Википедиясь myvwiki https://myv.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D1%8F%D0%B2%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.4 first-letter Медия Башка тевень Кортамо Теиця Теицянь кортамось Википедиясь Википедиясь кортамось Артовкс Артовксто кортамось MediaWiki MediaWiki-нь кортамось ЛопаПарцун ЛопаПарцундо кортамось Лезкс Лезкстэ кортамось Категория Категориядо кортамось TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk Боливия 0 20263 154573 151901 2026-06-01T01:10:52Z InternetArchiveBot 10632 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 154573 wikitext text/x-wiki {{Мастор2 |Статус = <!-- только для непризнанных государств или автономных территорий--> |Эрзянь лем = Ламораськень Мастор Боливия |Оригинальное название = {{lang-es|Estado Plurinacional de Bolivia}}<br>{{lang-qu|Buliwya Achka nasyunkunap Mama llaqta}}<br>{{lang-ay|Wuliwya Suyu}}<br>{{lang-gn|Tetã Volívia}} |Родительный падеж = Боливиянь |Герб = Coat of arms of Bolivia.svg |Вместо герба = |Коцт = |Девиз = {{lang-pt|[[Ordem e Progresso]]}} |Перевод девиза = |Кирдимасторонь моро лемесь =Bolivianos, el hado propicio |Аудио = |Правлениянь хвормась = [[президенэнь республикась]]<ref>Государства и территории мира. Справочные сведения. // Атлас мира / сост. и подгот. к изд. ПКО «Картография» в 2009 г. ; гл. ред. Г. В. Поздняк. — М. : ПКО «Картография» : Оникс, 2010. — С. 15. — ISBN 978-5-85120-295-7 (Картография). — ISBN 978-5-488-02609-4</ref><ref name="atlas">{{книга|заглавие=Атлас мира: Максимально подробная информация|ответственный=Руководители проекта: А. Н. Бушнев, А. П. Притворов|место=Москва|издательство=АСТ|год=2017|страницы=86|страниц=96|isbn=978-5-17-10261-4}}</ref> |Масторпрявт пазонь кемемась = |lat_dir = S|lat_deg = 16|lat_min = 42|lat_sec = 43 |lon_dir = W|lon_deg = 64|lon_min = 39|lon_sec = 58 |region = |CoordScale = 20000000 |На карте = Bolivia (orthographic projection).svg |подпись к карте = |На карте2 = |Кельть = [[Испанонь кель|испанонь]], [[Кечуа (кель)|кечуа]], [[Аймара (кель)|аймара]], [[Гуарани (кель)|гуарани]] ды лия [[Боливиянь кельть|33 кельть]]. |Путозь-ушодозь = |Аулькедьалонь чись = [[1825 ие]]нь [[умарьковонь 6 чи]] |Аулькедьалксось эйстэ = [[Испания Мастор|Испания]] |Прявтош = [[Сукре (ош)|Сукре]]<ref group="i">Большая часть правительственных учреждений находится в Ла-Пасе</ref> |Сехте покш ошт = [[Санта-Крус-де-ла-Сьерра]], [[Эль-Альто (Боливия)|Эль-Альто]], [[Ла-Пас (Боливия)|Ла-Пас]], [[Кочабамба]] |Прявттнэнь таркаст = Боливиянь Президентэсь |Прявттнэ = [[Моралес, Эво|Эво Моралес]] |Таркась модаванть = 27 |Покшолмазо = 1 098 581 |Веденть процентэсь = 1,29 |Этнохороним = |Таркась эрицятнева = 82 |Эрицятне = {{касома}}11 217 865<ref>{{cite web|url=http://www.census.gov/population/international/data/countryrank/rank.php|title=Country Rank. Countries and Areas Ranked by Population: 2013|author=Census.gov|date=2013|publisher=U.S. Department of Commerce|accessdate=2013-05-09|archiveurl=https://www.webcitation.org/6GUHbJYCI?url=http://www.census.gov/population/international/data/countryrank/rank.php|archivedate=2013-05-09}}</ref> |Онкстнемамелень иесь = 2018 |Эрицятне раськень сёрмацтомань коряс = |Раськень сёрмацтомась иесь = |Ломантнень плотностесь = 10,2 |МВЭ = |МВЭ-нь ловнома иесь = |Таркась МВЭ-нть корява = |Вейке эрицяс МВЭ-сь = |МВЭ (РВ) = |Год расчёта ВВП (ППС) = |Место по ВВП (ППС) = |ВВП (ППС) на душу населения = |Место по ВВП (ППС) на душу населения = |МВЭ (номинал) = |Год расчёта ВВП (номинал) = |Место по ВВП (номинал) = |ВВП (номинал) на душу населения = |Место по ВВП (номинал) на душу населения = |ЛКИ = |ЛКИ-нь ловнома иесь = |Таркась ЛКИ коряс = |ЛКИ уровень = |Авиакомпания = |Валютась-ярмакось = [[Боливиано]] ([[Общероссийский классификатор валют|BOB, код 68]]) |Домен/Доментне = [[.bo]] |Телефонной кодось = 591 |Шкань каркс =−4 |Примечания = <!-- |Без флага и герба=* --> <!-- |Без гимна=* --> }} '''Боли́вия''' ({{lang-es|Bolivia}}, {{lang-qu|Buliwya}}, {{lang-ay|Wuliwya}}, {{lang-gn|Volívia}}), официальной лем — '''Ламораськень Мастор Боли́вия''' ({{lang-es|Estado Plurinacional de Bolivia}} {{IPA|[esˈtaðo pluɾinasjoˈnal de βoˈliβja]}}) — [[мастор]] [[Лембеёнкс Америка|Лембеёнкс Американь]] куншкатаркасо. Боливия шабрацек ашти пелеве ды пелеве-чилисемасо [[Бразилия Мастор|Бразилия]] марто, лембе-чилисемаёно — [[Парагвай|Парагвай]] марто, лембеёно — [[Аргентина|Аргентина]] марто, лембе-чивалгома ды чивалгомаёно — [[Чили]] ды [[Перу]] марто. [[Мастор иневедев а лисема марто|Иневедес арась лисемазо]] (сех покш мода лембеёнксамерикань мастор тень коряс), 2010 иестэ ульнесь тешкстазь [[Перу]] марто конёв ды састь ве мельс, саемс арендас апек покш иневеденть чиресэ мода 99 иенть перть лангс портонть тееме<ref name="access">[http://lenta.ru/news/2010/10/21/gift/ Перу подарила Боливии выход к морю]</ref>. == Этимологиясь == 1825 иестэ зярдо ауль кедь алонть кис торпингенть изнямосонть испанонь колониясь Верце (Мандонь) Перу ульнесь яволявтозь ауль кедь ало республикакс, кона сайсь «''Боливия''» лем, [[Боливар, Симон|Симон Боливаронь]] (1783—1830) коряс, венесуэлань ушмодеенть. Мануэль Мартин Круз конгрессцёрась, масторонть лементь максомсто мерсь: «Кодак Ромул эйстэ теевсь-лемдявсь Рим, сестэ Боливар эйстэ тееви Боливия» ({{lang-es|Si de Rómulo Roma, de Bolívar Bolivia}}). «Республика» валось ульнесь топавтозь [[1825 ие]]нь [[ожоковонь 3 чи]]стэ<ref>{{cite web |url=http://blogs.law.harvard.edu/philg/2009/01/11/what-countries-are-named-after-individuals-or-families/ |title=What countries are named after individuals or families? |publisher=Blogs.law.harvard.edu |date=11 January 2009 |accessdate=14 July 2013 |archivedate=19 July 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110719211218/http://blogs.law.harvard.edu/philg/2009/01/11/what-countries-are-named-after-individuals-or-families/ |deadlink=yes }}</ref>. 2009 иестэ [[Боливиянь Конституциясь|од конституциясь]] лиякстовтызе официальной масторонть лемензэ «Ламораськень мастор Боливия» лангс, те ламораськень ловомась не модатнесэ ды сынь кемекстыть ундоксонь Боливиянь раськетнэнь<ref>{{cite web |url=http://blogs.law.harvard.edu/philg/2009/01/11/what-countries-are-named-after-individuals-or-families/ |title=What countries are named after individuals or families? |publisher=Blogs.law.harvard.edu |date=11 January 2009 |accessdate=14 July 2013 |archivedate=19 July 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110719211218/http://blogs.law.harvard.edu/philg/2009/01/11/what-countries-are-named-after-individuals-or-families/ |deadlink=yes }}</ref>. == Историязо == XIV пингестэ Боливиянь неень шкань модатнесэ эрясть [[аймара]], [[Кечуа (народ)|кечуа]] ды лия раськеть-буеть, конат ульнесть тапазь [[Икень Мастор|инкень масторсонть]]. == Эрицятне == {{ЭрицятнеВД}} Эрицятнеде — 10,5 млн (2013 иень ловома). Цёраломантне эрить — 64 иеть, 70 иеть аваломанть. Раськеть— индейецт 55 % (кечуа ды аймара), метист 30 %, ашот 15 %. Кельть— [[Боливиянь кельть|37 прявт официальнойть]] кельть<ref>Artículo 5, Parágrafo I. de la Constitución Política del Estado de Bolivia{{ref-es}}</ref> (васенье мирсэ ламочинть коряс): [[испанонь кель|испанонь]] 60,7 %, кечуа 21,2 %, аймара 14,6 %; лия келть 3,6 %. Кемемат — католикть 59 %, [[протестант]]т (евангелиянь методистт, [[Пазонь Ассамблеят]] ды лият.) 11 %, [[Атеист]]т ды [[агностик]]т 12 %, [[Инканизм]] 15 %, [[Буддизм]] ды лият 3 %. Содамочись — 93 % цёраломанть, 81 % аваломанть (2001 иень ловомась); 97,5 % цёраломанть, 92,5 % аваломанть (2012 иень ловомасонть)<ref>[http://www.bolivianland.net/UserFiles/File/0ParaDescripciones/1-Estadistica-Bolivia/Bolivia-CENSO-2012-Ruso.pdf Образование в Боливии]</ref>. == Литературась == * {{публикация|книга |заглавие=История Боливии с древнейших времён до начала XXI века |ответственный=Отв. ред. Е. А. Ларин, А. А. Щелчков |место=М. |издательство=Наука |год=2015 |isbn=978-5-02-039183-3 |страниц=699}} * Мельник В. М. Болівія: політична історія та конституційне право. / В. М. Мельник. — К.: Українська асоціація зовнішньої політики, 2016. — 30 с. * {{книга |автор=[[Поспелов, Евгений Михайлович|Поспелов Е. М.]]|заглавие=[[Географические названия мира. Топонимический словарь]]|издание=2-е изд., стереотип|ответственный=отв. ред. Р. А. Агеева |ссылка= |место=М.|издательство=Русские словари, Астрель, АСТ|год=2002|том= |страниц=512|страницы=|isbn=5-17-001389-2 |тираж=3&nbsp;000 |ref=Поспелов}} == Невтевкст == {{Википроекттнэ |Тема = Боливия |Портал = Боливия |Викисловарь = Боливия |Викиновости = Категория:Боливия }} * [http://www.bolivianland.net/ruso/contenidonf.php?idcontenido=2 Последние экономические новости Боливии] * [http://liberea.gerodot.ru/neoglot/selitvo.htm Война за селитру] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20191207080422/http://liberea.gerodot.ru/neoglot/selitvo.htm |date=2019-12-07 }} — В Либерее «Нового Геродота» * [http://shogi.ru/Bol/ Переводы боливийской литературы] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20191207080424/http://shogi.ru/Bol/ |date=2019-12-07 }} * [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bl.html Данные о Боливии в Книге Фактов ЦРУ] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20181211183042/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bl.html |date=2018-12-11 }}. * [http://www.bolivianland.net/ruso/contenidoss.php?idcontenido=1 Полная информация о Боливии] * [http://www.conflictologist.org/main/konflikty-vojni-perevoroti-v-latinskoj-amerike.htm#bolivia Материалы по новейшей истории Боливии] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20140407090321/http://www.conflictologist.org/main/konflikty-vojni-perevoroti-v-latinskoj-amerike.htm#bolivia |date=2014-04-07 }}. * [https://www.constituteproject.org/constitution/Bolivia_2009.pdf Конституция Боливии]{{ref-en}} {{Lisj}} {{Лембёнксонь Америка}} [[Категория:Масторт|Б]] pz3bcfdcx7jlg3rvdswwsj8bjjruwxc Бернар, Сара 0 21780 154572 151924 2026-06-01T01:03:28Z InternetArchiveBot 10632 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 154572 wikitext text/x-wiki {{Lomanes}} '''Сара Берна́р''' ({{lang-fr|Sarah Bernhardt}}; чачсь '''Генриетт Розин Бернар''', {{lang-fr|Henriette Rosine Bernard}}; [[1844]]-це [[ие]]нь [[ожоковонь 22 чи|ожоковонь 22-це чистэ]] , [[Париж]], [[Франция]] — [[1923]]-це [[ие]]нь [[эйзюрковонь 26 чи | эйзюрковонь 26-це чистэ]], тосо истя жо) — франциянь сцена лангсо налксиця, кона ульнесь ёвтамсь XX-це пинге ушодксо «седе покш содавикс сцена лангсо налксиця весе историясо»<ref name="gottlieb">{{cite web|url=http://www.nybooks.com/articles/20151|title=The Drama of Sarah Bernhardt|author=Gottlieb, Robert.|accessdate=2007-10-18|archiveurl=https://www.webcitation.org/65DdzBIpK?url=http://www.nybooks.com/articles/archives/2007/may/10/the-drama-of-sarah-bernhardt/|archivedate=2012-02-05}}</ref>. Сон кирдемсь изнявкс Европань ды [[Американь Вейтьсэндявкс Штаттнэ|Американь]] сценатнесэ 1870-це иетнесэ. Сон прявтокс налксемсь драматикань рольтне ды ульнесь ёвтамсь «Пазнэнь Сара». Сонзэ лемесь ули кратер Венерасо. == Литературась == * Гастроли театра КОМЕДИ ФРАНСЭЗ. Москва, Ленинград, 1954. Государственное издательство «Искусство». * Seller G., Sarah Bernhardt, P., [s. a.]; * Brandon, Ruth. Being Divine: A Biography of Sarah Bernhardt. London: Mandarin, 1992. * Gold, Arthur and Robert Fitzdale. The Divine Sarah: A Life of Sarah Bernhardt. New York: Alfred A. Knopf, 1991. * Léturgie, Jean and Xavier Fauche: Sarah Bernhardt, Lucky Luke (49). Dupuis, 1982. * Lorcey, Jacques. Sarah Bernhardt, l’art et la vie, Paris : Éditions Séguier, 2005. 160 pages. Avec une préface d’Alain Feydeau. ISBN 2-84049-417-5. * Menefee, David W. Sarah Bernhardt in the Theater of Films and Sound Recordings. North Carolina: McFarland, 2003. * Menefee, David W. The First Female Stars: Women of the Silent Era. Connecticut: Praeger, 2004. * Ockmann, Carol and Kenneth E. Silver. Sarah Bernhardt: The Art of High Drama New York: Yale University Press, 2005 * Skinner, Cornelia Otis. Madame Sarah. Paragon House, 1966. * Snel, Harmen. «The ancestry of Sarah Bernhardt; a myth unravelled», Amsterdam, Joods Historisch Museum, 2007, ISBN 978-90-802029-3-1 * Gottlieb, Robert «Sarah: The Life of Sarah Bernhardt» New Haven, Yale University Press, 2010 == Невтевкст == * [http://www.sarah-bernhardt.com/ The Sarah Bernhardt Pages] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20140103030854/http://sarah-bernhardt.com/ |date=2014-01-03 }} * [http://fortnightlyreview.co.uk/2011/03/sarah-bernhardt-in-london-the-best-of-samaritans/ The «La Samaritaine» controversy and other performances in London] * [http://www.bris.ac.uk/theatrecollection/search/people_sub_plays?forename=Sarah&surname=BERNHARDT&job=Actor&pid=13624&image_view=Yes&x=19&y=17 Performances in Theatre Archive University of Bristol] * [http://cylinders.library.ucsb.edu/search.php?queryType=%40attr+1%3D1016+&query=sarah+bernhardt Sarah Bernhardt cylinder recordings], from the [[Cylinder Preservation and Digitization Project]] at the [[University of California, Santa Barbara]] Library. * [http://research.hrc.utexas.edu:8080/hrcxtf/view?docId=ead/00184p1.xml&query=bernhardt,%20sarah&query-join=and Sarah Bernhardt Collection] at the [[Harry Ransom Center]] at the [[University of Texas at Austin]]. * [https://web.archive.org/web/20031208011755/http://members.cox.net/academia/cassatt4.html#bernhardt Bernhardt’s sculpture] * [http://film.virtual-history.com/person.php?personid=2013 Bibliography] * [http://digitalgallery.nypl.org/nypldigital/dgkeysearchresult.cfm?parent_id=141953&word= Sarah Bernhardt] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20121007101622/http://digitalgallery.nypl.org/nypldigital/dgkeysearchresult.cfm?parent_id=141953&word= |date=2012-10-07 }} photo gallery series 1 New York Public Library (NYPL) * [http://digitalgallery.nypl.org/nypldigital/dgkeysearchresult.cfm?parent_id=141954&word= Sarah Bernhardt] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20121007101710/http://digitalgallery.nypl.org/nypldigital/dgkeysearchresult.cfm?parent_id=141954&word= |date=2012-10-07 }} photo gallery series 2 NYPL * [http://www.theatre-library.ru/files/s/sagalov_zinoviy/sagalov_zinoviy_3.doc Пьеса] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20121225044333/http://www.theatre-library.ru/files/s/sagalov_zinoviy/sagalov_zinoviy_3.doc |date=2012-12-25 }} [[Драматург|драматурга]] [[Сагалов, Зиновий Владимирович|Зиновия Сагалова]] «Любовные игры Сары и Элеоноры» о взаимоотношениях актрис Сары Бернар и [[Элеонора Дузе|Элеоноры Дузе]] {{Lisj}} [[Категория:Франциянь седийсёрмадей|Б]] [[Категория:Франциянь кортыцят|Б]] 23yhu1jbl8sn4kku8rhvzyw9bxr8opc