Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.47.0-wmf.2
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Щетнїк
0
2731
18415
18217
2026-05-16T17:07:27Z
Halajkovič
1441
18415
wikitext
text/x-wiki
'''Щетнїк''', походзенє слова: (всл. ''četňik'', од мад. ''csetnik'', а мадярске од сербского ''четник''), коц. општински службенїк хтори розношел по валалє цидули, буґновал и под. (по керестурски: [[кишбиров]]).
=== Приклад: ===
У [[Дюрдьов]]е уж такой по своїм числу маю Руснаци добиц и своїх полицайох, щетнїкох и писарох.
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика'' I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 792.
{{Дополнїц}}
[[Катеґория:Занїманє]]
[[Катеґория:Архаизми]]
4j5otysy1hohiswmb0s3rdnmy8bbhu8
Тамбурашски бас
0
3044
18410
18383
2026-05-16T15:30:21Z
~2026-29595-33
2139
18410
wikitext
text/x-wiki
[[File:Berda, instrument (size).jpg|right|thumb|496x496px|Контрабас (берда) ]]'''Беґеш''' або '''берда''', (Руснаци тот инструмент волаю '''бруґа''' або бас); то музични инструмент, припада файти контрабасу, од хторого ше розликує по тим же ма праги на ровней шиї, зоз нїзшу и ровну кобулку, без струнара (такв. кордар) и грає ше на нїм зоз векшим плектрумом-пирком (серб.трзалица). На контрабасу–беґешу ше углавним грає у [[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбурових]] [[Оркестер|оркестрох]]. Беґеш карчмарски синоним за найвекши струнови инструмент.
Беґеш (контрабас, берда, тамбурашски бас, по руски бруґа), то южнославянски и мадярски народни инструмент. Ма лаутасту (спрам инструмента [[лаута]]) шию хтора у принципe контрабас зоз прагами.<ref>[https://web.archive.org/web/20160624042552/http://matija-gubec.com/instrumente/ Bas / Berda] (Memento vom 24. Juni 2016 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) matija-gubec.com</ref> Беґеш длугоки коло 1.80 [[Метер|м]]. То найвекши инструмент у тамбурових [[Ансамбл|ансамблох]]<ref>[https://web.archive.org/web/20100124031506/http://www.svita.net/o_tamburi.htm# Tamburaški sastav "SVITA".] 2010. januar 24-i dátummal az eredetiből archiválva]. (Hozzáférés: 2010. január 13.)</ref> и, як його основна компонента, витворює нїзки [[Тон|тони]] у басовим реґистру (у [[Октава|контраоктави)]]. Нотни запис вше у бас-ключу (такв. Еф-ключ).
== Улога у ансамблу ==
Улога контрабаса у музичней ґрупи, ансамблу, углавним провадзаца. Тамбурашски бас грає основни тон одвитуюцого провадзацого акорда и отримує правилни ритем. Добри басиста нє лєм же грає основни тон акорда, алє и розклада шицки ноти у акорду и импровизує контра-часци мелодиї, подобно як виолончелисти и бас-солисти. У [[Чардаш|чардашо]]<nowiki/>х у 4/4 такту грає на каждей штварцини ноти, а у мелодийох у 2/4 такту грає тиж на тот способ, алє з вельо моцнєйшим интензитетом тона.
Конструкция контрабаса така же [[музичар]] грає на стояци и зоз пальцами потаргує струни лєбо хаснує плектрум (пирко за гранє). За розлику од других струнових инструментох у фамилиї виолинох, контрабас (берда) нє припада [[Смиково инструменти|смиковим инструментом]] и прето ше '''на''' '''нїм ''нє грає зоз [[Смик|смиком]]'''''.
[[File:Tamburica museum, Novi Sad.jpg|right|thumb|300px|[[Музей]] [[Тамбура|тамбурох]], Нови Сад]]
Беґеш ма пошоровани штири челїчни струни хтори штимовани у:
'''1'''. Троструновей вариянти у [[Интервал (музика)|интервалу]] [[квинта]] G-D-A и,
'''2'''. Штироструновей сримскей вариянти, як контрабас у квартох Е-А-D-G.
Сремер систем уведол менши, ґамба-подобни форми беґешу и буґариї (подтакт и контратакт) окреме є характеристични за [[Горватска|Горватску]] народну музику.
== Руснаци и бруґа ==
Руснаци за контрабас (музични инструмент) гварели же то '''бруґа''' ( од мадь. ''brúgó''). Гудака хтори грал на бруґи людзе наволовали ''бруґош (Всл. Brugoš).''
Руснаци за [[Музичар|музичара]] хтори грає нa контрабасу, односно нa бруґи, гварели же вон '''''бруґує''.''' То значело же тота особа провадзи гранє цалей тамбуровей ґрупи на бруґи. Окрем схопносци и таланта, за гранє на бруґи и ношенє того инструмента потребне же би хлоп бул моцни, понеже то корпулентнєйши инструмент.
== Фразеолоґия ==
♦ '''''Було и бруґи и [[ґайди]]''' -'' Гвари ше кед була даяка парада и звада и подобне; кед сцели дзивку одац за дакого, а вона нє сцела пойсц, та плакала, вец гварели: ''було и бруґи и ґайди''.
♦ '''''бруґовац''''' - (бруґуєм нєзак. „провадзиц гранє на бруґи”): ''Вчера якиш бачи принєс до нас'' ''чийошик бруґи зохабиц, бо „Мирон” бул заварти та зме бруґовали, алє, бида, надишол поднаредник, та штирме достали нєшка очухац патос у двох найвекших хижох. И я медзи нїма. Нє будзем вецей мамо, бруґовац, анї да ми плаца.''
'''Надпомнуце''': Руснаци маю у своїм народзе назвиско Бруґошово, праве [[презвиско]] им найчастейше Будински. Предпоставя ше же назвиско Бруґошово настало по особи хтора у тей фамелиї дакеди давно грала на бруґи. Бул наволани "бруґош", та так достала и фамелия назвиско Бруґошово.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Beges Skorenovac.jpg|Гранє на контрабасу (бруґи)
Файл:Беґеш (тамбурашски) 10 05 2026.jpg|Тамбурашски бас
Файл:Шия и горня часц беґеша 511267928 23888606660832241 7065101436735656008 n.jpg|Бас, шия и горня часц (профил)
Файл:Горня часц зозо клїнками 511314186 23888606714165569 5135357957426223578 n.jpg|Горня часц бруґи зоз клїнками за штимованє струнох
Файл:Incidence area of CE tambura.png|Реґион у Европи на хторим ше грає на тамбурох.
</gallery>
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I А-Н,'' Нови Сад 2017.
* Josip Andreis: Muzička enciklopedija (Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ, 1958-1963)
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.atlasofpluckedinstruments.com/europe2.htm Berda] auf atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику) auf. atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику).
* [https://web.archive.org/web/20190317200721/http://www.tamburica.org/lat/beges.html Begeš] (Memento vom 17. März 2019 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) auf tamburica.org (kroatisch)
* [https://www.rts.rs/tv/rts1/5781219/oko-magazin-beges-koji-svira-i-veseli-celu-vojvodinu-.html Око магазин: Бегеш који свира и весели целу Војводину] rts.rs
* [https://www.instagram.com/p/DXclL7QDEyQ/ Nauči da prepoznaš dobar begeš] instagram.com
{{Commonscat}}
== Рeференци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Струново инструменти]]
[[Катеґория:Музични инструменти]]
hbsmbqjddf0ik9i1a0dfynq38kmpltm
18423
18410
2026-05-16T23:31:32Z
Olirk55
19
Olirk55 преместио је страницу [[Беґеш]] на [[Тамбурашски бас]]
18410
wikitext
text/x-wiki
[[File:Berda, instrument (size).jpg|right|thumb|496x496px|Контрабас (берда) ]]'''Беґеш''' або '''берда''', (Руснаци тот инструмент волаю '''бруґа''' або бас); то музични инструмент, припада файти контрабасу, од хторого ше розликує по тим же ма праги на ровней шиї, зоз нїзшу и ровну кобулку, без струнара (такв. кордар) и грає ше на нїм зоз векшим плектрумом-пирком (серб.трзалица). На контрабасу–беґешу ше углавним грає у [[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбурових]] [[Оркестер|оркестрох]]. Беґеш карчмарски синоним за найвекши струнови инструмент.
Беґеш (контрабас, берда, тамбурашски бас, по руски бруґа), то южнославянски и мадярски народни инструмент. Ма лаутасту (спрам инструмента [[лаута]]) шию хтора у принципe контрабас зоз прагами.<ref>[https://web.archive.org/web/20160624042552/http://matija-gubec.com/instrumente/ Bas / Berda] (Memento vom 24. Juni 2016 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) matija-gubec.com</ref> Беґеш длугоки коло 1.80 [[Метер|м]]. То найвекши инструмент у тамбурових [[Ансамбл|ансамблох]]<ref>[https://web.archive.org/web/20100124031506/http://www.svita.net/o_tamburi.htm# Tamburaški sastav "SVITA".] 2010. januar 24-i dátummal az eredetiből archiválva]. (Hozzáférés: 2010. január 13.)</ref> и, як його основна компонента, витворює нїзки [[Тон|тони]] у басовим реґистру (у [[Октава|контраоктави)]]. Нотни запис вше у бас-ключу (такв. Еф-ключ).
== Улога у ансамблу ==
Улога контрабаса у музичней ґрупи, ансамблу, углавним провадзаца. Тамбурашски бас грає основни тон одвитуюцого провадзацого акорда и отримує правилни ритем. Добри басиста нє лєм же грає основни тон акорда, алє и розклада шицки ноти у акорду и импровизує контра-часци мелодиї, подобно як виолончелисти и бас-солисти. У [[Чардаш|чардашо]]<nowiki/>х у 4/4 такту грає на каждей штварцини ноти, а у мелодийох у 2/4 такту грає тиж на тот способ, алє з вельо моцнєйшим интензитетом тона.
Конструкция контрабаса така же [[музичар]] грає на стояци и зоз пальцами потаргує струни лєбо хаснує плектрум (пирко за гранє). За розлику од других струнових инструментох у фамилиї виолинох, контрабас (берда) нє припада [[Смиково инструменти|смиковим инструментом]] и прето ше '''на''' '''нїм ''нє грає зоз [[Смик|смиком]]'''''.
[[File:Tamburica museum, Novi Sad.jpg|right|thumb|300px|[[Музей]] [[Тамбура|тамбурох]], Нови Сад]]
Беґеш ма пошоровани штири челїчни струни хтори штимовани у:
'''1'''. Троструновей вариянти у [[Интервал (музика)|интервалу]] [[квинта]] G-D-A и,
'''2'''. Штироструновей сримскей вариянти, як контрабас у квартох Е-А-D-G.
Сремер систем уведол менши, ґамба-подобни форми беґешу и буґариї (подтакт и контратакт) окреме є характеристични за [[Горватска|Горватску]] народну музику.
== Руснаци и бруґа ==
Руснаци за контрабас (музични инструмент) гварели же то '''бруґа''' ( од мадь. ''brúgó''). Гудака хтори грал на бруґи людзе наволовали ''бруґош (Всл. Brugoš).''
Руснаци за [[Музичар|музичара]] хтори грає нa контрабасу, односно нa бруґи, гварели же вон '''''бруґує''.''' То значело же тота особа провадзи гранє цалей тамбуровей ґрупи на бруґи. Окрем схопносци и таланта, за гранє на бруґи и ношенє того инструмента потребне же би хлоп бул моцни, понеже то корпулентнєйши инструмент.
== Фразеолоґия ==
♦ '''''Було и бруґи и [[ґайди]]''' -'' Гвари ше кед була даяка парада и звада и подобне; кед сцели дзивку одац за дакого, а вона нє сцела пойсц, та плакала, вец гварели: ''було и бруґи и ґайди''.
♦ '''''бруґовац''''' - (бруґуєм нєзак. „провадзиц гранє на бруґи”): ''Вчера якиш бачи принєс до нас'' ''чийошик бруґи зохабиц, бо „Мирон” бул заварти та зме бруґовали, алє, бида, надишол поднаредник, та штирме достали нєшка очухац патос у двох найвекших хижох. И я медзи нїма. Нє будзем вецей мамо, бруґовац, анї да ми плаца.''
'''Надпомнуце''': Руснаци маю у своїм народзе назвиско Бруґошово, праве [[презвиско]] им найчастейше Будински. Предпоставя ше же назвиско Бруґошово настало по особи хтора у тей фамелиї дакеди давно грала на бруґи. Бул наволани "бруґош", та так достала и фамелия назвиско Бруґошово.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Beges Skorenovac.jpg|Гранє на контрабасу (бруґи)
Файл:Беґеш (тамбурашски) 10 05 2026.jpg|Тамбурашски бас
Файл:Шия и горня часц беґеша 511267928 23888606660832241 7065101436735656008 n.jpg|Бас, шия и горня часц (профил)
Файл:Горня часц зозо клїнками 511314186 23888606714165569 5135357957426223578 n.jpg|Горня часц бруґи зоз клїнками за штимованє струнох
Файл:Incidence area of CE tambura.png|Реґион у Европи на хторим ше грає на тамбурох.
</gallery>
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I А-Н,'' Нови Сад 2017.
* Josip Andreis: Muzička enciklopedija (Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ, 1958-1963)
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.atlasofpluckedinstruments.com/europe2.htm Berda] auf atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику) auf. atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику).
* [https://web.archive.org/web/20190317200721/http://www.tamburica.org/lat/beges.html Begeš] (Memento vom 17. März 2019 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) auf tamburica.org (kroatisch)
* [https://www.rts.rs/tv/rts1/5781219/oko-magazin-beges-koji-svira-i-veseli-celu-vojvodinu-.html Око магазин: Бегеш који свира и весели целу Војводину] rts.rs
* [https://www.instagram.com/p/DXclL7QDEyQ/ Nauči da prepoznaš dobar begeš] instagram.com
{{Commonscat}}
== Рeференци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Струново инструменти]]
[[Катеґория:Музични инструменти]]
hbsmbqjddf0ik9i1a0dfynq38kmpltm
18425
18423
2026-05-17T00:09:23Z
Olirk55
19
Вименки текста
18425
wikitext
text/x-wiki
[[File:Berda, instrument (size).jpg|right|thumb|496x496px|Контрабас (берда) ]]'''Тамбурашски бас ('''серб. беґеш або берда). Руснаци тот инструмент наволовали '''бруґа'''); то музични инструмент, припада файти контрабасу, од хторого ше розликує по тим же ма праги на ровней шиї, зоз нїзшу и ровну кобулку, без струнара (такв. кордар) и грає ше на нїм зоз векшим плектрумом-пирком (серб.трзалица). На тамбурашским басу–бруґи ше углавним грає у [[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбурових]] [[Оркестер|оркестрох]]. Бруґа (беґеш) карчмарски синоним за найвекши струнови инструмент.
Тамбурашски бас (бруґа), то южнославянски и мадярски народни инструмент. Ма лаутасту (спрам инструмента [[лаута]]) шию хтора у принципe контрабас зоз прагами.<ref>[https://web.archive.org/web/20160624042552/http://matija-gubec.com/instrumente/ Bas / Berda] (Memento vom 24. Juni 2016 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) matija-gubec.com</ref> Тамбурашски бас длугоки коло 1.80 [[Метер|м]]. То найвекши инструмент у тамбурових [[Ансамбл|ансамблох]]<ref>[https://web.archive.org/web/20100124031506/http://www.svita.net/o_tamburi.htm# Tamburaški sastav "SVITA".] 2010. januar 24-i dátummal az eredetiből archiválva]. (Hozzáférés: 2010. január 13.)</ref> и, як його основна компонента, витворює нїзки [[Тон|тони]] у басовим реґистру (у [[Октава|контраоктави)]]. Нотни запис вше у бас-ключу (такв. Еф-ключ).
== Улога у ансамблу ==
Улога тамбурашского баса у музичней ґрупи, ансамблу, углавним провадзаца. Тамбурашски бас грає основни тон одвитуюцого провадзацого акорда и отримує правилни ритем. Добри басиста нє лєм же грає основни тон акорда, алє и розклада шицки ноти у акорду и импровизує контра-часци мелодиї, подобно як виолончелисти и бас-солисти. У [[Чардаш|чардашо]]<nowiki/>х у 4/4 такту грає на каждей штварцини ноти, а у мелодийох у 2/4 такту грає тиж на тот способ, алє з вельо моцнєйшим интензитетом тона.
Конструкция того инструмента така же [[музичар]] грає на стояци и зоз пальцами потаргує струни лєбо хаснує плектрум (пирко за гранє). За розлику од других струнових инструментох тей фамилиї, тамбурашски бас (бруґа) нє припада [[Смиково инструменти|смиковим инструментом]] и прето ше '''на''' '''нїм ''нє грає зоз [[Смик|смиком]]'''''.
[[File:Tamburica museum, Novi Sad.jpg|right|thumb|300px|[[Музей]] [[Тамбура|тамбурох]], Нови Сад]]
Тамбурашски бас або бруґа ма пошоровани штири челїчни струни хтори штимовани у:
'''1'''. Троструновей вариянти у [[Интервал (музика)|интервалу]] [[квинта]] G-D-A и,
'''2'''. Штироструновей сримскей вариянти, як контрабас у квартох Е-А-D-G.
Сремер систем уведол менши, ґамба-подобни форми беґешу и буґариї (подтакт и контратакт) окреме є характеристични за [[Горватска|Горватску]] народну музику.
== Руснаци и бруґа ==
Руснаци за тамбурашски бас-беґеш гварели же то '''бруґа''' ( од мадь. ''brúgó''). Гудака хтори грал на бруґи людзе наволовали ''бруґош (Всл. Brugoš).'' Нєшка ше у народзе уж менєй хаснує мено бруґа за тот инструмент.
Руснаци за [[Музичар|музичара]] хтори грає нa тамбурашским басу, односно нa бруґи, гварели же вон '''''бруґує''.''' То значело же:
♦ тота особа провадзи гранє цалей тамбуровей ґрупи на бруґи. Окрем схопносци и таланта, за гранє на бруґи и ношенє того инструмента потребне же би хлоп бул моцни, понеже то корпулентнєйши инструмент.
♦ Тиж и у даєднєй з нєформалних музично-воклних хлопских ґрупох поготов двогласового шпиваня (напр. у дуету), тиж у [[Народ|народзе]] людзе гварели же єден з нїх у писнї бруґує або бруґую кед було вецей особи у шпивацкей ґрупи, хтори шпивали найнїзши тони.
== Фразеолоґия ==
♦ '''''Було и бруґи и [[ґайди]]''' -'' Гвари ше кед була даяка парада и звада и подобне; кед сцели дзивку одац за дакого, а вона нє сцела пойсц, та плакала, вец гварели: ''було и бруґи и ґайди''.
♦ '''''бруґовац''''' - (бруґуєм нєзак. „провадзиц гранє на бруґи”): ''Вчера якиш бачи принєс до нас'' ''чийошик бруґи зохабиц, бо „Мирон” бул заварти та зме бруґовали, алє, бида, надишол поднаредник, та штирме достали нєшка очухац патос у двох найвекших хижох. И я медзи нїма. Нє будзем вецей мамо, бруґовац, анї да ми плаца.''
'''Надпомнуце''': Руснаци маю у своїм народзе назвиско Бруґошово, праве [[презвиско]] им найчастейше Будински. Предпоставя ше же назвиско Бруґошово настало по особи хтора у тей фамелиї дакеди давно грала на бруґи. Бул наволани "бруґош", та так достала и фамелия назвиско Бруґошово.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Beges Skorenovac.jpg|Гранє на контрабасу (бруґи)
Файл:Беґеш (тамбурашски) 10 05 2026.jpg|Тамбурашски бас
Файл:Шия и горня часц беґеша 511267928 23888606660832241 7065101436735656008 n.jpg|Бас, шия и горня часц (профил)
Файл:Горня часц зозо клїнками 511314186 23888606714165569 5135357957426223578 n.jpg|Горня часц бруґи зоз клїнками за штимованє струнох
Файл:Incidence area of CE tambura.png|Реґион у Европи на хторим ше грає на тамбурох.
</gallery>
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I А-Н,'' Нови Сад 2017.
* Josip Andreis: Muzička enciklopedija (Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ, 1958-1963)
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.atlasofpluckedinstruments.com/europe2.htm Berda] auf atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику) auf. atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику).
* [https://web.archive.org/web/20190317200721/http://www.tamburica.org/lat/beges.html Begeš] (Memento vom 17. März 2019 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) auf tamburica.org (kroatisch)
* [https://www.rts.rs/tv/rts1/5781219/oko-magazin-beges-koji-svira-i-veseli-celu-vojvodinu-.html Око магазин: Бегеш који свира и весели целу Војводину] rts.rs
* [https://www.instagram.com/p/DXclL7QDEyQ/ Nauči da prepoznaš dobar begeš] instagram.com
{{Commonscat}}
== Рeференци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Струново инструменти]]
[[Катеґория:Музични инструменти]]
px43o1y6mhv22efs53aqx9e70k2ipj0
Янко Варґа
0
3057
18412
18401
2026-05-16T16:02:50Z
Keresturec
18
Уложени катеґориї и робене форматированє
18412
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big> Янко Варґа </big>
| label2 = | data2 = [[File:Janko_Varga.jpg|290px]]
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня | data4 =20. марца 1950.
| label5 = Датум упокоєня | data5 =15. авґуста 2022. (73)
| label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске
| label7 = Язик творох | data7 = сербски, руски
| label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Вербас и Нови Сад
| label9 = Универзитет | data9 = Економски факултет, Суботица
| label10 = Наукови ступень | data10 =
| label11 = Период твореня | data11 =1975—2015.
| label12 = Жанри | data12 = привредне плановнє, економско-финансийни роботи, руководзаци функциї
| label13 = Поховани | data13 = у Руским Керестуре
| label14 = Припознаня | data14 =
}}
'''Янко Варґа''' (*[[20. марец]] 1950 —†15. авґуст 2022), директор комбинату ''ПК Перши'' май и Землєдїлскей задруґи ''Дукат'' у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], бул дружтвени дїяч активни у руских институцийох,
== Биоґрафия ==
Янко Варґа народзени 20. марца 1950. року у Руским Керестуре. Оцец Любомир и мац Наталия родз. Сопка. Янко мал двох братох, Владислава и Йоакима. Янко закончел основну школу ''Петро Кузмяк'' у Руским Керестуре. Ґимназию закончел у [[Вербас|Вербаше]] и Новим Садзе, а на Економским факултету у [[Суботица|Суботици]] дипломовал индустрийни напрям 1975. року.
Перше роботне место му було у Општинских орґанох у Кули, перши рок як приправнїк, а вец єден рок як руководитель планскей служби. Шлїдуюци 4 роки робел як директор Заводу за дружтвене планованє и бул член вивершней ради Скупштини општини Кула.
У марцу 1986. року почал робиц у ПК ''Перши май'' у Руским Керестуре. Перши 5 роки робел як помоцнїк директора за економско-финансийни роботи, а вец 2 роки як директор Комбинату. Под час свойого мандату окреме ше закладал за злєпшанє инфраструктури и условийох роботи у тим подприємстве. Од 1993. року прешол до Землєдїлскей задруґи ''Дукат'', тиж у валалє, перше як заменїк директора 5 роки, а потим як директор роби тиж 5 роки.
У руских институцийох бул активни як член Управного одбору Руского слова у Новим Садзе, член Совиту месней заєднїци Руски Керестур, и як член Управного одбору [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] у Руским Керестуре.
Окреме почитовал и любел нашу [[Святи храм|Церкву]] и часто одходзел на богослуженя до Марийового святилїща [[Водица|Водици.]]
Янко Варґа бул у малженстве зоз Ирину родз. Пашо, мали два дзивки, Маю и Ясну.
Янко Варґа ше упокоєл 15. авґуста 2022. року у 73. року живота. Поховани бул 16. авґуста 2022. року на [[Керестурски теметови|керестурским теметове]].
== Вонкашнї вязи ==
М. Афич, [https://www.ruskeslovo.com/u-keresture-pohovani-dipl-ekonomista-janko-varga/ У Керестуре поховани дипл. економиста Янко Варґа], Рутенпрес, ruskeslovo.com, 18. авґуст 2022.
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Економисти]]
[[Катеґория:20. марец]]
[[Катеґория:Народзени 1950]]
[[Катеґория:15. авґуст]]
[[Катеґория:Умарли 2022]]
[[Катеґория:Дружтвени дїяч]]
lgj4nln7v1d2akjn66vqcnt2g3bh0lv
Обични фазан
0
3060
18411
2026-05-16T16:01:32Z
Ksenija234
1651
Нова статя. Треба уруциц табелу и закончиц референци.
18411
wikitext
text/x-wiki
[[File:Bazant obecny.jpg|right|thumb|300px|Одроснути самец (фазан)]] '''Фазан''' або '''обични фазан''' (лат. ''Phasianus colchicus'') барз розширена файта птици зоз шора курох (''Galliformes''). Фазан походзи зоз штреднєй Азиї, алє є ище под час антицчного Риму пренєшени до Европи. Мено роду походзи зоз латинского слова ''phasianus'' — „фазан”. Мено файти ''colchicus'' латинска назва за ''Colchis'' (нєшкайшу Ґрузию), державу на Чарним морю у хторей фазани постали познати Европяном.(2) Тота файта ше оддзелєла од роду ''Gallus'' хторому домашнї [[Кура|кури]] припадаю вецей як пред 20 милиони роками.(3) Тота птица насельовала углавним лєшики, пажици, часци коло ричного побережя и польох на хторих ше карми.
[[File:Phasianus colchicus 4 hen (Lukasz Lukasik).jpg|right|thumb|300px|Одроснута самичка (фазанка, курка)]]
== Прикмети ==
Фазан велька птица. Обични фазан длугоки 90 центи, од чого половка одходзи на хвост. Розпон кридлох по 60 центи. Фарба [[Пирє|пиря]] на глави и шиї желєна и прелїва ше. Перша и брух му цмочервени, зоз крижнима кафово-червенима смугами. Чежки є коло єдней кили. При фазанох ше зявює албинизем (била фарба). Самец векши, дакеди и дупло векши од самички. Його упечатлїво офарбене [[пирє]] найвецей кафовей фарби, а глава желєно-белавей фарби. Коло очох пирє червеней фарби, а коло шиї ше, при даєдних подфайтох, находзи персцень билей фарби. Самичка, наволана курка, нє випатра так живописно. Ма менши хвост и єдноставну фарбу, а и менша є од самца. Пирє єй шивожовкаве, зоз билошивима цифрами. Случує ше же фазанка ма подобну фарбу пиря як фазан. Таки фазанки нєплодни, або маю даяку уродзену хибу, або су барз стари, прецо их треба одштрелїц. Медзитим, векшина фазанох ше хова у фазанерийох, а пред сезону ловох их пущаю. Фазани лєца на кратких дистанцох, алє на жеми можу швидко бежац.
== Розширеносц ==
Файта у Европи шири свой ареал гнїздзеня найвецей зоз штучним хованьом. Сцигла до штредку Финскей (зоз пущаньом до природи). У южней Европи нєт достаточно гнїздзеня.
У [[Сербия|Сербиї]] ше поряднє гнїздзи, порядна є бивателька. Розширеносц и численосц у Сербиї тиж завиши од штучного хованя, односно пущаня до природи и ловох. Найчастейше ше их стрета у [[Войводина|Войводини]], на ровнїнских теренох и влажних пажицох.(4)
== Статус загроженосци ==
Найменєй загрожени (IUCN 3.1)(1)
Наукова класификация
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Шор: Galliformes
фамилия: Phasianidae
Род: Phasianus
Файта: P. colchicus
Биномне мено
Phasianus colchicus
Linnaeus, 1758
Ареал фазана, автохтони (шива), пренєшени (червена)
Простор дзе ше находза розлични подфайти и ґрупи подфайтох фазана автохтони
== Природни нєприятелє ==
Природни фазаново нєприятелє [[лїшка]], мачки, ястраб, за младих ище и [[ласица]], сокол и хорт. [[Страка|Страки]], патканї, їжи и дзиви швинї окрадаю гнїзда. Влєце, на польох дзе ше фазан находзи, єст достаточно камуфлажи, алє у жимским периодзе фазан окреме загрожени од своїх нєприятельом. Зоз зменшаним животним простором, число фазанох ше у наших крайох драстично зменшує, прецо ше запровадзує систематске насельованє тих птицох.
== Розмножованє ==
Час пареня приходзи вчас на яр, кед фазани збераю фазанки (курки) коло себе. Теди фазаном почервенї [[Скорка|скора]] коло очох, гребенї на глави окреме почервеня, а на бокох доставаю подзвигнути пиря, як уха. Под час пареня фазан ма окремне доволованє и виводзи „свадзебне бависко”, так же скака и трепе з кридлами по жеми. Под час пареня курка у жеми викопе плїтке, примитивне гнїздо, до хторого знєше 10 до 18 вайца на хторих лєжи коло 24 днї. Паренє почина концом марца, а вайца знєше у априлу. Понеже фазанки часто правя гнїздо на пажицох з бетелїну, гнїздо часто настрада под час косидби. Кед же вайца настрадаю, фазанка штредком лєта знова знєше вайца, лєм за половку менєй. Случує ше же и трецираз знєше вайца. Млади фазанки дакеди знєшу вайца до гнїзда ярабици, та мали фазанчата вилєгнє ярабица. Самец вообще нє водзи бриґу о подростку.
== Прилагодзованє ==
Фазан ше швидко прилагодзує ґу терену на хторим жиє. Вон лєсова птица, алє ше затримує и на польох и у лєшикох, овоцнїкох и мочарох (барох). Кед ше урожаї зоз польох позбераю, фазан ше поцагує на закрити терени. Окреме люби млади лєшики. Тиж так, люби ше затримовац у наду коло барох, озерох и рикох. Векшину часу препровадзує на жеми. Вноци є на древе або у [[Над|наду]] на дачим вистирченим. Вид и слух му нєвироятно оштри. Зна вихасновац и найменши заклон, так же постава скоро нєвидлїви. Схопнє ше скрива пред ловарами и псами. Кед самец полєци, почина коткодац. Гоч ма кратки кридла, лєци швидко и оштро. Його глас ше чує и рано и вечар. Ма одлични осет виду и слуху, алє заш лєм спада до „глухих” животиньох. Фазанова покарма барз рижнородна, як и при других курох.
== Карменє ==
Карменє фазанох ше углавним состої зоз рошлїнох, та на списку верхи [[Житарки|житаркох]], бетелїни, пупча, бобки, часто и нашенє. Нє виключене анї карменє з инсектами, хробаками, жабами, польскима мишами и шлїмаками. Попри покарми, фазани беру и дробни [[Камень|каменьча]] хтори им у жалудку служа за претровйованє покарми, односно млєце єдзеня. Перши шейсц тижнї ше карми углавним з инсектами, а потим є лїчинки, шлїмачки, жаби, ящурки, брамушково ваїчка. Попри того, у менших количествох є желєну покарму и нашенє. Люби лапац гади, прецо є популарни у народзе.
== Лови на фазани ==
За лови на фазани ше найчастейше хасную пси. Єст [[Закон (право)|Закон]] о ловох на фазани.
== Загроженосц ==
Популация фазанох ше зменшує углавним пре траценє бивальнїкох и барз части лови. Предпоставя ше же коло 80 одсто фазанох хтори забити маю лєм дакельо мешаци, та нє створели свойо потомство. Нєвигодна хвиля, интензивне пестованє културох и хаснованє пестицидох тиж причини за зменшованє їх популациї. Пре тоти причини, у велїх жемох розвита система штучного пестованя фазанох и потим їх пущанє до ловищох як одроснути птици.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|Одроснути фазан
Файл:DX1 0326.jpg|Фазан
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) female.jpg|Фазанка (курка)
Файл:20220417 Phasianus colchicus 02.jpg|Фазан у природи
Файл:Бел фазан - Зоо Скопје.jpg|Били фазан
</gallery>
= Референци =
1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/BirdLife_International BirdLife International] (2016). [https://www.iucnredlist.org/species/45100023/85926819 Phasianus colchicus.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_ IUCN Red List of Threatened Species] Version 2020.1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5International Union for Conservation of Nature.] Приступљено 27. 4. 2020.
2. Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 113, 302. ISBN 978-1-4081-2501-4.
3. Lawal, RA.; et al. (2020). . „The wild species genome ancestry of domestic chickens”. BMC Biology. 18 (13): 13. PMID 32050971. doi:10.1186/s12915-020-0738-1 .
4. Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд
= Вонкашня вяза =
[https://sr.wikipedia.org/wiki/ Обични фазан ]
edmwkyvl8qlvq480qgj5s5l5t9i3wwu
18414
18411
2026-05-16T16:49:27Z
Keresturec
18
Направени Инфорамик за птици
18414
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightgreen
| header1 =<big>Фазан</big>
| label2 = | data2 = Ту будзе фотка
| header3 =Статус загроженосци
| label4 = | data4 =Найменєй загрожени (IUCN 3.1)(1)
| header5 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
| label6 = Царство | data6 = Animalia
| label7 = Тип| data7 = Chordata
| label8 = Класа| data8 = Aves
| label9 = Ряд| data9 = Galliformes
| label10 = Класа | data10 =
| label11 = Фамелия | data11 = Phasianidae
| label12 = Род | data12 = Phasianus
| label13 = Файта | data13 = P. colchicus
| header14 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]
| label15 = | data15 = Phasianus colchicus Linnaeus, 1758
Ареал фазана, автохтони (шива), пренєшени (червена)
Простор дзе ше находза розлични подфайти и ґрупи подфайтох фазана автохтони
}}
[[File:Bazant obecny.jpg|right|thumb|300px|Одроснути самец (фазан)]] '''Фазан''' або '''обични фазан''' (лат. ''Phasianus colchicus'') барз розширена файта птици зоз шора курох (''Galliformes''). Фазан походзи зоз штреднєй Азиї, алє є ище под час антицчного Риму пренєшени до Европи. Мено роду походзи зоз латинского слова ''phasianus'' — „фазан”. Мено файти ''colchicus'' латинска назва за ''Colchis'' (нєшкайшу Ґрузию), державу на Чарним морю у хторей фазани постали познати Европяном.(2) Тота файта ше оддзелєла од роду ''Gallus'' хторому домашнї [[Кура|кури]] припадаю вецей як пред 20 милиони роками.(3) Тота птица насельовала углавним лєшики, пажици, часци коло ричного побережя и польох на хторих ше карми.
[[File:Phasianus colchicus 4 hen (Lukasz Lukasik).jpg|right|thumb|300px|Одроснута самичка (фазанка, курка)]]
== Прикмети ==
Фазан велька птица. Обични фазан длугоки 90 центи, од чого половка одходзи на хвост. Розпон кридлох по 60 центи. Фарба [[Пирє|пиря]] на глави и шиї желєна и прелїва ше. Перша и брух му цмочервени, зоз крижнима кафово-червенима смугами. Чежки є коло єдней кили. При фазанох ше зявює албинизем (била фарба). Самец векши, дакеди и дупло векши од самички. Його упечатлїво офарбене [[пирє]] найвецей кафовей фарби, а глава желєно-белавей фарби. Коло очох пирє червеней фарби, а коло шиї ше, при даєдних подфайтох, находзи персцень билей фарби. Самичка, наволана курка, нє випатра так живописно. Ма менши хвост и єдноставну фарбу, а и менша є од самца. Пирє єй шивожовкаве, зоз билошивима цифрами. Случує ше же фазанка ма подобну фарбу пиря як фазан. Таки фазанки нєплодни, або маю даяку уродзену хибу, або су барз стари, прецо их треба одштрелїц. Медзитим, векшина фазанох ше хова у фазанерийох, а пред сезону ловох их пущаю. Фазани лєца на кратких дистанцох, алє на жеми можу швидко бежац.
== Розширеносц ==
Файта у Европи шири свой ареал гнїздзеня найвецей зоз штучним хованьом. Сцигла до штредку Финскей (зоз пущаньом до природи). У южней Европи нєт достаточно гнїздзеня.
У [[Сербия|Сербиї]] ше поряднє гнїздзи, порядна є бивателька. Розширеносц и численосц у Сербиї тиж завиши од штучного хованя, односно пущаня до природи и ловох. Найчастейше ше их стрета у [[Войводина|Войводини]], на ровнїнских теренох и влажних пажицох.(4)
== Природни нєприятелє ==
Природни фазаново нєприятелє [[лїшка]], мачки, ястраб, за младих ище и [[ласица]], сокол и хорт. [[Страка|Страки]], патканї, їжи и дзиви швинї окрадаю гнїзда. Влєце, на польох дзе ше фазан находзи, єст достаточно камуфлажи, алє у жимским периодзе фазан окреме загрожени од своїх нєприятельом. Зоз зменшаним животним простором, число фазанох ше у наших крайох драстично зменшує, прецо ше запровадзує систематске насельованє тих птицох.
== Розмножованє ==
Час пареня приходзи вчас на яр, кед фазани збераю фазанки (курки) коло себе. Теди фазаном почервенї [[Скорка|скора]] коло очох, гребенї на глави окреме почервеня, а на бокох доставаю подзвигнути пиря, як уха. Под час пареня фазан ма окремне доволованє и виводзи „свадзебне бависко”, так же скака и трепе з кридлами по жеми. Под час пареня курка у жеми викопе плїтке, примитивне гнїздо, до хторого знєше 10 до 18 вайца на хторих лєжи коло 24 днї. Паренє почина концом марца, а вайца знєше у априлу. Понеже фазанки часто правя гнїздо на пажицох з бетелїну, гнїздо часто настрада под час косидби. Кед же вайца настрадаю, фазанка штредком лєта знова знєше вайца, лєм за половку менєй. Случує ше же и трецираз знєше вайца. Млади фазанки дакеди знєшу вайца до гнїзда ярабици, та мали фазанчата вилєгнє ярабица. Самец вообще нє водзи бриґу о подростку.
== Прилагодзованє ==
Фазан ше швидко прилагодзує ґу терену на хторим жиє. Вон лєсова птица, алє ше затримує и на польох и у лєшикох, овоцнїкох и мочарох (барох). Кед ше урожаї зоз польох позбераю, фазан ше поцагує на закрити терени. Окреме люби млади лєшики. Тиж так, люби ше затримовац у наду коло барох, озерох и рикох. Векшину часу препровадзує на жеми. Вноци є на древе або у [[Над|наду]] на дачим вистирченим. Вид и слух му нєвироятно оштри. Зна вихасновац и найменши заклон, так же постава скоро нєвидлїви. Схопнє ше скрива пред ловарами и псами. Кед самец полєци, почина коткодац. Гоч ма кратки кридла, лєци швидко и оштро. Його глас ше чує и рано и вечар. Ма одлични осет виду и слуху, алє заш лєм спада до „глухих” животиньох. Фазанова покарма барз рижнородна, як и при других курох.
== Карменє ==
Карменє фазанох ше углавним состої зоз рошлїнох, та на списку верхи [[Житарки|житаркох]], бетелїни, пупча, бобки, часто и нашенє. Нє виключене анї карменє з инсектами, хробаками, жабами, польскима мишами и шлїмаками. Попри покарми, фазани беру и дробни [[Камень|каменьча]] хтори им у жалудку служа за претровйованє покарми, односно млєце єдзеня. Перши шейсц тижнї ше карми углавним з инсектами, а потим є лїчинки, шлїмачки, жаби, ящурки, брамушково ваїчка. Попри того, у менших количествох є желєну покарму и нашенє. Люби лапац гади, прецо є популарни у народзе.
== Лови на фазани ==
За лови на фазани ше найчастейше хасную пси. Єст [[Закон (право)|Закон]] о ловох на фазани.
== Загроженосц ==
Популация фазанох ше зменшує углавним пре траценє бивальнїкох и барз части лови. Предпоставя ше же коло 80 одсто фазанох хтори забити маю лєм дакельо мешаци, та нє створели свойо потомство. Нєвигодна хвиля, интензивне пестованє културох и хаснованє пестицидох тиж причини за зменшованє їх популациї. Пре тоти причини, у велїх жемох розвита система штучного пестованя фазанох и потим їх пущанє до ловищох як одроснути птици.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|Одроснути фазан
Файл:DX1 0326.jpg|Фазан
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) female.jpg|Фазанка (курка)
Файл:20220417 Phasianus colchicus 02.jpg|Фазан у природи
Файл:Бел фазан - Зоо Скопје.jpg|Били фазан
</gallery>
= Референци =
1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/BirdLife_International BirdLife International] (2016). [https://www.iucnredlist.org/species/45100023/85926819 Phasianus colchicus.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_ IUCN Red List of Threatened Species] Version 2020.1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5International Union for Conservation of Nature.] Приступљено 27. 4. 2020.
2. Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 113, 302. ISBN 978-1-4081-2501-4.
3. Lawal, RA.; et al. (2020). . „The wild species genome ancestry of domestic chickens”. BMC Biology. 18 (13): 13. PMID 32050971. doi:10.1186/s12915-020-0738-1 .
4. Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд
= Вонкашня вяза =
[https://sr.wikipedia.org/wiki/ Обични фазан ]
hv5svcku882z4zyr02l4q9nxuavnf9m
18431
18414
2026-05-17T07:42:11Z
Sveletanka
20
катеґория
18431
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightgreen
| header1 =<big>Фазан</big>
| label2 = | data2 = Ту будзе фотка
| label3 = | data3=[[File:Phasianus colchicus.ogg|thumb|Оздзиванє фазана|center]]
| header4 =[[Статус загроженосци]]
| label5 = |data5 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]]
| label6 = | data6 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC'''
| label7 = | data7 =Найменєй загрожени (IUCN 3.1)(1)
| header8 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
| label9 = Царство | data9 = Animalia
| label10 = Тип| data10 = Chordata
| label11= Класа| data11 = Aves
| label12 = Ряд| data12 = Galliformes
| label13 = Класа | data13 =
| label14 = Фамилия | data14 = Phasianidae
| label15 = Род | data15 = ''Phasianus''
| label16 = Файта | data16 = ''P. colchicus''
| header17 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]
| label18 = | data18 = ''Phasianus colchicus'' [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758
Ареал фазана, автохтони (шива), пренєшени (червена)
Простор дзе ше находза розлични подфайти и ґрупи подфайтох фазана автохтони
}}
[[File:Bazant obecny.jpg|right|thumb|300px|Одроснути самец (фазан)]] '''Фазан''' або '''обични фазан''' (лат. ''Phasianus colchicus'') барз розширена файта птици зоз шора курох (''Galliformes''). Фазан походзи зоз штреднєй Азиї, алє є ище под час антицчного Риму пренєшени до Европи. Мено роду походзи зоз латинского слова ''phasianus'' — „фазан”. Мено файти ''colchicus'' латинска назва за ''Colchis'' (нєшкайшу Ґрузию), державу на Чарним морю у хторей фазани постали познати Европяном.(2) Тота файта ше оддзелєла од роду ''Gallus'' хторому домашнї [[Кура|кури]] припадаю вецей як пред 20 милиони роками.(3) Тота птица насельовала углавним лєшики, пажици, часци коло ричного побережя и польох на хторих ше карми.
[[File:Phasianus colchicus 4 hen (Lukasz Lukasik).jpg|right|thumb|300px|Одроснута самичка (фазанка, курка)]]
== Прикмети ==
Фазан велька птица. Обични фазан длугоки 90 центи, од чого половка одходзи на хвост. Розпон кридлох по 60 центи. Фарба [[Пирє|пиря]] на глави и шиї желєна и прелїва ше. Перша и брух му цмочервени, зоз крижнима кафово-червенима смугами. Чежки є коло єдней кили. При фазанох ше зявює албинизем (била фарба). Самец векши, дакеди и дупло векши од самички. Його упечатлїво офарбене [[пирє]] найвецей кафовей фарби, а глава желєно-белавей фарби. Коло очох пирє червеней фарби, а коло шиї ше, при даєдних подфайтох, находзи персцень билей фарби. Самичка, наволана курка, нє випатра так живописно. Ма менши хвост и єдноставну фарбу, а и менша є од самца. Пирє єй шивожовкаве, зоз билошивима цифрами. Случує ше же фазанка ма подобну фарбу пиря як фазан. Таки фазанки нєплодни, або маю даяку уродзену хибу, або су барз стари, прецо их треба одштрелїц. Медзитим, векшина фазанох ше хова у фазанерийох, а пред сезону ловох их пущаю. Фазани лєца на кратких дистанцох, алє на жеми можу швидко бежац.
== Розширеносц ==
Файта у Европи шири свой ареал гнїздзеня найвецей зоз штучним хованьом. Сцигла до штредку Финскей (зоз пущаньом до природи). У южней Европи нєт достаточно гнїздзеня.
У [[Сербия|Сербиї]] ше поряднє гнїздзи, порядна є бивателька. Розширеносц и численосц у Сербиї тиж завиши од штучного хованя, односно пущаня до природи и ловох. Найчастейше ше их стрета у [[Войводина|Войводини]], на ровнїнских теренох и влажних пажицох.(4)
== Природни нєприятелє ==
Природни фазаново нєприятелє [[лїшка]], мачки, ястраб, за младих ище и [[ласица]], сокол и хорт. [[Страка|Страки]], патканї, їжи и дзиви швинї окрадаю гнїзда. Влєце, на польох дзе ше фазан находзи, єст достаточно камуфлажи, алє у жимским периодзе фазан окреме загрожени од своїх нєприятельом. Зоз зменшаним животним простором, число фазанох ше у наших крайох драстично зменшує, прецо ше запровадзує систематске насельованє тих птицох.
== Розмножованє ==
Час пареня приходзи вчас на яр, кед фазани збераю фазанки (курки) коло себе. Теди фазаном почервенї [[Скорка|скора]] коло очох, гребенї на глави окреме почервеня, а на бокох доставаю подзвигнути пиря, як уха. Под час пареня фазан ма окремне доволованє и виводзи „свадзебне бависко”, так же скака и трепе з кридлами по жеми. Под час пареня курка у жеми викопе плїтке, примитивне гнїздо, до хторого знєше 10 до 18 вайца на хторих лєжи коло 24 днї. Паренє почина концом марца, а вайца знєше у априлу. Понеже фазанки часто правя гнїздо на пажицох з бетелїну, гнїздо часто настрада под час косидби. Кед же вайца настрадаю, фазанка штредком лєта знова знєше вайца, лєм за половку менєй. Случує ше же и трецираз знєше вайца. Млади фазанки дакеди знєшу вайца до гнїзда ярабици, та мали фазанчата вилєгнє ярабица. Самец вообще нє водзи бриґу о подростку.
== Прилагодзованє ==
Фазан ше швидко прилагодзує ґу терену на хторим жиє. Вон лєсова птица, алє ше затримує и на польох и у лєшикох, овоцнїкох и мочарох (барох). Кед ше урожаї зоз польох позбераю, фазан ше поцагує на закрити терени. Окреме люби млади лєшики. Тиж так, люби ше затримовац у наду коло барох, озерох и рикох. Векшину часу препровадзує на жеми. Вноци є на древе або у [[Над|наду]] на дачим вистирченим. Вид и слух му нєвироятно оштри. Зна вихасновац и найменши заклон, так же постава скоро нєвидлїви. Схопнє ше скрива пред ловарами и псами. Кед самец полєци, почина коткодац. Гоч ма кратки кридла, лєци швидко и оштро. Його глас ше чує и рано и вечар. Ма одлични осет виду и слуху, алє заш лєм спада до „глухих” животиньох. Фазанова покарма барз рижнородна, як и при других курох.
== Карменє ==
Карменє фазанох ше углавним состої зоз рошлїнох, та на списку верхи [[Житарки|житаркох]], бетелїни, пупча, бобки, часто и нашенє. Нє виключене анї карменє з инсектами, хробаками, жабами, польскима мишами и шлїмаками. Попри покарми, фазани беру и дробни [[Камень|каменьча]] хтори им у жалудку служа за претровйованє покарми, односно млєце єдзеня. Перши шейсц тижнї ше карми углавним з инсектами, а потим є лїчинки, шлїмачки, жаби, ящурки, брамушково ваїчка. Попри того, у менших количествох є желєну покарму и нашенє. Люби лапац гади, прецо є популарни у народзе.
== Лови на фазани ==
За лови на фазани ше найчастейше хасную пси. Єст [[Закон (право)|Закон]] о ловох на фазани.
== Загроженосц ==
Популация фазанох ше зменшує углавним пре траценє бивальнїкох и барз части лови. Предпоставя ше же коло 80 одсто фазанох хтори забити маю лєм дакельо мешаци, та нє створели свойо потомство. Нєвигодна хвиля, интензивне пестованє културох и хаснованє пестицидох тиж причини за зменшованє їх популациї. Пре тоти причини, у велїх жемох розвита система штучного пестованя фазанох и потим їх пущанє до ловищох як одроснути птици.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|Одроснути фазан
Файл:DX1 0326.jpg|Фазан
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) female.jpg|Фазанка (курка)
Файл:20220417 Phasianus colchicus 02.jpg|Фазан у природи
Файл:Бел фазан - Зоо Скопје.jpg|Били фазан
</gallery>
= Референци =
1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/BirdLife_International BirdLife International] (2016). [https://www.iucnredlist.org/species/45100023/85926819 Phasianus colchicus.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_ IUCN Red List of Threatened Species] Version 2020.1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5International Union for Conservation of Nature.] Приступљено 27. 4. 2020.
2. Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 113, 302. ISBN 978-1-4081-2501-4.
3. Lawal, RA.; et al. (2020). . „The wild species genome ancestry of domestic chickens”. BMC Biology. 18 (13): 13. PMID 32050971. doi:10.1186/s12915-020-0738-1 .
4. Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд
= Вонкашня вяза =
[https://sr.wikipedia.org/wiki/ Обични фазан ]
[[Катеґория:Животинї]]
[[Катеґория:Птици]]
[[Катеґория:Птици Европи]]
[[Катеґория:Птици Сербиї]]
[[Катеґория:Птици Азиї]]
[[Катеґория:Птици Америки]]
[[Катеґория:Птици Австралиї]]
hj761c1xnscp0ww2x0t7xr1d5wi9jsk
Розгварка:Русинска оброда
1
3061
18413
2026-05-16T16:44:24Z
Halajkovič
1441
/* Паеддр */ нова тема
18413
wikitext
text/x-wiki
== Паеддр ==
Што значіть слово "Паеддр" в речінї? "Ище пред револуцию 1989. року у амбиєнту Основней уметнїцкей школи у Медзилаборцох преподаватель Паеддр..." — [[Хаснователь:Halajkovič|Halajkovič]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Halajkovič|розгварка]]) 18:44, 16. май 2026. (CEST)
2fv68xifgrbzn1wdivtk6jr4trrwwuc
18433
18413
2026-05-17T11:36:14Z
Halajkovič
1441
/* Паеддр */ Одвит
18433
wikitext
text/x-wiki
== Паеддр ==
Што значіть слово "Паеддр" в речінї? "Ище пред револуцию 1989. року у амбиєнту Основней уметнїцкей школи у Медзилаборцох преподаватель Паеддр..." — [[Хаснователь:Halajkovič|Halajkovič]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Halajkovič|розгварка]]) 18:44, 16. май 2026. (CEST)
:Нашов єм одповідь, є то з лат. PaedDr -> Paedagogiae Doctor. — [[Хаснователь:Halajkovič|Halajkovič]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Halajkovič|розгварка]]) 13:36, 17. май 2026. (CEST)
0ixcg8wbnto2k6i7eqp8hlp5h2zspsf
Кодїки
0
3062
18416
2026-05-16T20:45:39Z
TaSaNS
1857
Нова страница: Кодїки Кодїки (古事記, "Записи старих збуваньох") перша записана кнїжка у Японє на основи усней традициї, хтору призначел О-но-Ясумаро 712. року. Уводни текст нас упознава з обставинами у яких дїло настало. У поглядзе приповеданьох, намаганє зачувац верзиї хт…
18416
wikitext
text/x-wiki
Кодїки
Кодїки (古事記, "Записи старих збуваньох") перша записана кнїжка у Японє на основи усней традициї, хтору призначел О-но-Ясумаро 712. року.
Уводни текст нас упознава з обставинами у яких дїло настало. У поглядзе приповеданьох, намаганє зачувац верзиї хтори доказовали леґитимносц нового цара (О-ама), а одруцує ше гевти цо то нє можу. Тенму О-ама после побиди над Отомом (син його брата, цара Тенджия), ришує же од иснуюцих текстох пошиц и зачувац по його думаню лєм найважнєйши верзиї.
У першей фази составяня, Тенму О-ама поволує приповедача и модлї го най запамета шицки "леґитимни" верзиї. Тот приповедач бул Хиєда-но-Аре (даєдни историчаре твердза же Аре була жена, дзе ше нагадує факт же жени-шаманє у старояпонскей култури углавним були задлужени за чуванє "божого слова"). Уж 711. року царица Ґенмей поволує дворского науковца О-но-Ясумаро най зазначи шицко, цо вон и поробел уж 712. року.
У уводним тексту хасновани чисти китайски стил, а остаток мишани. О-но-Ясумаро жадал зачувац японски язични дух и ритем, т.є. стил зоз приповедачового висловйованя. То було можлїве з хаснованьом китайского писма у вименєней форми, т.є. єдино у преношеню їх фонетскей вредносци а нє и семантичкей.
Кодїки ше состої зоз трох ролнох:
1. Джокан – космоґонийски приповедки (од часу наставаня Жеми и нєба по час цара Джинмуа). Историйно су нє виродостойни, понеже су у сущносци митолоґийни. Жем створела пара богох Изанаґи и Изанами, а вец Аматерасу Омиками створела нєбо.
2. Чукан - од цара Джинмуа по цара О-джина. Ту углавним леґендарни приповедки о одредзених юнакох як цо то Ямато Такеру-но-Микото. Нє ма историйну вредносц, алє як литературни твор зоз 110 писнями, попри прозних часцох, епски дочаровює японски дух и швет.
3. Ґенкан - од цара Нинтокуа по царицу Суйко зоз вецей историних приповедкох, менєй митолоґиї; занїма ше зоз часом людзох, нє богох.
Видвоюю ше два файти текстох:
1. Тейки - одноша ше на родослов самей царовней фамелиї
2. Хонджи - митолоґийни приповедки и леґенди, нє нательо вязани за родослов и политику
ksmoqdm3avxupf34gvorj16mwsciyk4
18419
18416
2026-05-16T21:57:00Z
TaSaNS
1857
18419
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Shinpukuji-bon_Kojiki_(真福寺本古事記).png|thumb|170px|left|Бок зоз Шинпукудї (яп.Shinpukuji) рукопису Кодїкия датирани зоз 1371–72]]
'''Кодїки''' (古事記, "Записи старих збуваньох") перша записана кнїжка у Японє на основи усней традициї, хтору призначел О-но-Ясумаро 712. року.
Уводни текст нас упознава з обставинами у яких дїло настало. У поглядзе приповеданьох, намаганє зачувац верзиї хтори доказовали леґитимносц нового цара (О-ама), а одруцує ше гевти цо то нє можу. Тенму О-ама после побиди над Отомом (син його брата, цара Тенджия), ришує же од иснуюцих текстох пошиц и зачувац по його думаню лєм найважнєйши верзиї.
[[Слика:Ono-Yasumaro.jpg|thumb|upright|Портрет [[Ō no Yasumaro]] намальовал Кикучи Йосаи (яп.Kikuchi Yōsai) 19. вик]]
У першей фази составяня, Тенму О-ама поволує приповедача и модлї го най запамета шицки "леґитимни" верзиї. Тот приповедач бул Хиєда-но-Аре (даєдни историчаре твердза же Аре була жена, дзе ше нагадує факт же жени-шаманє у старояпонскей култури углавним були задлужени за чуванє "божого слова"). Уж 711. року царица Ґенмей поволує дворского науковца О-но-Ясумаро най зазначи шицко, цо вон и поробел уж 712. року.
У уводним тексту хасновани чисти китайски стил, а остаток мишани. О-но-Ясумаро жадал зачувац японски язични дух и ритем, т.є. стил зоз приповедачового висловйованя. То було можлїве з хаснованьом китайского писма у вименєней форми, т.є. єдино у преношеню їх фонетскей вредносци а нє и семантичкей.
Кодїки ше состої зоз трох ролнох:
# Джокан – космоґонийски приповедки (од часу наставаня Жеми и нєба по час цара Джинмуа). Историйно су нє виродостойни, понеже су у сущносци митолоґийни. Жем створела пара богох Изанаґи и Изанами, а вец Аматерасу Омиками створела нєбо.
# Чукан - од цара Джинмуа по цара О-джина. Ту углавним леґендарни приповедки о одредзених юнакох як цо то Ямато Такеру-но-Микото. Нє ма историйну вредносц, алє як литературни твор зоз 110 писнями, попри прозних часцох, епски дочаровює японски дух и швет.
# Ґенкан - од цара Нинтокуа по царицу Суйко зоз вецей историних приповедкох, менєй митолоґиї; занїма ше зоз часом людзох, нє богох.
Видвоюю ше два файти текстох:
# Тейки - одноша ше на родослов самей царовней фамелиї
# Хонджи - митолоґийни приповедки и леґенди, нє нательо вязани за родослов и политику
==Опатри ище==
* [[Нихон Шоки]]
==Литература==
* Bently, John R. The Authenticity of Sendai Kuji Hongi: A New Examination of Texts, With a Translation And Commentary. ISBN 978-90-04-15225-0.
* Brownlee, John S. (1997). Japanese historians and the national myths, 1600-1945: The Age of the Gods and Emperor Jimmu. Vancouver: University of British Columbia Press. ISBN 978-0-7748-0644-2.
* Brownlee, John S. (1991). Political Thought in Japanese Historical Writing: From Kojiki (712) to Tokushi Yoron (1712). Waterloo, Ontario: Wilfrid Laurier University Press. ISBN 978-0-88920-997-8..
* Chamberlain, Basil Hall. (1919). The Kojiki.
* Nihon Koten Bungaku Daijiten Henshū Iinkai (1986). Nihon Koten Bungaku Daijiten (на језику: Japanese). Iwanami Shoten. ISBN 978-4-00-080067-9.
* Ono, Motonori Shinto: The Kami Way
* Philippi, Donald L. Philippi. (1977). Kojiki.. Tokyo: University of Tokyo Press. ISBN 978-0-86008-320-7.
* Starrs, Roy (2005). „The Kojiki as Japan's National Narrative”. Ур.: Palmer: Global Oriental, Edwina. Asian Futures, Asian Traditions. Folkestone, Kent. ISBN 978-1-901903-16-4.
o0wz8bvy614ua0jz5dat85rtw1mzcu1
18430
18419
2026-05-17T07:25:20Z
Sveletanka
20
катеґория
18430
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Shinpukuji-bon_Kojiki_(真福寺本古事記).png|thumb|170px|left|Бок зоз Шинпукудї (яп.Shinpukuji) рукопису Кодїкия датирани зоз 1371–72]]
'''Кодїки''' (古事記, "Записи старих збуваньох") перша записана кнїжка у Японє на основи усней традициї, хтору призначел О-но-Ясумаро 712. року.
Уводни текст нас упознава з обставинами у яких дїло настало. У поглядзе приповеданьох, намаганє зачувац верзиї хтори доказовали леґитимносц нового цара (О-ама), а одруцує ше гевти цо то нє можу. Тенму О-ама после побиди над Отомом (син його брата, цара Тенджия), ришує же од иснуюцих текстох пошиц и зачувац по його думаню лєм найважнєйши верзиї.
[[Слика:Ono-Yasumaro.jpg|thumb|upright|Портрет [[Ō no Yasumaro]] намальовал Кикучи Йосаи (яп.Kikuchi Yōsai) 19. вик]]
У першей фази составяня, Тенму О-ама поволує приповедача и модлї го най запамета шицки "леґитимни" верзиї. Тот приповедач бул Хиєда-но-Аре (даєдни историчаре твердза же Аре була жена, дзе ше нагадує факт же жени-шаманє у старояпонскей култури углавним були задлужени за чуванє "божого слова"). Уж 711. року царица Ґенмей поволує дворского науковца О-но-Ясумаро най зазначи шицко, цо вон и поробел уж 712. року.
У уводним тексту хасновани чисти китайски стил, а остаток мишани. О-но-Ясумаро жадал зачувац японски язични дух и ритем, т.є. стил зоз приповедачового висловйованя. То було можлїве з хаснованьом китайского писма у вименєней форми, т.є. єдино у преношеню їх фонетскей вредносци а нє и семантичкей.
Кодїки ше состої зоз трох ролнох:
# Джокан – космоґонийски приповедки (од часу наставаня Жеми и нєба по час цара Джинмуа). Историйно су нє виродостойни, понеже су у сущносци митолоґийни. Жем створела пара богох Изанаґи и Изанами, а вец Аматерасу Омиками створела нєбо.
# Чукан - од цара Джинмуа по цара О-джина. Ту углавним леґендарни приповедки о одредзених юнакох як цо то Ямато Такеру-но-Микото. Нє ма историйну вредносц, алє як литературни твор зоз 110 писнями, попри прозних часцох, епски дочаровює японски дух и швет.
# Ґенкан - од цара Нинтокуа по царицу Суйко зоз вецей историних приповедкох, менєй митолоґиї; занїма ше зоз часом людзох, нє богох.
Видвоюю ше два файти текстох:
# Тейки - одноша ше на родослов самей царовней фамелиї
# Хонджи - митолоґийни приповедки и леґенди, нє нательо вязани за родослов и политику
==Опатри ище==
* [[Нихон Шоки]]
==Литература==
* Bently, John R. The Authenticity of Sendai Kuji Hongi: A New Examination of Texts, With a Translation And Commentary. ISBN 978-90-04-15225-0.
* Brownlee, John S. (1997). Japanese historians and the national myths, 1600-1945: The Age of the Gods and Emperor Jimmu. Vancouver: University of British Columbia Press. ISBN 978-0-7748-0644-2.
* Brownlee, John S. (1991). Political Thought in Japanese Historical Writing: From Kojiki (712) to Tokushi Yoron (1712). Waterloo, Ontario: Wilfrid Laurier University Press. ISBN 978-0-88920-997-8..
* Chamberlain, Basil Hall. (1919). The Kojiki.
* Nihon Koten Bungaku Daijiten Henshū Iinkai (1986). Nihon Koten Bungaku Daijiten (на језику: Japanese). Iwanami Shoten. ISBN 978-4-00-080067-9.
* Ono, Motonori Shinto: The Kami Way
* Philippi, Donald L. Philippi. (1977). Kojiki.. Tokyo: University of Tokyo Press. ISBN 978-0-86008-320-7.
* Starrs, Roy (2005). „The Kojiki as Japan's National Narrative”. Ур.: Palmer: Global Oriental, Edwina. Asian Futures, Asian Traditions. Folkestone, Kent. ISBN 978-1-901903-16-4.
[[Катеґория:Япон]]
[[Катеґория:Японска митолоґия]]
[[Катеґория:Кнїжки]]
[[Катеґория:Видавательство]]
q6eezg1koto4i06gf3m6a4cre201fps
Аматерасу
0
3063
18417
2026-05-16T20:49:51Z
TaSaNS
1857
Нова страница: Аматерасу Омиками 照大(御)神; японске вигварянє: [aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ | oː.mʲiꜜ.ka.mʲi][2][3]), часто скрацено волана Аматерасу ([aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ]), тиж позната як Аматеру Ками (天照神)[4] и Охируме но Мучи (яп. Ōhirume no Muchi, 大日孁貴), богиня Слунка у японскей митолоґиї. Часто ше ю трима за гл…
18417
wikitext
text/x-wiki
Аматерасу Омиками 照大(御)神; японске вигварянє: [aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ | oː.mʲiꜜ.ka.mʲi][2][3]), часто скрацено волана Аматерасу ([aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ]), тиж позната як Аматеру Ками (天照神)[4] и Охируме но Мучи (яп. Ōhirume no Muchi, 大日孁貴), богиня Слунка у японскей митолоґиї. Часто ше ю трима за главного бога у шинтоїзме. Тиж ше ю спомина у японских найвчаснєйших литературних текстох, Кодїки (712. н.е.) и Нихон Шоки (720. н.е.) дзе є пан (або єдна з панох) божого релму Такамаґахари и мистични предок царскей фамелиї Япону (по боку унука Ниниґия). Вєдно зоз двома братами (бог Мешаца Цукуйоми и бог бурйох Сусан) спада до "троїх святих дзецох", тройо найважнєйши дзеци бога твореня Изанаґия.
Главне место обожованя Аматерасу то Главни храм Иса, у Исе, Мие перфектури, єден з найсвятших шинтоїстичних местох, вельки центер паломнїцтва и туристична точка. Тиж як велї други богове шинтоїзма, вона обооавана у велїх шинтоїстичних храмох у Японє.
==Мено==
Богиню ше наволує Аматерасу Омиками (яп. 天照大御神 / 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほみかみ, Аматерасу Охомиками, стари японски: Аматерасу Опомиками) у Кодїкию, док Нихон Шоки дава шлїдуюци вариянти мена:
Охируме-но-Мучи (яп. 大日孁貴; историйна ортоґрафия: おほひるめのむち, Охохируме-но-Мучи; стари японски: Опопируме-но-Мути)
Аматерасу О(ми)ками (яп. 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほ(み)かみ, Amaterasu Oho(mi)kami)
Аматерасу Охируме но Микото (яп. 天照大日孁尊)
Хи-но-Ками (日神, стари японски: Пи-но-Ками)
Вери ше же Аматерасу виведзене зоз дїєслова аматеру (ошвициц/швициц на нєбе; од ама 'нєбо, рай' и теру 'швициц' комбиновано зоз почасним помоцним дїєсловом -су, док Омиками значи "вельке авґустовске божество" (ō 'вельки' + почасни преикс mi-[a] + ками). Треба назначиц же Аматерасу у Аматерасу Омиками технїчно нє мено як при Сусано у Сусано-но-Микото, або Окунинуши у Окунинуши но Ками. Аматерасу атрибутивна форма дїєслова хтора меня меновнїк цо идзе после, омиками. Тот епитет вельо баржей семантично транспарентни од векшини менох хтори записани у Кодїкию и Нихон Шокию, у таким смислу же значи точно тото цо значи, без алузийох, заключованьох або етмолоґийних нєпревидносцох, буквално "Велька авґустовска богиня хтора швици у раю."
Єй друге мено, Охируме, углавним ше похопює як "велька жена Слунка/дня" (хиру 'дзень(час), поладнє', зоз хи 'слунко, дзень' + ме 'жена, панї'), гоч єст алтернативи як цо "вельки женски дух" (дзе ше хи бере як 'дух') або 'жена Слунка'.
==Митолоґия==
===Народзенє===
Кодїки (712. рок н.е.) и Нихон Шоки (720. рок н.е.) ше складаю у опису же Аматерасу дзецко бога Изанаґия и старша шестра Цукуйомия, бога Мешаца и Сусана, бога бурйох и моря. Обставини коло народзеня тих трої богох, познати як "Тройо святи дзеци" (яп. 三貴子, mihashira no uzu no miko or sankishi) ше заш лєм розликую од жридла:
* У Кодїкию, Аматерасу, Цукуйоми и Сусано настали кед ше Изанаґи купал у рики же би ше пречисцел после зиходзеня до под'жемя, Йоми, у нєуспишним вираброваню своєй мертвей жени Изанами. Аматерасу ше народзела кед Изанаґи умил свойо лїве око, Цукуйоми кед умил праве, а Сусано кед умил нос. Изанаґи теди додзелєл Аматераси же би пановала над Такамаґахару (яп. Takamagahara, 高天原, "пребувалїще нєбесних богох"), Цукуйоми достал Ноц, а Сусано Моря.
* Главна нарация у Хронїкох Япону (Нихон Шоки) така же после твореня японского архипелаґу, Изанаґи и Изанами ше спарели и достали Аматерасу, Цукуйоми, "дзецко-пиявку" Хируко и Сусана.
* Вариянта записана у Шокию у хторей Изанаґи народзел Охируме (Аматерасу), док у лївей руки тримал жвератко з билей бронзи, Цукуйомия док тримал друге жвератко у правей руки, а Сусана кед обрацал зоз главу и патрел добока.
* Треца вариянта у Шокию трима же Изанаґи и Изанами створели Слунко, Мешац, Хирука и Сусана. Їх остатнє дзецко, бог огня Каґуцучи спричинєл шмерц Изанами (исто як и у Кодїкию).
* Штварта вариянта подобна приповедки зоз Кодїкию, медзитим ту троме богове настали кед ше Изанаґи купал у рики Тачибана после одходу до Йоми.
===Аматерасу и Цукуйоми===
Цукуйоми нагнївал Аматерасу кед забил Укемочи (яп. Ukemochi), божество поживи. Аматерасу раз послала Цукуйомия же би ю заступал на госцини хтору организовала Укемочи. Укемочи правела поживу на таки способ же ше обрацела ґу океану и виплювла рибу, вец ше обрацела ґу лєсу и виплювла дзивину и, конєчно, обрацела ше ґу польом рискаши и викашляла мисочку з рискашу. Цукуйоми бул нательо нагоршани з фактом же госцина направена на таки одвратни способ, гоч випатрала смачно, же ю забил.
Пошвидко, Аматерасу дознала цо ше случело и була нательо нагнївана же вецей нїґда нє сцела видзиц Цукуйомия, та ше занавше преруцела на други бок нєба.
Тото тиж так причина прецо дзень и ноц нїґда нє вєдно. Медзитим, у Кодїкию єст подобна приповедка дзе Сусано забива богиню Оґецухиме (яп. Ōgetsuhime), хтору ше часто зєдинює зоз Укемочи.
9cjxclufjru7k2sj3y6ekwmwe6g2cei
18422
18417
2026-05-16T22:11:07Z
TaSaNS
1857
18422
wikitext
text/x-wiki
[[файл:Amaterasu cave wide.jpg|десно|безоквира]]
'''Аматерасу Омиками''' 照大(御)神; японске вигварянє: [aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ | oː.mʲiꜜ.ka.mʲi]), часто скрацено волана '''Аматерасу''' ([aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ]), тиж позната як '''Аматеру''' '''Ками''' (天照神)[4] и '''Охируме но Мучи''' (яп. Ōhirume no Muchi, 大日孁貴), богиня Слунка у японскей митолоґиї. Часто ше ю трима за главного бога у шинтоїзме. Тиж ше ю спомина у японских найвчаснєйших литературних текстох, Кодїки (712. н.е.) и Нихон Шоки (720. н.е.) дзе є пан (або єдна з панох) божого релму Такамаґахари и мистични предок царскей фамелиї Япону (по боку унука Ниниґия). Вєдно зоз двома братами (бог Мешаца Цукуйоми и бог бурйох Сусан) спада до "троїх святих дзецох", тройо найважнєйши дзеци бога твореня Изанаґия.
Главне место обожованя Аматерасу то Главни храм Иса, у Исе, Мие перфектури, єден з найсвятших шинтоїстичних местох, вельки центер паломнїцтва и туристична точка. Тиж як велї други богове шинтоїзма, вона обооавана у велїх шинтоїстичних храмох у Японє.
==Мено==
Богиню ше наволує ''Аматерасу Омиками'' (яп. 天照大御神 / 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほみかみ, ''Аматерасу Охомиками'', стари японски: ''Аматерасу Опомиками'') у Кодїкию, док Нихон Шоки дава шлїдуюци вариянти мена:
* ''Охируме-но-Мучи'' (яп. 大日孁貴; историйна ортоґрафия: おほひるめのむち, Охохируме-но-Мучи; стари японски: Опопируме-но-Мути)
* ''Аматерасу О(ми)ками'' (яп. 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほ(み)かみ, Amaterasu Oho(mi)kami)
* ''Аматерасу Охируме но Микото'' (яп. 天照大日孁尊)
* ''Хи-но-Ками'' (日神, стари японски: Пи-но-Ками)
Вери ше же Аматерасу виведзене зоз дїєслова ''аматеру'' (ошвициц/швициц на нєбе; од ''ама'' 'нєбо, рай' и ''теру'' 'швициц' комбиновано зоз почасним помоцним дїєсловом -''су'', док ''Омиками'' значи "вельке авґустовске божество" (''ō'' 'вельки' + почасни преикс ''mi-''[a] + ''ками''). Треба назначиц же Аматерасу у Аматерасу Омиками технїчно нє мено як при Сусано у Сусано-но-Микото, або Окунинуши у Окунинуши но Ками. Аматерасу атрибутивна форма дїєслова хтора меня меновнїк цо идзе после, омиками. Тот епитет вельо баржей семантично транспарентни од векшини менох хтори записани у [[Кодїки|Кодїкию]] и [[Нихон Шоки|Нихон Шокию]], у таким смислу же значи точно тото цо значи, без алузийох, заключованьох або етмолоґийних нєпревидносцох, буквално "Велька авґустовска богиня хтора швици у раю."
Єй друге мено, ''Охируме'', углавним ше похопює як "велька жена Слунка/дня" (''хиру'' 'дзень(час), поладнє', зоз ''хи'' 'слунко, дзень' + ''ме'' 'жена, панї'), гоч єст алтернативи як цо "вельки женски дух" (дзе ше ''хи'' бере як 'дух') або 'жена Слунка'.
==Митолоґия==
===Народзенє===
[[Кодїки]] (712. рок н.е.) и [[Нихон Шоки]] (720. рок н.е.) ше складаю у опису же Аматерасу дзецко бога [[Изанаґи|Изанаґия]] и старша шестра [[Цукуйоми|Цукуйомия]], бога Мешаца и [[Сусано|Сусана]], бога бурйох и моря. Обставини коло народзеня тих трої богох, познати як "Тройо святи дзеци" (яп. 三貴子, mihashira no uzu no miko or sankishi) ше заш лєм розликую од жридла:
* У Кодїкию, Аматерасу, Цукуйоми и Сусано настали кед ше Изанаґи купал у рики же би ше пречисцел после зиходзеня до под'жемя, Йоми, у нєуспишним вираброваню своєй мертвей жени [[Изанами]]. Аматерасу ше народзела кед Изанаґи умил свойо лїве око, Цукуйоми кед умил праве, а Сусано кед умил нос. Изанаґи теди додзелєл Аматераси же би пановала над Такамаґахару (яп. Takamagahara, 高天原, "пребувалїще нєбесних богох"), Цукуйоми достал Ноц, а Сусано Моря.
* Главна нарация у Хронїкох Япону (Нихон Шоки) така же после твореня японского архипелаґу, Изанаґи и Изанами ше спарели и достали Аматерасу, Цукуйоми, "дзецко-пиявку" Хируко и Сусана.
* Вариянта записана у Шокию у хторей Изанаґи народзел Охируме (Аматерасу), док у лївей руки тримал жвератко з билей бронзи, Цукуйомия док тримал друге жвератко у правей руки, а Сусана кед обрацал зоз главу и патрел добока.
* Треца вариянта у Шокию трима же Изанаґи и Изанами створели Слунко, Мешац, Хирука и Сусана. Їх остатнє дзецко, бог огня Каґуцучи спричинєл шмерц Изанами (исто як и у Кодїкию).
* Штварта вариянта подобна приповедки зоз Кодїкию, медзитим ту троме богове настали кед ше Изанаґи купал у рики Тачибана после одходу до Йоми.
===Аматерасу и Цукуйоми===
Цукуйоми нагнївал Аматерасу кед забил Укемочи (яп. Ukemochi), божество поживи. Аматерасу раз послала Цукуйомия же би ю заступал на госцини хтору организовала Укемочи. Укемочи правела поживу на таки способ же ше обрацела ґу океану и виплювла рибу, вец ше обрацела ґу лєсу и виплювла дзивину и, конєчно, обрацела ше ґу польом рискаши и викашляла мисочку з рискашу. Цукуйоми бул нательо нагоршани з фактом же госцина направена на таки одвратни способ, гоч випатрала смачно, же ю забил.
Пошвидко, Аматерасу дознала цо ше случело и була нательо нагнївана же вецей нїґда нє сцела видзиц Цукуйомия, та ше занавше преруцела на други бок нєба.
Тото тиж так причина прецо дзень и ноц нїґда нє вєдно. Медзитим, у Кодїкию єст подобна приповедка дзе Сусано забива богиню Оґецухиме (яп. Ōgetsuhime), хтору ше часто зєдинює зоз Укемочи.
mah6vwashfwbf2twyfh7kvrdcxqdo4a
18426
18422
2026-05-17T00:16:23Z
Olirk55
19
Означени викивязи
18426
wikitext
text/x-wiki
[[файл:Amaterasu cave wide.jpg|десно|безоквира]]
'''Аматерасу Омиками''' 照大(御)神; японске вигварянє: [aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ | oː.mʲiꜜ.ka.mʲi]), часто скрацено волана '''Аматерасу''' ([aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ]), тиж позната як '''Аматеру''' '''Ками''' (天照神)[4] и '''Охируме но Мучи''' (яп. Ōhirume no Muchi, 大日孁貴), богиня [[Слунко|Слунка]] у японскей митолоґиї. Часто ше ю трима за главного бога у шинтоїзме. Тиж ше ю спомина у японских найвчаснєйших литературних текстох, [[Кодїки]] (712. н.е.) и [[Нихон Шоки]] (720. н.е.) дзе є пан (або єдна з панох) божого релму Такамаґахари и мистични предок царскей фамелиї Япону (по боку унука Ниниґия). Вєдно зоз двома братами (бог Мешаца Цукуйоми и бог бурйох Сусан) спада до "троїх святих дзецох", тройо найважнєйши дзеци бога твореня Изанаґия.
Главне место обожованя Аматерасу то Главни храм Иса, у Исе, Мие перфектури, єден з найсвятших шинтоїстичних местох, вельки центер паломнїцтва и туристична точка. Тиж як велї други богове шинтоїзма, вона обооавана у велїх шинтоїстичних храмох у Японє.
==Мено==
Богиню ше наволує ''Аматерасу Омиками'' (яп. 天照大御神 / 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほみかみ, ''Аматерасу Охомиками'', стари японски: ''Аматерасу Опомиками'') у Кодїкию, док Нихон Шоки дава шлїдуюци вариянти мена:
* ''Охируме-но-Мучи'' (яп. 大日孁貴; историйна ортоґрафия: おほひるめのむち, Охохируме-но-Мучи; стари японски: Опопируме-но-Мути)
* ''Аматерасу О(ми)ками'' (яп. 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほ(み)かみ, Amaterasu Oho(mi)kami)
* ''Аматерасу Охируме но Микото'' (яп. 天照大日孁尊)
* ''Хи-но-Ками'' (日神, стари японски: Пи-но-Ками)
Вери ше же Аматерасу виведзене зоз дїєслова ''аматеру'' (ошвициц/швициц на нєбе; од ''ама'' 'нєбо, рай' и ''теру'' 'швициц' комбиновано зоз почасним помоцним дїєсловом -''су'', док ''Омиками'' значи "вельке авґустовске божество" (''ō'' 'вельки' + почасни преикс ''mi-''[a] + ''ками''). Треба назначиц же Аматерасу у Аматерасу Омиками технїчно нє мено як при Сусано у Сусано-но-Микото, або Окунинуши у Окунинуши но Ками. Аматерасу атрибутивна форма дїєслова хтора меня меновнїк цо идзе после, омиками. Тот епитет вельо баржей семантично транспарентни од векшини менох хтори записани у [[Кодїки|Кодїкию]] и [[Нихон Шоки|Нихон Шокию]], у таким смислу же значи точно тото цо значи, без алузийох, заключованьох або етмолоґийних нєпревидносцох, буквално "Велька авґустовска богиня хтора швици у раю."
Єй друге мено, ''Охируме'', углавним ше похопює як "велька жена Слунка/дня" (''хиру'' 'дзень(час), поладнє', зоз ''хи'' 'слунко, дзень' + ''ме'' 'жена, панї'), гоч єст алтернативи як цо "вельки женски дух" (дзе ше ''хи'' бере як 'дух') або 'жена Слунка'.
==Митолоґия==
===Народзенє===
Кодїки (712. рок н.е.) и Нихон Шоки (720. рок н.е.) ше складаю у опису же Аматерасу дзецко бога [[Изанаґи|Изанаґия]] и старша шестра [[Цукуйоми|Цукуйомия]], бога Мешаца и [[Сусано|Сусана]], бога бурйох и моря. Обставини коло народзеня тих трої богох, познати як "Тройо святи дзеци" (яп. 三貴子, ''mihashira no uzu no miko or sankishi'') ше заш лєм розликую од жридла:
* У Кодїкию, Аматерасу, Цукуйоми и Сусано настали кед ше Изанаґи купал у рики же би ше пречисцел после зиходзеня до под'жемя, Йоми, у нєуспишним вираброваню своєй мертвей жени [[Изанами]]. Аматерасу ше народзела кед Изанаґи умил свойо лїве око, Цукуйоми кед умил праве, а Сусано кед умил нос. Изанаґи теди додзелєл Аматераси же би пановала над Такамаґахару (яп. Takamagahara, 高天原, "пребувалїще нєбесних богох"), Цукуйоми достал Ноц, а Сусано Моря.
* Главна нарация у Хронїкох Япону (Нихон Шоки) така же после твореня японского архипелаґу, Изанаґи и Изанами ше спарели и достали Аматерасу, Цукуйоми, "дзецко-пиявку" Хируко и Сусана.
* Вариянта записана у Шокию у хторей Изанаґи народзел Охируме (Аматерасу), док у лївей руки тримал жвератко з билей бронзи, Цукуйомия док тримал друге жвератко у правей руки, а Сусана кед обрацал зоз главу и патрел добока.
* Треца вариянта у Шокию трима же Изанаґи и Изанами створели Слунко, Мешац, Хирука и Сусана. Їх остатнє дзецко, бог огня Каґуцучи спричинєл шмерц Изанами (исто як и у Кодїкию).
* Штварта вариянта подобна приповедки зоз Кодїкию, медзитим ту троме богове настали кед ше Изанаґи купал у рики Тачибана после одходу до Йоми.
===Аматерасу и Цукуйоми===
Цукуйоми нагнївал Аматерасу кед забил Укемочи (яп. Ukemochi), божество поживи. Аматерасу раз послала Цукуйомия же би ю заступал на госцини хтору организовала Укемочи. Укемочи правела поживу на таки способ же ше обрацела ґу океану и виплювла рибу, вец ше обрацела ґу лєсу и виплювла дзивину и, конєчно, обрацела ше ґу польом рискаши и викашляла мисочку з рискашу. Цукуйоми бул нательо нагоршани з фактом же госцина направена на таки одвратни способ, гоч випатрала смачно, же ю забил.
Пошвидко, Аматерасу дознала цо ше случело и була нательо нагнївана же вецей нїґда нє сцела видзиц Цукуйомия, та ше занавше преруцела на други бок нєба.
Тото тиж так причина прецо [[дзень]] и ноц нїґда нє вєдно. Медзитим, у Кодїкию єст подобна приповедка дзе Сусано забива богиню Оґецухиме (яп. ''Ōgetsuhime''), хтору ше часто зєдинює зоз Укемочи.
ot4yejczrto8wo0noh3agn1211fs71v
18429
18426
2026-05-17T07:23:00Z
Sveletanka
20
катеґория
18429
wikitext
text/x-wiki
[[файл:Amaterasu cave wide.jpg|десно|безоквира]]
'''Аматерасу Омиками''' 照大(御)神; японске вигварянє: [aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ | oː.mʲiꜜ.ka.mʲi]), часто скрацено волана '''Аматерасу''' ([aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ]), тиж позната як '''Аматеру''' '''Ками''' (天照神)[4] и '''Охируме но Мучи''' (яп. Ōhirume no Muchi, 大日孁貴), богиня [[Слунко|Слунка]] у японскей митолоґиї. Часто ше ю трима за главного бога у шинтоїзме. Тиж ше ю спомина у японских найвчаснєйших литературних текстох, [[Кодїки]] (712. н.е.) и [[Нихон Шоки]] (720. н.е.) дзе є пан (або єдна з панох) божого релму Такамаґахари и мистични предок царскей фамелиї Япону (по боку унука Ниниґия). Вєдно зоз двома братами (бог Мешаца Цукуйоми и бог бурйох Сусан) спада до "троїх святих дзецох", тройо найважнєйши дзеци бога твореня Изанаґия.
Главне место обожованя Аматерасу то Главни храм Иса, у Исе, Мие перфектури, єден з найсвятших шинтоїстичних местох, вельки центер паломнїцтва и туристична точка. Тиж як велї други богове шинтоїзма, вона обооавана у велїх шинтоїстичних храмох у Японє.
==Мено==
Богиню ше наволує ''Аматерасу Омиками'' (яп. 天照大御神 / 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほみかみ, ''Аматерасу Охомиками'', стари японски: ''Аматерасу Опомиками'') у Кодїкию, док Нихон Шоки дава шлїдуюци вариянти мена:
* ''Охируме-но-Мучи'' (яп. 大日孁貴; историйна ортоґрафия: おほひるめのむち, Охохируме-но-Мучи; стари японски: Опопируме-но-Мути)
* ''Аматерасу О(ми)ками'' (яп. 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほ(み)かみ, Amaterasu Oho(mi)kami)
* ''Аматерасу Охируме но Микото'' (яп. 天照大日孁尊)
* ''Хи-но-Ками'' (日神, стари японски: Пи-но-Ками)
Вери ше же Аматерасу виведзене зоз дїєслова ''аматеру'' (ошвициц/швициц на нєбе; од ''ама'' 'нєбо, рай' и ''теру'' 'швициц' комбиновано зоз почасним помоцним дїєсловом -''су'', док ''Омиками'' значи "вельке авґустовске божество" (''ō'' 'вельки' + почасни преикс ''mi-''[a] + ''ками''). Треба назначиц же Аматерасу у Аматерасу Омиками технїчно нє мено як при Сусано у Сусано-но-Микото, або Окунинуши у Окунинуши но Ками. Аматерасу атрибутивна форма дїєслова хтора меня меновнїк цо идзе после, омиками. Тот епитет вельо баржей семантично транспарентни од векшини менох хтори записани у Кодїкию и Нихон Шокию, у таким смислу же значи точно тото цо значи, без алузийох, заключованьох або етмолоґийних нєпревидносцох, буквално "Велька авґустовска богиня хтора швици у раю."
Єй друге мено, ''Охируме'', углавним ше похопює як "велька жена Слунка/дня" (''хиру'' 'дзень(час), поладнє', зоз ''хи'' 'слунко, дзень' + ''ме'' 'жена, панї'), гоч єст алтернативи як цо "вельки женски дух" (дзе ше ''хи'' бере як 'дух') або 'жена Слунка'.
==Митолоґия==
===Народзенє===
Кодїки (712. рок н.е.) и Нихон Шоки (720. рок н.е.) ше складаю у опису же Аматерасу дзецко бога [[Изанаґи|Изанаґия]] и старша шестра [[Цукуйоми|Цукуйомия]], бога Мешаца и [[Сусано|Сусана]], бога бурйох и моря. Обставини коло народзеня тих трої богох, познати як "Тройо святи дзеци" (яп. 三貴子, ''mihashira no uzu no miko or sankishi'') ше заш лєм розликую од жридла:
* У Кодїкию, Аматерасу, Цукуйоми и Сусано настали кед ше Изанаґи купал у рики же би ше пречисцел после зиходзеня до под'жемя, Йоми, у нєуспишним вираброваню своєй мертвей жени [[Изанами]]. Аматерасу ше народзела кед Изанаґи умил свойо лїве око, Цукуйоми кед умил праве, а Сусано кед умил нос. Изанаґи теди додзелєл Аматераси же би пановала над Такамаґахару (яп. Takamagahara, 高天原, "пребувалїще нєбесних богох"), Цукуйоми достал Ноц, а Сусано Моря.
* Главна нарация у Хронїкох Япону (Нихон Шоки) така же после твореня японского архипелаґу, Изанаґи и Изанами ше спарели и достали Аматерасу, Цукуйоми, "дзецко-пиявку" Хируко и Сусана.
* Вариянта записана у Шокию у хторей Изанаґи народзел Охируме (Аматерасу), док у лївей руки тримал жвератко з билей бронзи, Цукуйомия док тримал друге жвератко у правей руки, а Сусана кед обрацал зоз главу и патрел добока.
* Треца вариянта у Шокию трима же Изанаґи и Изанами створели Слунко, Мешац, Хирука и Сусана. Їх остатнє дзецко, бог огня Каґуцучи спричинєл шмерц Изанами (исто як и у Кодїкию).
* Штварта вариянта подобна приповедки зоз Кодїкию, медзитим ту троме богове настали кед ше Изанаґи купал у рики Тачибана после одходу до Йоми.
===Аматерасу и Цукуйоми===
Цукуйоми нагнївал Аматерасу кед забил Укемочи (яп. Ukemochi), божество поживи. Аматерасу раз послала Цукуйомия же би ю заступал на госцини хтору организовала Укемочи. Укемочи правела поживу на таки способ же ше обрацела ґу океану и виплювла рибу, вец ше обрацела ґу лєсу и виплювла дзивину и, конєчно, обрацела ше ґу польом рискаши и викашляла мисочку з рискашу. Цукуйоми бул нательо нагоршани з фактом же госцина направена на таки одвратни способ, гоч випатрала смачно, же ю забил.
Пошвидко, Аматерасу дознала цо ше случело и була нательо нагнївана же вецей нїґда нє сцела видзиц Цукуйомия, та ше занавше преруцела на други бок нєба.
Тото тиж так причина прецо [[дзень]] и ноц нїґда нє вєдно. Медзитим, у Кодїкию єст подобна приповедка дзе Сусано забива богиню Оґецухиме (яп. ''Ōgetsuhime''), хтору ше часто зєдинює зоз Укемочи.
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Митолоґия]]
[[Катеґория:Японска митолоґия]]
2swt7agvafa1x9u5q24rqjc35mpaa47
Список Греческих божествох
0
3064
18418
2026-05-16T20:56:37Z
TaSaNS
1857
Нова страница: Список Греческих божествох ==Дванац верховних божествох Олимпа== * Афродита * Аполон * Арес * Артемида * Атина * Деметра * Дионис * Хефест * Хера * Хермес * Посейдон * Зевс ==Примордиялни божества== * Ананка * Ереб * Ерос * Етар * Ґеа * Хаос * Хемера * Хрон * Несоє * Никит…
18418
wikitext
text/x-wiki
Список Греческих божествох
==Дванац верховних божествох Олимпа==
* Афродита
* Аполон
* Арес
* Артемида
* Атина
* Деметра
* Дионис
* Хефест
* Хера
* Хермес
* Посейдон
* Зевс
==Примордиялни божества==
* Ананка
* Ереб
* Ерос
* Етар
* Ґеа
* Хаос
* Хемера
* Хрон
* Несоє
* Никита
* Таласа
* Тартар
* Уран
==Титани==
* Астрей
* Атлнт
* Епиметей
* Феба
* Хиперион
* Япет
* Кей
* Криє
* Хрон
* Лета
* Менетиє
* Метида
* Мнемосина
* Океан
* Палант
* Перс
* Прометей
* Реа
* Тея
* Темида
* Тетия
Морски божества
* Афея
* Амфитрита
* Форкиє
* Ґлаук
* Кето
* Нерей
* Нереиде
* Океан
* Посейдон
* Протей
* Таласа
* Таумант
* Тея
* Тритон
*
==Витрово божества==
* Апелиотес
* Борей
* Еол
* Еурос
* Каикос
* Либос
* Нотос
* Скирон
* Зефир
==Други божества==
* Алфей
* Антерос
* Асоп
* Астрея
* Асклепиє
* Аластор
* Ата
* Бия
* Дим
* Дика
* Енио
* Еоя
* Ерида
* Ериниє
* Ерса
* Фоб
* Хад
* Харите
* Хеба
* Хеката
* Хелиє
* Херакле
* Хестия
* Хиґия
* Химен
* Хипнос
* Хоре
* Ида
* Илития
* Ирида
* Каирос
* Калипсо
* Кере
* Кратос
* Лета
* Лиса
* Мойре
* Мом
* Морфей
* Музи
* Нефела
* Немесис
* Ника
* Пан
* Персефона
* Плут
* Прияп
* Сабазиє
* Селена
* Стикс
* Танатос
* Тиха
* Зел
==Референци==
# „Grčki mitovi”, GREJVS, Robert, Nolit, Beograd, 1974,
# „Legende i mitovi stare Grčke”, KUN, Nikolaj Albertovič, Admiral Books, Beograd, 2015.
# „Imenik klasične starine”, JANKOVIĆ, Vladeta, Vreme knjige, Beograd, 1996.
k85b39mk5a1i0trstdr370hic697s2h
18420
18418
2026-05-16T22:00:03Z
TaSaNS
1857
18420
wikitext
text/x-wiki
Список Греческих божествох<ref>„Grčki mitovi”, GREJVS, Robert, Nolit, Beograd, 1974,</ref><ref>„Legende i mitovi stare Grčke”, KUN, Nikolaj Albertovič, Admiral Books, Beograd, 2015.</ref><ref>„Imenik klasične starine”, JANKOVIĆ, Vladeta, Vreme knjige, Beograd, 1996.</ref>
==Дванац верховних божествох Олимпа==
* Афродита
* Аполон
* Арес
* Артемида
* Атина
* Деметра
* Дионис
* Хефест
* Хера
* Хермес
* Посейдон
* Зевс
==Примордиялни божества==
* Ананка
* Ереб
* Ерос
* Етар
* Ґеа
* Хаос
* Хемера
* Хрон
* Несоє
* Никита
* Таласа
* Тартар
* Уран
==Титани==
* Астрей
* Атлнт
* Епиметей
* Феба
* Хиперион
* Япет
* Кей
* Криє
* Хрон
* Лета
* Менетиє
* Метида
* Мнемосина
* Океан
* Палант
* Перс
* Прометей
* Реа
* Тея
* Темида
* Тетия
Морски божества
* Афея
* Амфитрита
* Форкиє
* Ґлаук
* Кето
* Нерей
* Нереиде
* Океан
* Посейдон
* Протей
* Таласа
* Таумант
* Тея
* Тритон
*
==Витрово божества==
* Апелиотес
* Борей
* Еол
* Еурос
* Каикос
* Либос
* Нотос
* Скирон
* Зефир
==Други божества==
* Алфей
* Антерос
* Асоп
* Астрея
* Асклепиє
* Аластор
* Ата
* Бия
* Дим
* Дика
* Енио
* Еоя
* Ерида
* Ериниє
* Ерса
* Фоб
* Хад
* Харите
* Хеба
* Хеката
* Хелиє
* Херакле
* Хестия
* Хиґия
* Химен
* Хипнос
* Хоре
* Ида
* Илития
* Ирида
* Каирос
* Калипсо
* Кере
* Кратос
* Лета
* Лиса
* Мойре
* Мом
* Морфей
* Музи
* Нефела
* Немесис
* Ника
* Пан
* Персефона
* Плут
* Прияп
* Сабазиє
* Селена
* Стикс
* Танатос
* Тиха
* Зел
==Референци==
# „Grčki mitovi”, GREJVS, Robert, Nolit, Beograd, 1974,
# „Legende i mitovi stare Grčke”, KUN, Nikolaj Albertovič, Admiral Books, Beograd, 2015.
# „Imenik klasične starine”, JANKOVIĆ, Vladeta, Vreme knjige, Beograd, 1996.
ckadv6jsv4ig8nrb4spfu1htkz8wgi2
18421
18420
2026-05-16T22:00:27Z
TaSaNS
1857
18421
wikitext
text/x-wiki
Список Греческих божествох<ref>„Grčki mitovi”, GREJVS, Robert, Nolit, Beograd, 1974,</ref><ref>„Legende i mitovi stare Grčke”, KUN, Nikolaj Albertovič, Admiral Books, Beograd, 2015.</ref><ref>„Imenik klasične starine”, JANKOVIĆ, Vladeta, Vreme knjige, Beograd, 1996.</ref>
==Дванац верховних божествох Олимпа==
* Афродита
* Аполон
* Арес
* Артемида
* Атина
* Деметра
* Дионис
* Хефест
* Хера
* Хермес
* Посейдон
* Зевс
==Примордиялни божества==
* Ананка
* Ереб
* Ерос
* Етар
* Ґеа
* Хаос
* Хемера
* Хрон
* Несоє
* Никита
* Таласа
* Тартар
* Уран
==Титани==
* Астрей
* Атлнт
* Епиметей
* Феба
* Хиперион
* Япет
* Кей
* Криє
* Хрон
* Лета
* Менетиє
* Метида
* Мнемосина
* Океан
* Палант
* Перс
* Прометей
* Реа
* Тея
* Темида
* Тетия
Морски божества
* Афея
* Амфитрита
* Форкиє
* Ґлаук
* Кето
* Нерей
* Нереиде
* Океан
* Посейдон
* Протей
* Таласа
* Таумант
* Тея
* Тритон
*
==Витрово божества==
* Апелиотес
* Борей
* Еол
* Еурос
* Каикос
* Либос
* Нотос
* Скирон
* Зефир
==Други божества==
* Алфей
* Антерос
* Асоп
* Астрея
* Асклепиє
* Аластор
* Ата
* Бия
* Дим
* Дика
* Енио
* Еоя
* Ерида
* Ериниє
* Ерса
* Фоб
* Хад
* Харите
* Хеба
* Хеката
* Хелиє
* Херакле
* Хестия
* Хиґия
* Химен
* Хипнос
* Хоре
* Ида
* Илития
* Ирида
* Каирос
* Калипсо
* Кере
* Кратос
* Лета
* Лиса
* Мойре
* Мом
* Морфей
* Музи
* Нефела
* Немесис
* Ника
* Пан
* Персефона
* Плут
* Прияп
* Сабазиє
* Селена
* Стикс
* Танатос
* Тиха
* Зел
==Референци==
8riu8w2ll2qnrvtd3wlcefodus7wlzp
18427
18421
2026-05-17T07:17:24Z
Sveletanka
20
катеґория
18427
wikitext
text/x-wiki
Список Греческих божествох<ref>„Grčki mitovi”, GREJVS, Robert, Nolit, Beograd, 1974,</ref><ref>„Legende i mitovi stare Grčke”, KUN, Nikolaj Albertovič, Admiral Books, Beograd, 2015.</ref><ref>„Imenik klasične starine”, JANKOVIĆ, Vladeta, Vreme knjige, Beograd, 1996.</ref>
==Дванац верховних божествох Олимпа==
* Афродита
* Аполон
* Арес
* Артемида
* Атина
* Деметра
* Дионис
* Хефест
* Хера
* Хермес
* Посейдон
* Зевс
==Примордиялни божества==
* Ананка
* Ереб
* Ерос
* Етар
* Ґеа
* Хаос
* Хемера
* Хрон
* Несоє
* Никита
* Таласа
* Тартар
* Уран
==Титани==
* Астрей
* Атлнт
* Епиметей
* Феба
* Хиперион
* Япет
* Кей
* Криє
* Хрон
* Лета
* Менетиє
* Метида
* Мнемосина
* Океан
* Палант
* Перс
* Прометей
* Реа
* Тея
* Темида
* Тетия
== Морски божества ==
* Афея
* Амфитрита
* Форкиє
* Ґлаук
* Кето
* Нерей
* Нереиде
* Океан
* Посейдон
* Протей
* Таласа
* Таумант
* Тея
* Тритон
*
==Витрово божества==
* Апелиотес
* Борей
* Еол
* Еурос
* Каикос
* Либос
* Нотос
* Скирон
* Зефир
==Други божества==
* Алфей
* Антерос
* Асоп
* Астрея
* Асклепиє
* Аластор
* Ата
* Бия
* Дим
* Дика
* Енио
* Еоя
* Ерида
* Ериниє
* Ерса
* Фоб
* Хад
* Харите
* Хеба
* Хеката
* Хелиє
* Херакле
* Хестия
* Хиґия
* Химен
* Хипнос
* Хоре
* Ида
* Илития
* Ирида
* Каирос
* Калипсо
* Кере
* Кратос
* Лета
* Лиса
* Мойре
* Мом
* Морфей
* Музи
* Нефела
* Немесис
* Ника
* Пан
* Персефона
* Плут
* Прияп
* Сабазиє
* Селена
* Стикс
* Танатос
* Тиха
* Зел
==Референци==
<references />
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Митолоґия]]
[[Катеґория:Греческа митолоґия]]
fwoxujbtpmwciagbe6006t4zusufvkf
18432
18427
2026-05-17T07:53:46Z
Sveletanka
20
18432
wikitext
text/x-wiki
Список Греческих божествох<ref>„Grčki mitovi”, GREJVS, Robert, Nolit, Beograd, 1974,</ref><ref>„Legende i mitovi stare Grčke”, KUN, Nikolaj Albertovič, Admiral Books, Beograd, 2015.</ref><ref>„Imenik klasične starine”, JANKOVIĆ, Vladeta, Vreme knjige, Beograd, 1996.</ref>
==Дванац верховни божества Олимпа==
* Афродита
* Аполон
* Арес
* Артемида
* Атина
* Деметра
* Дионис
* Хефест
* Хера
* Хермес
* Посейдон
* Зевс
==Примордиялни божества==
* Ананка
* Ереб
* Ерос
* Етар
* Ґеа
* Хаос
* Хемера
* Хрон
* Несоє
* Никита
* Таласа
* Тартар
* Уран
==Титани==
* Астрей
* Атлнт
* Епиметей
* Феба
* Хиперион
* Япет
* Кей
* Криє
* Хрон
* Лета
* Менетиє
* Метида
* Мнемосина
* Океан
* Палант
* Перс
* Прометей
* Реа
* Тея
* Темида
* Тетия
== Морски божества ==
* Афея
* Амфитрита
* Форкиє
* Ґлаук
* Кето
* Нерей
* Нереиде
* Океан
* Посейдон
* Протей
* Таласа
* Таумант
* Тея
* Тритон
*
==Витрово божества==
* Апелиотес
* Борей
* Еол
* Еурос
* Каикос
* Либос
* Нотос
* Скирон
* Зефир
==Други божества==
* Алфей
* Антерос
* Асоп
* Астрея
* Асклепиє
* Аластор
* Ата
* Бия
* Дим
* Дика
* Енио
* Еоя
* Ерида
* Ериниє
* Ерса
* Фоб
* Хад
* Харите
* Хеба
* Хеката
* Хелиє
* Херакле
* Хестия
* Хиґия
* Химен
* Хипнос
* Хоре
* Ида
* Илития
* Ирида
* Каирос
* Калипсо
* Кере
* Кратос
* Лета
* Лиса
* Мойре
* Мом
* Морфей
* Музи
* Нефела
* Немесис
* Ника
* Пан
* Персефона
* Плут
* Прияп
* Сабазиє
* Селена
* Стикс
* Танатос
* Тиха
* Зел
==Референци==
<references />
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Митолоґия]]
[[Катеґория:Греческа митолоґия]]
am5z6024yekgm4zkqm53cypykiexcql
Беґеш
0
3065
18424
2026-05-16T23:31:32Z
Olirk55
19
Olirk55 преместио је страницу [[Беґеш]] на [[Тамбурашски бас]]
18424
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Тамбурашски бас]]
lk8kajum6uehuzsu5tsrk4l1fe2ds3p
Катеґория:Греческа митолоґия
14
3066
18428
2026-05-17T07:18:17Z
Sveletanka
20
катеґория
18428
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Митолоґия]]
[[Катеґория:Греческа]]
awraeyzlahy0t1exu9k12uptu4lybc8