Википедиясь
myvwiki
https://myv.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D1%8F%D0%B2%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.4
first-letter
Медия
Башка тевень
Кортамо
Теиця
Теицянь кортамось
Википедиясь
Википедиясь кортамось
Артовкс
Артовксто кортамось
MediaWiki
MediaWiki-нь кортамось
ЛопаПарцун
ЛопаПарцундо кортамось
Лезкс
Лезкстэ кортамось
Категория
Категориядо кортамось
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обсуждение модуля
Event
Event talk
Боливия
0
20263
154573
151901
2026-06-01T01:10:52Z
InternetArchiveBot
10632
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
154573
wikitext
text/x-wiki
{{Мастор2
|Статус = <!-- только для непризнанных государств или автономных территорий-->
|Эрзянь лем = Ламораськень Мастор Боливия
|Оригинальное название = {{lang-es|Estado Plurinacional de Bolivia}}<br>{{lang-qu|Buliwya Achka nasyunkunap Mama llaqta}}<br>{{lang-ay|Wuliwya Suyu}}<br>{{lang-gn|Tetã Volívia}}
|Родительный падеж = Боливиянь
|Герб = Coat of arms of Bolivia.svg
|Вместо герба =
|Коцт =
|Девиз = {{lang-pt|[[Ordem e Progresso]]}}
|Перевод девиза =
|Кирдимасторонь моро лемесь =Bolivianos, el hado propicio
|Аудио =
|Правлениянь хвормась = [[президенэнь республикась]]<ref>Государства и территории мира. Справочные сведения. // Атлас мира / сост. и подгот. к изд. ПКО «Картография» в 2009 г. ; гл. ред. Г. В. Поздняк. — М. : ПКО «Картография» : Оникс, 2010. — С. 15. — ISBN 978-5-85120-295-7 (Картография). — ISBN 978-5-488-02609-4</ref><ref name="atlas">{{книга|заглавие=Атлас мира: Максимально подробная информация|ответственный=Руководители проекта: А. Н. Бушнев, А. П. Притворов|место=Москва|издательство=АСТ|год=2017|страницы=86|страниц=96|isbn=978-5-17-10261-4}}</ref>
|Масторпрявт пазонь кемемась =
|lat_dir = S|lat_deg = 16|lat_min = 42|lat_sec = 43
|lon_dir = W|lon_deg = 64|lon_min = 39|lon_sec = 58
|region =
|CoordScale = 20000000
|На карте = Bolivia (orthographic projection).svg
|подпись к карте =
|На карте2 =
|Кельть = [[Испанонь кель|испанонь]], [[Кечуа (кель)|кечуа]], [[Аймара (кель)|аймара]], [[Гуарани (кель)|гуарани]] ды лия [[Боливиянь кельть|33 кельть]].
|Путозь-ушодозь =
|Аулькедьалонь чись = [[1825 ие]]нь [[умарьковонь 6 чи]]
|Аулькедьалксось эйстэ = [[Испания Мастор|Испания]]
|Прявтош = [[Сукре (ош)|Сукре]]<ref group="i">Большая часть правительственных учреждений находится в Ла-Пасе</ref>
|Сехте покш ошт = [[Санта-Крус-де-ла-Сьерра]], [[Эль-Альто (Боливия)|Эль-Альто]], [[Ла-Пас (Боливия)|Ла-Пас]], [[Кочабамба]]
|Прявттнэнь таркаст = Боливиянь Президентэсь
|Прявттнэ = [[Моралес, Эво|Эво Моралес]]
|Таркась модаванть = 27
|Покшолмазо = 1 098 581
|Веденть процентэсь = 1,29
|Этнохороним =
|Таркась эрицятнева = 82
|Эрицятне = {{касома}}11 217 865<ref>{{cite web|url=http://www.census.gov/population/international/data/countryrank/rank.php|title=Country Rank. Countries and Areas Ranked by Population: 2013|author=Census.gov|date=2013|publisher=U.S. Department of Commerce|accessdate=2013-05-09|archiveurl=https://www.webcitation.org/6GUHbJYCI?url=http://www.census.gov/population/international/data/countryrank/rank.php|archivedate=2013-05-09}}</ref>
|Онкстнемамелень иесь = 2018
|Эрицятне раськень сёрмацтомань коряс =
|Раськень сёрмацтомась иесь =
|Ломантнень плотностесь = 10,2
|МВЭ =
|МВЭ-нь ловнома иесь =
|Таркась МВЭ-нть корява =
|Вейке эрицяс МВЭ-сь =
|МВЭ (РВ) =
|Год расчёта ВВП (ППС) =
|Место по ВВП (ППС) =
|ВВП (ППС) на душу населения =
|Место по ВВП (ППС) на душу населения =
|МВЭ (номинал) =
|Год расчёта ВВП (номинал) =
|Место по ВВП (номинал) =
|ВВП (номинал) на душу населения =
|Место по ВВП (номинал) на душу населения =
|ЛКИ =
|ЛКИ-нь ловнома иесь =
|Таркась ЛКИ коряс =
|ЛКИ уровень =
|Авиакомпания =
|Валютась-ярмакось = [[Боливиано]] ([[Общероссийский классификатор валют|BOB, код 68]])
|Домен/Доментне = [[.bo]]
|Телефонной кодось = 591
|Шкань каркс =−4
|Примечания =
<!-- |Без флага и герба=* -->
<!-- |Без гимна=* -->
}}
'''Боли́вия''' ({{lang-es|Bolivia}}, {{lang-qu|Buliwya}}, {{lang-ay|Wuliwya}}, {{lang-gn|Volívia}}), официальной лем — '''Ламораськень Мастор Боли́вия''' ({{lang-es|Estado Plurinacional de Bolivia}} {{IPA|[esˈtaðo pluɾinasjoˈnal de βoˈliβja]}}) — [[мастор]] [[Лембеёнкс Америка|Лембеёнкс Американь]] куншкатаркасо.
Боливия шабрацек ашти пелеве ды пелеве-чилисемасо [[Бразилия Мастор|Бразилия]] марто, лембе-чилисемаёно — [[Парагвай|Парагвай]] марто, лембеёно — [[Аргентина|Аргентина]] марто, лембе-чивалгома ды чивалгомаёно — [[Чили]] ды [[Перу]] марто. [[Мастор иневедев а лисема марто|Иневедес арась лисемазо]] (сех покш мода лембеёнксамерикань мастор тень коряс), 2010 иестэ ульнесь тешкстазь [[Перу]] марто конёв ды састь ве мельс, саемс арендас апек покш иневеденть чиресэ мода 99 иенть перть лангс портонть тееме<ref name="access">[http://lenta.ru/news/2010/10/21/gift/ Перу подарила Боливии выход к морю]</ref>.
== Этимологиясь ==
1825 иестэ зярдо ауль кедь алонть кис торпингенть изнямосонть испанонь колониясь Верце (Мандонь) Перу ульнесь яволявтозь ауль кедь ало республикакс, кона сайсь «''Боливия''» лем, [[Боливар, Симон|Симон Боливаронь]] (1783—1830) коряс, венесуэлань ушмодеенть. Мануэль Мартин Круз конгрессцёрась, масторонть лементь максомсто мерсь: «Кодак Ромул эйстэ теевсь-лемдявсь Рим, сестэ Боливар эйстэ тееви Боливия» ({{lang-es|Si de Rómulo Roma, de Bolívar Bolivia}}). «Республика» валось ульнесь топавтозь [[1825 ие]]нь [[ожоковонь 3 чи]]стэ<ref>{{cite web |url=http://blogs.law.harvard.edu/philg/2009/01/11/what-countries-are-named-after-individuals-or-families/ |title=What countries are named after individuals or families? |publisher=Blogs.law.harvard.edu |date=11 January 2009 |accessdate=14 July 2013 |archivedate=19 July 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110719211218/http://blogs.law.harvard.edu/philg/2009/01/11/what-countries-are-named-after-individuals-or-families/ |deadlink=yes }}</ref>. 2009 иестэ [[Боливиянь Конституциясь|од конституциясь]] лиякстовтызе официальной масторонть лемензэ «Ламораськень мастор Боливия» лангс, те ламораськень ловомась не модатнесэ ды сынь кемекстыть ундоксонь Боливиянь раськетнэнь<ref>{{cite web |url=http://blogs.law.harvard.edu/philg/2009/01/11/what-countries-are-named-after-individuals-or-families/ |title=What countries are named after individuals or families? |publisher=Blogs.law.harvard.edu |date=11 January 2009 |accessdate=14 July 2013 |archivedate=19 July 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110719211218/http://blogs.law.harvard.edu/philg/2009/01/11/what-countries-are-named-after-individuals-or-families/ |deadlink=yes }}</ref>.
== Историязо ==
XIV пингестэ Боливиянь неень шкань модатнесэ эрясть [[аймара]], [[Кечуа (народ)|кечуа]] ды лия раськеть-буеть, конат ульнесть тапазь [[Икень Мастор|инкень масторсонть]].
== Эрицятне ==
{{ЭрицятнеВД}}
Эрицятнеде — 10,5 млн (2013 иень ловома).
Цёраломантне эрить — 64 иеть, 70 иеть аваломанть.
Раськеть— индейецт 55 % (кечуа ды аймара), метист 30 %, ашот 15 %.
Кельть— [[Боливиянь кельть|37 прявт официальнойть]] кельть<ref>Artículo 5, Parágrafo I. de la Constitución Política del Estado de Bolivia{{ref-es}}</ref> (васенье мирсэ ламочинть коряс): [[испанонь кель|испанонь]] 60,7 %, кечуа 21,2 %, аймара 14,6 %; лия келть 3,6 %.
Кемемат — католикть 59 %, [[протестант]]т (евангелиянь методистт, [[Пазонь Ассамблеят]] ды лият.) 11 %, [[Атеист]]т ды [[агностик]]т 12 %, [[Инканизм]] 15 %, [[Буддизм]] ды лият 3 %.
Содамочись — 93 % цёраломанть, 81 % аваломанть (2001 иень ловомась);
97,5 % цёраломанть, 92,5 % аваломанть (2012 иень ловомасонть)<ref>[http://www.bolivianland.net/UserFiles/File/0ParaDescripciones/1-Estadistica-Bolivia/Bolivia-CENSO-2012-Ruso.pdf Образование в Боливии]</ref>.
== Литературась ==
* {{публикация|книга |заглавие=История Боливии с древнейших времён до начала XXI века |ответственный=Отв. ред. Е. А. Ларин, А. А. Щелчков |место=М. |издательство=Наука |год=2015 |isbn=978-5-02-039183-3 |страниц=699}}
* Мельник В. М. Болівія: політична історія та конституційне право. / В. М. Мельник. — К.: Українська асоціація зовнішньої політики, 2016. — 30 с.
* {{книга |автор=[[Поспелов, Евгений Михайлович|Поспелов Е. М.]]|заглавие=[[Географические названия мира. Топонимический словарь]]|издание=2-е изд., стереотип|ответственный=отв. ред. Р. А. Агеева |ссылка= |место=М.|издательство=Русские словари, Астрель, АСТ|год=2002|том= |страниц=512|страницы=|isbn=5-17-001389-2 |тираж=3 000 |ref=Поспелов}}
== Невтевкст ==
{{Википроекттнэ
|Тема = Боливия
|Портал = Боливия
|Викисловарь = Боливия
|Викиновости = Категория:Боливия
}}
* [http://www.bolivianland.net/ruso/contenidonf.php?idcontenido=2 Последние экономические новости Боливии]
* [http://liberea.gerodot.ru/neoglot/selitvo.htm Война за селитру] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20191207080422/http://liberea.gerodot.ru/neoglot/selitvo.htm |date=2019-12-07 }} — В Либерее «Нового Геродота»
* [http://shogi.ru/Bol/ Переводы боливийской литературы] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20191207080424/http://shogi.ru/Bol/ |date=2019-12-07 }}
* [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bl.html Данные о Боливии в Книге Фактов ЦРУ] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20181211183042/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bl.html |date=2018-12-11 }}.
* [http://www.bolivianland.net/ruso/contenidoss.php?idcontenido=1 Полная информация о Боливии]
* [http://www.conflictologist.org/main/konflikty-vojni-perevoroti-v-latinskoj-amerike.htm#bolivia Материалы по новейшей истории Боливии] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20140407090321/http://www.conflictologist.org/main/konflikty-vojni-perevoroti-v-latinskoj-amerike.htm#bolivia |date=2014-04-07 }}.
* [https://www.constituteproject.org/constitution/Bolivia_2009.pdf Конституция Боливии]{{ref-en}}
{{Lisj}}
{{Лембёнксонь Америка}}
[[Категория:Масторт|Б]]
pz3bcfdcx7jlg3rvdswwsj8bjjruwxc
Бернар, Сара
0
21780
154572
151924
2026-06-01T01:03:28Z
InternetArchiveBot
10632
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
154572
wikitext
text/x-wiki
{{Lomanes}}
'''Сара Берна́р''' ({{lang-fr|Sarah Bernhardt}}; чачсь '''Генриетт Розин Бернар''', {{lang-fr|Henriette Rosine Bernard}}; [[1844]]-це [[ие]]нь [[ожоковонь 22 чи|ожоковонь 22-це чистэ]] , [[Париж]], [[Франция]] — [[1923]]-це [[ие]]нь [[эйзюрковонь 26 чи | эйзюрковонь 26-це чистэ]], тосо истя жо) — франциянь сцена лангсо налксиця, кона ульнесь ёвтамсь XX-це пинге ушодксо «седе покш содавикс сцена лангсо налксиця весе историясо»<ref name="gottlieb">{{cite web|url=http://www.nybooks.com/articles/20151|title=The Drama of Sarah Bernhardt|author=Gottlieb, Robert.|accessdate=2007-10-18|archiveurl=https://www.webcitation.org/65DdzBIpK?url=http://www.nybooks.com/articles/archives/2007/may/10/the-drama-of-sarah-bernhardt/|archivedate=2012-02-05}}</ref>.
Сон кирдемсь изнявкс Европань ды [[Американь Вейтьсэндявкс Штаттнэ|Американь]] сценатнесэ 1870-це иетнесэ. Сон прявтокс налксемсь драматикань рольтне ды ульнесь ёвтамсь «Пазнэнь Сара». Сонзэ лемесь ули кратер Венерасо.
== Литературась ==
* Гастроли театра КОМЕДИ ФРАНСЭЗ. Москва, Ленинград, 1954. Государственное издательство «Искусство».
* Seller G., Sarah Bernhardt, P., [s. a.];
* Brandon, Ruth. Being Divine: A Biography of Sarah Bernhardt. London: Mandarin, 1992.
* Gold, Arthur and Robert Fitzdale. The Divine Sarah: A Life of Sarah Bernhardt. New York: Alfred A. Knopf, 1991.
* Léturgie, Jean and Xavier Fauche: Sarah Bernhardt, Lucky Luke (49). Dupuis, 1982.
* Lorcey, Jacques. Sarah Bernhardt, l’art et la vie, Paris : Éditions Séguier, 2005. 160 pages. Avec une préface d’Alain Feydeau. ISBN 2-84049-417-5.
* Menefee, David W. Sarah Bernhardt in the Theater of Films and Sound Recordings. North Carolina: McFarland, 2003.
* Menefee, David W. The First Female Stars: Women of the Silent Era. Connecticut: Praeger, 2004.
* Ockmann, Carol and Kenneth E. Silver. Sarah Bernhardt: The Art of High Drama New York: Yale University Press, 2005
* Skinner, Cornelia Otis. Madame Sarah. Paragon House, 1966.
* Snel, Harmen. «The ancestry of Sarah Bernhardt; a myth unravelled», Amsterdam, Joods Historisch Museum, 2007, ISBN 978-90-802029-3-1
* Gottlieb, Robert «Sarah: The Life of Sarah Bernhardt» New Haven, Yale University Press, 2010
== Невтевкст ==
* [http://www.sarah-bernhardt.com/ The Sarah Bernhardt Pages] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20140103030854/http://sarah-bernhardt.com/ |date=2014-01-03 }}
* [http://fortnightlyreview.co.uk/2011/03/sarah-bernhardt-in-london-the-best-of-samaritans/ The «La Samaritaine» controversy and other performances in London]
* [http://www.bris.ac.uk/theatrecollection/search/people_sub_plays?forename=Sarah&surname=BERNHARDT&job=Actor&pid=13624&image_view=Yes&x=19&y=17 Performances in Theatre Archive University of Bristol]
* [http://cylinders.library.ucsb.edu/search.php?queryType=%40attr+1%3D1016+&query=sarah+bernhardt Sarah Bernhardt cylinder recordings], from the [[Cylinder Preservation and Digitization Project]] at the [[University of California, Santa Barbara]] Library.
* [http://research.hrc.utexas.edu:8080/hrcxtf/view?docId=ead/00184p1.xml&query=bernhardt,%20sarah&query-join=and Sarah Bernhardt Collection] at the [[Harry Ransom Center]] at the [[University of Texas at Austin]].
* [https://web.archive.org/web/20031208011755/http://members.cox.net/academia/cassatt4.html#bernhardt Bernhardt’s sculpture]
* [http://film.virtual-history.com/person.php?personid=2013 Bibliography]
* [http://digitalgallery.nypl.org/nypldigital/dgkeysearchresult.cfm?parent_id=141953&word= Sarah Bernhardt] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20121007101622/http://digitalgallery.nypl.org/nypldigital/dgkeysearchresult.cfm?parent_id=141953&word= |date=2012-10-07 }} photo gallery series 1 New York Public Library (NYPL)
* [http://digitalgallery.nypl.org/nypldigital/dgkeysearchresult.cfm?parent_id=141954&word= Sarah Bernhardt] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20121007101710/http://digitalgallery.nypl.org/nypldigital/dgkeysearchresult.cfm?parent_id=141954&word= |date=2012-10-07 }} photo gallery series 2 NYPL
* [http://www.theatre-library.ru/files/s/sagalov_zinoviy/sagalov_zinoviy_3.doc Пьеса] {{Архивировазь|url=https://web.archive.org/web/20121225044333/http://www.theatre-library.ru/files/s/sagalov_zinoviy/sagalov_zinoviy_3.doc |date=2012-12-25 }} [[Драматург|драматурга]] [[Сагалов, Зиновий Владимирович|Зиновия Сагалова]] «Любовные игры Сары и Элеоноры» о взаимоотношениях актрис Сары Бернар и [[Элеонора Дузе|Элеоноры Дузе]]
{{Lisj}}
[[Категория:Франциянь седийсёрмадей|Б]]
[[Категория:Франциянь кортыцят|Б]]
23yhu1jbl8sn4kku8rhvzyw9bxr8opc