Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.3 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Гавриїл Рац 0 105 19050 17402 2026-05-22T17:42:06Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 19050 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Гавриїл Рац</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Rac Havrijil.jpg|алт=Гавриїл Рац, фоторепортер|центар|мини|284x284п]] |- |'''Народзени''' |6. авґуста 1940. |- |'''Умар''' |29. марец 2002. (62) |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Учительска школа у Сримских Карловцох |- |'''Период твореня''' |1962—2002. |- |'''Жанри''' |образованє, документарна и уметнїцка фотоґрафия |- |'''Поховани''' |На теметове у Руским Керестуре |} '''Гавриїл Рац''' (*6. авґуст 1940—†[[29. марец]] 2002), учитель, длугорочни фоторепортер у НВУ ''Руске слово'', уметнїк [[Фотоґрафи медзи Руснацами у Панониї|фотоґрафиї.]] == Биоґрафия == Гавриїл (Ґабор) Рац Рацмишков народзени 6. авґуста 1940. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Родичи [[оцец]] Ґабор и [[мац]] Ана, родзена Рац (Дзвонарова). Гавриїл мал младшого брата Янка (1942-2021). Гавриїл Рац закончел основну школу у родним валалє а Учительску школу у Сримских Карловцох. Потим уписал студиї русийского язика на Висшей педаґоґийней школи у Зренянину дзе и абсолвовал. Кед абсолвовал на Висшей педаґоґийней школи та робел кратши час и як наставнїк русийскго язика. Гавриїл Рац бул оженєти зоз Марию родз. Сопка и у малженстве мали дзивче Ясмину. == Роботна кариєра == По законченю учительскей школи Гавриїл Рац робел як учитель класней настави у Основней школи ''[[Петро Кузмяк]]'' у Руским Керестуре по 1970. рок. Пар роки Гавриїл Рац препровадзел на дочасовей роботи у Нємецкей дзе робел у компанийох ''Круп'' и ''Форд''. По врацаню зоз Нємецкей Гавриїл Рац почал у половки марца 1974. року робиц и НВУ Руске слово як фоторепортер. Бул длугорочни професионални фоторепортер у НВУ Руске слово у Новим Садзе. Знїмал шицки файти чарно-билих и колор фотоґрафийох за потреби [[Новина|новинох]] Руске слово, часопису за дзеци Пионирска заградка, часопису МАК, за Народни календар, традицийни мурови рочни календар за други потреби. Занїмала го документарна и новинска фотоґрафия а дзекуюци вельорочному искуству у обласци чарно-билей и колор фотоґрафиї вон винаходзел мотиви и за творенє уметнїцких фотоґрафийох. Участвовал на вецей колективних виставох. == Допринос рускей култури == Гавриїл Рац бул член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] од 1974. року.<ref>[http://druztvo.org/ruski/cleni/index.html Список членох Дружтва за руски язик, литературу и културу], рядове число 44. Гавриїл Рац, Нови Сад, 1974 </ref> Бул член Клуба подобових уметнїкох Дружтва за руски язик, литературу и културу з Нового Саду, од снованя того Клуба 1996. року. Заступени є у моноґрафиї ''Подобова творчосци [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]]'' у виданю Дружтва за [[руски язик]], литературу и културу, на боку 103 зоз фото-ґрафику ''Лядова сказка''. Як член Новосадскей сцени АРТ ''Дядя'' Гавриїл Рац ґлумел як ґлумец-аматер у театралним фалату Ґордана Михича ''Жовта'' (1975. року). Гавриїл Рац нєсподзивано умар 29. марца 2002. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Ґалерия == <gallery> Файл:Ljadova skazka, avtor Havrijil Rac.jpg|Лядова сказка Файл:TERLJUK ŽOVTA stoji.jpg|Колектив ґлумцох хтори участвовали у театралним фалаце ''Жовта'' (1975). Стоя, з лїва: [[Дюра Пап (новинар)|Дюра Пап]], Мария Пап, [[Дюра Папгаргаї]], режисер, Цилика Стрибер, [[Иван Терлюк]]. Шедза, з лїва: Гавриїл Рац, Ирина Гарди-Ковачевич, [[Мирон Канюх]] и Агнета Бучко. </gallery> == Литература == * Гавриїл Рац, уметнїк фотоґрафиї, ''Подобова творчосц Руснацох,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, 2003, б. 103. * Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. рокуˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 414. * Ґрупа авторох, „Комисия за  фотодокументациюˮ, ''30 [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червени ружи]]'', НИУ Руске слово, Нови Сад, 1991, бок 163. == Вонкашнї вязи == * Дюра Латяк, [https://www.ruskeslovo.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%87%D0%B0%D1%81-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE/ ''Руске'' под час политичних пременкох] (у тексту спомнути и Г. Рац, фоторепортер) * [https://rdsa.tripod.com/keresturski_begelj.htm Ґрупа младих з Керестура, ґенерация 1940-1942] (фотоґрафоване 1957. року), Гавриїл Рац медзи нїма. * Дюра Латяк, [https://issuu.com/ruskeslovo2015/docs/ruske_slovo34-2020 75 роки ''Руского слова'' 1945-2020] (VIII), б. 26. <gallery> </gallery> == Референци == {{DEFAULTSORT: Рац , Гавриїл }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Уметнїки]] <references /> [[Катеґория:Фотоґрафи]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:6. авґуст]] [[Катеґория:Народзени 1940]] [[Катеґория:29. марец]] [[Катеґория:Умарли 2002]] a9jnlgbkeq2fztzvh6tx0wceud66xt8 Розвора 0 398 19049 18244 2026-05-22T13:56:11Z Olirk55 19 Викивяза 19049 wikitext text/x-wiki '''Розвора''' (серб. ''срчаница'', слц. ''rozvora'', чес. ''rozvora'', поль. ''rozwora'' – исте; од префиксу роз- и кореня вор-, праслав. vor- „колїк за ограду“; превой зоз ver-/vьr «заврец/заверац: роз-вор-а першобутно значело „предмет хтори завера, трима коло себе часци"). Слово розвора ма два значеня: 1. древо хторе вяже предню и задню осовину селянского коча; 2. особа зоз хторей виша шмати ([[облєчиво]]), хтора нєзачесана и под. У [[Народ|народзе]] ше гвари же бега як розвора за дакого хто лєм бега, нє мирує (як розвора на кочу). Тиж так кед дахто начудо облєчени, гвари ше же є як розвора. == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II, О – Я,'' Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017, б. 409 == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wiktionary.org/wiki/%D1%81%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 срчаница], Викиречник * [https://www.ravnoplov.rs/paorska-kola/ paorska kola], Вебсайт Равноплов [[Катеґория:Архаизми]] [[Катеґория:Часци коча]] ga55x2om72jybygyyirjgnw6ibqtbhf Славко Загорянски 0 421 19047 14683 2026-05-22T12:06:31Z Olirk55 19 Oзначени викивязи 19047 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" | <big>Славко Загорянски</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Slavko Zahorjanski 1947 2018.jpg|alt=Славко Загорянски|center|мини|285x285п|Загорянски (1998. року)]] |- |'''Народзени''' |15. децембра 1947. |- |'''Умар''' |7. мая 2018. (71) |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня тарґовецка школа Шид |- |'''Период твореня''' |1972–2007 |- |'''Жанри''' |компонованє, културна дїялносц |- |'''Поховани''' |Поховани на [[теметов|теметове]] у Шидзе |} '''Славко Загорянски''' (*15. децембер 1947–7. май 2018), [[композитор]], и инструменталиста-[[музичар]]. == Биоґрафия == Славко Загорянски ше народзел 15. децембра 1947. року у [[Бачинци|Бачинцох]] у селянскей фамелиї ([[оцец]] Силво и [[мац]] Олґа, народзена Кулич зоз Шиду). Славко мал ище двох братох и три шестри. Шейсц класи основней школи закончел у Бачинцох (од того штири класи на руским язику), а 7. и 8. класу у Кукуєвцох. После того закончел штредню тарґовецку школу и здобул званє [[Тарґовец|тарґовца]]. Полни 40 роки робел як тарґовец по цалей шидскей општини, прейґ Бачинцох, [[Бикич Дол]]у, Соту, та по сам город [[Шид]]. Славко Загорянски бул оженєти зоз Анку родз. Чанї зоз Шиду и мали штверо дзеци: дзивки Таню, Наташу, Тамару и сина Даниєла. [[Подзелєнє музики|Музику]] полюбел од малючка слухаюци оца як грає. Вон грал на [[Тамбура|тамбури]] приму и часто наступал на свадзбох. Славко окреме любел руску писню. На 17 роки ше научел грац на гармоники и на [[Ґитара|ґитари]]. Бул член [[Хор|хору]] Здруженя пензионерох у Шидзе, дзе наступал и як солист и як [[Инструменталиста|инструменталист]]. Попри тим, Славко Загорянски бул и активни член КПД Дюра Киш у Шидзе. Першу [[Композиция|композицию]] на власни текст (''Чекал сом милу'') на Червену ружу послал 1972. року. По 2007. рок, кед на Пупчу виведзена остатня спомедзи його композицийох, найвецей компоновал на тексти шидского наставнїка [[Василь Мудри|Василя Мудрого]] (9). До пензиї пошол  2. новембра 2006. року. Славко Загорянски умар 7. мая 2018. року у Шидзе дзе є и поховани. == КОМПОЗИЦИЇ == {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" | У забавним духу |- |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Автор текста''' |- |1985. |Нє бануй, шерцо |Славко Загорянски |- | colspan="3" | |- ! colspan="3" | У народним духу |- |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Автор текста''' |- |1972. |[https://www.youtube.com/watch?v=tnX93-3xFgg&pp=ygUPxIxla2FsIHNvbSBtaWx1 Чекал сом милу] |Славко Загорянски |- |1995. |Привит |Василь Мудри |- |1995. |Любов мацерина |Василь Мудри |- |1997. |Вино и ґитара |Славко Загорянски |- |1998. |Писньо моя |Мелания Павлович |- | colspan="3" | |- ! colspan="3" | Червене пупче |- |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Автор текста''' |- |1987. |Родичи и школа |Василь Мудри |- |1996. |Привит ластовичком |Василь Мудри |- |2006. |Тайна |Ксения Палатинус |- |2007. |Ластовки |Ксения Палатинус |- | colspan="3" | |- ! colspan="3" | Ружова заградка |- |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Автор текста''' |- |1992. |Розчарованє |Василь Мудри |- |1993. |Заграйце ми |Василь Мудри |- |1994. |Руснак |Василь Мудри |- |1995. |Свадзебна писня |Василь Мудри |- |1997. |Препадли надїї |Василь Мудри |- |2004. |[https://www.youtube.com/watch?v=iB7uWxBYgvg Моя заградка] |Славко Загорянски |} == Литература == * ''Руски християнски календар'' 2019. рок, бок 227 == Вонкашнї вязи == * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf ''Славко Загорянски,'' список композицийох], ''Червена ружа 1962-2011,'' Завод за културу войводянских Руснацох и Дом култури Руски Керестур, Нови Сад, 2014, б. 49 * [https://www.youtube.com/watch?v=8h-WyWGSyHw&pp=ygUSxaBpZHNraSB0dm9yaXRlbGpl ''Шидски творителє''] - браца Загорянски * [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a3-%d0%a8%d0%b8%d0%b4%d0%b7%d0%b5-%d1%83%d0%bc%d0%b0%d1%80-%d0%a1%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%ba%d0%be-%d0%97%d0%b0%d0%b3%d0%be%d1%80%d1%8f%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b8/ ''У Шидзе умар Славко Загорянски''], ''Рутенпрес'', 7. май 2018. {{DEFAULTSORT: Загорянски , Славко }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Бачинчанє]] [[Катеґория:Композиторе]] [[Катеґория:Музичаре]] [[Катеґория:15. децембер]] [[Катеґория:Народзени 1947]] [[Катеґория:7. май]] [[Катеґория:Умарли 2018]] jnzjk9u36u0enc4faxb0x3cgs8pa8um Катеґория:16. септембер 14 1410 19048 10516 2026-05-22T12:15:59Z Olirk55 19 Катеґория 19048 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Катеґория:23. септембер 14 1695 19046 11296 2026-05-22T11:59:43Z Olirk55 19 Катеґория 19046 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:Септембер]] stoweopmxv276bkfvwz1c7cyd9dljov Любомир Дудаш 0 2121 19051 16883 2026-05-22T17:47:53Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 19051 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 = <big> Любомир Дудаш </big> | label2 = | data2 = [[Файл:Ljubo Inge Dudas.jpg|мини|алт=Любомир Дудаш Инґе]] | label3 = Назвиско | data3 = Инґе | label4 = Датум народзеня | data4 = 13. фебруара 1955. | label5 = Датум упокоєня | data5 = 21. септембра 2025 (71) | label6 = Державянство | data6 = сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски, сербски | label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Руски Керестур | label9 = Школа у фаху | data9 = Школа фото-репортерох Югославянского институту за новинарство, Беоґрад | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 = 1985 — 2015. | label12 = Жанри | data12 = фоторепортерство, новинарство, аматерска ґлума | label13 = Поховани | data13 = у Руским Керестуре | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Любомир Дудаш''' (*[[13. фебруар]] 1955 —† 21. септембер 2025), новинар, фоторепортер, длугорочни ґлумец-аматер ансамблу РНТ ''[[Петро Ризнич Дядя]]'' и сотруднїк ''Руского слова''. == Биоґрафия == Любомир Дудаш Инґе народзени 13. фебруара 1955. року у [[Вербас|Вербаше]]. Основну школу закончел у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], а потим од 1970. року бул школяр першей ґенерациї Другей рускей ґимназиї у Керестуре. После ''Пионирскей заградки'', уж як штредньошколєц писал за праве формовани ''МАК''. Од ґимназийских часох интересовала го фотоґрафия. Знова у першей ґенерациї, 1981/1982. року закончел Школу фото-репортерох Югославянского институту за новинарство, дзе му ментор бул Томислав Петернек, доаєн югославянскей новинарскей фотоґрафиї. Од 1985. року та шлїдуюци 30 роки по пензионованє 2015. бул заняти у ИПЦ [[Кула]] як фоторепортер и технїчни редактор, а потим и редактор, и новинар рускей и сербскей редакциї, редактор рускей радио-програми, прекладатель… Тиж од школских дньох, Любомир Дудаш Инґе бул активни и присутни у руским театре. Ґлумел у дзецинских представох учителя Евґения Медєша, а потим од 1981. року ґлумел у скоро 20 руских представох за одроснутих же би ше зоз сцени поцагнул 2017. року, после ''Ковальох''. Скоро през цали професийни вик, а окреме одкеди пошол до пензиї, Любомир Дудаш Инґе бул и сотруднїк Руского слова. Обявйовал фотоґрафиї, репортажи, опробовал ше як фельтонист, а бул и редактор гумористичного додатку ''Дикица''. За свою замерковану роботу, з нагоди 75-рочнїци НВУ ''Руске слово'', Любомир Дудаш Инґе 2020. року достал Награду Редакциї новинох. Як пензионер Любомир Дудаш ше анґажовал у роботи Здруженя пензионерох Руски Керестур, чий бул и предсидатель. Любомир Дудаш умар у Руским Керестуре 21. септембра 2025, у 71. року живота. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |Любомир Дудаш ґлумел у шлїдуюцих театралних фалатох {| class="wikitable" |+ |} |- |'''Рок''' |'''Театрални фалат''' |'''Улога''' |- |1981. |Е. Лабиш-М. Мишел: ФЛОРЕНТИНСКИ КАЛАП |Тардиво |- |1982. |Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА |Алекса Жунич, срезки шпиюн |- |1984. |О. Давичо: ПИСНЯ |Дьордє |- |1985. |М. Ковач: ГРИЦОВО ВОЯЧЕНЄ |Гасо |- |1986. |Дю. Папгаргаї: БАВИСКА ЗОЗ СЛАМИ |Сима |- |1993. |Рей Куни: СЦЕКАЙ ОД СВОЄЙ ЖЕНИ |Дипон Синат, таксиста |- |1996. |Дю. Папгаргаї: ЖОБРАЧА ГОРА | |- |1999. |Ж. Фейдо: ПАН ЛОВАР |Други милиционер |- |2003. |Др Г. Костельник: ЄФТАЙОВА ДЗИВКА | |- |2004. |Р. Доманович: СТРАДИЯ |Колб, Граждан, Посланїк |- |2005. |Душан Ковачевич: ЗБОРНЕ МЕСТО |Докор Катич |- |2005 |Муза Павлова: КАРУСЕЛ |Коцкар, Стретнуце |- |2008. |А. Николай: ГАМЛЕТ У ПИКАНТНЕЙ МАЧАНКИ | |- |2009. |М. Х. Кан (М. Канюх): МУДРИЛО | |- |2011. |М. В. Ґоґоль: КОЦКАРЕ | |- |2012 |Х. Бойчев: ОБЛАСНИ ШПИТАЛЬ | |- |2016. |Е. М. Кочиш: ВОНА НЄ ВИНОВАТА | |- |2017. |М. Николич: КОВАЛЄ | |} == Литература == * Дюра Латяк, "Любомир Дудаш - новинар, глумец аматер", 50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и [[Дом култури Руски Керестур]], Нови Сад, 2018, бок 146. * Тамаш, др Юлиян, „Дом културиˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 420. == Вонкашнї вязи == * Славко Винаї, [https://www.youtube.com/watch?v=tfTfZQPP1EY&pp=ygUPTGp1Ym9taXIgRHVkYcWh Любомир Дудаш у емисиї Мой швет.] Маковчань, www.youtube.com, юлий 5, 2023. * Яким Винаї, [https://rtv.rs/rsn/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%82%D0%B2%D0%BE/%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%80%D2%91%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F-%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%85-%D0%B7%D0%BE%D0%B7-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE-%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83_1607119.html Месна орґанизация пензионерох зоз Руского Керестура отримала Рочну скупштину.] РТВ, 17. фебруар 2025. * [https://rntdjadja.com/%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D1%94-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0/ ВОНА НЄ ВИНОВАТА], Датум премиєри: 24.10.2015. Руски Керестур, вебсайт rntdjadja.com * И. Сабадош-А. Медєши [https://www.ruskeslovo.com/ljubomir-dudas-inge/ Упокоєл ше Любомир Дудаш (1955-2025).] Рутенпрес, 21. септембер 2025. {{DEFAULTSORT: Дудаш , Любомир }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Ґлумци аматере]] [[Катеґория:Фотоґрафи]] [[Катеґория:Народзени 1955]] [[Катеґория:13. фебруар]] [[Катеґория:21. септембер]] [[Катеґория:Умарли 2025]] gg4mtq903h6kgwvn6kz53m3vu83df04 Олґа Гарди 0 2491 19052 14651 2026-05-22T17:57:07Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 19052 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 = <big> Олґа Гарди </big> | label2 = | data2 = [[Файл:Olga Hardi.jpg|мини|центар|алт=Олґа Гарди]] | label3 = Назвиско | data3 = нина Олґа | label4 = Датум народзеня | data4 = 9. фебруара 1907. | label5 = Датум упокоєня | data5 = 2. юлия 1977 (70) | label6 = Державянство | data6 = угорске, югославянске | label7 = Язик творох | data7 = | label8 = Школа | data8 = Майсторски испит за цукрарку | label9 = Универзитет | data9 = | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 = 1932-1970. | label12 = Ремесло | data12 = Цукрарство | label13 = Поховани | data13 = у Руским Керестуре | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Олґа Гарди''' (*9. фебруар 1907-†2 юлий, 1977), позната керестурска цукрарка. == Биоґрафия == Олґа Сакач народзена [[9. фебруар|9. фебруара]] 1907. року у [[Вербас|Вербаше]]. Основну школу закончела у родним месце и ту ше и задзивчела. Олґа Сакач ше одала за Михала Гардия (Мишкового) до [[Руски Керестур|Руского Керестура.]] У малженстве ше им 1929. року народзел син Владимир. Були тo часи велькей шветовей економскей кризи, жило ше чежко та Михал Гарди надумал пойсц на роботу до Французкей. Вон у цеку 1930. року пошол робиц до Французкей. Робел на фарми у месце Тарергоне хторе 40 км оддалєне од Лиону. О два роки Олґа зоз сином Владимиром пошла до Французкей ґу мужови. Перше робела як помивачка у кухнї. Робела добре и схопно та ю ґазда, хтори мал цукрарню, вжал же би там робела и учела тайни цукрарского ремесла. Михал и Олґа достали 1936. року дзивку Леону. Цала фамелия ше 1938. року врацела до Руского Керестура. Зоз зашпорованого пенєжу купели порту, направели хижу и предлужели цукрарску роботу. [[Файл:Torti za svadzbu.jpg|алт=Еуфемия Планкошова, шеґерт, и нина Олґа при тортох порихтаних за свадзбу|мини|381x381п|Еуфемия Планкошова, [[шеґерт]], и нина Олґа при тортох порихтаних за свадзбу]] Олґа Гарди 1951. року положела майсторски испит за цукрарку. Предлужела добре робиц и єй цукрарня постала позната як у Руским Керестуре так и у околних местох. Олґа знала печиц барз смачни а на очи красни торти за потреби цукрарнї як и за свадзеби вешеля, рижни други колачи, влєце мала у цукрарнї сладоляду та други лакотки и безалкоголни напої. У цукрарнї Олґи Гардийовей вецей млади Рускинї закончели цукрарске ремесло и здобули квалификациї за роботу як цукрарки. Були то Еуфемия Планкошова зоз [[Коцур|Коцура]], Фебронка Балоґ родз.Буїла з Руского Керестура и Гелена Рац зоз [[Нове Орахово|Нового Орахова]]. Олґа Гарди умарла 2. юлия 1977 року. Похована є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Литература == • Т. Папгаргаї, Сладки тайни нини Олґи, новини ''Руске слово'', [[2. марец]] 1973, б. 13. • [[Мирон Жирош]], „Члени майсторского дружтва после Другей шветовей войниˮ, ''Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце 1745-2001'', Том IV, НВУ Руске слово и Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 2004, б. 180. {{DEFAULTSORT: Гарди , Олґа }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Ремеселнїки]] [[Катеґория:Народзени 1907]] [[Катеґория:9. фебруар]] [[Катеґория:Умарли 1977]] [[Катеґория:2. юлий]] 4emt7g6bkutw86ors3lf4nuafnuol1a Музична акустика 0 3050 19053 18353 2026-05-23T05:45:38Z Olirk55 19 Катеґория 19053 wikitext text/x-wiki [[File:Театр оперы и балета. Зал.jpg|right|thumb|280px|Будинок Oпери у Одеси (1887), сала за публику. Место за оркестер, ,,дзира" за лєпши прецек звука спрам аудиториюму.]]Музична акустика (греч. ''άκουστικόξ, άκούω'' чуєм, слухам) то конар акустики хтора преучує физични прикмети [[Подзелєнє музики|музичних]] [[Звук|звукох]].<ref>Музыкальная акустика // [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F_%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F Большая российская энциклопедия. Том 21.] Москва, 2012, с.406-407.</ref> Як и обща [[Акустика|акустика,]] музична акустика интердисциплинарна наука. У своїх виглєдованьох, вона ше базує на податкoх и часточно концептуалних рамикoх зоз других наукох, першенствено математики, [[Теория музики|музичней теориї]] и психолоґиї. Кратки опис Примарни фокус музичней акустики то висина тона, динамика и тембр музичних (т.є. емеличних звукох хтори ше хасную у музики, першенствено зоз перспективи їх слушней перцепциї и репродукциї (такв. „интонациї“) з боку музичара виводзача. Окремне и обсяжне подруч'є виглєдованя музичней акустики то музичне [[Штимованє инструментох|штимованє]] и темперация (як у историйним так и у теорийним аспекту). Виглєдованє Виглєдованє у музичней акустики уключує фаховцох зоз розличних обласцох и дисциплинох - физичаре, психолоґове, физиолоґове, оториноларинґолоґове, електроинжинєре, машински инжинєре, архитекти и музичаре. Окремне значенє того конара акустики то факт же преучованє музичней акустики премосцує розкол медзи науку и уметносцу.<ref>M.J. Crocker (Ed.) Encyclopedia of Acoustics, vol. 4, part XIV. — John Willey & Son,1997. — ISBN 0-471-18007-6</ref> Медзи широким спектром проблемох хтори ше виглєдую у музичней акустики, значна повага пошвецена преучованю физичним процесом хтори оможлївюю розличним музичким [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментом]] же би продуковали/творели жадани звуки и описи акустичних прикметох тих музичних инструментох. Таки виглєдованя обєдинєни до окремного конара музичней акустики хтора ше наволує физика музичних инструментох.<ref>Асламазов Л. Г., Варламов А. А. [https://fizika.tomsk.ru/sites/default/files/docs/Books/Udiv_fizika.pdf Удивительная физика][https://web.archive.org/web/20160130202607/http://fizika.tomsk.ru/sites/default/files/docs/Books/Udiv_fizika.pdfАрхивная копия] от 30 января 2016 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine.] — М.: Добросвет, 2002. — 236 с. — ISBN 5-7913-0044-1]</ref><ref>Lapp D.R. [https://web.archive.org/web/20160808042157/http://kellerphysics.com/acoustics/Lapp.pdf The Physics of Music and Musical Instruments][https://web.archive.org/web/20160808042157/http://kellerphysics.com/acoustics/Lapp.pdf Архивная копия] от 8 августа 2016 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine.]</ref><ref>[https://newt.phys.unsw.edu.au/music/ Music acoustics — sound files, animations and illustrations.] [https://web.archive.org/web/20210507100519/http://newt.phys.unsw.edu.au/music/ Архивная копия] от 7 мая 2021 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] — University of New South Wales.]</ref> Штири прикмети ше хасную за описованє перцепциї звукох з боку слухача: висина тона, тембр, гласносц и тирванє. У цеку физичней анализи звукох установює ше вяза медзи тих квалитативних и квантитативних характеристикох звукох хтори ше хасную у акустики: фреквенция, интензитет, спектер и часови интервал. Музични теоретичаре (Г. Риман, П. Хиндемит) хасновали податки зоз музичней акустики же би конструовали „природно-наукови“ концепти музики, док их физичаре и психолоґове (Г. Хелмхолц, К. Штумпф, В. Келер) хасновали за розвой „физиолоґийних“ концептох музичней перцепциї. У Русиї, допринос музичней акустики дали Н. А. Ґарбузов, (автор „зонскей теориї“ музичного слуха), А. А. Володин и Е. В. Назаикински. Медзи водзацима виглєдовачами музичних штимованьох и темперациї на Заходзе були М. Барбур, М. Линдли и Р. Раш. Нєдавно ше зявели интердисциплинарни студиї хтори повязую акустични характеристики простору <ref>[https://www.hi-files.com/akustika-prostorije/ Akustika prostorije]</ref> зоз историю архитектури и розвойом музики. Напр., то зробели Е. Тїрильо и Ф. Мартелота, хтори зоз тей перспективи преучовали вецей од 30 шветово познати италиянски [[Святи храм|церкви]] зоз розличних епохох. Применьованє у пракси Податки зоз виглєдованя музичней акустики ше широко применюю у пракси, окреме у „тренираню” слуха и образованю музичарох виводзачох, у дизайнованю и штимованю музичних инструментох (напр., у реконструкциї античних инструментох и продукциї модерних репликох хтори ше хасную при автентичних виводзеньох), у орґанизациї модерного знїманя звука (уключуюци опреманє авдио студия), у технїкох компонованя електронскей музики, при будованю театрох, концертних салох и других просторох наменєних природному и приємному ширеню звука (колоквиялно позната як „добра акустика“). == Литература == * ''Helmholtz H.'' Die Lehre von den Tonempfindungen als physiologische Grundlage für Theorie der Musik. Braunschweig, 1863; рус. перевод под назв. «Учение о слуховых ощущениях как физиологическая основа для теории музыки». СПб., 1875. * ''Stumpf C.'' Tonpsychologie. 2 Bände. Leipzig, 1883 (Bd.1); Leipzig, 1890 (Bd.2). * Музыкальная акустика, под ред. Н.А. Гарбузова. М., 1954. * Применение акустических методов исследования в музыкознании. Сб. статей под ред. С.С.Скребкова. М.: Музыка, 1964. * ''Riemann H.'' Katechismus der Akustik (Musikwissenschaft). Leipzig, 1891; начиная со 2-го издания (1914) под назв. «Handbuch der Akustik»; рус. перевод Н. Д. Кашкина под назв. «Акустика с точки зрения музыкальной науки» (М., 1898). * ''Володин А.А.'' Роль гармонического спектра в восприятии высоты и тембра звука // Музыкальное искусство и наука. М., 1970. * ''Кузнецов Л. А.'' Акустика музыкальных инструментов. М., 1989. * ''Hall D.'' Musikalische Akustik. Mainz: Schott, 1997.         * ''Назайкинский Е.В.'' ТВМ // Музыка и информатика. М., 1999.   * ''Старчеус М. С.'' Слух музыканта. М.: Моск. гос. консерватория им. П.И. Чайковского, 2003.        * ''Алдошина И. А., Приттс Р.'' Музыкальная акустика. Учебник для вузов. СПб.: Композитор, 2006. == Вонкашнї вязи == * [https://www.slideserve.com/waylon/fizi-ka-akustika-1#google_vignette Fizička i fiziološka akustika] slideserve.com * [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=submit&veswitched=1 МУЗЫКАЛЬНАЯ АКУСТИКА] {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Акустика]] szrpzljy9zvry8navqlq62dsoj0ttcp Национални парк Вирунґа 0 3058 19059 18442 2026-05-23T11:56:23Z Sveletanka 20 ушорйованє 19059 wikitext text/x-wiki [[File:Virunga National Park-107997.jpg|thumb|250px|right|Национални парк Вирунґа]] [[File:An aerial view of the towering volcanic peak of Mt. Nyiragongo.jpg|thumb|250px|Вулкан Нїраґонґо]] '''Национални парк Вирунґа''' (фр. ''Parc national des Virunga'') [[национални парк]] поверхносци 7 800 км<sup>2</sup> <ref>[https://virunga.org/about/#:~:text=Virunga%20National%20Park%20is%20a,known%20as%20the%20%E2%80%9CVirunga%20Alliance%E2%80%9D."About Virunga National Park: Facts, History & Conservation"]. ''Virunga National Park''. Retrieved 27 December 2025.</ref> у восточней часци Демократскей Републики Конґо (Африка) основани 1925. року. Надморска висина парку ше руша од 680 [[Метеор|метери]] у долїни рики Семлики, по 5 109 метери у горох Рувензори. Длужина парку од сиверу по юг 300 километри, и пресцера ше углавним коло медзинародней гранїци зоз державу Уґанду и Руанду на востоку <ref name=":0">Crawford, A. & Bernstein, J. (2008). ''MEAs, Conservation and Conflict – A case study of Virunga National Park, DRC''. Geneva: International Institute for Sustainable Development.</ref>.Зоз [[Национални парк Сeренґети|националним парком Серенґети]] найпознатши су защицени подруча у Африки. У парку ше находза два активни вулкани Нїраґонґо и Нямураґира <ref>Tedesco, D. (2002). "1995 Nyiragongo and Nyamulagira activity in the Virunga National Park: A volcanic crisis". ''Acta Vulcanologica''. '''14''' (1/2): 149–155.</ref> хтори значнєйше оформели рижни бивальнїки дзивих животиньох. Зазначени вецей од 3000 файти рошлїнох и животиньох, од хторих вецей од 300 ендемични файти, як цо то восточна ґорила (''Gorilla beringei'') и златни маймун (''Cercopithecus kandti'').<ref name=":1">Plumptre, A. J.; Davenport, T. R.; Behangana, M.; Kityo, R.; Eilu, G.; Ssegawa, P.; Ewango, C.; Meirte, D.; Kahindo, C.; Herremans, M. & Peterhans, J. K. (2007). "The biodiversity of the Albertine Rift". ''Biological Conservation''. '''134''' (2): 178–194.</ref> Року 1979. Национални парк Вирунґа положени на Унесков список шветовей [[Културна скарбнїца|културней скарбнїци]] пре рижнородни бивальнїки, рошлїни и животинї и пре ендемични файти, а тиж и пре защиту бивальнїка горскей ґорили <ref>[https://whc.unesco.org/en/list/63 "Virunga National Park"]. ''UNESCO World Heritage Centre''. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization.</ref>. Тиж так , парк ше находзи на списку шветовей културней скарбнїци у опасносци од 1994. року пре граждански нємири и прилїв вибеженцох зоз сушедней держави, цо спричинєло ловокрадзенє и керченє лєса и його претворйованє до польопривредних [[Поверхносц|поверхносцох]].<ref>Debonnet, G. & Hillman-Smith, K. (2004). "Supporting protected areas in a time of political turmoil: the case of World Heritage Sites in the Democratic Republic of Congo". ''Parks''. '''14''' (1): 9–16.</ref> Од 1996. року забити 140 ловаре – чуваре парку. == Природни характеристики == Национални парк Вирунґа ше находзи у злїве рики Конґо и Нилу и подзелєни є на три административни сектори: сиверни, централни и южни. Сиверни сектор ше гранїчи зоз националним парком Семулики у Уґанди и националним парком гори Рувензори <ref name=":0" /><ref name=":2">Karumba, Janvier Bagula (2011).[https://www.memoireonline.com/01/14/8505/m_De-l-opportunite-du-developpement-du-tourisme-au-nord-Kivu-Cas-de-la-ville-de-Goma20.html "De l'opportunité du développement du tourisme au nord Kivu: Cas de la ville de Goma"] The opportunity for tourism development in North Kivu: The case of the city of Goma] (in French). Goma, North Kivu, Democratic Republic of the Congo: Institut Supérieur de Tourisme de Goma (ISTou-Goma). Retrieved 26 December 2025.</ref><ref>Mubalama, L. & Mushenzi, N. (2004). "Monitoring law enforcement and illegal activities in the northern sector of the Parc National des Virunga, Democratic Republic of Congo". ''Pachyderm'' (36): 16–29.</ref>. Надморкса висина ше руша од 680 метери у долїни рики Пуемб, по 5 109 метери висини на гори Стенли, и то у рамикох од 30 километри <ref name=":0" />. Сиверни сектор забера 299 523 гектари и то найвеше копново подруче пару, од рики Пуемба по озеро Едвард. У рамикох того сектору и рика Семлики, гори Рувензори и Чиабериму. Централни сектор облапя заходни и южни побрежя озера Едвард и ровнїни Рвинди – Рутшуру, подруче коло рики Ишаша (гранїца зоз Уґанду). Прокрива 339 000 гектари, од чого 144 548 гектари поверхносц озера Едвард <ref name=":2" />. У южним секторе доминантни гори Вирунґа, хтори високи 4 500 м. Поверхносц того сектору 145 672 гектари зоз осем вулканами, од хторих два активни (Нїраґонґо и Нямураґира) а гора Микено нє активна, та ше ту находзи и єдно з остатнїх защицених подручох за ґорили. == Рошлїнски швет == Флора националного парку ше состої зоз 2 077 файтох рошлїнох, уключуюци 264 файти древа и 230 рошлїни хтори ендемични за тоти простори. Ровнїни националного парку прекрити зоз мочарами и пажицами дзе рошнє папирус (''Cyperus papyrus''), над (''Phragmites mauritanica'')... У горских часцох рошнє африцки алпски бамбус (''Yushania alpina''), африцка секвоя (''Hagenia abyssinica'') и други. {|style="width: 100%" [[File:Virunga National Park-119502.jpg|thumb|280px|left|Тропски лєс]] [[File:Virunga National Park-108017.jpg|thumb|280px|right]] |} == Животиньски швет == У националнимпарку Вирунґа жию 196 файти цицарох, 706 файти птицох, 109 файти шмикачох и 65 файти водожемцох од 2012. року. <ref name=":1" /> Примати хтори присутни у парку то: горска ґорила (''G. b. beringei''), обични шимпанзо (''Pan troglodytes''), златни маймун, червенохвости маймун (''Cercopithecus ascanius'') и други. Африцки слон (''Lokodonta africana''), нилски конь (''Hippopotamus amphibius)'' и африцка бияла (''Sincerus'' caffer) населюю централни сектор. Бушбок, файта антилопи (''T. scriptus'') и джиновска лєсова швиня (''Hilochoerus meinertzhageni'') присутни у южним секторе. {|style="width: 100%" [[File:Virunga National Park Gorilla.jpg|280px|left|thumb|Горска ґорила]] [[File:Elephants et buffled dans le parc des Virungas, 2003.jpg|thumb|right|280px|Африцки слони]] |} Национални парк Вирунґа зоз сушедним Националним парком кралїци Елизабети творя „єдинку за защиту лєва” <ref>IUCN Cat Specialist Group (2006). ''Conservation Strategy for the Lion'' Panthera leo ''in Eastern and Southern Africa''. Pretoria, South Africa: IUCN.</ref>. Подруче наменєне за защиту лєва (''Panthera leo''), кед ше уда викоренїц ловенє без дозволи и кед ше число єдинкох звекша. Британска нафтна компания ''Soco International'', после виглєдованьох 2010. року наявела експлоатацию нафти чийо ше резерви находза под Едвардовим озером. Зоз експлоатацию би були загрожени 80 проценти националного парку, а тоспричинєло явне нєзадовольство. <ref>[https://wwf.panda.org/wwf_news/?209149/Komitet-za-svetsku-bastinu-zahteva-ukidanje-naftnih-dozvola-u-nacionalnom-parku-Virunga WWF, Ukidanje naftnih dozvola], Posted on June, 21 2013,''wwf.panda.org'' </ref>Реакция медзинародних орґанизацийох за защиту природи и животного штредку, як и промоция о тим през длуготирваци документарни филм Вирунґа допринєсло тому же би ше шицки активносци експлоатациї випитало пре очуванє рижнородносци рошлїнского и животиньского швета и других вредносцох Националного парку Вирунґа, <ref>[https://www.b92.net/o/putovanja/vesti?yyyy=2014&mm=06&dd=11&nav_id=859563 Афрички Национални парк Вирунга победио нафташе], приступљено 18.05.2026.</ref><ref>[https://virunga.official.film/ Филм Вирунга из 2014. године] (језик: енглески) приступљено 18.05.2026.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20150201201329/http://www.magnificent7festival.org/pages/2015/Virunga.html филм Вирунга на фестивалу 7 величанствених у Београду] , приступљено 18.05.2026.</ref> прето же анї на єдним другим подручу у Африки нє зазначени таки биодиверзитет. {{Commonscat}} == Литература == * Marko Kataneo – Jasmina Trifoni, Svetska baština pod zaštitom UNESKA, prirodni rezervati, Izdavač Pravoslavna reč, Novi Sad, 2007. godina, strana 86—89 == Референци == [[Катеґория:Защита природи]] [[Катеґория:Защицени подруча]] [[Катеґория:Национални парки]] [[Катеґория:Национални парки Африки]] jz44hiy8h171gnw2wzw9eeolfyy9nw9 Музичне школство у Сербиї 0 3084 19054 19011 2026-05-23T06:04:49Z Olirk55 19 Уложена фотоґрфия 19054 wikitext text/x-wiki [[File:(Pisanje notoh *digitalni sposob) Viber image 2026-04-16 18-31-58-196.jpg|thumb|Музичне образованє (дихґитална едукация писаня нотох у музичней школи)]]'''Музичне школство''' (анґл. ''music еducation'') <ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић], [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B#%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5 Вишејезични речник музичких термина] [https://searchworks.stanford.edu/view/1255802 Речник музичких термина]</ref> у [[Сербия|Сeрбиї]] представя пререз стану дїлованя шицких музично-образовних установох специялизованих же би препознали и пририхтовали талантовани дзеци (и младих) за здобуванє знаня, поняцох и схопносцох зоз обласци [[Подзелєнє музики|музики]] зоз систематичну и континуовану наставу (обуку) з боку фахового наставного кадра, а таке им образованє оможлївює дальше музичне школованє и напредованє, кед же то жадаю. == Уровнї музично-образовних установох == Музичне школство у Сербиї (подобни стан и у жемох бувшей Югославиї) ма штири основни уровнї музично-образовних установох и то: :'''1.''' Пририхтуюца музична школа ::• Музична заградка (овода) ::• Пририхтуюце оддзелєнє :'''2.''' [[Основна музична школа]] :'''3.''' Штредня музична школа :'''4.''' Музични факултет, академия або универзитет Упису школярох до гоч хторого спомнутого уровня предходзи преверйованє музичних схопносцох - приємни испит (аудиция). == Файти образовних установох == Музично-образовни установи можу буц: ::• Державни або приватни ::• самостойни або при даякей другей образовней установи або институциї ::• за шлєпи и слабовидни дзеци ::• за дзеци зоз окремнима потребами у розвою '''Опатриц ище:''' [[Основна музична школа]] [[Академия уметносцох Универзитету у Новим Садзе]] == Вонкашнї вязи == * [https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Музичке и балетске школе Србије] [https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (8. април 2017) * [https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Музичке школе Србије] [https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (23. јун 2012) == Референци == [[Катеґория:Музичне образованє]] ewhpgpt609pv5v6ldobhlzy6yos4s16 19055 19054 2026-05-23T06:12:48Z Olirk55 19 19055 wikitext text/x-wiki '''Музичне школство''' (анґл. ''music еducation'') <ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић], [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B#%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5 Вишејезични речник музичких термина] [https://searchworks.stanford.edu/view/1255802 Речник музичких термина]</ref> у [[Сербия|Сeрбиї]] представя пререз стану дїлованя шицких музично-образовних установох специялизованих же би препознали и пририхтовали талантовани дзеци (и младих) за здобуванє знаня, поняцох и схопносцох зоз обласци [[Подзелєнє музики|музики]] зоз систематичну и континуовану наставу (обуку) з боку фахового наставного кадра, а таке им образованє оможлївює дальше музичне школованє и напредованє, кед же то жадаю. == Уровнї музично-образовних установох == Музичне школство у Сербиї (подобни стан и у жемох бувшей Югославиї) ма штири основни уровнї музично-образовних установох и то: [[File:(Pisanje notoh *digitalni sposob) Viber image 2026-04-16 18-31-58-196.jpg|thumb|Музичне образованє (диґитална едукация писаня нотох у музичней школи)|415x415п]]:'''1.''' Пририхтуюца музична школа ::• Музична заградка (овода) ::• Пририхтуюце оддзелєнє :'''2.''' [[Основна музична школа]] :'''3.''' Штредня музична школа :'''4.''' Музични факултет, академия або универзитет Упису школярох до гоч хторого спомнутого уровня предходзи преверйованє музичних схопносцох - приємни испит (аудиция). == Файти образовних установох == Музично-образовни установи можу буц: ::• Державни або приватни ::• самостойни або при даякей другей образовней установи або институциї ::• за шлєпи и слабовидни дзеци ::• за дзеци зоз окремнима потребами у розвою '''Опатриц ище:''' [[Основна музична школа]] [[Академия уметносцох Универзитету у Новим Садзе]] == Вонкашнї вязи == * [https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Музичке и балетске школе Србије] [https://web.archive.org/web/20170408000924/http://www.muzickeskole.edu.rs/Spisak.htm Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (8. април 2017) * [https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Музичке школе Србије] [https://web.archive.org/web/20120623175618/http://www.muzickeskole.edu.rs/index.htm Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (23. јун 2012) == Референци == [[Катеґория:Музичне образованє]] 6haz6p1dkdl78dwfpn6uspnw7o62vuk Маримба 0 3094 19056 2026-05-23T06:18:35Z Olirk55 19 Нова страница: '''Маримба''' то музични инструмент хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину тона. Пренєшена є зоз Африки до Южней Америки. Припада типу идиофонох, а по своєй конструкциї подобна є як ксилофон , з тим же маримба ма длугши и ширши древени… 19056 wikitext text/x-wiki '''Маримба''' то музични инструмент хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину тона. Пренєшена є зоз Африки до Южней Америки. Припада типу идиофонох, а по своєй конструкциї подобна є як ксилофон , з тим же маримба ма длугши и ширши древени типки и з нїма ше достава глїбши тон, та би ше могла наволац &quot;ксилофон-бас&quot;. Типки направени зоз ружового древа ширини 4,5 – 6,4 цм. Под кажду типку находзи ше резонантна метална цива наштимована спрам основного тона, як и на клавиру. На маримби ше найчастейше грає традицийни шпиви и танци зоз южного Пацифику - обласц у Колумбиї  и провинциї Есмералдас у Еквадору а положена є на Унескову лїстину нєматериялного културного нашлїдства чловечества за 2015 . рок. [1] История Ксилофони ше широко хаснує у музики заходней и централней Африки. Назва походзи од Банту маримби або малимби, ксилофона. Слово &#39;маримба&#39; формиране зоз ма &#39;вельо&#39; и &#39;римба&#39; єдноцивови&#39;&#39; ксилофон. Диятонски ксилофони ше зявели у штреднєй Америки у 16. або 17. вику. Перши историйски запис музичарох Мая хтори хасную маримби зоз резонаторами зоз бундави у Ґватемали зазначел историчар Доминґо Юарос 1680. року. Вона постала барз розширена у 18. и 19. вику, кед маримбу маянски и латино ансамбли почали хасновац на фестивалох. Року 1821. маримба преглашена за национални инструмент у Ґватемали на означованю нєзависносци. [2]  Резонатори зоз бундави познєйше заменєни зоз гармоничнима древенима шкатулами, а клавиятура преширена на коло пейц диятонски октави. Вариянти зоз типками направени зоз челїку, скла або бамбуса место древених зявюю ше у 19. вику. Року 1892. Коразон де Єсус Борас Морено, музичар зоз Чияпаса, додал и преширел маримби зоз хроматску скалу зоз додаваньом ище єдного шора звучних цивох, хтори по розпорядку тонох одвитую чарним типком на клавиру. Часци маримби Типки ... Типки ше прави зоз древа або даєдного синтетичного материялу. Найприкладнєйше ружово древо, док ткв. падаук може буц алтернатива. Типки зоз синтетичних материялох ґенерално даваю подлєйши квалитет звука у одношеню на древени, алє су туньши и одпорнєйши на условия хвилї. [3] Резонатори Резонатори цилиндрични циви заквачени попод типки маримби хтори найчастейше алуминийски, а хтори заслужни за рижнородносц тонох-звука самого инструмента. Попод кажду типку находзи ше по єдна резонантна цива. Циви розличних длужинох, конструовани и пошоровани так же би провадзели розпорядок тонох на клавиру. Длужина резонатора варирує у зависносци од фреквенциї хтору продукує типка. Вибрациї зоз типкох дзвоня док преходза през циви, хтори змоцнюю тон на барз подобни способ як цо би ше змоцнєло цело на ґитари або виолончела. Инструменати хторим обсяг тона преходзи 4½ октави, длужина циви хтори потребни за бас ноти, длугши од висини инструмента. Пре тото дзепоєдни продукователє маримби, як ДеМоров и Маллетецх, дакус муша викривиц конци цивох. Палїчки (млаточки) Зоз вдереньом ґумових палїчкох-млаточкох по типкох инструмента достава ше звук. Ручки палїчкох звичайно направени зоз брезового древа, а ридше зоз ратана або фиберґласу. Обсяг Нє постої стандардни розпон маримби, алє найчастейши розпон 4 октави, 4.3 октави и 5 октави; тиж доступни и велькосц маримбох обсягу тонох од 4.5, 4.6 и 5.5 октави..  4 октави: Ц4 по Ц7.  4.3 октава: А2 по Ц7. 3 (три) ше одноши на три ноти спод 4 октави инструмента. То найчастейши обсяг.  4.5 октави: Ф2 да Ц7..5 Значи &quot;половка&quot;;  4.6 октави: Е2 на Ц7, єдно надпомнуце под 4.5.  5 октави: Ц2 по Ц7, єдна цала октава спод 4 октави инструмента.  Бас обсяг (варира, алє напр.у розпону од Г1-Г3 або Ц2-Ф3) Опатриц ище  Металофон  Ксилофон  Список музичних инструменатох  Подзелєнє музичних инструменатох  Референци 1.  „Marimba music, traditional chants and dances from the Colombia South Pacific region and Esmeraldas Province of Ecuador”. unesco.org. Приступљено 30. 6. 2021. 2.  Garland Encyclopedia of World Music (11. 01. 2013). The Concise Garland Encyclopedia of World Music. Routledge. стр. 241. ISBN 978-1- 136-09570-2. 3.  „/&quot;Marimba Bars&quot;”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2015. Вонкашня вяза Маримба на  Викимедијиној остави . ibhqo7r23dlbc73486llnkjf9tv0dky 19057 19056 2026-05-23T08:52:30Z Olirk55 19 Форматированє бока, референци, уложени фотоґрфиї 19057 wikitext text/x-wiki [[File:Marimba One 4000 Series.jpg|thumb|300px|Маримба[[File:Attraction Marimba.ogg|thumb|256x256px|Звук маримби]] ]]'''Маримба''' то музични [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину [[Тон|тона]]. Пренєшена є зоз Африки до Южней Америки. Припада типу идиофонох, а по своєй конструкциї подобна є як ксилофон, з тим же маримба ма длугши и ширши древени типки и з нїма ше достава глїбши тон, та би ше могла наволац „[[ксилофон]]-[[бас]]&quot;. Типки направени зоз ружового древа ширини 4,5 – 6,4 цм. Под кажду типку находзи ше резонантна метална цива наштимована спрам основного тона, як и на клавиру. На маримби ше найчастейше грає традицийни шпиви и танци зоз южного Пацифику - обласц у Колумбиї  и провинциї Есмералдас у Еквадору а положена є на Унескову лїстину нєматериялного културного нашлїдства чловечества за 2015 . рок.<ref>[https://ich.unesco.org/en/RL/marimba-music-traditional-chants-and-dances-from-the-colombia-south-pacific-region-and-esmeraldas-province-of-ecuador-01099 Marimba music, traditional chants and dances from the Colombia South Pacific region and Esmeraldas Province of Ecuador] unesco.org. Приступљено 30. 6. 2021.</ref> История Ксилофони ше широко хаснує у [[Подзелєнє музики|музики]] заходней и централней Африки. Назва походзи од Банту маримби або малимби, ксилофона. Слово маримба формиране зоз „ма &#39;вельо&#39; и &#39;римба&#39; єдноцивови&#39;&#39; ксилофон. Диятонски ксилофони ше зявели у штреднєй Америки у 16. або 17. вику. Перши историйски запис [[Музичар|музичарох]] Мая хтори хасную маримби зоз резонаторами зоз бундави у Ґватемали зазначел историчар Доминґо Юарос 1680. року. Вона постала барз розширена у 18. и 19. вику, кед маримбу маянски и латино ансамбли почали хасновац на фестивалох. Року 1821. маримба преглашена за национални инструмент у Ґватемали на означованю нєзависносци.<ref>Garland Encyclopedia of World Music (11. 01. 2013). [https://books.google.rs/books?id=ulLJUDmptFMC&pg=PA241&redir_esc=y#v=onepage&q&f=falseThe Concise Garland Encyclopedia of World Music.] Routledge. стр. 241. ISBN 978-1- 136-09570-2.]</ref> Резонатори зоз бундави познєйше заменєни зоз гармоничнима древенима шкатулами, а клавиятура преширена на коло пейц диятонски октави. Вариянти зоз типками направени зоз челїку, скла або бамбуса место древених зявюю ше у 19. вику. Року 1892. Коразон де Єсус Борас Морено, музичар зоз Чияпаса, додал и преширел маримби зоз хроматску скалу зоз додаваньом ище єдного шора звучних цивох, хтори по розпорядку тонох одвитую чарним типком на клавиру. == Часци маримби == '''Типки''' ... Типки ше прави зоз древа або даєдного синтетичного материялу. Найприкладнєйше ружово древо, док ткв. падаук може буц алтернатива. Типки зоз синтетичних материялох ґенерално даваю подлєйши квалитет звука у одношеню на древени, алє су туньши и одпорнєйши на условия хвилї.<ref>[https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&p=1850977670&viewfull=1#post1850977670 „Marimba Bars”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&p=1850977670&viewfull=1#post1850977670 оригинала] 06. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2015.]</ref> '''Резонатори''' Резонатори цилиндрични циви заквачени попод типки маримби хтори найчастейше алуминийски, а хтори заслужни за рижнородносц тонох-звука самого инструмента. Попод кажду типку находзи ше по єдна резонантна цива. Циви розличних длужинох, конструовани и пошоровани так же би провадзели розпорядок тонох на клавиру. Длужина резонатора варирує у зависносци од фреквенциї хтору продукує типка. Вибрациї зоз типкох дзвоня док преходза през циви, хтори змоцнюю тон на барз подобни способ як цо би ше змоцнєло цело на ґитари або виолончела. Инструменати хторим обсяг тона преходзи 4½ [[Октава|октави]], длужина циви хтори потребни за бас ноти, длугши од висини инструмента. Пре тото дзепоєдни продукователє маримби, як ДеМоров и Маллетецх, дакус муша викривиц конци цивох. [[File:Miami-Dade County Public Schools - Flickr - Knight Foundation (2).jpg|right|thumb|285x285px|Палїчки]]'''Палїчки (млаточки)''' Зоз вдереньом ґумових палїчкох-млаточкох по типкох инструмента достава ше звук. Ручки палїчкох звичайно направени зоз брезового древа, а ридше зоз ратана або фиберґласу. '''Обсяг''' Нє постої стандардни розпон маримби, алє найчастейши розпон 4 октави, 4.3 октави и 5 октави; тиж доступни и велькосц маримбох обсягу тонох од 4.5, 4.6 и 5.5 октави. [[File:Marimba range.svg|right|thumb|290x290px|Обсяг тонох]] ♦ 4 октави: c<sup>4</sup> по c<sup>7</sup>. ♦ 4. 3 октава: a<sup>2</sup> по c<sup>7</sup>. 3 (три) ше одноши на три ноти спод 4 октави инструмента. То найчастейши обсяг. ♦ 4.5 октави: f<sub>2</sub> по c<sup>7</sup>. 5 значи (1/2 половка); ♦ 4.6 октави: e<sup>2</sup> по c<sup>7</sup>, єдно надпомнуце под 4.5. ♦ 5 октави: c<sup>2</sup> по c<sup>7</sup>, єдна цала октава спод 4 октави инструмента. ♦ Бас обсяг (варира, алє напр. у розпону од g<sup>1</sup>-g3 або c<sup>2</sup>-f<sup>3</sup>) == Репертоар == Оркестeр Kомпозиторe маримбу менєйхасную од других клавиятурних (по форми) зоз оркестерскей секциї за удерних инструментох, без огляду же за ню було векше интересованє после 1950. року, як напр. у дїлу Le marteau sans maître Пєра Булеза.[29] '''Концерти''' [[File:MarimbaPlayer.jpg|right|thumb|300px|Маримбар (за NDR Radiophilharmonie), Гановер 2003.]]Перши соло концерт за маримбу, ''Кончертино за маримбу,'' компоновал Пол Крестон 1940. року, по наруджбини Фредерика Петридеса. Кончертино за маримбу премиєрно виведзени 29. априла 1940. у Карнеґи голу зоз солисткиню на маримби Рут Штубер Жан и Класичним оркестром.<ref>Conklin, M. Christine (2004). "An Annotated Catalog of Published Marimba Concertos in the United States from 1940-2000" (PDF). University of Oklahoma. p. 17. OCLC 56356967.</ref>[30] Други концерт за маримбу, ''Концерт за маримбу, вибрафон и'' ''оркестер'', написал Дариюс Мийо 1947. року. <ref>Kastner, Kathleen (August 1994). "Creston, Milhaud and Kurka: An Examination of the Marimba Concerti" (PDF). ''Percussive Notes''. '''32''' (4): 83–87. Archived from the original (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.</ref>[31] Симфонийски оркестер Ореґона наручел је од Томаша Свободе же би викомпоновал ''Концерт за маримбу и оркестар, оп. 148'', 1995. року. <ref>DePonte, Niel (June 1996). "An Analysis of Tomas Svoboda's Concerto for Marimba and Orchestra" (PDF). ''Percussive Notes''. '''34''' (5): 53–60. Archived from the original (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.</ref>[32] Знїмак дїла хтори виведол оркестер и Нил де Понте бул ј номиновани за награду ''Ґреми 2004''. року за найлєпше инструменталне солистичне виводзенє (зоз оркестром).<ref>Hartenberger, Russell, ed. (2016). The Cambridge Companion to Percussion. Cambridge University Press. p. 50. ISBN 978-1-107-09345-4. OCLC 920816078.</ref> [33] '''Популарна музика''' [[File:GuatemalanMarimbaGourds.JPG|right|thumb|300px|Традицийна маримба зоз резонантнима бундавками. (Гайленд, Ґватемала, 1980.)]]Народна маримба ма место цивох як резонатори поставени бундави хтори виша под древенима типками. '''Традицийни ґрупи-'''бенди хтори граю на маримби окреме популарни у Ґватемали, дзе су национални симбол култури, алє су тиж моцно успоставени и у мексичких државох Чијапас, Табаско и Оахака. Тиж маримба популарна у других централноамеричких жемох: Хондурас, Ел Салвадор, Никараґва и Костарико, и медзи Афро-Еквадорцами и Афро-Колумбийцами.<ref>''[https://search.alexanderstreet.com/preview/work/bibliographic_entity%7Creference_article%7C1000223347Garland Encyclopedia of World Music Volume 2 - South America, Mexico, Central America, and the Caribbean: Part 3 Nations and Musical Traditions''.] Routledge. Retrieved 28 September 2023.</ref> '''Опатриц ище''' * [[Металофон]] * [[Ксилофон]] * [[Список музичних инструментох|Список музичних инструменатох]] * [[Подзелєнє музичних инструментох|Подзелєнє музичних инструменатох]] == Вонкашня вяза == * [https://www.heartlandmarimba.com/articles/what-is-the-marimba What is the Marimba?] {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични инструменти]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Удерн иинструменти]] cqj1kd8bgpl67hb4x6aligirdh14qi7 19058 19057 2026-05-23T08:54:59Z Olirk55 19 Катеґория 19058 wikitext text/x-wiki [[File:Marimba One 4000 Series.jpg|thumb|300px|Маримба[[File:Attraction Marimba.ogg|thumb|256x256px|Звук маримби]] ]]'''Маримба''' то музични [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину [[Тон|тона]]. Пренєшена є зоз Африки до Южней Америки. Припада типу идиофонох, а по своєй конструкциї подобна є як ксилофон, з тим же маримба ма длугши и ширши древени типки и з нїма ше достава глїбши тон, та би ше могла наволац „[[ксилофон]]-[[бас]]&quot;. Типки направени зоз ружового древа ширини 4,5 – 6,4 цм. Под кажду типку находзи ше резонантна метална цива наштимована спрам основного тона, як и на клавиру. На маримби ше найчастейше грає традицийни шпиви и танци зоз южного Пацифику - обласц у Колумбиї  и провинциї Есмералдас у Еквадору а положена є на Унескову лїстину нєматериялного културного нашлїдства чловечества за 2015 . рок.<ref>[https://ich.unesco.org/en/RL/marimba-music-traditional-chants-and-dances-from-the-colombia-south-pacific-region-and-esmeraldas-province-of-ecuador-01099 Marimba music, traditional chants and dances from the Colombia South Pacific region and Esmeraldas Province of Ecuador] unesco.org. Приступљено 30. 6. 2021.</ref> История Ксилофони ше широко хаснує у [[Подзелєнє музики|музики]] заходней и централней Африки. Назва походзи од Банту маримби або малимби, ксилофона. Слово маримба формиране зоз „ма &#39;вельо&#39; и &#39;римба&#39; єдноцивови&#39;&#39; ксилофон. Диятонски ксилофони ше зявели у штреднєй Америки у 16. або 17. вику. Перши историйски запис [[Музичар|музичарох]] Мая хтори хасную маримби зоз резонаторами зоз бундави у Ґватемали зазначел историчар Доминґо Юарос 1680. року. Вона постала барз розширена у 18. и 19. вику, кед маримбу маянски и латино ансамбли почали хасновац на фестивалох. Року 1821. маримба преглашена за национални инструмент у Ґватемали на означованю нєзависносци.<ref>Garland Encyclopedia of World Music (11. 01. 2013). [https://books.google.rs/books?id=ulLJUDmptFMC&pg=PA241&redir_esc=y#v=onepage&q&f=falseThe Concise Garland Encyclopedia of World Music.] Routledge. стр. 241. ISBN 978-1- 136-09570-2.]</ref> Резонатори зоз бундави познєйше заменєни зоз гармоничнима древенима шкатулами, а клавиятура преширена на коло пейц диятонски октави. Вариянти зоз типками направени зоз челїку, скла або бамбуса место древених зявюю ше у 19. вику. Року 1892. Коразон де Єсус Борас Морено, музичар зоз Чияпаса, додал и преширел маримби зоз хроматску скалу зоз додаваньом ище єдного шора звучних цивох, хтори по розпорядку тонох одвитую чарним типком на клавиру. == Часци маримби == '''Типки''' ... Типки ше прави зоз древа або даєдного синтетичного материялу. Найприкладнєйше ружово древо, док ткв. падаук може буц алтернатива. Типки зоз синтетичних материялох ґенерално даваю подлєйши квалитет звука у одношеню на древени, алє су туньши и одпорнєйши на условия хвилї.<ref>[https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&p=1850977670&viewfull=1#post1850977670 „Marimba Bars”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&p=1850977670&viewfull=1#post1850977670 оригинала] 06. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2015.]</ref> '''Резонатори''' Резонатори цилиндрични циви заквачени попод типки маримби хтори найчастейше алуминийски, а хтори заслужни за рижнородносц тонох-звука самого инструмента. Попод кажду типку находзи ше по єдна резонантна цива. Циви розличних длужинох, конструовани и пошоровани так же би провадзели розпорядок тонох на клавиру. Длужина резонатора варирує у зависносци од фреквенциї хтору продукує типка. Вибрациї зоз типкох дзвоня док преходза през циви, хтори змоцнюю тон на барз подобни способ як цо би ше змоцнєло цело на ґитари або виолончела. Инструменати хторим обсяг тона преходзи 4½ [[Октава|октави]], длужина циви хтори потребни за бас ноти, длугши од висини инструмента. Пре тото дзепоєдни продукователє маримби, як ДеМоров и Маллетецх, дакус муша викривиц конци цивох. [[File:Miami-Dade County Public Schools - Flickr - Knight Foundation (2).jpg|right|thumb|285x285px|Палїчки]]'''Палїчки (млаточки)''' Зоз вдереньом ґумових палїчкох-млаточкох по типкох инструмента достава ше звук. Ручки палїчкох звичайно направени зоз брезового древа, а ридше зоз ратана або фиберґласу. '''Обсяг''' Нє постої стандардни розпон маримби, алє найчастейши розпон 4 октави, 4.3 октави и 5 октави; тиж доступни и велькосц маримбох обсягу тонох од 4.5, 4.6 и 5.5 октави. [[File:Marimba range.svg|right|thumb|290x290px|Обсяг тонох]] ♦ 4 октави: c<sup>4</sup> по c<sup>7</sup>. ♦ 4. 3 октава: a<sup>2</sup> по c<sup>7</sup>. 3 (три) ше одноши на три ноти спод 4 октави инструмента. То найчастейши обсяг. ♦ 4.5 октави: f<sub>2</sub> по c<sup>7</sup>. 5 значи (1/2 половка); ♦ 4.6 октави: e<sup>2</sup> по c<sup>7</sup>, єдно надпомнуце под 4.5. ♦ 5 октави: c<sup>2</sup> по c<sup>7</sup>, єдна цала октава спод 4 октави инструмента. ♦ Бас обсяг (варира, алє напр. у розпону од g<sup>1</sup>-g3 або c<sup>2</sup>-f<sup>3</sup>) == Репертоар == Оркестeр Kомпозиторe маримбу менєйхасную од других клавиятурних (по форми) зоз оркестерскей секциї за удерних инструментох, без огляду же за ню було векше интересованє после 1950. року, як напр. у дїлу Le marteau sans maître Пєра Булеза.[29] '''Концерти''' [[File:MarimbaPlayer.jpg|right|thumb|300px|Маримбар (за NDR Radiophilharmonie), Гановер 2003.]]Перши соло концерт за маримбу, ''Кончертино за маримбу,'' компоновал Пол Крестон 1940. року, по наруджбини Фредерика Петридеса. Кончертино за маримбу премиєрно виведзени 29. априла 1940. у Карнеґи голу зоз солисткиню на маримби Рут Штубер Жан и Класичним оркестром.<ref>Conklin, M. Christine (2004). "An Annotated Catalog of Published Marimba Concertos in the United States from 1940-2000" (PDF). University of Oklahoma. p. 17. OCLC 56356967.</ref>[30] Други концерт за маримбу, ''Концерт за маримбу, вибрафон и'' ''оркестер'', написал Дариюс Мийо 1947. року. <ref>Kastner, Kathleen (August 1994). "Creston, Milhaud and Kurka: An Examination of the Marimba Concerti" (PDF). ''Percussive Notes''. '''32''' (4): 83–87. Archived from the original (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.</ref>[31] Симфонийски оркестер Ореґона наручел је од Томаша Свободе же би викомпоновал ''Концерт за маримбу и оркестар, оп. 148'', 1995. року. <ref>DePonte, Niel (June 1996). "An Analysis of Tomas Svoboda's Concerto for Marimba and Orchestra" (PDF). ''Percussive Notes''. '''34''' (5): 53–60. Archived from the original (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.</ref>[32] Знїмак дїла хтори виведол оркестер и Нил де Понте бул ј номиновани за награду ''Ґреми 2004''. року за найлєпше инструменталне солистичне виводзенє (зоз оркестром).<ref>Hartenberger, Russell, ed. (2016). The Cambridge Companion to Percussion. Cambridge University Press. p. 50. ISBN 978-1-107-09345-4. OCLC 920816078.</ref> [33] '''Популарна музика''' [[File:GuatemalanMarimbaGourds.JPG|right|thumb|300px|Традицийна маримба зоз резонантнима бундавками. (Гайленд, Ґватемала, 1980.)]]Народна маримба ма место цивох як резонатори поставени бундави хтори виша под древенима типками. '''Традицийни ґрупи-'''бенди хтори граю на маримби окреме популарни у Ґватемали, дзе су национални симбол култури, алє су тиж моцно успоставени и у мексичких државох Чијапас, Табаско и Оахака. Тиж маримба популарна у других централноамеричких жемох: Хондурас, Ел Салвадор, Никараґва и Костарико, и медзи Афро-Еквадорцами и Афро-Колумбийцами.<ref>''[https://search.alexanderstreet.com/preview/work/bibliographic_entity%7Creference_article%7C1000223347Garland Encyclopedia of World Music Volume 2 - South America, Mexico, Central America, and the Caribbean: Part 3 Nations and Musical Traditions''.] Routledge. Retrieved 28 September 2023.</ref> '''Опатриц ище''' * [[Металофон]] * [[Ксилофон]] * [[Список музичних инструментох|Список музичних инструменатох]] * [[Подзелєнє музичних инструментох|Подзелєнє музичних инструменатох]] == Вонкашня вяза == * [https://www.heartlandmarimba.com/articles/what-is-the-marimba What is the Marimba?] {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични инструменти]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Удерни инструменти з висину тонох]] 2qhuw2hbuvsjj96mhr5cydn5x3ch8sj