Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.3 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Дюра Варґа 0 137 18888 17487 2026-05-21T10:44:48Z Olirk55 19 Oзначени вецей викивязи 18888 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Дюра Варґа |- | colspan="2" | [[Файл:Djura Varga 1925-2003.jpg|alt=Дюра Варґа|center|thumb|297x297px|Дюра Варґа (1987. року)]] |- |'''Народзени |25. мая 1925. |- |'''Умар |25. октобра 2003. (78) |- |'''Державянство |югославянске, сербске |- |'''Язик творох |руски, сербски |- |'''Школа |Учительска школа Сомбор, Нови Сад |- |'''Период твореня |1947—1987. |- |'''Жанри |просвита, новинарство, политика, култура |- |'''Поховани |на Новим теметове у Новим Садзе |- |'''Припознаня |вецей одликованя; ''Искри култури'' КПЗ Войводини, ''Вукова награда'' КПЗ Сербиї |} '''Дюра Варґа''' (*25. май 1925. - †25. октобер 2003.), учитель, новинар, дружтвено-политични и всестрани дїяч у култури и просвити. == Биоґрафия == Дюра Варґа ше народзел 25. мая 1925. року у [[Дюрдьов]]е. Родичи [[оцец]] Михал и [[мац]] Ксения родз. Олеяр. Дюра мал брата Янка и шестру Марию. У родним валалє Дюра Варґа закончел основну школу, а нїзшу ґимназию у Новим Садзе (1937-1940). Першу класу учительскей школи закончел у Сомборе 1941. року, други три класи у Новим Садзе, алє пре одход до НОВ нє дипломовал. Дипломски испит положел аж после демобилизованя 1947. року у Вершцу. Такой истого року є поставени за учителя и управителя школи у Дюрдьове, алє уж у октобрe истого року бул премесцени до [[Руски Керестур|Руского Керестура]] на длужносц наставнїка у нїзшей Ґимназиї, а у исти час волонтерски окончовал длужносц главного и одвичательного редактора новинох ''Руске слово'' по 1948. рок. Од 1948. року професийно бул на функциї секретара [[Руска матка|Рускей матки]], а по єй "прерастаню" до Секциї за Руснацох Союзу културно-просвитних дружтвох Войводини, остал на функциї єй секретара аж по 1955. рок. Дюра Варґа ше 1954. року винчал зоз Еуфемию родз. Няради, учительку. У малженстве мали сина Дюру и дзивку Ясну. У периодзе 1955-1965 Дюра Варґа бул директор Новинско-видавательного подприємства ''Руске слово'', а у периодзе 1955-1963 бул и главни и одвичательни редактор новинох ''Руске слово'' и других виданьох. Од 1965. по 1979. рок робел як редактор Рускей редакциї у [[Завод за видаванє учебнїкох, Нови Сад|Покраїнским заводзе за видаванє учебнїкох у Новим Садзе]]. Од 1979. по 1987. рок бул на длужносци секретара Културно-просвитней заєднїци Нового Саду. Зоз тей длужносци 1987. року пошол до заслуженей пензиї. == Значна улога у културно-образовним живоце == За живота Дюра Варґа охабел глїбоки шлїди у нашим културно-образовним живоце. Як учитель почал робиц у Дюрдьове, алє є пошвидко розпоредзени за наставнїка до керестурскей ґимназиї (1947), же би такой бул вибрани и за секретара тедишнєй Рускей матки, котра тиж мала шедзиско у Руским Керестуре. У исти час вон и главни и одвичательни редактор новинох ''Руске слово'' (1947-1948) и редактор дзецинского часопису ''Пионирска заградка'', а бул и редактор даскелїх календарох и других публикацийох на руским язику тедишнього часу. Од 1952. року вон постал перши рердактор новооснованого часопису ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]]'', а у периодзе 1955–1965 бул меновани за директора НВП ''Руске слово'' и у исти час и главного и одвичательного редактора новинох з истим меном. Од 1965. року Дюра Варґа прешол до новооснованого Покраїнского заводу за видаванє учебнїкох у Новим Садзе за редактора учебнїкох на руским язику, а єден час и за помоцнїка директора того заводу. Ту вон основал солидну мрежу руских фаховцох з обласци образованя – прекладательох, лектороx и рецензентох и удало му ше за кратки час комплетовац шицки учебнїки за основни школи з руским наставним язиком. А кед обновена и ґимназия на руским наставним язику Варґа и за ню за кратки час обезпечел одвитуюци учебнїки. Єден час Дюра Варґа бул и посланїк у Скупштини АПВ и член Совиту САП Войводини. Та, заш лєм, найглїбши шлїди охабел у обласци култури. Док бул у Керестуре вон бул и предсидатель тедишнього Културно-просвитного дружтва ''Ґабор Костельник'' у валалє, бул ґлумец у Дядьовим керестурским Аматерским театре, шпивач руских шпиванкох "на живо" у Радио Новим Садзе и мобилизатор на културним планє по шицких наших местох, автор даскелїх учебнїкох и автор значних написох у ''Шветлосци'', котра виходзела по 1954. рок. По преселєню до Нового Саду активно ше уключел до роботи у тедишнїм Културно-просвитним дружтве ''Максим Горки'' и през вецей роки бул його предсидатель. У чаше його руководзеня Дружтво посцигло найвисши уметнїцки досяги у своєй историї. Як доказ тому, окрем других, тиж значних, служи и додзелєна Дружтву Октоберска награда Нового Саду за успихи у културно-уметнїцкей дїялносци. У 1977. року Дюра Варґа вибрани на професийну функцию секретара Културно-просвитней заєднїци Нового Саду. Ту остал аж до 1987. року, кед пошол до заслуженей пензиї. [[Файл:SkupstinaDruztva81b.jpg|alt=Скупштина Дружтва за руски язик, литературу и културу 1981. року|thumb|396x396px|Скупштина Дружтва за руски язик, литературу и културу 1981. року. з лїва: Гавриїл Колєсар, предсидатель, Дюра Варґа, [[Василь Мудри]], Микола Каменїцки, Мария Латяк и секретар [[Янко Рац]] ]] == Єден зоз сновательох Дружтва за руски язик и литературу == Барз значне доприношенє Дюра Варґа дал и дїялносци [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик и литературу]] (познєйше Дружтва за руски язик, литературу и културу) од самого початку його иснованя, а особлїво од часу кед постал його треци по шоре предсидатель (1974-1981) року. У його мандатним периодзе приходзи до значного звекшаня числа членох (зоз 60 после снованя, на 400), сновало ше секциї Дружтва по шицких наших местох и робело ше на анґажованю фаховцох за пририхтованє наукових проєктох и водзенє семинарох за сотруднїкох на реализациї наукових проєктох. Дюра Варґа бул єден зоз сновательох и перши редактор часописа Дружтва ''Творчосц'' (1975). Часопис Творчосц виходзел по 1987. рок а од 1988. року виходзи як ''Studia Ruthenica''. Значна робота и доприношенє Дюри Варґи були на видаваню Правопису руского язика (1971) и Терминолоґийного словнїка (1972) [[Микола М. Кочиш|Миколи М. Кочиша]], як и робота на Лексиколоґийней картотеки руского язика хтора, у сотруднїцтве зоз познатим линґвистом др Митром Пешиканом зоз Беоґраду, познєйше резултовала з видаваньом двотомного Сербско-руского словнїка (1995, 1997). Дюра Варґа автор прейґ 20 есейох и других написох з обласци руского язика и литератури. Вон пририхтал за видаванє Позберану прозу Миколи М. Кочиша (1978), кнїжку о [[Яким Яша Баков|Яшови Баковови]] (1983) и други виданя. Призберовал градзу и писал о руских просвитних преднякох як цо то [[Петро Кузмяк]], [[Михайло Врабель]], Ладислав Каменца, [[Михаил А. Поливка]] и [[Михаил Лїкар]], о подобовому уметнїкови [[Еуґен Кочиш|Йовґенови Кочишови]], о новинарови дописовательови Янкови Скубанови и других. Дюра Варґа достал вецей одликованя и велї награди и припознаня з обласци култури медзи хторима Искри култури КПЗ Войводини и Вукова награда КПЗ Сербиї.[[Файл:Aktivisti u sportu R Kerestura 1943.jpg|alt=Активисти у спорту Руского Керестура 1943/44. року|thumb|389x389px|Активисти у спорту Руского Керестура 1943/44. року: стоя, з лїва, Дюра Варґа, [[Єфрем Колєсар]], [[Евґений Джуня]], Яким Олеяр, Юрай (Дюра) Сеґеди. Шедза, з лїва, [[Йовґен Медєши|Евґений Медєши]], Яким Сабадош, [[Ириней Тимко]], Цап, [[Йовґен Планчак]].]]Як пензионер Дюра Варґа жил у Новим Садзе. Упокоєл ше 25. октобра 2003. року, а поховани є у Новим Садзе на Новим [[Теметов|теметове]]. == Литература == * [[Штефан Гудак]]: Дюра Варґа - як орґанизатор, аниматор и автор твореня учебнїкох на руским язику, ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 7, 1999-2000, б. 109 * Ирина Папуґа: Дюра Варґа – перши редактор першого гласнїка Дружтва за руски язик и литературу, ''Творчосц ч. 11, 2006,'' б. 130-134. * Дюра Латяк: Дюра Варґа (1925-2003), ''Шветлосц, часопис за литературу, културу и уметносц,'' НВУ ''Руске слово, ч. 4/2003,'' б. 521-522. * Varga, Diura. P. R. Magocsi  and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 525. == Вонкашнї вязи == * Ирина Папуґа,[http://druztvo.org/ruski/o_druztve/varga/index.htm ДЮРА ВАРҐA – ПEРШИ РЕДAКTOР ПEРШОГО ГЛАСНЇКA ДРУЖТВА ЗA РУСКИ ЯЗИК И ЛИТЕРАТУРУ "TВОРЧОСЦ"], вебсайт Дружтва за руски язик, литературу и културу, druztvo.org * Любомир Медєши, [https://www.ruskeslovo.com/%d1%88%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%bb%d0%be%d1%81%d1%86/%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d0%b2%d0%b0/ "Дюра Варґа"], Руководзаци Рускословци: Здогадованє и власна обсервация 1960-1992, Шветлосц, часопис за науку, литературу, културу и уметносц, НВУ Руске слово, Нови Сад, 2025, ISSN 0488-7557, чис. 1, б. 72. {{DEFAULTSORT:Варґа, Дюра}} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Дюрдьовчанє]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Редакторе]] [[Катеґория:Публицисти]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Дїяче у просвити]] [[Катеґория:Главни и одвичательни редакторе]] [[Катеґория:25. май]] [[Катеґория:Умарли 2003]] [[Катеґория:25. октобер]] [[Катеґория:Народзени 1925]] lvna8vfmfs97cd0sudfr583kqnjuz6o Любомир Микита 0 248 18804 17909 2026-05-21T09:34:28Z Olirk55 19 Означни викивязи 18804 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Любомир Микита</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Ljubomir Mikita Cedo.jpg|alt=Любомир Микита Чедо|center|мини|300x300п|Микита (1987. року)]] |- |'''Народзени''' |15. априла 1925. |- |'''Умар''' |7. октобра 2008. (83) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски, сербски |- |'''Школа''' |основна школа |- |'''Период твореня''' |1941—2001 |- |'''Жанри''' |оркестерска музика, тамбуров оркестер |- |'''Поховани''' |на теметове у Руским Керестуре |- |'''Припознаня''' |два воєни одликованя Награда ''Зарї култури'' КПЗ општини Кула |} '''Любомир Микита''' (*[[15. април]] 1925—†7. октобер, 2008), познати народни [[музичар|музичар,]]<nowiki/>тамбураш, член дакедишнього [[Оркестер|оркестра]] ''Кирданци'' и вецей оркестрох [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. == Биоґрафия == Любомир Микита ше народзел [[15. април|15. априла]] 1925. року у Руским Керестуре. [[Оцец]] Яким и [[мац]] Ирина родз. Бесерминї. Мал вон ище брата Якима и шестру Меланку котра мала умарла. Основну школу Любомир закончел у родним валалє. [[Подзелєнє музики|Музику]] полюбел од дзецинства а уж 1941. року, як 16-рочни леґинь, вон почал учиц грац на [[Тамбура|тамбури ]]<nowiki/>у валалским тамбуровим [[Оркестер|оркестру]] зоз хторим руководзел його оцец Яким. По войни грал у валалских тамбурових оркестрох на танцох младежи. Полюбел грац на тамбури-контри и предлужел цалого живота на нєй грац.У музичним живоце Руского Керестура Любомир Микита Чедо активно грал полни 60 роки. Любомир Микита ше винчал зоз Амалу родз. Кишрацик. У малженстве мали двох синох, Янка и Владу. После формованя керестурского [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] 1962. року Любомир Микита постал и член його народного и тамубрашского оркестра, алє у цеку своєй музичней кариєри Микита грал и у оркестру тедишнього КУД ''Максим Горки'' у Новим Садзе и у [[Вербас|Вербаским]] Доме култури. Зоз ансамблом Дома култури з Руского Керестура госцовал ширцом дакедишнєй Югославиї и у иножемстве, у ЧССР и СССР, а окреме му остало у паметаню госцованє на Медзинародним фестивалу фолклора у варошу Желєна Гора у НР Польскей на хторим участвовали 12 ансамбли зоз жемох Европи и Азиї дзе вон, у закончуюцим концерту и у финалней точки вечара, зоз своїм шпиваньом и граньом предводзел шицки [[Ансамбл|ансамбли]]. Велїм остал у паметаню як длугорочни член познатого керестурского оркестра ''Кирданци''. Як член вецей оркестрох Любомир Микита участвовал на знїманю вецей дзешаткох тонских знїмкох рускей музики за музични архив Радио Нового Саду. Любомир Микита у своєй музичней кариєри грал и здобувал музичне искуство и образованє под руководством [[Дириґент|дириґентох]] и музичних фаховцох яки були [[Ириней Тимко]], [[Иван Чукляш]], Яков Чизмар, [[Витомир Бодянєц]] и Михайло Бодянец та [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлиян Рамач]]. Як учашнїк НОВ, Любомир Микита достал и два воєни одликованя, а за свою вельорочну активносц у култури 1991. року є наградзени зоз Награду ''Зарї култури'' Културно-просвитней заєднїци општини [[Кула|Кула.]] Любомир Микита Чедо умар 7. октобра 2008. року у Руским Керестуре. Поховани є 8. октобра на керестурским [[Теметов|теметове]]. == Ґалерия == <gallery> Nastup Doma kulturi na TV 2.jpg|alt=Любомир Микита кучи други з лїва|Ансамбл Дома култури Руски Керестур, Любомир Микита кучи други з лїва </gallery> == Литература == * Любомир Микита Чедо (1925-2008), ''Руске слово, ч. 42 (3287), 17. октобер 2008.'' бок 4. {{DEFAULTSORT: Микита , Любомир }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Музичаре]] [[Катеґория:Народзени 1925]] [[Катеґория:15. април]] [[Катеґория:7. октобер]] [[Катеґория:Умарли 2008]] [[Катеґория:Тамбураше]] a5udecp3tg0cw7wscoh09i6uztnwocq Микола Корпаш 0 277 18859 15925 2026-05-21T10:20:45Z Olirk55 19 Oзначени викивязи 18859 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Микола Корпаш</big> |- | colspan="2" | [[Файл:Mikola za mikrofonom.jpg|alt=Микола Корпаш за микрофоном у ТВ студию|center|мини|293x293п|Микола Корпаш за микрофоном у ТВ студию (2010. року)]] |- |'''Народзени''' |24. юния 1940. |- |'''Умар''' |6. април 2011. (71 рок) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски, українски |- |'''Школа''' |ґимназия |- |'''Универзитет''' |Машински факултет у Новим Садзе |- |'''Период твореня''' |1964—2000. |- |'''Жанри''' |спикер, шпивач, новинар |- |'''Поховани''' |Нови теметов у Новим Садзе |} '''Микола Корпаш''' (24. юний 1940—† [[6. април]] 2011,) бул, у периодзе од 1964. по 1978. рок, найпопуларнєйши [[шпивач]] руских шпиванкох на просторох бувшей Югославиї. Цо вецей, вон бул перши шпивач за хторого мож повесц же бул гитмейкер понеже даєдни шпиванки хтори одшпивал були правдиви музични гити у тедишнїм чаше. Мал серию шпиванкох знятих за Радио Нови Сад хтори були, єдна за другу, барз популарни медзи слухачами. == Биоґрафия == [[Файл:Mikola jak maturant.jpg|alt=Микола Корпаш як матурант|мини|243x243п|Микола Корпаш як матурант]] Микола Корпаш ше народзел 24. юния 1940. року у [[Кула|Кули]], у фамелиї Янка (1914 - 1982) и Даници (родз. Ачански 1914 - 1999) Корпашових Дюренцових. Микола мал и пар роки младшу шестру Миряну. Основну школу Микола закончел у Кули (1947 - 1954), а ґимназию у [[Вербас|Вербаше]] и Новим Садзе (1955 - 1959). Кед мал 17 роки Микола ше, з родичами и шестру Миряну, преселєл до Нового Саду. Ту закончел ґимназию и концом 1959. року почал студиї на Машинским факултету. Дипломовал 1964. року Микола ше 1969. року оженєл зоз Амалку Салакову зоз [[Дюрдьов]]а. У малженстве мали двох синох Александра (1970) и Иґора (1977). == Роботна кариєра == Микола Корпаш ище як студент робел у компаниї ''Електрострой'' (1964 – 1965) потим бул концом 1966. року на дочасовей роботи у Заходней Нємецкей. Врацел ше и пошол на одслуженє воєного року. У априлу 1968. року почал робиц як спикер у ''Рускей редакциї'' Радио Нового Саду. 1970. року ознова одходзи на роботу до Заходней Нємецкей дзе остал по 1974. рок. Потим ше врацел до Нового Саду и предлужел робиц як [[Новина|новинар]] и спикер у Радио Новим Садзе аж по одход до пензиї 2000. року. == Музична кариєра == Як шпивач - аматер почал шпивац у КУД ''Соня Маринкович'' у Новим Садзе. На початку 60-их музични фаховец [[Сава Вукосавлєв]] формовал студентски хлопски октет до хторого вошол и Микола Корпаш. Тота ґрупа шпивачох нєодлуга постала секция КУД ''Соня Маринкович''. Року 1964. Микола Корпаш прешол до КУД ''Максим Горки'' дзе бул член [[Хор|хору]] и соло шпивач. Ту почал, з фахову помоцу познатого [[Дириґент|дириґента]] [[Ириней Тимко|Иринея Тимка]], пририхтовац репертоар и знїмац соло шпиванки за потреби музичней програми на [[Руски язик|руским язику]] Радио Нового Саду. Його красни глас, баршоньови [[баритон]], як и емотивни способ [[Интерпретация|интерпретациї]] остали його защитни знак. По тим го знаю числени любителє нашей писнї, по тим го буду знац и наступни ґенерациї. [[Файл:Dvojo holubki.jpg|alt=Микола и Амалка Корпаш у КУД ''Максим Горки''|мини|395x395п|Микола и Амалка Корпаш у КУД ''Максим Горки'' у Новим Садзе]] Бул то период кед Микола Корпаш интензивно наступал як шпивач у шицких местох дзе жию [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] алє и на рижних манифестацийох по варошох тедишнєй Югославиї (Беоґрад, Заґреб, Скопє, Вуковар и други) и у иножемстве у Чехословацкей и Греческей (на концертох у Атини на Гелиополису [[Сава Вукосавлєв]] и [[Яника Балаж]] маестрално преробели руску народну шпиванку ''Чийо же то волки'' на способ сиртаки, и Микола Корпаш на каждим концерту даровани з велькима овациями греческей публики). Микола Корпаш интензивно знїмал шпиванки за Радио Нови Сад. У архиви Радио Нового Саду єст 39 квалитетни студийски знїмки хтори емитовани на Радио Новим Садзе алє тиж так и на локалних радио станїцох, та на Радио Заґребу, Радио Беоґраду, на Радио [[Прешов]]е у ЧССР. У студию Микола Корпаш найчастейше знїмал зоз трома файтами оркестрох: зоз смиковим оркестром чий дириґент бул Ярослав Войчеховски, з [[Тамбура|тамбуровим]] [[Оркестер|оркестром]] РНС дзе бул дириґент Сава Вукосавлєв и зоз забавним оркестром зоз хторим руководзел [[Иван Чукляш|Ивица Чукляш]]. Микола Корпаш од 1968. року робел професионално як спикер у Рускей редакциї Радио Нового Саду а як шпивач - аматер и член КУД ''Максим Горки'' у Новим Садзе знїмал шпиванки за фонд матичного радия. Медзитим, вон бул третировани як службенїк хтори роби у РНС и хтори обовязни шпивац дзе ґод лєм дахто од йому предпоставених надума. Прето пришло до одредзених нєпорозуменьох хтори му очежовали и роботу и шпивацку кариєру. Прето Микола Корпаш ришел концом 1975. року положиц точку на свою музичну кариєру. До студия РНС вошол ище лєм раз о пар роки же би знял красну рускиу народну шпиванку ''Чийо то дзивчатко'' а потим його розкошни глас[[баритон]], хтори могол ище роками збогацовац руску и [[Войводина|войводянску]] музичну скарбнїцу, цалком уцихнул. Шпиванки Миколи Корпаша хтори ше чуваю у архиви Радио Нового Саду ше и [[дзень]]-нєшка емитую у програмох Радио Нового Саду як и у програмох других радио станїцох на подручох дакедишнєй Югославиї дзе жию Руснаци. Микола Корпаш умар 6. априла 2011. року у Новим Садзе. Поховани є на Новим [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе. == Дискоґрафия == Микола Корпаш знял за Радио Нови Сад 39 архивски знїмки - 27 руски шпиванки и 12 українски. Потераз, на интернету найдзени тоти: {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |Руски шпиванки |- |[https://www.youtube.com/watch?v=48Omt8VMm3E Америцки мен] | |[https://www.youtube.com/watch?v=kO_X-jX7Gr8 Кед я умрем] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=R4eFu2pEXsc Блукал я уж велї роки] | |[https://www.youtube.com/watch?v=WgdfdnGOl0o Младосц моя] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=iEzQ1q_9bxI В ширим полю] | |[https://www.youtube.com/watch?v=lldpJ3VGp3Y Одхиль-лє, мила, облачок] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=qxBBI0LzfCA Вечар майови] | |[https://www.youtube.com/watch?v=bPiPU-LfLYo Орал мили орал] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=DjpLj3r3ENM&t=169s Вилєцела куковичка] | |[https://www.youtube.com/watch?v=pPTmMgzaM9I Прецо ши ми вербо мила] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=sYlZVib9u2s Дзе же тота проста дражка] | |[https://www.youtube.com/watch?v=3Pfgdri_gD0 При мурику явор] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=xT1SRrII4pU Думки, мойо думки] | |[https://www.youtube.com/watch?v=07B5ayJVutQ Ружи, червени ружи] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=4R5YVet40DU Ей, бул то кедиш красни час] | |[https://www.youtube.com/watch?v=mn78zEOPoMs&t=16s Чарни очка поце спац] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=tFKrQZ4pnEc Загучали гори] | |[https://www.youtube.com/watch?v=bu8ZJFLsiWE Чийо то дзивчатко] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=THV6JMOvlCE Качмар, дай нам вино] | |[https://www.youtube.com/watch?v=YWeJ_xaWJFU Шпиваночки мойо] |- ! colspan="3" |Українски шпиванки |- |[https://www.youtube.com/watch?v=GhvMFwA7X1c Люблю тебе] | |[https://www.youtube.com/watch?v=6aDgBGWrWiA У горах Карпатах] |- |[https://www.youtube.com/watch?v=NPCFIHy1iOs Маричка] | | |} == Ґалерия == <gallery> Mikola u KUD Sonja Marinkovič.jpg|Микола у КУД ''Соня Маринкович,'' Нови Сад Hor M Gorki 1965.jpg|Хор КУД ''Максим Горки'' 1965. року MejaVladkoMikola 1.jpg|Мелания Колбас, Владимир Гаргаї и Микола Корпаш Mikola 6.jpg|Микола Корпаш за микрофоном у Радио Новим Садзе RedakcijaRNS1974 a.jpg|Члени Рускей редакциї Радио Нового Саду 1974. року. Микола Корпаш стої у горнїм шоре, треци з лїва. Radijska redakcija 2.jpg|Ґрупа членох Рускей редакциї РНС, Микола Корпаш други з лїва. Dusica i Miroslav Korpas.jpg|Микола и Амалка на свадзби Душици и Мирослава Корпаша </gallery> == Вонкашнї вязи == * ''Руснаци у швеце, рок IX, чис. 2, 2010,'' [https://issuu.com/novinki/docs/naslovni24 Микола Корпаш, шпивач зоз баршоньовим гласом (1), боки 4-8] * ''Руснаци у швеце, рок IX, чис. 3, 2010,'' [https://issuu.com/novinki/docs/rusnaciusvececis25 Микола Корпаш, шпивач зоз баршоньовим гласом (2), боки 3-8] * ''Руснаци у швеце, рок X, чис. 1, 2011,'' [https://issuu.com/novinki/docs/naslovni26 Микола Корпаш, шпивач зоз баршоньовим гласом (3), боки 11-16] * ''Руснаци у швеце, рок X, чис. 2, 2011,'' [https://issuu.com/novinki/docs/naslovni27 Микола Корпаш, шпивач зоз баршоньовим гласом (4), боки 3-8] {{DEFAULTSORT:Корпаш, Микола}} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Кулянци]] [[Катеґория:Култура]] [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Шпиваче]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:24. юний]] [[Катеґория:Народзени 1940]] [[Катеґория:6. април]] [[Катеґория:Умарли 2011]] 4vtqnw4tiresrtsweac101xn3zmdn4y Михайло Зазуляк 0 304 18786 16009 2026-05-21T09:07:07Z Olirk55 19 Означена викивяза 18786 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Михайло Зазуляк</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Mihajlo Zazuljak 1961 2017.jpg|alt=Михайло Зазуляк|center|thumb|220x220px|Михайло Зазуляк (2000)]] |- |'''Народзени''' |12. април 1961. |- |'''Умар''' |4. новембер 2017. (57 роки) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски, сербски |- |'''Школа''' |Педаґоґийна академия |- |'''Период твореня''' |1982—2017. |- |'''Жанри''' |новинарство, театер, рецитаторство, поезия |- |'''Поховани''' |у Руским Керестуре |} '''Михайло Зазуляк''' (*12. април 1961—†4. новембер 2017), новинар, ґлумец, [[Редитель|режисер]], рецитатор, автор текстох за дзецински нови [[Композиция|композициї]], за композициї у народним и забавним духу. == Биоґрафия == Михайло Зазуляк народзени у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] [[12. април|12. априла]] 1961. року, [[оцец]] Владимир и [[мац]] Мария. Михайло мал и младшу шестру Оленку. Основну школу закончел у Руским Керестуре, после дзешатей класи ше уписал на Педаґоґийну академию зоз Зомбора хтора отворела оддзелєнє по руски у Руским Керестуре. Закончел Педаґоґийну академию алє новинарство постало його животна поволанка. З роботу у радию почал ище як омладинєц, кед концом 70. и початком 80. рокох у тедишнєй Радио [[Кула|Кули]], раз до тижня (каждей соботи), ушорйовал и водзел радио-емисию по руски ''Здраво, здраво млади''. Єден рок, 1982-83. робел професийно як предсидатель тедишнєй Општинскей конференциї ССМВ (предсидатель младежи [[Општина Кула|Општини Кула]]). Михайло Зазуляк ше оженєл зоз Наталию Варґа 1984. року. У малженстве мали два дзивки, Ивану и Маю. Истого, 1984. року, почал робиц як професийни [[Новина|новинар]] у НВУ ''Руске слово'' з Нового Саду и як шеф керестурского Дописовательства тей установи, а од априла 2010. року и як редактор Новинскей аґенциї на руским язику ''Рутенпрес'', а бул єй стаємни сотруднїк од снованя 2006. року. Бул длугорочни и порядни дописователь Радио и Телевизиї Нови Сад, насампредз програмох на [[Руски язик|руским язику]], алє и по сербски, бул так повесц, стаємни дописователь Радио Нового Саду зоз Руского Керестура и кулскей општини од 1986. року, кеди ше почало емитовац соботово емисиї ''Сервис 97''. == Зазулякова активносц у театре == Попри новинарскей роботи, Михайло Зазуляк бул и длугорочни активиста у рускей култури – стаємни член дакедишнього АРТ-РНТ ''Дядя'' и терашнього професийного РНТ ''[[Петро Ризнич Дядя]]'' – як ґлумец, член орґанох управи (бул и перши предсидатель Управного одбору новоформованого РНТ), режисер и прекладатель драмских текстох. Як ґлумец у АРТ-РНТ (од 1976/77. р.), витворел прейґ 30 улоги (векшином ношаци), так же є (до тераз) ґлумец з найвецей витворенима улогами по руски у нашей заєднїци. Тиж так, бул стаємни ґлумец у радио-драмох у дакедишнєй Драмскей програми РНС (по руски), дзе тиж зазначел барз вельке число улогох, а єден час бул ґлумец у емисиї РНС ''На габох музики и гумору'', ма вецей улоги зняти и за ТВ по руски. У АРТ-РНТ режирал 4 представи за дзеци (освойовали найвисши награди на покраїнских и републичних змаганьох), 5 представи за старших у АРТ-РНТ и у нашим терашнїм Театру, а режисер є и штирох монодрамох по наших местох (у [[Суботица|Суботици]], у Кули два и у [[Нове Орахово|Новим Орахове]]). И сам як дакедишнї рецитатор (з освоєним трецим местом на Републичней смотри рецитаторох у старшим возросту, як перши рецитатор по руски котри на тим змаганю освоєл награду), од 1982. року порядно робел з рецитаторами по руски у [[Дом култури Руски Керестур|Доме култури Руски Керестур]], алє и у других наших местох, рихтал и рецитаторох по сербски и українски у Кули. Остатнїх рокох бул селектор и фахови консултант селектором за руски и українски язик. За роботу на полю театра и рецитованя, достал и награди покраїнского и републичного уровню. Стретнуце рецитаторох у Кули, хторе ше отримує у рамикох ''Костельниковей єшенї'', после його шмерци, ноши його мено. == Други активносци == Зазуляк од 80-их рокох бул активни у орґанизациї и активносцох на твореню програмох наших найвекших фестивалох – ''Червеней ружи'', Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, од снованя и ''Костельниковей єшенї'' и других манифестацийох и програмох, член управних одборох наших институцийох, автор є велїх конферансох за нашо програми, хтори нєраз сам и водзел. Тиж так, автор є и коло 50 текстох за дзецински нови композициї, за композициї у народним и забавним духу, котри (од початку 80-их рокох по нєшка) виведзени на ''Червених пупчох'', ''Червених ружох'' и на ''Ружовей заградки'', дзепоєдни з нїх и наградзовани, а емитує ше их прейґ радио-габох радиох котри маю програми и по руски. У зволаню Националного совиту Руснацох (по юний 2010. р.) бул секретар Одбору за културу НС, а бул член Националного совиту [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] и його Одбору за културу. Михайло Зазуляк умар 4. новембер 2017. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. {| class="wikitable" |+ ! colspan="7" | === Михайло Зазуляк ґлумел у тих театралних фалатох === ! |- !Рок !Театрални фалат !Улога ! colspan="2" | !Рок !Театрални фалат !Улога |- |'''1977.''' |М. В. Ґоґоль: РЕВИЗОР |Мишка | rowspan="19" | | rowspan="19" | |'''1994.''' |Ю. А. Шереґи: ГЛАДНИ |Характерни пан |- |'''1978.''' |А. Вампилов: РОЗЛУКА У ЮНИЮ |Фролов |'''1994.''' |М. Канюх: КОНЦЕРТ ЗА ПСА И ШМЕЦЕ |Стари |- |'''1979.''' |Б. Брехт: [https://www.youtube.com/watch?v=e2LhpACi22I ОПЕРА ЗА ТРИ ҐРОШИ] |Джими |'''1998.''' |А. Вампилов: ЛОВ НА ДЗИВИ КАЧКИ |Кузаков |- |'''1981.''' |Е. Лабиш – М. Мишел: ФЛОРЕНТИНСКИ КАЛАП |Феликс |'''1999.''' |Ж. Фейдо: ПАН ЛОВАР |Морисе |- |'''1981.''' |А. Симуков: ГОРИ КВАРТЕЛЬ |Льоша |'''2001.''' |Дю. Папгаргаї: ДВА КАРТИ ЗА ЄРУСАЛИМ |Вон |- |'''1982.''' |М. Ашар: БАВМЕ ШЕ |Кроксон |'''2002.''' |М. Горки: НА ДНУ |Сатин |- |'''1982.''' |Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА |Дьока |'''2004.''' |О. Вайлд: ВАЖНЕ БУЦ ОЗБИЛЬНИ |Джон Вартинґ |- |'''1983.''' |М. Ковач: ОРАЧЕ |Ферко |'''2004.''' |Р. Доманович: [https://www.youtube.com/watch?v=oUwb-rF4a0c СТРАДИЯ] |Писатель |- |'''1984.''' |О. Давичо: ПИСНЯ |Мича |'''2005.''' |Д. Ковачевич: ЗБОРНЕ МЕСТО |Янко Савски |- |'''1985.''' |М. Ковач: ГРИЦОВО ВОЯЧЕНЄ |Туна |'''2005.''' |Муза Павлова: КАРУСЕЛ |Робот |- |'''1986.''' |Б. Пекич: У ЕДЕНУ НА ВОСТОКУ |Стари |'''2006.''' |М. Канюх: ВЕЛЬКА ПТИЦА |Нафтанаил |- |'''1986.''' |Б. Пекич: ҐЕНЕРАЛЄ |Присутни ІІ |'''2006.''' |А. Курейчик: МЕРКУЙ – ЖЕНИ |Серж Дибуа |- |'''1988.''' |А. Островски: [https://www.youtube.com/watch?v=yROr7k7yaM4 ЛЄС] [https://www.youtube.com/watch?v=bMSyrrr4m5U Лєс] (виривок, 2. часц) |Щешлївец |'''2007.''' |Б. Пекич: [https://www.youtube.com/watch?v=IBPwPhJ2tI8 У ЕДЕНУ НА ВОСТОКУ] |Стари |- |'''1988.''' |Б. Пекич: У ЕДЕНУ НА ВОСТОКУ |Стари |'''2008.''' |М. Унамуно: ПРИПОВЕДКА О ЄДНЕЙ СТРАСЦИ |Ґроф |- |'''1989.''' |А. П. Чехов: ПИТАНКИ |Нюнїн |'''2008.''' |Е. Валс: КИНҐ КОНҐ |Лимиєр |- |'''1990.''' |М. В. Ґоґоль: [https://www.youtube.com/watch?v=NVylwXhTuPk ЖЕНЇДБА] |Кочкарйов |'''2009.''' |А. Николайː [https://www.youtube.com/watch?v=HcUVjPIhQZ0 ГАМЛЕТ У ПИКАНТНЕЙ МАЧАНКИ] |Горацио |- |'''1991.''' |П. Ґреґор: ЩЕШЛЇВЕ КРАЛЬОВСТВО |Дурнїло |'''2011.''' |Н. В. Ґоґольː [https://www.youtube.com/watch?v=IgULjU-_-Ss КОЦКАРЕ] |Утешительни |- |'''1992.''' |Дю. Папгаргаї: АГАФИЯ СТАРОГО ПОПА ДЗИВКА |Палєнкаш |'''2012.''' |Х. Бойчевː [https://www.youtube.com/watch?v=tohC5e_pJ8w ОБЛАСНИ ШПИТАЛЬ] |Вилиям |- |'''1993.''' |Р. Куни: СЦЕКАЙ ОД СВОЄЙ ЖЕНИ |Стенли Ґарднер | | | |- | colspan="8" | |- ! colspan="8" | === Михайло Зазуляк режирал тоти театрални фалати === |- !Рок ! colspan="2" |Театрални фалат | colspan="2" | !Рок ! colspan="2" |Театрални фалат |- |'''1987.''' | colspan="2" |Л. Яхнїн: ПЛОЩА КАРТОНСКЕЙ ГОДЗИНИ | rowspan="6" | | rowspan="6" | |'''2001.''' | colspan="2" |Дю. Папгаргаї: НАТАЛКА ПТИЦА БАБИЦА |- |'''1988.''' | colspan="2" |Дю. Папгаргаї: ЯК РОШНЮ ПАНТАЛОНИ |'''2007.''' | colspan="2" |Б. Пекич: У ЕДЕНУ НА ВОСТОКУ |- |'''1989.''' | colspan="2" |З. Май – Р. Зилински: ШИМКО, РОМКО И АТОМКО |'''2010.''' | colspan="2" |М. Радович: ЮШКА ЗОЗ КАНАРИНЦА |- |'''1990.''' | colspan="2" |Дю Папгаргаї: НАТАЛКА ДЗИВЧЕ ХТОРЕ ЛЮБЕЛО КОНЇ |'''2012.''' | colspan="2" |Ш. Гудак: [https://www.youtube.com/watch?v=nc2ke60mOAc&t=2060s РУСАЛКА] |- |'''1991.''' | colspan="2" |Дю. Папгаргаї: НАТАЛКА КРАЛЬОВНА ПЕШАЦКОГО ОСТРОВА |'''2016.''' | colspan="2" |Е. М. Кочиш: ВОНА НЄВИНОВАТА |- |'''1994.''' | colspan="2" |М. Канюх: КОНЦЕРТ ЗА ПСА И ШМЕЦЕ |'''2017.''' | colspan="2" |З. Павлович: ЗАЗБЕРОВАЧЕ ТРУПЛОХ (вєдно зоз С. Оросом) |} == ТЕКСТИ ПИСНЬОХ == === Червена ружа === {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |<big>У народним духу</big> |- !Рок !Наслов композициї !Автор музики |- |1989. |Майски валцер |Любомир Загорянски |- |1993. |[https://www.youtube.com/watch?v=_rPM_dSIUMk На розлуку] |Юлиян Рамач-Чамо |- |1993. |[https://www.youtube.com/watch?v=tzA8LnFJc-c Ноцни шпиванки] |Юлиян Рамач-Чамо |- |1997. |Свадзбуйме ше |Михайло Бодянец |- |2001. |[https://www.youtube.com/watch?v=DJLhPduosNY За другого пойдзем] |Мирон Сивч |} {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |<big>У забавним духу</big> |- !Рок !Наслов композициї !Автор музики |- |1984. |Дзе тот давни красни час |Дьордє Ковачевич |- |1984. |Здогадованє на тебе |Дьордє Ковачевич |- |1986. |Сон любови |Дьордє Ковачевич |- |1986. |Ноцна писня |Дьордє Ковачевич |- |1986. |При фонтани снох |Дьордє Ковачевич |- |1991. |За мир |Владимир Семан Зеро |- |1991. |Мойому дїдови |Владимир Семан Зеро |- |1991. |Беґельски цверчки |Славко Афич |- |1992. |Памятки вжиме |Михайло Бодянец |- |1992. |Птица у оку |Владимир Семан Зеро |- |1992. |Вибраней |Владимир Семан Зеро |- |1993. |[https://www.youtube.com/watch?v=mdZaZrNBzMU Єшеньски нємири] |Юлиян Рамач-Чамо |- |1993. |Дзивоцки чеканя |Юлиян Рамач-Чамо |- |1993. |Пришла ши у маю |Владимир Семан Зеро |- |1993. |Одпитованє |Владимир Семан Зеро |- |1994. |Як цудзи |Владимир Семан Зеро |- |1994. |А дзеци рошню |Владимир Семан Зеро |- |1994. |Чи пребачим |Владимир Семан Зеро |- |1995. |Мацери |Владимир Семан Зеро |- |1995. |Знова до цудзини |Юлиян Рамач-Чамо |- |1996. |Панонска балада |Владимир Семан Зеро |- |1997. |Христово роки |Юлиян Рамач-Чамо |- |1997. |Вше якошик вєшенї |Владимир Семан Зеро |} ==== Червене пупче ==== {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |<big>Композициї за дзеци</big> |- !Рок !Наслов композициї !Автор музики |- |1989. |Ноцни бал |Любомир Загорянски |- |1989. |Бавиц нам ше дайце |Юлиян Рамач-Чамо |- |1990. |Перша любов |Михайло Бодянец |- |1990. |Петнацрочним |Любомир Загорянски |- |1991. |Цибулько моя |Юлиян Рамач-Чамо |- |1991. |Когутово бриґи |Любомир Загорянски |- |1993. |Любовна загадка |Юлиян Рамач-Чамо |- |1993. |Сцеме лєм мир |Владимир Семан Зеро |- |1994. |Ганьблїва |Владимир Семан Зеро |- |2001. |Помишани бависка |Мирон Сивч |- |2004. |Стреже за мну Сенка |Юлиян Рамач-Чамо |- |2006. |Раз и я вирошнєм вельки |Мирослав Пап |- |2008. |Авзлоґ до крива |Мирон Сивч |} ==== Ружова заградка ==== {| class="wikitable" |+ !Рок !Наслов композициї !Автор |- |2003. |[https://www.youtube.com/watch?v=L8lNbrFEkis Мам гунцута] |Юлиян Рамач-Чамо |- |2005. |Пребачованє |А. Тасич |- |2010. |[https://www.youtube.com/watch?v=PC5-yGl18qU Паприґарска] [https://www.youtube.com/watch?v=g3iH6eSp_A0 Паприґарска] |Юлиян Рамач-Чамо |} == Михайло Зазуляк як рецитатор == * [https://www.youtube.com/watch?v=TJpPogSoS8E Оцец и син] - гутори Михайло Зазуляк  * [https://www.youtube.com/watch?v=dJxoSS4ySLA О Ґабрикови] * [https://www.youtube.com/watch?v=YdyZbRkLC1I Привит Карпатом] * [https://www.youtube.com/watch?v=2soTU1PrLxw Преклятство Косцелїска] (виривок) - Ґабриєла Гудак и Михайло Зазуляк == Литература == * Zazuliak, Mikhailo.  See Diadia Rusyn National Theater. P. R. Magocsi  and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 546. == Вонкашнї вязи == * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Михайло Зазуляк, биоґрафия и листа авторских текстох за композициї], ''Червена ружа 1962-2011, Том II,'' Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014, б. 500-501 *[https://nar.org.rs/rue/%d0%bc%d0%b8%d1%85%d0%b0%d0%b9%d0%bb%d0%be-%d0%b7%d0%b0%d0%b7%d1%83%d0%bb%d1%8f%d0%ba/ Михайло Зазуляк биоґрафия] на НАР (''Руски вертикали'') * [https://www.youtube.com/watch?v=N2CJ4PMPRQc&t=36s Ревиялна часц Ружовей заградки] пошвецена Михайлови Зазулякови * [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a3%d0%bc%d0%b0%d1%80-%d0%9c%d0%b8%d1%85%d0%b0%d0%b9%d0%bb%d0%be-%d0%97%d0%b0%d0%b7%d1%83%d0%bb%d1%8f%d0%ba/ Умар Михайло Зазуляк], Рутенпрес, 4. новембер 2017. {{DEFAULTSORT: Зазуляк , Михайло }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Режисере]] [[Катеґория:Ґлумци]] [[Катеґория:Народзени 1961]] [[Катеґория:12. април]] [[Катеґория:4. новембер]] [[Катеґория:Умарли 2017]] nahreuvfa38zxkgy6o1j5s9khrprd3f Михайло Рамач (новинар) 0 309 18798 14598 2026-05-21T09:25:26Z Olirk55 19 Означени вецей викивязи 18798 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align: align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Михайло Рамач</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Mihajlo Ramač novinar TV.jpg|алт=Михайло Рамач, новинар|центар|мини|287x287п|Михайло Рамач (1982. року)]] |- |'''Народзени''' |7. авґуста 1943. |- |'''Умар''' |12. октобра. 2018 (75) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |ґимназия, Нови Сад |- |'''Универзитет''' |Виша економско–комерциялна школа, Нови Сад Економски факултет, Суботица (абсолвент) |- |'''Период твореня''' |1964—2004. |- |'''Жанри''' |радио новинарство, новинар и гл. редактор на ТВ |- |'''Поховани''' |на теметове у Новим Садзе |} '''Михайло Рамач''' (*7. авґуст 1943—†12. октобра. 2018), новинар и редактор у Радио Новим Садзе и главни и одвичательни редактор Рускей редакциї на ТВ Нови Сад. == Биоґрафия == Михайло Рамач народзени 7. авґуста 1943. року у [[Дюрдьов|Дюрдьове]]. [[Оцец]] Мирон Рамач и [[мац]] Леона нар. Баран. Михайло Рамач мал брата Любомира. Основну школу Михайло Рамач закончел у Дюрдьове, ґимназию у Новим Садзе, потим Висшу економско–комерциялну школу у Новим Садзе, та абсолвовал на Економским факултету у [[Суботица|Суботици]]. Познєйше, усовершуюци ше у фаху, Михайло Рамач закончел Новинарску школу Югославянского институту за новинарство зоз Беоґраду. Нєполни штири роки Михайло Рамач робел у Будовательним подприємстве Трудбеник и Индустриї меса Венац (нєшкайша Неопланта) з Нового Саду. До Радио Нового Саду пришол [[19. марец|19. марца]] 1968. року. Як сотруднїк писал прилоги зоз привредней проблематики за теди єдину информативну емисию – ''Радио новини''. Бул єден з новинарох хтори ушорйовали дньову информативну емисию, а вєдно зоз [[Мирон Жирош|Мироном Жирошом]] пририхтовал 45-минутову ''Емисию за валал''. Кед 1975. року почало емитованє ТВ програми Михайло Рамач, вєдно зоз другима новинарами, знїмал прилоги зоз привреди, польопривреди и валалскей тематики. Кед [[1. април|1. априла]] 1981. пришло до дзелєня заєднїцкей новинарскей часци рускей Редакциї на Радио и на ТВ редакцию, а з тим и до формованя окремней ТВ редакциї, теди и Рамач прешол до ТВ редакциї у рамикох ТВ Нови Сад. О кратки час є поставени за главного и одвичательного редактора. Рамач на тим месце бул нєполни два мандати кед є 1988. року, у ткв. Йоґурт револуциї, у политичней чистки кадрох, розришени з длужносци. Михайло Рамач бул оженєти зоз Наталию Рамач Паплацко и з ню мал двойо дзеци, сина Ивана и дзивку Ану. Михайло Рамач бул наградзени за програмски витвореня, и за авторски прилоги у ''Емисиї за валал'', хтора преглашена за найлєпшу на Фестивалу радия у Охриду, дзе участвовали шицки републични и покраїнски радио станїци зоз цалей СФРЮ. Достал и Плакету РТ Войводина и ище даскельо припознаня, а до пензиї пошол 1. мая 2004. року. Михайло Рамач умар у Новим Садзе 12. октобра. 2018. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе. == Ґалерия == <gallery> Файл:RedakcijaRNS1974 a.jpg|алт=Руска редакция 1974/75|Руска редакция 1974/75. Михайло Рамач стої цалком на параво. Файл:Radijska redakcija 2.jpg|алт=Руска редакция РНС у другей половки 1974. року|Руска редакция РНС у другей половки 1974. року. Михайло Рамач кучи цалком на право. </gallery> == Литература == * Ґрупа авторох, „Йоґурт-револуцияˮ, [https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2019/10/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%98-%D0%98-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%98_compressed_compressed.pdf ''Гласи и часи, 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Саду''], Новинарска асоцияция Руснацох - НАР, Нови Сад 2019, б. 90 * ''Руски християнски календар'', 2019. рок, бок 231 == Вонкашнї вязи == * Ин мемориям обявени у Руским слове [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a3%d0%bc%d0%b0%d1%80-%d0%9c%d0%b8%d1%85%d0%b0%d0%b9%d0%bb%d0%be-%d0%a0%d0%b0%d0%bc%d0%b0%d1%87/ Умар Михайло Рамач], ''Рутенпрес,'' 12. октобер 2018. * Ин мемориям обявени на РТВ [https://rtv.rs/sr_lat/hronika/preminuo-novinar-rtv-mihajlo-ramac_957619.html Preminuo novinar RTV Mihajlo Ramač.] RT Vоjvodina, 12. oktobar 2018. * [https://www.youtube.com/watch?v=HkwdYCtONhE СТРОГИ АЛЄ ПРАВЕДНИ] Приповеда Михайло Рамач, дакедишнї главни и одвичательни редактор Рускей редакциї ТВ Нови Сад, автор прилогу Славко Орос {{DEFAULTSORT: Рамач (новинар), Михайло }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Дюрдьовчанє]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Редакторе]] [[Катеґория:7. авґуст]] [[Катеґория:Народзени 1943]] [[Катеґория:12. октобер]] [[Катеґория:Умарли 2018]] i2qwzrcc45kgqqnri4om4nc1l2ex16q Петро Файфрич 0 355 18816 18033 2026-05-21T09:52:35Z Sveletanka 20 катеґория 18816 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Петро Файфрич</big> |- | colspan="2" | [[Файл:Petar Fajfrič.jpg|alt=Петро Файфрич|center|thumb|300x300п|Петро Файфрич (1979. року)]] |- |'''Народзени''' |15. фебруара 1942. року у Беркасове |- |'''Умар''' |11. марца 2021. року (79) у Шабцу |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Школа''' |Штредня польопривредна школа, Шабaц |- |'''Универзитет''' |Польопривредни факултет, Земун |- |'''Период твореня''' |1965—2012. |- |'''Жанри''' |спортиста, тренер |- |'''Спорт''' |Рукомет |- |'''Репрезентация''' |Югославия |- |'''Медалї''' |Олимпийски бависка 1972. Минхен, златна медаля Шветово першенство 1970. Французка, бронзова медаля Шветово першенство 1974. Восточна Нємецка, бронзова медаля |- |'''Поховани''' |у Шабцу |- |'''Припознаня''' |числени припознаня од Рукометного союзу Сербиї и Войводини, 2017. року достал припознанє за животне дїло Спортского союзу Шабцу 2020. року достал ключ городу и постал почесни граждан Шабца |} '''Петро Файфрич''' (*[[15. фебруар]] 1942—†[[11. марец|11. марца]] 2021), вершински рукометаш, репрезентативец Югославиї, тренер и [[спорт|спортски]] роботнїк. == Биоґрафия == Петро Файфрич народзени 15. фебруара 1942. року у [[Беркасово|Беркасове]], основну школу закончел у [[Шид|Шидзе]], а штредню Польопривредну школу у Шабцу. Рукомет почал бавиц як дванацрочни школяр. После законченей штреднєй школи уписал Польопривредни факултет у Земуну дзе бавел за РК ''Младосц''. Пошвидко постава стаємни член екипи РК ''Червена гвизда'' зоз Беоґраду, а потим и РК ''Динамо'' зоз Панчева. Рукомет го далєй одведол до леґендарней екипи РК ''Червинка'' хтора на чолє зоз тренером Владом Штенцлом 1969. року освоєла титулу клубского шампиона Югославиї. У сезони 1969/70. року тота екипа сцигла по полуфинални стретнуца у змаганю КУП-а европских шампионох. Од 1973. року бави за леґендарну екипу РК ''Металопластика'' хтора, лєм после єдного рока як Петро почал бавиц за екипу, постала член Першей союзней рукометней лиґи Югославиї. За репрезентацию Югославиї одбавел 79 стретнуца и освоєл златну медалю на Олимпийских бавискох у Минхену 1972. року,<ref>[http://www.strategija.org/olimpijska-zlata-dominacija-rukometasa-u-minhenu/ Olimpijska zlata: Dominacija rukometaša u Minhenu] </ref><ref>[https://www.olympedia.org/athletes/33061 Petar Fajfrić, biographical information]</ref> а окрем того освоєл бронзово медалї на Шветовим першенстве у рукомету 1970. року у Французкей<ref>[https://www.glaspodrinja.rs/vesti/17117/adut-za-zlato-iz-senke/ ADUT ZA ZLATO IZ SENKE]</ref> и у Восточней Нємецкей 1974. року. По законченю бавяцкей кариєри остал вирни рукомету и як тренер и спортски роботнїк дал вельке доприношенє у роботи РК Металопластика и РК Медицинар.<ref>[https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/1726480/sportski-spomenar.html Спортски споменар, Петар Фајфрић]</ref> У рукометним швеце останє запаметани як вершински професионалєц, майстор рукомету у одбрани, алє и як иноватор бо до рукомету унєсол вецей нови елементи. Петро Файфрич и його супруга Милка мали у малженстве двойо дзеци, дзивку Сандру и сина Зорана на хторих пренєсли любов ґу рукомету. У своїм фаху, робел як дипломовани инженєр аґрономиї у польопривредней служби општини Шабац, Петро Файфрич бул з боку колеґох и дїловни партнере почитовани як добри фаховец и, насампредз, як чловек благей природи, скромни и порихтани дац потримовку и помоц каждому. За свойо успишне спортске и професийне анґажованє достал числени припознаня од Рукометного союзу [[Сербия|Сербиї]] и [[Войводина|Войводини]], 2017. року достал припознанє за животне дїло Спортского союзу Шабцу, а 2020. року достал ключ городу и постал почесни граждан Шабца.<ref>[https://www.glaspodrinja.rs/cir/vesti/16925/sabac-drugaciji-od-drugih/ Шабац – другачији од других]</ref> Петро Файфрич умар 11. марца 2021. року.<ref>[https://www.b92.net/sport/rukomet/vesti.php?yyyy=2021&mm=03&dd=11&nav_id=1825081 Preminula legenda srpskog rukometa]</ref> Поховани є у Шабцу. == Литература == * ''ЧЛОВЕК ХТОРОМУ РУКОМЕТ У КРЕВИ (Петро Файфрич)'' - ''МАК'' ч. 5, рок 14, май 1985, б. 20-21, 24 == Вонкашнї вязи == * [https://web.archive.org/web/20210418134624/https://arhiva.srbija-info.gov.rs/vesti/2000-09/14/21403.html Rukometaši na olimpijskoj sceni posle 12 godina] 14. septembar 2000. * [https://www.youtube.com/watch?v=2raF7fbXIAE MEDALJE ZAUVEK:]PETAR FAJFRIĆ RUKOMET JUGOSLAVIJA * [https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/130/rukomet/4290158/in-memoriam-petar-fajfric.html Преминуо легендарни рукометаш Петар Фајфрић] RTS * [https://en.wikipedia.org/wiki/Petar_Fajfri%C4%87, Petar Fajfrić], Doma-w, 9. авґуст 2007, Википедия на анґийским язику * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%A4%D0%B0%D1%98%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%9B Петар Фајфрић], Soundwaweserb, 7. октобер 2020, Википедия на сербским язику * [https://www.youtube.com/watch?v=2raF7fbXIAE MEDALJE ZAUVEK PETAR FAJFRIĆ, RUKOMET, JUGOSLAVIJA], kanala Dragan Stanić STANKE, YouTube, 18. jul, 2017. == Референци == {{DEFAULTSORT: Файфрич , Петро }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Беркасовчанє]] [[Катеґория:Сербия]] [[Катеґория:Спортисти]] <references /> [[Катеґория:Репрезентативци]] [[Катеґория:Олимпийци]] [[Катеґория:Тренере]] [[Катеґория:Аґрономе]] [[Катеґория:Почесни гражданє]] [[Катеґория:15. фебруар]] [[Катеґория:Народзени 1942]] [[Катеґория:11. марец]] [[Катеґория:Умарли 2021]] [[Катеґория:Рукометаше]] 79het0c4wr5b3y3lx8px47ndd1urwfh Юлиян Рамач (дириґент) 0 490 18877 14381 2026-05-21T10:33:50Z Olirk55 19 Означени вецей викивязи 18877 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п ! colspan="2" |<big>Юлиян Рамач Чамо</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Julin Ramač Čamo.jpg|alt=Юлиян Рамач Чамо|center|мини|300x300п|Юлиян Рамач (1987. року)]] |- |'''Народзени''' |21. децембра 1963. |- |'''Умар''' |24. юния 2016 (53) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня музична школа Исидор Баїч Нови Сад |- |'''Период твореня''' |1986—2016. |- |'''Жанри''' |музичар, аранжер, композитор, дириґент |- |'''Поховани''' |на теметове у Руским Керестуре |} '''Юлиян Рамач''' (*21. децембер 1963—†24. юний 2016), визначни [[музичар]], [[композитор]], аранжер, дириґент и музичних фаховец. == Биоґрафия == Юлиян Рамач народзени 21. децембра 1963. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Родичи [[оцец]] Дюра и [[мац]] Леона родз. Медєши. Юлиян бул наймладши спомедзи пецерих дзецох у фамелиї Рамачових. Основну школу закончел у Руским Керестуре. Попри основней школи Ю. Рамач ходзел до основней музичней школи-ШОМО, Кула одделєнє у Р. Керестуре и учел ше грац на гармоники. Його позарядови талант за музику препознал [[Яким Сивч]], так же после [[Основна музична школа|основней музичней школи]], без огляду же нє закончел цалу нїзшу музичну школу, Юлиян Рамач початком 80-тих рокох прешлого вику ше уписал и закончел Штредню [[Музична школа ,,Исидор Баїч''|музичну школу ''Исидор Баїч'']] у Новим Садзе, теорийни напрям и инструменти клавир (як факултативни инстурмент) и фаґот. == Юлиянова музична драга == [[Файл:Hudaci z DKRK.jpg|alt=Оркестер Дома култури Руски Керестур|thumb|414x414п|Оркестер Дома култури Руски Керестур - з лїва: Янко Гайдук Омер, Мижо Бодянец, Юлиян Рамач Чамо и Миронь Гарди Йоле. ]] После законченя стреднєй школи Юлиян Рамач ше уписал на [[Академия уметносци Универзитету у Новим Садзе|Академию уметносцох у Новим Садзе]], одслухал три семестри та претаргнул студиї и 1986. року почал робиц у [[Дом култури Руски Керестур|Доме култури у Руским Керестуре]] як музични сотруднїк и [[Корепетиция|корепетитор]]. Попри тим, Юлиян Рамач вецей роки пририхтовал музични точки у вецей наших културно-уметнїцких дружтвох зоз тамтейшима аматерами, або там бул и корепетитор у пририхтованю танцох у нових [[Хореоґрафия|хореоґрафийох]]. Под час роботи у Доме култури у Руским Керестуре Юлиян зоз замеркованим успихом водзел дзивоцки [[хор]], мишани хор, жридлову шпивацку ґрупу (хлопску и женску), парохиялни хлопски хор Церкви св. о. Николая у Руским Керестуре, [[Тамбура|тамбурови]] [[оркестер]] керестурского Дому култури и вельки народни оркестер Дому култури. Тиж так, вон пририхтовал и дзецински вокални ґрупи. Попри такей анґажованосци у нашим музичним живоце, Юлиян Рамач Чамо бул и плодни композитор и [[Оркестрация|аранжер]]. Розписовал аранжмани нє лєм за свойо [[Композиция|композициї]], алє и за композициї других авторох, котри були виводзени на Червеней ружи або на Ружовей заградки. Треба ту спомнуц же ше Юлиян Рамач Чамо опробовал и у компонованю одвитуюцей [[Подзелєнє музики|музики]] и за театрални представи за одроснутих и за дзеци. Як абсолутни слухиста, цо велька ридкосц, грал на клавиятурох и гармоники, на шицких тамбурових [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], на дуйних, нє були му страни анї смиково инструменти и за свойо нєполни 53. роки живота зохабел за собу вельке музичне дїло и фахову роботу, цо шлєбодно мож поровнац з дїлом велїканох рускей музики, як цо [[Яким Сивч]], браца Тимково, [[Витомир Бодянєц]], у дзепоєдним их аж и прероснул. У Доме култури, як музични сотруднїк Юлиян Рамач почал робиц у новембру 1986. року и три децениї бул твардо „звязани” за тоту институцию та мож шлєбодно повесц – цалосна музична дїялносц Дому култури остатнї пар децениї була на Чамових плєцох. Як цо ношел музичну роботу Дому култури, так бул водзаца особа и у музичним живоце Руснацох на тих просторох. Окреме нашо музични фестивали мали його печац, насампредз ''Фестивал култури Червена ружа'' и Ружова заградка, з хторима вєдно роснул и Юлин – як композитор, аранжер, дириґент, фахови руководитель. Юлиян Рамач достал и награду Културно-просвитней заєднїци Општини [[Кула]] Зарї култури, подзекованє з нагоди ювилейного Фестивалу. == Музични опус == Юлиян Рамач Чамо компоновал коло 40 нови руски шпиванки у народним духу, коло 15 у забавним и коло 45 дзецински, найвецей на тексти своєй шестри Меланки и брата Михала, велї подоставали и награди на ''Ружи'' и ''Заградки''. За нїм числени аранжмани, авторска музика за театрални представи, коло 50 сонґи за дзецински театрални представи, компоновал музичну приповедку ''Сказка о гушлї и гушлярови'' за Радио Нови Сад, сотрудзовал з нашима редакциями радия и ТВ, з кулску музичну школу, дириґовал и з Националним оркестром Руснацох, писал за ньго аранжмани… И шицко цо робел, робел з дзеку, вредно, даваюци цалого себе, нє шпоруюци ше. Як позарядови фаховец у музики свойо музичне знанє и искуство нєсебично преношел и на младших, так же вишколовал велї ґенерациї музичарох, нє лєм у Керестуре, алє и у КУД-ох по местох дзе жию Руснаци. Попри тим же бул позарядови [[музичар]], Юлина шицки паметаю и як барз доброго чловека, котри нїкому нє превредзел и котри за каждого мал сцерпеня, без нервози и дзвиганя гласу, як у роботи з аматерами, так и вообще. Юлиян Рамач бул оженєти зоз Татяну родз. Няради и у малженстве мали два дзивчата, Оксану и Олесю. Юлиян Рамач умар 24. юния. 2016. року. Поховани є на теметове у Руским Керестуре. На Фестивалу рускей култури Червена ружа од 2016. установена нова манифестация на спомин тому музичному ентузиястови под назву Музични вечар Юлиян Рамач Чамо. Оркестер Дома култури тиж од нєдавна ноши назву його мена ''Юлиян Рамач-Чамо'' === Авторски композициї Юлияна Рамача === {| class="wikitable" |+ ! colspan="8" |Фестивал култури Червена ружа |- | | colspan="6" |<div style="text-align: center;"> '''У народним духу''' | |- |'''Рок''' |'''Композиция''' |'''Автор текста''' | | |'''Рок''' |'''Композиция''' |'''Автор текста''' |- |1989. |Танєц любови |Мелания Римар | rowspan="10" | | rowspan="10" | |2001. |Букет младосци |Мелания Римар |- |1990. |У цудзим швеце |Мелания Римар |2002. |[https://www.youtube.com/watch?v=GghduktDoPQ Руски коренї] |Мелания Римар |- |1991. |Стари обичаї |Мелания Римар |2003. |Жиєме любов |Мелания Римар |- |1993. |[https://www.youtube.com/watch?v=tzA8LnFJc-c Ноцни шпиванки] |[[Михайло Зазуляк]] |2003. |Нашо Нове Орахово |Любо Рац |- |1994. |Зохабел ме |Амалия Хромиш |2004. |[https://www.youtube.com/watch?v=WXDpPTQc3_g Писня керестурских ловарох] |Михал Рамач |- |1995. |Чувайме свойо |Мелания Римар |2004. |Салаши |Михал Рамач |- |1996. |Златна свадзба |Мелания Римар |2006. |Свадзебни дзень |Любомир Загорянски |- |1997. |Шпивай ми |Ясмина Арва |2007. |Стари леґинь |Михал Рамач |- |1997. |Ширцом по швеце |Мелания Римар |2008. |[https://www.youtube.com/watch?v=pnURkj65wys Студзенка] |Мелания Римар |- |1998. |Гудаци муша грац |Мелания Римар | | | |} {| class="wikitable" |+ ! colspan="8" |Фестивал култури Червена ружа |- ! ! colspan="2" |У забавним духу ! ! ! ! colspan="2" |Червене пупче |- |'''Рок''' |'''Композиция''' |'''Автор текста''' | | |'''Рок''' |'''Композиция''' |'''Автор текста''' |- |1985. |Михалово лєто |Михал Рамач | | |1993. |Велька любов |[[Владимир Бесерминї]] |- |1986. |Блуканя ґу златастому |Мелания Римар | | |1995. |Таня |Мария Фа |- |1988. |Одходза младосци з очох |Мелания Римар | | |1996. |Прешла уж жима |Раде Павелкич/М. Зазуляк |- |1989. |Заорани дильови |Мелания Римар | | |1997. |Пре нови амрел |Мелания Римар |- |1989. |Гварел ши ми же одходзиш |Любка Гаргаї | | |1997. |Чом Иринка финка |Мелания Римар |- |1991. |Най ружа останє |Владимир Бесерминї | | |1998. |Моя школа |Серафина Макаї |- |1993. |[https://www.youtube.com/watch?v=mdZaZrNBzMU Єшеньски нємири] |Михайло Зазуляк | | |1998. |Фантазиї |Мелания Римар |- |1993. |Дзивоцки чеканя |Михайло Зазуляк | | |1998. |Новотни тротинет |Мелания Римар |- |1995. |Знова до цудзини |Михайло Зазуляк | | |2001. |Любим Мижа |Янко Николич |- |1996. |По полноци |Мелания Римар | | |2001. |Добре пчолом |Мелания Римар |- |1997. |Христово роки |Михайло Зазуляк | | |2002. |Моя мамочка |Любомир Загорянски |- |1998. |Тей ноци |Ясмина Арва | | |2002. |Прави дїдо |Мелания Римар |- |2003. |Дражка на салаш |Михал Рамач | | |2003. |Ми би сцели |Мелания Римар |- |2010. |[https://www.youtube.com/watch?v=qEM5b9zAV5I Чувай ме] |Мелания Римар | | |2003. |Муки любовни |Мелания Римар |- | colspan="3" | | | |2004. |Стреже за мну Сенка |Михайло Зазуляк |- ! colspan="3" |Червене пупче | | |2004. |Мацерово лїки |Мелания Римар |- |1987. |Лєто у дїда |Мелания Римар | | |2006. |Баба метеоролоґ |Мелания Римар |- |1988. |[https://www.youtube.com/watch?v=fOo0CdTK9KI Стари приповедки] |Мелания Римар | | |2006. |Чаривне путованє |Любомир Загорянски |- |1988. |Нажалєна математика |Мелания Римар | | |2007. |Чарни слон |Мелания Римар |- |1988. |Семафор |Владимир Бесерминї | | |2007. |Дїдово витамини |Мелания Римар |- |1989. |Зебра |Владимир Бесерминї | | |2008. |Пупче мале |Владимир Еделински |- |1989. |Нєясни рахунки |Мелания Римар | | |2008. |Цмота нїчовка |Мелания Римар |- |1989. |Бавиц нам ше дайце |Михайло Зазуляк | | |2009. |Школа у природи |Мелания Римар |- |1990. |Дзеци без гришки |Мелания Римар | | |2009. |Нїяка жима |Мелания Римар |- |1990. |Живи бависка |Мелания Римар | | |2013. |[https://www.youtube.com/watch?v=reQcunf1Y20 Здравко люштавко] |Мелания Римар |- |1991. |Цибулько моя |Михайло Зазуляк | | |2013. |Стародавни лакотки |(Ю.Рамач - М.Римар) |- |1991. |Лєгко зубарови |Мелания Римар | | |2014. |Коцки |(Ю.Рамач - М.Римар) |- |1993. |Нє страшце нас з бубушами |Мелания Римар | | |2015. |Чаривни заглавчок |(Ю-Рамач - М.Римар) |- |1993. |Любовна загадка |Михайло Зазуляк | | |2016. |[https://www.youtube.com/watch?v=Navubc1mcVQ Нїч нє прескочим] |Мелания Римар |} {| class="wikitable" |+ ! colspan="8" |Ружова заградка |- !Рок !Композиция !Автор текста | | !Рок !Композиция !Автор текста |- |1992. |У вербинкох |Мелания Римар | | |2005. |[https://www.youtube.com/watch?v=jIqp_wOVpE4 Даруй ше] |Мелания Римар |- |1993. |[https://www.youtube.com/watch?v=S_wsSOVdRlQ Свадзебна] |Мелания Римар | | |2007. |Млади мешац |Мелания Римар |- |1993. |Буджацка |Михайло Зазуляк | | |2007. |Три руски валали |С. Макаї |- |1997. |Одходзим |Ясмина Арва | | |2008. |[https://www.youtube.com/watch?v=LkbWWYvgSbw Ноцне шпиванє] |Мелания Римар |- |1997. |Любме любени |Мелания Римар | | |2010. |[https://www.youtube.com/watch?v=PC5-yGl18qU Паприґарска] |Михайло Зазуляк |- |1998. |[https://www.youtube.com/watch?v=a-8cVqUpP-E Нашо нєдзелї] |Мелания Римар | | |2012. |Цепли домик |Мелания Римар |- |1999. |[https://www.youtube.com/watch?v=jIqp_wOVpE4 Били жими] |Мелания Римар | | |2014. |Шпиванка лїчи |Мелания Римар |- |2001. |Млада руска андя |Серафина Макаї | | |2015. |[https://www.youtube.com/watch?v=gqHSrOtJOmg Дзе любов греє] |Мелания Римар |- |2003. |Мам гунцута |Михайло Зазуляк | | |2016. |Ми єдно друге маме |Мелания Римар |- |2004. |Руснакова драга |Владимир Дїтко | | | | | |} == Литература == * Тамаш, др Юлиян: „Дом културиˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 419. * ''Руски християнски календар'' 2017. рок, бок 202 == Вонкашнї вязи == * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf ''Юлиян Рамач Чамо'' (биоґрафия и список композицийох)], ''Червена ружа 1962-2011, Том II,'' Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014., б. 526-528. * [https://www.youtube.com/watch?v=Aqx9JcdOk_M ''MUKI LJUBOVNI (МУКИ ЛЮБОВНИ'')], Проєкт Дома култури Руски Керестур – Червене пупче 2020. Музика: Юлиян Рамач Чамо Текст: Михайло Зазуляк Аранжман: Мирослав Пап * [https://rntdjadja.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0/ ''РУСАЛКА''] Премиєра: 28.01.2012. Руски Керестур, директор Сашо Палєнкаш, Автор: Штефан Гудак, Режия, адаптация и вибор музики: [[Михайло Зазуляк]], Сценоґрафия: Биляна Роман, Костимоґраф: Таня Орос, Автор музики: Юлиян Рамач Чамо и Яким Сивч * [https://www.danas.rs/kultura/in-memoriam-julijan-ramac-camo-1963-2016/ IN MEMORIAM: ''Julijan Ramač Čamo (1963-2016)''], ''Danas,'' kultura, 28.06.2016. * [https://rtv.rs/sr_lat/hronika/preminuo-julijan-ramac-camo_731155.html ''Preminuo Julijan Ramač Čamo''], Radio-televizija Vojvodine, Hronika, 24. jun 2016., Novi Sad * [https://www.youtube.com/watch?v=04BsvgCUn48 ''in memoriam Юлиян Рамач Чамо - in memoriam Julijan Ramac Camo''], YouTube. РТВ Войводина, Jun 24, 2016 * [https://www.youtube.com/watch?v=Ulm7-4jFbZw ''Revijalna časc,'' predstavjanje muzičnej tvorčosci Julijana Ramača], 26 Ružova zahradka, 12. marec 2016. {{DEFAULTSORT:Рамач , Юлиян }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музичаре]] [[Катеґория:Дириґенти]] [[Катеґория:Композиторе]] [[Катеґория:21. децембер]] [[Катеґория:Народзени 1963]] [[Катеґория:24. юний]] [[Катеґория:Умарли 2016]] okcy8265v9j5vci6s2xcqgal8vhrkyz Енди Ворхол 0 646 18771 14402 2026-05-21T08:20:18Z Olirk55 19 Означени викивязи 18771 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align="right" width="300п" |+ ! colspan="2" |<big>Енди Ворхол</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Andy_Warhol_1975.jpg|мини|270п|center|Енди Ворхол (1975. року)]] |- ! colspan="2" |Особни податки |- |'''Ориґиналне мено''' |Ендру Вархола |- |'''Датум родзеня''' |6. авґуст 1928. |- |'''Место народзеня''' |Питсбурґ, ЗАД |- |'''Датум шмерци''' |22. фебруар 1987 (58) |- |'''Место шмерци''' |Нюйорк, ЗАД |} '''Енди Ворхол''' (анґ. Andy Warhol;*Питсбурґ, 6. авґуст 1928<ref>[http://warholfoundation.org/legacy/biography.html Biography Andy Warhol,] Foundation for the Visual Arts, 2002</ref>—†Нюйорк, [[22. фебруар]] 1987), америцки уметнїк-маляр, [[Редитель|режисер]], публицист, ґлумец и найзначнєйша фиґура поп-арта. == Биоґрафия == Ендру Вархола<ref>[http://www.dailymail.co.uk/news/article-1342249/John-Warhola-dies-aged-85.html "Elder brother of Andy Warhol, who raised young artist, dies aged 85"], ''Daily Mail'', December 29, 2010.</ref><ref>[http://www.warhola.com/biography.html ''„Biography”.] Warhola.com.''</ref><ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%B8_%D0%92%D0%BE%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%BB#CITEREFBockris1989 Bockris] 1989, стр. 15.</ref><ref>[http://www.warhola.com/andysmother.html ''„Mother”'']. Warhola.com.</ref> родзени у Питсбурґу у Пенсилваниї. Енди одроснул у тим покус шивим варошу, точнєйше у часци вароша хтору имиґранти наволовали '''Руска долїна''' дзе фамелия Вархолових бивала у скромней хижи. Народзени є як наймладши син у фамелиї Андрея Вархола (його презвиско у Европи глашело „Varhola“ алє є пременєте на Ворхола кед емиґрировал до ЗАД) и мацери Юлиї Юстини Завацкей. Обидвойо, и Андрей и Юлия, бешедовали лєм по русински або словацки так же за їх трох синох анґлийски язик бул други язик хтори научели. Його родичи були имиґранти зоз шорох роботнїцкей класи, були русинского походзеня зоз валалу Mikó, Угорска (нєшка Микова, Словацка).<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%B8_%D0%92%D0%BE%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%BB#CITEREFMagocsiPop2002 Magocsi & Pop 2002], стр. 539.</ref><ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%B8_%D0%92%D0%BE%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%BB#CITEREFDillenberger2001 Dillenberger 2001], стр. 7.</ref> Фамелия була член Русинскей [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцкей церкви]] и упражньовала грекокатолїцке виросповиданє.<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%B8_%D0%92%D0%BE%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%BB#CITEREFBockris1989 Bockris 1989], стр. 4–5.</ref> У рижних биоґрафских жридлох найдзене же ше Ендру Ворхол народзел медзи 1928. и 1931. роком. Познєйше Енди твердзел же 1931. рок як рок його родзеня бул фалсификат у матичних кнїжкох. Найчастейше ше наводзи як датум його родзеня 6. авґуст 1928. року. Його [[оцец]], и попри того же у вецей биоґрафийох було наводзене же робел у рудокопох, найчастейше робел на вибудови будинкох у Питсбурґу и околїску. Енди мал двох старших братох, Пола и Джона. У трецей класи основней школи Енди Ворхол ше похорел од хореї, неуродеґенеративней хороти хтора спричинює корчи мускулох. Тота хорота приведла и до пременки у пиґментациї Ендийовей скори,<ref>[https://web.archive.org/web/20130106165536/http://www.warhol.org/collection/aboutandy/andyfaq/ ''„biography”'']. warhol.</ref> а познєйше вон достал и гипохондрию и страх од лїкарох и шпиталю.<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%B8_%D0%92%D0%BE%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%BB#CITEREFGuiles1989 Guiles] 1989.</ref> Понеже бул вязани за [[Посцель|посцел]]<nowiki/>ь як мали, Енди нє мал достаточно контакти з дружтвом своїх парнякох та постал барз вязяни за [[Мац|мацер.]] Кед бул у посцелї вон любел райзовац, слухац радио и зберал слички филмских гвиздох хтори лїпел коло посцелї. Енди Ворхол познєйше свойо хорйовите дзецинство описал як барз важни период за розвой його особи и його способносцох.<ref>[http://www.arthistoryarchive.com/arthistory/popart/Andy-Warhol.html ''„The Prince of Pop Art”.''] Arthistoryarchive.com.</ref> Факт же Енди бул, праве у рокох кед ше формовала його особа, значи од 1928. по 1949. рок, под уплївом рижних образох хтори були узвичаєни у обисцох такволаних Русинох Американцох, бул окружени зоз молитвенїками, и ходзел часто до церкви дзе шицка атмосфера, обряд, образи и други ствари уплївовали на його дух, односно, були то основни слики з його младосци. Вон вчас указал свой талант за уметносц та студирал дизайн на универзитету Карнеґи Мелон у Питсбурґу. Чим дипломовал Енди Ворхол ше 1949. року преселєл до Нюйорку<ref>Мишић, Милан, ур. (2005). ''Енциклопедија Британика. В-Ђ.'' Београд: Народна књига : Политика. стр. 77. ISBN 86-331-2112-3.</ref> и почал успишну кариєру у єдним часопису, занїмаюци ше з илустрацию и оглашками. Єден з Ендийових стабилнєйших анґажманох бул за Glamour маґазин. Уж теди Енди мал барз ясни циль и жаданє же би постал наисце успишни комерцияли уметнїк. Упарти и безконєчно вредни и продуктивни Енди посцигує успих и як маляр и як модни илустратор. Енди теди робел за ''Vogue'', Harper’s Bazaar и ''The New Yorker'', ушорйовал викладни облаки Бонвит Телер, дизайновал рамики за албуми фирми ''Columbia records'', дизайновал крачунски винчованки. Постал познати по своїх нєобовязних поцагох при райзованю ципелох. Тото приведло до його першей вистави у Нюйорку. Року 1952. мал свою першу самостойну виставу у Хюґо ґалериї у Ню Йорку. Теди дизайновал и сценоґрафию за театрални представи и офарбел власи на блядо, подобнє слами. Вонка з обисца Ворхол жил на способ за хтори чежко мож повесц же бул смерни и змирени: окружел ше зоз живописнима женами як цо то Палома Пикасо, Еди Седвик, Бянка Джеґер, Лайза Минели, Ли Радзвил, Елизабет Тейлор. == 1960-и == У 1960-их рокох Ворхол од илустратора постал єден з найпознатших уметнїкох Америки. На велї способи Ворхол и круг людзох позбераних коло нього дефиновали тоту децению.<ref>[http://www.nydailynews.com/entertainment/music-arts/andy-warhol-painting-sells-105m-article-1.1516240  ''„Andy Warhol painting sells for $105M”'']. New York Daily News. 13. 11. 2013.</ref> Од початку тей децениї Ворхол почал мальовац познати америцки продукти як, наприклад, Кока-кола, як и познати популарни икони як цо то Мерилин Монро и Елизабет Тейлор. Вон 1963. року основал ателє з меном The Factory и коло себе позберал малярох, [[писатель]]ох, [[музичар]]ох и познати андерґраунд особи. Почал ше озбильно занїмац зоз друкованьом на платну, зоз ситодрукованьом, и вирабял малюнки у серийох, посцигуюци так нє лєм же ше занїма зоз уметносцу масовней продукциї, алє же и сама уметносц постава масовни продукт. Виявююци же жада буц машина и зменшуюци значносц своєй креативносци у продукциї своєй уметносци, Ворхол витворел револуцию у уметносци. Його робота барз швидко постава контроверзна и популарна. Од того часу його робота ше одвива коло америцкей поп (популарней) култури. Друковал слики банкнотох, гвиздох, брендираних продуктох и слики з новинох. У цеку 1950-их рокох Ворхол, як илустратор, хасновал асисентох же би звекшал свою продуктивносц. Сотруднїцтво з другима останє препознатлїви (и контроверзни) аспект його способу роботи у цалей його кариєри, а окреме у цеку 1960-их. Єден спомедзи його найважнєйших сотруднїкох з того периоду то Ґерард Маланґа, хтори му помагал у друкарстве, у знїманю филмох, при виробку [[Скулпторство|скулптурох]] та и других роботох. Спомедзи сотруднїкох з його ґрупи треба спомнуц и Фредие Херко, Роналда Тавела, Мари Воронов, Бриґид Берлин (од хторей достал идею же би знїмал свойо телефонски розгварки). У цалей тей децениї Ворхол розвивал свою боемску ексцентричносц зоз хтору презентовал свойо Ворхолово Суперстарс, медзи хторима були Едие Сеґвик, Вива (Ворхолова супергвизда), Нико, Канди Дарлинґ и други. Тоти людзе участвовали у знїманю филмох у ''Factory''-и и даєдни з нїх, як Берлин, остали Ворхолово приятелє до його шмерци. Значни особи зоз нюйоршкого андерґраунд уметнїцкого и филмского швета зявйовали ше у його филмох, цо указує на Ворхолову повязаносц зоз рижнима уметнїцкима кругами у тим периодзе. Концом децению Ворхол уж и сам бул гвизда и явял ше часто у преси вєдно зоз своїма Суперстарами зоз студия ''Factory.'' Медзи 1962. и 1964. роком вон виробел вецей як 2.000 малюнки у його ''Factory''. Мож повесц же, у сущносци, найвекша часц його найпознатших, найквалитетнєйших малюнкох и других проєктох, була зробена у шейсцрочним периодзе, медзи 1962. и 1968. роком. У периодзе януар на фебруар 1964. року Енди Ворхол мал свою першу виставу у Европи. Вистава була поставена у Ґалериї Илеани Сонабенд у [[Париз]]у, Французка. У цеку 1965. року Ворхол мал вецей вистави у Европи – Париз, Милано, Торино, Есен, Штокхолм, алє и у Буенос Аиресу и Торонту. == Пробованє забойства == Валери Соланас ше у юнию 1968. року зявела у ''Factory'' и штреляла до Ворхола. Марио Амаиа тиж бул мета. Пред тим Соланас була марґинална особа у ''Factory.'' Основала „ґрупу“ (вона була єдини член у нєй) под назву ''S.C.U.M.'' - ''Society for Cutting Up Men'' (Дружтво за резанє хлопох) и написала ''S.C.U.M Manifest'', радикално феминистични напад на патриярхат. Соланас ше зявйовала у Ворхоловим филму з 1968. року ''I, A Man''. Кус скорей того дня Соланас вимагала же би єй врацели сценарио хтори дала Factory, алє го єй нє врацели. Сценарио бул, уствари, затрацени. Ворхол бул озбильно ранєти и лєдво остал живи (дохторе му мушели отвориц перши и масирали му шерцо же би го стимуловали). Физични пошлїдки вон церпел до конца живота (мушел, наприклад, ношиц корсет хтори му притримовал абдомен). Пробованє забойства мало тирваци пошлїдки и на його живот и на уметносц. Соланас була гарештована наступного дня. Под час вишлїдзованя вона виявела: „Мал превельку контролу над моїм животом.“ После пробованя забойства амбиєнт у Factory постал твардейши пре контроли и мири осторожносци. Велї то доживйовали як конєц студия Factory зоз 60-их. [[Файл:Andy_Warhol_1977.jpg|401x401п|алт=Енди Ворхол (1977. рок)|мини|Енди Ворхол (1977. рок)]] == 1970-и == У поровнаню зоз успихом и скандалами зоз 1960-их нова децения була вельо мирнєйша. Ворхол тераз почал приводзиц нови, богатши особи, хтори портретовал. Його познати портрет Мао Цедунґа настал 1973. року. Ворхол ше вноци забавял, а по дню мальовал. Робел на 50 до 100 поручених портретох рочнє, а позировали му людзе як цо то Труман Кепот, Майкл Джексон, Мик Джеґер, ирански шах, принцеза Каролина од Монака, Ив Сен Лоран, Брижит Бардо, Ґолда Меир, Мугамед Али и за тото ище и масно плацели. Ворхол виходзел до познатих ноцних клубох у Менхетну. Бул описовани як поцагнути, ганблїви и як припатрач хтори обачує рижни деталї. == 1980-и == У цеку 1980-их Ворхол ознова доживйовал успих при критичарох як и на финансийним планє, з добрей часци и пре його нови приятельства зоз младима уметнїками. Ворхол, тиж так, ценєл интензивни голивудски ґламур. Раз вон дал таку вияву: ''„Любим Лос Андєлес. Любим Голивуд. Вони таки красни. Шицко пластичне, а я любим пластику. Жадам буц пластични.“'' == Сексуалносц == Ворхол бул єден спомедзи перших водзацих ґей америцких уметнїкох хтори були отворени у вязи питаня своєй сексуалносци. Велї о нїм думали же вон асексуална особа або лєм воаєр. Тото медзитим одруцене з боку його биоґрафох. Питанє як його сексуалносц уплївовала на його уметносц и як формовала його одношенє спрам уметнїцкого швета то главна тема историчарох уметносци, як и питанє хторе сам поставял у интервюох, у розгваркох зоз сучаснїками и у публикацийох. Под час своєй кариєри Ворхол правел еротични фотоґрафиї и рисунки голих хлопох. Велї його познати дїла упиваю моц або отворено виглєдую зложеносц сексуалносци и сексуалного жаданя. Велї його филми премиєрно приказовани у ґей порно биоскопох. Даєдни з найинтересантнєйших приповедкох о його розвою як уметнїка у вязи зоз препреченями хтори його сексуалносц на початку представяла док ше трудзел дац розмах своєй кариєри. Перши його роботи хтори придал ґалериї були хомоеротични рисунки хтори одбити бо були пребарз отворени. У кнїжки мемоарох ''Попизем:Ворхолово шейдзешати'', уметнїк ше здогадує розгварки зоз филмским творительом Емил де Антониом, на тему проблемох хтори мал пре свою отворену гомосексуалносц. Тото очежало Ворхолови установиц дружтвени одношеня зоз теди надалєко познатшима поп уметнїками як цо то Джаспер Джоунс и Роберт Раушенберґ хтори обидвоме були гомосексуалци алє то крили од явносци. Де Антонио пояшнєл же Ворхол пребарз ''свиш'' (америцки термин за феминизоване и кемп справованє). Ворхол потим виявел: ''Нє мал сом нїч понукнуц як одвит на тото. То була евидентна правда. Так же сом одлучел же бим ше о тим вецей нє старал, бо то були ствари хтори сом и попри шицкого нє жадал меняц и за хтори сом тримал же их нє мушим меняц.''<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%B8_%D0%92%D0%BE%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%BB#CITEREFButt2005 Butt 2005], стр. 113.</ref> . == Релиґийни прешвеченя == Ворхол практиковал грекокатолїцки обряд. Поряднє волонтирал у социялних установох за бездомних и худобних и описовал себе як релиґиозну особу. Велї його познєйши уметнїцки твори маю у себе прикрити релиґийни теми. Поряднє нащивйовал служби божи, а священїик у церкви на Менгетну гварел же Ворхол приходзел до тей церкви скоро каждого дня. На його роботу мала уплїв и традиция мальованя образох восточного християнства. Ворхол бул стаємни член грекокатолїцкей парохиї Св. Мариї на Восточней 15-тей улїчки на Менгетну. Ворхолов брат гварел же Ворхол бул правдиво релиґиозни, алє же нє жадал же би людзе тото знали бо то була приватна ствар. == Шмерц == Ворхол умар вчас, у своїм 58. року, 22. фебруара 1987. року на 6:32 у Нюйорку. Спрам новинских звитох вон ше добре окрипйовал после рутинскей операциї жовчу пред тим як умар у сну од нєсподзиваного инфаркта. Больнїцки персонал нє провадзел добре його стан и после операциї го „наполнєлиˮ зоз чечносцу, прецо пришло до гипергидратациї, пре цо Ворхолов адвокат поднєсол тужбу. [[Файл:Warhol's_grave.jpg|алт=Ворхолов гроб|мини|352x352п|Ворхолов гроб]] Вовторок, 26. фебруара 1987. року, Енди Ворхол мал традицийне грекокатолїцке хованє зоз Службу Божу. Служба служена на анґлийским язику алє у даєдних єй часцох шпиване по церковнославянски. Посмертни остатки Ендия Ворхола поховани на Св. Джона Баптисти католїцким теметове у Бетел Парку, у южней часци Питсбурґа. Енди поховани такой коло своїх родичох. Медзи людзми хтори отримали посмертни бешеди була и Йоко Оно. Велька Служба Божа за покой души Ендия Ворхола отримана 1. марца 1987. року у катедрали Св. Патрика у Ню Йорку. Зишли ше ту вецей як 2000 особи зоз швета уметносци, рок [[Подзелєнє музики|музики]] и филма, припаднїки медзинародного jetseta и громада звичайних жительох Ню Йорка. == Малюнки == По початок 1960-их Ворхол бул удатни рекламни илустратор. Вон бул нательо успишни як комерциялни илустратор же го нїхто нє видзел и нє похопйовал як уметнїка. Хаснуюци исту технїку хтору хасновал у илустрацийох, Ворхол зробел серию рисункох и предложел их ґалериї, хтор го одбила. Почал анализовац и роздумовац о одношеню медзи комерциялну уметносцу и уметносцу и место же би их вон видзел и доживйовал як процивносци (цо бул случай зоз другима уметнїками) вон их почал злучовац витворююци так поп-арт. Поп арт була теди експериментална форма хтору даскелї уметнїки нєзависно єдни од других почали усвойовац. Даєдни спомедзи нїх, як Рой Лихтенштайн, познєйше постали синоними за за тот уметнїцки рух. Ворхол хтори постанє познати як ''Папа попа'' („Pope of Pop“) прилапел тот стил. Його перши малюнки приказую особи зоз рисованих филмох и рекламох хторих вон вирабял ручно. Познєйше, Ворхол свойо теми глєда у самих иконом попа - у брендох, гвиздох и доларох - и виключує кажди шлїд „руки“. Ворхол глєдал свойо теми хтори би го розликовали од других поп уметнїкох. Приятелє му гуторели най малює ствари хтори найбаржей люби. Вон на свой власни способ почал мальовац свойо наймилши ствари. За свою першу вельку виставу намальовал конзерви Кембеловей юшки, хтори полудньовал цалого свойого живота. Ворхол любел пенєж та прето мальовал банкноти. Любел [[Гвизда|гвизди]] та и їх мальовал на платнох. Од таких початкох Ворхол розвил свой познєйши стил. Место же би виберал теми по хторих го буду препознавац, вон виберал препозаваюци стил зоз хторого помали елиминовал руку у процесу твореня. Малюнки почал робиц як друкованє на платнє. Од маляра Ворхол постал дизайнер малюнка. Кед бул на верху слави, Ворхол мал даскелїх асистентох хтори робели по його инструкцийох. Ворхол ше занїмал и зоз комичнима и з озбильнима темами, вибераюци предмети од конзерви юшки по електрични карсцель. Хасновал исту технїку - друкованє на платнє, серийна репродукция и хаснованє шветлєйших фарбох - без огляду на тото чи малює ґламурозни гвизди, предмети зоз каждодньового живота або малюнки самозабойства, транспортних нєщесцох и подобного. Малюнки зоз сериї „''Dead and Disaster''“ (1962—1963), як цо то „''Red Car Crach''“, „''Purple Jumping Man''“, „''Orange Disaster''“, трансформую особну траґедию до явного спектакла и опоминаю медиї же нєпреривне приказованє таких сликох у медийох отупює публику. Єдинствени елемент його роботи то його китоновски (Бастер Китон) стил - подполна безвиразносц. Тото мож було видзиц и у його справованю - часто ше „правел глупиˮ у медийох и одбивал пояшньовац свою роботу. Познати є по тим же гварел же шицко цо треба же би ше знало о нїм и о його роботи воно уж ту - на поверхоносци. У такей поверховосци, без назнакох щиросци, припатрач охабени же би ше питал и пренаходзел цо „прави Ендиˮ дума. Чи Енди престрашени од шмерци а чи му вона можебуц шмишна? Чи його конзерви юшки цинична заувага о безвредносци популарней култури, або су „''homage''“ єдноставного комфору дома? Без жаданя же би давал одвити на тоти питаня, його робота постава интересантнєйша - вон охабял публики же би вона интерпретовала його значенє. == Филми == Ворхол робел у велїх медийох - малярство, фотоґрафия, рисунки и скулптура. Попри того, вон знїмал филми. Медзи 1963. и 1968. роком вон знял прейґ 60 филми. Його найпопуларнєйши филм хтори достал и найлєпши критики то ''Chelsea Girls'' (1966). Филм приказує два филми источасно, з розличнима приповедками. После пробованя його забойства Ворхол, хтори тераз жил поцагнутше, одустал од знїманю филмох. === Филми хтори режировал Енди Ворхол === {| class="wikitable" |Рок | |Жридлова назва |- |1963. | |''Blow Job'' |- |1963. | |''Eat'' |- |1963. | |''Haircut'' |- |1963. | |''Kiss'' |- |1963. | |''Naomi's Birthday Party'' |- |1963. | |''Sleep'' |- |1964. | |''13 Most Beautiful Women'' |- |1964. | |''Batman Dracula'' |- |1964. | |''Clockwork'' |- |1964. | |''Couch'' |- |1964. | |''Drunk'' |- |1964. | |''Empire'' |- |1964. | |''The End of Dawn'' |- |1964. | |''Lips'' |- |1964. | |''Mario Banana I'' |- |1964. | |''Mario Banana II'' |- |1964. | |''Messy Lives'' |- |1964. | |''Naomi and Rufus Kiss'' |- |1964. | |''Tarzan and Jane Regained... Sort of'' |- |1964. | |''The Thirteen Most Beautiful Boys'' |- |1965. | |''Beauty #2'' |- |1965. | |''Bitch'' |- |1965. | |''Camp'' |- |1965. | |''Harlot'' |- |1965. | |''Horse'' |- |1965. | |''Kitchen'' |- |1965. | |''The Life of Juanita Castro'' |- |1965. | |''My Hustler'' |- |1965. | |''Poor Little Rich Girl'' |- |1965. | |''Restaurant'' |- |1965. | |''Space'' |- |1965. | |''Taylor Mead's Ass'' |- |1965. | |''Vinyl'' |- |1965. | |''Screen Test'' |- |1965. | |''Screen Test #2'' |- |1966. | |''Ari and Mario'' |- |1966. | |''Hedy (film)'' |- |1966. | |''Kiss the Boot'' |- |1966. | |''Milk'' |- |1966. | |''Salvador Dalí'' |- |1966. | |''Shower'' |- |1966. | |''Sunset'' |- |1966. | |''Superboy'' |- |1966. | |''The Closet'' |- |1966. | |''Chelsea Girls'' |- |1966. | |''The Beard (film)'' |- |1966. | |''More Milk, Yvette'' |- |1966. | |''Outer and Inner Space'' |- |1966. | |''The Velvet Underground and Nico'' |- |1967. | |''The Andy Warhol Story'' |- |1967. | |''Tiger Morse'' |- |1967. | |''****'' |- |1967. | |''The Imitation of Christ'' |- |1967. | |''The Nude Restaurant'' |- |1967. | |''Bike Boy'' |- |1967. | |''I, a Man'' |- |1968. | |''San Diego Surf'' |- |1968. | |''The Loves of Ondine'' |- |1969. | |''Blue Movie'' |- |1969. | |''Lonesome Cowboys'' |- |1972. | |''L'Amour'' |- |1968. | |''Flesh (film)'' |- | | |''Flesh for Frankenstein'' (1973) aka Andy Warhol's Frankenstein (USA) ''Blood for Dracula'' (1974) aka Andy Warhol's Dracula (USA) |} == Музика == Ворхол потримал и прилапел бенд ''Velvet Underground'' як єден зоз своїх проєктох у цеку 1960-их, „продукуюциˮ їх перши албум ''The Velvet Underground and Nico'' и правяци насловни слики. Його „продукцияˮ того албума ше состояла лєм у тим же плацел час у студию за знїманє. После того албума Ворхол и Лу Рид ше почали зражовац коло идеї у хторим напряме бенд треба же би ше розвивал и конєчно вони претаргли контакт. Ворхол дизайновал насловни боки двох албумох Ролинґстонсох: ''Sticky Fingers'' (1971) и ''Love You Live'' (1977). Ворхол 1975. року зробел даскельо портрети Мика Джеґера. Лу Рид 1990. року знял албум ''Sons for Drella'' (єдно з Ворхолових назвискох було Дрела, як комбинация менох Дракула и ''Cinderella'' (Пепелюґа)) зоз Джоном Кейлом. На тим албуме Рид модлєл Ворхола за пребаченє пре зраженє. Ворхол бул приятель з велїма музичарами, уключуюци ту и Боба Дилана и Джона Ленона. Ворхол дизайновал насловни бок Ленонового албума ''Menlove Avenue'', хтори постгумно видати 1986. року. Ворхол ше зявює як бармен у споту писнї ''Hello Again'' ґрупи ''The Cars'' и у споту за синґл ''Misti'' ґрупи ''Curiosity Killed the Cat''. Ворхол мал вельки уплїв на новогабови/панк рок бенд Дево, як и на Дейвида Боувия, хтори знял аж и писню под назву ''Енди Ворхол'' за албум ''Hunky Dory'' (1971). == Кнїжки == У 50-их рокох Ворхол обявел самостойно даскельо кнїжки, а од познєйших 1960-их „пише“ даскельо кнїжки хтори були комерциялно обявйовани: ''A, a novel'' (1968. ISBN 978-0-8021-3553-7.) – препис, хтори ма гришки у писаню, як и фонетски призначки звукох у другим планє и брунданє, авдио-запису єдного вечара у ''Factory''. ''The Philosophy of Andy Warhol; from A to B and back again''. 1975. ISBN 978-0-15-671720-5.) – спрам твердзеньох Пар Хекет у уводу за ''The Andy Warhol Diaries'', вона пририхтала кнїжку на основу дньових телефонских розгваркох и авдио касетох хтори єй Енди дал. На спомнутих касетох були розгварки зоз Бриджит Берлин и зоз бувшим редактором часопису ''Interview'', Бобом Колацелом. ''Popism: The Warhol Sixties''. 1980. ISBN 978-0-15-672960-4.), пририхтали ю Ворхол и Пат Хекет. То ретроспектива 1960-их и улоги поп арта. ''The Andy Warhol Diaries''. 1989. ISBN 978-0-446-39138-2. – Пририхтала ю Пат Хекет на основу Ворхолового дньовнїка хтори єй вон каждодньово диктовал прейґ телефона. Ворхол почал водзиц дньовнїк же би мал увид до своїх трошкох, алє познєйше у дньовнїку були и його роздумованя о култури и особних стварох. Ворхол основал модни часопис ''Interview'' хтори ше и нєшка видава. '''Рисованє:''' Ворхол свою кариєру почал як рисовч. Найпознатши його рисунки ципелох. Даєдни з його рисункох обявени як кнїжочки: Yum, Yum, Yum – о поживи; Ho, Ho, Ho – о Крачунє и, напевно, „Shoes, Shoes, Shoes“. Уметнїцки найценєнша кнїжка рисункох то The Gold Book, у хторей рисунки младих хлопох. '''Audio:''' Єден час Ворхол вшадзи зоз собу ношел диктафон и знїмал шицко и каждого з ким приповедал. Даєдни з тих записох були основа за його литературну роботу. '''Телевизия:''' Ворхол барз жадал мац свой ТВ шоу под назву ''The Nothing Special'' у хторим би ше бешедовало о його облюбеней теми: О нїчим. Познєйше мал два емисиї: ''Andy Warhol’s TV'' 1982 и ''Andy Warhol’s Fifteen Minutes'' за МТВ, 1986. а окрем у своїх емисийох, поряднє ше зявйовал и у емисийох других авторох. '''Мода:''' Приповеда ше же вон гварел ''Дзечнєйше бим купел сукню и обешел ю на мур як малюнок.'' '''Компютер:''' Ворхол хасновал ''Амиґу'' за диґиталну уметносц.[[Файл:Medzilaborce_-_Andy_Warhol_Museum_1.jpg|403x403п|алт=Музей модерней уметносци Ендия Ворхола у Медзилаборцох, Словацка|мини|Музей модерней уметносци Ендия Ворхола у Медзилаборцох, Словацка]] == Музеї == [[Музей]] Ендия Ворхола у Питсбурґу то найвекши америцки музей пошвецени лєм єдному уметнїкови. Чува колекцию з вецей як 12.000 уметнїцкима предметами. Ворхолов брат Джон Ворхол и Ворхолова задужбина зоз Нюйорку основали 1992. року Ворхолов фамилийни музей модерней уметносци у Словацкей, у месце Медзилаборци, у краю дзе родзени Ворхолово родичи. == Найпознатши вияви == ♦ У будучносци кажде будзе мац свойо 15 минути шветовей слави. ♦ Уметнїк то особа хтора прави ствари хтори людзом нє потребни, алє вон пре якуш причину дума же би була добра идея же би ше им дали. == Литература == * ''Warhol, Andy; Hackett, Pat (1980). [https://archive.org/details/popismwarhol60s0000warh POPism: the Warhol 1960s.] New York: Harcourt Brace Jovanovich. б. 11-12. ISBN 978-0-15-173095-7. OCLC 5673923.'' * Magocsi, Paul R.; Pop, Ivan (2002). [https://books.google.com/books?id=ovCVDLYN_JgC&pg=PA539 ''Encyclopedia of Rusyn History and Culture.''] University of Toronto Press. б. 539. ISBN 978-0-8020-3566-0.'' * Butt, Gavin (2005). ''Between you and me: queer disclosures in the New York art world,'' 1948–1963. Durham, N.C: Duke University Press. б. 113. ISBN 978-0-8223-3486-6. OCLC 57285910. * ''A symposium on Pop Art (1963). Arts Magazine.'' Apri. б. 36—45.. The symposium was held in 1962, at The Museum of Modern Art, and published in this issue the following year. * Bockris, Victor (1989). [https://books.google.com/books?id=faJPAAAAMAAJ ''Warhol.''] Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80795-4.'' * Celant, Germano (1999). ''Andy Warhol: A Factory. Kunstmuseum Wolfsbug.'' ISBN 978-3-7757-0773-2. * Colacello, Bob (1990). ''[https://archive.org/details/holyterrorandywa0000cola Holy Terror: Andy Warhol Close Up.]'' New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-016419-5.'' * Danto, Arthur C. (2009). ''[https://archive.org/details/andywarhol00dant  Andy Warhol.]'' Yale University Press. ISBN 978-0-300-13555-8. * Dillenberger, Jane D. (2001).''[https://books.google.com/books?id=KemglT-1jSIC&pg=PA7 The Religious Art of Andy Warhol.]'' A&C Black. стр. 7. ISBN 978-0-8264-1334-5. * Doyle, Jennifer, Jonathan Flatley, and José Esteban Muñoz eds. (1996). ''Pop Out: Queer Warhol.'' Durham: Duke University Press. * Foster, Hal (1996). ''[https://archive.org/details/returnofrealavan0000fost The Return of the Real.]'' An October Book, MIT Press. * Garrels, Gary (1989). ''The Work of Andy Warhol: Discussions in Contemporary Culture, no. 3.'' Beacon NY: Dia Art Foundation. * Guiles, Fred Lawrence (1989). ''[https://archive.org/details/loneratballlifeo0000guil  Loner at the Ball: The Life of Andy Warhol.]'' New York: Bantam. ISBN 978-0-593-01540-7. * James, James, ''Andy Warhol: The Producer as Author'', in Allegories of Cinema: American Film in the 1960s (1989). pp. 58.–84. Princeton: Princeton University Press. * Koestenbaum, Wayne (2003). ''Andy Warhol.'' New York: Penguin. ISBN 978-0-670-03000-2. * Krauss, Rosalind E. "Warhol's Abstract Spectacle". In ''Abstraction, Gesture, Ecriture: Paintings from the Daros Collection''. New York: Scalo, (1999). pp. 123.–33. * Lippard, Lucy R. (1985) [1970]. ''Pop Art.'' Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20052-0.'' * Livingstone, Marco; Cameron, Dan; Academy, Royal (1992). ''Pop art: an international perspective.'' New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-1475-6.'' * Michelson, Annette (2001). ''Andy Warhol (October Files).'' Cambridge MA: The MIT Press. * Scherman, Tony, & David Dalton, ''POP: The Genius of Andy Warhol'', New York, NY: HarperCollins, 2009 * Suarez, Juan Antonio (1996). ''Bike Boys, Drag Queens, & Superstars: Avant-Garde, Mass Culture, and Gay Identities in the 1960s Underground Cinema.'' Indianapolis: Indiana University Press. * Watson, Steven (2003).'' [https://web.archive.org/web/20100829002918/http://www.factorymade.org/  Factory Made: Warhol and the 1960s.]'' New York: Pantheon. ISBN 978-0-679-42372-0. '' * Warhol, Andy (1975).'' [https://archive.org/details/philosophyofandy00warh  The Philosophy of Andy Warhol: (From A to B and Back Again).]'' Hardcore Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-189050-7. * Warhol, Andy; Hackett, Pat (1980). ''[https://archive.org/details/popismwarhol60s0000warh POPism: The Warhol Sixties.]'' Hardcore Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-173095-7. * Warhol, Andy; Pat Hackett (1989). ''[https://archive.org/details/andywarholdiarie00warh The Andy Warhol Diaries.]'' Warner Books. * Yau, John (1993). ''[https://archive.org/details/inrealmofappeara0000yauj In the Realm of Appearances: The Art of Andy Warhol.]'' Hopewell, NJ: Ecco Press. ISBN 978-0-88001-298-0. == Вонкашнї вязи == * [https://www.imdb.com/name/nm0912238/ Енди Ворхол на сајту https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb] IMDb (језик: енглески) * [https://web.archive.org/web/20181203055205/https://warholfoundation.org/ Ворхолова фондација у Њујорку.] Ворхолова фондација у Њујорку * [http://www.warhol.org/ Музеј Ендија Ворхола у Питсбургу, Пенсилванија.] Музеј Ендија Ворхола у Питсбургу, Пенсилванија * [http://www.warholcity.com/ The Andy Warhol Museum of Modern Art - city of origin] Medzilaborce (Slovakia) - the second largest collection worldwide] * [https://web.archive.org/web/20060213184847/http://www.artquotes.net/masters/warhol-andy.htm Профил Ендија Ворхола Биографија, избор радова, познати цитати.] Профил Ендија Ворхола Биографија, избор радова, познати цитати * [http://www.the3graces.info  Биографија Ендија Ворхола.] * [https://web.archive.org/web/20060222125816/http://www.the3graces.info/ random_warhol.htm] * [http://www.accuracyproject.org/cbe-Warhol,Andy.html Интернет пројект – Енди Ворхол.] Интернет пројект – Енди Ворхол * [http://www.doubletakeart.com/cgi-bin/dtg/dtg.psearch?a1=00594 Doubletake Gallery Ограничено издање онлајн каталога.] * [http://www.malarze.walhalla.pl/galeria.php5?art=70 Уметничка галерија – Енди Ворхол.]Уметничка галерија – Енди Ворхол * [https://web.archive.org/web/20060216160721/http://www.gagosian.com/artists/andywarhol/ Енди Ворхол у Гагосијан галерији.] Енди Ворхол у Гагосијан галерији * [http://www.gay-serbia.com/queer/warhol-andy/index.jsp?aid=829 Jonathan Katz: Andy Warhol (1928—1987)] * [http://www.gay-serbia.com/queer/warhol-andy/warhol-2.jsp Cowan Thomas: Andy Warhol (1928—1987)] * [http://www.gay-serbia.com/queer/warhol-andy/warhol-3.jsp Murray Raymond: Filmografija Andy Warhola] * Гавриїл Колєсар: [http://ruskatube.x10host.com/rus/Rusnaci%20u%20svece%2012.pdf Енди Вархол, найвекша икона поп-арта (1)], ''Руснаци у швеце'', Рок V, ч. 2, Май-Авґуст, 2006 б. 1 * Гавриїл Колєсар: [http://ruskatube.x10host.com/rus/Rusnaci%20u%20svece%2013.pdf Златни роки Вархоловей уметнїцкей продукциї (2)], ''Руснаци у швеце'', Рок V, ч. 3, Септембер - Децембер 2006 б. 25 * Гавриїл Колєсар: [http://ruskatube.x10host.com/rus/Rusnaci%20u%20svece%2015.pdf Вархолова уметнїцка филозофия актуална и нєшка (3)], ''Руснаци у швеце'', Рок VI, ч. 2, Май-Авґуст, 2007 б. 24 * Олґа Карлаварис, [https://www.youtube.com/watch?v=7edhX_5KcLs Шлїдами чловека нїодкадз], Маковчань, Ютюб, 6. новембер, 2015. == Референци == <references /> {{DEFAULTSORT: Ворхол , Енди }} [[Катеґория:ЗАД]] [[Катеґория:Уметнїки]] [[Катеґория:Маляре]] [[Катеґория:Публицисти]] [[Катеґория:Режисере]] [[Катеґория:Народзени 1928]] [[Катеґория:Умарли 1987]] [[Катеґория:6. авґуст]] [[Катеґория:22. фебруар]] 3hl754x3tep08ho1loqtmx61s4s6u6t Павле Паланчаї 0 679 18777 17962 2026-05-21T08:35:09Z Olirk55 19 Означени викивязи 18777 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Павле Паланчаї</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Pavle Palancaji.jpg|центар|мини|220x220п|Павле Паланчаї (2001. року)]] |- |'''Народзени''' |20. юлия 1966. |- |'''Умар''' |15. авґуста 2017 (51) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Нїзша музична школа Штредня музична школа Исидор Баїч (нєподполна), Нови Сад |- |'''Период твореня''' |1984—2015 |- |'''Жанри''' |музика, гранє и вокална интерпретация |- |'''Поховани''' |у Руским Керестуре |} '''Павле Паланчаї''' (*20. юлий 1966—†15. авґуст 2017), [[музичар]], побиднїк ''Червеней ружи'' 1986. року, вокални [[солиста]]. == Биоґрафия == Павле Паланчаї народзени 20. юлия 1966. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Владимир и [[мац]] Веруна (дзивоцке Шугайда). Павле мал брата Янка. Основну школу [[Петро Кузмяк]] Павле закончел у Руским Керестуре. Паралелно зоз основну школу ходзел и до нїзшей музичней школи ШОМО-[[Кула]], одзелєнє у Руским Керестуре. Учел ше грац на гармоники. Понеже пожнєл з уписом до нїзшей музичней школи та на концу основней школи мал лєм 4. класи музичней школи закончени. И зоз нєподполну нїзшу музичну школу бул препознати його слух и талант та бул прияти до штреднєй музичней школи „Исидор Баїч” у Новим Садзе. Медзитим пре нєдостаточну упартосц Павле ю нє закончел та ше врацел до валалу и почал робиц. Павле Паланчаї бул оженєти зоз Сладяну родз. Ковачевич. Спочатку Павле робел у Польопривредним комбинату 1. май як маґазионер. Кед комбинат бул розформовани та з єдней його часци була основана задруґа Юарбис (хтора мала вецей сектори, та и [[Пекарня|пекарню]]). Павле теди почал робиц у [[Пекарня|пекарнї]] и там робел док ше нє похорел. == Анґажованє у музичним живоце == Як млади Павле Паланчаї ше уключел до [[Дом култури Руски Керестур|Дому култури]] та по потреби там грал на гармоники и шпивал на рижних програмох. Тиж бул уключени до ґрупи ''Кодони'' у хторей грал и наступал як [[шпивач]] тей ґрупи. Павле Паланчаї бул барз надарени за [[Подзелєнє музики|музику]], од малючка ше обачовало його талант та вельо раз наступел як школяр на ''Червеним'' ''пупчецу''. Познєйше шпивал и у змаганьох за найкрасши леґиньски глас на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червеней ружи]] та 1986. року достал, як найкрасши хлопски глас, награду и традицийни чобольов. Тота побида и награда на Фестивалу култури му була ,,желєне шветло" же би предлужел шпивац на Червених ружох и на Ружових заградкох алє тераз уж як преверени и искуснєйши вокални [[Солиста|солист]] хтори шпивал нови [[Композиция|композициї]] з конкурсох. Павле мал приємну [[Фарба|фарбу]] гласа, тиж так мал точну интонацию та му [[Композитор|композиторе]] зверйовали досц компликованши писнї за шпиванє. Павле бул поволовани шпивац у рижних програмох Рускей редакциї на [[Радио-телевизия Войводини|ТВ Войводина]], а за Радио Нови Сад вон у студийох знял вецей як 20 знїмки шпиванкох у народним духу хтори ше поряднє емитовало у рускей програми радия. Медзитим, здравствени стан ше му погоршовал и вон вше ридше наступал пред публику. После чежкей хороти, Павле Паланчаї умар 15. авґуста 2017. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре На наших музичних фестивалох Павле Паланчаї шпивал тоти композициї {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |Ружова заградка |- |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Композитор''' |- |2002 |[https://www.youtube.com/watch?v=VL4YTOSwPkU Дзе тот Керестур] |Владислав Надьмитьо |- |2005 |[https://www.youtube.com/watch?v=iiOP8figH6A Руснакова драга] |Юлиян Рамач |- |2006 |[https://www.youtube.com/watch?v=zNaQ5itMLOI&pp=ygUKUGFsYW7EjWFqaQ%3D%3D Боже, зачувай параста] |Любомир Загорянски |- |2007 |Гудаци грали |Самуел Медведь |- | | | |- | | | |- | | | |- ! colspan="3" |Червена ружа |- |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Композитор''' |- |1991 |[https://www.youtube.com/watch?v=HjoUVdAiCmo Цо ме то так пече] |Дюра Будински |- |2001 |[https://www.youtube.com/watch?v=QjZSqqHQpZg Дюрдьовски лїпи] |Оленка Сеґеди |- |2004 |[https://www.youtube.com/watch?v=povitIiXouk Нє забудз ме, ровнїно] |Владислав Надьмитьо |- |2006 |[https://www.youtube.com/watch?v=mul25k_ZUBk Шпивай, Руснаку] |Владислав Надьмитьо |- | | | |- | | | |- | | | |} == Литература == * [[Владислав Надьмитьо]]: „Червена ружа '86ˮ, ''30 червени ружи'', НВУ Руске слово, Нови Сад, 1991, б. 74. == Вонкашнї вязи == * [https://www.ruskeslovo.com/%d0%92%d1%87%d0%b5%d1%80%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d1%85%d0%be%d0%b2%d0%b0%d0%bd%d0%b8-%d0%9f%d0%b0%d0%b2%d0%bb%d0%b5-%d0%9f%d0%b0%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d1%87%d0%b0%d1%97/ Вчера поховани Павле Паланчаї], автор Сор, ''Рутенпрес'', 17. авґуст 2017. {{DEFAULTSORT: Паланчаї , Павле }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Музичаре]] [[Катеґория:Шпиваче]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:20. юлий]] [[Катеґория:Народзени 1966]] [[Катеґория:15. авґуст]] [[Катеґория:Умарли 2017]] s1adcoexuycirnnjcv49xta20zfzahr Микола Преґун 0 793 18778 16376 2026-05-21T08:39:51Z Olirk55 19 Означени викивязи 18778 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Микола Преґун</big> |- | colspan="2" |(портрет) |- |'''Назвиско''' |Пепси |- |'''Народзени''' |29. авґуста 1946. |- |'''Умар''' |28. януара 1999. |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня машинска школа |- |'''Период твореня''' |1965—1998. |- |'''Жанри''' |ґлумец-аматер, режия, орґанизация ТВ програми |- |'''Поховани''' |у Коцуре |}'''Микола Преґун''' (*29. авґуст 1946—†[[28. януар]] 1999), драмски аматер, ґлумец, [[Редитель|режисер]], орґанизатор програми на ТВ Нови Сад. == Биоґрафия == Микола Преґун народзени 29. авґуста 1946. року у [[Коцур|Коцуре]]. [[Оцец]] Янко и [[мац]] Паулина народзена Бесерминї. Микола мал двох старших братох, Мирослава и Иринея. Микола основну школу закончел у родимим валалє а потим штредню машинску школу. По законченю штреднєй машинскей школи перши роки препровадзел у роботи у фаху. У новембре 1975 року, петнац [[Дзень|днї]] пред тим як почало емитованє ТВ програми у новим студию у Новим Садзе, Микола Преґун Пепси почал робиц у Телевизиї. У [[Радио-телевизия Войводини|ТВ Нови Сад]] Микола препровадзел полни 12 роки на роботох орґанизатора програми хтору рихтала Редакция ТВ Нови Сад на [[Руски язик|руским язику]]. Тоту роботу охабел у юнию 1987. року кед ше пошвецел приватней роботи, кратши час у Макарскей у [[Горватска|Горватскей]], а потим у Коцуре. Микола Преґун бул у малженстве зоз Марию родз.Скубан и мали два дзивки, Надежду и Николету. == Активносц у култури == Микола Преґун запаметани медзи приятелями як комуникативна и вше розположена особа хтора у каждей хвильки зна направиц добру атмосферу за роботу, пофрантовац, а хтора свою роботу кончела наисце професионално. Микола Преґун охабел окремни шлїд у драмским аматеризме Коцура як ґлумец и як режисер. Його схопносц же би скоро до перфекциї креировал гуморстични улоги у театралних представох у Коцуре, и нєшка ше памета. Перши театрални фалат у хторим ґлумел Микола Преґун бул Молиєров ''Уображени хоротнїк'' (1972). [[Ансамбл]] Дома култури з Коцура пошол з тим фалатом и на републичну смотру театрох ''Вечари братства'' у Призрену.<ref>Дюра Латяк, ''50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї'', Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и Дом култури Руски Керестур, Нови Сад, 2018, бок 55.</ref> Наступал и у гумористичних прилогох на телевизиї. Микола здобул реноме доброго ґлумца у франтовлївих театралних фалатох и улогох на ТВ та му то постал бренд так же ше Микола Преґун Пепси зявйовал як гумориста и на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|фестивалу култури Червена ружа]], у радийских емисийох ''На габох музики и гумору'' як и на Коцурскей жатви. Микола Преґун умар 28. януара 1999. року у Коцуре. Поховани є на Руским [[Теметов|теметове]] у Коцуре. Микола Преґун режирал тоти театрални фалати: Йован Буковчан, ''Шилька за двох'', 1984. Дьордє Фишер, ''Ноц за Марию'', 1985. Ґордан Михич, ''Жовта'', 1993. == Литература == * Дюра Латяк, ''50 роки Драмского меморияла [[Петро Ризнич Дядя|Петра Ризнича Дядї]]''[[Петро Ризнич Дядя|,]] Завод за културу войводянских [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]], НВУ Руске слово и [[Дом култури Руски Керестур|Дом култури Руски Керестур,]] Нови Сад, 2018, бок 67. * Ґрупа авторох, „Управяцки и роботни орґани фестивалаˮ, 30 Червни ружи, НИУ Руске слово, Нови Сад, 1991, бок 141. == Вонкашнї вязи == * Slave Santa prikazuje: [https://www.youtube.com/watch?v=IrkT6QBX13Y Život na valalje, Kocur 1983], Po uljicoh Kocura, Mikola Pregun ''Pepsi''], Славе Шанта, Ютюб, октобер 6, 2021 * [https://www.youtube.com/watch?v=bBzwqrFoiyw Гумор з Руского Керестура] - ґлумци АРТ Дядя, Маковчань, Ютюб, януар 1, 2016. * [https://www.youtube.com/watch?v=l3io_ylQOaI&t=469s ZABIVAČKI ŠVINJOH - Običaji z tradiciji Rusnacoh u Vojvodini] - 1. časc, Маковчань, Ютюб, децембер 11, 2009. * [https://www.youtube.com/watch?v=dcep4H_hJmg&t=12s ZABIVAČKI ŠVINJOH - Običaji z tradiciji Rusnacoh u Vojvodini] - 2. časc, Маковчань, Ютюб, децембер 11, 2009. * [https://www.youtube.com/watch?v=JPchZFcJHX0 ZABIVAČKI ŠVINJOH - Običaji z tradiciji Rusnacoh u Vojvodini] - 3. časc, Маковчань, Ютюб, децембер 12, 2009. == Референци == <references /> {{DEFAULTSORT: Преґун , Микола }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Коцурци]] [[Катеґория:Ґлумци аматере]] [[Катеґория:Режисере]] [[Катеґория:29. авґуст]] [[Катеґория:Народзени 1946]] [[Катеґория:28. януар]] [[Катеґория:Умарли 1999]] 7rdop5v69daw845zfwjb8l29a166vnv Ирина Олеяр 0 1142 18740 14486 2026-05-20T13:19:43Z Olirk55 19 Oзначени викивязи 18740 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Ирина Олеяр |- | colspan="2" |[[Файл:Irina Olejar.jpg|алт=Ирина Олеяр|центар|мини|346x346п]] |- |'''Народзена''' |30. октобра 1934 |- |'''Умарла''' |27. марца 2025 (91) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |два роки ґимназиї, Вербас учительска школа, Зомбор |- |'''Период твореня''' |1953—199 |- |'''Жанри''' |просвита, дружтвени и културни анґажман |- |'''Похована''' |на теметове у Руским Керестуре |- |} '''Ирина Олеяр''' (*30. октобер 1934—†[[27. марец]] 2025), учителька велїх ґенерацийох керестурских школярох, активна у дружтвено-политичним и културним живоце, ґлумица-аматерка, вельорочна учашнїца у театралним живоце [[Руски Керестур|Руского Керестура]]. == Биоґрафия == Ирина Гайдук народзена 30. октобра 1934. року у Руским Керестуре у вельочисленей фамелиї. [[Оцец]] Янко и [[мац]] Ирина родз. Кашаї. Ирина росла зоз штирома братами, з Владом, Якимом, Янком и Йовґеном. У валалє закончела основну школу, потим два роки ґимназиї у [[Вербас|Вербаше]] одкадз прешла до Учительскей школи у Зомборе, дзе дипломовала 1952/53. року, вєдно з плеяду тедишнїх руских учительох. На семинаре руских учительох упознала и свойого будуцого супруга, дюрдьовчана [[Янко Олєяр|Янка Олеяра]] за хторого ше одала 1954. року и як учительска пара робели у [[Дюрдьов|Дюрдьове]], дзе ше им народзел и син Ромко. О скоро два роки ше преселєли до Руского Керестура дзе предлужели учительску роботу у основней школи ''Петро Кузмяк''. Ирина Олеяр як учителька робела по свойо пензионованє. [[Файл:Irina Olejar zoz klasu.jpg|алт=Учителька Ирина Олеяр зоз свою першу ґенерацию школярох.|мини|438x438п|Учителька Ирина Олеяр зоз свою першу ґенерацию школярох.]] Вяза просвити и култури була теди окреме моцна, та и учителька Олеярова була активна у театре дзе ґлумела, велї роки шпивала у [[Хор|хору]] [[Дом култури Руски Керестур|Дому култури]] у чаше дириґента [[Ириней Тимко|Иринея Тимка]], вєдно зоз своїм супругом Янком котри тиж и ґлумел и режирал, а од 1961. року вон бул и директор Дому култури. Учителька Ирина ше анґажовала и у тедишнїм дружтвено-политичним живоце, найвецей у социялним и образовним секторе, у тедишнїм АФЖ-у, як делеґат у општинским СИЗ-у за образованє, була и поротнїк, а допринєсла и отвераню дому за старих и яшелькох у валалє. Ирина Олеяр як ґлумица була активна полни 20 роки, першираз ґлумела як член КПД ''Ґабор Костельник'' на сцени у Руским Керестуре 1957. року, од 1961. року у рамикох театралней секциї Дома култури Руски Керестур а свoю аматерску театралну активносц закончела у АРТ ''Дядї'' 1976. року. За свойо активносци достала и вецей дружтвени припознаня, а найвекше єй вироятнє було вельке почитованє велїх ґенерацийох єй школярох котрих уведла, през процес образованя, до швета култури и просвити. Ирина Олеяр умарла 27. марца 2025. року у 91. року живота. Похована є на керестурским [[Теметов|теметове.]] [[Файл:Zla žena.jpg|алт=Колектив театралного фалата Зла жена (1968)|мини|432x432п|Колектив театралного фалата ''Зла жена'' (1968). Ирина Олеяр стої у штредку. ]] {| class="wikitable" |+ ! colspan="2" |Прегляд театралних фалатох у хторих ґлумела Ирина Олеяр |- |'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Театрални фалат''' |- |1957. |Б. Нушич – ОЖАЛОСЦЕНА ФАМИЛИЯ |- |1958. |Драґутин Добричанин: ЗАЄДНЇЦКИ КВАРТЕЛЬ |- |1961. |Велимир Суботич: ЛЮДЗЕ |- |1962. |Л. Лени: СВАДЗЕБНЕ ПУТОВАНЄ БЕЗ МУЖА |- |1966. |Максим Горки: НА ДНУ |- |1968. |Йован Стерия Попович: ЗЛА ЖЕНА |- |1969. |Н. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА |- ! colspan="2" |У Аматерским руским театру Дядя (Сцена Руски Керестур) |- |1970. |Олексий Коломиєц: ФАРАОНЄ |- |1971. |Олександер Ананєв: ВОВЧИЦА |- |1974. |Бранислав Нушич: ОЖАЛОСЦЕНА ФАМИЛИЯ |- |1976. |Ерих Мария Ремарк: ОСТАТНЯ СТАНЇЦА |} == Ґалерия == <gallery> Файл:OŽALOSCENA FAMILIJA.jpg|алт=Колектив ґлумцох у фалаце Б. Нушича Ожалосцена фамели|Колектив ґлумцох у фалаце Б. Нушича ''Ожалосцена фамели.'' З лїва [[Юлиян Стрибер]], [[Ана Рац]], [[Aґафия Гафка Рамач|Гафка Рамач]], за ню [[Владимир Бесерминї]], [[Витомир Бодянєц]], за нїм [[Янко Ґ. Рац]], Ирина Олеяр и [[Микола Скубан]]. Файл:I. Oljejarova i M. Pavlovicova u ZLEJ ZENI.jpg|алт=Ирина Олеяр и Мелания Павлович у фалаце Зла жена (1968)|Ирина Олеяр и [[Мелания Павлович]] у фалаце Й. С. Поповича ''Зла жена'' (1968) Файл:ЖЕНЇДБА 1969 r.jpg|Колектив ґлумцох у фалаце ''Женїдба'', 1969. рок. Ирина Олеяр стої друга з лїва. Файл:Ucasnjiki u FARAONOH.jpg|Колектив ґлумцох у фалаце О. Коломийца ''Фараонє.'' Ирина Олеяр шедзи друга з лїва. </gallery> == Литература == * Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. рокуˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 414. == Вонкашнї вязи == * [https://petrokuzmjak.com/primer-strane/ История школи, „Школа од 1970. по нєшкаˮ, вебсайт Основней и штреднєй школи зоз Домом школярох Петро Кузмяк, Руски Керестур.] petrokuzmjak.com * [https://rdsa.tripod.com/zivot_na_haci.htm Живот младих на гаци беґеля, Г. Колєсар, вебсайт Руснаци у Панониї.] веб бок, rdsa.tripod.com (дзешата фотка од горе) * [https://www.ruskeslovo.com/upokojela-se-uciteljka-irina-olejar/ Упокоєла ше учителька Ирина Олеяр (1934–2025)] М. Афич, ''Рутенпрес'' www.ruskeslovo.com, 28. марец 2025 {{DEFAULTSORT: Олеяр , Ирина }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Народзени 1934]] [[Катеґория:Умарли 2025]] [[Катеґория:30. октобер]] [[Катеґория:27. марец]] [[Катеґория:Ґлумци аматере]] 1e66dy8jevjck209eezeez9ld787c6w Юлиян Фейди 0 1192 18776 17614 2026-05-21T08:31:03Z Olirk55 19 Означени викивязи 18776 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Юлиян Фейди </big> | label2 = | data2 = [[Файл:Julijan Fejdi.jpg|алт=Юлиян Фейди|центар|мини|278x278п]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =30. януара 1945. | label5 = Датум упокоєня | data5 =5. авґуста 2024 (80) | label6 = Державянство | data6 =югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 =руски, сербски, италиянски | label8 = Школа | data8 =ґимназия, Заґреб | label9 = Универзитет | data9 =филозофия (2 роки). Свеучилиште, Заґреб фармация, Беоґрад | label10 = Период твореня | data10 =1970—2010. | label11 = Польо дїялносци | data11 =фармация, култура, гуманитарна дїялносц | label12 = Поховани | data12 =Руски Керестур | label13 = Припознаня | data13 = }} '''Юлиян Фейди''' (*[[30. януар]] 1945—†5. авґуст 2024), маґистер фармациї, активни учашнїк у гуманих, културних и духовних обласцох живота [[Руски Керестур|Руского Керестура]]. == Биоґрафия == Юлиян Фейди ше народзел 30. януара 1945. року у Руским Керестуре, як найстарши од трох синох скравца [[Оцец|оца]] Емила и [[Мац|мацери]] Леони. У родним валалє закончел основну школу, а кед мал 14 роки рушел на драгу за [[священїк|священїка]] до Заґребу, дзе закончел штиророчну ґимназию и два роки филозофиї. Околносци го заш лєм одведли на другу драгу, та у Беоґрадзе 1965. року почал студиї фармациї. Под час студийох Юлиян Фейди ше оженєл зоз Меланию Рамачову, у малженстве мали дзивку Терезку и сина Тихомира. По законченю студийох початком 70. рокох Юлиян Фейди почал и свою професийну роботу у апатикох Дома здравя Кула, у [[кула|Кули]] дзе єден час бул и шеф апатикох за цалу општину, а найдлужей робел як руководитель керестурскей апатики одкадз ше и пензионовал. Юлиян Фейди попри у своєй професиї бул велї роки активни и як член [[Хор|хору]] [[Дом култури Руски Керестур|Дому култури]] и церкви св. о. Миколая, вєдно зоз свою супругу, а тиж и окремного Церковного хору, под руководством дириґентох од [[Ириней Тимко|Иринея Тимка,]] прейґ о. [[Михайло Макай|Михайла Макая]], [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлияна Рамача]] по Лидию Пашо. == Гуманитарна активносц == Фейди останє запаметани и по єдней своєй власней борби, борби зоз алкоголизмом, кед у Керестуре, вєдно зоз Ярославом Ковачом власнїком Авто-школи, после свойого лїченя од зависносци, основали Клуб лїчених алкоголичарох ''Здрави живот'', символично на швето Преображенє Господнє 6. авґуста 2001. року. Вони и ище дзепоєдни ше перше нєформално сходзели и потримовали у абстиненциї. Потим покончели же би ше психолоґ Ярослава Еделински обучела за їх терапеута та теди и основани Клуб. Теди мотивовани велї особи цо мали проблем з тоту зависносцу же би пошли на лїченє и пременєли свой живот. Клуб котрому Фейди бул и предсидатель полни 10 роки активно робел на потримованю своїх членох през порядни стретаня, помоц фаховцох рижних медицинских профилох, а паралелно робел и на превенциї зависносцох у школи. Клуб урядово престал робиц пре административни причини, алє ше його члени и далєй потримовали, а живот велїх фамелийох вишол з пекла зависносци. Велї роки Юлиян Фейди бул и активни член Ловарского дружтва ''Ярабица'', най повеме у його златних рокох. Дзекуюци и Фейдийовому знаню италиянского язика, Дружтво розвило ловни туризем зоз италиянскима колеґами котри до Керестура приходзели велї роки. Под час воєних 90-их рокох дзепоєдни з нїх у сотруднїцтве з Фейдийом посилали до Керестура лїки на вецей заводи, як и дарунки до Дому за старих. Як пензионер Фейди мал вецей часу та го подаровал и своєй парохиї кед бул вибрани за члена Церковного одбору на пейцрочни мандат од 2006–2011 рок, у котрим бул секретар, а потим на ище єден од 2011–2016, кед бул предсидатель. У тим периодзе, поготов у другим мандату, од 2008. року за пароха о. [[Михайло Малацко|Михайла Малацка]], поробени вецей капитални роботи на катедралней [[Святи храм|церкви]], а тиж и на [[теметов|теметове]], у [[Водица|Водици]]. Церковни одбори у котрих бул член и предсидатель Юлиян Фейди, мали задаток орґанизовац на високим уровню и велї єдинствени, та историйни подїї и ювилеї парохиї, Еґзархату, Водици, дзе требало прияц велїх и найвисших госцох зоз церковного и цивилного живота. Шицко тото вимагало вельо орґанизаторски схопносци и анґажованя, роботи, пенєжу, а вредних одборцох нєсебично предводзел предсидатель Юлиян Фейди. Маґистер фармациї Юлиян Фейди ше упокоєл 5. авґуста 2024. року у 80. року живота. Поховани є на [[теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Литература == * Словнїк медицинскей терминолоґиї, сербско, латинско, руски, [[Дружтво за руски язик, литературу и културу]], Нови Сад, 2006, б. 198. == Вонкашнї вязи == * Mirko Kanjuh, [https://www.youtube.com/watch?v=zFhEjdwsNh8&pp=ygUbUFJJSkFURUxKU1RWTyBCRVogSFJBTkpJQ09I, PRIJATELJSTVO BEZ HRANJICOH -- Djuzepe KLERIČI, veljki prijatelj Keresturcoh.] Verbovec, youtube.com, 19. april 2012. * Мирко Канюх, [https://www.youtube.com/watch?v=pzkfwOjXMcI&pp=ygUbUFJJSkFURUxKU1RWTyBCRVogSFJBTkpJQ09I0gcJCY0JAYcqIYzv Prijateljstvo bez hranjicoh - Приятельство без гранїцох.] РТ Войводина, youtube.com, 13. май 2013. * [https://www.ruskeslovo.com/apatikar-julijan-fejdi/ Поховани апатикар Юлиян Фейди, М. Афич.] Рутенпрес, ruskeslovo.com, 6. авґуст 2024. {{DEFAULTSORT: Фейди , Юлиян }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Фармацеути]] [[Катеґория:Гуманитарни активисти]] [[Катеґория:30. януар]] [[Катеґория:Народзени 1945]] [[Катеґория:Умарли 2024]] [[Катеґория:5. авґуст]] 6vj7p0g2puhn8hnybcl1vldhsbt5f15 Катеґория:21. януар 14 1209 18674 10099 2026-05-20T12:03:43Z Sveletanka 20 катеґория 18674 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 Катеґория:28. юлий 14 1210 18759 10100 2026-05-20T21:02:05Z Olirk55 19 Катеґория 18759 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx 18760 18759 2026-05-20T21:02:34Z Olirk55 19 Катеґория 18760 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym Катеґория:30. октобер 14 1225 18787 10132 2026-05-21T09:08:22Z Olirk55 19 Катеґория 18787 wikitext text/x-wiki . [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] h6jgtfxa4sxfao20m1x8zm3whu7lz8r Катеґория:27. марец 14 1226 18754 10133 2026-05-20T20:49:10Z Olirk55 19 Катеґория 18754 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:30. май 14 1241 18782 10163 2026-05-21T08:53:03Z Olirk55 19 Катеґория 18782 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Май]] 796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2 Катеґория:30. марец 14 1244 18783 10167 2026-05-21T08:58:51Z Olirk55 19 Катеґория 18783 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:31. октобер 14 1252 18794 10176 2026-05-21T09:15:41Z Olirk55 19 Катеґория 18794 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg Катеґория:9. новембер 14 1253 18900 10178 2026-05-21T11:06:51Z Olirk55 19 Катеґория 18900 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:25. децембер 14 1255 18733 10180 2026-05-20T12:53:35Z Olirk55 19 Катеґория 18733 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr Катеґория:26. април 14 1267 18745 10209 2026-05-20T20:26:21Z Olirk55 19 Катеґория 18745 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:29. май 14 1298 18765 10260 2026-05-21T08:03:54Z Olirk55 19 Катеґория 18765 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Май]] 796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2 Катеґория:29. марец 14 1305 18767 10268 2026-05-21T08:08:51Z Olirk55 19 Катеґория 18767 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:25. май 14 1317 18734 10295 2026-05-20T12:54:14Z Olirk55 19 Катеґория 18734 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx 18735 18734 2026-05-20T12:54:44Z Olirk55 19 Катеґория додата 18735 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Май]] 796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2 Катеґория:25. октобер 14 1318 18737 10297 2026-05-20T12:57:12Z Olirk55 19 Катеґория 18737 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg Керестурски теметови 0 1320 18779 13961 2026-05-21T08:44:58Z Olirk55 19 Викивяза 18779 wikitext text/x-wiki [[File:Temetov 20250615 112728.jpg|thumb|424x424px|Главни уход на валалски теметов у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]]] [[File:Temetov - stari hrobi 20250615 113223.jpg|thumb|250px|Старши памятнїки на теметове у Руским Керестуре]] [[File:Temetov (siverna casc) 20250614 104237.jpg|thumb|250px|Заходна часц теметова у Руским Керестуре]] [[File:Kriz na temetove 20250615 113007.jpg|thumb|250px|Централна часц теметова у Руским Керестуре]] Руснаци ше зоз Горнїци почали насельовац на теди ткв. пустару Вельки Керестур 1751. року. За єден час, одприлики 10 до 12 роки, настал вельки валал, єден зоз найвекших населєних местох у тей часци [[Бачка|Бачкей]]. У валалє понаправяни хижи, перша [[Святи храм|церква]], школа и други явни будинки. Алє, скорей як цо ше сам валал почало будовац, мушело ше отвориц [[теметов]]. Дзе ше єдни родзели, други по вичним законє умерали. Перши теметов бул при самей церкви, як то спомина [[Гавриїл Костельник|Г. Костельник]] у Хронїки Руского Керестура, по старим руским обичаю. О тим теметове єст лєм шлїди у архивох и старих кнїжкох. Так у Хронїки Руского Керестура записане же кед калочски архиепископ Йосиф Батянь 1767. року окончовал канонску визитацию керестурскей парохиї, бул барз нєзадовольни кед видзел керестурки теметов хтори „бул оградзени з прощами, алє таки бул зароснути, же лєдво у нїм було видно и чловека, а од [[криж|крижох]], цо стали при гробох, анї єден ше нє видзел.” Прето архиепископ строго опомнул валалску власц же би ушорела теметов, та загрожел и з кару, кед ше то нє зроби. Шлїдуюци податок о теметове зазначени кед ше копало фудаменти за нову школу [[Замок (Руски Керестур)|Замок]], 1913. року. На месце копаня ше шором находзели гроби. А познєйше, 70-их рокох 20. вику, кед ше копало септични долїни у дворе Замку, ту знова пренаходзени остатки старого теметова. Найстарши зачувани надгробни памятнїки у Керестуре то тоти цо ше находза у порти керестурскей церкви. Тоти памятнїки 1978. року дал пренєсц з велького теметова, дзе уж були повиврацани и поставиц до порти, тедишнї керестурски парох о. [[Михайло Макай]]. Терашнї теметов пошвецени 1816. року, та ше предпоставя же ше праве теди престало ховац умартих на теметове при Замку. За тот час, од снованя Керестура 1751. року по 1816. рок, кед пошвецени нови, терашнї теметов, на теметове при церкви могли буц поховани, а то мож вираховац зоз зачуваних матичних кнїжкох, коло 3500 покойни. Други теметов, а спомина ше го у шематизме Крижевского владичества хтори видати 1962. року, бул на южней часци валала, при беґелю, алє вон уж нє активни. На тим теметове ше престало ховац коло 1910. року. Можебуц и познєйше, прето же єст твердзеня старших жительох же ше ту ховало и 30-их рокох 20. вику, односно же остатнє хованє було 1936. року. Мож заключиц же ше на тим теметове вше менєй ховало прето же ше находзел коло беґелю, на барз подводним терену. То бул стари ткв. Мали бачки канал хтори бул над поверносцу жеми, односно вон нє копани у жеми алє направени гаци. На теметове ше престало ховац старших прето же ше у викопаних гробох наиходзело на воду, а дзецински гроби ше єден час ище и копало прето же були плїтши и у нїх ридше було води. Нєт податки кеди ше почало ховац на теметове при беґелю. Там нєшка справена хижа и жем ше обрабя, а шлїди же там дакеди бул теметов вецей нєт. Треци теметов, односно нєшкайши, пошвецени 1816. року, а найстарши гроб цо ма надгробни памятнїк то гроб дакедишнього керестуркого пароха [[Петро Копчаї|Петра Копчая]], хтори умар 1818. року. Року 1924. пре очкодованосц старого памятнїка поставени нови хтори стої на штред теметова. Так надгробни памятнїк о. Петра Копчая, хтори бул парох у Керестуре од 1783. по 1818. рок, найстарши гроб на теметове за хтори ше зна хто у нїм поховани. Терашнї керестурски теметов преширени 1916. року. Приношели людзе своїх покойних поєдинєчно, алє и масовно, векше число у єдним дню. Так було кед ше у валалє преширели даяки обераци хороти. Перша и найвекша колера у Керестуре пановала од 16. юлия по 24. авґуст 1836. року. Умарли коло 570 особи (коло 1/6 жительства). Зоз Крижевского владичества сцигол розказ же би ше ховало так як ше сцигує, а дзвонєло ше двараз на [[дзень]], на 10 и на 16 годзин. Нє дзвонєло ше каждому умартому окреме, же би ше зоз частим дзвонєньом нє знємирйовало и так позлєканих людзох. Найвецей людзе умарли 2, авґуста, аж 61 особа. Друга колера у Керестуре тирвала длужей як перша, од 9. юния по 15. септембер 1849. року. Однєсла 277 животи. Найвецей у єдним дню умарли 9 особи. Треца колера тирвала од 2. юлия по 29. септембер 1873. року и однєсла 281 живот. Найвецей у єдним дню умарли 13 особи. Тоти податки нам гуторя же найвецей хованя у єдним дню було праве под час тих трох колерох. У Ювилейним шематизме Крижевского владичества ше тиж спомина же у Керестуре єст практично штири теметови у рамикох єдного. На вельким теметове найвекша часц то грекокатолїцки теметов, а вец ту ище и жидовски, православни и назаренски теметов, гоч су физично нє видвоєни з велького теметова. Теметов велїм заєднїцом и народом пиха, бо там спочиваю тоти хторих вони почитую и жадаю их навики паметац. == Литература == * Др Янко Рамач, ''Дзвони'', християнски часопис, юлий – авґуст, число 7, 8, 2000, бок 16-17. [[Катеґория:Руски Керестур]] [[Катеґория:Християнство]] h4uoc719y1yjdoh0ec7ze9s1rwgokro Катеґория:17. април 14 1331 18689 18594 2026-05-20T12:23:44Z Sveletanka 20 18689 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:7. децембер 14 1366 18800 10426 2026-05-21T09:27:25Z Olirk55 19 Катеґория 18800 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr Катеґория:25. фебруар 14 1368 18739 10429 2026-05-20T12:59:04Z Olirk55 19 Катеґория 18739 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv Катеґория:9. септембер 14 1377 18898 10452 2026-05-21T11:04:32Z Olirk55 19 Катеґория 18898 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Катеґория:7. марец 14 1385 18801 10466 2026-05-21T09:29:05Z Olirk55 19 Катеґория 18801 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:27. октобер 14 1387 18755 10472 2026-05-20T20:57:48Z Olirk55 19 Катеґория 18755 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg Катеґория:24. новембер 14 1390 18725 10479 2026-05-20T12:46:09Z Olirk55 19 Катеґория 18725 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:7. октобер 14 1393 18803 10485 2026-05-21T09:30:53Z Olirk55 19 Катеґория 18803 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg Катеґория:23. децембер 14 1396 18686 10489 2026-05-20T12:12:44Z Olirk55 19 Катеґория 18686 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr Катеґория:29. новембер 14 1406 18769 10509 2026-05-21T08:11:40Z Olirk55 19 Катеґория 18769 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:22. януар 14 1428 18688 10553 2026-05-20T12:13:14Z Sveletanka 20 катеґория 18688 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 Катеґория:29. април 14 1429 18764 10554 2026-05-21T08:02:22Z Olirk55 19 Катеґория 18764 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:24. юлий 14 1439 18729 10568 2026-05-20T12:50:27Z Olirk55 19 Катеґория 18729 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym Катеґория:22. април 14 1512 18675 10887 2026-05-20T12:04:37Z Sveletanka 20 катеґория 18675 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:21. фебруар 14 1522 18671 10953 2026-05-20T12:02:08Z Sveletanka 20 катеґория 18671 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv Катеґория:29. авґуст 14 1529 18763 10964 2026-05-21T08:01:31Z Olirk55 19 Катеґория 18763 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Авґуст]] tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy Катеґория:28. януар 14 1530 18762 10965 2026-05-20T21:08:58Z Olirk55 19 Катеґория 18762 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 Катеґория:26. май 14 1539 18746 10978 2026-05-20T20:28:37Z Olirk55 19 Катеґория 18746 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Май]] 796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2 Катеґория:25. авґуст 14 1540 18680 10979 2026-05-20T12:08:19Z Olirk55 19 Каатеґория 18680 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx 18732 18680 2026-05-20T12:52:42Z Olirk55 19 Катеґория 18732 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Авґуст]] tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy 3. януар 0 1547 18864 16607 2026-05-21T10:23:45Z Sveletanka 20 катеґория 18864 wikitext text/x-wiki '''3. януар''' — 3. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 362 днї (363 днї у преступним року). == Подїї == * 2009 – Створена мрежа криптовалути биткоин (подскуп диґиталних валутох, алтернативних валутох и виртуалних валутох) кед Сатоши Накамото (псевдонимо за ґрупу програмерох) „вирударел” перши блок у ланцу. == Народзени == * 1908 – Народзени [[Янко Будински]] ([[Руски Керестур]], 3. януар 1908 – Руски Керестур, 28. май 1960), театрални аматер, сотруднїк [[Петро Ризнич Дядя|Петра Ризнича Дядї]]. Цали роботни вик препровадзел у Друкарнї у Руским Керестуре. Бул єден oд сновательох Аматерского театра у Руским Керестуре. * 1922 – Народзени Василь Сочка-Боржавин, историчар литератури, [[Поета|поет]], публициста, педаґоґ. * 1963 – Народзена Лела Дїтко (Вуковар, 3. януар 1963 – Вуковар, 15. фебруар 2020) активистка у културним живоце Руснацох. Основну школу закончела у Вуковаре, як и стредню економску, а Економски факултет закончела у Осєку. Робела як наставнїца у економскей школи у Вуковаре. Лела Дїтко була длугорочна предсидателька Ради рускей националней меншини городу Вуковар, член предсидательства КУД Руснацох Осиєк и барз вредна активистка у културним живоце Руснацох. Лела Дїтко умарла 15. фебруара 2020. року у 58. року живота, у шпиталю у Осиєку. * 1871. року народзени Даниєл Аломия Роблес (1871-1924) автор писнї ''[[Кондоров лєт]]'' хтору [[Композитор|компоновал]] 1913. року по мотивох народних мелодийох жительох Андох (Перу). == Умарли == * 1875 – Пєр Ларус, французки филолоґ и педаґоґ, енциклопедиста, лексикоґраф и видаватель * 1919 – Йосиф Рубий, русински публициста, етноґраф, преподавач греческого и латинского язика у Прeшовскей ґимназиї. [[Катеґория:3. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] kr7giims15rja1yl75d9ycnco0cxmac 4. януар 0 1548 18865 16608 2026-05-21T10:24:10Z Sveletanka 20 катеґория 18865 wikitext text/x-wiki '''4. януар''' – 4. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 361 дзень (362 днї у преступним року). == Народзени == * 1643 – Народзени [[Исак Нютн]], анґлийски физичар (Линколншир, 4. януар 1643 – Лондон, 31. марец 1727). анґлийски физичар, математичар, астроном, алхемичар и филозоф природи. Науковец хтори заслужни за формулованє закона о рушаню и универзалней ґравитациї. * 1785 – Народзени нємецки [[писатель]] Якоб Ґрим (Ханау, 4. януар 1785 –Берлин, 20. септембер 1863) нємецки писатель, филолоґ, библиотекар у Каселу, академик и [[професор]] у Берлину и снователь сучасней ґерманистики. Зоз братом Вилхелмом обявел познати приповедки и сказки за дзеци, хтори прекладани на скоро шицки язики швета. Прекладал и сербски народни писнї хтори зберал Вук Стефанович Караджич. [[File:Brajova azbuka.png|rigaht|thumb|200px|Брайова азбука]] * 1809 – Народзени французки учитель Луй Брай, (Louis Braille; Кувре, 4. януар 1809 – [[Париз]] [[6. януар]] 1852). И сам шлєпи Луй Брай здумал систему за писанє хтора заснована на релєфних точкох – Брайова азбука. Букви Брайового писма маю шейсц видзвигнути точки хтори ше вичитує зоз дорушованьом зоз пальцами. Писмо адаптоване так же зоз нїм мож записовац на шицких язикох. Шветови дзень Брайового писма хторе хасную шлєпи и слабовиди особи у швеце ше означує 4. януара. Брайово писмо конциповане так же би людзе хтори го хасную читали зоз дорушованьом точкох з лїва на право, а писали зоз рухами пальца з права на лїво. * 1933 — Народзена [[Ирина Давосир-Матанович|Ирина Давосир - Матанович]], оперска [[Шпивач|шпивачка,]] [[сопран]], примадона Сербского народногo театра. * 1956 — Народзени Франтишек Крайняк, [[священїк]], прекладатель, русински дружтвени активиста у [[Прешов|Прешовским]] краю. == Умарли == * 1923 – [[Михайло Врабель]], педаґоґ, фолклориста, новинар * 1952 – Иван Гендер-Суходольски, [[писатель]], педаґоґ, русински дружтвени активиста * 2018 – [[Дюра Лїкар|Дюра Лїкар (29. май 1941—4. януар 2018)]], народни учитель, публициста, [[редитель|режисер]]-аматер, новинар-дописователь и спортски роботнїк. [[Катеґория:4. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 0jqbv5i416uw2h18spq9byb3hid7egu 6. януар 0 1549 18867 16609 2026-05-21T10:25:32Z Sveletanka 20 катеґория 18867 wikitext text/x-wiki '''6. януар''' — 6. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Грогориянским]] календаре. До конца рока єст ище 359 днї (360 днї у преступним року). == Подїї == * 1895 – у Будапешту формована грекокатолїцка општина. == Народзени == * 1412 – Народзена Йованка Орлеанка, Дївица з Орелану (фр. ''Jeanne d`Arc'', анґл. ''Joan of Arc''), национална героїна Французкей пре єй улогу и заслуги у Ланкастерскей фази Сторочней войни процив Анґлийцох. * 1724 – Народзени Йоган Иґнац Фелбиґер - нємецки реформатор образованя, педаґоґ, настоятель хлопского манастира авґустиниянох. * 1822 Народзени Гайнрих Шлиман, бизнисмен, археолоґ, дал знац швету о Трої, Микени и Тирнису. * 1880 Народзени Василий Анталовски, педаґоґ, школски администратор, дружтвено-политични дїяч. * 1925 – Народзени [[Владимир Шанта]], (6. януар 1925—12. май 2002), дружтвено-политични роботнїк и публициста. * 1931 – Народзени Штефан Гудак (Миклошевци, 6. януар 1931 – Петроварадин, [[22. фебруар]] 2015), учитель, [[писатель]], новинар, публициста, роботнїк у култури и театре. По законченей основней школи, нїзшу ґимназию з малу матуру закончел у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], а учительску школу у Осиєку. Робел як учитель у Босни и Герцеґовини, у месце Києво, потим як директор школи у месце Трново и у [[Петровци|Петровцох]], а 1969. року ше з фамелию преселєл до Нового Саду и робел як редактор културней рубрики у Рускей редакциї Радио Нового Саду, одкаль 1991. року пошол до пензиї. Бул єден з найплоднєйших сотруднїкох у наших руских периодичних виданьох: ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]]'', Народни календар, ''Литературне слово'' , ''Нова думка'', ''Думки з Дунаю'', у хторих му обявени велї приповедки, драми, прикази, критики и рецензиї. Бул и член Дружтва писательох [[Войводина|Войводини]]. Як коавтор, вєдно з [[Михайло Ковач|Михайлом Ковачом]] видал гумористични роман ''Гриц Бандурик'', а самостойно видал: збирку приповедкох, роман ''Шлїдом голуба по нєбе'', 8 драмски твори, з хторих велї и виведзени на сцени, два моноґрафиї, а до друку пририхтал и позберани твори Осифа Костелника и даскельо антолоґийни збирки. И сам бул заступени у вецей антолоґийох прози, писал и за старших и за дзеци, а остатня кнїжка – позберани писнї ''Зайда за мирни сон'' (2013) обявена му у виданю ''НВУ Руске слово''. * 1957 – Народзени [[Юлиян Надь]], (Руски Керестур, 6. януар 1957 – Руски Керестур, 26. април 1989), новинар и [[писатель]]. Юлиян Надь робел як новинар у тижньових новинох „Руске слово”, робел и у часопису ''Шветлосц'' и ушорйовал Литературни додаток у новинох „Руске слово”. [[Катеґория:6. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 0wo4uza72fpqe5hsfctnf7elsnrbnpa 8. януар 0 1550 18869 16610 2026-05-21T10:26:19Z Sveletanka 20 катеґория 18869 wikitext text/x-wiki '''8. януар''' — 8. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 357 днї (358 днї у преступним року). == Подїї == * 1838 – Алфред Вайл демонстровал телеґраф. * 1856 – Др Џон Ален Вич (1808–1870), хирурґ, ґеодет и науковец, у Калифорниї пренашол боракс, натриюмову соль борней квашнїни, хтору ше нєшка хаснує у индустриї скла, козметики, медицини и у обисцу. * 2011 – Шветови дзень дурканя на писацих машинкох (World Typing Day), означує ше 8. януара. Зоз тим дньом ше означує писана форма комуникациї зоз хтору ше обезпечує швидкосц, точносц и ефикасносц. То тиж и дзень дактилоґрафох. Шветови дзень писаня на машинкох почало ше означовац 2011. року кед як здогадованє на змаганє у швидким дурканю на писацих машинкох хторе отримане у Малезиї. Сущносц означованя того дня же би ше cпонукло людзох же би на таки способ комуниковали. * Тидзень писаня писмох, означує ше од 8. по [[14. януар|14. януа]]<nowiki/>р же би ше указало на значносц файти комуникациї у розвою историї у комуникациї. Писма главни способ медзилюдскей комуникациї през историю по нєшка. == Народзени == * 1928 – Народзела ше у Руским Керестуре [[Еуфемия Барат]], учителька. Робела у основней школи у [[Коцур|Коцуре]], основней школи ''Светозар Милетич'' у [[Вербас|Вербаше]] у хторей була вибрана за заменїцу директора. * 1935 – Народзел ше Елвис Пресли, америцки [[шпивач]] и ґлумец. * 1940 – Народзел ше [[Василь Турок-Гетеш]], драматурґ у [[Театер "Александер Духнович"|театре А. Духновича]] у [[Прешов|Прешове]], орґанизатор и предсидатель [[Русинска оброда|Русинскей оброди]], предсидатель Шветовей ради Русинох хторей бул на чолє 10 роки. [[Катеґория:8. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] kfu3rmj3lrjohpa7f3raiwjdrm61vqu Катеґория:9. април 14 1551 18903 11022 2026-05-21T11:10:34Z Olirk55 19 Катеґория 18903 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:22. юний 14 1560 18687 11034 2026-05-20T12:12:48Z Sveletanka 20 катеґория 18687 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юний]] go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz Катеґория:30. децембер 14 1575 18781 11058 2026-05-21T08:50:02Z Olirk55 19 Катеґория 18781 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr Катеґория:7. авґуст 14 1579 18797 11063 2026-05-21T09:21:39Z Olirk55 19 Катеґория 18797 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Авґуст]] tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy Катеґория:21. новембер 14 1581 18668 11066 2026-05-20T11:59:37Z Sveletanka 20 катеґория 18668 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:25. април 14 1588 18724 11085 2026-05-20T12:45:16Z Olirk55 19 Катеґория 18724 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:31. юлий 14 1589 18795 11086 2026-05-21T09:18:07Z Olirk55 19 Катеґория 18795 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym Катеґория:30. новембер 14 1598 18785 11097 2026-05-21T09:04:02Z Olirk55 19 Катеґория 18785 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:21. юний 14 1600 18673 11099 2026-05-20T12:03:18Z Sveletanka 20 катеґория 18673 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юний]] go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz Катеґория:21. октобер 14 1612 18669 11129 2026-05-20T12:00:12Z Sveletanka 20 катеґория 18669 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg Катеґория:25. септембер 14 1616 18738 11138 2026-05-20T12:58:02Z Olirk55 19 Катеґория 18738 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Септембер]] 4pajdq27nh9m1d4ftle5ggznqw2d7ye Катеґория:22. октобер 14 1618 18679 11145 2026-05-20T12:06:41Z Sveletanka 20 катеґория 18679 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg Катеґория:21. юлий 14 1632 18672 11173 2026-05-20T12:02:46Z Sveletanka 20 катеґория 18672 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym Катеґория:28. юний 14 1647 18761 11231 2026-05-20T21:04:02Z Olirk55 19 Катеґория 18761 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юний]] go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz Катеґория:23. авґуст 14 1658 18681 11246 2026-05-20T12:09:49Z Olirk55 19 Катеґория 18681 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Авґуст]] tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy Катеґория:31. май 14 1663 18792 11252 2026-05-21T09:12:41Z Olirk55 19 Катеґория 18792 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Май]] 796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2 Катеґория:31. децембер 14 1669 18791 11260 2026-05-21T09:11:23Z Olirk55 19 Катеґория 18791 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr Катеґория:30. януар 14 1676 18789 11270 2026-05-21T09:09:46Z Olirk55 19 Катеґория 18789 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 Катеґория:29. септембер 14 1679 18770 11274 2026-05-21T08:12:26Z Olirk55 19 Катеґория 18770 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Катеґория:24. септембер 14 1686 18727 11284 2026-05-20T12:48:10Z Olirk55 19 Катеґория 18727 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Катеґория:24. юний 14 1700 18730 11303 2026-05-20T12:51:16Z Olirk55 19 Катеґория 18730 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юний]] go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz Катеґория:24. марец 14 1702 18720 11307 2026-05-20T12:44:01Z Olirk55 19 Катеґория 18720 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:21. септембер 14 1717 18670 11329 2026-05-20T12:01:03Z Sveletanka 20 катеґория 18670 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Катеґория:30. април 14 1728 18780 11352 2026-05-21T08:48:42Z Olirk55 19 Катеґория 18780 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:7. новембер 14 1733 18802 11359 2026-05-21T09:29:46Z Olirk55 19 Катеґория 18802 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:22. юлий 14 1742 18685 11374 2026-05-20T12:12:12Z Sveletanka 20 катеґория 18685 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym Катеґория:30. авґуст 14 1748 18775 11385 2026-05-21T08:27:54Z Olirk55 19 Катеґория 18775 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Авґуст]] tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy Катеґория:9. май 14 1762 18901 11415 2026-05-21T11:07:56Z Olirk55 19 Катеґория 18901 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Май]] 796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2 Катеґория:9. фебруар 14 1784 18897 11485 2026-05-21T11:02:58Z Olirk55 19 Катеґория 18897 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv Катеґория:22. фебруар 14 1785 18684 11488 2026-05-20T12:11:39Z Sveletanka 20 катеґория 18684 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv Катеґория:22. марец 14 1804 18677 11527 2026-05-20T12:05:36Z Sveletanka 20 катеґория 18677 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:22. новембер 14 1806 18678 11531 2026-05-20T12:06:08Z Sveletanka 20 катеґория 18678 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:31. марец 14 1813 18793 11548 2026-05-21T09:13:52Z Olirk55 19 Катеґория 18793 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:27. децембер 14 1815 18717 11551 2026-05-20T12:42:57Z Olirk55 19 Катеґория 18717 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr Катеґория:27. септембер 14 1822 18756 11561 2026-05-20T20:58:47Z Olirk55 19 Катеґория 18756 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Катеґория:7. април 14 1827 18799 11571 2026-05-21T09:26:43Z Olirk55 19 Катеґория 18799 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:24. октобер 14 1830 18726 11575 2026-05-20T12:47:10Z Olirk55 19 Катеґория 18726 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg Катеґория:26. децембер 14 1839 18753 11614 2026-05-20T20:45:00Z Olirk55 19 Катеґория 18753 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr Катеґория:31. януар 14 1864 18796 11656 2026-05-21T09:19:25Z Olirk55 19 Катеґория 18796 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 Катеґория:26. новембер 14 1866 18751 11658 2026-05-20T20:40:20Z Olirk55 19 Катеґория 18751 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Новембер]] p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95 Катеґория:9. октобер 14 1875 18899 11690 2026-05-21T11:05:41Z Olirk55 19 Катеґория 18899 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Октобер]] nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg 9. януар 0 1888 18870 16611 2026-05-21T10:26:38Z Sveletanka 20 катеґория 18870 wikitext text/x-wiki '''9. януар''' — 9. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 356 днї (357 днї у преступним року). == Подїї == * 1946 – У [[Бикич Дол|Бикич Долу]], основана филияла [[Руска матка|Рускей матки]], на инициятиву учителя [[Михайло Ковач|Михайла Ковача]], чий предсидатель бул Мишко Митров, секретар бул учитель Михайло Ковач, а касу водзел Емил Гнатко. У рамикох того Дружтва, основани и мишани [[хор]] и аматерски театер. Од 5. марца 2011. року Дружтво реґистроване як Културно-просвитне дружтво ''Иван Котляревски''. == Народзени == * 1856 – Народзени сербски [[композитор]] и музични педаґоґ Стеван Стоянович Мокраняц (Неґотин, 9. януар 1856 – Скопє, 28. септембер 1914), бул член Сербскей кральовскей академиї, хороводитель Беоґрадского шпивацкого дружтва, снователь Сербскей музичней школи и Беоґрадского смикового квартету. У [[Композиция|композицийох]] обрабял и повязовал народни шпиванки зоз хторих настала музична форма Руковети хтори припадаю обласци [[Вокална музика|вокалней музики]]. * 1890 – Народзени чески [[писатель]] Карел Чапек (Мали Сватоньовици, 9. януар 1890 – Прага, 25. децембер 1938), писал драми, приповедки, романи, есеї, а бул и драгописатель и новинар. Зазначене же перши похасновал слово робот у драми Р. У. Р (Rossumovi Univerzální Roboti). * 1924 – Народзени Сергий Йосипович Параджанов (Тбилиси, Ґрузия, СССР, 9. януар 1924 – 20. юлий 1990, Єреван, Єрмения, СССР), єрменски, українски и совєтски филмиски [[Редитель|режисер]], сценариста и композитор. Познати по филму ''Цинї забутих предкох'' (укр. Тіні забутих предків, анґл. Shadows of Forgotten Ancestors, або Wild Horses of Fire), класика совєтского бунтового поетичночо жанру и филму котри преславел народни обичаї на українских горох Карпатох, насампердз гуцулски обичаї. ''Цинї забутих предкох'' робени по приповедки познатого українского писателя Михайла Коцюбинского, а окрем того филму Параджанов познати и по насловох ''Києвски фрески'', ''Ашик-Кериб'', ''Леґенда о Сурамскей твердинї'' и други. Пре шлєбоду уметнїцкого виразу, совєтска власц репресовала Параджанова. == Умарли == * [[Леона Гайдук]] (*23. новембер 1935—†9. януар 2022), [[Професор|професорка]] педаґоґиї, методичарка и публицисткиня. Окреме значна публицистична дїялносц Леони родз. Лабош. Обявела шейсц фахово кнїжки на сербским и єдну моноґрафию на [[Руски язик|руским язику]]. То обсяжна и богато документована моноґрафия под насловом Руснаци у [[Шид|Шидзе]] 1900-1950. [[Катеґория:9. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] r5e7ihm7tyu9jzzfly62vn3vbeqybzv 10. януар 0 1889 18871 16613 2026-05-21T10:26:56Z Sveletanka 20 катеґория 18871 wikitext text/x-wiki '''10. януар''' — 10. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 355 днї (356 днї у преступним року). == Подїї == * 49. п. н. е. – Римски войсководитель, политичар и [[писатель]] Ґай Юлиє Цезар прешол прейґ рики Рубикон у Италиї з чим виволана гражданска война медзи Помпею и Сенатом. З тей нагоди вигварел ''Коцка руцена'' (Alea iacta est), цо остало запаметане як синоним за шмелу одлуку зоз ризичнима пошлїдками. * 1920 — основана Лиґа Народох, предходнїца Орґанизациї зєдинєних нацийох (ОЗН). * 1998. – Шветови дзень шмиху. Наука о шмиху вола ше ґелотолоґия. Шветови дзень шмиху обдумал 1998. року индийски лїкар Мадан Катария, снователь йоґи шмиху, окремней технїки у хторей ше комбинує ґрупни шмих и йоґа. == Народзени == * 1909 – Народзени сербски физичар и хемичар и академик Павле Савич (Солун, 10. януар 1909 – Беоґрад, 30. май 1994), єден є з пренаходзачох процесу нуклеарней физиї, бул професор на Беоґрадским универзитету, предсидатель Сербскей академиї наукох и уметносцох од 1971. по 1981. рок. Шветово познати науковец постал кед зоз Ирену Жолио Кири 1937. и 1938. року одкрили изотопи познатих елементох зоз бомбардованьом атома урану зоз спомалшенима неутронами. У Другей шветовей войни бул вибрани за подпредсидателя на Першим зашеданю АВНОЙ-а, а по войни орґанизовал Институт за нуклеарни науки у Винчи при Беоґрадзе. * 1928 – Народзени [[Янко Олєяр|Янко Олеяр]] (Дюрдьов, 10. януар 1928 – Руски Керестур, 11. януар 1994), учитель, просвитни, културни и дружтвени роботнїк. == Умарли == * 1778 – [[Карл фон Лине]] (лат. ''Carolus Linnaeus'', швед. Carl von Linné) бул шведски науковец и академик, оцец Таксономиї и єден зоз сновательох сучасней еколоґиї. * 1960 – Иван Русенко, народни лемковски [[поета]] и маляр. [[Катеґория:10. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 2j9duqcencqxz7h91hxgcjkef031odp 11. януар 0 1890 18872 17586 2026-05-21T10:28:19Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18872 wikitext text/x-wiki '''11. януар''' — 11. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 354 днї (355 днї у преступним року). == Подїї == * 1569 – У Анґлиї под патронатом кралїци Елизабети Першей у катедрали ''Святого Павла'' у Лондону першираз орґанизована лутрия. * 1787 – Одкрити два Ураново мешаци Оберон и Титания. Одкрил их нємецко-британски астроном Вилиям Гершел (1738–1822), а сателити мена достали по кральови и кралїци [[русалка|русалкох]] зоз Шекспировей комедиї ''Сон лєтнєй ноци''. Титания найвекши Уранов природни сателит, Оберон кус менши и найодалєнши є од матичней [[Планета|планети]] Урану. * 1811 – Скупштина шицких народних старшинох у [[Сербия|Сербиї]] основала у чаше Першого сербского повстаня перши попечительства – министерства. Министер просвити постал ректор Велькей школи у Беоґрадзе Доситей Обрадович. * 1922 – У Торонту (Канада) лїкаре першираз похасновали инсулин за лїчєнє диябетесу. Штернацрочни Ленард Томпсон постал перши пациєнт хтори вилїчени зоз инсулином од цукровей хороти. == Умарли == * 1994 року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] умар [[Янко Олеяр]] (*[[10. януар]] 1928—†11. януар 1994), учитель, дїяч у култури, [[Редитель|режисер]] и ґлумец–аматер. Анґажовани у орґанизациї вецей манифестацийох [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] у Р. Керестуре ''Червена ружа и'' Мемориял ''Петро Ризнич Дядя''. [[Катеґория:11. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 1fbz7w06oxat530qk79ha6xiix1mndy 13. януар 0 1891 18874 16615 2026-05-21T10:30:17Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18874 wikitext text/x-wiki '''13. януар''' — 13. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 352 днї (353 днї у преступним року). == Подїї == * 1930 – Видруковани перши новински стрип у хторим ше зявює [[Мики Маус]], компаниї Волт Дизни. == Народзени == * 1806 – Народзени сербски [[писатель]] Йован Стерия Попович (Вершец, 13. януар 1806 – Вершец, 10. марец 1856), перши сербски комедиоґраф, чийо ше комедиї и нєшка бавя у театрох ширцом жеми. Даєдни з його комедийох: ''Покондирена тиква'', ''Кир Яня'', ''Спреводзкоше'', ''Зла жена'', ''Родолюбци'', виводзени на [[Руски язик|руским язику]] на нашей театрелней [[Сценска музика|сцени.]] * 1942 – Народзени Янко Киш (Дюрдьов, 13. януар 1942 – Нови Сад, 1. децембер 2022) длугорочни заступнїк ''Руского слова'', вельки любитель историї своїх предкох и почитователь руснацтва. Робел як висококвалификовани електричар у ''Автоматики'' у Петроварадину, потим у Войводянским музею и Нафтней индустриї Сербиї. Накадзи пошол до пензиї анґажовал ше у заступнїцтве виданьох ''Руского слова'' – кнїжкох, Календара ''Шветлосци'', а єднак так и збераня предплатнїкох за [[Новина|новини]] и часописи. Янко Киш бул длугорочни секретар Союзу [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] Українцох Сербиї, а на вецей заводи и член Церковного одбору парохиї св. [[Апостол|апостолох]] Петра и Павла у Новим Садзе. Поховани є у [[Дюрдьов|Дюрдьове]]. == Умарли == * 1900 — [[Петро Кузмяк]], педаґоґ, [[Поета|поет]], дїяч у култури. Дїяч у просвити войводянских [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]]. * 1941 — Джеймс Джойс, ирски [[писатель]] и поет. [[Катеґория:13. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] s150sxj8f81042ak1dcygbfcmy5rj9x 14. януар 0 1892 18875 17990 2026-05-21T10:32:01Z Sveletanka 20 катеґория 18875 wikitext text/x-wiki '''14. януар''' — 14. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 351 днї (352 днї у преступним року). == Подїї == * 1826. року – У Пешту основана Матица сербска на инициятиву Йована Хаджича и вецей сербских пештанских и будимских [[Тарґовец|тарґовцох]]. Тото литературне и културне дружтво мало огромну улогу у розвою науки и култури Сербох у [[Войводина|Войводини]], 1864. року Матица сербска преселєна до Нового Саду. Од 1924. року видава найстарши литературни часопис ''Лїтопис Матици сербскей'', хтори по нєшка континуовано виходзи, а основани є зоз назву ''Сербска летопис'' и перше число видруковане у октобре 1824. року у Новим Садзе. * 1900 – Виведзена премиєра опери ''Тоска'' Дякома Пучиния (1858–1924) у Риме у Италиї. Слово о єдней и нєшка найвиводзеншей опери. Праве зоз оперу ''Тоска'' у новембре 2024. року у Сербским народним театре у Новим Садзе означени Дзень Опери СНП-а. * 1923 – у будинку уряду вицеґувернера Подкарпатскей Руси Петра Еренфелда було окончене пробованє державного вдереня; терористи були найдзени аж потим кед у фебруаре пробовали зробиц ище два вдереня. * 1940 – у Львове окупаторска совєтска власц ликвидовала Наукове товаришство Шевченка. == Народзени == * 1919 – Народзени [[Евґений Джуня]], ([[Руски Керестур]], 14. януар 1919 – Нови Сад, 1. авґуст 2020), член першого Редакцийного колеґиюма новинох ''Руске слово'', професор, робел у Радио Новим Садзе, перши директор Прекладательней служби Скупштини АП Войводини. == Умарли == * 2022 – [[Звонимир Павлович]] (15. юлий 1955—14. януар 2022), ґлумец-аматер, [[Редитель|режисер]] и драматурґ. [[Катеґория:14. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] m1tiwdwvr7bly0t2kvzq4hkav1tldhp 15. януар 0 1893 18876 16617 2026-05-21T10:32:50Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18876 wikitext text/x-wiki '''15. януар''' — 15. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 350 днї (351 дзень у преступним року). == Подїї == * 1991 – Европска заєднїца припознала югославянски републики [[Горватска|Горватску]] и Словению як нєзависни держави. * 2001 – Порушана анґлийска верзия Википедиї, енциклопедийни проєкт шлєбодного змисту на интернету хтори ше розвива добродзечнє з помоцу софтвера Медиявики. Од 14. октобра 2024. року почала виходзиц и [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA Википедия на руским язику]. == Народзени == * 1622 – Народзел ше французки писатель комедийох, ґлумец и директор театра Жан Батист Поклен – Молиєр (Париз, 15. януар 1622 – [[Париз]], [[17. фебруар]] 1673). * 1887 Александер Бескид, адвокат, державни службенїк и дружтвени дїяч медзи Русинами Прешовского краю и Подкарпатскей Руси. * 1891 – Народзена гуманитарка австрийского походзеня Диана Будисавлєвич, дзивоцке презвиско Обексер, (Инцбрук, 15. януар 1891 – Инцбрук, 20. авґуст 1978). У Другей шветовей войни, у октобре 1941. року порушала акцию у хторей ратовала дзеци зоз концентрацийних лаґрох у тедишнєй Нєзависней Держави Горватскей. * 1929 – Народзени америцки баптистични [[священїк]] африцкого походзеня Мартин Лутер Кинґ, вожд руху процив расного гнобеня и борец за граждански [[Закон (право)|права]], добитнїк Нобеловей награди 1964. року. == Умарли == * 1978 – Федор Манайло, русински маляр, педаґоґ, сценоґраф и ґрафичар. * 1996 – Анна Галґашова, народна [[Писатель|писателька]], фолклористка. [[Катеґория:15. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] cczsbj2wt04gdm8r8oewshtuwbwh03y 16. януар 0 1894 18878 16618 2026-05-21T10:33:52Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18878 wikitext text/x-wiki '''16. януар''' — 16. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 349 днї (350 днї у преступним року). == Подїї == * 1547 – За першого русийского цара коруновани Иван Штварти, познати як Иван Ґрозни, хтори направел моцну централизовану державу. Основал першу друкарню у Русиї 1553. року. == Народзени == * 1907 – Народзени [[Юрий Авґустин Шереґи]], (Дусино, Україна, 16. януар 1907 – Братислава, Словацка Република, [[25. април]] 1990), театрални дїяч, [[Редитель|режисер]] и драматурґ на Закарпат’ю, у Словацкей и Югославиї. Юрий А. Шереґи бул у [[Бачка|Бачки]] и Сриме од 1939. по 1940. рок за тот час режирал штири представи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] и два у [[Шид|Шидзе]]. * 1924 – Народзел ше сербски [[писатель]] и академик Александар Тишма (Горґош, 16. януар 1924 – Нови Сад, [[15. фебруар]] 2003). У його дїлох заступени лирски писнї, романи и [[новела|новели]]. * 1943 – Народзени Иван Туряница, [[професор]] Ужгородского НУ (биохемия), русински дружтвени активиста. == Умарли == * 1841 – Ґриґорий Таркович, перши владика Прешовского грекокатолїцкого владичества. [[Катеґория:16. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 8l5jup0j4hv371fatpjzlit8jnjik23 17. януар 0 1895 18879 16619 2026-05-21T10:35:46Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18879 wikitext text/x-wiki '''17. януар''' — 17. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 348 днї (349 днї у преступним року). == Подїї == * 1751 – Совитнїк царици Мариї Терезиї и администратор Кральовско-державного Бачкого дистрикту Франц Йозеф де Редл у Зомборе подписал перши урядови документ – Контракт о насельованю 200 руских грекокатолїцких фамелийох на тедишню пустару Вельки Керестур. Тот дзень прилапени як дзень урядового досельованя [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] на тоти простори. * 1929 – Першираз ше у стрипу ''Кинґ фичерс'' зявел Морнар Попай, а намальовал го америцки рисовач стрипох Елзи Крислер Сиґар. Познєйше 1933. року Попай постал юнак [[рисовани филм|мальованих филмох]], а на югославянскей телевизиї є приказовани од 1970. по 1990. роки. * 2008 – Першираз преславене Националне швето Руснацох зоз духовнима, протоколарнима, образовнима и културнима змистами. Отримани приєми у подручних канцеларийох, односно културно-уметнїцких дружтвох, зоз представителями локалних самоуправох, месних заєднїцох, школох, [[Святи храм|церквох]], привредних орґанизацийох и поєдинцох з котрима Руснаци по местох робя и сотрудзую. На дзепоєдних будинкох месних заєднїцох, школох и културних институцийох, попри державней застави була виложена и национална застава. Приєми на уровню локалней самоуправи отримани у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], [[Коцур|Коцуре]], [[Дюрдьов|Дюрдьове]], у [[Вербас|Вербаше]], [[Кула|Кули]], Новим Орахове, Суботици, Новим Садзе, у [[Шид]]зе и Сримскей Митровици. Централна шветочносц отримана у Новим Садзе у Студию М зоз Шветочну академию, а у голу Вивершней ради Скупштини Войводини отримане стретнуце зоз державнима госцами, науковцами, уметнїками, представителями институцийох. Отворена и вистава подобових роботох 15 уметнїкох под назву ''Руска подобова сцена нєшка''. == Народзени == * 1706 – Народзени Бенджамин Френклин (Бостон, 17. януар 1706 – Филаделфия, [[17. април]] 1790), америцки науковец и политичар. * 1820 – Народзена анґлийска [[Писатель|писателька]] ирского походзеня, Ана Бронте (Торонтон, 17. януар 1820 – Скарборо, 28. май 1849) наймладша з трох шестрох писателькох. * 1897 – Александер Хира, владика мукачовски, папски прелат, ректор Ужгородскей духовней семинариї. == Умарли == * 1961 – Томас Бел, америцки романсиєр русинского походзеня. [[Катеґория:17. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 18nitm83y7bqsqjqve4f9u4ckqyi1al 18. януар 0 1896 18880 16620 2026-05-21T10:36:34Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18880 wikitext text/x-wiki '''18. януар''' — 18. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 347 днї (348 днї у преступним року). == Подїї == * 1919 – Почала Версайска мировна конференция. Конференция мира отримана од 19. януара 1919. по 21. януар 1920. року у [[Париз|Паризу]]. По законченей Першей шветовей войни зоз Мировним контрактом хтори подписани 28. юния 1919. року, Нємецка превжала одвичательносц за войну. На Конференциї створени и нови держави: Польска, Мадярска, Чехословацка, Естония, Летония, Литвания и Кральовина Сербох, Горватох и Словенцох. == Народзени == * 1689 – Народзени французки политични филозоф Шарл Луй де Секонда барон де ла Дред е де Монтескє. * 1850 – Юлий Ставровски-Попрадов, русински будитель, [[Поета|поет]], фолклориста, публициста, етноґраф, грекокатолїцки [[священїк]]. * 1882 – Народзени анґлийски [[писатель]] Ален Александер Милн (18. януар 1882 – [[31. януар]] 1956), автор популарних романох за дзеци о медведзикови Вини Пу, тиж и дзецинскей поезиї, а бул и драматурґ. * 1907 – Диониз Илькович, физичар и физицки гемичар русинского походзеня. * 1909 – Народзени сербски писатель Оскар Давичо (Шабац, 18. януар 1909 – Беоґрад, 30. септембер 1989). == Умарли == * 1925 – Матвий Астряб, историчар, педаґоґ, дїяч лемковского походзеня. [[Катеґория:18. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 9enum0q5dnxfcenn7bc1te63borhyvy 20. януар 0 1897 18884 17998 2026-05-21T10:41:23Z Sveletanka 20 катеґория 18884 wikitext text/x-wiki '''20. януар''' — 20. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 345 днї (346 днї у преступним року). == Подїї == * 1990 – У Беоґрадзе почал остатнї конґрес Союзу комунистох Югославиї. Позарядови 14. конґрес СКЮ отримани од 20. по 22. януар у беоґрадским центре ''Сава''. Присуствовали делеґати зоз шицких републикох и покраїнох тедишнєй СФРЮ, як и партийна делеґация ЮНА. Конґрес нїґда нє закончени. * 2009 – Барак Хусеин Обама постал 44. предсидатель ЗАД и перши афроамериканєц на тей функциї. * 2022 – Язик Руснацох з [[Войводина|Войводини]] урядово реґистровани у Медзинародним стандарду за реґистрованє язикох ISO 639-3, достал идентификацийни код rsk а пoд меном Rusyn, Ruthenian, як активни, живи и окремни (individual) язик. З тим язик Руснацох з Войводини постал ровноправни язик зоз шветовима язиками зоз хторима ше у пракси стретаме скоро каждодньово у живоце и на интернету.<br /> * Нєшка ше означує Дзень свидомосци о пинґвинох. Пре пошвидшане вше менше число тих птицох цо нє лєца нєшкайши дзень пошвецени едукованю явносци о пинґвинох. == Народзени == * 1775 – Народзени Андре-Мари Ампер (Лион 20. януар 1775 – Марсей, 10. юний 1836), французки физичар и математичар, член [[Париз|Паризкей]] академиї наукох и член велїх иножемних академийох наукох. Снователь електродинамики. Засновал теорию маґнетизма у нєроздвойней вязи зоз електрицитетом и преучел взаємне дїйство електричних струйох. Йому на чесц єдинка за моц струї наволана ампер, єдинка за количество електрицитету амперсекунда и ампергодзина, а инструмент за меранє моци струї амперметер. * 1888 – Йоан Полянски, лемковски народни активиста, [[священїк]] [[Грекокатолїцка церква|Грекокатолїцкей церкви]], [[Поета|поет]], историчар и мемоариста. * 1920 – Народзени италиянски филмски [[Редитель|режисер]] и сценариста Федерико Фелини (Римини, 20. януар 1920 – Рим, 31. октобер 1993). Тримани є за критичара дружтвених зявеньох у италиянским гражданским дружтве у чаше после Другей шветовей войни. Добитнїк є трох Оскарох – награди за уметнїцку и технїчну роботу у филмскей индустриї. == Умарли == * 1995 – [[Драґутин – Драґен Колєсар]] (*10. новембер 1929—†20. януар 1995), єден спомедзи найпознатших ґлумцох зоз шорох рускей заєднїци у Войводини хтори охабел глїбоки шлїд на театралним и филмско-телевизийним полю. * 2025 – [[Дюра Будински (музични редактор)|Дюра Будински]] (*[[14. фебруар]] 1961 - †20. януар 2025), музични редактор у [[Радио-телевизия Войводини|Радио-телевизиї Войводини]], мулти-инструменталиста, [[композитор]]. [[Катеґория:20. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] p9q2uh80yjuk3jq6biqt20thjtovoo1 Катеґория:28. фебруар 14 1903 18757 11748 2026-05-20T20:59:54Z Olirk55 19 Катеґория 18757 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv Катеґория:29. юлий 14 1907 18772 11756 2026-05-21T08:22:18Z Olirk55 19 Катеґория 18772 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym Катеґория:21. марец 14 1909 18667 11771 2026-05-20T11:59:01Z Sveletanka 20 катеґория 18667 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:27. април 14 1917 18713 11819 2026-05-20T12:41:39Z Olirk55 19 Катеґория 18713 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:25. марец 14 1942 18736 11871 2026-05-20T12:56:26Z Olirk55 19 Катеґория 18736 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e Катеґория:30. юлий 14 1943 18788 11872 2026-05-21T09:09:04Z Olirk55 19 Катеґория 18788 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym Катеґория:23. април 14 1946 18683 11884 2026-05-20T12:11:22Z Olirk55 19 Катеґория 18683 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv Катеґория:24. януар 14 1967 18731 11928 2026-05-20T12:51:55Z Olirk55 19 Катеґория 18731 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 Катеґория:27. авґуст 14 1992 18709 11986 2026-05-20T12:40:29Z Olirk55 19 Катеґория 18709 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Авґуст]] tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy Катеґория:9. януар 14 2002 18896 12016 2026-05-21T11:01:18Z Olirk55 19 Катеґория 18896 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 21. януар 0 2086 18885 16622 2026-05-21T10:42:54Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18885 wikitext text/x-wiki '''21. януар''' — 21. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 344 днї (345 днї у преступним року). == Подїї == * 1911 – У Монте Карлу отримане перше авто-рели обегованє. * 1942 – Почала Новосадска рация у Другей шветовей войни, кед мадярске войско зоз вигварку же слово о рациї же би одкрили скритих партизанох ликвидирало, по розположивих податкох, коло 3.800 цивилох: хлопох, жени, дзеци и старих, а по нєподполних податкох було найвецей Сербох и Єврейох, алє и Мадярох, [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] и Русиянцох… Комеморация ше у Новим Садзе отримує каждого року на дзень кед почала „рация” у Новим Садзе, на Кею жертвом рациї при памятнїку ''Фамелия'', хтори виробел [[Скулпторство|скулптор]] Йован Солдатович (1920–2005), а поставени є 1971. року. == Народзени == * 1741 – Иван Пастелий, русински церковни и културни дїяч, педаґоґ, каноник, историчар, [[Поета|поет]]. * 1861 – Народзени сербски скулптор и академик ''Сербскей академиї наукох и уметносцох'' Дьордє Йованович (Нови Сад, 21. януар 1861 – Беоґрад, [[23. марец]] 1953), бул єден з сновательох ''Уметнїцкей школи'', з хторей познєйше настала ''Уметнїцка академия''. * 1927 – Народзена [[Вира Гудак]] ([[Шид]], 21. януара 1927 – Петроварадин, 28. юлий 2011), учителька и културно-просвитни роботнїк. == Умарли == * 1924 – ”вожд шветового пролетерията” Ленин. * 1950 – [[Дюра Биндас|о. Дюра Биндас]] (*[[23. марец]] 1877—†21. януар 1950), инициятор и главни реализатор снованя [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]] (РНПД), його перши подпредсидатель, а познєйше и предсидатель; длугорочни редактор Руского календара, наш визначни [[священїк]] и културни дїяч. * 1988 – [[Силвестер Саламон]] (5. авґуста 1912—21. януара 1988), священїк, поет, приповедач, есеїст и литературни критичар. [[Катеґория:21. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] if1xfec5k0fcg6hfnrg1cmh8cdpbrxh 22. януар 0 2087 18886 17967 2026-05-21T10:43:58Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18886 wikitext text/x-wiki '''22. януар''' — 22. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 343 днї (344 днї у преступним року). == Подїї == * 1946 – З указом Президиюма Найвисшей ради СССР (Москва) була ликвидована република Закарпатска Україна, нєполни два мешаци як були зреґуловани формалносци з Чехословацку, хторей як автономна Подкарпатска Русь припадала пред тим, и нєполни 14 мешаци после єй формованя. == Народзени == * 1788 – Народзел ше Джордж Ґордон Байрон, анґлийски [[Поета|поет]]. * 1865 – Народзени Владимир Грабар, русинского походзеня русийски и совєтски високошколски [[професор]], правнїк. * 1880 – Народзел ше Шандор Бонкало, мадярски и русински слависта, литературознавец, историчар литератури, етноґраф, педаґоґ. * 1896 – Народзени сербски маляр Сава Шуманович (Винковци, 22. януар 1896 – Горватска Митровица, 30. авґуст 1942). Одроснул у [[Шид|Шидзе]], а до Ґимназиї ходзел у Земуну, дзе мал и годзини малярства при учительови Исидорови Юнґови. Потим Сава Шуманович одходзи до [[Париз|Паризу]], єден час твори и у Заґребе и 1930. року ше враца до [[Шид|Шиду]] кед малює пейзажи и акти. Саву Шумановича загарештовали усташе и штреляни є 30. августа 1942. у нєшкайшей Сримскей Митровици. Його роботи чува ше у Ґалериї малюнкох „Сава Шуманович” у Шидзе. Ґалерия настала 1952. року кед уметнїкова мац Персида Шуманович (1875–1968) подаровала городу Шиду 417 його твори и фамелийну хижу. Сава Шуманович намальовал пейц малюнки на хторих му инспирация були дзивки Рускинї хтори робели у його обисцу. У Ґалериї и нам позната його слика „Рускиня у [[Народ|народним]] [[Облєчиво|облєчиве]]” (1935). * 1898 – Серґей Михайлович Ейзенштейн, русийски [[Редитель|режисер.]] * 1913 – Народзени [[Ириней Тимко|Ириней Тимкo]] (Коцур, 22. януар 1913 – Нови Сад, 8. септембер 1987), [[Хор|хорски]] [[дириґент]] и [[композитор]], музични сотруднїк. * 1941 – Народзени [[Любомир Рамач]] (Дюрдьов, 22. януар 1941 – Нови Сад, [[29. април]] 2005), новинар и публицист, бул директор и на вецей заводи главни и одвичательни редактор новинох „Руске слово”. * 1942 – У [[Руски Керестур|Руским Керестур]]е народзени [[Янко Гудак]] (Руски Керестур, 22. януар 1942 –Руски Керестур, [[28. марец]] 2020), дипломовани инженєр польопривреди и вецейрочни ґлумец-аматер у Руским народним театре ''Петро Ризнич Дядя''. == Умарли == * 1901 — Виктория, британска владарка од 1837 – 1901. [[Катеґория:22. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] eycgy4d4hvits198u9xuobn3ira2m9t 23. януар 0 2088 18887 16624 2026-05-21T10:44:43Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18887 wikitext text/x-wiki '''23. януар''' — 23. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 342 днї (343 днї у преступним року). == Подїї == * 2004 – Европски сателит „Марс експрес” послал знїмки ляду на южним полу Марса. == Народзени == * 1783 – Народзени французки [[писатель]] Мари Анри Дейл, познати як Стендал (Ґренобл, 23. януар – [[Париз]], [[23. марец]] 1842) зачатнїк французкого реализма, єден з творительох реалистичного и психолоґийного романа. * 1832 – Народзел ше французки маляр Едуар Мане ([[Париз]], 23. януар 1832 – Париз, [[30. април]] 1883), єден зоз зачатнїкох импресионизма и найзначнєйши маляр другей половки 20. вику. == Умарли == * 1989 — Салвадор Дали, каталонски маляр познати по своїх суреалистични дїлох. * 1984 — [[Евґений М. Кочиш]] (*5. авґуст 1910—†23. януар 1984.), писатель и єден з редакторох новинох [[Русска заря]]. [[Катеґория:23. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 73xf75ti1k7lzx08zd6apcbykvhnp7a 24. януар 0 2089 18889 16625 2026-05-21T10:45:19Z Sveletanka 20 катеґория 18889 wikitext text/x-wiki '''24. януар''' — 24. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 341 дзень (342 днї у преступним року). == Подїї == * 1918 — з декретом Совнаркома Русия прешла на Ґреґориянски календар. * 1984 – Представени Мекинтош (Apple Macintosh), перши рахункар зоз ґрафичним хасновательним окруженьом. * 1994 – У Союзней Републики Югославиї уведзени нови динар (наволани и „супер динар” лєбо ”Аврамов динар”). Тедишнї ґувернер Народней банки Драґослав Аврамович уведол нови динар, зоз чим застановена гиперинфлация, и теди єден динар вредзел кельо и єдна нємецка марка. == Народзени == * 1732 – Народзени французки [[писатель]] Пєр Оґистен Карон де Бомарше (Париз, 24. януар 1732 – [[Париз]], 18. май 1799). Бул годзинкар, драмски писатель, наставнїк музики, дипломата. Автор є комедийох ''Севильски байбер'' и ''Фиґарова женїдба''. * 1902 – Народзени [[Федор Лабош|др Федор Лабош]] ([[Дюрдьов]], 24. януар 1902 – Заґреб, 5. новембер 1977), публициста, историоґраф и културни дїяч. == Умарли == * 1965 — Винстон Черчил, британски политичар. [[Катеґория:24. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 454xje0gjwxpuh8ymot0d5sbxueaqkr 25. януар 0 2090 18890 16626 2026-05-21T10:46:02Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18890 wikitext text/x-wiki '''25. януар''' — 25. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 340 днї (341 дзень у преступним року). == Подїї == * 1904 – Вишло перше число дньових новинох ''Политика'', хтори основал Владислав Рибникар и бул їх перши редактор. * 1924 – У французким городзе Шамони почали перши жимски Олимпийски бависка. * 1960 – у СССР з розказом МВД СССР № 020 ликвидовани ҐУЛАҐ. == Народзени == * 1932. – Народзени [[Йоаким Холошняй|о. Йоаким Холошняй]] (Руски Керестур, 25. януар 1932 – [[Дюрдьов]], [[19. марец]] 2017), священїк, писатель, [[музичар]], дюрдьовски парох, протоєрей ставрофор, бачки декан, руски културни дїяч. * 1981 – Народзени македонски [[шпивач]], текстописатель и [[композитор]] Тодор Проески (Прилеп, 25. януар 1981 – Нова Ґрадишка, 16. октобер 2007), познати як Тоше Проески. Бул популарни у жемох юговосточней Европи. Настрадал у транспортним нєщесцу на автодраги Бреґана–Липовац при Новей Ґрадишки ([[Горватска]]). == Умарли == * 1998 – [[Янко Саламон]] (*18. авґуст 1926—†25. януар 1998), просвитни роботнїк и театрални дїяч, [[редитель|режисер]]–аматер. [[Катеґория:25. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] 9a9i5946xxx1h9tc6zjh4nbc9ifpxsd 27. януар 0 2091 18891 16627 2026-05-21T10:48:11Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18891 wikitext text/x-wiki '''27. януар''' — 27. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 338 днї (339 днї у преступним року). == Подїї == * У [[Сербия|Сербиї]] ше означує Школска слава святи Сава, як памятка на св. Саву першого сербского архиепископа. Як школска слава 27. януар ше означує од 1840. року. После Другей шветовей войни у школох ше престало означовац школску славу, а од 1990. року ше ознова Школска слава святи Сава означує у школох у Сербиї. Школи маю роботни, алє нєнаставни дзень, а звичайно ше у школох орґанизує рижни програми, представи, академиї. * Нєшка Медзинародни дзень здогадованя на жертви Голокауста. На тот дзень 1945. року Червена армия ошлєбодзела концентрацийни лаґер Аушвиц. Дзень установени зоз Резолуцию 60/7 Ґенералней скупштини Зєдинєних нацийох, хтора принєшена 1. новембра 2005. року. == Народзени == * 1756 – Народзени австрийски композитор и пияниста [[Волфґанґ Амадеус Моцарт]] (Јоханес Крисостомус Волфгангус Теофилус Моцарт; Салцбурґ, 27. януар 1756 – Беч, 5. децембер 1791) єдeн зоз найвиначнєйших и найугляднєйших шветових музичарох; [[Композитор|композиторох]] класичней музики, визначних инструменталистох и композиторох рижнородних музичних формох свойого часу. * 1777 – Народзени сербски владика и писатель Лукиян Мушицки (Темерин, 27. януар 1777 – Карловци, [[15. марец]] 1837). * 1913 – Народзени [[Гавриїл Букатко|др Гавриїл Букатко]], (Долнї Андриєвци, Славония, 27. януар 1913 – [[Вербас]], 19. октобeр 1981), беоґрадски надбискуп и крижевски владика. == Умарли == * 1916 – Мигаль Финцицки, русински фолклориста, толмач, вельорочни городоначальнїк [[Ужгород|Ужгорода]]. * 1941 – Яков Медвецки, грекокатолїцки [[священїк]], доктор теолоґиї, администратор Апостолскей Администрациї Лемковини. [[Катеґория:27. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] ogjh5x7bfk90bvrhr9rdfo7c8fmtbq7 28. януар 0 2092 18892 16628 2026-05-21T10:48:49Z Sveletanka 20 катеґория 18892 wikitext text/x-wiki '''28. януар''' — 28. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 337 днї (338 днї у преступним року). == Подїї == * 1878 – У Ню Гевну у ЗАД пущена до роботи перша телефонска централа, два роки после того як Александер Ґреєм Бел патентовал телефон. * 2006 – Нєшка Дзень защити особних податкох (енґ. Data Protection Day, Data Privacy Day). Дзень защити податкох о особи установени 2006. року зоз одлуку Комитета Министрох Совиту Европи и того дня почало подписованє Конвенциї Совиту Европи о защити особох у одношеню на автоматске обрабянє податкох о особох (Конвенция 108). == Народзени == * 1887 – Народзени польски пиянист єврейского походзеня Артур Рубинштайн (Лодь, Польска, 28. януар 1887 – Женева, 20. децембер 1982) == Умарли == * 1961 – Олаф Брох, норвежски филолоґ, слависта, прекладатель и историчар. * 1999 – [[Микола Преґун]] (*29. авґуст 1946—†28. януар 1999), драмски аматер, ґлумец, [[Редитель|режисер]], орґанизатор програми на [[Радио-телевизия Войводини|ТВ Войводини]] Нови Сад. * 2007 – Карел Свобода, чехословацки и чески [[композитор]] естрадней [[Подзелєнє музики|музики]]. [[Катеґория:28. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bj63c9ky2f7qlfsf25budgnm0h5dtz3 29. януар 0 2093 18774 16629 2026-05-21T08:26:23Z Olirk55 19 Катеґория 18774 wikitext text/x-wiki '''29. януар''' — 29. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 336 днї (337днї у преступним року). == Подїї == * 1849 — Адолф Добряньски на чолє делеґациї угорских Русинох пришол до Бечу. На авдиєнциї придал Франц Йозефови II. меморандум о зєдинєню руских корунових жемох до єдней административней политичней цалосци. * 1886 — Нємецки инженєр Карл Бенц патентовал перши успишни авто на бензин. * 1896 — Америцки лїкар Емил Ґраб першираз похасновал терапию зоз зарйованьом у лїченю рака плюцох. == Народзени == * 1860 — Народзени русийски [[писатель]] Антон Павлович Чехов (Таґанґор, 29. януар 1860 – Беденвайлер, 15. юлий 1904), писал приповедки и драми. * 1905 — Народзел ше Иван Гарайда, линґвист, педаґоґ, толмач, видаватель, русински просвититель. * 1930 — Андрий Шлєпецкий, педаґоґ, науковец, публициста и фолклориста. * 1932 — Народзел ше Андрей Гай, русински маляр и педаґоґ. [[Катеґория:29. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] mv8me1qd1ljkcqerozdd7pgh3iclaja 30. януар 0 2094 18790 18014 2026-05-21T09:10:15Z Olirk55 19 Катеґория 18790 wikitext text/x-wiki '''30. януар''' – 30. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 335 днї (336 днї у преступним року). == Подїї == * 1969 – Битлси отримали остатнї явни наступ, на верху їх продукцийней хижи у Лондону. Тот импровизовани концерт претаргла полиция. * 2007 – Майкрософт ''(Microsoft'') на [[Тарґовина|тарґовище]] пущел оперативну систему Виндовс Виста (''Windows Vista''). == Народзени == * 1932 – Народзел ше Иван Кривски, физичар, русински дружтвени активиста. * 1934 – Народзена Наталия Голуб, вихователька ([[Дюрдьов]], 30. януар 1934 – 1994), авторка Зборнїка текстох и [[Композиция|композицийох]] за предшколски дзеци „Нє мам злата, мила мамо“ (2000) у виданю [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] у едициї Предшколске вихованє. * 1945 – [[Юлиян Фейди]] (*30. януар 1945—†5. авґуст 2024), маґистер фармациї, активни учашнїк у гуманих, културних и духовних обласцох живота [[Руски Керестур|Руского Керестура.]] == Умарли == * 1925 – [[Янко Жилник]] (*юний 1880—†30. януар 1925), лїкар рендґенолоґ, перши специялиста тей файти медзи Руснацами. * 1948 – Магатма Ґанди, индийски политичар. [[Катеґория:30. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] kzucblmolci96kszb4xk9159tr0uwz6 31. януар 0 2095 18893 16631 2026-05-21T10:50:52Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18893 wikitext text/x-wiki '''31. януар''' — 31. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 334 днї (335 днї у преступним року). == Подїї == * 1747 — У лондонским шпиталю „Лок” отворена перша клинїка за венерични хороти. * 1946 — Принєшени перши Устав Федеративней Народней Републики Югославиї, у хторим прилапени принцип федеративного ушореня жеми, одредзени основни [[Закон (право)|права]] и длужносци федерациї и републикох. * 1971 — Медзи восточним и заходним Берлином запровадзени огранїчени телефонски транспорт, першираз после 19 рокох. * У [[Сербия|Сербиї]] ше означує Национални дзень без догану. * Нєшка медзинародни дзень зебри. == Народзени == * 1797 — Народзени австрийски [[композитор]] Франц Петер Шуберт (Беч, 31. януар 1797 – Беч, 19. новембер 1828), трима ше же є остатнї майстор бечкей класичней школи. И попри тим же пожил 31. рок, написал блїзко 630 соло [[Композиция|композициї]], дзевец симфониї, сонати, квартети и вецей опери. Шуберта ше учишлює ґу найталантованшим композитором 19. вика. * 1841 — Народзел ше [[Лаза Костич|Лазар Лаза Костич]] (Ковиль, 31. януар 1841 – Беч, 26. новембер 1910) бул сербски [[писатель]], новинар, филозоф, полиґлота, политичар, ерудита. По образованю бул доктор правних наукох, а писал [[Поета|поезию]] и прекладал зоз европских на сербски язик. * 1886 — Максим Горлицки (Сандович), православни [[священїк]] лемковского походзеня, святи велькомученїк. [[Катеґория:31. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] qbpgfp25kee1aj9t9qzrw0stvpou8ml Катеґория:29. януар 14 2096 18773 12448 2026-05-21T08:24:31Z Olirk55 19 Катеґория 18773 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 Катеґория:22. септембер 14 2146 18682 12639 2026-05-20T12:11:07Z Sveletanka 20 катеґория 18682 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov 1. фебруар 0 2170 18834 17976 2026-05-21T10:06:33Z Sveletanka 20 катеґория 18834 wikitext text/x-wiki '''1. фебруар''' — 32. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 333 днї (334 днї у преступним року). ==Подїї== * 1748 — Зоз Указом австрийскей царици Мариї Терезиї, Рацки варош – Сербски город, достал назву Неопланта и статус шлєбодного кральовского городу. Серби го наволали Нови Сад. Дзекуюци привилеґийом и економским повласценьом, пошвидко основани велї школи, порушани часописи, дїйствовала Матица сербска и постал моцни сербски културни центер, Сербска Атина, як го наволовали, и индустрийни, наукови, [[Тарґовина|тарґовински]] центер [[Войводина|Войводини]] и [[Сербия|Сербиї]]. Од 1998. року ше 1. фебруар означує як Дзень города, а заслужним гражданом ше додзелює Фебруарску [[Награда за животне дїло Дружтва писательох Войводини|награду]]. * 1840 — У америцким городзе Балтимор отворени перши стоматолоґийни факултет. * 1893 — Томас Едисон у Вест Оринджу у Ню Джерсию отворел перши филмски студио. * 1950 — У Беоґрадзе основани Гайзибански [[музей]], перши таки у Югославиї, хтори отворени за явносц у априлу 1953. року. ==Народзени== * 1919 — Олена Радловчакова, историчар русинскей литератури и култури, педаґоґ, дружтвено-културни дїяч у Словацкей. * 1931 — [[Володимир Микита]] (*1. фебруар 1931—†15. юлий 2025), заслужни русински и українски маляр уметнїк, предлужовач традициї русинскей малярскей Подкарпатскей школи. * 1950 — [[Дьордє Ковачевич]] (*1. фебруар 1950—†6. октобер 2023), рок и поп музичар, [[композитор]] и [[Шпивач|шпивач.]] ==Умарли== * 2020 — Миколай Ксеняк, педаґоґ, русински [[писатель]]. [[Катеґория:1. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] tjlrol8bcr1qrtds2kai2o9d0272kh6 3. фебруар 0 2171 18836 16685 2026-05-21T10:07:25Z Sveletanka 20 катеґория 18836 wikitext text/x-wiki '''3. фебруар''' — 34. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 331 дзень (332 днї у преступним року). == Подїї == 1881 — Подписани контракт о вибудови гайзибанскей драги Беоґрад – Ниш, першей у [[Сербия|Сербиї.]] 1906 — Русийски [[писатель]] Лєв Толстой постал член Сербскей кральовскей академиї. 1919 — У [[Париз|Паризу]] отримана перша схадзка Дружтва [[Народ|народох]], 9 днї по снованю тей шветовей орґанизациї. == Народзени == 1809 — Народзени нємецки [[композитор]] и [[дириґент]] Феликс Менделсон (Гамбурґ, 3. фебруар 1809 – Лайпциґ, 4. новембер 1847), у його опусу симфониї, [[Концертмайстор|концерти]], ораториюми, кравирска и камерна музика. 1901 — Народзел ше учитель Maксим Давосир (Тернополь, 3. фебруар 1901 – Нови Сад, новембер, 1976). Учитель Maксим Давосир ше народзел у валалє Островшик, коло Трембовля, Покраїна Львов Україна. Максимово путованє по билим швеце почало од Мославини, Заґребу, Крижевцох, Чаковцу, Петнї, Болцу, Митровцу по Силбаш, Ридїцу, [[Вербас|Вербас,]] [[Дюрдьов]] и Нови Сад у [[Бачка|Бачки]]. Його родичи, окрем Максима, мали ище шесцеро дзеци: Марию, Анку, Кату, Михала, Цилу и Ґенчия, а без жеми, худобни, прилапели поволанку владики Дрогобецкого пойсц на роботу до Крижевцох. Там Максим бул питомец „конвикта“, або школярского дому (интернату), школяр першей класи основней школи. После основного образованя, школованє предлужел у Заґребе, дзе од 1915/1916. школского року ходзел до учительскей препарандиї хтору 1919. року закончел у Чаковцу. Перше роботне место му було у Жумберку, а по одслуженю воєного року у Сараєве и Осиєку приходзи до Бачки, до Силбашу, а потим у [[Дюрдьов|Дюрдьове]] достал стаємну роботу учителя. У тим нашим руским месце жил и робел 24 роки. Людзе у валалє го волали „мадїстер“, а школяре „пан учитель“. == Умарли == 1468 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%99%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BD_%D2%90%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B1%D0%B5%D1%80%D2%91 Йоган Ґутенберґ] (Йоганес Ґенсфлайш цур Ладен зум Ґутенберґ, праве презвиско: Ґенсфлайш; нєм. Johannes Gensfleisch zur Laden zum Gutenberg, коло 1400, Маинц —3. фебруар 1468), бул нємецки металски роботнїк и пренаходзач хтори познати по своїм доприношеню технолоґиї друкованя. 1924 — Вудро Вилсон, 28. предсидатель ЗАД. 1984 — Юрко Колинчак, русински записовач фолклору, призначовал народни шпиванки и приповедки та и сам творел у тим духу. [[Катеґория:3. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] bae0ixwouisp023gp20ktikqbavnxxz 4. фебруар 0 2172 18837 18015 2026-05-21T10:07:45Z Sveletanka 20 катеґория 18837 wikitext text/x-wiki '''4. фебруар''' — 35. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 330 днї (331 дзень у преступним року). == Подїї == * 1945 — почала антигитлеровска конференция на Ялти о планох як победзиц фашистичного нєприятеля и о повойновей орґнизациї швета. * 2003 — Обидва ради югославянского парламента вигласали Уставну повелю и [[Закон (право)|Закон]] о єй запровадзованю, зоз чим престала исновац Союзна Република Югославия. Нова держава наволана Державна заєднїца [[Сербия]] и Чарна Гора (ДЗСЦҐ) и тирвала од 4. фебруара 2003. року по 5. юний 2006. року, понеже 3. юния 2006. року, парламент Чарней Гори преглашел нєзависносц. * 2004 — Штирме студенти зоз Гарварду основали интернетску дружтвену мрежу Фейсбук зоз своєй хижи у студентским дому. * Нєшка Медзинародни дзень борби процив рака. Основани є на инициятиву Шветовей здравственей орґанизациї и Медзинародного здруженя за борбу процив рака. == Народзени == * 1912 — Михайло Молнар, педаґоґ, фолклориста и прозаїк, дїяч у култури. * 1930 — Народзени сербски академик Борислав Пекич (Подґорица, 4. фебруар 1930 – Лондон, 2. юлий 1992), бул сценариста и єден з найвекших [[Писатель|писательох]] у сербскей литератури. * 1931 — [[Володимир Микита]], народни [[Уметнїк (музика)|уметнїк]] України зоз шорох русинскей народносци. * 1940 — Проф. др [[Надежда Ружич]], дзивоцке презвиско Кочиш, (Нови Сад, 4. фебруар 1940 – Нови Сад, [[3. януар]] 2002), технолоґ-[[Енолоґия|енолоґ,]] [[професор]] Универзитета. * 1941 — [[Михал Чабала]], (*4. фебруар 1941-†3. авґуст 2002), академски маляр [[Русинска оброда|русинского]] походзеня, єден з найвизначнєйших русинских малярох у Словацкей у другей половки ХХ вику. * 1955 — Микулаш Дзуринда, словацки дипломата русинского походзеня. [[Катеґория:4. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] sgmkxhl4tu5g2k0briftaye3jmija4q 5. фебруар 0 2173 18838 16693 2026-05-21T10:08:04Z Sveletanka 20 катеґория 18838 wikitext text/x-wiki '''5. фебруар''' — 36. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 329 днї (330 днї у преступним року). == Подїї == * 1814 — У Бечу обявена Мала простонародна славеносербска песмарица Вука Караджича, хтора означела початок упознаваня Европи зоз сербску народну поезию. * 1887 — У миланскей Скали першираз виведзена Вердийова опера Отело. == Народзени == * 1894 — [[Ксения Атанасиєвич]] (Беоґрад, 5. фебруар 1894—Беоґрад, 28. септембер 1981), филозоф и прекладатель, перша доценткиня и перша жена котра докторовала на Беоґрадским универзитету 1922. року. * 1900 — Народзена [[Єлена Солонар]] (Скеуш, Румуния, 5. фебруар 1900 – Руски Керестур, 28. май 1982) апатикарка, [[писатель]]ка, [[Поета|поетеса]]. Маґистер фармациї Єлена Солонар дзивоцке Поливка, остала у паметаню як почитована [[Руски Керестур|керестурска]] апатикарка и гумани здравствени роботнїк. == Умарли == * 1959 — Ґеорґий Геровски, карпаторуски линґвиста, етноґраф, педаґоґ, унук Адолфа Добрянского. [[Катеґория:5. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] f5f732g6xginqu7noedymuxgang808c 6. фебруар 0 2174 18839 16694 2026-05-21T10:08:24Z Sveletanka 20 катеґория 18839 wikitext text/x-wiki '''6. фебруар''' — 37. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 328 днї (329 днї у преступним року). == Подїї == * 1876 – Основане Сербске дружтво Червеного крижа. Дружтво основане у Дворани беоґрадскей општини на инициятиву др Владана Дьордєвича (1844–1930) воєного лїкара. Нєшка Червени криж Сербиї Националне дружтво, а Медзинародни комитет Червеного крижа 21. септембра 2006. року Червеному крижу Сербиї потвердзел континуитет у нєпреривним тирваню од 1876. року. * 2008 – У Тителу отримана промоция кнїжки ''Библиоґрафия Руснацох у Югославиї'' 1918–1980, кнїжка 1, Библиоґрафия кнїжкох, календарох, часописох и новинох на руским язику, хтору пририхтала Мария Чурчич, библиотекарска совитнїца у Матици сербскей у пензиї. Кнїжку видала Библиотека Матици сербскей 2006. року. Публикация ''Библиоґрафия Руснацох у Югославиї'' 1918–1980 настала як резултат роботи у рамикох проєкта хтори пририхтани 1975. року у [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтве за руски язик и литературу,]] на инициятиву Дюри Варґи, алє реализацию у подполносци превжала Библиотека Матици сербскей. Под заєднїцким насловом ''Библиоґрафия Руснацох у Югославиї'' 1918–1980 обявени два томи того дїла. Тим фаховцох 1990. року видал други том, вон облапя 400 боки, а перши том хтори пририхтала Мария Чурчич обявени на вецей як 1000 боки. У обидвох томох облапени тексти зоз наукових, фахових и литературних часописох, як и тексти зоз моноґрафских публикацийох. == Народзени == * 1866 – Народзел ше у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] о. Андрей Лабош мл. (Руски Керестур, 6. фебруар 1866 – Коцур, 16. юлий 1920), парох дюрдьовски и коцурски, вицеархидиякон бачко-сримски. Священїк Андрей Лабош младши бул администратор у Новим Садзе (1889), капелан у Руским Керестуре (1889–1893), [[священїк]] у [[Дюрдьов|Дюрдьове]] (1893–1906) и [[Коцур|Коцуре]] (1906–1920). У Дюрдьове закончел церкву (1900), а у Коцуре церква омальована (1910). Мал титулу капелана extra urbem Папи Лєва XIII (меновани є зоз декретом 27. юлия 1897). Бул инициятор приходу монахиньох шестрох Служебнїцох Непорочней Дїви Мариї зоз Галичини до Коцура (1915). * 1970 – У [[Вербас|Вербаше]] народзени Ненад Канюх (Вербас, 6. фебруар 1970 – Руски Керестур 25. октобер 2004), член драмского ансамбла РНТ. У Руским Керестуре закончел и основну школу, Штредню школу за транспорт закончел у [[Кула|Кули]] и здобул званє транспортни технїчар, а по законченю 5. ступня здобул и званє инструктор воженя. Робиц почал такой по законченю школованя у Автотранспортним подприємстве ''Кулатранс'', а од 1990. робел як инструктор воженя у Автошколи ''Ковач'' у Руским Керестуре. Зоз театралну дїялносцу ше почал занїмац у основней школи, анґажовал го учитель и режисер аматер [[Йовґен Медєши]] у дзецинскей драмскей ґрупи при Керестурскей сцени АРТ Дядя. Од 1986. року постал стаємни член Керестурскей сцени АРТ Дядя, а и Руского народного театра ''Петро Ризнич Дядя''. Освоєл награду за найлєпше одбавену улогу у театралним фалаце Х. Бойчева ''Обласни шпиталь'' на 45. Драмским мемориялу ''Петра Ризнича Дядї'' 2013. року. [[Катеґория:6. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] hwg9zt0q44dzr1651m07g5kbgk1c4qh 7. фебруар 0 2175 18840 16695 2026-05-21T10:08:50Z Sveletanka 20 катеґория 18840 wikitext text/x-wiki '''7. фебруар''' — 38. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 327 днї (328 днї у преступним року). == Подїї == * 1992 — У Мастрихту у Голандиї представнїки 12 державох Европскей заєднїци подписали Мастришски контракт зоз хторим тота економска заєднїца од 1. новембра 1993. року постала Европска уния – политично-привредни союз у хторим нєшка 27 держави членїци. * Нєшка ше означує Медзинародни дзень живота. == Народзени == * 1477 — Народзени анґлийски гуманиста и державнїк Томас Мор (Лондон, 7. фебруар 1478 – Лондон, 6. юлий 1535), творитель утопийского социялизма, [[писатель]] социялних, историйних и теолоґийних дїлох. * 1812 — Народзел ше анґлийски [[писатель]] Чарлс Дикенс (Лендпорт, 7. фебруар 1812 – Хаям, 9. юний 1870), снователь социялного романа, представитель реализма, автор є романох: Оливер Твист, Дейвид Коперфилд, Пиквиков клуб… * 1864 — [[Антоний Годинка]] (12. януар 1846, Ладомиров - 15. юлий 1946, Будапешт), историчар, етноґраф, педаґоґ, науковец русинского напряму. * 1885 — Народзени америцки [[писатель]] Синклер Луис (Сок Сентер, 7. фебруар 1885 – Рим, [[10. януар]] 1951), добитнїк Нобеловей награди за литературу 1930. року. [[Катеґория:7. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] keu458p3chje55fi6w1ia5ootvggxq8 8. фебруар 0 2177 18841 16861 2026-05-21T10:09:10Z Sveletanka 20 катеґория 18841 wikitext text/x-wiki '''8. фебруар''' — 39. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 326 днї (327 днї у преступним року). == Подїї == * 1865 — Ґреґор Мендел обявел свойо пренаходки у ґенетики, алє наукови швет на нїх одреаґовал аж о 35 роки, по шмерци науковца. * 1984 — У Сараєве отворени 14. жимски олимпийски бависка, тирвали по [[14. фебруар]] 1984. року. * 1992 — Отворени 16. жимски олимпийски бависка у Францускей у Албертвилу. * 2002 — 19. жимски олимпийски бависка отворени у ЗАД у Солт Лейк Ситию. == Народзени == * 1828 — Народзени французки [[писатель]] Жил Верн (Нант, 8. фебруар 1828 – Амєн, [[24. марец]] 1905), автор науково-фантастичних романох, [[поета]] и драмски писатель. * 1834 — Дмитрий Иванович Менделєєв (Тобольск, Сибир, 8. фебруар 1834 – Санкт Петербурґ, [[2. фебруар|2. фебруа]]<nowiki/>р 1907), хемичар, творец Периодичней системи елементох. * 1866 — Мозес Гомберґ, америцки науковец у обласци орґанскей хемиї, оцец хемиї радикалох. * 1938 — др [[Леона Доротич Ґутеша]] ([[Руски Керестур]], 8. фебруар 1938 – Дюрдьов, 5. октобра 2022), єдна з пионирох гуманей ґенетики у дакедишнєй СФРЮ, а остатнї вецей як 20 роки живота була активна на полю волотнерскей еколоґийно-просвищуюцей роботи у родним Руским Керестуре. == Умарли == * 1725 — Петро Вельки, цар и император Русиї * 1962 — [[Микола Сеґеди]] (*3. юлий 1927—†8. фебруар 1988.), учитель, новинар, [[писатель]]-гумориста. [[Катеґория:8. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] g5tk5qbswlfb3wz8vmcwqpzja0f7hbf 10. фебруар 0 2178 18843 17980 2026-05-21T10:12:06Z Sveletanka 20 катеґория 18843 wikitext text/x-wiki '''10. фебруар''' — 41. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 324 днї (325 днї у преступним року). == Подїї == * 1940 – Премиєрно приказана перша епизода [[Рисовани филм|рисованого филма]] Том и Джери. * 1946 – Основани ''Руски културни центeр'' у Новим Садзе. До 1996. року Дружтво мало мено КУД ''Максим Горки'', а потим робело з меном Руске културне просвитне дружтво (РНПД) же би 2011. року пременєло назву и нєшка є – ''Руски културни центер'' (РКЦ). Основна програмска ориєнтация РКЦ пестованє култури, традициї и просвити войводянских Руснацох, а окреме [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у Новим Садзе и отворене є ґу шицким хтори ше жадаю уключиц до роботи Дружтва. Активно робя велї секциї – Фолклорна секция, Женска и хлопска шпивацка ґрупа, Народни [[оркестер]], Драмски студио РКЦ, [[Хор]] ''Гармония'', а у просторийох Дружтва отримує ше и велї мултимедиялни програми. == Народзени == * 1930 – Народзени редактор часописа за дзеци ''Пионирска заградка'' [[Янко Рац]] ([[Руски Керестур]], 10. фебруар 1930 – Нови Сад, 24. септембер 2013), педаґоґ и [[писатель]] за дзеци, єден з перших руских новинарох у Рускей редакциї Радио Нового Саду, и активни член ''[[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик и литературу]]'' од його снованя. * 1949 –[[Янко Голик]] (*10. фебруар 1949—†31. май 2020) бул дипломовани економиста, овласцени ревизор, активни член ''Рускей матки'' и ''Дружтва за [[руски язик]], литературу и културу''. == Умарли == * 1837 – Александер Серґеєвич Пушкин, русийски [[поета]], писатель и автор театралних фалатох. * 1914 – Кирил Сабов, русински педаґоґ, видаватель, народни дїяч. [[Катеґория:10. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] lc2q8y2gl63wtmxj2c3aape36sm5mlx 11. фебруар 0 2179 18845 17982 2026-05-21T10:12:53Z Sveletanka 20 катеґория 18845 wikitext text/x-wiki '''11. фебруар''' — 42. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 323 днї (324 днї у преступним року). == Подїї == * 1893 — Янош Чонка и Донат Банки патентировали карбуратор. * 1945 — У Ялти закончена конференция вождох трох силох антигитлеровскей коалициї, на хторей совєтски лидер Йосиф Сталїн, предсидатель ЗАД Френклин Рузвелт и британски премиєр Винстон Черчил порадзели воєни плани за законченє Другей шветовей войни и одредзели нови одношеня у Европи и у швеце после войни. Троме лидере усвоєли резолуцию о „шлєбодней Европи” и порадзели ше о снованю Зєдинєних нацийох як общей медзинародней орґанизациї за мир и безпечносц у швеце. * 2005 — Дзень безпечного интернету ше на инициятиву Европскей комисиї ґлобално означує з цильом промовованя безпечного и одвичательного хаснованя интернета и других диґиталних технолоґийох. Традицийно ше Дзень безпечного хаснованя интернету означує другого [[Вовторок|вовторку]] у фебруаре каждого року же би ше освидомело безпечнєйше и лєпше хаснованє интернету за шицких, а окреме за дзеци и младих. Дзень безпечнєйшого интернету порушани як инициятива проєкту ЕУ SafeBorders 2004, а Европска мрежа за дзвиганє свидомосци Insafe, го службено прилапела 2005. року. == Народзени == * 1847 — Народзени америцки физичар, пренаходзач Томас Алва Едисон (Майлан, Огайо, 11. фебруар 1847 – Вест Ориндж, 18. октобер 1931), хтори реґистровал вецей як тисяч патенти, уключуюци склєняну [[Грушкa|грушку]] зоз угльову нїтку, фоноґраф, микрофон, меґафон, фонометер. Усовершел и телеґраф и акумулатор и значно злєпшал динамо машину, пренашол кинетоскоп и перши применєл целулоидну филмску пантлїку од 35 милиметри. Направел перши филмски ателє. * 1918 — Инґмар Берґман, шведски филмски и театрални [[Редитель|режисер]], [[писатель]] и драматичар. * 1923 — У [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] народзени [[Йовґен Медєши]] (11. фебруар 1923 – 29. новембер 2008), учитель, [[спорт|спортски]] роботнїк, ґлумец и режисер-аматер. == Умарли == * 1894 — Анатолий Кралїцки, монах ряду св. Василия Велького, дїяч у [[Святи храм|церкви]], педаґоґ, [[писатель]], етноґраф, [[Русински велможства|русински]] народни будитель. * 1948 — Серґей Михайлович Ейзенштайн, русийски режисер. [[Катеґория:11. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] tmi50vqevqs2qebne007wx864iulvk0 12. фебруар 0 2180 18846 17984 2026-05-21T10:13:15Z Sveletanka 20 катеґория 18846 wikitext text/x-wiki '''12. фебруар''' — 43. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 322 днї (323 днї у преступним року). == Подїї == * 2006 — У Словениї одкрити вирус птичей ґрипи Х5. * 2010 — У канадским Ванкуверу почали XXI жимски олимпийски бависка. * 2019 — почала важиц, по основу закона, нова назва держави Сиверна Македония. == Народзени == * 1809 — Абрагам Линколн, 16. предсидатель ЗАД. * 1809 — Нєшка ше означує Дарвинов дзень (Darwin Day) на чесц анґлийскому науковцови [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81_%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B8%D0%BD Чарлсови Дарвинови ](Шрузбери, 12. фебруар 1809 – Даун, 19. април 1882). Анґлийски биолоґ Чарлс Дарвин народзени на нєшкайши дзень, творец є теориї о еволуциї живих єствох, хтора наволана дарвинизем. * 1835 — Анатолий Кралїцки, монах ряду св. Василия Велького, дїяч у [[Святи храм|церкви]], педаґоґ, [[писатель]], етноґраф, русински народни будитель. * 1841 — Народзени [[Лаза Костич]] (Ковиль, 12. фебруар 1841 – Беч, 26. новембер 1910) по образованю бул доктор правних наукох, а познати є як сербски [[поета]], новинар, драмски писатель и естетичар. * 1866 — Иван Поливка, педаґоґ, фолклориста, дїяч у култури. * 1882 — Народзени сербски академик Любомир Иванович (Беоґрад, 12. фебруар 1882 – Беоґрад, 23. новембер 1945), маляр, пионир сербскей ґрафики. * 1920 — Семен Панько, подкарпатски поета, писатель, прекладатель и новинар. * 1922 — Василь Молнар, русински педаґоґ и писатель. == Умарли == 1966 — [[Петро Ризнич Дядя]] (28. април 1890—12. фебруар 1966), найзначнєйши театрални дїяч при Руснацох у [[Бачка|Бачкей]] и наставнїк у першей рускей ґимназиї у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. 1992 — [[Любомир Такач]] (*21. марец 1923-†12. фебруар 1992), економиста, новинар, дружтвено-политични дїяч. 2000 — [[Чарлс Монро Шулц]] (26. новембер 1922 – 12. фебруар 2000) бул америцки карикатуриста и снователь стрипа Кикирики, дзе попри других, главни подоби [[Чарли Браун]] и [[Снупи]]. Трима ше же є єден з найзначнєйших карикатуристох шицких часох. 2013 — [[Свен Ґуставсон|Свен Роналд Ґуставсон]] шв. Sven Ronald Gustavsson (*1. юний 1938—†12. фебруар 2013), шведски линґвиста, слависта, виглєдовач ткв. малих язикох, универзитетски [[професор]]. [[Катеґория:12. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 7w1hclj7zuxdxws4fm0yy9r0jha2cik 13. фебруар 0 2181 18847 17987 2026-05-21T10:13:37Z Sveletanka 20 катеґория 18847 wikitext text/x-wiki '''13. фебруар''' — 44. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 321 дзень (322 днї у преступним року). == Подїї == * 1668 — Шпания припознала нєзависносц Портуґалиї. * 1955 — Першираз додзелєна НИН-ова награда за роман рока. * 2002 — Шкотски парламент забранєл лови на [[Лїшка|лїшки]], так Шкотска постала перша хтора забранєла тот популарни „[[спорт]]” британскей аристократиї. * 2011 — Нєшка Шветови дзень радия, хтори утвердзел УНЕСКО, як здогадованє на перше емитованє програми Радия Зєдинєний [[Нация|нацийох]] 13. фебруара 1946. року. * 2019 — Кральовски музей у Амстердаму виложел першираз шицки Рембрантово дїла, хтори у власнїцтве того [[Музей|музея]], з нагоди 350-рочнїци од шмерци голандского маляра. == Народзени == * 1871 — Леся Українка, найпознатша українска [[Поета|поетеса]], [[Писатель|писателька]] и авторка театралних текстох. * 1923 — Гавриїл Мирошай, [[дириґент]] и хормайстор Старославянского грекокатолїцкого катедралного [[Хор|хору]] св. Йоана Хрестителя у [[Прешов|Прешове]]. == Умарли == * 1883 — Рихард Ваґнер, нємецки [[композитор]], виразни представитель музичного романтизма * 1904 — Иван Силвай, грекокатолїцки [[священїк]], русински [[писатель]], етноґраф, културни дїяч на Угорскей Руси. * 1918 — Калман Демко, педаґоґ, историчар, редактор русинских новинох ''Недиля'', посланїк у угорским парламенту. * 2011 — [[Юлин Бучко]] (*4. марец 1958—†13. фебруар 2011), наставнїк у [[Основна музична школа|музичней школи]], музични редактор у радию, роботнїк у култури и [[композитор]]. * 2025 — [[Любомир Дудаш]] (*13. фебруар 1955 —† 21. септембер 2025), новинар, фоторепортер, длугорочни ґлумец-аматер ансамблу РНТ ''Петро Ризнич Дядя'' и сотруднїк ''Руского слова''. [[Катеґория:13. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 6av0x3eus0s0uh9tq7g1s7sim75g80l 14. фебруар 0 2182 18848 17989 2026-05-21T10:13:56Z Sveletanka 20 катеґория 18848 wikitext text/x-wiki '''14. фебруар''' — 45. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 320 днї (321 дзень у преступним року). == Подїї == * 1835 — У Князовини [[Сербия|Сербиї]] усвоєни Стритенски устав, перши устав у модерней сербскей историї. Написал го секретар княза Милоша Обреновича Димитриє Давидович, а на прикладох французкого и белґийского уставу. Княз Милош Обренович устав утаргнул уж у марцу. * 1835 — Под назву Князовско-сербски [[Театер "Александер Духнович"|театер]] у Краґуєвцу, на инициятиву Йоакима Вуїча и зоз пенєжну помоцу княза Милоша Обреновича, основани перши театер у Сербиї. * Сербска [[православна церква]] нєшка слави святого Трифуна, велькомученїка хтори настрадал за християнску виру, и трима ше жє є защитнїк винїцох, шацох, щирей любови християнох, алє и защитнїк рижних [[Ремесло|ремеслох]]. З нагоди швета святого Трифуна нєшка ше символично орезую винїци и пошвецаю з вином зоз чим ше означує нова сезона. * Заходни церкви означую святого Валентина або Дзень залюбених. Святи Валентин бул християнски мученїк хтори жил у трецим вику и страдал за Христову виру. Од 15. вику ше го почало повязовац зоз Дньом залюбених прето же, як ше вери, винчал воякох цо тедишнї римски цар Клаудио Други строго бранєл. * Нєшка и Шветови дзень очуваня [[Енерґия|енерґиї]]. == Народзени == * 1732 — Йоан Брадач, перши владика самостойного Мукачевского грекокатолїцкого владичества. * 1914 — [[Йовґен Планчак]] (*14. фебруар 1914—†16. фебруар 1977), учитель, новинар, [[писатель]], дружтвени роботнїк. * 1928 — Владика [[Йоаким Гербут]] (Руски Керестур, 14. фебруар 1928 – Скоплє, 15. април 2005), бул владика скопски за римокатолїкох и апостолски визитатор за католїкох восточного обряду у Македониї. * 1961 — [[Дюра Будински (музични редактор)|Дюра Будински]] (*14. фебруар 1961 - †20. януар 2025), музични редактор у [[Радио-телевизия Войводини|Радио-телевизиї Войводини]], мулти-[[инструменталиста]], [[композитор]]. * 1966 — Народзени [[поета]], прозни [[писатель]] и литературни критичар [[Звонимир Няради]] ([[Руски Керестур]], 14. фебруар 1966 – 15. април 1993). [[Катеґория:14. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 49zw7dmpgqcxwmol47pwatczx7phoh6 Катеґория:7. фебруар 14 2183 18844 12838 2026-05-21T10:12:44Z Olirk55 19 Катеґория 18844 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv 2. фебруар 0 2237 18835 16684 2026-05-21T10:07:03Z Sveletanka 20 катеґория 18835 wikitext text/x-wiki 2. фебруар — 33. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 332 днї (333 днї у преступним року). == Подїї == == Народзени == * 1882 — Джеймс Джойс, ирски романописец и [[поета]]. == Умарли == * 1969 — Умар Петро Линтур, високошколски [[професор]], фолклориста, познаватель литератури, дружтвени активиста Подкарпатскей Руси. [[Катеґория:2. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 5zxb8o6wugbo7lt5hghh3nzfi6fv3j3 9. фебруар 0 2238 18842 18024 2026-05-21T10:09:32Z Sveletanka 20 катеґория 18842 wikitext text/x-wiki '''9. фебруар''' — 40. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 325 днї (326 днї у преступним року). == Подїї == == Народзени == == Умарли == * 1881 — [[Фйодор Михайлович Достоєвски|Фйодор Достоєвски]], русийски [[писатель]] и филозоф * 1999 — Др [[Евґения Барич]], (*3. марец 1943—†9. фебруар 1999), професор, науковец-линґвиста, єдна з найзначнєйши русинисткох з конца ХХ вику. [[Катеґория:9. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] anvxewqqz4n0go42i4x56pp13xbx732 18895 18842 2026-05-21T10:59:33Z Olirk55 19 Викивяза 18895 wikitext text/x-wiki '''9. фебруар''' — 40. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 325 днї (326 днї у преступним року). == Подїї == == Народзени == == Умарли == * 1881 — [[Фйодор Михайлович Достоєвски|Фйодор Достоєвски]], русийски [[писатель]] и филозоф * 1999 — Др [[Евґения Барич]], (*3. марец 1943—†9. фебруар 1999), [[професор]], науковец-линґвиста, єдна з найзначнєйши русинисткох з конца ХХ вику. [[Катеґория:9. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] i2ay90bron9mnpmsk0i6kw47bkd5c3l 15. фебруар 0 2239 18850 17995 2026-05-21T10:15:41Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18850 wikitext text/x-wiki '''15. фебруар''' — 46. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 319 днї (320 днї у преступним року). == Швета == * Нєшка християнске швето Стретениє Господнє. * У Сербиї державне швето — Дзень державносци. == Подїї == * 1794 — У револуционерней Французкей урядово преглашена застава Французкей. * 1832 — У Беоґрадзе основана Народна библиотека Сербиї. * 1921 — Бул попис жительства Чехословацкей. Подкарпатска Рус мала 612.442 жительох. * 1961 — Основани [[Дом култури Руски Керестур]] у хторим активни велї члени у рижних секцийох (фолклорна, хорска, музична, рецитаторска,..) як єдна професийна институция у култури Руснацох у Сербиї центер є културного живота нє лєм [[Руски Керестур|Руского Керестура]], алє и [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у Републики Сербиї. * Нєшка и Медзинародни дзень дзецох хтори хори лєбо лїчени од малиґних хоротох. == Народзени == * 1942 — Народзени [[Петро Файфрич]] (Беркасово, 15. фебруар 1942. – Шабац, [[11. марец]] 2021), [[спортиста]], рукометаш, репрезентативец, олимпиєц, дипломовани инжинєр аґрономиї. == Умарли == * 1948 — Методий Трохановски, лемковски учитель и дружтвени дїяч. * 2010 — [[Єлена Ковач Петриґала]] (*[[20. фебруар]] 1916–†15. фебруар 2010), [[Писатель|писателька]] и оперска шпивачка. * 2016 — Андрей Ґай, русински маляр и педаґоґ. [[Катеґория:15. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 6damg7c3bq3b635ub3devvq5tut1tue 16. фебруар 0 2240 18851 16744 2026-05-21T10:16:29Z Sveletanka 20 катеґория 18851 wikitext text/x-wiki '''16. фебруар''' — 47. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 318 днї (319 днї у преступним року). == Подїї == == Народзени == == Умарли == * 1977 — [[Йовґен Планчак]] (*[[14. фебруар]] 1914—†16. фебруар 1977), учитель, новинар, [[писатель]], дружтвени роботнїк. * 2016 — Умберто Еко, италиянски семиолоґ, [[писатель]], знавец литератури, медиевиста и филозоф. [[Катеґория:16. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] g9dldu7dtt72smfax040gw81z5zzzfs 17. фебруар 0 2241 18852 16705 2026-05-21T10:17:05Z Sveletanka 20 катеґория 18852 wikitext text/x-wiki '''17. фебруар''' — 48. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 317 днї (318 днї у преступним року). == Подїї == * 2008 — Република Косово єднобочно вигласала нєзависносц од [[Сербия|Сербиї]] и по нєшка є лєм з часци припозната. == Народзени == * 1917 — [[Микола Гарди]] (*17. фебруар 1917—†1984), учитель, културно-просвитни роботнїк, вельки пропаґатор защити природи. * 1949 — Ана Кузмякова, русинска народна дїячка, новинарка. == Умарли == * 1673 — Молиєр, французки драматичар и ґлумец, период класицизма. [[Катеґория:17. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] snofmrzfx43z0zp6nsr00n0kr1xcqoa 18. фебруар 0 2242 18766 16706 2026-05-21T08:07:28Z Olirk55 19 Катеґория, викивяза 18766 wikitext text/x-wiki '''18. фебруар''' — 49. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 316 днї (317 днї у преступним року). == Подїї == * 2002 — На пол ноци медзи 17. и 18. фебруаром франак престал буц леґалне средство плаценя у Французкей. Так Французка, постала треца зоз 12 жемох евро-зони хтора утаргла свою валуту и прешла на евро. * Медзинародни дзень биолоґийней контроли. Тот дзень пошвецени промоциї отримовних польопривредних праксох хтори важни за защиту животного стредку. Опомина ше же би ше зменшало хасновац чкодлїви материї як цо то пестициди и штучни гної, хтори гоч ефикасни у знїчтожованю чкодлївцох, маю аґресивни пошлїдки на акосистему, водово ресурси, дзиви животинї, та и на здравє людзох. == Народзени == * 1546 — Мартин Лутер, нємецки теолоґ, реформатор, утемелїтель протестантизма. * 1564 — Микеландєло, италиянски [[Скулпторство|скулптор]], архитекта и маляр * 1898 — Народзени Енцо Анселмо Ферари (Модена, Италия, 18. фебруар 1898 – Маранело, 14. авґуст 1988) италиянски вожач швидких автомобилох и снователь марки автомобилох Ферари. * 1913 — [[Дюра Пап]] (*18. фебруар 1913—†[[29. марец]] 1961), почитовани дохтор, просвититель жительства у обласци здравства и дружтвено анґажовани роботнїк. * 1932 — Народзени чехословацко америцки филмски режисер, сценариста, глумац и [[професор]] Ян Томаш Форман, познатши як Милош Форман (Часлав, Бохемия, Ческа Република, 18. фебруар 1932 – Данбери, Конектикат, ЗАД, [[13. април]] 2018). Його филм „Лєценє понад куковково гнїзда” достал пейц Оскари. * 1954 — Народзена длугорочна спикерка, водителька и новинарка у Руских редакцийох Радия и Телевизиї Нови Сад [[Нада Сабол]] ([[Руски Керестур]], 18. фебруар 1954 – Нови Сад, 10. юлий 2018). == Умарли == * 1986 — [[Стана Дюрич-Клайн]] (*5. май 1905 – †18. фебруар 1986), перша жена музиколоґ у [[Сербия|Сербиї.]] [[Катеґория:18. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 7x9ykgy8ct7v74khz68sf2uo0r6mbvn 19. фебруар 0 2243 18853 16707 2026-05-21T10:18:14Z Sveletanka 20 катеґория 18853 wikitext text/x-wiki '''19. фебруар''' — 50. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 315 днї (316 днї у преступним року). == Подїї == * 1861 – Утаргованє крипацтва у Русиї. * 1922 – У Заґребе вишло перше число новинох ''Борба''. * 1977 – У Букурешту подписане югославянско-румунске спорозуменє о заєднїцким хаснованю Дунаю и вибудови гидроцентрали Дєрдап 2. == Народзени == * 1473 – Народзел ше польски астроном [[Никола Коперник]] (Торунь, Польска 19. фебруар 1473 – Фромборк, Польска, 24. май 1543) бул математичар, правнїк, лїкар и економиста, перши науковец хтори формуловал гелиоцентричну систему нєбесних целох. * 1931 – Народзел ше писатель, математичар и професор [[Мирон Будински]] ([[Руски Керестур]], 19. фебруар 1931 – Нови Сад, 3. юний 2018). [[Катеґория:19. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] srw2svtwyujl6fqaxga9te1b22n9o32 20. фебруар 0 2244 18854 16708 2026-05-21T10:18:45Z Sveletanka 20 катеґория 18854 wikitext text/x-wiki '''20. фебруар''' — 51. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 314 днї (315 днї у преступним року). == Подїї == * 1860 – У Новим Садзе вишло перше число сербского литературного часописа ''Даница''. Часопис порушал публициста Дьордє Попович, а у нїм обявйовани твори Якова Иґнятовича, Дюри Якшича, Йована Йовановича Змая и велїх других. * 1991 – Скупштина Словениї гласала за одщипенє од Югославиї. * Нєшка Шветови дзень социялней правди. == Народзени == * 1886 – Бела Кун, мадярски комунистични револуционер и политичар * 1920 – Йосиф Архий, педаґоґ, подкарпатски [[поета]] * 1923 – Анна Галгашова, народна [[Писатель|писателька]], фолклористка * 1936 – Народзел ше академик професор [[Микола Мушинка|др Микола Мушинка]] (Куров, Словацка, 20. фебруар 1936 – [[Прешов]], Словацка 12. септембер 2024). * 1969 – Народзел ше Синиша Михайлович (Вуковар, 20. фебруар 1969 – Рим, Италия, 16. децембер 2022) бул фодбалер и фодбалски тренер. За репрезентацию Югославиї одбавел 63 стретнуца и участвовал на Шветовим першенству 1998. року и на Европским першенству 2000. року. [[Катеґория:20. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 46tnjguibgi5dfdx0m1js8ob9vfug6f 21. фебруар 0 2245 18855 16710 2026-05-21T10:19:05Z Sveletanka 20 катеґория 18855 wikitext text/x-wiki '''21. фебруар''' — 52. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 313 днї (314 днї у преступним року). == Подїї == * 1848 – Обявени Комунистични манифест Карла Маркса и Фридриха Енґелса. * 1974 – У Скупштини Социялистичней Федеративней Републики Югославиї преглашени Устав з хторим жем конфедерализована, тедишнї югославянски републики достали широки права и овласценя, а Йосип Броз Тито преглашени за доживотного предсидателя держави. * 1999 – Медзинародни Дзень мацеринского язика (''International Mother Language Day'') преглашел УНЕСКО (UNESCO). Дзень ше означує на инициятиву Банґладеша як здогадованє на 21. фебруар 1952. року кед отримани протести хтори орґанизовал Рух за бенґалски язик. Того дня ше промовує язичну и културну рижнородносц и вецейязичносц. * Дзень Координацийного одбору дружтвох за язики, литературу и културу, хторе 1974. року основане у КПЗ Войводини. == Народзени == * 1919 – Емил Балецки, линґвист, педаґоґ, [[Поета|поет,]] прекладатель и [[писатель]]. [[Катеґория:21. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 90o0pc9ocdomvztvsqbwuel1ft8hioi 22. фебруар 0 2246 18856 16711 2026-05-21T10:19:38Z Sveletanka 20 катеґория 18856 wikitext text/x-wiki '''22. фебруар''' — 53. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 312 днї (313 днї у преступним року). == Подїї == * 1962 – Нєшка Дзень Явней библиотеки ''Данило Киш'' у [[Вербас|Вербаше]]. Снователь Библиотеки Скупштина општини Вербас, а основана є 1962. року як Городска библиотека. Потим достава мено ''25. май'' и 1990. року мено єй пременєне на Народна библиотека ''Данило Киш'', праве дзень народзеня того писателя вжати же би ше означовало и Дзень библиотеки. == Народзени == * 1732 – Джордж Вашинґтон, перши предсидатель Зєдинєних Америцких Державох. * 1810 – Фредерик Шопен, польско-французки [[композитор]] класичней музики. * 1826 – Народзени сербски адвокат, новинар и писатель Светозар Милетич (Мошорин, 22. фебруар 1826 – Вершец, [[4. фебруар]] 1901), вожд Сербох у [[Войводина|Войводини]] у борби за национални права у Австроугорскей. * 1935 – Народзени [[писатель]] Данило Киш ([[Суботица]], 22. фебруар 1935 – Париз, 15. октобер 1989) сербски и югословенски писатель и академик. == Умарли == * 1987 – [[Енди Ворхол|Енди Вархол]], америцки маляр и уметнїк русинского походзеня. [[Катеґория:22. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] jtdshch8kfrdtwrjnxz9w5tbgmyvmle 23. фебруар 0 2247 18857 16712 2026-05-21T10:19:57Z Sveletanka 20 катеґория 18857 wikitext text/x-wiki '''23. фебруар''' — 54. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 311 днї (312 днї у преступним року). == Подїї == * 1455 — Йоган Ґутенберґ почал друковац першу Библию. == Народзени == * 1685 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки [[Композитор|композитор.]] == Умарли == * 1978 — Степан Добош, педаґоґ, литературознаватель, перши ректор Ужгородского универзитета. * 2015 — Джемс Олдридж, австралийски [[писатель]] и новинар. [[Катеґория:23. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] qyqjqmit9r076noaksftqikyyrq1kpg 24. фебруар 0 2248 18858 16713 2026-05-21T10:20:31Z Sveletanka 20 катеґория 18858 wikitext text/x-wiki '''24. фебруар''' — 55. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 310 днї (311 днї у преступним року). == Подїї == * 1887 – [[Париз]] и Брисел постали перши два престолнїци повязани з телефонску вязу. * 2003 – Лидер Сербскей радикалней странки Воїслав Шешель ше добродзечнє придал Гаґскому трибуналу, дзе бул обтужени за войново злодїйства у периодзе од 1991. до 1993. року. * 2022 – Русийска Федерация почала инвазию на Україну, цо значело ескалацию Русийско-українскей войни, хтора почала 2014. року. == Народзени == * 1786 – Народзени нємецки [[писатель]] и филолоґ Вилхелм Ґрим (Ханау, Нємецка, 24. фебруар 1786 – Берлин, Нємецка, 16. децембер 1859). Виучовал нємецки язик, фолклор и културу. Зазберовал и обрабял народни сказки, хтори, як и векшину других творох, обявел у сотруднїцтве зоз старшим братом Якобом. * 1921 – Антон Кашшай, маляр подкарпатскей школи малярства, ношитель почесней титули Народни уметнїк України. * 1952 – Осиф Кудзей, русински [[Поета|поета.]] == Умарли == * 2023 – Юрай Якубиско, филмски [[Редитель|режисер]], сценарист и камерман русинского походзеня. [[Катеґория:24. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 7p6icnkhi862eloaosj59k04qnkodmo 25. фебруар 0 2249 18860 16714 2026-05-21T10:20:55Z Sveletanka 20 катеґория 18860 wikitext text/x-wiki '''25. фебруар''' — 56. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 309 днї (310 днї у преступним року). == Народзени == * 1875 – Учитель, [[дзияк]] и драмски дїяч [[Емилиян Ґубаш]] ([[Коцур]], 25. фебруар 1875 – Коцур, 3. септембер 1919), други подпредсидатель Управного одбору Руского народного просвитного држтва (РНПД).. * 1882 – Учитель [[Осиф Фа]] ([[Руски Керестур]], 25. фебруар 1882 – Нови Сад, 14. юний 1971). * 1922 – Академски скулптор и маляр [[Еуґен Кочиш|Еуґен II Кочиш]] ([[Кула]], 25. фебруар 1922 – Зомбор, 12. децембер 1972). * 1927 – Писатель и историоґраф [[Владимир Бильня]] ([[Вербас]] 25. фебруар 1927 – Нови Сад, 5. юний 2006). * 1943 – Джордж Гарисон, анґлийски рок-[[музичар]], [[Солиста|ґитариста]] ґрупи Битлс. [[Катеґория:25. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] it0j18cj7iyabhl07xbe5kazxyldws5 26. фебруар 0 2250 18748 18005 2026-05-20T20:31:59Z Olirk55 19 Катеґория 18748 wikitext text/x-wiki '''26. фебруар''' — 57. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 308 днї (309 днї у преступним року). == Подїї == * 1920 – Прилапена Уставна повеля Чехословацкей Републики у хторей була и клаузула о автономиї Подкарпатскей Руси. * 1935 – Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват першираз явно демонстровал апарат хтори наволани радар, за одкриванє и одредзованє положеня з помоцу радио-[[Габа|габох.]] * 2002 – Скупштина Сербиї прилапела вименки Виновного [[Закон (право)|закона]] зоз хторима утаргнута смертельна кара. * Нєшка остатня [[стреда]] у фебруаре кед ше означує Дзень целових маїцох – Медзинародни дзень борби процив парняцкого насилства. == Народзени == * 1802 – Французки [[писатель]] Виктор Иґо (Безансон, Французка 26. фебруар 1802 – [[Париз]], 22. май 1885), писал писнї романи и драми. Активно участвовал у политичним живоце Французкей, родоначальнїк французкого реализма. * 1933 – У [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] народзени [[Владимир Мученски]] (26. фебруар 1933–13. юний 2022), длугорочни секретар у ОШ ''Петро Кузмяк'', [[Инструменталиста|инструменталист]] на гармоники. [[Катеґория:26. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] kxzvplvy4zfjhm3coehlj2u4ap4iynx 27. фебруар 0 2251 18861 16716 2026-05-21T10:21:29Z Sveletanka 20 катеґория 18861 wikitext text/x-wiki '''27. фебруар''' — 58. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 207 днї (308 днї у преступним року). == Подїї == * 1905 – Велька школа реорґанизована и преросла до Беоґрадского универзитета, хторому Скупштина [[Сербия|Сербиї]] обезпечела високи ступень автономиї. * 1952 – Отримана перша схадзка ЗН у новим стаємним шедзиску шветовей орґанизациї у Нюйорку. * Нєшка ше у швеце означує '''Шветови дзень нєвладових орґанизацийох''', улогу цивилного дружтва у борби за основни людски [[Закон (право)|права]], демоґрафию и отримуюци розвой за шицких. Термин нєвладова орґанизация (НВО) перши раз похасновани у ЗАД 1945. року, а означує орґанизацию хтора нєзависна од уплїву влади. Друге условиє то же орґанизация нє витворює заробок прецо ше и хаснує назва нєпрофитна орґанизация. НВО нєформална назва за орґанизациї цивилного дружтва (ОЦД). На швеце єст вецей як 10 милиони таки орґанизациї. Даєдни мали и локални, а даєдни барз розвити и шветово познати, як цо то Червени криж, лєбо WWF. [[Катеґория:27. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] 6qo6w6eyt5a1611hcj0ktsdflnllwv5 28. фебруар 0 2252 18758 18009 2026-05-20T21:01:02Z Olirk55 19 Катеґория 18758 wikitext text/x-wiki '''28. фебруар''' — 59. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 306 днї (307 днї у преступним року). == Подїї == * 1832 – У Беоґрадзе основана Народна библиотека [[Сербия|Сербиї]] як часц Державней друкарнї. Библиотека потим була под Министерством просвити, а од 1871. року самостойна установа. * 1862 – У Сербиї зоз [[Закон (право)|Законом]] уведзена адвокатура. Пред тим странки пред судом заступали людзе хтори були гоч лєм дакус писмени. * 1939 – Вишло перше число часописа ''Политиков забавник'' * 2013 – Папа Бенедикт XVI урядово одступел зоз функциї поглавара [[Римокатолїцка церква|Католїцкей церкви]]. * Медзинародни дзень ридких охореньох * Дзень Народней библиотеки Сербиї * Дзень адвокатох Сербиї. == Народзени == 1955 – Протоєрей ставрофор о. [[Михайло Малацко]] ([[Руски Керестур]]. 28. фебруар 1955 – Руски Керестур, 16. септембер 2021). [[Катеґория:28. фебруар]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] eona6y8hdq562kvuejsk46e0zgjvg7d Катеґория:24. фебруар 14 2256 18728 13232 2026-05-20T12:49:28Z Olirk55 19 Катеґория 18728 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Фебруар]] dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv 1. марец 0 2458 18806 16718 2026-05-21T09:45:13Z Sveletanka 20 катеґория 18806 wikitext text/x-wiki '''1. марец''' — 60. [[дзень]] у року (61. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 305 днї. == Подїї == * 1498 – На драги ґу Индиї портуґалски моряк Васко да Ґама, як перши Европян, вишол на побрежє терашнєй африцкей держави Мозамбик. * 1867 – Небраска вошла до ЗАД як трицец седма союзна держава. * 1872 – У горским подручу Єлоустон у ЗАД основани перши национални парк на швеце. * 1936 – Премиєрови чехословацкей влади Миланови Ґоджови послати Меморандум осем русинских орґанизацийох о потреби формованя рускей ґимназиї у [[Прешов|Прешове]]. * Нєшка Медзинародни дзень цивилней защити. == Народзени == * 1445 – Сандро Ботичели (Фиренца, 1. марец 1445 – Фиренца, 17. май 1510), єден з найвекших малярох италиянскей Ренесанси. * 1810 – Народзел ше польски [[композитор]] и пиянист Фредерик Францишек Шопен (Желазова Вола, Польска, 1. марец 1810 – [[Париз]], Французка, 17. октобер 1849), хторого наволали „[[поета]] клавира”. * 1886 – Австрийски маляр и ґрафичар Оскар Кокошка (Пехларн, Австрия, 1. марец 1886 – Монтре, Швайцарска [[22. фебруар]] 1980), представнїк експресионистичного малярства и [[писатель]] ческого походзеня. * 1901 – Петро Светлик, визначни подкарпатски педаґоґ и дїяч у култури. == Умарли == * 1945 – Майкл Стренк, америцки герой Другей шветовей войни, Русин по народзеню. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:1. марец]] [[Катеґория:Марец]] 1p6k86v0mrgqczpq35gnl3f4dbv73k4 2. марец 0 2459 18807 16491 2026-05-21T09:45:45Z Sveletanka 20 катеґория 18807 wikitext text/x-wiki 2. марец — 61. [[дзень]] у року (62. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 304 днї. == Подїї == == Народзени == * 1926 — Василь Комендар, науковец биолоґ, [[професор]], активни хранитель еколоґиї Карпатох. * 1931 — Михаил Ґорбачов, политичар и державнїк, предсидатель СССР, добитнїк Нобеловей награди за мир (1990). [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:2. марец]] [[Катеґория:Марец]] r6j85hnnmk6pipfib7idoomudk96bo7 3. марец 0 2460 18808 18012 2026-05-21T09:46:07Z Sveletanka 20 катеґория 18808 wikitext text/x-wiki 3. марец — 62. [[дзень]] у року (63. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 303 днї. == Подїї == * 1915 – Основани Национални совитодавни одбор за аеронаутику – НАЦА, предходнїк НАСИ. Медзи першима 12 членами бул и Михайло Пупин. * 1923 – Вишло перше число часописа Тайм (Time), америцкого маґазина хтори провадзи шветово теми зоз политики, науки и дружтва. * 1992 – Босна и Герцеґовина вигласала державну нєзависносц од СФРЮ на референдуме хтори сербске жительствотей републики бойкотовало и нєодлуга почала трирочна гражданска война. == Народзени == * 1847 – Александер Ґреєм Бел (Единбурґ, Шкотска, 3. марец 1847 – Бадек, Канада, 2. авґуст 1922) пренаходзач телефона и снователь телефонскей компаниї Бел. * 1875 – Ґиадор Стрипски, [[Линґвистика|линґвиста]], етноґраф, библиоґраф и толмач. * 1912 – Юрий Костуюк, подкарпатски педаґоґ, [[композитор]] и дїяч у култури. * 1932 – Павел Стефановски, лемковски дружтвени активиста, [[писатель]] и етноґраф. * 1943 – [[Др Евґения Барич]], дзивоцке Горняк ([[Шид]], 3. марец 1943 – Заґреб, [[9. фебруар]] 1999), [[Професор|професорка]], науковец-линґвиста, єдна з найзначнєйших русинисткох з конца ХХ вику. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:3. марец]] [[Катеґория:Марец]] fhyxqzb680jmjrmj1r6v1dsybkfpw25 4. марец 0 2461 18809 16849 2026-05-21T09:46:35Z Sveletanka 20 катеґория 18809 wikitext text/x-wiki 4. марец — 63. [[дзень]] у року (64. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 302 днї. == Подїї == * 1877 – Емил Берлинер видумал микрофон. * 1945 – У Беоґрадзе основане спортске здруженє ''Червена гвизда''. == Народзени == * 1678 – Виолински виртуоз Антонио Вивалди (Венеция, Италия, 4. марец 1678 – Беч, Австрия, 28. юлий 1741) бул италиянски [[священїк]] и [[композитор]] з периоду барока, а його музициранє одушевйовало сучаснїкох зоз позарядову технїку и импровизацию. * 1929 – [[Владимир Канюх]] (Охрид, 4. марец 1929), сербски кардиоваскуларни патолоґ и академик. Трима ше го за зачатнїка патолоґиї у Сербиї и у дакедишнєй Югославиї * 1951– [[Евґениє Медєши|Евґениє Медєши Генц]] (*4. марец 1951 – †28. марец 2025), [[професор]] физики, дакедишнї [[спортиста]] и активни у вецей обласцох дружтвеного живота у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] и рускей заєднїци. Єден з перших сотруднїкох на Панонскей рускей википедиї. * 1958 – [[Юлин Бучко]] ([[Миклошевци]], [[Горватска]] 4. марец 1958 – Вуковар, [[13. фебруар]] 2011), наставнїк у музичней школи, музични редактор у радию, роботнїк у култури и [[композитор]]. == Умарли == * 1844 – [[Янко Копчаї]] (*7. мая 1790—†4. марца 1844). капелан и парох керестурски. * 1994 – [[Яков Салак]] (*4 авґуст 1947—†4. марец 1994), професионални ґлумец у театре и на ТВ, [[поета]], автор стихох за [[Композиция|композициї]]. * 2007 – [[Ирина Давосир-Матанович|Ирина Давосир - Матанович]] (4. януар 1933—4. марец 2007), оперска шпивачка, [[сопран]], примадона Сербского народноги театра. * 2026 – [[Александр Дмитриєвич Дуличенко]], фаховец з обласци общого язикознавства (обща теория язика, социолинґвистика, етнолинґвистика, интерлинґвистика и др.) и славянскей филолоґиї, и експерт у обласци славянских микроязикох. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:4. марец]] [[Катеґория:Марец]] hzr0uum9vsv5rseaqik485f3e06simc 5. марец 0 2462 18810 18017 2026-05-21T09:46:58Z Sveletanka 20 катеґория 18810 wikitext text/x-wiki 5. марец — 64. [[дзень]] у року (65. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 301 дзень. == Подїї == * 1832 – Друкована перша кнїжка у першей друкарнї обновеней Сербиї – „Собор правди и науки” Йована Стеїча. * Нєшка Шветови дзень енерґетскей ефикасносци. == Народзени == * 1901 – Народзел ше [[Дюра Дудаш]] ([[Руски Керестур]], 5. марец 1901 – Руски Керестур 1978), почитовани учитель велїх ґенерацийох руских школярох. * 1923 – Михаил Мондич, русински [[писатель]] хтори писал на русийским язику. * 1949 – Патриция Крафчик, универзитетска професорка и културна активисткиня русинского препороду у ЗАД. == Умарли == * 1953 – Й. В. Сталїн, вожд СССР од 1927 по 1953, рок. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:5. марец]] [[Катеґория:Марец]] bvhsxebx064d9g43wxi0dcywx2sghsw Катеґория:7. юлий 14 2581 18849 14969 2026-05-21T10:14:56Z Olirk55 19 Катеґория 18849 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Юлий]] kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym 6. марец 0 2599 18811 18019 2026-05-21T09:47:22Z Sveletanka 20 катеґория 18811 wikitext text/x-wiki '''6. марец''' — 65. [[дзень]] у року (66. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 300 днї. == Подїї == * 1882 — Княз Милан Обренович преглашел [[Сербия|Сербию]] за кральовину, а себе за краля. * 1902 — Основани шпански Фодбалски клуб ''Реал Мадрид''. * 1914 — У Новим Садзе основани Фодбалски клуб ''Войводина''. Основали го школяре Велькей сербскей православней ґимназиї, хтора ше нєшка вола Ґимназия ''Йован Йованович Змай''. * Нєшка Медзинародни дзень стоматолоґох. == Народзени == * 1475 — Народзени италиянски [[Скулпторство|скулптор]], маляр, архитект и [[писатель]] Микеландєло Буонароти (Капрезе, Италия, 6. марец 1475 – Рим, Италия, 18. фебруар 1564) бул уметнїк ренесанси. * 1619 — Народзел ше французки писатель Савиниєн Сирано де Бержерак ([[Париз]], Французка, 6. марец 1619 – Саноа, Французка, 28. юлий 1655). * 1834 – Фридрих Малер (Ємници, Австрия, 6. марец 1834-25. май 1898), австрийски линґвиста, єден з найвекши авторитетох у [[Линґвистика|линґвистики]] и етноґрафиї свойого часу. * 1927 — [[Ґабриєл Ґарсия Маркес]] колумбийски [[писатель]] и [[Новина|новинар]], добитнїк Нобеловей награди за литературу (1982). * 1937 — Валентина Терєшкова, космонавтка, перша жена на швеце хтора лєцела до космосу (1963.) [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:6.марец]] [[Катеґория:Марец]] d44y7o4gx2q9snhjpw9akta8dm0h5md 7. марец 0 2600 18812 16721 2026-05-21T09:47:42Z Sveletanka 20 катеґория 18812 wikitext text/x-wiki '''7. марец''' — 66. [[дзень]] у року (67. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 299 днї. == Подїї == • 1876 — Александер Ґреєм Бел патентовал телефон. • 1970 — Аматерски руски театер „Дядя” першираз наступел под тим меном зоз премиєру театралней представи „Полицає” Славомира Мрожека, зоз хтору посцигнул вельки успих на державним уровню. == Народзени == • 1850 — Народзел ше чехословацки державнїк и филозоф, социолоґ и новинар Томаш Ґариґ Масарик (Ходонїн, нєшка Чешка Република, 7. марец 1850 – Лани, Чешка, 14. септембер 1937), бул перши предсидатель Чехословацкей. • 1875 — Народзени [[композитор]] Жозеф Морис Равел (Сибур, Французка, 7. марец 1875 – [[Париз]], 28. децембер 1937) бул французко-баскийски композитор и пияниста зоз импресионизма. == Умарли == • 1274 — Тома Аквински, католїцки филозоф и теолоґ схоластичней традициї. • 1999 — Стенли Кюбрик, америцки [[Редитель|режисер]] и фотоґраф. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:7. марец]] [[Катеґория:Марец]] 1k5mvfnii0k08rnshk2smsz5zjht1lp 8. марец 0 2601 18752 18022 2026-05-20T20:43:54Z Olirk55 19 Катеґория, викивязи 18752 wikitext text/x-wiki '''8. марец''' — 67. [[дзень]] у року (68. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 298 днї. == Подїї == • Нєшка Медзинародни дзень женох. • 1669 — На Сицилиї пришло до ерупциї вулкана Етна у хторей настрадали вецей як 20.000 особи. • 1846 — Отворена перша читальня у [[Сербия|Сербиї]], наволана Сербске читалїще, познєйше Читалїще беоґрадске. Подобни читальнї нєодлуга основани и у других городох Сербиї. • 1910 — У Копенгаґену отримана Друга конференция женох социялистох, на инициятиву нємецкей револуционерки Клари Цеткин запровадзене швето як здогадованє на демонстрациї женох у Чикаґу 8. марца 1909. року. Перша преслава Дня женох у Сербиї отримана 1914. року. • 1953 — У месце Планица у Словениї представени ґазирани сок кокта, югославянска верзия кока-коли. • 1971 — Основани [[хор]] „Колеґиюм музикум”, академски камерни хор студенткох Факултета музичней уметносци у Беоґрадзе. == Народзени == • 1714 — Народзени чембалист и [[дириґент]] Карл Филип Емануел Бах (Ваймар, Нємецка, 8. марец 1714 – Гамбурґ, Нємецка, 14. децембер 1788), други син [[Йоган Себастиян Бах|Йогана Себастияна Баха]], познати бул як [[композитор]] и [[музичар]] на [[Инструменталиста|инструментох]] зоз клавиятуру. • 1838 — [[Янко Ґубаш]] (*23/8. марец 1838—†13/26. марец 1887), перши руски дзияк и учитель у [[Дюрдьов|Дюрдьове]]. • 1914 — [[Сава Вукосавлєв]] (*8. марец 1914-†21. януар 1996), учитель, [[Теория музики|теоретичар музики]], музични педаґоґ, [[композитор]], [[дириґент]], мелоґраф, [[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбураш]] и орґанизатор музичного живота. • 1926 — [[Яким Хома]] (*8. марец 1926—†[[22. марец]] 1994), записовач старих-жридлових руских мелодийох, [[музичар]], музични педаґоґ, хороводитель, руководитель [[Оркестер|оркестра.]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:8. марец]] [[Катеґория:Марец]] e4g407x9o70v1dfkxf7dnx442pbv7f5 9. марец 0 2602 18813 16499 2026-05-21T09:49:09Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18813 wikitext text/x-wiki '''9. марец''' — 68. [[дзень]] у року (69. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 297 днї. == Подїї == 1918 — Москва постала главни варош Русиї. По теди то бул Петроґрад. == Народзени == 1814 — Тарас Шевченко, українски [[поета]] и [[писатель]]. 1881 — Иван Мураний, подкарпатски педаґоґ и културни дїяч, [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцки]] [[Священїк|паноцец]]. 1934 — Юрий Ґаґарин, совєтски космонавт хтори перши на швеце лєцел до вселени ([[12. април|12. априла]] 1961). == Умарли == 1946 — Ґиадор Стрипски, язикознавец, етноґраф, библиоґраф и [[Прекладательна служба Автономней покраїни Войводини|прекладатель]]. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:9. марец]] [[Катеґория:Марец]] 5knoaa7nm6bbyweczg4fwa337adwt6r 10. марец 0 2603 18814 17979 2026-05-21T09:50:44Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18814 wikitext text/x-wiki '''10. марец''' — 69. [[дзень]] у року (70. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 296 днї. == Подїї == • 2008 — Основани Завод за културу войводянских [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] зоз заєднїцку одлуку Скупштини Автономней Покраїни [[Войводина|Войводини]] и Националного совита рускей [[Национална меншина|националней меншини]]. == Народзени == • 1868 — Народзел ше учитель, управитель основней школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре,]] автор учебнїкох, дзецински [[писатель]], публициста [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%90._%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%B0 Mихаил A. Поливка] (Maла Брежнїца, тераз Словацка, 10. марец 1868 – [[12. марец]] 1944). Учительску школу Михаил А. Поливка закончел у [[Ужгород|Ужгородзе]] и дo [[Руски Керестур|Руского Keрестура]] пришол 1. септембра 1901. року. • 1923 — Андрей Пушкаш, историчар РАН, педаґоґ, фаховец и познаватель историї Мадярскей и Подкарпатя. • 1929 — [[Янко Чижмар]] (*10. марeц 1929—†2. новембeр 2016), маляр аматер • 1955 — Народзел ше народни етнолоґ и публициста [[Янко Барна]] (Руски Керестур, 10. марца 1955 – Темерин, 15. юний 2020). == Умарли == • 1861 — Тарас Шевченко, українски [[поета]] и писатель. • 1940 — [[Михаил Афанасиєвич Булґаков]] (рус. ''Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков'') бул русийски писатель, драматурґ и театрални режисер [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:10. марец]] [[Катеґория:Марец]] kpdf2iw7fi45kxcx8nwwmoh4m0us4ry 11. марец 0 2604 18815 17058 2026-05-21T09:51:47Z Sveletanka 20 катеґория 18815 wikitext text/x-wiki '''11. марец''' — 70. [[дзень]] у року (71. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 295 днї. == Умарли == • 1940 — Василь Курилло, грекокатолїцки [[Священїк|паноцец]], Министер вонкашнїх дїлох Лемковскей републики Флоринки. • 1955 — Александер Флеминґ, британски бактериолоґ и лїкар, познати як пренаходзач пеницилина. • 2021 — [[Петро Файфрич]] (*15. фебруар 1942—†11. марца 2021), вершински рукометаш, репрезентативец Югославиї, тренер и [[Спортиста|спортски]] роботнїк. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:11. марец]] [[Катеґория:Марец]] 0dccb57d461vhrrsio7ozeevhdspzbe 12. марец 0 2605 18817 17059 2026-05-21T09:53:18Z Sveletanka 20 катеґория 18817 wikitext text/x-wiki '''12. марец''' — 71. [[дзень]] у року (72. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 294 днї. == Подїї == * 1942 — Отворени нови будинок школи у [[Бикич Дол|Бикич Долу]], учитель бул [[Михайло Ковач]] (1909–2005), та такой орґанизовани и културни живот [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у тим месце. * 1989 — Тим Бернерс Ли публиковал проєкт розвою www, односно зачатку Интернет мрежи на цалим швеце. == Народзени == * 1905 — Народзени Янко Биндас, предняк Дилетантскей секциї Союзу руских школярох 1928. року и театрални дилетант у медзивойновим чаше. == Умарли == * 1935 — Михайло Пупин, америцки физичар сербского походзеня. * 1944 — [[Михаил А. Поливка|Mихаил A. Поливка]] (*[[10. марец]] 1868—†12. марец 1944) учитель, управитель основней школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], автор учебнїкох, дзецински [[писатель]], публициста. * 2018 — [[Янко Гайдук |Янко Гайдук Омер]] (*16. май 1937—†12. марец, 2018), [[музичар]]-тамбураш, предняк тамбурашского составу Кирданци и член вецей [[Оркестер|оркестрох]] [[Дом култури Руски Керестур|Дому култури Руски Керестур]]. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:12. марец]] [[Катеґория:Марец]] 6mt7z7pg5qwvjyoju65l2j3rzuhgiha 13. марец 0 2606 18818 17986 2026-05-21T09:54:18Z Sveletanka 20 катеґория 18818 wikitext text/x-wiki '''13. марец''' — 72. [[дзень]] у року (73. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 293 днї. == Подїї == • 1781 — Одкрити Уран, седма планета Слунковей системи, хтору одкрил анґлийски астроном Вилиям Хершел (Гановер, Нємецка, 15. новембер 1738 – Слай, Зєдинєне Кральовство, 25. авґуст 1822). • 1895 — У Нюйорку згорела лаборатория пренаходзача Николи Тесли и так щезнул огромни наукови скарб хтори роками творел. • 2013 — После дводньовей конклави у Ватикану, арґентински кардинал Горге Марио Берґолио, С. И. зоз папским меном Франциско вибрани за нового папу. == Народзени == • 1733 — Народзени анґлийски хемичар и филозоф Джозеф Пристли (Бристол, Анґлия, 13. марец 1733 – Нортамберленд, Пенсилвания, ЗАД, [[6. фебруар]] 1804), хтори открил оксиґен, амонияк, хлороводонїк, азот-оксид, угльов-диоксид и сумпорну квашнїну. • 1903 — Народзени сербски ґеолоґ Коста Петкович. Обявел вецей як 200 науково роботи и направел першу ґеолоґийну карту Югославиї по интернационалней норми. • 1930 — Народзени [[Василь Мудри]] (*13. марец 1930—†22. юлий 2016), наставнїк, [[писатель]] и културни творитель. • 1931 — Народзел ше [[Евгений Чакан]] ([[Руски Керестур]], 13. марец 1931 – Нови Сад, 5. април 1996), наставнїк-педаґоґ, лектор, язични редактор, составяч учебнїкох, добри [[шпивач]] и ґлумец-аматер. == Умарли == • 2025 — Проф. др [[Тибор Миклош Попович]] (*5. май 1938-†13. марец 2025), познати виглєдовач проблемох економскей ґеоґрафиї, историї националней економиї Мадярскей, историї [[Грекокатолїцка церква|Грекокатолїцкей церкви]] у Мадярскей и дїяч у култури, єден з бардох русинского препородного руху хторому ше, после политичних пременкох у Мадярскей, удало же би [[Руснаци у Сербиї|Русини]] достали статус народней меншини у тей жеми. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:13. марец]] [[Катеґория:Марец]] nug8rc51ne4fhqmbfx9nc35o1o4x9tm 14. марец 0 2607 18819 18391 2026-05-21T09:54:41Z Sveletanka 20 катеґория 18819 wikitext text/x-wiki '''14. марец''' — 73. [[дзень]] у року (74. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 292 днї. == Подїї == • 1939 — Нємецке войско почало окупацию Чехословацкей. Словацка и Подкарпатска Рус формално вигласали нєзависносц. У моравским варошу Мистек до бою зоз нємецким полком ступела чета воякох под команду капетана Павлика (бул то такволани бой за Чаянково касарнї) и остал запаметани як єдини случай орґанизованого одпору нємецкому нападу. • 2002 — Найвисши представителє Союзней Републики Югославиї и двох Републикох зоз постредованьом ЕУ, спорозумели ше о преушореню одношеньох [[Сербия|Сербиї]] и Чарней Гори. Догварене же ше нова держава вола Сербия и Чарна Гора, же ма предсидателя и премиєра у єдней особи, совит министрох, парламент и суд. • Медзинародни дзень рикох ше означує пре значносц рикох и водоцекох за живот людзох на планети Жеми. Поволує ше на одвичательносц и право шицких людзох на чисти рики цо директно уплївує на єдно од основних людских правох, а то право на здрави животни стредок. == Народзени == • 1737 — Арсений Коцак, [[Священїк|священїки]], єромонах, педаґоґ, филозоф, теолоґ и язикознавец. • 1879 — Народзел ше нємецки физичар єврейского походзеня Алберт Айнштайн (Улм, Нємецка, 14. марец 1879 – Принстон, ЗАД, 18. април 1955), творец теориї релативитета, добитнїк Нобеловей награди за физику 1921. року. Бул оженєти зоз сербску математичарку Милеву Марич, чийо доприношенє його роботи нє розяшнєне у подполносци. • 1892 — Йосиф Ернест Гомичко, русински педаґоґ и церковни дїяч. • 1908 — Народзени югославянски политичар, дипломата, филозоф и публициста Константин Коча Попович (Беоґрад, 14. марец 1908 – Беоґрад 20. октобер 1992), визначни сербски надреалиста пред Другу шветову войну. Участвовал у Шпанскей гражданскей войни (1936–1939) и Народноошлєбодительней войни (1941–1945). • 1932 — Народзени [[писатель]], публициста Мирослав Мика Антич (Мокрин, 14. марец 1932 – Нови Сад, 24. юний 1986). Мирослав Антич бул поета, публициста, филмски творитель, маляр. У Мокрину закончел основну школу, ґимназию у Кикинди и Панчеве, а студирал у Беоґрадзе. Жил и робел у Новим Садзе. == Умарли == • 1883 — Карл Маркс, нємецки филозоф, политични публициста, критичар класичней економиї, теоретичар роботнїцкого руху, социялизма и комунизма. • 1987 — Иван Мацински, [[поета]], познаватель литератури, [[Прекладательна служба Автономней покраїни Войводини|прекладатель]], публициста, педаґоґ и дружтвено-културни активиста у Прешовским реґионє Словацкей. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:14. марец]] [[Катеґория:Марец]] f7e2v72h10bie7wbbe6exbnff415qci 15. марец 0 2608 18820 17994 2026-05-21T09:55:03Z Sveletanka 20 катеґория 18820 wikitext text/x-wiki '''15. марец''' — 74. [[дзень]] у року (75. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 291 днї. == Подїї == * 1848 — У Мадярскей кральовини почала антигабзбурґска револуция. * 1939 — Карпатска Україна вигласала нєзависносц (од Чехословацкей). * 1949 — Реґистроване Културно-просвитне дружтво [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] ''Максим Горки'' у Новим Садзе. У наиходзацих часох Дружтво меняло мено та так од 1970. по 1991. рок ше волало Културно-уметнїцке дружтво ''Максим Горки'', од 1991. по 1995. рок Културно-уметнїцке дружтво ''[[Барвенок|Барвинок]]'', од 1995. року ''Руске културно-просвитне дружтво'', а од марца 2011. року ''Руски културни центер.'' * 1985 — Реґистровани перши сайт зоз доменом .com, реґистрацию обявела компания зоз Масачусетсу, хтора ше занїма зоз предаваньом рахункарох, ''Симболикс''. Перши урядови реґистровани домен бул ''symbolics.com.'' * 2020 — Пре пандемию вируса Ковид 19, предсидатель Републики Сербиї Александар Вучич преглашени позарядови стан у держави. Позарядови стан тирвал до 6. мая истого року. Заняти у НВУ ''Руске слово'' у условийох позарядового стану и борби процив епидемиї вируса корона, робели з дому у полним капацитету. * Шветови дзень правох трошительох * Медзинародни дзень процив полицийней бруталносци.<br /> == Народзени == * 1838 — Иван Силвай, грекокатолїцки [[священїк]], русински [[писатель]],етноґраф, културни дїяч на Угорскей Руси. * 1919 — Юрий Гойда, [[поета]] и публициста на Подкарпатскей Руси и у України. * 1937 — Иван Бирчак, педаґоґ, науковец, дружтвено-културни дїяч. * 1937 — Народзени проф. др [[Юлиян Малацко]] ([[Руски Керестур]], 15. марец 1937 – Нови Сад, 28. юний 2021). Шветови науковец у обласци [[Спорт|спорта]] проф. др Юлиян Малацко на Факултету спорта и физичного воспитаня у Беоґрадзе дипломовал 1961. року, маґистровал 1972. а титулу доктора здобул 1976 року. == Умарли == * 44 п.н. е. — Ґай Юлиє Цезар, римски войвода и владар, писатель. * 2008 — [[Дюра Папгаргаї]] (*11. новембра 1936—†15. марца 2008) [[писатель]], [[Новина|новинар,]] главни и одвичательни редактор часопису за литературу, културу и дружтвени питаня ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]]'', драмски дїяч и инициятор вецей културних манифестацийох. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:15. марец]] [[Катеґория:Марец]] tua7yx69j2slne37g0xciou6jgq8zz6 16. марец 0 2609 18821 17996 2026-05-21T09:55:23Z Sveletanka 20 катеґория 18821 wikitext text/x-wiki 16. марец — 75. [[дзень]] у року (76. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 290 днї. == Народзени == * 1907 — Александер Винер, єден з найзначнєйших науковцох у обласци медицинских наукох, пренаходзач резус-фактора. * 1912 — [[Осиф Торма]] (*16. марец 1912—†1942), учитель, автор єдного театралного фалата, ґлумец-аматер, [[Редитель|режисер]] дилетантских представох.<br /> == Умарли == * 1998 — Дерек Бартон, британски хемичар, добитнїк Нобеловей награди з хемиї (1969) * 2008 - Лавр (Шкурла) - православни митрополит Восточно-америцки и Нюйоркски. * 2015 — [[Дюра Дудаш]] (*1. юний 1951—†16. марец 2015), длугорочни музични редактор и совитнїк Радио Нового Саду, єден з фундаментаторох фестивала ''Ружова заградка''. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:16. марец]] [[Катеґория:Марец]] qijq2bcodbcv49vj5kv788wyzisl8lp 17. марец 0 2610 18822 16488 2026-05-21T09:55:43Z Sveletanka 20 катеґория 18822 wikitext text/x-wiki '''17. марец''' — 76. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 289 днї (77 дзень у преступним року). == Подїї == * 1901 — У [[Париз|Паризу]] отворена вистава 71 слика Винсента ван Ґоґа и направела праву сензацию 11 роки после уметнїковей шмерци. * 1948 — Подписани Бриселски контракт медзи Зєдинєним Кральовством, Французку и жемами Бенелукса (Белґия, Голандия и Луксембурґ) о снованю Заходноевропскей униї. * 2015 — У манастире святого Илдефонса у Мадриду, идентификовани посмертни остатки шпанского писателя Миґуела Сервантеса, хтори ше упокоєл у априлу 1616. року. Сервантесов Дон Кихот єдно з найзначнєйших дїлох шветовей литератури. == Умарли == * 1913 — Александер Митрак, русински будитель, [[священїк]], [[писатель]], [[поета]], фолклориста и етноґраф. * 1976 — Лукино Висконти, италиянски филмски, театерски и оперни [[Редитель|режисер]]. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:17. марец]] [[Катеґория:Марец]] prhi21evg599nvfbrm87ohcrlrdb3cz 18. марец 0 2611 18823 17997 2026-05-21T09:56:03Z Sveletanka 20 катеґория 18823 wikitext text/x-wiki '''18. марец''' — 77. дзень у року по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 288 днї (78. дзень у преступним року). == Народзени == • 1844 — Народзени [[композитор]] и [[дириґент]] Николай Андреєвич Римски-Корсаков (Тихвин, Русийска Империя, 18. марец 1844 – Любенск, Русийска Империя, 21. юний 1908), член композиторскей ґрупи Вельки пейцме и [[професор]] гармониї и [[Оркестрация|оркестрациї]]. • 1858 — Народзел ше нємецки инжинєр Рудолф Дизел (Париз, Французка, 18. марец 1858 – Ламанш, Сиверне морйо, 29. септембер 1913), хтори 1893. року конструовал перши мотор зоз нукашнїм згорйованьом на принципе самопалєня. Мотор по нїм наволани дизел-мотор. • 1881 — Ириней Кондратович, [[священїк]], историчар, [[писатель]], [[Новина|новинар]], [[Културна скарбнїца|културни]] и церковни дїяч у Подкарпатскей Руси. • 1898 — Народзел ше др [[Мафтей Винай]] (Руски Керестур, 18.марец 1898 – Суботица, 8. децембер 1981), [[Поета|поета,]] публицист, просвитни роботнїк, адвокат и судия. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:18. марец]] [[Катеґория:Марец]] 2s6q95btcus6xtcxidvu4cowpbyp4az 19. марец 0 2698 18824 16387 2026-05-21T09:56:23Z Sveletanka 20 катеґория 18824 wikitext text/x-wiki '''19. марец''' — 78. [[дзень]] у року (79. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 287 днї. == Подїї == * 2001 – У [[Суботица|Суботици]] у ''Городскей библиотеки Суботица'' отримане перше Литературне стретнуце пошвецене др [[Мафтей Винай|Мафтейови Винайови]], на инициятиву [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и кутуру]]. На тим першим литературним стретнуцу орґанизована и вистава руских кнїжкох. * Нєшка Шветови дзень [[Ластовки|ластовкох]]. Ластовки вше були символ любови и младосци. Стари Славянє ластовку почитовали як птичку щесца. У [[Сербия|Сербиї]] ластовки защицена файта, а заш лєм капу прето же ше у природи хаснує рижни инсектициди и пестициди пре климатски пременки и урбанизацию населєньох. == Народзени == * 1748 — Народзел ше мадярски гидроинжинєр Йожеф Киш (Будим, Габзбурґска монархия, нєшка Мадярска, 19. марец 1748 – Зомбор, [[13. марец]] 1813), познати є як идейни творец проєктант и перши будователь Велького бачкого беґеля, цо бул найзначнєйши гидротехнїчни и транспортни обєкт у [[Бачка|Бачки]] у Габзбурґскей монархиї. Робел у служби Кральовскей дворскей комори и замерковал предносц Чарней Бари, хтора од [[Вербас|Вербаса]] по рику [[Тиса (рика)|Тису]] при Бечею правела природни водови цек, требало го лєм прешириц и направиц плївни беґель. Требало од Дунаю при Бездану по Вербас викопац нови беґель хтори би повязал тоти два главни водово цеки. Йожеф Киш поховани на брещку нєдалєко при Шлайзу у Вербаше при месце дзе почали перши роботи на будованю Велького Бачкого Канала. * 1813 — Народзени шкотски лїкар, мисионер и виглєдовач Африки Дейвид Ливинґстон (Блантаєт, Зєдинєне Кральовство, 19. марец 1813 – Банґеулу, Замбия 1. май 1873). Перши виглєдовал пустиню Калагари и рику Замбези и одкрил Викторийово водопади, виглєдовал и озера и жридло рики Конґо. * 1946 — [[Мирослав Цирба]] (*19. марец 1946—†12. новембер 2020), ґлумец-аматер, маляр-аматер, новинар, публициста, роботнїк у култури. == Умарли == * 1901 — Адолф Добряньски, будитель [[Руснаци у Сербиї|Русинох.]] * 1950 — Едґар Райс Бероуз, америцки [[писатель]] авантуристичних романох. * 2017 — [[Йоаким Холошняй]] (*[[25. януар]] 1932—†19. марец 2017), [[священїк]], [[писатель]], [[музичар]], вельорочни дюрдьовски парох, протоєрей ставрофор, бачки декан, руски културни дїятель. [[Катеґория:19. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] hydx38sp87z054as12ng5g0lz9jfqfp 20. марец 0 2699 18825 18400 2026-05-21T09:57:03Z Sveletanka 20 катеґория 18825 wikitext text/x-wiki '''20. марец''' — 79. [[дзень]] у року (80. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 286 днї. == Подїї == * 1916 — [[Алберт Айнштайн]] (1879–1955) обявел свою специялну теорию релативитета. * 1943 — Мао Цедунґ пришол на функцию Першого предсидателя Комунистичней партиї Китаю на хторей бул 33 роки. * Нєшка Шветови дзень без меса, Шветови дзень щесца, Шветови дзень [[Тащок|тащкох]] и Шветови дзень жабох. == Народзени == * 1792 — Йосиф Змий-Миклошик, русински иконописец, маляр портретох и жанрових сценох зоз живота [[Руснаци у Сербиї|Русинох]]. * 1826 — Народзени норвежски [[писатель]] Генрик Ибзен (Скиен, Норвежска, 20. марец 1828 – Осло, 23. май 1906), єден з сновательох модернизма у театре и єден з найвекших шветових драмских писательох. Його Хижа бабкох найчастейше виводзена шветова представа 2006. року. * 1950 — [[Янко Варґа]] (*20. марец 1950 —†15. авґуст 2022), директор комбинату ПК ''Перши май'' и Землєдїлскей задруґи ''Дукат'' у Руским Керестуре, бул дружтвени дїяч активни у руских институцийох. * 1963 — Мирослав Лайчак, словацки дипломата русинского походзеня. == Умарли == * 2004 — Кир [[Йоаким Сеґеди|Йоаким др Сеґеди]] (*27. октобер 1904—†20. марец 2004), надвладика, парох керестурски, владически викар за Бачку, титуларни владика гисарийски, ґенерални викар Крижевского владичества, Апостолски администратор Крижевского владичества. * 2007 — [[Михал Гиряк]] (*27. новембер 1933—†[20. марец] 2007), науковец, педаґоґ, призберовач фолклору Русинох Словацкей. * 2014 — [[Владимир Бесерминї]] (*8. май 1946—†20. марец 2014), професор у керестурскей ґимназиї, писатель, прекладатель и визначни роботнїк у култури Руснацох. [[Катеґория:20. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 3xov46nhqxdope3ixlot0pm34gbne9l 31. марец 0 2700 18833 16734 2026-05-21T10:01:05Z Sveletanka 20 катеґория 18833 wikitext text/x-wiki '''31. марец''' — 90. [[дзень]] у року (91. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 275 днї. == Подїї == * 1889 — Отворена Айфелова турня, теди найвисши будинок на швеце, чия 300 [[Метер|метери]] висока челїчна конструкция постала єдна з главних знаменїтосцох [[Париз|Париза]]. Турню, хтора направена з нагоди Шветовей вистави, конструовал французки инжинєр Александар Ґистав Айфел. == Народзени == * 1685 — Народзени [[Йоган Себастиян Бах]], нємецки [[Композитор|композитор.]] * 1876 — Народзел ше сербски писатель Борисав Станкович (Вранє, 31. марец 1876 – Беоґрад, 22. октобер 1927), писал приповедки, романи и драми. * 1904 — Народзени маляр и ґрафичар Дьордє Андреєвич Кун (Вроцлав, Польска, 31. марец 1904 – Беоґрад, [[17. януар]] 1964), бул член Сербскей академиї наукох. == Умарли == * 2021 — Павел Стефановски, лемковски дружтвени активиста, [[писатель]] и етноґраф. [[Катеґория:31. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 839dg3ywo2gek01cmhyta9nj5qmgksc 21. марец 0 2701 18826 18000 2026-05-21T09:57:22Z Sveletanka 20 катеґория 18826 wikitext text/x-wiki '''21. марец''' — 80. [[дзень]] у року (81. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 285 днї. == Подїї == * 1919 — Преглашена Мадярска Совєтска Република хтора ше отримала 4 мешаци и єден тидзень. * 1966 — Нєшка ше означує Медзинародни дзень елиминациї расней дискриминациї, хтори преглашела Ґенерална скупштина Зєдинєних нацийох. * 1971 — Шветови дзень лєсох установени 1971. року на инициятиву Европскей польопривредней конфедерациї, а Ґенерална скупштина Зєдинєних нацийох го усвоєла 2012. року. * 1999 — Шветови дзень поезиї, преглашела 1999. року Орґанизация Зєдинєних нацийох за образованє, науку и културу (''United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization'' – UNESCO). * 2012 — Нєшка Медзинародни дзень особох зоз Дауновим синдромом, преглашели го Зєдинєни нациї. == Народзени == * 1685 — Народзени нємецки композитор [[Йоган Себастиян Бах|Йохан Себастиян Бах]] (Айзенах, Нємецка, 21. марец 1685 – Лайпциґ, Нємецка, 28. юлий 1750), грал на орґульох и чембалу. * 1923 — Народзел ше [[Любомир Такач]] (*21. марец 1923-†[[12. фебруар]] 1992), економиста, [[Новина|новинар]], дружтвено-политични дїяч. == Умарли == * 2011 — [[Владимир Гербут]] (*18. април 1949—†21. марец 2026), визначни рукометаш и спортиста хтори зоз своїм талантом и препознатлївим моцним бицом, охабел тирваци шлїд у историї того спорту у Руским Керестуре. [[Катеґория:21. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] auvz5bmndxr269jotg282kl9wjwqbep 22. марец 0 2702 18827 18001 2026-05-21T09:57:46Z Sveletanka 20 катеґория 18827 wikitext text/x-wiki '''22. марец''' — 81. [[дзень]] у року (82. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 284 днї. == Подїї == * 1772 — У Анґлиї утаргнуте рабство. * 1935 — Персия достала нову назву: Иран. * Нєшка шветови дзень водох. Тот дзень усвоєни зоз Резолуцию Зєдинєних нацийох, а означує ше од 1993. року. == Народзени == * 1955 — [[Професор]] доктор [[Янко Рамач]] (*22. марец 1955—†27. авґуст 2022), порядни [[професор]] на Филозофским факултету у Новим Садзе, автор шейсц кїжкох и векшого числа фахових и наукових статьох, прекладатель Святого писма – Стари и Нови завит. == Умарли == * 1932 — Йоган Волфґанґ фон Ґете, нємецки [[поета]], [[Писатель|писатель.]] * 1994 — [[Яким Хома]] (*[[8. марец]] 1926—†22. марец 1994), записовач старих-жридлових руских мелодийох, [[музичар]], музични педаґоґ, хороводитель, руководитель [[Оркестер|оркестра]]. * 2021 — [[Иван Пап]] (*11. юлий 1946—†22. марец 2021), професор у Основней и штреднєй школи [[Петро Кузмяк]], културни дїяч. [[Катеґория:22. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 907u3a70h3cc5993ep6djvc8804cn6h 23. марец 0 2703 18828 18002 2026-05-21T09:58:11Z Sveletanka 20 катеґория 18828 wikitext text/x-wiki '''23. марец''' — 82. [[дзень]] у року (83. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 283 днї. == Подїї == == Народзени == * 1877 — о. [[Дюра Биндас]] (*23. марец 1877—†[[21. януар]] 1950), инициятор и главни реализатор снованя [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]] (РНПД), його перши подпредсидатель, а познєйше и предсидатель; длугорочни редактор Руского календара, наш визначни [[священїк]] и културни дїяч. == Умарли == * 2007 — Михал Гиряк, педаґоґ, науковец, фолклориста. [[Катеґория:23. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] dxq9xn18on8dil7g8pkzqvbee8sju0h 24. марец 0 2704 18829 18003 2026-05-21T09:58:56Z Sveletanka 20 катеґория 18829 wikitext text/x-wiki '''24. марец''' — 83. [[дзень]] у року (84. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 282 днї. == Подїї == * 1882 — На Институту за гиґиєну Универзитета у Берлину микробиолиґ Роберт Кох (1843–1910) обявел же изоловал бактерию хтора виволує туберкулозу (Mycobacterium tuberculosis). * 1999 — НАТО (North Atlantic Treaty Organization (NATO)) почал аґресию на Союзну Републику Югославию, а Влада Югославиї преглашела войнови стан. Бомбардованє почало з воздуха на 19:45 годзин на воєни цилї, же би ше познєйше напади з [[Воздух|воздуха]] преширели на [[Привреда|привредни]] и цивилни будинки. У бомбардованю хторе без претаргнуца тирвало 78 днї, до 10. юния, очкодована инфраструктура, привредни будинки, школи, здравствени установи, медийни хижи, памятнїки култури, [[Церковна порта|церкви]]… Конєчне число настрадалих урядово нє сообщене, а преценює ше же настрадали од два до штири тисячи гражданє и же були покалїчени вецей як 12 тисячи особи. Нєшка Медзинародни дзень борби процив туберкулози (World Tuberculosis Day), а означує го Шветова здравствена орґанизация. == Народзени == * 1874 — Народзел ше Ерик Вайс (Будапешт, Мадярска, 24. марец 1874 – Детроит, ЗАД, 31. октобер 1926), познати як Гари Гудини, найпознатши илузионист шицких часох. * 1884 — Народзел ше учитель и управитель керестурскей школи [[Янко Шандор]] ([[Коцур]], 24. марец 1884 – [[Руски Керестур]], 28. марец 1939). * 1942 — Народзена Мирослава Хомяк, линґвистка, педаґоґиня, кодификаторка лемковского язика у [[Польска|Польскей.]] [[Катеґория:24. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 7u5ii1pdfxe48hp0ffwjgmcg7wh7sri 25. марец 0 2705 18830 18004 2026-05-21T09:59:17Z Sveletanka 20 катеґория 18830 wikitext text/x-wiki '''25. марец''' — 84. [[дзень]] у року (85. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 281 дзень. == Подїї == * 1807 —У Велькей Британиї и Ирскей забранєна [[тарґовина]] зоз рабами. * 1901 — випродуковани перши авто сериї ''Мерцедес'', продукователь Daimler Motoren Gesellschaft. * 1918 — Преглашена нєзависносц Билорускей народней републики. * 1949 — Филм Гамлет Лоренса Оливиєа достал пейц Оскари и постал перши британски филм хтори достал тото припознанє. * 1957 — Белґия, Заходна Нємецка, Италия, Луксембурґ, Французка и Голандия подписали Римски спорозуменя о снованю Заєднїцкого тарґовища. Тота орґанизация познєйше наволана Европска економска заєднїца, потим Европска заєднїца, а тераз Европска уния. == Народзени == * 1786 — Йоян Фоґараши, подкарпатски [[Русинска оброда|русински]] етноґраф, [[Линґвистика|линґвиста]], [[священїк]] и педаґоґ. * 1867 — Народзел ше италиянски дириґент Артуро Тосканини (Парма, Италия, 25. марец 1867 — Нюйорк, ЗАД, [[16. януар]] 1957). * 1881 — Народзени композитор, пиянист и [[Етномузиколоґия|етномузиколоґ]] Бела Виктор Янош Барток (Вельки Семиклуш, нєшка Румуния, 25. марец 1881 – Нюйорк, ЗАД, 26. септембер 1945). Трима ше же є снователь етномузиколоґиї, антрополоґиї и етноґрафиї у [[Музикованє|музики]]. Робел як [[професор]] на Музичней академиї Франца Листа, а источашнє бул колекционер народней музики жемох Централней Европи. * 1908 — Народзени анґлийски филмски режисер, продуцент, сценариста и монтажер Дейвид Лин (Кройдон, Зєдинєне Кральовство, 25. марец 1908 – Лондон, 16. април 1991). Награду Оскар достал за филми: Мост на рики Квай, Лоренс од Арабиї и Доктор Живаґо. * 1930 — [[Радмила Шовлянски]] (*25. марец 1930—†30. юлий 2022), фитофармаколоґиня и токсиколоґиня, доктор наукох, професорка Польопривредного факултета у Новим Садзе. * 1935 — Юрий Чори, [[Руснаци у Сербиї|русински]] [[писатель]], етноґраф, фолклориста. == Умарли == * 1918 — Клод Дебиси, французки [[композитор]], музични критичар. [[Катеґория:25. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] jviufaejx44w6oyjlgasjw9oa4zeexo 26. марец 0 2706 18747 18006 2026-05-20T20:30:50Z Olirk55 19 Катеґория 18747 wikitext text/x-wiki '''26. марец''' — 85. [[дзень]] у року (86. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 280 днї. == Подїї == * 1953 — Америцки микробиолоґ Джонас Едвард Салк обявел же пренашол вакцину процив дзецинскей парализи. * 2008 — Нєшка Медзинародни дзень звекшаня свидомосци о епилепсиї, лєбо Лилови дзень. Идею порушала дзевецрочна Канадянка Касиди Меґан (Cassidy Megan) мотивована зоз власним зочованьом зоз епилепсию. Жадала порушац людзох же би бешедовали о епилепсиї, алє и же би тоти цо жию зоз епилепсию достали порученє же су нє сами. == Народзени == * 1892 — Народзел ше биолоґ, универзитетски [[професор]] и академик Синиша Станкович (Заєчар, 26. марец 1892 – Беоґрад, [[24. фебруар]] 1974). Станкович бул снователь Института за еколоґию и биоґеоґрафию САНУ и директор Биолоґийного института [[Сербия|Сербиї.]] * 1911 — Народзени америцки [[писатель]] Томас Лениєр Вилиямс, познати як Тенеси Вилиямс (Коламбус, ЗАД, 26. марец 1911 – Нюйорк,ЗАД, [[25. фебруар]] 1983), бул єден з найзначнєйших драмских писательох 20. вику. == Умарли == * 1887 —[[Янко Ґубаш]] (*23/8. марец 1838—†13/26. марец 1887), перши [[Руски язик|руски]] дзияк и учитель у [[Дюрдьов|Дюрдьове]]. * 1892 — Волт Витмен, америцки [[поета]], публициста и [[Новина|новинар]], єден зоз утемельовачох модерней америцкей поезиї, пионир шлєбодного стиха. * 1923 — Сара Бернар, французка ґлумица, єдна з найвизначнєйших уметнїцох у театре концом 19. и на початку 20. вику. * 1937 — Йосиф Хромяк, педаґоґ, културни и политични дїяч. * 1967 — Ґриґорий Жаткович, америцки правнїк о [[Русинска оброда|русински]] политичар, доктор права, адвокат и новинар, перши ґувернер Подкарпатскей Руси. * 1992 — [[Юлиян Колєсар]] (*15. юлий 1927—†26. марец 1992) маляр, поет, етноґраф и писатель у Югославиї и Канади [[Руски язик|рускей/]]<nowiki/>русинскей ориєнтациї. [[Катеґория:26. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] qlfa5xc3s939h4r1uhqbkn90m7jkw8i 27. марец 0 2707 18831 18007 2026-05-21T09:59:50Z Sveletanka 20 катеґория 18831 wikitext text/x-wiki '''27. марец''' — 86. [[дзень]] у року (87. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 279 днї. == Подїї == * 1793 — Кральовска дворска [[комора]] дошлєбодзела Йожефови Кишови же може почац роботи на проєкту Велького Бачкого Каналу. Истого року 6. мая почало ше копац беґель, хтори з вецей почежкосци закончени 1802. року. Познєйше направени системи беґельох до хторих одведзена вода з мочварох и так ше спущели поджемни води, а достало ше вельо плодней жеми у [[Бачка|Бачки.]] * 1983 — Першираз запровадзене лєтнє и жимске рахованє часу у [[Сербия|Сербиї]]. * Нєшка Шветови дзень театру (''World theatre day''), означує ше инициятиву Медзинародного театралного института од 1961. року. == Народзени == * 1845 — Народзени нємецки физичар Вилхем Конрад Рендґен (Ленеп, Пруска, 27. марец 1845 – Минхен, Нємецка, 8. новембер 1895) хтори пренашол „икс” зарї – електромаґнетни габи хтори по нїм наволани „рендґеново зарї”, за цо є наградзени зоз Нобелову награду за физику 1901. року. Медзинародна уния чистей и применєней хемиї (IUPAC) наволала елемент 111 – рендґениюм, радиоактивни елемент зоз вецей нєстабилнима изотопами, по Рендгенови наволана и мерна єдинка рендґен. * 1867 — Народзени анґлийски инжинєр Фредерик Генри Ройс, хтори зоз Чарлсом Ролсом основал компанию за продукцию автомобилох Ролс-Ройс, чийо автомобили нєпревозидзени по луксузу и квалитету. * 1931 — Юстина Матяшовска, русинска [[Писатель|писателька]] зоз Прешовского краю, авторка кнїжкох прози и поезиї. * 1941 — Народзени [[шпивач]] забавней [[Музикованє|музики]] [[Миодраґ Мики Євремович]] (Беоґрад, 27. марец 1941 – Беоґрад, [[13. януар]] 2017). Мики Євремович бул барз популарни шпивач 70. и 80. рокох прешлого вику, а на [[Руски язик|руским язику]] одшпивал два шпиванки ''Полюбели зме ше'' (''Били орґони'') и ''Ружи, червени ружи'', цо було вельки гит кед ше тота ґрамофонска плоча зявела медзи [[Руснаци у Сербиї|Руснацами]] у ''Войводини''. == Умарли == * 2018 — [[Мария С. Горняк]] (*9. новембер 1935—†27. марец 2018), [[Поета|поетеса]], авторка стихох за [[Композиция|композициї.]] * 2025 — [[Ирина Олеяр]] (*30. октобер 1934—†27. марец 2025), учителька велїх ґенерацийох керестурских школярох, активна у дружтвено-политичним и културним живоце, ґлумица-аматерка, вельорочна учашнїца у театралним живоце [[Руски Керестур|Руского Керестура.]] [[Катеґория:27. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] ilh1r9bimclc2ttvqcgi1uqf8382s5b 28. марец 0 2708 18832 18008 2026-05-21T10:00:24Z Sveletanka 20 катеґория 18832 wikitext text/x-wiki '''28. марец''' — 87. [[дзень]] у року (88. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 278 днї. == Подїї == * 1923 — Два найвекши [[Турска|турски]] городи Константинополь и Анґора, достали нови мена и нєшка то Истамбул и Анкара. == Народзени == * 1736 — Рудолф Ерих Расле, науковец, библиотекар, [[писатель]], автор кнїжки о дожицох барона Мингаузена. * 1824 — Народзел ше [[поета]] Бранко Радичевич (Брод на Сави, 28. марец 1824 – Беч, 1. юлий 1853). Перши стихи Бранко написал ище док бул школяр у Карловскей ґимназиї. Похорел ше од туберкулози и умар у Бечу, його посмертни остатки, 10. юлия 1883. року, пренєшени на Стражилово. * 1868 — Максим Горки, русийски писатель, прозаик, драматурґ и поета. == Умарли == * 1939 — [[Янко Шандор]] (*[[24. марец]] 1884—†28. марец 1939), учитель, управитель основней школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре.]] * 1943 — Серґей Василєвич Рахманїнов, русийски [[композитор]], пияниста и [[дириґент]]. 1974 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%8E%D1%80%D0%B0_%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D0%BE [[Дюра Тимко]]] (*28. марец 1889—†1974), познати лїкар у [[Шид|Шидзе]], гуманиста и ерудита. * 1995 — [[Янко Павлович]] (*18. юний 1931—†28. марец 1995), финансийни службенїк, инспектор СДБ, [[шпивач]], ґлумец–аматер. * 2020 — [[Янко Гудак]] (*[[22. януар]] 1942—†28. марец 2020), дипл. инж. польопривреди, ґлумец-аматер * 2025 — [[Евґениє Медєши Генц]] (*[[4. марец]] 1951 – †28. марец 2025), [[професор]] физики, дакедишнї [[спортиста]] и активни у вецей обласцох дружтвеного живота у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] и рускей заєднїци. [[Катеґория:28. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] id7ytmohnu5wa4hq74n2c6b2cpabzmx 29. марец 0 2709 18768 18010 2026-05-21T08:10:49Z Olirk55 19 Катеґория 18768 wikitext text/x-wiki '''29. марец''' — 88. [[дзень]] у року (89. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 277 днї. == Подїї == * 1956 — У Новим Садзе Городска рада основала Югославянски театрални бависка Стерийово позорє, з нагоди 150 роки од народзеня и сторочнїци од шмерци комедиоґрафа Йована Стериї Поповича. Од теди ше у Новим Садзе, перше у априлу а од 1982. року у маю орґанизує Стерийово позорє, хторе постало високофахова театрална институция за унапредзенє театралного виразу и драмскей литератури. * 1974 — Перши фотоґрафиї [[Планета|планети]] Меркур направел америцки штучни сателит Маринер 10. * 2004 — НАТО преширени за седем нови держави зоз дотедишнїх 19 на 26 членїци. Нови членїци постали Болгарска, Естония, Летония, Литвания, Румуния, Словацка и Словения. == Народзени == * 1561 – Народзел ше Санторио Санторио (Копер, нєшка Словения, 29. марец 1961 – Венеция, [[22. фебруар]] 1636) венециянски лїкар хтори видумал термометер и вецей медицински справи. * 1955 — Народзел ше Дмитрий Дмитриєвич Сидор, православни [[священїк]], дружтвени дїяч, предсидатель Дружтва подкарпатских Русинох. == Умарли == * 1961 — [[Дюра Пап]] (*[[18. фебруар]] 1913—†29. марец 1961), почитовани дохтор, просвититель жительства у обласци здравства и дружтвено анґажовани роботнїк. * 2002 — [[Гавриїл Рац]] (*6. авґуст 1940—†29. марец 2002), учитель, длугорочни фоторепортер у НВУ ''Руске слово'', уметнїк фотоґрафиї. [[Катеґория:29. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] 8zw9w1vydmvu0otg5k1kdpudqm1kh3l 30. марец 0 2710 18784 18013 2026-05-21T09:00:44Z Olirk55 19 Катеґория, викивяза 18784 wikitext text/x-wiki '''30. марец''' — 89. [[дзень]] у року (90. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 276 днї. == Народзени == * 1746 — Франциско Ґоя, шпански маляр. * 1853 — Винсент ван Ґоґ, голандски маляр. * 1873 — Василь Масцюх, [[Священїк|священїки,]] [[професор]], теолоґ, Апостолски администратор Лемковини. * 1930 — [[Владимир Колєсар]], (*[[30. марец]] 1930—†2. новембер 1981), академски маляр керамичар. * 1940 — [[Мария Мачошкова]] (*30. марец 1940.) словацка [[Шпивач|шпивачка]] [[Руски язик|русинскей]] народносци хтора шпивала русински и восточнословацки народни шпиванки. Була вокална [[Солиста|солистка]] Поддуклянского українского народного [[Ансамбл|ансамбла]] и єдна з визначних уметнїцох того ансамблу, часто менована як перша дама русинскей шпиванки у Словацкей. == Умарли == * 1865 — [[Александер Духнович|Александер Василєвич Духнович]] (*7. май 1803—†30. марец 1865), грекокатолїцки [[Священїк|паноцец]], национални будитель Русинох у восточней Словацкей и [[Закарпатска обласц|Закарпат'ю]], ґу хторим етнїчно припадаю и [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] [[Бачка|Бачкей]], Сриму и Славониї, [[поета]], [[писатель]], етноґраф, публициста. * 1946 — Стефан Фенцик, педаґоґ, новинар, политичар, [[Композитор|композитор,]] автор [[Музикованє|музики]] русинскей гимни. [[Катеґория:30. марец]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Марец]] gxt1rmbmc90c363i5f86ukjzpm3lspd Катеґория:7. септембер 14 2797 18805 16806 2026-05-21T09:36:31Z Olirk55 19 Катеґория 18805 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Катеґория:7. януар 14 2804 18881 16817 2026-05-21T10:37:23Z Olirk55 19 Катеґория 18881 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Януар]] bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8 1. април 0 2843 18690 17165 2026-05-20T12:30:25Z Sveletanka 20 катеґория 18690 wikitext text/x-wiki 1. април — 91. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 274 днї (92. дзень у преступним року). == Подїї == * 1946 — У першей велькей роботней акциї младежи Югославиї почала вибудов гайзибанскей драги Брчко-Бановичи. Гайзибанска драга длуга 90 километри, закончена 7. новембра истого року. * 1966 — Дзень Покраїнского заводу за защиту природи, хтори основани зоз одлуку Скупштини САП [[Войводина|Войводини]] [[1. фебруар|1. фебруара]] 1966. року, а почал з роботу 1. априла истого року. Од 1993. року функционовал у рамикох Заводу за защиту природи Сербиї як роботна єдинка у Новим Садзе, а од [[16. фебруар|16. фебруара]] 2010. року ознова є реосновани як Покраїнски завод за защиту природи. * 1999 — НАТО авиони 9. дня аґресиї на Югославию звалєли Варадински мост на Дунаю у Новим Садзе. * Нєшка Шветови дзень борби процив алкоголизма и Медзинародни дзень франтованя. == Народзени == * 1809 — Николай Василєвич Ґоґоль, русийски [[писатель]], драматурґ и [[поета]]. * 1815 — Ото фон Бизмарк, перши министер Прусиї (1862-1890) и перши спомедзи нємецких канцеларох (1871-1890). * 1861 — Ириней Леґеза, русински писатель, дружтвени дїяч, орґанизатор кооперациї, грекокатолїцки [[священїк]]. * 1873 — Народзени [[композитор]], [[дириґент]] и пияниста Серґей Василєвич Рахманїнов (Семйоново, Русия, 1. април 1873 – Беверли Гилс, ЗАД, [[28. марец]] 1943). [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:1. април]] [[Катеґория:Април]] l55iemligykgnvre7qp0bv7f8yzrdap 2. април 0 2844 18692 17203 2026-05-20T12:34:14Z Sveletanka 20 18692 wikitext text/x-wiki '''2. април''' — 92. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 273 днї (93. дзень у преступним року). == Подїї == * 1792 — Долар озаконєни як пенєжна єдинка ЗАД. * 1905 — Отворени гайзибански тунел попод Алпи Симплон зоз хторим Швайцарска повязана зоз Италию. * 1917 — На предлог Вудроа Вилсона Конґрес ЗАД обявел войну Нємецкому царству. * Медзинародни дзень литератури за дзеци (''International Children’s Book Day — ICBD'') установени 1967. року на основу одлуки Унеска. * Нєшка Шветови дзень аутизма. == Народзени == * 742 — Карл I Вельки, франкски краль. * 1805 — Народзени дански [[писатель]] Ганс Кристиян Андерсен (Оденсе, Данска, 2. април 1805 – Копенгаґен, 4. авґуст). Шветову славу принєсли му приповедки за дзеци, сказки, медзи хторима найпознатши Царово нови шмати, Шнїгова кралїца, Мала сирена, Дзивче зоз ширками и други. * 1840 — Народзени французки писатель Емил Зола ([[Париз]], 2. април 1840 – Париз, 29. септембер 1902), предводнїк натуралистичного руху у Французкей литератури. == Умарли == * 2005 — Папа Йоан Павле I I. * 2022 — Иван Кривский, физичар, русински дружтвени активиста. [[Катеґория:2. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] sx2u7cmqjqakuddnl8scq8cp46mijqq 3. април 0 2845 18693 18011 2026-05-20T12:34:41Z Sveletanka 20 18693 wikitext text/x-wiki '''3. април''' — 93. [[дзень]] у року (94. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 272 днї. == Подїї == * 1922 — Сталїн постал перши ґенерални секретар комунистичней партиї а з тим и владар СССР на длужей як 30 роки. * 1948 — Отворени Югославянски драмски театер у Беоґрадзе зоз премиєру драми Ивана Цанкара ''Краль Бетайнови'' у режиї Бояна Ступици. * 1999 — У НАТО бомбардованю Югославиї звалєни Мост шлєбоди у Новим Садзе. На мосце ше у хвильки кед ше звалєл одвивал транспорт, алє нїхто нє настрадал. Людзом, хтори ратунок нашли у Дунаю помогли рибаре на чамцох. Мост обновени после шейсц роки и до транспорту пущени у октобре 2005. року. * 1999 — Авиони НАТО бомбардовали центер Беоґраду, у воздушних нападох на Союзну Републику Югославию. Потрафени будинки Републичного и Союзного министерства нукашнїх дїлох. * 2003 — У Стразбуру державна заєднїца [[Сербия]] и Чарна Гора прията до Совиту Европи (СЕ). Република Сeрбия на основу одлуки Комитета министрох СЕ од 14. юния 2006. року, витворела континуитет членства у тей Орґанизациї и при конвенцийох СЕ. == Народзени == * 1948 — Народзел ше [[Нестор Пушкаш]] (Дюрдьов, 3. април 1948 – 4. децембер 2010), вокални [[солиста]], [[музичар]], руководитель [[Оркестер|оркестра]] у КУД ''Тарас Шевченко'' у [[Дюрдьов|Дюрдьове.]] == Умарли == * 1682 — у Севилї умар Бартоломео Естебан Мурильо, познати шпански маляр у периодзе барока. * 1996 — Йосиф Архий, педаґоґ, подкарпатски [[Поета|поета.]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:3. април]] [[Катеґория:Април]] i0naakezf8poiwz2l2zphycygwc81rg 4. април 0 2846 18694 17231 2026-05-20T12:35:03Z Sveletanka 20 18694 wikitext text/x-wiki '''4. април''' — 94. [[дзень]] у року (95. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 271 дзень. == Подїї == * 1850 — Основани город Лас Веґас. * 1949 — У Вашинґтону основани Сиверноатлантски воєни пакт, з хторим створена моцна воєнополитична формация заходних союзнїкох. * 1975 — Бил Ґейтс и Пол Ален основали Микрософт. * 1984 — предсидатель ЗАД Роналд Реґан поволал швет же би ше забранєло хемийне оружиє шицких файтох. == Народзени == * 1818 — Томас Майн Рид, анґлийски [[писатель]], автор авантуристичних романох и приповедкох. * 1825 — У Новим Садзе народзени сербски науковец Дюра Даничич (Нови Сад, 4. април 1825 – Заґреб, 17. новембер 1882), бул [[Сербия|сербски]] филолоґ, лексикоґраф и прекладатель). * 1887 — Народзел ше Никола Танурджич (Стари Бечей, 4. април 1887 – Нови Сад, 1969), бул тарґовец, задужбинар и добротвор. Танурджич бул добротвор Матици сербскей, а помагал Соколску младеж и Новосадску тарґовецку младеж. Новосадянє го паметаю по дїловно-квартельним будинку Танурдїчовей палати, хтора збудована по проєкту Дьордя Табаковича, а находзи ше у центре на улїцох Змай Йововей, Модени и Илиї Оґняновича. Будованє почало 1933. року, а будинок закончени 1941. року, окрем квартельох у будинку бул биоскоп Рекс, готел и дутяни. * 1888 — Евген Перфецкий, слависта, медиевиста, историчар у Угорскей Руси. * 1921 — Кирил Галас, [[Поета|поет]], педаґоґ, [[Линґвистика|линґвиста]] и познаватель литератури. == Умарли == * 1890 - Михайло Вальковский, грекокатолїцки [[священїк]], карпаторусински историчар, педаґоґ. * 1968 — Мартин Лутер Кинґ, афроамерицки политични лидер. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:4. април]] [[Катеґория:Април]] 2a5u3irz0c9rdmp5re57wslm6k7u9ax 5. април 0 2847 18695 18016 2026-05-20T12:35:22Z Sveletanka 20 18695 wikitext text/x-wiki '''5. април''' — 95. [[дзень]] у року (96. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 270 днї. == Подїї == * 1815 — вибухнул вулкан Тамбора у Индонезиї. Ерупция тирвала полни тидзень и мала пошлїдки на цалим швеце. У Европи ше през цале лєто могло видзц шнїг. * 2020 — Зєдинєни нациї преглашели Медзинародни дзень совисци з цильом же би здогадли людзох най ше справую по своєй совисци. Ключне пребудзиц свидомосц гражданом на цалей [[Планета|планети]] же би ше промововало любов и толеранцию медзи людзми. * Нєшка Дзень лампащикох (Taraxacum officinale). == Народзени == * 1588 — Народзени анґлийски филозоф Томас Гобс (Малмсбури, Анґлия, 5. април 1588 – Дербишир, 4. децембер 1679), представнїк класичного анґлийского емпиризма. * 1827 — Народзени анґлийски гирурґ Джозеф Листер (Аптон, Зєдинєне Кральовство, 5. април 1827 – Волмер, [[10. фебруар]] 1912), снователь антисептичней медицини. * 1908 — Народзени австрийски [[дириґент]] Герберт фон Караян (Салцбурґ, Австрия, 5. април 1908 — Аниф, 16. юлий 1989). == Умарли == * 1996 — [[Евгений Чакан]] (*[[13. марец]] 1931—†5. април 1996), наставнїк-педаґоґ, лектор, язични редактор, составяч учебнїкох, добри [[шпивач]] ([[тенор]]) и ґлумец-аматер. [[Катеґория:5. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] hvjpxy41zmnrfl3ozqqk5eu34ltyesx 6. април 0 2848 18696 18018 2026-05-20T12:35:42Z Sveletanka 20 18696 wikitext text/x-wiki '''6. април''' — 96. [[дзень]] у року (97. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 269 днї. == Народзени == * 1483 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи. * 1953 — Александер Зозуляк, новинар, видаватель, русински културни дїяч, маляр. == Умарли == * 1885 — Святий Методий, прекладатель Святого писма на славянски язики, патрон Европи и Моравскей. * 1520 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи. * 1528 — Албрехд Дирер, маляр, ґрафичар и теоретичар зментосци. * 1971 — Иґор Стравински, русийски [[Композитор|композитор.]] * 2011 — [[Микола Корпаш]] (24. юний 1940—† 6. април 2011,) бул, у периодзе од 1964. по 1978. рок, найпопуларнєйши [[шпивач]] руских шпиванкох на просторох бувшей Югославиї. Цо вецей, вон бул перши шпивач за хторого мож повесц же бул гитмейкер понеже даєдни шпиванки хтори одшпивал були правдиви музични гити у тедишнїм чаше. * 2018 — [[Мария Будински]] родз. Сабадош (*12. юлий 1931†6. април 2018), [[Професор|професорка]] физики, прекладателька. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:6. април]] [[Катеґория:Април]] 1atprcvf0id4fihwpvgrgaej7t3lbzh 7. април 0 2849 18697 18020 2026-05-20T12:36:00Z Sveletanka 20 18697 wikitext text/x-wiki '''7. април''' — 97. [[дзень]] у року (98. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 268 днї. == Подїї == * 1348 — У Ческей у Праги основани Карлов универзитет (''Universitas Carolina''), єден є з найстарших европских универзитетох, найстарши у централней европи и перши у славянских жемох, основал го Карло IV, цар Святого римского царства лєбо Карло IV Луксембурґски. Нєшка у його составе 17 факултети у Праги, Градец Кралове и Плзену. * 1948 — Основана Шветова здравствена орґанизация, чий статут подписали 26 жеми. * 1963 — Прилапени нови югославянски Устав, з хторим назва держави Федеративна Народна Република Югославия пременєна на Социялистична Федеративна Република Югославия. Нєшка ше означує Медзинародни дзень здравя (''World Health Day''), преглашела го Шветова здравствена орґанизация (ШЗО) на Першей скупштини хтора отримана од 24. юния по 24. юлий 1948. року у Женеви. ШЗО тот дзень означує и як дзень снованя, и указує на найвекши проблеми у вязи зоз здравйом людзох на швеце. Нєшка Медзинародни дзень [[Спорт|спорту]] за розвой и мир. Означованє того дня порушала Ґенерална скупштина Зєдинєний нацийох 23. авґуста 2013. року зоз потримовку Медзинародного олимпийского комитету. == Народзени == * 1915 — [[Ирина Копчански Кнежевич]] (*7. април 1915—†10. октобер 1983.), револуционерни активист, учаснїца у НОБ од 1941. року. * 1915 — Народзена америцка шпивачка Елеонора Фейґен, позната як Били Голидей (Филаделфия, ЗАД, 7. април 1915 – Нюйорк, 17. юлий 1959), хтору волали кралїца джеза. * 1917 — Сак, Юрий Михайлович, ужгородски класични филолоґ, прекладатель творох подкарпатских [[Писатель|писательох]] хтори писали на латинским язику. == Умарли == * 1947 — Генри Форд, америцки инженєр и бизнисмен, пионир автомобилскей индустриї. [[Катеґория:7. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 5e161fecg5f9vsepadb94ld44gthfik 18749 18697 2026-05-20T20:35:08Z Olirk55 19 Катеґория, викивяза 18749 wikitext text/x-wiki '''7. април''' — 97. [[дзень]] у року (98. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 268 днї. == Подїї == * 1348 — У Ческей у Праги основани Карлов универзитет (''Universitas Carolina''), єден є з найстарших европских универзитетох, найстарши у централней европи и перши у славянских жемох, основал го Карло IV, цар Святого римского царства лєбо Карло IV Луксембурґски. Нєшка у його составе 17 факултети у Праги, Градец Кралове и Плзену. * 1948 — Основана Шветова здравствена орґанизация, чий статут подписали 26 жеми. * 1963 — Прилапени нови югославянски Устав, з хторим назва держави Федеративна Народна Република Югославия пременєна на Социялистична Федеративна Република Югославия. Нєшка ше означує Медзинародни дзень здравя (''World Health Day''), преглашела го [[Шветова здравствена орґанизация]] (ШЗО) на Першей скупштини хтора отримана од 24. юния по 24. юлий 1948. року у Женеви. ШЗО тот дзень означує и як дзень снованя, и указує на найвекши проблеми у вязи зоз здравйом людзох на швеце. Нєшка Медзинародни дзень [[Спорт|спорту]] за розвой и мир. Означованє того дня порушала Ґенерална скупштина Зєдинєний нацийох 23. авґуста 2013. року зоз потримовку Медзинародного олимпийского комитету. == Народзени == * 1915 — [[Ирина Копчански Кнежевич]] (*7. април 1915—†10. октобер 1983.), револуционерни активист, учаснїца у НОБ од 1941. року. * 1915 — Народзена америцка шпивачка Елеонора Фейґен, позната як Били Голидей (Филаделфия, ЗАД, [[7. април]] 1915 – Нюйорк, 17. юлий 1959), хтору волали кралїца джеза. * 1917 — Сак, Юрий Михайлович, ужгородски класични филолоґ, прекладатель творох подкарпатских [[Писатель|писательох]] хтори писали на латинским язику. == Умарли == * 1947 — Генри Форд, америцки инженєр и бизнисмен, пионир автомобилскей индустриї. [[Катеґория:7. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] e5tgrcm5igdkmj6w8wl8iod6xcybduo 8. април 0 2850 18698 17224 2026-05-20T12:36:18Z Sveletanka 20 18698 wikitext text/x-wiki '''8. април''' — 98. [[дзень]] у року (99. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 267 днї. == Подїї == * 1513 — Шпански виглєдовач Хуан Понсе де Леон, глєдаюци митске „жридло младосци”, одкрил Флориду и преглашел ю за шпански маєток. * 1946 — У Женеви отримане остатнє зашеданє Лиґи [[Народ|народох]], зоз чим урядово утаргнута тота медзинародна орґанизация и заменєна є з нову, а то нєшка Зєдинєни нациї (ЗН). * 1971 — У Лондону отримани Перши шветови конґрес Ромох, на хторим верификована назва припаднїкох того народу – Роми. З одлуку ЗН 8. април преглашени за Шветови дзень Ромох. * 2008 — Британски маґазин Класик рок (''Classic Rock magazin'') преглашел анґлийски рок бенд Лед зепелин (''Led Zeppelin'') за найлєпши бенд шицких часох. == Народзени == * 1937 — Народзени [[писатель]], маляр и новинар Момчило Момо Капор (Сараєво, 8. април 1937 – Беоґрад, [[3. марец]] 2010). == Умарли == * 1973 — Пабло Пикасо, каталонски маляр познати по своїх сурреалистичних дїлох. * 1984 — Пйотр Капица, русийски физичар, добитнїк Нобеловей награди. [[Катеґория:8. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 7iws0f2rx7kx743miuc9mfn7ub3o6lg 9. април 0 2851 18699 18023 2026-05-20T12:36:36Z Sveletanka 20 18699 wikitext text/x-wiki '''9. април''' — 99. [[дзень]] у року (100. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 266 днї. == Подїї == * 1683 — Французки виглєдовач Рене Робер Кавелиє, сер де Ла Сал преглашел вельку територию у Америки за маєток Французкей и наволал ю Луизияна, на чесц краля Луя Штернастого. * 1940 — У Беоґрадзе отримани Перши конґрес студентох Югославиї, на хторим 127 делеґати Беоґрадского, Заґребского и Люблянского универзитета зоз декларацию одлучно осудзели империялистичну войну и виражели порихтаносц студентох и младежи, вєдно з [[Народ|народом]], предлужиц борбу процив уцагованя жеми до войни. * 2002 — Парламенти [[Сербия|Сербиї]] и Чарней Гори прилапели спорозуменє о утаргованю Союзней Републики Югославиї и твореню союзу Сербиї и Чарней Гори. == Народзени == * 1821 — Народзел ше французки [[писатель]] Шарл Пєр Бодлер ([[Париз|Париз,]] Французка, 9. април 1821 — 31. авґуст 1867). * 1907 — Иван Шлепецкий, историчар литератури, културно-просвитни дїяч. * 1922 — Иван Мацинский, [[Поета|поет]], литературознавец, прекладатель, публициста, педаґоґ и дружтвено-културни активиста у Прешовским реґиону Словацкей. * 1926 — Народзени Хю Хефнер (Чикаґо, ЗАД, 9. април 1926 – Лос Андєлес, 27. септембер 2017), америцки публициста, продуцент, снователь и главни редактор маґазина ''Плейбой''. * 1929 — Др [[Мирон Лазор]] (*9. април 1929—†3. авґуст 2002), єден з наукових преднякох у Заводзе за технолоґию статковей покарми, наукови совитнїк на Технолоґийним факултету у Новим Садзе. * 1935 — Володимир Беланин, орґанизатор бизнису, [[Русини у Србији|русински]] активиста, мецена у русинскей култури. == Умарли == * 2019 — [[Михайло Варґа (учитель)|Михайло Варґа]] (*17. април 1952—†9. април 2019), културни и дружтвено-политични активиста и єден з найталантованших ґлумцох у аналох театралней уметносци на руским язику у Югославиї и Сербиї. * 2023 — Иван Туряниця, [[професор]] УжНУ (биохемия), русински дружтвени дїяч. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:9. април]] [[Катеґория:Април]] qfr17q8rmgou5wblgt2mj2pel94k5jo 18894 18699 2026-05-21T10:58:24Z Olirk55 19 18894 wikitext text/x-wiki '''9. април''' — 99. [[дзень]] у року (100. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 266 днї. == Подїї == * 1683 — Французки виглєдовач Рене Робер Кавелиє, сер де Ла Сал преглашел вельку територию у Америки за маєток Французкей и наволал ю Луизияна, на чесц краля Луя Штернастого. * 1940 — У Беоґрадзе отримани Перши конґрес студентох Югославиї, на хторим 127 делеґати Беоґрадского, Заґребского и Люблянского универзитета зоз декларацию одлучно осудзели империялистичну войну и виражели порихтаносц студентох и младежи, вєдно з [[Народ|народом]], предлужиц борбу процив уцагованя жеми до войни. * 2002 — Парламенти [[Сербия|Сербиї]] и Чарней Гори прилапели спорозуменє о утаргованю Союзней Републики Югославиї и твореню союзу Сербиї и Чарней Гори. == Народзени == * 1821 — Народзел ше французки [[писатель]] Шарл Пєр Бодлер ([[Париз|Париз,]] Французка, 9. април 1821 — 31. авґуст 1867). * 1907 — Иван Шлепецкий, историчар литератури, културно-просвитни дїяч. * 1922 — Иван Мацинский, [[Поета|поет]], литературознавец, прекладатель, публициста, педаґоґ и дружтвено-културни активиста у Прешовским реґиону Словацкей. * 1926 — Народзени Хю Хефнер (Чикаґо, ЗАД, 9. април 1926 – Лос Андєлес, [[27. септембер]] 2017), америцки публициста, продуцент, снователь и главни редактор маґазина ''Плейбой''. * 1929 — Др [[Мирон Лазор]] (*9. април 1929—†3. авґуст 2002), єден з наукових преднякох у Заводзе за технолоґию статковей покарми, наукови совитнїк на Технолоґийним факултету у Новим Садзе. * 1935 — Володимир Беланин, орґанизатор бизнису, [[Русини у Србији|русински]] активиста, мецена у русинскей култури. == Умарли == * 2019 — [[Михайло Варґа (учитель)|Михайло Варґа]] (*17. април 1952—†9. април 2019), културни и дружтвено-политични активиста и єден з найталантованших ґлумцох у аналох театралней уметносци на руским язику у Югославиї и Сербиї. * 2023 — Иван Туряниця, [[професор]] УжНУ (биохемия), русински дружтвени дїяч. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:9. април]] [[Катеґория:Април]] os2ny7wivx1eg3kqekej69sfd6zfm0a 10. април 0 2852 18700 17978 2026-05-20T12:36:55Z Sveletanka 20 18700 wikitext text/x-wiki '''10. април''' — 100. [[дзень]] у року (101. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 265 днї. == Народзени == * 1793 — Осиф Ґаґанец, русински препородни дїяч, владика Прешовского грекокатолїцкого владичества. * 1847 — Народзел ше Джозеф Пулицер (Мако, Мадярска, 10. април 1847 – Чарлстон, ЗАД, 29. октобер 1911) снователь фондациї з хторей ше кажди рок у ЗАД додзелює „Пулицерова награда” за найлєпши витвореня у новинарстве, карикатури и литератури. * 1888 — Евген Перфецкий, слависта, медиевиста, историчар Угорскей Руси. * 1922 — У [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] народзени инженєр аґрономиї, новинар, редактор, просвитни, дружтвено-политични и културни роботнїк, баснописатель [[Штефан Чакан]] (Руски Керестур, 10. април 1922 – [[Суботица]], 23. май 1987). * 1932 — У [[Петровци|Петровцох]], у [[Горватска|Горватскей]], народзена учителька, [[Поета|поетеса]] и вельки почитователь рускей култури [[Любка Фалц]], дзивоцке Сеґеди (Петровци, 10. април 1932 – Винковци, 10. април 2018). == Умарли == * 2018 — Умарла [[Любка Фалц]] (*10. април 1932—†10. април 2018) учителька, поетеса и вельки почитователь рускей култури. [[Катеґория:10. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] kjuxlfiz84hxyzfjxbt9ou8n0z2zjs0 11. април 0 2853 18701 17981 2026-05-20T12:37:15Z Sveletanka 20 18701 wikitext text/x-wiki '''11. април''' — 101. [[дзень]] у року (102. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 264 днї. == Подїї == * 1765 — Першираз у историйних документох спомнута Руска школа у [[Коцур|Коцуре]], цо ше рахує як початок школства при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у тим месце. * 1919 — Основана Медзинародна орґанизация роботи зоз шедзиском у Женеви. * 1948 — Почала вибудов нового беоґрадского населєня на лївим побрежю Сави – Нового Беоґраду. * 002 — У шедзиску ЗН у Нюйорку урядово основани стаємни Медзинародни суд за войново злодїйства, понеже вецей як 60 жеми ратификовали Римске спорозуменє зоз 1998. року, з хторим тот суд запровадзени. * Нєшка Шветови дзень Паркинсоновей хороти. * Нєшка ше означує Дзень защити природи [[Сербия|Сербиї]], хтори установени зоз Законом о защити природи 2009. року, а 11. априла 1949. року першираз установени статус защиценого природного добра у Сербиї, а то водопади Велька и Мала Рипалька при Сокобанї. == Народзени == * 1755 — Народзени Джеймс Паркинсон (Шордич, Велька Британия, 11. април 1755 – Лондон, 21. децембер 1824), британски ґеолоґ, палєонтолоґ и лїкар хтори перши описал файту парализи хороту хтора наволана Паркинсонова хорота. * 1929 — Ана Галчакова, русинска народна [[Поета|поетеса]] и [[Писатель|писателька]]. * 1939 — [[Силвестер Ґача]] (*11. април 1939—†2. авґуст 2008), просвитни роботнїк, єден з найзначнєйших [[Хореоґрафия|хореоґрафох]] при Руснацох, автор хореоґрафийох танцох, ґлумец-аматер и автор текстох за [[Композиция|композициї]]. == Умарли == * 2019 — Юрий Чори, русински писатель, етноґраф и фолклориста. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:11. април]] [[Катеґория:Април]] 8ga8x9i4ybkgwovbkw4h4begl5mk4at 12. април 0 2854 18702 18504 2026-05-20T12:37:41Z Sveletanka 20 18702 wikitext text/x-wiki '''12. април''' — 102. [[дзень]] у року (103. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 263 днї. == Подїї == * 1961 — Юрий Ґаґарин одлєцел до вселени. * 1981 — При Институту за педаґоґию на Филозофским факултету у Новим Садзе оформена Катедра за руски язик и литературу. За першого шефа Катедри бул поставени др Юлиян Тамаш, а истого року ше уписала и перша ґенерация студентох на Ґрупи за [[руски язик]] и литературу. == Народзени == * 1922 — Михаил Кеминь, педаґоґ, русински [[Поета|поета,]] фолклориста, дружтвени активиста. * 1938 — Народзел ше Юлиян Каменїцки, ([[Коцур]], 12. април 1938 – Атланта, ЗАД, 6. децембер 2020), основну школу закончел у Коцуре, а потим и дактилоґрафски курс у [[Вербас|Вербаше]]. Робиц почал у Руским слове 1956. року и поступнє ше позарядово дошколовйовал. Кед дипломовал на висшей управней школи преходзи на роботне новинара [[Спорт|спортскей]] рубрики и занїма ше зоз фотоґрафию, од 1993. року єден час є поставени за окончователя длужносци главного и одвичательного редактора [[Новина|новинох]] Руске слово. После пензионованя Юлин Каменїцки ше поцагнул з явного живота и преселєл ше до Зєдинєних Америцких Державох. * 1961 — Народзел ше [[Михайло Зазуляк]] (*12. април 1961—†4. новембер 2017), новинар, ґлумец, режисер, рецитатор, автор текстох за дзецински нови [[Композиция|композициї]], за композициї у народним и забавним духу. == Умарли == * 1945 — Франклин Рузвелт, америцки политичар. * 1954 Петро Милославский, хороводитель, познаватель уметносци, [[композитор]], учитель. * 2016 — [[Веруна Олеяр Ґрабельшек]] (*26. юний 1933-†12. април 2016), музична редакторка Радио Беоґрада, [[Шпивач|шпивачка.]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] [[Катеґория:12. април]] onn9izy9udjqs4wxu9p1krvyw5f0izm 13. април 0 2855 18691 17216 2026-05-20T12:33:14Z Sveletanka 20 18691 wikitext text/x-wiki '''13. април''' — 103. [[дзень]] у року (104. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 262 днї. == Подїї == * 1990 — совєтски лидер Михаил Ґорбачов официйно припознал Катински масакр за злодїйство сталїнского режиму. == Народзени == * 1932 — Юрий Кресила, русински маляр. [[Катеґория:13. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] c3nbcf55z2dx6awzt0xycadays29jcf 14. април 0 2856 18703 17988 2026-05-20T12:38:21Z Sveletanka 20 18703 wikitext text/x-wiki '''14. април''' — 104. [[дзень]] у року (105. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 261 дзень. == Подїї == * 1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано. * 1912 — На своїм першим путованю, британска прейґокеанска ладя ''Титаник'' вдерела до лядовей криги у ноци у лядових водох сиверного Атлантика. Зачирела ше ютредзень вчас рано, и однєсла вецей як 1500 жертви. * 1967 — Ролинґстонси (''The Rolling Stones'') були перши бенд зоз заходу хтори отримал концерт за желєзну завису у Варшави, [[Польска]]. Турнея по Европи тирвала од [[25. марец|25. марца]] по 17. април. == Народзени == * 1629 — Народзел ше голандски математичар, астроном и физичар Кристиян Гайґенс (14. април 1629 – 8. юлий 1695), хтори одкрил персцень коло Сатурна и конструовал [[Годзина|годзинку]] зоз шейталовом. * 1883 — Народзел ше сербски [[писатель]] , есеїст, критичар, драматичар и прекладатель Сима Пандурович (Беоґрад, 14. април 1883 – Беоґрад, 27. авґуст 1960). * 1911 — [[Теодор Ромжа]] (*14. април 1911—†1. новембер 1947), [[священїк]], духовнїк, [[професор]] филозофиї, мукачевски владика и апостолски администратор Мукачовскей грекокатолїцкей епархиї. == Умарли == * 1759 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки [[композитор]]. * 1930 — [[Владимир Маяковски|Владимир Владимирович Маяковски]] (Баґдати при Кутасию, 19. юлий 1893 – Москва, 14. април 1930) бул русийски писатель, маляр и футуриста. [[Катеґория:14. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] n83abqwnjqvliwc4d6lv73wuu80oa5t 15. април 0 2858 18704 17993 2026-05-20T12:39:00Z Sveletanka 20 18704 wikitext text/x-wiki '''15. април''' — 105. [[дзень]] у року (106. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 260 днї. == Подїї == * 1755 — Обявени Словнїк анґлийского язика, перши модерни анґлийски словнїк, а обявел го др Самюел Джонсон, анґлийски [[поета]], новинар и лексикоґраф. * 1919 — у Совєтскей Русиї вишол декрет о вибудови лаґрох рабскей роботи, на основи чого ше поступнє розвила система ҐУЛАҐ. * 1923 — У лїченю диябетеса почалo ше хасновац инсулин, котри два роки пред тим пренашол канадски науковец, нобеловец Фредерик Бантинґ. * 1952 — Френклин национална банка у Нюйорку видала першу кредитну карточку на швеце. * 2019 — У катедрали Нотр Дам у [[Париз|Паризу]], коло 18:50 годзин вибухнул огень хтори загашени 15 годзини познєйше. На катедрали хтора збудована 1163. року, згорело закрице и турня, а очкодована и нукашньосц катедрали. [[Дзвон|Дзвони]] на обновеней катедрали ше ознова оглашели 7. децембра 2024. року на 19:10 годзин, кед отворена обновена катедрала. * Нєшка шветови дзень уметносци, установела го Орґанизация Зєдинєних нацийох за образованє, науку и културу (УНЕСКО) 2012. року. == Народзени == * 1452 — Народзел ше Леонардо ди сер Пєро да Винчи (15. април 1452 – Амбоаз, Французка, 2. май 1519), бул италиянски ренесансни архитект, пренаходзач, инжинєр, [[Скулпторство|скулптор]] и маляр. * 1894 — Никита Хрущов, совєтски партийни функционер и державнїк. * 1938 — Клаудия Кардинале, италиянска филмска ґлумица. == Умарли == * 1865 — Абрахам Линколн, 16. предсидатель ЗАД. * 1949 — Дионизий Зубрицкий, русински публициста, грекокатолїцки [[священїк]], маляр, [[Поета|поета,]] дружтвени дїяч. * 1993 — [[Звонимир Няради]] (*[[14. фебруар]] 1966—†15. април 1993), белетрист и литературни критичар медзи войводянскима Русинами/[[Руснаци у Сербиї|Руснацами]]. * 2005 — Монсиньор др [[Йоаким Гербут]] (*[[14. фебруар]] 1928 - †15. април 2005), владика скопски за римокатолїкох, апостолски еґзарх за грекокатолїкох у Македониї. * 2008 — [[Любомир Микита]] (*15. април 1925—†7. октобер, 2008), познати народни [[Музичар|музичар,]][[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбураш]], член дакедишнього [[Оркестер|оркестра]] Кирданци и вецей оркестрох [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури у Руским Керестуре.]] [[Катеґория:15. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] dz3uw38r7roouxkvwkx0ue2javpo30s Катеґория:9. апрол 14 2872 18902 17221 2026-05-21T11:09:15Z Olirk55 19 Уклоњена целокупна садржина странице 18902 wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 Катеґория:8. април 14 2873 18882 17225 2026-05-21T10:38:27Z Olirk55 19 Катеґория 18882 wikitext text/x-wiki 8. април [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 0k159unj4eyo6g3759bctkuyicn1u5u 1. януар 0 2922 18862 17977 2026-05-21T10:22:58Z Sveletanka 20 кате 18862 wikitext text/x-wiki '''1. януар''' — 1. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Грегориянским календаре]]. До конца рока єст ище 364 днї (365 днї у преступним року). == Подїї == * 45 року п.н.е. — Ступел до функциї [[Юлиянски календар]] * 1801 — з унию Кральовства Велькей Британиї зоз Ирским Кральовством настало злучене крaльовство Велькей Британиї и Ирскей. * 1813 — Французке войско вигнате зоз Русиї * 1876 — Австро-Угорска прешла на систему метерских мерох: [[метер]], килограм, литра. * 1922 — почала з роботу медийна компания ББЦ (''British Broadcasting Company''). == Народзени == * 1557 — Иштван Бочкай, княз Ардяла (1605-1606) * 1823 — Шандор Петефи, познати мадярски [[поета]]. * 1896 — Иван Парканий, русински патриота, министер ЧСР и ґубернатор Подкарпатскей Руси. * 1928 — Лавр (Шкурла) - православни митрополит Восточно-Америцки и Ню Йоркски. * 1941 — [[Мефтодий Ґубаш]] (*1. януар 1941—†16. октобер 1998), вельорочни дюрдьовски [[дзияк]]. == Умарли == * 1993 — [[Владислав Югас]] (*13. юлий 1938–†1. януар 1993), дружтвени роботнїк, главни и одвичательни редактор рускей редакциї Радио Нового Саду и директор Радио Нового Саду у єдним мандату. * 2016 — [[Иван Петровций]] - русински поета, [[писатель]] з Подкарпат′я. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:1. януар]] [[Катеґория:Януар]] crct54ypcwcrd4xtmwpoq0evz5zncu3 2. януар 0 2923 18863 17455 2026-05-21T10:23:24Z Sveletanka 20 кате 18863 wikitext text/x-wiki '''2. януар''' — 2. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Грегориянским календаре]]. До конца рока єст ище 363 днї (364 днї у преступним року). == Подїї == * 1788 — Джорджия вошла до составу Зєдинєних Америцких державох як штварта союзна держава. == Народзели ше == * 1897 — [[Осиф Рац]] (*2. януар 1897—†19. май 1976), привреднїк, социялдемократа, синдикални активиста, симпатизер и активни помагач НОБ. * 1919 — Василь Бурч, педаґоґ, администратор школскей системи, абсолвент Мукачовскей учительскей семинариї, маляр-пейзажист, шлїдбенїк подкарпатскей школи малярства. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:2. януар]] [[Катеґория:Януар]] 6c793qoyjovxevpwiukzrkoo71mn1wa 5. януар 0 2924 18866 17602 2026-05-21T10:25:13Z Sveletanka 20 катеґория 18866 wikitext text/x-wiki '''5. януар''' — 5. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Грегориянским календаре]]. До конца рока єст ище 360 днї (361 дзень у преступним року). == Подїї == * 1769 — Джеймс Ват достал патент на парну машину. * 1834 – У Краґуєвцу вишли [[Новина|Новини]] сербски, перши сербски информативни новини друковани у жеми, урядови гласнїк князовини [[Сербия|Сербиї]]. * 1895 – Физичар Вилхелм Конрад Рентґен сообщел же пренашол икс зарї, котри познєйше по нїм наволани Рентґеново зарї. * 1942 — у Бузулуку почало формованє Першого чехословацкого окремного батальона (подполковнїк Лудвик Свобода) == Народзени == * 1855 – Народзел ше америцки пренаходзач Кинґ Кемп Джилет (Фон ди Лак, Висконсин, ЗАД, 5. януар 1855 – Лос Андєлес, Калифорния, ЗАД, 9. юлий 1932), котри видумал ножик за бритвенє, у нас познати як жилет, по французкей верзиї його презвиска. * 1932 — Умберто Еко (Александрия, Италия, 5. януар 1932 – Милано, Италия, [[19. фебруар]] 2016), италиянски естетичар, семиолоґ, [[Писатель|писатель,]] есеїста, медиевиста и филозоф. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:5. януар]] [[Катеґория:Януар]] 4h3gdt1e0bq268jkxbda4ffnqzg8qjv 7. януар 0 2925 18868 18021 2026-05-21T10:26:00Z Sveletanka 20 катеґория 18868 wikitext text/x-wiki '''7. януар''' — 7. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Грегориянским календаре]]. До конца рока єст ище 358 днї (359 днї у преступним року). == Швета и памятни днї == * Христово Рождество — у [[Святи храм|церквох]] хтори хасную [[Юлиянски календар]]. == Народзени == * 1880 — Яков Медвецки, грекокатолїцки [[священїк]], доктор теолоґиї, администратор Апостолскей администрациї Лемковини. == Умарли == * 1943 — Никола Тесла, пренаходзач у електронїки. * 1984 — Алфред Кастлер, французки физичар, добитнїк Нобеловей награди * 2026 — [[Серафина Макаї]] (*21. септембер 1945—†7. януар 2026), [[Писатель|писателька]] и [[Поета|поетеса]] за дзеци, подобова уметнїца и наставнїца сербского и [[Руски язик|руского язика.]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:7. януар]] [[Катеґория:Януар]] qihfrgw3zfj5hlt36bjgfnsavutwgqb 12. януар 0 2926 18873 17992 2026-05-21T10:29:19Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 18873 wikitext text/x-wiki '''12. януар''' — 12. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Грегориянским календаре]]. До конца рока єст ище 353 днї (354 днї у преступним року). == Народзени == * 1628 – Народзел ше [[писатель]] Шарл Перо (Париз, 12. януар 1628 – [[Париз]], 16. май 1703), автор познатей збирки сказкох Русалково приповедки, у котрей и сказки Кандур у чижмох, Червена шапочка и други. * 1864 — [[Антоний Годинка]] (''мадь. Hodinka Antal'') (*12. янура 1864-†15. юлий 1946), мадярски историчар, етноґраф и [[професор]] русинского походзеня. * 1876 – Народзел ше писатель Джон Ґрифит Чейни, познати як Джек Лондон (Сан Франциско, 12. януар 1876 – 22. новембер 1916). * 1878 – Народзел ше драматурґ и писатель Ференц Молнар (Будапешт, 12. януар 1878 – Нюйорк, [[1. април]] 1952), творец публицистичного стилу у мадярскей литератури, котри з романом ''Юнаки Павловей улїци'' створел класични твор младежскей литератури. * 1941 — [[Юлиян Стрибер]] (*12. януар 1941—†2. юлий 1998), ремеселнїк, ґлумец-аматер. == Умарли == * 2026 — [[Никола Чизмар|Никола Чизмар Коле]] (*[[12. април]] 1955—†12. януар 2026), музичар, руководитель оркестара, длугорочни член Културно просвитного дружтва Карпати у Вербаше. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:12. януар]] [[Катеґория:Януар]] k9zfze7zw19xg9tfg2tsd898dkgq9fa 19. януар 0 2927 18883 17481 2026-05-21T10:39:55Z Sveletanka 20 катеґория и вики вязи 18883 wikitext text/x-wiki '''19. януар''' — 19. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Грегориянским календаре]]. До конца рока єст ище 346 днї (347 днї у преступним року). == Подїї == * Нєшка Богоявлениє, християнске швето, памятка на дзень кед Йоан Креститель на рики Йордан кресцел Исуса Христа. * Нєшка Шветови дзень пуканкох. == Народзени == * 1736 – Народзел ше инжинєр и физичар Джеймс Ват (Ґринок, Велька Британия, 19. януар 1736 – Хетфилд, Зєдинєне Кральовство, 25. авґуст 1819), пренаходзач парней машини цо оможлївело индустрийну револуцию. Йому на чесц мерна єдинка за моц наволана [[Ват (мера за моц)|ват]], а инструмент за меранє електричней моци ватметер. * 1798 – Народзел ше филозоф и математичар Оґист Конт (Монпелє, Французка, 19. януар 1798 – [[Париз|Париз,]] 5. септембер 1857), єден зоз сновательох филозофиї позитивизма и науки о дружтве – социолоґиї. * 1809 – Народзел ше [[писатель]] Едґар Алан По (Бостон, ЗАД, 19. януар 1809 – Балтимор, ЗАД, 7. октобер 1849), творец краткей страшней приповедки, зоз хторей настала модерна криминалистична и детективска приповедка. * 1890 — Иван Русенко, лемковски [[поета]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:19. януар]] [[Катеґория:Януар]] 6a1gwcml2cygwjou57ew7vz6zbalh7a 26. януар 0 2928 18750 18129 2026-05-20T20:37:42Z Olirk55 19 Катеґория 18750 wikitext text/x-wiki '''26. януар''' — 26. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Грегориянским календаре]]. До конца рока єст ище 339 днї (340 днї у преступним року). == Подїї == * 1941 — Формоване Подкарпатске Дружтво наукох, успишна науково-културна орґанизация Русинох, ликвидована 1944. року з боку комунистичного режиму. * 2003 – Тенисерка Мартина Навратилова, котрей було 46 роки, освоєла зоз тенисером Леандером Паесом титулу на отвореним першенстве Австралиї у конкуренциї мишаних парох и постала найстарши тенисер котри освоєл єден ґренд слем турнир. * Нєшка Шветови дзень образованя о защити животного стредку (''eco-Schools''), запровадзени є же би ше указало на важносц едукациї о еколоґийних проблемох и свидомосци о чуваню природи. Того 2026. року фокус на диґиталней трансформациї у еколоґийним образованю и применьованю иновативних ришеньох процив климатских пременкох. * Означує ше и Медзинародни дзень царини, кед 1953. року отримана перша схадзка Совиту за царинске сотруднїцтво цо нєшка Шветова царинска орґанизация (''The World Customs Organization (WCO''). * Нєшка Дзень Австралиї, зоз хторим ше означує дзень кед сцигла перша флота до Сиднею 1788. року, и Дзень Републики Индиї, зоз хторим ше означує ступанє на моц першого Уставу Индиї 1950. року. == Народзени == * 1873 — Иван Ґендер-Суходольски, [[Писатель|писатель,]] педаґоґ, русински дружтвени активиста * 1921 – Народзел ше Акио Морита (Наґоя, Япон, 26. януар 1921 – Токио, Япон, 3. октобер 1999), єден з сновательох компаниї Сони (''Sony''). * 1925 – Народзел ше филмски ґлумец и режисер Пол Ленард Нюмен (Шейкер Хайдс, Огайо, ЗАД, 26. януар 1925 – Вестпорт, ЗАД, 26. септембер 2008). * 1945 — [[Павле Роберт Маґочи]] (''анґл. Paul Robert Magocsi''), 26. януар 1945, историчар, карпаторусинист русинско-мадярского походзеня. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:26. януар]] [[Катеґория:Януар]] 39cf27qlvdrpp6k867sebnvtpk3td18 Катеґория:22. децембер 14 2983 18676 17966 2026-05-20T12:05:06Z Sveletanka 20 катеґория 18676 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Децембер]] oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr 16. април 0 2987 18705 18126 2026-05-20T12:39:19Z Sveletanka 20 18705 wikitext text/x-wiki '''16. април''' — 106. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре.]] До конца рока єст ище 259. днї (107. дзень у преступним року). == Подїї == * 1948 — У [[Париз|Паризу]] основана Орґанизация за економске сотруднїцтво и розвой. * 1999. — Почал з роботу ІІ Конґрес [[Руски язик|русинского язика]] у [[Прешов|Прешове]]. == Народзени == * 1867 — Народзени америцки пилот и конструктор авионох Вилбур Райт (16. април 1867 – 30. май 1912), 1903. року зоз братом Орвилом першираз лєцел на авиону. Лєценє тирвало 59 секунди, а авион прелєцел 285 метери. Браца Райт основали компанию за продукцию авионох. * 1889 — Народзел ше сер Чарлс Спенсер Чаплин (Лондон, Велька Британия,16. април 1889 – Вевей, Швайцарска, 25. децембер 1977), познати як Чарли Чаплин, анґлийски филмски ґлумец, сценарист, [[Редитель|режисер]] и продуцент. Бул єден з найвекших комичарох шицких часох, 1972. року достал награду Оскар за животне дїло. == Умарли == * 1973. — [[Микола М. Кочиш]] (*1. децембер 1928—16. април 1973), познати руски линґвист, [[писатель]], редактор и дружтвено-културни активиста. [[Катеґория:16. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] co6bif0lhk4bwh43xup4kuovbjkxsu9 17. април 0 2988 18706 18073 2026-05-20T12:39:40Z Sveletanka 20 18706 wikitext text/x-wiki '''17. април''' — 107. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 258 днї ( 108. днї у преступним року). == Подїї == * 1999 — Закончел з роботу ІІ Конґрес [[Руски язик|русинского язика]] у [[Прешов|Прешове]]. == Народзени == * 1818 — Александер ІІ Николаєвич, предостатнї русийски император. * 1913 — Народзел ше професор [[ Гавриїл Г. Надь]] (Стари [[Вербас]], 17. април 1913 – [[Коцур]], 15. октобер 1983), [[професор]], линґвист, [[Поета|поет,]] рецензент и преклaдатель. * 1927 — [[Єлисавета Славка Рогаль]] (*17. април 1927—†9. новембер 1999) учителька, єдна з доаєнох сримскей рускей просвити * 1945 — Народзел ше новинар [[Дюра Пап]] ([[Руски Керестур]], 17. април 1945. – Ветерник, 15. май 2015), новинар и редактор у НВУ ''Руске слово'', фаховец у аґрару и дружтвени активиста. * 1952 — Народзел ше [[Михайло Варґа]] (Руски Керестур, 17. април 1952 – [[9. април]] 2019), културни и дружтвено-политични активиста и єден з найталантованших ґлумцох у аналох театралней уметносци на руским язику у Югославиї и Сербиї. * 1969 — [[Злата Паплацко]] (17. април 1969.) бувша [[Спортиста|спортистка]], длугорочна ґолманка женскей рукометней репрезентациї СР Югославиї, [[Сербия|Сербиї]] и Чарней гори и Републики [[Сербия|Сербиї.]] == Умарли == * 2014 — [[Ґабриєл Ґарсия Маркес|Ґабриєл Хосе де ла Конкордия Ґарсия Маркес]] (шп. ''Gabriel Jose de la Concordia Garcia Marquez'', [[6. марец]] 1927–17. април 2014) бул колумбийски [[писатель]], новинар, видаватель и политични активиста. Добитнїк Нобеловей награди за литературу 1982. року. * 2025 — [[Янко Бодваї]] (*12. септембер 1942—†17. април 2025), инженєр готелиєрства, директор у новосадских готелох, коавтор ''Сучасней рускей кухарки''. [[Катеґория:17. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] pacs1jm7shmypay9xwsleai99wl7nhe 18. април 0 2989 18707 18072 2026-05-20T12:39:59Z Sveletanka 20 18707 wikitext text/x-wiki '''18. април''' — 108. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 257 днї (109. днї у преступним року). == Подїї == * 1946 — ЗАД припознали Федеративну Народну Републику Югославию под водством Йосипа Броза Тита. * 1951 — Белґия, Заходна Нємецка, Италия, Луксембурґ, Французка и Голандия подписали контракт о снованю Европскей заєднїци за углє и челїк. То бул початок твореня Европскей економскей заєднїци, односно Европскей униї. == Народзени == * 1949 — [[Владимир Гербут]] (*18. април 1949—†[[21. марец]] 2026), визначни рукометаш и [[спортиста]] хтори зоз своїм талантом и препознатлївим моцним бицом, охабел тирваци шлїд у историї того [[Спорт|спорту]] у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. * 1951 — У [[Дюрдьов|Дюрдьове]] ше народзела [[Амалия Хромиш]] (Дюрдьов, 18. април 1951 – Нови Сад, 14. юний 2007), новинарка, [[Професор|професорка]] [[Руски язик|русийского язика]], текстописателька и ґлумица аматерка. == Умарли == * 1955 — [[Алберт Айнштайн]] ([[14. марец]] 1879—18. април 1955), физичар и нобеловец, єден з найзначнєйших науковцох шицких часох. * 1992 — [[Иван Ковач]] (*1. авґуст 1937—†18. април 1992), визначни югославянски [[композитор]], педаґоґ, аутор велїх [[Оркестер|оркестрових]], [[Хор|хорских]] и соло [[Композиция|композицийох.]] [[Катеґория:18. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] myyy0hyakq8kkaq3qpb54764ns0rpap 19. април 0 2990 18708 18071 2026-05-20T12:40:19Z Sveletanka 20 18708 wikitext text/x-wiki '''19. април''' — 109. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 256 днї (110. днї у преступним року). == Народзени == * 1890 — о. др. [[Юрий Павич]] (*19. април 1890-†12. авґуст 1963), [[Священїк|священїк,]] [[Коцур|коцурски]] и [[Руски Керестур|керестурски]] капелан, перши секретар РНПД, новосадски парох, перши редактор Руских новинох, [[професор]] и декан Католїцкого богословского факултета у Заґребе. == Умарли == * 1824 — Джордж Ґордон Байрон, анґлийски [[поета]]. * 1882 — [[Чарлс Дарвин|Чарлс Роберт Дарвин]] (анґл. ''Charles Darwin''; Шрузбери, [[12. фебруар]] 1809 — Даун, 19. април 1882) бул британски биолоґ, природняк и ґеолоґ, хтори поставел фундаменти модерней теориї еволуциї по хторей ше шицки животни форми розвиваю на способ природней селекциї. * 1906 — [[Пєр Кири]] погинул под [[Колєсо|колєсами]] тереховного коча. [[Катеґория:19. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] ql4wlqrcbjdzpf05ovkww1uezxvhd4k 20. април 0 2991 18710 18069 2026-05-20T12:40:44Z Sveletanka 20 18710 wikitext text/x-wiki '''20. април''' — 110. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 255 днї (111. дзень у преступним року). == Народзени == * 1889 — Адолф Хитлер, нємецки нацистични политичар. * 1956 — [[Владимир Дадо Колєсар]] (*20. април 1956—†17. юний 2004), [[фотоґраф]] профeсионалєц, фото-репортер, уметнїк фотоґраф и фото-хронїчар. == Умарли == * 1875 — Микола Мигалич, русински публициста, фолклориста, [[священїк]] и учитель. * 2007 — [[Михайло Варґа (учитель)|Михайло Варґа]] (*5. новембер 1940—†20. април 2007), педаґоґ, руководитель у образованю, редактор и дружтвено-културни активист русинскей/рускей националней ориєнтациї у [[Войводина|Войводини]]. [[Катеґория:20. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 4sdikrho90sx9tqvq08v21ns5khx48r 21. април 0 2992 18711 18068 2026-05-20T12:41:02Z Sveletanka 20 18711 wikitext text/x-wiki '''21. април''' — 111. [[дзень]] у року (112. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 254 днї. == Подїї == * 753 п.н.е. — Почало ше хасновац римске рахованє рокох (починаюци од снованя Рима) == Умарли == * 1910 — [[Марк Твен]], америцки [[писатель]]. * 1971 — [[Мирослав Стрибер]] (*22. юний 1939—†21. април 1971), универзитетски [[професор]], социолоґ и белетрист медзи войводянскима Русинами/[[Руснаци у Сербиї|Руснацами.]] * 2017 — Василь Хома (18. май 1927—21. април 2017), чехословацки дипломата, литературознавец, педаґоґ, русински дружтвени активиста. [[Катеґория:21. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] m8p128khddyad7rrh6zxxwu3rjhocmf 22. април 0 2993 18712 18070 2026-05-20T12:41:20Z Sveletanka 20 18712 wikitext text/x-wiki '''22. април''' — 112. [[дзень]] у року (113. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 253 днї. == Подїї == * 1934 — У Беоґрадзе основане Астрономске дружтво Рудєр Бошкович. * 1934 — У Новим Садзе вишло перше число [[Новина|новинох]] ''Заря'', орґана Културно-просвитного союзу югославянских [[Руснаци у Сербиї|Русинох]]. Зоз назву ''Заря'' новини виходзели од 22. априла 1934. року по 2. авґуст 1936. року, потим мено пременєне до ''Русска правда'' (лєм два числа) и познєйше ''[[Русска заря|Руска заря]]'', од 20. септембра 1936. року по април 1941. року. * 1974 — Oснована [[Академия уметносци Универзитету у Новим Садзе|Академия уметносцох Универзитета у Новим Садзе]], у єй составе Департман за музични уметносци, Департман за подобово уметносци и Департман за драмски уметносци. * Нєшка Дзень [[Планета|планети]] Жеми. == Народзени == * 1724 — Народзел ше филозоф [[Имануел Кант]] (Кениґзберґ, Пруске кральовство, 22. април 1724 – [[12. фебруар]] 1804). * 1870 — Владимир Илїч Улянов (псевдоним Ленїн) (22. април 1870-[[21. януар]] 1924), русийски комунистични политичар и револуционер, вожд большевицкей фракциї, основоположнїк и перши предсидатель совєтскей держави. * 1899 — Владимир Набоков (22. април 1899—2 юний 1977), русийски и познєйше америцки [[писатель]]. == Умарли == * 1901 — [[Василь Каменца]] (* 1869—†22. април 1901), учитель, хороводитель, просвитни дїяч. Як хороводитель керестурского школского [[Хор|хору,]] хтори бул барз добре пририхтани, Каменца бул 1896. року зоз хором на отвераню шветовей вистави у Будапешту. Було то окремне припознанє и награда и Каменцови и керестурским школяром хтори шпивали у тим хору. [[Катеґория:22. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 7kwaosc8m0d32hzugmh76uf5p2kvuuv 23. април 0 2996 18714 18107 2026-05-20T12:41:43Z Sveletanka 20 18714 wikitext text/x-wiki '''23. април''' — 113. [[дзень]] у року (114. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 252 днї. == Подїї == * 1999 — Трицетого дня воздушних нападох НАТО-а на Югославию, потрафени будинок державней телевизиї, у хторим погинули 16, а ранєни 18 роботнїки, и знїщени вецей репетитори РТС-а. * Нєшка шветови дзень кнїжки и авторских правох. Дзень установени на Ґенералней конференциї УНЕСКО 1995. року у [[Париз|Паризу]]. == Народзени == * 1858 — Народзени нємецки физичар Макс Планк, творец квантней теориї, за хтору 1918. року достал Нобелову награду. * 1891 — Народзени русийски композитор и пиянист Серґей Прокофєв, єден з найориґиналнєйших музичних творительох 20. вику. * 1942 — [[Сандра Ди]] (*23. април 1942—†[[20. фебруар]] 2005) народзена як Александра Зак (Жук) у Байону, америцка держава Ню Джерзи, америцка манекенка и ґлумица русинского походзеня. [[Катеґория:23. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] aoyfb9aivf7zfmbe4my8yto2i1ezly0 24. април 0 2997 18715 18108 2026-05-20T12:42:15Z Sveletanka 20 18715 wikitext text/x-wiki '''24. април''' — 114. [[дзень]] у року (115. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре.]] До конца рока єст ище 251 дзень. == Подїї == * 1646 — У [[Ужгород|Ужгородзе]] 63. православни [[Священїк|священїки]] з Угорскей Руси и римокатолїцки владика Дьордє Якушич подписали унию двох церквох а резултат того була нєшкайша Русинска [[грекокатолїцка церква]]. * 1792 — Французки капетан Клод Жозеф Руже др Лил компоновал Марселєзу, хтора познєйше постала гимна Французкей. * 1967 — У Беоґрадзе отворена перша дискотека у Югославиї. * Нєшка Медзинародни дзень защити лабораторийних животиньох. == Народзени == * 1803 — [[Александер Духнович |Александер Василєвич Духнович]] (*24. април 1803—†[[30. марец]] 1865), грекокатолїцки паноцец, национални будитель Русинох у восточней Словацкей и [[Закарпатска обласц|Закарпат'ю]], ґу хторим етнїчно припадаю и [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] [[Бачка|Бачкей]], Сриму и Славониї, [[поета]], [[писатель]], етноґраф, публициста. [[Катеґория:24. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] j0onryowxqs24lw3bv49r39gp644zcb 25. април 0 2998 18716 18112 2026-05-20T12:42:46Z Sveletanka 20 18716 wikitext text/x-wiki '''25. април''' — 115. [[дзень]] у року (116. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре.]] До конца рока єст ище 250 днї. == Подїї == * 1999 — Авияция НАТО звалєла драгово-желєзнїцки Жежельов мост, хтори уж бул очкодовани у трох нападох предходних дньох. Зоз тим Нови Сад остал без остатнього зоз трох мостох на Дунаю. * Нєшка Дзень борби процив малариї. == Народзени == * 1874 — Народзени инжинєр и физичар Ґулєлмо Маркони (Болоня, Италия 25. април 1874 – Рим, Италия, 20. юлий 1937). Познати є по своєй пионирскей роботи на радио-преносу на далєко, розвою Марконийового [[Закон (право)|закона]] и радио-телеґрафскей системи. Перши послал радио-сиґнал прейґ Атлантика, а 1909. року подзелєл Нобелову награду зоз нємецким физичаром Брауном. * 1934 — Народзела ше таписеристкиня [[Надя Волчко]] ([[Беркасово]], 25. април 1934 – Беоґрад, 31. юлий 1983), була подобова уметнїца и педаґоґ. * 1939 — [[Стивен Чепа]] (29. април 1939), канадски бизнисмен, банкар и мецена. == Умарли == * 2004 — [[Ана Колєсар]] (*17. новембер 1950—†25. април 2004), подобова уметнїца, педаґоґ. [[Катеґория:25. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 4k12ka1d2xqg3yfzh9h0ubbnbgthj8r 26 април 0 2999 18718 18113 2026-05-20T12:43:07Z Sveletanka 20 18718 wikitext text/x-wiki '''26 април''' — 116. [[дзень]] у року (117. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 249 днї. == Подїї == * 1986 — Експлодирал реактор число 4 нуклеарней централи у Чернобилю у України. Радиоактивни хмари прекрили скоро цалу Европу, а пошлїдки тей нуклеарней катастрофи ище вше ше випитує. Нуклеарна централа тирвацо заварта 15. децембра 2000. року. Зєдинєни нациї тоту експлозию преглашели за найвекшу еколоґийну катастрофу у историї чловечества. * Нєшка Шветови дзень интелектуалней власносци. == Народзени == * 1935 — Народзел ше музични педаґоґ и [[композитор]] [[Яким Сивч]] ([[Руски Керестур]], 26. април 1935 – Руски Керестур, 2. децембер 1987), музични педаґоґ, композитор, [[музичар]] и [[спортиста]]. * 1938 — [[Иван Поп]] (* 26. април 1938. † 14. септембра 2023), русински науковец, историчар, политиколоґ и [[професор]]. == Умарли == * 1989 — [[Юлиян Надь]] (*[[6. януар]] 1957—†26. април 1989), [[писатель]] и новинар. [[Катеґория:26. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] jxni7phn8y0jmdh0z82q7t7xhpflrdh 27. април 0 3000 18719 18114 2026-05-20T12:43:24Z Sveletanka 20 18719 wikitext text/x-wiki '''27. април''' — 117. [[дзень]] у року (118. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 248 днї. == Подїї == * 1849 — [[Александер Духнович]] бул гарештовани и одведзени до Кошицох. Причина гарештованя була же вон видал пар кнїжки на [[Руски язик|русинским язику.]] * 1936 — Министерство школства Чехословацкей републики у Праги прилапело проєкт снованя ґимназиї за Русинох у [[Прешов|Прешове]]. * 1992 — Нєстала Социялистична Федеративна Република Югославия. * 1992 — [[Сербия]] и Чарна гора оформели нову державу под назву Союзна Република Югославия (СРЮ). == Умарли == * 1521 Фернан Маґелан, морйоплївец и виглєдовач хтори бул у служби шпанского кральовства. [[Катеґория:27. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] 3b491hazhw7gh9rxfpt7lh2f3cfeqvz 28. април 0 3001 18721 18125 2026-05-20T12:44:09Z Sveletanka 20 18721 wikitext text/x-wiki '''28. април''' — 118. [[дзень]] у року (119. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 247 днї. == Подїї == * 1947 — Почала [[Акция Висла]] * Нєшка Шветови дзень защити на роботи, хтори Медзинародна орґанизация роботи при Зєдинєних нацийох преглашела 2003. року. == Народзени == * 1890 — [[Петро Ризнич Дядя]] (*28. април 1890—†[[12. фебруар]] 1966), найзначнєйши театрални дїяч при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у [[Бачка|Бачкей]] и наставнїк у [[Руска ґимназия у Руским Керестуре|першей рускей ґимназиї]] у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. * 1916 — Народзел ше Феручо Ламборґини (Ченто, Италия, 28. април 1916 – Перудя, Италия, [[20. фебруар]] 1993) италиянски дизайнер автомобилох, механїчар, инжинєр, винар… * 1951 — [[Франьо Тома]] (*28. април 1951— †17. юлий 2023), длугорочни фодбалер и тренер [[ФК Русин|ФК ''Русин'']] зоз Руского Керестура. == Умарли == * 2023 — Димитрий Русинко, єден зоз сновательох Стоваришеня Лемкох. [[Катеґория:28. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] p7m6op9f1wvbfhds3znf8wb3anodcnz 29. април 0 3002 18722 18124 2026-05-20T12:44:31Z Sveletanka 20 18722 wikitext text/x-wiki '''29. април''' — 119. [[дзень]] у року (120. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 246 днї. == Подїї == * 1999 — У воздушних вдереньох НАТО-а на СРЮ звалєна телекомуникацийна турня на Авали. Турня була збудована 1965. року и обновена є у априлу 2010. року. * Шветови дзень танца установел Медзинародни совит за танєц 1982. року. == Народзени == * 1920 — Народзел ше Дюра Сопка ([[Петровци]], 29. април 1920 – Нови Сад, 10. май 1982) бул перши радио новинар и редактор емисийох на [[Руски язик|руским язику]] у Радио Новим Садзе. До основней школи почал ходзиц у Петровцох, алє ю закончел у [[Дюрдьов|Дюрдьове]], уписал ше до класичней ґимназиї у Заґребе. По Другей шветовей войни єден час роби як службенїк у землєдїлскей задруґи у Дюрдьове, од 1949. року почина робиц як новинар у Редакциї Руского слова, алє преходзи на роботне место редактора руских емисийох у Радио Новим Садзе (од 1949 по 1955). Закончел Висшу педаґоґийну школу у Новим Садзе, дипломовал на ґрупи французки язик и литература и позарядово на Филозофским факултету югославянску литературу. Робел як просвитни роботнїк и директор Основней школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], потим у Савиним Селу и вец у Дюрдьове. Року 1962. роби як совитнїк за школи зоз руским наставним язиком у Просвитно-педаґоґийним заводу АПВ, а од 1970. року у Покраїнским секретарияту за информациї. == Умарли == * 2005 — [[Любомир Рамач]] (*[[22. януар]] 1941—†29. април 2005), длугорочни новинар, бувши директор и на вецей заводи главни и одвичательни редактор новинох Руске слово. [[Катеґория:29. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] kgnmrgntoz9pixwrok0mziof8wrpv6z 30. април 0 3003 18723 18117 2026-05-20T12:44:58Z Sveletanka 20 катеґория 18723 wikitext text/x-wiki '''30. април''' — 120. [[дзень]] у року (121. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 245 днї. == Подїї == * 313 — Римски цар Константин I Вельки видал Милански едикт зоз хторим леґализоване християнство у Римским царстве. * 1789 — Джордж Вашинґтон вибрани за першого предсидателя ЗАД. * 1876 — Першираз виведзена Шекспирова траґедия Ромео и Юлия у театре у Беоґрадзе. * 1945 — У поджемним бункеру у Берлину окончели самозабойство Адолф Гитлер и Ева Браун. * 1948 — Основани Завод за защиту природи [[Сербия|Сербиї]]. * 1953 — У Беоґрадзе отворени Желєзнїцки [[музей]], перши таки музей у Югославиї. * 1999 — У воздушних НАТО нападох на Югославию потрафени будинки Министерства одбрани и Ґенералштабу Войска Югославиї у узшим центре Беоґрадa. * Шветови дзень псох водзачох (''International Guide Dog Day'') ше означує остатнєй стреди у априлу. Означує ше на инициятиву Медзинародней федерациї здруженьох псох водзачох од 1989. року. == Народзени == * 1777 — Народзел ше нємецки математичар и науковец Йоган Карл Фридрих Ґаус (Брауншвайґ, 30. април 1777 – Ґетинґен, Нємецка, [[23. фебруар]] 1855). Ґаус охабел шлїди у теориї числох, диференциялней ґеометриї, ґеодезиї, електростатики, астрономиї, оптики. * 1883 — Народзел ше чески [[писатель]] [[Ярослав Хашек]] (Прага, 30. април 1883 – Липнїце на Сазави, [[3. януар]] 1923), автор гумористично-сатиричного романа Дожица доброго вояка Швейка. * 1938 — Юрай Якубиско, филмски режисер, сценариста и камерман русинского походзеня. == Умарли == * 1883 — Едуард Мане, французки модернистични маляр. * 1979 — Юлиян Ревай, политични дїяч Подкарпатскей Руси з часох Чехословацкей, педаґоґ и новинар. [[Катеґория:30. април]] [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Април]] l113n7zh83wa3eixsusvxcrj8d62q5y Замешка 0 3088 18741 2026-05-20T16:35:25Z Ksenija234 1651 Нова статя 18741 wikitext text/x-wiki [[File:Качамак со кисело млеко и парче сирење.jpg|right|thumb|300px|Замешка зоз кислим млєком]]'''Замешка''', (тур. кaçamak) файта традицийного єдла хторе пририхтане звичайно зоз кукуричнней муки, кукуричного ґрису абo крупох. Спада до традицийних єдлох у [[Сербия|Сербиї]], Чарней Гори, Босни и Герцеґовини, Болгарскей, Македониї и [[Турска|Турскей]].<ref>1. Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 401</ref> Подобне єдло ше пририхтує вшадзи у швеце, а познате є под меном ''палента'' або ''полента''. У [[Горватска|Горватскей]] и Словениї єдло познате як ''мамаљуга'', ''жгањци'' або пура, док жителє Америки тоту файту смачней каши волаю ''гритс''.<ref name=":0">[https://velikirecnik.com/2017/09/26/kacamak/%E2%80%9EKa%C4%8Damak, Kačamak, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?”.] Veliki rečnik. Приступљено 25. 1. 2020.</ref> == Замешка, ''качамак'' чи ''палента'' == Єст думаня же качамак и палента назви за исте єдло, алє велї думаю же то два розлични єдла. По їх думаню, розлика у тим же ше палента прави зоз кукуричного ґрису або зоз жовтей кукуричней муки, а качамак ше прави зоз билей кукуричней муки. <ref>[https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/440713/da-li-je-na-ovoj-slici-palenta-ili-kacamak-oko-ovoga-se-srbi-svadjaju-a-evo-sta-je-pravi-odgovor „DA LI JE NA OVOJ SLICI PALENTA ILI KAČAMAK? Oko ovoga se Srbi svađaju, a evo šta je pravi odgovor!”.] Espreso. 5. 10. 2019. Приступљено 19. 8. 2020. </ref> == Етимолоґия == Слово „качамак” походзи зоз турского язика, од слова ''kaçamak'', цо значи каша.<ref name=":0" /> Слово „полента“ або „палента“ походзи зоз латинского язика (''polenta'') и означує кажде очисцене и розтлучене зарно, окреме ярец (ярчана мука). Виведзене є з латинского слова ''pollen'' „фини прах“, а корень слова ше находзи у латинским слове ''pulvis'', односно „прах“.<ref>[[:sr:Oksfordski_rečnik_engleskog_jezika|Oxford English Dictionary]] 3rd edition, 2006, [https://www.oed.com/dictionary/polenta_n s.v.]</ref> == История == Гоч ше часто дума же замешка настала на Балкану, виглєдованя указую же тото єдло настало у сиверней Италиї, дзе ше служело як валалске єдло.<ref name=":0" /> Кукурица до Европи сцигла пред коло 500 роками, на Балкан аж у 17. вику, а як єдло на столох у Южней и Сиверней Америки ше находзи барз длуго.<ref name=":1">.[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/774800/Ka%C4%8Damak+i+proja+za+zdravije+telo.html Kačamak i proja za zdravije telo]</ref> == Замешка у Сербиї == [[File:Preparazione polenta 03.jpg|right|thumb|300px|Традицийне пририхтованє замешки у бакарним котлїку]]Спрам старих записох, замешка у восточней Сербиї, наприклад у посце, часто заменьовала [[хлєб]]. Кед нє бул [[пост]], маєтнєйши парасти замешку мачали до розпущеного [[Масло|масла]] або масци, дзе було и натрушеного сира. Тоти найбогатши замешку мачали до зогратих шкварочкох (традицийне єдло зоз Южней Сербиї, подшекани фалаточки швиньского меса хтори оставаю после випражованя масци хторе ше вола ''спржа''). Замешка се служела директно на нїзким округлим столє, коло хторого шедзели члени фамелиї. Такой ше приношела палачинкарня у хторей була зограта кавурма або сир и шицки члени фамелиї мачали замешку до тей плачинкарнї.<ref name=":2">[https://www.danas.rs/zivot/starinski-recept-za-kacamak-iz-istocne-srbije/%E2%80%9EStarinski Starinski recept za kačamak iz istočne Srbije”.] Danas. 3. 9. 2017. Приступљено 19. 8. 2020.</ref> У прешлосци ше у Гомолю замешку варело лєм на швета, за фамелийну славу и церковну славу цалого валалу (Кирбай). Дзепоєдни худобни селянє робели цали дзень на наднїци за єдну килу кукуричней муки. Тайна пририхтованя гомольскей замешки то свойофайтови тал хтори дзивки беру зоз собу до нового обисца, кед ше одаваю.<ref name=":3">[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kacamak-za-dug-zivot Kačamak za dug život/]</ref> == Характеристики єдла == Замешка барз здраве єдло. Нє ма ґлутену, а богата є зоз минералами и витаминами хтори нєобходни же би чловечи орґанизем нормално функционовал. Можу ю конзумовац шицки, без огляду на возрост, а идеална є за мали беби. Препоручує ше и особом хтори ше жадаю здраво костирац або схуднуц, прето же 100 ґрами того єдла ма коло 370 калориї. Ище єдна предносц замешки то єй єдноставне пририхтованє.<ref name=":0" /> == Нутритивни вредносци кукурици == [[File:MamaligaBranza.JPG|right|thumb|300px|''Мамаљуга'' зоз кислим млєком]]Дзекуюци високому количеству влакнох, єдзенє пририхтане зоз кукурици, односно кукуричней муки пошвидшує роботу черевох, а кукурична отруба уплївує на зменшанє триґлицеридох у креви, прецо зменшани ризик од зявйованя рижних хоротох шерца. Подробни нутриционистични анализи у 20. вику потвердзели присутносц вельочислених хасновитих субстанцийох у нашеню кукурици. Розпушуюци влакна зоз зарна [[Кукурица|кукурици]] ше вяжу за голестерол и практично го „виноша" з орґанизма. Одличне є жридло влакнох и витамину Ц. Од зомлєтого зарна ше прави смачни хлєб, кукуричну питу (прою), замешку, колачи, ґоргелї, а зоз кукуричних ключкох ше достава барз поживни и лїковити олєй. Упечена або уварена чутка кукурици права лакотка, а уварени зарна сладкей кукурици ше додава до рижних смачних шалатох.<ref name=":0" /> == Пририхтованє замешки == Пририхтац замешку барз єдноставне, та тото єдло можу приготовиц и тоти з найменшим искуством у кухнї. За основни рецепт треба лєм кукурична мука, вода и соль. '''Стародавни рецепт за замешку зоз восточней Сербиї''' Состойки (за менше количество): • 3 векши варехи билей кукуричней муки • 1,5 литри води • солї по смаку Пририхтованє: Традицийну замешку ше пририхтує зоз билей кукуричней муки, хтора зомлєта у воденїци поточарки. До векшей судзини уляц 1,5 литри води, додац солї по смаку и положиц на шпоргет же би вода преварла. Кед вода превре, усипац муку хтору нє треба мишац. Мука треба же би остала на поверхносци води як копа. У штредку тей копи направиц зоз варешку дзиру и пущиц же би помали варла дас 20-30 [[Минута|минути]]. Барз важне же би при вареню було досц води, прето же замешка може пригориц. Мука ше у води хтора вре будзе помали вариц и поступнє зменшовац. Кед мука цалком нєстанє зоз поверхносци, вец найлєпше замешку мишац зоз древену варешку. Готову замешку треба преложиц на окремну деску, на хторей ше ю и служи. Згуснута маса ше реже на фалатки зоз цверну або зоз ножом.<ref name=":2" /> == Вислугованє == [[File:Kachamak (polenta).jpg|right|thumb|300px|Замешка прелята зоз пражену сланїну и сиром]]Подобне єдло ше приритує у цалим швеце, а часто ше служи зоз прилогами як цо то сир, швиньска масц, пражена сланїна, шкварки, специялитет з южней Сербиї ткв. спржа, [[желєнява]], кисле млєко, каймак або шметанка, а за сладку вариянту цукер або [[мед]].<ref name=":1" /> Горуцу замешку мож традицийно послужиц и преляту з рижнима прелївами: • Замешку преляц зоз млєком и посолїц • У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац лїсца младей цибульки або цесковей [[Цибуля|цибулї]], дакус мелкей паприґи и мишаюци кратко попражиц, преляц прейґ замешки и посипац зоз потрушеним сиром • У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац млєту червену паприґу и преляц прейґ замешки <ref name=":2" /> Замешка ше склада и зоз бетяр-паприґашом и праженим месом, а права є лакотка ґу жимному печеню и праженому сиру.<ref name=":3" /> == Интересантносци == Замешка подобна пасти (паста - назва за шицки специялитети зоз резаного або осушеного цеста хторе пририхтане з муки, вайцох, солї и води), макароном або кукуричней пити, спочатку була єдзенє худобних, лєм зоз муку и воду, односно лєм цесто. У сучасним кулинарстве шицки спомнути єдзеня поставяю „специялитети“, у зависносци од додаткох и прелївох. Так и замешка при: сиру (кравски, овчи або кожи), качкавалю, кислим млєку, сухим месу, сланїни або шкваркох и рижних шалатох постава ґурманске єдло. == Ґалерия == <gallery> Файл:Polenta.jpg|Полента Файл:Пица од палента.jpg|Пица зоз замешки Файл:Качамак со месо 1.jpg|Замешка зоз месом Файл:Качамак со сирење и сланина 3.jpg|Замешка зоз сиром и сланїну Файл:Kukuruzno brasno.JPG|Кукурична мука </gallery> == Референци == 1. Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 401 2 [https://velikirecnik.com/2017/09/26/kacamak/„Kačamak, Kačamak, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?”.] Veliki rečnik. Приступљено 25. 1. 2020. 3. [https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/440713/da-li-je-na-ovoj-slici-palenta-ili-kacamak-oko-ovoga-se-srbi-svadjaju-a-evo-sta-je-pravi-odgovor „DA LI JE NA OVOJ SLICI PALENTA ILI KAČAMAK? Oko ovoga se Srbi svađaju, a evo šta je pravi odgovor!”.] Espreso. 5. 10. 2019. Приступљено 19. 8. 2020. 4.[https://sr.wikipedia.org/wiki/Oksfordski_re%C4%8Dnik_engleskog_jezika Oxford English Dictionary] 3rd edition, 2006, [https://www.oed.com/dictionary/polenta_n s.v.] 5.[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/774800/Ka%C4%8Damak+i+proja+za+zdravije+telo.html Kačamak i proja za zdravije telo] 6. [https://www.danas.rs/zivot/starinski-recept-za-kacamak-iz-istocne-srbije/„Starinski Starinski recept za kačamak iz istočne Srbije”.] Danas. 3. 9. 2017. Приступљено 19. 8. 2020. 7. [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kacamak-za-dug-zivot Kačamak za dug život/] tacld0w4k3g1gue7xco6befz17zcclk 18742 18741 2026-05-20T16:39:25Z Ksenija234 1651 Нова статя. Треба уруциц табелу и закончиц референци. 18742 wikitext text/x-wiki [[File:Качамак со кисело млеко и парче сирење.jpg|right|thumb|300px|Замешка зоз кислим млєком]]'''Замешка''', (тур. кaçamak) файта традицийного єдла хторе пририхтане звичайно зоз кукуричнней муки, кукуричного ґрису абo крупох. Спада до традицийних єдлох у [[Сербия|Сербиї]], Чарней Гори, Босни и Герцеґовини, Болгарскей, Македониї и [[Турска|Турскей]].<ref>1. Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 401</ref> Подобне єдло ше пририхтує вшадзи у швеце, а познате є под меном ''палента'' або ''полента''. У [[Горватска|Горватскей]] и Словениї єдло познате як ''мамаљуга'', ''жгањци'' або пура, док жителє Америки тоту файту смачней каши волаю ''гритс''.<ref name=":0">[https://velikirecnik.com/2017/09/26/kacamak/%E2%80%9EKa%C4%8Damak, Kačamak, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?”.] Veliki rečnik. Приступљено 25. 1. 2020.</ref> == Замешка, ''качамак'' чи ''палента'' == Єст думаня же качамак и палента назви за исте єдло, алє велї думаю же то два розлични єдла. По їх думаню, розлика у тим же ше палента прави зоз кукуричного ґрису або зоз жовтей кукуричней муки, а качамак ше прави зоз билей кукуричней муки. <ref>[https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/440713/da-li-je-na-ovoj-slici-palenta-ili-kacamak-oko-ovoga-se-srbi-svadjaju-a-evo-sta-je-pravi-odgovor „DA LI JE NA OVOJ SLICI PALENTA ILI KAČAMAK? Oko ovoga se Srbi svađaju, a evo šta je pravi odgovor!”.] Espreso. 5. 10. 2019. Приступљено 19. 8. 2020. </ref> == Етимолоґия == Слово „качамак” походзи зоз турского язика, од слова ''kaçamak'', цо значи каша.<ref name=":0" /> Слово „полента“ або „палента“ походзи зоз латинского язика (''polenta'') и означує кажде очисцене и розтлучене зарно, окреме ярец (ярчана мука). Виведзене є з латинского слова ''pollen'' „фини прах“, а корень слова ше находзи у латинским слове ''pulvis'', односно „прах“.<ref>[[:sr:Oksfordski_rečnik_engleskog_jezika|Oxford English Dictionary]] 3rd edition, 2006, [https://www.oed.com/dictionary/polenta_n s.v.]</ref> == История == Гоч ше часто дума же замешка настала на Балкану, виглєдованя указую же тото єдло настало у сиверней Италиї, дзе ше служело як валалске єдло.<ref name=":0" /> Кукурица до Европи сцигла пред коло 500 роками, на Балкан аж у 17. вику, а як єдло на столох у Южней и Сиверней Америки ше находзи барз длуго.<ref name=":1">.[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/774800/Ka%C4%8Damak+i+proja+za+zdravije+telo.html Kačamak i proja za zdravije telo]</ref> == Замешка у Сербиї == [[File:Preparazione polenta 03.jpg|right|thumb|300px|Традицийне пририхтованє замешки у бакарним котлїку]]Спрам старих записох, замешка у восточней Сербиї, наприклад у посце, часто заменьовала [[хлєб]]. Кед нє бул [[пост]], маєтнєйши парасти замешку мачали до розпущеного [[Масло|масла]] або масци, дзе було и натрушеного сира. Тоти найбогатши замешку мачали до зогратих шкварочкох (традицийне єдло зоз Южней Сербиї, подшекани фалаточки швиньского меса хтори оставаю после випражованя масци хторе ше вола ''спржа''). Замешка се служела директно на нїзким округлим столє, коло хторого шедзели члени фамелиї. Такой ше приношела палачинкарня у хторей була зограта кавурма або сир и шицки члени фамелиї мачали замешку до тей плачинкарнї.<ref name=":2">[https://www.danas.rs/zivot/starinski-recept-za-kacamak-iz-istocne-srbije/%E2%80%9EStarinski Starinski recept za kačamak iz istočne Srbije”.] Danas. 3. 9. 2017. Приступљено 19. 8. 2020.</ref> У прешлосци ше у Гомолю замешку варело лєм на швета, за фамелийну славу и церковну славу цалого валалу (Кирбай). Дзепоєдни худобни селянє робели цали дзень на наднїци за єдну килу кукуричней муки. Тайна пририхтованя гомольскей замешки то свойофайтови тал хтори дзивки беру зоз собу до нового обисца, кед ше одаваю.<ref name=":3">[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kacamak-za-dug-zivot Kačamak za dug život/]</ref> == Характеристики єдла == Замешка барз здраве єдло. Нє ма ґлутену, а богата є зоз минералами и витаминами хтори нєобходни же би чловечи орґанизем нормално функционовал. Можу ю конзумовац шицки, без огляду на возрост, а идеална є за мали беби. Препоручує ше и особом хтори ше жадаю здраво костирац або схуднуц, прето же 100 ґрами того єдла ма коло 370 калориї. Ище єдна предносц замешки то єй єдноставне пририхтованє.<ref name=":0" /> == Нутритивни вредносци кукурици == [[File:MamaligaBranza.JPG|right|thumb|300px|''Мамаљуга'' зоз кислим млєком]]Дзекуюци високому количеству влакнох, єдзенє пририхтане зоз кукурици, односно кукуричней муки пошвидшує роботу черевох, а кукурична отруба уплївує на зменшанє триґлицеридох у креви, прецо зменшани ризик од зявйованя рижних хоротох шерца. Подробни нутриционистични анализи у 20. вику потвердзели присутносц вельочислених хасновитих субстанцийох у нашеню кукурици. Розпушуюци влакна зоз зарна [[Кукурица|кукурици]] ше вяжу за голестерол и практично го „виноша" з орґанизма. Одличне є жридло влакнох и витамину Ц. Од зомлєтого зарна ше прави смачни хлєб, кукуричну питу (прою), замешку, колачи, ґоргелї, а зоз кукуричних ключкох ше достава барз поживни и лїковити олєй. Упечена або уварена чутка кукурици права лакотка, а уварени зарна сладкей кукурици ше додава до рижних смачних шалатох.<ref name=":0" /> == Пририхтованє замешки == Пририхтац замешку барз єдноставне, та тото єдло можу приготовиц и тоти з найменшим искуством у кухнї. За основни рецепт треба лєм кукурична мука, вода и соль. '''Стародавни рецепт за замешку зоз восточней Сербиї''' Состойки (за менше количество): • 3 векши варехи билей кукуричней муки • 1,5 литри води • солї по смаку Пририхтованє: Традицийну замешку ше пририхтує зоз билей кукуричней муки, хтора зомлєта у [[Воденїца|воденїци]] поточарки. До векшей судзини уляц 1,5 литри води, додац солї по смаку и положиц на шпоргет же би вода преварла. Кед вода превре, усипац муку хтору нє треба мишац. Мука треба же би остала на поверхносци води як копа. У штредку тей копи направиц зоз варешку дзиру и пущиц же би помали варла дас 20-30 [[Минута|минути]]. Барз важне же би при вареню було досц води, прето же замешка може пригориц. Мука ше у води хтора вре будзе помали вариц и поступнє зменшовац. Кед мука цалком нєстанє зоз поверхносци, вец найлєпше замешку мишац зоз древену варешку. Готову замешку треба преложиц на окремну деску, на хторей ше ю и служи. Згуснута маса ше реже на фалатки зоз цверну або зоз ножом.<ref name=":2" /> == Вислугованє == [[File:Kachamak (polenta).jpg|right|thumb|300px|Замешка прелята зоз пражену сланїну и сиром]]Подобне єдло ше приритує у цалим швеце, а часто ше служи зоз прилогами як цо то сир, швиньска масц, пражена сланїна, шкварки, специялитет з южней Сербиї ткв. спржа, [[желєнява]], кисле млєко, каймак або шметанка, а за сладку вариянту цукер або [[мед]].<ref name=":1" /> Горуцу замешку мож традицийно послужиц и преляту з рижнима прелївами: • Замешку преляц зоз млєком и посолїц • У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац лїсца младей цибульки або цесковей [[Цибуля|цибулї]], дакус мелкей паприґи и мишаюци кратко попражиц, преляц прейґ замешки и посипац зоз потрушеним сиром • У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац млєту червену паприґу и преляц прейґ замешки <ref name=":2" /> Замешка ше склада и зоз бетяр-паприґашом и праженим месом, а права є лакотка ґу жимному печеню и праженому сиру.<ref name=":3" /> == Интересантносци == Замешка подобна пасти (паста - назва за шицки специялитети зоз резаного або осушеного цеста хторе пририхтане з муки, вайцох, солї и води), макароном або кукуричней пити, спочатку була єдзенє худобних, лєм зоз муку и воду, односно лєм цесто. У сучасним кулинарстве шицки спомнути єдзеня поставяю „специялитети“, у зависносци од додаткох и прелївох. Так и замешка при: сиру (кравски, овчи або кожи), качкавалю, кислим млєку, сухим месу, сланїни або шкваркох и рижних шалатох постава ґурманске єдло. == Ґалерия == <gallery> Файл:Polenta.jpg|Полента Файл:Пица од палента.jpg|Пица зоз замешки Файл:Качамак со месо 1.jpg|Замешка зоз месом Файл:Качамак со сирење и сланина 3.jpg|Замешка зоз сиром и сланїну Файл:Kukuruzno brasno.JPG|Кукурична мука </gallery> == Референци == 1. Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 401 2 [https://velikirecnik.com/2017/09/26/kacamak/„Kačamak, Kačamak, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?”.] Veliki rečnik. Приступљено 25. 1. 2020. 3. [https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/440713/da-li-je-na-ovoj-slici-palenta-ili-kacamak-oko-ovoga-se-srbi-svadjaju-a-evo-sta-je-pravi-odgovor „DA LI JE NA OVOJ SLICI PALENTA ILI KAČAMAK? Oko ovoga se Srbi svađaju, a evo šta je pravi odgovor!”.] Espreso. 5. 10. 2019. Приступљено 19. 8. 2020. 4.[https://sr.wikipedia.org/wiki/Oksfordski_re%C4%8Dnik_engleskog_jezika Oxford English Dictionary] 3rd edition, 2006, [https://www.oed.com/dictionary/polenta_n s.v.] 5.[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/774800/Ka%C4%8Damak+i+proja+za+zdravije+telo.html Kačamak i proja za zdravije telo] 6. [https://www.danas.rs/zivot/starinski-recept-za-kacamak-iz-istocne-srbije/„Starinski Starinski recept za kačamak iz istočne Srbije”.] Danas. 3. 9. 2017. Приступљено 19. 8. 2020. 7. [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kacamak-za-dug-zivot Kačamak za dug život/] 4dfvqct4k2zszkxxyezii5suty6447i 18743 18742 2026-05-20T19:00:10Z Olirk55 19 Табела, викивязи 18743 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Замешка </big> | label2 = | data2 = [[File:Качамак со кисело млеко и парче сирење.jpg|290px]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Друге мено | data4 = палента, полента, жґаньци, пура | label5 = Файта єдла | data5 = Традицийне єдло | label6 = Главни состойки | data6 = Кукурична мука | label7 = Температура вислугованя | data7 = Цепле и жимне | label8 = Походзенє | data8 = Сиверна Италия | label9 = | data9 = | label10 = | data10 = | label11 = | data11 = | label12 = | data12 = | label13 = | data13 = | label14 = | data14 = }}'''Замешка''', (тур. кaçamak) файта традицийного єдла хторе пририхтане звичайно зоз кукуричнней муки, кукуричного ґрису абo крупох. Спада до традицийних єдлох у [[Сербия|Сербиї]], Чарней Гори, Босни и Герцеґовини, Болгарскей, Македониї и [[Турска|Турскей]].<ref>1.[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0 Милан Вујаклија], ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 401</ref> Подобне єдло ше пририхтує вшадзи у швеце, а познате є под меном ''палента'' або ''полента''. У [[Горватска|Горватскей]] и Словениї єдло познате як ''мамаљуга'', ''жгањци'' або пура, док жителє Америки тоту файту смачней каши волаю ''гритс''.<ref name=":0">[https://velikirecnik.com/2017/09/26/kacamak/%E2%80%9EKa%C4%8Damak, Kačamak, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?”.] Veliki rečnik. Приступљено 25. 1. 2020.</ref> == Замешка, ''качамак'' чи ''палента'' == Єст думаня же качамак и палента назви за исте єдло, алє велї думаю же то два розлични єдла. По їх думаню, розлика у тим же ше палента прави зоз кукуричного ґрису або зоз жовтей кукуричней муки, а качамак ше прави зоз билей кукуричней муки. <ref>[https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/440713/da-li-je-na-ovoj-slici-palenta-ili-kacamak-oko-ovoga-se-srbi-svadjaju-a-evo-sta-je-pravi-odgovor „DA LI JE NA OVOJ SLICI PALENTA ILI KAČAMAK? Oko ovoga se Srbi svađaju, a evo šta je pravi odgovor!”.] Espreso. 5. 10. 2019. Приступљено 19. 8. 2020. </ref> == Етимолоґия == Слово „качамак” походзи зоз турского язика, од слова ''kaçamak'', цо значи каша.<ref name=":0" /> Слово „полента“ або „палента“ походзи зоз латинского язика (''polenta'') и означує кажде очисцене и розтлучене зарно, окреме ярец (ярчана мука). Виведзене є з латинского слова ''pollen'' „фини прах“, а корень слова ше находзи у латинским слове ''pulvis'', односно „прах“.<ref>[[:sr:Oksfordski_rečnik_engleskog_jezika|Oxford English Dictionary]] 3rd edition, 2006, [https://www.oed.com/dictionary/polenta_n s.v.]</ref> == История == Гоч ше часто дума же замешка настала на Балкану, виглєдованя указую же тото єдло настало у сиверней Италиї, дзе ше служело як валалске єдло.<ref name=":0" /> Кукурица до Европи сцигла пред коло 500 роками, на Балкан аж у 17. вику, а як єдло на столох у Южней и Сиверней Америки ше находзи барз длуго.<ref name=":1">.[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/774800/Ka%C4%8Damak+i+proja+za+zdravije+telo.html Kačamak i proja za zdravije telo]</ref> == Замешка у Сербиї == [[File:Preparazione polenta 03.jpg|right|thumb|300px|Традицийне пририхтованє замешки у бакарним котлїку]]Спрам старих записох, замешка у восточней Сербиї, наприклад у посце, часто заменьовала [[хлєб]]. Кед нє бул [[пост]], маєтнєйши парасти замешку мачали до розпущеного [[Масло|масла]] або масци, дзе було и натрушеного сира. Тоти найбогатши замешку мачали до зогратих шкварочкох (традицийне єдло зоз Южней Сербиї, подшекани фалаточки швиньского меса хтори оставаю после випражованя масци хторе ше вола ''спржа''). Замешка се служела директно на нїзким округлим столє, коло хторого шедзели члени фамелиї. Такой ше приношела палачинкарня у хторей була зограта кавурма або сир и шицки члени фамелиї мачали замешку до тей палачинкарнї.<ref name=":2">[https://www.danas.rs/zivot/starinski-recept-za-kacamak-iz-istocne-srbije/%E2%80%9EStarinski Starinski recept za kačamak iz istočne Srbije”.] Danas. 3. 9. 2017. Приступљено 19. 8. 2020.</ref> У прешлосци ше у Гомолю замешку варело лєм на швета, за фамелийну славу и церковну славу цалого валалу (Кирбай). Дзепоєдни худобни селянє робели цали [[дзень]] на наднїци за єдну килу кукуричней муки. Тайна пририхтованя гомольскей замешки то свойофайтови тал хтори дзивки беру зоз собу до нового обисца, кед ше одаваю.<ref name=":3">[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kacamak-za-dug-zivot Kačamak za dug život/]</ref> == Характеристики єдла == Замешка барз здраве єдло. Нє ма ґлутену, а богата є зоз минералами и витаминами хтори нєобходни же би чловечи орґанизем нормално функционовал. Можу ю конзумовац шицки, без огляду на возрост, а идеална є за мали беби. Препоручує ше и особом хтори ше жадаю здраво костирац або схуднуц, прето же 100 ґрами того єдла ма коло 370 калориї. Ище єдна предносц замешки то єй єдноставне пририхтованє.<ref name=":0" /> == Нутритивни вредносци кукурици == [[File:MamaligaBranza.JPG|right|thumb|300px|''Мамаљуга'' зоз кислим млєком]]Дзекуюци високому количеству влакнох, єдзенє пририхтане зоз кукурици, односно кукуричней муки пошвидшує роботу черевох, а кукурична отруба уплївує на зменшанє триґлицеридох у креви, прецо зменшани ризик од зявйованя рижних хоротох шерца. Подробни нутриционистични анализи у 20. вику потвердзели присутносц вельочислених хасновитих субстанцийох у нашеню [[Кукурица|кукурици.]] Розпушуюци влакна зоз зарна кукурици ше вяжу за голестерол и практично го „виноша" з орґанизма. Одличне є жридло влакнох и витамину Ц. Од зомлєтого зарна ше прави смачни [[хлєб]], кукуричну питу (прою), замешку, колачи, ґоргелї, а зоз кукуричних ключкох ше достава барз поживни и лїковити олєй. Упечена або уварена чутка кукурици права лакотка, а уварени зарна сладкей кукурици ше додава до рижних смачних шалатох.<ref name=":0" /> == Пририхтованє замешки == Пририхтац замешку барз єдноставне, та тото єдло можу приготовиц и тоти з найменшим искуством у кухнї. За основни рецепт треба лєм кукурична мука, вода и соль. '''Стародавни рецепт за замешку зоз восточней Сербиї''' Состойки (за менше количество): • 3 векши варехи билей кукуричней муки • 1,5 литри води • солї по смаку Пририхтованє: Традицийну замешку ше пририхтує зоз билей кукуричней муки, хтора зомлєта у [[Воденїца|воденїци]] поточарки. До векшей судзини уляц 1,5 литри води, додац солї по смаку и положиц на шпоргет же би вода преварла. Кед вода превре, усипац муку хтору нє треба мишац. Мука треба же би остала на [[Поверхносц|поверхносци]] води як копа. У штредку тей копи направиц зоз варешку дзиру и пущиц же би помали варла дас 20-30 [[Минута|минути]]. Барз важне же би при вареню було досц води, прето же замешка може пригориц. Мука ше у води хтора вре будзе помали вариц и поступнє зменшовац. Кед мука цалком нєстанє зоз поверхносци, вец найлєпше замешку мишац зоз древену варешку. Готову замешку треба преложиц на окремну деску, на хторей ше ю и служи. Згуснута маса ше реже на фалатки зоз цверну або зоз ножом.<ref name=":2" /> == Вислугованє == [[File:Kachamak (polenta).jpg|right|thumb|300px|Замешка прелята зоз пражену сланїну и сиром]]Подобне єдло ше приритує у цалим швеце, а часто ше служи зоз прилогами як цо то сир, швиньска масц, пражена сланїна, шкварки, специялитет з южней Сербиї ткв. спржа, [[желєнява]], кисле млєко, каймак або шметанка, а за сладку вариянту цукер або [[мед]].<ref name=":1" /> Горуцу замешку мож традицийно послужиц и преляту з рижнима прелївами: • Замешку преляц зоз млєком и посолїц • У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац лїсца младей [[Цибуля|цибульки]] або [[Цеснок|цесковей]] [[Цибуля|цибулї]], дакус мелкей паприґи и мишаюци кратко попражиц, преляц прейґ замешки и посипац зоз потрушеним сиром • У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац млєту червену паприґу и преляц прейґ замешки <ref name=":2" /> Замешка ше склада и зоз бетяр-паприґашом и праженим месом, а права є лакотка ґу жимному печеню и праженому сиру.<ref name=":3" /> == Интересантносци == Замешка подобна пасти (паста - назва за шицки специялитети зоз резаного або осушеного цеста хторе пририхтане з муки, вайцох, солї и води), макароном або кукуричней пити, спочатку була єдзенє худобних, лєм зоз муку и воду, односно лєм цесто. У сучасним кулинарстве шицки спомнути єдзеня поставяю „специялитети“, у зависносци од додаткох и прелївох. Так и замешка при: сиру (кравски, овчи або кожи), качкавалю, кислим млєку, сухим месу, сланїни або шкваркох и рижних шалатох постава ґурманске єдло. == Ґалерия == <gallery> Файл:Polenta.jpg|Полента Файл:Пица од палента.jpg|Пица зоз замешки Файл:Качамак со месо 1.jpg|Замешка зоз месом Файл:Качамак со сирење и сланина 3.jpg|Замешка зоз сиром и сланїну Файл:Kukuruzno brasno.JPG|Кукурична мука </gallery> == Референци == 1. Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 401 2 [https://velikirecnik.com/2017/09/26/kacamak/„Kačamak, Kačamak, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?”.] Veliki rečnik. Приступљено 25. 1. 2020. 3. [https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/440713/da-li-je-na-ovoj-slici-palenta-ili-kacamak-oko-ovoga-se-srbi-svadjaju-a-evo-sta-je-pravi-odgovor „DA LI JE NA OVOJ SLICI PALENTA ILI KAČAMAK? Oko ovoga se Srbi svađaju, a evo šta je pravi odgovor!”.] Espreso. 5. 10. 2019. Приступљено 19. 8. 2020. 4.[https://sr.wikipedia.org/wiki/Oksfordski_re%C4%8Dnik_engleskog_jezika Oxford English Dictionary] 3rd edition, 2006, [https://www.oed.com/dictionary/polenta_n s.v.] 5.[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/774800/Ka%C4%8Damak+i+proja+za+zdravije+telo.html Kačamak i proja za zdravije telo] 6. [https://www.danas.rs/zivot/starinski-recept-za-kacamak-iz-istocne-srbije/„Starinski Starinski recept za kačamak iz istočne Srbije”.] Danas. 3. 9. 2017. Приступљено 19. 8. 2020. 7. [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kacamak-za-dug-zivot Kačamak za dug život/] c245abmtrxf8ai79bpmv4yxka0f89bf 18744 18743 2026-05-20T19:03:35Z Ksenija234 1651 Закончованє роботи на референцох 18744 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Замешка </big> | label2 = | data2 = [[File:Качамак со кисело млеко и парче сирење.jpg|290px]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Друге мено | data4 = палента, полента, жґаньци, пура | label5 = Файта єдла | data5 = Традицийне єдло | label6 = Главни состойки | data6 = Кукурична мука | label7 = Температура вислугованя | data7 = Цепле и жимне | label8 = Походзенє | data8 = Сиверна Италия | label9 = | data9 = | label10 = | data10 = | label11 = | data11 = | label12 = | data12 = | label13 = | data13 = | label14 = | data14 = }}'''Замешка''', (тур. кaçamak) файта традицийного єдла хторе пририхтане звичайно зоз кукуричнней муки, кукуричного ґрису абo крупох. Спада до традицийних єдлох у [[Сербия|Сербиї]], Чарней Гори, Босни и Герцеґовини, Болгарскей, Македониї и [[Турска|Турскей]].<ref>1.[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0 Милан Вујаклија], ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 401</ref> Подобне єдло ше пририхтує вшадзи у швеце, а познате є под меном ''палента'' або ''полента''. У [[Горватска|Горватскей]] и Словениї єдло познате як ''мамаљуга'', ''жгањци'' або пура, док жителє Америки тоту файту смачней каши волаю ''гритс''.<ref name=":0">[https://velikirecnik.com/2017/09/26/kacamak/%E2%80%9EKa%C4%8Damak, Kačamak, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?”.] Veliki rečnik. Приступљено 25. 1. 2020.</ref> == Замешка, ''качамак'' чи ''палента'' == Єст думаня же качамак и палента назви за исте єдло, алє велї думаю же то два розлични єдла. По їх думаню, розлика у тим же ше палента прави зоз кукуричного ґрису або зоз жовтей кукуричней муки, а качамак ше прави зоз билей кукуричней муки. <ref>[https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/440713/da-li-je-na-ovoj-slici-palenta-ili-kacamak-oko-ovoga-se-srbi-svadjaju-a-evo-sta-je-pravi-odgovor „DA LI JE NA OVOJ SLICI PALENTA ILI KAČAMAK? Oko ovoga se Srbi svađaju, a evo šta je pravi odgovor!”.] Espreso. 5. 10. 2019. Приступљено 19. 8. 2020. </ref> == Етимолоґия == Слово „качамак” походзи зоз турского язика, од слова ''kaçamak'', цо значи каша.<ref name=":0" /> Слово „полента“ або „палента“ походзи зоз латинского язика (''polenta'') и означує кажде очисцене и розтлучене зарно, окреме ярец (ярчана мука). Виведзене є з латинского слова ''pollen'' „фини прах“, а корень слова ше находзи у латинским слове ''pulvis'', односно „прах“.<ref>[[:sr:Oksfordski_rečnik_engleskog_jezika|Oxford English Dictionary]] 3rd edition, 2006, [https://www.oed.com/dictionary/polenta_n s.v.]</ref> == История == Гоч ше часто дума же замешка настала на Балкану, виглєдованя указую же тото єдло настало у сиверней Италиї, дзе ше служело як валалске єдло.<ref name=":0" /> Кукурица до Европи сцигла пред коло 500 роками, на Балкан аж у 17. вику, а як єдло на столох у Южней и Сиверней Америки ше находзи барз длуго.<ref name=":1">.[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/774800/Ka%C4%8Damak+i+proja+za+zdravije+telo.html Kačamak i proja za zdravije telo]</ref> == Замешка у Сербиї == [[File:Preparazione polenta 03.jpg|right|thumb|300px|Традицийне пририхтованє замешки у бакарним котлїку]]Спрам старих записох, замешка у восточней Сербиї, наприклад у посце, часто заменьовала [[хлєб]]. Кед нє бул [[пост]], маєтнєйши парасти замешку мачали до розпущеного [[Масло|масла]] або масци, дзе було и натрушеного сира. Тоти найбогатши замешку мачали до зогратих шкварочкох (традицийне єдло зоз Южней Сербиї, подшекани фалаточки швиньского меса хтори оставаю после випражованя масци хторе ше вола ''спржа''). Замешка се служела директно на нїзким округлим столє, коло хторого шедзели члени фамелиї. Такой ше приношела палачинкарня у хторей була зограта кавурма або сир и шицки члени фамелиї мачали замешку до тей палачинкарнї.<ref name=":2">[https://www.danas.rs/zivot/starinski-recept-za-kacamak-iz-istocne-srbije/%E2%80%9EStarinski Starinski recept za kačamak iz istočne Srbije”.] Danas. 3. 9. 2017. Приступљено 19. 8. 2020.</ref> У прешлосци ше у Гомолю замешку варело лєм на швета, за фамелийну славу и церковну славу цалого валалу (Кирбай). Дзепоєдни худобни селянє робели цали [[дзень]] на наднїци за єдну килу кукуричней муки. Тайна пририхтованя гомольскей замешки то свойофайтови тал хтори дзивки беру зоз собу до нового обисца, кед ше одаваю.<ref name=":3">[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kacamak-za-dug-zivot Kačamak za dug život/]</ref> == Характеристики єдла == Замешка барз здраве єдло. Нє ма ґлутену, а богата є зоз минералами и витаминами хтори нєобходни же би чловечи орґанизем нормално функционовал. Можу ю конзумовац шицки, без огляду на возрост, а идеална є за мали беби. Препоручує ше и особом хтори ше жадаю здраво костирац або схуднуц, прето же 100 ґрами того єдла ма коло 370 калориї. Ище єдна предносц замешки то єй єдноставне пририхтованє.<ref name=":0" /> == Нутритивни вредносци кукурици == [[File:MamaligaBranza.JPG|right|thumb|300px|''Мамаљуга'' зоз кислим млєком]]Дзекуюци високому количеству влакнох, єдзенє пририхтане зоз кукурици, односно кукуричней муки пошвидшує роботу черевох, а кукурична отруба уплївує на зменшанє триґлицеридох у креви, прецо зменшани ризик од зявйованя рижних хоротох шерца. Подробни нутриционистични анализи у 20. вику потвердзели присутносц вельочислених хасновитих субстанцийох у нашеню [[Кукурица|кукурици.]] Розпушуюци влакна зоз зарна кукурици ше вяжу за голестерол и практично го „виноша" з орґанизма. Одличне є жридло влакнох и витамину Ц. Од зомлєтого зарна ше прави смачни [[хлєб]], кукуричну питу (прою), замешку, колачи, ґоргелї, а зоз кукуричних ключкох ше достава барз поживни и лїковити олєй. Упечена або уварена чутка кукурици права лакотка, а уварени зарна сладкей кукурици ше додава до рижних смачних шалатох.<ref name=":0" /> == Пририхтованє замешки == Пририхтац замешку барз єдноставне, та тото єдло можу приготовиц и тоти з найменшим искуством у кухнї. За основни рецепт треба лєм кукурична мука, вода и соль. '''Стародавни рецепт за замешку зоз восточней Сербиї''' Состойки (за менше количество): • 3 векши варехи билей кукуричней муки • 1,5 литри води • солї по смаку Пририхтованє: Традицийну замешку ше пририхтує зоз билей кукуричней муки, хтора зомлєта у [[Воденїца|воденїци]] поточарки. До векшей судзини уляц 1,5 литри води, додац солї по смаку и положиц на шпоргет же би вода преварла. Кед вода превре, усипац муку хтору нє треба мишац. Мука треба же би остала на [[Поверхносц|поверхносци]] води як копа. У штредку тей копи направиц зоз варешку дзиру и пущиц же би помали варла дас 20-30 [[Минута|минути]]. Барз важне же би при вареню було досц води, прето же замешка може пригориц. Мука ше у води хтора вре будзе помали вариц и поступнє зменшовац. Кед мука цалком нєстанє зоз поверхносци, вец найлєпше замешку мишац зоз древену варешку. Готову замешку треба преложиц на окремну деску, на хторей ше ю и служи. Згуснута маса ше реже на фалатки зоз цверну або зоз ножом.<ref name=":2" /> == Вислугованє == [[File:Kachamak (polenta).jpg|right|thumb|300px|Замешка прелята зоз пражену сланїну и сиром]]Подобне єдло ше приритує у цалим швеце, а часто ше служи зоз прилогами як цо то сир, швиньска масц, пражена сланїна, шкварки, специялитет з южней Сербиї ткв. спржа, [[желєнява]], кисле млєко, каймак або шметанка, а за сладку вариянту цукер або [[мед]].<ref name=":1" /> Горуцу замешку мож традицийно послужиц и преляту з рижнима прелївами: • Замешку преляц зоз млєком и посолїц • У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац лїсца младей [[Цибуля|цибульки]] або [[Цеснок|цесковей]] [[Цибуля|цибулї]], дакус мелкей паприґи и мишаюци кратко попражиц, преляц прейґ замешки и посипац зоз потрушеним сиром • У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац млєту червену паприґу и преляц прейґ замешки <ref name=":2" /> Замешка ше склада и зоз бетяр-паприґашом и праженим месом, а права є лакотка ґу жимному печеню и праженому сиру.<ref name=":3" /> == Интересантносци == Замешка подобна пасти (паста - назва за шицки специялитети зоз резаного або осушеного цеста хторе пририхтане з муки, вайцох, солї и води), макароном або кукуричней пити, спочатку була єдзенє худобних, лєм зоз муку и воду, односно лєм цесто. У сучасним кулинарстве шицки спомнути єдзеня поставяю „специялитети“, у зависносци од додаткох и прелївох. Так и замешка при: сиру (кравски, овчи або кожи), качкавалю, кислим млєку, сухим месу, сланїни або шкваркох и рижних шалатох постава ґурманске єдло. == Ґалерия == <gallery> Файл:Polenta.jpg|Полента Файл:Пица од палента.jpg|Пица зоз замешки Файл:Качамак со месо 1.jpg|Замешка зоз месом Файл:Качамак со сирење и сланина 3.jpg|Замешка зоз сиром и сланїну Файл:Kukuruzno brasno.JPG|Кукурична мука </gallery> == Референци == <references /> rx51f3xc7ebnt8p8n8uzo0dx7g285hr Teмбр звука (музика) 0 3089 18904 2026-05-21T11:31:34Z Olirk55 19 Нова страница: Тембр (од франц „timbre“ - дзвон, ознака, препознатлїви знак) то фарба главного звука помоцу аликвотних тонох такв. обертонох; єдна зоз специфичних характеристикох музичного звука (вєдно зоз його висину тона, гласносцу и тирваньом). Тембр розликує звуки истей… 18904 wikitext text/x-wiki Тембр (од франц „timbre“ - дзвон, ознака, препознатлїви знак) то фарба главного звука помоцу аликвотних тонох такв. обертонох; єдна зоз специфичних характеристикох музичного звука (вєдно зоз його висину тона, гласносцу и тирваньом). Тембр розликує звуки истей висини и гласносци, алє виведзени на розличитих инструментох, розличних гласох, або на истим инструменту, алє з розличнима технїками граня итд.  Значи же тембр представя ,,фарбу&#39;&#39; звука, односно характеристичну тонску фарбу хтора нам оможлївює розликовац инструменти або людски гласи, гоч продукую исти тон (исту висину и гласносц). То специфична офарбеносц хтору творя аликвотни тони и хтори провадза основну фреквенцию. Прето тембр толкує як ,,фарба гласу&#39;&#39; або ,,фарба тона&#39;&#39;. Тембр музичного инструмента одредзени спрам материялу з хторого є направени, форми, конструкциї и условийох вибрациї його вибратора, розличних прикметох його резонатора и акустики просториї у хторей ше на инструменту грає. Ключни фактори формованя тембра каждого специфичного звука уключує його аликвотни тони (обертони), одгуки/ехо тонох и його одношенє початного импулса твореня звука, характеристики вибрата, форманти (спектер музикалних звукох) и други фактори. З перцепированьом тембра, звичайно ше зявюю ражни асоцияциї: звучни характеристики тембра ше поровную зоз орґанолептицкима сензациями одредзених предметох и зявеньох. Напр. звуки ше описує як шветли/ясни, цми, назални, цепли, жимни, глїбоки, полни, оштри, богати, предзераюци, метални, або склєняни. Хаснує ше и аудиторни дефинициї (напр. дзвонки, тупи, глухи, гаотични, гласни (серб. бучни) [1]. Строго науково одношенє и потвердзена типолоґия тембра ище вше нє устаємнєна. Утвердзене лєм же слух тембра ма зонску природу. Тембр ше хаснує як важне средство музичного виражованя: може ше хасновац за визначованє одредзеней компоненти музичней цалосци, за змоцньованє або зменшованє контрасту; пременка тембра єден зоз елементох музичней драматурґиї. Тембр звука 20. вику У музики 20. вику зявела ше тенденция змоцньованя и наглашованя тембралного аспекта звука (паралелизми, кластери) хаснованє гармониї и текстури. Сонорска и спектрална музика то окремни подручя за вихасновйованє уметнїцких прикметох и потенциялох тембровей палети. У обласци електронскей музики нєшка витворени барз обсяжни lnm8xuj9sbi4k5ipyqtqmemyiz2aqw4