Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.2 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Еуфемия Гарди 0 156 18628 17837 2026-05-19T20:25:56Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 18628 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Еуфемия Гарди</big> |- | colspan="2" | |- |'''Народзена''' |21. септембра 1945. |- |'''Умарла''' |28. мая 2001 (56) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски, словацки |- |'''Школа''' |Учительска школа, Сримски Карловци |- |'''Висша школа''' |Висша педаґоґийна школа, Нови Сад |- |'''Период твореня''' |1968—2001. |- |'''Жанри''' |просвита, подобова уметносц |- |'''Похована''' |Братислава, Ружиновски теметов, Словацка |} '''Еуфемия Гарди''' (*21. септембер 1945—†28. май 2001), подобови уметнїк, педаґоґ. == Биоґрафия == Еуфемия Гудак ше народзела 21. септембра 1945. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Йовґен и [[мац]] Єлисавета (Ержа) нар. Надь. Еуфемия мала ище два шестри, Магдалену и Марию и брата [[Емил Гудак|Емила]]. Основну школу Еуфемия закончела у Руским Керестуре. Потим ше уписала до Учительскей школи у Сримских Карловцох и закончела ю. Висшу педаґоґийну школу закончела 1968. року у Новим Садзе. Истого року почала робиц як подобови педаґоґ у Руским Керестуре, потим прешла на исту роботу до Ковачици дзе робела по 1989. рок. Еуфемия Гудак ше повинчала зоз Владимиром Гардийом, у малженстве мали дзивку Ванесу. У перших двох деценийох педаґоґийней роботи Еуфемия Гарди мала векше число виставох по наших местох у [[Войводина|Войводини]]. Основни єй мотиви теди були ровнїна и [[Салаш|салаши]] хтори єй були окремна инспирация. == Творчи период у Словацкей == Од 1991. року Еуфемия Гарди жила и робела у Братислави дзе єй дзивка Ванеса студирала на Подобовей академиї. Теди почала и єй нова животна фаза хтора ше одражела и на способ єй мальованя. Єй малюнки були крашнє прияти и живот и творча робота у Братислави єй отворели дзвери до швета уметносци. Еуфемия здобула статус шлєбодного уметнїка а малюнки ше єй нашли на виставох и у ґалерийох нє лєм у Словацкей алє участвовала на самостойних и колективних виставох у Французкей, Нємецкей и Австриї. Була член Союзу подобових уметнїкох Словацкей. Евфемия Гарди ше фахово усовершовала у рамикох студийного пребуваня у [[Париз|Паризу]]. Участвовала на Бардейовским пленару. Самостойни вистави мала у Руским Керестуре, Ковачици, Новим Садзе, Братислави, Бечу, Баньскей Бистрици, Пештанох. Колективни вистави мала у Ковачици, Новим Садзе, Беоґрадзе, Панчеве, Бардейове, Братислави, Паризу, Мартину, Тренчину и Бечу. Еуфемия Гарди умарла у Братислави (Словацка) 28. мая 2001. року. Похована є на братиславским Ружиновским [[Теметов|теметове.]] На чесц Еуфемиї Гарди [[Руска матка (други период)|Руска матка]] установела подобову колонию Еуфемиї Гарди 2018. року. == Ґалерия == <gallery> Файл:Tuljipani 20241125 101451.jpg|''Тулїпани'' Файл:Stebla 20241125 111005.jpg 1.jpg|''Стебла'' Файл:Jesenjske kvece.jpg|Єшеньске квеце, акварел </gallery> == Литература == * ''Подобова творчосц Руснацох'': Евфемия Гарди, подобови уметнїк, педаґоґ - [[Дружтво за руски язик, литературу и културу]], Нови Сад, 2003, б. 39. == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B0%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5#%D0%A5 Еуфемия Харди у спискu уметнїкох Сербиї], ''sr.wikipedia'' == Референци == Ин мемориам у новинох Руске слово, чис. ?, юний 2001. року. {{DEFAULTSORT: Гарди , Еуфемия }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Наставнїки]] [[Катеґория:Уметнїки]] [[Катеґория:Подобова уметносц]] [[Катеґория:Народзени 1945]] [[Катеґория:Умарли 2001]] [[Катеґория:21. септембер]] [[Катеґория:28. май]] [[Катеґория:Подобово уметнїки]] ig3cx3mo300vmblg8a4jdzxwtstlv36 Лабда (ґеометрия) 0 230 18629 13968 2026-05-19T20:34:20Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 18629 wikitext text/x-wiki [[Файл:Sphere wireframe.svg|thumb|right| У Еуклидовим простору лабда то волумен огранїчени зоз сферу]]'''Лабда''' то ґеометрийне цело огранїчене з сферу. Може ше дефиновац як множество точкох хтори ше од задатей точки ''O'' находза на оддалєносци меншей або єднакей од задатей длужини ''r''. Притим ше точка ''O'' наволує центер, a ''r'' [[полупречнїк]] лабди. ==Дефинициї== '''Лабдов вирезок''' то ґеометрийне цело, достате зоз обрацаньом кружного вирезку коло дияметеру ([[пречнїк]]а) хтори нє ма нукашнї точки зоз луком кружного вирезку. '''Лабдов пас''' часц лабдовей (сферней) [[поверхносц]]и медзи двома паралелнима ровнями хтори режу лабду. ● Лабдов пас ше ище наволує зона. ● Лабдов пас представя бочну [[поверхносц]] лабдового пасма. ==Характеристики== Кажди пререз лабди зоз ровню то круг. Поверхносц сфери лабди полупречнїка ''r'' одредзує ше зоз формулу <math> S = 4 \pi r^2\, </math>. Волумен лабди рахує ше по формули <math>V = \frac{4}{3} \cdot \pi \cdot r^3</math>. Лабда зоз центром <math>O(a,b,c)\,</math> и полупречнїком ''r'' ґеометрийне место точкох <math>(x,y,z)\,</math> простору, чийо координати задоволюю условиє: <math>0 \leq \sqrt{(x-a)^2 + (y-b)^2 +(z-c)^2} \leq r</math>. ==Други характеристики== '''Сферна калота''' часц сфери хтора ше находзи з єдного боку ровнї хтора реже сферу. Кед ''R'' полупречнїк сфери и ''H'' висина одвитуюцей калоти теди поверхносц калоти <math>P=2\cdot R\cdot\pi\cdot H</math>. '''Лабдов одрезок''' то часц лабди огранїчени з ровню хтора реже лабду и одвитуюцу калоту. Кед ровня преходзи през центер лабди доставаю ше два полулабди. Кед ''R'' полупречнїк лабди и ''H'' висина одвитуюцого одрезку теди волумен одрезку <math>V=\frac{\pi\cdot H^2}{3} \cdot (3R - H)</math>. '''Лабдово пасмо''' то часц лабди огранїчена з двома паралелнима ровнями хтори режу лабду и одвитуюцу зону. Кед <math>r_1\,</math> и <math>r_2\,</math> полупречнїки основох и <math>h\,</math> висина лабдового пасма теди волумен лабдового пасма <math>V=\frac{\pi\cdot h}{6} \cdot (3r_1^2 + 3r_2^2 + h^2)</math>. Кед ''R'' полупречнїк лабди теди його [[волумен]] <math>V=\frac{4}{3} \cdot R^3 \cdot \pi</math>. Кед ''R'' полупречнїк сфери теди його поверхносц <math>P=4 \cdot R^2 \cdot \pi</math>. [[Катеґория:ґеометрия]] [[Катеґория:Математика]] jo5t9xh91v7x71o7kcpuxjzozxibmm9 Михайло Мудри 0 308 18630 16946 2026-05-19T20:44:58Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 18630 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Михайло Мудри</big> |- | colspan="2" |[[Файл:O. Mихайло Мудри.jpg|alt=О. Михайло Мудри, керестурски парох|center|thumb|300x300px]] |- |'''Народзени''' |30. децембра 1874. |- |'''Умар''' |13. октобра 1936 (62 роки) |- |'''Державянство''' |угорске, югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Ґимназия Винковци, Заґреб |- |'''Универзитет''' |Римокатолїцка теолоґийна семинария, Заґреб |- |'''Богослужел''' |1900—1936. |- |'''Поховани''' |15. октобра 1936, Руски Керестур |} О. монсиньор '''Михайло Мудри''' (*30. децембер 1874—†13. октобер 1936) длугорочни парох керестурски, редактор, публициста, перши предсидатель [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]] (РНПД). == Биоґрафия == [[Файл:Famelija Mudroho 1902.jpg|alt=Фамилия о. Михайла Мудрого 1902. року|thumb|469x469px|Фамелия Мудрого з о. Михайлом Мудрого (у штредку), коло 1902 року, после пошвецаня за паноца]] Народзел ше 30. децембра 1874. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Родичи [[оцец]] Янко и [[мац]] Мария (народзена Роман) Мудрого. Основну школу закончел у своїм валалє при славному учительови [[Петро Кузмяк|Петрови Кузмякови]]. Першу класу ґимназиї, закончел вєдно зоз владиком Дионизийом Нярадийом у Винковцох, а познєйши класи у Заґребе (1895) як питомец нашей семинариї. Богословию закончел на Римокатолїцкей теолоґийней семинариї у Заґребе (1895-1900). За [[Священїк|священїка]] є, як нєоженєти, пошвецени у [[Дюрдьов|Дюрдьове]] 21. октобра 1900. року. Пошвецел го крижевски владика Юлий Дрогобецки. == Роботна кариєра == Ище як неоєрей бул меновани за актуара владическей канцелариї у Крижевцох, а 1902. року постава душпастир у Прґомелю (1901-1910), администровал и Дишник, а доходзел и до Липовлянох. [[Файл:1 o. M. Mudri.jpg|alt=Млади Михайло Мудри|thumb|272x272px|Млади Михайло Мудри, под час школованя за паноца]] Од [[12. марец|12. марца]] 1912. року вон администратор „in spiritualibus“ у Руским Керестуре, од [[10. януар|10. януара]] 1918. є „in materialibus et in spiritualibus“, a oд 12. фебруара 1919. року постава керестурски парох. О. Михайла Мудрого барз почитовали у ватиканских кругох. З декретом Святого отца од [[1. марец|1. марца]] 1924. Михайло Мудри постал тайни „коморник“ Його святосци папи Пия ХІ цо му дало право на титулу ''монсиньора''. Зоз його заслугу отворени у Керестуре манастир чесних шестрох служебнїцох 1924. року, по чим є у Керестуре и найкрасше запаметани. Уведол и дзепоєдни богослуженя и швета до [[Церковна порта|церкви,]] хтори ше и нєшка почитую. На Сновательней схадзки Руского народного просвитного дружтва (РНПД) 2. юлия 1919. року вибрани є за предсидателя<ref>[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/07/Ruski-kalendar-1921.pdf Звит зоз сновательней схадзки РНПД] порихтал М. Мудри, парох, ''Народни календа за 1921. рок,'' боки 2-28</ref> и тоту длужносц окончовал до його шмерци 1936. року. Вон ясно формуловал и винєсол цилї новооснованого Дружтва: ''дац нашим дзецом кнїжки до рук, же би мали з чого учиц, просвищовац ше и розвивац; дац и одроснутим кнїжки до рук же би нє забули тото цо научели у школи, и же би ше и далєй учели и просвищовали.'' А цо ше дотика язика, и ту Михайло Мудри бул ясни: ''шицко тото треба робиц на мацеринским язику, хтори и дзеци и одроснути найлєпше розумя.''<ref>[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/07/Ruski-kalendar-1921.pdf О язику, реферат на сновательней схадзки РНПД] поднєсол о. М. Мудри, ''Народни календар за 1921. рок,'' боки 35-42</ref> Його становиска о язику мали вельки уплїв на будуци напрям културного и националного живота югославянских [[Руснаци у Сербиї|Русинох.]] Вон свой народ представял як южно-славянских Русинох або як Руснацох, хтори ше пре ґеополитичну локацию розвили до “окремного конара народу Русь”. Гоч доказовал же Руснаци мали вязи и зоз Русами и зоз Українцами, язики тих двох народох им цудзи та вони треба же би мали “свой власни литературни язик”. Мудри свойо попатрунки применєл у пракси зоз пририхтованьом школского буквара з [[Михаил А. Поливка|Михайлом Поливком]] (''Буквар за южно-руски основни школи'', 1921) и зоз даваньом порива [[Гавриїл Костельник|Ґаброви Костельникови]] же би написал ґраматику (1923), хтора мала поставиц литературни стандард Руснацох. Мудри обявел и даскельо звити з путованьох и, за рочни руски календар, серию статьох о шветовей ґеоґрафиї (''Жем и єй жителє'', 1925-35) и популарну историю швета (''История швета у малих образох'', 1924-43). Свойо написи найчастейше обявйовал у ''Руских новинох'' и ''Руским календаре''. Як предсидатель РНПД старал ше же би шицки плановани акциї на хасен руского народу нє остали лєм плановани та укладал вельо труду и способносци же би вони були витворени.<ref>[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/07/Ruski-kalendar-1922_compressed.pdf Отвераюца бешеда о. М. Мудрого, предсидателя РНПД] на II велькей схадзки у Керестуре, ''Народни календар за 1922. рок,'' боки 3-7</ref> Старал ше о ширеню дїялносци РНПД по шицких местох дзе були нашо парохиї, як и о материялней бази за тоту дїялносц. У перших рокох роботи РНПД постарл ше же би ше з церковней каси у Руским Керестуре видвоєло векшу суму пенєжу за потреби роботи РНПД, обяшнююци крижевскому владиков же ''у церковней каси народни пенєж'' та го мож похасновац за народни цилї. Вельо роки ше дописовал зоз др [[Гавриїл Костельник|Гавриїлом Костельником,]] и прилапйовал його поради у вязи зоз програмну дїялносцу РНПД. == Народни донатор == Подаровал вельки суми пенєжу за роботу Руского народного просвитного дружтва, та так перша антолоґия рускей поезиї и прози ''Руско-українски алманах'' скоро у цалосци виплацена з його власного пенєжу.За купованє Народного дому и на друкарню подаровал 35.000 тедишнї динари, а понеже нє мал своїх нашлїднїкох, церкви и ''Просвити'' охабел и цали свой рухоми и нєрухоми маєток. О. Михайло Мудри умар у Руским Керестуре 13. октобра, а поховани є на керестурским [[Теметов|теметове]] 15. октобра 1936. року.<ref>[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/07/Kalendar-1937_compressed.pdf Оглашка о шмерци о. Михайла Мудрого,] ''Руски календар за 1937. рок,'' перши нукашнї бок</ref> == Литература == * о. проф. Др Роман Миз: Священїки дакедишнього Осєцкого викарията; видавателє: Парохия св. Петра и Павла, Нови Сад и ''Максима'' друкарня и видавательна хижа, Петроварадин, 2016, б. 236-237. * [[Дюра Варґа]], Початки национално-културного руху при Руснацох у Югославиї, ''Шветлосц'', XXVII, 4 (Нови Сад, 1989), 509-540; * [[Дюра Папгаргаї]], Михайло Мудри – живот и дїло, ''Руски календар 1995'' (Нови Сад, 1994), 96-112. * Тамаш, др Юлиян, "Михайло Мудри (1874-1936)", ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок . * P. R. Magocsi, Mudri, Mikhailo, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 333. == Жридла и вязи == * [https://nar.org.rs/rue/o-miha%d0%b9lo-mudri/ о. Михайло МУДРИ], биоґрафия на НАР == Вонкашнї вязи == * [https://nar.org.rs/rue/petro-kuzm%d1%8fk/ Петро Кузмяк], перши школовани учитель у Руским Керестуре, биоґрафия на НАР * [https://nar.org.rs/rue/o-dr-gavri%d1%97l-kostel%d1%8cnik/ Др Гавриїл Костельник], биоґрафия на НАР == Ґалерия == <gallery> Mihajlo Mudri paroh 1.jpg|Михайло Мудри як парох Havrijil Kosteljnik i Mihajlo Mudri.jpg|link=|Гавриїл Костельник и о. Михайло Мудри у Руским Керестуре Нащива львовского митрополита Андрия Шептицкого.jpg|link=|Нащива львовского митрополита Андрия Шептицкого Рускому Керестуру. О. Михайло Мудри шедзи други з права. Учительски колектив Руски Керестур.jpg|link=|Парох о. Михайло Мудри и керестурски учителє на початку 1930-тих О. Михайло Фирак, о. Михайло Мудри и о. М. Костюк.jpg|link=|О. [[Михайло Фирак]], о. Михайло Мудри и о. М. Костюк </gallery> == Референци == <references /> {{DEFAULTSORT: Мудри , Михайло }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Священїки]] [[Катеґория:Керестурски парохове]] [[Катеґория:Редакторе]] [[Катеґория:Публицисти]] [[Катеґория:Активист РНПД]] [[Катеґория:Добротворе]] [[Катеґория:30. децембер]] [[Катеґория:Народзени 1874]] [[Катеґория:13. октобер]] [[Катеґория:Умарли 1936]] [[Катеґория:Монсиньор]] dpei8ayi2yli3aigajheefch85qzbws Злата Паплацко 0 594 18627 18457 2026-05-19T20:20:39Z Olirk55 19 Викивязи 18627 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Злата Паплацко </big> |- | colspan="2" | [[Файл:Zlata_Paplacko_20241006_153743.jpg|алт=Zlata_Paplacko_20241006_153743|центер|270 px]] |- |'''Народзена''' |17.04.1969. рок |- |'''Место родзеня''' |Руски Керестур |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Школа''' |Основна школа у Руским Керестуре Штредня школа машинска у Темеринє |- |'''Спорт''' |рукомет |- |'''Позиция у спорту''' |ґолманка |- |'''Период спортскей''' '''професийней кариєри''' |1983–2013 |- |'''Награди и припознаня''' |Даскельо награди за найлєпшого спортисту у року лєбо за найлєпшого ґолмана Припознанє Рукометного союзу Войводини Националне спортске припознанє Влади Републики Сербиї Подзекованє найуспишнєйшому членови РК Русин у Руским Керестуре за период 1960-2000 |} '''Злата Паплацко''' ([[17. април]] 1969.) бувша [[спортиста|спортистка]], длугорочна ґолманка женскей рукометней репрезентациї СР Югославиї, [[Сербия|Сербиї]] и Чарней гори и Републики Сербиї. == Биоґрафия == Народзена є у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] од оца Елемира и мацери Ксениї (родз. Уйфалуши), зоз [[Коцур]]а, котра у младосци тиж бавела рукомет. Злата ма младшу шестру Весну. Основну школу закончела у Р. Керестуре, а штредню машинску (9. и 10. класу) у Темеринє. Уж у основней школи ше занїмала зоз рижнима [[спорт]]ами: атлетику, [[Кошарка|кошарку]], одбойку, рукометом... Сцела ше випробовац у вецей спортох, алє ю найбаржей заинтересовал рукомет. Перше бавела у „полю”, алє на єдним тренинґу хибел ґолман, так же ю тедишнї тренер Янко Хома положел на тото место. Тот поцаг бул одлучуюци. Тиж так, нє могла ше напатриц нєприкосновени ґенерациї югославянских рукометашкох хторих предводзела маестрална Цеца Китич. Рукометашки були барз популарни и Злата ище раз потвердзела свой вибор — рушиц по їх драги. Зоз тим спортом ше занїмала од 12 рокох, а до заслуженей пензиї пошла 2013. року. Жиє у Руским Керестуре. == Бавяцка кариєра == Ґол-линия, статива и мрежа Злату цагали до свойого простору зоз хторого нє вишла шлїдуюци 33 роки. Кариєру почала у локалним рукометним клубе Русин и нєодлуга було шицким ясне же є порихтана за висши уровень змаганя. Мала свой сон хтори шлїдзела, вше баржей напредовала и зоз своїма способносцами преросла штредок у хторим почала тренирац. Обачели ю одредзени особи з рукометного клубу зоз Червинки, хтори ше змагал у Войводянскей лиґи. У Червинки тренирала єден рок, а потим достала препорученє пойсц бавиц рукомет до Темерину, дзе препровадзела шлїдуюци дзевец сезони. Бавели у тедишнєй другей лиґи, у хторей бависко було наисце на високим уровню. Змагали ше зоз моцнима екипами, вецей ше и баржей тренирало, и на концу ше шицок труд виплацел з одходом до националного тиму. Злата Паплацко нє мала звичайну драгу по уход до репрезентациї. Прескочела кадетску и юниорску репрезентацию, а до сениорскей екипи вошла на вимогу Светлани Китич. Златова ґенерация рукометашкох длуго чекала же би указала талант и свой квалитет. Война, санкциї и розпадованє тедишнєй держави у велїх поглядох опредзелєли їх судьбу, так же Злата медзи иншим, пред войну, була поволана бавиц и до Заґребскей Локомотиви и до тедишнього Босанского Броду. Бавячки вше верели до себе, були праве дружтво зоз праву атмосферу — як фамелия. Потримовали ше же би витворели свойо сни. Праве тото ше им и удало. == Шветове першенство у Италиї (2001. рок) == Єденац роки прешло як рукометашки остатнїраз достали медалю. То була стриберна медаля на шампионату у Южней Кореї. Любителє рукомету помали трацели надїю до женскей рукометней репрезентациї. У Италиї 2001. року отримане Шветове прешенство. Од самого початку змаганя рукометашки, а медзи нїма и Злата, бавели одлучно. Звладали Япон (35:18) и Южну Корею (39:31), зоз Австрию одбавели нєришено, алє страцели од Русиї (28:29). Добра ґол-розлика их затримала на другим месце. Зоз лєгкосцу звладали Бразил, зоз 16 ґолами розлики, и Шведску репрезентацию (32:18). У полуфиналу Злата зоз свою екипу траци од Норвежскей (35:34), алє зоз менталну потримовку бувших бавячкох, самодовириє поросло и то резултовало зоз побиду за треце место. У тим змаганю процив Данскей, после седем ґолох у заостатку, у другим полчаше превжали главну улогу и победзели зоз резултатом — 42:40. Зоз тим успихом рукометашки националней репрезентациї достали националне припознанє, єдну файту награди за шицок уложени труд у обласци спорту. Цо ше дотика рукометней националней репрезентациї, Злата наступала у єй составе од 1996. року и то на вецей як 90 змаганьох. Треба спомнуц єй участвованє на Европским першенстве у Румуниї (2000) и завжате седме место, и участвованє на Шветовим першенстве у Италиї (2001), дзе завжали треце место и бронзову медалю. == Рукометни клуби у хторих бавела == :♦ РК Русин, Руски Керестур (першираз є реґистрована як бавячка, 1983. рок) - змаганя у Општинскей лиґи :♦ РК Црвенка, Червинка (1985) – змаганя у Войводянскей лиґи :♦ РК Термовент, Темерин (1986) – змаганя у медзирепубличней лиґи :♦ РК Вождовац (тедишнї РК Болаґо),Беоґрад (1995) – медзи иншим и змаганя у Купу европских городох, :♦ РК Зомбор Дунав осиґуранє, Зомбор (1996) – медзи иншим змаганя у полуфиналу Купа европских городох и у штварцини финала Купа побиднїкох Купох :♦ РК Напредак, Крушевац (1998) – на домашнїх змаганьох достати трофей Купа, а на европским змаганю достати трофей Купа европских городох :♦ Мар Валенсия, Валенсия, Шпания (1999) – медзи иншим доставаю Куп Шпаниї, першенство Шпаниї и Куп европских Купох зоз побиду над русийским Краснодаром [[Файл:Nacionalno_sportsko_priznanje_20241006_145701.jpg|алт=Nacionalno_sportsko_priznanje_20241006_145701|мини|263x263px]] :♦ РК Будучност, Подґорица (2000—2004) – медзи иншим на домашнїм першенстве доставаю Куп Югославиї и Шампионат Югославиї :♦ РК Медицинар, Шабац (2004—2005) :♦ РК Напредак, Крушевац (2006) :♦ РК Врнячка Баня, Врнячка Баня (2007—2010) :♦ РК Нопал, Бачка Паланка (2010—2012) и :♦ РК Железничар, Индїя (2012—2013). == Награди и припознаня == [[Файл:Podzekovanje_20241006_145630.jpg|алт=Podzekovanje_20241006_145630|мини|264x264px]] Награда за найлєпшого спортисту городу Темерину 1993. року :★ Награда за найлєпшого спортисту рока у општини Зомбор 1997. року :★ Припознанє Рукометного союзу Войводини, 2020. рок :★ На шветовим першенстве у Италиї 2001. року нашла ше на трецим месце на шветовей лїстини найлєпших ґолманох :★ На женским рукометним турнире у Прокуплю 2006. року достала награду за найлєпшого ґолмана на тим турнире :★ Националне спортске припознанє Влади Републики Сербиї за окремне доприношенє розвою и афирмациї спорту, 2007. року :★ Подзекованє найуспишнєйшому членови Рукометного клубу Русин у Руским Керестуре у периодзе од 1960. по 2000. рок. [[Файл:Knizka_MEDALJE_ZAUVEK_201320241030_105200.jpg|алт=Knizka_MEDALJE_ZAUVEK_201320241030_105200|десно|мини|257x257px]] Спортски союз Сербиї зоз потримовку Републики Сербиї, Министерством омладини и спорта, 2013. року видал кнїжку ''МЕДАЉЕ ЗАУВЕК''. У тей кнїжки начишлєни 85 успишни спортисти и приказани їх фотоґрафиї. Тоти вибрани спортисти виприповедали свойо красни, алє и чежки хвильки на драги у цеку кариєри. Медзи тима шампионами у спорту и наша Злата Паплацко. Злата вше мала интересантни попатрунок на свою улогу у екипи. Твердзи же робота ґолмана нє за каждого, тота робота припада вибраним. Ґолманє у рукомету специфични особи, найлєпши товарише бавячом. Треба мац шмелосци стац и чекац [[Лабда (ґеометрия)|лабду.]] == Литература == * ''МЕДАЉЕ ЗАУВЕК'', Пут до врха, издање 2013. године == Вонкашнї вязи == * [https://nar.org.rs/zlata-paplacko/ Рукометашка Злата Паплацко] ''НОВИНАРСКА АСОЦИЯЦИЯ РУСНАЦОХ'', 27. новембер 2023. рок * [https://history.eurohandball.com/ec/cl/women/2009-10/player/504350/ZlataPaplacko Клуби у хторих бавела Злата Паплацко], ''history.eurohandball.com '' * [https://www.indjija.rs/Vesti.aspx?Id=8118 Злата у Индїї], ''indjija.rs'' * [https://www.soinfo.org/vesti/tag/zlata%20paplacko/ Vesti iz Sombora], ''soinfo,org '' * [https://www.youtube.com/watch?v=_9fcwdsKh-U MEDALJE ZAUVEK ZLATA PAPLACKO], youtube kanal * [https://www.politika.rs/sr/clanak/44742/Klinka-u-cetrdesetoj-vodi-u-Makedoniju Zlata u četrdesetoj vodi u Makedoniju], ''politika.rs'' {{DEFAULTSORT: Паплацко , Злата }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Спортисти]] [[Катеґория:Репрезентативци]] [[Катеґория:17. април]] [[Катеґория:Народзени 1969]] [[Катеґория:Рукометаше]] 11rx5fme64eiefiz4jknl78yv4d998q Скала 0 1096 18633 9710 2026-05-19T21:03:01Z Olirk55 19 Означени викивязи 18633 wikitext text/x-wiki [[File:Beaufort wind scale.png|thumb|Ґрафикон хтори приказує Бофорову скалу сили витру у метерох у секунди|355x355px]] '''Скала''' у найширшим cмислу, то кажда скала мераня, хтора ушорена по роснуцу лєбо опадoваню рядошлїду велькосцох. Скала ше хаснує як „инструмент” хтори служи за релативно прецизне одредзованє, преценьованє лєбо [[Метер|меранє]] количества велькосци лєбо интензитету вариябилносци даякей проґресивней сериї вредносцох, як и за поровновйованє поєдинцох по тей димензиї. У психолоґиї и социялней роботи то найчастейше скала преценьованя. Постоя и велї други файти скалох. Спрам змисту мераня можу буц скали сили витру, скала маґнитуди трешеня жеми, скала интелиґенциї, ставох, особох итд. Спрам типу скалох, розликую ше ґрафични и нумерични скали. У музики [[Музична скала|скала]] то елемент хтори означує [[тоналитет]] (тонски род-дурски лєбо молски) у каждей [[Композиция|композициї]]. Скали у [[Подзелєнє музики|музики]] ше означую зоз одредзену [[Музична нотация|музичну нотацию]]. У социялней психолоґиї найпознатши скали за випитованє ставох то: скала антисемитизма, скала доґматизма, етноцентризма, макиявелизма, социялней дистанци и други. == Литература == * Овај чланак или његов део изворно је преузет из [https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0 ''Речника социјалног рада'' Ивана Видановића уз одобрење аутора.] == Вонкашня вяза == * [https://web.archive.org/web/20061024045743/http://www.healthyplace.com/site/tests/psychological.asp Psychology tests online] Архивирано на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (24. октобар 2006) * [http://psiholog.co.rs/ Психолошко саветовалиште Скала] * [https://web.archive.org/web/20090302032855/http://www.dps.org.yu/ Друштво психолога Србије] [[Катеґория:Скали]] m9k7fbqv1jt1psd8r4pzrdd365r5f0g 18634 18633 2026-05-19T21:06:25Z Olirk55 19 18634 wikitext text/x-wiki [[File:Beaufort wind scale.png|thumb|Ґрафикон хтори приказує Бофорову скалу сили витру у метерох у секунди|355x355px]] '''Скала''' у найширшим cмислу, то кажда скала мераня, хтора ушорена по роснуцу лєбо опадoваню рядошлїду велькосцох. Скала ше хаснує як „инструмент” хтори служи за релативно прецизне одредзованє, преценьованє лєбо меранє количества велькосци лєбо интензитету вариябилносци даякей проґресивней сериї вредносцох, як и за поровновйованє поєдинцох по тей димензиї. У психолоґиї и социялней роботи то найчастейше скала преценьованя. Постоя и велї други файти скалох. Спрам змисту мераня можу буц скали сили витру, скала маґнитуди трешеня жеми, скала интелиґенциї, ставох, особох итд. Спрам типу скалох, розликую ше ґрафични и нумерични скали. У музики [[Музична скала|скала]] то елемент хтори означує [[тоналитет]] (тонски род-дурски лєбо молски) у каждей [[Композиция|композициї]]. Скали у [[Подзелєнє музики|музики]] ше означую зоз одредзену [[Музична нотация|музичну нотацию]]. У социялней психолоґиї найпознатши скали за випитованє ставох то: скала антисемитизма, скала доґматизма, етноцентризма, макиявелизма, социялней дистанци и други. == Литература == * Овај чланак или његов део изворно је преузет из [https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0 ''Речника социјалног рада'' Ивана Видановића уз одобрење аутора.] == Вонкашня вяза == * [https://web.archive.org/web/20061024045743/http://www.healthyplace.com/site/tests/psychological.asp Psychology tests online] Архивирано на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (24. октобар 2006) * [http://psiholog.co.rs/ Психолошко саветовалиште Скала] * [https://web.archive.org/web/20090302032855/http://www.dps.org.yu/ Друштво психолога Србије] [[Катеґория:Скали]] lgn0iqypiof2h5x7fo8uqhj36zvfedv Катеґория:20. марец 14 1214 18654 10105 2026-05-20T11:50:00Z Sveletanka 20 катеґория 18654 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:2. юлий 14 1232 18648 10152 2026-05-20T10:22:36Z Sveletanka 20 катеґория 18648 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym Катеґория:2. новембер 14 1246 18644 10169 2026-05-20T10:20:32Z Sveletanka 20 катеґория 18644 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov 18645 18644 2026-05-20T10:21:04Z Sveletanka 20 18645 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:20. юний 14 1250 18660 10174 2026-05-20T11:55:15Z Sveletanka 20 катеґория 18660 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юний]] go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz Катеґория:20. юлий 14 1266 18659 10207 2026-05-20T11:54:42Z Sveletanka 20 катеґория 18659 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym Катеґория:2. децембер 14 1268 18641 10210 2026-05-20T10:19:02Z Sveletanka 20 катеґория 18641 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr Катеґория:2. май 14 1283 18642 10233 2026-05-20T10:19:36Z Sveletanka 20 катеґория 18642 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Май]] 796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2 Катеґория:20. октобер 14 1361 18656 10419 2026-05-20T11:51:07Z Sveletanka 20 катеґория 18656 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg Катеґория:20. фебруар 14 1432 18658 10559 2026-05-20T11:54:01Z Sveletanka 20 катеґория 18658 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv Катеґория:2. юний 14 1533 18650 10969 2026-05-20T11:46:49Z Sveletanka 20 катеґория 18650 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юний]] go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz Катеґория:20. май 14 1541 18653 10981 2026-05-20T11:49:20Z Sveletanka 20 катеґория 18653 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Май]] 796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2 Катеґория:21. април 14 1561 18665 11035 2026-05-20T11:57:59Z Sveletanka 20 катеґория 18665 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:20. новембер 14 1567 18655 11044 2026-05-20T11:50:34Z Sveletanka 20 катеґория 18655 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:2. септембер 14 1644 18646 11215 2026-05-20T10:21:38Z Sveletanka 20 катеґория 18646 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Катеґория:20. април 14 1745 18652 11380 2026-05-20T11:48:49Z Sveletanka 20 катеґория 18652 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:20. септембер 14 1769 18657 11426 2026-05-20T11:53:28Z Sveletanka 20 катеґория 18657 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Катеґория:20. януар 14 1776 18661 11439 2026-05-20T11:55:42Z Sveletanka 20 катеґория 18661 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 Катеґория:2. януар 14 1914 18651 11813 2026-05-20T11:47:21Z Sveletanka 20 катеґория 18651 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 Катеґория:2. авґуст 14 1955 18639 11903 2026-05-20T10:17:32Z Sveletanka 20 катеґория 18639 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Авґуст]] tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy Катеґория:21. децембер 14 1981 18666 11962 2026-05-20T11:58:30Z Sveletanka 20 катеґория 18666 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr Катеґория:2. фебруар 14 2255 18647 13219 2026-05-20T10:22:06Z Sveletanka 20 катеґория 18647 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv Хроматска скала 0 2446 18631 13738 2026-05-19T20:47:14Z Olirk55 19 Катеґория, означени викивязи 18631 wikitext text/x-wiki [[File:Nathaniel Dance-Holland - Conquering a Chromatic Passage - B1977.14.4997 - Yale Center for British Art.jpg|right|thumb|289x289px|Арт: Натаниєл, Голандски танєц - звладованє хроматских пасажох - Єйл центар за британску музику[[File:ChromatikDolcissi2.mid|289px|]]]]'''Хроматска скала''' составена зоз самих [[Полутон|полутонох]]. У розпону (тонски обсяг) октави ма 12 [[Тон|тони]].<ref>[https://www.skytopia.com/project/scale.html The 12 Golden notes is all it takes...]</ref> Дзе ґод у основней диятонскей [[Скала|скали]] два сушедни тони хтори даваю цали тон (серб. степен), помедзи нїх ше додава повисшени лєбо знїжени (хроматски) полутон и так настава хроматска скала (опатриц долу приклад).<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић] [https://searchworks.stanford.edu/view/1255802 Вишејезични речник музичких термина] Београд, САНУ, 1985; II изд. САНУ - Завод за уџбенике и наставна средства - Универзитет уметности, 1997, 608 бок.</ref> Хроматска [[C-dur скала|Це-дур скала]] (на висше и на нїжей) нотни и звучни приказ: {|redirect| Gamme chromatique| homonymie=Gamme de Shepard{{!}}Gamme chromatique circulaire}} {|voir homonymes|Échelle}} <score vorbis="1"> \relative c' { \clef treble \time 12/4 c4^\markup { На висше } cis d dis e f fis g gis a ais b c^\markup { На нїжей } b bes a aes g ges f e es d des c } </score> |} Хроматска скала – на висше и на нїжей то мелодийски рух (рушанє) у полутонох, звичайно засновани на дурскей або молскей [[скала|скали]]. У єднакей темперациї, звучни состав-[[звук]] хроматских скалох у шицких ключох исти. Розлика лєм у одношеню диятонских и хроматских [[Интервал (музика)|интервалох]], хтори завиша од тоналного контекста и уплївую на правила за писанє хроматскей скали<ref>[https://web.archive.org/web/20160915110459/http://glissando.ru/article/%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F-%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%BC%D0%B0 Хроматическая гамма, правила записованя] glissando.ru. Дата обращения: Архивировано из оригинала 15 сентября 2016 года..</ref>: ♦ '''Дурска хроматска скала на висше''': пише ше зоз повисшовачками опрез нотох шицких ступньох окрем III и VI - вони ше нє меняю, а VII ступень - ше знїжує. Менованє тонох зоз абецедну азбуку хроматсекй Це-дур скали: c, cis, d, dis, e, f, fis, g, gis, a, be, '''h,!''' c {| style="margin:auto" |+<nowiki>style="caption-side:bottom; text-align:left; font-size:95%; line-height:1.5"</nowiki>| Хроматска Це-дур скала на висше. |<score vorbis="1">\new Staff \with {\remove "Time_signature_engraver"} {\time 13/4 c' cis' d' dis' e' f' fis' g' gis' a' bes' b'! c'' }</score> |} ♦ '''Дурска хроматска скала нанїжей''': пише ше зоз знїжовачками опрез ступньох окрем I и V - вони ше нє меняю, а II – ше знїжує. Приклад: Менованє тонох (абецеднa азбука) хроматсекй Це-дур скали: c,'' h, hes/be, a,as, g,fis, '''f,!'''''e, es, d, des, c, {| style="margin:auto" |+<nowiki>style="caption-side:bottom; text-align:left; font-size:95%; line-height:1.5"</nowiki>| Хроматскаа Це-дур скала на нїжей. |<score>\new Staff \with {\remove "Time_signature_engraver"} {\time 13/4 c'' b' bes' a' aes' g' fis' f'! e' ees' d' des' c' }</score> |} ♦ '''Молска хроматска а-мол скала на висше''' : ноти ше пишу ше зоз повисшовачками опрез шицких ступньох окрем I и V — вони ше нє меняю, а II — ше знїжує. Менованє тонoх (абецедна азбука): a, be, '''h,!''' c,'' cis,'' d,'' dis,'' e, f,'' fis,'' g,'' gis,'' a {| style="margin:auto" |+<nowiki>style="caption-side:bottom; text-align:left; font-size:95%; line-height:1.5"</nowiki>| Хроматична а-мол скала на висше. |<score>\new Staff \with {\remove "Time_signature_engraver"} {\time 13/4 a' bes' b'! c'' cis'' d'' dis'' e'' f'' fis'' g'' gis'' a'' }</score> |} ♦ '''Молска хроматска а-мол скала на нїжей:''' Ноти ше пишу и меную исто як и на висше. Менованє тонох зоз абецедну азбуку: a, gis, g, fis, f, e, dis, d cis,c,h, b, a {| style="margin:auto" |+<nowiki>style="caption-side:bottom; text-align:left; font-size:95%; line-height:1.5"</nowiki>| Хроматска а-мол скала на нїжей |<score>\new Staff \with {\remove "Time_signature_engraver"} {\time 13/4 a'' gis'' g''! fis'' f''! e'' dis'' d''! cis'' c''! b' bes' a' }</score> |} [[File:Keyboard with circle of major scales, bw.svg|center|thumb|790x790px|12. дурски скали у кругу 7. октавох]] == Литература == * [https://pojmovnik.sdmt.rs/hromatska-lestvica/ Hromatska lestvica.] Pojmovnik muzičke teorije, Srpsko društvo za muzičku teoriju * Способін І.В. Елементарна теорія музики. Переклад Є. Дроб'язка — Київ: Мистецтво. — 1952. — 204 бок. * Hewitt, Michael. 27 January 2013. Musical Scales of the World. The Note Tree. ISBN 978-0957547001 == Вонкашнї вязи == * Юрій Юцевич. Музика: словник-довідник. — Тернопіль, 2003. — 404 с. — ISBN 966-7924-10-6. (html-пошук по словнику, djvu) * Холопов Ю.Н. Хроматическая гамма // Музыкальный энциклопедический словарь. — М. : «Советская энциклопедия», 1990., б.607. {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Теория музики]] <references /> [[Катеґория:Скали]] i56oadhlk9eyu48uvsrtgijd0ulabro Сунякалов 0 2583 18637 18374 2026-05-20T07:41:01Z Olirk55 19 Катеґория, викивязи 18637 wikitext text/x-wiki '''Сунякалов''' (серб. ''комарник''; од мадь. ''sunyoghalo'' дословно: „галов, мрежа о суньоґох”) – [[посцель]] оградзена, защицена од суньоґох з плахитку и под.: ''Тото платно'' (на сунякалове), ''хторе ше тиж волало сунякалов, ткало ше зоз предзи на ридко же би воздух могол преходзиц, алє и же би суньоґи нє вошли до сунякалова. Под сунякаловом ше, влєце у вельких горучавох, спало под отвореним конком.'' Сунякалов ше хасновало през лєтушнї час кед було горуцо. Сунякалов- посцель направена так же ше на корунки поприбивало дещички на горе. Горе ше их скапчало тиж з дещичками. На тоти дещички ше преруцело своєй роботи платно. Тото платно, хторе ше тиж волало сунякалов, ткало ше зоз предзи на ридко же би [[воздух]] могол преходзиц, алє и же би суньоґи нє вошли до сунякалова. Под сунякаловом ше, влєце у вельких горучавох, спало под отвореним конком. Без огляду на горучави, людзе ше и влєце найчастейше закривали през ноц зоз [[Пирнаґи|перину]] та тиж и у суняколову. Перина була велькосци як и посцель, алє у перини було менєй напущаного [[Пирє|пиря]] до турбука (напр. 3-4 кили) же би перина була ценша и лєгчейша и же би под ню нє було влєце барз горуцо спац. У [[Народ|народзе]] постої и нєшка виреченє: • Пошол до [[Пирнаґи|пирнаґох]]- значи же пошол спац. == Ґалерия == <gallery> Файл:Mosquitonet149.jpg|Сунякалов над посцелю. </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II'', О – Я, Нови Сад 2017, б. 551. * Олена Папуґа, ''Руске обисце'', Нови Сад, 2012 рок, бок 37. == Вонкашня вяза == https://sr.wiktionary.org/sr-<nowiki/>ec/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0% BA [[Катеґория:Обисце]] [[Катеґория:Ствари у Руским обисцу]] 36c4azo3a2e6qjuvfsqiie0iud15ggq 18638 18637 2026-05-20T07:47:31Z Olirk55 19 Викивязи 18638 wikitext text/x-wiki '''Сунякалов''' (серб. ''комарник''; од мадь. ''sunyoghalo'' дословно: „галов, мрежа о суньоґох”) – [[посцель]] оградзена, защицена од суньоґох з плахитку и под.: ''Тото платно'' (на сунякалове), ''хторе ше тиж волало сунякалов, ткало ше зоз предзи на ридко же би воздух могол преходзиц, алє и же би суньоґи нє вошли до сунякалова. Под сунякаловом ше, влєце у вельких горучавох, спало под отвореним конком.'' Сунякалов ше хасновало през лєтушнї час кед було горуцо. Сунякалов- посцель направена так же ше на корунки поприбивало дещички на горе. Горе ше их скапчало тиж з дещичками. На тоти дещички ше преруцело своєй роботи платно. Тото платно, хторе ше тиж волало сунякалов, ткало ше зоз предзи на ридко же би [[воздух]] могол преходзиц, алє и же би суньоґи нє вошли до сунякалова. Под сунякаловом ше, влєце у вельких горучавох, спало под отвореним конком. Без огляду на горучави, людзе ше и влєце найчастейше закривали през ноц зоз [[Пирнаґи|перину]] та тиж и у суняколову. Перина була велькосци як и посцель, алє у перини було менєй напущаного [[Пирє|пиря]] до турбука (напр. 3-4 кили) же би перина була ценша и лєгчейша и же би под ню нє було влєце барз горуцо спац. У [[Народ|народзе]] постої и нєшка виреченє: • Пошол до [[Пирнаґи|пирнаґох]]- значи же пошол спац. == Ґалерия == <gallery> Файл:Mosquitonet149.jpg|Сунякалов над посцелю. </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II'', О – Я, Нови Сад 2017, б. 551. * Олена Папуґа, ''Руске обисце'', Нови Сад, 2012 рок, бок 37. [[Катеґория:Обисце]] [[Катеґория:Ствари у Руским обисцу]] mv1cd4lzh0cmhjtwx6wo1h85dzzgzgx Катеґория:2. марец 14 2760 18643 16492 2026-05-20T10:20:01Z Sveletanka 20 18643 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:2. април 14 2864 18640 17170 2026-05-20T10:18:22Z Sveletanka 20 катеґория 18640 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Авґуст]] tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy Розгварка о шаблону:Wikidata image 11 3082 18626 2026-05-19T13:59:05Z MediaWiki message delivery 85 /* Edit request: Update Template:Wikidata_image to close null operation loop */ нова тема 18626 wikitext text/x-wiki == Edit request: Update Template:Wikidata_image to close null operation loop == ''(Apologies for posting in English)'' Hello everyone, This is a notice regarding the Template:Wikidata_image that is used in many pages. The template contains many operations that have no output; despite having no result, the operation is still processed. As this Template is used on millions of pages across the Wikimedia Projects, this creates a significant but unnecessary additional load on Wikimedia servers: we would like to reduce this. '''// The change //''' Currently, the template performs a series of functions, some of which have no output (known as a null operation loop). These functions can be removed without changing or harming the template’s functionality. '''// What you need to do //''' Please update the local template code of Template:Wikidata_image with this version we have created, available here: [[m:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Template_Optimisation#Suggested_Change|Suggested edit for Template:Wikidata_image]], and it is also pasted below, for your convenience: <syntaxhighlight lang=lua> {{ #if:{{NAMESPACE}}|| {{ #if:{{{1|}}} | | {{ #if:{{{2|}}} | | {{ #if:{{#property:P18}} | [[Category:No local image but image on Wikidata]] | }} }} }} }}<noinclude> {{doc}} </noinclude> </syntaxhighlight> '''Note:''' The '''<nowiki>[[Category:No local image but image on Wikidata]]</nowiki>''' name is often locally translated, please check what is in the previous version and replace if needed. Let me know if you have any questions about this change or need assistance to make the edit. Thank you for your help! Sent by [[m:Danny_Benjafield_(WMDE)|User:Danny Benjafield (WMDE)]] using the [[Хаснователь:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MediaWiki message delivery|розгварка]]) 15:59, 19. май 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Danny_Benjafield_(WMDE)/MassMessage_test_list&oldid=30565170 --> bfvjz3mdbqpnen3m7qpsu63a34k960z Катеґория:Стародавни мерни єдинки 14 3083 18632 2026-05-19T20:52:40Z Olirk55 19 Катеґория 18632 wikitext text/x-wiki Ват (мера за длужину) d7fzr59tt82yrx4cjoulmck4pfdqbsp Музичне школство у Сербиї 0 3084 18635 2026-05-20T06:25:15Z Olirk55 19 Нова страница: Музичне школство (анґл. music еducation)[1] у Србиї представя пресек стану дїлованя шицких музично-образовних установох специялизованих же би препознали и пририхтовали надарени дзеци (и младих) за здобуванє знаня, поняцох и схопносцох зоз обласци музики, зоз сист… 18635 wikitext text/x-wiki Музичне школство (анґл. music еducation)[1] у Србиї представя пресек стану дїлованя шицких музично-образовних установох специялизованих же би препознали и пририхтовали надарени дзеци (и младих) за здобуванє знаня, поняцох и схопносцох зоз обласци музики, зоз систематичну и континуовану наставу (обуку) з боку фахового наставного кадру, а таке им образованє оможлївює дальше музичне школованє и напредованє, кед же то жадаю Уровнї музично-образовних установох Музичне школство у Србији (подобни стан и у жемох бувшей Югославиї) ма штири основни уровнї музично-образовних установох и то: 1. Пририхтуюца музична школа • Музична заградка (серб. Музички вртић) • Припририхтуюце оддзелєнє 2. Основна музична школа 3. Штредня музична школа 4. Музични факултет, академия або универзитет За упис школярох до гоч хторого спомнутого уровня предходзи преверйованє музичних схопносцох - приємни испит (аудиция). Файти образовних установох Музично-образовни установи можу буц: • Державни або приватни • самостойни або при даякей другей образовней установи або институциї • за шлєпи и слабовидни дзеци • за дзеци зоз потребами у розвою ОПАТРИЦ ище: Основна музична школа Академия уметносцох Универзитету у Новим Садзе Референце 1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина Вонкашнї вязи 2. Музичке и балетске школе Србије Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (8. април 2017) 3. Музичке школе Србије Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. јун 2012) bphwp9wt09qdfwrzz501ls2whiiz9ev 18636 18635 2026-05-20T06:55:41Z Olirk55 19 Форматированє бока 18636 wikitext text/x-wiki '''Музичне школство''' (анґл. ''music еducation'') <ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић], [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B#%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5 Вишејезични речник музичких термина] [https://searchworks.stanford.edu/view/1255802 Речник музичких термина]</ref> у [[Сербия|Сeрбиї]] представя пресек стану дїлованя шицких музично-образовних установох специялизованих же би препознали и пририхтовали надарени дзеци (и младих) за здобуванє знаня, поняцох и схопносцох зоз обласци [[Подзелєнє музики|музики]], зоз систематичну и континуовану наставу (обуку) з боку фахового наставного кадру, а таке им образованє оможлївює дальше музичне школованє и напредованє, кед же то жадаю == Уровнї музично-образовних установох == Музичне школство у Србији (подобни стан и у жемох бувшей Югославиї) ма штири основни уровнї музично-образовних установох и то: :'''1.''' Пририхтуюца музична школа ::• Музична заградка (серб. Музички вртић) ::• Припририхтуюце оддзелєнє :'''2.''' [[Основна музична школа]] :'''3.''' Штредня музична школа :'''4.''' Музични факултет, академия або универзитет За упис школярох до гоч хторого спомнутого уровня предходзи преверйованє музичних схопносцох - приємни испит (аудиция). == Файти образовних установох == Музично-образовни установи можу буц: ::• Державни або приватни ::• самостойни або при даякей другей образовней установи або институциї ::• за шлєпи и слабовидни дзеци ::• за дзеци зоз потребами у розвою '''Опатриц ище:''' [[Основна музична школа]] [[Академия уметносцох Универзитету у Новим Садзе]] == Вонкашнї вязи == * https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Музичке и балетске школе Србије https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Архивирано на веб-сајту https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine (8. април 2017) * https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Музичке школе Србије https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Архивирано на веб-сајту https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine (23. јун 2012) == Референци == [[Катеґория:Музичне образованє]] a3nt5cbwmynlns8wfpiqlkean4hyy5t 18649 18636 2026-05-20T10:54:27Z Olirk55 19 Корекциї 18649 wikitext text/x-wiki '''Музичне школство''' (анґл. ''music еducation'') <ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић], [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B#%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5 Вишејезични речник музичких термина] [https://searchworks.stanford.edu/view/1255802 Речник музичких термина]</ref> у [[Сербия|Сeрбиї]] представя пресек стану дїлованя шицких музично-образовних установох специялизованих же би препознали и пририхтовали надарени дзеци (и младих) за здобуванє знаня, поняцох и схопносцох зоз обласци [[Подзелєнє музики|музики]], зоз систематичну и континуовану наставу (обуку) з боку фахового наставного кадра, а таке им образованє оможлївює дальше музичне школованє и напредованє, кед же то жадаю. == Уровнї музично-образовних установох == Музичне школство у Сербији (подобни стан и у жемох бувшей Югославиї) ма штири основни уровнї музично-образовних установох и то: :'''1.''' Пририхтуюца музична школа ::• Музична заградка (овода) ::• Пририхтуюце оддзелєнє :'''2.''' [[Основна музична школа]] :'''3.''' Штредня музична школа :'''4.''' Музични факултет, академия або универзитет За упис школярох до гоч хторого спомнутого уровня предходзи преверйованє музичних схопносцох - приємни испит (аудиция). == Файти образовних установох == Музично-образовни установи можу буц: ::• Державни або приватни ::• самостойни або при даякей другей образовней установи або институциї ::• за шлєпи и слабовидни дзеци ::• за дзеци зоз потребами у розвою '''Опатриц ище:''' [[Основна музична школа]] [[Академия уметносцох Универзитету у Новим Садзе]] == Вонкашнї вязи == * https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Музичке и балетске школе Србије https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Архивирано на веб-сајту https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine (8. април 2017) * https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Музичке школе Србије https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Архивирано на веб-сајту https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine (23. јун 2012) == Референци == [[Катеґория:Музичне образованє]] gifipxsm6pxts525ppultnoe6f8chkg Катеґория:2015 14 3085 18662 2026-05-20T11:56:14Z Sveletanka 20 катеґория 18662 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Роки]] 1qgt65acqrr2g4exca53emortod8cz3 Катеґория:2024 14 3086 18663 2026-05-20T11:56:50Z Sveletanka 20 катеґория 18663 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Роки]] 1qgt65acqrr2g4exca53emortod8cz3 Катеґория:2025 14 3087 18664 2026-05-20T11:57:19Z Sveletanka 20 катеґория 18664 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Роки]] 1qgt65acqrr2g4exca53emortod8cz3