566&t=k&z=11&om=1 Pecheneg Reservoir and a dam]
* [https://maps.google.com/maps?f=q&hl=ru&geocode=&q=Lugansk,+Луганская+область+Украина&sll=53.636496,77.608795&sspn=0.193379,0.248566&ie=UTF8&cd=1&mpnum=0&ll=48.65684,39.430618&spn=0.053862,0.062141&t=k&z=13&om=1 Lugansk area]
[[Категорија:Реки во Украина]]
[[Категорија:Реки во Русија]]
[[Категорија:Меѓународни реки во Европа]]
qz6ta1rsyby2g8t8kt79ucx45lzjbmv
Земјотрес во Л'Аквила 2009
0
1400155
5608863
5600594
2026-08-13T11:27:37Z
InternetArchiveBot
92312
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
5608863
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија земјотрес
| title = Земјотрес во Л'Аквила 2009
| date= 06.04.2009 01:32:42
| isc-event = 13438018
| anss-url = usp000gvtu
| local-date = {{Start date|2009|04|06|df=yes}}
| local-time = 03:32 [[Средноевропско летно време|СЕЛВ]]<ref name="INGV_location"/>
| image = L'Aquila eathquake prefettura.jpg
| caption = Месната [[префектура]] (владина канцеларија) оштетена од земјотресот
| map =
| map_caption = Map of the earthquake's intensity
| map2 = <!--{{Location map | Italy Abruzzo#Italy
|relief = 1
| label =
| lat = 42.3476
| long = 13.3800
| mark = Bullseye1.png
| marksize = 40
| position = top
| width = 260
| float = left
| caption =}}-->
| magnitude = 6,3 M<sub>w</sub> (GCMT)
| intensity = [[Меркалиева скала|MMI]] X (уништувачки)<ref name="Ameri et al">{{cite journal |first1=Gabriele |last1=Ameri |first2=Dino |last2=Bindi |first3=Francesca |last3=Pacor |first4=Fabrizio |last4=Galadini |title=The 2009 April 6, Mw 6.3, L'Aquila (central Italy) earthquake: finite-fault effects on intensity data |journal=Geophysical Journal International |date=2011 |volume=186 |issue=2|pages=837–851 |doi=10.1111/j.1365-246X.2011.05069.x|bibcode=2011GeoJI.186..837A|doi-access=free}}</ref>
| depth = 9,46 км<ref name="INGV_location"/>
| location = {{coord|42.3476|13.3800|type:event_region:IT-AQ|display=inline, title}}<ref name="INGV_location"/>
| countries affected = [[Абруцо]], Италија
| tsunami =
| casualties = 308 погинати<ref name="Alexander_2010">{{Cite journal |last=Alexander |first=D.E.|year=2010 |title=The L'Aquila Earthquake of 6 April 2009 and Italian Government Policy on Disaster Response|journal=Journal of Natural Resources Policy Research |volume=2|issue=4|pages=325–342|doi=10.1080/19390459.2010.511450|bibcode=2010JNRPR...2..325A|s2cid=153641723|doi-access=free}}</ref><br />1.500+ повредени<ref name="Corriere8Apr"/><br />66.000+ останати без домови<ref name="Pope"/>
| damage = $16 милијарди<ref name="foxnews"/>
| pgv = 42.83 [[peak ground velocity|cm/s]]<ref name="researchgate.net">{{Cite web|url=https://www.researchgate.net/figure/Peak-ground-acceleration-PGA-Velocity-PGV-and-Displacement-PGD-values-at-the-four_tbl2_227251490|title=Table 3 Peak ground acceleration (PGA), Velocity (PGV) and Displacement}}</ref>
| pga = 0.66 [[peak ground acceleration|''g'']]<ref name="researchgate.net" />
}}
[[Податотека:Interaction_des_plaques_tectoniques_en_Italie.svg|мини| Италија се наоѓа помеѓу африканската и [[Евроазиска Плоча|европската]] [[Африканска Плоча|тектонска плоча]].]]
'''Земјотрес во Л'Аквила во 2009 година''' — [[земјотрес]] што се случил на {{Датум|6|avril|2009}} април во 3 ч 32 мин 42,с [[utc+01:00|локално време]] во Средна [[Италија]].<ref name="USGS">{{En}} {{Наведена мрежна страница|url=https://earthquake.usgs.gov/eqcenter/eqinthenews/2009/us2009fcaf/|title=USGS - Italie centrale magnitude 6,3|accessdate=6 avril 2009}}</ref> Најпогоден град бил [[Л’Аквила|Л'Аквила,]] каде што многу згради биле срушени или тешко оштетени. Конечниот биланс биле 309 мртви. Главниот потрес, со јачина од 6,3 степени, бил почувствуван низ цела Средна Италија, вклучително и [[Рим]], 90 км југозападно. Ова бил најсилниот земјотрес во Италија од земјотресот во Ирпина во [[1980|1980 година]].
== Претходни потреси ==
Од 22 февруари 2009 година, биле почувствувани потреси во подрачјето на [[Л’Аквила|Л'Аквила]], чиј интензитет постепено се зголемувал. Најмоќниот се случил на 6 април во 3 часот 32 минути (локално време). Список на главните потреси забележани од 30 март:
{| class="wikitable sortable"
!Датум (ГГГГ-ММ-ДД) <br />и час (UTC)
!Час<br />(локално)
!Геогр.
ширина
!Геогр.
должина
!Длабочина
!Магнитуда
|-
|2009-03-30 13,38:39.3
|15:38:39.3
|42,33° N
|13,35° E
|2 км
|4.4 (Mw)
|-
|2009-04-05 20:48:56.4
|22:48:56.4
|42,36° N
|13,37° E
|2 км
|4.0 (ML)
|- style="background: #9999ff"
|2009-04-06 01:32:41.4
|03:32:41.4
|42,38° N
|13,32° E
|2 км
|6.3 (Mw)
|-
|2009-04-06 02:27:48.2
|04:27:48.2
|42,37° N
|13,23° E
|2 км
|4.3 (mb)
|- style="background: #ccccff"
|2009-04-06 02:37:05.3
|04:37:05.3
|42,41° N
|13,32° E
|2 км
|5.1 (Mw)
|-
|2009-04-06 03:56:48.1
|05:56:48.1
|42,38° N
|13,34° E
|10 км
|4.5 (mb)
|-
|2009-04-06 07:17:16.1
|09:17:16.1
|42,47° N
|13,40° E
|30 км
|4.4 (mb)
|-
|2009-04-06 16:38:10.7
|18:38:10.7
|42,38° N
|13,32° E
|2 км
|4.4 (Mw)
|- style="background: #ccccff"
|2009-04-06 23:15:37.7
|01:15:37.7
|42,48° N
|13,41° E
|2 км
|5.1 (Mw)
|- style="background: #ccccff"
|2009-04-07 09:26:30.7
|11:26:30.7
|42,31° N
|13,35° E
|10 км
|5.0 (Mw)
|- style="background: #ccccff"
|2009-04-07 17:47:38.3
|19:47:38.3
|42,30° N
|13,40° E
|13,км
|5.6 (Mw)
|-
|2009-04-07 21:34:30.9
|23:34:30.9
|42,34° N
|13,37° E
|2 км
|4.5 (mb)
|-
|2009-04-08 04:27:42,5
|06:27:42,5
|42,30° N
|13,43° E
|2 км
|4.0 (ML)
|-
|2009-04-08 22:56:51.0
|00:56:51.0
|42,55° N
|13,34° E
|2 км
|4.1 (Mw)
|- style="background: #ccccff"
|2009-04-09 00:53:00.6
|02:53:00.6
|42,53° N
|13,39° E
|2 км
|5.4 (Mw)
|-
|2009-04-09 03:14:52.7
|05:14:52.7
|42,35° N
|13,46° E
|2 км
|4.3 (mb)
|-
|2009-04-09 04:32:46.0
|06:32:46.0
|42,45° N
|13,39° E
|2 км
|4.3 (mb)
|-
|2009-04-09 04:43:12.3
|06:43:12.3
|42,52° N
|13,34° E
|10 км
|4.0 (ML)
|-
|2009-04-09 13,19:35.8
|15:19:35.8
|42,33° N
|13,23° E
|40 км
|4.0 (ML)
|- style="background: #ccccff"
|2009-04-09 19:38:17.4
|21:38:17.4
|42,52° N
|13,35° E
|2 км
|5.2 (Mw)
|-
|2009-04-10 03:22:23.6
|05:22:23.6
|42,49° N
|13,42, E
|2 км
|4.0 (mb)
|-
|2009-04-13,21:14:23.9
|23:14:23.9
|42,55° N
|13,42, E
|7,5 км
|4.9 (ML)
|-
|2009-04-14 20:17:28.0
|22:17:28
|42,55° N
|13,23° E
|10 км
|4.0 (ML)
|-
|2009-04-15 22:53:08.0
|00:53:08
|42,54° N
|13,28° E
|2 км
|4.0 (ML)
|}
== Главен потрес ==
Главниот потрес се случил во 3 часот 32 минути и 42 секунди [[utc+01:00|локално време]].<ref name="USGS"/> [[Хипоцентар|Жариштето]] се наоѓало на длабочина 10 км, веднаш северно од [[Л’Аквила|Л'Аквила]].<ref name="USGS" /> Овој главен потрес бил дел од низа земјотреси (ројна сеизмичност), која ги вклучува и многуте други потреси со голема магнитуда што се случиле оттогаш. Ваквите низи главно траат многу подолго и се многу поенергични од класичните „главен земјотрес + последователни потреси“.
== Причина ==
[[Податотека:Italy_srtm_2009096.jpg|мини| Карта на подрачјето што ги прикажува главните нормални раседи.]]
Како и повеќето земјотреси во ова средишно подрачје на Италија, овие потреси се должат на екстензивните сили, кои активираат т.н. „нормални расцепи“. Во подрачјето има многу вакви расцепи.
Ова проширување на [[Земјина кора|Земјината кора]] и [[литосфера]] започнало во [[Плиоцен|плиоценот]] помеѓу блокот [[Корзика]] - [[Сардинија]] и Италија и придонесува за „отворање“ на [[Тиренско Море|Тиренското Море]].
== Исход ==
[[Податотека:L'Aquila_eathquake_prefettura.jpg|мини| Префектурата на Л'Аквила.]]
Конечниот број на жртви бил 308, главно во [[Л’Аквила|Л'Аквила]]. Во околните села биле пријавени единаесет смртни случаи, а низ целото подрачје биле пријавени 1 179 повредени лица<ref name="RTL"> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.rtlinfo.be/rtl/news/article/232158/--Séisme+meurtrier+en+Italie%3A+les+images+du+drame|title=RTL Info - Séisme meurtrier en Italie : le bilan s'alourdit|accessdate=6 avril 2009}}</ref><ref name="Le Soir"> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.lesoir.be/actualite/monde/seisme-meurtrier-en-italie-2009-04-06-699613.shtml|title=Le Soir - Le bilan ne cesse de s’alourdir en Italie|accessdate=6 avril 2009}}</ref><ref name="La Libre"> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.lalibre.be/actu/europe/article/493891/seisme-en-italie-le-bilan-s-alourdit.html|title=La Libre - Séisme en Italie : le bilan s'alourdit|accessdate=6 avril 2009}}</ref>. 10 000 градби биле оштетени или уништени, оставајќи 25 000 луѓе без покрив над главата кои го напуштиле подрачјето веќе следниот ден.<ref name="RTL" /> Телефонските линии биле прекинати.
{| class="wikitable centre" border="1"
!Националност
!Мртви
!Повредени
!Исчезнати
|-
|{{Знамеикона|ITA}} Италијани
|292
|1 174
|11
|-
|{{Знамеикона|ROM}} Романци
|6<ref name="realitatea01">{{Наведено списание|date=7 април 2009|title=Patru români, printre victimele cutremurului din Italia|url=http://www.realitatea.net/patru-romani--printre-victimele-cutremurului-din-italia_490777.html|journal=Realitatea TV|language=романски|access-date=7 април 2009}}</ref>
|?
|?
|-
|{{Знамеикона|MKD}} Македонци
|5<ref name="mkd">{{Наведено списание|date=7 април 2009|title=Terremoto/Castelnuovo: 5 Vittime, Fra Cui 2 Macedoni. Chiesa Distrutta|url=http://it.notizie.yahoo.com/19/20090406/tit-terremoto-castelnuovo-5-vittime-fra-59fdfba.html|journal=Yahoo notizie (fonte: Athens News Agency)|language=италијански|access-date=8 април 2009}}</ref>
|?
|?
|-
|{{Знамеикона|CZE}} Чеси
|2<ref name="ansa02">{{Наведено списание|date=6 април 2009|title=Over 100 dead, 1,500 injured|url=http://www.ansa.it/site/notizie/awnplus/english/news/2009-04-06_106345298.html|journal=Agenzia Nazionale Stampa Associata|language=anglais|access-date=6 април 2009}}</ref>
|?
|?
|-
|{{Знамеикона|Palestine}} Палестинци
|2
|?
|?
|-
|{{Знамеикона|GRE}} Грци
|1<ref name="ape01">{{Наведено списание|date=7 април 2009|title=Trapped Greek student found dead in L’Aquila|url=http://www.ana-mpa.gr/anaweb/user/showplain?maindoc=7483132&maindocimg=7480089&service=144|journal=[[Athens News Agency|ANA]]|language=anglais|access-date=7 април 2009}}</ref>
|5
|?
|-
|{{Знамеикона|FRA}} Французи
|1<ref name="lefigaro1">{{Наведено списание|date=7 април 2009|title=Une française tuée|url=http://www.lefigaro.fr/flash-actu/2009/04/07/01011-20090407FILWWW00418-italieseisme-une-francaise-tuee.php|journal=Le Figaro|language=fr|access-date=7 април 2009}}</ref>
|?
|?
|-
|{{Знамеикона|UKR}} Украинци
|1<ref name="UNIAN">{{Наведено списание|date=8 април 2009|title=Eight-year-old Ukrainian girl killed in earthquake in Italy|url=http://www.unian.net/eng/news/news-310121.html|journal=[[UNIAN]]|language=en|access-date=8 април 2009}}</ref>
|?
|?
|-
|{{Знамеикона|ISR}} Израелци
|1<ref name="ynet">{{Наведено списание|date=8 април 2009|title=Body of Israeli missing since Italy quake found|url=http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-3699315,00.html|journal=Ynet|language=anglais|access-date=9 април 2009}}</ref>
|
|
|-
|{{Знамеикона|ARG}} Аргентинци
|1<ref name="Clarin">{{Наведено списание|date=7 април 2009|title=Murió una argentina en el sismo de Italia|url=http://www.clarin.com/diario/2009/04/07/um/m-01893217.htm|journal=Gues|language=espagnol|access-date=9 април 2009|archive-date=2009-04-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20090408213243/http://www.clarin.com/diario/2009/04/07/um/m-01893217.htm|url-status=dead}}</ref>
|
|
|-
|-
|'''Вкупно'''
|309
|1 179
|11
|}
{| class="wikitable"
! width="16%" |Општина
! width="8%" |[[Покраини во Италија|Покраина]]
! width="8%" |[[Региони во Италија|Регион]]
! width="58%" |Штети
! width="4%" |Жртви
|-
|Авецано
|Л'Аквила
|[[Абруцо]]
|Ниедна оштетена куќа
| -
|-
|Бритоли
|Пескара
|Абруцо
|Ниедна оштетена куќа
| -
|-
|Сивитела Казанова
|Пескара
|Абруцо
|
| -
|-
|Кастелвекио Калвизио
|Л'Аквила
|Абруцо
|Срушени градби.
| -
|-
|Фоса
|Л'Аквила
|Абруцо
|Оштетени и срушени градби.
|5
|-
|Гориано Сколи
|Л'Аквила
|Абруцо
|
| -
|-
|[[Л’Аквила|Л'Аквила]]
|Л'Аквила
|Абруцо
|Оштетени и срушени градби.
|272
|-
|Окре
|Л'Аквила
|Абруцо
|Срушени градби.
| -
|-
|Она
|Л'Аквила
|Абруцо
|Селото уништено 70% како и мостот на Алтерно-Пескара
|38
|-
|Паганица
|Л'Аквила
|Абруцо
|Срушени гради и дел од манастирот Санта Кјара.
|6
|-
|Поџо Пиченце
|Л'Аквила
|Абруцо
|Срушени градби во историското средиште.
|5
|-
|[[Рим]]
|Рим
|Latium
|Мали оштетувања на Терме де Каракала.
| -
|-
|Рока ди Камбио
|Л'Аквила
|Абруцо
|
| -
|-
|[[San Demetrio|Сан Деметрио]]
|Л'Аквила
|Абруцо
|Срушени или оштетени гради.
| -
|-
|[[San Gregorio (L'Aquila)|Сан Грегорио]]
|Л'Аквила
|Абруцо
|Срушени градби и една семејна куќа.
|9
|-
|Сан Пио деле Камере
|Л'Аквила
|Абруцо
|
|5
|-
|Санто Стефано ди Сесанио
|Л'Аквила
|Абруцо
|Срушена кулата како и црквата крај езерото.
| -
|-
|Сулмона
|Л'Аквила
|Абруцо
|
| -
|-
|[[Тотани]]
|Л'Аквила
|Абруцо
| -
|1
|-
|Торнимапарт
|Л'Аквила
|Абруцо
| -
|1
|-
|Вила Сант'Анџело
|Л'Аквила
|Абруцо
|Срушени 90 % des édifices.
|8
|}
== Меѓународни одгласи ==
[[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]] на {{Датум|6|avril|2009-}} април објавиле итна помош од 50 000 долари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.lefigaro.fr/flash-actu/2009/04/06/01011-20090406FILWWW00554-seismeitalie-50000-des-etats-unis.php|title=Séisme/Italie : 50.000$ des États-Unis|last=[[Agence France-Presse|AFP]]|date=6 avril 2009}}.</ref> Многу европски држави ѝ понудиле помош на [[Италија]], но [[Премиер на Италија|италијанскиот премиер]] [[Силвио Берлускони]] изјавила дека неговата земја би се справила многу добро сама. Повеќе од 30 земји низ целиот свет понудиле помош во часовите по првиот потрес, но италијанската влада верувала дека пристигнувањето на мноштво спасувачки екипи би предизвикало повеќе организациски проблеми, без да биде особено корисно. Италијанските спасувачи од цивилната заштита извлекле речиси 150 лица во првите 48 часа по земјотресот.
Сепак, Берлускони рекол дека е подготвен да прифати каква било меѓународна помош за реконструкција на многуте историски споменици во градот Л'Аквила, средновековен град кој поседува богато уметничко наследство.
[[Самит на Г-8|35. Самит на Г8]], кој требало да се одржи од {{Датум|8|juillet-|2009-}} до {{Датум|10|juillet|2009}} јуоли во [[Ла Мадалена]] на [[Сардинија]], конечно се одржал во [[Л’Аквила|Л'Аквила]] со цел да се подигне свеста кај големите сили за судбината на градот и неговите жители.
== Правни постапки ==
На {{Датум|22|octobre|2012}} октомври 2012 година, седумте научници кои биле членови на италијанската комисија „Големи ризици“ во времето на земјотресот, биле осудени од градскиот суд на шест години затвор за „убиство од небрежност“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lemonde.fr/planete/article/2012/10/22/seisme-de-l-aquila-derniere-audience-du-proces-des-scientifiques_1779033_3244.html|title=Séisme de L'Aquila : les scientifiques condamnés à six ans de prison|date=22 octobre 2012}}</ref> . Ова убедување предизвикало голема загриженост во научната заедница, која е загрижена дека сега се бара од неа да биде непогрешлива.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lemonde.fr/planete/article/2012/10/23/des-scientifiques-denoncent-un-precedent-dangereux-a-l-aquila_1779733_3244.html|title=Le monde scientifique dénonce "un précédent dangereux" à L'Aquila|date=23 octobre 2014|language=français|accessdate=14 mai 2015}}</ref> Научниците биле ослободени на 10 ноември 2014 од страна на Апелациониот суд во Аквила, кој сепак потврдил едно од обвиненијата против претставникот на цивилната заштита и го осудил на две години затвор.<ref>{{It}} [http://www.lastampa.it/2014/11/10/italia/cronache/sisma-a-laquila-lappello-ribalta-il-primo-grado-assolti-i-membri-della-commissione-grandi-rischi-714T8rLLJMsAhi8M2IwTEN/pagina.html La Stampa], Sisma a L’Aquila, l’Appello ribalta il primo grado, 10/11/2014</ref>
== Наводи ==
<references>
<ref name="INGV_location">Istituto Nazionale Geofisica e Vulcanologia (INGV). [http://portale.ingv.it/primo-piano-1/news-archive/2009-news/april-6-earthquake/location-of-april-the-6th-2009-earthquake-updated-with-all-the-available-data/view?set_language=en Location of April 6, 2009 earthquake updated with all the available data] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090519195608/http://portale.ingv.it/primo-piano-1/news-archive/2009-news/april-6-earthquake/location-of-april-the-6th-2009-earthquake-updated-with-all-the-available-data/view?set_language=en |date=19 May 2009 }}. Retrieved 24 August 2009. 7 September 2009.</ref>
<ref name="foxnews">{{cite news|title=Italy Quake Reconstruction to Cost at Least $16 Billion|url=https://www.foxnews.com/story/italy-quake-reconstruction-to-cost-at-least-16-billion|access-date=23 October 2012|publisher=Fox News|date=15 April 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090419231821/http://www.foxnews.com/story/0%2C2933%2C515989%2C00.html|archive-date=19 April 2009|url-status=live}}</ref>
<ref name="Corriere8Apr">{{cite news|url=http://www.corriere.it/cronache/09_aprile_08/nuovo_bilancio_terremoto_abruzzo_8f2d2710-23fe-11de-a75a-00144f02aabc.shtml|title=Abruzzo in ginocchio, i morti sono 272 Ancora scosse. Venerdì i funerali di Stato|date=8 April 2009|language=it|newspaper=Corriere della Sera|location=Milan|archive-url=https://web.archive.org/web/20090707223456/http://www.corriere.it/cronache/09_aprile_08/nuovo_bilancio_terremoto_abruzzo_8f2d2710-23fe-11de-a75a-00144f02aabc.shtml|archive-date=7 July 2009|url-status=live}}</ref>
<ref name="Pope">{{cite news|title=Pope visits Italian village hit hardest by earthquake|first=John|last=Hooper|url=https://www.theguardian.com/world/2009/apr/28/pope-visits-earthquake-zone|newspaper=The Guardian|location=London|date=28 April 2009|access-date=19 May 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090501122924/http://www.guardian.co.uk/world/2009/apr/28/pope-visits-earthquake-zone|archive-date=1 May 2009|url-status=live}}</ref>
</references>
=== Надворешни врски ===
* Pace, B.; Peruzza, L.; Boncio, P.; Lavecchia, G., [http://www.bssaonline.org/cgi/content/abstract/96/1/107 "Layered Seismogenic Source Model and Probabilistic Seismic-Hazard Analyses in Central Italy"], ''Bulletin of the Seismological Society of America'', vol.96, p. 107–132, February 2006.
* Akinci, A.; Galadini, F.; Pantosti, D.; Petersen, M.D.; Malagnini, L.; Perkins, D., [http://www.bssaonline.org/cgi/content/abstract/99/2A/585?stoc "Effect of Time Dependence on Probabilistic Seismic-Hazard Maps and Deaggregation for the Central Apennines, Italy"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110930202356/http://www.bssaonline.org/cgi/content/abstract/99/2A/585?stoc |date=30 September 2011 }}, ''Bulletin of the Seismological Society of America'', vol.99, no.2A, p. 585–610, April 2009, {{doi|10.1785/0120080053}}
* Carraro, F.; Giardino, M., [http://www.aiqua.it/ "Geological evidence of recent fault evolution; examples from Camp Imperatore, L'Aquila, central Apennines"], ''Il Quaternario'', vol. 5, 1992, p. 181–200.
* Fidani, C., [http://www.nat-hazards-earth-syst-sci.net/10/967/2010/nhess-10-967-2010.html "The earthquake lights (EQL) of the 6 April 2009 Aquila earthquake, in Central Italy"], ''NHESS'', vol.10, p. 967, 2010.
* Kerr, Richard A., [https://www.science.org/ "After the Quake, in Search of the Science --- or Even a Good Prediction"], ''Science Magazine'', vol. 324, 17 April 2009, p. 322.
* Koukoufikis G. 2019. [https://www.researchgate.net/publication/331431805_Post-disaster_redevelopment_and_the_knowledge_city_limitations_of_an_urban_imaginary_in_L'Aquila Post-disaster redevelopment and the "knowledge city": limitations of an urban imaginary in L'Aquila] [https://www.emeraldinsight.com/doi/abs/10.1108/DPM-12-2017-0320]
* [https://web.archive.org/web/20110817140010/http://www.noilaquila.com/index.jsp?locale=en Noi L'Aquila]
* [https://web.archive.org/web/20160127163911/http://www.preventionweb.net/english/professional/news/tags/index.php/pw:itaearthquake2009/Italy:%20L%27Aquila%20Earthquake%202009/ PreventionWeb 2009 L'Aquila earthquake]
[[Категорија:Италија во 21 век]]
[[Категорија:Земјотреси во 2009 година]]
[[Категорија:Земјотреси во Италија]]
[[Категорија:Категории на Ризницата со месна врска иста како на Википодатоците]]
3l5p9wvy9w708sritvdc8bwp2ucr28h
Cynanchum acutum
0
1400846
5608787
5608213
2026-08-13T08:24:35Z
Виолетова
1975
/* Наводи */
5608787
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=C. acutum-3.jpg|status=LC|status_system=IUCN3.1|status_ref=<ref name="iucn status 18 November 2021">{{cite iucn |author=Akhani, H. |date=2014 |title=''Cynanchum acutum'' |volume=2014 |article-number=e.T19181578A21248535 |doi=10.2305/IUCN.UK.2014-1.RLTS.T19181578A21248535.en |access-date=18 November 2021}}</ref>|genus=Cynanchum|species=acutum|authority=[[Carl Linnaeus|L.]]|synonyms={{collapsible list |
{{plainlist | style = margin-left: 1em; text-indent: -1em; |
* ''Cyathella cathayensis'' (Tsiang & H.T.Zhang) C.Y.Wu & D.Z.Li
* ''Cynanchum cathayense'' Tsiang & H.T.Zhang
* ''Cynanchum excelsum'' Desf.
* ''Cynanchum fissum'' Pomel
* ''Cynanchum hastatum'' Lam.
* ''Cynanchum longifolium'' G.Martens
* ''Cynanchum maritimum'' Salisb.
* ''Cynanchum monspeliacum'' L.
* ''Cynanchum orientale'' Willd. ex Spreng.
* ''Cynanchum sibiricum'' Willd.
* ''Solenostemma acutum'' (L.) Wehmer
* ''Vincetoxicum acutum'' (L.) Kuntze
* ''Vincetoxicum excelsum'' (Desf.) Kuntze
}}
}}|synonyms_ref=<ref>{{cite web|url=http://www.theplantlist.org/tpl/search?q=cynanchum+acutum|title=The Plant List: A Working List of All Plant Species}}</ref>}}
'''''Cynanchum acutum''''' е вид на [[Дикотиледони|дикотиледолно]] растение од родот [[Cynanchum]] во семејството [[Кучешки чемери|Кучешки чемери -]][[Apocynaceae]]. Таксономското име го објавил шведскиот таксономист [[Карл Линеј]] во 1753 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.plantarium.ru/page/view/item/12307.html|title=Ластовень острый - Cynanchum acutum - Описание таксона - Плантариум|last=Программирование и оформление: Дмитрий Геннадьевич Орешкин, 2007-2025|work=www.plantarium.ru|language=ru|accessdate=2026-08-11}}</ref>
Познатиот подвид е Cynanchum acutum subsp. sibiricum (Willd.) Rech.f.. лоза, по потекло од Европа, Африка и Азија.<ref>{{Наведено списание|last=Hossein Akhani (University of Tehran )|date=2013-04-25|title=IUCN Red List of Threatened Species: Cynanchum acutum|url=https://www.iucnredlist.org/species/19181578/21248535|journal=IUCN Red List of Threatened Species}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://npgsweb.ars-grin.gov/gringlobal/taxon/taxonomydetail?id=12825|title=Cynanchum acutum L. GRIN-Global|work=npgsweb.ars-grin.gov|accessdate=2026-08-11}}</ref>
== Опис и распространетост ==
'''''Cynanchum acutum''''' е грмушесто растение ползавец, долго до 3 м. Стеблото е тенко, извиткано, тркалезно, со кратки влакна или голи стебла. Листовите се овални или издолжено-јајцевидни, срцевидни во основата, зашилени на врвот, долги 2–8 (15) см, широки 1,2–7 (10) см, по боја сиво-зелени, голи или со ретки кратки влакна по должината на вените на долната страна од листовите, стеблото на листот е долго 1,5–5 см. Штитовидните соцветија се аксиларни или терминални, поставени на стебла долги 1–5 см, формирани од помал или поголем број цветови. Цветовите се со дијаметар до 12 мм и имаат стебла долги 5–10 мм. Брактеите се влакнести, долги 1–2 мм. Чашката е влакнеста, речиси до основата длабоко засечена на 5 на овално-триаголни сегменти, долги 2–3 мм. Круничката е дискоидна, со пет дела, сегменти на круната долги 5–6 мм, споени во основата, издолжени, тапи или речиси зашилени, розови или бели, голи. Круничката во внатрешноста на цветот е двојна, розова или бела, со 10 издолжено-триаголни сегменти, при што внатрешните сегменти се обично помали од надворешните и го покриваат гиностегиумот. Прашници 5 сраснати со филаментите, антери на врвот со ципест, елиптичен продолжеток. Поленовите зрна се групирани во полининиуми.
Плодните листови се слободни, столпчињата се сраснати на врвот во петаголен жиг. Плодот единичен мешок (капсула) (другиот е неразвиен), долг до 8 см, широк 1 см, издолжен-вретеновиден, со кратки влакна или речиси голи. Семките се јајцевидни, долги 5–7 мм, широки до 3 мм, кафеави со назабен раб и со сноп од дебели бели влакна.
Расте покрај реки, патишта, железници, напуштени полиња, клисури, на лапор, како и на планински пасишта.<ref>{{Наведена книга|title=Флора на РС Македонија,Том 2, св. 2|last=Матевски|first=Владо|publisher=МАНУ, Скопје,|year=2021|location=Скопје|pages=55-56}}</ref>
Во Македонија е познат по Таорска Клисура – железница. ул. „Кадина Река“, „Пчиња“, „Рајко Жинзифов“ (КМ); Велес – Градско,с. Енешево (ВМ); Куманово – с. Лопае; Неготино – Криволак (КМ); Овче Поле – с. Делисинци (КМ); [врв – Кеовица (КМ); Проби{тип – Крупи{те (ВМ); Кочани –с. Оризари (КТ); Демир Капија – Клисура (КМ); Гевгелија – с. Миравци; с. Удово (ВМ); Нов Дојран (КМ). Демир Капија, Росоман (В
== Таксономија ==
Често се разликуваат два подвида:
* ''Cynanchum acutum'' subsp. ''acutum'', Европа, Африка, Западна Азија
* ''Cynanchum acutum'' subsp. ''сибирикум'', азиски<ref>{{Наведување|chapter-url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=210000419|last=Bingtao Li|last2=Michael G. Gilbert|last3=W. Douglas Stevens|title=Flora of China|editor1=Wu, C. Y.|editor2=P. H. Raven|volume=16|chapter=''Cynanchum acutum'' subsp. ''sibiricum'' (Willdenow) K. H. Rechinger}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Флора на Африка]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Незагрозени видови според МСЗП]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
n55mu42i9fxgwpb46mkwtibibqilvmc
5608788
5608787
2026-08-13T08:27:38Z
Виолетова
1975
/* Таксономија */
5608788
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=C. acutum-3.jpg|status=LC|status_system=IUCN3.1|status_ref=<ref name="iucn status 18 November 2021">{{cite iucn |author=Akhani, H. |date=2014 |title=''Cynanchum acutum'' |volume=2014 |article-number=e.T19181578A21248535 |doi=10.2305/IUCN.UK.2014-1.RLTS.T19181578A21248535.en |access-date=18 November 2021}}</ref>|genus=Cynanchum|species=acutum|authority=[[L.]]|synonyms={{collapsible list |
{{plainlist | style = margin-left: 1em; text-indent: -1em; |
* ''Cyathella cathayensis'' (Tsiang & H.T.Zhang) C.Y.Wu & D.Z.Li
* ''Cynanchum cathayense'' Tsiang & H.T.Zhang
* ''Cynanchum excelsum'' Desf.
* ''Cynanchum fissum'' Pomel
* ''Cynanchum hastatum'' Lam.
* ''Cynanchum longifolium'' G.Martens
* ''Cynanchum maritimum'' Salisb.
* ''Cynanchum monspeliacum'' L.
* ''Cynanchum orientale'' Willd. ex Spreng.
* ''Cynanchum sibiricum'' Willd.
* ''Solenostemma acutum'' (L.) Wehmer
* ''Vincetoxicum acutum'' (L.) Kuntze
* ''Vincetoxicum excelsum'' (Desf.) Kuntze
}}
}}|synonyms_ref=<ref>{{cite web|url=http://www.theplantlist.org/tpl/search?q=cynanchum+acutum|title=The Plant List: A Working List of All Plant Species}}</ref>}}
'''''Cynanchum acutum''''' е вид на [[Дикотиледони|дикотиледолно]] растение од родот [[Cynanchum]] во семејството [[Кучешки чемери|Кучешки чемери -]][[Apocynaceae]]. Таксономското име го објавил шведскиот таксономист [[Карл Линеј]] во 1753 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.plantarium.ru/page/view/item/12307.html|title=Ластовень острый - Cynanchum acutum - Описание таксона - Плантариум|last=Программирование и оформление: Дмитрий Геннадьевич Орешкин, 2007-2025|work=www.plantarium.ru|language=ru|accessdate=2026-08-11}}</ref>
Познатиот подвид е Cynanchum acutum subsp. sibiricum (Willd.) Rech.f.. лоза, по потекло од Европа, Африка и Азија.<ref>{{Наведено списание|last=Hossein Akhani (University of Tehran )|date=2013-04-25|title=IUCN Red List of Threatened Species: Cynanchum acutum|url=https://www.iucnredlist.org/species/19181578/21248535|journal=IUCN Red List of Threatened Species}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://npgsweb.ars-grin.gov/gringlobal/taxon/taxonomydetail?id=12825|title=Cynanchum acutum L. GRIN-Global|work=npgsweb.ars-grin.gov|accessdate=2026-08-11}}</ref>
== Опис и распространетост ==
''Cynanchum acutum'' е грмушесто растение ползавец, долго до 3 м. Стеблото е тенко, извиткано, тркалезно, со кратки влакна или голи стебла. Листовите се овални или издолжено-јајцевидни, срцевидни во основата, зашилени на врвот, долги 2–8 см, широки 1,2–7 см, по боја сиво-зелени, голи или со ретки кратки влакна по должината на вените на долната страна од листовите, стеблото на листот е долго 1,5–5 см. Штитовидните соцветија се аксиларни или терминални, поставени на стебла долги 1–5 см, формирани од помал или поголем број цветови. Цветовите се со дијаметар до 12 мм и имаат стебла долги 5–10 мм. Брактеите се влакнести, долги 1–2 мм. Чашката е влакнеста, речиси до основата длабоко засечена на 5 на овално-триаголни сегменти, долги 2–3 мм. Круничката е дискоидна, со пет дела, сегменти на круната долги 5–6 мм, споени во основата, издолжени, тапи или речиси зашилени, розови или бели, голи. Круничката во внатрешноста на цветот е двојна, розова или бела, со 10 издолжено-триаголни сегменти, при што внатрешните сегменти се обично помали од надворешните и го покриваат гиностегиумот. Прашници 5 сраснати со филаментите, антери на врвот со ципест, елиптичен продолжеток. Поленовите зрна се групирани во полининиуми.
Плодните листови се слободни, столпчињата се сраснати на врвот во петаголен жиг. Плодот единичен мешок (капсула) (другиот е неразвиен), долг до 8 см, широк 1 см, издолжен-вретеновиден, со кратки влакна или речиси голи. Семките се јајцевидни, долги 5–7 мм, широки до 3 мм, кафеави со назабен раб и со сноп од дебели бели влакна.
Расте покрај реки, патишта, железници, напуштени полиња, клисури, на лапор, како и на планински пасишта.<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Флора на РС Македонија,Том 2, св. 2|last=Матевски|first=Владо|publisher=МАНУ, Скопје,|year=2021|location=Скопје|pages=55-56}}</ref>
Во [[Македонија]] е познат по Таорска Клисура – железница. ул. „Кадина Река“, „Пчиња“, „Рајко Жинзифов“; Велес – Градско, с. Енешево; Куманово – с. Лопае; Неготино – Криволак; Овче Поле – с. Делисинци; врв – Кеовица; Пробиштип – Крупиште; Кочани –с. Оризари; Демир Капија – Клисура; Гевгелија – с. Миравци; с. Удово; Нов Дојран. Демир Капија, Росоман.<ref name=":0" />
== Таксономија ==
Често се разликуваат два подвида:
* ''Cynanchum acutum'' subsp. ''acutum'', Европа, Африка, Западна Азија
* ''Cynanchum acutum'' subsp. ''sibiricum,'', азиски<ref>{{Наведување|chapter-url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=210000419|last=Bingtao Li|last2=Michael G. Gilbert|last3=W. Douglas Stevens|title=Flora of China|editor1=Wu, C. Y.|editor2=P. H. Raven|volume=16|chapter=''Cynanchum acutum'' subsp. ''sibiricum'' (Willdenow) K. H. Rechinger}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Флора на Африка]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Незагрозени видови според МСЗП]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
o2xvl6twmlytgdkuqw4q1tbjnv0h0pa
Cynanchum acidum
0
1400851
5608789
5608224
2026-08-13T08:30:40Z
Виолетова
1975
/* Употреба */
5608789
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Sarcostemma acidum(Roxb)Voigt.jpg|image_caption=''Cynanchum acidum''|genus=Cynanchum|species=acidum|authority=([[Roxb.]]) [[Oken]]|synonyms=*''Asclepias acida'' <small>Roxb.</small>
*''Asclepias aphylla'' <small>Roxb. ex Wight</small>
*''Sarcostemma acidum'' <small>(Roxb.) Voigt</small>
*''Sarcostemma brevistigma'' <small>Wight & Arn.</small>}}
'''''Cynanchum acidum''''' е вид на цветно растение од семејството [[Кучешки чемери|Кучешки чемери (Apocynaceae)]], кое обично се наоѓа во сушните делови на полуостровот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://vikaspedia.in/agriculture/crop-production/package-of-practices/medicinal-and-aromatic-plants/sarcostemma-acidum|title=Vikaspedia Domains}}</ref> Индија, каде што се користи за религиозни жртви. Растението е религиозно поврзано со [[Хиндуизам|хиндуизмот]] и се верува дека е главна состојка на сомата во Античка Индија.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=6-g-nU3bTjcC&q=Soma&pg=PA416|title=Flora of Eastern Karnataka, Volume 1|last=Singh|first=N. P.|date=1988|publisher=Mittal Publications|isbn=9788170990673|page=416}}</ref>
== Опис ==
''Cynanchum acidum'' е повеќегодишна безлисна, споена грмушка со зелена боја, цилиндрична, месеста гола со плиснати гранки со млечно бел латекс и со листови сведени на лушпи. Нејзините цветови се бели или бледо зеленикаво-бели, миризливи и растат во чадори на краевите на гранките. Фоликулите на плодот се стеснуваат на двата краја, семето е рамно, јајцевидно, композитно. Ова растение без лисја расте на карпести, стерилни места низ цела [[Индија]].
== Употреба ==
=== Како пијалак ===
Растението дава изобилство на благо [[wiktionary:acidulous|кисел]] млечен сок, а патниците како номадските сточари ги цицаат неговите нежни изданоци за да ја смират жедта. Застарени записи тврдат дека ''Cynanchum acidum'' е растението Сома од [[Веди|Ведите]]. Rigveda, ix. вели: прочистувачката Сома,е како морето што ги бранува своите бранови, излеала песни, химни и мисли.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&q=Sarcostemma+acidum&pg=PA535|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia: Commercial, Industrial and Scientific, Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures, Volume 3|last=Balfour|first=Edward|date=1885|publisher=Bernard Quaritch|page=535}}</ref>
=== Медицински ===
Во класичната индиска медицина се смета за корисен лек кај заболени состојби на: дипсија, вирусна инфекција, хидрофобија, психопатија и општа слабост.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=y3_vZIUVVj8C&q=Sarcostemma+acidum&pg=PA73|title=Indian Medicinal Plants: A Compendium of 500 Species, Volume 5|last=Warrier|first=P. K.|last2=Nambiar|first2=V. P. K.|date=1993|publisher=Orient Blackswan|isbn=9788125007630|page=73}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://e-charak.in/echarak/templates/Sarcostemma%20acidum%20(Roxb.)%20Voigt.%20.pdf Sarcostemma acidum (Roxb.) Voigt.] [http://e-charak.in/echarak/templates/Sarcostemma%20acidum%20(Roxb.)%20Voigt.%20.pdf - е.Чарак]
* {{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Азија]]
[[Категорија:Флора]]
6noq4b94gzakygi1bvea3xjv081eqe7
5608790
5608789
2026-08-13T08:31:23Z
Виолетова
1975
/* Надворешни врски */
5608790
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Sarcostemma acidum(Roxb)Voigt.jpg|image_caption=''Cynanchum acidum''|genus=Cynanchum|species=acidum|authority=([[Roxb.]]) [[Oken]]|synonyms=*''Asclepias acida'' <small>Roxb.</small>
*''Asclepias aphylla'' <small>Roxb. ex Wight</small>
*''Sarcostemma acidum'' <small>(Roxb.) Voigt</small>
*''Sarcostemma brevistigma'' <small>Wight & Arn.</small>}}
'''''Cynanchum acidum''''' е вид на цветно растение од семејството [[Кучешки чемери|Кучешки чемери (Apocynaceae)]], кое обично се наоѓа во сушните делови на полуостровот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://vikaspedia.in/agriculture/crop-production/package-of-practices/medicinal-and-aromatic-plants/sarcostemma-acidum|title=Vikaspedia Domains}}</ref> Индија, каде што се користи за религиозни жртви. Растението е религиозно поврзано со [[Хиндуизам|хиндуизмот]] и се верува дека е главна состојка на сомата во Античка Индија.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=6-g-nU3bTjcC&q=Soma&pg=PA416|title=Flora of Eastern Karnataka, Volume 1|last=Singh|first=N. P.|date=1988|publisher=Mittal Publications|isbn=9788170990673|page=416}}</ref>
== Опис ==
''Cynanchum acidum'' е повеќегодишна безлисна, споена грмушка со зелена боја, цилиндрична, месеста гола со плиснати гранки со млечно бел латекс и со листови сведени на лушпи. Нејзините цветови се бели или бледо зеленикаво-бели, миризливи и растат во чадори на краевите на гранките. Фоликулите на плодот се стеснуваат на двата краја, семето е рамно, јајцевидно, композитно. Ова растение без лисја расте на карпести, стерилни места низ цела [[Индија]].
== Употреба ==
=== Како пијалак ===
Растението дава изобилство на благо [[wiktionary:acidulous|кисел]] млечен сок, а патниците како номадските сточари ги цицаат неговите нежни изданоци за да ја смират жедта. Застарени записи тврдат дека ''Cynanchum acidum'' е растението Сома од [[Веди|Ведите]]. Rigveda, ix. вели: прочистувачката Сома,е како морето што ги бранува своите бранови, излеала песни, химни и мисли.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&q=Sarcostemma+acidum&pg=PA535|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia: Commercial, Industrial and Scientific, Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures, Volume 3|last=Balfour|first=Edward|date=1885|publisher=Bernard Quaritch|page=535}}</ref>
=== Медицински ===
Во класичната индиска медицина се смета за корисен лек кај заболени состојби на: дипсија, вирусна инфекција, хидрофобија, психопатија и општа слабост.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=y3_vZIUVVj8C&q=Sarcostemma+acidum&pg=PA73|title=Indian Medicinal Plants: A Compendium of 500 Species, Volume 5|last=Warrier|first=P. K.|last2=Nambiar|first2=V. P. K.|date=1993|publisher=Orient Blackswan|isbn=9788125007630|page=73}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://e-charak.in/echarak/templates/Sarcostemma%20acidum%20(Roxb.)%20Voigt.%20.pdf Sarcostemma acidum (Roxb.) Voigt.] [http://e-charak.in/echarak/templates/Sarcostemma%20acidum%20(Roxb.)%20Voigt.%20.pdf - е.Чарак]
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Азија]]
[[Категорија:Кучешки чемери]]
awypqje6t9j704113j5v28d5cy20dj1
Vincetoxicum
0
1400857
5608791
5608245
2026-08-13T08:36:37Z
Виолетова
1975
5608791
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:20180519Vincetoxicum hirundinaria1.jpg|мини|''Vincetoxicum hirundinaria'']]
'''''Vincetoxicum''''' е род на [[растенија]] од семејството [[Кучешки чемери]], (Apocynaceae). Иако видовите во ''Vincetoxicum'' некогаш биле вклучени во ''[[Cynanchum]]'',<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=108969|title=Cynanchum in Flora of China @ efloras.org|work=www.efloras.org}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://bonap.net/NAPA/TaxonMaps/Genus/County/Cynanchum|title=2013 BONAP North American Plant Atlas. TaxonMaps|work=bonap.net}}</ref> хемиските и молекуларните докази покажуваат дека ''Vincetoxicum'' е потесно поврзан со ''[[Tylophora]]'',<ref>{{Наведување|title=Circumscription of the Genus Cynanchum (Apocynaceae-Asclepiadoideae)|last=Sigrid Liede and Angelika Tauber|journal=Systematic Botany|volume=27|number=4|date=Oct–Dec 2002|pages=789–800|doi=10.1043/0363-6445-27.4.789|publisher=American Society of Plant Taxonomists|doi_brokendate=12 July 2025|jstor=3093924}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://luirig.altervista.org/flora/taxa/floraspecie.php?genere=Vincetoxicum|title=Genere Vincetoxicum - Flora Italiana|work=luirig.altervista.org}}</ref> сега вклучен во ''Vincetoxicum''. Генеричкото име значи „убивач на отров“ на ботанички латински поради наводните противотровни ефекти на растенијата против каснување од змија.
== Опис ==
[[Податотека:Illustration Vincetoxicum hirundinaria0.jpg|мини|Илустрација на [[Vincetoxicum hirundinaria]]]]
Повеќегодишни тревни растенија или мали грмушки, често горните делови на стеблото се потенки и се искачуваат и се обвиткуваат околу други растенија. Листовите се спротивно распоредени со кратки петели. Цветовите се собрани во цимозни соцветија во лисните оски. Венчето е бело, жолтеникаво, кафеаво или темноцрвено, длабоко засечено на 5 сегменти кои штрчат за време на цветањето. Прашниците 5, отворени се на врвот, филаментите се споени во основата и формираат едноставна круничка, без кукасти израстоци. Полиниумите се висечки. Плодните листови се слободни, столпчињата сраснати на врвот во петделна чашка. Плодот е мевче, вретенесто, покриено со голем број семиња со снопочиња од влакна.<ref>{{Наведена книга|title=Флора на РС Македонија, Том 2, св. 2|last=Матевски|first=Владо|publisher=МАНУ, Скопје, .|year=2021,|location=Скопје|pages=стр 54}}</ref>
== Распространетост ==
''Vincetoxicum'' е распространето во умерените региони на Евроазија има приближно 30 видови, над 100 видови во Америка и неколку во Африка. Во поранешниот СССР има повеќе од 25 видови, првенствено во јужниот европски дел и Кавказ.
Растe на степски и карпести падини, грмушки, шумски рабови и шуми.
== Видови ==
Видови прифатени од [[Plants of the World Online]] од 2025 година:<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:30010004-2|title=Vincetoxicum Wolf {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=2025-11-04}}</ref>
{{Div col}}
*''[[Vincetoxicum adnatum]]'' {{small|(Bakh.f.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum afrum]]'' {{small|(Meisn.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum ambiguum]]'' {{small|Maxim.}}
*''[[Vincetoxicum amplexicaule]]'' {{small|Siebold & Zucc.}}
*''[[Vincetoxicum angustifolium]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum anomalum]]'' {{small|(N.E.Br.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum anthopotamicum]]'' {{small|(Hand.-Mazz.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum apiculatum]]'' {{small|(K.Schum.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum arachnoideum]]'' {{small|(Goyder) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum arenicola]]'' {{small|(Merr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum aristolochioides]]'' {{small|(Miq.) Franch. & Sav.}}
*''[[Vincetoxicum arnottianum]]'' {{small|(Wight) Wight}}
*''[[Vincetoxicum ascyrifolium]]'' {{small|Franch. & Sav.}}
*''[[Vincetoxicum assadii]]'' {{small|Zaeifi}}
*''[[Vincetoxicum atratum]]'' {{small|(Bunge) C.Morren & Decne.}}
*''[[Vincetoxicum augustinianum]]'' {{small|(Hemsl.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum auriculatum]]'' {{small|(Royle ex Wight) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum auritum]]'' {{small|(Tsiang & P.T.Li) Meve, H.H.Kong & Liede}}
*''[[Vincetoxicum austrokiusianum]]'' {{small|(Koidz.) Kitag.}}
*''[[Vincetoxicum badium]]'' {{small|(E.Mey.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum balakrishnanii]]'' {{small|(P.M.Salim & J.Mathew) Kottaim.}}
*''[[Vincetoxicum barbatum]]'' {{small|(R.Br.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum belostemma]]'' {{small|(Benth.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum biglandulosum]]'' {{small|(Endl.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum bilobatum]]'' {{small|(P.I.Forst.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum biondioides]]'' {{small|(W.T.Wang) C.Y.Wu & D.Z.Li}}
*''[[Vincetoxicum brachystelmoides]]'' {{small|(P.I.Forst.) Liede}}
*''[[Vincetoxicum bracteatum]]'' {{small|(Thunb.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum brassii]]'' {{small|(P.I.Forst.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum brevipes]]'' {{small|(Turcz.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum brownii]]'' {{small|(Hayata) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum cambodiense]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum cameroonicum]]'' {{small|(N.E.Br.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum canescens]]'' {{small|(Willd.) Decne.}}
*''[[Vincetoxicum capparidifolium]]'' {{small|(Wight & Arn.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum cardiostephanum]]'' {{small|(Rech.f.) Rech.f.}}
*''[[Vincetoxicum carnosum]]'' {{small|(R.Br.) Benth.}}
*''[[Vincetoxicum cernuum]]'' {{small|(Decne.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum chekiangense]]'' {{small|(M.Cheng) C.Y.Wu & D.Z.Li}}
*''[[Vincetoxicum chinense]]'' {{small|S.Moore}}
*''[[Vincetoxicum chingtungense]]'' {{small|(Tsiang & P.T.Li) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum christineae]]'' {{small|(P.I.Forst.) Liede}}
*''[[Vincetoxicum cinerascens]]'' {{small|(R.Br.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum cissoides]]'' {{small|(Blume) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum clemensiae]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum coddii]]'' {{small|(Bullock) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum coloratum]]'' {{small|(C.T.White) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum confusum]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum congolanum]]'' {{small|(Baill.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum conspicuum]]'' {{small|(N.E.Br.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum cordatum]]'' {{small|(R.Br. ex Schult.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum cordifolium]]'' {{small|(Thwaites) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum coriaceum]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum costantinianum]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum crassifolium]]'' {{small|(Zipp. ex Decne.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum crassipes]]'' {{small|(M.G.Gilbert & P.T.Li) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum creticum]]'' {{small|Browicz}}
*''[[Vincetoxicum cycleoides]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum dahomense]]'' {{small|(K.Schum.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum dalatense]]'' {{small|(S.Moore) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum dalzellii]]'' {{small|(Hook.f.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum darvasicum]]'' {{small|B.Fedtsch.}}
*''[[Vincetoxicum deltoideum]]'' {{small|Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum dionysiense]]'' {{small|Mouterde}}
*''[[Vincetoxicum diplostigma]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum doianum]]'' {{small|(Koidz.) Kitag.}}
*''[[Vincetoxicum dorgelonis]]'' {{small|(Bakh.f.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum elmeri]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum emeiense]]'' {{small|Si Y.Zeng & Q.Y.Yang}}
*''[[Vincetoxicum erectum]]'' {{small|(F.Muell. ex Benth.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum exile]]'' {{small|(Colebr.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum fasciculatum]]'' {{small|(Buch.-Ham. ex Wight) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum flanaganii]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum flavum]]'' {{small|Ostapko}}
*''[[Vincetoxicum fleckii]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum flexuosum]]'' {{small|(R.Br.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum floribundum]]'' {{small|(Miq.) Franch. & Sav.}}
*''[[Vincetoxicum fordii]]'' {{small|(Hemsl.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum forrestii]]'' {{small|(Schltr.) C.Y.Wu & D.Z.Li}}
*''[[Vincetoxicum forsteri]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum fruticulosum]]'' {{small|(Decne.) Decne.}}
*''[[Vincetoxicum funebre]]'' {{small|Boiss. & Kotschy}}
*''[[Vincetoxicum fuscatum]]'' {{small|(Hornem.) Endl.}}
*''[[Vincetoxicum gilbertii]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum gilletii]]'' {{small|(De Wild.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum glabriflorum]]'' {{small|(Warb.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum glaucescens]]'' {{small|(Decne.) C.Y.Wu & D.Z.Li}}
*''[[Vincetoxicum glaucirameum]]'' {{small|(Schltr.) Schneidt, Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum glaucum]]'' {{small|(Wall. ex Wight) Rech.f.}}
*''[[Vincetoxicum globiferum]]'' {{small|(Hook.f.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum govanii]]'' {{small|(Wight & Arn.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum gracilentum]]'' {{small|(Tsiang & P.T.Li) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum gracillimum]]'' {{small|(Markgr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum grandiflorum]]'' {{small|(R.Br.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum hainanense]]'' {{small|(Chun & Tsiang) Meve, H.H.Kong & Liede}}
*''[[Vincetoxicum harmandii]]'' {{small|(Costantin) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum helferi]]'' {{small|(Hook.f.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum hellwigii]]'' {{small|(Warb.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum hemsleyanum]]'' {{small|(Warb.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum henryanum]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum henryi]]'' {{small|(Warb. ex Schltr. & Diels) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum heterophyllum]]'' {{small|(A.Rich.) Vatke}}
*''[[Vincetoxicum himalaicum]]'' {{small|(Hook.f.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum hirsutum]]'' {{small|(Wall.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum hirundinaria]]'' {{small|Medik.}}
*''[[Vincetoxicum hookerianum]]'' {{small|Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum hoyoense]]'' {{small|T.Yamash.}}
*''[[Vincetoxicum hui]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum huteri]]'' {{small|Vis. & Asch.}}
*''[[Vincetoxicum hybanthera]]'' {{small|Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum hydrophilum]]'' {{small|(Tsiang & H.D.Zhang) C.Y.Wu & D.Z.Li}}
*''[[Vincetoxicum inamoenum]]'' {{small|Maxim.}}
*''[[Vincetoxicum indicum]]'' {{small|(Burm.f.) Mabb.}}
*''[[Vincetoxicum inhambanense]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum insigne]]'' {{small|(Tsiang) Meve, H.H.Kong & Liede}}
*''[[Vincetoxicum insulicola]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum iphisia]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum iringensis]]'' {{small|(Markgr.) Goyder}}
*''[[Vincetoxicum irrawadense]]'' {{small|Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum izuense]]'' {{small|T.Yamash.}}
*''[[Vincetoxicum jacquemontianum]]'' {{small|(Decne.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum japonicum]]'' {{small|C.Morren & Decne.}}
*''[[Vincetoxicum josephrockii]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum juzepczukii]]'' {{small|(Pobed.) Privalova}}
*''[[Vincetoxicum katoi]]'' {{small|(Ohwi) Kitag.}}
*''[[Vincetoxicum kerrii]]'' {{small|(Craib) A.Kidyoo}}
*''[[Vincetoxicum koi]]'' {{small|(Merr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum krameri]]'' {{small|Franch. & Sav.}}
*''[[Vincetoxicum lancilimbum]]'' {{small|(Merr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum laxiforme]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum lenifolium]]'' {{small|S.A.Shah}}
*''[[Vincetoxicum leptanthum]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum leschenaultii]]'' {{small|Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum liebianum]]'' {{small|(F.Muell.) Liede}}
*''[[Vincetoxicum lii]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum lineare]]'' {{small|(Decne.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum linearisepalum]]'' {{small|(P.T.Li) P.T.Li}}
*''[[Vincetoxicum linifolium]]'' {{small|Balf.f.}}
*''[[Vincetoxicum longifolium]]'' {{small|(Wight) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum longipes]]'' {{small|(Turcz.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum lugardiae]]'' {{small|(Bullock) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum lui]]'' {{small|(Y.H.Tseng & C.T.Chao) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum luridum]]'' {{small|Stocks ex S.A.Shah}}
*''[[Vincetoxicum lycioides]]'' {{small|(E.Mey.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum macrophyllum]]'' {{small|Siebold & Zucc.}}
*''[[Vincetoxicum mairei]]'' {{small|(Hand.-Mazz.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum matsumurae]]'' {{small|(T.Yamaz.) H.Ohashi}}
*''[[Vincetoxicum membranaceum]]'' {{small|(Tsiang & P.T.Li) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum microcentrum]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum microstachys]]'' {{small|(Hook.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum miquelianum]]'' {{small|Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum mongolicum]]'' {{small|Maxim.}}
*''[[Vincetoxicum monticola]]'' {{small|Goyder}}
*''[[Vincetoxicum mozaffarianii]]'' {{small|Zaeifi}}
*''[[Vincetoxicum nakaianum]]'' {{small|K.Mochizuki & Ohi-Toma}}
*''[[Vincetoxicum mukdenense]]'' {{small|Kitag.}}
*''[[Vincetoxicum nanum]]'' {{small|(Buch.-Ham. ex Wight) Liede}}
*''[[Vincetoxicum neglectum]]'' {{small|(J.Mathew) Kottaim.}}
*''[[Vincetoxicum nicobaricum]]'' {{small|(Murugan & M.Y.Kamble) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum nigrum]]'' {{small|(L.) Moench}}
*''[[Vincetoxicum nipponicum]]'' {{small|(Matsum.) Kitag.}}
*''[[Vincetoxicum oblongum]]'' {{small|(N.E.Br.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum oculatum]]'' {{small|(N.E.Br.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum oligophyllum]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum oshimae]]'' {{small|(Hayata) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum paniculatum]]'' {{small|(R.Br.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum pannonicum]]'' {{small|(Borhidi) Holub}}
*''[[Vincetoxicum parviflorum]]'' {{small|Decne.}}
*''[[Vincetoxicum parviurnulum]]'' {{small|(M.G.Gilbert & P.T.Li) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum parvum]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum petrense]]'' {{small|(Hemsl. & Lace) Rech.f.}}
*''[[Vincetoxicum philippicum]]'' {{small|Meve, Omlor & Liede}}
*''[[Vincetoxicum pictum]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum pierrei]]'' {{small|(Costantin) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum pilosellum]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum pingshanicum]]'' {{small|(M.G.Gilbert & P.T.Li) Liede}}
*''[[Vincetoxicum polyanthum]]'' {{small|Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum potamophilum]]'' {{small|A.Kidyoo}}
*''[[Vincetoxicum pumilum]]'' {{small|Decne.}}
*''[[Vincetoxicum × purpurascens]]'' {{small|C.Morren & Decne.}}
*''[[Vincetoxicum raddeanum]]'' {{small|Albov}}
*''[[Vincetoxicum rechingeri]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum rehmannii]]'' {{small|Boiss.}}
*''[[Vincetoxicum renchangii]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum revolutum]]'' {{small|(M.G.Gilbert & P.T.Li) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum riparium]]'' {{small|(Tsiang & H.D.Zhang) C.Y.Wu & D.Z.Li}}
*''[[Vincetoxicum robinsonii]]'' {{small|(Costantin) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum rockii]]'' {{small|(M.G.Gilbert & P.T.Li) Liede}}
*''[[Vincetoxicum rossicum]]'' {{small|(Kleopow) Barbar.}}
*''[[Vincetoxicum rotundifolium]]'' {{small|(Buch.-Ham. ex Wight) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum roylei]]'' {{small|(Wight) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum rupestre]]'' {{small|(Blume) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum rupicola]]'' {{small|(P.I.Forst.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum × sakaianum]]'' {{small|(Honda) Kitag.}}
*''[[Vincetoxicum sakesarense]]'' {{small|Ali & Khatoon}}
*''[[Vincetoxicum sarasinorum]]'' {{small|(Warb.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum scandens]]'' {{small|Sommier & Levier}}
*''[[Vincetoxicum schimperi]]'' {{small|(Vatke) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum schmalhausenii]]'' {{small|(Kusn.) Litv.}}
*''[[Vincetoxicum schneideri]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum secamonoides]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum setosum]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum shaanxiense]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum siamicum]]'' {{small|A.Kidyoo}}
*''[[Vincetoxicum sibiricum]]'' {{small|(L.) Decne.}}
*''[[Vincetoxicum sieboldii]]'' {{small|Franch. & Sav.}}
*''[[Vincetoxicum silvestre]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum silvestrii]]'' {{small|(Pamp.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum simianum]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum sinaicum]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum somaliense]]'' {{small|(Liede) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum sootepense]]'' {{small|(Craib) A.Kidyoo}}
*''[[Vincetoxicum speciosum]]'' {{small|Boiss. & Spruner}}
*''[[Vincetoxicum spirale]]'' {{small|(Forssk.) D.Z.Li}}
*''[[Vincetoxicum splendidum]]'' {{small|(P.I.Forst.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum stauntonii]]'' {{small|(Decne.) C.Y.Wu & D.Z.Li}}
*''[[Vincetoxicum stauropolitanum]]'' {{small|Pobed.}}
*''[[Vincetoxicum stenophyllum]]'' {{small|(Hemsl.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum stewartianum]]'' {{small|S.A.Shah}}
*''[[Vincetoxicum stocksii]]'' {{small|Ali & Khatoon}}
*''[[Vincetoxicum strigosum]]'' {{small|A.Kidyoo}}
*''[[Vincetoxicum stylesii]]'' {{small|Meve, Heiduk & Liede}}
*''[[Vincetoxicum subcanescens]]'' {{small|S.A.Shah & A.Sultan}}
*''[[Vincetoxicum sublanceolatum]]'' {{small|(Miq.) Maxim.}}
*''[[Vincetoxicum subramanii]]'' {{small|(A.N.Henry) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum sui]]'' {{small|(Y.H.Tseng & C.T.Chao) T.C.Hsu}}
*''[[Vincetoxicum svetlanae]]'' {{small|Ostapko}}
*''[[Vincetoxicum sylvaticum]]'' {{small|(Decne.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum taihangense]]'' {{small|(Tsiang & H.D.Zhang) C.Y.Wu & D.Z.Li}}
*''[[Vincetoxicum taiwanense]]'' {{small|(Hatus.) T.C.Hsu}}
*''[[Vincetoxicum tanakae]]'' {{small|(Maxim.) Franch. & Sav.}}
*''[[Vincetoxicum tenerrimum]]'' {{small|(Wight) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum tengii]]'' {{small|(Tsiang) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum tenuipedunculatum]]'' {{small|(K.Schum.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum thailandense]]'' {{small|(P.T.Li) Liede}}
*''[[Vincetoxicum thorelii]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum tmoleum]]'' {{small|Boiss.}}
*''[[Vincetoxicum tridactylatum]]'' {{small|(Goyder) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum tsaii]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum tsiangii]]'' {{small|(P.T.Li) P.T.Li}}
*''[[Vincetoxicum tsiukowense]]'' {{small|(M.G.Gilbert & P.T.Li) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum tylophoroides]]'' {{small|(Costantin) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum ucrainicum]]'' {{small|Ostapko}}
*''[[Vincetoxicum umbelliferum]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum uncinatum]]'' {{small|(M.G.Gilbert & P.T.Li) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum utriculosum]]'' {{small|(Costantin) Liede}}
*''[[Vincetoxicum versicolor]]'' {{small|(Bunge) Decne.}}
*''[[Vincetoxicum verticillatum]]'' {{small|(Hemsl.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum villosum]]'' {{small|(Blume) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum volubile]]'' {{small|Maxim.}}
*''[[Vincetoxicum wangii]]'' {{small|(P.T.Li & W.Kittr.) Liede}}
*''[[Vincetoxicum williamsii]]'' {{small|(P.I.Forst.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum woollsii]]'' {{small|(Benth.) Kuntze}}
*''[[Vincetoxicum xinpingense]]'' {{small|H.Peng & Y.H.Wang}}
*''[[Vincetoxicum yamanakae]]'' {{small|(Ohwi & H.Ohashi) H.Ohashi}}
*''[[Vincetoxicum yingii]]'' {{small|Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum yonakuniense]]'' {{small|(Hatus.) T.Yamash. & Tateishi}}
*''[[Vincetoxicum yunnanense]]'' {{small|(Schltr.) Meve & Liede}}
*''[[Vincetoxicum zeylanicum]]'' {{small|(Decne.) Meve & Liede}}
{{Div col end}}
; Претходно вклучени
Преместени во други родови ( ''[[Alexitoxicon]]'', ''[[Antitoxicum]]'', ''Asclepias'', ''Blyttia'', ''[[Cynanchum]]'', ''Dictyanthus'', ''Diplolepis'', ''Gonolobus'', ''Heterostemma'', ''Macroscepis'', ''Matelea'', ''Orthosia'', ''Pentatropis'', ''Petalostelma'', ''Polystemma'' ){{Столбови-список|# ''V. abyssinicum - [[Cynanchum abyssinicum]]''
# ''V. acutissimum - [[Matelea acutissima]]''
# ''V. acutum - [[Cynanchum acutum]]''
# ''V. adalinae - [[Cynanchum adalinae]]''
# ''V. adenocardium - [[Matelea adenocardia]]''
# ''V. affine - [[Cynanchum mooreanum]]''
# ''V. africanum - [[Cynanchum africanum]]''
# ''V. alabamense - [[Matelea alabamensis]]''
# ''V. alatum - [[Cynanchum alatum]]''
# ''V. albidum - [[Alexitoxicon albidum]]''
# ''V. alpicolum - [[Alexitoxicon alpicola]]''
# ''V. ambiguum - [[Cynanchum ambiguum]]''
# ''V. amplexicaule - [[Cynanchum amplexicaule]]''
# ''V. angulatum - [[Orthosia scoparia]]''
# ''V. angustilobum - [[Matelea angustiloba]]''
# ''V. aphyllum - [[Orthosia scoparia]]''
# ''V. arenosum - [[Cynanchum arenosum]]''
# ''V. ascyrifolium - [[Cynanchum ascyrifolium]]''
# ''V. asperum - [[Gonolobus asper]]''
# ''V. astephanoides - [[Marsdenia astephanoides]]''
# ''V. atratum - [[Cynanchum atratum]]''
# ''V. atrocoronatum - [[Matelea atrocoronata]]''
# ''V. auriculatum - [[Cynanchum auriculatum]]''
# ''V. baldwinianum - [[Matelea baldwyniana]]''
# ''V. balfourianum - [[Cynanchum forrestii]]''
# ''V. barbatum - [[Gonolobus barbatus]]''
# ''V. belizense - [[Matelea belizensis]]''
# ''V. bifidum - [[Gonolobus bifidus]]''
# ''V. biondioides - [[Cynanchum biondioides]]''
# ''V. boerhaviaefolium - [[Diplolepis boerhaviifolia]]''
# ''V. bojerianum - [[Cynanchum bojerianum]]''
# ''V. brandtii - [[Cynanchum brandtii]]''
# ''V. brevicoronatum - [[Matelea brevicoronata]]''
# ''V. bulligerum - [[Cynanchum bulligerum]]''
# ''V. calcaratum - [[Heterostemma acuminatum]]''
# ''V. calcicola - [[Matelea calcicola]]''
# ''V. callialatum - [[Cynanchum callialatum]]''
# ''V. campechianum - [[Matelea campechiana]]''
# ''V. camporum - [[Matelea camporum]]''
# ''V. capense - [[Pentatropis capensis]]''
# ''V. carolinense - [[Matelea carolinensis]]''
# ''V. caudatum - [[Matelea caudata]]''
# ''V. cavanillesii - [[Gonolobus niger]]''
# ''V. chekiangense - [[Cynanchum chekiangense]]''
# ''V. chiapense - [[Gonolobus chiapensis]]''
# ''V. chihuahuense - [[Matelea chihuahuensis]]''
# ''V. chiloense - [[Cynanchum pachyphyllum]]''
# ''V. chinense - [[Cynanchum mooreanum]]''
# ''V. chiriquense - [[Gonolobus chiriquensis]]''
# ''V. chrysanthum - [[Matelea chrysantha]]''
# ''V. congestum - [[Orthosia urceolata]]''
# ''V. crenatum - [[Matelea crenata]]''
# ''V. cteniophorum - [[Gonolobus cteniophorus]]''
# ''V. cyclophyllum - [[Matelea cyclophylla]]''
# ''V. cynanchoides - [[Matelea cynanchoides]]''
# ''V. dalhousiae - [[Cynanchum dalhousiae]]''
# ''V. dasystephanum - [[Gonolobus dasystephanus]]''
# ''V. diadematum - [[Macroscepis diademata]]''
# ''V. dombeyanum - [[Cynanchum dombeyanum]]''
# ''V. dubium - [[Gonolobus albomarginatus]]''
# ''V. edule - [[Gonolobus edulis]]''
# ''V. eichleri - [[Orthosia eichleri]]''
# ''V. erianthum - [[Gonolobus erianthus]]''
# ''V. erubescens - [[Cynanchum pedunculatum]]''
# ''V. eurychitoides - [[Cynanchum eurychitoides]]''
# ''V. excelsum - [[Cynanchum acutum]]''
# ''V. fimbriatum - [[Matelea cumanensis]]''
# ''V. flavidulum - [[Matelea flavidula]]''
# ''V. floridanum - [[Matelea floridana]]''
# ''V. fordii - [[Cynanchum fordii]]''
# ''V. formosanum - [[Cynanchum ovalifolium]]''
# ''V. forrestii - [[Cynanchum forrestii]]''
# ''V. fraternum - [[Gonolobus fraternus]]''
# ''V. fruticulosum - [[Blyttia fruticulosa]]''
# ''V. fuscum - [[Gonolobus fuscus]]''
# ''V. gentlei - [[Matelea gentlei]]''
# ''V. glaucescens - [[Cynanchum glaucescens]]''
# ''V. gonocarpos - [[Gonolobus suberosus]]''
# ''V. gracilipes - [[Cynanchum taihangense]]''
# ''V. grandiflorum'' <small>Standl. not (R. Br.) Kuntze</small> - ''[[Matelea fulvida]]''
# ''V. greggii - [[Matelea greggii]]''
# ''V. guilleminianum - [[Orthosia guilleminiana]]''
# ''V. hancockianum - [[Cynanchum mongolicum]]''
# ''V. hastulatum - [[Matelea hastulata]]''
# ''V. hatchii - [[Matelea magnifolia]]''
# ''V. heydei - [[Cynanchum heydei]]''
# ''V. hirtellum - [[Metastelma hirtellum]]''
# ''V. holstii - [[Cynanchum abyssinicum]]''
# ''V. hydrophilum - [[Cynanchum hydrophilum]]''
# ''V. insulanum - [[Cynanchum insulanum]]''
# ''V. jacquemontianum - [[Cynanchum jacquemontianum]]''
# ''V. jaliscense - [[Gonolobus jaliscensis]]''
# ''V. japonicum var. grayanum - [[Cynanchum grayanum]]''
# ''V. kitagawae - [[Cynanchum inamoenum]]''
# ''V. krameri - [[Cynanchum krameri]]''
# ''V. kunthii - [[Cynanchum kunthii]]''
# ''V. lasiostomum - [[Gonolobus lasiostomus]]''
# ''V. lateriflorum - [[Cynanchum mongolicum]]''
# ''V. leptocladum - [[Cynanchum leptocladum]]''
# ''V. lesueurii - [[Matelea lesueurii]]''
# ''V. limprichtii - [[Cynanchum forrestii]]''
# ''V. linearifolium - [[Cynanchum stauntonii]]''
# ''V. linearisepalum - [[Cynanchum linearisepalum]]''
# ''V. linifolium - [[Cynanchum linifolium]]''
# ''V. littorale - [[Dictyanthus asper]]''
# ''V. lundellii - [[Gonolobus cteniophorus]]''
# ''V. luteum'' <small>Sieber ex Boiss. not Hoffmanns. & Link</small> - ''[[Asclepias lutea]]''
# ''V. macranthum - [[Gonolobus macranthus]]''
# ''V. macrophyllum var. nikoensis - [[Cynanchum inamoenum]]''
# ''V. magnifolium - [[Matelea magnifolia]]''
# ''V. mandschuricum - [[Cynanchum versicolor]]''
# ''V. mannii - [[Cynanchum adalinae]] subsp. mannii''
# ''V. medium - [[Antitoxicum medium]]''
# ''V. megacarphum - [[Dictyanthus asper]]''
# ''V. melanthum - [[Orthosia melantha]]''
# ''V. microphyllum - [[Cynanchum microphyllum]]''
# ''V. mongolicum - [[Cynanchum mongolicum]]''
# ''V. mucronatum - [[Cynanchum chilense]]''
# ''V. muliense - [[Cynanchum forrestii]]''
# ''V. multiflorum - [[Cynanchum multiflorum]]''
# ''V. multinerve - [[Cynanchum atratum]]''
# ''V. myrtifolium - [[Cynanchum myrtifolium]]''
# ''V. nemorosum - [[Cynanchum pachyphyllum]]''
# ''V. nigrescens - [[Matelea nigrescens]]''
# ''V. nummulariifolium - [[Diplolepis nummulariifolia]]''
# ''V. oaxacanum - [[Matelea oaxacana]]''
# ''V. obliquum - [[Matelea obliqua]]''
# ''V. oblongatum - [[Matelea oblongata]]''
# ''V. obtusifolium - [[Cynanchum obtusifolium]]''
# ''V. ochroleucum - [[Alexitoxicon ochroleucum]]''
# ''V. otophyllum - [[Cynanchum otophyllum]]''
# ''V. pachylepis - [[Marsdenia araujacea]]''
# ''V. pachyphyllum - [[Cynanchum pachyphyllum]]''
# ''V. parvifolium - [[Matelea parvifolia]]''
# ''V. patagonicum - [[Diplolepis nummulariifolia]]''
# ''V. pauciflorum - [[Cynanchum atratum]]''
# ''V. pectinatum - [[Gonolobus pectinatus]]''
# ''V. petiolare - [[Matelea petiolaris]]''
# ''V. petrense - [[Cynanchum petrense]]''
# ''V. petrophilum - [[Alexitoxicon petrophilum]]''
# ''V. pinguifolium - [[Matelea pinguifolia]]''
# ''V. pittieri - [[Matelea picturata]]''
# ''V. polyanthum - [[Cynanchum polyanthum]]''
# ''V. porphyranthum - [[Matelea porphyrantha]]''
# ''V. productum - [[Matelea producta]]''
# ''V. propinquum - [[Gonolobus macranthus]]''
# ''V. pseudobarbatum - [[Matelea pseudobarbata]]''
# ''V. puberulum - [[Alexitoxicon puberulum]]''
# ''V. pubescens - [[Cynanchum chinense]]''
# ''V. pubiflorum - [[Matelea pubiflora]]''
# ''V. pueblense - [[Matelea pueblensis]]''
# ''V. purpureum - [[Cynanchum purpureum]]''
# ''V. quercetorum - [[Matelea quercetorum]]''
# ''V. quirosii - [[Polystemma guatemalense]]''
# ''V. repandum - [[Cynanchum repandum]]''
# ''V. reticulatum - [[Matelea reticulata]]''
# ''V. riedelii - [[Orthosia guilleminiana]]''
# ''V. riparium - [[Cynanchum riparium]]''
# ''V. robertii - [[Petalostelma robertii]]''
# ''V. rothschuhii - [[Gonolobus heterophyllus]]''
# ''V. rutenbergianum - [[Cynanchum repandum]]''
# ''V. saepimentorum - [[Cynanchum racemosum]] var. unifarium''
# ''V. sagittifolium - [[Matelea sagittifolia]]''
# ''V. salvinii - [[Gonolobus salvinii]]''
# ''V. schippii - [[Gonolobus leianthus]]''
# ''V. schmalhausenii - [[Vincetoxicum schmalhausenii]]''
# ''V. scoparium - [[Orthosia scoparia]]''
# ''V. selloanum - [[Orthosia selloana]]''
# ''V. sepium - [[Metastelma sepium]]''
# ''V. shortii - [[Matelea obliqua]]''
# ''V. sibiricum var. australe - [[Cynanchum thesioides]]''
# ''V. sibiricum var. boreale - [[Cynanchum thesioides]]''
# ''V. sintenisii - [[Matelea sintenisii]]''
# ''V. stauntonii - [[Cynanchum stauntonii]]''
# ''V. stenanthum - [[Gonolobus stenanthus]]''
# ''V. stenophyllum - [[Cynanchum stenophyllum]]''
# ''V. stephanotrichum - [[Gonolobus stephanotrichus]]''
# ''V. steppicola - [[Cynanchum forrestii]]''
# ''V. striatum - [[Gonolobus striatus]]''
# ''V. suberiferum - [[Matelea suberifera]]''
# ''V. suberosum - [[Gonolobus suberosus]]''
# ''V. sublanceolatum - [[Cynanchum sublanceolatum]]''
# ''V. taihangense - [[Cynanchum taihangense]]''
# ''V. thesioides - [[Cynanchum thesioides]]''
# ''V. tingens - [[Gonolobus tingens]]''
# ''V. tmoleum - [[Antitoxicum tmoleum]]''
# ''V. tomentosum - [[Orthosia scoparia]]''
# ''V. tortum - [[Gonolobus cteniophorus]]''
# ''V. trichoneuron - [[Matelea tuerckheimii]]''
# ''V. triflorum - [[Gonolobus triflorus]]''
# ''V. tristiflorum - [[Matelea tristiflora]]''
# ''V. tunicatum - [[Cynanchum tunicatum]]''
# ''V. umbellatum - [[Cynanchum rusbyi]]''
# ''V. umbrosum - [[Cynanchum umbrosum]]''
# ''V. undulatum - [[Cynanchum andinum]]''
# ''V. uniflorum - [[Gonolobus uniflorus]]''
# ''V. urceolatum - [[Orthosia urceolata]]''
# ''V. variifolium - [[Matelea variifolia]]''
# ''V. velutinum - [[Matelea velutina]]''
# ''V. versicolor - [[Cynanchum versicolor]]''
# ''V. verticillatum - [[Cynanchum verticillatum]]''
# ''V. virescens - [[Cynanchum eurychiton]]''
# ''V. viride - [[Cynanchum atacamense]]''
# ''V. viridiflorum - [[Matelea denticulata]]''
# ''V. wallichii - [[Cynanchum wallichii]]''
# ''V. wilfordii - [[Cynanchum wilfordii]]''
# ''V. wootonii - [[Matelea wootonii]]''
# ''V. xanthotrichum - [[Gonolobus xanthotrichus]]''
# ''V. zollingeri - [[Cynanchum ovalifolium]]''}}
== Галерија ==
<gallery heights="180px" mode="packed-hover" style="margin-top:3em;">
Податотека:Illustration_Vincetoxicum_hirundinaria0.jpg
Податотека:Vincetoxicum_hirundinarium0.jpg
Податотека:Vincetoxicum-hirundinaria-seeds.jpg
Податотека:Vincetoxicum_hirundinaria2_resize.jpg
Податотека:Vincetoxicum nigrum02.jpg
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Статии со микроформати за вид]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Флора на Азија]]
[[Категорија:Флора на Африка]]
[[Категорија:Флора на Америка]]
[[Категорија:Кучешки чемери]]
j7ca26mqhj3nskit8vva0adpwksaf82
Vincetoxicum hirundinaria
0
1400858
5608793
5608259
2026-08-13T08:39:21Z
Виолетова
1975
5608793
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Vincetoxicum hirundinaria sl3.jpg|genus=Vincetoxicum|species=hirundinaria|authority=[[Medik.]]|synonyms=*''Asclepias vincetoxicum'' [[L.]]
*''Cynanchum vincetoxicum'' (L.) Pers.|synonyms_ref=<ref name="plants">{{cite web | url = https://plants.usda.gov/java/profile?symbol=CYVI3 | title = Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers. }}</ref>}}
'''''Vincetoxicum hirundinaria''''' е [[Повеќегодишно растение|тревна повеќегодишна билка]] од родот ''[[Vincetoxicum]]'' во семејството [[Кучешки чемери|Кучешки чемери (Apocynaceae)]].
== Етимологија ==
Генеричкото име ''Vincetoxicum'', кое на латински значи „освојувач на отров“, потекнува од традиционалната употреба на ова растение како противотров на отрови. Латинското име на видот ''hirundinaria'' (од ''hirundo'', што значи ластовичка) и вообичаеното име ''бела ластовичка'' се однесуваат на неговите семки, кои потсетуваат на крило или опашката на ластовичка.
== Опис ==
''Vincetoxicum hirundinaria'' може да достигне висина од 30-70 см. Стеблото е исправено, дебело и голо. Цветовите на стеблото се долги 10–30 мм, со по 6–8 цветови. Тие имаат дијаметар од околу 1 см. Венчето има пет бели ливчиња. Чашката е составена од пет споени, остри чашки чапали. Делови од чашката се линеарни или линеарно-ланцетни, долги околу 2 мм. Листовите се спротивни, јајцевидни до ланцетни и со кратко стебло. Плодовите достигнуваат должина од околу 5 см и содржат многу семиња на кои се гледа прамен од бели влакна. Цветањето трае од јуни до крајот на јули.
== Распространетост и живеалиште ==
Овој вид е автохтон на карпи и падини, особено во варовнички почви, на континентална Евроазија (вклучувајќи некои [[Балтичко Море|балтички]] острови).<ref>{{Наведено списание|last=Leimu, R|date=Jan 2004|title=Variation in the mating system of Vincetoxicum hirundinaria (Asclepiadaceae) in peripheral island populations|url=|format=Free full text|journal=Annals of Botany|volume=93|issue=1|pages=107–13|doi=10.1093/aob/mch012|issn=0305-7364|pmc=4242266|pmid=14678943}}</ref> Постојат воведени популации во Северна Америка ([[Онтарио]], [[Мичиген]] и [[Њујорк (сојузна држава)|Њујорк]]). Растението го нема во [[Велика Британија (остров)|Велика Британија]] и [[Ирска (остров)|Ирска]]. Во Македонија расте на суви тревни места, карпести места, на рабовите на дабови, букови, елкино-букови и борови шуми, најчесто на варовничка подлога, на силикатна и серпентина, од 300–2100 м.
Во [[Македонија]], видот е забележан во Скопје – с. Кучково, планината Караџица, Рада Планина, над с. Патичка Река, Тетово – Јегуновце, Мавровско – клисура на реката Радика, с. Сенце, Мавровска Река, Битола – Мариово: Лабиница и на други места.<ref>{{Наведена книга|title=Флора на РС Македонија, Том 2, св. 2|last=Матевски|first=Владо|publisher=МАНУ, Скопје,|year=2021|location=Скопје|pages=стр.57}}</ref>
== Употреба ==
''Vincetoxicum hirundinaria'' е отровно растение кое традиционално се користи за лекување на болести и во магија. Растението го споменал [[Диоскорид|Педаниј Диоскорид]] како традиционално растение кое го користеле [[Дакијци|Дакијците]] и е познато како „билка на животните“, за кое се верува дека отвора секоја заклучена врата.
== Галерија ==
<gallery widths="240" heights="180">
Податотека:Apocynaceae_-_Vincetoxicum_hirundinaria.JPG|алт=Close-up on flowers| Крупен план на цветови
Податотека:Vincetoxicum-hirundinaria-seeds.jpg|алт=Seeds and hairy wool| Семиња и влакнеста волна на растението
Податотека:Vincetoxicum_hirundinaria_MHNT.BOT.2009.17.21.jpg|алт=Fruit and seeds| Плод и семиња
Податотека:Cynanchum_vincetoxicum_—_Flora_Batava_—_Volume_v20.jpg|алт=Illustration| Илустрација на растението
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Ризница-вметнато|Vincetoxicum hirundinaria}}
* {{Викивидови-ред|Vincetoxicum hirundinaria}}
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора]]
h4evwrqwkgw3u1j69qhspb63ssridxp
5608795
5608793
2026-08-13T08:39:51Z
Виолетова
1975
/* Надворешни врски */
5608795
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Vincetoxicum hirundinaria sl3.jpg|genus=Vincetoxicum|species=hirundinaria|authority=[[Medik.]]|synonyms=*''Asclepias vincetoxicum'' [[L.]]
*''Cynanchum vincetoxicum'' (L.) Pers.|synonyms_ref=<ref name="plants">{{cite web | url = https://plants.usda.gov/java/profile?symbol=CYVI3 | title = Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers. }}</ref>}}
'''''Vincetoxicum hirundinaria''''' е [[Повеќегодишно растение|тревна повеќегодишна билка]] од родот ''[[Vincetoxicum]]'' во семејството [[Кучешки чемери|Кучешки чемери (Apocynaceae)]].
== Етимологија ==
Генеричкото име ''Vincetoxicum'', кое на латински значи „освојувач на отров“, потекнува од традиционалната употреба на ова растение како противотров на отрови. Латинското име на видот ''hirundinaria'' (од ''hirundo'', што значи ластовичка) и вообичаеното име ''бела ластовичка'' се однесуваат на неговите семки, кои потсетуваат на крило или опашката на ластовичка.
== Опис ==
''Vincetoxicum hirundinaria'' може да достигне висина од 30-70 см. Стеблото е исправено, дебело и голо. Цветовите на стеблото се долги 10–30 мм, со по 6–8 цветови. Тие имаат дијаметар од околу 1 см. Венчето има пет бели ливчиња. Чашката е составена од пет споени, остри чашки чапали. Делови од чашката се линеарни или линеарно-ланцетни, долги околу 2 мм. Листовите се спротивни, јајцевидни до ланцетни и со кратко стебло. Плодовите достигнуваат должина од околу 5 см и содржат многу семиња на кои се гледа прамен од бели влакна. Цветањето трае од јуни до крајот на јули.
== Распространетост и живеалиште ==
Овој вид е автохтон на карпи и падини, особено во варовнички почви, на континентална Евроазија (вклучувајќи некои [[Балтичко Море|балтички]] острови).<ref>{{Наведено списание|last=Leimu, R|date=Jan 2004|title=Variation in the mating system of Vincetoxicum hirundinaria (Asclepiadaceae) in peripheral island populations|url=|format=Free full text|journal=Annals of Botany|volume=93|issue=1|pages=107–13|doi=10.1093/aob/mch012|issn=0305-7364|pmc=4242266|pmid=14678943}}</ref> Постојат воведени популации во Северна Америка ([[Онтарио]], [[Мичиген]] и [[Њујорк (сојузна држава)|Њујорк]]). Растението го нема во [[Велика Британија (остров)|Велика Британија]] и [[Ирска (остров)|Ирска]]. Во Македонија расте на суви тревни места, карпести места, на рабовите на дабови, букови, елкино-букови и борови шуми, најчесто на варовничка подлога, на силикатна и серпентина, од 300–2100 м.
Во [[Македонија]], видот е забележан во Скопје – с. Кучково, планината Караџица, Рада Планина, над с. Патичка Река, Тетово – Јегуновце, Мавровско – клисура на реката Радика, с. Сенце, Мавровска Река, Битола – Мариово: Лабиница и на други места.<ref>{{Наведена книга|title=Флора на РС Македонија, Том 2, св. 2|last=Матевски|first=Владо|publisher=МАНУ, Скопје,|year=2021|location=Скопје|pages=стр.57}}</ref>
== Употреба ==
''Vincetoxicum hirundinaria'' е отровно растение кое традиционално се користи за лекување на болести и во магија. Растението го споменал [[Диоскорид|Педаниј Диоскорид]] како традиционално растение кое го користеле [[Дакијци|Дакијците]] и е познато како „билка на животните“, за кое се верува дека отвора секоја заклучена врата.
== Галерија ==
<gallery widths="240" heights="180">
Податотека:Apocynaceae_-_Vincetoxicum_hirundinaria.JPG|алт=Close-up on flowers| Крупен план на цветови
Податотека:Vincetoxicum-hirundinaria-seeds.jpg|алт=Seeds and hairy wool| Семиња и влакнеста волна на растението
Податотека:Vincetoxicum_hirundinaria_MHNT.BOT.2009.17.21.jpg|алт=Fruit and seeds| Плод и семиња
Податотека:Cynanchum_vincetoxicum_—_Flora_Batava_—_Volume_v20.jpg|алт=Illustration| Илустрација на растението
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Ризница-вметнато|Vincetoxicum hirundinaria}}
* {{Викивидови-ред|Vincetoxicum hirundinaria}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Кучешки чемери]]
55zkt9zbmx6x5slv7llt453p56si39h
Категорија:Училишта во Украина
14
1400883
5608467
5608430
2026-08-12T12:00:39Z
Vlad5250
77190
5608467
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:Образовни установи во Украина]]
spzlzrpd87h6los5ubvrgxcactlbss0
Кадифено лутиче
0
1400887
5608483
2026-08-12T12:48:55Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{Speciesbox | name = Кадифено лутиче | image = Ranunculus velutinus kz01.jpg | image_caption = Ranunculus velutinus | genus = Ranunculus | species = velutinus | authority = [[Ten.]] }} '''Многуцветно лутиче''' ({{науч|Ranunculus velutinus}}) — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].<ref name="PO...
5608483
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Кадифено лутиче
| image = Ranunculus velutinus kz01.jpg
| image_caption = Ranunculus velutinus
| genus = Ranunculus
| species = velutinus
| authority = [[Ten.]]
}}
'''Многуцветно лутиче''' ({{науч|Ranunculus velutinus}}) — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].<ref name="POWO">{{Наведена мрежна страница|url=https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713553-1|title=Ranunculus polyanthemos L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=14 February 2021}}</ref>
Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во Македонија по ливади, тревести места и покрај грмушки. Се среќава главно во котлините низ Македонија.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 120, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со кус вертикален ризом. Корењата се собрани во снопче и слабо задебелени. Стеблото е високо 40-80 см, во горниот дел силно разгрането. Цветните дршки се нежни, круглести, цветовите се во голем број, венчето жолто, цветната ложа гола.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
rswlu2jwsrqexw4xhdja1521veth7ya
5608485
5608483
2026-08-12T12:50:04Z
Виолетова
1975
Виолетова ја премести страницата [[Ranunculus velutinus]] на [[Кадифено лутиче]]
5608483
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Кадифено лутиче
| image = Ranunculus velutinus kz01.jpg
| image_caption = Ranunculus velutinus
| genus = Ranunculus
| species = velutinus
| authority = [[Ten.]]
}}
'''Многуцветно лутиче''' ({{науч|Ranunculus velutinus}}) — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].<ref name="POWO">{{Наведена мрежна страница|url=https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713553-1|title=Ranunculus polyanthemos L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=14 February 2021}}</ref>
Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во Македонија по ливади, тревести места и покрај грмушки. Се среќава главно во котлините низ Македонија.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 120, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со кус вертикален ризом. Корењата се собрани во снопче и слабо задебелени. Стеблото е високо 40-80 см, во горниот дел силно разгрането. Цветните дршки се нежни, круглести, цветовите се во голем број, венчето жолто, цветната ложа гола.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
rswlu2jwsrqexw4xhdja1521veth7ya
5608510
5608485
2026-08-12T13:06:46Z
Виолетова
1975
5608510
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Кадифено лутиче
| image = Ranunculus velutinus kz01.jpg
| image_caption = Ranunculus velutinus
| genus = Ranunculus
| species = velutinus
| authority = [[Ten.]]
}}
'''Многуцветно лутиче''' ({{науч|Ranunculus velutinus}}) — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].<ref name="POWO">{{Наведена мрежна страница|url=https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713553-1|title=Ranunculus polyanthemos L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=14 February 2021}}</ref>
Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во Македонија по ливади, тревести места и покрај грмушки. Се среќава главно во котлините низ [[Македонија]].<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 120, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со кус вертикален ризом. Корењата се собрани во снопче и слабо задебелени. Стеблото е високо 40-80 см, во горниот дел силно разгрането. Цветните дршки се нежни, круглести, цветовите се во голем број, венчето жолто, цветната ложа гола.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
3zexhej3p8njknn0379spcnca50pmze
Ranunculus velutinus
0
1400888
5608486
2026-08-12T12:50:05Z
Виолетова
1975
Виолетова ја премести страницата [[Ranunculus velutinus]] на [[Кадифено лутиче]]
5608486
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Кадифено лутиче]]
dcgmr7ln55fgqs96gwr9tsuooml42b2
Ranunculus nemorosus
0
1400889
5608494
2026-08-12T12:56:21Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{Speciesbox | name = Ranunculus nemorosus | image = | image_caption = Ranunculus nemorosus | genus = Ranunculus | species = nemorosus | authority = [[Lapeyr.]] }} '''Ranunculus nemorosus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]]. Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во Мак...
5608494
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Ranunculus nemorosus
| image =
| image_caption = Ranunculus nemorosus
| genus = Ranunculus
| species = nemorosus
| authority = [[Lapeyr.]]
}}
'''Ranunculus nemorosus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во Македонија по влажни планински пасишта, тресетишта, покрај шуми и во проретчени шуми Доста ретко растение е во Македонија, познато само за Шар Планина, Бистра, Рудока, Крчин и село Бањиште.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 121, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со кус вертикален ризом. Корењата се тенки и собрани во сноп. Стеблото е високо 20-60 см, во горниот дел со прилегнати влакна и многу разгрането. Цветните дршки се со надолжни бразди, цветовите 30-40мм во пречник, ливчињата на венчето жолти, цветната влакнеста.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
dl91ziignksfke2qagwr6l94nx9czpr
5608497
5608494
2026-08-12T12:58:31Z
Виолетова
1975
5608497
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Ranunculus nemorosus
| image = RanunculusNemorosus.jpg
| image_caption = Ranunculus nemorosus
| genus = Ranunculus
| species = nemorosus
| authority = [[Lapeyr.]]
}}
'''Ranunculus nemorosus''' (синоним: Ranunculus tuberosus) — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во Македонија по влажни планински пасишта, тресетишта, покрај шуми и во проретчени шуми Доста ретко растение е во Македонија, познато само за Шар Планина, Бистра, Рудока, Крчин и село Бањиште.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 121, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со кус вертикален ризом. Корењата се тенки и собрани во сноп. Стеблото е високо 20-60 см, во горниот дел со прилегнати влакна и многу разгрането. Цветните дршки се со надолжни бразди, цветовите 30-40мм во пречник, ливчињата на венчето жолти, цветната влакнеста.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
n1j71ytge77ud52zkp0tmhxqm9w83gg
5608500
5608497
2026-08-12T12:59:12Z
Виолетова
1975
5608500
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Ranunculus nemorosus
| image = RanunculusNemorosus.jpg
| image_caption = Ranunculus nemorosus
| genus = Ranunculus
| species = nemorosus
| authority = [[Lapeyr.]]
}}
'''Ranunculus nemorosus''' (синоним: ''Ranunculus tuberosus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во [[Македонија]] по влажни планински пасишта, тресетишта, покрај шуми и во проретчени шуми Доста ретко растение е во Македонија, познато само за Шар Планина, Бистра, Рудока, Крчин и село Бањиште.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 121, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со кус вертикален ризом. Корењата се тенки и собрани во сноп. Стеблото е високо 20-60 см, во горниот дел со прилегнати влакна и многу разгрането. Цветните дршки се со надолжни бразди, цветовите 30-40мм во пречник, ливчињата на венчето жолти, цветната влакнеста.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
64l0kv5yw8dlfyyznfpkurg8wvv56c4
Разговор:Ranunculus nemorosus
1
1400890
5608496
2026-08-12T12:56:35Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608496
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Ranunculus tuberosus
0
1400891
5608498
2026-08-12T12:58:52Z
Виолетова
1975
Пренасочување кон [[Ranunculus nemorosus]]
5608498
wikitext
text/x-wiki
#ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Ranunculus nemorosus]]
bsprmvmhy7ls4i7nf3bnx7ffggbz9m9
Ползечко лутиче
0
1400892
5608507
2026-08-12T13:04:58Z
Виолетова
1975
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1358270450|Ranunculus repens]]“
5608507
wikitext
text/x-wiki
'''Ползечко лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus repens'') е [[Скриеносеменици|цветно растение]] од родот [[лутиче]] (''Ranunculus)'', по потекло од [[Европа]], [[Азија]] и северозападна [[Африка]].
== Опис ==
== Хабитат ==
[[Податотека:Spring_ranunculus_repens_flowers_and_foliage.webp|лево|мини| Цветови, стебла, пупки и зеленило во пролет]]
Тоа е многу чест плевел на земјоделско земјиште и градини, и брзо се шири и се спротивставува на отстранувањето со длабоко вкоренета филаментозна коренска топка. Во [[Ирска (остров)|Ирска]] е многу честа појава на влажни места, ровови и поплавени подрачја.
Во [[Македонија]] расте
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Ризница-ред|Ranunculus repens|''Ranunculus repens''}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]]
[[Категорија:Лековити растенија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Флора на Африка]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Незагрозени видови според МСЗП]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
j8xlq7odbsogleruva49lwoz3dl2sfh
5608515
5608507
2026-08-12T13:11:31Z
Виолетова
1975
5608515
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
|image = Creeping butercup close 800.jpg
|genus = Ranunculus
|species = repens
|status_system = IUCN3.1
|status_ref =
|status = LC
|authority = [[L.]]
}}
'''Ползечко лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus repens'') е [[Скриеносеменици|цветно растение]] од родот [[лутиче]] (''Ranunculus)'', по потекло од [[Европа]], [[Азија]] и северозападна [[Африка]].<ref>{{cite iucn |author=Lansdown, R.V. |year=2011 |title=''Ranunculus repens'' (Europe assessment) |volume=2011 |article-number=e.T164044A5726616 |doi= |access-date=4 October 2023}}</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение. Стеблото е водико 10-15 см, најчесто полегнато или ползечко. Базалните листови се голи или со ретки влакна. Цветните дршки се надолжно набраздени. Цветовите се 20-30 мм во пречник, чашкините ливчиња се влакнести, расперени и налегнуваат на венчето.
== Живеалиште ==
[[Податотека:Spring_ranunculus_repens_flowers_and_foliage.webp|лево|мини| Цветови, стебла, пупки и зеленило во пролет]]
Тоа е многу чест плевел на земјоделско земјиште и градини, и брзо се шири и се спротивставува на отстранувањето со длабоко вкоренета филаментозна коренска топка. Во [[Ирска (остров)|Ирска]] е многу честа појава на влажни места, ровови и поплавени подрачја.
Во [[Македонија]] се среќава речиси насекаде, од низините па сè до 2000 метри надморска височина, но главно по блатишта, покрај потоци, езера, реки и влажни ливади.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 122, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Ризница-ред|Ranunculus repens|''Ranunculus repens''}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]]
[[Категорија:Лековити растенија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Флора на Африка]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Незагрозени видови според МСЗП]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
23fbj5bhecd0to0zqifwmgpdw74ddv2
5608517
5608515
2026-08-12T13:12:19Z
Виолетова
1975
/* Живеалиште */
5608517
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
|image = Creeping butercup close 800.jpg
|genus = Ranunculus
|species = repens
|status_system = IUCN3.1
|status_ref =
|status = LC
|authority = [[L.]]
}}
'''Ползечко лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus repens'') е [[Скриеносеменици|цветно растение]] од родот [[лутиче]] (''Ranunculus)'', по потекло од [[Европа]], [[Азија]] и северозападна [[Африка]].<ref>{{cite iucn |author=Lansdown, R.V. |year=2011 |title=''Ranunculus repens'' (Europe assessment) |volume=2011 |article-number=e.T164044A5726616 |doi= |access-date=4 October 2023}}</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение. Стеблото е водико 10-15 см, најчесто полегнато или ползечко. Базалните листови се голи или со ретки влакна. Цветните дршки се надолжно набраздени. Цветовите се 20-30 мм во пречник, чашкините ливчиња се влакнести, расперени и налегнуваат на венчето.<ref name="Флора на Македонија" />[[Податотека:Spring_ranunculus_repens_flowers_and_foliage.webp|лево|мини| Цветови, стебла, пупки и зеленило во пролет|182x182пкс]]
== Живеалиште ==
Тоа е многу чест плевел на земјоделско земјиште и градини, и брзо се шири и се спротивставува на отстранувањето со длабоко вкоренета филаментозна коренска топка. Во [[Ирска (остров)|Ирска]] е многу честа појава на влажни места, ровови и поплавени подрачја.
Во [[Македонија]] се среќава речиси насекаде, од низините па сè до 2000 метри надморска височина, но главно по блатишта, покрај потоци, езера, реки и влажни ливади.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 122, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Ризница-ред|Ranunculus repens|''Ranunculus repens''}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]]
[[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]]
[[Категорија:Лековити растенија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Флора на Африка]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Незагрозени видови според МСЗП]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
94tpow6x0ktxhy3svqabsiek7dromht
Ranunculus repens
0
1400893
5608508
2026-08-12T13:05:25Z
Виолетова
1975
Пренасочување кон [[Ползечко лутиче]]
5608508
wikitext
text/x-wiki
#ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Ползечко лутиче]]
li9dc94jaeamxikwk3wbt5qfz6npqy9
Разговор:Ползечко лутиче
1
1400894
5608509
2026-08-12T13:05:36Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608509
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Разговор:Кадифено лутиче
1
1400895
5608511
2026-08-12T13:06:58Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608511
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Пердувесто лутиче
0
1400896
5608524
2026-08-12T13:18:57Z
Виолетова
1975
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1222154448|Ranunculus lanuginosus]]“
5608524
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus lanuginosus2 W.jpg|image_caption=|status=|status_ref=|status_system=|genus=Ranunculus|species=lanuginosus|authority=[[L.]], 1753<ref name=":gbif" />|subdivision_ranks=|subdivision=|synonyms=*''Ranunculastrum lanuginosum'' <small>(L.) Fourr.</small>
*''Ranunculus lanuginosus f. umbrosus'' <small>(Ten. & Guss.) Rouy & Foucaud, 1893</small>
*''Ranunculus umbrosus'' <small>Ten. & Guss.</small>
*''Ranunculus velutinus'' <small>Schur</small>|synonyms_ref=<ref name=":gbif" />}}
'''Пердувесто лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus lanuginosus'') е [[Тревесто растение|тревест]] [[Повеќегодишно растение|повеќегодишен]] растителен вид од семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]],<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.urbanatura.si/vsebina/682/Kosmata-zlatica|title=Kosmata zlatica - Urbanatura|work=www.urbanatura.si|language=sl|accessdate=2021-08-28}}</ref> што расте во некои делови од [[Европа]],<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.infoflora.ch/en/flora/ranunculus-lanuginosus.html|title=Species information: R. lanuginosus L.|work=www.infoflora.ch|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713050-1|title=Ranunculus lanuginosus L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref> и во [[Македонија]].
== Таксономија ==
Овој вид првпат го опишал шведскиот природонаучник [[Карл Линеј]] во неговото познато дело ''„Species plantarum“'' во 1753 година.<ref name=":gbif">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gbif.org/species/7826351|title=Ranunculus lanuginosus L.|work=www.gbif.org|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2523789|title=Ranunculus lanuginosus L. — The Plant List|work=www.theplantlist.org|accessdate=2021-08-28}}</ref>
Постојат неколку препознаени варијанти на овој вид: <ref name=":gbif">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gbif.org/species/7826351|title=Ranunculus lanuginosus L.|work=www.gbif.org|language=en|accessdate=2021-08-28}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="">[https://www.gbif.org/species/7826351 "Ranunculus lanuginosus L."] ''www.gbif.org''<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2021-08-28</span></span>.</cite></ref>
** ''Ranunculus lanuginosus var. geraniifolius [[DC.]], 1817''
** ''Ranunculus lanuginosus var. lanuginosus''
** ''Ranunculus lanuginosus var. parvulus DC., 1824''
** ''Ranunculus lanuginosus var. umbrosus (Ten. & [[Guss.]]) P.Fourn., 1936''
== Опис ==
''Ranunculus lanuginosus'' е тревно растение кое може да достигне висина од 30 до 80 сантиметри. Обично е исправено и раширено растение кое има стебло со густ слој на трихоми. Стеблото на овој вид е тркалезно и дебело, како и шупливо. Неговите базални листови имаат долга дршка, а имаат двојно назабени рабови. Листовите од горното стебло се неподвижни и палматично лобусни, со широки сегменти.<ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://davisla.wordpress.com/2012/07/03/pllant-of-the-week-ranunculus-lanuginosus/|title=Ranunculus lanuginosus|date=2012-07-03|work=landscape architect's pages|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.urbanatura.si/vsebina/682/Kosmata-zlatica|title=Kosmata zlatica - Urbanatura|work=www.urbanatura.si|language=sl|accessdate=2021-08-28}}<cite class="citation web cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="">[https://www.urbanatura.si/vsebina/682/Kosmata-zlatica "Kosmata zlatica - Urbanatura"]. ''www.urbanatura.si'' (in Slovenian)<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2021-08-28</span></span>.</cite>
[[Category:CS1 Slovenian-language sources (sl)]]</ref> Во повеќето случаи, листовите се долги 12 сантиметри и широки 8 сантиметри.<ref name=":3" />
== Живеалиште ==
''Ranunculus lanuginosus'' е европски растителен вид кој се јавува во средна и јужна Европа, како и на [[Кавказ]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.botanicni-vrt.si/component/rastline/ranunculus-lanuginosus|title=Ranunculus lanuginosus (kosmata zlatica)|work=www.botanicni-vrt.si|accessdate=2021-08-28}}</ref> ''R. lanuginosus'' е [[Домороден вид|автохтон вид]] во Албанија, Австрија, балтичките земји, Бугарија, Корзика, Чехословачка, Данска, Франција, Германија, Грција, Унгарија, Италија, Македонија, Полска, Романија, Сардинија, Сицилија, Швајцарија, Турција (во Европа), Украина и земјите од поранешна Југославија.<ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713050-1|title=Ranunculus lanuginosus L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=2021-08-28}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="">[http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713050-1 "Ranunculus lanuginosus L. | Plants of the World Online | Kew Science"]. ''Plants of the World Online''<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2021-08-28</span></span>.</cite></ref>
== Галерија ==
<gallery>
Податотека:Ranunculus_spp_Sturm48.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl1.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl8.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_PID1800-1.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_kz3.JPG
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl2.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_Villaleinikki_H6187_C.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_F.jpg
</gallery>
== Наводи ==
{{Наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* {{Викивидови-ред|Ranunculus lanuginosus}}
* {{Ризница-ред|Ranunculus lanuginosus}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
g9n8mojdknf03uorxr6o3om4pui6vza
5608528
5608524
2026-08-12T13:22:18Z
Виолетова
1975
5608528
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus lanuginosus2 W.jpg|image_caption=|status=|status_ref=|status_system=|genus=Ranunculus|species=lanuginosus|authority=[[L.]], 1753<ref name=":gbif" />|subdivision_ranks=|subdivision=|synonyms=*''Ranunculastrum lanuginosum'' <small>(L.) Fourr.</small>
*''Ranunculus lanuginosus f. umbrosus'' <small>(Ten. & Guss.) Rouy & Foucaud, 1893</small>
*''Ranunculus umbrosus'' <small>Ten. & Guss.</small>
*''Ranunculus velutinus'' <small>Schur</small>|synonyms_ref=<ref name=":gbif" />}}
'''Пердувесто лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus lanuginosus'') е [[Тревесто растение|тревест]] [[Повеќегодишно растение|повеќегодишен]] растителен вид од семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]],<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.urbanatura.si/vsebina/682/Kosmata-zlatica|title=Kosmata zlatica - Urbanatura|work=www.urbanatura.si|language=sl|accessdate=2021-08-28}}</ref> што расте во некои делови од [[Европа]],<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.infoflora.ch/en/flora/ranunculus-lanuginosus.html|title=Species information: R. lanuginosus L.|work=www.infoflora.ch|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713050-1|title=Ranunculus lanuginosus L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref> и во [[Македонија]].<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 122, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Таксономија ==
Овој вид првпат го опишал шведскиот природонаучник [[Карл Линеј]] во неговото познато дело ''„Species plantarum“'' во 1753 година.<ref name=":gbif">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gbif.org/species/7826351|title=Ranunculus lanuginosus L.|work=www.gbif.org|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2523789|title=Ranunculus lanuginosus L. — The Plant List|work=www.theplantlist.org|accessdate=2021-08-28}}</ref>
Постојат неколку препознаени варијанти на овој вид: <ref name=":gbif">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gbif.org/species/7826351|title=Ranunculus lanuginosus L.|work=www.gbif.org|language=en|accessdate=2021-08-28}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="">[https://www.gbif.org/species/7826351 "Ranunculus lanuginosus L."] ''www.gbif.org''<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2021-08-28</span></span>.</cite></ref>
** ''Ranunculus lanuginosus var. geraniifolius [[DC.]], 1817''
** ''Ranunculus lanuginosus var. lanuginosus''
** ''Ranunculus lanuginosus var. parvulus DC., 1824''
** ''Ranunculus lanuginosus var. umbrosus (Ten. & [[Guss.]]) P.Fourn., 1936''
== Опис ==
''Ranunculus lanuginosus'' е тревно растение кое може да достигне висина од 30 до 80 сантиметри. Обично е исправено и раширено растение кое има стебло со густ слој на трихоми. Стеблото на овој вид е тркалезно и дебело, како и шупливо. Неговите базални листови имаат долга дршка, а имаат двојно назабени рабови. Листовите од горното стебло се неподвижни и палматично лобусни, со широки сегменти.<ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://davisla.wordpress.com/2012/07/03/pllant-of-the-week-ranunculus-lanuginosus/|title=Ranunculus lanuginosus|date=2012-07-03|work=landscape architect's pages|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.urbanatura.si/vsebina/682/Kosmata-zlatica|title=Kosmata zlatica - Urbanatura|work=www.urbanatura.si|language=sl|accessdate=2021-08-28}}<cite class="citation web cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="">[https://www.urbanatura.si/vsebina/682/Kosmata-zlatica "Kosmata zlatica - Urbanatura"]. ''www.urbanatura.si'' (in Slovenian)<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2021-08-28</span></span>.</cite>
[[Category:CS1 Slovenian-language sources (sl)]]</ref> Во повеќето случаи, листовите се долги 12 сантиметри и широки 8 сантиметри.<ref name=":3" />
== Живеалиште ==
''Ranunculus lanuginosus'' е европски растителен вид кој се јавува во средна и јужна Европа, како и на [[Кавказ]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.botanicni-vrt.si/component/rastline/ranunculus-lanuginosus|title=Ranunculus lanuginosus (kosmata zlatica)|work=www.botanicni-vrt.si|accessdate=2021-08-28}}</ref> ''R. lanuginosus'' е [[Домороден вид|автохтон вид]] во Албанија, Австрија, балтичките земји, Бугарија, Корзика, Чехословачка, Данска, Франција, Германија, Грција, Унгарија, Италија, Македонија, Полска, Романија, Сардинија, Сицилија, Швајцарија, Турција (во Европа), Украина и земјите од поранешна Југославија.<ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713050-1|title=Ranunculus lanuginosus L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=2021-08-28}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="">[http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713050-1 "Ranunculus lanuginosus L. | Plants of the World Online | Kew Science"]. ''Plants of the World Online''<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2021-08-28</span></span>.</cite></ref>
Во [[Македонија]] расте по влажни места, покрај планинските потоци и шумите. Доста ретко растение, познато само за [[Шар Планина]] и [[Дешат]]. Се посочува дека е видено на [[Пелистер]] и [[Дојранско]], ама овие податоци не се потврдени.<ref name="Флора на Македонија" />
== Галерија ==
<gallery>
Податотека:Ranunculus_spp_Sturm48.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl1.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl8.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_PID1800-1.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_kz3.JPG
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl2.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_Villaleinikki_H6187_C.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_F.jpg
</gallery>
== Наводи ==
{{Наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* {{Викивидови-ред|Ranunculus lanuginosus}}
* {{Ризница-ред|Ranunculus lanuginosus}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
0oacmdzwdxg0exc8ek0fc47py8b8t8l
5608530
5608528
2026-08-12T13:24:00Z
Виолетова
1975
5608530
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus lanuginosus2 W.jpg|image_caption=|status=|status_ref=|status_system=|genus=Ranunculus|species=lanuginosus|authority=[[L.]], 1753<ref name=":gbif" />|subdivision_ranks=|subdivision=|synonyms=*''Ranunculastrum lanuginosum'' <small>(L.) Fourr.</small>
*''Ranunculus lanuginosus f. umbrosus'' <small>(Ten. & Guss.) Rouy & Foucaud, 1893</small>
*''Ranunculus umbrosus'' <small>Ten. & Guss.</small>
*''Ranunculus velutinus'' <small>Schur</small>|synonyms_ref=<ref name=":gbif" />}}
'''Пердувесто лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus lanuginosus'') е [[Тревесто растение|тревест]] [[Повеќегодишно растение|повеќегодишен]] растителен вид од семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]],<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.urbanatura.si/vsebina/682/Kosmata-zlatica|title=Kosmata zlatica - Urbanatura|work=www.urbanatura.si|language=sl|accessdate=2021-08-28}}</ref> што расте во некои делови од [[Европа]],<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.infoflora.ch/en/flora/ranunculus-lanuginosus.html|title=Species information: R. lanuginosus L.|work=www.infoflora.ch|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713050-1|title=Ranunculus lanuginosus L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref> и во [[Македонија]].<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 122, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Таксономија ==
Овој вид првпат го опишал шведскиот природонаучник [[Карл Линеј]] во неговото познато дело ''„Species plantarum“'' во 1753 година.<ref name=":gbif">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gbif.org/species/7826351|title=Ranunculus lanuginosus L.|work=www.gbif.org|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2523789|title=Ranunculus lanuginosus L. — The Plant List|work=www.theplantlist.org|accessdate=2021-08-28}}</ref>
Постојат неколку препознаени варијанти на овој вид: <ref name=":gbif">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gbif.org/species/7826351|title=Ranunculus lanuginosus L.|work=www.gbif.org|language=en|accessdate=2021-08-28}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="">[https://www.gbif.org/species/7826351 "Ranunculus lanuginosus L."] ''www.gbif.org''<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2021-08-28</span></span>.</cite></ref>
** ''Ranunculus lanuginosus var. geraniifolius [[DC.]], 1817''
** ''Ranunculus lanuginosus var. lanuginosus''
** ''Ranunculus lanuginosus var. parvulus DC., 1824''
** ''Ranunculus lanuginosus var. umbrosus (Ten. & [[Guss.]]) P.Fourn., 1936''
== Опис ==
''Ranunculus lanuginosus'' е тревно растение кое може да достигне висина од 30 до 80 сантиметри. Обично е исправено и раширено растение кое има стебло со густ слој на трихоми. Стеблото на овој вид е тркалезно и дебело, како и шупливо. Неговите базални листови имаат долга дршка, а имаат двојно назабени рабови. Листовите од горното стебло се неподвижни и палматично лобусни, со широки сегменти.<ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://davisla.wordpress.com/2012/07/03/pllant-of-the-week-ranunculus-lanuginosus/|title=Ranunculus lanuginosus|date=2012-07-03|work=landscape architect's pages|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref name=":0" /> Во повеќето случаи, листовите се долги 12 сантиметри и широки 8 сантиметри.<ref name=":3" />
== Живеалиште ==
''Ranunculus lanuginosus'' е европски растителен вид кој се јавува во средна и јужна Европа, како и на [[Кавказ]]. ''R. lanuginosus'' е [[Домороден вид|автохтон вид]] во Албанија, Австрија, балтичките земји, Бугарија, Корзика, Чехословачка, Данска, Франција, Германија, Грција, Унгарија, Италија, Македонија, Полска, Романија, Сардинија, Сицилија, Швајцарија, Турција (во Европа), Украина и земјите од поранешна Југославија.<ref name=":2" />
Во [[Македонија]] расте по влажни места, покрај планинските потоци и шумите. Доста ретко растение, познато само за [[Шар Планина]] и [[Дешат]]. Се посочува дека е видено на [[Пелистер]] и [[Дојранско]], ама овие податоци не се потврдени.<ref name="Флора на Македонија" />
== Галерија ==
<gallery>
Податотека:Ranunculus_spp_Sturm48.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl1.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl8.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_PID1800-1.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_kz3.JPG
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl2.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_Villaleinikki_H6187_C.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_F.jpg
</gallery>
== Наводи ==
{{Наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* {{Викивидови-ред|Ranunculus lanuginosus}}
* {{Ризница-ред|Ranunculus lanuginosus}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
iikbojudoaraoscegsgerdumy6xv737
5608531
5608530
2026-08-12T13:24:25Z
Виолетова
1975
/* Таксономија */
5608531
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus lanuginosus2 W.jpg|image_caption=|status=|status_ref=|status_system=|genus=Ranunculus|species=lanuginosus|authority=[[L.]], 1753<ref name=":gbif" />|subdivision_ranks=|subdivision=|synonyms=*''Ranunculastrum lanuginosum'' <small>(L.) Fourr.</small>
*''Ranunculus lanuginosus f. umbrosus'' <small>(Ten. & Guss.) Rouy & Foucaud, 1893</small>
*''Ranunculus umbrosus'' <small>Ten. & Guss.</small>
*''Ranunculus velutinus'' <small>Schur</small>|synonyms_ref=<ref name=":gbif" />}}
'''Пердувесто лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus lanuginosus'') е [[Тревесто растение|тревест]] [[Повеќегодишно растение|повеќегодишен]] растителен вид од семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]],<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.urbanatura.si/vsebina/682/Kosmata-zlatica|title=Kosmata zlatica - Urbanatura|work=www.urbanatura.si|language=sl|accessdate=2021-08-28}}</ref> што расте во некои делови од [[Европа]],<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.infoflora.ch/en/flora/ranunculus-lanuginosus.html|title=Species information: R. lanuginosus L.|work=www.infoflora.ch|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713050-1|title=Ranunculus lanuginosus L. {{!}} Plants of the World Online {{!}} Kew Science|work=Plants of the World Online|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref> и во [[Македонија]].<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 122, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Таксономија ==
Овој вид првпат го опишал шведскиот природонаучник [[Карл Линеј]] во неговото познато дело ''„Species plantarum“'' во 1753 година.<ref name=":gbif">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gbif.org/species/7826351|title=Ranunculus lanuginosus L.|work=www.gbif.org|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2523789|title=Ranunculus lanuginosus L. — The Plant List|work=www.theplantlist.org|accessdate=2021-08-28}}</ref>
Постојат неколку препознаени варијанти на овој вид: <ref name=":gbif" />
* ''Ranunculus lanuginosus var. geraniifolius [[DC.]], 1817''
* ''Ranunculus lanuginosus var. lanuginosus''
* ''Ranunculus lanuginosus var. parvulus DC., 1824''
* ''Ranunculus lanuginosus var. umbrosus (Ten. & [[Guss.]]) P.Fourn., 1936''
== Опис ==
''Ranunculus lanuginosus'' е тревно растение кое може да достигне висина од 30 до 80 сантиметри. Обично е исправено и раширено растение кое има стебло со густ слој на трихоми. Стеблото на овој вид е тркалезно и дебело, како и шупливо. Неговите базални листови имаат долга дршка, а имаат двојно назабени рабови. Листовите од горното стебло се неподвижни и палматично лобусни, со широки сегменти.<ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://davisla.wordpress.com/2012/07/03/pllant-of-the-week-ranunculus-lanuginosus/|title=Ranunculus lanuginosus|date=2012-07-03|work=landscape architect's pages|language=en|accessdate=2021-08-28}}</ref><ref name=":0" /> Во повеќето случаи, листовите се долги 12 сантиметри и широки 8 сантиметри.<ref name=":3" />
== Живеалиште ==
''Ranunculus lanuginosus'' е европски растителен вид кој се јавува во средна и јужна Европа, како и на [[Кавказ]]. ''R. lanuginosus'' е [[Домороден вид|автохтон вид]] во Албанија, Австрија, балтичките земји, Бугарија, Корзика, Чехословачка, Данска, Франција, Германија, Грција, Унгарија, Италија, Македонија, Полска, Романија, Сардинија, Сицилија, Швајцарија, Турција (во Европа), Украина и земјите од поранешна Југославија.<ref name=":2" />
Во [[Македонија]] расте по влажни места, покрај планинските потоци и шумите. Доста ретко растение, познато само за [[Шар Планина]] и [[Дешат]]. Се посочува дека е видено на [[Пелистер]] и [[Дојранско]], ама овие податоци не се потврдени.<ref name="Флора на Македонија" />
== Галерија ==
<gallery>
Податотека:Ranunculus_spp_Sturm48.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl1.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl8.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_PID1800-1.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_kz3.JPG
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_sl2.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_Villaleinikki_H6187_C.jpg
Податотека:Ranunculus_lanuginosus_F.jpg
</gallery>
== Наводи ==
{{Наводи|2}}
== Надворешни врски ==
* {{Викивидови-ред|Ranunculus lanuginosus}}
* {{Ризница-ред|Ranunculus lanuginosus}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Европа]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
3o53sw8o7762wu2ocmvfc3tdaciiabl
Ranunculus lanuginosus
0
1400897
5608525
2026-08-12T13:19:27Z
Виолетова
1975
Пренасочување кон [[Пердувесто лутиче]]
5608525
wikitext
text/x-wiki
#ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Пердувесто лутиче]]
4sw0usdomvhp5txvai4jzvznawwwgu6
Разговор:Пердувесто лутиче
1
1400898
5608526
2026-08-12T13:19:59Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608526
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Киевски синопсис
0
1400899
5608534
2026-08-12T13:31:25Z
Хак Фин
91300
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1357965966|Kievan Synopsis]]“
5608534
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Kievan_Synopsis.jpg|мини| Копија од ''синопсисот'' од 1674 година на изложба]]
[[Податотека:Mnib455-Sinopsis.pdf|страница=3|мини| Текст на ''синопсисот'' (кликнете за целосен PDF)]]
'''''Синопсис, или кратка збирка''''' ( [[Црковнословенски јазик|црковнословенски]]/македонски : Cинопсис, или ''Краткое собрание от различных летописцев о начале славянороссійского народа и первоначалных князех Богоспасаемого града Киева'' <ref name="yak">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=436}}</ref> познат и како '''''Киевски Синопсис''''' ''''', Syopsisian''''' ), историско дело во центарот на [[Москва]], првпат објавено во [[Киев]] (Киев) во 1674 година. Напишано на јазик близок до [[Црковнословенски јазик|црковнословенскиот]], <ref name="yak" /> кое ја толкува историјата преку христијанската концепција за времето фокусирана на наративите за [[Создавање на светот во Библијата|создавањето]], [[Гревопаѓање|падот]] и искупувањето. <ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.aatseel.org/100111/pdf/5a7_2_rikoun.pdf|title=Narrating the Center: Kiev and Moscow in 16th-century Historiography|last=Rikoun|first=Polina|date=n.d.|work=American Association of Teachers of Slavic and East European Languages|accessdate=2022-01-26}}</ref> Исто така, има политичка цел да го оправда Перејаславскиот договор, со кој [[Козачки Хетманат|Козачкиот Хетманат]] бил припоен кон [[Царство Русија|Царството Русија]], а воедно и побарал централна улога на градот Киев. Слично на многу дела од тој период.
== Авторство ==
Инокентиј Гизел генерално се смета за автор на ''Синопсисот'', иако ова гледиште е оспорено. Некои историчари предлагаат и други можни автори, како што се типографот [[Киевско-печерска лавра|од Киевска Печерска Лавра,]] Јоан Армашенко, или манастирскиот творец Петро Кохановски. <ref name="yak">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=436}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFNatalya_Yakowenko2006">[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]] (2006). ''An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine''. [[Krytyka]]. p. 436. [[ISBN]] [[Special:BookSources/9667679829|<bdi>9667679829</bdi>]].</cite></ref>
== Содржина ==
Целосниот наслов на книгата ја претставува целта на авторот да ја опише историјата на Киев од времето на „ [[Владимир Велики|автократот Владимир]] “ до ерата на [[Цар|царот]] [[Алексеј I Романов|Алексеј од Русија]], кој е прогласен за наследник на Владимир. <ref name="yak">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=436}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFNatalya_Yakowenko2006">[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]] (2006). ''An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine''. [[Krytyka]]. p. 436. [[ISBN]] [[Special:BookSources/9667679829|<bdi>9667679829</bdi>]].</cite></ref> Книгата започнува со историјата на потеклото и начинот на живот на [[Словени|Словените]] и завршува со средината на 17 век во првото издание. Второто и третото издание (1678 и 1680) завршуваат со [[Руско-турска војна (1676-1681)|Чигиринските походи]] од 1677-1678 година. ''Синопсисот'' ја опфаќа историјата на [[Киевски Рус|Киевска Русија]], [[Монголска инвазија на Киевска Русија|монголската инвазија на Киевска Русија]] и борбите против [[Кримско Ханство|Кримските Татари]], [[Отоманско Царство|Отоманска Турција]] и Полска .
Авторот на ''Синопсисот'' докажува дека руските [[Цар|цареви]] се законски наследници на [[Владетели на Киевската Рус|Големите кнезови на Киев]]. ''Синопсисот'' е значаен бидејќи ја игнорира традицијата да го прикажува [[Галицко-Волинско кнежевство|Халих]] како наследник на Киев, што било вообичаено во украинските земји во претходната ера. Наместо тоа, таа ја прикажува Москва како главен центар на отпорот против [[Златна Орда|татарската власт]] и ја поддржува идејата [[Патријарх Московски и на сите Руси|Московската патријаршија]] да обезбеди легитимитет на царството како „ Трет Рим “. Војните водени за Киев во втората половина на 17 век авторот ги прикажува како обиди градот да се врати под власта на царот, за кого се тврди дека е негов легитимен суверен како наследник на [[Владетели на Киевската Рус|киевските кнезови]] . Во овој контекст, целата територија на „ Голема “, „ Мала “ и Бела Русија “ е дефинирана како неделиво династичко наследство на московските владетели. Авторот тврди дека „руските народи“ ( [[Украинци|Украинците]] и [[Руси|Русите]] ) формираат единствено [[Политика|политичко тело]] . Делото ги изоставува сите споменувања на [[Богдан Хмелницки]] и членовите на козачката старшина во овој процес на „повторно обединување“. <ref name="yak1">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=437}}</ref> Целта на делото е да „постигне несигурна рамнотежа помеѓу величењето на московскиот цар од една страна и одбраната на сопствените претензии на Киев за моќ од друга страна“. „ <ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.aatseel.org/100111/pdf/5a7_2_rikoun.pdf|title=Narrating the Center: Kiev and Moscow in 16th-century Historiography|last=Rikoun|first=Polina|date=n.d.|work=American Association of Teachers of Slavic and East European Languages|accessdate=2022-01-26}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFRikounn.d.">Rikoun, Polina (n.d.). [https://www.aatseel.org/100111/pdf/5a7_2_rikoun.pdf "Narrating the Center: Kiev and Moscow in 16th-century Historiography"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. ''American Association of Teachers of Slavic and East European Languages''<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2022-01-26</span></span>.</cite></ref> Додатокот на ''Синопсисот'' содржи списоци на руски кнезови, [[Полска|полски]] [[Војвода|војводи]] во [[Украина]], [[Козаци|козачки]] хетмани и киевски [[Митрополит|митрополити]] .“
'''Она што е за нас особено интересно е што јасно ги наведува Македонците, Кралот Филип Втори и неговиот син Александар, како Македонци, Словени кои зборуваат на словенски јазик.'''
== Наследство ==
''Синопсисот'' бил многу популаризиран на [[Национален универзитет „Киево-Могиланска академија“|Киевската Мохиланска академија]] и придонел за појавата на неколку [[Поезија|поетски]] и [[Уметност|уметнички]] дела. <ref name="yak1">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=437}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFNatalya_Yakowenko2006">[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]] (2006). ''An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine''. [[Krytyka]]. p. 437. [[ISBN]] [[Special:BookSources/9667679829|<bdi>9667679829</bdi>]].</cite></ref> Историчарот Сергеј Плохи го нарече ''Синопсисот'' „првиот „ учебник “ по „ [[Историја на Русија|руска историја]] “. <ref>{{Наведена книга|title=The origins of the Slavic nations : premodern identities in Russia, Ukraine, and Belarus|last=Plokhy|first=Serhii|date=2006|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-511-24635-8|location=Cambridge, UK|page=259|oclc=252531191}}</ref> Брзо стана најпопуларниот и најшироко користен учебник во Украина и Московја. {{Sfn|Magocsi|1996}} Преживеало во околу триесет изданија до крајот на 18 век. <ref name="yak">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=436}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFNatalya_Yakowenko2006">[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]] (2006). ''An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine''. [[Krytyka]]. p. 436. [[ISBN]] [[Special:BookSources/9667679829|<bdi>9667679829</bdi>]].</cite></ref>
== Референци ==
<references />
[[Категорија:Средновековна книжевност]]
ggqfakokbbmmt5sd6nyol9k1ydkhzq9
5608536
5608534
2026-08-12T13:32:48Z
Хак Фин
91300
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1357965966|Kievan Synopsis]]“
5608536
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Kievan_Synopsis.jpg|мини| Копија од ''синопсисот'' од 1674 година на изложба]]
[[Податотека:Mnib455-Sinopsis.pdf|страница=3|мини| Текст на ''синопсисот'' (кликнете за целосен PDF)]]
'''''Синопсис, или кратка збирка''''' ( [[Црковнословенски јазик|црковнословенски]]/македонски : Cинопсис, или ''Краткое собрание от различных летописцев о начале славянороссійского народа и первоначалных князех Богоспасаемого града Киева'' <ref name="yak">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=436}}</ref> познат и како '''''Киевски Синопсис''''' ''''', Syopsisian''''' ), историско дело во центарот на [[Москва]], првпат објавено во [[Киев]] (Киев) во 1674 година. Напишано на јазик близок до [[Црковнословенски јазик|црковнословенскиот]], <ref name="yak" /> кое ја толкува историјата преку христијанската концепција за времето фокусирана на наративите за [[Создавање на светот во Библијата|создавањето]], [[Гревопаѓање|падот]] и искупувањето. <ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.aatseel.org/100111/pdf/5a7_2_rikoun.pdf|title=Narrating the Center: Kiev and Moscow in 16th-century Historiography|last=Rikoun|first=Polina|date=n.d.|work=American Association of Teachers of Slavic and East European Languages|accessdate=2022-01-26}}</ref> Исто така, има политичка цел да го оправда Перејаславскиот договор, со кој [[Козачки Хетманат|Козачкиот Хетманат]] бил припоен кон [[Царство Русија|Царството Русија]], а воедно и побарал централна улога на градот Киев. Слично на многу дела од тој период.
== Авторство ==
Инокентиј Гизел генерално се смета за автор на ''Синопсисот'', иако ова гледиште е оспорено. Некои историчари предлагаат и други можни автори, како што се типографот [[Киевско-печерска лавра|од Киевска Печерска Лавра,]] Јоан Армашенко, или манастирскиот творец Петро Кохановски. <ref name="yak">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=436}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFNatalya_Yakowenko2006">[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]] (2006). ''An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine''. [[Krytyka]]. p. 436. [[ISBN]] [[Special:BookSources/9667679829|<bdi>9667679829</bdi>]].</cite></ref>
== Содржина ==
Целосниот наслов на книгата ја претставува целта на авторот да ја опише историјата на Киев од времето на „ [[Владимир Велики|автократот Владимир]] “ до ерата на [[Цар|царот]] [[Алексеј I Романов|Алексеј од Русија]], кој е прогласен за наследник на Владимир. <ref name="yak">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=436}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFNatalya_Yakowenko2006">[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]] (2006). ''An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine''. [[Krytyka]]. p. 436. [[ISBN]] [[Special:BookSources/9667679829|<bdi>9667679829</bdi>]].</cite></ref> Книгата започнува со историјата на потеклото и начинот на живот на [[Словени|Словените]] и завршува со средината на 17 век во првото издание. Второто и третото издание (1678 и 1680) завршуваат со [[Руско-турска војна (1676-1681)|Чигиринските походи]] од 1677-1678 година. ''Синопсисот'' ја опфаќа историјата на [[Киевски Рус|Киевска Русија]], [[Монголска инвазија на Киевска Русија|монголската инвазија на Киевска Русија]] и борбите против [[Кримско Ханство|Кримските Татари]], [[Отоманско Царство|Отоманска Турција]] и Полска .
Авторот на ''Синопсисот'' докажува дека руските [[Цар|цареви]] се законски наследници на [[Владетели на Киевската Рус|Големите кнезови на Киев]]. ''Синопсисот'' е значаен бидејќи ја игнорира традицијата да го прикажува [[Галицко-Волинско кнежевство|Халих]] како наследник на Киев, што било вообичаено во украинските земји во претходната ера. Наместо тоа, таа ја прикажува Москва како главен центар на отпорот против [[Златна Орда|татарската власт]] и ја поддржува идејата [[Патријарх Московски и на сите Руси|Московската патријаршија]] да обезбеди легитимитет на царството како „ Трет Рим “. Војните водени за Киев во втората половина на 17 век авторот ги прикажува како обиди градот да се врати под власта на царот, за кого се тврди дека е негов легитимен суверен како наследник на [[Владетели на Киевската Рус|киевските кнезови]] . Во овој контекст, целата територија на „ Голема “, „ Мала “ и Бела Русија “ е дефинирана како неделиво династичко наследство на московските владетели. Авторот тврди дека „руските народи“ ( [[Украинци|Украинците]] и [[Руси|Русите]] ) формираат единствено [[Политика|политичко тело]] . Делото ги изоставува сите споменувања на [[Богдан Хмелницки]] и членовите на козачката старшина во овој процес на „повторно обединување“. <ref name="yak1">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=437}}</ref> Целта на делото е да „постигне несигурна рамнотежа помеѓу величењето на московскиот цар од една страна и одбраната на сопствените претензии на Киев за моќ од друга страна“. „ <ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.aatseel.org/100111/pdf/5a7_2_rikoun.pdf|title=Narrating the Center: Kiev and Moscow in 16th-century Historiography|last=Rikoun|first=Polina|date=n.d.|work=American Association of Teachers of Slavic and East European Languages|accessdate=2022-01-26}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFRikounn.d.">Rikoun, Polina (n.d.). [https://www.aatseel.org/100111/pdf/5a7_2_rikoun.pdf "Narrating the Center: Kiev and Moscow in 16th-century Historiography"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. ''American Association of Teachers of Slavic and East European Languages''<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2022-01-26</span></span>.</cite></ref> Додатокот на ''Синопсисот'' содржи списоци на руски кнезови, [[Полска|полски]] [[Војвода|војводи]] во [[Украина]], [[Козаци|козачки]] хетмани и киевски [[Митрополит|митрополити]] .“
'''Она што е за нас особено интересно е што јасно ги наведува Македонците, Кралот Филип Втори и неговиот син Александар, како Македонци, Словени кои зборуваат на словенски јазик.''' Што и било вообичаено и општопознато во тоа време, пред ''ревизијата на историјата'' во подоцнежното ''колонијално време''.
== Наследство ==
''Синопсисот'' бил многу популаризиран на [[Национален универзитет „Киево-Могиланска академија“|Киевската Мохиланска академија]] и придонел за појавата на неколку [[Поезија|поетски]] и [[Уметност|уметнички]] дела. <ref name="yak1">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=437}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFNatalya_Yakowenko2006">[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]] (2006). ''An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine''. [[Krytyka]]. p. 437. [[ISBN]] [[Special:BookSources/9667679829|<bdi>9667679829</bdi>]].</cite></ref> Историчарот Сергеј Плохи го нарече ''Синопсисот'' „првиот „ учебник “ по „ [[Историја на Русија|руска историја]] “. <ref>{{Наведена книга|title=The origins of the Slavic nations : premodern identities in Russia, Ukraine, and Belarus|last=Plokhy|first=Serhii|date=2006|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-511-24635-8|location=Cambridge, UK|page=259|oclc=252531191}}</ref> Брзо стана најпопуларниот и најшироко користен учебник во Украина и Московја. {{Sfn|Magocsi|1996}} Преживеало во околу триесет изданија до крајот на 18 век. <ref name="yak">{{Наведена книга|title=An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine|last=[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]]|date=2006|publisher=[[Krytyka]]|isbn=9667679829|page=436}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFNatalya_Yakowenko2006">[[Natalia Yakovenko|Natalya Yakowenko]] (2006). ''An Outline History of Medieval and Early Modern Ukraine''. [[Krytyka]]. p. 436. [[ISBN]] [[Special:BookSources/9667679829|<bdi>9667679829</bdi>]].</cite></ref>
== Референци ==
<references />
[[Категорија:Средновековна книжевност]]
es91cbdprezqqlvfveaf0yslekg2w97
Српско лутиче
0
1400900
5608540
2026-08-12T13:35:59Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{Speciesbox | name = Српско лутиче | image = Ranunculus serbicus RB.jpg | image_caption = Ranunculus serbicus | genus = Ranunculus | species = serbicus | authority = [[Vis.]] }} '''Српско лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus serbicus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]]. Неговиот домо...
5608540
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Српско лутиче
| image = Ranunculus serbicus RB.jpg
| image_caption = Ranunculus serbicus
| genus = Ranunculus
| species = serbicus
| authority = [[Vis.]]
}}
'''Српско лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus serbicus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во [[Македонија]] по влажни места и покрај планинските потоци, а поретко во низините. Доста често растение.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 123-124, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со долг дебел хоризонтален ризом. Стеблото е високо 30-100 см, со празна внатрешност, во горниот дел силно разгрането. Листовите се големи, свиленесто влакнести. Базалните дршки со долги дршки, тројни, секое ливче со посебна дршка.Цветовите се 25-30 мм во пречник, чашкините ливчиња со прилегнати влакна и со широк ципест раб, расперени, прилепени кон венчето.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
k9jqtme3k319m5j04s6u9izokmcdvpm
5608543
5608540
2026-08-12T13:37:17Z
Виолетова
1975
Виолетова ја премести страницата [[Ranunculus serbicus]] на [[Српско лутиче]]
5608540
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Српско лутиче
| image = Ranunculus serbicus RB.jpg
| image_caption = Ranunculus serbicus
| genus = Ranunculus
| species = serbicus
| authority = [[Vis.]]
}}
'''Српско лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus serbicus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во [[Македонија]] по влажни места и покрај планинските потоци, а поретко во низините. Доста често растение.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 123-124, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со долг дебел хоризонтален ризом. Стеблото е високо 30-100 см, со празна внатрешност, во горниот дел силно разгрането. Листовите се големи, свиленесто влакнести. Базалните дршки со долги дршки, тројни, секое ливче со посебна дршка.Цветовите се 25-30 мм во пречник, чашкините ливчиња со прилегнати влакна и со широк ципест раб, расперени, прилепени кон венчето.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
k9jqtme3k319m5j04s6u9izokmcdvpm
5608546
5608543
2026-08-12T13:38:15Z
Виолетова
1975
5608546
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Српско лутиче
| image = Ranunculus serbicus RB.jpg
| image_caption = Ranunculus serbicus
| genus = Ranunculus
| species = serbicus
| authority = [[Vis.]]
}}
'''Српско лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus serbicus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]]. Негов синоним е ''Ranunculus orphanidis.''
Неговиот домороден опсег е од Европа, а расте и во [[Македонија]] по влажни места и покрај планинските потоци, а поретко во низините. Доста често растение.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 123-124, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со долг дебел хоризонтален ризом. Стеблото е високо 30-100 см, со празна внатрешност, во горниот дел силно разгрането. Листовите се големи, свиленесто влакнести. Базалните дршки со долги дршки, тројни, секое ливче со посебна дршка.Цветовите се 25-30 мм во пречник, чашкините ливчиња со прилегнати влакна и со широк ципест раб, расперени, прилепени кон венчето.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
4f5pz3s4zn9byze427a4m38anxn631j
5608548
5608546
2026-08-12T13:39:00Z
Виолетова
1975
5608548
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Српско лутиче
| image = Ranunculus serbicus RB.jpg
| image_caption = Ranunculus serbicus
| genus = Ranunculus
| species = serbicus
| authority = [[Vis.]]
}}
'''Српско лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus serbicus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]]. Негов синоним е ''Ranunculus orphanidis.''
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по влажни места и покрај планинските потоци, а поретко во низините. Доста често растение.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 123-124, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со долг дебел хоризонтален ризом. Стеблото е високо 30-100 см, со празна внатрешност, во горниот дел силно разгрането. Листовите се големи, свиленесто влакнести. Базалните дршки со долги дршки, тројни, секое ливче со посебна дршка.Цветовите се 25-30 мм во пречник, чашкините ливчиња со прилегнати влакна и со широк ципест раб, расперени, прилепени кон венчето.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
2bfhdc5bauspqpq53jzk9qh4dypb5c6
Ranunculus serbicus
0
1400901
5608544
2026-08-12T13:37:17Z
Виолетова
1975
Виолетова ја премести страницата [[Ranunculus serbicus]] на [[Српско лутиче]]
5608544
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Српско лутиче]]
8a1rj3iriljr6xfmkn4auxgarr8lvc6
Ranunculus orphanidis
0
1400902
5608545
2026-08-12T13:37:52Z
Виолетова
1975
Пренасочување кон [[Српско лутиче]]
5608545
wikitext
text/x-wiki
#ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Српско лутиче]]
1u187j4tp39b5aj1g52naqoockl1vh0
Разговор:Српско лутиче
1
1400903
5608547
2026-08-12T13:38:30Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608547
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Heisenberg
0
1400904
5608592
2026-08-12T15:37:40Z
KnightMove
38147
Пренасочување кон [[Вернер Хајзенберг]]
5608592
wikitext
text/x-wiki
#redirect [[Вернер Хајзенберг]]
529yme7tqxvcjv3gaflvr6v359upd63
Зомби-комедија
0
1400905
5608625
2026-08-12T16:31:28Z
Andrew012p
85224
Создадена страница со: [[Податотека:Zombies NightoftheLivingDead.jpg|мини|Зомбија]] '''Зомби-комедија'''<ref>{{cite web|url=http://www.cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|title=Night of the Living Dorks|publisher=Cinema Blend|lang=en|access-date=2007-04-09|archive-date=2010-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20100107231101/http://cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|url-status=live}}</re...
5608625
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Zombies NightoftheLivingDead.jpg|мини|Зомбија]]
'''Зомби-комедија'''<ref>{{cite web|url=http://www.cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|title=Night of the Living Dorks|publisher=Cinema Blend|lang=en|access-date=2007-04-09|archive-date=2010-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20100107231101/http://cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|title=Zombie Comedy Succeeds In Both Genres|last=Bemenderfer|first=Mark|date=2004-10-12|work=The Observer Online|access-date=2007-04-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20071202102308/http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|archive-date=2007-12-02|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|title=Zombie Comedy Slays Audiences|last=Gartside|first=Will|date=2004-09-30|work=The Badger Herald|access-date=2007-04-09|archive-date=2007-11-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20071111224114/http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|url-status=dead}}</ref> — филмски [[филмски жанр|жанр]] што ги спојува мотивите на [[Зомби-апокалипса|зомби-хорор]] со [[слепстик]], како и со [[црн хумор]].
== Историја ==
Најраните корени на жанровите можат да се најдат во филмот на Џин Јарбро „Кралот на зомбите“ (1941) и во филмот на [[Гордон Дуглас]] „Зомби на Бродвеј“ (1945), иако двата филма биле посветени на зомбија во хаитски стил. Иако не се комедии, филмовите на [[Џорџ Ромеро]], „Зора на живите мртовци“ (1978) и „Ден на мртвите“ (1985), содржеле неколку комични сцени и сатирични коментари за општеството. „Враќањето на живите мртви“ (1985)<ref>Dellamorte (January 22, 2003). [http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml ''Return of the Living Dead''] {{Wayback|url=http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml |date=20071009215651 }}. ''Classic Horror Review''. Retrieved April 9, 2007.</ref> може да се смета за еден од најраните примери на зомби-комедија со користење современи [[Зомби|зомбија]]. Други рани примери вклучуваат: „Мистер Вампир“, „CHUD II: Bud the CHUD“ (1989), „Мртви од смеење“ (1992) и „Био Зомби“ (1998).
Популарна современа зомби-комедија е „Шон на мртвите“ на [[Едгар Рајт]] (2004),<ref>Edelstein, David (September 23, 2004). [http://slate.msn.com/id/2107112 «The Importance of Being Undead: A Zombie Comedy of Manners»] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080718194418/http://slate.msn.com/id/2107112 |date=2008-07-18 }}. ''Slate Magazine''. Retrieved April 9, 2007.</ref> самопрогласена романтична зомби-комедија или RomZomCom,<ref>{{cite news |first=Kerry L. |last=Smith |title=''Shaun Of The Dead'': The World's First Rom-Zom-Com (Romantic Zombie Comedy)? |url=http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |publisher=[[MTV News]] |date=2004-09-22 |archive-date=2020-06-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200626105939/http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |access-date=2022-03-25 }}</ref> со многу шеги и упатувања на пораните филмови на Ромеро, особено „Зора на живите мртовци“. Други популарни зомби-комедии се: „Танц на мртвите“ на Грег Бишоп (2008) и „[[Зомбиленд]]“ (2009).
Филмовите „Фидо“ на Ендру Кари,<ref>Capt. Xerox (March 16, 2007). [http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 «Critics Love the New Zombie Comedy ''Fido''»] {{Wayback|url=http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 |date=20120207100630 }}. ''The Website @ The End Of The Universe''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „Мртви и појадок“ на Мет Лојтвилер и „Мртви од смеење“ на [[Питер Џексон]] се исто така зомби-комедии.<ref>Frazer, Bryant. [http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html ''Braindead'' (review)] {{Wayback|url=http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html |date=20131002072412 }}. ''Deep Focus''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „[[Зли мртовци 2]]“ на [[Сем Рејми]], иако е подиректен филм на ужасите, содржи некои безгрижни и темни комични елементи, а неговото продолжение, „Зли мртовци 3: Армија на темнината“, е уште покомично. Меѓутоа, серијалот „Зли мртовци“ нема зомбија во традиционален стил.
== Примери ==
* ''[[Реаниматор]]'' (1985)
* ''[[Зомбиленд]]'' (2009)
* ''[[Мртов снег]]'' (2009)
* ''[[Извиднички водич за зомби-апокалипса]]'' (2015)
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Жанрови на ужасот]]
[[Категорија:Филмски жанрови]]
qwjibnhdvc5awo95v3di8djoferr8b8
5608626
5608625
2026-08-12T16:31:43Z
Andrew012p
85224
5608626
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Zombies NightoftheLivingDead.jpg|мини|Зомбија]]
'''Зомби-комедија'''<ref>{{cite web|url=http://www.cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|title=Night of the Living Dorks|publisher=Cinema Blend|lang=en|access-date=2007-04-09|archive-date=2010-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20100107231101/http://cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|title=Zombie Comedy Succeeds In Both Genres|last=Bemenderfer|first=Mark|date=2004-10-12|work=The Observer Online|access-date=2007-04-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20071202102308/http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|archive-date=2007-12-02|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|title=Zombie Comedy Slays Audiences|last=Gartside|first=Will|date=2004-09-30|work=The Badger Herald|access-date=2007-04-09|archive-date=2007-11-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20071111224114/http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|url-status=dead}}</ref> — [[филмски жанр]] што ги спојува мотивите на [[Зомби-апокалипса|зомби-хорор]] со [[слепстик]], како и со [[црн хумор]].
== Историја ==
Најраните корени на жанровите можат да се најдат во филмот на Џин Јарбро „Кралот на зомбите“ (1941) и во филмот на [[Гордон Дуглас]] „Зомби на Бродвеј“ (1945), иако двата филма биле посветени на зомбија во хаитски стил. Иако не се комедии, филмовите на [[Џорџ Ромеро]], „Зора на живите мртовци“ (1978) и „Ден на мртвите“ (1985), содржеле неколку комични сцени и сатирични коментари за општеството. „Враќањето на живите мртви“ (1985)<ref>Dellamorte (January 22, 2003). [http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml ''Return of the Living Dead''] {{Wayback|url=http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml |date=20071009215651 }}. ''Classic Horror Review''. Retrieved April 9, 2007.</ref> може да се смета за еден од најраните примери на зомби-комедија со користење современи [[Зомби|зомбија]]. Други рани примери вклучуваат: „Мистер Вампир“, „CHUD II: Bud the CHUD“ (1989), „Мртви од смеење“ (1992) и „Био Зомби“ (1998).
Популарна современа зомби-комедија е „Шон на мртвите“ на [[Едгар Рајт]] (2004),<ref>Edelstein, David (September 23, 2004). [http://slate.msn.com/id/2107112 «The Importance of Being Undead: A Zombie Comedy of Manners»] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080718194418/http://slate.msn.com/id/2107112 |date=2008-07-18 }}. ''Slate Magazine''. Retrieved April 9, 2007.</ref> самопрогласена романтична зомби-комедија или RomZomCom,<ref>{{cite news |first=Kerry L. |last=Smith |title=''Shaun Of The Dead'': The World's First Rom-Zom-Com (Romantic Zombie Comedy)? |url=http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |publisher=[[MTV News]] |date=2004-09-22 |archive-date=2020-06-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200626105939/http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |access-date=2022-03-25 }}</ref> со многу шеги и упатувања на пораните филмови на Ромеро, особено „Зора на живите мртовци“. Други популарни зомби-комедии се: „Танц на мртвите“ на Грег Бишоп (2008) и „[[Зомбиленд]]“ (2009).
Филмовите „Фидо“ на Ендру Кари,<ref>Capt. Xerox (March 16, 2007). [http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 «Critics Love the New Zombie Comedy ''Fido''»] {{Wayback|url=http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 |date=20120207100630 }}. ''The Website @ The End Of The Universe''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „Мртви и појадок“ на Мет Лојтвилер и „Мртви од смеење“ на [[Питер Џексон]] се исто така зомби-комедии.<ref>Frazer, Bryant. [http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html ''Braindead'' (review)] {{Wayback|url=http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html |date=20131002072412 }}. ''Deep Focus''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „[[Зли мртовци 2]]“ на [[Сем Рејми]], иако е подиректен филм на ужасите, содржи некои безгрижни и темни комични елементи, а неговото продолжение, „Зли мртовци 3: Армија на темнината“, е уште покомично. Меѓутоа, серијалот „Зли мртовци“ нема зомбија во традиционален стил.
== Примери ==
* ''[[Реаниматор]]'' (1985)
* ''[[Зомбиленд]]'' (2009)
* ''[[Мртов снег]]'' (2009)
* ''[[Извиднички водич за зомби-апокалипса]]'' (2015)
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Жанрови на ужасот]]
[[Категорија:Филмски жанрови]]
0a25ckwsxomu04u8ix0ll1h8hp1tjum
5608675
5608626
2026-08-12T20:05:36Z
Andrew012p
85224
/* Историја */
5608675
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Zombies NightoftheLivingDead.jpg|мини|Зомбија]]
'''Зомби-комедија'''<ref>{{cite web|url=http://www.cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|title=Night of the Living Dorks|publisher=Cinema Blend|lang=en|access-date=2007-04-09|archive-date=2010-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20100107231101/http://cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|title=Zombie Comedy Succeeds In Both Genres|last=Bemenderfer|first=Mark|date=2004-10-12|work=The Observer Online|access-date=2007-04-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20071202102308/http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|archive-date=2007-12-02|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|title=Zombie Comedy Slays Audiences|last=Gartside|first=Will|date=2004-09-30|work=The Badger Herald|access-date=2007-04-09|archive-date=2007-11-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20071111224114/http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|url-status=dead}}</ref> — [[филмски жанр]] што ги спојува мотивите на [[Зомби-апокалипса|зомби-хорор]] со [[слепстик]], како и со [[црн хумор]].
== Историја ==
Најраните корени на жанровите можат да се најдат во филмот на Џин Јарбро „Кралот на зомбијата“ (1941) и во филмот на [[Гордон Дуглас]] „Зомби на Бродвеј“ (1945), иако двата филма биле посветени на зомбија во хаитски стил. Иако не се комедии, филмовите на [[Џорџ Ромеро]], „Зора на живите мртовци“ (1978) и „Ден на мртвите“ (1985), содржеле неколку комични сцени и сатирични коментари за општеството. „Враќањето на живите мртовци“ (1985)<ref>Dellamorte (January 22, 2003). [http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml ''Return of the Living Dead''] {{Wayback|url=http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml |date=20071009215651 }}. ''Classic Horror Review''. Retrieved April 9, 2007.</ref> може да се смета за еден од најраните примери на зомби-комедија со користење современи [[Зомби|зомбија]]. Други рани примери вклучуваат: „Мистер Вампир“, „CHUD II: Bud the CHUD“ (1989), „Мртви од смеење“ (1992) и „Био Зомби“ (1998).
Популарна современа зомби-комедија е „Шон на мртвите“ на [[Едгар Рајт]] (2004),<ref>Edelstein, David (September 23, 2004). [http://slate.msn.com/id/2107112 «The Importance of Being Undead: A Zombie Comedy of Manners»] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080718194418/http://slate.msn.com/id/2107112 |date=2008-07-18 }}. ''Slate Magazine''. Retrieved April 9, 2007.</ref> самопрогласена романтична зомби-комедија или RomZomCom,<ref>{{cite news |first=Kerry L. |last=Smith |title=''Shaun Of The Dead'': The World's First Rom-Zom-Com (Romantic Zombie Comedy)? |url=http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |publisher=[[MTV News]] |date=2004-09-22 |archive-date=2020-06-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200626105939/http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |access-date=2022-03-25 }}</ref> со многу шеги и упатувања на пораните филмови на Ромеро, особено „Зора на живите мртовци“. Други популарни зомби-комедии се: „Танц на мртвите“ на Грег Бишоп (2008) и „[[Зомбиленд]]“ (2009).
Филмовите „Фидо“ на Ендру Кари,<ref>Capt. Xerox (March 16, 2007). [http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 «Critics Love the New Zombie Comedy ''Fido''»] {{Wayback|url=http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 |date=20120207100630 }}. ''The Website @ The End Of The Universe''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „Мртви и појадок“ на Мет Лојтвилер и „Мртви од смеење“ на [[Питер Џексон]] се исто така зомби-комедии.<ref>Frazer, Bryant. [http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html ''Braindead'' (review)] {{Wayback|url=http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html |date=20131002072412 }}. ''Deep Focus''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „[[Зли мртовци 2]]“ на [[Сем Рејми]], иако е подиректен филм на ужасите, содржи некои безгрижни и темни комични елементи, а неговото продолжение, „Зли мртовци 3: Армија на темнината“, е уште покомично. Меѓутоа, серијалот „Зли мртовци“ нема зомбија во традиционален стил.
== Примери ==
* ''[[Реаниматор]]'' (1985)
* ''[[Зомбиленд]]'' (2009)
* ''[[Мртов снег]]'' (2009)
* ''[[Извиднички водич за зомби-апокалипса]]'' (2015)
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Жанрови на ужасот]]
[[Категорија:Филмски жанрови]]
ibmrhd5s7966n0ehteaykat98zzefmn
5608677
5608675
2026-08-12T20:09:55Z
Andrew012p
85224
/* Историја */
5608677
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Zombies NightoftheLivingDead.jpg|мини|Зомбија]]
'''Зомби-комедија'''<ref>{{cite web|url=http://www.cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|title=Night of the Living Dorks|publisher=Cinema Blend|lang=en|access-date=2007-04-09|archive-date=2010-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20100107231101/http://cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|title=Zombie Comedy Succeeds In Both Genres|last=Bemenderfer|first=Mark|date=2004-10-12|work=The Observer Online|access-date=2007-04-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20071202102308/http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|archive-date=2007-12-02|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|title=Zombie Comedy Slays Audiences|last=Gartside|first=Will|date=2004-09-30|work=The Badger Herald|access-date=2007-04-09|archive-date=2007-11-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20071111224114/http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|url-status=dead}}</ref> — [[филмски жанр]] што ги спојува мотивите на [[Зомби-апокалипса|зомби-хорор]] со [[слепстик]], како и со [[црн хумор]].
== Историја ==
Најраните корени на жанровите можат да се најдат во филмот на Џин Јарбро „Кралот на зомбијата“ (1941) и во филмот на [[Гордон Дуглас]] „Зомби на Бродвеј“ (1945), иако двата филма биле посветени на зомбија во хаитски стил. Иако не се комедии, филмовите на [[Џорџ Ромеро]], „Зора на живите мртовци“ (1978) и „Ден на мртвите“ (1985), содржеле неколку комични сцени и сатирични коментари за општеството. „Враќањето на живите мртовци“ (1985)<ref>Dellamorte (January 22, 2003). [http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml ''Return of the Living Dead''] {{Wayback|url=http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml |date=20071009215651 }}. ''Classic Horror Review''. Retrieved April 9, 2007.</ref> може да се смета за еден од најраните примери на зомби-комедија со користење современи [[Зомби|зомбија]]. Други рани примери вклучуваат: „Мистер Вампир“, „CHUD II: Bud the CHUD“ (1989), „Мртов жив“ (1992) и „Био Зомби“ (1998).
Популарна современа зомби-комедија е „Шон на мртвите“ на [[Едгар Рајт]] (2004),<ref>Edelstein, David (September 23, 2004). [http://slate.msn.com/id/2107112 «The Importance of Being Undead: A Zombie Comedy of Manners»] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080718194418/http://slate.msn.com/id/2107112 |date=2008-07-18 }}. ''Slate Magazine''. Retrieved April 9, 2007.</ref> самопрогласена романтична зомби-комедија или RomZomCom,<ref>{{cite news |first=Kerry L. |last=Smith |title=''Shaun Of The Dead'': The World's First Rom-Zom-Com (Romantic Zombie Comedy)? |url=http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |publisher=[[MTV News]] |date=2004-09-22 |archive-date=2020-06-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200626105939/http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |access-date=2022-03-25 }}</ref> со многу шеги и упатувања на пораните филмови на Ромеро, особено „Зора на живите мртовци“. Други популарни зомби-комедии се: „Танц на мртвите“ на Грег Бишоп (2008) и „[[Зомбиленд]]“ (2009).
Филмовите „Фидо“ на Ендру Кари,<ref>Capt. Xerox (March 16, 2007). [http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 «Critics Love the New Zombie Comedy ''Fido''»] {{Wayback|url=http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 |date=20120207100630 }}. ''The Website @ The End Of The Universe''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „Мртви и појадок“ на Мет Лојтвилер и „Мртви од смеење“ на [[Питер Џексон]] се исто така зомби-комедии.<ref>Frazer, Bryant. [http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html ''Braindead'' (review)] {{Wayback|url=http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html |date=20131002072412 }}. ''Deep Focus''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „[[Зли мртовци 2]]“ на [[Сем Рејми]], иако е подиректен филм на ужасите, содржи некои безгрижни и темни комични елементи, а неговото продолжение, „Зли мртовци 3: Армија на темнината“, е уште покомично. Меѓутоа, серијалот „Зли мртовци“ нема зомбија во традиционален стил.
== Примери ==
* ''[[Реаниматор]]'' (1985)
* ''[[Зомбиленд]]'' (2009)
* ''[[Мртов снег]]'' (2009)
* ''[[Извиднички водич за зомби-апокалипса]]'' (2015)
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Жанрови на ужасот]]
[[Категорија:Филмски жанрови]]
4mnmvnjph6pcgl8encwsyd6s0ss2zxi
5608678
5608677
2026-08-12T20:10:44Z
Andrew012p
85224
/* Историја */
5608678
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Zombies NightoftheLivingDead.jpg|мини|Зомбија]]
'''Зомби-комедија'''<ref>{{cite web|url=http://www.cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|title=Night of the Living Dorks|publisher=Cinema Blend|lang=en|access-date=2007-04-09|archive-date=2010-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20100107231101/http://cinemablend.com/dvds/Night-of-the-Living-Dorks-2158.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|title=Zombie Comedy Succeeds In Both Genres|last=Bemenderfer|first=Mark|date=2004-10-12|work=The Observer Online|access-date=2007-04-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20071202102308/http://media.www.ndsmcobserver.com/media/storage/paper660/news/2004/10/12/Scene/Zombie.Comedy.Succeeds.In.Both.Genres-749911.shtml|archive-date=2007-12-02|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|title=Zombie Comedy Slays Audiences|last=Gartside|first=Will|date=2004-09-30|work=The Badger Herald|access-date=2007-04-09|archive-date=2007-11-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20071111224114/http://badgerherald.com/artsetc/2004/09/30/zombie_comedy_slays_.php|url-status=dead}}</ref> — [[филмски жанр]] што ги спојува мотивите на [[Зомби-апокалипса|зомби-хорор]] со [[слепстик]], како и со [[црн хумор]].
== Историја ==
Најраните корени на жанровите можат да се најдат во филмот на Џин Јарбро „Кралот на зомбијата“ (1941) и во филмот на [[Гордон Дуглас]] „Зомби на Бродвеј“ (1945), иако двата филма биле посветени на зомбија во хаитски стил. Иако не се комедии, филмовите на [[Џорџ Ромеро]], „Зора на живите мртовци“ (1978) и „Ден на мртвите“ (1985), содржеле неколку комични сцени и сатирични коментари за општеството. „Враќањето на живите мртовци“ (1985)<ref>Dellamorte (January 22, 2003). [http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml ''Return of the Living Dead''] {{Wayback|url=http://www.classic-horror.com/reviews/returnlivingdead.shtml |date=20071009215651 }}. ''Classic Horror Review''. Retrieved April 9, 2007.</ref> може да се смета за еден од најраните примери на зомби-комедија со користење современи [[Зомби|зомбија]]. Други рани примери вклучуваат: „Мистер Вампир“, „CHUD II: Bud the CHUD“ (1989), „Мртов жив“ (1992) и „Био Зомби“ (1998).
Популарна современа зомби-комедија е „Шон на мртвите“ на [[Едгар Рајт]] (2004),<ref>Edelstein, David (September 23, 2004). [http://slate.msn.com/id/2107112 «The Importance of Being Undead: A Zombie Comedy of Manners»] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080718194418/http://slate.msn.com/id/2107112 |date=2008-07-18 }}. ''Slate Magazine''. Retrieved April 9, 2007.</ref> самопрогласена романтична зомби-комедија или RomZomCom,<ref>{{cite news |first=Kerry L. |last=Smith |title=''Shaun Of The Dead'': The World's First Rom-Zom-Com (Romantic Zombie Comedy)? |url=http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |publisher=[[MTV News]] |date=2004-09-22 |archive-date=2020-06-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200626105939/http://www.mtv.com/news/1491298/shaun-of-the-dead-the-worlds-first-rom-zom-com-romantic-zombie-comedy/ |access-date=2022-03-25 }}</ref> со многу шеги и упатувања на пораните филмови на Ромеро, особено „Зора на живите мртовци“. Други популарни зомби-комедии се: „Танц на мртвите“ на Грег Бишоп (2008) и „[[Зомбиленд]]“ (2009).
Филмовите „Фидо“ на Ендру Кари,<ref>Capt. Xerox (March 16, 2007). [http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 «Critics Love the New Zombie Comedy ''Fido''»] {{Wayback|url=http://www.theendoftheuniverse.ca/node/529 |date=20120207100630 }}. ''The Website @ The End Of The Universe''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „Мртви и појадок“ на Мет Лојтвилер и „Мртов жив“ на [[Питер Џексон]] се исто така зомби-комедии.<ref>Frazer, Bryant. [http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html ''Braindead'' (review)] {{Wayback|url=http://www.deep-focus.com/flicker/braindea.html |date=20131002072412 }}. ''Deep Focus''. Retrieved April 9, 2007.</ref> „[[Зли мртовци 2]]“ на [[Сем Рејми]], иако е подиректен филм на ужасите, содржи некои безгрижни и темни комични елементи, а неговото продолжение, „Зли мртовци 3: Армија на темнината“, е уште покомично. Меѓутоа, серијалот „Зли мртовци“ нема зомбија во традиционален стил.
== Примери ==
* ''[[Реаниматор]]'' (1985)
* ''[[Зомбиленд]]'' (2009)
* ''[[Мртов снег]]'' (2009)
* ''[[Извиднички водич за зомби-апокалипса]]'' (2015)
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Жанрови на ужасот]]
[[Категорија:Филмски жанрови]]
8yuhiky8qfare6sxzwuspmneqa96hzo
Разговор:Зомби-комедија
1
1400906
5608628
2026-08-12T16:31:52Z
Andrew012p
85224
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608628
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Трајко Попов (Ѓавато)
0
1400907
5608640
2026-08-12T18:17:48Z
Pavlemipie
135877
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:bg:Special:Redirect/revision/12589183|Трайко Попов (Гявато)]]“
5608640
wikitext
text/x-wiki
'''Трајко Попов''' е [[Револуција|револуционер]], активист на [[Македонска младинска тајна револуционерна организација|Македонската младинска тајна револуционерна организација]] (ММТРО).
== Биографија ==
Роден е во 1906 или 1908 година во селото [[Ѓавато (Гевгелиско)|Ѓавато]], Гевгелиско. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 30|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref> Неговиот дедо, свештеникот Кочо Попдимитров, бил истакнат егзархиски свештеник и имал два сина – таткото на Трајко, Теохар Попов (1879 – 1925) и неговиот чичко Михаил Попкочев <ref name="ИИ 7">{{Наведено списание|last=Димитровъ|first=Янаки п|author-link=|year=1941|title=Биографически данни за живота, дейностьта и смъртьта на Теохаръ Поповъ и Трайко Теохаровъ Поповъ отъ с. Гявато, Гевгелийска околия|url=http://macedonia.kroraina.com/podporuchik/il_il/illustration_ilinden_year_13_issue_9.pdf|format=|journal=Илюстрация Илиндень|location=София|publisher=Издание на Илинденската Организация|volume=XIII|issue=9 (129|page=7|doi=|id=|access-date=}}</ref> – дејци на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]] . Трајко завршил седмо одделение во штипската гимназија. Додека сè уште бил во шесто одделение, во декември 1925 година, тој се приклучил на MMTRO. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 35–36|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref>
Тој станал раководител на ММТРО во Гевгелија.
Две години, според [[Димитар Ѓузелев]], тој бил најголемиот дистрибутер на нелегална револуционерна литература. Тој никогаш не очајува ниту се плаши, секогаш е подготвен да ја заврши потешката и поопасна работа. Кога започнаа откритијата што доведоа до Скопскиот студентски процес, тој остана неоткриен и се вклучи уште повеќе во работата, среде апсења и тортура. Како исклучително страствен трибун, тој ги плени младите и тие почнаа, надвор од организацијата, но како неа, да ги вплетуваат своите заговори во заедничко востание против Србите. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 35–36|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref>
Во 1927 година, тој бил фатен во возот меѓу [[Велес]] и [[Кавадарци]] со пакет нелегална литература и бил уапсен од српската полиција во Кавадарци заедно со уште шест други другари; на есен, започнал политички судски процес против учениците во српските гимназии. Потоа светскиот и српскиот печат објавија за скопскиот студентски суд и за целото револуционерно движење, а за да не стане очигледно дека дури и најмладата Македонска интелигенција се приклучила на борбата, Србите, и покрај запленетата документација, ги ослободија во декември. Трајко Попов бе исклучен од сите средни училишта. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 37–39|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref>
Додека осудените студенти биле во затвор, Трајко Попов бил во постојан контакт со нив, работејќи според нивните инструкции и, заедно со Блажо Монев и други, ја обновувал организацијата. Тоа дава нов поттик на младинското движење. По ослободувањето на повеќето осуденици во 1930 година, тој продолжил да соработува со нив, но неговата насилна природа го навела на поекстремни дејствија. Организирал терористичка група во [[Гевгелија]] која планирала да разнесе јавни згради. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 39–41, 45|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref> Во Гевгелија во 1931 година, поради неискуство во поставувањето бомба, таа експлодирала во рацете на Михаил Гашев, кој починал, и Илија Ив. Димов, кој бил ранет, бил лекуван во Скопската болница, а потоа брутално убиен <ref name="ИИ 7">{{Наведено списание|last=Димитровъ|first=Янаки п|author-link=|year=1941|title=Биографически данни за живота, дейностьта и смъртьта на Теохаръ Поповъ и Трайко Теохаровъ Поповъ отъ с. Гявато, Гевгелийска околия|url=http://macedonia.kroraina.com/podporuchik/il_il/illustration_ilinden_year_13_issue_9.pdf|format=|journal=Илюстрация Илиндень|location=София|publisher=Издание на Илинденската Организация|volume=XIII|issue=9 (129|page=7|doi=|id=|access-date=}}</ref> (според Д. Ѓузелев, бил отруен во болница, но пред тоа бил мачен и предаден на други заговорници <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 40–41, 45|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref> ). Трајко Попов и неговиот татко Теохар биле уапсени од властите и затворени во Гевгелија. Во декември 1931 година <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 41|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref> за време на еден исцениран обид за бегство, двајцата биле застрелани од Здружението против бугарските бандити, а нивните тела биле запалени во варова печка во [[Кованец]] <ref name="ИИ 7">{{Наведено списание|last=Димитровъ|first=Янаки п|author-link=|year=1941|title=Биографически данни за живота, дейностьта и смъртьта на Теохаръ Поповъ и Трайко Теохаровъ Поповъ отъ с. Гявато, Гевгелийска околия|url=http://macedonia.kroraina.com/podporuchik/il_il/illustration_ilinden_year_13_issue_9.pdf|format=|journal=Илюстрация Илиндень|location=София|publisher=Издание на Илинденската Организация|volume=XIII|issue=9 (129|page=7|doi=|id=|access-date=}}</ref> (според Пелтеков, тие биле убиени на 9 октомври 1931 година).
Споменикот на Трајко и Теохар Попови во с. Ѓавато.
"Трајко и Теохар Попови: Син и Татко. По долго зверско измачуване од српската полиција без суд и пресуда живи изгорени во варница на с. Кованец на 18-XII-1931 г. загинаа за слобода на Македонија"
[[Податотека:Споменик во с. Ѓавато.jpg|мини|623x623пкс]]
== Бележки ==
<references />
[[Категорија:Македонија под српска власт]]
[[Категорија:Починати во Гевгелија]]
[[Категорија:Македонски револуционери]]
[[Категорија:Дејци на ММТРО]]
[[Категорија:Починати во 1931 година]]
[[Категорија:Родени во 1908 година]]
khtpyz6mjwnyrruimeshaoyj78wahl8
5608641
5608640
2026-08-12T18:27:19Z
Pavlemipie
135877
5608641
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Трајко Попов.jpg|мини|348x348пкс]]
'''Трајко Попов''' е [[Револуција|револуционер]], активист на [[Македонска младинска тајна револуционерна организација|Македонската младинска тајна револуционерна организација]] (ММТРО).
== Биографија ==
Роден е во 1906 или 1908 година во селото [[Ѓавато (Гевгелиско)|Ѓавато]], Гевгелиско. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 30|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref> Неговиот дедо, свештеникот Кочо Попдимитров, бил истакнат егзархиски свештеник и имал два сина – таткото на Трајко, Теохар Попов (1879 – 1925) и неговиот чичко Михаил Попкочев <ref name="ИИ 7">{{Наведено списание|last=Димитровъ|first=Янаки п|author-link=|year=1941|title=Биографически данни за живота, дейностьта и смъртьта на Теохаръ Поповъ и Трайко Теохаровъ Поповъ отъ с. Гявато, Гевгелийска околия|url=http://macedonia.kroraina.com/podporuchik/il_il/illustration_ilinden_year_13_issue_9.pdf|format=|journal=Илюстрация Илиндень|location=София|publisher=Издание на Илинденската Организация|volume=XIII|issue=9 (129|page=7|doi=|id=|access-date=}}</ref> – дејци на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]] . Трајко завршил седмо одделение во штипската гимназија. Додека сè уште бил во шесто одделение, во декември 1925 година, тој се приклучил на MMTRO. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 35–36|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref>
Тој станал раководител на ММТРО во Гевгелија.
Две години, според [[Димитар Ѓузелев]], тој бил најголемиот дистрибутер на нелегална револуционерна литература. Тој никогаш не очајува ниту се плаши, секогаш е подготвен да ја заврши потешката и поопасна работа. Кога започнаа откритијата што доведоа до Скопскиот студентски процес, тој остана неоткриен и се вклучи уште повеќе во работата, среде апсења и тортура. Како исклучително страствен трибун, тој ги плени младите и тие почнаа, надвор од организацијата, но како неа, да ги вплетуваат своите заговори во заедничко востание против Србите. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 35–36|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref>[[Податотека:Споменик во с. Ѓавато.jpg|мини|623x623пкс|Споменикот на Трајко и Теохар Попови во с. Ѓавато."Трајко и Теохар Попови: Син и Татко. По долго зверско измачуване од српската полиција без суд и пресуда живи изгорени во варница на с. Кованец на 18-XII-1931 г. загинаа за слобода на Македонија"]]
Во 1927 година, тој бил фатен во возот меѓу [[Велес]] и [[Кавадарци]] со пакет нелегална литература и бил уапсен од српската полиција во Кавадарци заедно со уште шест други другари; на есен, започнал политички судски процес против учениците во српските гимназии. Потоа светскиот и српскиот печат објавија за скопскиот студентски суд и за целото револуционерно движење, а за да не стане очигледно дека дури и најмладата Македонска интелигенција се приклучила на борбата, Србите, и покрај запленетата документација, ги ослободија во декември. Трајко Попов бе исклучен од сите средни училишта. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 37–39|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref>
Додека осудените студенти биле во затвор, Трајко Попов бил во постојан контакт со нив, работејќи според нивните инструкции и, заедно со Блажо Монев и други, ја обновувал организацијата. Тоа дава нов поттик на младинското движење. По ослободувањето на повеќето осуденици во 1930 година, тој продолжил да соработува со нив, но неговата насилна природа го навела на поекстремни дејствија. Организирал терористичка група во [[Гевгелија]] која планирала да разнесе јавни згради. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 39–41, 45|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref> Во Гевгелија во 1931 година, поради неискуство во поставувањето бомба, таа експлодирала во рацете на Михаил Гашев, кој починал, и Илија Ив. Димов, кој бил ранет, бил лекуван во Скопската болница, а потоа брутално убиен <ref name="ИИ 7">{{Наведено списание|last=Димитровъ|first=Янаки п|author-link=|year=1941|title=Биографически данни за живота, дейностьта и смъртьта на Теохаръ Поповъ и Трайко Теохаровъ Поповъ отъ с. Гявато, Гевгелийска околия|url=http://macedonia.kroraina.com/podporuchik/il_il/illustration_ilinden_year_13_issue_9.pdf|format=|journal=Илюстрация Илиндень|location=София|publisher=Издание на Илинденската Организация|volume=XIII|issue=9 (129|page=7|doi=|id=|access-date=}}</ref> (според Д. Ѓузелев, бил отруен во болница, но пред тоа бил мачен и предаден на други заговорници <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 40–41, 45|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref> ). Трајко Попов и неговиот татко Теохар биле уапсени од властите и затворени во Гевгелија. Во декември 1931 година <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://macedonia.kroraina.com/dg2/index.htm#2|title=Жертвитѣ на Скопския студентски процесъ. Скопие, Печатница Крайничанецъ A. Д., 1942, 41|last=Гюзелевъ|first=Димитъръ|work=macedonia.kroraina.com|pages=}}</ref> за време на еден исцениран обид за бегство, двајцата биле застрелани од Здружението против бугарските бандити, а нивните тела биле запалени во варова печка во [[Кованец]] <ref name="ИИ 7">{{Наведено списание|last=Димитровъ|first=Янаки п|author-link=|year=1941|title=Биографически данни за живота, дейностьта и смъртьта на Теохаръ Поповъ и Трайко Теохаровъ Поповъ отъ с. Гявато, Гевгелийска околия|url=http://macedonia.kroraina.com/podporuchik/il_il/illustration_ilinden_year_13_issue_9.pdf|format=|journal=Илюстрация Илиндень|location=София|publisher=Издание на Илинденската Организация|volume=XIII|issue=9 (129|page=7|doi=|id=|access-date=}}</ref> (според Пелтеков, тие биле убиени на 9 октомври 1931 година).
== Бележки ==
<references />
[[Категорија:Македонија под српска власт]]
[[Категорија:Починати во Гевгелија]]
[[Категорија:Македонски револуционери]]
[[Категорија:Дејци на ММТРО]]
[[Категорија:Починати во 1931 година]]
[[Категорија:Родени во 1908 година]]
c6f4ql65u54sh04sckx5lm6v6h8oisn
Златна недела (Кина)
0
1400908
5608652
2026-08-12T19:06:39Z
P.Nedelkovski
47736
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1347398936|Golden Week (China)]]“
5608652
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:十一黄金周的亚龙湾.jpg|алт=Photograph of a beach with lots of people on the sand and several in the water. There’s a jet ski in the water in the foreground.|десно|мини| Прометниот залив Јалонг во Сања за време на Златната недела во 2013 година]]
'''Златна недела''' ({{zh|s=黄金周|t=黃金週}}), во [[Народна Република Кина]] - името на три одделни национални празници од по 7 или 8 дена кои биле воведени во 2000 година:<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.cctv.com/china/20061016/100264.shtml|last=Liu Zhijie|date=October 16, 2006|work=CCTV.com|language=zh|script-title=zh:从数字之外看黄金周的去与留|trans-title=Keeping or Ridding of It -- Looking at Golden Weeks beyond the Numbers|accessdate=December 16, 2006}}</ref>
* [[Кинеска Нова година|Пролетниот фестивал]], Златната недела околу кинеската Нова година, започнува во јануари или февруари.
* „Златната недела на Први мај“ започнува на 1 мај и била повторно воведена во 2019 година по прекинот во 2007 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gov.cn/zhengce/content/2019-03/22/content_5375877.htm|title=国务院办公厅关于调整2019年劳动节假期安排的通知|work=www.gov.cn|accessdate=2019-03-22}}</ref>
* „Златна недела на Националниот ден “ започнува околу 1 октомври. Ако Средноесенскиот празник е близу до Националниот ден, Златната недела може да трае 8 дена.
Се даваат три или четири (доколку Средноесенскиот празник е близу до Националниот ден) дена платен одмор, а соседните викенди се презакажуваат така што работниците секогаш имаат седум или осум поврзани слободни дена. Овие национални празници првпат биле воведени од владата за Националниот ден на Кина во 1999 година и првенствено се наменети да помогнат во проширувањето на домашниот [[Туризам|туристички]] пазар и да го подобрат националниот [[животен стандард]], како и да им овозможат на луѓето да прават семејни посети на долги релации. Златните недели се периоди на значително зголемена туристичка активност.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.travelchinaguide.com/intro/festival/national.htm|title=China National Day, 2021: Golden Week Holiday, Oct 1st to 7th|work=www.travelchinaguide.com|accessdate=2021-10-01}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.abc.net.au/news/2020-10-01/hundreds-of-millions-in-china-travelling-this-week-coronavirus/12712944|title=Coronavirus isn't going anywhere — the same can't be said for China's travel lovers|last=Feng|first=Kai|date=2020-09-30|work=ABC News|access-date=2021-10-01|language=en-AU}}</ref>
== Статистика за Златната недела на Националниот ден ==
{| class="wikitable"
!Година
! Патници (проценето)
|-
| 1999 година
| 28 милиони <ref>{{Наведени вести|url=http://www.canada.com/topics/news/world/story.html?id=99936605-ef45-4f62-9f73-44b466697bd3&k=80756|title=120 million Chinese celebrate Golden Week|last=McCabe|first=Ailene|date=October 1, 2007|work=Canada.com|access-date=October 17, 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071015173617/http://canada.com/topics/news/world/story.html?id=99936605-ef45-4f62-9f73-44b466697bd3&k=80756|archive-date=October 15, 2007|publisher=Postmedia Network|agency=CanWest News Service}}</ref>
|-
| 2007 година
| 120 милиони
|-
| 2014 година
| 475 милиони <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ctaweb.org/html/2016-9/2016-9-30-16-55-97444.html|title=5.89亿人外出度假 近600万人出境游 ——中国旅游研究院、携程旅行网联合发布《2016"十一"旅游趋势报告与人气排行榜》_中国旅游研究院|work=www.ctaweb.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20161004082629/http://www.ctaweb.org/html/2016-9/2016-9-30-16-55-97444.html|archive-date=October 4, 2016|accessdate=2016-10-05}}</ref>
|-
| 2015 година
| 526 милиони
|-
| 2016 година
| 589 милиони
|-
| 2017 година
| 705 милиони
|-
| 2020 година
| 637 милиони <ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cnbc.com/2020/10/09/china-attractions-630-million-people-travel-during-golden-week.html|title=More than 600 million people traveled in China during 'Golden Week'|last=Pitrelli|first=Monica Buchanan|date=2020-10-09|work=CNBC|language=en|accessdate=2021-10-01}}</ref>
|}
== Промени и еволуција ==
Во 2004 година, имало расправи за скратување на времетраењето на Златната недела поради нарушувањето на редовната економија.
Во 2006 година, делегатите на Кинеската народна политичка консултативна конференција изнеле предлози за укинување и на Националниот ден и на Златните недели за Први мај, тврдејќи дека празниците не постигнале значајни резултати во промовирањето на внатрешната потрошувачка, што било првичната намера за овие долги празнични недели.<ref>{{Наведени вести|url=http://news.cctv.com/china/20061206/100282.shtml|last=Liu Wei|date=December 6, 2006|work=CCTV.com|access-date=December 12, 2006|agency=Beijing Times|language=zh|script-title=zh:政协委员建议取消黄金周 提交报告供旅游局参考|trans-title=Delegates to CPPCC Proposing to Cancel Golden Weeks}}</ref> Напротив, рекле делегатите, овие Златни недели го нарушија редовниот 5-дневен неделен распоред на луѓето и сè повеќе ја попречуваат трговијата и меѓународната трговија, бидејќи многу клучни владини агенции, особено оние поврзани со царина, наплата на даноци/тарифи и правни работи, се затворени седум дена. Наместо тоа, тие предложиле овие слободни денови да се распоредат на други традиционални празници кои не се признати како државни празници, вклучувајќи го Средноесенскиот празник, Празникот на змејските чамци и Празникот Чјинминг . Златните недели биле одржани како неделни празници до 2007 година.
На 16 декември 2007 година, официјалната кинеска [[новинска агенција Шјинхуа]] објави дека кинеското население ќе има уште три национални празници и ќе изгуби само една од своите златни недели, празникот Први мај, според календарската реформа што ја одобрила владата. Самиот Први мај станал еднодневен празник. Три традиционални празници - Средноесенскиот празник, Празникот на змејските чамци и Празникот Чјингминг - биле додадени на списокот на државни празници. [[Кинеска Нова година|Кинеската Нова година]] и Националниот ден би останале тридневни празници, иако во Кинеската Нова година ''де факто'' се додаваат дополнителни празнични денови со прилагодување на деновите за викенд пред и по тридневниот празник, што резултира со цела недела државен празник.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.travelchinaguide.com/essential/holidays/chinese-new-year.htm#:~:text=Chinese%20New%20Year%2C%20also%20known,the%20Lunar%20New%20Year's%20Eve.|title=Chinese New Year – China's Grandest Festival & Longest Public Holiday|work=TravelChinaGuide}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.cctv.com/china/20061016/100264.shtml|title=从数字之外看黄金周的去与留 (Seeing Golden Week from Beyond the Numbers)|last=Zhu Yafei|date=October 16, 2006|work=news.cctv.com|accessdate=2020-06-07|quote=黄金周的7天连续假期是通过对法定三天假日前、后的周末休息日进行调整而形成的。(The 7 seven-consecutive day Golden Week is formed by adjusting the weekend days before and after the 3 day holiday).}}</ref> Според Шјинхуа, со оваа ревизија на календарот, кинеската влада имала за цел да ги врати обичаите поврзани со традиционалните празници и да ја избалансира туристичката побарувачка за време на празничните недели. Во пракса, новиот календар, кој стапил на сила на 1 јануари 2008 година, ги зголемил националните празници од 10 на 11 дена. Портпаролот на Националната комисија за развој и реформи изјавил дека новиот план ќе ги ратификува кинеските традиции, подобро ќе ги распредели празниците и ќе ја спречи „пренатрупаноста“ на „златните недели“ кога повеќе луѓе патуваат за време на новите празници и за време на периодите на платени празници.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.newslite.sg/content/massive-traffic-jam-beijings-50-lane-expressway-golden-week-holiday-ends|title=Massive traffic jam on Beijing's 50-lane expressway as Golden Week holiday ends, AsiaOne NewsLite|date=October 8, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151010012338/http://www.newslite.sg/content/massive-traffic-jam-beijings-50-lane-expressway-golden-week-holiday-ends|archive-date=October 10, 2015}}</ref>
Во 2020 година, кинеската влада објавила дека повеќе од 637 милиони луѓе патувале во Кина, создавајќи околу 466 милијарди јуани (68,6 милијарди долари) приходи од туризам, за време на годишната „Златна недела“ на нивната земја, и покрај тоа што било во средината на пандемијата COVID-19.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cnbc.com/2020/10/09/china-attractions-630-million-people-travel-during-golden-week.html|title=More than 600 million people traveled in China during 'Golden Week'|last=Pitrelli|first=Monica Buchanan|date=2020-10-09|work=CNBC|language=en|accessdate=2021-10-01}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFPitrelli2020">Pitrelli, Monica Buchanan (October 9, 2020). [https://www.cnbc.com/2020/10/09/china-attractions-630-million-people-travel-during-golden-week.html "More than 600 million people traveled in China during 'Golden Week'"]. ''CNBC''<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">October 1,</span> 2021</span>.</cite></ref>
== Наводи ==
* {{Наведени вести|url=http://www.chinadaily.com.cn/english/doc/2004-10/21/content_384184.htm|title="Golden Week" holidays loses favour: survey|date=21 October 2004|work=China Daily|agency=Xinhua}}
* {{Наведени вести|url=http://news.xinhuanet.com/english/2007-12/30/content_7340468.htm|title=Xinhua top 10 domestic news events in 2007|last=Sun Yunlong|date=30 December 2007|work=China View|archive-url=https://web.archive.org/web/20110809123620/http://news.xinhuanet.com/english/2007-12/30/content_7340468.htm|archive-date=9 August 2011|agency=Xinhua}}
== Надворешни врски ==
[[Категорија:Седмици]]
[[Категорија:Државни празници во Кина]]
[[Категорија:Статии со текст на традиционален кинески]]
[[Категорија:Статии со текст на упростен кинески]]
l7i4cp24nypujk2a6gdrou4m5ns0ltd
5608653
5608652
2026-08-12T19:08:27Z
P.Nedelkovski
47736
поправки
5608653
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:十一黄金周的亚龙湾.jpg|алт=Photograph of a beach with lots of people on the sand and several in the water. There’s a jet ski in the water in the foreground.|десно|мини| Прометниот залив Јалонг во Сања за време на Златната недела во 2013 година]]
'''Златна недела''' ({{zh|s=黄金周|t=黃金週}}), во [[Народна Република Кина]] — името на три одделни национални празници од по 7 или 8 дена кои биле воведени во 2000 година:<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.cctv.com/china/20061016/100264.shtml|last=Liu Zhijie|date=October 16, 2006|work=CCTV.com|language=zh|script-title=zh:从数字之外看黄金周的去与留|trans-title=Keeping or Ridding of It -- Looking at Golden Weeks beyond the Numbers|accessdate=December 16, 2006}}</ref>
* [[Кинеска Нова година|Пролетниот фестивал]], Златната недела околу кинеската Нова година, започнува во јануари или февруари.
* „Златната недела на Први мај“ започнува на 1 мај и била повторно воведена во 2019 година по прекинот во 2007 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gov.cn/zhengce/content/2019-03/22/content_5375877.htm|title=国务院办公厅关于调整2019年劳动节假期安排的通知|work=www.gov.cn|accessdate=2019-03-22}}</ref>
* „Златна недела на Националниот ден “ започнува околу 1 октомври. Ако Средноесенскиот празник е близу до Националниот ден, Златната недела може да трае 8 дена.
Се даваат три или четири (доколку Средноесенскиот празник е близу до Националниот ден) дена платен одмор, а соседните викенди се презакажуваат така што работниците секогаш имаат седум или осум поврзани слободни дена. Овие национални празници првпат биле воведени од владата за Националниот ден на Кина во 1999 година и првенствено се наменети да помогнат во проширувањето на домашниот [[Туризам|туристички]] пазар и да го подобрат националниот [[животен стандард]], како и да им овозможат на луѓето да прават семејни посети на долги релации. Златните недели се периоди на значително зголемена туристичка активност.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.travelchinaguide.com/intro/festival/national.htm|title=China National Day, 2021: Golden Week Holiday, Oct 1st to 7th|work=www.travelchinaguide.com|accessdate=2021-10-01}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.abc.net.au/news/2020-10-01/hundreds-of-millions-in-china-travelling-this-week-coronavirus/12712944|title=Coronavirus isn't going anywhere — the same can't be said for China's travel lovers|last=Feng|first=Kai|date=2020-09-30|work=ABC News|access-date=2021-10-01|language=en-AU}}</ref>
== Статистика за Златната недела на Националниот ден ==
{| class="wikitable"
!Година
! Патници (проценето)
|-
| 1999 година
| 28 милиони <ref>{{Наведени вести|url=http://www.canada.com/topics/news/world/story.html?id=99936605-ef45-4f62-9f73-44b466697bd3&k=80756|title=120 million Chinese celebrate Golden Week|last=McCabe|first=Ailene|date=October 1, 2007|work=Canada.com|access-date=October 17, 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071015173617/http://canada.com/topics/news/world/story.html?id=99936605-ef45-4f62-9f73-44b466697bd3&k=80756|archive-date=October 15, 2007|publisher=Postmedia Network|agency=CanWest News Service}}</ref>
|-
| 2007 година
| 120 милиони
|-
| 2014 година
| 475 милиони <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ctaweb.org/html/2016-9/2016-9-30-16-55-97444.html|title=5.89亿人外出度假 近600万人出境游 ——中国旅游研究院、携程旅行网联合发布《2016"十一"旅游趋势报告与人气排行榜》_中国旅游研究院|work=www.ctaweb.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20161004082629/http://www.ctaweb.org/html/2016-9/2016-9-30-16-55-97444.html|archive-date=October 4, 2016|accessdate=2016-10-05}}</ref>
|-
| 2015 година
| 526 милиони
|-
| 2016 година
| 589 милиони
|-
| 2017 година
| 705 милиони
|-
| 2020 година
| 637 милиони <ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cnbc.com/2020/10/09/china-attractions-630-million-people-travel-during-golden-week.html|title=More than 600 million people traveled in China during 'Golden Week'|last=Pitrelli|first=Monica Buchanan|date=2020-10-09|work=CNBC|language=en|accessdate=2021-10-01}}</ref>
|}
== Промени и еволуција ==
Во 2004 година, имало расправи за скратување на времетраењето на Златната недела поради нарушувањето на редовната економија.
Во 2006 година, делегатите на Кинеската народна политичка консултативна конференција изнеле предлози за укинување и на Националниот ден и на Златните недели за Први мај, тврдејќи дека празниците не постигнале значајни резултати во промовирањето на внатрешната потрошувачка, што било првичната намера за овие долги празнични недели.<ref>{{Наведени вести|url=http://news.cctv.com/china/20061206/100282.shtml|last=Liu Wei|date=December 6, 2006|work=CCTV.com|access-date=December 12, 2006|agency=Beijing Times|language=zh|script-title=zh:政协委员建议取消黄金周 提交报告供旅游局参考|trans-title=Delegates to CPPCC Proposing to Cancel Golden Weeks}}</ref> Напротив, рекле делегатите, овие Златни недели го нарушија редовниот 5-дневен неделен распоред на луѓето и сè повеќе ја попречуваат трговијата и меѓународната трговија, бидејќи многу клучни владини агенции, особено оние поврзани со царина, наплата на даноци/тарифи и правни работи, се затворени седум дена. Наместо тоа, тие предложиле овие слободни денови да се распоредат на други традиционални празници кои не се признати како државни празници, вклучувајќи го Средноесенскиот празник, Празникот на змејските чамци и Празникот Чјинминг . Златните недели биле одржани како неделни празници до 2007 година.
На 16 декември 2007 година, официјалната кинеска [[новинска агенција Шјинхуа]] објави дека кинеското население ќе има уште три национални празници и ќе изгуби само една од своите златни недели, празникот Први мај, според календарската реформа што ја одобрила владата. Самиот Први мај станал еднодневен празник. Три традиционални празници - Средноесенскиот празник, Празникот на змејските чамци и Празникот Чјингминг - биле додадени на списокот на државни празници. [[Кинеска Нова година|Кинеската Нова година]] и Националниот ден би останале тридневни празници, иако во Кинеската Нова година ''де факто'' се додаваат дополнителни празнични денови со прилагодување на деновите за викенд пред и по тридневниот празник, што резултира со цела недела државен празник.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.travelchinaguide.com/essential/holidays/chinese-new-year.htm#:~:text=Chinese%20New%20Year%2C%20also%20known,the%20Lunar%20New%20Year's%20Eve.|title=Chinese New Year – China's Grandest Festival & Longest Public Holiday|work=TravelChinaGuide}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.cctv.com/china/20061016/100264.shtml|title=从数字之外看黄金周的去与留 (Seeing Golden Week from Beyond the Numbers)|last=Zhu Yafei|date=October 16, 2006|work=news.cctv.com|accessdate=2020-06-07|quote=黄金周的7天连续假期是通过对法定三天假日前、后的周末休息日进行调整而形成的。(The 7 seven-consecutive day Golden Week is formed by adjusting the weekend days before and after the 3 day holiday).}}</ref> Според Шјинхуа, со оваа ревизија на календарот, кинеската влада имала за цел да ги врати обичаите поврзани со традиционалните празници и да ја избалансира туристичката побарувачка за време на празничните недели. Во пракса, новиот календар, кој стапил на сила на 1 јануари 2008 година, ги зголемил националните празници од 10 на 11 дена. Портпаролот на Националната комисија за развој и реформи изјавил дека новиот план ќе ги ратификува кинеските традиции, подобро ќе ги распредели празниците и ќе ја спречи „пренатрупаноста“ на „златните недели“ кога повеќе луѓе патуваат за време на новите празници и за време на периодите на платени празници.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.newslite.sg/content/massive-traffic-jam-beijings-50-lane-expressway-golden-week-holiday-ends|title=Massive traffic jam on Beijing's 50-lane expressway as Golden Week holiday ends, AsiaOne NewsLite|date=October 8, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151010012338/http://www.newslite.sg/content/massive-traffic-jam-beijings-50-lane-expressway-golden-week-holiday-ends|archive-date=October 10, 2015}}</ref>
Во 2020 година, кинеската влада објавила дека повеќе од 637 милиони луѓе патувале во Кина, создавајќи околу 466 милијарди јуани (68,6 милијарди долари) приходи од туризам, за време на годишната „Златна недела“ на нивната земја, и покрај тоа што било во средината на пандемијата COVID-19.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cnbc.com/2020/10/09/china-attractions-630-million-people-travel-during-golden-week.html|title=More than 600 million people traveled in China during 'Golden Week'|last=Pitrelli|first=Monica Buchanan|date=2020-10-09|work=CNBC|language=en|accessdate=2021-10-01}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFPitrelli2020">Pitrelli, Monica Buchanan (October 9, 2020). [https://www.cnbc.com/2020/10/09/china-attractions-630-million-people-travel-during-golden-week.html "More than 600 million people traveled in China during 'Golden Week'"]. ''CNBC''<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">October 1,</span> 2021</span>.</cite></ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
* {{Наведени вести|url=http://www.chinadaily.com.cn/english/doc/2004-10/21/content_384184.htm|title="Golden Week" holidays loses favour: survey|date=21 October 2004|work=China Daily|agency=Xinhua}}
* {{Наведени вести|url=http://news.xinhuanet.com/english/2007-12/30/content_7340468.htm|title=Xinhua top 10 domestic news events in 2007|last=Sun Yunlong|date=30 December 2007|work=China View|archive-url=https://web.archive.org/web/20110809123620/http://news.xinhuanet.com/english/2007-12/30/content_7340468.htm|archive-date=9 August 2011|agency=Xinhua}}
[[Категорија:Седмици]]
[[Категорија:Државни празници во Кина]]
[[Категорија:Статии со текст на традиционален кинески]]
[[Категорија:Статии со текст на упростен кинески]]
9zsl3526g9pboamxl1qmg8z9nt4ooxs
Разговор:Златна недела (Кина)
1
1400909
5608654
2026-08-12T19:08:40Z
P.Nedelkovski
47736
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608654
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Дајана Риг
0
1400910
5608683
2026-08-12T21:55:17Z
Velkovski.b
101490
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1366677647|Diana Rigg]]“
5608683
wikitext
text/x-wiki
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''„Одмаздниците'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ Тајната служба на нејзиното височество“'' (1969); Олена Тајрел во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот „Болницата“'' и за наградата Лорел за ''филмот „Бирото за атентати“'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''„Ребека“'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела ''„Мајчинска љубов“'', а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''„Сон на летната ноќ“'' (1968); Лејди Холидеј во ''„Големиот мапетски хит“'' (1981); и Арлена Маршал во ''„Зло под сонцето'' “ (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''„Ти, јас и апокалипсата“'' (2015), ''„Детектори'' “ (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во ''„Сите суштества големи и мали'' “ (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. <sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">[ ''[[Википедија:Се бара извор|<span title="This claim needs references to reliable sources. (October 2024)">потребен цитат</span>]]'' ]</sup> Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''„Дијана“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се ''„Бирото за атентати'' “ (1969), ''„Јулиј Цезар“'' (1970), ''„Болницата“'' (1971), ''„Театар на крвта“'' (1973), „ ''Во оваа куќа од Бред“'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''„Мала ноќна музика“'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во ''„Маркизата'' “ (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''„Хеда Габлер“'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на „ ''Злото под сонцето'' “ од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала главна споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот Филип Савил, привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со Менахем Гефен, израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката Рејчел Стирлинг (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург Пади Чајефски, што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со Патрик Мекни во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни видеа со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
igso88die7eonqviglx1pn7fpukzvsh
5608691
5608683
2026-08-12T22:07:26Z
Velkovski.b
101490
5608691
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''„Одмаздниците'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ Тајната служба на нејзиното височество“'' (1969); Олена Тајрел во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот „Болницата“'' и за наградата Лорел за ''филмот „Бирото за атентати“'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''„Ребека“'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела ''„Мајчинска љубов“'', а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''„Сон на летната ноќ“'' (1968); Лејди Холидеј во ''„Големиот мапетски хит“'' (1981); и Арлена Маршал во ''„Зло под сонцето'' “ (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''„Ти, јас и апокалипсата“'' (2015), ''„Детектори'' “ (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во ''„Сите суштества големи и мали'' “ (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. <sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">[ ''[[Википедија:Се бара извор|<span title="This claim needs references to reliable sources. (October 2024)">потребен цитат</span>]]'' ]</sup> Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''„Дијана“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се ''„Бирото за атентати'' “ (1969), ''„Јулиј Цезар“'' (1970), ''„Болницата“'' (1971), ''„Театар на крвта“'' (1973), „ ''Во оваа куќа од Бред“'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''„Мала ноќна музика“'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во ''„Маркизата'' “ (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''„Хеда Габлер“'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на „ ''Злото под сонцето'' “ од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала главна споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот Филип Савил, привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со Менахем Гефен, израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката Рејчел Стирлинг (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург Пади Чајефски, што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со Патрик Мекни во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни видеа со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
iowryid2b48duxe60rv7ti1h1eik4uy
5608692
5608691
2026-08-12T22:08:47Z
Velkovski.b
101490
/* Ран живот и образование */
5608692
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''„Одмаздниците'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ Тајната служба на нејзиното височество“'' (1969); Олена Тајрел во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот „Болницата“'' и за наградата Лорел за ''филмот „Бирото за атентати“'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''„Ребека“'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела ''„Мајчинска љубов“'', а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''„Сон на летната ноќ“'' (1968); Лејди Холидеј во ''„Големиот мапетски хит“'' (1981); и Арлена Маршал во ''„Зло под сонцето'' “ (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''„Ти, јас и апокалипсата“'' (2015), ''„Детектори'' “ (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во ''„Сите суштества големи и мали'' “ (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''„Дијана“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се ''„Бирото за атентати'' “ (1969), ''„Јулиј Цезар“'' (1970), ''„Болницата“'' (1971), ''„Театар на крвта“'' (1973), „ ''Во оваа куќа од Бред“'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''„Мала ноќна музика“'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во ''„Маркизата'' “ (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''„Хеда Габлер“'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на „ ''Злото под сонцето'' “ од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала главна споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот Филип Савил, привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со Менахем Гефен, израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката Рејчел Стирлинг (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург Пади Чајефски, што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со Патрик Мекни во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни видеа со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
btk3r1aqyqocbyilrliah0sv9svez0q
5608694
5608692
2026-08-12T22:17:59Z
Velkovski.b
101490
5608694
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''„Сон на летната ноќ“'' (1968); Лејди Холидеј во ''„Големиот мапетски хит“'' (1981); и Арлена Маршал во ''„Зло под сонцето'' “ (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''„Ти, јас и апокалипсата“'' (2015), ''„Детектори'' “ (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''„Дијана“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се ''„Бирото за атентати'' “ (1969), ''„Јулиј Цезар“'' (1970), ''„Болницата“'' (1971), ''„Театар на крвта“'' (1973), „ ''Во оваа куќа од Бред“'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''„Мала ноќна музика“'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во ''„Маркизата'' “ (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''„Хеда Габлер“'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на „ ''Злото под сонцето'' “ од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала главна споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот Филип Савил, привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со Менахем Гефен, израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката Рејчел Стирлинг (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург Пади Чајефски, што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со Патрик Мекни во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни видеа со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
sqt62deszoyrf4pz62oa0au1uvnmqed
5608695
5608694
2026-08-12T22:20:10Z
Velkovski.b
101490
5608695
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''[[„Сон на летната ноќ“]]'' (1968); Лејди Холидеј во ''[[„Големиот мапетски хит“]]'' (1981); и Арлена Маршал во [[„Зло под сонцето “|''„Зло под сонцето'' “]] (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''[[„Ти, јас и апокалипсата“]]'' (2015), [[„Детектори “|''„Детектори'' “]] (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''„Дијана“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се ''„Бирото за атентати'' “ (1969), ''„Јулиј Цезар“'' (1970), ''„Болницата“'' (1971), ''„Театар на крвта“'' (1973), „ ''Во оваа куќа од Бред“'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''„Мала ноќна музика“'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во ''„Маркизата'' “ (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''„Хеда Габлер“'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на „ ''Злото под сонцето'' “ од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала главна споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот Филип Савил, привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со Менахем Гефен, израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката Рејчел Стирлинг (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург Пади Чајефски, што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со Патрик Мекни во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни видеа со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
4t5rd4fr6m5nlm0swa2yln5e7nzfuan
5608696
5608695
2026-08-12T22:25:48Z
Velkovski.b
101490
5608696
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''[[„Сон на летната ноќ“]]'' (1968); Лејди Холидеј во ''[[„Големиот мапетски хит“]]'' (1981); и Арлена Маршал во [[„Зло под сонцето “|''„Зло под сонцето'' “]] (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''[[„Ти, јас и апокалипсата“]]'' (2015), [[„Детектори “|''„Детектори'' “]] (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''„Дијана“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се ''„Бирото за атентати'' “ (1969), ''„Јулиј Цезар“'' (1970), ''„Болницата“'' (1971), ''„Театар на крвта“'' (1973), „ ''Во оваа куќа од Бред“'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''„Мала ноќна музика“'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во ''„Маркизата'' “ (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''„Хеда Габлер“'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на „ ''Злото под сонцето'' “ од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала главна споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот [[Филип Савил]], привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со [[Менахем Гефен]], израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката [[Рејчел Стирлинг]] (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург [[Пади Чајефски]], што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со [[Патрик Мекни]] во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни видеа со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
91nwr1hs839d8bzsz4fneriziu42pvv
5608697
5608696
2026-08-12T22:27:48Z
Velkovski.b
101490
5608697
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''[[„Сон на летната ноќ“]]'' (1968); Лејди Холидеј во ''[[„Големиот мапетски хит“]]'' (1981); и Арлена Маршал во [[„Зло под сонцето “|''„Зло под сонцето'' “]] (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''[[„Ти, јас и апокалипсата“]]'' (2015), [[„Детектори “|''„Детектори'' “]] (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''„Дијана“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се ''„Бирото за атентати'' “ (1969), ''„Јулиј Цезар“'' (1970), ''„Болницата“'' (1971), ''„Театар на крвта“'' (1973), „ ''Во оваа куќа од Бред“'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''„Мала ноќна музика“'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во ''„Маркизата'' “ (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''„Хеда Габлер“'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на „ ''Злото под сонцето'' “ од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала главна споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот [[Филип Савил]], привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со [[Менахем Гефен]], израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката [[Рејчел Стирлинг]] (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург [[Пади Чајефски]], што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со [[Патрик Мекни]] во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни видеа со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
[[Категорија:Англиски глумици]]
d060nbjqunwp3pd2w1juyxt3i8u7i0j
5608699
5608697
2026-08-12T22:33:35Z
Velkovski.b
101490
5608699
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''[[„Сон на летната ноќ“]]'' (1968); Лејди Холидеј во ''[[„Големиот мапетски хит“]]'' (1981); и Арлена Маршал во [[„Зло под сонцето “|''„Зло под сонцето'' “]] (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''[[„Ти, јас и апокалипсата“]]'' (2015), [[„Детектори “|''„Детектори'' “]] (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''[[„Дијана“]]'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се [[„Бирото за атентати “|''„Бирото за атентати'' “]] (1969), ''[[„Јулиј Цезар“]]'' (1970), ''[[„Болницата“]]'' (1971), ''„[[Театар на крвта“]]'' (1973), „ ''[[Во оваа куќа од Бред“]]'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''[[„Мала ноќна музика“]]'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во [[„Маркизата “|''„Маркизата'' “]] (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''[[„Хеда Габлер“]]'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на [[„ Злото под сонцето “|„ ''Злото под сонцето'' “]] од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала главна споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот [[Филип Савил]], привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со [[Менахем Гефен]], израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката [[Рејчел Стирлинг]] (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург [[Пади Чајефски]], што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со [[Патрик Мекни]] во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни видеа со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
[[Категорија:Англиски глумици]]
h4vuzzc4idel0p105c9tc8iq0rub8b6
5608700
5608699
2026-08-12T22:35:48Z
Velkovski.b
101490
/* Филмска и телевизиска кариера */
5608700
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''[[„Сон на летната ноќ“]]'' (1968); Лејди Холидеј во ''[[„Големиот мапетски хит“]]'' (1981); и Арлена Маршал во [[„Зло под сонцето “|''„Зло под сонцето'' “]] (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''[[„Ти, јас и апокалипсата“]]'' (2015), [[„Детектори “|''„Детектори'' “]] (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''[[„Дијана“]]'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се [[„Бирото за атентати “|''„Бирото за атентати'' “]] (1969), ''[[„Јулиј Цезар“]]'' (1970), ''[[„Болницата“]]'' (1971), ''„[[Театар на крвта“]]'' (1973), „ ''[[Во оваа куќа од Бред“]]'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''[[„Мала ноќна музика“]]'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во [[„Маркизата “|''„Маркизата'' “]] (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''[[„Хеда Габлер“]]'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на [[„ Злото под сонцето “|„ ''Злото под сонцето'' “]] од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот [[Филип Савил]], привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со [[Менахем Гефен]], израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката [[Рејчел Стирлинг]] (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург [[Пади Чајефски]], што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со [[Патрик Мекни]] во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни видеа со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
[[Категорија:Англиски глумици]]
he0l1vhl0cdo7m5bxkz0i9fz6c2hoew
5608701
5608700
2026-08-12T22:37:40Z
Velkovski.b
101490
/* Личен живот */
5608701
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''[[„Сон на летната ноќ“]]'' (1968); Лејди Холидеј во ''[[„Големиот мапетски хит“]]'' (1981); и Арлена Маршал во [[„Зло под сонцето “|''„Зло под сонцето'' “]] (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''[[„Ти, јас и апокалипсата“]]'' (2015), [[„Детектори “|''„Детектори'' “]] (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFHuntman2019">Huntman, Ruth (30 March 2019). [https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- "Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]''. [https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me- Archived] from the original on 13 May 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 May</span> 2019</span>.</cite></ref> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''[[„Дијана“]]'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се [[„Бирото за атентати “|''„Бирото за атентати'' “]] (1969), ''[[„Јулиј Цезар“]]'' (1970), ''[[„Болницата“]]'' (1971), ''„[[Театар на крвта“]]'' (1973), „ ''[[Во оваа куќа од Бред“]]'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''[[„Мала ноќна музика“]]'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во [[„Маркизата “|''„Маркизата'' “]] (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''[[„Хеда Габлер“]]'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на [[„ Злото под сонцето “|„ ''Злото под сонцето'' “]] од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="">[https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272 "Obituary: Dame Diana Rigg"]. [[BBC News]]. 10 September 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">10 September</span> 2020</span>.</cite></ref>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот [[Филип Савил]], привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со [[Менахем Гефен]], израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката [[Рејчел Стирлинг]] (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург [[Пади Чајефски]], што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со [[Патрик Мекни]] во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни пораки со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
[[Категорија:Англиски глумици]]
g0l9khlvpjqeqcb6sr2x8u817p05grs
5608781
5608701
2026-08-13T07:59:09Z
MacedonianBoy
2538
5608781
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''[[„Сон на летната ноќ“]]'' (1968); Лејди Холидеј во ''[[„Големиот мапетски хит“]]'' (1981); и Арлена Маршал во [[„Зло под сонцето “|''„Зло под сонцето'' “]] (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''[[„Ти, јас и апокалипсата“]]'' (2015), [[„Детектори “|''„Детектори'' “]] (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon"/> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''[[„Дијана“]]'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се [[„Бирото за атентати “|''„Бирото за атентати'' “]] (1969), ''[[„Јулиј Цезар“]]'' (1970), ''[[„Болницата“]]'' (1971), ''„[[Театар на крвта“]]'' (1973), „ ''[[Во оваа куќа од Бред“]]'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''[[„Мала ноќна музика“]]'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во [[„Маркизата “|''„Маркизата'' “]] (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''[[„Хеда Габлер“]]'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на [[„ Злото под сонцето “|„ ''Злото под сонцето'' “]] од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit"/>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот [[Филип Савил]], привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со [[Менахем Гефен]], израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката [[Рејчел Стирлинг]] (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale"/>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург [[Пади Чајефски]], што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="" id="CITEREFFarndale2008">Farndale, Nigel (17 August 2008). [https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html "Diana Rigg: her story"]. ''[[The Daily Telegraph]]''. [https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html Archived] from the original on 3 July 2012<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">20 August</span> 2011</span>.</cite></ref> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со [[Патрик Мекни]] во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни пораки со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
[[Категорија:Англиски глумици]]
4j5k09n3my520yfenjgo2lnu0xh1vod
5608782
5608781
2026-08-13T08:00:53Z
MacedonianBoy
2538
5608782
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| honorific_prefix = [[Дама]]
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[The Avengers (TV series)|Одмаздници]]''|''[[Medea (play)|Медеа]]''|''[[On Her Majesty's Secret Service (film)|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Mother Love (TV series)|Мајчинска љубов]]''|''[[Rebecca (1997 TV series)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Дама Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА. Таа ја добила титулата [[Ред на Британската Империја|Дама]] во 1994 година за заслуги во драмската уметност.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''[[„Сон на летната ноќ“]]'' (1968); Лејди Холидеј во ''[[„Големиот мапетски хит“]]'' (1981); и Арлена Маршал во [[„Зло под сонцето “|''„Зло под сонцето'' “]] (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''[[„Ти, јас и апокалипсата“]]'' (2015), [[„Детектори “|''„Детектори'' “]] (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon"/> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''[[„Дијана“]]'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се [[„Бирото за атентати “|''„Бирото за атентати'' “]] (1969), ''[[„Јулиј Цезар“]]'' (1970), ''[[„Болницата“]]'' (1971), ''„[[Театар на крвта“]]'' (1973), „ ''[[Во оваа куќа од Бред“]]'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''[[„Мала ноќна музика“]]'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во [[„Маркизата “|''„Маркизата'' “]] (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''[[„Хеда Габлер“]]'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на [[„ Злото под сонцето “|„ ''Злото под сонцето'' “]] од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit"/>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот [[Филип Савил]], привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со [[Менахем Гефен]], израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката [[Рејчел Стирлинг]] (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale"/>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург [[Пади Чајефски]], што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale"/> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со [[Патрик Мекни]] во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни пораки со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
[[Категорија:Англиски глумици]]
7ettp5wx3brm8uaru3z3rwb47c5j6iy
5608882
5608782
2026-08-13T11:58:52Z
Velkovski.b
101490
5608882
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| image = Diana Rigg 1973 Cropped.jpg
| image_size =
| caption = Риг во ''[[Diana (American TV series)|Дајана]]'', 1973
| occupation = Актерка
| education = [[Кралска академија на драмска уметност]]
| birth_name = Енид Дајана Елизабет Риг
| birth_date = {{Birth date|df=y|1938|07|20}}
| birth_place = [[Донкастер]], <!-- DO NOT CHANGE -->Западен Рајдинг на Јоркшир.<!-- county boundaries were different when she was born -->,Англија
| death_date = {{death date and age|2020|09|10|1938|07|20|df=y}}
| death_place = Лондон,Англија
| known_for = {{Unbulleted list|''[[Одмаздници|Одмаздници]]''|''[[Медеа|Медеа]]''|''[[Тајната служба на нејзиното височество|Тајната служба на нејзиното височество]]''|''[[Мајчинска љубов (тв серија)|Мајчинска љубов]]''|''[[Ребека(тв серија од 1997 година)|Ребека]]''|''[[Игра на тронови]]''}}
| spouse = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Менахем Гефен]]|1973|1976|end=div}}|{{marriage|[[Aрчи Стерлинг]]|25 March 1982|1990|end=div}}}}
| children = [[Рејчел Стерлинг]]
| years_active = 1957–2020
| signature = Diana Rigg signature.svg
}}
'''Енид Дајана Елизабет Риг''' (20 јули 1938 – 10 септември 2020) била англиска театарска и филмска глумица. Нејзини најзначајни улоги се: Ема Пил во ТВ серијата ''[[„Одмаздниците]]'' “ (1965–1968); грофицата Тереза ди Виченцо, сопруга на Џејмс Бонд, во ''„ [[Тајната служба на нејзиното височество“]]'' (1969); [[Олена Тајрел]] во ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'' (2013–2017); и [[Медеја|главната улога]] во ''[[Медеја (Еврипид)|„Медеја]]'' на Вест Енд“ во 1993 година, а потоа и на Бродвеј една година подоцна.
Риг ја започнала својата кариера во 1957 година во ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' . Исто така, таа го имала своето деби на Бродвеј во ''„Абелар и Хелоиз“'' во 1971 година. Нејзината улога како Ема Пил во ''„Одмаздниците“'' ја направило секс симбол. За нејзината истоимена улога во ''„Медеја“'', која ја играла во лондонски и њујоршки продукции, ѝ ја донело [[Тони (награда)|наградата „Тони“]] во 1994 година за најдобра актерка во претстава, а воедно ѝ ја донело и првата од четирите номинации во кариерата за наградата „Лоренс Оливие“ . Риг била номинирана и за [[Златен глобус|наградата Златен глобус]] за ''филмот [[„Болницата“]]'' и за наградата Лорел за ''филмот [[„Бирото за атентати“]]'' . Вкупно деветкратно била номинирана [[Еми (награда)|за наградата Еми]], и конечно ја добила за најдобра споредна женска улога во минисерија или ТВ филм во 1997 година за нејзината улога како г-ѓа Денверс во дводелната минисерија ''[[„Ребека“]]'' . Таа ја освоила ТВ наградата БАФТА за најдобра актерка во 1990 година за мини-серијата [[Би-би-си|на Би-Би-Си]] во четири дела [[„Мајчинска љубов“,|''„Мајчинска љубов“'',]] а во 2000 година доблаи специјална почесна награда БАФТА.
Риг глумела во многу ТВ серии и филмови, меѓу кои била во улогите на Хелена во ''[[„Сон на летната ноќ“]]'' (1968); Лејди Холидеј во ''[[„Големиот мапетски хит“]]'' (1981); и Арлена Маршал во [[„Зло под сонцето “|''„Зло под сонцето'' “]] (1982). Нејзините други телевизиски улоги се во филмовите ''[[„Ти, јас и апокалипсата“]]'' (2015), [[„Детектори “|''„Детектори'' “]] (2015), епизодата од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' „ Кримсон хорор “ (2013) со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, и била во улогата на г-ѓа Памфри во [[„Сите суштества големи и мали “|''„Сите суштества големи и мали'' “]] (2020). Нејзината последна улога била во психолошкиот хорор филм на Едгар Рајт од 2021 година ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', завршен непосредно пред нејзината смрт.
== Ран живот и образование ==
Енид Дајана Елизабет Риг била родена на 20 јули 1938 година во Донкастер, во Западен Рајдинг на Јоркшир (сега во Јужен Јоркшир ), <ref name="bbc">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|title=Meet...Dame Diana Rigg|date=24 September 2014|access-date=14 July 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060928154021/http://www.bbc.co.uk/southyorkshire/sense_of_place/sy_people/diana_rigg.shtml|archive-date=28 September 2006|publisher=BBC South Yorkshire}}</ref> како ќерка на Луис и Берил Хилда Риг (родена Хеливел). Таа имала брат четири години постар од неа. Нејзиниот татко, исто така роден во Донкастер, бил инженер и се преселил во Индија и таму работел во компанија која ги одржувала железниците. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=4|oclc=903118535}}</ref> Нејзината мајка се вратила во Англија пред да се породи со Риг. На возраст помеѓу два месеци и осум години, Риг живеела во Биканер, Раџастан, Индија, <ref name="bbc" /> каде што нејзиниот татко се искачил на позицијата извршен директор во железничката компанија Биканер . <ref name=":0" /> Во тие години таа го зборувала [[хинди]] како [[втор јазик]] . <ref name="BBC obit">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27986272|title=Obituary: Dame Diana Rigg|date=10 September 2020|access-date=10 September 2020|publisher=[[BBC News]]}}</ref>
Подоцна Риг се вратила во Англија каде што учела во интернат, училиште за девојчиња Фулнек, во [[Моравска црква|моравска]] населба во близина на Пудси . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, Texas|page=11|oclc=903118535}}</ref> Риг има изјавено дека го мразела интернатот, но верувала дека Јоркшир одиграл поголема улога во обликувањето на нејзиниот карактер отколку Индија. <ref name="icon">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|title=Diana Rigg: 'Becoming a sex symbol overnight shocked me'|last=Huntman|first=Ruth|date=30 March 2019|work=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190513005457/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/mar/30/diana-rigg-becoming-a-sex-symbol-overnight-shocked-me-|archive-date=13 May 2019|accessdate=4 May 2019}}</ref> Таа се образувала за глумица на Кралската академија за драмски уметности <ref name="farndale">{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|title=Diana Rigg: her story|last=Farndale|first=Nigel|date=17 August 2008|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=20 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703004601/http://www.telegraph.co.uk/culture/film/3555923/Diana-Rigg-her-story.html|archive-date=3 July 2012}}</ref> од 1955 до 1957 година, каде што меѓу нејзините соученици биле Гленда Џексон и Сиан Филипс . <ref>{{Наведена книга|title=Diana Rigg: the biography|last=Tracy|first=Kathleen|date=6 January 2015|publisher=BenBella Books|isbn=9781941631379|edition=first|location=Dallas, TX|page=19|oclc=903118535}}</ref>
== Театарска кариера ==
Кариерата на Риг во театарот била многу голема, и таа имала многу улоги во големата кралската британска театарска организација „Шекспир“ помеѓу 1959 и 1967 година, вклучувајќи ги Гвендолен во ''„Бекет“'' од [[Жан Ануј]], Корделија во ''[[Кралот Лир|„Крал Лир“]]'' и Адријана во ''„Комедијата на грешките“'' . ( ). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collections.shakespeare.org.uk/search/rsc-performances/hol196705/search/everywhere:diana-rigg/view_as/grid/page/3|title=The Hollow Crown|work=Royal Shakespeare Company|accessdate=10 September 2020}}</ref> Нејзиното професионално деби било како Наташа Абашвили во продукцијата на RADA на ''[[Кавкаски круг со креда|„Кавкаскиот круг со креда“]]'' на фестивалот во Јорк во 1957 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|title=dianarigg.net career: theatre|work=dianarigg.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304142700/http://www.dianarigg.net/htmldir/careertheatre.html|archive-date=4 March 2016|accessdate=4 May 2014}}</ref>
Таа се вратила на сцената во претставата ''„Абелар и Хелоиз“'' од Роналд Милар во Лондон во 1970 година, а своето деби на Бродвеј го имала со претстава во 1971 година, во која глумела со Кит Мичел . Таа ја добила првата од вкупно трите номинации [[Тони (награда)|за наградата Тони]] за најдобра актерка во оваа претстава . Риг ја добила својата втора номинација во 1975 година, за Селимен во ''[[Мизантроп|„Мизантропот“]]'' . Била член на Националната театарска трупа во Олд Вик од 1972 до 1975 година и играла главни улоги во премиерните продукции на две претстави на [[Том Стопард]], Дороти Мур во ''„Скокачи“'' (Национален театар, 1972) и Рут Карсон во ''„Ноќ и ден“'' ( Театар Феникс, 1978). <ref>{{Наведена книга|title=Tom Stoppard: An Assessment|last=Brassell|first=Tim|date=18 March 1985|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349177899|pages=115}}</ref> <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5LalAWqB1zMC|title=Night and Day: A Comedy|last=Stoppard|first=Tom|publisher=S. French|year=1980|isbn=9780573613241|pages=5|access-date=10 September 2020|via=books.google.co.uk}}</ref>
Во 1982 година таа се појавила во мјузиклот ''„Колет“'', базиран на животот на [[Колет|француската писателка]], создаден од Том Џонс и Харви Шмит. Во 1987 година таа ја презела главната улога на Филис во Вест Енд продукцијата на мјузиклот „ ''Фолис“'' од Стивен Сондхајм во театарот Шафтсбери, снимен од „Фрст најт рекордс“. Во 1990-тите таа имала триумфи со улоги во театарот Алмеида во Ислингтон, вклучувајќи ја ''[[Медеја (Еврипид)|Медеја]]'' во 1992 година (која била префрлена во театарот Виндам во 1993 година, а потоа и на Бродвеј во 1994 година, за која улога ја добила наградата Тони за најдобра актерка), <ref name="medeaind">{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/theatre-on-her-metal-paul-taylor-on-diana-rigg-in-jonathan-kents-striking-medea-at-the-almeida-1552003.html|title=Theatre / On her metal: Paul Taylor on Diana Rigg in Jonathan Kent's|work=The Independent|access-date=11 September 2020|language=en-GB}}</ref> ''[[Мајката Храброст и нејзините деца|Мајка Храброст]]'' во Националниот театар во 1995 година <ref name="couragernt">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|title=Mother Courage And Her Children at the National Theatre, review|date=28 September 2009|work=The Telegraph|language=en-GB|url-access=subscription|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-reviews/6239491/Mother-Courage-And-Her-Children-at-the-National-Theatre-review.html|archive-date=11 January 2022|accessdate=11 September 2020}}</ref> и ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]]'' во театарот Алмеида во 1996 година (кој се префрлил во театарот Алдвих во октомври 1996 година). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://theatricalia.com/play/7bb/whos-afraid-of-virginia-woolf/production/dr5|title=Production of Who's Afraid of Virginia Woolf? | Theatricalia|work=theatricalia.com|accessdate=10 September 2020}}</ref>
Во 2004 година, таа се појавила во улогата на Вајолет Венабл во театарот Лицеум, продукција на Шефилд на претставата „ ''Одненадеж минатото лето“'' од [[Тенеси Вилијамс]], која подоцна била префрлена во театарот Албери . Во 2006 година, таа глумела во театарот „Виндамс“ во лондонскиот Вест Енд во драмата насловена ''„Чесност“'', која имала ограничено, но успешно прикажување. Во 2007 година глумела во улогата на Хума Рохо во продукцијата на ''[[Сѐ за мојата мајка|„Сè за мојата мајка“]]'' на „Олд Вик “, адаптирана од Семјуел Адамсон и базирана на филмот со исто име во режија на [[Педро Алмодовар]] . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|title=All About My Mother|work=The Old Vic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625033534/https://www.oldvictheatre.com/whats-on/2007/all-about-my-mother|archive-date=25 June 2020|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Риг исто така ја глумела Рањевскаја во ''„Вишновата градина“'' во Фестивалскиот театар во Чичестер во 2008 година, а подоцна се вратила во истиот театар во 2009 година за да глуми во ''„Треска од сено“'' на Ноел Кауард . Во 2011 година, таа ја играла г-ѓа Хигинс во ''[[Пигмалион]]'' во театарот Гарик, заедно со Руперт Еверет и Кара Тоинтон. Интересно е што 37 години претходно, во истата претстава, таа ја играла улогата на Елиза Дулитл, тогаш во театарот Албери. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.londontheatredirect.com/news/dame-diana-rigg-returns-to-the-west-end-in-pygmalion|title=Dame Diana Rigg Returns to the West End in Pygmalion|date=28 March 2011|work=London Theatre Direct|language=en|accessdate=26 May 2020}}</ref>
Во февруари 2018 година, се вратила на Бродвеј во улогата на г-ѓа Хигинс во претставата ''„Мојата убава дама“'' . За оваа улога Риг коментирала: „Мислам дека е толку посебно. Кога ми беше понудена г-ѓа Хигинс, помислив дека е толку прекрасна идеја.“ <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|title=My Fair Lady's Diana Rigg on Broadway Memories and Sharing the Bubbly|last=Stevens|first=Beth|date=19 February 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204122347/https://www.broadway.com/buzz/191217/my-fair-ladys-diana-rigg-on-broadway-memories-and-sharing-the-bubbly/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref> Риг ја добила својата четврта номинација за наградата Тони за оваа улога. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|title=Diana Rigg to Exit Broadway Revival of My Fair Lady|last=Lefkowitz|first=Andy|date=18 July 2018|work=Broadway.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190204174341/https://www.broadway.com/buzz/192824/diana-rigg-to-exit-broadway-revival-of-my-fair-lady/|archive-date=4 February 2019|accessdate=4 February 2019}}</ref>
== Филмска и телевизиска кариера ==
Од 1965 до 1968 година, Риг глумела во британската телевизиска серија од 1960-тите ''„Одмаздниците'' “ (1961–1969) заедно со Патрик Мекни како Џон Стид, играјќи ја тајната агентка Ема Пил во 51 епизода. Таа ја замела Елизабет Шеферд, откако била во оваа улога многу кратко време само две епизоди. Риг се пријавила на аудиција за улогата случајно, без никогаш да ја гледала програмата. Иако со оваа улога имала огромен успех во серијата, не ѝ се допаѓал недостатокот на приватност што го носи славата и не се чувствувала удобно со тоа што била нарекувана за секс симбол . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|title=Diana Rigg: Is she the sexiest TV star of all time?|last=Gibbons|first=Fiachra|date=7 August 1999|work=The Guardian|access-date=25 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325171316/https://www.theguardian.com/uk/1999/aug/07/fiachragibbons|archive-date=25 March 2018|via=www.theguardian.com}}</ref> Во интервју за ''[[Гардијан|„Гардијан“]]'' во 2019 година, Риг изјавила дека „станувањето секс симбол преку ноќ ја шокирало“. <ref name="icon"/> Ниту пак ѝ се допаднал начинот на кој се однесувала со неа продуцентската куќа ABC Weekend TV . За втората сезона побарала зголемување на платата од 150 фунти неделно на 450 фунти; Риг изјавила во 2019 година - „кога нееднаквоста во платите меѓу половите беше многу актуелна во вестите - ниту една жена во индустријата не ме поддржа... Ниту Патрик [Макни, нејзината колешка]... Печатот ме претстави како алчно суштество што сака пари, а сè што сакав беше еднаквост. Толку е депресивно што сè уште зборуваме за родовиот јаз во платите“. <ref name="icon" /> Таа не останала во улогата за третате сезона. Патрик Мекни има изјавено дека Риг му кажала дека ги смета Мекни и нејзиниот возач за свои единствени пријатели на снимањето. <ref>J. G. Lane, {{Узурпирана|[https://web.archive.org/web/20120315175057/http://www.uktheatresonline.co.uk/spotlight/dianarigg/bio.html Diana Rigg Biography]}}. Retrieved 3 December 2010.</ref>
[[Податотека:On_Her_Majesty's_Secret_Service_(8).jpg|десно|мини| Риг со Џорџ Лејзенби како [[Џејмс Бонд]] за време на снимањето на филмот ''„Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969).]]
На големото платно, таа станаla Бонд девојка во филмот ''„ Тајната служба на нејзиното височество'' “ (1969), играјќи ја Трејси Бонд, сопругата на [[Џејмс Бонд]], кој го глумел актерот Џорџ Лејзенби . Риг има изјавено дека ја прифатила улогата со надеж дека ќе стане попозната во Соединетите Американски Држави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|title=Bond's Beauties|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20110110111826/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20085500,00.html|archive-date=10 January 2011|accessdate=4 July 2010}}</ref> Во периодот 1973–74 година, таа глумела во краткотрајниот американски ситком наречен ''[[„Дијана“]]'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907|title=Diana {{!}} TV Guide|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016222357/http://www.tvguide.com/tvshows/diana/200907/|archive-date=16 October 2015|accessdate=27 May 2020}}</ref> Други нејзини филмови од овој период се [[„Бирото за атентати “|''„Бирото за атентати'' “]] (1969), ''[[„Јулиј Цезар“]]'' (1970), ''[[„Болницата“]]'' (1971), ''„[[Театар на крвта“]]'' (1973), „ ''[[Во оваа куќа од Бред“]]'' (1975), базиран на книгата од Румер Годен, и ''[[„Мала ноќна музика“]]'' (1977). Таа се појавила како главниот лик во [[„Маркизата “|''„Маркизата'' “]] (1980), телевизиска адаптација на драма од Ноел Кауард . Исто така се појавила во продукцијата на филмот ''[[„Хеда Габлер“]]'' од [[Хенрик Ибзен|Ибзен]] (1981) на телевизиската продукција Јоркшир како Хеда, а како Лејди Холидеј во филмот ''„Големиот Мапет Капер“'' (исто така 1981). Следната година таа добила признание за нејзината изведба како Арлена Маршал во филмската адаптација на [[„ Злото под сонцето “|„ ''Злото под сонцето'' “]] од [[Агата Кристи]], разменувајќи остри реплики со старата соперничка на својот лик, која ја глумела [[Меги Смит]] . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|title='Evil Under Sun,' New Christie|last=Canby|first=Vincent|date=5 March 1982|work=The New York Times|access-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621162245/https://www.nytimes.com/1982/03/05/movies/evil-under-sun-new-christie.html|archive-date=21 June 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
Таа глумела во улогата на Реган, предавничката втора ќерка на кралот, во продукцијата на ''„Крал Лир'' “ (1983) на телевизијата Гранада, во која главната улога ја играла [[Лоренс Оливие]] . Во улогата на Лејди Дедлок, таа глумела заедно со Денхолм Елиот во телевизиската верзија на ''„Темната куќа“'' од [[Чарлс Дикенс|Дикенс]] (BBC, 1985). Во 1986 година, таа ја играла улогата на госпоѓица Хардбрум во адаптацијата на ''„Најлошата вештерка“'' на Централната телевизија, каде што глумела заедно со Тим Кари . Следната година, ја играла Злата Кралица, злобната маќеа на Снежана во филмската адаптација на ''Снежана'' (1987). Во 1989 година, ја играла Хелена Вези во ''„Мајчинска љубов'' “ за [[Би-би-си|Би-Би-Си]] ; нејзинота улога на опсесивна мајка која е подготвена на сè, дури и убиство, за да ја задржи контролата врз својот син, ѝ ја донесе на Риг [[БАФТА|наградата БАФТА]] во 1990 година за најдобра телевизиска актерка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|title=1990 Television Actress {{!}} BAFTA Awards|work=awards.bafta.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404191533/http://awards.bafta.org/award/1990/television/actress|archive-date=4 April 2016|accessdate=27 May 2020}}</ref> Во 1995 година, глумела во филм базиран на ''Зоја'' од [[Даниела Стил|Даниел Стил]] како Евгенија, бабата на главниот лик. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1995/09/16/zoya-russian-through-the-steel-mill/fa25ecf7-1bcc-40c7-a3a0-6a40bb9b430e/|title=Zoya': Russian Through the Steel Mill|last=Rosenfeld|first=Megan|date=16 September 1995|work=The Washington Post|access-date=27 May 2020}}</ref> Риг ја глуемала и г-ѓа Денверс во ''„Ребека'' “ (1997), освојувајќи ја наградата [[Еми (награда)|„Еми“]], како и аматерската детективка г-ѓа Бредли во ''„Мистериите на г-ѓа Бредли“'' . Во оваа серија на Би-Би-Си, која првпат се емитувала во 2000 година, таа ја играла детективката на Гледис Мичел, ексцентрична старица која работела за Скотланд Јард како патолог. Серијата не била критички успех и не се вратила за втора сезона. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.atvtoday.co.uk/p3616-bbc/|title=Flashback: The Mrs Bradley Mysteries|date=7 February 2011|access-date=10 September 2020|publisher=ATV Today}}</ref>
Од 1989 до 2003 година таа била водител на телевизиската серија на PBS '', „Мистерија!“.'' , прикажана во Соединетите Американски Држави од страна на радиодифузерот на PBS WGBH, преземајќи го местото од [[Винсент Прајс]], <ref>[https://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/ ''Mystery!'' Hosts] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161022031932/http://www.pbs.org/wgbh/masterpiece/about-masterpiece/hosts-producers/}} at pbs.org (Retrieved 1 July 2016)</ref> нејзиниот колега во „''Театар на крвта“'' .
Таа се појавила и во втората сезона од комедијата „ ''Eкстри“'' на Рики Џервејс, заедно со ѕвездата ''[[Хари Потер|од Хари Потер,]]'' [[Даниел Редклиф]], и во филмот од 2006 година „Насликаниот превез“ , во кој играла калуѓерка. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2006/12/20/movies/20veil.html|title=A Plague Infects the Land, as Passion Vexes Hearts|last=Dargis|first=Manohla|date=20 December 2006|work=The New York Times|access-date=10 September 2020}}</ref>
Во 2013 година, таа се појавила во епизода од ''[[Доктор Ху|„Доктор Ху“]]'' во приказна базирана на викторијанската ера „ Кримсон Хорор “, заедно со нејзината ќерка, Рејчел Стирлинг, како и Мет Смит и Џена-Луиз Колман . Епизодата била специјално напишана за неа и нејзината ќерка од Марк Гатис и била емитувана како дел од седмата сезона . Не било прв пат мајката и ќерката да се појават во иста продукција – претходно глумеле во филмот ''„На почетокот'' “ на NBC од 2000 година – но ова бил првиот пат кога работела директно со својата ќерка, а исто така и првиот пат во нејзината кариера кога ги искористила своите корени за да пронајде донкастерски, јоркширски акцент. <ref name="BBC obit"/>
Истата година, Риг била избран за улога во третата сезона од серијата на HBO ''[[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]]'', играјќи ја Лејди Олена Тајрел, духовит и саркастичен политички гениј популарно познат како Кралицата на трњето, баба по татко на Марџери Тајрел . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|title=Dame Diana Rigg Joins Season 3 of HBO's 'Game of Thrones' | The Playlist|publisher=Blogs.indiewire.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605060953/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/dame-diana-rigg-joins-season-3-of-hbos-game-of-thrones-20120713|archive-date=5 June 2013|accessdate=28 April 2013}}</ref> Нејзината изведба била одлично прифатена и од критичарите и од публиката, и ѝ донесе номинација за Еми за најдобра споредна актерка во драмска серија на 65-то доделување на наградите „Primetime Emmy“ во 2013 година. <ref name="huffpost 2013–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|title=Emmy Nominees Full List: ''Breaking Bad'', ''Homeland'', ''Downton Abbey'' Dominate 2013 Awards|date=18 July 2013|work=[[The Huffington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114161949/http://www.huffingtonpost.com/2013/07/18/emmy-nominees-full-list_n_3616535.html|archive-date=14 January 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Таа ја повторила својата улога во четвртата сезона на ''„Игра на тронови“'', а во јули 2014 година доби уште една номинација за наградата Еми за споредна актерка. <ref name="huffpost 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html?|title=Emmy Nominations 2014: ''Breaking Bad'', ''Orange Is The New Black'' Among Top Nominees|last=Jacobs|first=Matthew|date=10 July 2014|work=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20140711205825/http://www.huffingtonpost.com/2014/07/10/emmy-nominations-2014_n_5571555.html|archive-date=11 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> <ref name="latimes 2014–07">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|title=Emmys 2014: Complete list of nominees|last=Brown|first=Tracy|date=10 July 2014|work=[[Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140710211240/http://www.latimes.com/entertainment/envelope/tv/la-et-st-emmy-nominations-2014-list-story.html#page=1|archive-date=10 July 2014|accessdate=10 July 2014}}</ref> Во 2015 и 2016 година, таа повторно ја глумела улогата во петтата и шестата сезона. Во 2015 и 2018 година, таа добила две дополнителни номинации за наградата Еми за споредна актерка.Нејзиниот лик бил убиен во седмата сезона, а последната изведба на Риг добила широки критички пофалби. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|title='Game Of Thrones' Season 7, Episode 3: 'I've Brought Ice And Fire Together'|last=Weldon|first=Glen|authorlink=Glen Weldon|date=31 July 2017|publisher=[[NPR]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180404022627/https://www.npr.org/sections/monkeysee/2017/07/31/539483319/game-of-thrones-season-7-episode-3-ive-brought-ice-and-fire-together|archive-date=4 April 2018|accessdate=31 July 2017}}</ref> Во април 2019 година, Риг изјавила дека никогаш не ја гледала ''„Игра на тронови“'' ниту пред ниту по нејзиното учество во серијата. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|title=Why Diana Rigg 'loves being disliked'|last=Jones|first=Emma|date=10 April 2019|access-date=10 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410115654/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47870837|archive-date=10 April 2019|publisher=BBC News}}</ref>
Од 2015 до 2017 година, таа глумела во комедијата ''„Детектори“'' на BBC Four во улогата на Вероника, мајка на сопругата на протагонистот Енди Стоун, Беки, која ја играла нејзината ќерка Рејчел Стирлинг . <ref>{{Наведени вести|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|title='Game Of Thrones' Diana Rigg Joins Daughter Rachael Stirling In 'The Detectorists' Series 2 With Mackenzie Crook And Toby Jones|date=28 September 2015|work=The Huffington Post|access-date=2 May 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20150930235925/https://www.huffingtonpost.co.uk/2015/09/28/detectorists-diana-rigg_n_8206312.html|archive-date=30 September 2015|language=en}}</ref>
Во текот на есента 2019 година, Риг ја снимала улогата на г-ѓа Памфри во Бротон Хол, во близина на Скиптон, за ''„Сите суштества големи и мали“'' . <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/all-creatures-great-and-small-filming-locations/|title=Where is All Creatures Great and Small filmed?l|date=27 November 2020|work=Radio Times|accessdate=26 February 2021|quote=Channel 5 utilised the property for the home of wealthy local resident Mrs Pumphrey (played by Dame Diana Rigg), whose spoilt dog Tricki-Woo demands only the utmost attention from James Herriot.}}</ref> Риг починала откако снимањето на првата сезона беше завршено. Нејзината последна изведба била во британскиот психолошки хорор филм ''[[Синоќа во Сохо|„Последната ноќ во Сохо“]]'', во кој имала споредна улога. Филмот бил во постпродукција во времето на нејзината смрт и е посветен на неа. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|title=For Diana: Last Night In Soho's Opening Tribute Message Explained|last=Moran|first=Sarah|date=29 October 2021|work=ScreenRant|publisher=Valnet Publishing Group|archive-url=https://web.archive.org/web/20221018203221/https://screenrant.com/last-night-soho-movie-diana-rigg-tribute-explained/|archive-date=18 October 2022|accessdate=2 May 2025}}</ref>
== Личен живот ==
[[Податотека:Diana_Rigg_signing_an_autograph_in_2011.jpg|десно|мини| Риг во 2011 година]]
Во 1960-тите, Риг живеела осум години со режисерот [[Филип Савил]], привлекувајќи внимание во таблоидите кога се откажала од интересот да се омажи за постариот и веќе женет Савил, велејќи дека нема желба „да се омажи за само да биде почитувана“. <ref name="kahtleen tracy">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C|title=Diana Rigg: The Biography|last=Tracy|first=Kathleen|publisher=BenBella Books|year=2004|isbn=978-1932100273|location=Dallas, TX|page=38|access-date=24 October 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140124113310/http://books.google.com/books?id=z7JkSN50Ny4C&printsec=frontcover|archive-date=24 January 2014}}</ref> Таа била во брак со [[Менахем Гефен]], израелски сликар, од 1973 година до нивниот развод во 1976 година. <ref name="Hauptfuhrer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|title=Being Mr. Diana Rigg Was Too Much for Gueffen|last=Hauptfuhrer|first=Fred|date=15 July 1974|work=People|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921060956/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20064273,00.html|archive-date=21 September 2013|accessdate=19 September 2013}}</ref>
Риг има ќерка, актерката [[Рејчел Стирлинг]] (родена 1977 година), <ref>{{Наведување|first=Viv|last=Groskop|date=17 February 2010|url=https://www.standard.co.uk/culture/theatre/rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass-6780289.html|access-date=12 June 2011|title=Rachael Stirling is a rising stage star – and she's in love with her ass|journal=[[Evening Standard]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605071255/http://www.thisislondon.co.uk/theatre/article-23806855-rachael-stirling-is-a-rising-stage-star-and-shes-in-love-with-her-ass.do|archivedate=5 June 2011}}</ref> со Арчи Стирлинг, театарски продуцент и поранешен офицер во Шкотската гарда, и син на Бил Стирлинг . Тие се венчале пет години подоцна, на 25 март 1982 година, <ref>{{Наведено списание|last=Rainho|first=Manny|date=March 2015|title=This Month in Movie History|journal=Classic Images|issue=477|page=28}}</ref> но се развеле во 1990 година по аферата на Арчи со актерката Џоели Ричардсон . <ref name="farndale"/>
Таа имала долго и длабоко пријателство со американскиот драматург [[Пади Чајефски]], што често довело до гласини за романса меѓу нив, но таа секогаш негирала дека тоа некогаш било нешто друго освен платонско пријателство.
Риг била покровител на „Интернешнл Кеар енд Релиф“ и многу години била јавно лице на шемата за помош на деца на добротворната организација. Таа била и ректор на Универзитетот во Стирлинг, церемонијална, а не извршна улога, <ref name="farndale"/> и била наследена од Џејмс Нати кога нејзиниот 10-годишен мандат завршил на 31 јули 2008 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldscotland.com/sport/spl/aberdeen/diana-rigg-gets-new-star-role-as-stirling-s-chancellor-1.368518|title=Diana Rigg gets new star role as Stirling's chancellor|date=22 November 1997|accessdate=7 July 2019}}</ref>
Мајкл Паркинсон, кој првпат ја интервјуирал Риг во 1972 година, ја опишал како најпосакуваната жена што ја сретнал и која „зрачела со блескава убавина“. <ref name="Parkinson2010">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park|title=Parky's People|last=Parkinson|first=Michael|date=14 October 2010|publisher=Hodder & Stoughton|isbn=978-1-84894-696-5|page=[https://archive.org/details/parkyspeopleinte0000park/page/316 316]|access-date=12 April 2012|url-access=registration}}</ref> Риг, пушач од 18-годишна возраст, сè уште пушела 20 цигари (една кутија) <ref>{{Наведени вести|url=https://www.statista.com/statistics/414973/cigarette-prices-in-the-united-kingdom/#:~:text=Recommended%20retail%20price%20of%20a%20typical%20pack%20of%2020%20cigarettes,2005%20to%202017%20(in%20GBP)|title=Recommended retail price of a typical pack of 20 cigarettes in the United Kingdom (UK) from 2005 to 2017|access-date=10 September 2020|publisher=Statista}}</ref> дневно во 2009 година. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|title=My body & soul|last=Laura Potter|date=18 April 2009|work=The Guardian|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202143611/https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2009/apr/19/diana-rigg-body-soul|archive-date=2 February 2017}}</ref> До декември 2017 година таа престанала да пуши откако имала проблеми со срцето и тоа ја довело до операција на срце. Подоцна се пошегувака: „Срцето ми престана да чука за време на операцијата, па бев горе и добриот Господ сигурно рекол: „Пратете ја старата кеса повторно долу, сè уште не ја имам!“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|last=Gosling|first=Francesca|date=24 December 2017|work=[[Belfast Telegraph]]|access-date=30 December 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230172216/https://www.independent.ie/entertainment/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-36435161.html|archive-date=30 December 2017|agency=Press Association}}</ref>
Во интервју од јуни 2015 година за веб-страницата ''„AV Club“'', Риг зборувала за нејзината хемија со [[Патрик Мекни]] во ''„Одмаздниците“'' и покрај нивната 16-годишна разлика во години: „Некако нејасно го познавав Патрик Мекни, и тој ме гледаше љубезно и некако ме чуваше во текот на првите неколку епизоди. После тоа, станавме еднакви и се сакавме професионално. А потоа импровизиравме, пишувавме свои реплики. Ни веруваа. Особено нашите сцени кога наоѓавме мртво тело - мислам, друго мртво тело. Како да се справите со тоа? Ни дозволија да го направиме тоа.“ На прашањето дали останала во контакт со Мекни (интервјуто било објавено два дена пред смртта на Мекни и децении откако се соединија во нејзината краткотрајна американска серија ''„Дијана'' “): „Секогаш ќе бидете блиски со некој со кого сте работеле многу интимно толку долго и навистина ќе се заљубите еден во друг. Но, не сме се виделе многу, многу долго време.“ <ref>{{Наведени вести|url=https://www.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|title=Diana Rigg on The Avengers' Mrs. Peel, Game of Thrones, and matchmaking for Vincent Price|last=Bowie|first=Stephen|date=23 June 2015|work=The A.V. Club|access-date=20 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412082349/https://tv.avclub.com/diana-rigg-on-the-avengers-mrs-peel-game-of-thrones-1798281429|archive-date=12 April 2018}}</ref>
Риг била [[Христијани|христијанин]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.irishnews.com/magazine/entertainment/2017/12/24/news/my-heart-stopped-ticking-during-operation-dame-diana-rigg-1218471/|title=My heart stopped ticking during operation – Dame Diana Rigg|date=24 December 2017}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://the-american-catholic.com/2020/09/10/requiescat-in-pace-diana-rigg/|title=Requiescat In Pace: Dame Diana Rigg|last=McClarey|first=Donald R.|date=10 September 2020|work=The American Catholic|accessdate=2026-07-07}}</ref>
Риг починала во домот на нејзината ќерка Рејчел Стирлинг во Лондон на 10 септември 2020 година, на 82-годишна возраст. <ref name="BBC death">{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-54106509|title=Dame Diana Rigg: Avengers, Bond and Game of Thrones actress dies at 82|date=10 September 2020|work=[[BBC News]]|access-date=10 September 2020}}</ref> Причината за смртта на Риг била [[рак на белите дробови]], кој ѝ бил дијагностициран во март истата година. <ref name="Stirling">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/society/2023/dec/09/diana-rigg-assisted-dying-rachael-stirling-mother-cancer|title='It's gone on too long. Push me over the edge': Diana Rigg's dying wishes in the grip of cancer|last=Stirling|first=Rachael|date=10 December 2023|work=[[The Observer]]|via=[[The Guardian]]}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2020/09/10/obituaries/diana-rigg-dead.html|title=Diana Rigg, Emma Peel of 'The Avengers,' Dies at 82|last=Gates|first=Anita|date=10 September 2020|work=[[The New York Times]]|access-date=10 September 2020}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/breaking-diana-rigg-dead-legendary-22661440|title=Diana Rigg dead: Game Of Thrones star dies after secret cancer battle aged 82|last=Saunders|first=Emmeline|date=10 September 2020|work=[[Daily Mirror]]|access-date=10 September 2020|last2=Pike|first2=Molly}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/diana-rigg-dead-dies-aged-82-cancer_uk_5f5a2ce0c5b62874bc194c39|title=Dame Diana Rigg Dies, Aged 82|last=Percival|first=Ash|date=10 September 2020|work=[[HuffPost]]|accessdate=10 September 2020}}</ref> Во последните недели од нејзиниот живот, таа снимала гласовни пораки со кои барала од пратениците да го легализираат потпомогнатото умирање . <ref name="Stirling" />
== Почести ==
Во 1999 година, Риг била назначена за вонреден-професор по современ театар на Камерон Макинтош на колеџот „Св. Катерина“ во Оксфорд ; таа ја држеше функцијата една година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.oxfordmail.co.uk/news/6637719.diana-rigg-new-drama-don/|title=Diana Rigg to be new drama don|date=16 November 1998|work=Oxford Mail|language=en|accessdate=2023-03-28}}</ref>
Во 2014 година, Риг ја добила наградата „Вил“, доделена од Театарска компанија „Шекспир“, заедно со Стејси Кич и [[Џон Херт|Џон Харт]] . <ref>[http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards Bennettawards] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20151016222523/http://www.bennettawards.com/projects/2015/4/7/stacy-keach-john-hurt-dame-diana-rigg-receive-bennett-recognition-awards|date=16 October 2015}} Retrieved 15 October 2015.</ref>
На 25 октомври 2015 година, по повод 50-годишнината од Ема Пил, Британскиот филмски институт прикажал епизода од ''„Одмаздниците“'' ; по што следувало интервју на сцената со Риг за време на снимањето на телевизиската серија. <ref>[http://artandhue.com/bfi/ BFI Interview with Dame Diana Rigg] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302215217/http://artandhue.com/bfi/|date=2 March 2016}} Retrieved 18 February 2016.</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|30em}}
[[Категорија:Добитници на наградата „Тони“]]
[[Категорија:Англиски христијани]]
[[Категорија:Дами-заповеднички на Редот на Британската Империја]]
[[Категорија:Починати во 2020 година]]
[[Категорија:Родени во 1938 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
[[Категорија:Англиски глумици]]
gciz8unb9ikmudlahvh6w6u506awbrc
Разговор:Дајана Риг
1
1400911
5608783
2026-08-13T08:01:09Z
MacedonianBoy
2538
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608783
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Никола Богориди
0
1400912
5608792
2026-08-13T08:38:30Z
Buli
2648
Создадена страница со: '''Никола (Николај) Богориди''' (на грчки: Νικόλαος Βογορίδης; на турски: Nikolaki Bey; на романски: Nicolae Vogoride; 1820, Јаш – 23 април 1863, Букурешт) бил османски и молдавски државник од бугарско потекло. == Потекло и образование == Син на [[Стефан Богориди]] и правнук н...
5608792
wikitext
text/x-wiki
'''Никола (Николај) Богориди''' (на грчки: Νικόλαος Βογορίδης; на турски: Nikolaki Bey; на романски: Nicolae Vogoride; 1820, Јаш – 23 април 1863, Букурешт) бил османски и молдавски државник од бугарско потекло.
== Потекло и образование ==
Син на [[Стефан Богориди]] и правнук на Софрониј Врачански. Брат на Александар Богориди. Роден е во Јаш, во Кнежеството Молдавија. Учел во Измит и во Големата народна школа во Цариград, каде што се спријателил со Георги С. Раковски.
== Кариера ==
Во периодот 1837–1839 бил драгоман во османското амбасадорство во Париз. Во 1846 се оженил со Екатерина Конаки, ќерка на молдавскиот болјарин Константин Конаки, и понекогаш го користел името Конаки-Богориди. Имал четири деца: Емануил, Константин, Марија и Луција.
Од декември 1856 до март 1857 бил министер за финансии на Молдавија под кајмакамот Теодор Балш. По неговата смрт, од март 1857 до октомври 1858 ја извршувал функцијата кајмакам (привремен владетел) на Молдавија.
Како ултраконзервативен политичар, се спротивставувал на обединувањето на Молдавија и Влашка. Ги фалсификувал изборните списоци за ад-хок диваните во 1857, што предизвикало дипломатска криза и поништување на изборите. Унионистите победиле на повторените избори, а Богориди бил отстранет од функцијата во октомври 1858.
== Однос кон бугарската заедница ==
Како кајмакам ги покровителствувал Бугарите во Јужна Бесарабија. Во 1858 издал хрисовул со кој се основала [[Болградска гимназија|гимназијата „Св. св. Кирил и Методиј“]] во Болград. Дозволил создавање на бугарска општина и печатница во Галац и го предупредил Георги Раковски за османски прогони. Одржувал врски со бугарски дејци и во 1859 го положил камен-темелникот на бугарската црква во Цариград на имотот подарен од неговиот татко.
== Последни години ==
По отстранувањето од престолот живеел во Цариград, Виена и Букурешт. Умрел во Букурешт на 23 април 1863 и бил погребан во Браила.
4s73thry0vphlw0ai2f57szvu1wrmyo
5608794
5608792
2026-08-13T08:39:32Z
Buli
2648
5608794
wikitext
text/x-wiki
[[File:Nicolae Vogoride cca. 1858.jpg|thumb|right|300px|Богориди околу 1858]]
'''Никола (Николај) Богориди''' (на грчки: Νικόλαος Βογορίδης; на турски: Nikolaki Bey; на романски: Nicolae Vogoride; 1820, Јаш – 23 април 1863, Букурешт) бил османски и молдавски државник од бугарско потекло.
== Потекло и образование ==
Син на [[Стефан Богориди]] и правнук на Софрониј Врачански. Брат на Александар Богориди. Роден е во Јаш, во Кнежеството Молдавија. Учел во Измит и во Големата народна школа во Цариград, каде што се спријателил со Георги С. Раковски.
== Кариера ==
Во периодот 1837–1839 бил драгоман во османското амбасадорство во Париз. Во 1846 се оженил со Екатерина Конаки, ќерка на молдавскиот болјарин Константин Конаки, и понекогаш го користел името Конаки-Богориди. Имал четири деца: Емануил, Константин, Марија и Луција.
Од декември 1856 до март 1857 бил министер за финансии на Молдавија под кајмакамот Теодор Балш. По неговата смрт, од март 1857 до октомври 1858 ја извршувал функцијата кајмакам (привремен владетел) на Молдавија.
Како ултраконзервативен политичар, се спротивставувал на обединувањето на Молдавија и Влашка. Ги фалсификувал изборните списоци за ад-хок диваните во 1857, што предизвикало дипломатска криза и поништување на изборите. Унионистите победиле на повторените избори, а Богориди бил отстранет од функцијата во октомври 1858.
== Однос кон бугарската заедница ==
Како кајмакам ги покровителствувал Бугарите во Јужна Бесарабија. Во 1858 издал хрисовул со кој се основала [[Болградска гимназија|гимназијата „Св. св. Кирил и Методиј“]] во Болград. Дозволил создавање на бугарска општина и печатница во Галац и го предупредил Георги Раковски за османски прогони. Одржувал врски со бугарски дејци и во 1859 го положил камен-темелникот на бугарската црква во Цариград на имотот подарен од неговиот татко.
== Последни години ==
По отстранувањето од престолот живеел во Цариград, Виена и Букурешт. Умрел во Букурешт на 23 април 1863 и бил погребан во Браила.
5kgycj1m7dpfzejox22pbw2mcwfvjdj
5608797
5608794
2026-08-13T08:41:31Z
Buli
2648
/* Последни години */
5608797
wikitext
text/x-wiki
[[File:Nicolae Vogoride cca. 1858.jpg|thumb|right|300px|Богориди околу 1858]]
'''Никола (Николај) Богориди''' (на грчки: Νικόλαος Βογορίδης; на турски: Nikolaki Bey; на романски: Nicolae Vogoride; 1820, Јаш – 23 април 1863, Букурешт) бил османски и молдавски државник од бугарско потекло.
== Потекло и образование ==
Син на [[Стефан Богориди]] и правнук на Софрониј Врачански. Брат на Александар Богориди. Роден е во Јаш, во Кнежеството Молдавија. Учел во Измит и во Големата народна школа во Цариград, каде што се спријателил со Георги С. Раковски.
== Кариера ==
Во периодот 1837–1839 бил драгоман во османското амбасадорство во Париз. Во 1846 се оженил со Екатерина Конаки, ќерка на молдавскиот болјарин Константин Конаки, и понекогаш го користел името Конаки-Богориди. Имал четири деца: Емануил, Константин, Марија и Луција.
Од декември 1856 до март 1857 бил министер за финансии на Молдавија под кајмакамот Теодор Балш. По неговата смрт, од март 1857 до октомври 1858 ја извршувал функцијата кајмакам (привремен владетел) на Молдавија.
Како ултраконзервативен политичар, се спротивставувал на обединувањето на Молдавија и Влашка. Ги фалсификувал изборните списоци за ад-хок диваните во 1857, што предизвикало дипломатска криза и поништување на изборите. Унионистите победиле на повторените избори, а Богориди бил отстранет од функцијата во октомври 1858.
== Однос кон бугарската заедница ==
Како кајмакам ги покровителствувал Бугарите во Јужна Бесарабија. Во 1858 издал хрисовул со кој се основала [[Болградска гимназија|гимназијата „Св. св. Кирил и Методиј“]] во Болград. Дозволил создавање на бугарска општина и печатница во Галац и го предупредил Георги Раковски за османски прогони. Одржувал врски со бугарски дејци и во 1859 го положил камен-темелникот на бугарската црква во Цариград на имотот подарен од неговиот татко.
== Последни години ==
По отстранувањето од престолот живеел во Цариград, Виена и Букурешт. Умрел во Букурешт на 23 април 1863 и бил погребан во Браила.
[[Категорија:Монарси на Молдавија]]
7oei4x663ezurhvn1xgjj3aenfautox
5608799
5608797
2026-08-13T08:43:41Z
Buli
2648
/* Потекло и образование */
5608799
wikitext
text/x-wiki
[[File:Nicolae Vogoride cca. 1858.jpg|thumb|right|300px|Богориди околу 1858]]
'''Никола (Николај) Богориди''' (на грчки: Νικόλαος Βογορίδης; на турски: Nikolaki Bey; на романски: Nicolae Vogoride; 1820, Јаш – 23 април 1863, Букурешт) бил османски и молдавски државник од бугарско потекло.
== Потекло и образование ==
Син на [[Стефан Богориди]] и правнук на Софрониј Врачански. Брат на Александар Богориди. Роден е во Јаш, во Кнежеството Молдавија. Учел во Измит и во Големата народна школа во Цариград, каде што се спријателил со [[Георги Раковски]].
== Кариера ==
Во периодот 1837–1839 бил драгоман во османското амбасадорство во Париз. Во 1846 се оженил со Екатерина Конаки, ќерка на молдавскиот болјарин Константин Конаки, и понекогаш го користел името Конаки-Богориди. Имал четири деца: Емануил, Константин, Марија и Луција.
Од декември 1856 до март 1857 бил министер за финансии на Молдавија под кајмакамот Теодор Балш. По неговата смрт, од март 1857 до октомври 1858 ја извршувал функцијата кајмакам (привремен владетел) на Молдавија.
Како ултраконзервативен политичар, се спротивставувал на обединувањето на Молдавија и Влашка. Ги фалсификувал изборните списоци за ад-хок диваните во 1857, што предизвикало дипломатска криза и поништување на изборите. Унионистите победиле на повторените избори, а Богориди бил отстранет од функцијата во октомври 1858.
== Однос кон бугарската заедница ==
Како кајмакам ги покровителствувал Бугарите во Јужна Бесарабија. Во 1858 издал хрисовул со кој се основала [[Болградска гимназија|гимназијата „Св. св. Кирил и Методиј“]] во Болград. Дозволил создавање на бугарска општина и печатница во Галац и го предупредил Георги Раковски за османски прогони. Одржувал врски со бугарски дејци и во 1859 го положил камен-темелникот на бугарската црква во Цариград на имотот подарен од неговиот татко.
== Последни години ==
По отстранувањето од престолот живеел во Цариград, Виена и Букурешт. Умрел во Букурешт на 23 април 1863 и бил погребан во Браила.
[[Категорија:Монарси на Молдавија]]
mvhh7ixcffthvmtk218e9rpj5bynf2s
5608800
5608799
2026-08-13T08:45:36Z
Buli
2648
/* Однос кон бугарската заедница */
5608800
wikitext
text/x-wiki
[[File:Nicolae Vogoride cca. 1858.jpg|thumb|right|300px|Богориди околу 1858]]
'''Никола (Николај) Богориди''' (на грчки: Νικόλαος Βογορίδης; на турски: Nikolaki Bey; на романски: Nicolae Vogoride; 1820, Јаш – 23 април 1863, Букурешт) бил османски и молдавски државник од бугарско потекло.
== Потекло и образование ==
Син на [[Стефан Богориди]] и правнук на Софрониј Врачански. Брат на Александар Богориди. Роден е во Јаш, во Кнежеството Молдавија. Учел во Измит и во Големата народна школа во Цариград, каде што се спријателил со [[Георги Раковски]].
== Кариера ==
Во периодот 1837–1839 бил драгоман во османското амбасадорство во Париз. Во 1846 се оженил со Екатерина Конаки, ќерка на молдавскиот болјарин Константин Конаки, и понекогаш го користел името Конаки-Богориди. Имал четири деца: Емануил, Константин, Марија и Луција.
Од декември 1856 до март 1857 бил министер за финансии на Молдавија под кајмакамот Теодор Балш. По неговата смрт, од март 1857 до октомври 1858 ја извршувал функцијата кајмакам (привремен владетел) на Молдавија.
Како ултраконзервативен политичар, се спротивставувал на обединувањето на Молдавија и Влашка. Ги фалсификувал изборните списоци за ад-хок диваните во 1857, што предизвикало дипломатска криза и поништување на изборите. Унионистите победиле на повторените избори, а Богориди бил отстранет од функцијата во октомври 1858.
== Однос кон бугарската заедница ==
Како кајмакам ги покровителствувал Бугарите во Јужна Бесарабија. Во 1858 издал хрисовул со кој се основала [[Болградска гимназија|гимназијата „Св. св. Кирил и Методиј“]] во Болград. Дозволил создавање на бугарска општина и печатница во [[Галац]] и го предупредил Георги Раковски за османски прогони. Одржувал врски со бугарски дејци и во 1859 го положил камен-темелникот на [[Црква „Свети Стефан“ - Истанбул|бугарската црква во Цариград]] на имотот подарен од неговиот татко.
== Последни години ==
По отстранувањето од престолот живеел во Цариград, Виена и Букурешт. Умрел во Букурешт на 23 април 1863 и бил погребан во Браила.
[[Категорија:Монарси на Молдавија]]
84gkas0sonf4ztf6pufitg2rrowzejw
5608802
5608800
2026-08-13T08:48:05Z
Buli
2648
/* Кариера */
5608802
wikitext
text/x-wiki
[[File:Nicolae Vogoride cca. 1858.jpg|thumb|right|300px|Богориди околу 1858]]
'''Никола (Николај) Богориди''' (на грчки: Νικόλαος Βογορίδης; на турски: Nikolaki Bey; на романски: Nicolae Vogoride; 1820, Јаш – 23 април 1863, Букурешт) бил османски и молдавски државник од бугарско потекло.
== Потекло и образование ==
Син на [[Стефан Богориди]] и правнук на Софрониј Врачански. Брат на Александар Богориди. Роден е во Јаш, во Кнежеството Молдавија. Учел во Измит и во Големата народна школа во Цариград, каде што се спријателил со [[Георги Раковски]].
== Кариера ==
Во периодот 1837–1839 бил драгоман во османското амбасадорство во Париз. Во 1846 се оженил со Екатерина Конаки, ќерка на молдавскиот болјарин Константин Конаки, и понекогаш го користел името Конаки-Богориди. Имал четири деца: Емануил, Константин, Марија и Луција.
Од декември 1856 до март 1857 бил министер за финансии на Молдавија под кајмакамот Теодор Балш. По неговата смрт, од март 1857 до октомври 1858 ја извршувал функцијата [[кајмакам]] (привремен владетел) на Молдавија.
Како ултраконзервативен политичар, се спротивставувал на обединувањето на Молдавија и Влашка. Ги фалсификувал изборните списоци за ад-хок диваните во 1857, што предизвикало дипломатска криза и поништување на изборите. Унионистите победиле на повторените избори, а Богориди бил отстранет од функцијата во октомври 1858.
== Однос кон бугарската заедница ==
Како кајмакам ги покровителствувал Бугарите во Јужна Бесарабија. Во 1858 издал хрисовул со кој се основала [[Болградска гимназија|гимназијата „Св. св. Кирил и Методиј“]] во Болград. Дозволил создавање на бугарска општина и печатница во [[Галац]] и го предупредил Георги Раковски за османски прогони. Одржувал врски со бугарски дејци и во 1859 го положил камен-темелникот на [[Црква „Свети Стефан“ - Истанбул|бугарската црква во Цариград]] на имотот подарен од неговиот татко.
== Последни години ==
По отстранувањето од престолот живеел во Цариград, Виена и Букурешт. Умрел во Букурешт на 23 април 1863 и бил погребан во Браила.
[[Категорија:Монарси на Молдавија]]
a1j6nfiekzautjl2fpjh3154zddd43j
5608804
5608802
2026-08-13T08:48:45Z
Buli
2648
5608804
wikitext
text/x-wiki
[[File:Nicolae Vogoride cca. 1858.jpg|thumb|right|300px|Богориди околу 1858]]
'''Никола (Николај) Богориди''' ({{langx|el|Νικόλαος Βογορίδης}}; {{langx|tr|Nikolaki Bey}}; {{langx|ro|Nicolae Vogoride}}; 1820, Јаш – 23 април 1863, Букурешт) бил османски и молдавски државник од бугарско потекло.
== Потекло и образование ==
Син на [[Стефан Богориди]] и правнук на Софрониј Врачански. Брат на Александар Богориди. Роден е во Јаш, во Кнежеството Молдавија. Учел во Измит и во Големата народна школа во Цариград, каде што се спријателил со [[Георги Раковски]].
== Кариера ==
Во периодот 1837–1839 бил драгоман во османското амбасадорство во Париз. Во 1846 се оженил со Екатерина Конаки, ќерка на молдавскиот болјарин Константин Конаки, и понекогаш го користел името Конаки-Богориди. Имал четири деца: Емануил, Константин, Марија и Луција.
Од декември 1856 до март 1857 бил министер за финансии на Молдавија под кајмакамот Теодор Балш. По неговата смрт, од март 1857 до октомври 1858 ја извршувал функцијата [[кајмакам]] (привремен владетел) на Молдавија.
Како ултраконзервативен политичар, се спротивставувал на обединувањето на Молдавија и Влашка. Ги фалсификувал изборните списоци за ад-хок диваните во 1857, што предизвикало дипломатска криза и поништување на изборите. Унионистите победиле на повторените избори, а Богориди бил отстранет од функцијата во октомври 1858.
== Однос кон бугарската заедница ==
Како кајмакам ги покровителствувал Бугарите во Јужна Бесарабија. Во 1858 издал хрисовул со кој се основала [[Болградска гимназија|гимназијата „Св. св. Кирил и Методиј“]] во Болград. Дозволил создавање на бугарска општина и печатница во [[Галац]] и го предупредил Георги Раковски за османски прогони. Одржувал врски со бугарски дејци и во 1859 го положил камен-темелникот на [[Црква „Свети Стефан“ - Истанбул|бугарската црква во Цариград]] на имотот подарен од неговиот татко.
== Последни години ==
По отстранувањето од престолот живеел во Цариград, Виена и Букурешт. Умрел во Букурешт на 23 април 1863 и бил погребан во Браила.
[[Категорија:Монарси на Молдавија]]
8kepkye3xxud4b916lpxdyp1xft98o5
Категорија:Монарси на Молдавија
14
1400913
5608798
2026-08-13T08:41:59Z
Buli
2648
Создадена страница со: [[Категорија:Историја на Молдавија]]
5608798
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:Историја на Молдавија]]
6p1vw95k3xek51ibon0l88c8r92ngl6
Ranunculus sartorianus
0
1400914
5608803
2026-08-13T08:48:44Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{Speciesbox | name = Ranunculus sartorianus | image = | image_caption = | genus = Ranunculus | species = sartorianus | authority = [[Boiss.]] & Heldr. }} '''Ranunculus sartorianus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]]. Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во Маке...
5608803
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Ranunculus sartorianus
| image =
| image_caption =
| genus = Ranunculus
| species = sartorianus
| authority = [[Boiss.]] & Heldr.
}}
'''Ranunculus sartorianus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по варовнички камењари во алпскиот и субалпскиот појас. Често растение е, а го има на планините Бистра, Галичица, Кожуф и Дудица, а се посочува дека е видено и на Кораб.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 124, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно растение високо до 30 см. Ризомот со обвивка од изумрени листови. Стеблото е неразгрането со прилегнати или расперени влакна. Стеблените листови целокрајни или длабоко насечени на 2-5 линејни дела. Цветот е крупен, а чашкините ливчиња се прилегнати кон венчето, влакнести со широк ципест раб. Венчето е долго 10-15 мм.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
* {{wikispecies|Ranunculus sartorianus|''Ranunculus sartorianus''}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
l32gogcqbbe3nyiyt9f9mair94o43sa
Хрватско лутиче
0
1400915
5608805
2026-08-13T08:52:02Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{Speciesbox | name = Хрватско лутиче | image = | image_caption = Ranunculus carinthiacus | genus = Ranunculus | species = carinthiacus | authority = [[Hoppe]] }} '''Хрватско лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus carinthiacus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]]. Неговиот доморо...
5608805
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Хрватско лутиче
| image =
| image_caption = Ranunculus carinthiacus
| genus = Ranunculus
| species = carinthiacus
| authority = [[Hoppe]]
}}
'''Хрватско лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus carinthiacus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по .<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 124, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со .<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
t58ckmkeixmtdqp2mowz94s79y36vf2
5608806
5608805
2026-08-13T08:52:16Z
Виолетова
1975
Виолетова ја премести страницата [[Ranunculus carinthiacus]] на [[Хрватско лутиче]]
5608805
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Хрватско лутиче
| image =
| image_caption = Ranunculus carinthiacus
| genus = Ranunculus
| species = carinthiacus
| authority = [[Hoppe]]
}}
'''Хрватско лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus carinthiacus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по .<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 124, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со .<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
t58ckmkeixmtdqp2mowz94s79y36vf2
5608810
5608806
2026-08-13T08:56:30Z
Виолетова
1975
5608810
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox
| name = Хрватско лутиче
| image = Ranunculus carinthiacus 1.jpg
| image_caption = Ranunculus carinthiacus
| genus = Ranunculus
| species = carinthiacus
| authority = [[Hoppe]]
}}
'''Хрватско лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus carinthiacus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по суви почви богати со варовник.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 124, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение. Стеблото е со прилегнати или расперени влакна. Ризомот е гол, поретко со обвивка од ракавците на изумрените листови. Базалните листови се голи, обично до основата триделни. Чашкините ливчиња се со нежни и ретки влакна Ливчињата на венчето се долги 5-15 мм, оревчето е со кус клун прилегнат кон него.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
trtf2bns9t13ei8966qxiekg22hft82
Ranunculus carinthiacus
0
1400916
5608807
2026-08-13T08:52:16Z
Виолетова
1975
Виолетова ја премести страницата [[Ranunculus carinthiacus]] на [[Хрватско лутиче]]
5608807
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Хрватско лутиче]]
00vvyd5tzjgkj0lr62ll1c9ajgi2yt4
Разговор:Хрватско лутиче
1
1400917
5608808
2026-08-13T08:52:47Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608808
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Планинско лутиче
0
1400918
5608811
2026-08-13T09:00:03Z
Виолетова
1975
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1312307532|Ranunculus montanus]]“
5608811
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus montanus01.jpg|image_caption=Живеалиште|image2=Ranunculus montanus Atlas Alpenflora.jpg|image2_caption=Ботаничка илсутрација|genus=Ranunculus|species=montanus|authority=[[Willd.]]|synonyms_ref=<ref name="713262-1" />|synonyms={{Collapsible list|
*''Ranunculastrum gracile'' <small>Fourr.</small>
*''Ranunculus alpicola'' <small>Timb.-Lagr.</small>
*''Ranunculus arolae'' <small>Murr</small>
*''Ranunculus gelidus'' <small>Schur</small>
*''Ranunculus geraniifolius'' <small>Pourr.</small>
*''Ranunculus gouanii'' <small>Sm.</small>
*''Ranunculus gracilis'' <small>Schleich.</small>
*''Ranunculus lerchenfeldianus'' <small>Schur</small>
*''Ranunculus lycoctonifolius'' <small>Hegetschw.</small>
*''Ranunculus minutus'' <small>Leyb.</small>
*''Ranunculus polymorphus'' <small>Rochel</small>
*''Ranunculus preslii'' <small>Weihe ex Opiz</small>
*''Ranunculus schurii'' <small>Fuss ex Schur</small>
*''Ranunculus szurulensis'' <small>Lerchenf. ex Schur</small>
*''Ranunculus tenuifolius'' <small>(DC.) Schleich.</small>
*''Ranunculus trilobatus'' <small>Kit. ex Schltdl.</small>
*''Ranunculus tuberosus'' <small>Schur</small>
}}}}
'''Планинско лутиче''' (науч. ''Ranunculus montanus'') е вид цветно растение од семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]], по потекло од планините на централна и јужно-централна Европа, со можеби некои популации во [[Република Карелија]] во Русија.<ref name="713262-1">{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713262-1|title=''Ranunculus montanus'' Willd.|last=<!--Not stated-->|work=Plants of the World Online|publisher=Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew|accessdate=23 April 2021}}</ref> Неговата сорта „Топено злато“ ја доби наградата за градинарски заслуги на Кралското хортикултурно друштво.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/84000/Ranunculus-montanus-Molten-Gold/Details|title=''Ranunculus montanus'' 'Molten Gold' buttercup 'Molten Gold'|date=2021|publisher=The Royal Horticultural Society|accessdate=23 April 2021}}</ref>
== Опис ==
Повеќегодишно
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Растенија опишани во 1799 година]]
[[Категорија:Флора на Швајцарија]]
[[Категорија:Флора на Италија]]
[[Категорија:Флора на Германија]]
[[Категорија:Флора на Франција]]
[[Категорија:Флора на Австрија]]
[[Категорија:Флора на Албанија]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
sngbmepp9nm2wgr4hs8pshbyx1hx000
5608813
5608811
2026-08-13T09:03:28Z
Виолетова
1975
/* Опис */
5608813
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus montanus01.jpg|image_caption=Живеалиште|image2=Ranunculus montanus Atlas Alpenflora.jpg|image2_caption=Ботаничка илсутрација|genus=Ranunculus|species=montanus|authority=[[Willd.]]|synonyms_ref=<ref name="713262-1" />|synonyms={{Collapsible list|
*''Ranunculastrum gracile'' <small>Fourr.</small>
*''Ranunculus alpicola'' <small>Timb.-Lagr.</small>
*''Ranunculus arolae'' <small>Murr</small>
*''Ranunculus gelidus'' <small>Schur</small>
*''Ranunculus geraniifolius'' <small>Pourr.</small>
*''Ranunculus gouanii'' <small>Sm.</small>
*''Ranunculus gracilis'' <small>Schleich.</small>
*''Ranunculus lerchenfeldianus'' <small>Schur</small>
*''Ranunculus lycoctonifolius'' <small>Hegetschw.</small>
*''Ranunculus minutus'' <small>Leyb.</small>
*''Ranunculus polymorphus'' <small>Rochel</small>
*''Ranunculus preslii'' <small>Weihe ex Opiz</small>
*''Ranunculus schurii'' <small>Fuss ex Schur</small>
*''Ranunculus szurulensis'' <small>Lerchenf. ex Schur</small>
*''Ranunculus tenuifolius'' <small>(DC.) Schleich.</small>
*''Ranunculus trilobatus'' <small>Kit. ex Schltdl.</small>
*''Ranunculus tuberosus'' <small>Schur</small>
}}}}
'''Планинско лутиче''' (науч. ''Ranunculus montanus'') е вид цветно растение од семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]], по потекло од планините на централна и јужно-централна Европа, со можеби некои популации во [[Република Карелија]] во Русија.<ref name="713262-1">{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713262-1|title=''Ranunculus montanus'' Willd.|last=<!--Not stated-->|work=Plants of the World Online|publisher=Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew|accessdate=23 April 2021}}</ref> Неговата сорта „Топено злато“ ја доби наградата за градинарски заслуги на Кралското хортикултурно друштво.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/84000/Ranunculus-montanus-Molten-Gold/Details|title=''Ranunculus montanus'' 'Molten Gold' buttercup 'Molten Gold'|date=2021|publisher=The Royal Horticultural Society|accessdate=23 April 2021}}</ref>
Во [[Македонија]] растена влажни почви на варовничка подлога, и е ретко растение, познато само за планината [[Јабланица]].<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 125, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно растение, со гол ризом. Листовите се голи или со ретки влакна. Базалните листови речиси до основата триделни, страничните делови насечени речиси до средината. Цветовите се поединечни, чашкините ливчиња се со нежни влакна, ливчињата на венчето се 7-20 мм долги.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Растенија опишани во 1799 година]]
[[Категорија:Флора на Швајцарија]]
[[Категорија:Флора на Италија]]
[[Категорија:Флора на Германија]]
[[Категорија:Флора на Франција]]
[[Категорија:Флора на Австрија]]
[[Категорија:Флора на Албанија]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
kog8btwopnq2nris7l0depf8833qx1n
5608836
5608813
2026-08-13T10:47:03Z
Виолетова
1975
5608836
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus montanus01.jpg|image_caption=Живеалиште|image2=Ranunculus montanus Atlas Alpenflora.jpg|image2_caption=Ботаничка илсутрација|genus=Ranunculus|species=montanus|authority=[[Willd.]]|synonyms_ref=<ref name="713262-1" />|synonyms={{Collapsible list|
*''Ranunculastrum gracile'' <small>Fourr.</small>
*''Ranunculus alpicola'' <small>Timb.-Lagr.</small>
*''Ranunculus arolae'' <small>Murr</small>
*''Ranunculus gelidus'' <small>Schur</small>
*''Ranunculus geraniifolius'' <small>Pourr.</small>
*''Ranunculus gouanii'' <small>Sm.</small>
*''Ranunculus gracilis'' <small>Schleich.</small>
*''Ranunculus lerchenfeldianus'' <small>Schur</small>
*''Ranunculus lycoctonifolius'' <small>Hegetschw.</small>
*''Ranunculus minutus'' <small>Leyb.</small>
*''Ranunculus polymorphus'' <small>Rochel</small>
*''Ranunculus preslii'' <small>Weihe ex Opiz</small>
*''Ranunculus schurii'' <small>Fuss ex Schur</small>
*''Ranunculus szurulensis'' <small>Lerchenf. ex Schur</small>
*''Ranunculus tenuifolius'' <small>(DC.) Schleich.</small>
*''Ranunculus trilobatus'' <small>Kit. ex Schltdl.</small>
*''Ranunculus tuberosus'' <small>Schur</small>
}}}}
'''Планинско лутиче''' (науч. ''Ranunculus montanus'') е вид цветно растение од семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]], по потекло од планините на централна и јужно-централна Европа, со можеби некои популации во [[Република Карелија]] во Русија.<ref name="713262-1">{{Наведена мрежна страница|url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:713262-1|title=''Ranunculus montanus'' Willd.|last=<!--Not stated-->|work=Plants of the World Online|publisher=Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew|accessdate=23 April 2021}}</ref> Неговата сорта „Топено злато“ ја доби наградата за градинарски заслуги на Кралското хортикултурно друштво.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/84000/Ranunculus-montanus-Molten-Gold/Details|title=''Ranunculus montanus'' 'Molten Gold' buttercup 'Molten Gold'|date=2021|publisher=The Royal Horticultural Society|accessdate=23 April 2021}}</ref>
Во [[Македонија]] растена влажни почви на варовничка подлога, и е ретко растение, познато само за планината [[Јабланица]].<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 125, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно растение, со гол ризом. Листовите се голи или со ретки влакна. Базалните листови речиси до основата триделни, страничните делови насечени речиси до средината. Цветовите се поединечни, чашкините ливчиња се со нежни влакна, ливчињата на венчето се 7-20 мм долги.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Растенија опишани во 1799 година]]
[[Категорија:Флора на Швајцарија]]
[[Категорија:Флора на Италија]]
[[Категорија:Флора на Германија]]
[[Категорија:Флора на Франција]]
[[Категорија:Флора на Австрија]]
[[Категорија:Флора на Албанија]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
o1dnolto8yf2kjuvuod9wrxeq0hi5gm
Разговор:Планинско лутиче
1
1400919
5608814
2026-08-13T09:03:54Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608814
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Разговор:Ranunculus sartorianus
1
1400920
5608815
2026-08-13T09:04:07Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608815
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Ranunculus montanus
0
1400921
5608817
2026-08-13T09:04:44Z
Виолетова
1975
Пренасочување кон [[Планинско лутиче]]
5608817
wikitext
text/x-wiki
#ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Планинско лутиче]]
oapwybf6a6cybi8c5smyo4e2241pq3y
Ѓерѓ де Хевеши
0
1400922
5608823
2026-08-13T09:51:29Z
P.Nedelkovski
47736
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1366380006|George de Hevesy]]“
5608823
wikitext
text/x-wiki
'''Ѓерѓ Шарл де Хевеси''' (роден '''Ѓерѓ Бишиц''' ; {{Langx|hu|Hevesy György Károly}} ; {{Langx|de|Georg Karl von Hevesy}} ; 1 август 1885 – 5 јули 1966) - унгарски радиохемичар и добитник [[Нобелова награда за хемија|на Нобелова награда за хемија]], признаен во 1943 година за неговата клучна улога во развојот на радиоактивни трасери за проучување на хемиски процеси како што е [[Метаболизам|метаболизмот]] кај животните. Тој исто така бил еден од оние што го откриле елементот [[хафниум]].<ref name="frs">{{Наведено списание|last=Cockcroft|first=J. D.|year=1967|title=George de Hevesy 1885-1966|journal=[[Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society]]|volume=13|pages=125–126|doi=10.1098/rsbm.1967.0007|doi-access=free}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Levi|first=H.|year=1976|title=George von Hevesy memorial lecture. George Hevesy and his concept of radioactive indicators--in retrospect|journal=European Journal of Nuclear Medicine|volume=1|issue=1|pages=3–10|doi=10.1007/BF00253259|pmid=797570}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Ostrowski|first=W.|year=1968|title=George Hevesy inventor of isotope methods in biochemical studies|journal=Postepy Biochemii|volume=14|issue=1|pages=149–153|pmid=4870858}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Dal Santo|first=G.|year=1966|title=Professor George C. De Hevesy. In reverent memory|journal=Acta Isotopica|volume=6|issue=1|pages=5–8|pmid=4865432}}</ref><ref>{{Наведено списание|year=1964|title=George De Hevesy|journal=Triangle; the Sandoz Journal of Medical Science|volume=91|pages=239–240|pmid=14184278}}</ref><ref>{{Наведување|last=Weintraub|first=B.|title=George de Hevesy: Hafnium and Radioactive Traces; Chemistry|journal=Bull. Isr. Chem. Soc.|number=18|date=April 2005|pages=41–43|url=https://docs.google.com/file/d/0B1yz8B3IPltmYkVkUm4tNFFCQWc/edit}}</ref>
== Животопис ==
=== Рани години ===
Ѓерѓ де Хевеши бил роден во [[Будимпешта]], Унгарија, во богато и облагородничено семејство од унгарско-еврејско потекло,<ref name="Hilger">{{Наведување|last=Levi|first=Hilde|title=George de Hevesy : life and work : a biography|year=1985|publisher=A. Hilger|place=Bristol|isbn=978-0-85274-555-7|page=14}}</ref> петто од осумте деца на неговите родители Лајош Бишиц и [[Барон (титула)|бароницата]] Евгенија (Џени) Шосбергер (облагородничена како „Де Торња“). Бабите и дедовците од обете страни на семејството ги дале претседателите на еврејската заедница во [[Пешта]].<ref name="Hilger" /> Ѓерѓ израснал во Будимпешта и матурирал во 1903 година на Piarist Gimnázium.<ref name="Gymnasium">{{Наведување|last=Náray-Szabó|first=Gábor|last2=G|first2=Palló|title=The Hungarian Gymnasium Educational Experience and Its Influence on the Global Power Shift|date=2012|url=https://repozitorium.omikk.bme.hu/handle/10890/2248|access-date=6 June 2023|publisher=Global Science & Technology Forum|isbn=9780615573106|language=en}}</ref> Презимето на семејството во 1904 година било Хеве[и-Бишиц, а Хеве[и подоцна го променил своето.
Де Хевеши ги започнал своите студии по хемија на Универзитетот во Будимпешта една година, а потоа неколку месеци на Техничкиот универзитет во Шарлотенбург (сега Технички универзитет Берлин ), но се префрлил на Универзитетот во Фрајбург. Таму го запознаl Лудвиг Гатерман. Во 1906 година, ја започнал својата докторска теза со Георг Франц Јулиус Мајер, <ref name="Norrby">{{Наведување|last=Norrby|first=Erling|year=2013|title=Nobel Prizes and Nature's Surprises}}</ref> го стекнал го својот докторат по физика во 1908 година. Во 1908 година, на Хевеши му била понудена позиција во ETH Цирих, Швајцарија, но бидејќи бил независно богат, тој можел да избере своја истражувачка средина. Прво работел со Фриц Хабер во [[Карлсруе|Карлсруе, Германија]], а потоа со [[Ернест Радерфорд]] во [[Манчестер|Манчестер, Англија]], каде што се запознал и [[Нилс Бор|со Нилс Бор]]. Се вратил дома во [[Будимпешта]], каде бил назначен за професор по [[физичка хемија]] во 1918 година. Во 1920 година се населил во Копенхаген.
=== Истражување ===
Во 1922 година, де Хевеши го открил (заедно со Дирк Костер) елементот [[хафниум]] ( <sub>72Hf</sub> ) ( [[Латински јазик|латински]] ''Hafnia'' за „[[Копенхаген]]“, родниот град на [[Нилс Бор]]). [[Периоден систем на елементите|Периодниот систем]] на [[Дмитриј Менделеев|Менделеев]] од 1869 година ги подредил хемиските елементи во логички систем, но недостасувал хемиски елемент со 72 протони. Хевеши решил да го бара тој елемент врз основа на Боровиот атомски модел. Минералошкиот музеј на Норвешка и Гренланд во Копенхаген го обезбедил материјалот за истражувањето. Карактеристичните снимки на рендгенските спектри направени од примерокот покажале дека е присутен нов елемент. Прифатената верзија била оспорена од Мансел Дејвис и Ерик Шери, чие предвидување е дека елементот 72 ќе биде [[Преодни метали|преоден елемент]] на хемичарот Чарлс Бери.
Финансиски поддржан од Фондацијата Рокфелер, Хевеши имал многу продуктивна година. Тој го развил аналитичкиот метод на [[флуоресценција на Х-зраците]] и го открил [[Самариум|самариумскиот]] алфа-зрак. Тука тој започнал со употреба на радиоактивни изотопи во проучувањето на метаболичките процеси на растенијата и животните, со следење на хемикалии во телото со замена на дел од стабилните изотопи со мали количини на радиоактивни изотопи. Во 1923 година, Хевеси ја објавил првата студија за употребата на природно радиоактивниот <sup>212Pb</sup> како радиоактивен трасер за следење на апсорпцијата и [[Флоем|транслокацијата]] во корените, стеблата и листовите на ''[[Бакла|Vicia faba]]'', исто така позната како грав. <ref>{{Наведено списание|last=Myers|first=W. G.|year=1979|title=Georg Charles de Hevesy: The father of nuclear medicine|journal=Journal of Nuclear Medicine|volume=20|issue=6|pages=590–594|pmid=395289}}</ref> <ref>{{Наведено списание|last=Hevesy|first=G.|year=1923|title=The Absorption and Translocation of Lead by Plants: A Contribution to the Application of the Method of Radioactive Indicators in the Investigation of the Change of Substance in Plants|journal=The Biochemical Journal|volume=17|issue=4–5|pages=439–445|doi=10.1042/bj0170439|pmc=1263906|pmid=16743235}}</ref> Подоцна, во 1943 година, работата на радиоактивното трасирање ќе му ја донесе на Хевеси [[Нобелова награда за хемија|Нобеловата награда за хемија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nobelprize.org/prizes/chemistry/1943/hevesy/facts/|title=The Nobel Prize in Chemistry 1943|work=NobelPrize.org}}</ref>
Во 1924 година, Хевеши се вратил во Фрајбург како професор по физичка хемија. Во 1930 година, тој отишол на [[Универзитет Корнел|Универзитетот Корнел, Итака]] како Бекеров предавач (б-1 добитник на престижна почесна покана за предавања). Во 1934 година, откако нацистите дошле на власт во Германија, тој се вратил во Институтот на Нилс Бор на [[Копенхашки универзитет|Копенхашкиот универзитет]] во Копенхаген. Во 1936 година, тој ја измислил анализата на неутронска активација. Во 1943 година тој избегал во Стокхолм (Шведска била неутрална за време на војната), каде што бил соработник на Институтот за истражување на органска хемија. Во 1949 година бил избран за професор Франки на Универзитетот во Гент. По пензионирањето, тој останал активен научен соработник на Стокхолмскиот универзитет .
== Втора светска војна и потоа ==
[[Податотека:Georg_und_Pia_von_Hevesy_Stolpersteine.jpg|мини| Патни спомен-плочи за Ѓерѓ и неговата сопруга Пија де Хевеши во Фрајбург]]
Пред почетокот на Втората светска војна, [[Макс фон Лауе]] и [[Џејмс Франк]] ги испратиле своите златни медали за [[Нобелова награда]] во [[Данска]] за да спречат конфискација од страна на нацистите. По [[Данска во Втората светска војна|нацистичката инвазија на Данска,]] ова ги довело во опасност; во тоа време било нелегално да се испраќа злато од Германија, а доколку се откриело дека Лауе и Франк го сториле тоа, тие можеле да се соочат со кривично гонење. За да го спречи ова, Де Хевеши ги сокрил медалите растворувајќи ги во [[царска вода]] и ставајќи го добиениот раствор на полица во неговата лабораторија во Институтот „Нилс Бор“ во Копенхаген. По војната, тој се вратил за да открие дека растворот не е вознемирен и го извадил златото од киселината. Потоа Нобеловото друштво ги преобликувало медалите користејќи го пронајденото злато и им ги вратило на двајцата лауреати.<ref>{{Наведување|url=https://archive.org/stream/adventuresinradi01heve#page/27/mode/1up/search/medals|title=Adventures in radioisotope research|first=George|last=Hevesy|publisher=Pergamon press|place=New York|year=1962|volume=1|page=27}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://nobelprize.org/nobel_prizes/about/medals/|title=The Nobel Prize Medals and the Medal for the Prize in Economics|last=Birgitta Lemmel|year=2006|publisher=The Nobel Foundation}}</ref>
До 1943 година, Копенхаген повеќе не бил безбеден за еден еврејски научник и Де Хевеши избегал во Шведска, каде што работел на Стокхолмскиот универзитет до 1961 година. Во Стокхолм, Де Хевеши бил примен на одделот за хемија од страна на шведскиот професор, роден во Германија, и добитник на Нобелова награда, Ханс фон Ојлер-Хелпин, кој останал силно прогермански настроен во текот на целата војна. И покрај ова, Де Хевеши и Фон Ојлер-Хелпин соработувале на многу научни трудови за време и по војната.
Додека бил во Стокхолм, Де Хевеши ја добил Нобеловата награда за хемија. Подоцна бил примен во [[Кралска академија на науките (Шведска)|Кралската шведска академија на науките]] и го добил Коплиевиот медал, на кој бил особено горд. Де Хевеши изјавил: „Јавноста ја смета Нобеловата награда за хемија за највисока чест што може да ја добие еден научник, но тоа не е така. Четириесет или педесет добиле Нобелова награда за хемија, но има само десет странски членови на Кралската шведска академија, а само двајца добиле Коплиова награда.“ (Бор е другиот.) Тој ја доби наградата „Атоми за мир“ во 1958 година за неговата мирнодпоска употреба на радиоактивни изотопи .
== Семеен живот и смрт ==
[[Податотека:Hevesy_György_sírja.jpg|мини| Гробот на Ѓерѓ де Хевеши во Будимпешта. Гробишта Керепеши: гробно место 27 во парцелата на Унгарската академија на науките.]]
Де Хевеши се оженил со Пија Риис во 1924 година. Тие имале еден син и три ќерки заедно, од кои едната (Јуџинија) се омажи за внук на шведскиот нобеловец [[Сванте Арениус]] . Де Хевеши починал во 1966 година на осумдесетгодишна возраст и бил погребан во Фрајбург. На барање на неговото семејство, неговите останки беа погребани во неговото родно место во Будимпешта на гробиштата Керепеши во 2001 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mta.hu/english/hungarys-nobel-prize-winners-106018|title=Hungary's Nobel Prize Winners|last=Bazsa|first=György|date=|work=[[Hungarian Academy of Sciences]]|language=en|accessdate=29 November 2025}}</ref> Тој објавил вкупно 397 научни документи, од кои еден бил и предавањето во спомен на Бекерел-Кири, во кое се присетил на кариерите на пионерите на радиохемијата.<ref>{{Наведување|pmid=13714019|year=1961|last=De Hevesy|first=George C.|title=Marie Curie and her contemporaries|volume=2|pages=169–82|journal=Journal of Nuclear Medicine|url=https://jnm.snmjournals.org/content/25/1/116.full.pdf}}</ref>
На 10 мај 2005 година, во Националната лабораторија за одржлива енергија Рисе, сега Технички универзитет во Данска, DTU Nutech, била основана лабораторијата Хевеши. Името го добила по Ѓерѓ де Хевеши како татко на начелото на изотопски показател, по иницијатива на првиот директор на лабораторијата, проф. Микаел Јенсен.
== Наводи ==
== Надворешни врски ==
* {{Ризница-ред|George de Hevesy}}
* {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture on 12 December 1944 ''Some Applications of Isotopic Indicators''
* [https://web.archive.org/web/20060828134207/http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=people%2FHevesy%2C+George+de Annotated bibliography for George de Hevesy from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues]
* Works by or about George de Hevesy at the Internet Archive
{{Нобелова награда за хемија}}{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Носители на прускиот Орден за заслуги (граѓански)]]
[[Категорија:Откривачи на хемиски елементи]]
[[Категорија:Странски членови на Кралското друштво]]
[[Категорија:Апсолвенти на Техничкиот универзитет во Берлин]]
[[Категорија:Членови на Кралската шведска академија на науките]]
[[Категорија:Носители на Коплиевиот медал]]
[[Категорија:Римокатолички христијани од Унгарија]]
[[Категорија:Еврејски нобеловци]]
[[Категорија:Австроунгарски нобеловци]]
[[Категорија:Унгарски нобеловци]]
[[Категорија:Добитници на Нобеловата награда за хемија]]
[[Категорија:Починати во 1966 година]]
[[Категорија:Родени во 1885 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Добитници на Златниот медал на Нилс Бор]]
[[Категорија:Еврејски хемичари]]
105n9qg7hwjmuqlm288grvdigg2immt
5608831
5608823
2026-08-13T10:33:36Z
P.Nedelkovski
47736
дополнување
5608831
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox scientist
| name = Ѓерѓ де Хевеши
| birth_name = Ѓерѓ Бишиц
| other_names = Георг Карл фон Хевеси
| image = George de Hevesy.jpg
| image_size =
| caption = Хевеши, околу 1913
| birth_date = {{birth date|1885|8|1|df=y}}
| birth_place = [[Будимпешта]], Унгарско Кралство
| death_date = {{death date and age|1966|7|5|1885|8|1|df=y}}
| death_place = [[Фрајбург]], Западна Германија
| citizenship = {{hlist|Унгарија|Германија}}
| resting_place = [[Керепеши|Гробишта Керепеши]], Будимпешта
| nationality =
| fields = {{hlist|[[Хемија]]|[[Радиохемија]]}}
| workplaces = [[Гентски универзитет]]<br>[[Универзитет Етвеш Лоранд|Будимпештански универзитет]]<br>[[Институт Нилс Бор]], [[Копенхашки универзитет]]<br>[[ЕТХ Цирих]]<br>[[Фрајбуршки универзитет]]<br>[[Манчестерски универзиет]]<br>Институт за субатомска физика „Стефан Мејер“
| alma_mater =
| doctoral_advisor = Георг Франц Јулиус Мејер
| academic_advisors = [[Фриц Хабер]]<br>[[Ернест Радерфорд]]
| doctoral_students = [[Ролф Хоземан]]<br>[[Јохан Бем (хемичар)|Јохан Бем]]
| notable_students = [[Ерика Кремер]] (постдокторски)
| awards = [[Нобелова награда за хемија]] (1943)<br>[[Коплиев медал]] (1949)<br>[[Фарадеева предавачка награда ]] (1950)<br>[[Награда „Атоми за мир“]] (1958)<br>[[Меѓународен златен медал Нилс Бор]] (1961)
| spouse = {{marriage|Пија Рис|1924}}
| children = 4
| father = Лајош Бишиц
| mother = Еугенија Шосбергер
| education = [[Будимпештански универзитет]]<br />[[Технички универзитет Берлин]]<br />[[Универзитет Алберт Лудвиг - Фрајбург|Фрајбуршки универзитетUniversity of Freiburg]]
| known_for = {{unbulleted list|[[Хафниум]]|[[Радиоактивен показател]]|[[Неутронска активациона анализа]]}}
}}
'''Ѓерѓ Карл де Хевеши''' (роден '''Ѓерѓ Бишиц'''; {{Langx|hu|Hevesy György Károly}}; {{Langx|de|Georg Karl von Hevesy}}); ({{роден во|Будимпешта}}, {{роден на|1|август|1885}} – {{починат во|Фрајбург}}, {{починат на|5|јули|1966}}) — унгарски радиохемичар и добитник на [[Нобелова награда за хемија|Нобеловата награда за хемија]] во 1943 година за неговата клучна улога во развојот на радиоактивни показатели за проучување на хемиски процеси како што е [[Метаболизам|метаболизмот]] кај животните. Тој исто така бил еден од оние што го откриле елементот [[хафниум]].<ref name="frs">{{Наведено списание|last=Cockcroft|first=J. D.|year=1967|title=George de Hevesy 1885-1966|journal=Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society|volume=13|pages=125–126|doi=10.1098/rsbm.1967.0007|doi-access=free}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Levi|first=H.|year=1976|title=George von Hevesy memorial lecture. George Hevesy and his concept of radioactive indicators--in retrospect|journal=European Journal of Nuclear Medicine|volume=1|issue=1|pages=3–10|doi=10.1007/BF00253259|pmid=797570}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Ostrowski|first=W.|year=1968|title=George Hevesy inventor of isotope methods in biochemical studies|journal=Postepy Biochemii|volume=14|issue=1|pages=149–153|pmid=4870858}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Dal Santo|first=G.|year=1966|title=Professor George C. De Hevesy. In reverent memory|journal=Acta Isotopica|volume=6|issue=1|pages=5–8|pmid=4865432}}</ref><ref>{{Наведено списание|year=1964|title=George De Hevesy|journal=Triangle; the Sandoz Journal of Medical Science|volume=91|pages=239–240|pmid=14184278}}</ref><ref>{{Наведување|last=Weintraub|first=B.|title=George de Hevesy: Hafnium and Radioactive Traces; Chemistry|journal=Bull. Isr. Chem. Soc.|number=18|date=April 2005|pages=41–43|url=https://docs.google.com/file/d/0B1yz8B3IPltmYkVkUm4tNFFCQWc/edit}}</ref>
== Животопис ==
=== Рани години ===
Ѓерѓ де Хевеши бил роден во [[Будимпешта]], Унгарија, во богато и облагородничено семејство од унгарско-еврејско потекло,<ref name="Hilger">{{Наведување|last=Levi|first=Hilde|title=George de Hevesy : life and work : a biography|year=1985|publisher=A. Hilger|place=Bristol|isbn=978-0-85274-555-7|page=14}}</ref> петто од осумте деца на неговите родители Лајош Бишиц и [[Барон (титула)|бароницата]] Евгенија (Џени) Шосбергер (облагородничена како „Де Торња“). Бабите и дедовците од обете страни на семејството ги дале претседателите на еврејската заедница во [[Пешта]].<ref name="Hilger" /> Ѓерѓ израснал во Будимпешта и матурирал во 1903 година на Piarist Gimnázium.<ref name="Gymnasium">{{Наведување|last=Náray-Szabó|first=Gábor|last2=G|first2=Palló|title=The Hungarian Gymnasium Educational Experience and Its Influence on the Global Power Shift|date=2012|url=https://repozitorium.omikk.bme.hu/handle/10890/2248|access-date=6 June 2023|publisher=Global Science & Technology Forum|isbn=9780615573106|language=en}}</ref> Презимето на семејството во 1904 година било Хеве[и-Бишиц, а Хеве[и подоцна го променил своето.
Де Хевеши ги започнал своите студии по хемија на Универзитетот во Будимпешта една година, а потоа неколку месеци на Техничкиот универзитет во Шарлотенбург (сега Технички универзитет Берлин ), но се префрлил на Универзитетот во Фрајбург. Таму го запознаl Лудвиг Гатерман. Во 1906 година, ја започнал својата докторска теза со Георг Франц Јулиус Мајер, <ref name="Norrby">{{Наведување|last=Norrby|first=Erling|year=2013|title=Nobel Prizes and Nature's Surprises}}</ref> го стекнал го својот докторат по физика во 1908 година. Во 1908 година, на Хевеши му била понудена позиција во ETH Цирих, Швајцарија, но бидејќи бил независно богат, тој можел да избере своја истражувачка средина. Прво работел со Фриц Хабер во [[Карлсруе|Карлсруе, Германија]], а потоа со [[Ернест Радерфорд]] во [[Манчестер|Манчестер, Англија]], каде што се запознал и [[Нилс Бор|со Нилс Бор]]. Се вратил дома во [[Будимпешта]], каде бил назначен за професор по [[физичка хемија]] во 1918 година. Во 1920 година се населил во Копенхаген.
=== Истражување ===
Во 1922 година, де Хевеши го открил (заедно со Дирк Костер) елементот [[хафниум]] ( <sub>72Hf</sub> ) ( [[Латински јазик|латински]] ''Hafnia'' за „[[Копенхаген]]“, родниот град на [[Нилс Бор]]). [[Периоден систем на елементите|Периодниот систем]] на [[Дмитриј Менделеев|Менделеев]] од 1869 година ги подредил хемиските елементи во логички систем, но недостасувал хемиски елемент со 72 протони. Хевеши решил да го бара тој елемент врз основа на Боровиот атомски модел. Минералошкиот музеј на Норвешка и Гренланд во Копенхаген го обезбедил материјалот за истражувањето. Карактеристичните снимки на рендгенските спектри направени од примерокот покажале дека е присутен нов елемент. Прифатената верзија била оспорена од Мансел Дејвис и Ерик Шери, чие предвидување е дека елементот 72 ќе биде [[Преодни метали|преоден елемент]] на хемичарот Чарлс Бери.
Финансиски поддржан од Фондацијата Рокфелер, Хевеши имал многу продуктивна година. Тој го развил аналитичкиот метод на [[флуоресценција на Х-зраците]] и го открил [[Самариум|самариумскиот]] алфа-зрак. Тука тој започнал со употреба на радиоактивни изотопи во проучувањето на метаболичките процеси на растенијата и животните, со следење на хемикалии во телото со замена на дел од стабилните изотопи со мали количини на радиоактивни изотопи. Во 1923 година, Хевеси ја објавил првата студија за употребата на природно радиоактивниот <sup>212Pb</sup> како радиоактивен трасер за следење на апсорпцијата и [[Флоем|транслокацијата]] во корените, стеблата и листовите на ''[[Бакла|Vicia faba]]'', исто така позната како грав. <ref>{{Наведено списание|last=Myers|first=W. G.|year=1979|title=Georg Charles de Hevesy: The father of nuclear medicine|journal=Journal of Nuclear Medicine|volume=20|issue=6|pages=590–594|pmid=395289}}</ref> <ref>{{Наведено списание|last=Hevesy|first=G.|year=1923|title=The Absorption and Translocation of Lead by Plants: A Contribution to the Application of the Method of Radioactive Indicators in the Investigation of the Change of Substance in Plants|journal=The Biochemical Journal|volume=17|issue=4–5|pages=439–445|doi=10.1042/bj0170439|pmc=1263906|pmid=16743235}}</ref> Подоцна, во 1943 година, работата на радиоактивното трасирање ќе му ја донесе на Хевеси [[Нобелова награда за хемија|Нобеловата награда за хемија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nobelprize.org/prizes/chemistry/1943/hevesy/facts/|title=The Nobel Prize in Chemistry 1943|work=NobelPrize.org}}</ref>
Во 1924 година, Хевеши се вратил во Фрајбург како професор по физичка хемија. Во 1930 година, тој отишол на [[Универзитет Корнел|Универзитетот Корнел, Итака]] како Бекеров предавач (б-1 добитник на престижна почесна покана за предавања). Во 1934 година, откако нацистите дошле на власт во Германија, тој се вратил во Институтот на Нилс Бор на [[Копенхашки универзитет|Копенхашкиот универзитет]] во Копенхаген. Во 1936 година, тој ја измислил анализата на неутронска активација. Во 1943 година тој избегал во Стокхолм (Шведска била неутрална за време на војната), каде што бил соработник на Институтот за истражување на органска хемија. Во 1949 година бил избран за професор Франки на Универзитетот во Гент. По пензионирањето, тој останал активен научен соработник на Стокхолмскиот универзитет .
== Втора светска војна и потоа ==
[[Податотека:Georg_und_Pia_von_Hevesy_Stolpersteine.jpg|мини| Патни спомен-плочи за Ѓерѓ и неговата сопруга Пија де Хевеши во Фрајбург]]
Пред почетокот на Втората светска војна, [[Макс фон Лауе]] и [[Џејмс Франк]] ги испратиле своите златни медали за [[Нобелова награда]] во [[Данска]] за да спречат конфискација од страна на нацистите. По [[Данска во Втората светска војна|нацистичката инвазија на Данска,]] ова ги довело во опасност; во тоа време било нелегално да се испраќа злато од Германија, а доколку се откриело дека Лауе и Франк го сториле тоа, тие можеле да се соочат со кривично гонење. За да го спречи ова, Де Хевеши ги сокрил медалите растворувајќи ги во [[царска вода]] и ставајќи го добиениот раствор на полица во неговата лабораторија во Институтот „Нилс Бор“ во Копенхаген. По војната, тој се вратил за да открие дека растворот не е вознемирен и го извадил златото од киселината. Потоа Нобеловото друштво ги преобликувало медалите користејќи го пронајденото злато и им ги вратило на двајцата лауреати.<ref>{{Наведување|url=https://archive.org/stream/adventuresinradi01heve#page/27/mode/1up/search/medals|title=Adventures in radioisotope research|first=George|last=Hevesy|publisher=Pergamon press|place=New York|year=1962|volume=1|page=27}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://nobelprize.org/nobel_prizes/about/medals/|title=The Nobel Prize Medals and the Medal for the Prize in Economics|last=Birgitta Lemmel|year=2006|publisher=The Nobel Foundation}}</ref>
До 1943 година, Копенхаген повеќе не бил безбеден за еден еврејски научник и Де Хевеши избегал во Шведска, каде што работел на Стокхолмскиот универзитет до 1961 година. Во Стокхолм, Де Хевеши бил примен на одделот за хемија од страна на шведскиот професор, роден во Германија, и добитник на Нобелова награда, Ханс фон Ојлер-Хелпин, кој останал силно прогермански настроен во текот на целата војна. И покрај ова, Де Хевеши и Фон Ојлер-Хелпин соработувале на многу научни трудови за време и по војната.
Додека бил во Стокхолм, Де Хевеши ја добил Нобеловата награда за хемија. Подоцна бил примен во [[Кралска академија на науките (Шведска)|Кралската шведска академија на науките]] и го добил Коплиевиот медал, на кој бил особено горд. Де Хевеши изјавил: „Јавноста ја смета Нобеловата награда за хемија за највисока чест што може да ја добие еден научник, но тоа не е така. Четириесет или педесет добиле Нобелова награда за хемија, но има само десет странски членови на Кралската шведска академија, а само двајца добиле Коплиова награда.“ (Бор е другиот.) Тој ја доби наградата „Атоми за мир“ во 1958 година за неговата мирнодпоска употреба на радиоактивни изотопи .
== Семеен живот и смрт ==
[[Податотека:Hevesy_György_sírja.jpg|мини| Гробот на Ѓерѓ де Хевеши во Будимпешта. Гробишта Керепеши: гробно место 27 во парцелата на Унгарската академија на науките.]]
Де Хевеши се оженил со Пија Риис во 1924 година. Тие имале еден син и три ќерки заедно, од кои едната (Јуџинија) се омажи за внук на шведскиот нобеловец [[Сванте Арениус]] . Де Хевеши починал во 1966 година на осумдесетгодишна возраст и бил погребан во Фрајбург. На барање на неговото семејство, неговите останки беа погребани во неговото родно место во Будимпешта на гробиштата Керепеши во 2001 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mta.hu/english/hungarys-nobel-prize-winners-106018|title=Hungary's Nobel Prize Winners|last=Bazsa|first=György|date=|work=Hungarian Academy of Sciences|language=en|accessdate=29 November 2025}}</ref> Тој објавил вкупно 397 научни документи, од кои еден бил и предавањето во спомен на Бекерел-Кири, во кое се присетил на кариерите на пионерите на радиохемијата.<ref>{{Наведување|pmid=13714019|year=1961|last=De Hevesy|first=George C.|title=Marie Curie and her contemporaries|volume=2|pages=169–82|journal=Journal of Nuclear Medicine|url=https://jnm.snmjournals.org/content/25/1/116.full.pdf}}</ref>
На 10 мај 2005 година, во Националната лабораторија за одржлива енергија Рисе, сега Технички универзитет во Данска, DTU Nutech, била основана лабораторијата Хевеши. Името го добила по Ѓерѓ де Хевеши како татко на начелото на изотопски показател, по иницијатива на првиот директор на лабораторијата, проф. Микаел Јенсен.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Ризница-ред|George de Hevesy}}
* {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture on 12 December 1944 ''Some Applications of Isotopic Indicators''
* [https://web.archive.org/web/20060828134207/http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=people%2FHevesy%2C+George+de Annotated bibliography for George de Hevesy from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues]
* Works by or about George de Hevesy at the Internet Archive
{{Нобелова награда за хемија}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Хевеши, Ѓерѓ де}}
[[Категорија:Носители на прускиот Орден за заслуги (граѓански)]]
[[Категорија:Откривачи на хемиски елементи]]
[[Категорија:Странски членови на Кралското друштво]]
[[Категорија:Апсолвенти на Техничкиот универзитет во Берлин]]
[[Категорија:Членови на Кралската шведска академија на науките]]
[[Категорија:Носители на Коплиевиот медал]]
[[Категорија:Римокатолички христијани од Унгарија]]
[[Категорија:Еврејски нобеловци]]
[[Категорија:Австроунгарски нобеловци]]
[[Категорија:Унгарски нобеловци]]
[[Категорија:Добитници на Нобеловата награда за хемија]]
[[Категорија:Починати во 1966 година]]
[[Категорија:Родени во 1885 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Добитници на Златниот медал на Нилс Бор]]
[[Категорија:Еврејски хемичари]]
asvnki7qsjs10cdihe8xf6olx4ki56g
5608832
5608831
2026-08-13T10:35:27Z
P.Nedelkovski
47736
додадена/изменета предлошка
5608832
wikitext
text/x-wiki
{{Нобеловец}}
{{Infobox scientist
| name = Ѓерѓ де Хевеши
| birth_name = Ѓерѓ Бишиц
| other_names = Георг Карл фон Хевеси
| image = George de Hevesy.jpg
| image_size =
| caption = Хевеши, околу 1913
| birth_date = {{birth date|1885|8|1|df=y}}
| birth_place = [[Будимпешта]], Унгарско Кралство
| death_date = {{death date and age|1966|7|5|1885|8|1|df=y}}
| death_place = [[Фрајбург]], Западна Германија
| citizenship = {{hlist|Унгарија|Германија}}
| resting_place = [[Керепеши|Гробишта Керепеши]], Будимпешта
| nationality =
| fields = {{hlist|[[Хемија]]|[[Радиохемија]]}}
| workplaces = [[Гентски универзитет]]<br>[[Универзитет Етвеш Лоранд|Будимпештански универзитет]]<br>[[Институт Нилс Бор]], [[Копенхашки универзитет]]<br>[[ЕТХ Цирих]]<br>[[Фрајбуршки универзитет]]<br>[[Манчестерски универзиет]]<br>Институт за субатомска физика „Стефан Мејер“
| alma_mater =
| doctoral_advisor = Георг Франц Јулиус Мејер
| academic_advisors = [[Фриц Хабер]]<br>[[Ернест Радерфорд]]
| doctoral_students = [[Ролф Хоземан]]<br>[[Јохан Бем (хемичар)|Јохан Бем]]
| notable_students = [[Ерика Кремер]] (постдокторски)
| awards = [[Нобелова награда за хемија]] (1943)<br>[[Коплиев медал]] (1949)<br>[[Фарадеева предавачка награда ]] (1950)<br>[[Награда „Атоми за мир“]] (1958)<br>[[Меѓународен златен медал Нилс Бор]] (1961)
| spouse = {{marriage|Пија Рис|1924}}
| children = 4
| father = Лајош Бишиц
| mother = Еугенија Шосбергер
| education = [[Будимпештански универзитет]]<br />[[Технички универзитет Берлин]]<br />[[Универзитет Алберт Лудвиг - Фрајбург|Фрајбуршки универзитетUniversity of Freiburg]]
| known_for = {{unbulleted list|[[Хафниум]]|[[Радиоактивен показател]]|[[Неутронска активациона анализа]]}}
}}
'''Ѓерѓ Карл де Хевеши''' (роден '''Ѓерѓ Бишиц'''; {{Langx|hu|Hevesy György Károly}}; {{Langx|de|Georg Karl von Hevesy}}); ({{роден во|Будимпешта}}, {{роден на|1|август|1885}} – {{починат во|Фрајбург}}, {{починат на|5|јули|1966}}) — унгарски радиохемичар и добитник на [[Нобелова награда за хемија|Нобеловата награда за хемија]] во 1943 година за неговата клучна улога во развојот на радиоактивни показатели за проучување на хемиски процеси како што е [[Метаболизам|метаболизмот]] кај животните. Тој исто така бил еден од оние што го откриле елементот [[хафниум]].<ref name="frs">{{Наведено списание|last=Cockcroft|first=J. D.|year=1967|title=George de Hevesy 1885-1966|journal=Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society|volume=13|pages=125–126|doi=10.1098/rsbm.1967.0007|doi-access=free}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Levi|first=H.|year=1976|title=George von Hevesy memorial lecture. George Hevesy and his concept of radioactive indicators--in retrospect|journal=European Journal of Nuclear Medicine|volume=1|issue=1|pages=3–10|doi=10.1007/BF00253259|pmid=797570}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Ostrowski|first=W.|year=1968|title=George Hevesy inventor of isotope methods in biochemical studies|journal=Postepy Biochemii|volume=14|issue=1|pages=149–153|pmid=4870858}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Dal Santo|first=G.|year=1966|title=Professor George C. De Hevesy. In reverent memory|journal=Acta Isotopica|volume=6|issue=1|pages=5–8|pmid=4865432}}</ref><ref>{{Наведено списание|year=1964|title=George De Hevesy|journal=Triangle; the Sandoz Journal of Medical Science|volume=91|pages=239–240|pmid=14184278}}</ref><ref>{{Наведување|last=Weintraub|first=B.|title=George de Hevesy: Hafnium and Radioactive Traces; Chemistry|journal=Bull. Isr. Chem. Soc.|number=18|date=April 2005|pages=41–43|url=https://docs.google.com/file/d/0B1yz8B3IPltmYkVkUm4tNFFCQWc/edit}}</ref>
== Животопис ==
=== Рани години ===
Ѓерѓ де Хевеши бил роден во [[Будимпешта]], Унгарија, во богато и облагородничено семејство од унгарско-еврејско потекло,<ref name="Hilger">{{Наведување|last=Levi|first=Hilde|title=George de Hevesy : life and work : a biography|year=1985|publisher=A. Hilger|place=Bristol|isbn=978-0-85274-555-7|page=14}}</ref> петто од осумте деца на неговите родители Лајош Бишиц и [[Барон (титула)|бароницата]] Евгенија (Џени) Шосбергер (облагородничена како „Де Торња“). Бабите и дедовците од обете страни на семејството ги дале претседателите на еврејската заедница во [[Пешта]].<ref name="Hilger" /> Ѓерѓ израснал во Будимпешта и матурирал во 1903 година на Piarist Gimnázium.<ref name="Gymnasium">{{Наведување|last=Náray-Szabó|first=Gábor|last2=G|first2=Palló|title=The Hungarian Gymnasium Educational Experience and Its Influence on the Global Power Shift|date=2012|url=https://repozitorium.omikk.bme.hu/handle/10890/2248|access-date=6 June 2023|publisher=Global Science & Technology Forum|isbn=9780615573106|language=en}}</ref> Презимето на семејството во 1904 година било Хеве[и-Бишиц, а Хеве[и подоцна го променил своето.
Де Хевеши ги започнал своите студии по хемија на Универзитетот во Будимпешта една година, а потоа неколку месеци на Техничкиот универзитет во Шарлотенбург (сега Технички универзитет Берлин ), но се префрлил на Универзитетот во Фрајбург. Таму го запознаl Лудвиг Гатерман. Во 1906 година, ја започнал својата докторска теза со Георг Франц Јулиус Мајер, <ref name="Norrby">{{Наведување|last=Norrby|first=Erling|year=2013|title=Nobel Prizes and Nature's Surprises}}</ref> го стекнал го својот докторат по физика во 1908 година. Во 1908 година, на Хевеши му била понудена позиција во ETH Цирих, Швајцарија, но бидејќи бил независно богат, тој можел да избере своја истражувачка средина. Прво работел со Фриц Хабер во [[Карлсруе|Карлсруе, Германија]], а потоа со [[Ернест Радерфорд]] во [[Манчестер|Манчестер, Англија]], каде што се запознал и [[Нилс Бор|со Нилс Бор]]. Се вратил дома во [[Будимпешта]], каде бил назначен за професор по [[физичка хемија]] во 1918 година. Во 1920 година се населил во Копенхаген.
=== Истражување ===
Во 1922 година, де Хевеши го открил (заедно со Дирк Костер) елементот [[хафниум]] ( <sub>72Hf</sub> ) ( [[Латински јазик|латински]] ''Hafnia'' за „[[Копенхаген]]“, родниот град на [[Нилс Бор]]). [[Периоден систем на елементите|Периодниот систем]] на [[Дмитриј Менделеев|Менделеев]] од 1869 година ги подредил хемиските елементи во логички систем, но недостасувал хемиски елемент со 72 протони. Хевеши решил да го бара тој елемент врз основа на Боровиот атомски модел. Минералошкиот музеј на Норвешка и Гренланд во Копенхаген го обезбедил материјалот за истражувањето. Карактеристичните снимки на рендгенските спектри направени од примерокот покажале дека е присутен нов елемент. Прифатената верзија била оспорена од Мансел Дејвис и Ерик Шери, чие предвидување е дека елементот 72 ќе биде [[Преодни метали|преоден елемент]] на хемичарот Чарлс Бери.
Финансиски поддржан од Фондацијата Рокфелер, Хевеши имал многу продуктивна година. Тој го развил аналитичкиот метод на [[флуоресценција на Х-зраците]] и го открил [[Самариум|самариумскиот]] алфа-зрак. Тука тој започнал со употреба на радиоактивни изотопи во проучувањето на метаболичките процеси на растенијата и животните, со следење на хемикалии во телото со замена на дел од стабилните изотопи со мали количини на радиоактивни изотопи. Во 1923 година, Хевеси ја објавил првата студија за употребата на природно радиоактивниот <sup>212Pb</sup> како радиоактивен трасер за следење на апсорпцијата и [[Флоем|транслокацијата]] во корените, стеблата и листовите на ''[[Бакла|Vicia faba]]'', исто така позната како грав. <ref>{{Наведено списание|last=Myers|first=W. G.|year=1979|title=Georg Charles de Hevesy: The father of nuclear medicine|journal=Journal of Nuclear Medicine|volume=20|issue=6|pages=590–594|pmid=395289}}</ref> <ref>{{Наведено списание|last=Hevesy|first=G.|year=1923|title=The Absorption and Translocation of Lead by Plants: A Contribution to the Application of the Method of Radioactive Indicators in the Investigation of the Change of Substance in Plants|journal=The Biochemical Journal|volume=17|issue=4–5|pages=439–445|doi=10.1042/bj0170439|pmc=1263906|pmid=16743235}}</ref> Подоцна, во 1943 година, работата на радиоактивното трасирање ќе му ја донесе на Хевеси [[Нобелова награда за хемија|Нобеловата награда за хемија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nobelprize.org/prizes/chemistry/1943/hevesy/facts/|title=The Nobel Prize in Chemistry 1943|work=NobelPrize.org}}</ref>
Во 1924 година, Хевеши се вратил во Фрајбург како професор по физичка хемија. Во 1930 година, тој отишол на [[Универзитет Корнел|Универзитетот Корнел, Итака]] како Бекеров предавач (б-1 добитник на престижна почесна покана за предавања). Во 1934 година, откако нацистите дошле на власт во Германија, тој се вратил во Институтот на Нилс Бор на [[Копенхашки универзитет|Копенхашкиот универзитет]] во Копенхаген. Во 1936 година, тој ја измислил анализата на неутронска активација. Во 1943 година тој избегал во Стокхолм (Шведска била неутрална за време на војната), каде што бил соработник на Институтот за истражување на органска хемија. Во 1949 година бил избран за професор Франки на Универзитетот во Гент. По пензионирањето, тој останал активен научен соработник на Стокхолмскиот универзитет .
== Втора светска војна и потоа ==
[[Податотека:Georg_und_Pia_von_Hevesy_Stolpersteine.jpg|мини| Патни спомен-плочи за Ѓерѓ и неговата сопруга Пија де Хевеши во Фрајбург]]
Пред почетокот на Втората светска војна, [[Макс фон Лауе]] и [[Џејмс Франк]] ги испратиле своите златни медали за [[Нобелова награда]] во [[Данска]] за да спречат конфискација од страна на нацистите. По [[Данска во Втората светска војна|нацистичката инвазија на Данска,]] ова ги довело во опасност; во тоа време било нелегално да се испраќа злато од Германија, а доколку се откриело дека Лауе и Франк го сториле тоа, тие можеле да се соочат со кривично гонење. За да го спречи ова, Де Хевеши ги сокрил медалите растворувајќи ги во [[царска вода]] и ставајќи го добиениот раствор на полица во неговата лабораторија во Институтот „Нилс Бор“ во Копенхаген. По војната, тој се вратил за да открие дека растворот не е вознемирен и го извадил златото од киселината. Потоа Нобеловото друштво ги преобликувало медалите користејќи го пронајденото злато и им ги вратило на двајцата лауреати.<ref>{{Наведување|url=https://archive.org/stream/adventuresinradi01heve#page/27/mode/1up/search/medals|title=Adventures in radioisotope research|first=George|last=Hevesy|publisher=Pergamon press|place=New York|year=1962|volume=1|page=27}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://nobelprize.org/nobel_prizes/about/medals/|title=The Nobel Prize Medals and the Medal for the Prize in Economics|last=Birgitta Lemmel|year=2006|publisher=The Nobel Foundation}}</ref>
До 1943 година, Копенхаген повеќе не бил безбеден за еден еврејски научник и Де Хевеши избегал во Шведска, каде што работел на Стокхолмскиот универзитет до 1961 година. Во Стокхолм, Де Хевеши бил примен на одделот за хемија од страна на шведскиот професор, роден во Германија, и добитник на Нобелова награда, Ханс фон Ојлер-Хелпин, кој останал силно прогермански настроен во текот на целата војна. И покрај ова, Де Хевеши и Фон Ојлер-Хелпин соработувале на многу научни трудови за време и по војната.
Додека бил во Стокхолм, Де Хевеши ја добил Нобеловата награда за хемија. Подоцна бил примен во [[Кралска академија на науките (Шведска)|Кралската шведска академија на науките]] и го добил Коплиевиот медал, на кој бил особено горд. Де Хевеши изјавил: „Јавноста ја смета Нобеловата награда за хемија за највисока чест што може да ја добие еден научник, но тоа не е така. Четириесет или педесет добиле Нобелова награда за хемија, но има само десет странски членови на Кралската шведска академија, а само двајца добиле Коплиова награда.“ (Бор е другиот.) Тој ја доби наградата „Атоми за мир“ во 1958 година за неговата мирнодпоска употреба на радиоактивни изотопи .
== Семеен живот и смрт ==
[[Податотека:Hevesy_György_sírja.jpg|мини| Гробот на Ѓерѓ де Хевеши во Будимпешта. Гробишта Керепеши: гробно место 27 во парцелата на Унгарската академија на науките.]]
Де Хевеши се оженил со Пија Риис во 1924 година. Тие имале еден син и три ќерки заедно, од кои едната (Јуџинија) се омажи за внук на шведскиот нобеловец [[Сванте Арениус]] . Де Хевеши починал во 1966 година на осумдесетгодишна возраст и бил погребан во Фрајбург. На барање на неговото семејство, неговите останки беа погребани во неговото родно место во Будимпешта на гробиштата Керепеши во 2001 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mta.hu/english/hungarys-nobel-prize-winners-106018|title=Hungary's Nobel Prize Winners|last=Bazsa|first=György|date=|work=Hungarian Academy of Sciences|language=en|accessdate=29 November 2025}}</ref> Тој објавил вкупно 397 научни документи, од кои еден бил и предавањето во спомен на Бекерел-Кири, во кое се присетил на кариерите на пионерите на радиохемијата.<ref>{{Наведување|pmid=13714019|year=1961|last=De Hevesy|first=George C.|title=Marie Curie and her contemporaries|volume=2|pages=169–82|journal=Journal of Nuclear Medicine|url=https://jnm.snmjournals.org/content/25/1/116.full.pdf}}</ref>
На 10 мај 2005 година, во Националната лабораторија за одржлива енергија Рисе, сега Технички универзитет во Данска, DTU Nutech, била основана лабораторијата Хевеши. Името го добила по Ѓерѓ де Хевеши како татко на начелото на изотопски показател, по иницијатива на првиот директор на лабораторијата, проф. Микаел Јенсен.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{Ризница-ред|George de Hevesy}}
* {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture on 12 December 1944 ''Some Applications of Isotopic Indicators''
* [https://web.archive.org/web/20060828134207/http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=people%2FHevesy%2C+George+de Annotated bibliography for George de Hevesy from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues]
* Works by or about George de Hevesy at the Internet Archive
{{Нобелова награда за хемија}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Хевеши, Ѓерѓ де}}
[[Категорија:Носители на прускиот Орден за заслуги (граѓански)]]
[[Категорија:Откривачи на хемиски елементи]]
[[Категорија:Странски членови на Кралското друштво]]
[[Категорија:Апсолвенти на Техничкиот универзитет во Берлин]]
[[Категорија:Членови на Кралската шведска академија на науките]]
[[Категорија:Носители на Коплиевиот медал]]
[[Категорија:Римокатолички христијани од Унгарија]]
[[Категорија:Еврејски нобеловци]]
[[Категорија:Австроунгарски нобеловци]]
[[Категорија:Унгарски нобеловци]]
[[Категорија:Добитници на Нобеловата награда за хемија]]
[[Категорија:Починати во 1966 година]]
[[Категорија:Родени во 1885 година]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Добитници на Златниот медал на Нилс Бор]]
[[Категорија:Еврејски хемичари]]
c825shna5i2ussyb3udbkwgat1w91l9
Разговор:Ѓерѓ де Хевеши
1
1400923
5608833
2026-08-13T10:35:47Z
P.Nedelkovski
47736
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608833
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Ranunculus pseudomontanus
0
1400924
5608838
2026-08-13T10:49:34Z
Виолетова
1975
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1306685699|Ranunculus pseudomontanus]]“
5608838
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus pseudomontanus a1.jpg|genus=Ranunculus|species=pseudomontanus|authority=Schur<ref name=powo>{{cite taxon |powo |title=''Ranunculus pseudomontanus'' Schur |id=713604-1 |access-date=23 November 2024}}</ref>}}
'''''Ranunculus pseudomontanus''''' е цветно растение кое потекнува од Бугарија, Чехословачка, Полска, Романија, Украина и земјите на Југославија.
== Опис ==
А
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Бугарија]]
[[Категорија:Флора на Романија]]
[[Категорија:Флора на Полска]]
[[Категорија:Флора на Украина]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
86yrl0usydgd9knftq88az480n8yl7p
5608845
5608838
2026-08-13T11:11:16Z
Виолетова
1975
5608845
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus pseudomontanus a1.jpg|genus=Ranunculus|species=pseudomontanus|authority=Schur<ref name=powo>{{cite taxon |powo |title=''Ranunculus pseudomontanus'' Schur |id=713604-1 |access-date=23 November 2024}}</ref>}}
'''''Ranunculus pseudomontanus''''' е цветно растение кое потекнува од Бугарија, Чехословачка, Полска, Романија, Украина и земјите на Југославија.
Во [[Македонија]] е ретко растение кое го има на високопланинските пасишта со силикатна подлога, на надморска височина од 1200-2250 метри. Познато е само за [[Осогово]].<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 126, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно растение, високо 7-15 см. Стеблото неразгрането и со прилегнати влакна. Ризомот обвиен со обвивка од ракавците на исушените листови. Листовите се голи, цветовите се жолти, широки до 20 мм, а чашкините ливчиња се прилегнати кон венчето и со нежни и ретки влакна.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Бугарија]]
[[Категорија:Флора на Романија]]
[[Категорија:Флора на Полска]]
[[Категорија:Флора на Украина]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
42x3v830lxw5i1eo9pwlrsyohfzbab1
Разговор:Ranunculus pseudomontanus
1
1400925
5608839
2026-08-13T10:50:53Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608839
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Ranunculus oreophilus
0
1400926
5608852
2026-08-13T11:21:07Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{Speciesbox|name=Ranunculus oreophilus|image=Ranunculus oreophilus a2.jpg|image_caption=Ranunculus oreophilus|genus=Ranunculus|species=oreophilus|authority=[[M. Bieb.]]}} '''Ranunculus oreophilus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]]. Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и в...
5608852
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Ranunculus oreophilus|image=Ranunculus oreophilus a2.jpg|image_caption=Ranunculus oreophilus|genus=Ranunculus|species=oreophilus|authority=[[M. Bieb.]]}}
'''Ranunculus oreophilus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по .<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 126, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение. Стеблото е .<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
149c9abble5j2597j9ck85yuwl8kcrh
5608858
5608852
2026-08-13T11:24:58Z
Виолетова
1975
5608858
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Ranunculus oreophilus|image=Ranunculus oreophilus a2.jpg|image_caption=Ranunculus oreophilus|genus=Ranunculus|species=oreophilus|authority=[[Bieb.]]}}
'''Ranunculus oreophilus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по субалпските и алпските пасишта, на длабока почва, и претставува многу често растение.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 126, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение, високо до 30 см. Стеблото е со прилегнати или расперени влакна. Ризомот во горниот дел е влакнест и со обвивка од мртви лисни ракавци и лиснати дршки. Чашкините ливчиња се влакнести, плодот со многу кус и прилегнат клун.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
orjoefku0mghv3p99u4j3so2wgyjveh
5608860
5608858
2026-08-13T11:25:25Z
Виолетова
1975
/* Наводи */
5608860
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Ranunculus oreophilus|image=Ranunculus oreophilus a2.jpg|image_caption=Ranunculus oreophilus|genus=Ranunculus|species=oreophilus|authority=[[Bieb.]]}}
'''Ranunculus oreophilus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по субалпските и алпските пасишта, на длабока почва, и претставува многу често растение.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 126, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение, високо до 30 см. Стеблото е со прилегнати или расперени влакна. Ризомот во горниот дел е влакнест и со обвивка од мртви лисни ракавци и лиснати дршки. Чашкините ливчиња се влакнести, плодот со многу кус и прилегнат клун.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
8bwo70vff686qye7rc2635f0d9tcoa3
Ranunculus demissus
0
1400927
5608864
2026-08-13T11:30:35Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{Speciesbox|name=Ranunculus demissus|image= Ranunculus demissus.jpg|image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=demissus|authority=[[DC.]]}} '''Ranunculus demissus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]]. Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во Македо...
5608864
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Ranunculus demissus|image= Ranunculus demissus.jpg|image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=demissus|authority=[[DC.]]}}
'''Ranunculus demissus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по субалпските и алпските пасишта, на длабока почва, и претставува многу често растение.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 127, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение, високо до 30 см. Стеблото е со прилегнати или расперени влакна. Ризомот во горниот дел е влакнест и со обвивка од мртви лисни ракавци и лиснати дршки. Чашкините ливчиња се влакнести, плодот со многу кус и прилегнат клун.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
milo6uah68hoiixzfo1t3y1pp6xlpun
5608867
5608864
2026-08-13T11:37:52Z
Виолетова
1975
5608867
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Ranunculus demissus|image= Ranunculus demissus.jpg|image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=demissus|authority=[[DC.]]}}
'''Ranunculus demissus''' — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] на високите планини, во депресиите каде снегот се задржува подолго време. Се сречава на [[Шар Планина]], [[Кораб]] и [[Дешат]].<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 127, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение, високо 5-15 см. Стеблото е во основата со расперени или полурасперени влакна, на врвот со еден цвет. Листовите се голи, со тенки лисни дршки, кои во основата се проширени во ракавец.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
bg4g4zdvcs0lnwceokdcj25hghgcypy
Разговор:Ranunculus demissus
1
1400928
5608866
2026-08-13T11:33:42Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608866
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Неаполско лутиче
0
1400929
5608869
2026-08-13T11:40:24Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{Speciesbox|name=Неаполско лутиче|image= |image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=neapolitanus|authority=[[Ten.]]}} '''Неаполско лутиче''' (науч. ''Ranunculus neapolitanus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]]. Неговиот домороден опсег е во Ев...
5608869
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Неаполско лутиче|image= |image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=neapolitanus|authority=[[Ten.]]}}
'''Неаполско лутиче''' (науч. ''Ranunculus neapolitanus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] на .<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 128, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение .<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
0cbuvopg3pctu2kixsd76gt6l5y3pi5
5608870
5608869
2026-08-13T11:40:38Z
Виолетова
1975
Виолетова ја премести страницата [[Ranunculus neapolitanus]] на [[Неаполско лутиче]]
5608869
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Неаполско лутиче|image= |image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=neapolitanus|authority=[[Ten.]]}}
'''Неаполско лутиче''' (науч. ''Ranunculus neapolitanus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] на .<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 128, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение .<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
0cbuvopg3pctu2kixsd76gt6l5y3pi5
5608872
5608870
2026-08-13T11:43:07Z
Виолетова
1975
5608872
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Неаполско лутиче|image= Ranunculus neapolitanus sl3.jpg|image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=neapolitanus|authority=[[Ten.]]|synonyms=
* ''Ranunculus eriophyllus'' K.Koch
* ''Ranunculus panormitanus'' Tod.<ref name="tpl" />
|wikispecies = Ranunculus neapolitanus
|commons = Category:Ranunculus neapolitanus}}
'''Неаполско лутиче''' (науч. ''Ranunculus neapolitanus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] на .<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 128, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение .<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
79bsbaxxjb6yj74qvahsqt6f5rtxlq6
5608873
5608872
2026-08-13T11:46:01Z
Виолетова
1975
5608873
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Неаполско лутиче|image= Ranunculus neapolitanus sl3.jpg|image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=neapolitanus|authority=[[Ten.]]|synonyms=
* ''Ranunculus eriophyllus'' K.Koch
* ''Ranunculus panormitanus'' Tod.
}}
'''Неаполско лутиче''' (науч. ''Ranunculus neapolitanus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] на .<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 128, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение .<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{рвр|Ranunculus neapolitanus}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
cpjwg3uedc0tdvka0ei07qllskjskph
5608876
5608873
2026-08-13T11:49:18Z
Виолетова
1975
5608876
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Неаполско лутиче|image= Ranunculus neapolitanus sl3.jpg|image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=neapolitanus|authority=[[Ten.]]|synonyms=
* ''Ranunculus eriophyllus'' K.Koch
* ''Ranunculus panormitanus'' Tod.
}}
'''Неаполско лутиче''' (науч. ''Ranunculus neapolitanus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по влажни и суви ливади и покрај грмушки, во котлините. Познат е за Скопско, Драчево, Зелениково, Китка, Кривогаштани, Чепигово, Битолско, Кичевско, Пробиштипско, Кавадаречко, покрај реката Радика, Преспанско, Струмичко, а се наведува и за Скопска Црна Гора, Валандовско и Дојранско.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 128, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со тенки задебелени корења. Стеблото е високо до 50 см, базалниот дел и лисните дршки со расперени, а останатите делови со прилегнати влакна. Базалните листови се влакнести. Цветните дршки со надолжни бразди, а цветовите 20-30 мм во пречник.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{рвр|Ranunculus neapolitanus}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
2aayy5ingbr8kagis5llnj7pru4ej17
5608877
5608876
2026-08-13T11:49:32Z
Виолетова
1975
/* Наводи */
5608877
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|name=Неаполско лутиче|image= Ranunculus neapolitanus sl3.jpg|image_caption=Ranunculus demissus|genus=Ranunculus|species=neapolitanus|authority=[[Ten.]]|synonyms=
* ''Ranunculus eriophyllus'' K.Koch
* ''Ranunculus panormitanus'' Tod.
}}
'''Неаполско лутиче''' (науч. ''Ranunculus neapolitanus'') — вид [[Скриеносеменици|цветно растение]] кое припаѓа на семејството лутичиња, [[Ranunculaceae]].
Неговиот домороден опсег е во Европа, а расте и во [[Македонија]] по влажни и суви ливади и покрај грмушки, во котлините. Познат е за Скопско, Драчево, Зелениково, Китка, Кривогаштани, Чепигово, Битолско, Кичевско, Пробиштипско, Кавадаречко, покрај реката Радика, Преспанско, Струмичко, а се наведува и за Скопска Црна Гора, Валандовско и Дојранско.<ref name="Флора на Македонија">Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 128, МАНУ, Скопје, 1985</ref>
== Опис ==
Многугодишно тревесто растение со тенки задебелени корења. Стеблото е високо до 50 см, базалниот дел и лисните дршки со расперени, а останатите делови со прилегнати влакна. Базалните листови се влакнести. Цветните дршки со надолжни бразди, а цветовите 20-30 мм во пречник.<ref name="Флора на Македонија" />
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{рвр|Ranunculus neapolitanus}}
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
[[Категорија:Флора на Европа]]
sfj9jr792gdgayezc6n8yiw0u0k9jbh
Ranunculus neapolitanus
0
1400930
5608871
2026-08-13T11:40:39Z
Виолетова
1975
Виолетова ја премести страницата [[Ranunculus neapolitanus]] на [[Неаполско лутиче]]
5608871
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Неаполско лутиче]]
530bvczsh9ueodso37a4q0aosrwzrky
Разговор:Неаполско лутиче
1
1400931
5608878
2026-08-13T11:49:51Z
Виолетова
1975
Создадена страница со: {{СЗР}}
5608878
wikitext
text/x-wiki
{{СЗР}}
111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx
Обично лутиче
0
1400932
5608881
2026-08-13T11:58:18Z
Виолетова
1975
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1285519884|Ranunculus sardous]]“
5608881
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus sardous detail.jpeg|genus=Ranunculus|species=sardous|authority=[[Crantz]]|synonyms=''Ranunculus parvulus''}}
'''Обично лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus sardous'') е вид на [[лутиче]] кое потекнува од [[Европа]] и може да се најде во многу други делови од светот, вклучувајќи делови од [[Соединети Американски Држави|САД]] и [[Австралија]], како воведен вид и [[плевел]] покрај патиштата и тревниците.
== Опис ==
== Расте во многу видови на нарушени живеалишта, особено во влажни подрачја. Тоа е едногодишна или двегодишна билка која произведува претежно исправено, влакнесто стебло високо до половина метар. Влакнестите листови обично се поделени на три ливчиња кои се поставени на [[Лисна дршка|лисни дршки]] долги неколку сантиметри. Цветот обично има пет жолти ливчиња, секое долго до еден сантиметар и пет ребрести [[Чашкино ливче|чашкини ливчиња]]. Плодот е ахен, сместен во сферични гроздови до 35. ==
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://ucjeps.berkeley.edu/cgi-bin/get_JM_treatment.pl?6434,6527,6565 Рачен третман на Џепсон]
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Малта]]
[[Категорија:Лутиче]]
5jmjnr78dfx24izm03slomxmjlp2ety
5608883
5608881
2026-08-13T11:58:59Z
Виолетова
1975
5608883
wikitext
text/x-wiki
{{Speciesbox|image=Ranunculus sardous detail.jpeg|genus=Ranunculus|species=sardous|authority=[[Crantz]]|synonyms=''Ranunculus parvulus''}}
'''Обично лутиче''' ([[науч.]] ''Ranunculus sardous'') е вид на [[лутиче]] кое потекнува од [[Европа]] и може да се најде во многу други делови од светот, вклучувајќи делови од [[Соединети Американски Држави|САД]] и [[Австралија]], како воведен вид и [[плевел]] покрај патиштата и тревниците.
== Опис ==
Расте во многу видови на нарушени живеалишта, особено во влажни подрачја. Тоа е едногодишна или двегодишна билка која произведува претежно исправено, влакнесто стебло високо до половина метар. Влакнестите листови обично се поделени на три ливчиња кои се поставени на [[Лисна дршка|лисни дршки]] долги неколку сантиметри. Цветот обично има пет жолти ливчиња, секое долго до еден сантиметар и пет ребрести [[Чашкино ливче|чашкини ливчиња]]. Плодот е ахен, сместен во сферични гроздови до 35.
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://ucjeps.berkeley.edu/cgi-bin/get_JM_treatment.pl?6434,6527,6565 Рачен третман на Џепсон]
{{Таксонска лента}}
[[Категорија:Флора на Малта]]
[[Категорија:Лутиче]]
[[Категорија:Флора на Македонија]]
gzd9gvg3vyoks7w2q80zyly5ykfsx0i