Йовґен Сабол

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.2</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Йовґен Сабол</title>
    <ns>0</ns>
    <id>194</id>
    <revision>
      <id>18441</id>
      <parentid>14468</parentid>
      <timestamp>2026-05-17T21:04:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи и подробносци</comment>
      <origin>18441</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10982" sha1="h9ptwouquwi4vgf4l7owmzr2d2m5m0w" xml:space="preserve">{| class=&quot;wikitable&quot;  align=right width=300п
|+
! colspan=&quot;2&quot; |&lt;big&gt;Йовґен Сабол&lt;/big&gt;
|-
| colspan=&quot;2&quot; |[[Файл:Jovgen Sabol 1949.jpg|alt=Йовґен Сабол|center|мини|300x300п|Йовґен Сабол (1949. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|14. децембра 1913.
|-
|'''Умар'''
|18. мая 1985. (72)
|-
|'''Державянство'''
|аустроугорске, югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Ґимназия, Заґреб
|-
|'''Универзитет'''
|Филозофски факултет, Заґреб
|-
|'''Период твореня'''
|1940–1975
|-
|'''Жанри'''
|просвита, педаґоґия, култура
|-
|'''Поховани'''
|у Шидзе
|}
'''Йовґен Сабол''' (*14. децембер 1913–†18. май 1985), [[професор]], педаґоґ, дїятель у култури. 

== Биоґрафия ==
[[Файл:Sabol prof. i direktor 1950-51 gimnazija.jpg|alt=Йовґен Сабол, директор и професор ґимназиї, зоз школярами|мини|544x544п|Йовґен Сабол, директор и професор ґимназиї, зоз школярами 1950/51. школски рок]]
'''Йовґен Сабол''' ше народзел 14. децембра 1913. року у [[Шид|Шидзе]]. [[Оцец]] Михал и [[мац]] Мария родз. Лабош.  Основну школу закончел у Шидзе а потим бул, на предкладанє паноца Дюри Бесерминя, послати до Семинариї у Заґребе же би ше виучел за паноца. Йовґен Сабол закончел ґимназию у Заґребе, медзитим, вон  жадал студирац инше та, понеже му стипендия зоз Крижевцох нє була утаргнута, вон ше уписал на Филозофски факултет. Дипломовал на Филозофским факултету 1937. року на ґрупи обща и национална история, зоз фаховима предметами ґеоґрафия и латински язик. 

Войнова буря 1941. року го застала на самим початку його роботней кариєри. За суплента у Гражданскей школи у Шидзе Йовґен Сабол бул прияти 1942. року. У тей школи и потим, од 1946. року, у нєподполней ґимназиї  хтора преросла до класичней ґимназиї, Йовґен Сабол робел, з малима прервами, по 1963. рок. Остатнї два роки вон бул и директор Ґимназиї ''Сава Шуманович'' (1961-1963). Од 1963. року та по пензионованє 1975. року Йовґен Сабол робел на основним образованю одроснутих, як совитнїк и руководитель тей школи хтора дїйствовала при ОШ ''Филип Вишнїч'' у Шидзе.

Йовґен Сабол на факултету здобул барз добре обще образованє у познаваню историї, филозофиї,  педаґоґиї, часточнє и у язикох и музики. Бул прихильнїк идеї же важнєйше научиц студента дзе цо єст, одкаль ше може научиц, як цо здобуц енциклопедийне знанє. Нє дармо го у його младих рокох раховали ґу тром найобразованшим людзом у Шидзе. Йовґен Сабол з вельку одвичательносцу пририхтовал свойо преподаваня. Прето шицки ґенерциї його школярох паметаю змистово барз добре обдумани преподаваня хтори тримал и пластично виложени факти о историйних процесох и подїйох. Ґу тому, вон указовал вельку витирвалосц и сцелосц за креативну аматерску и другу  дїялносц у шлєбодним чаше. Так, попри наставнїцкей роботи,  уж у нєподполней ґимназиї  у Шидзе вон грал у оркестру наставнїкох хтори провадзел хор.
[[Файл:1952-53 E. Sabol dir. gimnaziji u Sidu.jpg|alt=Йовґен Сабол директор ґимназиї у Шидзе 1952/53.|мини|539x539п|Йовґен Сабол директор ґимназиї у Шидзе 1952/53. року зоз школярами]]
За  посцигнути резултати у образованю Йовґен Сабол  достал  дружтвени припознаня медзи хторима и награду &quot;Душан Вукасович Диоґен&quot;, награду Ради Союзу синдикатох Сербиї за окремни резултати посцигнути у  образованю одроснутих, Децемберску награду општини Шид и други.

Йовґен Сабол ше винчал зоз Ирину родз. Бесерминї, у малженстве мали двох синох, Звонка и [[Ярослав Сабол (новинар)|Ярослава]].

== Анґажман у културней дїялносци Руснацох ==
Йовґен Сабол чувствовал и любов ґу руснацтву, гу рускому,  та вельо робел у ''КПД Дюра Киш''. Окреме ше ангажовал  на културним планє такой после другей шветовей войни  кед ше пририхтовало програми за одход до [[Руски Керестур|Руского Керестура]] на централну преславу  200-рочнїци приселєня Руснацох зоз Горнїци до терашнїх крайох. Професор Сабол бул теди фахови руководитель музичней, фолклорней и драмскей секциї у КПД ''Дюра Киш''. Шицки представи виводзени з вельким успихом, а [[хор]] и [[оркестер]] були медзи найлєпшима у општини (хор аж у цалей [[Войводина|Войводини]]) так же перши шпиванки на руским язику на Радио Беоґрадзе одшпивал праве хор зоз Шиду.

Потим, после єдного цихшого периоду у културней дїялносци Руснацох у Шидзе у другей пловки 50-тих рокох, з помоцу професора Сабола, ознова почали робиц оркестер (коло 20 члени), [[Шпивач|шпиваче]], фолклорна и драмска секция. Порихтани театрални фалати давани на госцованьох у Шидзе, [[Бикич Дол|Бикичу]],  [[Петровци|Петровцох]] и [[Миклошевци|Миклошевцох]], а 1963. року оркестер и шпивацка ґрупа участвовали  и на ''[[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червеней ружи]]'' у Руским Керестуре.

Понеже школованє на [[Панонски руски язик|руским язику]] у Шидзе було зведзене лєм на перши штири класи, а вец лєм на пестованє язика, робота у КПД ''Дюра Киш'' була шицким значне дополнєнє на упознаваню руского язика, историї, етноґрафиї, народного мелосу и литератури.

Йовґен Сабол сотрудзовал и зоз другима  дружтвами у Шидзе (сербским и словацким) а окремни фахово вязи отримовал зоз  [[Дом култури Руски Керестур|Домом култури у Руским Керестуре]].  У своїм доме вон дзечнє  дочековал и  церковних  велькодостойнїкох зоз Крижевцох.  Треба спомнуц же Йовґен Сабол бул єден з перших дописовательох ''Руского слова'' з подруча Шиду, писал прилоги за ''Руски календари'' а у Шидзе бул єден зоз сновательох Рускей редакциї Радио Шиду.

Йовґен Сабол умар 18. мая 1985. року. Поховани є на грекокатолїцким [[Теметов|теметове]] у Шидзе.

== Литература ==

* [[Леона Гайдук]]: „Запеметали го велї ґенерациї, професор Йовґен Сабол зоз Шидуˮ, ''Studia Ruthenica'', [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтво за руски язик, литературу и културу,]] ч.3, 1992-1993,  б. 353.

* Светислав Ненадович: „Саболини зоз Жумберку  Йовґен Сабол (1913–1985–2003)ˮ, ''Studia Ruthenica'', Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч.9, 2004, б. 242.

== Вонкашнї вязи ==

* [https://www.druztvo.org/ ''110 роки Eвґена Сабола (1913-1985), професора, културного творителя (Шид)''], Календар рочнїцох  2023. рок, вебсайт Дружтва за руски язик, литературу и културу

* Гайдук, Леона  [https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/238385671 ''Запаметали го велї ґенерациї: професор Йовґен Сабол зоз Шиду'']

{{DEFAULTSORT: Сабол , Йовґен }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Шидянє]]
[[Катеґория:Педаґоґи]]
[[Катеґория:Наставнїки]]
[[Катеґория:Дїяче у култури]]
[[Катеґория:14. децембер]]
[[Катеґория:Народзени 1913]]
[[Катеґория:18. май]]
[[Катеґория:Умарли 1985]]</text>
      <sha1>h9ptwouquwi4vgf4l7owmzr2d2m5m0w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>18436</id>
      <parentid>18377</parentid>
      <timestamp>2026-05-17T15:40:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */</comment>
      <origin>18436</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89118" sha1="5r5sl24uwp973ngjjli03fau7quolgm" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Медзинародна уния за защиту природи

Редвуд

Швитляки

Акорд (музика)
Чинели (муз.инструмент)
Зайда

Фазан

Замешка


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>5r5sl24uwp973ngjjli03fau7quolgm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Владимир Рамач</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2186</id>
    <revision>
      <id>18440</id>
      <parentid>14670</parentid>
      <timestamp>2026-05-17T20:51:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи</comment>
      <origin>18440</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5438" sha1="q97uoitj5wztvzefuz3ed5fgd7cifew" xml:space="preserve">{{Инфорамик 
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =&lt;big&gt;Владимир Рамач&lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = Ту будзе Фотка.jpg
| header3 = Особни информациї
| label4 = Назвиско | data4 =Рамзес 
| label5 = Датум народзеня |  data5 =5. марца 1944.
| label6 = Датум упокоєня |  data6 =30. мая 2023 (79)
| label7 = Поховани |  data7 = у Руским Керестуре
| label8 = Висина |  data8 = 
| label9 = Позиция у тиме |  data9 = преднї вязни бавяч
| label10 = Спорт |  data10 = Фодбал
| label11 = Державянство |  data11 = югославянске, сербске
| header 12 = Сениорска кариєра 
| label13 = Период бавеня |   data13 =1961-1971.
| label14 = Припознаня |   data14 = 
}}
'''Владимир Рамач''' (*[[5. марец]] 1944-†30. май 2023), фодбалер, першотимец [[ФК Русин|ФК ''Русин'']] з [[Руски Керестур|Руского Керестура]] од 1961-1971.

== Биоґрафия ==
Владимир Рамач народзени 5. марца 1944. року у Руским Керестуре. [[Оцец]] Йоаким Рамач и [[мац]] Натала родз. Сивч. Владимиров оцец Йоаким, волани Черчил, бул  познати фодбалер ФК ''Русин''. Йоаким, як вояк Народноошлєбодительного войска, погинул [[9. марец|9. марца]] 1945. року у борбох за ошлєбодзенє жеми, а мали Владимир мал теди лєм 11 мешаци. Треба повесц же оцец Владимировей мацери Натали Йовґен Сивч, познати керестурски комуниста и антифашиста, бул гарештовани 1942. року з боку мадярских власцох и одведзени до Мадярскей одкаль ше нїґда нє врацел. Так Владимира ховала мац Натала з помоцу єй дїда Миколи и баби Ани Сивчових.

Владимир закончел основну школу у Руским Керестуре, штреднє образованє здобул у Зомборе а дипломовал на Висшей  машинскей школи у Новим Садзе. 

== Спортска кариєра ==
Владимир  Рамач  Рамзес, його вельки приятель [[Владимир Рац]] Зебо и и ище даскельо добри бавяче керестурского ФК ''Русин'' виросли зоз шорох барз талантованого подростку хтори теди водзел учитель [[Янко Олеяр]].

Векшу часц бавячох того талентованого подростоку познєйше превжал тренер [[Владимир Малацко]] Учо и составел екипу ФК ''Русина'' хтора постала стабилни член Бачкей лиґи (зони). ФК ''Русин'' концом 60–их и початком 70–их рокох прешлого вику бавел у 4. ранґу югославянских фодбалских першенствох. 

Владимир Рамач за першу екипу ''Русина'' почал бавиц у першенстве 1961 року. Бул преднї вязни бавяч, алє и ґолґетер. Владимир 1966. року на 24 першенствених змаганьох посцигнул 27 ґоли. 

Фодбалску кариєру у ''Русину'' Владимир Рамач Рамзес закончел 1971. року. Бул то час кед почал робиц у  подприємстве ''Автоуниверзал'' у Новим Садзе. На тим роботним месце  робел по пензионованє.

Владимир Рамач ше оженєл зоз  Наталию родз. Рац и у малженстве мали синох Златка и Владка. 

Владимир Рамач умар 30. мая 2023. року у Новим Садзе. Поховани є 1. юния 2023. року  на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:V Rac, V Malacko i V Ramač.jpg|Владимир Рац Зебо, Владимир Малацко Учо и Владимир Рамач Рамзес
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

== Вонкашнї вязи ==

* Й. Г, [https://issuu.com/ruskeslovo2015/docs/ruskeslovo23_4048_09-06-2023_digitalizovani Владимир Рамач (1944-2023)], новини ''Руске слово'', число 23 (4048), 9. юний 2023, б. 36.

{{DEFAULTSORT: Рамач , Владимир }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Спортисти]]
[[Катеґория:Фодбалере ФК Русин]]
[[Катеґория:Народзени 1944]]
[[Катеґория:5. марец]]
[[Катеґория:Умарли 2023]]
[[Катеґория:30. май]]</text>
      <sha1>q97uoitj5wztvzefuz3ed5fgd7cifew</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Оцец</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2787</id>
    <revision>
      <id>18443</id>
      <parentid>16750</parentid>
      <timestamp>2026-05-18T09:45:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18443</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14600" sha1="hm1vxqx0sl2e32jw6ahnlg23a75h1il" xml:space="preserve">[[File:Father with child.jpg|right|thumb|300px|Оцец зоз дзецком]]'''Оцец''' то особа хлопского полу, єден з родичох дзецка. Кед ше дзецко народзи ище є длуго безпомоцне и о нїм ше стара насампредз мац хтора го дойчи, а треба му єден рок же би почало ходзиц. Биолоґия ше постарала же би беба длуго остала дзецко и же би период ученя тирвал длужей.

Чловек дозрева после родзеня приблїжно о двацец роки, дахто скорей дахто познєйше, а оцова присутносц и улога у одрастаню и воспитованю дзецка тиж барз нєобходна и значна. Оцец то особа хтора звичайно економски витримує фамелию (тот факт ше нєшка вше баржей меня пре ровноправносц полох), а тиж так то особа хтора задлужена и за физичну защиту фамелиї.

[[File:Decker - Father with child.jpg|right|thumb|300px|Оцец зоз дзецком]]

== Оцовство ==
Оцовство то значна улога оца у єдним дружтве або єдней култури. Слово о правох, обовязкох, одвичательносцох и статусох котри припадаю оцови, як и о дискурзивних обласцох хтори одредзую добрих и нєдобрих оцох. На другим боку пракси оцовства (''fathering'') конкретни обовязки тей улоги, т.є. тото цо оцове уствари робя. У анґлийским язику дистинкция медзи тима двома поняцами подобна розлики медзи поняцами „буц и поробиц.&amp;#39;&amp;#39; &lt;ref&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 18—19.&lt;/ref&gt; 

Уход до улоги оца за дакого резултат планованя, жаданя, а за дакого лєм продукт случайносци. На основи того поставя ше питаня же яку улогу хлопи витворели у тим, яки очекованя маю од себе и як видза себе – то важни елементи оцового идентитета. Попри слики о себе, оцовство ше материялизує и през розлични пракси, односно през ступень и квалитет уключованя до живота дзецка. Тоти пракси можу буц директни и индиректни, т.є. можу подразумйовац нєпоштредну блїскосц зоз дзецком - през пестованє, старанє и ученє - або поштредно - през планованє за дзецко и материялне обезпеченє.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 21.&lt;/ref&gt;

Оцовство ище вше функционує у значней мири на традицийни способ, алє зоз вше меншу ефикасносцу. Традицийни модел улоги оца постої, алє ище лєм на уровню справованя. Уж на идеолоґийним планє пришло до пременкох, бо векшина младих прилапює нови модел оцовей блїскосци зоз дзецком.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;Милић, Анђелка (2007). Социологија породице. Београд: Чигоја. стр. 186.&lt;/ref&gt;

== Оцовство у Сербиї ==
На основи доступних историйних жридлох, у Сербиї можлїве идентификовац три модели оцовства

* Традицийне оцовство

* Оцец як хранитель

* Нове оцовство

== Традицийне оцовство ==
Перши модел доминує зоз штреднього вику до першей половки двацетого вику, док ше у руралних подручох затримало длужей.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 59.&lt;/ref&gt;

Основна улога оца у традицийним дружтве була же би пред дружтвену заєднїцу потвердзел свойо биолоґийне и социолоґийне оцовство и же би зоз тим леґитимовал потомкох. То подрозумйовало и же оцец репрезентує дружтво пред потомками и обезпечує потомком заберанє одвитуюцого дружтвеного положеня.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;

*  Основна улога оца у модерней фамелиї же є хранитель фамелиї.

*  Же би окончовал тоту улогу, оцец нє мушел буц присутни член у фамелиї у цеку найвекшей часци [[Дзень|дня]], а могол буц и на длугши час физично одсутни. Прето патриярхални модел подрозумює нєприсуство оца, цо значело же оцовство нє мало виразнєйше одношенє ґу дзецом.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;

*  Авторитет оца у фамелиї безусловни. Же би ше шицко поробело як оцец гварел стара ше мац, хтора одвичательна за окончованє розказох и послушносц дзецох. Аж на концу поволує ше оцец же би окончел одредзену санкцию, бо кажде таке поволованє слаби угляд и способносц мацери у воспитней улоги дзецох.&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

== Оцец як хранитель ==
Од половки 19. вика почина ше розвивац други модел - оцец хранитель. У тим новим случаю приходзи до роздвойованя роботних активносцох од домашнїх роботох и роботох у явней обласци (у фабрикох, явней управи и подобне) и їх примарна фамилийска улога постава хранительска. Старосц о дзецох и далєй остава длужносци мацери, з тим же зоз розвойом фамелиї у городох ше почина розвивац векше чувство интимносци фамилийного дома и нова форма емоцийних пременкох медзи мужом и супругу, та и медзи родичами и дзецми.&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 60.&lt;/ref&gt;

У другей половки 20. вика и зоз модернизацию котру унапрямовал социялизем, вше вецей жени починаю робиц и обидвойо супружнїки доприноша материялному приходу у обисцу. Гоч дружтвено-политични циль бул же би шицки жени робели зоз полним роботним часом, тото допринєсло же би ше пременєли фундаменти традицийного порятку. 

Алє, хлопи и далєй доприношели вецей як жени, робели длужей и були на престижнєйших роботних местох, док жени, без огляду же були у роботним одношеню, и далєй були обтерховани зоз векшину домашнїх обовязкох. Хлопи и далєй маю идентитет як фамилийни людзе хотри способни витримовац свою фамелию. Тот модел доминує и нєшка, медзитим, помали ше зявює и треци модел нового оцовства. &lt;ref name=&quot;:3&quot; /&gt;

== Нове оцовство ==
Попри идентитету хранителя, за оцох ше явя и друга назва - „уключени оцец.&amp;#39;&amp;#39; Тота назва и поняце означує вредносци и праксу нового оцовства. Тота назва подрозумює уключованє оца до шицких аспектох живота дзецох, родову сензибилносц, родительски идентитет у структури хлопа як особи.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

Оцец ше уключує до обовязкох коло дзецох и обисца, т.є. ровномирнєйше и ровноправнєйше подзелєни шицки домашнї и родительски обовязки медзи хлопом и жену. То значи же партнере дополнюю єдно друге, и медзи собу су порихтанши подзелїц обовязки або вєдно у нїх участвую. Тиж так, час препровадзени зоз дзецми и квалитет одношеньох медзи родичами и дзецми цесно повязане зоз задовольством у малженстве.&lt;ref&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 44.&lt;/ref&gt;

То значи же нове оцовство ма шлїдуюци характеристики:

'''♦''' Же би бул оцец вельо вецей присутни у живоце дзецка як скорей.

'''♦''' Же би указовал вельо вецей емоциї и нїжносци, приятельство и потримовку дзецку.

'''♦''' Же би пестовал блїзке одношенє з дзецми през бавенє, розвагу и шлєбодни час.&lt;ref&gt;Милић, Анђелка (2007). Социологија породице. Београд: Чигоја. стр. 187.&lt;/ref&gt;

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Divlad Milán szerb király 1888-32.jpg|Милан, краль Сербиї, и його син Александар
Файл:BritaAndI Selfportrait.jpg|Оцец ше бави зоз дзивчецом
Файл:Father and Daughter (22791421).jpg|Оцец зоз дзивчецом
Файл:Father &amp; Son, 2020.jpg|Оцец и син
Файл:Father (6088637764).jpg|Оцец и син
Файл:Father Child Nyaungshwe.jpg|Оцец
Файл:Father and child, Dhaka.jpg|Оцец ѕоѕ дзецком
Файл:Father and Child - Bus Station - Leon - Nicaragua (30818584073).jpg
Файл:As Child with Father and Siblings 1964.jpg|Оцец зоз дзецми
Файл:Father with Child - DPLA - ca3b09bb99a1379eaf22a7faa9b7fd4d.jpg
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

*  Милић, А. 2007. Социологија породице, Београд: Чигоја.

*  Станојевић, Д. 2018.  Ново очинство у Србији – Социолошка студија о праксама и идентитетима очева, Београд, Универзитет у Београду – Филозофски факултет

*  Inhorn, Marcia C.; Chavkin, Wendy; Navarro, José-Alberto, ур. (2015). [https://archive.org/details/globalizedfather0000unse_y3a3 Globalized fatherhood.] New York: Berghahn. ISBN 9781782384373. Studies by anthropologists, sociologists, and cultural geographers -

*  Kraemer, Sebastian (1991). [https://archive.org/details/sim_family-process_1991-12_30_4/page/377/mode/1up „The Origins of Fatherhood: An Ancient.] Family Process. 30 (4): 377—392. [https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/1790784/ PMID 1790784.][https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:][https://onlinelibrary.wiley.com/ doi/10.1111/j.1545-5300.1991.00377.x.]

*  Diamond, Michael J. (2007).[https://archive.org/details/myfatherbeforeme00diam My father before me : how fathers and sons influence each other throughout their lives.] New York: W.W. Norton. ISBN 9780393060607.

*  Collier, Richard (2013).[https://scholars.law.unlv.edu/nlj/vol13/iss2/7/ „Rethinking men and masculinities in the contemporary legal profession: the example of fatherhood, transnational business masculinities, and work-life balance in large law firms”.] Nevada Law Journal. 13 (2): 7.

== Вонкашнї вязи ==

*  Elizabeth Preston (27. 6. 2021). [https://www.bbc.com/future/article/20210625-the-riddle-of-how-humans-evolved-to-have-fathers. „The riddle of how humans evolved to have]

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Родительство]]
[[Катеґория:Фамелия]]</text>
      <sha1>hm1vxqx0sl2e32jw6ahnlg23a75h1il</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18447</id>
      <parentid>18443</parentid>
      <timestamp>2026-05-18T09:51:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18447</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14644" sha1="cyu9thmrwcboujz5mdp8rf6rneadas1" xml:space="preserve">[[File:Father with child.jpg|right|thumb|300px|Оцец зоз дзецком]]'''Оцец''' то особа хлопского полу, єден з родичох дзецка. Кед ше дзецко народзи ище є длуго безпомоцне и о нїм ше стара насампредз мац хтора го дойчи, а треба му єден рок же би почало ходзиц. Биолоґия ше постарала же би беба длуго остала дзецко и же би период ученя тирвал длужей.

Чловек дозрева после родзеня приблїжно о двацец роки, дахто скорей дахто познєйше, а оцова присутносц и улога у одрастаню и воспитованю дзецка тиж барз нєобходна и значна. Оцец то особа хтора звичайно економски витримує фамелию (тот факт ше нєшка вше баржей меня пре ровноправносц полох), а тиж так то особа хтора задлужена и за физичну защиту фамелиї.

[[File:Decker - Father with child.jpg|right|thumb|300px|Оцец зоз дзецком]]

== Оцовство ==
Оцовство то значна улога оца у єдним дружтве або єдней култури. Слово о правох, обовязкох, одвичательносцох и статусох котри припадаю оцови, як и о дискурзивних обласцох хтори одредзую добрих и нєдобрих оцох. На другим боку пракси оцовства (''fathering'') конкретни обовязки тей улоги, т.є. тото цо оцове уствари робя. У анґлийским язику дистинкция медзи тима двома поняцами подобна розлики медзи поняцами „буц и поробиц.&amp;#39;&amp;#39; &lt;ref&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 18—19.&lt;/ref&gt; 

Уход до улоги оца за дакого резултат планованя, жаданя, а за дакого лєм продукт случайносци. На основи того поставя ше питаня же яку улогу хлопи витворели у тим, яки очекованя маю од себе и як видза себе – то важни елементи оцового идентитета. Попри слики о себе, оцовство ше материялизує и през розлични пракси, односно през ступень и квалитет уключованя до живота дзецка. Тоти пракси можу буц директни и индиректни, т.є. можу подразумйовац нєпоштредну блїскосц зоз дзецком - през пестованє, старанє и ученє - або поштредно - през планованє за дзецко и материялне обезпеченє.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 21.&lt;/ref&gt;

Оцовство ище вше функционує у значней мири на традицийни способ, алє зоз вше меншу ефикасносцу. Традицийни модел улоги оца постої, алє ище лєм на уровню справованя. Уж на идеолоґийним планє пришло до пременкох, бо векшина младих прилапює нови модел оцовей блїскосци зоз дзецком.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;Милић, Анђелка (2007). Социологија породице. Београд: Чигоја. стр. 186.&lt;/ref&gt;

== Оцовство у Сербиї ==
На основи доступних историйних жридлох, у Сербиї можлїве идентификовац три модели оцовства

* Традицийне оцовство

* Оцец як хранитель

* Нове оцовство

== Традицийне оцовство ==
Перши модел доминує зоз штреднього вику до першей половки двацетого вику, док ше у руралних подручох затримало длужей.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 59.&lt;/ref&gt;

Основна улога оца у традицийним дружтве була же би пред дружтвену заєднїцу потвердзел свойо биолоґийне и социолоґийне оцовство и же би зоз тим леґитимовал потомкох. То подрозумйовало и же оцец репрезентує дружтво пред потомками и обезпечує потомком заберанє одвитуюцого дружтвеного положеня.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;

*  Основна улога оца у модерней фамелиї же є хранитель фамелиї.

*  Же би окончовал тоту улогу, оцец нє мушел буц присутни член у фамелиї у цеку найвекшей часци [[Дзень|дня]], а могол буц и на длугши час физично одсутни. Прето патриярхални модел подрозумює нєприсуство оца, цо значело же оцовство нє мало виразнєйше одношенє ґу дзецом.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;

*  Авторитет оца у фамелиї безусловни. Же би ше шицко поробело як оцец гварел стара ше мац, хтора одвичательна за окончованє розказох и послушносц дзецох. Аж на концу поволує ше оцец же би окончел одредзену санкцию, бо кажде таке поволованє слаби угляд и способносц мацери у воспитней улоги дзецох.&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

== Оцец як хранитель ==
Од половки 19. вика почина ше розвивац други модел - оцец хранитель. У тим новим случаю приходзи до роздвойованя роботних активносцох од домашнїх роботох и роботох у явней обласци (у фабрикох, явней управи и подобне) и їх примарна фамилийска улога постава хранительска. Старосц о дзецох и далєй остава длужносци мацери, з тим же зоз розвойом фамелиї у городох ше почина розвивац векше чувство интимносци фамилийного дома и нова форма емоцийних пременкох медзи мужом и супругу, та и медзи родичами и дзецми.&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 60.&lt;/ref&gt;

У другей половки 20. вика и зоз модернизацию котру унапрямовал социялизем, вше вецей жени починаю робиц и обидвойо супружнїки доприноша материялному приходу у обисцу. Гоч дружтвено-политични циль бул же би шицки жени робели зоз полним роботним часом, тото допринєсло же би ше пременєли фундаменти традицийного порятку. 

Алє, хлопи и далєй доприношели вецей як жени, робели длужей и були на престижнєйших роботних местох, док жени, без огляду же були у роботним одношеню, и далєй були обтерховани зоз векшину домашнїх обовязкох. Хлопи и далєй маю идентитет як фамилийни людзе хотри способни витримовац свою фамелию. Тот модел доминує и нєшка, медзитим, помали ше зявює и треци модел нового оцовства. &lt;ref name=&quot;:3&quot; /&gt;

== Нове оцовство ==
Попри идентитету хранителя, за оцох ше явя и друга назва - „уключени оцец.&amp;#39;&amp;#39; Тота назва и поняце означує вредносци и праксу нового оцовства. Тота назва подрозумює уключованє оца до шицких аспектох живота дзецох, родову сензибилносц, родительски идентитет у структури хлопа як особи.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

Оцец ше уключує до обовязкох коло дзецох и обисца, т.є. ровномирнєйше и ровноправнєйше подзелєни шицки домашнї и родительски обовязки медзи хлопом и жену. То значи же партнере дополнюю єдно друге, и медзи собу су порихтанши подзелїц обовязки або вєдно у нїх участвую. Тиж так, час препровадзени зоз дзецми и квалитет одношеньох медзи родичами и дзецми цесно повязане зоз задовольством у малженстве.&lt;ref&gt;Станојевић, Драган (2018). Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Универзитет у Београду - Филозофски факултет. стр. 44.&lt;/ref&gt;

То значи же нове оцовство ма шлїдуюци характеристики:

'''♦''' Же би бул оцец вельо вецей присутни у живоце дзецка як скорей.

'''♦''' Же би указовал вельо вецей емоциї и нїжносци, приятельство и потримовку дзецку.

'''♦''' Же би пестовал блїзке одношенє з дзецми през бавенє, розвагу и шлєбодни час.&lt;ref&gt;Милић, Анђелка (2007). Социологија породице. Београд: Чигоја. стр. 187.&lt;/ref&gt;

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Divlad Milán szerb király 1888-32.jpg|Милан, краль Сербиї, и його син Александар
Файл:BritaAndI Selfportrait.jpg|Оцец ше бави зоз дзивчецом
Файл:Father and Daughter (22791421).jpg|Оцец зоз дзивчецом
Файл:Father &amp; Son, 2020.jpg|Оцец и син
Файл:Father (6088637764).jpg|Оцец и син
Файл:Father Child Nyaungshwe.jpg|Оцец
Файл:Father and child, Dhaka.jpg|Оцец ѕоѕ дзецком
Файл:Father and Child - Bus Station - Leon - Nicaragua (30818584073).jpg
Файл:As Child with Father and Siblings 1964.jpg|Оцец зоз дзецми
Файл:Father with Child - DPLA - ca3b09bb99a1379eaf22a7faa9b7fd4d.jpg
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

*  Милић, А. 2007. Социологија породице, Београд: Чигоја.

*  Станојевић, Д. 2018.  Ново очинство у Србији – Социолошка студија о праксама и идентитетима очева, Београд, Универзитет у Београду – Филозофски факултет

*  Inhorn, Marcia C.; Chavkin, Wendy; Navarro, José-Alberto, ур. (2015). [https://archive.org/details/globalizedfather0000unse_y3a3 Globalized fatherhood.] New York: Berghahn. ISBN 9781782384373. Studies by anthropologists, sociologists, and cultural geographers -

*  Kraemer, Sebastian (1991). [https://archive.org/details/sim_family-process_1991-12_30_4/page/377/mode/1up „The Origins of Fatherhood: An Ancient.] Family Process. 30 (4): 377—392. [https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/1790784/ PMID 1790784.][https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:][https://onlinelibrary.wiley.com/ doi/10.1111/j.1545-5300.1991.00377.x.]

*  Diamond, Michael J. (2007).[https://archive.org/details/myfatherbeforeme00diam My father before me : how fathers and sons influence each other throughout their lives.] New York: W.W. Norton. ISBN 9780393060607.

*  Collier, Richard (2013).[https://scholars.law.unlv.edu/nlj/vol13/iss2/7/ „Rethinking men and masculinities in the contemporary legal profession: the example of fatherhood, transnational business masculinities, and work-life balance in large law firms”.] Nevada Law Journal. 13 (2): 7.

== Вонкашнї вязи ==

*  Elizabeth Preston (27. 6. 2021). [https://www.bbc.com/future/article/20210625-the-riddle-of-how-humans-evolved-to-have-fathers. „The riddle of how humans evolved to have]

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Родительство]]
[[Катеґория:Фамелия]]
[[Катеґория:Родзинство]]</text>
      <sha1>cyu9thmrwcboujz5mdp8rf6rneadas1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мац</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2830</id>
    <revision>
      <id>18446</id>
      <parentid>17415</parentid>
      <timestamp>2026-05-18T09:48:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18446</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9784" sha1="2qpp5el0d55bvz63lwgb9wjdtbkgh23" xml:space="preserve">[[File:Mother-Child face to face.jpg|right|thumb|300px|Мац зоз дзецком]]'''Мац''' (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує [[оцец]]. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчи.

За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, „мац” то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, „''клиїтинки'' – женского полу&amp;#39;&amp;#39; (дзивчата).

Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом „мац” наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично - (нє добре, нє крашнє) справує.

Фразеолоґия'': Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха.''

У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Дзень мацерох), док ше у [[Сербия|Сербиї]] (серби) слави релиґийне швето „''Материце''”, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна чесна шестра), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.&lt;ref&gt;Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189.&lt;/ref&gt;

== Мацеринство ==
Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и за поступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац.

Нє виполньованє мацеринских функцийох, слабе и нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи.

Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190.&lt;/ref&gt;

== Класична студия о мацеринстве ==
У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацеринство дефинує як примарну социолоґийно – културну активносц.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Инстинкт як арґумент ==
Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Био - еволуцийни и функционални арґумент ==
Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю и пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох у праисториї опредзелєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве.

== Социялно - психолоґийни арґумент ==
У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. &lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;

== Мена за мацер на рижних язикох ==
• ''Mama'' на польским язику

• ''Máma'' на чешским язику

• ''Mama'' на мандаринским язику

• ''Maman'' на французким и перс(з?)ийским язику

• ''Mamma'' на италиянским язику

• ''Mae'' на портуґалским язику

• ''Ami'' на паняби язику

• ''Give'' на ромским язику

• ''Mama'' на свахилизким язику

• ''EEMA (אמא)'' на хебрейским язику

• ''Mom'' або ''mommy'' на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї

• ''Mum'' або ''mommy'' у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе

• ''Mao, AMAA'' або ''Maataa'' у Индиї и сушедних жемох

• У велїх азийских културох на югу и Блїзким Востоку слово мац познате як ''Amma, oma, Ammi'' або ''umm.''

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Mother and Child (Imagicity 682).jpg|Мац зоз дзецком
Файл:How to feed a child when the mother has a cough and cold; dont allow strangers to kiss or touch your child.jpg|Мац дойчи дзецко
Файл:Lange-MigrantMother02.jpg|Мац зоз дзецми
Файл:Mother and child face detail, Manzanar Relocation Center, Manzanar, California. A typical interior scene in one of the barrack ap . . . - NARA - 538136 (cropped).jpg|Мац трима дзецко на рукох
Файл:Heeni Hirini and child (previously known as Ana Rupene and child), by Gottfried Lindauer.jpg|Мац ноши дзецко
Файл:Mother and Child II (Imagicity 626).jpg|Мац з дзецком
Файл:The most beautiful woman, mother.jpg|Мац
Файл:Maternita.jpg
Файл:立ち漕ぎ (5416715138).jpg|Мац вожи дзецко на бицигли
Файл:MDRBobMomSmall.jpg|Мац з дзецми
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
• Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja.

== Вонкашнї вязи ==
• [https://www.mamaibeba.rs/ Sajt Mama i beba.] mamaibeba.rs

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Родительство]]
[[Катеґория:Родзинство]]
[[Катеґория:Фамелия]]</text>
      <sha1>2qpp5el0d55bvz63lwgb9wjdtbkgh23</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Родительство</title>
    <ns>14</ns>
    <id>2915</id>
    <revision>
      <id>18445</id>
      <parentid>17416</parentid>
      <timestamp>2026-05-18T09:46:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18445</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37" sha1="1g31akzhh0sighjlyyvai744rhl0kel" xml:space="preserve">[[Катеґория:Фамелия]]</text>
      <sha1>1g31akzhh0sighjlyyvai744rhl0kel</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Родзинство</title>
    <ns>14</ns>
    <id>2916</id>
    <revision>
      <id>18448</id>
      <parentid>17417</parentid>
      <timestamp>2026-05-18T09:52:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18448</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37" sha1="nre3asx4hutlyij04wf07kydkvsvpnc" xml:space="preserve">[[Катеґория:Дружтво]]</text>
      <sha1>nre3asx4hutlyij04wf07kydkvsvpnc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национални парк Вирунґа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3058</id>
    <revision>
      <id>18442</id>
      <parentid>18409</parentid>
      <timestamp>2026-05-18T08:12:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>ушорйованє</comment>
      <origin>18442</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11199" sha1="oy978obioiyh36rnnh7w93xtmre9mmv" xml:space="preserve">[[File:Virunga National Park-107997.jpg|thumb|250px|right|Национални парк Вирунґа]]
[[File:An aerial view of the towering volcanic peak of Mt. Nyiragongo.jpg|thumb|250px|Вулкан Нїраґонґо]]

'''Национални парк Вирунґа''' (фр. ''Parc national des Virunga'') [[национални парк]] поверхносци 7 800 км&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; &lt;ref&gt;[https://virunga.org/about/#:~:text=Virunga%20National%20Park%20is%20a,known%20as%20the%20%E2%80%9CVirunga%20Alliance%E2%80%9D.&quot;About Virunga National Park: Facts, History &amp; Conservation&quot;]. ''Virunga National Park''. Retrieved 27 December 2025.&lt;/ref&gt; у восточней часци Демократскей Републики Конґо (Африка) основани 1925. року. Надморска висина парку ше руша од 680 [[Метеор|метери]] у долїни рики Семлики, по 5 109 метери у горох Рувензори. Длужина парку од сиверу по юг 300 километри, и пресцера ше углавним коло медзинародней  гранїци зоз державу Уґанду и Руанду на востоку &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Crawford, A. &amp; Bernstein, J. (2008). ''MEAs, Conservation and Conflict – A case study of Virunga National Park, DRC''. Geneva: International Institute for Sustainable Development.&lt;/ref&gt;.

У парку ше находза два активни вулкани Нїраґонґо и Нямураґира &lt;ref&gt;Tedesco, D. (2002). &quot;1995 Nyiragongo and Nyamulagira activity in the Virunga National Park: A volcanic crisis&quot;. ''Acta Vulcanologica''. '''14''' (1/2): 149–155.&lt;/ref&gt; хтори значнєйше оформели рижни бивальнїки дзивих животиньох. Зазначени вецей од 3000 файти рошлїнох и животиньох, од хторих вецей од 300 ендемични файти, як цо то восточна ґорила (''Gorilla beringei'') и златни маймун (''Cercopithecus kandti'').&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;Plumptre, A. J.; Davenport, T. R.; Behangana, M.; Kityo, R.; Eilu, G.; Ssegawa, P.; Ewango, C.; Meirte, D.; Kahindo, C.; Herremans, M. &amp; Peterhans, J. K. (2007). &quot;The biodiversity of the Albertine Rift&quot;. ''Biological Conservation''. '''134''' (2): 178–194.&lt;/ref&gt;

Року 1979. Национални парк Вирунґа положени на Унесков список шветовей [[Културна скарбнїца|културней скарбнїци]] пре рижнородни бивальнїки, рошлїни и животинї и пре ендемични файти, а тиж и пре защиту бивальнїка горскей ґорили &lt;ref&gt;[https://whc.unesco.org/en/list/63   &quot;Virunga National Park&quot;]. ''UNESCO World Heritage Centre''. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization.&lt;/ref&gt;. Тиж так , парк ше находзи на списку шветовей културней скарбнїци у опасносци од 1994. року пре граждански нємири и прилїв вибеженцох зоз сушедней держави, цо спричинєло ловокрадзенє и керченє лєса и його претворйованє до польопривредних [[Поверхносц|поверхносцох]].&lt;ref&gt;Debonnet, G. &amp; Hillman-Smith, K. (2004). &quot;Supporting protected areas in a time of political turmoil: the case of World Heritage Sites in the Democratic Republic of Congo&quot;. ''Parks''. '''14''' (1): 9–16.&lt;/ref&gt; Од 1996. року забити 140 ловаре – чуваре парку.

== Природни характеристики ==
Национални парк Вирунґа ше находзи у злїве рики Конґо и Нилу и подзелєни є на три административни сектори: сиверни, централни и южни.

Сиверни сектор ше гранїчи зоз националним парком Семулики у Уґанди и националним парком гори Рувензори &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;Karumba, Janvier Bagula (2011).[https://www.memoireonline.com/01/14/8505/m_De-l-opportunite-du-developpement-du-tourisme-au-nord-Kivu-Cas-de-la-ville-de-Goma20.html &quot;De l'opportunité du développement du tourisme au nord Kivu: Cas de la ville de Goma&quot;] The opportunity for tourism development in North Kivu: The case of the city of Goma] (in French). Goma, North Kivu, Democratic Republic of the Congo: Institut Supérieur de Tourisme de Goma (ISTou-Goma). Retrieved 26 December 2025.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Mubalama, L. &amp; Mushenzi, N. (2004). &quot;Monitoring law enforcement and illegal activities in the northern sector of the Parc National des Virunga, Democratic Republic of Congo&quot;. ''Pachyderm'' (36): 16–29.&lt;/ref&gt;. Надморкса висина ше руша од 680 метери у долїни рики Пуемб, по 5 109 метери висини на гори Стенли, и то у рамикох од 30 километри &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;. Сиверни сектор забера 299 523 гектари и то найвеше копново подруче пару, од рики Пуемба по озеро Едвард. У рамикох того сектору и рика Семлики, гори Рувензори и Чиабериму.

Централни сектор облапя заходни и южни побрежя озера Едвард и ровнїни Рвинди – Рутшуру, подруче коло рики Ишаша (гранїца зоз Уґанду). Прокрива 339 000 гектари, од чого 144 548 гектари поверхносц озера Едвард &lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;.

У южним секторе доминантни гори Вирунґа, хтори високи 4 500 м. Поверхносц того сектору 145 672 гектари зоз осем вулканами, од хторих два активни (Нїраґонґо и Нямураґира) а гора Микено нє активна, та ше ту находзи и єдно з остатнїх защицених подручох за ґорили.

== Рошлїнски швет ==
Флора националного парку ше состої зоз 2 077 файтох рошлїнох, уключуюци 264 файти древа и 230 рошлїни хтори ендемични за тоти простори. Ровнїни националного парку прекрити зоз мочарами и пажицами дзе рошнє папирус (''Cyperus papyrus''), над (''Phragmites mauritanica'')... У горских часцох рошнє африцки алпски бамбус (''Yushania alpina''), африцка секвоя (''Hagenia abyssinica'') и други.

{|style=&quot;width: 100%&quot;
[[File:Virunga National Park-119502.jpg|thumb|250px|left|Тропски лєс]]
[[File:Virunga National Park-108017.jpg|thumb|250px|right]]
|}

== Животиньски швет ==
У националнимпарку Вирунґа жию 196 файти цицарох, 706 файти птицох, 109 файти шмикачох и 65 файти водожемцох од 2012. року. &lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;

Примати хтори присутни у парку то: горска ґорила (''G. b. beringei''), обични шимпанзо (''Pan troglodytes''), златни маймун, червенохвости маймун (''Cercopithecus ascanius'') и други.

Африцки слон (''Lokodonta africana''), нилски конь (''Hippopotamus amphibius)'' и африцка бияла (''Sincerus'' caffer) населюю централни сектор. Бушбок, файта антилопи (''T. scriptus'') и джиновска лєсова швиня (''Hilochoerus meinertzhageni'') присутни у южним секторе.
{|style=&quot;width: 100%&quot;
[[File:Virunga National Park Gorilla.jpg|250px|left|thumb|Горска ґорила]]
[[File:Elephants et buffled dans le parc des Virungas, 2003.jpg|thumb|right|250px|Африцки слони]]
|}
Национални парк Вирунґа зоз сушедним Националним парком кралїци Елизабети творя „єдинку за защиту лєва” &lt;ref&gt;IUCN Cat Specialist Group (2006). ''Conservation Strategy for the Lion'' Panthera leo ''in Eastern and Southern Africa''. Pretoria, South Africa: IUCN.&lt;/ref&gt;. Подруче наменєне за защиту лєва (''Panthera leo''), кед ше уда викоренїц ловенє без дозволи и кед ше число єдинкох звекша. 

Британска нафтна компания ''Soco International'', после виглєдованьох 2010. року наявела експлоатацию нафти чийо ше резерви находза под Едвардовим озером. Зоз експлоатацию би були загрожени 80 проценти националного парку, а тоспричинєло явне нєзадовольство. &lt;ref&gt;[https://wwf.panda.org/wwf_news/?209149/Komitet-za-svetsku-bastinu-zahteva-ukidanje-naftnih-dozvola-u-nacionalnom-parku-Virunga   WWF, Ukidanje naftnih dozvola], Posted on June, 21 2013,''wwf.panda.org'' &lt;/ref&gt;Реакция медзинародних орґанизацийох за защиту природи и животного штредку, як и промоция о тим през длуготирваци документарни филм Вирунґа допринєсло тому же би ше шицки активносци експлоатациї випитало пре очуванє рижнородносци рошлїнского и животиньского швета и других вредносцох Националного парку Вирунґа, &lt;ref&gt;[https://www.b92.net/o/putovanja/vesti?yyyy=2014&amp;mm=06&amp;dd=11&amp;nav_id=859563   Афрички Национални парк Вирунга победио нафташе], приступљено 18.05.2026.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://virunga.official.film/   Филм Вирунга из 2014. године] (језик: енглески) приступљено 18.05.2026.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20150201201329/http://www.magnificent7festival.org/pages/2015/Virunga.html   филм Вирунга на фестивалу 7 величанствених у Београду] , приступљено 18.05.2026.&lt;/ref&gt; прето же анї на єдним другим подручу у Африки нє зазначени таки биодиверзитет.

== Референци ==

[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Африки]]</text>
      <sha1>oy978obioiyh36rnnh7w93xtmre9mmv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Обични фазан</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3060</id>
    <revision>
      <id>18434</id>
      <parentid>18431</parentid>
      <timestamp>2026-05-17T15:09:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Ukladanw footgrafijoh do tabeli</comment>
      <origin>18434</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13153" sha1="s98kxwdq13ooze95ybo6rnewauc0nxc" xml:space="preserve">{{Инфорамик

  | headerstyle = background: lightgreen

 | header1 =&lt;big&gt;Фазан&lt;/big&gt;

|  label2 = |  data2 = [[File:Bazant obecny.jpg|right|thumb|300px|Одроснути самец (фазан)]][[File:Phasianus colchicus 4 hen (Lukasz Lukasik).jpg|right|thumb|300px|Одроснута самичка (фазанка, курка)]]
|  label3 =   |  data3=[[File:Phasianus colchicus.ogg|thumb|Оздзиванє фазана|center]]
| header4 =[[Статус загроженосци]]
| label5 = |data5 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]]
| label6 = |  data6 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC'''

|  label7 = |  data7 =Найменєй загрожени  (IUCN 3.1)(1)

| header8 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]

 | label9 = Царство |  data9 = Animalia 

|  label10 = Тип|  data10 = Chordata

|  label11= Класа|  data11 = Aves 

|  label12 = Ряд|  data12 = Galliformes

|  label13 = Класа |  data13 =

|  label14 = Фамилия |  data14 = Phasianidae

  |  label15 = Род |  data15 = ''Phasianus''

 |  label16 = Файта |  data16 = ''P. colchicus''

 | header17 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]

 |  label18 =  |   data18 = ''Phasianus colchicus'' [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758
[[File:Phasianus colchicus distribution2.png|300px|]]
Ареал фазана, автохтони (шива), пренєшени (червена)
[[File:Phasianus colchicus distribution.png|300px|]] 
Простор дзе ше находза розлични подфайти и ґрупи подфайтох фазана автохтони

}}

 '''Фазан''' або '''обични фазан''' (лат. ''Phasianus colchicus'') барз розширена файта птици зоз шора курох (''Galliformes''). Фазан походзи зоз штреднєй Азиї, алє є ище под час антицчного Риму пренєшени до Европи. Мено роду походзи зоз латинского слова ''phasianus'' — „фазан”. Мено файти ''colchicus'' латинска назва за ''Colchis'' (нєшкайшу Ґрузию), державу на Чарним морю у хторей фазани постали познати Европяном.(2) Тота файта ше оддзелєла од роду ''Gallus''  хторому домашнї [[Кура|кури]] припадаю вецей як пред 20 милиони роками.(3) Тота птица насельовала углавним лєшики, пажици, часци коло ричного побережя и польох на хторих ше карми.

== Прикмети ==
Фазан велька птица. Обични фазан длугоки 90 центи, од чого половка одходзи на хвост. Розпон кридлох по 60 центи. Фарба [[Пирє|пиря]] на глави и шиї желєна и прелїва ше. Перша и брух му цмочервени, зоз крижнима кафово-червенима смугами. Чежки є коло єдней кили. При фазанох ше зявює албинизем (била фарба). Самец векши, дакеди и дупло векши од самички. Його упечатлїво офарбене [[пирє]] найвецей кафовей фарби, а глава желєно-белавей фарби. Коло очох пирє червеней фарби, а коло шиї ше, при даєдних подфайтох, находзи персцень билей фарби. Самичка, наволана курка, нє випатра так живописно. Ма менши хвост и єдноставну фарбу, а и менша є од самца. Пирє єй шивожовкаве, зоз билошивима цифрами. Случує ше же фазанка ма подобну фарбу пиря як фазан. Таки фазанки нєплодни, або маю даяку уродзену хибу, або су барз стари, прецо их треба одштрелїц. Медзитим, векшина фазанох ше хова у фазанерийох, а пред сезону ловох их пущаю. Фазани лєца на кратких дистанцох, алє на жеми можу швидко бежац.

== Розширеносц ==
Файта у Европи шири свой ареал гнїздзеня найвецей зоз штучним хованьом. Сцигла до штредку Финскей (зоз пущаньом до природи). У южней Европи нєт достаточно гнїздзеня.

У [[Сербия|Сербиї]] ше поряднє гнїздзи, порядна є бивателька. Розширеносц и численосц у Сербиї тиж завиши од штучного хованя, односно пущаня до природи и ловох. Найчастейше ше их стрета у [[Войводина|Войводини]], на ровнїнских теренох и влажних пажицох.(4)


== Природни нєприятелє ==

Природни фазаново нєприятелє [[лїшка]], мачки, ястраб, за младих ище и [[ласица]], сокол и хорт. [[Страка|Страки]], патканї, їжи и дзиви швинї окрадаю гнїзда.  Влєце, на польох дзе ше фазан находзи, єст достаточно камуфлажи, алє у жимским периодзе фазан окреме загрожени од своїх нєприятельом. Зоз зменшаним животним простором, число фазанох ше у наших крайох драстично зменшує, прецо ше запровадзує систематске насельованє тих птицох.

== Розмножованє ==
Час пареня приходзи вчас на яр, кед фазани збераю фазанки (курки) коло себе. Теди фазаном почервенї [[Скорка|скора]] коло очох, гребенї на глави окреме почервеня, а на бокох доставаю подзвигнути пиря, як уха. Под час пареня фазан ма окремне доволованє и виводзи „свадзебне бависко”, так же скака и трепе з кридлами по жеми. Под час пареня курка у жеми викопе плїтке, примитивне гнїздо, до хторого знєше 10 до 18 вайца на хторих лєжи коло 24 днї. Паренє почина концом марца, а вайца знєше у априлу. Понеже фазанки часто правя гнїздо на пажицох з бетелїну, гнїздо часто настрада под час косидби. Кед же вайца настрадаю, фазанка штредком лєта знова знєше вайца, лєм за половку менєй. Случує ше же и трецираз знєше вайца. Млади фазанки дакеди знєшу вайца до гнїзда ярабици, та мали фазанчата вилєгнє ярабица. Самец  вообще нє водзи бриґу о подростку.

== Прилагодзованє ==
Фазан ше швидко прилагодзує ґу терену на хторим жиє. Вон лєсова птица, алє ше затримує и на польох и у лєшикох, овоцнїкох и мочарох (барох). Кед ше урожаї зоз польох позбераю, фазан ше поцагує на закрити терени. Окреме люби млади лєшики. Тиж так, люби ше затримовац у наду коло барох, озерох и рикох. Векшину часу препровадзує на жеми. Вноци є на древе або у [[Над|наду]] на дачим вистирченим. Вид и слух му нєвироятно оштри. Зна вихасновац и найменши заклон, так же постава скоро нєвидлїви. Схопнє ше скрива пред ловарами и псами. Кед самец полєци, почина коткодац. Гоч ма кратки кридла, лєци швидко и оштро. Його глас ше чує и рано и вечар. Ма одлични осет виду и слуху, алє заш лєм спада до „глухих” животиньох. Фазанова покарма барз рижнородна, як и при других курох.

== Карменє ==
Карменє фазанох ше углавним состої зоз рошлїнох, та на списку верхи [[Житарки|житаркох]], бетелїни, пупча, бобки, часто и нашенє. Нє виключене анї карменє з инсектами, хробаками, жабами, польскима мишами и шлїмаками. Попри покарми, фазани беру и дробни [[Камень|каменьча]]  хтори им у жалудку служа за претровйованє покарми, односно млєце єдзеня. Перши шейсц тижнї ше карми углавним з инсектами, а потим є  лїчинки, шлїмачки, жаби, ящурки, брамушково ваїчка. Попри того, у менших количествох є желєну покарму и нашенє. Люби лапац гади, прецо є популарни у народзе.

== Лови на фазани ==
За лови на фазани ше найчастейше хасную пси. Єст [[Закон (право)|Закон]] о ловох на фазани.

== Загроженосц ==
Популация фазанох ше зменшує углавним пре траценє бивальнїкох и барз части лови. Предпоставя ше же коло 80 одсто фазанох хтори забити маю лєм дакельо мешаци, та нє створели свойо потомство. Нєвигодна хвиля, интензивне пестованє културох и хаснованє пестицидох тиж причини за зменшованє їх популациї. Пре тоти причини, у велїх жемох розвита система штучного пестованя фазанох и потим їх пущанє до ловищох як одроснути птици.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|Одроснути фазан
Файл:DX1 0326.jpg|Фазан
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) female.jpg|Фазанка (курка)
Файл:20220417 Phasianus colchicus 02.jpg|Фазан у природи
Файл:Бел фазан - Зоо Скопје.jpg|Били фазан
&lt;/gallery&gt;

= Референци =
1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/BirdLife_International  BirdLife International] (2016). [https://www.iucnredlist.org/species/45100023/85926819 Phasianus colchicus.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_  IUCN Red List of Threatened Species] Version 2020.1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5International Union for Conservation of Nature.] Приступљено 27. 4. 2020.

2.	 Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 113, 302. ISBN 978-1-4081-2501-4.

3.	 Lawal, RA.; et al. (2020). . „The wild species genome ancestry of domestic chickens”. BMC Biology. 18 (13): 13. PMID 32050971. doi:10.1186/s12915-020-0738-1  .

4.	 Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд

= Вонкашня вяза =
[https://sr.wikipedia.org/wiki/ Обични фазан ]
[[Катеґория:Животинї]]
[[Катеґория:Птици]]
[[Катеґория:Птици Европи]]
[[Катеґория:Птици Сербиї]]
[[Катеґория:Птици Азиї]]
[[Катеґория:Птици Америки]]
[[Катеґория:Птици Австралиї]]</text>
      <sha1>s98kxwdq13ooze95ybo6rnewauc0nxc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18435</id>
      <parentid>18434</parentid>
      <timestamp>2026-05-17T15:12:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Центрованє фоотґрафийох</comment>
      <origin>18435</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13260" sha1="kh97rsuce4pkml10kj2x8h5fwxll6sd" xml:space="preserve">{{Инфорамик

  | headerstyle = background: lightgreen

 | header1 =&lt;big&gt;Фазан&lt;/big&gt;

|  label2 = |  data2 = [[File:Bazant obecny.jpg|right|thumb|300px| &lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Одроснути самец (фазан)]][[File:Phasianus colchicus 4 hen (Lukasz Lukasik).jpg|right|thumb|300px| &lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Одроснута самичка (фазанка, курка)]]
|  label3 =   |  data3=[[File:Phasianus colchicus.ogg|thumb|300px|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Оздзиванє фазана|center]]
| header4 =[[Статус загроженосци]]
| label5 = |data5 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]]
| label6 = |  data6 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC'''

|  label7 = |  data7 =Найменєй загрожени  (IUCN 3.1)(1)

| header8 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]

 | label9 = Царство |  data9 = Animalia 

|  label10 = Тип|  data10 = Chordata

|  label11= Класа|  data11 = Aves 

|  label12 = Ряд|  data12 = Galliformes

|  label13 = Класа |  data13 =

|  label14 = Фамилия |  data14 = Phasianidae

  |  label15 = Род |  data15 = ''Phasianus''

 |  label16 = Файта |  data16 = ''P. colchicus''

 | header17 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]

 |  label18 =  |   data18 = ''Phasianus colchicus'' [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758
[[File:Phasianus colchicus distribution2.png|300px|]]
Ареал фазана, автохтони (шива), пренєшени (червена)
[[File:Phasianus colchicus distribution.png|300px|]] 
Простор дзе ше находза розлични подфайти и ґрупи подфайтох фазана автохтони

}}

 '''Фазан''' або '''обични фазан''' (лат. ''Phasianus colchicus'') барз розширена файта птици зоз шора курох (''Galliformes''). Фазан походзи зоз штреднєй Азиї, алє є ище под час антицчного Риму пренєшени до Европи. Мено роду походзи зоз латинского слова ''phasianus'' — „фазан”. Мено файти ''colchicus'' латинска назва за ''Colchis'' (нєшкайшу Ґрузию), державу на Чарним морю у хторей фазани постали познати Европяном.(2) Тота файта ше оддзелєла од роду ''Gallus''  хторому домашнї [[Кура|кури]] припадаю вецей як пред 20 милиони роками.(3) Тота птица насельовала углавним лєшики, пажици, часци коло ричного побережя и польох на хторих ше карми.

== Прикмети ==
Фазан велька птица. Обични фазан длугоки 90 центи, од чого половка одходзи на хвост. Розпон кридлох по 60 центи. Фарба [[Пирє|пиря]] на глави и шиї желєна и прелїва ше. Перша и брух му цмочервени, зоз крижнима кафово-червенима смугами. Чежки є коло єдней кили. При фазанох ше зявює албинизем (била фарба). Самец векши, дакеди и дупло векши од самички. Його упечатлїво офарбене [[пирє]] найвецей кафовей фарби, а глава желєно-белавей фарби. Коло очох пирє червеней фарби, а коло шиї ше, при даєдних подфайтох, находзи персцень билей фарби. Самичка, наволана курка, нє випатра так живописно. Ма менши хвост и єдноставну фарбу, а и менша є од самца. Пирє єй шивожовкаве, зоз билошивима цифрами. Случує ше же фазанка ма подобну фарбу пиря як фазан. Таки фазанки нєплодни, або маю даяку уродзену хибу, або су барз стари, прецо их треба одштрелїц. Медзитим, векшина фазанох ше хова у фазанерийох, а пред сезону ловох их пущаю. Фазани лєца на кратких дистанцох, алє на жеми можу швидко бежац.

== Розширеносц ==
Файта у Европи шири свой ареал гнїздзеня найвецей зоз штучним хованьом. Сцигла до штредку Финскей (зоз пущаньом до природи). У южней Европи нєт достаточно гнїздзеня.

У [[Сербия|Сербиї]] ше поряднє гнїздзи, порядна є бивателька. Розширеносц и численосц у Сербиї тиж завиши од штучного хованя, односно пущаня до природи и ловох. Найчастейше ше их стрета у [[Войводина|Войводини]], на ровнїнских теренох и влажних пажицох.(4)


== Природни нєприятелє ==

Природни фазаново нєприятелє [[лїшка]], мачки, ястраб, за младих ище и [[ласица]], сокол и хорт. [[Страка|Страки]], патканї, їжи и дзиви швинї окрадаю гнїзда.  Влєце, на польох дзе ше фазан находзи, єст достаточно камуфлажи, алє у жимским периодзе фазан окреме загрожени од своїх нєприятельом. Зоз зменшаним животним простором, число фазанох ше у наших крайох драстично зменшує, прецо ше запровадзує систематске насельованє тих птицох.

== Розмножованє ==
Час пареня приходзи вчас на яр, кед фазани збераю фазанки (курки) коло себе. Теди фазаном почервенї [[Скорка|скора]] коло очох, гребенї на глави окреме почервеня, а на бокох доставаю подзвигнути пиря, як уха. Под час пареня фазан ма окремне доволованє и виводзи „свадзебне бависко”, так же скака и трепе з кридлами по жеми. Под час пареня курка у жеми викопе плїтке, примитивне гнїздо, до хторого знєше 10 до 18 вайца на хторих лєжи коло 24 днї. Паренє почина концом марца, а вайца знєше у априлу. Понеже фазанки часто правя гнїздо на пажицох з бетелїну, гнїздо часто настрада под час косидби. Кед же вайца настрадаю, фазанка штредком лєта знова знєше вайца, лєм за половку менєй. Случує ше же и трецираз знєше вайца. Млади фазанки дакеди знєшу вайца до гнїзда ярабици, та мали фазанчата вилєгнє ярабица. Самец  вообще нє водзи бриґу о подростку.

== Прилагодзованє ==
Фазан ше швидко прилагодзує ґу терену на хторим жиє. Вон лєсова птица, алє ше затримує и на польох и у лєшикох, овоцнїкох и мочарох (барох). Кед ше урожаї зоз польох позбераю, фазан ше поцагує на закрити терени. Окреме люби млади лєшики. Тиж так, люби ше затримовац у наду коло барох, озерох и рикох. Векшину часу препровадзує на жеми. Вноци є на древе або у [[Над|наду]] на дачим вистирченим. Вид и слух му нєвироятно оштри. Зна вихасновац и найменши заклон, так же постава скоро нєвидлїви. Схопнє ше скрива пред ловарами и псами. Кед самец полєци, почина коткодац. Гоч ма кратки кридла, лєци швидко и оштро. Його глас ше чує и рано и вечар. Ма одлични осет виду и слуху, алє заш лєм спада до „глухих” животиньох. Фазанова покарма барз рижнородна, як и при других курох.

== Карменє ==
Карменє фазанох ше углавним состої зоз рошлїнох, та на списку верхи [[Житарки|житаркох]], бетелїни, пупча, бобки, часто и нашенє. Нє виключене анї карменє з инсектами, хробаками, жабами, польскима мишами и шлїмаками. Попри покарми, фазани беру и дробни [[Камень|каменьча]]  хтори им у жалудку служа за претровйованє покарми, односно млєце єдзеня. Перши шейсц тижнї ше карми углавним з инсектами, а потим є  лїчинки, шлїмачки, жаби, ящурки, брамушково ваїчка. Попри того, у менших количествох є желєну покарму и нашенє. Люби лапац гади, прецо є популарни у народзе.

== Лови на фазани ==
За лови на фазани ше найчастейше хасную пси. Єст [[Закон (право)|Закон]] о ловох на фазани.

== Загроженосц ==
Популация фазанох ше зменшує углавним пре траценє бивальнїкох и барз части лови. Предпоставя ше же коло 80 одсто фазанох хтори забити маю лєм дакельо мешаци, та нє створели свойо потомство. Нєвигодна хвиля, интензивне пестованє културох и хаснованє пестицидох тиж причини за зменшованє їх популациї. Пре тоти причини, у велїх жемох розвита система штучного пестованя фазанох и потим їх пущанє до ловищох як одроснути птици.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|Одроснути фазан
Файл:DX1 0326.jpg|Фазан
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) female.jpg|Фазанка (курка)
Файл:20220417 Phasianus colchicus 02.jpg|Фазан у природи
Файл:Бел фазан - Зоо Скопје.jpg|Били фазан
&lt;/gallery&gt;

= Референци =
1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/BirdLife_International  BirdLife International] (2016). [https://www.iucnredlist.org/species/45100023/85926819 Phasianus colchicus.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_  IUCN Red List of Threatened Species] Version 2020.1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5International Union for Conservation of Nature.] Приступљено 27. 4. 2020.

2.	 Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 113, 302. ISBN 978-1-4081-2501-4.

3.	 Lawal, RA.; et al. (2020). . „The wild species genome ancestry of domestic chickens”. BMC Biology. 18 (13): 13. PMID 32050971. doi:10.1186/s12915-020-0738-1  .

4.	 Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд

= Вонкашня вяза =
[https://sr.wikipedia.org/wiki/ Обични фазан ]
[[Катеґория:Животинї]]
[[Катеґория:Птици]]
[[Катеґория:Птици Европи]]
[[Катеґория:Птици Сербиї]]
[[Катеґория:Птици Азиї]]
[[Катеґория:Птици Америки]]
[[Катеґория:Птици Австралиї]]</text>
      <sha1>kh97rsuce4pkml10kj2x8h5fwxll6sd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18437</id>
      <parentid>18435</parentid>
      <timestamp>2026-05-17T17:27:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Референци</comment>
      <origin>18437</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13789" sha1="eqvjn9d86w7eq1rg2l0rmihu9e95ghe" xml:space="preserve">{{Инфорамик

  | headerstyle = background: lightgreen

 | header1 =&lt;big&gt;Фазан&lt;/big&gt;

|  label2 = |  data2 = [[File:Bazant obecny.jpg|center|thumb|300px| &lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Одроснути самец (фазан)]][[File:Phasianus colchicus 4 hen (Lukasz Lukasik).jpg|center|thumb|300px|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Одроснута самичка (фазанка, курка)]]
|  label3 =   |  data3=[[File:Phasianus colchicus.ogg|thumb|260px|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Оздзиванє фазана|center]]
| header4 =[[Статус загроженосци]]
| label5 = |data5 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]]
| label6 = |  data6 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC'''

|  label7 = |  data7 =Найменєй загрожени  (IUCN 3.1) &lt;ref&gt; [https://sr.wikipedia.org/wiki/BirdLife_International BirdLife International] (2016). [https://www.iucnredlist.org/species/45100023/85926819 Phasianus colchicus.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_IUCN IUCN Red List of Threatened Species] Version 2020.1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5 Union for Conservation of Nature.] Приступљено 27. 4. 2020.&lt;/ref&gt;

| header8 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]

 | label9 = Царство |  data9 = Animalia 

|  label10 = Тип|  data10 = Chordata

|  label11= Класа|  data11 = Aves 

|  label12 = Ряд|  data12 = Galliformes

|  label13 = Класа |  data13 =

|  label14 = Фамилия |  data14 = Phasianidae

  |  label15 = Род |  data15 = ''Phasianus''

 |  label16 = Файта |  data16 = ''P. colchicus''

 | header17 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]

 |  label18 =  |   data18 = ''Phasianus colchicus'' [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758
[[File:Phasianus colchicus distribution2.png|300px|]]
Ареал фазана, автохтони (шива), пренєшени (червена)
[[File:Phasianus colchicus distribution.png|300px|]] 
Простор дзе ше находза розлични подфайти и ґрупи подфайтох фазана автохтони

}}

 '''Фазан''' або '''обични фазан''' (лат. ''Phasianus colchicus'') барз розширена файта птици зоз шора курох (''Galliformes''). Фазан походзи зоз штреднєй Азиї, алє є ище под час антицчного Риму пренєшени до Европи. Мено роду походзи зоз латинского слова ''phasianus'' — „фазан”. Мено файти ''colchicus'' латинска назва за ''Colchis'' (нєшкайшу Ґрузию), державу на Чарним морю у хторей фазани постали познати Европяном.&lt;ref&gt;Jobling, James A (2010). [https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling The Helm Dictionary of Scientific Bird Names.] London: Christopher Helm. бок [https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n113/mode/2up 113], 302. ISBN 978-1-4081-2501-4.]&lt;/ref&gt;Тота файта ше оддзелєла од роду ''Gallus'' хторому домашнї [[Кура|кури]] припадаю вецей як пред 20 милиони роками.&lt;ref&gt;Lawal, RA.; et al. (2020). . „The wild species genome ancestry of domestic chickens”. BMC Biology. 18 (13): 13. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID] [https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32050971/ 32050971.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi]:[https://link.springer.com/article/10.1186/s12915-020-0738-1 10.1186/s12915-020-0738-1] Слободан приступ.&lt;/ref&gt;Тота птица насельовала углавним лєшики, пажици, часци коло ричного побережя и польох на хторих ше карми.

== Прикмети ==
Фазан велька птица. Обични фазан длугоки 90 центи, од чого половка одходзи на хвост. Розпон кридлох по 60 центи. [[Фарба]] [[Пирє|пиря]] на глави и шиї желєна и прелїва ше. Перша и брух му цмочервени, зоз крижнима кафово-червенима смугами. Чежки є коло єдней кили. При фазанох ше зявює албинизем (била фарба). Самец векши, дакеди и дупло векши од самички. Його упечатлїво офарбене [[пирє]] найвецей кафовей фарби, а глава желєно-белавей фарби. Коло очох пирє червеней фарби, а коло шиї ше, при даєдних подфайтох, находзи персцень билей фарби. Самичка, наволана курка, нє випатра так живописно. Ма менши хвост и єдноставну фарбу, а и менша є од самца. Пирє єй шивожовкаве, зоз билошивима цифрами. Случує ше же фазанка ма подобну фарбу пиря як фазан. Таки фазанки нєплодни, або маю даяку уродзену хибу, або су барз стари, прецо их треба одштрелїц. Медзитим, векшина фазанох ше хова у фазанерийох, а пред сезону ловох их пущаю. Фазани лєца на кратких дистанцох, алє на жеми можу швидко бежац.

== Розширеносц ==
Файта у Европи шири свой ареал гнїздзеня найвецей зоз штучним хованьом. Сцигла до штредку Финскей (зоз пущаньом до природи). У южней Европи нєт достаточно гнїздзеня.

У [[Сербия|Сербиї]] ше поряднє гнїздзи, порядна є бивателька. Розширеносц и численосц у Сербиї тиж завиши од штучного хованя, односно пущаня до природи и ловох. Найчастейше ше их стрета у [[Войводина|Войводини]], на ровнїнских теренох и влажних пажицох.&lt;ref&gt; Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд&lt;/ref&gt;


== Природни нєприятелє ==

Природни фазаново нєприятелє [[лїшка]], мачки, ястраб, за младих ище и [[ласица]], сокол и хорт. [[Страка|Страки]], патканї, їжи и дзиви швинї окрадаю гнїзда.  Влєце, на польох дзе ше фазан находзи, єст достаточно камуфлажи, алє у жимским периодзе фазан окреме загрожени од своїх нєприятельом. Зоз зменшаним животним простором, число фазанох ше у наших крайох драстично зменшує, прецо ше запровадзує систематске насельованє тих птицох.

== Розмножованє ==
Час пареня приходзи вчас на яр, кед фазани збераю фазанки (курки) коло себе. Теди фазаном почервенї [[Скорка|скора]] коло очох, гребенї на глави окреме почервеня, а на бокох доставаю подзвигнути пиря, як уха. Под час пареня фазан ма окремне доволованє и виводзи „свадзебне бависко”, так же скака и трепе з кридлами по жеми. Под час пареня курка у жеми викопе плїтке, примитивне гнїздо, до хторого знєше 10 до 18 вайца на хторих лєжи коло 24 днї. Паренє почина концом марца, а вайца знєше у априлу. Понеже фазанки часто правя гнїздо на пажицох з бетелїну, гнїздо часто настрада под час косидби. Кед же вайца настрадаю, фазанка штредком лєта знова знєше вайца, лєм за половку менєй. Случує ше же и трецираз знєше вайца. Млади фазанки дакеди знєшу вайца до гнїзда ярабици, та мали фазанчата вилєгнє ярабица. Самец  вообще нє водзи бриґу о подростку.

== Прилагодзованє ==
Фазан ше швидко прилагодзує ґу терену на хторим жиє. Вон лєсова птица, алє ше затримує и на польох и у лєшикох, овоцнїкох и мочарох (барох). Кед ше урожаї зоз польох позбераю, фазан ше поцагує на закрити терени. Окреме люби млади лєшики. Тиж так, люби ше затримовац у наду коло барох, озерох и рикох. Векшину часу препровадзує на жеми. Вноци є на древе або у [[Над|наду]] на дачим вистирченим. Вид и слух му нєвироятно оштри. Зна вихасновац и найменши заклон, так же постава скоро нєвидлїви. Схопнє ше скрива пред ловарами и псами. Кед самец полєци, почина коткодац. Гоч ма кратки кридла, лєци швидко и оштро. Його глас ше чує и рано и вечар. Ма одлични осет виду и слуху, алє заш лєм спада до „глухих” животиньох. Фазанова покарма барз рижнородна, як и при других курох.

== Карменє ==
Карменє фазанох ше углавним состої зоз рошлїнох, та на списку верхи [[Житарки|житаркох]], бетелїни, пупча, бобки, часто и нашенє. Нє виключене анї карменє з инсектами, хробаками, жабами, польскима мишами и шлїмаками. Попри покарми, фазани беру и дробни [[Камень|каменьча]]  хтори им у жалудку служа за претровйованє покарми, односно млєце єдзеня. Перши шейсц тижнї ше карми углавним з инсектами, а потим є  лїчинки, шлїмачки, жаби, ящурки, брамушково ваїчка. Попри того, у менших количествох є желєну покарму и нашенє. Люби лапац гади, прецо є популарни у народзе.

== Лови на фазани ==
За лови на фазани ше найчастейше хасную пси. Єст [[Закон (право)|Закон]] о ловох на фазани.

== Загроженосц ==
Популация фазанох ше зменшує углавним пре траценє бивальнїкох и барз части лови. Предпоставя ше же коло 80 одсто фазанох хтори забити маю лєм дакельо мешаци, та нє створели свойо потомство. Нєвигодна хвиля, интензивне пестованє културох и хаснованє пестицидох тиж причини за зменшованє їх популациї. Пре тоти причини, у велїх жемох розвита система штучного пестованя фазанох и потим їх пущанє до ловищох як одроснути птици.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|Одроснути фазан
Файл:DX1 0326.jpg|Фазан
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) female.jpg|Фазанка (курка)
Файл:20220417 Phasianus colchicus 02.jpg|Фазан у природи
Файл:Бел фазан - Зоо Скопје.jpg|Били фазан
&lt;/gallery&gt;

= Вонкашня вяза =
* [https://www.magnumserbia.rs/sr/fazanerija/uzgoj--fazana-443 Uzgoj fazana]
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Обични фазан]

== Референци ==
[[Катеґория:Животинї]]
[[Катеґория:Птици]]
[[Катеґория:Птици Европи]]
[[Катеґория:Птици Сербиї]]
[[Катеґория:Птици Азиї]]
[[Катеґория:Птици Америки]]
[[Катеґория:Птици Австралиї]]</text>
      <sha1>eqvjn9d86w7eq1rg2l0rmihu9e95ghe</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18438</id>
      <parentid>18437</parentid>
      <timestamp>2026-05-17T17:37:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18438</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13802" sha1="69atasly82mws6yd11ncyywh2rsplla" xml:space="preserve">{{Инфорамик

  | headerstyle = background: lightgreen

 | header1 =&lt;big&gt;Фазан&lt;/big&gt;

|  label2 = |  data2 = [[File:Bazant obecny.jpg|center|thumb|300px| &lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Одроснути самец (фазан)]][[File:Phasianus colchicus 4 hen (Lukasz Lukasik).jpg|center|thumb|300px|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Одроснута самичка (фазанка, курка)]]
|  label3 =   |  data3=[[File:Phasianus colchicus.ogg|thumb|260px|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Оздзиванє фазана|center]]
| header4 =[[Статус загроженосци]]
| label5 = |data5 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]]
| label6 = |  data6 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC'''

|  label7 = |  data7 =Найменєй загрожени  (IUCN 3.1) &lt;ref&gt; [https://sr.wikipedia.org/wiki/BirdLife_International BirdLife International] (2016). [https://www.iucnredlist.org/species/45100023/85926819 Phasianus colchicus.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_IUCN IUCN Red List of Threatened Species] Version 2020.1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5 Union for Conservation of Nature.] Приступљено 27. 4. 2020.&lt;/ref&gt;

| header8 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]

 | label9 = Царство |  data9 = Animalia 

|  label10 = Тип|  data10 = Chordata

|  label11= Класа|  data11 = Aves 

|  label12 = Ряд|  data12 = Galliformes

|  label13 = Класа |  data13 =

|  label14 = Фамилия |  data14 = Phasianidae

  |  label15 = Род |  data15 = ''Phasianus''

 |  label16 = Файта |  data16 = ''P. colchicus''

 | header17 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]

 |  label18 =  |   data18 = ''Phasianus colchicus'' [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758
[[File:Phasianus colchicus distribution2.png|center|280px|]]
Ареал фазана, автохтони (шива), пренєшени (червена)
[[File:Phasianus colchicus distribution.png|center|300px|]] 
Простор дзе ше находза розлични подфайти и ґрупи подфайтох фазана автохтони

}}

'''Фазан''' або '''обични фазан''' (лат. ''Phasianus colchicus'') барз розширена файта птици зоз шора курох (''Galliformes''). Фазан походзи зоз штреднєй Азиї, алє є ище под час антицчного Риму пренєшени до Европи. Мено роду походзи зоз латинского слова ''phasianus'' — „фазан”. Мено файти ''colchicus'' латинска назва за ''Colchis'' (нєшкайшу Ґрузию), державу на Чарним морю у хторей фазани постали познати Европяном.&lt;ref&gt;Jobling, James A (2010). [https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling The Helm Dictionary of Scientific Bird Names.] London: Christopher Helm. бок [https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n113/mode/2up 113], 302. ISBN 978-1-4081-2501-4.]&lt;/ref&gt;Тота файта ше оддзелєла од роду ''Gallus'' хторому домашнї [[Кура|кури]] припадаю вецей як пред 20 милиони роками.&lt;ref&gt;Lawal, RA.; et al. (2020). . „The wild species genome ancestry of domestic chickens”. BMC Biology. 18 (13): 13. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID] [https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32050971/ 32050971.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi]:[https://link.springer.com/article/10.1186/s12915-020-0738-1 10.1186/s12915-020-0738-1] Слободан приступ.&lt;/ref&gt;Тота птица насельовала углавним лєшики, пажици, часци коло ричного побережя и польох на хторих ше карми.

== Прикмети ==
Фазан велька птица. Обични фазан длугоки 90 центи, од чого половка одходзи на хвост. Розпон кридлох по 60 центи. [[Фарба]] [[Пирє|пиря]] на глави и шиї желєна и прелїва ше. Перша и брух му цмочервени, зоз крижнима кафово-червенима смугами. Чежки є коло єдней кили. При фазанох ше зявює албинизем (била фарба). Самец векши, дакеди и дупло векши од самички. Його упечатлїво офарбене [[пирє]] найвецей кафовей фарби, а глава желєно-белавей фарби. Коло очох пирє червеней фарби, а коло шиї ше, при даєдних подфайтох, находзи персцень билей фарби. Самичка, наволана курка, нє випатра так живописно. Ма менши хвост и єдноставну фарбу, а и менша є од самца. Пирє єй шивожовкаве, зоз билошивима цифрами. Случує ше же фазанка ма подобну фарбу пиря як фазан. Таки фазанки нєплодни, або маю даяку уродзену хибу, або су барз стари, прецо их треба одштрелїц. Медзитим, векшина фазанох ше хова у фазанерийох, а пред сезону ловох их пущаю. Фазани лєца на кратких дистанцох, алє на жеми можу швидко бежац.

== Розширеносц ==
Файта у Европи шири свой ареал гнїздзеня найвецей зоз штучним хованьом. Сцигла до штредку Финскей (зоз пущаньом до природи). У южней Европи нєт достаточно гнїздзеня.

У [[Сербия|Сербиї]] ше поряднє гнїздзи, порядна є бивателька. Розширеносц и численосц у Сербиї тиж завиши од штучного хованя, односно пущаня до природи и ловох. Найчастейше ше их стрета у [[Войводина|Войводини]], на ровнїнских теренох и влажних пажицох.&lt;ref&gt; Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд&lt;/ref&gt;


== Природни нєприятелє ==

Природни фазаново нєприятелє [[лїшка]], мачки, ястраб, за младих ище и [[ласица]], сокол и хорт. [[Страка|Страки]], патканї, їжи и дзиви швинї окрадаю гнїзда.  Влєце, на польох дзе ше фазан находзи, єст достаточно камуфлажи, алє у жимским периодзе фазан окреме загрожени од своїх нєприятельом. Зоз зменшаним животним простором, число фазанох ше у наших крайох драстично зменшує, прецо ше запровадзує систематске насельованє тих птицох.

== Розмножованє ==
Час пареня приходзи вчас на яр, кед фазани збераю фазанки (курки) коло себе. Теди фазаном почервенї [[Скорка|скора]] коло очох, гребенї на глави окреме почервеня, а на бокох доставаю подзвигнути пиря, як уха. Под час пареня фазан ма окремне доволованє и виводзи „свадзебне бависко”, так же скака и трепе з кридлами по жеми. Под час пареня курка у жеми викопе плїтке, примитивне гнїздо, до хторого знєше 10 до 18 вайца на хторих лєжи коло 24 днї. Паренє почина концом марца, а вайца знєше у априлу. Понеже фазанки часто правя гнїздо на пажицох з бетелїну, гнїздо часто настрада под час косидби. Кед же вайца настрадаю, фазанка штредком лєта знова знєше вайца, лєм за половку менєй. Случує ше же и трецираз знєше вайца. Млади фазанки дакеди знєшу вайца до гнїзда ярабици, та мали фазанчата вилєгнє ярабица. Самец  вообще нє водзи бриґу о подростку.

== Прилагодзованє ==
Фазан ше швидко прилагодзує ґу терену на хторим жиє. Вон лєсова птица, алє ше затримує и на польох и у лєшикох, овоцнїкох и мочарох (барох). Кед ше урожаї зоз польох позбераю, фазан ше поцагує на закрити терени. Окреме люби млади лєшики. Тиж так, люби ше затримовац у наду коло барох, озерох и рикох. Векшину часу препровадзує на жеми. Вноци є на древе або у [[Над|наду]] на дачим вистирченим. Вид и слух му нєвироятно оштри. Зна вихасновац и найменши заклон, так же постава скоро нєвидлїви. Схопнє ше скрива пред ловарами и псами. Кед самец полєци, почина коткодац. Гоч ма кратки кридла, лєци швидко и оштро. Його глас ше чує и рано и вечар. Ма одлични осет виду и слуху, алє заш лєм спада до „глухих” животиньох. Фазанова покарма барз рижнородна, як и при других курох.

== Карменє ==
Карменє фазанох ше углавним состої зоз рошлїнох, та на списку верхи [[Житарки|житаркох]], бетелїни, пупча, бобки, часто и нашенє. Нє виключене анї карменє з инсектами, хробаками, жабами, польскима мишами и шлїмаками. Попри покарми, фазани беру и дробни [[Камень|каменьча]]  хтори им у жалудку служа за претровйованє покарми, односно млєце єдзеня. Перши шейсц тижнї ше карми углавним з инсектами, а потим є  лїчинки, шлїмачки, жаби, ящурки, брамушково ваїчка. Попри того, у менших количествох є желєну покарму и нашенє. Люби лапац гади, прецо є популарни у народзе.

== Лови на фазани ==
За лови на фазани ше найчастейше хасную пси. Єст [[Закон (право)|Закон]] о ловох на фазани.

== Загроженосц ==
Популация фазанох ше зменшує углавним пре траценє бивальнїкох и барз части лови. Предпоставя ше же коло 80 одсто фазанох хтори забити маю лєм дакельо мешаци, та нє створели свойо потомство. Нєвигодна хвиля, интензивне пестованє културох и хаснованє пестицидох тиж причини за зменшованє їх популациї. Пре тоти причини, у велїх жемох розвита система штучного пестованя фазанох и потим їх пущанє до ловищох як одроснути птици.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|Одроснути фазан
Файл:DX1 0326.jpg|Фазан
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) female.jpg|Фазанка (курка)
Файл:20220417 Phasianus colchicus 02.jpg|Фазан у природи
Файл:Бел фазан - Зоо Скопје.jpg|Били фазан
&lt;/gallery&gt;

= Вонкашня вяза =
* [https://www.magnumserbia.rs/sr/fazanerija/uzgoj--fazana-443 Uzgoj fazana]
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Обични фазан]

== Референци ==
[[Катеґория:Животинї]]
[[Катеґория:Птици]]
[[Катеґория:Птици Европи]]
[[Катеґория:Птици Сербиї]]
[[Катеґория:Птици Азиї]]
[[Катеґория:Птици Америки]]
[[Катеґория:Птици Австралиї]]</text>
      <sha1>69atasly82mws6yd11ncyywh2rsplla</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18439</id>
      <parentid>18438</parentid>
      <timestamp>2026-05-17T20:45:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18439</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13802" sha1="90bpiosdtr1yh3k8dd5eijc947b3z9e" xml:space="preserve">{{Инфорамик

  | headerstyle = background: lightgreen

 | header1 =&lt;big&gt;Фазан&lt;/big&gt;

|  label2 = |  data2 = [[File:Bazant obecny.jpg|center|thumb|300px| &lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Одроснути самец (фазан)]][[File:Phasianus colchicus 4 hen (Lukasz Lukasik).jpg|center|thumb|300px|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Одроснута самичка (фазанка, курка)]]
|  label3 =   |  data3=[[File:Phasianus colchicus.ogg|thumb|260px|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Оздзиванє фазана|center]]
| header4 =[[Статус загроженосци]]
| label5 = |data5 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]]
| label6 = |  data6 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC'''

|  label7 = |  data7 =Найменєй загрожени  (IUCN 3.1) &lt;ref&gt; [https://sr.wikipedia.org/wiki/BirdLife_International BirdLife International] (2016). [https://www.iucnredlist.org/species/45100023/85926819 Phasianus colchicus.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_IUCN IUCN Red List of Threatened Species] Version 2020.1. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5 Union for Conservation of Nature.] Приступљено 27. 4. 2020.&lt;/ref&gt;

| header8 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]

 | label9 = Царство |  data9 = Animalia 

|  label10 = Тип|  data10 = Chordata

|  label11= Класа|  data11 = Aves 

|  label12 = Ряд|  data12 = Galliformes

|  label13 = Класа |  data13 =

|  label14 = Фамилия |  data14 = Phasianidae

  |  label15 = Род |  data15 = ''Phasianus''

 |  label16 = Файта |  data16 = ''P. colchicus''

 | header17 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]

 |  label18 =  |   data18 = ''Phasianus colchicus'' [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758
[[File:Phasianus colchicus distribution2.png|center|280px|]]
Ареал фазана, автохтони (шива), пренєшени (червена)
[[File:Phasianus colchicus distribution.png|center|300px|]] 
Простор дзе ше находза розлични подфайти и ґрупи подфайтох фазана автохтони

}}

'''Фазан''' або '''обични фазан''' (лат. ''Phasianus colchicus'') барз розширена файта птици зоз шора [[Кура|курох]] (''Galliformes''). Фазан походзи зоз штреднєй Азиї, алє є ище под час антицчного Риму пренєшени до Европи. Мено роду походзи зоз латинского слова ''phasianus'' — „фазан”. Мено файти ''colchicus'' латинска назва за ''Colchis'' (нєшкайшу Ґрузию), державу на Чарним морю у хторей фазани постали познати Европяном.&lt;ref&gt;Jobling, James A (2010). [https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling The Helm Dictionary of Scientific Bird Names.] London: Christopher Helm. бок [https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n113/mode/2up 113], 302. ISBN 978-1-4081-2501-4.]&lt;/ref&gt;Тота файта ше оддзелєла од роду ''Gallus'' хторому домашнї [[Кура|кури]] припадаю вецей як пред 20 милиони роками.&lt;ref&gt;Lawal, RA.; et al. (2020). . „The wild species genome ancestry of domestic chickens”. BMC Biology. 18 (13): 13. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID] [https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32050971/ 32050971.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi]:[https://link.springer.com/article/10.1186/s12915-020-0738-1 10.1186/s12915-020-0738-1] Слободан приступ.&lt;/ref&gt;Тота птица насельовала углавним лєшики, пажици, часци коло ричного побережя и польох на хторих ше карми.

== Прикмети ==
Фазан велька птица. Обични фазан длугоки 90 центи, од чого половка одходзи на хвост. Розпон кридлох по 60 центи. [[Фарба]] пиря на глави и шиї желєна и прелїва ше. Перша и брух му цмочервени, зоз крижнима кафово-червенима смугами. Чежки є коло єдней кили. При фазанох ше зявює албинизем (била фарба). Самец векши, дакеди и дупло векши од самички. Його упечатлїво офарбене [[пирє]] найвецей кафовей фарби, а глава желєно-белавей фарби. Коло очох пирє червеней фарби, а коло шиї ше, при даєдних подфайтох, находзи персцень билей фарби. Самичка, наволана курка, нє випатра так живописно. Ма менши хвост и єдноставну фарбу, а и менша є од самца. Пирє єй шивожовкаве, зоз билошивима цифрами. Случує ше же фазанка ма подобну фарбу пиря як фазан. Таки фазанки нєплодни, або маю даяку уродзену хибу, або су барз стари, прецо их треба одштрелїц. Медзитим, векшина фазанох ше хова у фазанерийох, а пред сезону ловох их пущаю. Фазани лєца на кратких дистанцох, алє на жеми можу швидко бежац.

== Розширеносц ==
Файта у Европи шири свой ареал гнїздзеня найвецей зоз штучним хованьом. Сцигла до штредку Финскей (зоз пущаньом до природи). У южней Европи нєт достаточно гнїздзеня.

У [[Сербия|Сербиї]] ше поряднє гнїздзи, порядна є бивателька. Розширеносц и численосц у Сербиї тиж завиши од штучного хованя, односно пущаня до природи и ловох. Найчастейше ше их стрета у [[Войводина|Войводини]], на ровнїнских теренох и влажних пажицох.&lt;ref&gt; Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд&lt;/ref&gt;


== Природни нєприятелє ==

Природни фазаново нєприятелє [[лїшка]], мачки, ястраб, за младих ище и [[ласица]], сокол и хорт. [[Страка|Страки]], патканї, їжи и дзиви швинї окрадаю гнїзда.  Влєце, на польох дзе ше фазан находзи, єст достаточно камуфлажи, алє у жимским периодзе фазан окреме загрожени од своїх нєприятельом. Зоз зменшаним животним простором, число фазанох ше у наших крайох драстично зменшує, прецо ше запровадзує систематске насельованє тих птицох.

== Розмножованє ==
Час пареня приходзи вчас на яр, кед фазани збераю фазанки (курки) коло себе. Теди фазаном почервенї [[Скорка|скора]] коло очох, гребенї на глави окреме почервеня, а на бокох доставаю подзвигнути пиря, як уха. Под час пареня фазан ма окремне доволованє и виводзи „свадзебне бависко”, так же скака и трепе з кридлами по жеми. Под час пареня курка у жеми викопе плїтке, примитивне гнїздо, до хторого знєше 10 до 18 вайца на хторих лєжи коло 24 днї. Паренє почина концом марца, а вайца знєше у априлу. Понеже фазанки часто правя гнїздо на пажицох з бетелїну, гнїздо часто настрада под час косидби. Кед же вайца настрадаю, фазанка штредком лєта знова знєше вайца, лєм за половку менєй. Случує ше же и трецираз знєше вайца. Млади фазанки дакеди знєшу вайца до гнїзда ярабици, та мали фазанчата вилєгнє ярабица. Самец  вообще нє водзи бриґу о подростку.

== Прилагодзованє ==
Фазан ше швидко прилагодзує ґу терену на хторим жиє. Вон лєсова птица, алє ше затримує и на польох и у лєшикох, овоцнїкох и мочарох (барох). Кед ше урожаї зоз польох позбераю, фазан ше поцагує на закрити терени. Окреме люби млади лєшики. Тиж так, люби ше затримовац у наду коло барох, озерох и рикох. Векшину часу препровадзує на жеми. Вноци є на древе або у [[Над|наду]] на дачим вистирченим. Вид и слух му нєвироятно оштри. Зна вихасновац и найменши заклон, так же постава скоро нєвидлїви. Схопнє ше скрива пред ловарами и псами. Кед самец полєци, почина коткодац. Гоч ма кратки кридла, лєци швидко и оштро. Його глас ше чує и рано и вечар. Ма одлични осет виду и слуху, алє заш лєм спада до „глухих” животиньох. Фазанова покарма барз рижнородна, як и при других курох.

== Карменє ==
Карменє фазанох ше углавним состої зоз рошлїнох, та на списку верхи [[Житарки|житаркох]], бетелїни, пупча, бобки, часто и нашенє. Нє виключене анї карменє з инсектами, хробаками, жабами, польскима мишами и шлїмаками. Попри покарми, фазани беру и дробни [[Камень|каменьча]]  хтори им у жалудку служа за претровйованє покарми, односно млєце єдзеня. Перши шейсц тижнї ше карми углавним з инсектами, а потим є  лїчинки, шлїмачки, жаби, ящурки, брамушково ваїчка. Попри того, у менших количествох є желєну покарму и нашенє. Люби лапац гади, прецо є популарни у народзе.

== Лови на фазани ==
За лови на фазани ше найчастейше хасную пси. Єст [[Закон (право)|Закон]] о ловох на фазани.

== Загроженосц ==
Популация фазанох ше зменшує углавним пре траценє бивальнїкох и барз части лови. Предпоставя ше же коло 80 одсто фазанох хтори забити маю лєм дакельо мешаци, та нє створели свойо потомство. Нєвигодна хвиля, интензивне пестованє културох и хаснованє пестицидох тиж причини за зменшованє їх популациї. Пре тоти причини, у велїх жемох розвита система штучного пестованя фазанох и потим їх пущанє до ловищох як одроснути птици.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|Одроснути фазан
Файл:DX1 0326.jpg|Фазан
Файл:Common pheasant (Phasianus colchicus) female.jpg|Фазанка (курка)
Файл:20220417 Phasianus colchicus 02.jpg|Фазан у природи
Файл:Бел фазан - Зоо Скопје.jpg|Били фазан
&lt;/gallery&gt;

= Вонкашня вяза =
* [https://www.magnumserbia.rs/sr/fazanerija/uzgoj--fazana-443 Uzgoj fazana]
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Обични фазан]

== Референци ==
[[Катеґория:Животинї]]
[[Катеґория:Птици]]
[[Катеґория:Птици Европи]]
[[Катеґория:Птици Сербиї]]
[[Катеґория:Птици Азиї]]
[[Катеґория:Птици Америки]]
[[Катеґория:Птици Австралиї]]</text>
      <sha1>90bpiosdtr1yh3k8dd5eijc947b3z9e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Фамелия</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3067</id>
    <revision>
      <id>18444</id>
      <timestamp>2026-05-18T09:46:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18444</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37" sha1="nre3asx4hutlyij04wf07kydkvsvpnc" xml:space="preserve">[[Катеґория:Дружтво]]</text>
      <sha1>nre3asx4hutlyij04wf07kydkvsvpnc</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>