Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.47.0-wmf.3
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Амалия Арт
0
32
19042
14628
2026-05-22T11:37:15Z
Olirk55
19
Означени викивязи
19042
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" | <big>Амалия Арт</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Art (Biljnja) Amalija.jpg|алт=Амалия Арт|центар|мини|300x300п]]
|-
|'''Народзена'''
|28. авґуста 1919.
|-
|'''Умарла'''
|3. мая 1997. (78)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|Основна школа у Руски Керестуре
|-
|'''Период твореня'''
|1936–1965
|-
|'''Жанри'''
|аматерска ґлума
|-
|'''Похована'''
|На теметове у Вербаше
|}
'''Амалия Арт''' (*28. авґуст 1919–†3. май 1997), ґлумица–аматер, член Аматерского театра ''Петра Ризнича'' у Руским Керестуре.
== Биоґрафия ==
Амалия Бильня ше народзела у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 28. авґуста 1919. року. Росла на салашу єй [[Оцец|оца]] Михайла Бильнї хтори бул при Новей Червинки. Амалия мала братох Владу и Янка и младшу шестру Меланию. Основну и предлужну школу закончела у Руским Керестуре. Амалия була талантована [[Шпивач|шпивачка]] и ґлумица ище як дзивка. Вона була активни член секцийох РНПД у Руским Керестуре, алє теди нє бул звичай призначовац мена учаснїкох у културних програмох, крем гевтих цо ше окреме визначовали, та так нє зазначена анї учасц Амалиї Бильньовей.
Амалия Бильня ше одала 29. мая 1937. року за [[Пекарня|пекара]] Михайла Арта у Руским Керестуре и робела з нїм у пекарнї и предавальнї [[Хлєб|хлєба]].
Кед пришла война єй оцец Михал, як симпатизер припаднїкох народноошлєбодительного руху за борбу процив фашизма, на [[Салаш|салашу]] вибудовал базу за скриванє илеґалцох и особох хторих глєдала мадярска власц. 1944. року база була одкрита и мадярски фашисти одведли єй оца Михала Бильню до цемнїци, осудзени бул на велї роки робиї и бул послати до лаґрох у Нємецкей дзе ше му страцел шлїд.
Амалия и Михайло Арт у малженстве мали штири дзивки: Ану, Хилду, Аранку и Татяну.
После ошлєбодзеня Руского Керестура од фашистичного окупатора концом октобра 1944. року, Артова постава єден з найактивнєйших членох Антифашистичного фронта женох у валалє. Медзитим, кед у периодзе национализациї по войни Артовим национализовани дутян, пекарня и жем Михайло и Амалия Арт ше 1955. року одселєли до [[Вербас]]у. Амалия там робела у фабрики за продукцию платна а Михайло робел у Поживовей индустриї ''Витал''.
== Амалийова активносц у театре ==
Єй талант за ґлуму и шпиванє ище пред войну замерковал [[Петро Ризнич Дядя]] и учленєл ю до свойого Аматерского театра такой по снованю 1949. року як члена старшей ґрупи. У истим року участвовала у виводзеню двох театралних фалатох (''Роботнїци'' Ф. Костенка и ''Лєс'' Островского, чия премиєра була на початку 1950).
У периодзе 1949-1954, кед була стаємни член Театра, Амалия Арт витворела 8 замерковани улоги.
У 1955. року ше Амалия Арт зоз фамилию преселєла жиц до Вербасу и престала ше занїмац зоз театралним аматеризмом аж по конєц 1965. року. Теди ю Петро Ризнич знова поволал до Руского Керестура бавиц у театралним фалаце М. Горкого ''На дну''. Амалия Арт то дзечнє прилапела и поряднє путовала з Вербасу до Керестура на проби. Була єй то остатня театрална улога у живоце. После того ше поцагла зоз активносци на театралним полю.
Амалия Арт умарла 3. мая 1997. року у Вербаше, дзе є и похована.
=== Ґлумела у тих театралних фалатох ===
{| class="wikitable"
|+
|-
!Рок !! Театрални фалат
!Улога!! Дзе
|-
| 1949. || Ф. А. Костенко: РОБОТНЇЦИ
| || Руски Керестур
|-
| 1950. || А. Н. Островски: ЛЄС
| ||<div style="text-align: center;"> „
|-
| 1951. || А. П. Чехов: КАРЧМА НА ГЛАВНЕЙ ДРАГИ
|Єфимовна||<div style="text-align: center;">„
|-
| 1951. || И. Котляревски: НАТАЛКА ПОЛТАВКА
|Горпина|| <div style="text-align: center;">„
|-
| 1952. || И. Тобилевич: МАРТИН БОРУЛЯ
|Мац|| <div style="text-align: center;">„
|-
| 1952. || И. Тобилевич: СУЄТА
| || <div style="text-align: center;">„
|-
| 1953. || М. В. Ґоґоль: МАЙСКА НОЦ
| || <div style="text-align: center;">„
|-
| 1953. || М. Кропивницки: ДАЙ СЕРЦЮ НА ВОЛЮ...
| || <div style="text-align: center;">„
|-
| 1954. || Евґений М. Кочиш: ВОНА НЄВИНОВАТА
|Маря|| <div style="text-align: center;">„
|-
| 1966. || Максим Горки: НА ДНУ
|Квашня|| <div style="text-align: center;">„
|-
|}
== Литература ==
* Дюра Латяк, „Амалия Арт родз. Бильня, ґлумица–аматер, член Аматерского театра Петра Ризнича у Руским Керестуреˮ - ''50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї,'' Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и Дом култури Руски Керестур, Нови Сад, 2018, бок 123-124.
* [[Владимир Бильня|Vladimir Biljnja]], ''Rusini u Vojvodini'', Dnevnik, Novi Sad, 1987. str. 154-155, str. 175.
{{DEFAULTSORT: Арт , Амалия }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Ґлумци аматере]]
[[Катеґория:28. авґуст]]
[[Катеґория:Народзени 1919]]
[[Катеґория:3. май]]
[[Катеґория:Умарли 1997]]
ic4ty4qz3u9beegqwgyfxhkwy8jafoi
Владимир Колєсар, маляр
0
85
18971
17147
2026-05-21T21:12:16Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
18971
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Владимир Колєсар</big>
|-
| colspan="2" |
|-
|'''Народзени'''
| 30. марца 1930.
|-
|'''Умар'''
|2. новембра 1981 (51)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Висша педаґоґийна школа, Нови Сад
|-
|'''Период твореня'''
| 1955—1981
|-
|'''Жанри'''
|малярство, керамичарство
|-
|'''Поховани'''
|на Новим теметове у Новим Садзе
|-
|}
'''Владимир Колєсар''' (*[[30. марец]] 1930—†2. новембер 1981), академски маляр керамичар.
==Биоґрафия==
Владимир Колєсар ше народзел 30. марца 1930. року у Беґейцох. [[Оцец]] Данил и [[мац]] . Мал брата Михайла и шестру Верунку. Родичи му по походзеню зоз [[Коцур|Коцура]]. Оцец Данил, як поштански службенїк, достал роботу у банатским валалє Беґейци дзе жию припаднїки румунскей народносци.
Владимир у Беґейцох закончел основну школу 1941. року дзе, попри сербского, добре научел и румунски язик. Под час войни Владимир у Зренянину приватно положел три класи нїзшей ґимназиї. Фамелия ше преселєла до Нового Саду 1946. року. Владимир Колєсар закончел штредню школу а потим и Висшу педаґоґийну школу у Новим Садзе 1955. року. Як член Подобовей секциї КУД Светозар Маркович у Новим Садзе Владимир Колєсар ясно виказал свой малярски талант.
На студиї подобовей уметносци ше уписал на беоґрадскей Подобовей академиї (класа професора Ивана Табаковича), дзе 1964. року дипломовал.
[[Файл:Keramika Vladimir Koljesar 1976.jpg|thumb|253x253px|Владимир Колєсар, Вазни (керамика), 1976.]]
Робел як наставнїк подобовей култури и математики у Коцуре, [[Вербас|Вербаше]], Бечею и Новим Садзе. Медзитим, його интересованє було швет уметносц, керамика и малярство и вон пошол до иножемства, глєдал лєпши условия за материялизованє свойого уметнїцкого потенциялу. Єден час робел як реставратор церковних иконох у Австриї, потим у Швайцарскей, же би ше найдлужей затримал у Шведскей як керамични дизайнер. Ту вон, попри дизайнерскей роботи, змогнул моци за винаходзенє власного виразу у малярстве. У тим периодзе даскельо його самостойни вистави прицагли увагу публики и подобовей критики хтора зоз симпатиями привитала Колєсарово малюнки.
По врацаню зоз Шведскей Владимир Колєсар бул илустратор велїх виданьох НВУ Руске слово у Новим Садзе. Медзитим, вон глєдал ширши простор виражованя та прешол до подприємства Ґрафика дзе робел як дизайнер.
Владимир Колєсар бул у малженстве зоз Зорицу родз. Панков.
==Творчи период==
[[Файл:Zlucovanje formoh 1962.jpg|алт=Злучованє формох, темпера, 30х35 cm|мини|305x305п|Злучованє формох, темпера, 30х35 cm]]
У периодзе кед Владимир Колєсар бул обняти зоз тему абстрактного малярства вон на малюнкох хасновал триугельнїки и, особено, круг, та велї интензивни фарби. [[Фарба|Фарби]] складал єдну коло другей, випитовал ефекти мишаня фарбох, випатрало як кед би йому сам спектер фарбох нє бул достаточн, яґод да глєдал вецей од самого спектра. Интересованє за круг ше преточело до приказованя [[Слунко|Слунка]] на його малюнкох. У познєйшей етапи творчосци вон мал на каждим малюнку варошох будучносц и слунко як нєзаобиходни мотив. Колєсар тримал же круг сублимує у себе шицки други форми и бул єдна з його наймоцнєйших преокупацийох.
Нєт сумнїву, уметнїцки опус Владимира Колєсара бул досц рижнородни и прешол през вецей виглєдовацки фази, од початного реализма по абстрактни ґеометризем. Алє, у сущносци, Колєсара интересовал лєм подобови язик, язик до хторого вон транспоновал свойо каждодньови импресиї.
[[Файл:Fruška hora Vladimir Koljesar 1960.jpg|алт=Фрушка гора, малюнок|мини|346x346п|Фрушка гора]]
Зоз палети импресионистох Колєсар хасновал технїку поентилистох алє и теди сучасних опартистох. Тото мож обачиц на велїх його роботох з вельким числом дробних формох, смужкох, точкох...
Шцки його роботи малого формату бо вон нїґда нє мал свой власни ателє та ше прилагодзовал ґу датим условийом роботи. Рисовал и мальовал найвецей на картону, паперу, найчастейше зоз темперу и з тушами у фарбох. Його роботи ше помали розноша и, нєминовно, як час преходзи, препадаю.
Супруга и Владимиров брат виражовали жаданє же би дзечнє подаровали малюнки Владимира Колєсара, як свойофайтови леґат, даякей рускей институциї хтора ше стара о култури Руснацох же би ше його роботи зачували за будучносц и же би нови ґенерациї мали нагоду видзиц його дїла.
==Самостойни вистави==
1956. и 1957. року у Бечею, 1959. Баня Ковиляча, 1961. Нови Сад, 1966. Євле (Шведска), 1969. [[Руски Керестур]], 1970. и 1971. року Нови Сад, 1972. Монтре, Сион, Сиєр (Швайцарска), Беґейци.
==Фахово усовершованє==
Усовершованє у виробку керамики у Євлу (Шведска). Реставрация церковних иконох у Австриї. Студийни путованя Москва, Штокголм, Євле, Беч, Гайделберґ, Мангайм, Монтре, Сион, Сиєр.
Владимир Колєсар умар у Новим Садзе, 2. новембра 1981. року.
== Литература ==
* ''Подобова творчосц Руснацох'', „Владимир Колєсар, академски маляр и керамичарˮ, Дружтво за руски язик, литературу и културу'','' Нови Сад, 2003, б. 56.
* P. R. Magocsi, Koliesar/Kolesar, Vladimir, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 243.
== Вонкашнї вязи ==
* Олґа Карлаварис: [https://www.youtube.com/watch?v=wyfixNrk4Bg&t=8s Владимир Колєсар - 60 роки од народзеня,] Маковчань, Ютюб, 10. април 2021.
* [https://issuu.com/upidiv/docs/monigrafija_upidiv-2017-boja UPIDIV 50 godina / Tom 2 / 50 godina primenjenih umetnosti u Vojvodini], issuu.com, стр. 76-77.
{{DEFAULTSORT: Колєсар , Владимир }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Коцурци]]
[[Катеґория:Маляре]]
[[Катеґория:Академски маляре]]
[[Катеґория:Народзени 1930]]
[[Катеґория:30. марец]]
[[Катеґория:Умарли 1981]]
[[Катеґория:2. новембер]]
js7a93zdn16d24soms08lpaeb1668ti
Ирина Давосир-Матанович
0
179
19017
15934
2026-05-22T09:54:58Z
Olirk55
19
Викивязи
19017
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Ирина Давосир Матанович</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Irina D Matanovic.jpg|alt=Ирина Д. Матанович|border|center|thumb]]
|-
|'''Народзена'''
|4. януара 1933.
|-
|'''Умарла'''
|4. марца 2007 (74)
|-
|'''Державянство'''
|Югославия, Сербия
|-
|'''Школа'''
|Штредня музична школа, Нови Сад
|-
|'''Универзитет'''
|Ґлазбени завод, Заґреб
|-
|'''Период твореня'''
|1953—1982.
|-
|'''Жанри'''
|Оперска шпивачка, примадона
|-
|'''Похована'''
|у Новим Садзe
|}
'''Ирина Давосир - Матанович''' ([[4. януар]] 1933—4. марец 2007), оперска [[Шпивач|шпивачка,]] [[сопран]], примадона Сербского народногo театра.
== Биоґрафия ==
[[Файл:Matanovic 4.jpg|alt=Ирина Давосир Матанович|frame|Ирина Давосир Матанович]]
Народзела ше 4. януара 1933. року у [[Дюрдьов]]е у учительскей фамелиї. Уж як школярки другей класи ґимназиї пришол до вираженя єй музични талант. Прето ше уписала до Штреднєй музичней школи ''Исидор Баїч'' у Новим Садзе у класи Божени Дубскей, а школованє предлужела у Заґребе при ''Ґлазбеним заводзе'' (Академия) дзе єй 1952. и 1953. року професор шпиваня бул Мариян Майцен.
По законченю музичней школи поволана є до опери у Сараєве а у медзичаше ше явела на авдицию и до новосадскей Опери и такой у септембре 1953. року була прията до ''Сербского народного театра'' у Новим Садзе. Ту остала аж по пензионованє у януаре 1982. року. Була одата за Светислава Матановича (бас-баритон) вельорочного члена Опери СНТ.
== Наступи ==
Як солистка новосадскей опери госцовала у Беоґрадзе, Заґребе и Любляни, алє и у Болгарскей, Єгипту, Мадярскей и Италиї. Окреме у италиянскей преси достала вельо ласкави оцени за свойо шпиванє. Ирина Давосир - Матанович шпивала зоз оперскима гвиздами як цо то були Радмила Бакочевич и Милка Стоянович.
Мала красну сценску появу, приємно офарбени лирски сопран и витворела вецей як 30 улоги на матичней сцени дзе єй партнере були велї углядни домашнї и иножемни оперски уметнїки. Єй ґлумецки талант и сценски шарм окреме приходзели до вираженя у оперетох. Була замеркована шпивачка руских народних шпиванкох, о чим шведоча числени аудио знїмки хтори ма зняти у архиви Радио Нового Саду.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=b_Bv-AI0YMI ЯК МИ БУДЗЕ]шпива Ирина Давосир Матанович</ref>
Попри оперских улогох, Ирина Давосир Матанович наступала з успихом и на концертох, з [[Ария|ариями]] и шпиванками [[Волфґанґ Амадеус Моцарт|Моцарта]], Шуберта, Шумана, Брамса. Рахманїнова, Чайковского, Дворжака, Коньовича, Барановича и других, як домашнїх так и иножемних [[Композитор|композиторох]].
[[Файл:I D Matanovic.jpg|alt=Ирина Давосир Матанович у Руским Керестуре|thumb|427x427px|Ирина Давосир Матанович у Руским Керестуре]]
== Улоги ==
Найволєла улогу Мими у ''Боемох'', алє ю публика найбаржей запаметала по улоги Лиї у ''Турандоту''. Шпивала як Дюла у Ґотовцовей опери ''Еро з гевтого швета'', Чо Чо Сан у опери ''Мадам Бетерфлай'', Дездемона (''Отело''), Марґарета (''Фауст''), Елизабета (''Дон Карлос''), Адалдїза (''Норма''), Неда (''Паяци'') Лиза (''Пикова дама''), Керубин (''Фиґарова женїдба''), потим у оперох ''Кавалерия Рустикана'', ''Паяци'', Татяна у ''Евґений Онєґин'', Флорами (''Мала Флорами''), ''Вертер'' и велїх других.
== Награди ==
Освоєла трецу награду 1960. року на змаганю младих шпивачох у Будимпешти. Достала на дарунок годзинку од предсидателя Йосипа Броза Тита кед у Карадьордєве на даскельо заводи шпивала по руски. Даруюци єй годзинку, вон гварел: ''То је она мала што пјева русински''.
Добитнїк є Златней медалї ''Йован Дьордєвич'' (1993), найвисшого припознаня Сербского народного театру, як и других наградох.
Ирина Давосир - Матанович єдна з найуспишнєйших повойнових руских [[Уметнїк (музика)|уметнїкох]] у обласци музичней култури котра досягла найвисши професийни уровень примадони и єдна од познатих интерпретаторох рускей, українскей и сербскей шпиванки як на отвореней сцени, так и у студию Радио Нового Саду.
Умарла 4. марца 2007. року.
== Жридла и вязи ==
* [[:sr:Ирена_Давосир_Матановић|Кратка биоґрафия]] Ирини Д. Матанович на Википедиї по сербски
* [https://www.youtube.com/watch?v=0XepkjjIHjc&t=30s Ирина Давосир МАТАНОВИЧ], портрет єдней диви
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=2233 ДАВОСИР-МАТАНОВИЋ Ирена], Енциклопедија Српског народног позоришта, Нови Сад
* [https://nar.org.rs/rue/irina-davosir-matanovic/ Ирина Давосир МАТАНОВИЧ], биоґрафия на НАР
* [https://nar.org.rs/rue/o-nas/ Ирина Давoсир Матанович], Доприношенє Руснацох розвою Нового Саду, аудио сериял , Новинарска асоцияция Руснацох, продукция 2016
* Дюра Латяк, Занавше уцихнул сопран нашей оперскей примадони, [http://www.rusuk.org/ruski/cleni/davosir/index.html Ирина Давосир-Матанович (1933-2007),] вебсайт Союзу Руснацох Українцох Сербиї, www.rusuk.org.
* [https://www.youtube.com/watch?v=qoeuIK_UXK4 Ирина Давосир Матанович и Дюзепе Кампоро] у опери ''Боеми''
* [https://www.youtube.com/watch?v=elpgJ0Txti0 Ирина Давосир Матанович] шпива ''Еро зоз гевтого швета''
* [https://www.youtube.com/watch?v=svBxg_t5ALc&t=43s ПАНОНИЯ] шпива Ирина Давосир Матанович
* [https://www.youtube.com/watch?v=HdE22fIydig БЛЇЩАЦИ ГВИЗДОЧКИ] шпива Ирина Давосир Матанович
== Литература ==
* Дюра Латяк, ''Календар 2008,'' боки 390-391.
* Дюра Латяк, ''Глас Союзу ч. 10/2007,'' б 45.
== Референци ==
{{DEFAULTSORT: Давосир-Матанович, Ирина }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Новосадянє]]
[[Катеґория:Шпиваче]]
<references />
[[Катеґория:Уметнїки]]
[[Катеґория:Примадона]]
[[Катеґория:Сопран]]
[[Катеґория:4. януар]]
[[Катеґория:Народзени 1933]]
[[Катеґория:4. марец]]
[[Катеґория:Умарли 2007]]
7jbiozqifqvqv4hqpapf02gidnndw9k
Йоаким Сеґеди
0
187
18907
16945
2026-05-21T15:50:42Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
18907
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Кир Йоаким др Сеґеди</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Joakim Segedi.jpg|алт=Йоаким Сеґеди, владика|центар|мини|404x404п]]
|-
|'''Народзени'''
|27. октобра 1904
|-
|'''Умар'''
|20. марца 2004. (100)
|-
|'''Державянство'''
|австроугорске, югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|Ґимназия Вербас, Осиєк, Травник
|-
|'''Универзитет'''
|Богословия Заґреб, Инсбрук, Рим
|-
|'''Наукови ступень'''
|докторат
|-
|'''Период твореня'''
|1927—1983.
|-
|'''Жанри'''
|богословия, духовни науки, публицистика
|-
|'''Поховани'''
|У Руским Керестуре
|}
[[Файл:Нащива львовского митрополита Андрия Шептицкого.jpg|алт=Нащива львовского Митрополита Шептицкго Рускому Керестуру|мини|413x413п|Нащива львовского Митрополита Шептицкого Рускому Керестуру. Йоаким Сеґеди стої на лївим боку.]]
'''Кир Йоаким др Сеґеди''' (*27. октобер 1904—†[[20. марец]] 2004), надвладика, парох керестурски, владически викар за [[Бачка|Бачку]], титуларни владика гисарийски, ґенерални викар Крижевского владичества, Апостолски администратор Крижевского владичества.
== Биоґрафия ==
Йоаким Сеґеди ше народзел у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 27. октобра 1904. року. [[Оцец]] Микола и [[мац]] Мария, родз. Пап. Основну школу закончел у своїм валалє, ґимназию у [[Вербас|Вербаше]] 5 класи, у Осєку шесту, а у Травнику 7. и 8. Богословию започал студирац у Заґребе (перши рок), вец 3 роки у Инсбруку, Австрия. Школованє предлужел на Универзитету Ґреґорияни у Риме и закончел з докторатом з Литурґики 5. юлия 1930. року<ref>Режак Михайло (1997). Християнски календар 1998. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия Св. Миколая у Руским Керестуре, б. 46</ref>.
== Священїцка дїялносц ==
Нїзши [[Священїк|священїцки]] чини Йоаким Сеґеди приял 7. юлия 1924. року у Заґребе. Иподияконство приял у Велеграду у Моравскей 22. юлия 1927. року, за диякона є преглашени 31. юлия 1927. року у України. За [[священїк|священїка]] є пошвецени нєоженєти 4. септембра 1927. року у Руским Керестуре а пошвецел го владика Дионизий Няради.
Од 1. септембра 1930. року др Йоаким Сеґеди служел як духовнїк у нашей семинариї у Заґребе. У медзичаше єден рок (1932-1933) бул капелан у [[Коцур]]е. Владиков секретар постал 1. септембра 1936. року, а од 1. октобра истого року по [[5. фебруар]] 1938. року бул управитель парохиї у Ґрабру.
По 1941. рок вон бул економ владичества, а од 25. априла 1941. року парох у Руским Керестуре и делеґат владичества за Бачку. Од 1. авґуста истого року др Йоаким Сеґеди постал викар калочского владичества, як администратора за Бачку, бо Бачка теди була под мадярску окупаторску власцу.
По законченю Другей шветовей войни, кед апостолска администратура знова подпадла под Крижевску епархию, др Йоаким Сеґеди постал владически викар за Бачку, а 1948. року и бачки декан по 1959. рок. Теди го Папа Пий ХІІ меновал за папского прелата зоз титулу Монсиньор, а апостолски протонар постал 30. децембра 1961. року<ref>Владислав Варґа (2002). Християнски часопис Дзвони, за 2003. рок. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия Св. Миколая у Руским Керестуре, б. 138.</ref>.
Титуларни владика гисарийски и помоцни владика крижевски постал 1963. року<ref>[[Михайло Макай|Михайло Макаї]] (1977). Християнски календар 1978. Руски Керестур: Войводянски викарият крижевского владичества, б. 27.</ref>. За владику др Йоаким Сеґеди пошвецени у Риме 28. юлия 1963. року у базилики св. Петра. Пошвецел го митрополит львовски Йосиф Слїпий и владикове [[Гавриїл Букатко]] и апостолски еґзарх [[Авґустин Горняк]] зоз Лондону. Участвовал на Другим Ватиканским соборе 1963. и 1964. року, а як владика ище три роки бул на парохиї у Руским Керестуре.
Значне ту спомнуц же ище 1954. року др Йоаким Сеґеди уведол у Руским Керестуре нови календар, котри прилапело лєм [[Нове Орахово]] а, по розпаду бувшей Югославиї, и Руснаци у [[Горватска|Горватскей]].
У Руским Керестуре др Йоаким Сеґеди бул парох полни 25 роки, од 1941. по 1966. рок.
Член и консултант Священїцкей ради постал 12.октобра 1983. року<ref>Владикова биоґрафия. Християнски часопис Дзвони, 15. април 2004.</ref>.
Др Йоаким Сеґеди ше пензионовал 26. октобра 1984. року у Заґребе.
== Литературна и публицистична дїялносц ==
[[Файл:Trome vladikove.jpg|алт=Владикове Йоаким Гербут, Гавриїл Букатко и Йоаким Сеґеди|мини|380x380п|Владикове [[Йоаким Гербут]], Гавриїл Букатко и Йоаким Сеґеди]]
Др Йоаким Сеґеди написал значне число наукових и публицистичних статьох:
* Популарни водитель през литурґию восточного обряду (''Божествена литурґия'', (1979);
* общи историйни виглєдованя о Крижевским владичестве (1978) и о каждей парохиї у Осиєцким викарияту (1980-82);
* уводни опис о живоце [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у Руским Керестуре (''Було то кедишик у Керестуре'', 1973);
* обсяжни звит о рускей/русинскей дїдовщини у сиверней Мадярскей и восточней Словацкей (''У краю своїх предкох,'' 1977).
Шицки тоти роботи, обявени у ''Владическим виснїку'' у рочним церковним ''Християнским календаре'' у Руским Керестуре, представяли християнску (грекокатолїцку) перспективу часу кед церква мала огранїчени приступ явним медийом у бувшей комунистичней Югославиї.
Др Йоаким Сеґеди умар 20. марца 2004. року на клинїки ''Ребро'' у Заґребе у 100. року живота, 77. року священства и 41. року владичества. Поховани бул перше до [[Олтар|олтара]] у керестурскей церкви [[23. марец|27. марца]] 2004. року, а вец труна пренєшена до новозбудованей крипти при [[Святи храм|церкви]].
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Cerkovni hor 1940.jpg|Вельки церковни мишани [[хор]] у Руским Керестуре 1940. року. Парох Йоаким Сеґеди шедзи у штредку.
Файл:Совєтски вояци зоз паноцом о. Силвестером Кишом и о. Якимом Сеґедийом - Бадарком и Мафтейом Винайом.jpg|алт=Совєтски вояци зоз о. Силвестером Кишом, Йоакимом Сеґедийом, парохом, и Мафтейом Винайом|Конєц 1944. року у лємцо ошлєбодзеним Руским Керестуре: Совєтски вояци зоз о. Силвестером Кишом, Йоакимом Сеґедийом, парохом, и [[Мафтей Винай|Мафтейом Винайом]]
Файл:Segedi Solonarovo Bukatko.jpg|алт=Йоаким Сеґеди, Владимир и Хилда Солонар и Гавриїл Букатко|Йоаким Сеґеди, [[Владимир Солонар|Владимир]] и Хилда Солонар и Гавриїл Букатко
</gallery>
== Литература ==
* о. проф. др Роман Миз, Священїки дакедишнього Осєцкого викарията, Видавателє ''Парохия св. ап. Петра и Павла,'' Нови Сад и ''Максима'', друкарня и видавательна хижа, Петроварадин, 2016, б.287-290.
* ''[[Дзвон|Дзвони]]'', християнски часопис, април, 2004. рок, „Владикова биоґрафия”
* P. R. Magocsi, Segedi, Ioakim, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 449.
== Референци ==
<references />
{{DEFAULTSORT: Сеґеди , Йоаким }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Керестурски парохове]]
[[Катеґория:Владикове]]
[[Катеґория:Крижевски владикове]]
[[Катеґория:Докторе наукох]]
[[Катеґория:Публицисти]]
[[Катеґория:27. октобер]]
[[Катеґория:Народзени 1904]]
[[Катеґория:20. марец]]
[[Катеґория:Умарли 2004]]
2f9mi09wnbj62j7pzom0gyrmxytc4c7
Марґита Лучечко
0
258
19044
14382
2026-05-22T11:54:59Z
Olirk55
19
Означени викивязи
19044
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Марґита Лїкар Лучечко</big>
|-
| colspan="2" | [[Файл:Margita Lučečko.jpg|алт=Марґита Лїкар Лучечко|центар|мини|278x278п]]
|-
|'''Народзена'''
|16. юния 1909. року
|-
|'''Умарла'''
|24. юлия 1988. (79)
|-
|'''Державянство'''
|австроугорске, югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|Штредня фахова школа за схопносци и ручну роботу у Заґребе
|-
|'''Период твореня'''
|1930—1975
|-
|'''Обласци твореня'''
|просвита, дружтвена активносц на просвищованю женох
|-
|'''Похована'''
|у Руским Керестуре
|}
'''Марґита Лучечко''' (16. юний 1909—†24. юлий 1988) директорка, наставнїца, дружтвена активистка.
== Биоґрафия ==
[[Файл:Margita Ljikar na druženju 21 septembra 1926.jpg|alt=Марґита Лїкар з приятелями|thumb|423x423px|<div style="text-align: center;">Марґита Лїкар (и штредку) з приятелями 21. септембра 1926. року]]
Марґита Лїкар ше народзела 16. юния 1909. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Родичи [[оцец]][[Михаил Лїкар|Михайло Лїкар]], пивцоучитель и [[мац]] Вилма Лїкар (народзена Бучко), закончела гражданску школу. Марґита мала ище седем братох и шестри: Корнел (1898), Йоланда (Беба) (1901), Мария (Манда) (1902), Йовґен (1904), Елемир (1905), Иринка (1913) и Аранка (1915).
Основну школу Марґита Лїкар закончела у [[Дюрдьов]]е, а Штредню фахову школу за схопносци и ручну роботу у Заґребе.
Робела як директорка Ремеселнїцкей школи у [[Сримска Митровица|Сримскей Митровици]], а потим прешла робиц до Основней школи ''Петро Кузмяк'' у Руским Керестуре дзе робела як вихователька и наставнїца подобового и музичного воспитаня. Тиж преподавала предмет хтори ше волал ''Ґаздовство'', а була и [[Дириґент|дириґентка]] школского [[хор]]у и дзивоцкого [[Оркестер|оркестра]] мелодикох у основней школи.
Орґанизовала и тримала валалским женом курси за сучасне варенє и водзенє обисца, скраванє, шице, вишиванє и други ручни роботи.
Одала ше за др Ивана Лучечку, ветеринара.[[Файл:Nasa kuharka 1953 b.jpg|alt=Наша кухарка з 1953. року|thumb|230x230px|<div style="text-align: center;">Наша кухарка з 1953. року]]Марґита Лучечко умарла 24. юлия 1988. року. Похована є у Руским Керестуре коло свойого супруга хтори умар 1978. року.
Шицок свой рухоми и нєрухоми маєток завитовала и зохабела апацом [[Грекокатолїцка церква|Грекокатолїцкей церкви]] у Руским Керестуре.
== Образовна робота ==
Року 1953. Марґита Лїкар написала приручнїк за ґаздинї ''Наша кухарка'' (Видавательне - друкарске предприяце Руске слово Руски Керестур), хтори мало скоро кажде руске обисце и хтори унапредзел квалитет костираня Руснацох. Приручнїк ''Наша кухарка'', як повторене и дополнєне виданє, з финансийну потримовку ширшей фамелиї Лїкар и фирми Алимента обявело Дружтво за руски язик, литературу и културу з Нового Саду 2007. року.
== Ґалерия ==
<gallery>
Nasa kuharka naslovna.jpg|alt=Наша кухарка, 2007. рок|Наша кухарка, обновене и дополнєне виданє, 2007. рок
</gallery>
== Литература ==
* Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. рокˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 414.
== Вонкашнї вязи ==
* Марґита Лїкар [https://issuu.com/rusnak/docs/finalnaverzija ''Наша кухарка''], повторене и дополнєнє виданє, 2007. рок
* Мр Гелена Медєши, [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/studia%20ruthenica%2012.pdf Здравє на уста уходзи: ''Марґита Лїкар, Наша кухарка''], Зборнїк роботох ''STUDIA RUTHЕNICA'' 12 (25), 2007, б. 184-186.
* Гелена Гафич-Стойков, [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/studia%20ruthenica%2012.pdf ''Рецензия кнїжки Наша кухарка Maрґити Лїкар''], Зборнїк роботох ''STUDIA RUTHЕNICA'' 12 (25), 2007, б. 186-167.
* Ясмина Чакан Вицкович, [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/studia%20ruthenica%2012.pdf ''Пахи и смаки з бабовей кухнї: Рeцeнзия кнїжки Наша кухарка Марґити Лїкар''], Зборнїк роботох ''STUDIA RUTHЕNICA'' 12 (25), 2007, б. 187-188.
{{DEFAULTSORT:Лучечко , Марґита }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Наставнїки]]
[[Катеґория:Дириґенти]]
[[Катеґория:16. юний]]
[[Катеґория:Народзени 1909]]
[[Катеґория:24. юлий]]
[[Катеґория:Умарли 1988]]
3omodxw0vqcxmdlvw8nc5tlamood1kk
Мелания Планчак
0
266
19022
16881
2026-05-22T10:28:11Z
Olirk55
19
Катеґория
19022
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Мелания Планчак</big>
|-
|'''Народзена'''
|6. новембра 1954.
|-
|'''Умарла'''
|16. децембра 2015. (62)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Економско-тарґовецка, Кула
|-
|'''Период твореня'''
|1988—2014.
|-
|'''Жанри'''
|фотоґрафия, видео запис
|-
|'''Похована'''
|у Руски Керестур|Руским Керестуре
|}
'''Мелания Планчак''' (*6. новембер 1954—†16. децембер 2015), рускокерестурска [[Фотоґраф|фотоґрафка]], видеознїмателька и хронїчар културного, економского и дружтвеного живота [[Руски Керестур|Руского Керестура]].
== Биоґрафия ==
Мелания Монар народзена 6. новембра 1954. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Владимир и [[мац]]. Основну школу закончела у Руским Керестуре а Економско-тарґовецку школу у [[Кула|Кули]]. По законченю штреднєй тарґовецкей школи єден час робела як тарґовкиня, а концом 80. рокох прешлого вику ше почала занїмац з фотоґрафию и видео-знїманьом, цо пошвидко постала єй главна професия.
Мелания Монар ше одала за Планчака. У малженстве мали сина Владимира.
Мелания, вєдно зоз сином Владом, основала Фото-студио ''Планчак'' и од початку 90. рокох була єдна з главних фотоґрафкох и знїмателькох шицкого цо ше збувало у Руским Керестуре и вообще медзи Руснацами, алє и ширше, понеже робела и у Кули, [[Вербас|Вербаше]], [[Коцур]]е, робела и у местох дзе жиє словацка [[Нация|национална]] меншина и других.
Мелания Планчак фотоґрафовала и знїмала шицки подїї – од приватних збуваньох значних за фамелиї, та прейґ шицких других у дружтвеним, образовним, културним, церковним, спортским и привредним живоце Керестура, так же прейґ фотоґрафиї и видео-знїмкох, як и скорейших керестурских фотоґрафох, и єй робота на одредзени способ доприноши терашньому и будуцому архивованю и историї Руского Керестура.
Мелания Планчак окреме добре познала нашо звичаї з рижних нагодох, як цо то свадзби, так же и у тей часци допринєсла очуваню, як и одредзеному осучасньованю свадзебного протоколу. Пре єй наисце вредну, точну и нєсебичну роботу, у Керестуре и ширше велї ю познали под назвиском ''Фото Тета.''
Мелания Планчак була членїца Здруженя ремеселнїкох и приватних привреднїкох Руского Керестура, а зоз своїма фотоґрафиями и знїмками збуваньох и части спонзор рижним орґанизацийом.
Мелания Планчак умарла 16. децембра 2015. року, у 62. року живота. Похована є 17. децембра на керестурским [[Теметов|теметове.]]
== Литература ==
* Подобова творчосц Руснацох: ''Мелания Планчак, уметнїк фотоґраф'' - Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2003, б. 95.
== Вонкашнї вязи ==
З продукциї Студия ''Планчак'':
* 250 роки од снованя керестурскей парохиї (1) [https://www.youtube.com/watch?v=zD9SKFzrkdM - Симпозиюм и вистава] Scientific symposium and Exhibition
* 250 роки од снованя керестурскей парохиї (2) [https://www.youtube.com/watch?v=JJXfJIuemYI - Шветочна Служба Божа] Solemn Mass
* 250 роки од снованя керестурскей парохиї (3) [https://www.youtube.com/watch?v=RV9EpeUjBcY - Шветочна академия] Solemn spiritual performance
* 250 роки од снованя керестурскей парохиї (4) [https://www.youtube.com/watch?v=RV9EpeUjBcY - Служба Божа у Водици] Procession to Vodica and Divine liturgy
* [https://www.youtube.com/watch?v=Yb8VuFo12zI Руски Керестур, скица за єден портрет], Студио ''Планчак''.
* [https://www.ruskeslovo.com/%d1%83%d0%bc%d0%b0%d1%80%d0%bb%d0%b0-%d0%bc%d0%b5%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d1%8f-%d0%bf%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d1%87%d0%b0%d0%ba-1954-2015/ Умарла Мелания Планчак (1954-2015)], Михайло Зазуляк, ''Рутенпрес,'' 18. децембер 2015.
* [https://vecnipomen.com/melanija-plancak/zivot-preminulog Melanija Plančak (1954 - 2015)], Firma: ''Večni pomen,'' Sremska Kamenica
{{DEFAULTSORT: Планчак , Мелания }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Уметнїки]]
[[Катеґория:Фотоґрафи]]
[[Катеґория:6. новембер]]
[[Катеґория:Народзени 1954]]
[[Катеґория:16. децембер]]
[[Катеґория:Умарли 2015]]
a64nazg8vnhvmqfho464txeb3ylg88s
Михайло Варґа (учитель)
0
301
19019
16800
2026-05-22T10:06:38Z
Olirk55
19
Викивязи
19019
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable"align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Михайло Варґа</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Мihajlo Varga ucitelj.jpg|алт=Михайло Варґа|центар|мини|241x241п|Михайло Варґа (1985. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|5. новембра 1940.
|-
|'''Умар'''
|20. априла 2007 (67)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|Учительска школа, Зомбор
|-
|'''Период твореня'''
|1958—2001.
|-
|'''Жанри'''
|просвита, дружтвени анґажман
|-
|'''Поховани'''
|у Руским Керестуре
|}
'''Михайло Варґа''' (*5. новембер 1940—†[[20. април]] 2007), педаґоґ, руководитель у образованю, редактор и дружтвено-културни активист русинскей/рускей националней ориєнтациї у [[Войводина|Войводини]].
== Биоґрафия ==
Михайло Варґа народзени 5. новембра 1940. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Янко и [[мац]] Натала родз. Барна. Основну школу ''[[Петро Кузмяк]]'' Михайло Варґа закончел у Руским Керестуре, а Учительску школу у Зомборе. У Основней школи у Руским Керестуре як учитель Михайло Варґа почал робиц 1958. року.
== Робота у просвити и култури ==
Михайло Варґа у своїм полним роботним вику бул и остал прави [[Народ|народни]] учитель и дал вельке доприношенє у пестованю и розвою основношколского и штреднєшколского образованя по [[Руски язик|руски]]. Бул рецензент и коавтор вецей учебнїкох за школярох нїзших класох основней школи. Вон порихтал читанку за руски школи (лектира за II класу Майске вешелє, 1977) и основал два часописи, дзецински ''Дзвончок'' (1970-1991) и младежски ''Швитаня'' (1972-1974), хторим бул редактор.
Директор Образовного центра ''Петро Кузмяк'' у Руским Керестуре бул у периодзе од 1985. по 1993. року, а потим єден час бул воспитач у интернату керестурскей Ґимназиї. Як директор Образовного центра ''Петро Кузмяк'' Михайло Варґа закончел вибудов и опреманє нового будинку Школи и запровадзел реконструкцию будинку Новей школи, наволаного [[Замок (Руски Керестур)|Замок]]. Року 1990. року обновел єдину у швеце Ґимназию по руски. Бул учашнїк, орґанизатор и домашнї традицийним стретнуцом основних школох Републики [[Сербия|Сербиї]] ''Коло братства''.
Варґа бул активни учашнїк у културним и дружтвеним живоце войводянских Русинох/Руснацох як соорґанизатор [[Фестивал рускей култури Червена ружа|фестивалу ''Червена ружа'']] од 1970-тих рокох
== Дружтвене анґажованє ==
У [[Руска матка|Рускей матки]], матичней орґанизациї бачванско-сримских Руснацох, Михайло Варґа бул член од єй снованя. Предсидатель [[Руска матка|Рускей матки]] Михайло Варґа бул од 1993. до 1999. року. Як предсидатель Рускей матки старал ше о очуваню руского/руснацкого идентитета у нашей жеми и шицких других жемох дзе жию припаднїки нашого народу. Бул активни учашнїк перших осем отриманих шветових конґресох Руснацох, Русинох, Лемкох и орґанизатор и домашнї 3. Шветового конґреса РРЛ хтори у Руским Керестуре отримани 1995. року. Бул редактор кнїжкох о роботи обидвох тих орґанизацийох (''Зборнїк роботох зоз Трецого Шветового конґреса Русинох/Руснацох/Лемкох, 1997; Руска матка Югославиї, 1998'').
По законченю мандата предсидателя Рускей матки вон бул предсидатель Месного одбору и член Управного одбору Рускей матки.
Секретар Месней заєднїци у Руским Керестуре Михайло Варґа бул од 1996. по 2001. рок. На тей функциї Михайло Варґа ше старал о шицких потребох гражданох Руского Керестура а, медзи иншим, спред Месней орґанизациї Рускей матки бул инициятор активносцох на формованю општини Руски Керестур хтора, после його нєсподзиваного упокоєня, загашена.
Вельке доприношенє Михайло Варґа дал и у пририхтованю, вибору и конституованю Националного совиту рускей националней заєднїци у Сербиї у другим зволаню 2004. року, як и у роботи його орґанох и целох.
За свою длугорочну воспитно-образовну и дружтвено-политичну роботу, окреме у тедишнїм Социялистичним союзу роботного народу, Михайло Варґа достал вецей припознаня и награди. Бул чловек инспирациї, романтичар, витирвали борец за правду и за права обичного чловека. Бул упарти, витирвали, тварди Руснак.
Михайло Варґа нєсподзивано умар 20. априла 2007, у Руским Керестуре у своїм 67. року живота. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре.
== Литература ==
* P. R. Magocsi: Varga, Mikhailo, P. R. Magocsi and Ivan Pop: ''Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005,'' ISBN 0-8020-3556-3, p. 525
* Тамаш, др Юлиян: Просвитни роботнїки 1994-1991. року (Михайло Варґа), ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок . 414.
* Михайло Варґа, предсидатель Рускей матки Югославиї (привитна бешеда), ''Зборнїк роботох зоз трецого шветового конґреса Русинох (Руснацох, Лемкох), Руска матка, 1997,'' б. 29.
{{DEFAULTSORT: Варґа , Михайло }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Учителє]]
[[Катеґория:Директоре школи у Руским Керестуре]]
[[Катеґория:Редакторе]]
[[Катеґория:Предсидателє Рускей матки]]
[[Катеґория:Авторе/Коавторе учебнїкох]]
[[Катеґория:Дружтвено-политични активисти]]
[[Катеґория:5. новембер]]
[[Катеґория:Народзени 1940]]
[[Катеґория:20. април]]
[[Катеґория:Умарли 2007]]
d8emneq73rpvjca0xqcgpvzi2eibgyb
Михайло Врабель
0
302
19028
14494
2026-05-22T11:03:31Z
Olirk55
19
Викивязи
19028
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
! colspan="2" |<big>Михайло Врабель</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:VrabelM.svg]]
|-
|'''Народзени'''
|20. новембра 1866.
|-
|'''Умар'''
|4. януара 1923. (56)
|-
|'''Державянство'''
|австро-угорске
|-
|'''Язик творох'''
|карпато-руски, руски и мадярски
|-
|'''Школа'''
|Грекокатолїцка дияко-учительска школа у [[Ужгород]]зе
|-
|'''Период твореня'''
|1888—1923.
|-
|'''Жанри'''
|просвита, публицистика, фолклор
|-
|'''Поховани'''
|у Будапешту
|}
'''Михайло Врабель''' (*20. новембер 1866—†4. януар 1923) учитель, фолклориста, новинар и културни дїяч медзи бачванскима Русинами
== Биоґрафия ==
Михайло Врабель ше народзел у священїцкей фамелиї у валалє Вирава (срез Гумене, комитат Земплин, Словацка) 20. новембра 1866. року. Грекокатолїцку дияко-учительску школу закончел у [[Ужгород|Ужгородзе]] 1887. року. Под час школованя при Врабельови ше розвила окремна любов ґу народному културному скарбу, окреме ґу писньом-шпиванком. У старших класох учительскей школи почал записовац шпиванки а кед почал робиц як учитель у валалє Чемерно у восточней Словацкей та там предлужел записованє шпиванкох як и у валалох коло Чемерна. Там ше затримал лєм рок и пол. Од єшенї 1889. року Михайло Врабель уж учительовал у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Ту пошвидко пришол до зраженя зоз своїма колеґами и крижевски владика Юлий Дрогобецки го премесцел до Старого [[Вербас|Вербасу]]. Алє, Врабель и там пришол до зраженя зоз тамтейшим парохом Михайлом Трбоєвичом, котри з рочного церковного приходу перше себе вжал плацу, а Врабельови нє остало анї на голи живот. Прето ше Михайло Врабель на кратко знова врацел до Керестура и ту ше оженєл зоз дзивку керестурского учителя [[Михаил Джуня|Михала Джунї]] тиж учительку Павлу (Павлину) Джуньову.
[[Файл:Rk ucitelje33.jpg|alt=Валалска интелиґенция у Руским Керестуре 1895. року|thumb|472x472px|Валалска интелиґенция у Руским Керестуре 1895. року Хил, Тоби, [[Михаил Лїкар]], Дафе, нєпознати, Михалї, Будински Микола, Михайло Врабель (з калапом у рукох), Шедза: Арнолд, [[Петро Кузмяк]], Андрий Лабош, Никола Бадовинац, [[Михаил Джуня]]]]
Мено Михаила Врабеля уж було у тедишнїм чаше добре познате нє лєм у нашим краю алє и на Подкарпатю. Под час службованя у Руским Керестуре Михайло Врабель сотрудзовал з вецей публикациями на карпаторуским и мадярским язику. Найвецей писал о живоце [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у Бачкей и обявйовал у мадярских новинох ''Kelet'' (''Восток''), у львовским часопису ''Листок'', у ужгородским ''Місяцослову'' и львовскей ''Науки''. На тот способ Врабель упознавал угорску явносц зоз дїялносцу и животом нє лєм подкарпатских Русинох алє и Руснацох у наших крайох.
З намиру же би Врабеля затримал, Дрогобецки го премесцел до Нового Саду, алє Врабель анї там нє нашол мир. Повадзел ше зоз новосадским грекокатолїцким парохом [[Йован Хранилович|Йованом Храниловичом]], бо ше нє мог помириц зоз ровнодушносцу тутейшого священства и интелиґенциї у поглядзе националного препаданя Руснацох на тих просторох. Прето пришло аж и до суду медзи нїм и новосадским парохом. Михайло Врабель теди прилапел поволанку зоз Будапешту и у маю 1898. року Министерство польодїлства тедишнєй угорскей влади го меновало за главного редактора господарских новинох ''Недїля''. Тоти новини писани на карпато-руским язику або язичию (то була мишанїна церковно-славянского и русийского язика) за русинских/руских парастох а у нєй ше, окрем темох з польодїлства и газдовня, зявйовали и литературни твори подкарпатских писательох.
Михайло Врабель бул познати културно-просвитни роботнїк и чловек високей култури. Окреме провадзел проблеми образованя та ше потрудзел видац и ''Букварь'' (1898, на язичию) хтори мал штири виданя по 1910. рок а хасновало ше го и у наших школох. Михайло Врабель бул родолюб и национално свидома особа та тото улївал през свойо статї и до читачох. Його уводнїки порушовали каждого хто их пречитал же би думал нє лєм о своїм добре, алє же би робел и на хасен народа.
== Фахово публикациї ==
Михайло Врабель бул автор велїх статьох з историї, култури, етноґрафиї, фолклору и дружтвеного живота Русинох. Перши його записи народних шпиванкох ше зявели у часопису ''Листокъ'' Евгена Фенцика (1887 ч. 8, 1888 ч. 3). У фаховим часопису ''Ethnographia'' хтори почал виходзиц 1890. року по мадярски, Михайло Врабель обявел статю о вечернїцох (о сходзеню до ґаздинї) и о свадзбох бачванских Руснацох и записи їх шпивакох (1891, ч. 2), та народни приповедки о кральови Матяшови (1903, ч. 4).
== Призберованє фолклору ==
[[Файл:RusskiSolovej1890.jpg|250px|okvir|right|border]]
За руску културу Михайло Врабель найзначнєйши прето же перши, з материялну помоцу жительох зоз Керестура и [[Коцур]]а, позберал и видал нашо народни шпиванки под насловом ''Русскій соловей'' 1890. року у Ужгородзе (176 боки). Потим обявел ''Угро-русски народны спѣванки''. Будапештъ, 1900. 320 боки.
Фолклорни зборнїк писньох Русскій соловей була перша кнїжка у историї бачванских Руснацох друкована на їх бешеди. Року 2014. з помоцу добродїйки панї Наталиї Гаттас (ЗАД) у Ужгороду ознова видати тоти обидва зборнїки у форми єдней кнїжки.<ref>[https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D1%96%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B9 М.А. Врабель. Русскій соловей], — ''Угро-русски народны спѣванки Ужгород, 2014.''</ref>
Михайло Врабель умар у Будапешту 4. януара 1923. року и там є поховани.
== Литература ==
* Дюра Папгаргаї: Заобидзени драгокази Михайла Врабеля, ''Шветлосц ч. 2/1968,'' б. 81-88.
* Юлиян Тамаш: Врабельов ''Русскій соловей'' и його поетове, ''Литературне слово ч. 9/1980,'' б. 5-6.
* Дюра Варґа: Здогадованє на Михайла Врабеля. ''Шветлосц ч. 2/1990,'' б. 207-212.
* Дюра Варґа: Михаил Врабель - значни културни роботнїк (1), Младежски часопис ''МАК, ч. 4, рок XVI, април 1987,'' б. 14-15.
* Дюра Варґа: Михаил Врабель - значни културни роботнїк (2), Младежски часопис ''МАК, ч. 5, рок XVI, май 1987,'' б. 14-15.
== Жридла ==
* Маґочій П.Р., Поп И. Врабель Михайло // ''Енциклопедія історії та культури карпатських русинів. Ужгород, 2010.'' С. 102.
* Мушинка М. До 100-річчя з дня народження Михайла Врабеля // ''Дружно вперед. 1966.'' № 12.
* Павленко Г. Врабель Михайло Андрійович (1866-1923) // Г. Павленко Діячі історії, науки і культури Закарпаття: ''Малий енциклопедичний словник. Ужгород, 1999.'' Сс. 39–40.
* Поп, И. Врабель Михаил // И. Поп. ''Энциклопедия Подкарпатской Руси. – Ужгород'': изд-во В. Падяка, 2001. С. 122.
* Рамач Я. Учительованє Михайла Врабеля у Новим Садзе (1895–1898) // ''Шветлосц, XXIX, 1991.'' Сс. 48–66.
* Хланта, І. Врабель Михайло Андрійович // ''Енциклопедія Закарпаття : визначні особи XX століття'' / наук. ред. О. Д. Довганич. – Ужгород : Гражда, 2007. – Сс. 74–75.
* Микола М. Цап: Столїтиє ''Русского соловея'' // ''Народни календар 1990 — Нови Сад: Руске слово, 1989'', Сс. 47–50
== Вонкашнї вязи ==
* Дюра Латяк:[http://www.druztvo.org/ruski/vidania/22%20Studia%20Ruthenica.pdf Михайло Врабель учитель и културни дїяч медзи бачванскима Русинами], ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 22, рок 2017, б. 61-67
* [https://rusin8.webnode.ru/o-pisatjeljakh/z-dolnoj-zjemli/vrabel-mikhail/ Укажкы зо зберок Михаила Врабеля].
* С. Федака.[https://zakarpattya.net.ua/Blogs/123722-Solovei-feniks- Соловей-фенікс]. (Рецензия на перевыданя Врабеля).
* П. Медвідь.[http://www.lem.fm/150-rokiv-od-narodzhinya-mihaila-vrabelya/ 150 років од народжіня Михаіла Врабеля].
* [https://nar.org.rs/rue/miha%D0%B9lo-vrabel%D1%8C/ Михайло ВРАБЕЛЬ], учитель и културни дїяч медзи бачванскима Русинами. Новинарска асоцияция Руснацох (НАР).
* [https://rusin8.webnode.ru/o-pisatjeljakh/z-dolnoj-zjemli/vrabel-mikhail/ Врабель Михаил], Русинська Веб-книга сайт о литературѣ и языку, Webnode, 2013.
* [https://rusin8.webnode.ru/news/zimna-rosa/ Зимна роса]
* [https://rusin8.webnode.ru/news/kto-tam-durkat-/ Кто там дуркат?]
* [https://rusin8.webnode.ru/news/nich-she-mn%d1%a3-ne-pachi-/ Нич ше мнѣ не пачи]
* [https://rusin8.webnode.ru/news/bozhechku-muj-milostivyj/ Божечку муй милостивый], ''Угро-Русски Народны Спѣванки. Издалъ Михаилъ Врабель Томъ I. Спѣванки Марамарошски. Будапештъ 1900.'' № 105.
* [https://rusin8.webnode.ru/news/ne-velika-oranitsya/ Не велика ораниця], Жерело: ''Угро-Русски Народны Спѣванки. Издалъ Михаилъ Врабель Томъ I. Спѣванки Марамарошски. Будапештъ 1900.'' № 368.
== Референци ==
<references />
{{DEFAULTSORT: Врабель, Михайло }}
[[Катеґория:Русински народни дїяче]]
[[Катеґория:Словацка]]
[[Катеґория:Учителє]]
[[Катеґория:Фолклористи]]
[[Катеґория:Новинаре]]
[[Катеґория:20. новембер]]
[[Катеґория:Народзени 1866]]
[[Катеґория:4. януар]]
[[Катеґория:Умарли 1923]]
ste9okhet3rgzx3ewm02pwmdowjugoj
Онуфрий Тимко
0
334
19020
14378
2026-05-22T10:15:09Z
Olirk55
19
Викивязи
19020
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300п
|+
! colspan="2" |<big>Онуфрий Тимко</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Onufrij Timko 1908 1989.jpg|alt=Онуфрий Тимко|center|thumb|299x299п|Онуфрий Тимко (1951. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|5. октобра 1908.
|-
|'''Умар'''
|24. авґуста 1989. (81)
|-
|'''Державянство'''
|мадярске, югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, українски
|-
|'''Школа'''
|Ґимназия у Вербаше и
Травнику
|-
|'''Универзитет'''
|Богословия Заґреб и Львов
|-
|'''Период твореня'''
|1934—1985.
|-
|'''Жанри'''
|священїцтво, компонованє,
хорске дириґованє
|-
|'''Поховани'''
|у Вербаше
|}
'''Онуфрий Тимко''' (*5. октобер 1908—†24. авґуст 1989), [[священїк]], историчар, етномузиколоґ, мелоґраф, [[композитор]] и хорски дириґент.
== Биоґрафия ==
Онуфрий Тимко ше народзел 5. октобра 1908. року у [[Коцур]]е. [[Оцец]] Иван (Янко), [[мац]] Мария, дзивоцке презвиско Шандор. Основну школу закончел у своїм валалє, а до ґимназиї Онуфрий Тимко почал ходзиц у [[Вербас|Вербаше]], а закончел ю у Травнику. Богословию започал студирац на Теолоґийним факултету у Заґребе, а закончел у Львове (Україна). Оженєл ше зоз учительку Ану Биндасову, дзивку [[Дюра Биндас|Дюри Биндаса]] священїка и першого подпредсидателя [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]]. Онуфрий Тимко бул пошвецени 14. октобра 1934. року у Заґребе. Пошвецел го крижевски владика др Дионизий Няради. Службовал у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], Лишнї (Босна), и Баня Луки, а 1. децембра 1945. року є премесцени до Коцура, а од [[18. фебруар|18. фебруара]] 1950. постал парох у Старим Вербаше и там службовал по 12. април 1971. року, кед пошол до пензиї.
== Дїялносц и творчосц у швеце музики ==
Под час школованя пришол до вираженя його талант и любов ґу [[Подзелєнє музики|музики]], котри од малючка нашлїдзел од свойого оца, котри крашнє грал на виолини, а и мац знала крашнє шпивац. У Львове Онуфрий Тимко ше упознал зоз професором др [[Филарет Колеса|Филаретом Колесом]], од котрого ше вельо научел и спатрал ше на ньго у своєй [[Етномузиколоґия|етномузиколоґийней]] роботи през цали живот. Од нього здобул добри теорийни музични фундамент и практичне искуство у зазберовацкей мелоґрафскей роботи. Добре преучел сучасну музичну етноґрафию котра ноши назву Крон - Бартокова метода, котру применєл у систематизациї нашей народней шпиванки. У своєй зберацкей роботи вон бул нє лєм прости записовач народних мелодийох, алє велї записани мелодиї дорабял, збогацовал, прерабял, на велї народни тексти присподобйовал, або сам складал мелодиї у народним и забавним духу.
Онуфрий Тимко бул добри музични аранжер, [[дириґент]] и композитор. У шицких парохийох дзе службовал Тимко сновал [[Хор|хори]] хтори виводзели вирску музику, як и руску и українску народну музику.
Онуфрий Тимко по своїх опредзелєньох цалого живота бул активиста українскей ориєнтациї медзи войводянскима Руснацами.
Онуфрий Тимко, попри [[етномузиколоґия|етномузиколоґийних]] студийох и теорийних написох, зохабел за собу и значне число статьох з нашей историї. Окреме значне його доприношенє у ошвицованю насельованя наших предкох до [[Руски Керестур|Руского Керестура]] и [[Коцур|Коцура]].
Онуфрий Тимко по тераз наш найвизначнєйши дїяч на зазберованю, култивованю, науковим презентованю и популаризованю нашей националней музичней творчосци. Записал вецей як 500 народни мелодиї з одвитуюцима текстами и з того числа, з обсяжну музиколоґийну студию, обявел 424 писнї и танци. Автор є штирох томох капиталного виданя з нотним укладом под насловом ''Наша писня'', потим писньох за дзеци под насловом ''Мали соловей'' и понад 40 науково роботи обявел у часописох, календарох и зборнїкох.
Онуфрий Тимко зложел надосц [[Композиция|композициї]] хтори виведзени у рамикох Фестивала култури ''Червена ружа'', преважно на манифестациї ''Червене пупче''.
Окрем же компоновал соло писнї Онуфрий Тимко у своїм опусу ма и хорски [[Композиция|композициї]] хтори нєпреривно и нєшка на репертоару наших руских хорох, як и даскельо хорски з релиґийну тематику (духовни).
Онуфрий Тимко умар у [[Вербас|Вербаше]] 24. авґуста 1989. року, витрапени з хороту. Поховани є 25. авґуста 1989. року на вербаским [[теметов|теметове]].
{| class="wikitable"
|+
! colspan="8" |<big>Композициї</big><big>
|-
! colspan="3" |
==== Червена ружа ====
!
!
! colspan="3" |
==== Червене пупче ====
|-
| colspan="3" |'''У народним духу'''
|
|
|'''Рок'''
|'''Наслов композициї'''
|'''Автор тексту'''
|-
|'''Рок'''
|'''Наслов композициї'''
|'''Автор текста'''
|
|
|1977.
|Заячки
|Михайло Ковач
|-
|1969.
|[https://www.youtube.com/watch?v=R4eFu2pEXsc Блукал я уж велї роки]
|Янко Фейса
|
|
|1977.
|Когуцик
|Михайло Ковач
|-
|1969.
|Ораче, ораче
|Михайло Ковач
|
|
|1978.
|Жима
|Янко Фейса
|-
|1970.
|Глєдаме щесца
|Михайло Ковач
|
|
|1978.
|Школяр
|Мирон Будински
|-
|1971.
|[https://www.youtube.com/watch?v=luJDpdOClfo Заграйце, гудаци]
|Янко Фейса
|
|
|1978.
|Мой валал
|Михайло Ковач
|-
|1972.
|[https://www.youtube.com/watch?v=nTjUChjMX2o Загучали гори]
|народни
|
|
|1979.
|Цепли, цепли
|И. Воробкевич
|-
| colspan="3" |
|
|
|1979.
|Дюри (Заграл Дюри)
|Михайло Ковач
|-
| colspan="3" |'''Червене пупче'''
|
|
|1979.
|Заячок
|Михайло Ковач
|-
|'''Рок'''
|'''Наслов композициї'''
|'''Автор текста'''
|
|
|1979.
|Курка
|Михайло Ковач
|-
|1969.
|Тащок
|Михайло Ковач
|
|
|1979.
|Ловар
|Михайло Ковач
|-
|1969.
|Страка
|народни
|
|
|1980.
|Писня мацери (Мац)
|Михайло Ковач
|-
|1970.
|Пришла нам жима (Жима)
|Мирон Колошняї
|
|
|1980.
|Єшеньски витри
|Михайло Ковач
|-
|1970.
|Студзенка
|Михайло Ковач
|
|
|1981.
|Ластовички
|Л.(еона) Кашаї
|-
|1973.
|Хора бабка
|Василь Мудри
|
|
|(?)
|Амалка
|Михайло Ковач
|-
|1974.
|На пажички
|Михайло Ковач
|
|
|(?)
|Бабка
|Я. Венчельовски
|-
|1974
|На яр
|Михайло Ковач
|
|
|(?)
|Качаточка
|П. Планчак
|-
|1974.
|Пчолки
|А. Джуджар
|
|
|(?)
|Школярски часи
|Онуфрий Тимко
|-
|1975.
|Дротар
|Михайло Ковач
|
|
|(?)
|Школски ствари
|Михайло Ковач
|-
|1976.
|Конїк
|Михайло Ковач
|
|
|
|
|
|-
|1977.
|Идзе жима
|Ксения Гирйовати
|
|
|
|
|
|}
[https://www.youtube.com/watch?v=tFKrQZ4pnEc Загучали гори] (The Mountains Roared) English subtitles
== Литература ==
* о. Проф. Др Роман Миз. ''Священїки дакедишнього Осєцкого викарията;'' видавателє: ''Парохия св. Петра и Павла,'' Нови Сад и ''Максима'' друкарня и видавательна хижа, Петроварадин, 2016, б. 311-312.
* ''Шветлосц ч. 6/1989,'' б. 768-775.
* ''Календар'' 2008, бок 193—196, „Нєпревозидзени етномузиколоґ”, Дюра Латяк
* P. R. Magocsi, Timko Onufrii, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 492.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Онуфрий Тимко] (биоґрафия и список композицийох), ''Червена ружа 1962-2011, Том II,'' Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014., б. 541-542.
* [https://nar.org.rs/rue/o-onufri%D0%B9-timko/ o. Онуфрий ТИМКО,] вебсайт НАР, ''Новинска Асоцияция Руснацох,'' децембер 28, 2017.
{{DEFAULTSORT:Тимко , Онуфрий }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Коцурци]]
[[Катеґория:Священїки]]
[[Катеґория:Мелоґрафи]]
[[Катеґория:Композиторе]]
[[Катеґория:Дириґенти]]
[[Катеґория:Українофили]]
[[Катеґория:5. октобер]]
[[Катеґория:Народзени 1908]]
[[Катеґория:24. авґуст]]
[[Катеґория:Умарли 1989]]
[[Катеґория:Етномузиколоґия]]
cxzdt9hk5duj0lrdfq6bhllsu7b5rof
Оркестер
0
337
18954
15156
2026-05-21T20:44:39Z
Olirk55
19
Викивязи
18954
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Seattle_Symphony_Orchestra_on_stage_in_Benaroya_Hall.jpg|367x367px|alt=Оркест|thumb|Симфонийски оркестер на сцени]]
[[Файл:Orkestar.jpg|279x279px|alt=Розпорядок|thumb|Розпорядок музичарох у симфонийским оркестру]]
'''Оркестер''' подрозумює меншу лєбо векшу ґрупу [[Инструменталиста|инструменталистох]] хтори вєдно виводза музичне дїло,<ref>[https://www.dictionary.com/browse/instrumentalist „Definition of instrumentalist”] [https://web.archive.org/web/20210113100747/https://www.dictionary.com/browse/instrumentalist Архивоване] з ориґиналу 13. 1. 2021. г.</ref> компоноване лєбо обробене за состав такей ґрупи.
Саме мено походзи зоз греческого слова ''ορχηστρα''<ref>[https://alis.alberta.ca/occinfo/occupations-in-alberta/occupation-profiles/instrumental-musician/ „Instrumental Musician”] Government of Alberta.</ref> зоз хторим ше означує простор помедзи сцену и патрачох у театру у хторим ше находзи [[хор]], [[Музичар|музичаре]] [[Инструменталиста|инструменталисти]] и танцоше хтори танцовали у античних траґедийох и комедийох. У нєшкайшим смислу, тота назва за оркестер ше почала применьовац од 16. вику.
== Историйски розвой оркестра ==
Историйски рoзвой оркестра почина зоз першима инструменталнима ґрупами хтори настали пре потреби заєднїцкого инструменталного граня. На початку розвою инструменталней [[Подзелєнє музики|музики]] состав ґрупи бул найчастейше случайни – а завишел од постояцого инструменталного фонду. Кед ше ма у оглядзе тото же як були ґруповани, то були баржей камерни [[Ансамбл|ансамбли]] и нє даяки векши оркестри.
На розвой технїки оркестри, барз уплївовал и розвой технїки граня на поєдиних инструментох. ''Барок'' бул важна епоха за формованє оркестрох. То час винїмкового розвиваня смикових инструментох, час усовершованя солистичного [[Музикованє|музикованя]].<ref>[https://www.copyright.gov/prereg/music.html Musical Composition] www.copyright.gov.</ref> Сама основа, структури и функциї, сучасного симфонийского оркестра витворени под час бечких класичарох. Йозеф Гайдн и [[Волфґанґ Амадеус Моцарт]] звекшую число дуйних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]] у оркестру, а розбиваю ґрупу континуа, и одстранюю чембало зоз оркестра. У ''Романтизму'' ше применюю специфични характеристики инструментох и инструменталних ґрупох. Зоз тим дочаровюю рижнородни романтични розположеня. Можлївосци инструментох у оркестру обробел композитор Гектор Берлиоз у своїм дїлу ''Наука о инструментациї''. Рихард Ваґнер докончел формованє сучасного оркестра. Вон уводзи и нови инструменти до оркестру.
== Файти оркестрох ==
[[Файл:Ancasta-LaViottiChamberOrchestraMozartKV136.ogv|right|thumb|281x281px|Виоти-оркестер, Моцарт: Дивертименто у Де-дуру]]Спрам инструментох зоз хторих є составени, оркестер може буц:<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић]</ref>
* смикови - состої ше лєм зоз смикових инструментох. Вони ґруповани до ґрупох перши виолини, други виолини, виоли, виолончела и контрабаси.
* дуйни – состої ше зоз дуйних инструментох (флаути, обои, [[Кларинет|кларинети]], фаготи, труби, горни, тромбони (позауни) и ище даєдни файти плехових дуйних инструментох).
* воєни - состої ше преважно зоз дуйних инструментох. Же би ше визначел ритем, додаваю ше му удерни инструменти (бубень (добош-буґна), чинели и др.)
* симфонийски лєбо вельки оркестер (постої и филгармонийски) – состої ше зоз смикових инструментох, хторих числено єст найвецей и творя подлогу симфонийского оркестра, потим зоз древених дуйних инструментох (флаути, обои, кларинети, фаґоти и їм зродни инструменти), зоз плехових дуйних инструментох (труби, горни, тромбони и ище дєдни зоз їх ґрупи) и удерни (тимпани, мали бубень-буґна, вельки бубень, чинели, трианґли, ґонґ, дзвончки и други). Попри тих инструментох, у оркестру ше по потреби находзи и єдна, два лєбо и три [[Гарфа|гарфи]], клавир и оргулї.
* оперски - состав исти як и у симфонийским оркестру, розликує ше лєм по наменки.
== Други вариянти оркестрох ==
[[Файл:Vivaldi - Four Seasons 2 Summer mvt 3 Presto - John Harrison violin.oga|right|thumb|A. Вивалди, Рочни часци - лєто; Кончерто 3.став у Ґе-дуру|282x282px]]Попри горе спомнутих оркестарох, можу ше зявиц и други вариянти оркестрох, як цо то:
* Оркестер за танєц (''Jazz-band)'' - векши лєбо менши состав зоз обавязним инструментом за визначованє ритма,<ref>Criswell, Chad.[https://web.archive.org/web/20140728201650/https://suite.io/chad-criswell/88s26b „What Is a Jazz Band?”]</ref><ref>[https://www.jazzinamerica.org/LessonPlan/8/3/204 „Roles of the Instruments”]Jazzinamerica.org.</ref>
* Тамбурови оркестер - оркестер составени зоз [[Тамбура|тамбурох]] рижних велькосцох и формох,
* Оркестер гармоникох - оркестер составени зоз гармоникох розличних велькосцох и формох, характеристикох,
* Народни оркестер - оркестер хтори може буц рижнородного составу,
* Посмертни оркестер (оркестер за хованя) - оркестер хтори може буц розличного составу.
== Камерни оркестер ==
[[Файл:Akkordeonorchester Hof - Tritsch-Tratsch Polka.webm|right|thumb|Оркестер гармоникох: Йохан Штраус, Трич-трач полка|289x289px]]Поняце ''камерни оркестер'',<ref>Baron, John Herschel (1998).[https://archive.org/details/interpretingsong0000dibb Intimate Music: A History of the Idea of Chamber Music] Pendragon Press.</ref><ref>Blum, David (1986).[https://archive.org/details/artofquartetplay0000blum The Art of Quartet Playing: The Guarneri Quartet in conversation with David Blum] New York: Alfred A. Knopf.</ref> подрозумює инструментални оркестер меншого составу (од ит. ''Camera''- хижа), вельо є менши од велького симфонийского оркестру. Найчастейше го творя: перши и други виолини, виоли, виолончела, контрабаси, 2 флаути, 2 обои, 2 кларинети, 2 фаґоти, 2 горни, 2 труби и тимпани.
Камерни оркестри можу буц рижнородного составу. Дакеди камерни оркестер лєм зоз самих смикових инструменатох.<ref>[https://www.b92.net/o/kultura/vesti?nav_category=271&yyyy=2012&mm=01&dd=03&nav_id=570751 Камерни оркестар: Гудачи Светог Ђорђа]</ref> Теди ше наволує ''смикови'' ''оркестер''. Може то буц ґрупа смикарох хторим ше додаваю даскельо други инструменти. Камерни оркестер ше часто стрета у композицийох концертного характера.
Даєдни состави ше находза на гранїци медзи ''оркестром'' и ''камерним ансамблом''.
== Руски национални оркестер ==
Року 2009. наша руска заєднїца оформела по першираз векши ''Национални'' ''оркестер'' зоз класичнима инструментами. Тот оркестер мал за циль участвовац на прогрм преслави националного швета ''Дзень руснацох''. Окрем же бул опотребно провадзиц хор хтори шпивал державн угимну и шветочну руску писню Браца русини, провадзел и других учашнїкох.Оркестер ше уж истого року представел нашей а и ширшей явносци. Од теди поряднє участвовал на Централних преславох нашого Националного швета Руснацох, хтори ше орґанизую каждого року у другим месце дзе населєни и жию Руснаци.
На початку свойого иснованя репертоар националного оркестру бул рижнородни, було виводзенє обробкох руских писньох а тиж и даскельо [[Композиция|композициї]] з обласци класичней музики. Окрем же мал на програми самостойни наступ, оркестер провадзел на цаловечаршей програми [[Шпивач|шпивачох]], [[Солиста|солистох]], дуети, квартети, [[хор]]. Найчастейше аранжмани писал, увежбовал оркестер и дириґовал наш познати музичар Мирон Сивч. После нього роботу зоз Националним оркестром превжал Мирослав Пап хтори тиж розписує одвитуюци аранжамни за їх наступ. Єден период почасово бул уключени до роботи у оркестри и компонованя за його потреби мрс Мирко Преґун.
== Инструменти стандардного симфонийского оркестру ==
Приказ-поставка инструментох стандардного симфонийского оркестру (спрам розпорядка по хторим су назначени у партитури): <ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред инструмената у симфонијском оркестру по партитури]</ref>
{| class="wikitable"
|+
!Ґрупа древених
дуйних инструментох
!Ґрупа плехових
дуйних инструментох
!Удерни инструменти зоз одредзену висину звука
!Удерни инструменти зоз нєодредзену висину звука
!Инши инструменти
!Смиково инструменти
|-
|Флаута
|Горна
|Тимпани
|Вельки бубень
|Клавир
|Перши виолини
|-
|Пиколо
|Труба
|Ксилофон
|Мали бубень -буґна
|[[Гарфа]]
|Други виолини
|-
|Анґлийски рог
|Тромбон-(Позауна)
|Вибрафон
|Чинели
|Оргулї
|Виоли
|-
|[[Кларинет]]
|Туба
|[[Ґонґ]]
|Кастанєти
|Гармоника
|Виолончела
|-
|Бас кларинет
|
|Челеста
|Тамбурин
|Чембало
|Контрабаси
|-
|Саксофон
|
|Дзвони
|Дзвончки, [[дзвон]]
|
|
|-
|Фаґот
|
|Ґлокеншпил
|Трианґл
|
|
|-
|Контрафаґот
|
|
|
|
|
|}
== [[Файл:Banda-completa-torrevieja-09.jpg|px961|Симфонийски оркестер|961x961px]]
== Вонкашня вяза ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=3gVLKnB7fk8 Национални оркестер, Обробки руских писньох 1, арр. и дириґент Мирон Сивч.]
* [https://www.youtube.com/watch?v=BglqkIOWhLo Национални оркестер, Обробки руских мелодийох 2, арр. и дириґент Мирон Сивч.]
* [https://www.youtube.com/watch?v=6Wz4OB_HD08 Национални оркестер, Обробки руских мелодийох 3, дириґент и арр. Мирон Сивч.]
== Референци ==
[[Катеґория:Музика]]
<references />
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Оркестри]]
lrmlxjne3rjmu07pujzh2recvd1ugoe
Википедия:Портал заєднїци
4
532
18983
18436
2026-05-22T07:25:24Z
Ksenija234
1651
/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */
18983
wikitext
text/x-wiki
__NEWSECTIONLINK__
== Предлог за поставянє администратора ==
Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста.
Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)
:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї.
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац.
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)
== Честитке ==
Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)
:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација.
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)
: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)
== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==
Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)
:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице. Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu.
:'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то.
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега.
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
:::
:::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa).
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
:::
:::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
:::
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju.
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s
:::
:::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији
:::
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)
== Kategorije ==
Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke Рошлїни
# Religija Релиґия
# Kršćanstvo Християнство
# Mjesta u Vojvodini Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji Места у Сербиї
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї
# Države u Aziji Держави у Азиї
# Azija Азия
# Kontinenti Континенти
# Geografija Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici Науковци
# Sportaši Спортисти
# Umjetnici Уметнїки
# Glumci Ґлумци
# Književnici Писателє
# Pjevači Шпиваче
# Fizika Физика
# Učitelji Учителє
Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији.
::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici Язики
::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература
::::::::::::::::::::::Pravo Право
::::::::::::::::::::::Plesovi Танци
::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd.
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче"
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje.
:::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju?
:::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da imamo mali problem.
:U Kategorijama imamo kategoriju Музики i mislim da to nije dobro. Mislim da treba da bude kategorija pod nazivom Музика (Музики je množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto Lingvistika napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast Lingvistika). Ja sam formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики. Mislim da iz Музики treba prebaciti reči koje su već tamo smeštene u Музика a prazan Музики zatim izbrisati. Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)
== Сарадња са Викимедијом Србије ==
Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)
:Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора.
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
:::То је обављено овде на Порталу заједнице. Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
:::Молио бих за паре инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)
== An improved dashboard for the Content Translation tool ==
<div lang="en" dir="ltr">
{{Int:hello}} Wikipedians,
Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.
The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.
With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic). Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread.
Thank you!
On behalf of the Language and Product Localization team.
</div>
<bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET)
<!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 -->
== Обнова правох администратора ==
Вчера сом достал таку поруку на мейл
Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.
Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)
:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)
== О Руским Язику ==
Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)
:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)
== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==
Винко Жґанец
Любо Фечо
Преднї двор
Медзинародна уния за защиту природи
Редвуд
Швитляки
Акорд (музика)
Чинели (муз.инструмент)
Зайда
Цесто
— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)
== Обнова правох администратора за 2026/2027 ==
Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти. Понеже обнову або вибор нового администратора треба покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.
Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.
Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)
:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/~2026-26940-89|~2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:~2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/~2026-28265-43|~2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:~2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)
9o8fwcww07rbptni9n37b9ygtcpc5ka
Иван Бесерминї
0
841
18942
14487
2026-05-21T17:24:08Z
Olirk55
19
Катеґория
18942
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big> Иван Бесерминї </big>
|-
| colspan="2" |(портрет)
|-
|'''Народзени'''
|8. юния 1929.
|-
|'''Умар'''
|9. септембра 1987 (58)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|Учительска школа Сримски Карловци
|-
|'''Висша школа'''
|Висша педаґоґийна школа Зренянин
|-
|'''Период твореня'''
|1946—1987.
|-
|'''Жанри'''
|новинарство, аматерска ґлума
|-
|'''Поховани'''
|на Городским теметове у Новим Садзе
|-
|}
'''Иван Бесерминї''' (*8. юний 1929—†9. септембер 1987), учитель, новинар, [[Редитель|режисер]] и ґлумец аматер.
== Биоґрафия ==
Иван Бесерминї ше народзел 8. юния 1929. року у [[Петровци|Петровцох]], у численей [[Священїк|священїцкей]] фамилиї. [[Оцец]] Михайло и [[мац]] Мария родз. Лусканци мали осмеро дзеци, Иван бул штварте дзецко по шоре. Основну школу започал у Петровцох, а закончел у [[Дюрдьов|Дюрдьове]], дзе му оцец службовал як парох. Учительску школу закончел у Сримских Карловцох, а службовал як учитель у [[Коцур|Коцуре]] и Пули, вец як новинар у Рускей редакциї Радио Нового Саду, потим знова як учитель у [[Вербас|Вербаше]], а од 1. децембра 1967. року як новинар у Редакциї новинох ''Руске слово'', дзе бул и редактор културней рубрики як и редактор рижних додаткох цо виходзели у новинох.
Иван Бесерминї бул у малженстве зоз Еуфемию родз. Папуґова (Дюрчова) з [[Руски Керестур|Руского Керестура]].
Под час роботи у Руским слове Иван Бесерминї ше дошколовал на Висшей педаґоґийней школи у Зренянинє, дзе здобул висшу школску приготовку.
Вон, по своїх опредзелєньох, цалого животa бул прихильнїк українскей ориєнтациї медзи войводянскима Руснацами.
Иван Бесерминї нєсподзивано умар 9. септембра 1987. року. Поховани є на Городским [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе.
Зоз театралним аматерзмом Иван Бесерминї ше почал занїмац ище як школяр учительскей школи под час ферийох, котри препровадзовал у Дюрдьове, вєдно зоз своїма школскима колеґами, од 1946. року.
Иван Бесерминї преложел тоти театрални фалати:
1972. А. П. Чехов: Спитованє
1972. А. П. Чехов: Медведз
1976. M. В. Ґоґоль: Женїдба
{| class="wikitable"
|+
! colspan="3" |Иван Бесерминї режирал тоти театрални фалати
|-
|<div style="text-align: center;">'''Рок'''
|<div style="text-align: center;">'''Театрални фалат'''
|<div style="text-align: center;">'''Место'''
|-
|1949.
|М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА
|<div style="text-align: center;">Коцур
|-
|1956.
|Й. С. Попович: ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
|<div style="text-align: center;">Вербас
|-
|1956.
|Й. С. Попович: ПОКОНДИРЕНА ТИКОВКА
|<div style="text-align: center;">”
|-
|1957.
|М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА
|<div style="text-align: center;">”
|-
|1959.
|Б. Дьордєвич: ХИЖА НА УГЛЄ
|<div style="text-align: center;">”
|-
|1959.
|Воїн Дюрдєвич: ПОПРИК
|<div style="text-align: center;">”
|-
|1960.
|Й. С. Попович: ЖЕНЇДБА И ОДАВАНКА
|<div style="text-align: center;">”
|-
|
|
|
|-
! colspan="3" |Ґлумел у тих театралних фалатох
|-
|<div style="text-align: center;">'''Рок'''
|<div style="text-align: center;">'''Театрални фалат'''
|<div style="text-align: center;">'''Место'''
|-
|1946.
|М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА
|<div style="text-align: center;">у Дюрдьове
|-
|1946.
|Драґо Трн: НЄВОЛАНИ ГОСЦИ
|<div style="text-align: center;">”
|-
|1957.
|М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА
|<div style="text-align: center;">у Вербаше
|-
|1959.
|Б. Дьордєвич: ХИЖА НА УГЛЄ
|<div style="text-align: center;">”
|-
|1960.
|Й. С. Попович: ЖЕНЇДБА И ОДАВАНКА (Питач)
|<div style="text-align: center;">”
|-
|1971.
|Питер Юстинов: РОМАНОВ И ДЮЛИЄТА (Вадим)
|<div style="text-align: center;">у Н. Садзе
|}
== Литература ==
* Дюра Латяк, „Иван Бесерминї - учитель - новинар, режисер и ґлумец аматерˮ, ''50 роки Драмского меморияла'' [[Петро Ризнич Дядя|''Петра Ризнича Дядї'']], Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и [[Дом култури Руски Керестур]], Нови Сад, 2018, бок 127.
* Дюра Латяк, „Треци розвойни период (од 1965)ˮ, ''Руске слово 1945-1985,'' НВРО Руске слово, Нови Сад, 1985, б. 138.
* Ґрупа авторох, „Управяцки и роботни орґани фестивалаˮ, ''30 Червни ружи'', НИУ Руске слово, Нови Сад, 1991, бок 139, 143.
==Вонкашнї вязи==
* Ґрупа авторох, „Чудо технїки - Радиоˮ, [https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2019/10/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%98-%D0%98-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%98_compressed_compressed.pdf ''Гласи и часи''], 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Саду, Новинарска асоцияция Руснацох - НАР, Нови Сад 2019, б. 12, 13, 61, 138.
{{DEFAULTSORT: Бесерминї , Иван }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Дюрдьовчанє]]
[[Катеґория:Учителє]]
[[Катеґория:Новинаре]]
[[Катеґория:Редакторе]]
[[Катеґория:Українофили]]
[[Катеґория:8. юний]]
[[Катеґория:Народзени 1929]]
[[Катеґория:9. септембер]]
[[Катеґория:Умарли 1987]]
j7661wyw6mjwys14cmd0m9dknfxlz2r
Катеґория:Режисере
14
967
18961
8655
2026-05-21T20:58:44Z
Olirk55
19
Катеґория
18961
wikitext
text/x-wiki
Режисере
[[Катеґория:Уметнїки]]
9omvdp6ifmz19tysnr9jj9pnd5xsty7
Редитель
0
1005
18962
16655
2026-05-21T21:00:34Z
Olirk55
19
Катеґория
18962
wikitext
text/x-wiki
[[File:Avenue of Stars cameraman and director.JPG|right|thumb|300px|]]'''Редитель''' лєбо режисер то уметнїцке, авторске занїманє у обласци виводзацкей уметносци як цо то филм, театер, радио. телевизия. Редитель то особа хтора на авторски способ водзи, унапрямує, координує, контролує процес хтори ше вола предпродукция (пририхтованя), продукция (реализация, виводзенє) и постпродукция (повязованє часцох, ушорйованє, монтажа) аудио-визуелного лєбо сценского дїла.<ref>[https://www.enciklopedija.hr/clanak/ rezija, Hrvatska enciklopedija] www.enciklopedija.hr.</ref>
Редитель координує роботу уметнїцкого дїла, дава ґлумцом упутства о своїх задумкох способу ґлуми у даєдних сценох, тиж и другим автором лєбо руководительом секторох напр. о ошвиценю и знїманю, стилу и файти [[Подзелєнє музики|музики]] и вообще характеру аудио „слики”. Редитель тиж може, а найчастейше участвує у процесох вибору ґлумцох за улоги, ушорйованю лєбо заменки поєдиних часцох сценария, ушорйованю - монтажи радиофонскей, телевизийней часци дїла лєбо филма за їх конєчну верзию.<ref>[https://monateka.com/article/135035/ Режиссер-постановщик: роль, права.]Известные режиссеры-постановщики
монатека, библиотека полезных народных статей. Дата обращения: 18 февраля 2019 [http://monateka.com/article/135035/ Weybmach Maschine]</ref> Редителє у складзе зоз своїм характером, авторским стилом и договарку зоз продуцентом участвую подполно, часточно, лєбо вообще нє участвую у подполносци, у одредзених аспектох твореню дїла.<ref>[https://web.archive.org/web/20130509085900/http://www.careercentre.dtwd.wa.gov.au/occupations/Pages/director-film-television-radio-or-stage.aspx (fim, television, radio, or stage)”.]Government of Western Australia Department of Training and Workforce Development. Архивирано из ориґинала 09. 05. 2013. p.</ref>
У векших филмских продукцийох случує ше же сцени хтори менєй значни препущує помоцней екипи и другому редительови.
Театрални редитель то особа хтора идейно и орґанизацийно поставя театрални фалат на сцену. Тиж участвує у обдумованю сценского аранжованя представох, и „одвичательни” є за шицки аспекти сценскей дїї и роботу зоз ґлумцами.
Радиофонски редитель то мено за радийского редителя. Вєдно зоз ґлумцами, музичнима сотруднїками, фаховцами за звучни ефекти и [[тон]]-майстрами твори „звучну слику“ радио драми. У случаю же ше роби о телевизийней програми на живо, за редителя ше хаснує и назва реализатор. Тота назва означує и менши авторски уплїв редителя на дїло. Редитель як реализатор авторски менєй креира а вецей зазначує цо ше збува у дїлу.
Спрам закону Европскей униї, редитель аутор филма,<ref>[https://web.archive.org/web/20170730005550/https://nationalcareersservice.direct.gov.uk/job-profiles/tv-or-film-director TV or film director] National Careers Service.[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE United Kingdom] 30. 07. 2017. p.</ref> алє то нє правило у велїх шветових кинематоґрафийох.
Редитель филму дава напрямки ґлумцом и екипи и твори вкупну визию през хтору ше филм на концу реализує лєбо приказує. Филмски режисер єдно зоз главних занїманьох у уметносци филма, <ref> Шабалина Т. [https://www.krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/teatr_i_kino/REZHISSER.html РЕЖИССЕР] [https://web.archive.org/web/20120106104247/http://krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/teatr_i_kino/REZHISSER.html Архивная копия] от 6 января 2012 на [[:ru:|Wayback Machine]] — Энциклопедия «Кругосвет»</ref> водзаци учашнїк у процесу твореня филму, одвичательни є за уметнїцку, ґлумецку и сценску цалосну компоненту у филму.<ref>Режиссёр // Театральная энциклопедия (под ред. С. С. Мокульского). — М.: Советская энциклопедия, 1961—1965. — Т. 4.</ref>
== Обласци филмскей режиї ==
Постоя три обласци филмскей режиї: бавени, документарни и анимирани филми.
Перши настал и сцигол од редителя Ґеорґеса Мелиєса. Филмски творителє документарних филмох цагаю свойо походзенє од братох Лумиєр — перша явна проєкция отримана у [[Париз|Паризу]] [[22. марец|22. марта]] 1895. року. Пред зявеньом [[Звук|звучного]] биоскопа, главни задаток редителя бул поставянє ґеґох и пантомими. Преношенє емоцийох и бешеди з помоци ґестох и пластичносци рухох. Познати филмски редителє того часу: Чарли Чаплин, Бастер Китон. Перше знїманє и филмски емисиї у Русиї отримани уж 1896. року. У СССР-у редитель бу Серґей Айзенштайн. Зоз зявеньом звучного филма у биоскопох, редитель додал анґажованє на роботох постановки сценох и диялоґу, музики и дизайну звука (рижни акциї: крочаї, улїчни звуки итд.), Тоти иновациї ше удали зоз сотруднїцством и участвованьом [[Композитор|композиторох]] и тонского инженєра. Соунд трака знята одвоєно и вимагала окремну повагу при твореню филма.
Традицийно, одвичательносц директора уключує:
♦ Одредзованє главней идеї дїла – значни задаток (пренєсц публики, цо потребно же би патрач зрозумел);
♦ Утвердзованє вкупного уметнїцкого стилу филма;
♦ Имплементация сценария;
♦ Креативна интеракция зоз кинематоґрафом;
♦ Режия ґлумцох, як у мизансценских, так и по стилу ґлуми и других виражайних средствох;
♦ Контрола и провадзенє филмскей монтажи <ref>Режиссёр // Театральная энциклопедия (под ред. С. С. Мокульского). — М.: Советская энциклопедия, 1961—1965. — Т. 4.</ref>.
Режисере потребно же би були у можлївосци балансовац у розликох и креативних визийох и потрудзиц ше остац у рамикох буджета (финансийох).
== Режисерка драга - як постац режисер ==
Же би дахто постал филмски режисер, тей особи муши прейсц през велї „драги”. Даєдни филмски режисере започели як сценаристи, кинематоґрафoве, продуценти, монтажере филму лєбо ґлумци. Сходно тому, други филмски редителє закончели школи за филм.
Режисере хасную розлични приступи у роботи. Даєдни даваю общи план и допущую ґлумцом же би импровизовали диялоґ, док други контролую кажди аспект и вимагаю же би ґлумци и екипа точно шлїдзели упутства. Даєдни режисере тиж пишу власни сценариї лєбо партнерски длугорочно сотрудзую на писнаю сценарийох. Даєдни режисере ушорюю лєбо ше зявюю у своїх филмох, або компоную [[Подзелєнє музики|музични]] партитури за свойо филми, Специфичне режированє як цо то циркуси итд.<ref>Шабалина Т.[https://www.krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/teatr_i_kino/REZHISSER.html РЕЖИССЕР][https://web.archive.org/web/20120106104247/ Архивная копия] от 6 января 2012 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] — Энциклопедия «Кругосвет»</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20190223074316/http://www.ruscircus.ru/encyc?func=text&sellet=%D0%A1&selword=1225 Специфика цирковой режиссуры.] Специфика цирковой режиссуры. Роль режиссера в цирке В мире цирка и эстрады. Дата обращения: Архивировано 23 февраля 2019 года.</ref>
Филмски редитель барз завиши и од успишного сотруднїцства велїх розличних креативних поєдинцох зоз можлївима супротставянями, уметнїцкима идеалами и визиями, вони тиж муша буц схопни ришовац конфликти и поштредовац кеди ґод то потребно.<ref>[https://studbooks.net/612495/kulturologiya/funktsii_rezhissera_teatre_teatralnaya_etika#google_vignette Функции режиссера в театре. Театральная этика] studboors. Студенческая библиотека онлайн. Дата обращения: 18 февраля 2019. Архивировано 1 декабря 2016 года.</ref> Так редитель обезпечує же би поєдинци уключени до филмскей продукциї робели на идентичней визиї за закончованє филму. Велї розлични виволаня зоз хторима ше муша зочовац, описани як „вецей димензийни коцочки зоз еґом и часових обставинох уруцени за добри намири“.<ref>[https://urokikino.ru/filmmaker/ Обязанности режиссера] Уроки кино. Дата обращения: 18 февраля 2019. Архивировано 23 февраля 2019 года.</ref> То доприноши прициску алє успих филма може уплївовац на будуце заєднїцке функционованє.<ref>[https://www.bls.gov/ooh/entertainment-and-sports/producers-and-directors.htm Producers and Directors :Occupational Outlook Handbook". ] Bureau of Labor Statistics. Archived from the original on February 5, 2023. Retrieved March 3, 2013. directors work under a lot of pressure, and most are under constant stress to find their next job.</ref>
[[File:US Navy 040615-N-6817C-030 A camera crew sets up for scenes to be taped on the flight deck for the upcoming motion picture Stealth.jpg|right|thumb|306x306px]]
Ґенерално, єдини надредзени режисерови то продуценти и студио хтори финансує филм, а дакеди редитель може буц и продуцент истогу филма.<ref>[https://filmschools.com/ filmschools.com] [[:en:Monster.com|Monster.com]] Archived from the original on April 10, 2022. Retrieved February 3, 2019</ref> Улога режисера ше розликує од продуцента по тим же продуценти часто управяю зоз лоґистику и роботнима операциями продукциї, док редитель задлужени за приношенє креативних одлукох. Редитель потребно же би робел у рамикох огранїченя буджету филму <ref>[https://www.bls.gov/ooh/entertainment-and-sports/producers-and-directors.htm#tab-2 Producers and Directors Do] U.S. Bureau of Labor Statistics. Archived from the original on February 5, 2023. Retrieved March 3, 2013. directors work under a lot of pressure, and most are under constant stress to find their next job.</ref> и вимогох продуцента и студия (тиж потребно же би ше достала оцена филма).
== Образованє ==
Велї филмски редителє нащивйовали филмску школу же би здобули диплому студийох зоз обласци филма. Студенти филма углавним уча основни схопносци хтори ше применюю и хасную у процесу знїманя филмох. До того уключене, напр. пририхтованє лїстини знїмкох и сценарийох, комуникация зоз професионалнима ґлумцами, комуникация зоз цалу екипу и читанє сценария.<ref>[https://web.archive.org/web/20130217032729/http://www.lfs.org.uk/courses/ma_film_making/directing.php Directing Drpartmen][https://en.wikipedia.org/wiki/London_Film_School London Film School] Archived from the original on 2013-02-17. Retrieved March 3, 2013. Classes supporting this area discuss and rehearse: preparation, shot lists and storyboards, blocking, protocols of dealing with professional actors, reading scripts, the construction of film sequence</ref> Даєдни филмски школи опремени зоз звучнима сценами и обєктами за постпродукцию.<ref>[http://www.westminster.ac.uk/courses/subjects/television-film-and-moving-image/undergraduate-courses/full-time/u09fuftp-ba-honours-film-and-television-production Film and Television Production BA Honours][https://en.wikipedia.org/wiki/University_of_Westminster University of Westminster] Archived from the original on May 9, 2013. Retrieved March 3, 2013. We operate from a purpose-built studio facility in Harrow, with two sound stages, a set construction workshop, and extensive post-production facilities.</ref>Попри основних технїчних и лоґистичних схопносцох, студенти тиж доставаю образованє о природи професийних одношеньох хтори ше зявюю у цеку филмскей продукциї. Студиї найчастейше тирваю 4-5 роки. Будуци редителє часто пред конєц студийох знєю и перши кратки филм.
Филмски режисере часто самостойни и анґажовани су по проєкту на основу препорукох и репутациї у филмскей индустриї.<ref>[https://www.prospects.ac.uk/job-profiles/film-director job-profiles/film-director] Graduate Prospects directors cut. Archived from the original on December 11, 2019. Retrieved December 11, 2019.</ref> За надополнєнє ше можу догвариц як паушалне надополнєнє за проєкт, як тижньову плацу лєбо на дньовим уровню.
Заробки плацох редительох варирую од держави до держави у зависносци од розвитосци филмскей продукциї. Дзепоєдни вершински режисере можу наисце вельо заробиц од єдного добре знятого филма.
== Награди ==
У швеце постоя барз вельо орґанизовани филмски фестивали за промовованє нових филмох; краткометрових и длугометрових и рижних жанрох. На фестивалох ше додзелюю числени награди за ґлуму, режию, сценоґрафию итд.
[[File:Jury Cannes 2014 2.jpg|right|thumb|350x350px|Жири 2014. року на филмским фестивалу у Кану]]
Постоя вельо розлични награди за филмску режию, хтори додзелюю рижни академиї, здруженя критичарох, филмски фестивали и цехи-компаниї.<ref>[https://www.independent.ie/entertainment/movies/movie-news/sofia-coppola-scoops-cannes-best-director-prize-for-the-beguiled/35766962.html Sofia Coppola scoops Cannes Best Director prize for The Beguiled][https://en.wikipedia.org/wiki/Irish_Independent Irish Independent] May 29, 2017. Archived from the original on January 14, 2020. Retrieved January 14, 2020.</ref> Оскар за найлєпшу режию и награди филмского фестивалу у Кану за найлєпшу режию важа як найпрестижнєйши награди за режию,<ref>Staszczyszyn, Bartosz (May 19, 2018) [https://culture.pl/en/article/pawel-pawlikowski-wins-best-director-at-cannes-2018 Paweł Pawlikowski Wins Best Director At Cannes 2018][https://en.wikipedia.org/wiki/Culture.pl Culture.pl] from the original on January 14, 2020. Retrieved January 14, 2020.</ref>а постої аж и награда за найгоршу режию хтора ше додзелює у цеку ''Golden Raspberry'' ''Awards''. (Награда златна малина).
== Литература ==
* Сахновский В.Г.[https://urait.ru/bcode/517506 Режиссура и методика преподавания] — Репринт 1939 p. — М.: Изд-во Юрайт, 2019-2023. — 222 бок. — (Антология мысли).— ISBN 9785534099102
* Кулешов Л. В. Практика кинорежиссуры. — М.: Искусство, 1987.
* Захава Б. Е. Мастерство актера и режиссера: учебное пособие. — Лань, 2013. — ISBN 978-5-8114-1575-5.
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Горчаков, Николай Михайлович] Работа режиссёра над спектаклем. — М., 1956.
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2,_%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B9_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Товстоногов, Георгий Александрович] О профессии режиссёра. — М.: ВТО, 1967. — 360 бок.
== Референци ==
[[Катеґория: Режисере]]
[[Катеґория: Сценска уметносц]]
<references />
[[Катеґория:Занїманє]]
kwcb1bd8io7lshfq42yl9uwa3o96b6y
Йоган Кеплер
0
1082
19043
17352
2026-05-22T11:43:53Z
Olirk55
19
Означени вецей викивязи
19043
wikitext
text/x-wiki
{{инфорамик
| headerstyle = background: lightgreen
| header1 = <big>Йоган Кеплер</big>
| label2 =
| data2 = [[File:Portrait Confused With Johannes Kepler 1610.jpg|250px]]
| label3 =
| data3 = Йоган Кеплер [[1610]]. рок
| header4 = Особни податки
| label5 = Датум родзеня
| data5 = 27.12. 1571
| label6 = Место родзеня
| data6 = Вайл дер Штат
| label7 = Держава родзеня
| data7 = Святе римске царство
| label8 = Датум шмерци
| data8 = 15. 11. 1630. (58 год.)
| label9 = Место шмерци
| data9 = Реґензбурґ
| label10 = Oбразованє
| data10 = Универзитет у Тибинґену
| header11 = Научни роботи
| label12 = Польо роботи
| data12 = астрономия, физика
| label13 = Познати по
| data13 = Кеплерово закони
| label14 = Потпис
| data14 = [[File:Unterschrift Kepler.svg|180px]]
}}
'''Йоган Кеплер''' (нєм. ''Johannes'' ''Kepler''; Вайл дер Штат, 27. децембер 1571 — Реґензбурґ, 15. новембра 1630) бул нємецки астроном, математичар и астролоґ.
Йоган Кеплер установел рушанє [[Планета|планетох]] по елипсох, та з тим звалєл теориї и вереня же ше планети рушаю коло [[Слунко|Слунка]] по кружнїцох (Перши Кеплеров закон).<ref>Kepler. ''New Astronomy'', title page, tr. Donohue, pp. 26–7</ref><ref>Stephenson. Kepler's Physical Astronomy. стр. 1—2.. Dear, Revolutionizing the Sciences, pp. 74–78</ref><ref>"Faktopedija", ilustrirana enciklopedija 11. izdanje 2004. Mozaik knjiga, pp. 32</ref> После чежкого дзециньства одлучел ше за церковну кариєру, та 1584. року ступел до семинару у Аделсберґу.<ref>Barker and Goldstein. "Theological Foundations of Kepler's Astronomy", pp. 112–13.</ref> Понеже є прияти на Универзитет у Тибинґену, дзе го астрономию поучовал Коперников шлїдбенїк Михаел Мастлин, напущел [[Священїк|священїцку]] службу и 1594. прилапел катедру астрономиї у Ґрацу. Його роботу замерковали Ґалилео Ґалилей и Тихо Брахе, хтори го поволал за помоцнїка до Праги. После Брахеовей шмерци 1601, превжал його положенє дворского математичара и астролоґа цара Рудолфа II. Од новембра 1604. до початку 1606. розпатрал нову [[Гвизда|гвизду]] (Кеплерова супернова лєбо СН 1604.), хтора зоз швицацосцу у максимуме превозиходзела швицацосц Юпитера; на месту [[Гвизда|гвизди]], за хтору ше нєшка зна же була супернова, обачую ше лєм дифузни остатки, без остатку гвизди.
Хаснуюци барз точни Брахеово податки о планети Марс, Кеплер одкрил правилносци у планетским рушаню хтори познати под меном Кеплерово закони. Перши два закони обявел 1609. у своїм главним дїлу ''Astronomia nova''. Вон бул перши з астрономох хтори ше цалком ришел епициклох, ґеометрийних конструкцийох хтори уведзени у ґеоцентричней системи. У истим дїлу обявел свойо толкованя плими и осеки як пошлїдка дїйствованя [[Мешац|Мешаца]]. Медзитим, його глєданє причинох пре хтори ше планети рушаю по своїх драгох трацело ше у наївних представох. Аж [[Исак Нютн]], на основи динамики и трох Кеплерових законох, установел закон общей ґравитациї.
[[File:Epitome astronomiae copernicanae.tif|right|thumb]]
После Праги, Кеплер 1612. року прешол до Линцу, дзе преподавал математику. Року 1615. видал математичне дїло ''Нова стереометрия винских гордовох'' /у ствари закривених поверхносцох/ (лат. ''Nova Stereometria Doliorum Vinariorum''), у хторим ше служел з поступками хтори го творя предходнїком инфинитезималного рахунку. Року 1619. обявел дїло ''Складносци швета'' (лат. ''Harmonices mundi'') у хторим ше виклада його треци закон. Предлужуюци Брахеову роботу, 1627. видал ''Рудолфински таблїчки'' (лат. ''Tabuli'' ''Rudolphinae'') за вираховйованє положеня планетох, з лоґаритамскима таблїчками, таблїчками атмосферскей рефракциї, та каталоґом 1005 гвиздох. Таблїчки ше хасновали ище цали вик. Кеплер допринєсол и модерней оптики з конструкцию астрономского телескопа (Кеплеров меселатов то файта меселатова лєбо телескоп з двома собирнима (конвекснима) лєнчами, хтори даваю обратну слику предмета), а тиж и толкованє ширеня [[Шветлосц|шветлосци]] и дїйствованя ока.<ref> Kepler, Johann(es), [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9A%D1%80%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0 "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža.] www.enciklopedija.hr, 2014.</ref>
== Литература ==
* Фред Хојл, Астрономија, Младост, Загреб, 1971.
* Милорад Млађеновић, Кораци открића природе, Библиотека Ђордано Бруно, Градина 1991.
* Andersen, Hanne; Peter Barker; and Xiang Chen. The Cognitive Structure of Scientific Revolutions, chapter 6: "The Copernican Revolution." New York. The Cognitive Structure of Scientific Revolutions. Cambridge University Press. 2006. ISBN 978-0-521-85575-4.
* Armitage, Angus. John Kepler, Faber, 1966.
* Banville, John. Kepler, Martin, Secker and Warburg, London, 1981 (fictionalised biography)
* Barker, Peter and Bernard R. Goldstein: "Theological Foundations of Kepler's Astronomy". Osiris, Volume 16. Science in Theistic Contexts. University of Chicago Press, 2001, pp. 88–113
* Caspar, Max (1993). C. Doris Hellman, ур. Kepler. New York: Dover. ISBN 978-0-486-67605-0.; with a new introduction and references by Owen Gingerich; bibliographic citations by Owen Gingerich and Alain Segonds.
* Connor, James A. (2004). [https://archive.org/details/keplerswitchastr00conn Kepler's witch : an astronomer's discovery of cosmic order amid religious war, political intrigue, and the heresy trial of his mother] San Francisco: Harper. ISBN 978-0-06-052255-1
* De Gandt, Francois. ''Force and Geometry in Newton's''. Principia, Translated by Curtis Wilson.[https://archive.org/details/forcegeometryinn0000gand Force and geometry in Newton's Principia] Princeton University Press. 1995. ISBN 978-0-691-03367-9.
* Dreyer, J. L. E. (1967). A History of Astronomy from Thales to Kepler. Dover Publications Inc. ISBN 978-0-486-60079-6.
* Ferguson, Kitty (2002). The nobleman and his housedog: Tycho Brahe and Johannes Kepler: the strange partnership that revolutionized science. London: Review. ISBN 978-0-7472-7022-5.published in the US as. Tycho & Kepler: the unlikely partnership that forever changed our understanding of the heavens.. New York: Walker. 2002. ISBN 978-0-8027-1390-2. Field, J. V.. Kepler's geometrical cosmology. Kepler's Geometrical Cosmology. Chicago University Press. 1988. ISBN 978-0-226-24823-3.
== Вонкашня вяза ==
* O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%98%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80 Архива историје математике ,,Мактјутор"] (язик: анґлийски)
* [https://web.archive.org/web/20150123005509/http://umanitoba.ca/cm/vol3/no17/mathtutor.html Mac Tutor History of MAtematics Archive] на веб-сайту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (23. януар 2015.) зоз часопису „CM magazine“, число III/17, (язик: анґлийски)
== Референци ==
<references />
{{DEFAULTSORT: Кеплер , Йоган }}
[[Катеґория:Науковци]]
[[Катеґория:Математичаре]]
[[Катеґория:Физичаре]]
[[Катеґория:27. децембер]]
[[Катеґория:Народзени 1571]]
[[Катеґория:15. новембер]]
[[Катеґория:Умарли 1630]]
5exzkkb5rfai9lmpiv8l0gdkrvbuvd5
Тамбураше, тамбурашска пракса
0
1088
18955
18384
2026-05-21T20:47:21Z
Olirk55
19
Катеґория
18955
wikitext
text/x-wiki
[[File:Slavonski becari - Bern, 1999..jpg|right|thumb|300px|File:Slavonski becari - Bern, 1999..jpg]]'''Тамбураше''', як цо и '''тамбурашска пракса''' од 2021. року припознати як часц нєматериялного културного нашлїдства Републики Сербиї. Тота пракса часц модерней (сучасней) традициї, алє є ту уж досц длуго присутна, же би постала и була часц културного нєматериялного нашлїдства. <ref>[https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/tamburashi-tamburashke-prakse Тамбураше, тамбурашска пракса] www.nkns.rs.</ref>
== Поняце ,,тамбурашство“ ==
Тамбурашство то ґрупне гранє/музикованє на инструментох на хторих ше [[тон]] достава зоз потаргованьом струнох и припада традициї модерного часу приблїжно остатнї два вики. То углавним тамбури рижних типох штимованя и велькосцох. Тамбурашство заступене на териториї Сербиї, а поготов на териториї [[Войводина|Войводини]]. Тамбураше першенствено граю на [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменту]] хтори ше вола [[тамбура]],<ref>[https://www.pojmovnik.etno-institut.co.rs/t/tambura.php Тамбура] Појмовник - Eтнографски институт САНУ. </ref> алє ше зоз ню комбиную хаснуюци и други инструменти тей ґрупи: прим (бисерница), а-басприм (а-брач), е-басприм (е-брач), тамбурашске виолончело (чело), контра (буґария), тамбурашки бас т. є. беґеш, стояце тамбурашске виолончело (киш-беґеш).
Найчастейше до нєдавна ше схопносц и знанє граня преношело аматерски у кругу фамелиї лєбо КУД-ох. Концом прешлого вику велї [[Основна музична школа|Основни музични школи]] уводза музичну педаґошку наставу за инструменти зоз ґрупи тамбурох. Школяре хтори солидно музично образовани, часто наставяю школованє и ученє граня на тамбури у штреднїх музичних школох и поставаю фаховци за тамбуру, хтори ше намагаю очувац традицию граня у рижних музичних установох. З тим же на своїх школярох преноша фахове знанє з обласци граня на тамбури.
== Тамбурашски ансамбли ==
[[File:Tamburica ensemble playing brač, čelo, bas, accordion, etc. (2017-05-27 11.03.39 Marko Milivojevic @PIXNIO 2516612).jpg|right|thumb|300px|Ансамбл тамбурох комбибновани зоз гармонику (у штредку руски музичар-гармоникаш Мирон Сивч, з правого боку Милан Суїч-тамбураш на Е-приму.]]Тамбураше найчастейше граю у менших составох т. є. у бандох лєбо [[Ансамбл|ансамблох]]-ґрупох (до осем [[Музичар|музичарох]]) и менших [[Оркестер|оркестрох]] (максимално до петнац музичарох). Можу буц и векши состави, вельки оркестри од шеснац и вецей музичарох институционализованих формацийох новшого часу. У тамбурашских оркестрох стретаме и други инструменти як цо то гармоника, [[цимбал]] лєбо виолина (гушля).<ref>[https://gradskeinfo.rs/tamburaska-praksa-upisana-u-nacionalni-registar-nematerijalnog-kulturnog-nasledja-08-10-2021/ Тамбурашка пракса уписана до Националного регистру нєматериялного културного нашлїдства] gradskeinfo.rs.</ref>
== Репертоар ==
Репертоар тамбурашох першенствено творя вокално-инструментални писнї традиционалней и старогородскей [[Подзелєнє музики|музики]]. Тиж так ту припадаю и авторски писнї компоновани за тамбурово оркестри, и писнї рижних жанрох хтори обробени. Тамбурашска пракса рижнородна, та так можу наступац самостойно лєбо як велька вокално-инструментална формация-ансамбл. Найчастейше сами виводзаче (гудаци) и шпиваю. Случує ше же наступаю и як инструментална ґрупа а тиж и як подполне вокалне провадзенє шпивачови. З другого боку оркестри найчастейше виводза лєм виключно инструменталну музику. Тамбура прим, тамбура басприм и тамбурашске чело забераю значну улогу у таких оркестрох.
Зоз меньшима составами руководзи примаш (член составу хтори грає на прим-тамбурки) док зоз вельким тамбуровим оркестром руководзи дириґент. Векши состав зоз векшим числох тамбурох твори тамбуров оркестер хтори ма концертну улогу и маю на репертоару зложенши [[Композиция|композициї]]. То часто ориґинални авторски композициї компоновани за тамбуров оркестер, лєбо обробки и аранжмани познатих шветових композицийох и признатих [[Композитор|композиторох]] итд.
== Актуална тамбурашска пракса ==
[[File:MIM PHX 2011-04-26 0213 edited.jpg|right|thumb|300px|Тамбури у музєю]]Тамбурашска пракса ше найчастейше вяже за Войводину, алє є присутна и у других реґионох Сербиї (Крагуєвац, Шабац, Београд, Панчево). Тиж и у Новим Пазару на фестивалу санджачких севдалинкох (FESS) попри шпивачох, наступаю и тамбуробво оркестри зоз околних местох. Постої и змагательна часц фестивала на хторей побиднїки доставаю златни, бронзови, стриберни ''саз.'' (Саз то инструмент зоз ґрупи тамбурох босанско-герцеґовацкого реґиона)
После того як Национални комитет за нєматериялне културне нашлїдство Сербиї припознал и зазначел тамбурашску праксу до Националного реґистру нєматериялного културного нашлїдства Републики Сербиї, тамбурашска творчосц поготову уметнїцка, постала вельо значнєйша и припознатша на наших просторох.
'''Тамбурка фест''' (''Tamburica fest'') <ref>[https://tamburicafest.com/o-festivalu/ O festivalu - Tamburica fest] tamburicafest.com</ref> то тамбурашски фестивал хтори ше од 2008. року отримує на Площи шлєбоди у Новим Садзе.
Циль фестивала афирмованє тамбурашскей музики, инструмента тамбури и єй традициї, сотруднїцства и приятельства уметнїкох-тамбурашох. На фестивалу участвую оркестри зоз велїх других державох и Р. Сербиї. Фестивал тирва даскельо днї зоз рижнима змистами културно-уметнїцких дружтвох а остатнї дзень одредзени за змаганє виводзачох.
Од 2012. року фестивал ше отримує на Петроварадинскей твердинї, а 2013. року у рамикох фестивала основана ''Шветова тамбурашска орґанизация, з''друженє шицких тамбурашох швета хторому шедзиско у Новим Садзе.
== Вонкашня вяза ==
* [https://vojvodina.travel/muzej-tamburica-festa-novi-sad/ МУЗЕЈ ТАМБУРИЦА ФЕСТА - НОВИ САД] vojvodina.trevel
* [https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/u-novom-sadu-poceo-svetski-tamburica-fest_1568020.html У Новом Саду почео светски Тамбурица фест] ЈМУ - Радио, rtv.rs
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Инструменти]]
[[Катеґория:Струново инструменти]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Оркестри]]
qcpi03odk5rascuyw44gzuylyrn9b9u
Тамбурашска традиция при Руснацох у Войводини
0
1098
18956
16735
2026-05-21T20:49:47Z
Olirk55
19
Катеґория
18956
wikitext
text/x-wiki
[[File:Tamburica ensemble playing brač, čelo, bas, accordion, etc. (2017-05-27 11.03.39 Marko Milivojevic @PIXNIO 2516612).jpg|right|thumb|296x296px]][[Тамбура]] то традицийни войводянски [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]]. Походзи зоз Блїзкого востоку, а тамбуроподобни инструменти исновали ище у Старим Єгипту. До тих крайох ю принєсли [[Турска|Турки]] ище у XIV вику.
[[Звук]] на тамбури настава зоз потаргованьом струнох. Тамбури ше розликую по велькосци и форми. Велькосц инструмента повязана зоз його звучаньом и обсягом [[Тон|тонох]] котри може одграц. Так, на приклад, примка ма високи звук, бас прим кус нїзши, а бас найнїзши. Водзаца мелодия найчастейше зверена прим тамбуром, бас прим тамбуром, контра найчастейше грає акордову потримовку, а бас твори основу, фундамент звучаня.
== Зявйованє тамбурох у Руским Керестуре ==
Здогадованя найстарших керестурских [[Музичар|музичарох]] потвердзую податок же ше тамбури як музични инструмент у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] зявели дзешка по Першей шветовей войни. Трицетих рокох двацетого вику у Керестуре грали три "банди" – ґрупи. То були Яковово гудаци, Горняково гудаци и Дюра Циґан (Йованович) зоз своїм дружтвом. Кус познєйше ше зявели Ґовльово гудаци, Хомичково гудаци, Кирданци. Шицки тоти ґрупи грали до 60-их рокох 20. вику, Кирданци дакус длужей, по 80-ти роки. У составе були пейцме музичаре: гушля, два бас прими, контра и бас. Заєднїцке им же у составе окрем тамбурох була гушля (виолина). Тамбура прим ше першираз зявела даскельо роки по законченю Другей шветовей войни, и то при Кирданцох. Кажда „банда" мала свойого предняка – главного у ґрупи.
== Тамбури постали водзаци музични инструменти при Руснацох ==
Тамбурашски состави при Руснацох нєшка исную у Руским Керестуре, [[Дюрдьов|Дюрдьове]], [[Нове Орахово|Новим Орахове]], [[Вербас|Вербаше]], [[Коцур|Коцуре]] и [[Шид|Шиду]]. У тих [[Оркестер|оркестрох]] граю як самоуки музичаре, так и тоти цо здобули музичне образованє. Од можлївосцох оркестрантох завиши и способ як вежбаю и граю – чи по слуху, а чи зоз [[Нота|нотох]], по розписаним аранжману. Репертоар тих составох творя преважно руски народни и авторски писнї, [[Подзелєнє музики|музика]] за [[Хореоґрафия|хореоґрафиї]], старогородски писнї, [[Музика за танєц|музику за танєц]] и подобне. Оркестри з векшим числом членох, як у Руским Керестуре и Дюрдьове тиж виводза и зложенши дїла. Без огляду на музичну приготовку и число членох, тото цо заєднїцке шицким составом то вельки ентузиязем, любов ґу [[Подзелєнє музики|музики]] и уживанє у заєднїцким [[Музикованє|музикованю]].
[[Оркестер]] у Руским Керестуре составени преважно зоз тамбурох – прим єден, прим два, бас прим єден, бас прим два, е-бас прим, контра, тамбурово чело, тамбурашски бас, помоцнєти з гармониками, виолинами, [[Кларинет|кларинетом]]. Од свойого снованя 60-их рокох по нєшка оркестер мал рижни назви: Вельки народни оркестер, Оркестер [[Дом култури Руски Керестур|Дому култури Руски Керестур]], Тамбурашски оркестер. Нєшка ноши назву Народни оркестер [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлиян Рамач-Чамо]], на чесц покойного руководителя Юлияна Рамача-Чаму, котри дал вельке доприношенє у унапредзеню квалитету оркестра и котри написал вельочислени оркестрово [[Музични аранжман|аранжмани]].
Визначни руководителє спомнутих оркестрох були [[Ириней Тимко]], [[Витомир Бодянєц|Витомир Бодянец]], Михал Бодянец, [[Михал Лїкар]], Юлиян Рамач-Чамо, мґр. Мирко Преґун.
'''Анеґдота'''
Слово „банда", котре ше скорей хасновало место нєшкайшого бенд, ґрупа може значиц и преступнїцка, криминална ґрупа. Ниа, єдна анеґдота о тим як може настац велька бриґа пре замишательство зоз розличнима значенями слова банда.
Були Горняково гудаци грац у [[Петровци|Петровцох]] на Кирбай. А там уж грали гудаци з єдного сушедного валалу. Горняк ше питал їх преднякови:
Одакле је ваша банда? – Даћу ја теби „банду"! Ви сте банда! – и пошол ґу своїм гудацом.
Гевти поставали, побрали празни фляши до рукох и рушели ше биц Горнякову „банду". А Горняканци нє чекали, алє позберали свойо инструменти и на криста-крижом, през оранїни, на гайзибан до Вуковару!
== Вонкашнї вяза ==
* [https://www.ruskeslovo.com/%d0%ba%d0%b5%d0%b4-%d1%88%d0%b5-%d1%81%d1%86%d0%b5-%d0%bc%d0%b0%d0%bb%d0%be-%d1%82%d1%80%d0%b5%d0%b1%d0%b0-%d0%b6%d0%b5-%d0%b1%d0%b8-%d1%88%d0%b5-%d0%be%d0%b6%d0%b8%d0%bb%d0%be-%d1%80%d1%83%d1%81/ Кед ше сце, мало треба же би ше ожило рускосц.] Ол. Папуґа, ''Рутенпрес'', ruskeslovo.com, 7. новембре 2020.
* [https://www.ruskeslovo.com/%d1%83%d1%81%d0%bf%d0%b8%d1%88%d0%bd%d0%b8-%d1%82%d0%b0%d0%bc%d0%b1%d1%83%d1%80%d0%b0%d1%88%d0%b5-%d0%bc%d1%83%d0%b7%d0%b8%d1%87%d0%bd%d0%b5%d0%b9-%d1%88%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%b8-%d0%b7-%d0%ba%d1%83/ Успишни тамбураше Музичней школи з Кули и Керестура,] М. Афич, ''Рутенпрес'', ruskeslovo.com, 19. марец 2022.
* [https://www.ruskeslovo.com/%d0%bd%d0%b0%d0%b9%d0%bb%d1%94%d0%bf%d1%88%d0%b8-%d1%82%d0%b0%d0%bc%d0%b1%d1%83%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%b8-%d0%be%d1%80%d0%ba%d0%b5%d1%81%d1%82%d0%b5%d1%80-%d0%ba%d0%b5%d1%80%d0%b5%d1%81%d1%82%d1%83/ Найлєпши Тамбурови оркестер Керестурцох,] Влдї. ''Рутенпрес'', ruskeslovo.com, 7. септембер 2015.
* [https://www.ruskeslovo.com/otrimane-trece-stretnuce-tamburovih-orkestroh/ Отримане треце Стретнуце тамбурових оркестрох.] Ол. Папуґа, ''Рутенпрес'', ruskeslovo.com, 24. октобер 2023
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музичаре]]
[[Катеґория:Уметнїки]]
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Оркестри]]
pt5cy0dxi2as4geilbw4tx0iq29toqz
Катеґория:Оркестри
14
1154
18953
9737
2026-05-21T20:36:20Z
Olirk55
19
Катеґория
18953
wikitext
text/x-wiki
Концертмайстор
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
o297fwe7876zw0frkgun935rbfrxrce
Катеґория:8. май
14
1213
18935
10104
2026-05-21T17:17:27Z
Olirk55
19
Катеґория
18935
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Май]]
796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2
Катеґория:4. децембер
14
1221
19007
10122
2026-05-22T09:38:48Z
Olirk55
19
Катеґория
19007
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Децембер]]
oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr
Катеґория:3. марец
14
1222
19036
10123
2026-05-22T11:16:03Z
Olirk55
19
Катеґория
19036
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Марец]]
1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e
Катеґория:3. септембер
14
1233
19031
10153
2026-05-22T11:09:23Z
Olirk55
19
Катеґория
19031
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Септембер]]
stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov
Катеґория:4. марец
14
1237
19008
10158
2026-05-22T09:43:29Z
Olirk55
19
Катеґория
19008
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Марец]]
1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e
Катеґория:6. юлий
14
1258
18931
10194
2026-05-21T17:11:14Z
Olirk55
19
Катеґория
18931
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юлий]]
kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym
Катеґория:8. децембер
14
1262
18934
10200
2026-05-21T17:16:51Z
Olirk55
19
Катеґория
18934
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Децембер]]
oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr
Катеґория:6. януар
14
1271
18933
10214
2026-05-21T17:12:56Z
Olirk55
19
Катеґория
18933
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Януар]]
bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8
Катеґория:27. януар
14
1281
18995
10230
2026-05-22T07:50:33Z
Sveletanka
20
катеґория
18995
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Януар]]
bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8
Катеґория:5. децембер
14
1282
18913
10232
2026-05-21T16:57:45Z
Olirk55
19
Катеґория
18913
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Децембер]]
oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr
Катеґория:5. марец
14
1295
18911
10256
2026-05-21T16:56:07Z
Olirk55
19
Катеґория
18911
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Марец]]
1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e
Катеґория:4. януар
14
1299
19016
10261
2026-05-22T09:50:52Z
Olirk55
19
Катеґория
19016
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Януар]]
bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8
Катеґория:28. марец
14
1336
19000
10356
2026-05-22T07:53:11Z
Sveletanka
20
катеґория
19000
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Марец]]
1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e
Катеґория:4. новембер
14
1347
19009
10368
2026-05-22T09:44:08Z
Olirk55
19
Катеґория
19009
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx
19010
19009
2026-05-22T09:45:07Z
Olirk55
19
Катеґория
19010
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Новембер]]
p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95
Катеґория:25. юлий
14
1371
18985
10433
2026-05-22T07:43:31Z
Sveletanka
20
катеґория
18985
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юлий]]
kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym
Катеґория:5. юлий
14
1373
18919
10435
2026-05-21T17:02:11Z
Olirk55
19
Катеґория
18919
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юлий]]
kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym
Катеґория:8. юний
14
1376
18941
10451
2026-05-21T17:21:53Z
Olirk55
19
Катеґория
18941
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юний]]
go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz
Катеґория:26. юний
14
1383
18990
10464
2026-05-22T07:46:24Z
Sveletanka
20
катеґория
18990
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юний]]
go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz
Катеґория:28. октобер
14
1400
19001
10499
2026-05-22T07:53:36Z
Sveletanka
20
катеґория
19001
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Октобер]]
nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg
Катеґория:9. децембер
14
1412
18944
10518
2026-05-21T17:26:47Z
Olirk55
19
Катеґория
18944
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Децембер]]
oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr
Катеґория:28. май
14
1487
18999
10718
2026-05-22T07:52:42Z
Sveletanka
20
катеґория
18999
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Май]]
796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2
Катеґория:27. юний
14
1488
18994
10719
2026-05-22T07:50:04Z
Sveletanka
20
катеґория
18994
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юний]]
go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz
4. януар
0
1548
19029
18865
2026-05-22T11:06:00Z
Olirk55
19
Викивязи
19029
wikitext
text/x-wiki
'''4. януар''' – 4. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 361 дзень (362 днї у преступним року).
== Народзени ==
* 1643 – Народзени [[Исак Нютн]], анґлийски физичар (Линколншир, 4. януар 1643 – Лондон, [[31. марец]] 1727). анґлийски физичар, математичар, астроном, алхемичар и филозоф природи. Науковец хтори заслужни за формулованє закона о рушаню и универзалней ґравитациї.
* 1785 – Народзени нємецки [[писатель]] Якоб Ґрим (Ханау, 4. януар 1785 –Берлин, 20. септембер 1863) нємецки писатель, филолоґ, библиотекар у Каселу, академик и [[професор]] у Берлину и снователь сучасней ґерманистики. Зоз братом Вилхелмом обявел познати приповедки и сказки за дзеци, хтори прекладани на скоро шицки язики швета. Прекладал и сербски народни писнї хтори зберал Вук Стефанович Караджич.
[[File:Brajova azbuka.png|rigaht|thumb|200px|Брайова азбука]]
* 1809 – Народзени французки учитель Луй Брай, (''Louis'' ''Braille''; Кувре, 4. януар 1809 – [[Париз]] [[6. януар]] 1852). И сам шлєпи Луй Брай здумал систему за писанє хтора заснована на релєфних точкох – Брайова азбука. Букви Брайового писма маю шейсц видзвигнути точки хтори ше вичитує зоз дорушованьом зоз пальцами. Писмо адаптоване так же зоз нїм мож записовац на шицких язикох. Шветови дзень Брайового писма хторе хасную шлєпи и слабовиди особи у швеце ше означує 4. януара. Брайово писмо конциповане так же би людзе хтори го хасную читали зоз дорушованьом точкох з лїва на право, а писали зоз рухами пальца з права на лїво.
* 1933 — Народзена [[Ирина Давосир-Матанович|Ирина Давосир - Матанович]], оперска [[Шпивач|шпивачка,]] [[сопран]], примадона Сербского народногo театра.
* 1956 — Народзени Франтишек Крайняк, [[священїк]], прекладатель, русински дружтвени активиста у [[Прешов|Прешовским]] краю.
== Умарли ==
* 1923 – [[Михайло Врабель]], педаґоґ, фолклориста, новинар
* 1952 – Иван Гендер-Суходольски, [[писатель]], педаґоґ, русински дружтвени активиста
* 2018 – [[Дюра Лїкар|Дюра Лїкар (29. май 1941—4. януар 2018)]], народни учитель, публициста, [[редитель|режисер]]-аматер, новинар-дописователь и спортски роботнїк.
[[Катеґория:4. януар]]
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Януар]]
gc90520nx58hjpf4nm1ncqxs6f34aah
Катеґория:3. авґуст
14
1552
19040
11023
2026-05-22T11:20:45Z
Olirk55
19
Катеґория
19040
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Авґуст]]
tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy
Катеґория:8. фебруар
14
1557
18940
11030
2026-05-21T17:20:53Z
Olirk55
19
Катеґория
18940
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Фебруар]]
dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv
Катеґория:4. фебруар
14
1585
19013
11072
2026-05-22T09:47:31Z
Olirk55
19
Катеґория
19013
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Фебруар]]
dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv
Катеґория:3. януар
14
1586
19034
11073
2026-05-22T11:12:49Z
Olirk55
19
Катеґория
19034
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Януар]]
bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8
Катеґория:28. децембер
14
1613
18998
11131
2026-05-22T07:52:08Z
Sveletanka
20
катеґория
18998
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Децембер]]
oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr
Катеґория:25. септембер
14
1616
18984
18738
2026-05-22T07:42:48Z
Sveletanka
20
катеґория
18984
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Септембер]]
[[Катеґория:Днї рока]]
qi1p3eg3muccf1tk0b8fbv7cxs6g577
Катеґория:8. януар
14
1621
18943
11155
2026-05-21T17:25:07Z
Olirk55
19
Катеґория
18943
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx
19025
18943
2026-05-22T10:49:51Z
Olirk55
19
Катеґория
19025
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Януар]]
bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8
Катеґория:27. фебруар
14
1622
18993
11159
2026-05-22T07:49:34Z
Sveletanka
20
катеґория
18993
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Фебруар]]
dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv
Катеґория:4. юлий
14
1631
19014
11172
2026-05-22T09:48:43Z
Olirk55
19
Катеґория
19014
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юлий]]
kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym
Катеґория:3. децембер
14
1643
19038
11214
2026-05-22T11:18:30Z
Olirk55
19
Катеґория
19038
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Децембер]]
oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr
Катеґория:4. авґуст
14
1651
19005
11237
2026-05-22T09:37:16Z
Olirk55
19
Катеґория
19005
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Авґуст]]
tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy
Катеґория:Ревизоре
14
1659
18978
11248
2026-05-21T21:21:12Z
Olirk55
19
Катеґория
18978
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Економисти]]
e3hslbtzitji6hvgfe0wbbpvyui29ly
Катеґория:8. октобер
14
1678
18938
11273
2026-05-21T17:19:31Z
Olirk55
19
Катеґория
18938
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx
19024
18938
2026-05-22T10:47:32Z
Olirk55
19
19024
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Октобер]]
nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg
Катеґория:25. януар
14
1691
18986
11291
2026-05-22T07:43:58Z
Sveletanka
20
катеґория
18986
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Януар]]
bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8
Катеґория:3. октобер
14
1697
19030
11299
2026-05-22T11:07:58Z
Olirk55
19
Катеґория
19030
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Октобер]]
nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg
Катеґория:8. марец
14
1707
18936
11314
2026-05-21T17:18:04Z
Olirk55
19
Катеґория
18936
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Марец]]
1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e
Катеґория:26. марец
14
1709
18987
11316
2026-05-22T07:44:46Z
Sveletanka
20
катеґория
18987
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Марец]]
1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e
Катеґория:5. фебруар
14
1725
18918
11346
2026-05-21T17:01:25Z
Olirk55
19
Катеґория
18918
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Фебруар]]
dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv
Катеґория:28. авґуст
14
1735
18996
11362
2026-05-22T07:51:06Z
Sveletanka
20
катеґория
18996
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Авґуст]]
tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy
Катеґория:3. май
14
1736
19037
11363
2026-05-22T11:17:24Z
Olirk55
19
Катеґория
19037
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Май]]
796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2
Катеґория:4. септембер
14
1740
19012
11370
2026-05-22T09:46:27Z
Olirk55
19
Катеґория
19012
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Септембер]]
stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov
Катеґория:5. юний
14
1743
18920
11377
2026-05-21T17:03:04Z
Olirk55
19
Катеґория
18920
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юний]]
go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz
Катеґория:26. фебруар
14
1755
18989
11396
2026-05-22T07:45:50Z
Sveletanka
20
18989
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Фебруар]]
dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv
Катеґория:5. авґуст
14
1756
19018
11398
2026-05-22T09:57:41Z
Olirk55
19
Катеґория
19018
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Авґуст]]
tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy
Катеґория:4. юний
14
1759
19015
11405
2026-05-22T09:49:50Z
Olirk55
19
Катеґория
19015
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юний]]
go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz
Катеґория:6. октобер
14
1764
18929
11417
2026-05-21T17:09:56Z
Olirk55
19
Катеґория
18929
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Октобер]]
nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg
Катеґория:6. авґуст
14
1771
18922
11429
2026-05-21T17:04:23Z
Olirk55
19
Катеґория
18922
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Авґуст]]
tw75o4quhtcmqlh62mabyb5ohdcgbhy
Катеґория:5. септембер
14
1772
18917
11431
2026-05-21T17:00:48Z
Olirk55
19
Катеґория
18917
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Септембер]]
stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov
Катеґория:6. май
14
1773
18925
11432
2026-05-21T17:06:43Z
Olirk55
19
Катеґория
18925
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx
19021
18925
2026-05-22T10:22:14Z
Olirk55
19
Катеґория
19021
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Май]]
796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2
Катеґория:26. септембер
14
1805
18988
11529
2026-05-22T07:45:20Z
Sveletanka
20
катеґория
18988
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Септембер]]
stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov
Катеґория:6. април
14
1807
18923
11540
2026-05-21T17:05:06Z
Olirk55
19
Катеґория
18923
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Април]]
56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv
Катеґория:Примадона
14
1825
18958
11568
2026-05-21T20:53:51Z
Olirk55
19
Катеґория
18958
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Музичаре]]
d8s6qxn72s1ogedddoxlkj1ndgj1ybl
18959
18958
2026-05-21T20:54:18Z
Olirk55
19
Катеґория
18959
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Музичаре]]
[[Катеґория:Шпиваче]]
ev6dmv73cnyuxox820aw3r3b137nghm
Катеґория:8. септембер
14
1831
18939
11601
2026-05-21T17:20:10Z
Olirk55
19
Катеґория
18939
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Септембер]]
stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov
Катеґория:3. фебруар
14
1853
19032
11642
2026-05-22T11:10:40Z
Olirk55
19
Катеґория
19032
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Фебруар]]
dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv
Катеґория:28. септембер
14
1863
19002
11654
2026-05-22T07:54:05Z
Sveletanka
20
катеґория
19002
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Септембер]]
stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov
Катеґория:5. октобер
14
1870
18916
11664
2026-05-21T17:00:04Z
Olirk55
19
Катеґория
18916
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Октобер]]
nu2v0hq2goo4exir13dyaz0yu8etcpg
Катеґория:6. новембер
14
1876
18927
11692
2026-05-21T17:08:39Z
Olirk55
19
Катеґория
18927
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx
18928
18927
2026-05-21T17:09:06Z
Olirk55
19
Катеґория
18928
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Новембер]]
p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95
Катеґория:6. юний
14
1881
18932
11706
2026-05-21T17:11:47Z
Olirk55
19
Катеґория
18932
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юний]]
go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz
Катеґория:3. юлий
14
1885
19033
11712
2026-05-22T11:11:49Z
Olirk55
19
Катеґория
19033
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юлий]]
kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym
Катеґория:5. новембер
14
1902
18915
11745
2026-05-21T16:59:19Z
Olirk55
19
Катеґория
18915
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Новембер]]
p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95
Катеґория:Оперски солисти
14
1904
18957
11750
2026-05-21T20:51:42Z
Olirk55
19
Катеґория
18957
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Шпиваче]]
qla5kqbohx1cutif6wu19k1qu7rt4k7
Катеґория:3. април
14
1910
19039
11773
2026-05-22T11:19:42Z
Olirk55
19
Катеґория
19039
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Април]]
56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv
Катеґория:24. авґуст
14
1913
19045
11811
2026-05-22T11:58:16Z
Olirk55
19
Катеґория
19045
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Авґуст]]
[[Катеґория:Днї рока]]
m1cqekhmg3elhhill5nyadw7r21w32a
Катеґория:26. януар
14
1930
18991
11839
2026-05-22T07:46:52Z
Sveletanka
20
катеґория
18991
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Януар]]
bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8
Катеґория:28. април
14
1934
18997
11845
2026-05-22T07:51:40Z
Sveletanka
20
катеґория
18997
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Април]]
56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv
Катеґория:Сербски рок музичаре
14
1944
18977
11881
2026-05-21T21:19:40Z
Olirk55
19
Катеґория
18977
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Шпиваче]]
[[Катеґория:Музичаре]]
p6d5q43tyac4uyxa5cyl9bd6fkwdjqy
Катеґория:Мастере
14
1949
18964
11890
2026-05-21T21:03:17Z
Olirk55
19
Катеґория
18964
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Образованє]]
i8aeqj5epokbc6zmw4zwqjxliz4fjbu
Катеґория:8. новембер
14
1954
18937
11901
2026-05-21T17:18:41Z
Olirk55
19
Катеґория
18937
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Новембер]]
p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95
Катеґория:5. май
14
1966
18914
11926
2026-05-21T16:58:33Z
Olirk55
19
Катеґория
18914
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Май]]
796s7hs84jg7zlayuivfanz1np4mar2
Катеґория:6. марец
14
1994
18926
11990
2026-05-21T17:07:17Z
Olirk55
19
Катеґория
18926
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Марец]]
1kvjouap012wzukx2a6vhub5gfmrx8e
Катеґория:5. април
14
2001
18912
12015
2026-05-21T16:57:02Z
Olirk55
19
Катеґория
18912
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Април]]
56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv
Катеґория:Штварток
14
2043
18974
12219
2026-05-21T21:17:12Z
Olirk55
19
Катеґория
18974
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї тижня]]
kvmi9kyw3ibwy86fy2gko0ljpuzc2j3
Катеґория:Стреда
14
2044
18973
12221
2026-05-21T21:16:28Z
Olirk55
19
Катеґория
18973
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї тижня]]
kvmi9kyw3ibwy86fy2gko0ljpuzc2j3
Катеґория:Собота
14
2045
18975
12223
2026-05-21T21:17:52Z
Olirk55
19
Катеґория
18975
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї тижня]]
kvmi9kyw3ibwy86fy2gko0ljpuzc2j3
Катеґория:6. фебруар
14
2184
18930
12840
2026-05-21T17:10:35Z
Olirk55
19
Катеґория
18930
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Фебруар]]
dc9riysgv8arl0i3vmvvj25j7gqhhcv
Катеґория:Русински шпиваче
14
2188
18968
12887
2026-05-21T21:08:02Z
Olirk55
19
Катеґория
18968
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Музичаре]]
[[Катеґория:Уметнїки]]
03u2imq6aeptfm0rugq9doh9yslkkxs
Катеґория:Русински уметнїки
14
2189
18967
12888
2026-05-21T21:07:14Z
Olirk55
19
Катеґория
18967
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Шпиваче]]
[[Катеґория:Музичаре]]
p6d5q43tyac4uyxa5cyl9bd6fkwdjqy
Лапишка
0
2213
19004
18314
2026-05-22T09:22:28Z
Olirk55
19
Катеґория
19004
wikitext
text/x-wiki
[[File:Lollipop in motion, May 2009.jpg|right|thumb|300px|Лапишка]]'''Лапишка''' '''1'''. цукр. (анґл. ''Lollipop'', серб. ''лизалица'', лилихип) то файта бомбони з цукру. Состої ше зоз твардей бомбони хтора облята коло верху палїчки и наменєна є за лїзанє.<ref>[https://www.madehow.com/Volume-6/Lollipop.html„How lollipop is made - manufacture, making, history, used, steps, machine, History, Raw Materials”.] www.madehow.com. Приступљено 2020-04-07</ref> Лапишки єст у велїх фурмох и смакох.
== Файти ==
Лапишки єст у вельким чишлє смакох и [[Фарба|фарбох]], окреме [[Овоц|овоцових]] смакох. Пре вельке число компанийох хтори правя лапишки, мож их найсц у велїх смакох и у рижних формох.<ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20051111041211/http://nationalzoo.si.edu/Publications/ZooGoer/2005/4/edibleinsects.cfm „Edible Insects - National Zoo| FONZ”.]web.archive.org. 2005-11-11. Архивирано из оригинала 11. 11. 2005. г. Приступљено 2020-04-07.</ref> Прави ше их мали хтори мож купиц у огромних количествох, та ше их дзелї задармо у банкох, у фризера и на других местох, до того же их мож купиц вельки у форми палїчки з бомбони.
Даєдни лапишки маю фили, як цо мегка бомбона або жуваче (чумґам). Даєдни лапишки можу мац чудну форму, як цо наприклад форма блиховей лїчинки направена з бомбонох. Єст и таки лапишки цо маю центри хтори нє мож єсц, алє кед ше лапишку полїже, у нєй мож найсц други ствари як цо батерийска лампа, а вше баржей у тренду лапишки хтори маю у себе мотор цо обраца лапишку док є у устох.
== Хаснованє у медицини ==
Даєдни лапишки можу буц збогацени з витаминами. Тиж так даєдни мож хасновац кед ше трима диєту, алє вони без смаку. Лапишки з витаминами ше дава дзецом же би вжали свою терапию.
Даєдни лапишки маю фенталин хтори швидко дїйствує як анелґетик, та ше их хаснує у войски. Тоти лапишки нїяк нє мож направиц як аналґетик за дзеци.
== История ==
[[File:Форма для приготовления леденцов. Сделано в СССР (3).jpg|right|thumb|300px|Форми дакедишнїх лапишкох]]Идея о бомбони на палїчки хтору мож єсц було барз лєгко одкриц, та вона з часом обдумована и вельо раз меняна. Перша цукрарня цо направела лапишку яка барз здабе на тоту цо ми нєшка познаме настала у штреднїм вику, кед дворянє єдли преварени цукер з палїчками або без рукох.<ref name=":0" />
Пренаходок лапишки ище вше мистерия, алє велї америцки компаниї на початку 20. вику пробовали вжац тото признанє за обдумованє. Превладує думанє же лапишки обдумал Џорџ Смит зоз Ню Гейвену, хтори почал правиц вельки тварди бомбони на палїчки 1908. року. Дал им мено ''„lolly pop”,'' по коньови за обегованє хтори бул защитни знак лапишки.
Поняце лапишка уведол анґлийски лексикоґраф Франсис Ґрос 1796. року. Слово ше тиж може одношиц на римску лакотку нацукрованого яблука на палїчки. У римским язику таке яблуко ше волало ''loli'' ''pfaba.''
== Состойки ==
Главни состойок лапишки цукер. Цукер може буц у двох формох: у форми [[Ланц|ланца]] або персценя. За лапишки ше хаснує персценясту структуру цукру, прето же є стабилна. Пре свою стабилносц, таки цукер ше находзи у [[Пожива|поживи]], алє тиж и у лапишкох.
[[File:Lollipop Tree (49111312397).jpg|right|thumb|300px|Древо украшене зоз лапишшками рижнородних формох и [[Фарба|фарбох]].]]
Цукер широко розпространєни состойок, та ше находзи у рижней поживи хтору єме кажди [[дзень]]. Причина хаснованя цукру тота же вон иншак реаґує з розличнима состойками. Кед цукер досц зограти, приходзи до розпадованя молекулох, цо му оможлївює правиц рижни смаки, фарби и пахи з помоцу других состойкох. Цукер у єдзеню може твориц два форми черствого аґреґатного стану: склєнясту и криштальову форму. При лапишкох ше хаснує склєнясту структуру, як и при манчмеловох и карамелох (штолверкох). Тоту структуру ше достава кед ше висококонцетровани цукер зогреє на високих температурох, алє тиж так зогриванє приведзе до скоро подполного елиминованя [[Влага|влаги]]. Конєчни продукт будзе мац 1% - 2% [[Влага|влаги]]. Нєкриштальова природа склєнястого цукру така же ше там находза ингибитори. Без тих ингибиторох як цо [[мед]] або [[масло]], пре криштальованє, кед ше цукер охладзи, у нїм би було вельо вецей [[Влага|влаги.]]
Други главни состойок лапишки то вода. Гоч конєчни продукт ма менєй як 2% води, же би ше процес криштальованя цукру вообще окончел, потребна вода. Други состойки ше вибера у зависносци од того цо ше сце. Ингибитор хтори ше хаснує завиши од файти цукру хтори ше хаснує. Заш лєм, у поровнаню з количеством цукру хтори ше хаснує за правенє лапишкох, количество ингибитора вельо менше. Смаки, [[фарба]], жувача-бомбони и друге ше додава конєчному продукту, алє вони нє состойни елементи главней структури лапишки.
== Продукция ==
[[File:Jozefinki 2017 (6).jpg|right|thumb|300px|Лапишка направена у форми ружи.]]Гоч сами состойки лапишки барз прости, сам процес їх наставаня у ствари компликовани. Перши проблем же як достац склєнясту структуру. За тим як ше формує склєняста структура цукру єст досц хемиї и физики. Перши крочай после мишаня главних состойкох то зогриванє. Под час зогриваня состойки преходза до чечного аґреґатного стану.<ref>[https://www.candyfavorites.com/pages/the-history-of-lollipop-candy The History of Lollipop Candy] www.candyfavorites.com. Приступљено 2020-04-07.</ref> Гоч за даєдни тварди бомбони треба мишанїну зограц на 310 °C, температура завиши од того чого єст у мишанїни и специфичного [[Волумен|волумену]]. Кед ше закончи процес зогриваня, приходзи до хладзеня мишанїни. Так розхладзена мишанїна постава презасицена, бо цале количество чечносци спод 2%. Тиж так после розхладзованя приходзи до наставаня презасицених чечносцох хтори наставаю пре хаснованє ингибитора у процесу криштальованя, хтори нєстабилни. Под час хладзеня ше зявюю найважнєйши физични и хемийни характеристики лапишки.
Слово лапишка ма ище три значеня у нашим язику:
'''2'''. предмет хтори здабе на лопатку, вареху и подобне.
'''Приклад:'''
Три децилитри чарней кафи и замешки залапеней на верх древеней лапишки велькосци єдней нєвелькей дланї.
'''3'''. скорка на палїчки за забиванє мухох (серб. мувалица, мухоловка)
'''4'''. коц. (серб. мистрија), од мадь. ''lapocka'', ''lapiszka'', ''laptyka'' 1. анат. „лопатка“; 2. „лопата або предмет подобни лопати“, a мадярске од славянского ''lopata''.
== Литература ==
• ''Словнїк руского народного язика I'', А – Н, Нови Сад 2017, б. 667-668
== Вонкашнї вязи ==
• [https://sr.wikipedia.org/srec/%D0%9B%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0 Лизалица.] Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 30. март 2020. {{Commonscat|Lollipop}}
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Єдло]]
[[Катеґория:Лакотка]]
6mzfsyv91grpo8k43xsor5evj76rn5q
Андри Лабош
0
2227
19023
17034
2026-05-22T10:34:33Z
Olirk55
19
Вецей викивязи
19023
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big> Андри Лабош </big>
| label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня | data4 =6. новембра 1826.
| label5 = Датум упокоєня | data5 =3. януара 1918 (92)
| label6 = Державянство | data6 = угорске
| label7 = Язик творох | data7 = руски, горватски
| label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Осиєк и Заґреб
| label9 = Универзитет | data9 = Грекокатолїцка семинария, Заґреб
| label10 = Наукови ступень | data10 =
| label11 = Период твореня | data11 =1850-1912.
| label12 = Жанри | data12 = душпастирство, просвита
| label13 = Поховани | data13 = у Руским Керестуре
| label14 = Припознаня | data14 = Папски орден Pro Ecclesia et Pontifice
}}
'''о. Андри Лабош''' (*6. новембер 1826-†[[3. януар]] 1918), парох новосадски и керестурски, дїяч у култури, прихильнїк илирского руху, процивнїк мадяризациї.
== Биоґрафия ==
Андри Лабош народзени 6. новембра 1826. року у [[Шид|Шидзе]]. [[Оцец]] Андри и [[мац]] Ана нар. Росташ. До основней, теди конфесионалней [[Руски язик|рускей]] школи, Андри ходзел у Шидзе и у [[Сримска Митровица|Сримскей Митровици]]. Перши штири роки ґимназиї закончел у Осиєку, а пияту и шесту класу и студиї богословиї и филозофиї закончел у Грекокатолїцкей семинариї у Заґребе 1851. року.
Андри ше вельо учел и бул всестрано образовани. Знал горватски, українски, латински, нємецки и мадярски язик, прекладал зоз польского и ческого. Таке було окруженє у хторим жил и учел ше и по високих критериюмох ґрупи младих илирцох котра основала здруженє наволане ''Мале илирске гнїздо''.
Попри познаваня язикох, млади илирец зоз Шиду на студийох указал за млади роки високе знанє зоз греческей историї, историї старого Риму, штредньоевропских жемох и Балкану. Кнїжка записнїкох о роботи ''Малого илирского гнїзда'' презентує бешеди (беседе) котри по протоколарним шоре, як и шицки члени, отримал на урядових соборох ґрупи и Андри Лабош. Вибрани теми то найлєпше илуструю: О домолюбю, О шлєбоди духа и овладованю зоз самим собу и Поняце шлєбоди поєдинца и дружтва.
Понеже здруженє ''Мале илирске гнїздо'' було предплаценe на рочнїк волани ''Бачка вила'' з Нового Саду, Андри Лабош найскорей прейґ колеґох зоз [[Бачка|Бачкей]] вироятно сцел обявиц 1844. року у ''Бачкей вили'' свойо (и цало го руху, на початку утопийски) думки о заєднїцкей жеми шицких Славянох– Славиї, у поеми Славия. Тота писня ше розликує од писнї Славия хтору подписал автор „беседи” Владимир Хранилович, длугша є, глїбших думкох, естетски звучнєйша а гуманистично возвишенша. Андри Лабош теди мал лєм осемнац роки.
У илирским народним дружтве Андри Лабош, як студент филозофиї и богословиї, бул активни и з даваньом пенєжних прилогох, минималних, алє нє заоставал за другима, а тиж так окончовал и рижни длужносци у руководстве як касир и библиотекар у двох мандатох. Од Руснацох пайташе му були Дионизий Шовш, син коцурского паноца, Янко Санич и [[Ґабор Ґвожджак]], син керестурского паноца, док зоз кругу илирцох Ґабра подполно нє виключели пре отворену потримовку мадярскому уплїву у [[Горватска|Горватскей]], як и при Руснацох у [[Бачка|Бачкей]].
За лєгчейше похопйованє припадносци Андрия Лабоша илирскому, славянскому духовному препороду, хтори познєйше зведзени на горватски национални препород, треба визначиц же дружтво студентох и ґимназиялцох Грекокатолїцкей семинариї у Заґребе основане ище 1836. року под назву ''Илирске народне дружтво патриотскей младежи духовней семинариї заґребскей''. Бул то [[Священїк|священїцки]] подросток з [[Народ|народу]], котри постал єдна з найважнєйших подпорох у ширеню препородних идейох.
Зоз таким образованьом Андри Лабош ше рушел 1852. року до служби народу и як духовна особа и як културни дїяч. Тримал же за утвердзованє вири барз важне образованє, першенствено писменосц народу, та прето цали живот, коло душпастирскей роботи, як учитель, парохиялни школски инспектор и архидиякон, водзел борбу за отверанє конфесионалних руских школох, школованє священїцкого и учительского подростку и очуванє мацеринского язика у настави, док по мадярских [[Закон (право)|законох]] (1892. року) шицки школи нє мушели прейсц на наставу по мадярски.
Исте ше случело и у [[Шид|Шидзе]], кед ше 1896. року утаргує и остатнє руске оддзелєнє и шицки починаю учиц по [[Горватска|горватски]].
Андри Лабош отворел руску конфесионалну школу у Новим Садзе, водзел старосц о вибудови школского простору и школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], о обезпечованю квалификованих учительох и їх плацох, алє и о дисциплини у отримованю настави, о вирским воспитаню дзецох, сотрудзовал зоз напреднима учителями и уплївовал на подзвигованє квалитету настави.
Очивисне же о. Андри Лабош, широкого общого образованя, обрацени ґу идейом илиризма, славизма, алє и свидомей борби за националну шлєбоду, културу, братство и добробут нашого народу, у священїцкей длужносци бул пошвецени културни дїяч. Оталь його глїбоке похопйованє улоги мацеринского язика малей националней заєднїци [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у Южней Угорскей, отаргнутей од матки, за чийо обстоянє ше борел як душпастрир и инспектор рускей конфесионалней школи скоро цали свой живот.
'''Його робота у култури и образованю цекла у даскелїх напрямох и то:'''
1. Закладал ше у городох и валалох за отверанє руских школох. По Новим Садзе глєдал Руснацох и вимагал од [[Маґистрат|Маґистрату]] дозволу, та вон и [[дзияк]] Петро Поляк отворели першу руску школу 1863. року. У Руским Керестуре, пре звекшанє числа дзецох, нєпреривно глєдал же би ше за школу добудовало учальнї, док ше конєчно нє виборел за вибудов новей школи.
2. Кед у Бачкей после Єднанки заведзена мадярска управа над школами, о. Андри Лабош водзел длугорочну борбу за очуванє рускей школи, намагаюци ше же би Руснаци у Керестуре обезпечели условия за образованє дзецох (квалификовани кадер, учальнї) и же би з тим зопар запровадзованє комуналней школи, цо значело наставу на мадярским язику. Конєчно мушел попущиц 1897. року, а лєм рок скорей престала робиц (утаргнута ище 1892. року) и руска конфесионална школа у Шидзе.
3. Як священїк, Андри Лабош кончел длужносц школского инспектора, а як архидиякон главного инспектора руских школох, закладал ше за намесцанє квалификованих учительох, за їх плаци и квартелї, за порядок у школох и їх угляд.
4. Просвищованє, образованє народу му було обща, водзаца идея у комуникациї з вирнима: препоручовал порядне уписованє дзецох до школи, старал ше о школованю и подзвигованю рускей интелиґенциї, предплати на кнїжки котри почали виходзиц у Старим краю, як и на гевти зоз Москви и Києва, отримовал контакти зоз вирнима и звонка Керестура.
5. Конєчно и сам як родитель дзешецерих дзецох, намагал ше же би ше шицки вишколовали. Його дзеци, троме синове постали духовнїки, по єден учитель и службенїк, правнїк, дзивки закончели дзивоцки школи, а за супруги их вибрали нашо познати священїки и високи службенїки [[Дюра Биндас|Дю. Биндас]], М. Сеґеди, М. Макаї.
== Дїялносц на подручу духовносци ==
Понеже закончел студиї богословиї и филозофиї у Заґребе, Андри Лабош за священїка пошвецени 7. новембра 1852. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре,]] з благословом крижевского владики Гавриїла Смичикласа. По законченю студийох Андри поставени за дочасного учителя у Керестуре, алє о рок, понеже ше оженєл и пошвецел, премесцени є за пароха до Врлики у Далмациї, дзе обставини у [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцкей церкви]] теди були барз чежки у вирским и материялним поглядзе. Ту вон у худобстве, зєдинєни з народом, служел осем роки.
Андри Лабош ше оженєл зоз Ану родз. Сакач. У малженстве мали дзешецеро дзеци.
Зоз Врлики є премесцени до Нового Саду на початку 1860. року на место управителя парохиї, дзе остал пейц роки, по конєц 1864. року.
У городзе о. Андри Лабош упарто глєдал припаднїкох грекокатолїцкей вири котри, розошати на роботи як слугове, наднїчаре и служнїци, ступали уж до мишаних малжествох, аж и на сримским боку у винїцох. Вон пописовал вирних, контактовал з [[Маґистрат|Маґистратом]], зберал руски дзеци и отворел конфесионалну школу 1863. року з учительом Петром Поляком. На власне жаданє, шлїдуюци 12 роки препровадзел як капелан у Руским Керестуре, у шицких роботох одменююци хорого колеґу Янка Санича, з котрим студирал. О тих рокох єден з його биоґрафох пише:
::''При хорому парохови Саничови як душпастир окончовал роботу сам. Шицки свойо обовязки провадзел барз точно и совисно, так же ше велї його сучаснїки чудовали яки є пильни и пошвецени поволаню нє лєм на богослуженьох и у парохийней канцелариї, алє и у приватним фамелийним живоце. Окреме ше то указало кед у Руским Керестуре 1871. року були вельки вилїви, а 1873. року епидемия колери. Шицких хорих нащивйовал, нє беруци до огляду же ше и сам могол обрац.''
Ище раз о. Андри Лабош бул меновани за пароха у Новим Садзе 1876. року. Теди мал чесц буц предшедуюци Духовного стола, припадла му длужносц архидиякона Бачко-сримского деканату. После двох рокох конєчно постал парох керестурски, дзе служел ище по 1912. рок.
Андри Лабош и познєйше остал дошлїдни идейом своєй младосци. Уж як керестурски парох бул подказовани мадярским власцом як антимадяр и панславян. Вон ше бранєл же є нє процив Мадярох, алє заш лєм нє одрекал же му славянство миле и у души. То и конкретно доказовал: кед 80-их рокох ХIХ вику керестурскей конфeсийней школи грожела нєбезпека же ю власци претворя до державней Андри Лабош пробовал, вєдно зоз тедишнїм крижевским владиком Илийом Храниловичом, прешвечиц керестурски Школски одбор же ше нє шме дошлєбодзиц же би ше руска конфесийна школа претворела до державней, з мадярским наставним язиком, бо так започнє мадяризация Руснацох. Медзитим, Школски одбор и валалци го нє слухали, а пошвидко ше и сами могли прешвечиц же парохово предсказованє мадяризациї хтора придзе з державну школу нє було лєм антимадярска пропаґанда.
Року 1902, на [[Митра (церковне швето)|Митра]], о. Андри Лабош преславел 50-рочнїцу священїцкей длужносци, отримал шветочну литурґию, а сослужовали велї присутни парохове. Тедишнї Папа Лєв XIII послал ювилантови благослов и одликовал о. Андрия Лабоша старшого з орденом „Pro Ecclesia et Pontifice”.
У своєй роботи запровадзовал принцип же руска церква муши помагац меншим ґрупом сонароднїкох розошатим по Бачкей, Сриме и Славониї, у правеню [[Святи храм|церквох]] и школох и так унапрямовал народ зоз Керестура и [[Коцур|Коцура]] („народ своєй численшей парохиї одушевйовал за помоц своїм малочисленшим братом”). Високи, збити, велї роки крипкого здравя, о. Андри Лабош пожил 92 роки. Поцагнул ше зоз служби 1912. року, а 3. януара 1918. року ше упокоєл. Поховани є у Руским Керестуре.
З тестаментом Андри Лабош зохабел 2.000 коруни худобним у Керестуре, 6.000 коруни Священїцкому дружтву св. Йосафата, а пенєжни прилог дал и Парохиї свойого родного места, Шиду.
== Литература ==
* Тамаш, др Юлиян, „Андрий Лабош (1826-1918)ˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, боки 395, 410, 412 .
* Мирон Жирош, „Руска школа и чуванє руского националного идентитетаˮ, ''Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце 1745-1991, Том I I'', Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1998, б. 146.
* Леона Лабош Гайдук, "О фамелийним конаре о. Андрия Лабоша ст.", ''Цеплота дїлох, перли словох'', Видаватель Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад-Шид, 2015, б. 20.
* Леона Лабош Гайдук, "Живот и робота Андрия Лабоша старшого", ''Цеплота дїлох, перли словох'', Видаватель Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад-Шид, 2015, б. 26.
== Вонкашнї вязи ==
* [[Мирон Жирош]], [https://rdsa.tripod.com/Malinarod.html „Нaродни предняци, дружтвени дїячe, нaукови роботнїки, новинaрe, публицистиˮ], ''Мaлочислени, a вельки нaрод'', вебсайт ''Руснаци у Панониї'', rdsa.tripod.com
* Мирон Жирош, [https://rdsa.tripod.com/zir5.html Руска школа и чуванє руского националного идентитета], вебсайт ''Руснаци у Панониї'', rdsa.tripod.com.
{{DEFAULTSORT: Лабош , Андри }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Шидянє]]
[[Катеґория:Священїки]]
[[Катеґория:Русински церковни дїяче]]
[[Катеґория:6. новембер]]
[[Катеґория:Народзени 1826]]
[[Катеґория:3. януар]]
[[Катеґория:Умарли 1918]]
4n0xsn8acpyjufx677qaknf21e5v3y4
Застава
0
2408
18909
18346
2026-05-21T16:51:37Z
Olirk55
19
Катеґория, викивяза
18909
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Animated Flags of the World.gif|мини|Застави швета]]
[[Файл:Flag of Rusyns in Serbia.svg|мини|Застава [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у [[Сербия|Сербиї]]]]
'''Застава''' – тото слово ма у нашим язику два значеня:
'''1'''. застава на свадзби:
Приклад:
Зaстaви булo скoрeй, дo вoйни, дo 1919. рoку, гвaря. Дaкeдишню зaстaву прaвeли млaди жeни (вечар кед ю правели волали свашков вечар); тo бул єдeн [[Дручок|дручoк]] и нa тим дручку були [[Хустка|хустки]] пaнски нaвязaни и цeлoвa, и жeлєнa, и бeлaва ... и булo мaшлї, пaнтлїки нa нєй нaвязaни, и тo нoшeл єдeн зaстaвнїк, млaди члoвeк лєбo лeґинь, и вoн ишoл нaпрeдoк;
Тот цо на свадзби ноши заставу вола ше заставнїк:
Приклад:
Пред Першу шветову войну на свадзби бул и „заставнїк”. ... Заставнїк зоз заставу вше ишол на предку. Часто го волали и „звишнїк”, бо його длужносц була звисковац;
На чолє свадзебней колони ишол заставнїк котри цали час махал зоз заставу (верело ше же ше зоз маханьом застави и звискованьом од’женє зли сили). (Слц. ''zástavník'' тот цо ноши заставу, серб. заставник тот цо ноши свадзебну заставу).
'''2'''. державна застава (слц. ''zástava'' 1. свадзебна застава, ''svadobná zástava''; 2. застава (державна); 3. дацо заложене, залог; карп.русин. застава свадзебна застава; всл. ''zastava'' (дацо заложене, залог), серб. застава 1. державна застава; 2. свадзебна застава. (По В. Гнатюкови, то у нашим язику сербизем. Медзитим, слово познате и у карпатских бешедох: слц. zástava, карп.русин. застава, та у нас то нє муши буц сербска пожичка. Од -ставиц, праслав. ''staviti).''
Застава то фалат платна, векши або менши, звичайно правоугловей форми и у вецей [[Фарба|фарбох]], хтори ше находзи заквачени на ярболу (катарки) або на иншаким одвитуюцим тримачу. Заставу мож ношиц притвердзену за палїцу або копию, може стац на столє на окремним постаменту або вишиц з ношача под углом од 45 [[Ступень (музика)|ступнї.]] Застава служи за идентификацию або сиґнализацию. Звичайно ма єден з кратших бокох заквачени за ярбол, так же пирха горизонтално. Векшина заставох ше у новшим чаше прави з полиестеру, алє ше у прешлосци хасновало рижни платна, медзи иншим [[гадваб]], тафт, памук, [[лєн]] и волну.
== История заставох ==
Гоч походзенє застави ище нє пренайдзене, найстарша застава под меном дерафш або шахдад пренайдзена у Шахдаду, Иран, и датирує зоз коло 2400. року пред нову еру, а направена є з бронзи. На нєй шедзи хлоп и жена хтора клєчи, обрацени єдно ґу другому, а медзи нїма [[гвизда]]. Тоту иконоґрафию мож найсц и у других уметнїцких творох з бронзового периоду.
Векшина поморских заставох ма форму правоугелнїка, як и застави на копну. Пред тим як ше зявели застави хтори нєшка хаснуєме, хасновало ше палїци з рижнима резбаренима символами на верху. Перши шведоченя о таких символох хтори служели як застави приходза нам зоз старого Єгипту, дзе означовали розлични часци кральовства. История застави почина од часу Римянох, хтори застави (''vexillum'') хасновали за идентификацию леґийох. Познєйши розвой углавним вяани за герби, та так штредньовиковни застави углавним були прикази гербох одредзеного владара або феудалца. Застави притвердзени з бочну страну за вертикалну палїцу першираз ше зявели у Китаю, а на Заход их пренєсли Арабянє. Застави з дополнєтима мотивами ше почало ширше хасновац аж у крижарских войнох. Християнє застави означовали з крижом, а муслиманє хасновали застави з надписами. У Америки Мексиканци уведли на хаснованє застави зоз [[Пирє|пиря]] птицох, а Астеки хасновали застави хтори борци могли ношиц на хрибце.
Нєшка ше застави навелько хаснує, гоч як урядово (державни, реґионални, општински, воєни), нєурядово ([[Спорт|спортски]] клуби, навияче, политични странки) або як средство сиґнализациї на морю (поморски застави). Кажда держава нєшка ма державну заставу. По 2011. рок, Либия була єдина держава на швеце хтора мала заставу лєм у єдней [[Фарба|фарби]]. Наука хтора преучує застави вола ше вексилолоґия.
== Союзнїк, чи нєприятель? ==
У биткох застави представяли средство за розпознаванє союзнїка або нєприятеля. У 16. вику и познєйше, поєдини полки и чети почали хасновац власни окремни застави. Таки застави з часом доставали векшу улогу у воєних шветочносцох, док ше на бойним полю хасновало застави ушити з витримуюцого материялу.
== Фарби и символи ==
На заставох єст символи хтори представяю идеї за чийо би виражованє требало вельо слова. Символи ше бере з рижних жридлох. Єден з найпознатиших прикладох то лєв зоз штредньовиковней гералдики хтори заступа идеї кральовства и шмелосци.
Фарби маю символичне значенє. Била и белава символизую мир. Желєна то фарба рошлїнох, символ младосци и надїї. Вирски прешвеченя ше медзи першима почало викладац на заставох. [[Криж]] найстраши гералдични мотив. У муслиманских жемох полумешац вирски символ од 14. вику. Исламски предписаня нє дошлєбодзую приказовац Божу або людску подобу, док други держави нє маю таки огранїченя, та єст велї китайски застави хтори приказую богох, або християнски застави з подобу святителя. До сучасних символох спадаю канадске яворово лїсце и шерп и млаток дакедишнього Совєтского Союзу.
== Застави спорту и славеня ==
Застави ше хаснує у велїх спортох, уключуюци и тоти на води, авто-обегованьох, екипних спортох, ґолфу, скияню, ґимнастики и кросу. Маю улогу сиґналу, маркеру, екипного означеня, навияцкого реквизиту. З нїма ше означує отверанє и заверанє спортских подїйох. Олимпийни бависка, наприклад, маю свою заставу хтора ма пейц персценї (круги) рижних фарбох хтори представяю пейц континенти.
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика'' I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 485.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0 Застава.] Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 24. април 2006.
[[Катеґория:Дружтво]]
[[Катеґория:Державни симболи]]
g6rfa6ar18u5npeweslwzorohzr91ba
Хаснователь:PK2
2
2420
18982
13631
2026-05-22T06:16:52Z
PK2
446
add user pages for new Wikipedia editions
18982
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" style="font-size:85%"
|-
| [[User:PK2/sandbox|This]] is where my sandbox pages in different languages are
|}
;<div class="center" style="width:auto; margin-left:auto; margin-right:auto; font-size:85%">My user pages in different languages by language code</div>
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ A
|-
| [[:ab:User:PK2|User page]] in [[:en:Abkhaz language|Abkhaz]]<br />(code: <code>ab</code>)
| [[:ace:User:PK2|User page]] in [[:en:Acehnese language|Acehnese]]<br />(code: <code>ace</code>)
| [[:ady:User:PK2|User page]] in [[:en:Adyghe language|Adyghe]]<br />(code: <code>ady</code>)
| [[:af:User:PK2|User page]] in [[:en:Afrikaans|Afrikaans]]<br />(code: <code>af</code>)
| [[:als:User:PK2|User page]] in [[:en:Alemannic German|Alemannic German]]<br />(code: <code>als</code>)
| [[:alt:User:PK2|User page]] in [[:en:Southern Altai language|Southern Altai]]<br />(code: <code>alt</code>)
| [[:am:User:PK2|User page]] in [[:en:Amharic|Amharic]]<br />(code: <code>am</code>)
| [[:ami:User:PK2|User page]] in [[:en:Amis language|Amis]]<br />(code: <code>ami</code>)
| [[:an:User:PK2|User page]] in [[:en:Aragonese language|Aragonese]]<br />(code: <code>an</code>)
| [[:ang:User:PK2|User page]] in [[:en:Old English|Old English]]<br />(code: <code>ang</code>)
|-
| [[:ann:User:PK2|User page]] in [[:en:Obolo language|Obolo]]<br />(code: <code>ann</code>)
| [[:anp:User:PK2|User page]] in [[:en:Angika|Angika]]<br />(code: <code>anp</code>)
| [[:ar:User:PK2|User page]] in [[:en:Arabic|Arabic]]<br />(code: <code>ar</code>)
| [[:arc:User:PK2|User page]] in [[:en:Aramaic|Aramaic]] ([[:en:Syriac language|Syriac]])<br />(code: <code>arc</code>)
| [[:ary:User:PK2|User page]] in [[:en:Moroccan Arabic|Moroccan Arabic]]<br />(code: <code>ary</code>)
| [[:arz:User:PK2|User page]] in [[:en:Egyptian Arabic|Egyptian Arabic]]<br />(code: <code>arz</code>)
| [[:as:User:PK2|User page]] in [[:en:Assamese language|Assamese]]<br />(code: <code>as</code>)
| [[:ast:User:PK2|User page]] in [[:en:Asturleonese language|Asturleonese]] ([[:en:Asturian language|Asturian]])<br />(code: <code>ast</code>)
| [[:atj:User:PK2|User page]] in [[:en:Atikamekw language|Atikamekw]]<br />(code: <code>atj</code>)
| [[:av:User:PK2|User page]] in [[:en:Avar language|Avar]]<br />(code: <code>av</code>)
|-
| [[:avk:User:PK2|User page]] in [[:en:Kotava|Kotava]]<br />(code: <code>avk</code>)
| [[:awa:User:PK2|User page]] in [[:en:Awadhi language|Awadhi]]<br />(code: <code>awa</code>)
| [[:ay:User:PK2|User page]] in [[:en:Aymara language|Aymara]]<br />(code: <code>ay</code>)
| [[:az:User:PK2|User page]] in [[:en:Azerbaijani language|Azerbaijani]]<br />(code: <code>az</code>)
| [[:azb:User:PK2|User page]] in [[:en:Azerbaijani language#South Azerbaijani|South Azerbaijani]]<br />(code: <code>azb</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ B
|-
| [[:ba:User:PK2|User page]] in [[:en:Bashkir language|Bashkir]]<br />(code: <code>ba</code>)
| [[:ban:User:PK2|User page]] in [[:en:Balinese language|Balinese]]<br />(code: <code>ban</code>)
| [[:bar:User:PK2|User page]] in [[:en:Bavarian language|Bavarian]]<br />(code: <code>bar</code>)
| [[:bat-smg:User:PK2|User page]] in [[:en:Samogitian language|Samogitian]]<br />(code: <code>bat-smg</code>)
| [[:bbc:User:PK2|User page]] in [[:en:Toba Batak language|Toba Batak]]<br />(code: <code>bbc</code>)
| [[:bcl:User:PK2|User page]] in [[:en:Central Bikol|Central Bikol]]<br />(code: <code>bcl</code>)
| [[:bdr:User:PK2|User page]] in [[:en:Sama–Bajaw languages|West Coast Bajau]]<br />(code: <code>bdr</code>)
| [[:be:User:PK2|User page]] in [[:en:Belarusian language|Belarusian]]<br />(code: <code>be</code>)
| [[:be-tarask:User:PK2|User page]] in [[:en:Belarusian language|Belarusian]] ([[:en:Taraškievica|Taraškievica]])<br />(code: <code>be-tarask</code>)
| [[:bew:User:PK2|User page]] in [[:en:Betawi language|Betawi]]<br />(code: <code>bew</code>)
|-
| [[:bg:User:PK2|User page]] in [[:en:Bulgarian language|Bulgarian]]<br />(code: <code>bg</code>)
| [[:bh:User:PK2|User page]] in [[:en:Bihari languages|Bihari]] ([[:en:Bhojpuri language|Bhojpuri]])<br />(code: <code>bh</code>)
| [[:bi:User:PK2|User page]] in [[:en:Bislama|Bislama]]<br />(code: <code>bi</code>)
| [[:bjn:User:PK2|User page]] in [[:en:Banjarese language|Banjarese]]<br />(code: <code>bjn</code>)
| [[:blk:User:PK2|User page]] in [[:en:Pa'O language|Pa'O]]<br />(code: <code>blk</code>)
| [[:bm:User:PK2|User page]] in [[:en:Bambara language|Bambara]]<br />(code: <code>bm</code>)
| [[:bn:User:PK2|User page]] in [[:en:Bengali language|Bengali]]<br />(code: <code>bn</code>)
| [[:bo:User:PK2|User page]] in [[:en:Central Tibetan|Central Tibetan]] ([[:en:Lhasa Tibetan|Lhasa Tibetan]])<br />(code: <code>bo</code>)
| [[:bpy:User:PK2|User page]] in [[:en:Bishnupriya Manipuri|Bishnupriya Manipuri]]<br />(code: <code>bpy</code>)
| [[:br:User:PK2|User page]] in [[:en:Breton language|Breton]]<br />(code: <code>br</code>)
|-
| [[:bs:User:PK2|User page]] in [[:en:Bosnian language|Bosnian]]<br />(code: <code>bs</code>)
| [[:btm:User:PK2|User page]] in [[:en:Mandailing Batak language|Mandailing Batak]]<br />(code: <code>btm</code>)
| [[:bug:User:PK2|User page]] in [[:en:Buginese language|Buginese]]<br />(code: <code>bug</code>)
| [[:bxr:User:PK2|User page]] in [[:en:Buryat language|Buryat]] (Russia Buriat)<br />(code: <code>bxr</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ C
|-
| [[:ca:User:PK2|User page]] in [[:en:Catalan language|Catalan]]<br />(code: <code>ca</code>)
| [[:cbk-zam:User:PK2|User page]] in [[:en:Chavacano|Chavacano]] (Zamboanga)<br />(code: <code>cbk-zam</code>)
| [[:cdo:User:PK2|User page]] in [[:en:Eastern Min|Eastern Min]]<br />(code: <code>cdo</code>)
| [[:ce:User:PK2|User page]] in [[:en:Chechen language|Chechen]]<br />(code: <code>ce</code>)
| [[:ceb:User:PK2|User page]] in [[:en:Cebuano language|Cebuano]]<br />(code: <code>ceb</code>)
| [[:ch:User:PK2|User page]] in [[:en:Chamorro language|Chamorro]]<br />(code: <code>ch</code>)
| [[:chr:User:PK2|User page]] in [[:en:Cherokee language|Cherokee]]<br />(code: <code>chr</code>)
| [[:chy:User:PK2|User page]] in [[:en:Cheyenne language|Cheyenne]]<br />(code: <code>chy</code>)
|-
| [[:ckb:User:PK2|User page]] in [[:en:Kurdish language|Kurdish]] ([[:en:Sorani|Sorani]])<br />(code: <code>ckb</code>)
| [[:co:User:PK2|User page]] in [[:en:Corsican language|Corsican]]<br />(code: <code>co</code>)
| [[:crh:User:PK2|User page]] in [[:en:Crimean Tatar language|Crimean Tatar]]<br />(code: <code>crh</code>)
| [[:cs:User:PK2|User page]] in [[:en:Czech language|Czech]]<br />(code: <code>cs</code>)
| [[:csb:User:PK2|User page]] in [[:en:Kashubian language|Kashubian]]<br />(code: <code>csb</code>)
| [[:cu:User:PK2|User page]] in [[:en:Old Church Slavonic|Old Church Slavonic]]<br />(code: <code>cu</code>)
| [[:cv:User:PK2|User page]] in [[:en:Chuvash language|Chuvash]]<br />(code: <code>cv</code>)
| [[:cy:User:PK2|User page]] in [[:en:Welsh language|Welsh]]<br />(code: <code>cy</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ D
|-
| [[:da:User:PK2|User page]] in [[:en:Danish language|Danish]]<br />(code: <code>da</code>)
| [[:dag:User:PK2|User page]] in [[:en:Dagbani language|Dagbani]]<br />(code: <code>dag</code>)
| [[:de:User:PK2|User page]] in [[:en:German language|German]]<br />(code: <code>de</code>)
| [[:dga:User:PK2|User page]] in [[:en:Dagaare language|Dagaare]]<br />(code: <code>dga</code>)
| [[:din:User:PK2|User page]] in [[:en:Dinka language|Dinka]]<br />(code: <code>din</code>)
| [[:diq:User:PK2|User page]] in [[:en:Zaza language|Zaza]]<br />(code: <code>diq</code>)
| [[:dsb:User:PK2|User page]] in [[:en:Lower Sorbian language|Lower Sorbian]]<br />(code: <code>dsb</code>)
| [[:dtp:User:PK2|User page]] in [[:en:Dusun language|Dusun]]<br />(code: <code>dtp</code>)
| [[:dty:User:PK2|User page]] in [[:en:Doteli|Doteli]]<br />(code: <code>dty</code>)
| [[:dv:User:PK2|User page]] in [[:en:Maldivian language|Maldivian]]<br />(code: <code>dv</code>)
| [[:dz:User:PK2|User page]] in [[:en:Dzongkha|Dzongkha]]<br />(code: <code>dz</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ E
|-
| [[:ee:User:PK2|User page]] in [[:en:Ewe language|Ewe]]<br />(code: <code>ee</code>)
| [[:el:User:PK2|User page]] in [[:en:Greek language|Greek]]<br />(code: <code>el</code>)
| [[:eml:User:PK2|User page]] in [[:en:Emilian–Romagnol|Emilian–Romagnol]]<br />(code: <code>eml</code>)
| [[:en:User:PK2|User page]] in [[:en:English language|English]]<br />(code: <code>en</code>)
| [[:eo:User:PK2|User page]] in [[:en:Esperanto|Esperanto]]<br />(code: <code>eo</code>)
| [[:es:User:PK2|User page]] in [[:en:Spanish language|Spanish]]<br />(code: <code>es</code>)
| [[:et:User:PK2|User page]] in [[:en:Estonian language|Estonian]]<br />(code: <code>et</code>)
| [[:eu:User:PK2|User page]] in [[:en:Basque language|Basque]]<br />(code: <code>eu</code>)
| [[:ext:User:PK2|User page]] in [[:en:Extremaduran language|Extremaduran]]<br />(code: <code>ext</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ F
|-
| [[:fa:User:PK2|User page]] in [[:en:Persian language|Persian]]<br />(code: <code>fa</code>)
| [[:fat:User:PK2|User page]] in [[:en:Akan language|Akan]] ([[:en:Fante dialect|Fante]])<br />(code: <code>fat</code>)
| [[:ff:User:PK2|User page]] in [[:en:Fula language|Fula]]<br />(code: <code>ff</code>)
| [[:fi:User:PK2|User page]] in [[:en:Finnish language|Finnish]]<br />(code: <code>fi</code>)
| [[:fiu-vro:User:PK2|User page]] in [[:en:Võro language|Võro]]<br />(code: <code>fiu-vro</code>)
| [[:fj:User:PK2|User page]] in [[:en:Fijian language|Fijian]]<br />(code: <code>fj</code>)
| [[:fo:User:PK2|User page]] in [[:en:Faroese language|Faroese]]<br />(code: <code>fo</code>)
| [[:fon:User:PK2|User page]] in [[:en:Fon language|Fon]]<br />(code: <code>fon</code>)
| [[:fr:User:PK2|User page]] in [[:en:French language|French]]<br />(code: <code>fr</code>)
| [[:frp:User:PK2|User page]] in [[:en:Franco-Provençal|Franco-Provençal]]<br />(code: <code>frp</code>)
| [[:frr:User:PK2|User page]] in [[:en:North Frisian language|North Frisian]]<br />(code: <code>frr</code>)
| [[:fur:User:PK2|User page]] in [[:en:Friulian language|Friulian]]<br />(code: <code>fur</code>)
| [[:fy:User:PK2|User page]] in [[:en:West Frisian language|West Frisian]]<br />(code: <code>fy</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ G
|-
| [[:ga:User:PK2|User page]] in [[:en:Irish language|Irish]]<br />(code: <code>ga</code>)
| [[:gag:User:PK2|User page]] in [[:en:Gagauz language|Gagauz]]<br />(code: <code>gag</code>)
| [[:gan:User:PK2|User page]] in [[:en:Gan Chinese|Gan Chinese]]<br />(code: <code>gan</code>)
| [[:gcr:User:PK2|User page]] in [[:en:French Guianese Creole|French Guianese Creole]]<br />(code: <code>gcr</code>)
| [[:gd:User:PK2|User page]] in [[:en:Scottish Gaelic|Scottish Gaelic]]<br />(code: <code>gd</code>)
| [[:gl:User:PK2|User page]] in [[:en:Galician language|Galician]]<br />(code: <code>gl</code>)
| [[:glk:User:PK2|User page]] in [[:en:Gilaki language|Gilaki]]<br />(code: <code>glk</code>)
| [[:gn:User:PK2|User page]] in [[:en:Guarani language|Guarani]]<br />(code: <code>gn</code>)
| [[:gom:User:PK2|User page]] in [[:en:Konkani language|Konkani]] (Goan Konkani)<br />(code: <code>gom</code>)
|-
| [[:gor:User:PK2|User page]] in [[:en:Gorontalo language|Gorontalo]]<br />(code: <code>gor</code>)
| [[:got:User:PK2|User page]] in [[:en:Gothic language|Gothic]]<br />(code: <code>got</code>)
| [[:gpe:User:PK2|User page]] in [[:en:Ghanaian Pidgin English|Ghanaian Pidgin English]]<br />(code: <code>gpe</code>)
| [[:gu:User:PK2|User page]] in [[:en:Gujarati language|Gujarati]]<br />(code: <code>gu</code>)
| [[:guc:User:PK2|User page]] in [[:en:Wayuu language|Wayuu]]<br />(code: <code>guc</code>)
| [[:gur:User:PK2|User page]] in [[:en:Farefare language|Farefare]]<br />(code: <code>gur</code>)
| [[:guw:User:PK2|User page]] in [[:en:Gun language|Gun]]<br />(code: <code>guw</code>)
| [[:gv:User:PK2|User page]] in [[:en:Manx language|Manx]]<br />(code: <code>gv</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ H
|-
| [[:ha:User:PK2|User page]] in [[:en:Hausa language|Hausa]]<br />(code: <code>ha</code>)
| [[:hak:User:PK2|User page]] in [[:en:Hakka Chinese|Hakka Chinese]]<br />(code: <code>hak</code>)
| [[:haw:User:PK2|User page]] in [[:en:Hawaiian language|Hawaiian]]<br />(code: <code>haw</code>)
| [[:he:User:PK2|User page]] in [[:en:Hebrew language|Hebrew]]<br />(code: <code>he</code>)
| [[:hi:User:PK2|User page]] in [[:en:Hindi|Hindi]]<br />(code: <code>hi</code>)
| [[:hif:User:PK2|User page]] in [[:en:Fiji Hindi|Fiji Hindi]]<br />(code: <code>hif</code>)
| [[:hr:User:PK2|User page]] in [[:en:Croatian language|Croatian]]<br />(code: <code>hr</code>)
| [[:hsb:User:PK2|User page]] in [[:en:Upper Sorbian language|Upper Sorbian]]<br />(code: <code>hsb</code>)
| [[:ht:User:PK2|User page]] in [[:en:Haitian Creole|Haitian Creole]]<br />(code: <code>ht</code>)
| [[:hu:User:PK2|User page]] in [[:en:Hungarian language|Hungarian]]<br />(code: <code>hu</code>)
| [[:hy:User:PK2|User page]] in [[:en:Armenian language|Armenian]] ([[:en:Eastern Armenian|Eastern Armenian]])<br />(code: <code>hy</code>)
| [[:hyw:User:PK2|User page]] in [[:en:Western Armenian|Western Armenian]]<br />(code: <code>hyw</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ I
|-
| [[:ia:User:PK2|User page]] in [[:en:Interlingua|Interlingua]]<br />(code: <code>ia</code>)
| [[:iba:User:PK2|User page]] in [[:en:Iban language|Iban]]<br />(code: <code>iba</code>)
| [[:id:User:PK2|User page]] in [[:en:Indonesian language|Indonesian]]<br />(code: <code>id</code>)
| [[:ie:User:PK2|User page]] in [[:en:Interlingue|Interlingue]]<br />(code: <code>ie</code>)
| [[:ig:User:PK2|User page]] in [[:en:Igbo language|Igbo]]<br />(code: <code>ig</code>)
| [[:igl:User:PK2|User page]] in [[:en:Igala language|Igala]]<br />(code: <code>igl</code>)
| [[:ik:User:PK2|User page]] in [[:en:Iñupiaq language|Iñupiaq]]<br />(code: <code>ik</code>)
| [[:ilo:User:PK2|User page]] in [[:en:Ilocano language|Ilocano]]<br />(code: <code>ilo</code>)
| [[:inh:User:PK2|User page]] in [[:en:Ingush language|Ingush]]<br />(code: <code>inh</code>)
| [[:io:User:PK2|User page]] in [[:en:Ido|Ido]]<br />(code: <code>io</code>)
| [[:is:User:PK2|User page]] in [[:en:Icelandic language|Icelandic]]<br />(code: <code>is</code>)
| [[:it:User:PK2|User page]] in [[:en:Italian language|Italian]]<br />(code: <code>it</code>)
| [[:iu:User:PK2|User page]] in [[:en:Inuktitut|Inuktitut]]<br />(code: <code>iu</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ J
|-
| [[:ja:User:PK2|User page]] in [[:en:Japanese language|Japanese]]<br />(code: <code>ja</code>)
| [[:jam:User:PK2|User page]] in [[:en:Jamaican Patois|Jamaican Patois]]<br />(code: <code>jam</code>)
| [[:jbo:User:PK2|User page]] in [[:en:Lojban|Lojban]]<br />(code: <code>jbo</code>)
| [[:jv:User:PK2|User page]] in [[:en:Javanese language|Javanese]]<br />(code: <code>jv</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ K
|-
| [[:ka:User:PK2|User page]] in [[:en:Georgian language|Georgian]]<br />(code: <code>ka</code>)
| [[:kaa:User:PK2|User page]] in [[:en:Karakalpak language|Karakalpak]]<br />(code: <code>kaa</code>)
| [[:kab:User:PK2|User page]] in [[:en:Kabyle language|Kabyle]]<br />(code: <code>kab</code>)
| [[:kai:User:PK2|User page]] in [[:en:Karai-karai|Karai-karai]]<br />(code: <code>kai</code>)
| [[:kaj:User:PK2|User page]] in [[:en:Jju language|Jju]]<br />(code: <code>kaj</code>)
| [[:kbd:User:PK2|User page]] in [[:en:Kabardian language|Kabardian]]<br />(code: <code>kbd</code>)
| [[:kbp:User:PK2|User page]] in [[:en:Kabiye language|Kabiye]]<br />(code: <code>kbp</code>)
| [[:kcg:User:PK2|User page]] in [[:en:Tyap|Tyap]]<br />(code: <code>kcg</code>)
| [[:kg:User:PK2|User page]] in [[:en:Kongo language|Kongo]]<br />(code: <code>kg</code>)
| [[:kge:User:PK2|User page]] in [[:en:Komering language|Komering]]<br />(code: <code>kge</code>)
| [[:ki:User:PK2|User page]] in [[:en:Kikuyu language|Kikuyu]]<br />(code: <code>ki</code>)
| [[:kk:User:PK2|User page]] in [[:en:Kazakh language|Kazakh]]<br />(code: <code>kk</code>)
| [[:km:User:PK2|User page]] in [[:en:Khmer language|Khmer]]<br />(code: <code>km</code>)
|-
| [[:kn:User:PK2|User page]] in [[:en:Kannada|Kannada]]<br />(code: <code>kn</code>)
| [[:knc:User:PK2|User page]] in [[:en:Central Kanuri|Central Kanuri]]<br />(code: <code>knc</code>)
| [[:ko:User:PK2|User page]] in [[:en:Korean language|Korean]]<br />(code: <code>ko</code>)
| [[:koi:User:PK2|User page]] in [[:en:Komi-Permyak language|Komi-Permyak]]<br />(code: <code>koi</code>)
| [[:krc:User:PK2|User page]] in [[:en:Karachay-Balkar|Karachay-Balkar]]<br />(code: <code>krc</code>)
| [[:ks:User:PK2|User page]] in [[:en:Kashmiri language|Kashmiri]]<br />(code: <code>ks</code>)
| [[:ksh:User:PK2|User page]] in [[:en:Ripuarian language|Ripuarian]]<br />(code: <code>ksh</code>)
| [[:ku:User:PK2|User page]] in [[:en:Kurdish language|Kurdish]] ([[:en:Kurmanji|Kurmanji]])<br />(code: <code>ku</code>)
| [[:kus:User:PK2|User page]] in [[:en:Kusaal language|Kusaal]]<br />(code: <code>kus</code>)
| [[:kv:User:PK2|User page]] in [[:en:Komi language|Komi]]<br />(code: <code>kv</code>)
| [[:kw:User:PK2|User page]] in [[:en:Cornish language|Cornish]]<br />(code: <code>kw</code>)
| [[:ky:User:PK2|User page]] in [[:en:Kyrgyz language|Kyrgyz]]<br />(code: <code>ky</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ L
|-
| [[:la:User:PK2|User page]] in [[:en:Latin|Latin]]<br />(code: <code>la</code>)
| [[:lad:User:PK2|User page]] in [[:en:Judaeo-Spanish|Judaeo-Spanish]]<br />(code: <code>lad</code>)
| [[:lb:User:PK2|User page]] in [[:en:Luxembourgish|Luxembourgish]]<br />(code: <code>lb</code>)
| [[:lbe:User:PK2|User page]] in [[:en:Lak language|Lak]]<br />(code: <code>lbe</code>)
| [[:lez:User:PK2|User page]] in [[:en:Lezgian language|Lezgian]]<br />(code: <code>lez</code>)
| [[:lfn:User:PK2|User page]] in [[:en:Lingua Franca Nova|Lingua Franca Nova]]<br />(code: <code>lfn</code>)
| [[:lg:User:PK2|User page]] in [[:en:Luganda|Luganda]]<br />(code: <code>lg</code>)
| [[:li:User:PK2|User page]] in [[:en:Limburgish|Limburgish]]<br />(code: <code>li</code>)
|-
| [[:lij:User:PK2|User page]] in [[:en:Ligurian language|Ligurian]]<br />(code: <code>lij</code>)
| [[:lld:User:PK2|User page]] in [[:en:Ladin language|Ladin]]<br />(code: <code>lld</code>)
| [[:lmo:User:PK2|User page]] in [[:en:Lombard language|Lombard]]<br />(code: <code>lmo</code>)
| [[:ln:User:PK2|User page]] in [[:en:Lingala|Lingala]]<br />(code: <code>ln</code>)
| [[:lo:User:PK2|User page]] in [[:en:Lao language|Lao]]<br />(code: <code>lo</code>)
| [[:lt:User:PK2|User page]] in [[:en:Lithuanian language|Lithuanian]]<br />(code: <code>lt</code>)
| [[:ltg:User:PK2|User page]] in [[:en:Latgalian language|Latgalian]]<br />(code: <code>ltg</code>)
| [[:lv:User:PK2|User page]] in [[:en:Latvian language|Latvian]]<br />(code: <code>lv</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ M
|-
| [[:mad:User:PK2|User page]] in [[:en:Madurese language|Madurese]]<br />(code: <code>mad</code>)
| [[:mai:User:PK2|User page]] in [[:en:Maithili language|Maithili]]<br />(code: <code>mai</code>)
| [[:map-bms:User:PK2|User page]] in [[:en:Javanese language|Javanese]] ([[:en:Banyumasan dialect|Banyumasan]])<br />(code: <code>map-bms</code>)
| [[:mdf:User:PK2|User page]] in [[:en:Moksha language|Moksha]]<br />(code: <code>mdf</code>)
| [[:mg:User:PK2|User page]] in [[:en:Malagasy language|Malagasy]]<br />(code: <code>mg</code>)
| [[:mhr:User:PK2|User page]] in [[:en:Meadow Mari language|Meadow Mari]]<br />(code: <code>mhr</code>)
| [[:mi:User:PK2|User page]] in [[:en:Māori language|Māori]]<br />(code: <code>mi</code>)
| [[:min:User:PK2|User page]] in [[:en:Minangkabau language|Minangkabau]]<br />(code: <code>min</code>)
| [[:mk:User:PK2|User page]] in [[:en:Macedonian language|Macedonian]]<br />(code: <code>mk</code>)
| [[:ml:User:PK2|User page]] in [[:en:Malayalam|Malayalam]]<br />(code: <code>ml</code>)
| [[:mn:User:PK2|User page]] in [[:en:Mongolian language|Mongolian]]<br />(code: <code>mn</code>)
|-
| [[:mni:User:PK2|User page]] in [[:en:Meitei language|Meitei]]<br />(code: <code>mni</code>)
| [[:mnw:User:PK2|User page]] in [[:en:Mon language|Mon]]<br />(code: <code>mnw</code>)
| [[:m:mos:User:PK2|User page]] in [[:en:Mooré|Mooré]]<br />(code: <code>mos</code>)
| [[:mr:User:PK2|User page]] in [[:en:Marathi language|Marathi]]<br />(code: <code>mr</code>)
| [[:mrj:User:PK2|User page]] in [[:en:Hill Mari language|Hill Mari]]<br />(code: <code>mrj</code>)
| [[:ms:User:PK2|User page]] in [[:en:Malay language|Malay]]<br />(code: <code>ms</code>)
| [[:mt:User:PK2|User page]] in [[:en:Maltese language|Maltese]]<br />(code: <code>mt</code>)
| [[:mwl:User:PK2|User page]] in [[:en:Mirandese language|Mirandese]]<br />(code: <code>mwl</code>)
| [[:my:User:PK2|User page]] in [[:en:Burmese language|Burmese]]<br />(code: <code>my</code>)
| [[:myv:User:PK2|User page]] in [[:en:Erzya language|Erzya]]<br />(code: <code>myv</code>)
| [[:mzn:User:PK2|User page]] in [[:en:Mazanderani language|Mazanderani]]<br />(code: <code>mzn</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ N
|-
| [[:nah:User:PK2|User page]] in [[:en:Nahuatl|Nahuatl]]<br />(code: <code>nah</code>)
| [[:nap:User:PK2|User page]] in [[:en:Neapolitan language|Neapolitan]]<br />(code: <code>nap</code>)
| [[:nds:User:PK2|User page]] in [[:en:Low German|Low German]]<br />(code: <code>nds</code>)
| [[:nds-nl:User:PK2|User page]] in [[:en:Dutch Low Saxon|Dutch Low Saxon]]<br />(code: <code>nds-nl</code>)
| [[:ne:User:PK2|User page]] in [[:en:Nepali language|Nepali]]<br />(code: <code>ne</code>)
| [[:new:User:PK2|User page]] in [[:en:Newar language|Newar]]<br />(code: <code>new</code>)
| [[:nia:User:PK2|User page]] in [[:en:Nias language|Nias]]<br />(code: <code>nia</code>)
| [[:nl:User:PK2|User page]] in [[:en:Dutch language|Dutch]]<br />(code: <code>nl</code>)
| [[:nn:User:PK2|User page]] in [[:en:Norwegian language|Norwegian]] ([[:en:Nynorsk|Nynorsk]])<br />(code: <code>nn</code>)
|-
| [[:no:User:PK2|User page]] in [[:en:Norwegian language|Norwegian]] ([[:en:Bokmål|Bokmål]])<br />(code: <code>no</code>)
| [[:nov:User:PK2|User page]] in [[:en:Novial|Novial]]<br />(code: <code>nov</code>)
| [[:nqo:User:PK2|User page]] in [[:en:N'Ko language|N'Ko]]<br />(code: <code>nqo</code>)
| [[:nr:User:PK2|User page]] in [[:en:Southern Ndebele language|Southern Ndebele]]<br />(code: <code>nr</code>)
| [[:nrm:User:PK2|User page]] in [[:en:Norman language|Norman]]<br />(code: <code>nrm</code>)
| [[:nso:User:PK2|User page]] in [[:en:Northern Sotho|Northern Sotho]]<br />(code: <code>nso</code>)
| [[:nup:User:PK2|User page]] in [[:en:Nupe language|Nupe]]<br />(code: <code>nup</code>)
| [[:nv:User:PK2|User page]] in [[:en:Navajo language|Navajo]]<br />(code: <code>nv</code>)
| [[:ny:User:PK2|User page]] in [[:en:Chewa language|Chewa]]<br />(code: <code>ny</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ O
|-
| [[:oc:User:PK2|User page]] in [[:en:Occitan language|Occitan]]<br />(code: <code>oc</code>)
| [[:olo:User:PK2|User page]] in [[:en:Livvi-Karelian language|Livvi-Karelian]]<br />(code: <code>olo</code>)
| [[:om:User:PK2|User page]] in [[:en:Oromo language|Oromo]]<br />(code: <code>om</code>)
| [[:or:User:PK2|User page]] in [[:en:Odia language|Odia]]<br />(code: <code>or</code>)
| [[:os:User:PK2|User page]] in [[:en:Ossetian language|Ossetian]]<br />(code: <code>os</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ P
|-
| [[:pa:User:PK2|User page]] in [[:en:Punjabi language|Punjabi]]<br />(code: <code>pa</code>)
| [[:pag:User:PK2|User page]] in [[:en:Pangasinan language|Pangasinan]]<br />(code: <code>pag</code>)
| [[:pam:User:PK2|User page]] in [[:en:Kapampangan language|Kapampangan]]<br />(code: <code>pam</code>)
| [[:pap:User:PK2|User page]] in [[:en:Papiamento|Papiamento]]<br />(code: <code>pap</code>)
| [[:pcd:User:PK2|User page]] in [[:en:Picard language|Picard]]<br />(code: <code>pcd</code>)
| [[:pcm:User:PK2|User page]] in [[:en:Nigerian Pidgin|Nigerian Pidgin]]<br />(code: <code>pcm</code>)
| [[:pdc:User:PK2|User page]] in [[:en:Pennsylvania Dutch language|Pennsylvania Dutch]]<br />(code: <code>pdc</code>)
| [[:pfl:User:PK2|User page]] in [[:en:Palatine German dialects|Palatine German]]<br />(code: <code>pfl</code>)
| [[:pi:User:PK2|User page]] in [[:en:Pali|Pali]]<br />(code: <code>pi</code>)
|-
| [[:pl:User:PK2|User page]] in [[:en:Polish language|Polish]]<br />(code: <code>pl</code>)
| [[:pms:User:PK2|User page]] in [[:en:Piedmontese language|Piedmontese]]<br />(code: <code>pms</code>)
| [[:pnb:User:PK2|User page]] in [[:en:Punjabi language|Punjabi]] (Western Punjabi)<br />(code: <code>pnb</code>)
| [[:pnt:User:PK2|User page]] in [[:en:Pontic Greek|Pontic Greek]]<br />(code: <code>pnt</code>)
| [[:ppl:User:PK2|User page]] in [[:en:Nawat language|Nawat]]<br />(code: <code>ppl</code>)
| [[:ps:User:PK2|User page]] in [[:en:Pashto|Pashto]]<br />(code: <code>ps</code>)
| [[:pt:User:PK2|User page]] in [[:en:Portuguese language|Portuguese]]<br />(code: <code>pt</code>)
| [[:pwn:User:PK2|User page]] in [[:en:Paiwan language|Paiwan]]<br />(code: <code>pwn</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ Q
|-
| [[:qu:User:PK2|User page]] in [[:en:Quechuan languages|Quechua]] ([[:en:Southern Quechua|Southern Quechua]])<br />(code: <code>qu</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ R
|-
| [[:rki:User:PK2|User page]] in [[:en:Rakhine language|Rakhine]]<br />(code: <code>rki</code>)
| [[:rm:User:PK2|User page]] in [[:en:Romansh language|Romansh]]<br />(code: <code>rm</code>)
| [[:rmy:User:PK2|User page]] in [[:en:Romani language|Romani]] ([[:en:Vlax Romani language|Vlax Romani]])<br />(code: <code>rmy</code>)
| [[:rn:User:PK2|User page]] in [[:en:Kirundi|Kirundi]]<br />(code: <code>rn</code>)
| [[:ro:User:PK2|User page]] in [[:en:Romanian language|Romanian]]<br />(code: <code>ro</code>)
| [[:roa-rup:User:PK2|User page]] in [[:en:Aromanian language|Aromanian]]<br />(code: <code>roa-rup</code>)
| [[:roa-tara:User:PK2|User page]] in [[:en:Neapolitan language|Neapolitan]] ([[:en:Tarantino dialect|Tarantino]])<br />(code: <code>roa-tara</code>)
| [[:rsk:User:PK2|User page]] in [[:en:Pannonian Rusyn|Pannonian Rusyn]]<br />(code: <code>rsk</code>)
| [[:ru:User:PK2|User page]] in [[:en:Russian language|Russian]]<br />(code: <code>ru</code>)
| [[:rue:User:PK2|User page]] in [[:en:Rusyn language|Rusyn]]<br />(code: <code>rue</code>)
| [[:rw:User:PK2|User page]] in [[:en:Kinyarwanda|Kinyarwanda]]<br />(code: <code>rw</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ S
|-
| [[:sa:User:PK2|User page]] in [[:en:Sanskrit|Sanskrit]]<br />(code: <code>sa</code>)
| [[:sah:User:PK2|User page]] in [[:en:Yakut language|Yakut]]<br />(code: <code>sah</code>)
| [[:sat:User:PK2|User page]] in [[:en:Santali language|Santali]]<br />(code: <code>sat</code>)
| [[:sc:User:PK2|User page]] in [[:en:Sardinian language|Sardinian]]<br />(code: <code>sc</code>)
| [[:scn:User:PK2|User page]] in [[:en:Sicilian language|Sicilian]]<br />(code: <code>scn</code>)
| [[:sco:User:PK2|User page]] in [[:en:Scots language|Scots]]<br />(code: <code>sco</code>)
| [[:sd:User:PK2|User page]] in [[:en:Sindhi language|Sindhi]]<br />(code: <code>sd</code>)
| [[:se:User:PK2|User page]] in [[:en:Northern Sámi|Northern Sámi]]<br />(code: <code>se</code>)
| [[:sg:User:PK2|User page]] in [[:en:Sango language|Sango]]<br />(code: <code>sg</code>)
| [[:sh:User:PK2|User page]] in [[:en:Serbo-Croatian|Serbo-Croatian]]<br />(code: <code>sh</code>)
| [[:shi:User:PK2|User page]] in [[:en:Shilha language|Shilha]]<br />(code: <code>shi</code>)
|-
| [[:shn:User:PK2|User page]] in [[:en:Shan language|Shan]]<br />(code: <code>shn</code>)
| [[:si:User:PK2|User page]] in [[:en:Sinhala language|Sinhala]]<br />(code: <code>si</code>)
| [[:simple:User:PK2|User page]] in [[:en:Basic English|Basic English]]<br />(code: <code>simple</code>)
| [[:sk:User:PK2|User page]] in [[:en:Slovak language|Slovak]]<br />(code: <code>sk</code>)
| [[:skr:User:PK2|User page]] in [[:en:Saraiki language|Saraiki]]<br />(code: <code>skr</code>)
| [[:sl:User:PK2|User page]] in [[:en:Slovene language|Slovene]]<br />(code: <code>sl</code>)
| [[:sm:User:PK2|User page]] in [[:en:Samoan language|Samoan]]<br />(code: <code>sm</code>)
| [[:smn:User:PK2|User page]] in [[:en:Inari Sámi language|Inari Sámi]]<br />(code: <code>smn</code>)
| [[:sn:User:PK2|User page]] in [[:en:Shona language|Shona]]<br />(code: <code>sn</code>)
| [[:so:User:PK2|User page]] in [[:en:Somali language|Somali]]<br />(code: <code>so</code>)
| [[:sq:User:PK2|User page]] in [[:en:Albanian language|Albanian]]<br />(code: <code>sq</code>)
|-
| [[:sr:User:PK2|User page]] in [[:en:Serbian language|Serbian]]<br />(code: <code>sr</code>)
| [[:srn:User:PK2|User page]] in [[:en:Sranan Tongo|Sranan Tongo]]<br />(code: <code>srn</code>)
| [[:ss:User:PK2|User page]] in [[:en:Swazi language|Swazi]]<br />(code: <code>ss</code>)
| [[:st:User:PK2|User page]] in [[:en:Sotho language|Sotho]]<br />(code: <code>st</code>)
| [[:stq:User:PK2|User page]] in [[:en:Saterland Frisian language|Saterland Frisian]]<br />(code: <code>stq</code>)
| [[:su:User:PK2|User page]] in [[:en:Sundanese language|Sundanese]]<br />(code: <code>su</code>)
| [[:sv:User:PK2|User page]] in [[:en:Swedish language|Swedish]]<br />(code: <code>sv</code>)
| [[:sw:User:PK2|User page]] in [[:en:Swahili language|Swahili]]<br />(code: <code>sw</code>)
| [[:syl:User:PK2|User page]] in [[:en:Sylheti language|Sylheti]]<br />(code: <code>syl</code>)
| [[:szl:User:PK2|User page]] in [[:en:Silesian language|Silesian]]<br />(code: <code>szl</code>)
| [[:szy:User:PK2|User page]] in [[:en:Sakizaya language|Sakizaya]]<br />(code: <code>szy</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ T
|-
| [[:ta:User:PK2|User page]] in [[:en:Tamil language|Tamil]]<br />(code: <code>ta</code>)
| [[:tay:User:PK2|User page]] in [[:en:Atayal language|Atayal]]<br />(code: <code>tay</code>)
| [[:tcy:User:PK2|User page]] in [[:en:Tulu language|Tulu]]<br />(code: <code>tcy</code>)
| [[:tdd:User:PK2|User page]] in [[:en:Tai Nuea language|Tai Nuea]]<br />(code: <code>tdd</code>)
| [[:te:User:PK2|User page]] in [[:en:Telugu language|Telugu]]<br />(code: <code>te</code>)
| [[:tet:User:PK2|User page]] in [[:en:Tetum language|Tetum]]<br />(code: <code>tet</code>)
| [[:tg:User:PK2|User page]] in [[:en:Tajik language|Tajik]]<br />(code: <code>tg</code>)
| [[:th:User:PK2|User page]] in [[:en:Thai language|Thai]]<br />(code: <code>th</code>)
| [[:ti:User:PK2|User page]] in [[:en:Tigrinya language|Tigrinya]]<br />(code: <code>ti</code>)
| [[:tig:User:PK2|User page]] in [[:en:Tigre language|Tigre]]<br />(code: <code>tig</code>)
| [[:tk:User:PK2|User page]] in [[:en:Turkmen language|Turkmen]]<br />(code: <code>tk</code>)
| [[:tl:User:PK2|User page]] in [[:en:Tagalog language|Tagalog]]<br />(code: <code>tl</code>)
| [[:tly:User:PK2|User page]] in [[:en:Talysh language|Talysh]]<br />(code: <code>tly</code>)
|-
| [[:tn:User:PK2|User page]] in [[:en:Tswana language|Tswana]]<br />(code: <code>tn</code>)
| [[:to:User:PK2|User page]] in [[:en:Tongan language|Tongan]]<br />(code: <code>to</code>)
| [[:tok:User:PK2|User page]] in [[:en:Toki Pona|Toki Pona]]<br />(code: <code>tok</code>)
| [[:tpi:User:PK2|User page]] in [[:en:Tok Pisin|Tok Pisin]]<br />(code: <code>tpi</code>)
| [[:tr:User:PK2|User page]] in [[:en:Turkish language|Turkish]]<br />(code: <code>tr</code>)
| [[:trv:User:PK2|User page]] in [[:en:Seediq language|Seediq]]<br />(code: <code>trv</code>)
| [[:ts:User:PK2|User page]] in [[:en:Tsonga language|Tsonga]]<br />(code: <code>ts</code>)
| [[:tt:User:PK2|User page]] in [[:en:Tatar language|Tatar]]<br />(code: <code>tt</code>)
| [[:tum:User:PK2|User page]] in [[:en:Tumbuka language|Tumbuka]]<br />(code: <code>tum</code>)
| [[:tw:User:PK2|User page]] in [[:en:Akan language|Akan]] (Twi)<br />(code: <code>tw</code>)
| [[:ty:User:PK2|User page]] in [[:en:Tahitian language|Tahitian]]<br />(code: <code>ty</code>)
| [[:tyv:User:PK2|User page]] in [[:en:Tuvan language|Tuvan]]<br />(code: <code>tyv</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ U
|-
| [[:udm:User:PK2|User page]] in [[:en:Udmurt language|Udmurt]]<br />(code: <code>udm</code>)
| [[:ug:User:PK2|User page]] in [[:en:Uyghur language|Uyghur]]<br />(code: <code>ug</code>)
| [[:uk:User:PK2|User page]] in [[:en:Ukrainian language|Ukrainian]]<br />(code: <code>uk</code>)
| [[:ur:User:PK2|User page]] in [[:en:Urdu|Urdu]]<br />(code: <code>ur</code>)
| [[:uz:User:PK2|User page]] in [[:en:Uzbek language|Uzbek]]<br />(code: <code>uz</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ V
|-
| [[:ve:User:PK2|User page]] in [[:en:Venda language|Venda]]<br />(code: <code>ve</code>)
| [[:vec:User:PK2|User page]] in [[:en:Venetian language|Venetian]]<br />(code: <code>vec</code>)
| [[:vep:User:PK2|User page]] in [[:en:Veps language|Veps]]<br />(code: <code>vep</code>)
| [[:vi:User:PK2|User page]] in [[:en:Vietnamese language|Vietnamese]]<br />(code: <code>vi</code>)
| [[:vls:User:PK2|User page]] in [[:en:West Flemish|West Flemish]]<br />(code: <code>vls</code>)
| [[:vo:User:PK2|User page]] in [[:en:Volapük|Volapük]]<br />(code: <code>vo</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ W
|-
| [[:wa:User:PK2|User page]] in [[:en:Walloon language|Walloon]]<br />(code: <code>wa</code>)
| [[:war:User:PK2|User page]] in [[:en:Waray language|Waray]]<br />(code: <code>war</code>)
| [[:wo:User:PK2|User page]] in [[:en:Wolof language|Wolof]]<br />(code: <code>wo</code>)
| [[:wuu:User:PK2|User page]] in [[:en:Wu Chinese|Wu Chinese]]<br />(code: <code>wuu</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ X
|-
| [[:xal:User:PK2|User page]] in [[:en:Oirat language|Oirat]] ([[:en:Kalmyk Oirat|Kalmyk Oirat]])<br />(code: <code>xal</code>)
| [[:xh:User:PK2|User page]] in [[:en:Xhosa language|Xhosa]]<br />(code: <code>xh</code>)
| [[:xmf:User:PK2|User page]] in [[:en:Mingrelian language|Mingrelian]]<br />(code: <code>xmf</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ Y
|-
| [[:yi:User:PK2|User page]] in [[:en:Yiddish|Yiddish]]<br />(code: <code>yi</code>)
| [[:yo:User:PK2|User page]] in [[:en:Yoruba language|Yoruba]]<br />(code: <code>yo</code>)
|}
{| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:85%"
|+ Z
|-
| [[:za:User:PK2|User page]] in [[:en:Zhuang languages|Zhuang]] ([[:en:Standard Zhuang|Standard Zhuang]])<br />(code: <code>za</code>)
| [[:zea:User:PK2|User page]] in [[:en:Zeelandic|Zeelandic]]<br />(code: <code>zea</code>)
| [[:zgh:User:PK2|User page]] in [[:en:Standard Moroccan Amazigh|Standard Moroccan Amazigh]]<br />(code: <code>zgh</code>)
| [[:zh:User:PK2|User page]] in [[:en:Chinese language|Chinese]] ([[:en:Mandarin Chinese|Mandarin Chinese]])<br />(code: <code>zh</code>)
| [[:zh-classical:User:PK2|User page]] in [[:en:Classical Chinese|Classical Chinese]]<br />(code: <code>zh-classical</code>)
| [[:zh-min-nan:User:PK2|User page]] in [[:en:Southern Min|Southern Min]]<br />(code: <code>zh-min-nan</code>)
| [[:zh-yue:User:PK2|User page]] in [[:en:Cantonese|Cantonese]]<br />(code: <code>zh-yue</code>)
| [[:zu:User:PK2|User page]] in [[:en:Zulu language|Zulu]]<br />(code: <code>zu</code>)
|}
dud3tixug1qffje4pl8q76cccmmhg8l
Катеґория:3. новембер
14
2455
19035
13777
2026-05-22T11:15:10Z
Olirk55
19
Катеґория
19035
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Новембер]]
p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95
Катеґория:Присмачка
14
2466
18979
13850
2026-05-21T21:22:07Z
Olirk55
19
Катеґория
18979
wikitext
text/x-wiki
Присмачки
[[Катеґория:Кулинарство]]
55iqf8yzi9ezyq3ru4bstcdql2qvo4m
Катеґория:Файти облєчива
14
2522
18969
14197
2026-05-21T21:10:27Z
Olirk55
19
Катеґория
18969
wikitext
text/x-wiki
Капут
[[Катеґория:Облєчиво]]
gljehsucl8fkend7tjzt84v8602nsfp
Катеґория:Нємецки композиторе
14
2576
18965
14962
2026-05-21T21:05:01Z
Olirk55
19
Катеґория
18965
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Музичаре]]
[[Катеґория:Композиторе]]
[[Катеґория:Орґуляше]]
fa6fjv44oc5iqzloxzofaxmcolhaq78
Катеґория:Чембалисти
14
2577
18970
14963
2026-05-21T21:11:30Z
Olirk55
19
Катеґория
18970
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Музичаре]]
[[Катеґория:Уметнїки]]
03u2imq6aeptfm0rugq9doh9yslkkxs
Катеґория:28.юлий
14
2580
19041
14967
2026-05-22T11:26:19Z
Olirk55
19
Катеґория
19041
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юлий]]
kne1ts9yef0but46qftlzdtrzknflym
Катеґория:Сербски поп шпиваче
14
2584
18976
14984
2026-05-21T21:18:53Z
Olirk55
19
Катеґория
18976
wikitext
text/x-wiki
Мики Євремович
[[Катеґория:Шпиваче]]
[[Катеґория:Музичаре]]
4nput6bu76utq0laroqbm7y5z6exewd
Катеґория:Kухньова судзина
14
2638
18945
15480
2026-05-21T17:28:19Z
Olirk55
19
Уклоњена целокупна садржина странице
18945
wikitext
text/x-wiki
phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1
Владимир Горняк
0
2652
18963
17555
2026-05-21T21:03:13Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
18963
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #FFFFC0;
| header1 = <big>Владимир Горняк </big>
| label2 =
| data2 = [[File:Vladimir Hornjak Zeze z gitaru.jpg|280 px|]]
| header3 = Особни податки
| label4 = Назвиско
| data4 = Зезе
| label5 = Датум народзеня
| data5 = 2. юния 1951.
| label6 = Датум упокоєня
| data6 = 17. децембра 2025.
| label7 = Професия
| data7 = машинбравар, рок-музичар
| header8 = Музична робота
| label9 = Активни период
| data9 = 1966—2010.
| label10 = Жанр
| data10 = рок музика, руска народна и забавна музика
| label11 = Инструмент
| data11 = соло ґитара
| label12 = Наукови ступень
| data12 =
| label13 = Видавательна хижа
| data13 =
| label14 = Жанри
| data14 =
| label15 = Поховани
| data15 = у Руским Керестуре
| label16 = Припознаня
| data16 =
}}
'''Владимир Горняк''' (*2. юний 1951—†17. децембер 2025), єден зоз замеркованших рок [[Музичар|музичарох]] у Руским Керестуре, соло-[[Ґитара|ґитариста]] и снователь даскелїх рок ґрупох.
== Биоґрафия ==
Владимир Горняк Зезе народзени 2. юния 1951. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] од оца Йовґена и [[Мац|мацери]] Гелени народзеней Рамач. [[Оцец]] Йовґен бул длугорочни [[гудак]] член [[Оркестер|оркестри]] ''Кирданци'', наволани Мезеш,та и фамелию волали Мезешово. Владимир им бул єдине дзецко, бо му шестра умарла барз малючка. Основну школу закончел у родзеним валалє, а тророчну штредню Школу школярох у привреди у Кули, за машинбравара. У своїм фаху Владимир цали роботни вик робел у Фабрики арматурох Истра у [[Кула|Кули.]]
Владимир Горняк ше 1975. року оженєл зоз Марию народзену Ковач и мали двойо дзеци, дзивку Ясминку (1976-2016) и Желька.
== У швеце рок музики ==
Владимир Горняк Зезе од малючка полюбел музику, окремну прихильносц розвил ґу жанру забавней музики, насампредз ґу рок музики хтора у його младосци була на верху популарносци. Себе вше задумовал як соло ґитаристу, [[Ґитара|ґитару]] окреме любел як музични иструмент. Його оцец, и сам музичар, видзел же му син талантовани за музику та го одведол ґу искусному музичарови и музичному педаґоґови [[Владимир Мученски|Владимирови Мученскийови]] при хторому Владимир звладал перши теорийни музични крочаї.
Владимир Горняк Зезе бул упарти и витирвало зберал искуство у граню, намагал ше грац цо квалитетнєйше. Роками бул подзековни Янкови Горнякови Бициґларови же го научел перши акорди на ґитари и почали грац вєдно, та направели и перши состав. У нїм були Янко Горняк (соло ґитара), [[Владимир Дудаш]] Шибер (бас ґитара), Юлин Варґа (грал гармонику и шпивал), на буґнох грал Михал Сеґеди Єва, и теди петнацрочни Владимир Горняк Зезе ритем ґитару. Так настал акустичарски состав ''Червени божури''. То бул 1966. рок.
Року 1967. настала ґрупа ''Шнїгово хлапци'' на соло ґитари ше ґу нїм придружел уж искуснєйши Владимир Горняк Зезе.
[[Файл:Djordje Kovačevič, Vladimir Hornjak,Janko Kovač, Mižo Mikita i Vladislav Kološnjaji.jpg|алт=ВИҐ Саґуаро 25 25|мини|402x402п|ВИҐ ''Саґуаро'' 25 25 - Дьордє Ковачевич, Владимир Горняк, Янко Ковач, Мижо Микита и Владислав Колошняї, 1969. рок]]
Концом шейдзешатих и у цеку седемдзешатих рокох двацетого вику, Владимир з товаришами бул снователь перших рок ґрупох у Руским Керестуре. После перших искуствох хтори здобул у ''Червених божурох'' и ''Шнїгових хлапцох'', вон бул потим член ''Канонадох'',<ref> М. Афич, [https://www.ruskeslovo.com/%d0%9f%d0%b5%d1%80%d1%88%d0%b8-%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%82%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%bd%d0%b8-%d1%81%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b2-%d0%b1%d1%83%d0%bb%d0%b8-k%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%bd%d0%b0%d0%b4/ Перши електрични состав були Kанонади], Новини ''Руске слово'', 2. новембер 2017.</ref> и снователь ґрупох ''Саґуаро 25-25'' и ''Ореолох''.
Теди, концом 1968. року, случело ше же соло ґитариста ''Канонадох'' Яким Медєши Меґре пошол до войска, а место нього поволали Владимира Горняка Зезея. У составе ''Канонадох'' теди грали Янко Ковач (бас ґитара), [[Дьордє Ковачевич]] Дьока (ритем ґитару), Владимир Венчельовски Бинди шпивал, а Владислав Колошняї Ринґо-младши грал на бубнох.
Кед зоз ''Канонадох'' Бинди и Дьока пошли до ЮНА, члени поволали до помоци Михала Микиту, ритем ґитаристу. Грали и провадзели и младих [[Шпивач|шпивачох]] забавних композицийох, на першей младежскей програми ''Ґаудеамус иґитур'' хтора отримана у Доме кутлтури. Програма барз крашнє прията, та ше з ню наступело и у сушедним [[Крущич|Крущичу]]. Ґрупа ''Саґуаро 25-25'' грала и у теди популарней ''Желєней загради''. Медзитим, на початку 1969. року пар музичаре зоз составу пошли на одслуженє воєного року, медзи нїма бул и Владимир Горняк.
У цеку 1970. року ше спомнути музичаре врацели зоз войска, алє Владимир Венчельовски Бинди нєодлуга пошол на роботу до Нємецкей. Зоз свою упартосцу Владимир Горняк Зезе го „доволал” назад до Керестура же би основали нови состав. Шицко ше добре зложело, Бинди ше врацел и бул шпивач, а у составе були Дьордє Ковачевич Дьока хтори прешол грац на бубнох, Янко Ковач грал на басу, а Зезе на соло-ґитари. Нагварел вон и Верунку Жану Тиркайла же би грала на орґульох.
''Ореоли'' упарто и длуго вежбали кажди дзень. Дзекеди були и по седем-осем [[Годзина|годзини]] вєдно, мали нову, квалитетну, опрему, були искусни и музично дозрети. Теди ше будовало и нови Младежски дом у хторим вони наступели на шветочним отвераню [[8. марец|8. марца]] 1972. року. У новим амбиєнту, з новима [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментами]] и богатшим репертоаром, вони одушевели публику та им тот наступ остал як красна памятка.
Бул то час кед ше Ореоли лапели твориц и власни [[Композиция|композициї]]. Векшину [[Текстуални корпус|текстох]], и сербски и по [[Руски язик|руски,]] написал им учитель Яни Романча Ґана. Так настали ''Сенди, Була ши моя, Остатня ноц'' чий автор бул [[Дьордє Ковачевич|Дьордє Ковачевич,]] а Владимир Горняк Зезе викомпоновал и нєшка познату медзи младима и популарну композицию ''Бабко мала''. Зезе познєйше викомпоновал забавни шпиванки ''Волайме ше любов'' и ''Уж преквитаю орґони'' хтори грал [[оркестер]] ''Идеали'' а хтори и нєшка дзечнє слухани.
Теди уж порядно вежбали у Младежским доме дзе и наступали. Медзитим, состав ше помали загашел концом 1974. року.
== Конєц активней кариєри ==
Владимир Горняк мал длугоки „[[Гудак|гудацки]]” стаж, найвецей як соло ґитариста. Колеґове го тримали за одличного соло ґитаристу.
После вецей рокох активного граня у рок ґрупох Владимир Горняк Зезе грал почасово у рижних других музично оркестрох - на балох и рижних вешельох зоз Кирданцами, потим з наставнїком [[Яким Сивч|Якимом Сивчом]], зоз [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлияном Рамачом Чамом.]] Потим Владимир Горняк грал велї роки и у ВИС ''Идеали'' на свадзбох, балох, вешельох. Тиж так Владимир Горняк Зезе часто наступал и зоз музичарами зоз [[Коцур|Коцура]], Кули, Червинки и [[Лалить|Лалитю]]. Єден час грал и у оркестру [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури,]] зоз хторим руководзел [[Витомир Бодянєц]], на [[Тамбура|тамбури]] прим.
Кед престал активно грац, Владимир Горняк витворел ище єден свой гоби, а то видео знїманє зоз власну камеру шицких [[Фестивал рускей култури Червена ружа|фестивалох]], програмох и концертох цо ше отримовали у валалє, од [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червеней ружи]] по Крачунски концерти и шицко остало зачуване на тедишнїх ношачох, вєдно зоз фотоґрафиями котри тиж з дзеку призначовал.
Владимир Горняк умар 17. децембра 2025. року и поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Snjihovo hlapci.jpg|алт=ВИҐ Шнїгово хлапци|ВИҐ ''Шнїгово хлапци,'' з лїва: Мирко Венчельовски (бас), Славко Малацко (бубень), Владимир Дудаш (ритем) и Владимир Горняк Зезе (соло ґитара).
</gallery>
== Литература ==
== Вонкашнї вязи ==
* М. Афич, [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a1%d1%86%d0%b5%d0%bb%d0%b8-%d0%b1%d1%83%d1%86-%d0%bb%d1%94%d0%bf%d1%88%d0%b8-%d0%b8-%d0%ba%d0%b2%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d1%82%d0%b5%d1%82%d0%bd%d1%94%d0%b9%d1%88%d0%b8/ Сцели буц лєпши и квалитетнєйши.] новини ''Руске слово'', 31. октобер 2017.
* М. Афич, [https://www.ruskeslovo.com/%d0%9d%d0%b0-%d1%82%d1%83%d1%80%d0%bd%d0%b5%d1%8e-%d0%bf%d0%be-%d0%b4%d0%b8%d0%bb%d1%8c%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%85/ На турнею по дильовох.] новини ''Руске слово'', 26. октобер 2017.
* [https://www.ruskeslovo.com/%d0%bf%d0%be%d1%81%d0%bc%d0%b5%d1%80%d1%82%d0%bd%d0%b8-%d0%be%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d1%88%d0%ba%d0%b8/ Владимир Горняк, Ин мемориям.] новини ''Руске слово'', рок LXXXI, ч. 52 (4181), Нови Сад, 26. децембер б. 28.
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Музичаре]]
[[Катеґория:Рок музичаре]]
[[Катеґория:Народзени 1951]]
[[Катеґория:2. юний]]
[[Катеґория:Умарли 2025]]
[[Катеґория:17. децембер]]
1pbn88ituy7pgpi5cv59tux45yzuac5
Катеґория:Камерна музика
14
2747
18946
16436
2026-05-21T17:32:25Z
Olirk55
19
Катеґория
18946
wikitext
text/x-wiki
Трио
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
fi37jj32r8x8umu5mnj3lxcmd5u0s7i
Катеґория:Рок музичаре
14
2798
18960
16808
2026-05-21T20:57:04Z
Olirk55
19
Катеґория
18960
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Музичаре]]
d8s6qxn72s1ogedddoxlkj1ndgj1ybl
Катеґория:6. децембер
14
2806
18924
16820
2026-05-21T17:06:07Z
Olirk55
19
Катеґория
18924
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Децембер]]
oz1ss0yrf230jgtnenrv1wnqh8rlavr
Миска
0
2840
18950
17091
2026-05-21T20:26:23Z
Olirk55
19
Катеґория
18950
wikitext
text/x-wiki
[[File:Миска 2025-09-10.jpg|thumb|Миска (з печеней глїни) яку донєдавна хасновали Руснаци.]]'''Миска''' то файта судзини. Терашня форма виведзена як деминутив од форми миска, хтора у нашим язику нє зачувана, алє иснує у словацким, польским, українским и др.: слц. и чес. ''misa'', поль. ''misa'' и ''miska'', укр. ''миса'', стсл. misa. Од народно-латинского m:sa (лат. ''me:nsa'').<ref>[https://povto.ru/russkie/slovari/tolkovie/ushakova/tom-2/ushakov-tom-2_0114.htm Миска] // Толковый словарь русского языка. В 4 т. Том 2 / Под ред. Д. Н. Ушакова. — <abbr>М.</abbr>: Гос. ин-т «Советская энциклопедия», 1938. — Стб. 227.</ref>
''Мисочка'' (ж. род) то демунитив од миска. Слц. ''Misôčkа''.
Миска, (мн. миски), <ref> Миска // Толковый словарь русского языка с включением сведений о происхождении слов / РАН.
Институт русского языка им. В. В. Виноградова. Отв. ред. Н. Ю. Шведова.
М.: Азбуковник, 2011. — С. 450.</ref><ref>Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 414, 1484.</ref><ref>Ћосић, Павле. Речник синонима. стр. 669. ISBN 9788686673091.</ref> то кухньова судзина, найчастейше направена зоз порцолу.<ref>„čìnija”. Hrvatski jezični portal.</ref> Миска дакус глїбша (подобна малому лавору) хтору хаснуєме за пририхтованє єдла, або ше у нєй послугує єдло. У мискох ше послугує юшка, даяки чечни єдзеня, рижни шалати, рискаша, [[Кромпля|кромплї]], компоти итд. По форми можу буц округли, квадратни, елипсови або даякей другей форми.
Материял з хторого є правена то: метал, древена лєбо глїняна. Велькосц и глїбина мискох може буц рижнородна. Можу буц у рижних [[Фарба|фарбох]], прикрашени зоз квециками, або другима мотивами, тиж и позлацени або пострибловани итд.
Пре свой специфични випатрунок миски ше лєгко можу тримац у рукох, поготов кед маю ручки, без страха же ю випущиме зоз рукох, або же ше єдло зоз нїх висипе aбо розлєє. Спочатку миски мали на бокох ручки а даєдни миски маю и покривки, найчастейше то полцорово, хтори ше хасную за шветочни нагоди.
== Историят ==
Перши предмети - судзини пренайдзени тисячи роки назадок. Людзе их хасновали ище од палеолита. Таки предмети були пренайдзени у природи котри могли послужиц даякей наменки а познєйше их людзе почали правиц зоз [[Камень|каменя]], древа а од неолита почали правиц зоз глїни. Спочатку судзину з глїни нє випекали, та були краткотирваци, швидко ше розбили лєбо знїчтожели од хаснованя. Судзина та и миски тирвацо затримую свою форму аж после печеня на [[Температура|температури]] найменшей 500 °C. <ref>[https://www.britannica.com/art/pottery Pottery] (engleski). [https://hr.wikipedia.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica Encyclopædia Britannica.] Pristupljeno 13. lipnja 2020]</ref>
У кнїжкох даєдних державох миска ше спомина уж у 17. вику алє предпоставка же ше зявела и вельо скорей. Зоз историї дознаваме же ше перши миски зявели у Китаю, Античней Греческей и на Криту. [[File:Posud 002.jpg|right|thumb|300px|Нєшкайши дизайн и форма керамичних мискох.]]Миски ше давно правело лєм зоз керамики и металу, док нєшка ше хаснує и скло и рижни файти пластики.
== Традиция ==
У велїх културох и традицийох, єдзенє и пице ше конзумую зоз заєднїцкей миски лєбо шольки.<ref>Zimmerman, Jereme. [https://www.yesmagazine.org/health-happiness/2018/12/27/the-communal-origins-of-a-festive-new-years-drinking-tradition "The Communal Origins of a Festive New Year's Drinking Tradition"] – via www.yesmagazine.org.</ref>
Мено такей судзини ше вола и преклада як „велька миска за єдло.“ Таки обичай найчастейши у руралних штредкох дзе фамелиї и далєй отримую таку традицию, конзумованє з єдней миски. (Зимбабве, Мали, Сенеґал, Китай и др.)
== При Руснацох ==
После приселєня та по штредок 19. вика подобне звикнуце було и при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]]. Були то вельочислени фамелиї и за столом челядз єдла з миски хтори були плехово алє кажде мал свой прибор; [[Видлїчка|видлїчку]] лєбо [[Ложка|ложку]], часто древену. Миски з печеней глїни ше зявели вельо познєйше штредком 20. вику. Хасновала ше єдна ,,заєднїцка миска“ – миска зоз хторей шицки особи за столом єдли.<ref>Галина Кабакова. [https://books.google.co.il/books?id=4zVDDwAAQBAJ&pg=PA319&lpg=PA319&dq=%D0%BE%D0%B1%D1%89%D0%B0%D1%8F+%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0&source=bl&ots=-EgrEF_CIO&sig=ACfU3U0ssshWyl4o6aA1dBVvFcug9KfGIA&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwjDgdrqqJbkAhWlwqYKHUZuDawQ6AEwEXoECAgQAQ#v=onepage&q=%D0%BE%D0%B1%D1%89%D0%B0%D1%8F%20%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0&f=false Русские традиции гостеприимства и застолья.] — ISBN 5040950128. — Архивировано 23 мая 2023 года.</ref>.
Єдла хтори ше варело и єдло з миски, були то найчастейше:
:*замешка (з кукуричней муки), каша (з кукуричней крупи), галушки ,,на сухо'' и под.
:* Тиж у миски ше послуговали бобальки хтори ше обовязково вше правели за швето Крачун.
:* Дакеди давно на свадзби каша була єдина слатка лакотка хтора була послужена у плехових а познєйше у глїняних мискох.(такв. пасульово - пре билу ґлазуру (таки миски були препечени и здабали на пасулю).
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Činija za supu iz Takovskog dvorca (sa poklopcem, tacnom i kašikom).jpg|Миска за юшку зоз покривку, тацну и ложку, (позлацена)
Файл:Činija za voće iz Takovskog dvorca.jpg|Миска За овоц
Файл:Bowl, Pec, 14th c. National Museum of Serbia.jpg|Штредньовиковна миска зоз Сербиї
Файл:China, Jiangxi province, Jingdezhen, Ming dynasty (1368-1644), Xuande mark - Bowl with Decoration of the "Three Friends" - 1953.631 - Cleveland Museum of Art.tif|Китайска миска, зоз 1426 - 1435 року п.н.е.
Файл:Bowl (pineapple pattern) - from Thailand.jpg|Миска зоз Тайланду
Файл:Keramika u Bijeljini 38.jpg|Украсна миска, музей Семберия, Биєлїна
</gallery>
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика А – Н'', I, Нови Сад 2017.рок, бок 723.
* Hogan, C. Michael (2007).[https://www.themodernantiquarian.com/site/10857/phaistos#fieldnotes „Phaistos fieldnotes”.] The Modern Antiquarian.
* Steponaitis, Vincas P. (1983). [https://web.archive.org/web/20041211080106/http://rla.unc.edu/personal/vps/cccpm.html Ceramics, Chronology, and Community Patterns: An Archaeological Study at Moundville.] The Modern Antiquarian. New York: Academic
Press. стр. 68–69. ISBN 978-0-12-666280-1. Архивирано из оригинала 11. 12. 2004. г. Приступљено 16. 09. 2019.
* Walters, H. B. (1905). [https://archive.org/details/historyofancient190502walt History of Ancient Pottery: Greek, Etruscan, and Roman.] The Modern Antiquarian. New York: Charles Scribner's Sons. стр. [https://archive.org/details/historyofancient190502walt/page/140/mode/2up 140,] 191-192.
==Референци==
{{Commonscat}}
<references />
[[Катеґория:Кухньова судзина]]
huk96h8zhuh7ugur2e4401lok7fsnou
Квинтола
0
2869
19003
17464
2026-05-22T09:18:00Z
Olirk55
19
Катеґория
19003
wikitext
text/x-wiki
[[File:Kwintool.png|right|thumb|139x139px|Квинтола]]'''Квинтола''' (франц. ''quintole''t, анґл. ''quintuplet'') настава так же ше єдна нотна вредносц подзели на пейц єднаки часци (место на штири).<ref>[https://www.youtube.com/shorts/STRQE5Oakks Kvintola]</ref>
Квинтола ше означує:
♦ лєм зоз числом 5 (над або под ноти), [[File:Kwintool.png|71x71px]]
♦ зоз числом 5 и луком (над або под ноти), [[File:Chambers 1908 Music Quintuplet.png|126x126px]]
♦ зоз числом 5 и угласту заграду (над або под ноти). [[File:Hippopotamus rhythm.png|324x324px]]
Квинтола спада до '''''нєправилней тонскей групи''''' прето же наства з дзелєньом нотней вредносци на '''5''' часци.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Школа за кларинет: Учим кларинет IV][https://web.archive.org/web/20121230142657/http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (30. децембар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.[непоуздан извор?]</ref> Нотна вредносц ше место на 4 дзели на 5 часци.
Илустрация наставаня квинтоли:
{| border="1" cellpadding="3" cellspacing="24" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:3px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:120%;"
|- style="background:#ffdead;"
| '''Нотна вредносц'''
| style="text-align:center;"| '''место на <big><font color=#8B0000>4</big></font>'''
| style="text-align:center;"| '''дзелї ше на <big><font color=#8B0000>5</big></font> часци'''
|-
| style="background:#FAEBD7;" | Цала нота [[File:Whole note.gif|30px]]
| style="text-align:center;"| [[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]]
| style="text-align:center;"| [[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]]
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Половка ноти]] [[File:Half note.gif|32px]]
| style="text-align:center;"| [[File:Music-beam.svg|50px]][[File:Music-beam.svg|50px]]
| style="text-align:center;"| [[File:Kwintool.png|100px]]
|-
| style="background:#FAFAD2;" | [[Шетврцина ноти]] [[File:Quarter note.gif|30px]]
| style="text-align:center;"| [[File:Music-beam2.jpg|50px]][[File:Music-beam2.jpg|50px]]
| style="text-align:center;"| [[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]]
|}
▶ Кед нотну вредносц подзелїме на 3 єднаки часци - настава [[триола]], кед подзелїме на 6 - секстола, на 7 - септола итд.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Р. Лазић] - [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B В. Перичић] [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ Основи теорије музике] Приступљено 9. 4. 2013.[непоуздан извор?]</ref>
Нотни и звучни приклад квинтоли у композициї ''Пополаднє єдного фауна,'' (Клод Дебиси)
[[File:Prelude to the Afternoon of a Faun dominant thirteenth chord.png|center|thumb|694x694px|[[File:Prelude to the Afternoon of a Faun dominant thirteenth chord.mid|Прелудиюм за Пополаднє єдного пауна]]]]
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.youtube.com/shorts/V27YZanPHII Квинтола] Видео знїмок (русийски язик), youtube.com
* [https://www.youtube.com/shorts/OKRo0XUPwgA Квинтола и Триола] Видео илустрация, youtube.com
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музични термини]]
msgfmu1r5hnod6s5get82ylszaiz39p
Катеґория:9. авґуст
14
2872
19026
18902
2026-05-22T10:53:38Z
Olirk55
19
Olirk55 преместио је страницу [[Катеґория:9. апрол]] на [[Катеґория:9. авґуст]]
18902
wikitext
text/x-wiki
phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1
Катеґория:4. април
14
2874
19006
17232
2026-05-22T09:38:10Z
Olirk55
19
Катеґория
19006
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Април]]
56ba8oevkm95cxsievdvwrvj7d9mktv
Катеґория:Костимоґраф
14
2887
18947
17282
2026-05-21T17:33:27Z
Olirk55
19
Катеґория
18947
wikitext
text/x-wiki
Костимоґраф
[[Катеґория:Сценска уметносц]]
j4u7mz0ftv4poap9id6tcdd3zxtsgcp
18948
18947
2026-05-21T17:33:57Z
Olirk55
19
Катеґория
18948
wikitext
text/x-wiki
Костимоґраф
[[Катеґория:Сценска уметносц]]
[[Катеґория:Занїманє]]
907jeqizovr74gjz1nt70sfxm2cw0w8
Катеґория:Щесце
14
2895
18972
17298
2026-05-21T21:12:42Z
Olirk55
19
Катеґория
18972
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Емоциї]]
06lq6t6g7ufjlxi9qnl62t5chan0amy
Катеґория:Драги
14
2896
18952
17302
2026-05-21T20:30:25Z
Olirk55
19
Катеґория
18952
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Транспорт]]
9y1vmwu66g3hsxd0dxoicl3wn4utaa3
Катеґория:5. януар
14
2944
18921
17603
2026-05-21T17:03:41Z
Olirk55
19
Катеґория
18921
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Януар]]
bauccqo28s872digiy7uvc7qim10uu8
Розмария
0
2978
18980
18270
2026-05-21T21:24:18Z
Olirk55
19
Катеґория
18980
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: yellow
| header1 = Розмария
| label2 = | data2 =[[File:Rosmarinus officinalis prostratus.jpg|center|thumb|300px|Розмария]]
| header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
| label4 = Домен | data4 =
| label5 = Царство | data5 = Plantae
| label6 = Дивизия | data6 = Magnoliophiyta
| label7 = Класа | data7 = Magnoliopsida
| label8 = Кладус | data8 =
| label9= Кладус | data9 =
| label10 = Кладус | data10 =
| label11 = Кладус | data11 =
| label12 = Ряд | data12 =Lamiales
| label13 = Фамилия | data13=Lamiaceae
| label14 = Род | data14 =''Rosmarinus''
| label15 = Под род | data15 =
| label16 = Файта | data16 =''R. officinalis''
| header17= [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]
| label18 = | data18 = ''Rosmarinus officinalis''
| label19 = | data19 =[[Карл фон Лине|Linnaeus ]]
}}'''Розмария''' (лат. ''Rosmarinus officinalis''; у прекладзе з латинского „лїковита морска роса“) род черякастей вецейрочней рошлїни зоз фамилиї ''усточкарох'' ''(Lamiaceae''). Од 2017. року запровадзени ДНК випитованя приведли до пременки науковей назви на ''Salvia rosmarinus'',<ref>[https://gardenerspath.com/plants/herbs/grow-rosemary/ „How to Grow Rosemary in the Home Herb Garden | Gardener’s Path”.] ''Gardener's Path'' (на язику: анґлийски). 2020-01-06. Приступљено 2022-04-18.</ref><ref name=":0">[https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:457138-1 „Salvia rosmarinus Spenn. | Plants of the World Online | Kew Science”] Plants of the World Online (на язику: анґлийски). Приступљено 2022-04-18.</ref>, док назва ''Rosmarinus officinalis'' затримана як синоним.<ref name=":0" /> Род рошлїни то ''Salvia''.<ref name=":0" />
== Опис ==
Розмария ма пахняци жимжелєни лїсточка зоз дробнима блядобелавима квециками. Лїсточка ше находза єдни прейґ других, шедзаци, тварди, скорасти, узки, длугоки 2-3 центи. Горнї бок лїсцох цмижелєни, а споднї шивобилей [[Фарба|фарби]] и нїжней мохотки. Медзи конарчками, на малим конарчку персценясто ше розвиваю мали лилово-белави квитки. Рошнє у форми черяку и може нароснуц до двох [[Метер|метерох]].<ref>[https://web.archive.org/web/20100206212414/http://zelenaapoteka.com/ruzmarin-rosmarinus-officinalis.html Зелена апотека: Рузмарин ][https://web.archive.org/web/20100206212414/http://zelenaapoteka.com/ruzmarin-rosmarinus-officinalis.html] Архивирано на веб-сајту [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]] (6. фебруар 2010), Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
Пах квецикох и квиткових верхох конарчкох моцни и подобни є камфору, а смак покус горки и ароматични.
Квитнє од марца по май, а дакеди у септембре квитнє по другираз. У квиткох, лїсцох и конарчкох єст етерични олєї, а їх квалитет завиши од клими и слунковитих и защицених положеньох.
== Розширеносц ==
[[File:RosemarySprig.jpg|right|thumb|311x311px|Лїсточка розмариї]]Розмария рошлїна цеплих, южних крайох, та єй одвитує цепле лєто.<ref name=":1">[https://eklinika.telegraf.rs/prirodna-medicina/97031-ruzmarin-cudesna-biljka-sa-nebrojenim-lekovitim-svojstvima „Ruzmarin: čudesna biljka sa nebrojenim lekovitim svojstvima”]. ''eKlinika'' (на језику: српски). 2023-06-07. Приступљено 2026-01-29.</ref> Рошнє на цалим побрежним подручу Медитерану, од Портуґалу по Малу Азию и Чарне морйо. На Балкану є тиж розширена на приморю, по слунковитих и каменїстих крайох далматинского и чарногорского побрежного подруча и околних островох.
На приморю угалавиним рошнє як самошейка, а у континенталних подручох ше углавим садзи.<ref name=":1" /> Часто ше хова по заградох и у черепох, алє є браз чувствительна на мраз, та ю у сиверних часцох треба чувац од жими. Люби моцну гумусову мишанїну глїни з додатком 15% [[Писок|писку]]. Пресадзує ше кажди треци рок до дакус векшого черепу.
== Лїковити часци ==
Хаснує ше квитки розмариї (''Rosmarini flores''), младнїки у квитнуцу (''Rosmarini herba''), а найчастейше ше збера лїсце (''Rosmarini'' ''folia''). Лїсце ше обера влєце, конари ше реже и охаби най ше суша.
Зоз дестилацию лїсцох або конарчкох ше достава розмарийов олєй (''Rosmarini oleum''). Квитки и рошлїну док квитнє збера ше у априлу и маю и суши у хладку. Попри етеричного олєю, розмария ма смоли, танини, горки материї и мали количества сапонину.<ref name=":1" /><ref>[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/4425063/ruzmarin--biljni-eliksir-mladosti-cuva-nase-pamcenje-i-otklanja-bolove.html „Ruzmarin – biljni eliksir mladosti, čuva naše pamćenje i otklanja bolove”]. ''РТС'' (на язику: сербски). Приступљено 2026-01-29.</ref><ref>[https://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/ruzmarin-dobrobiti „Ljekovita svojstva ružmarina”]. ''alternativa-za-vas.com''. Приступљено 2026-01-29.</ref>
== Хаснованє у кулинарстве ==
[[File:Rosemary (রোজমেরী).JPG|right|thumb|300px|Розмария]]Розмарию ше вельо хаснує у южноевропскей кухнї, гоч єй моцни смак хтори здогадує на камфор нє одвитує каждому. Кед ше покус хаснує, одлична є присмачка до юшкох, динстаней [[Желєнява|желєняви]], меса, мегких сирох, шицких файтох печеня, окреме по праженей риби. Найлєпше до єдзеня положиц єдну звязку, хтору треба виняц кед єдзенє достанє одвитуюцу арому. Тиж так, лїсточка мож оддвоїц, на дробно пошекац и додац до готового єдла.
== Народни обичаї ==
У старим вику розмария була пошвецена греческей богинї Афродити, богинї краси и любови. З розмарийовима венчиками нє прикрашовани лєм статуи богох, алє конарчок розмариї кладли и до колїски народзеного дзецочка, прикрашовали малженски пари, а розмария була и квет умартих.
Хаснує ше и на свадзби (припина ше на ручнїки свадзебни) и на хованю (до труни умартому).
Позната є и як барз лїковита рошлїна, а додава ше и до рижних козметичних препаратох. Розмария ше кладзе и до [[Орман|ормана]], процив молю.
Розмария мала вельки угляд при [[Народ|народох]] ище од найстарших часох, а даєдни обичаї у вязи з хаснованьом розмариї отримали ше по нєшка.
Розмария ше часто спомина у руских писньох, як на приклад у писнї:
'''''Кед сом ишол през петровски цинторин'''''
''Кед сом ишол през петровски цинторин,''
''випаднул ми з правей руки рузмарин.''
''А я за тим рузмарином бануєм,''
''бо бо я тебе, моя мила, любуєм.''
= Ґалерия =
<gallery>
Файл:Romarin.jpg|Розмария у черепу
Файл:Rosmarinus officinalis133095382.jpg|Розквитнута розмария
Файл:Rosmarinus officinalis (Lamiaceae) 01.jpg|Розмария
Файл:Rosmarinus officinalis 2 (Corse).JPG|Розмария у природи
Файл:Rosemary Oil in a bottle and rosemary herb.jpg|Розмарийов олєй
Файл:'Rosmarinus officinalis' Rosemary Capel Manor College Gardens Enfield London England.jpg|Черяк розмариї
</gallery>
== Литература ==
* Irena Gumowska, ''Ziółka i my'', 1983 Warszawa: PTTK "KRAJ", <nowiki>ISBN 83-7005-089-1</nowiki>.
= Вонкашнї вязи =
* Milosavljević, Katarina (2018-08-17) [https://royalbalm.rs/blog/ruzmarin-kao-lek-za-lice/ Ruzmarin kao lek za lice.] „Royal balm" 17. avgust 2018.
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD Рузмарин]
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Рошлїни]]
[[Катеґория:Квеце]]
[[Катеґория:Присмачка]]
3edpqdeo8sq7ah6c5ldw0wfw7lpcehs
18981
18980
2026-05-21T21:25:16Z
Olirk55
19
Катеґория
18981
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: yellow
| header1 = Розмария
| label2 = | data2 =[[File:Rosmarinus officinalis prostratus.jpg|center|thumb|300px|Розмария]]
| header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
| label4 = Домен | data4 =
| label5 = Царство | data5 = Plantae
| label6 = Дивизия | data6 = Magnoliophiyta
| label7 = Класа | data7 = Magnoliopsida
| label8 = Кладус | data8 =
| label9= Кладус | data9 =
| label10 = Кладус | data10 =
| label11 = Кладус | data11 =
| label12 = Ряд | data12 =Lamiales
| label13 = Фамилия | data13=Lamiaceae
| label14 = Род | data14 =''Rosmarinus''
| label15 = Под род | data15 =
| label16 = Файта | data16 =''R. officinalis''
| header17= [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]
| label18 = | data18 = ''Rosmarinus officinalis''
| label19 = | data19 =[[Карл фон Лине|Linnaeus ]]
}}'''Розмария''' (лат. ''Rosmarinus officinalis''; у прекладзе з латинского „лїковита морска роса“) род черякастей вецейрочней рошлїни зоз фамилиї ''усточкарох'' ''(Lamiaceae''). Од 2017. року запровадзени ДНК випитованя приведли до пременки науковей назви на ''Salvia rosmarinus'',<ref>[https://gardenerspath.com/plants/herbs/grow-rosemary/ „How to Grow Rosemary in the Home Herb Garden | Gardener’s Path”.] ''Gardener's Path'' (на язику: анґлийски). 2020-01-06. Приступљено 2022-04-18.</ref><ref name=":0">[https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:457138-1 „Salvia rosmarinus Spenn. | Plants of the World Online | Kew Science”] Plants of the World Online (на язику: анґлийски). Приступљено 2022-04-18.</ref>, док назва ''Rosmarinus officinalis'' затримана як синоним.<ref name=":0" /> Род рошлїни то ''Salvia''.<ref name=":0" />
== Опис ==
Розмария ма пахняци жимжелєни лїсточка зоз дробнима блядобелавима квециками. Лїсточка ше находза єдни прейґ других, шедзаци, тварди, скорасти, узки, длугоки 2-3 центи. Горнї бок лїсцох цмижелєни, а споднї шивобилей [[Фарба|фарби]] и нїжней мохотки. Медзи конарчками, на малим конарчку персценясто ше розвиваю мали лилово-белави квитки. Рошнє у форми черяку и може нароснуц до двох [[Метер|метерох]].<ref>[https://web.archive.org/web/20100206212414/http://zelenaapoteka.com/ruzmarin-rosmarinus-officinalis.html Зелена апотека: Рузмарин ][https://web.archive.org/web/20100206212414/http://zelenaapoteka.com/ruzmarin-rosmarinus-officinalis.html] Архивирано на веб-сајту [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]] (6. фебруар 2010), Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
Пах квецикох и квиткових верхох конарчкох моцни и подобни є камфору, а смак покус горки и ароматични.
Квитнє од марца по май, а дакеди у септембре квитнє по другираз. У квиткох, лїсцох и конарчкох єст етерични олєї, а їх квалитет завиши од клими и слунковитих и защицених положеньох.
== Розширеносц ==
[[File:RosemarySprig.jpg|right|thumb|311x311px|Лїсточка розмариї]]Розмария рошлїна цеплих, южних крайох, та єй одвитує цепле лєто.<ref name=":1">[https://eklinika.telegraf.rs/prirodna-medicina/97031-ruzmarin-cudesna-biljka-sa-nebrojenim-lekovitim-svojstvima „Ruzmarin: čudesna biljka sa nebrojenim lekovitim svojstvima”]. ''eKlinika'' (на језику: српски). 2023-06-07. Приступљено 2026-01-29.</ref> Рошнє на цалим побрежним подручу Медитерану, од Портуґалу по Малу Азию и Чарне морйо. На Балкану є тиж розширена на приморю, по слунковитих и каменїстих крайох далматинского и чарногорского побрежного подруча и околних островох.
На приморю угалавиним рошнє як самошейка, а у континенталних подручох ше углавим садзи.<ref name=":1" /> Часто ше хова по заградох и у черепох, алє є браз чувствительна на мраз, та ю у сиверних часцох треба чувац од жими. Люби моцну гумусову мишанїну глїни з додатком 15% [[Писок|писку]]. Пресадзує ше кажди треци рок до дакус векшого черепу.
== Лїковити часци ==
Хаснує ше квитки розмариї (''Rosmarini flores''), младнїки у квитнуцу (''Rosmarini herba''), а найчастейше ше збера лїсце (''Rosmarini'' ''folia''). Лїсце ше обера влєце, конари ше реже и охаби най ше суша.
Зоз дестилацию лїсцох або конарчкох ше достава розмарийов олєй (''Rosmarini oleum''). Квитки и рошлїну док квитнє збера ше у априлу и маю и суши у хладку. Попри етеричного олєю, розмария ма смоли, танини, горки материї и мали количества сапонину.<ref name=":1" /><ref>[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/4425063/ruzmarin--biljni-eliksir-mladosti-cuva-nase-pamcenje-i-otklanja-bolove.html „Ruzmarin – biljni eliksir mladosti, čuva naše pamćenje i otklanja bolove”]. ''РТС'' (на язику: сербски). Приступљено 2026-01-29.</ref><ref>[https://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/ruzmarin-dobrobiti „Ljekovita svojstva ružmarina”]. ''alternativa-za-vas.com''. Приступљено 2026-01-29.</ref>
== Хаснованє у кулинарстве ==
[[File:Rosemary (রোজমেরী).JPG|right|thumb|300px|Розмария]]Розмарию ше вельо хаснує у южноевропскей кухнї, гоч єй моцни смак хтори здогадує на камфор нє одвитує каждому. Кед ше покус хаснує, одлична є присмачка до юшкох, динстаней [[Желєнява|желєняви]], меса, мегких сирох, шицких файтох печеня, окреме по праженей риби. Найлєпше до єдзеня положиц єдну звязку, хтору треба виняц кед єдзенє достанє одвитуюцу арому. Тиж так, лїсточка мож оддвоїц, на дробно пошекац и додац до готового єдла.
== Народни обичаї ==
У старим вику розмария була пошвецена греческей богинї Афродити, богинї краси и любови. З розмарийовима венчиками нє прикрашовани лєм статуи богох, алє конарчок розмариї кладли и до колїски народзеного дзецочка, прикрашовали малженски пари, а розмария була и квет умартих.
Хаснує ше и на свадзби (припина ше на ручнїки свадзебни) и на хованю (до труни умартому).
Позната є и як барз лїковита рошлїна, а додава ше и до рижних козметичних препаратох. Розмария ше кладзе и до [[Орман|ормана]], процив молю.
Розмария мала вельки угляд при [[Народ|народох]] ище од найстарших часох, а даєдни обичаї у вязи з хаснованьом розмариї отримали ше по нєшка.
Розмария ше часто спомина у руских писньох, як на приклад у писнї:
'''''Кед сом ишол през петровски цинторин'''''
''Кед сом ишол през петровски цинторин,''
''випаднул ми з правей руки рузмарин.''
''А я за тим рузмарином бануєм,''
''бо бо я тебе, моя мила, любуєм.''
= Ґалерия =
<gallery>
Файл:Romarin.jpg|Розмария у черепу
Файл:Rosmarinus officinalis133095382.jpg|Розквитнута розмария
Файл:Rosmarinus officinalis (Lamiaceae) 01.jpg|Розмария
Файл:Rosmarinus officinalis 2 (Corse).JPG|Розмария у природи
Файл:Rosemary Oil in a bottle and rosemary herb.jpg|Розмарийов олєй
Файл:'Rosmarinus officinalis' Rosemary Capel Manor College Gardens Enfield London England.jpg|Черяк розмариї
</gallery>
== Литература ==
* Irena Gumowska, ''Ziółka i my'', 1983 Warszawa: PTTK "KRAJ", <nowiki>ISBN 83-7005-089-1</nowiki>.
= Вонкашнї вязи =
* Milosavljević, Katarina (2018-08-17) [https://royalbalm.rs/blog/ruzmarin-kao-lek-za-lice/ Ruzmarin kao lek za lice.] „Royal balm" 17. avgust 2018.
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD Рузмарин]
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Рошлїни]]
[[Катеґория:Квеце]]
[[Катеґория:Присмачка]]
[[Катеґория:Кулинарство]]
0693c7ezswhtm5o5z8lj2l1eotmh951
Катеґория:27. новембер
14
3046
18992
18329
2026-05-22T07:48:52Z
Sveletanka
20
катеґория
18992
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Новембер]]
p7pnmww3sby2t1cgk980susvsfnrv95
Розгварка зоз хасновательом:UOzurumba (WMF)
3
3056
18949
18395
2026-05-21T18:55:42Z
UOzurumba (WMF)
89
/* Starter Kit */ Одвит
18949
wikitext
text/x-wiki
== Starter Kit ==
I really don't have time these days, I'm traveling to Europe on Sunday, and I'll be back at the end of May. The Starter Kit is very interesting to me because we have not changed anything on the Front Page of our Wikipedia since October 2024. After returning from Europe, I will be more relaxed and have enough time to study the Starter Kit. We really need to improve our Wikipedia Main Page. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:11, 15. май 2026. (CEST)
:Thank you @[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], for letting me know, and I completely understand your current time constraints. Safe travels to Europe! When you return, we would be very glad to have your feedback on the Starter Kit. Your perspective will be very valuable to this project.
:Best regards, — [[Хаснователь:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:UOzurumba (WMF)|розгварка]]) 20:55, 21. май 2026. (CEST)
aws5wmipfapi344t3dehutuwm90jicr
Музичне школство у Сербиї
0
3084
19011
18649
2026-05-22T09:45:43Z
Daniela Lovas
722
19011
wikitext
text/x-wiki
'''Музичне школство''' (анґл. ''music еducation'') <ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић], [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B#%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5 Вишејезични речник музичких термина] [https://searchworks.stanford.edu/view/1255802 Речник музичких термина]</ref> у [[Сербия|Сeрбиї]] представя пререз стану дїлованя шицких музично-образовних установох специялизованих же би препознали и пририхтовали талантовани дзеци (и младих) за здобуванє знаня, поняцох и схопносцох зоз обласци [[Подзелєнє музики|музики]] зоз систематичну и континуовану наставу (обуку) з боку фахового наставного кадра, а таке им образованє оможлївює дальше музичне школованє и напредованє, кед же то жадаю.
== Уровнї музично-образовних установох ==
Музичне школство у Сербиї (подобни стан и у жемох бувшей Югославиї) ма штири основни уровнї музично-образовних установох и то:
:'''1.''' Пририхтуюца музична школа
::• Музична заградка (овода)
::• Пририхтуюце оддзелєнє
:'''2.''' [[Основна музична школа]]
:'''3.''' Штредня музична школа
:'''4.''' Музични факултет, академия або универзитет
Упису школярох до гоч хторого спомнутого уровня предходзи преверйованє музичних схопносцох - приємни испит (аудиция).
== Файти образовних установох ==
Музично-образовни установи можу буц:
::• Державни або приватни
::• самостойни або при даякей другей образовней установи або институциї
::• за шлєпи и слабовидни дзеци
::• за дзеци зоз окремнима потребами у розвою
'''Опатриц ище:'''
[[Основна музична школа]]
[[Академия уметносцох Универзитету у Новим Садзе]]
== Вонкашнї вязи ==
* https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Музичке и балетске школе Србије https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Архивирано на веб-сајту https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine (8. април 2017)
* https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Музичке школе Србије https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Архивирано на веб-сајту https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine (23. јун 2012)
== Референци ==
[[Катеґория:Музичне образованє]]
okjavfo3mmaauwpr6l6v09rmarga2nu
Teмбр звука (музика)
0
3089
18905
18904
2026-05-21T13:41:29Z
Olirk55
19
Форматированє боак
18905
wikitext
text/x-wiki
[[File:9577 Guitarz1970 Clean E9 Guitar Chord (Mike Tribulas).jpg|right|thumb|300px|Приклад тембра: Спектроґрам першей секунди одграного акорда Е9 одграного нa Стратокастер ґитари. Долу аудио запис истого акорда Е9: зоз фреквнцию-ехом тонох. [[File:9577 Guitarz1970 Clean E9 Guitar Chord (Mike Tribulas).ogg|300px|]]]]'''Тембр''' (од франц „''timbre''“ - дзвон, ознака, препознатлїви знак)<ref name=":0">[https://www.musenc.ru/html/t/tembr.html тембр] // // Музыкальная энциклопедия. — М.: Советская энциклопедия, 1981. — Т. 5. — С. 488—490. — 1056 с.</ref> то фарба главного [[Звук|звука]] помоцу аликвотних тонох такв. обертонох; єдна зоз специфичних характеристикох музичного звука (вєдно зозйого висину тона, гласносцу и тирваньом).
Тембр розликує звуки истей висини и гласносци, виведзени на розличитих инструментох, розличних гласох, або на истим инструменту, алє з розличнима технїками граня итд. Значи же тембр представя ,,фарбу'' звука, односно характеристичну тонску фарбу хтора нам оможлївює розликовац инструменти або людски гласи, гоч продукую исти тон (исту висину и гласносц). То специфична тонска офарбеносц хтору творя аликвотни тони и хтори провадза основну фреквенцию. Прето ше заправо тембр толкує як ,,фарба гласу'' або ,,фарба тона''.<ref>Schouten, J. F. (1968). "The Perception of Timbre". In Reports of the 6th International Congress on Acoustics, Tokyo, GP-6-2, 6 vols., edited by Y. Kohasi, [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Citing_sources#What_information_to_include full citation needed0]35–44, 90. Tokyo: Maruzen; Amsterdam: Elsevier.</ref>
Тембр [[Подзелєнє музики|музичного]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмента]] одредзени спрам материялу з хторого є направени, форми, конструкциї и условийох вибрациї його вибратора, розличних прикметох його резонатора и акустики просториї у хторей ше на инструменту грає. Ключни фактори формованя тембра каждого специфичного звука уключує його аликвотни тони (обертони), одгуки/ехо тонох и його одношенє початного импулса твореня звука, характеристики [[Вибрато|вибрата]], форманти (спектер музикалних звукох) и други фактори.
З перцепированьом тембра, звичайно ше зявюю ражни асоцияциї: звучни характеристики тембра ше поровную зоз орґанолептицкима сензациями одредзених предметох и зявеньох. Напр. звуки ше описує як шветли/ясни, цми, назални, цепли, жимни, глїбоки, полни, оштри, богати, предзераюци, метални, або склєняни. Хасную ше и аудиторни дефинициї (напр. дзвонки, тупи, глухи, гаотични, гласни (серб. бучни) <ref name=":0" />.
Строго науково одношенє и потвердзена типолоґия тембра ище вше нє устаємнєна. Утвердзене лєм же слух тембра ма зонску природу. Тембр ше хаснує як важне средство музичного виражованя: може ше хасновац за визначованє одредзеней компоненти музичней цалосци, за змоцньованє або зменшованє контрасту; пременка тембра єден зоз елементох музичней драматурґиї.
Историйска нструментална пракса 19. вика
Инструментални тембр визначовал вше значнєйшу улогу у оркестровей пракси и [[Оркестрация|оркестрациї]] у цеку осемнаестого и дзеветнастого веку.
Композиторе поготов Хектор Берлиоз <ref>Macdonald, Hugh. (1969). ''Berlioz Orchestral Music''. BBC Music Guides. London: British Broadcasting Corporation. p. 51. ISBN 9780563084556.</ref> и Рихард Ваґнер <ref>Latham, Peter. (1926) "Wagner: Aesthetics and Orchestration". ''Gramophone'' (June): [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Citing_sources page needed]</ref> допринєсли значню розвою тембра у цеку 19. вика. Напр., Ваґнеров ''Мотив сна'' зоз трецей дїї його опери ''Валкира'' приказує ,,зиходзацу” хроматску скалу (на нїжей), хтора преходзи през оркестерски тембри; перше древени дуйни инструменти (флаута, затим обоа), затим масовни звук смикарох зоз виолинами хтори граю ношацу мелодию, и на концу плехово дуйни инструменти (французки хорни).
Илустрация: нотни и звучни приклад:
[[File:Wagner Sleep music from Act 4 of Die Walkure.png|center|thumb|830x830px|Ваґнер ''Музика за сон'' зоз 3. дїї опери „''Валкера''“]] [[File:Wagner Sleep music from Act 3 of Die Walkure.wav|center|thumb|396x396px]]
Клод Дебиси (французки [[композитор]]-импресиониста), хтори компоновал у цеку остатнїх деценийох 19. вика и першей децениї 20. вика, заслужни за дальше воздзвигованє улоги тембра у инструменталней музики: „У значней мири Дебисийова музика воздзвигує тембр на висши структурови статус; уж у прелудиюму ''Пополадня єдного фауна''; фарба тона на флаути и [[Гарфа|гарфи]] функционує референциялно.“
Малеров приступ оркестрациї илуструє вше векшу улогу диференцированих темброх у музики вчасного 20. вика. Таки приклади у музичней пракси єст вельо у епохи 20. вику, а тембр здобувал вше значнєйшу виражайну улогу и фарбово-колоритову моц звукох у инструменталней музики и пракси. <ref>Samson, Jim (1977). ''Music in Transition: A Study of Tonal Expansion and Atonality, 1900–1920''. New York City: W. W. Norton & Company. ISBN <bdi>0-393-02193-9</bdi>.</ref><ref>Del Mar, Norman (1980). ''Mahler’s Sixth Symphony: A Study''. London: Eulenburg.</ref>
Тембр звука 20. вику
У музики 20. вику зявела ше тенденция змоцньованя и наглашованя тембралного аспекта звука (паралелизми, кластери) хаснованє гармониї и текстури. Сонорска и спектрална музика то окремни подручя за вихасновйованє уметнїцких прикметох и потенциялох тембровей палети. У обласци електронскей музики нєшка витворени барз обсяжни банки нових (углавним штучно синтетизованих) темброх.
'''Опатриц ище''':
*[[Тон]]
== Литература ==
* ''[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5 Теорија музике]'', [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%9B Дејан Деспић], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, бок 15-16
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B9%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9,_%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Назайкинский Е.], Рагс Ю. Восприятие музыкальных тембров и значение отдельных гармоник звука, в кн.: Применение акустических методов исследования в музыкознании, М., 1964.
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B1%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%B2,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Гарбузов Н.] Зонная природа тембрового слуха, М., 1956.
* Володин А. Роль гармонического спектра в восприятии высоты и тембра звука, в кн.: Музыкальное искусство и наука, вып 1, M., 1970.
== Вонкашня вяза ==
* [[:sr:Тембар|Tembar]] sr.wikipedia.org (на сербским язику)
* Dixon Ward, W. (1965). [https://books.google.rs/books?id=XNVsAAAAMAAJ&q=timbre+wastebasket&redir_esc=y "Psychoacoustics".] In Audiometry: Principles and Practices, edited by Aram Glorig, 55. Baltimore: Williams & Wilkins Co. Reprinted, Huntington, N.Y.: R. E. Krieger Pub. Co., 1977. ISBN 0-88275-604-4.
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Акустика]]
943n5y54jhmu6bihqtx2ffl1cbmvjmh
18906
18905
2026-05-21T15:40:43Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
18906
wikitext
text/x-wiki
[[File:9577 Guitarz1970 Clean E9 Guitar Chord (Mike Tribulas).jpg|right|thumb|300px|Приклад тембра: Спектроґрам першей секунди одграного акорда Е9 одграного нa Стратокастер ґитари. Долу аудио запис истого акорда Е9: зоз фреквнцию-ехом тонох. [[File:9577 Guitarz1970 Clean E9 Guitar Chord (Mike Tribulas).ogg|300px|]]]]'''Тембр''' (од франц „''timbre''“ - [[дзвон]], ознака, препознатлїви знак)<ref name=":0">[https://www.musenc.ru/html/t/tembr.html тембр] // // Музыкальная энциклопедия. — М.: Советская энциклопедия, 1981. — Т. 5. — С. 488—490. — 1056 с.</ref> то [[фарба]] главного [[Звук|звука]] помоцу аликвотних [[Тон|тонох]] такв. обертонох; єдна зоз специфичних характеристикох музичного звука (вєдно зозйого висину тона, гласносцу и тирваньом).
Тембр розликує звуки истей висини и гласносци, виведзени на розличитих инструментох, розличних гласох, або на истим инструменту, алє з розличнима технїками граня итд. Значи же тембр представя ,,фарбу'' звука, односно характеристичну тонску фарбу хтора нам оможлївює розликовац инструменти або людски гласи, гоч продукую исти тон (исту висину и гласносц). То специфична тонска офарбеносц хтору творя [[аликвотни тони]] и хтори провадза основну фреквенцию. Прето ше заправо тембр толкує як ,,фарба гласу'' або ,,фарба тона''.<ref>Schouten, J. F. (1968). "The Perception of Timbre". In Reports of the 6th International Congress on Acoustics, Tokyo, GP-6-2, 6 vols., edited by Y. Kohasi, [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Citing_sources#What_information_to_include full citation needed0]35–44, 90. Tokyo: Maruzen; Amsterdam: Elsevier.</ref>
Тембр [[Подзелєнє музики|музичного]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмента]] одредзени спрам материялу з хторого є направени, форми, конструкциї и условийох вибрациї його вибратора, розличних прикметох його резонатора и акустики просториї у хторей ше на инструменту грає. Ключни фактори формованя тембра каждого специфичного звука уключує його аликвотни тони (обертони), одгуки/ехо тонох и його одношенє початного импулса твореня звука, характеристики [[Вибрато|вибрата]], форманти (спектер музикалних звукох) и други фактори.
З перцепированьом тембра, звичайно ше зявюю рижни асоцияциї: звучни характеристики тембра ше поровную зоз орґанолептицкима сензациями одредзених предметох и зявеньох. Напр. звуки ше описує як шветли/ясни, цми, назални, цепли, жимни, глїбоки, полни, оштри, богати, предзераюци, метални, або склєняни. Хасную ше и аудиторни дефинициї (напр. дзвонки, тупи, глухи, гаотични, гласни (серб. бучни) <ref name=":0" />.
Строго науково одношенє и потвердзена типолоґия тембра ище вше нє устаємнєна. Утвердзене лєм же слух тембра ма зонску природу. Тембр ше хаснує як важне средство музичного виражованя: може ше хасновац за визначованє одредзеней компоненти музичней цалосци, за змоцньованє або зменшованє контрасту; пременка тембра єден зоз елементох музичней драматурґиї.
== Историйска нструментална пракса 19. вика ==
Инструментални тембр визначовал вше значнєйшу улогу у [[Оркестер|оркестровей]] пракси и [[Оркестрация|оркестрациї]] у цеку осемнаестого и дзеветнастого веку.
Композиторе поготов Хектор Берлиоз <ref>Macdonald, Hugh. (1969). ''Berlioz Orchestral Music''. BBC Music Guides. London: British Broadcasting Corporation. p. 51. ISBN 9780563084556.</ref> и Рихард Ваґнер <ref>Latham, Peter. (1926) "Wagner: Aesthetics and Orchestration". ''Gramophone'' (June): [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Citing_sources page needed]</ref> допринєсли значню розвою тембра у цеку 19. вика. Напр., Ваґнеров ''Мотив сна'' зоз трецей дїї його опери ''Валкира'' приказує ,,зиходзацу” хроматску скалу (на нїжей), хтора преходзи през оркестерски тембри; перше древени дуйни инструменти (флаута, затим обоа), затим масовни звук смикарох зоз виолинами хтори граю ношацу мелодию, и на концу плехово дуйни инструменти (французки хорни).
Илустрация: нотни и звучни приклад:
[[File:Wagner Sleep music from Act 4 of Die Walkure.png|center|thumb|830x830px|Ваґнер ''Музика за сон'' зоз 3. дїї опери „''Валкера''“]] [[File:Wagner Sleep music from Act 3 of Die Walkure.wav|center|thumb|396x396px]]
Клод Дебиси (французки [[композитор]]-импресиониста), хтори компоновал у цеку остатнїх деценийох 19. вика и першей децениї 20. вика, заслужни за дальше воздзвигованє улоги тембра у инструменталней музики: „У значней мири Дебисийова музика воздзвигує тембр на висши структурови статус; уж у прелудиюму ''Пополадня єдного фауна''; фарба тона на флаути и [[Гарфа|гарфи]] функционує референциялно.“
Малеров приступ оркестрациї илуструє вше векшу улогу диференцированих темброх у музики вчасного 20. вика. Таки приклади у музичней пракси єст вельо у епохи 20. вику, а тембр здобувал вше значнєйшу виражайну улогу и фарбово-колоритову моц звукох у инструменталней музики и пракси. <ref>Samson, Jim (1977). ''Music in Transition: A Study of Tonal Expansion and Atonality, 1900–1920''. New York City: W. W. Norton & Company. ISBN <bdi>0-393-02193-9</bdi>.</ref><ref>Del Mar, Norman (1980). ''Mahler’s Sixth Symphony: A Study''. London: Eulenburg.</ref>
== Тембр звука 20. вику ==
У музики 20. вику зявела ше тенденция змоцньованя и наглашованя тембралного аспекта звука (паралелизми, кластери) хаснованє гармониї и текстури. Сонорска и спектрална музика то окремни подручя за вихасновйованє уметнїцких прикметох и потенциялох тембровей палети. У обласци електронскей музики нєшка витворени барз обсяжни банки нових (углавним штучно синтетизованих) темброх.
'''Опатриц ище''':
*[[Тон]]
== Литература ==
* ''[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5 Теорија музике]'', [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%9B Дејан Деспић], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, бок 15-16
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B9%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9,_%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Назайкинский Е.], Рагс Ю. Восприятие музыкальных тембров и значение отдельных гармоник звука, в кн.: Применение акустических методов исследования в музыкознании, М., 1964.
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B1%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%B2,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Гарбузов Н.] Зонная природа тембрового слуха, М., 1956.
* Володин А. Роль гармонического спектра в восприятии высоты и тембра звука, в кн.: Музыкальное искусство и наука, вып 1, M., 1970.
== Вонкашня вяза ==
* [[:sr:Тембар|Tembar]] sr.wikipedia.org (на сербским язику)
* Dixon Ward, W. (1965). [https://books.google.rs/books?id=XNVsAAAAMAAJ&q=timbre+wastebasket&redir_esc=y "Psychoacoustics".] In Audiometry: Principles and Practices, edited by Aram Glorig, 55. Baltimore: Williams & Wilkins Co. Reprinted, Huntington, N.Y.: R. E. Krieger Pub. Co., 1977. ISBN 0-88275-604-4.
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Акустика]]
aqlb1uv79d2v4q1j5ba8l7r6guwj7zy
18908
18906
2026-05-21T16:48:29Z
Olirk55
19
Виправка
18908
wikitext
text/x-wiki
[[File:9577 Guitarz1970 Clean E9 Guitar Chord (Mike Tribulas).jpg|right|thumb|300px|Приклад тембра: Спектроґрам першей секунди одграного акорда Е9 одграного нa Стратокастер ґитари. Долу аудио запис истого акорда Е9: зоз фреквнцию-ехом тонох. [[File:9577 Guitarz1970 Clean E9 Guitar Chord (Mike Tribulas).ogg|300px|]]]]'''Тембр''' (од франц „''timbre''“ - [[дзвон]], ознака, препознатлїви знак)<ref name=":0">[https://www.musenc.ru/html/t/tembr.html тембр] // // Музыкальная энциклопедия. — М.: Советская энциклопедия, 1981. — Т. 5. — С. 488—490. — 1056 с.</ref> то фарба главного [[Звук|звука]] помоцу аликвотних [[Тон|тонох]] такв. обертонох; єдна зоз специфичних характеристикох музичного звука (вєдно зозйого висину тона, гласносцу и тирваньом).
Тембр розликує звуки истей висини и гласносци, виведзени на розличитих инструментох, розличних гласох, або на истим инструменту, алє з розличнима технїками граня итд. Значи же тембр представя ,,фарбу'' звука, односно характеристичну тонску фарбу хтора нам оможлївює розликовац инструменти або людски гласи, гоч продукую исти тон (исту висину и гласносц). То специфична тонска офарбеносц хтору творя [[аликвотни тони]] и хтори провадза основну фреквенцию. Прето ше заправо тембр толкує як ,,фарба гласу'' або ,,фарба тона''.<ref>Schouten, J. F. (1968). "The Perception of Timbre". In Reports of the 6th International Congress on Acoustics, Tokyo, GP-6-2, 6 vols., edited by Y. Kohasi, [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Citing_sources#What_information_to_include full citation needed0]35–44, 90. Tokyo: Maruzen; Amsterdam: Elsevier.</ref>
Тембр [[Подзелєнє музики|музичного]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмента]] одредзени спрам материялу з хторого є направени, форми, конструкциї и условийох вибрациї його вибратора, розличних прикметох його резонатора и акустики просториї у хторей ше на инструменту грає. Ключни фактори формованя тембра каждого специфичного звука уключує його аликвотни тони (обертони), одгуки/ехо тонох и його одношенє початного импулса твореня звука, характеристики [[Вибрато|вибрата]], форманти (спектер музикалних звукох) и други фактори.
З перцепированьом тембра, звичайно ше зявюю рижни асоцияциї: звучни характеристики тембра ше поровную зоз орґанолептицкима сензациями одредзених предметох и зявеньох. Напр. звуки ше описує як шветли/ясни, цми, назални, цепли, жимни, глїбоки, полни, оштри, богати, предзераюци, метални, або склєняни. Хасную ше и аудиторни дефинициї (напр. дзвонки, тупи, глухи, гаотични, гласни (серб. бучни) <ref name=":0" />.
Строго науково одношенє и потвердзена типолоґия тембра ище вше нє устаємнєна. Утвердзене лєм же слух тембра ма зонску природу. Тембр ше хаснує як важне средство музичного виражованя: може ше хасновац за визначованє одредзеней компоненти музичней цалосци, за змоцньованє або зменшованє контрасту; пременка тембра єден зоз елементох музичней драматурґиї.
== Историйска инструментална пракса 19. вика ==
Инструментални тембр визначовал вше значнєйшу улогу у [[Оркестер|оркестровей]] пракси и [[Оркестрация|оркестрациї]] у цеку осемнаестого и дзеветнастого веку.
Композиторе поготов Хектор Берлиоз <ref>Macdonald, Hugh. (1969). ''Berlioz Orchestral Music''. BBC Music Guides. London: British Broadcasting Corporation. p. 51. ISBN 9780563084556.</ref> и Рихард Ваґнер <ref>Latham, Peter. (1926) "Wagner: Aesthetics and Orchestration". ''Gramophone'' (June): [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Citing_sources page needed]</ref> допринєсли значню розвою тембра у цеку 19. вика. Напр., Ваґнеров ''Мотив сна'' зоз трецей дїї його опери ''Валкира'' приказує ,,зиходзацу” хроматску скалу (на нїжей), хтора преходзи през оркестерски тембри; перше древени дуйни инструменти (флаута, затим обоа), затим масовни звук смикарох зоз виолинами хтори граю ношацу мелодию, и на концу плехово дуйни инструменти (французки хорни).
Илустрация: нотни и звучни приклад:
[[File:Wagner Sleep music from Act 4 of Die Walkure.png|center|thumb|830x830px|Ваґнер ''Музика за сон'' зоз 3. дїї опери „''Валкера''“]] [[File:Wagner Sleep music from Act 3 of Die Walkure.wav|center|thumb|396x396px]]
Клод Дебиси (французки [[композитор]]-импресиониста), хтори компоновал у цеку остатнїх деценийох 19. вика и першей децениї 20. вика, заслужни за дальше воздзвигованє улоги тембра у инструменталней музики: „У значней мири Дебисийова музика воздзвигує тембр на висши структурови статус; уж у прелудиюму ''Пополадня єдного фауна''; фарба тона на флаути и [[Гарфа|гарфи]] функционує референциялно.“
Малеров приступ оркестрациї илуструє вше векшу улогу диференцированих темброх у музики вчасного 20. вика. Таки приклади у музичней пракси єст вельо у епохи 20. вику, а тембр здобувал вше значнєйшу виражайну улогу и фарбово-колоритову моц звукох у инструменталней музики и пракси. <ref>Samson, Jim (1977). ''Music in Transition: A Study of Tonal Expansion and Atonality, 1900–1920''. New York City: W. W. Norton & Company. ISBN <bdi>0-393-02193-9</bdi>.</ref><ref>Del Mar, Norman (1980). ''Mahler’s Sixth Symphony: A Study''. London: Eulenburg.</ref>
== Тембр звука 20. вику ==
У музики 20. вику зявела ше тенденция змоцньованя и наглашованя тембралного аспекта звука (паралелизми, кластери) хаснованє гармониї и текстури. Сонорска и спектрална музика то окремни подручя за вихасновйованє уметнїцких прикметох и потенциялох тембровей палети. У обласци електронскей музики нєшка витворени барз обсяжни банки нових (углавним штучно синтетизованих) темброх.
'''Опатриц ище''':
*[[Тон]]
== Литература ==
* ''[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5 Теорија музике]'', [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%9B Дејан Деспић], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, бок 15-16
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B9%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9,_%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Назайкинский Е.], Рагс Ю. Восприятие музыкальных тембров и значение отдельных гармоник звука, в кн.: Применение акустических методов исследования в музыкознании, М., 1964.
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B1%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%B2,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Гарбузов Н.] Зонная природа тембрового слуха, М., 1956.
* Володин А. Роль гармонического спектра в восприятии высоты и тембра звука, в кн.: Музыкальное искусство и наука, вып 1, M., 1970.
== Вонкашня вяза ==
* [[:sr:Тембар|Tembar]] sr.wikipedia.org (на сербским язику)
* Dixon Ward, W. (1965). [https://books.google.rs/books?id=XNVsAAAAMAAJ&q=timbre+wastebasket&redir_esc=y "Psychoacoustics".] In Audiometry: Principles and Practices, edited by Aram Glorig, 55. Baltimore: Williams & Wilkins Co. Reprinted, Huntington, N.Y.: R. E. Krieger Pub. Co., 1977. ISBN 0-88275-604-4.
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Акустика]]
ggqr43h9l632c98z4zqid7v1vhds1hp
Катеґория:Державни симболи
14
3090
18910
2026-05-21T16:52:13Z
Olirk55
19
Катеґория
18910
wikitext
text/x-wiki
Застава
d0ubniti3h1tjzhityq2zpo77q46k8e
Катеґория:Кухньова судзина
14
3091
18951
2026-05-21T20:26:44Z
Olirk55
19
Нова страница: Миска
18951
wikitext
text/x-wiki
Миска
anyifphoou0b68o7310tf3pyrghvvt0
Катеґория:Орґуляше
14
3092
18966
2026-05-21T21:05:24Z
Olirk55
19
Катеґория
18966
wikitext
text/x-wiki
Йоган Сбастиян Бах
849qbvxfwvjzvrftn1oyj5z1194uw53
Катеґория:9. апрол
14
3093
19027
2026-05-22T10:53:38Z
Olirk55
19
Olirk55 преместио је страницу [[Катеґория:9. апрол]] на [[Катеґория:9. авґуст]]
19027
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[:Катеґория:9. авґуст]]
c0dinj9t43cxesbgyit8v7sof70u7xr