Википедия:Портал заєднїци

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.3</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>19061</id>
      <parentid>18983</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T12:01:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ упис</comment>
      <origin>19061</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89071" sha1="061oi5wet0vnhrmt60v7kp9sn3rqvxg" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Национални парк Серенґети


Швитляки

Акорд (музика)
Чинели (муз.инструмент)
Зайда

Цесто


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>061oi5wet0vnhrmt60v7kp9sn3rqvxg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Металофон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2216</id>
    <revision>
      <id>19068</id>
      <parentid>17251</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T08:37:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Корекция у тексту</comment>
      <origin>19068</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6970" sha1="o53akzq0plq6zyqpla1rdg0jdf9nv95" xml:space="preserve">[[File:SovietToyMetallophone2.JPG|right|thumb|300px|Металофон]]'''Металофон '''(множ. металофони) то назва за ґрупу удерних инструментох зоз одредзеним звуком, а [[звук]] ше достава прейґ еластичного металного цела.То музични [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] хтори подобни инструменту вибрафон. Розликує ше од вибрафона по тим же нє ма векшу вибрируюцу резонанцу. Резонатор направени зоз древа у форми шкатули на хторей лєжа мали метални плочочки.

== Конструкция металофона ==
Мали правоугли плочасти - метални ,,цела&lt;nowiki&gt;''&lt;/nowiki&gt; розличного дизайна поставени на древени лєбо метални рамик (як шкатулка). Метални цела (плочочки) розпоредзени по принципу клавирских типкох (по диятонским або хроматским шоре). Односно од найнїзшого тoна (найчастейше од тона c¹) ґу висшим тоном по c² або и висше завиши од велькосци рама шкатулки. Металофон направени и прилагодзени так же ма найчастейше розподзелєни [[Тон|тони]] лєм єдней [[Октава|октави]] по єдну и пол октаву. Металофон витримовни инструмент а завиши од материяла з хторого направени метални плочи.

== Доставанє звука ==
[[File:Yannpailleretwithmetallophone.ogv|right|thumb|300px|Доставанє звука на металофону]]Звук настава зоз вдереньом млаточка - малей палїчки хтора ма єдну древену ,,кульку&amp;#39;&amp;#39; - млаточок притвердзени на верху палїчки.&lt;ref&gt;Holland, James (2003) [https://books.google.rs/books?id=vMq9ZNZQMNwC&amp;dq=%22egg+shaker%22+percussion+instrument&amp;pg=PP1&amp;redir_esc=y Practical Percussion: A Guide to the Instruments and Their Sources]  Lanham, Maryland, US: Scarecrow Press. p. 35. ISBN 978-0-8108-5658-5.] muzline.ua&lt;/ref&gt; Зоз вдереньом з „кульки” малого млаточка по металней малей [[Поверхносц|поверхносци]] ,,плочoчки - цела” достава ше оштрейши звук, хтори дзвинї (дзвиняци звук), металного тембра, часто описани як „чаривни, сказкови” звук.&lt;ref&gt;[https://muzline.ua/uk/statti-ta-oglyadi/charivniy-zvuk-metalofona-/ Чарівний звук металофона.]&lt;/ref&gt; Таки „сказкови” и дзвоняци звук популарни у оркестрох (окреме дзецинких малих [[Оркестер|оркестрох]]). Окреме є подобни як инструмент за нотне подучованє дзецох засноване и на интуитивним принципу граня, подобно як на  клавиру.

== Хаснованє металофона ==
Металофон ше хаснує за дзецинске [[музикованє]] у составе такв. дзецинского ''Орфового инструментариюма''. Хаснує ше у оркестрох, за музични розвой дзецох и початне ученє [[Подзелєнє музики|музики.]] Постоя дзецински (часто у [[Фарба|фарбох]]) и професийни модели металофонох хтори найчастейше хроматски наштимовани. 
[[File:پاییز.S85101.ogg|right|thumb|300px|]]
У музики 20. вику таки диятонски наштимовани металофони зоз єдну и пол [[Октава|октаву]] ше хасную углавним у основних школох. Найчастейше, перши пробованя граня школярох то праве на металофону.

• Карл Орф (анґл. [[композитор]]) хасновал диятонски металофони у даскелїх своїх дїлох, уключуюци и свой педаґоґийни ''Шулверк.''

•  Металофони зоз микротоналним штимованьом похасновани у ''Плеядох'' Яниса Ксенакиса и у музики Хария Партча.

== Класификация ==
Металофони направени зоз металу и спадаю до подґрупи по ''Хорнбостел-Саксовей'' катеґориї 111.22, односно подґрупи перкусийних идиофоних инструментох.&lt;ref&gt;Curt Sachs, 1965, S. 21&lt;/ref&gt;

Зродни инструменти пред'ґрупи металофонох постояли: челеста, вибрафон/карильон, дзвони и други удерни инструменти зоз металнима елементами. Прето металофон припада ґрупи як часц тих зложених инструментох.&lt;ref&gt;&quot;Celesta&quot;, The New Grove Dictionary of Jazz, second edition, edited by Barry Kernfeld (London, 2002).&lt;/ref&gt;

== Литература ==
* James Blades: Metallophone. In: Grove Music Online, 2001.
* Модр А. Колокольчики // Музыкальные инструменты = Modr A. Hudební nástroje / Перевод с чешского Л.А. Александровой с третьего издания 1954 года. — М.: МузГИз, 1959. — С. 183—184. — 267 с.

{{Commonscat|Metallophones}}

== Вонкашнї вязи ==

* [https://fashionhub-sr.decorexpro.com/muzykalnye-instrumenty/metallofon/ Шта је металофон и како га одабрати?] fashionhub-sr.decorexpro
* [https://www.youtube.com/watch?v=30EeKPl7vhM Музичні інструменти &quot;Металофон&quot;] youtube.com (язик: українски )
* [https://www.youtube.com/watch?v=1YQwxp91-vc Металофон] youtube.com

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични инструменти]]
[[Катеґория:Удерни инструменти]]
[[Катеґория:Удерни инструменти з висину тонох]]
[[Катеґория:Инструменти]]</text>
      <sha1>o53akzq0plq6zyqpla1rdg0jdf9nv95</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Конїк</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2224</id>
    <revision>
      <id>19067</id>
      <parentid>18256</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T20:33:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Викивяза</comment>
      <origin>19067</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2964" sha1="8la8yubs43j7fqt7egivbv3yfgrwj3u" xml:space="preserve">'''Конїк,''' слово хторе ма вецей значеня. 

♦ Конїк '''1.'''

# То демунитив и (гипок.) гипокористик од '''[[конь]]''': ''Кед я пойдзем на своїм худобним конїкови на польо''...
# Часц гушлї на на хторим налєгую зацагнути струни хтори ше [[Штимованє инструментох|штимую.]]
# Хлопска часц капчи : '''Конїк''' и '''кобулка''' (хлопска и женска часц капчи). Друга руска назва за конїка на капчи – ''вайчачок.''
# Дзецинске бавенє ,,'''На конїка'''”: ''Хто у чинаґаню загубел'' ''бависко'' (прекрочел поцагнуту гранїцу), гуторели му: ''Ти зашмердзел'' и клaдли го ,,на конїка”, та мушел шедлац ,,салфачу” а двоме го подруцовали на нєй. Салфача то длугока палїца зоз мегкого древа найчастейше зоз ядлїни.

• У народних писньох ше слово конїк тиж зявює:

... ,,''А през лєси и през вельки гори, гей, гей, гей.'' 

''Лєци конїк, аж ше з нього кури.''”

• У дзецинскей поeзиї: 

,,''Мам конїка з медовнїка, алє нє сце єсц'', 

''кед же ти так мой конїку вец це мушим жесц''.’’  (дзецинска писня '''''Конїк'''''  (Михайло Ковач) 

♦ Конїк '''2.''' зоол.,,''Locusta viridissima I''” Пренєшена назва пре способ скаканя. У старих українских текстох тота назва зафиксована ище у 16. по 18. вик. Нєшка ше лексема ''коник'' чува у лемковских, гуцулских бешедох, польских диялектох и восточнословацких.бешедох як ''коńiк''.

'''Конїчок''' ,  демунитив и гипок. од слова конїк

• ''Кед сом ишол вчера вечар з любованя,''

''спаднул ми '''конїчок''' до дуная'' …(народна шпиванка)

• ''Жри '''конїчку''' житну [[Слама|сламу]]'' (зоз Восточнословацкей)

== Литература ==
''СЛОВНЇК'' ''РУСКОГО НАРОДНОГО ЯЗИКА'' ''I''  А-Н  бок 618,  Нови Сад  2017. рок

Зборнїк роботох - ''Рутеника 21'', бок 59,  Нови Сад 2016. рок

''Червене пупче,'' бок 54'',''  Дом култури 1974. рок
[[Катеґория:Архаизми]]</text>
      <sha1>8la8yubs43j7fqt7egivbv3yfgrwj3u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Список музичних инструментох</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2786</id>
    <revision>
      <id>19069</id>
      <parentid>18381</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:11:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Додати инструмент и аудио звук</comment>
      <origin>19069</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16275" sha1="eip6dkgm9i0ntrv9ci1knuwuo8ynlb5" xml:space="preserve">[[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.&lt;ref&gt;[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ RAspored muzičara u orkestru]&lt;/ref&gt;]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменти]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали.&lt;ref&gt;[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_European_medieval_musical_instruments List of medieval musical instruments]&lt;/ref&gt;

'''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю  у класичней, народней, забавней и джез музики.[2]

Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци  од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]].&lt;ref&gt;[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_folk_music_traditions List of folk music traditions]&lt;/ref&gt;

'''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре.

== '''''Список инструментох:''''' ==

== '''А''' ==
[[Аулос]],  диаулос, анґлийски рог,алпски рог, аконтинґ 
&lt;gallery&gt;
Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос
Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог
Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог
Файл:Akonting cmdt.jpg|Аконтинґ (Африцки инструмент)
&lt;/gallery&gt;

== '''Б''' ==
[[Балалайка|Бaлалaйка]], балалайка-бас, [[беґеш]], [[бенджо]], [[бузуки]], ирски бузуки, бандура, бубень (вельки), буґна-(мали бубень-добош), бонґоси, палїчки за бубнї и буґну-добош конґа, бамбоула, буґария &lt;gallery&gt;
Файл:Balalaika.svg|Балалайка
Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас
Файл:Banjo.jpg|Бенджо
Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]]
Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки
Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура
Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури
Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки)
Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]]
Файл:Single Stroke Four.ogv|Палїчки (як алат) за бубнї и буґну-добош
Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула
Файл:African Balafon in Museu Oscar Niemeyer.jpg|200px|Балафон, (Африка)
Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария
&lt;/gallery&gt;

== '''В''' ==
Виолина, виола, виола д'аморе, виолончело, вувузела,  виела або вихуела, вибрафон, виола да брачо, виола да ґамба,  сербска виолина, вирджинел, верґл, &lt;gallery&gt;
Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]]
Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола
Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе
Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]]
Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]]
Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико)
Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]]
&lt;/gallery&gt;

== '''Г''' ==

[[Гарфа]], горна, гармоника, бандеон, гармоника-баян, гармониюм, Ганґ, &lt;gallery&gt;
Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]]
Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]]
Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника
Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон)
Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника
Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм
Файл:Panart-freies-integrales-hang.jpg|Ганґ[[File:Hang 2007 vertical.ogg]]
&lt;/gallery&gt;
== '''Ґ''' == 
[[Ґусли]], [[ґитара]],  електрична ґитара, [[ґонґ]], джез-бас ґитара, [[ґайди]], акустична ґитара, гавайска ґитара,   ґлокеншпил, ґоч-(тапан) 
&lt;gallery&gt;
Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли
Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]]
Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]]
Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара
Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]]
Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]]
Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]]
&lt;/gallery&gt;

== '''Д''' ==
Тамбурин-даира з плещкми, даира-таламбас, ден-ден даико, дудук, двойнїца-пищалка, домбра, дромбулї, &lt;gallery&gt;
Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин
Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас)
Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]]
Файл:Duduk1.jpg|Дудук
Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца
Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска)
Файл:JewsHarpCivilWar.jpg|Дромбулї[[File:Kamus.ogg|thumb|]]
&lt;/gallery&gt;

== Е  ==
Еолска гарфа&lt;gallery&gt;
Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа
&lt;/gallery&gt;

== З  ==
Зурла, [[Звучна видлїчка]]&lt;gallery&gt;
Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]]
Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]] 
&lt;/gallery&gt;

== '''Дз''' ==

Дзвон, дзвончок, ручни дзвончки, &lt;gallery&gt;
Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон
Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок 
Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки
&lt;/gallery&gt;

== И ==
&lt;gallery&gt;
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Langhalsluit met 1 snaar TMnr 2760-74.jpg|Имзад (либия)
&lt;/gallery&gt;

== '''К ''' ==
[[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, кобза, [[беґеш]] або берда, конґа, кавал, кастанєти, ксалам, крота, калимба, китара&lt;gallery&gt;
Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет
Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет)
Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд
Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]]
Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас
Файл:Kobza 001.jpg|Кобза
Файл:Berda, instrument (size).jpg|Беґеш або берда (рск. бруґа-тамбурашски бас)
Файл:Conga's 01.jpg|Конґа
Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал
Файл:Castanets.jpg|Кастанєти
Файл:Molo, African lute.jpg|Ксалам (африцка лаута)
Файл:Cruth watercolour.jpg|Крота (18. вик)
Файл:Crwth rem.jpg|Крота, (19. вик, музей Майгам-Нємецка)
&lt;/gallery&gt;

== Л  ==
[[Лаута]], [[лира]], лиєрица
&lt;gallery&gt;
Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута
Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира
Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация)
&lt;/gallery&gt;

== M  ==

Маримба, маракас, мандолина, [[металофон]], мелофон&lt;gallery&gt;
Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|80x80px]]
Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]]
Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина
Файл:Metalófono.JPG|Металофон [[File:Pelog.ogg]]
Файл:Melophone MET DP120779.jpg|Мелофон
&lt;/gallery&gt;

== H ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Ngoni 2011.JPG|Нґони
Файл:Kamele ngoni.jpg
&lt;/gallery&gt;


== O  ==

Обоа, окарина, орґулї, орґулї-електрични&lt;gallery&gt;
Файл:Mönnig, Oboe Modell 155 Albrecht Mayer.jpg|Обоа[[File:Thomas Attwood Walmisley - Sonatine for Oboe and Piano.ogg]]
Файл:Okarina1.jpg|Окарина
Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]]
Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични
&lt;/gallery&gt;

== П  ==
[[Пищалка]],  панова [[пищалка]], пипа, пианино, прапорци, &lt;gallery&gt;
Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки
Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка
Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка
Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]] 
&lt;/gallery&gt;

== P  ==
Рубаб, Ребаб&lt;gallery&gt;
Файл:Rubab.jpg|Рубаб
Файл:Rebab-Tiga tali 2.0 (cropped).png|Ребаб (Малезия)
&lt;/gallery&gt;

== C  ==
Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, сорна, суона, сопила, сопилка, саз, ситара, &lt;gallery&gt;
Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон[[File:Jazz Funk no1 (saxophone).flac]]
Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]]
Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон
Файл:Sornay.jpeg|Сорна
Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]]
Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]&lt;nowiki/&gt;вук сопили|146x146п]]
Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка
Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз[[File:Saz (sonido del instrumento).ogg]]
Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а)
&lt;/gallery&gt;

== T  ==

Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, тимпани, трианґл, талагарфа, [[тамбура]],&lt;gallery&gt;
Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]]
Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет
Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба[[File:Fanfares of President of the Czech Republic.ogg]]
Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон[[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg]]
Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот[[File:A Rákóczi nóta 1908-ból.ogg]]
Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти
Файл:Tuba HUG&amp;Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]]
Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим
Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|148x148п]]
Файл:Triangle instrument.png|трианґл[[File:LatinTriangle.ogg|Звук трианґла]]
Файл:Talharpa, by Charlie Bynum, Silver Spoon Music, NL 2014.jpg|Талгарфа
&lt;/gallery&gt;

== Ц  ==
[[Цимбал]], [[цитра]]&lt;gallery&gt;
Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал
Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]]
&lt;/gallery&gt;

== Ч ==
Чембало, челеста, чинели-танєри&lt;gallery&gt;
Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало[[File:Bach C Major Prelude Equal.ogg]]
Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста[[File:Dance of the Sugar Plum Fairies (ISRC USUAN1100270).oga|thumb|Звук челести]]
Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри[[File:China cymbal music.ogg]]
&lt;/gallery&gt;

== У  ==
Усна гармоника, укулеле&lt;gallery&gt;
Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:&quot;Jail Harmonica Blues&quot; from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]]
Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле[[File:Ukulele playing.ogg]]
&lt;/gallery&gt;

== Ф | ==
Фаґот, контрафаґот, Флаута, [[фуяра]]
&lt;gallery&gt;
Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]]
Файл:Contrabassoon2.jpg|Контрафаґот
Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]]
Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра
Файл: Ľubomír Párička gra na fujarze.webm|Гранє на фуяри
&lt;/gallery&gt;

==  Ш  ==

Шалмай, шарґия, шамисен-японски,&lt;gallery&gt;
Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]]
Файл:Sargija.svg|Шарґия
Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї
Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски
&lt;/gallery&gt;
== Вонкашнї вязи ==

* [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената]
* [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ]
* [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org
* [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_musical_instruments_by_Hornbostel%E2%80%93Sachs_number List of musical instruments by Hornbostel–Sachs number]
* [https://muzickiinstrumentisite.wordpress.com/2015/11/22/klasifikacija-instrumenata/ Klasifikacija instrumenata]

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музични инструменти]]
[[Катеґория:Музика]]</text>
      <sha1>eip6dkgm9i0ntrv9ci1knuwuo8ynlb5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национални парк Єловстон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2985</id>
    <revision>
      <id>19060</id>
      <parentid>18160</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T11:59:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>ушорйованє</comment>
      <origin>19060</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10681" sha1="2qv1sjcy72k4i46casqot2wan03vmdc" xml:space="preserve">[[File:Old Faithfull-pdPhoto.jpg|thumb|right|250px|Ґейзир Стари верни]]
'''Єловстон'''  (анґл.''Yellowstone'') [[национални парк]] Зєдинєних Америцких Державох хтори ше пресцера на подручу трох заходноамерицких союзних державох: Вайоминґ, Монтана и Айдахо. Зоз [[национални парк Редвуд|националним парком Редвуд]] найпознатши су национални парки Америки.

== Общи иноформациї ==
Єловстон найстарши национални парк на швеце, основани є [[1. марец|1. марца]] 1872. року. Парк на поверхносци 8 987 км² и зоз найвекшей часци ше пресцера на сиверозаходзе союзней держави Вайоминґ, односно на тромеджи зоз державу Монтану и Айдахо. Национални парк  Єловстон познати по ґейзирох, жридлох цеплей води, вулкану и других ґеотермалних характеристикох. Найпознатши шветови ґейзир Стари Верни находзи ше праве у тим парку.

== Назва ==
Назва парку походзи од мена рики Єловстон. Французки ловаре на бундички зоз видри и дабру перше наволали тоту рику Roche Jaune, на основи жовтих прикрих стинох хтори ше находза коло улїву рики Єловстон до рики Мизури, же би познєйше америцки ловаре на бундички преложели тоту назву на анґлийски язик хтора ше и нєшка хаснує.

== Ґеоґрафски податки ==
Коло 96 % парку Єловстон находза ше на териториї держави Вайоминґ, 3 % на териториї Монтана, а 1 % на териториї Айдахо. Парк од сиверу по юг длугоки коло 102 км, а од заходу по восток коло 87 км воздушней линиї. Поверхносц му 8987 км², и векши є од поверхносци двох союзних америцких державох Роуд Айленд и Делавер вєдно.
[[File:Yellowstonelake.jpg|thumb|right|250px|Озеро Єловстон]]
Рики и озера прекриваю коло 5 % парку, а найвекша водова [[поверхносц]] то озеро Єловстон. Глїбоке є 122 [[Метер|метери]], а його побрежє длугоке коло 177 км.

Єловстон парк ше находзи на високоровнїни на штреднє коло 2 400 метери надморскей висини. Найвисша точка парку то верх Игл на 3462 метери, а найнїзша Рис Крик на 1 610 метери надморскей висини. Парк окружени зоз велїма горами, а найвисши верх Моунт Вашбурн хтори високи 3 122 метери.

У парку ше находзи єден зоз найвекших шветових [[Камень|камених]] лєсох, у хторим  ше стебла, после того кед у давней прешлосци були прекрити зоз ґаром и глїну, претворели до минерализованого материялу.

Тиж так, у парку ше находза велї водопади и то висини од 4,5 по 94 метери. Состойна часц парку и два каньони: Луисов Каньон, през хтори чече рика Луис, и Ґранд Каньон, през хтори чече рика Єловстон.

== История ==
Познате же пред 11 000 роками Индиянци на подручу парку почали зоз ловами и риболовом, а перши били людзе хтори нащивели парк то члени експедициї виглєдовачох Луиса и Кларка 1805. року. Корнелиюс Гедґес, [[писатель]] и правнїк зоз Монтани, член експедициї Вошбурн, предложел же би ше тото подруче защицело, так же зоз дньом преглашованя националного парку Єловстон, як першого шветового националного парку, 01. марца 1872. року, почала ера защити животного штредку.

== Наставанє парку ==
У цалим националним парку Єловстон мож видзиц ґеотермални зявеня. Попри ґейзирох, ту ше находза и базени зоз горуцу мутлянку (блатом), млази сумпорней пари хтори виходза зоз природних отворох и жридла горуцей води. Тоти активносци ше збуваю пре розпукнуту стину хтора ше нєпреривно гойса под ценку жемову поверхносцу, так же то и нєпреривна опасносц од ерупциї.

Пред коло 600 000 роками збули ше моцни ерупциї и подзвигли коло 2 590 км² поверхносци жеми, так же вельке количество праху и ґару прекрило векшу часц Сиверней Америки. Поверхносна жемова скора препадла и настал вельки кратер поверхносци 3 100 км².

Познєйше ше збували ерупциї меншого интензитету, так же ґар и лава скоро подполно прекрили тот кратер, а зоз тим претаргнути и природни цек рики Єловстон та настало и вельке озеро. Дзекуюци ляднїком, у чаше трох длугоких лядових периодох, а ище баржей дзекуюци цеплей води и пари хтора омегчала и офарбела рубцово стини рики на жовто, настал и нєшкайши Ґранд Каньон. У каньону ше находза и вельочислени прекрасни водопади.

Докази ерупцийох супервуклканох найбаржей мож видзиц на горским венцу Спесмен Ридж, дзе ше находзи камени лєс ореху, дубу, дринки, платану и маґнолиї.

== Рошлїнски и животиньски швет ==
[[File:Bison near a hot spring in Yellowstone-750px.JPG|thumb|right|300px|Животиньски швет]]
[[File:Yellowstone national park m2.jpg|thumb|right|300px|Природа у националним парку Єловстон]]
У националним парку Єловстон доминантни лєс сосни (''Pinus contorta, Pseudotsuga menziesii''), смреки ''(Picea engelmannii)'' и ядловцу ''(Abies lasiocarpa''). Од лїсцастих древох заступена [[Тополя (древо)|тополя]] [[ясика]] (''Populus tremula'') Од животиньох у националним парку жию: бизон, ґризли, кафови (шиви) медведз, вовк, койот, єлень, лос, муфлон и пума (горски лєв). Фармере маю найвецей бриґи пре вельке число бизонох, прето же можу заражиц статок. Вельке число бизонох було заражене зоз бактерию бруцелозу, зоз хтору бул заражени статок принєшени зоз Европи. Хорота спричинєна зоз тоту бактерию може допринєсц же би ше число домашнього статку преполовело. 

Окрем бизононох, опасносц за домашнї статок ма и вовк. По 1994. рок у националним парку Єловестон вовки нє було прето же су ловени ище од 1926. року. Медзитим, зоз одлуку америцкей канцелариї за риби и дзиви животинї, 1995. року вовк врацени до парку. Вовк нє ма стстус загроженей файти, так же лови на ньго допущени, алє проблем у тим же го нє мож розликовац од защиценей файти вовка хтори сам приходзи зоз Канади на тот простор.

У периодзе кед вовки нє було у националним парку, титулу найопаснєйшого предатора мал койот. Заш лєм, койот нє бул способни ловиц векши животинї хтори нє його природни плєн, так же медзи койотами пришло до звекшаня хорих и хромих єдинкох, та на таки способ була поремецена природна ровновага медзи животинями.
{{Commonscat}}
== Литература ==

* Marko Kataneo – Jasmina Trifoni, Svetska baština pod zaštitom UNESKA, prirodni rezervati, Izdavač Pravoslavna reč, Novi Sad, 2007. godina, strana 235—239

== Вонкашнї вязи ==

* [https://www.nps.gov/yell/index.htm   The World's First National Park], ''www.nps.gov'' 
* [https:///zivot-stil/putovanje/Jelouston-najstariji-Nacionalni-park-na-svijetu-FOTO-VIDEO/364164   Jelouston, najstariji nacionalni park na svijetu], ''www.nezavisne.com''

[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Америки]]</text>
      <sha1>2qv1sjcy72k4i46casqot2wan03vmdc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Маримба</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3094</id>
    <revision>
      <id>19063</id>
      <parentid>19058</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T12:27:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>вики вязи</comment>
      <origin>19063</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12850" sha1="bt0tkv3bomx61ug6yapy8goy5phdngw" xml:space="preserve">[[File:Marimba One 4000 Series.jpg|thumb|300px|Маримба[[File:Attraction Marimba.ogg|thumb|256x256px|Звук маримби]]

]]'''Маримба''' то музични [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину [[Тон|тона]]. Пренєшена є зоз Африки до Южней Америки. Припада типу идиофонох, а по своєй конструкциї подобна є як ксилофон, з тим же маримба ма длугши и ширши древени типки и з нїма ше достава глїбши тон, та би ше могла наволац „[[ксилофон]]-[[бас]]&amp;quot;. Типки направени зоз ружового древа ширини 4,5 – 6,4 цм. Под кажду типку находзи ше резонантна метална цива наштимована спрам основного тона, як и на клавиру. На маримби ше найчастейше грає традицийни шпиви и танци зоз южного Пацифику - обласц у Колумбиї  и провинциї Есмералдас у Еквадору а положена є на Унескову лїстину нєматериялного [[Културна скарбнїца|културного нашлїдства]] чловечества за 2015 . рок.&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/RL/marimba-music-traditional-chants-and-dances-from-the-colombia-south-pacific-region-and-esmeraldas-province-of-ecuador-01099 Marimba music, traditional chants and dances from the Colombia South Pacific region and Esmeraldas Province of Ecuador]  unesco.org. Приступљено 30. 6. 2021.&lt;/ref&gt;

== История ==
Ксилофони ше широко хаснує у [[Подзелєнє музики|музики]] заходней и централней Африки. Назва походзи од Банту маримби або малимби, ксилофона. Слово маримба формиране зоз „ма &amp;#39;вельо&amp;#39; и &amp;#39;римба&amp;#39; єдноцивови&amp;#39;&amp;#39; ксилофон. 

Диятонски ксилофони ше зявели у штреднєй Америки у 16. або 17. вику. Перши историйски запис [[Музичар|музичарох]] Мая хтори хасную маримби зоз резонаторами зоз бундави у Ґватемали зазначел историчар Доминґо Юарос 1680. року. Вона постала барз
розширена у 18. и 19. вику, кед маримбу маянски и латино ансамбли почали хасновац на фестивалох. Року 1821. маримба преглашена за национални инструмент у Ґватемали на означованю нєзависносци.&lt;ref&gt;Garland Encyclopedia of World Music (11. 01. 2013). [https://books.google.rs/books?id=ulLJUDmptFMC&amp;pg=PA241&amp;redir_esc=y#v=onepage&amp;q&amp;f=falseThe Concise Garland Encyclopedia of World Music.] Routledge. стр. 241. ISBN 978-1- 136-09570-2.]&lt;/ref&gt; Резонатори зоз бундави познєйше заменєни зоз гармоничнима древенима шкатулами, а клавиятура преширена на коло пейц диятонски октави. Вариянти зоз типками направени зоз челїку, скла або бамбуса место древених зявюю ше у 19. вику.

Року 1892. Коразон де Єсус Борас Морено, музичар зоз Чияпаса, додал и преширел маримби зоз хроматску скалу зоз додаваньом ище єдного шора звучних цивох, хтори по розпорядку тонох одвитую чарним типком на клавиру.

== Часци маримби ==
'''Типки''' ...

Типки ше прави зоз древа або даєдного синтетичного материялу. Найприкладнєйше ружово древо, док ткв. падаук може буц алтернатива. Типки зоз синтетичних материялох ґенерално даваю подлєйши квалитет звука у одношеню на древени, алє су туньши и одпорнєйши на условия хвилї.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&amp;p=1850977670&amp;viewfull=1#post1850977670 „Marimba Bars”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&amp;p=1850977670&amp;viewfull=1#post1850977670 оригинала] 06. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2015.]&lt;/ref&gt; 

'''Резонатори'''

Резонатори цилиндрични циви заквачени попод типки маримби
хтори найчастейше алуминийски, а хтори заслужни за рижнородносц тонох-звука самого инструмента. Попод кажду типку находзи ше по єдна резонантна цива. Циви розличних длужинох, конструовани и пошоровани так же би провадзели розпорядок тонох на клавиру. Длужина резонатора варирує у зависносци од фреквенциї хтору продукує типка. Вибрациї зоз типкох дзвоня док преходза през циви, хтори змоцнюю тон на барз подобни способ як цо би ше змоцнєло цело на ґитари або виолончела. Инструменати хторим обсяг тона преходзи 4½ [[Октава|октави]], длужина циви хтори потребни за бас ноти, длугши од висини инструмента. Пре тото дзепоєдни продукователє маримби, як ДеМоров и Маллетецх, дакус муша викривиц конци цивох.

[[File:Miami-Dade County Public Schools - Flickr - Knight Foundation (2).jpg|right|thumb|285x285px|Палїчки]]'''Палїчки (млаточки)'''

Зоз вдереньом ґумових палїчкох-млаточкох по типкох инструмента достава ше звук. Ручки палїчкох звичайно направени зоз брезового древа, а ридше зоз ратана або фиберґласу.

'''Обсяг'''

Нє постої стандардни розпон маримби, алє найчастейши розпон 4 октави, 4.3 октави и 5 октави; тиж доступни и велькосц маримбох обсягу тонох од 4.5, 4.6 и 5.5 октави.

[[File:Marimba range.svg|right|thumb|290x290px|Обсяг тонох]]
♦ 4 октави: c&lt;sup&gt;4&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;.

♦ 4. 3 октава: a&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;. 3 (три) ше одноши на три ноти спод 4

октави инструмента. То найчастейши обсяг.

♦ 4.5 октави: f&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;. 5 значи (1/2 половка);

♦ 4.6 октави: e&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;, єдно надпомнуце под 4.5.

♦ 5 октави: c&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;, єдна цала октава спод 4 октави инструмента.

♦ Бас обсяг (варира, алє напр. у розпону од g&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;-g3  або  c&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;-f&lt;sup&gt;3&lt;/sup&gt;)

== Репертоар ==

'''Оркестeр'''

[[Композитор|Kомпозиторe]] маримбу менєй хасную од других клавиятурних (по форми) зоз оркестерскей секциї за удерних инструментох, без огляду же за ню було векше интересованє после 1950. року, як напр. у дїлу ''Le marteau sans maître'' Пєра Булеза.[29]

'''Концерти'''

[[File:MarimbaPlayer.jpg|right|thumb|300px|Маримбар (за NDR Radiophilharmonie), Гановер 2003.]]Перши соло концерт за маримбу, ''Кончертино за маримбу,'' компоновал Пол Крестон 1940. року, по наруджбини Фредерика Петридеса. Кончертино за маримбу премиєрно виведзени [[29. април|29. априла]] 1940. у Карнеґи голу зоз солисткиню на маримби Рут Штубер Жан и класичним оркестром.&lt;ref&gt;Conklin, M. Christine (2004). &quot;An Annotated Catalog of Published Marimba Concertos in the United States from 1940-2000&quot; (PDF). University of Oklahoma. p. 17. OCLC 56356967.&lt;/ref&gt;[30] 

Други концерт за маримбу, ''Концерт за маримбу, вибрафон и'' ''оркестер'', написал  Дариюс Мийо 1947. року. &lt;ref&gt;Kastner, Kathleen (August 1994). &quot;Creston, Milhaud and Kurka: An Examination of the Marimba Concerti&quot; (PDF). ''Percussive Notes''. '''32''' (4): 83–87. Archived from the original (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.&lt;/ref&gt;[31]

Симфонийски оркестер Ореґона наручел је од Томаша Свободе же би  викомпоновал ''Концерт за маримбу и оркестар, оп. 148'', 1995. року. &lt;ref&gt;DePonte, Niel (June 1996). &quot;An Analysis of Tomas Svoboda's Concerto for Marimba and Orchestra&quot; (PDF). ''Percussive Notes''. '''34''' (5): 53–60. Archived from the original (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.&lt;/ref&gt;[32] Знїмак дїла хтори виведол оркестер и Нил де Понте бул  номиновани за награду ''Ґреми 2004''. року за найлєпше инструменталне солистичне виводзенє (зоз оркестром).&lt;ref&gt;Hartenberger, Russell, ed. (2016). The Cambridge Companion to Percussion. Cambridge University Press. p. 50. ISBN 978-1-107-09345-4. OCLC 920816078.&lt;/ref&gt; [33]

'''Популарна музика'''

[[File:GuatemalanMarimbaGourds.JPG|right|thumb|300px|Традицийна маримба зоз резонантнима бундавками. (Гайленд, Ґватемала, 1980.)]]Народна маримба ма место цивох як резонатори поставени бундави хтори виша под древенима типками.

'''Традицийни ґрупи-'''бенди хтори граю на маримби окреме популарни у Ґватемали, дзе су национални симбол култури, алє су тиж моцно успоставени и у мексичких државох Чијапас, Табаско и Оахака. Тиж маримба популарна у других централноамеричких жемох: Хондурас, Ел Салвадор, Никараґва и Костарико, и медзи Афро-Еквадорцами и Афро-Колумбийцами.&lt;ref&gt;''[https://search.alexanderstreet.com/preview/work/bibliographic_entity%7Creference_article%7C1000223347Garland Encyclopedia of World Music Volume 2 - South America, Mexico, Central America, and the Caribbean: Part 3 Nations and Musical Traditions''.] Routledge. Retrieved 28 September 2023.&lt;/ref&gt;

'''Опатриц ище'''

* [[Металофон]]
* [[Ксилофон]]
* [[Список музичних инструментох|Список музичних инструменатох]]
* [[Подзелєнє музичних инструментох|Подзелєнє музичних инструменатох]]

== Вонкашня вяза ==
* [https://www.heartlandmarimba.com/articles/what-is-the-marimba What is the Marimba?]
 {{Commonscat}}

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични инструменти]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Удерни инструменти з висину тонох]]</text>
      <sha1>bt0tkv3bomx61ug6yapy8goy5phdngw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19065</id>
      <parentid>19063</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T16:49:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Референци, аудио и видео илустрациї</comment>
      <origin>19065</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14377" sha1="hw478vfderq0952pu1uo2twzac08ocd" xml:space="preserve">[[File:Marimba One 4000 Series.jpg|thumb|300px|Маримба[[File:Attraction Marimba.ogg|thumb|256x256px|Звук маримби]]

]]'''Маримба''' то музични [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину [[Тон|тона]]. Пренєшена є зоз Африки до Южней Америки. Припада типу идиофонох, а по своєй конструкциї подобна є як [[ксилофон]], з тим же маримба ма длугши и ширши древени типки и з нїма ше достава глїбши тон, та би ше могла наволац „ксилофон-[[бас]]&amp;quot;. Типки направени зоз ружового древа ширини 4,5 – 6,4 цм. Под кажду типку находзи ше резонантна метална цива наштимована спрам основного тона, як и на клавиру. На маримби ше найчастейше грає традицийни шпиви и танци зоз южного Пацифику - обласц у Колумбиї  и провинциї Есмералдас у Еквадору а положена є на Унескову лїстину нєматериялного [[Културна скарбнїца|културного нашлїдства]] чловечества за 2015. рок.&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/RL/marimba-music-traditional-chants-and-dances-from-the-colombia-south-pacific-region-and-esmeraldas-province-of-ecuador-01099 Marimba music, traditional chants and dances from the Colombia South Pacific region and Esmeraldas Province of Ecuador]  unesco.org. Приступљено 30. 6. 2021.&lt;/ref&gt;

== История ==
[[File:Instruments de musique des Congolais, gravure extraite de Girolamo Merolla da Sorrento.jpg|right|thumb|300px|Ґравура Дїролама Мероле да Сорента,  (Напуль 1692), Маримба и вецей  инструменти.]]Ксилофони ше широко хасную у [[Подзелєнє музики|музики]] заходней и централней Африки. Назва походзи од Банту маримби або малимби, ксилофона. Слово маримба формиране зоз „ма &amp;#39;вельо&amp;#39; и &amp;#39;римба&amp;#39; єдноцивови&amp;#39;&amp;#39; ксилофон. 

Диятонски ксилофони ше зявели у штреднєй Америки у 16. або 17. вику. Перши историйски запис [[Музичар|музичарох]] Мая хтори хасную маримби зоз резонаторами зоз бундави у Ґватемали зазначел историчар Доминґо Юарос 1680. року. Маримба постала барз розширена у 18. и 19. вику, теди кед маримбу маянски и латино ансамбли почали хасновац на фестивалох. Року 1821. маримба преглашена за национални инструмент у Ґватемали на означованю нєзависносци.&lt;ref&gt;Garland Encyclopedia of World Music (11. 01. 2013). [https://books.google.rs/books?id=ulLJUDmptFMC&amp;pg=PA241&amp;redir_esc=y#v=onepage&amp;q&amp;f=falseThe Concise Garland Encyclopedia of World Music.] Routledge. стр. 241. ISBN 978-1- 136-09570-2.]&lt;/ref&gt; Резонатори зоз бундави познєйше заменєни зоз гармоничнима древенима шкатулами, а клавиятура преширена на коло пейц диятонски [[Октава|октави]]. Вариянти зоз типками направени зоз челїку, скла або бамбуса место древених зявюю ше у 19. вику.

Року 1892. Коразон де Єсус Борас Морено, музичар зоз Чияпаса, додал и преширел маримби зоз хроматску скалу зоз додаваньом ище єдного шора звучних цивох, хтори по розпорядку тонох одвитую чарним типком на клавиру.

== Часци маримби ==
[[File:Arp, for solo marimba, by Evert Van Eynde.ogv|right|thumb|300px|Гранє на маримби]]'''Типки''' 

Типки ше прави зоз древа або даєдного синтетичного материялу. Найприкладнєйше ружово древо, док ткв. падаук може буц алтернатива. Типки зоз синтетичних материялох ґенерално даваю подлєйши квалитет звука у одношеню на древени, алє су туньши и одпорнєйши на условия хвилї.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&amp;p=1850977670&amp;viewfull=1#post1850977670 „Marimba Bars”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&amp;p=1850977670&amp;viewfull=1#post1850977670 оригинала] 06. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2015.]&lt;/ref&gt; 

'''Резонатори'''

Резонатори цилиндрични циви заквачени попод типки маримби хтори найчастейше алуминийски, а хтори заслужни за рижнородносц тонох-[[Звук|звука]] самого инструмента. Попод кажду типку находзи ше по єдна резонантна цива. Циви розличних длужинох, конструовани и пошоровани так же би провадзели розпорядок тонох на клавиру. Длужина резонатора варирує у зависносци од фреквенциї хтору продукує типка. Вибрациї зоз типкох дзвоня док преходза през циви, хтори змоцнюю тон на барз подобни способ як цо би ше змоцнєло цело на ґитари або виолончела. Инструменти хторим обсяг тона преходзи 4½ [[Октава|октави]], длужина циви хтори потребни за бас ноти, длугши од висини инструмента. Пре тото дзепоєдни продукователє маримби, як ДеМоров и Маллетецх, дакус муша викривиц конци цивох.

[[File:Miami-Dade County Public Schools - Flickr - Knight Foundation (2).jpg|right|thumb|285x285px|Палїчки за маримби]]'''Палїчки (млаточки)'''

Зоз вдереньом ґумових палїчкох-млаточкох по типкох инструмента достава ше звук. Ручки палїчкох звичайно направени зоз брезового древа, а ридше зоз ратана або фиберґласу.

'''Обсяг'''

Нє постої стандардни розпон маримби, алє найчастейши розпон 4 октави, 4.3 октави и 5 октави; тиж доступни и велькосц маримбох обсягу тонох од 4.5, 4.6 и 5.5 октави.

[[File:Marimba range.svg|right|thumb|290x290px|Обсяг тонох]]
♦ 4 октави: c&lt;sup&gt;4&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;.

♦ 4. 3 октава: a&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;. 3 (три) ше одноши на три ноти спод 4

октави инструмента. То найчастейши обсяг.

♦ 4.5 октави: f&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;. 5 значи (1/2 половка);

♦ 4.6 октави: e&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;, єдно надпомнуце под 4.5.

♦ 5 октави: c&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;, єдна цала октава спод 4 октави инструмента.

♦ Бас обсяг (варира, алє напр. у розпону од g&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;-g3  або  c&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;-f&lt;sup&gt;3&lt;/sup&gt;)

== Репертоар ==

'''Оркестeр'''

[[Композитор|Kомпозиторe]] маримби менєй хасную од других клавиятурних (по форми) зоз оркестерскей секциї удерних инструментох, без огляду же за ню було векше интересованє после 1950. року, як напр. у дїлу ''Le marteau sans maître'' Пєра Булеза.&lt;ref&gt;[https://www.vsl.co.at/academy/percussion/marimba  &quot;Marimba | VSL - Academy&quot;. www.vsl.info. Retrieved 9 January 2023 ]&lt;/ref&gt;

'''Концерти'''

[[File:MarimbaPlayer.jpg|right|thumb|300px|Маримбар (за NDR Radiophilharmonie), Гановер 2003.]]Перши соло концерт за маримбу, ''Кончертино за маримбу,'' компоновал Пол Крестон 1940. року, по наруджбини Фредерика Петридеса. Кончертино за маримбу премиєрно виведзени [[29. април|29. априла]] 1940. у Карнеґи голу зоз солисткиню на маримби Рут Штубер Жан и класичним оркестром.&lt;ref&gt;Conklin, M. Christine (2004). &quot; [https://shareok.org/server/api/core/bitstreams/e40052fd-735c-483c-9844-fd5f72a65500/content An Annotated Catalog of Published Marimba Concertos in the United States from 1940-2000&quot;] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/University_of_Oklahoma University of Oklahoma.] p. 17. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#OCLC OCLC] 56356967.&lt;/ref&gt; 

Други концерт за маримбу, ''Концерт за маримбу, вибрафон и'' ''оркестер'', написал  Дариюс Мийо 1947. року. &lt;ref&gt;Kastner, Kathleen (August 1994). &quot;[https://web.archive.org/web/20221223042410/https://publications.pas.org/archive/aug94/articles/9408.83-87.pdf Creston, Milhaud and Kurka: An Examination of the Marimba Concerti&quot;] (PDF). ''Percussive Notes''. '''32''' (4): 83–87. Archived from [https://web.archive.org/web/20221223042410/https://publications.pas.org/archive/aug94/articles/9408.83-87.pdf the original] (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.&lt;/ref&gt;

Симфонийски оркестер Ореґона поручел од Томаша Свободе же би викомпоновал ''Концерт за маримбу и оркестар, оп. 148'', 1995. року. &lt;ref&gt;DePonte, Niel (June 1996). &quot;[https://web.archive.org/web/20221223042408/https://publications.pas.org/archive/jun96/articles/9606.53-60.pdf An Analysis of Tomas Svoboda's Concerto for Marimba and Orchestra&quot;] (PDF). ''Percussive Notes''. '''34''' (5): 53–60. Archived from [https://web.archive.org/web/20221223042408/https://publications.pas.org/archive/jun96/articles/9606.53-60.pdf the original] (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.&lt;/ref&gt; Знїмак дїла хтори виведол оркестер и Нил де Понте бул  номиновани за награду ''Ґреми 2004''. року за найлєпше инструменталне [[Солиста|солистичне]] виводзенє (зоз [[Оркестер|оркестром]]).&lt;ref&gt;Hartenberger, Russell, ed. (2016). The Cambridge Companion to Percussion. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cambridge_University_Press Cambridge University Press.] p. 50. ISBN 978-1-107-09345-4. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#OCLC OCLC] [https://search.worldcat.org/title/920816078 920816078].&lt;/ref&gt;[[File:GuatemalanMarimbaGourds.JPG|right|thumb|300px|Традицийна маримба зоз резонантнима бундавками. (Гайленд, Ґватемала, 1980.)]]'''Популарна музика'''

Народна маримба ма место цивох як резонатори поставени бундави хтори виша под древенима типками. 

'''Традицийни ґрупи-'''бенди хтори граю на маримби окреме популарни у Ґватемали, дзе су национални симбол култури, алє су тиж моцно успоставени и у [[File:Chiapanecas marimba.ogg|right|thumb|300px|&lt;blockquote&gt;Чияпас маримба (''Chiapanecas marimba)'' и мексичка народна мелодия &lt;/blockquote&gt;]]мексичких державох Чияпас, Табаско и Оахака. Маримба популарна и у других централноамеричких жемох: Хондурас, Ел Салвадор, Никараґва и Костарико, а тиж медзи Афро-Еквадорцами и Афро-Колумбийцами.&lt;ref&gt;''[https://search.alexanderstreet.com/preview/work/bibliographic_entity%7Creference_article%7C1000223347Garland Encyclopedia of World Music Volume 2 - South America, Mexico, Central America, and the Caribbean: Part 3 Nations and Musical Traditions''.] Routledge. Retrieved 28 September 2023.&lt;/ref&gt;

'''Опатриц ище'''

* [[Металофон]]
* [[Ксилофон]]
* [[Список музичних инструментох|Список музичних инструменатох]]
* [[Подзелєнє музичних инструментох|Подзелєнє музичних инструменатох]]

== Вонкашня вяза ==
* [https://www.heartlandmarimba.com/articles/what-is-the-marimba What is the Marimba?]
 {{Commonscat}}

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични инструменти]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Удерни инструменти з висину тонох]]</text>
      <sha1>hw478vfderq0952pu1uo2twzac08ocd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19066</id>
      <parentid>19065</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T19:05:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Корекция фотоґрафиї</comment>
      <origin>19066</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14363" sha1="5dmebwoe4f4co60jicfx7xre1qg188o" xml:space="preserve">[[File:Marimba One 4000 Series.jpg|thumb|300px|[[File:Attraction Marimba.ogg|thumb|262x262px|Звук маримби]]

]]'''Маримба''' то музични [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину [[Тон|тона]]. Пренєшена є зоз Африки до Южней Америки. Припада типу идиофонох, а по своєй конструкциї подобна є як [[ксилофон]], з тим же маримба ма длугши и ширши древени типки и з нїма ше достава глїбши тон, та би ше могла наволац „ксилофон-[[бас]]&amp;quot;. Типки направени зоз ружового древа ширини 4,5 – 6,4 цм. Под кажду типку находзи ше резонантна метална цива наштимована спрам основного тона, як и на клавиру. На маримби ше найчастейше грає традицийни шпиви и танци зоз южного Пацифику - обласц у Колумбиї  и провинциї Есмералдас у Еквадору а положена є на Унескову лїстину нєматериялного [[Културна скарбнїца|културного нашлїдства]] чловечества за 2015. рок.&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/RL/marimba-music-traditional-chants-and-dances-from-the-colombia-south-pacific-region-and-esmeraldas-province-of-ecuador-01099 Marimba music, traditional chants and dances from the Colombia South Pacific region and Esmeraldas Province of Ecuador]  unesco.org. Приступљено 30. 6. 2021.&lt;/ref&gt;

== История ==
[[File:Instruments de musique des Congolais, gravure extraite de Girolamo Merolla da Sorrento.jpg|right|thumb|300px|Ґравура Дїролама Мероле да Сорента,  (Напуль 1692), Маримба и вецей  инструменти.]]Ксилофони ше широко хасную у [[Подзелєнє музики|музики]] заходней и централней Африки. Назва походзи од Банту маримби або малимби, ксилофона. Слово маримба формиране зоз „ма &amp;#39;вельо&amp;#39; и &amp;#39;римба&amp;#39; єдноцивови&amp;#39;&amp;#39; ксилофон. 

Диятонски ксилофони ше зявели у штреднєй Америки у 16. або 17. вику. Перши историйски запис [[Музичар|музичарох]] Мая хтори хасную маримби зоз резонаторами зоз бундави у Ґватемали зазначел историчар Доминґо Юарос 1680. року. Маримба постала барз розширена у 18. и 19. вику, теди кед маримбу маянски и латино ансамбли почали хасновац на фестивалох. Року 1821. маримба преглашена за национални инструмент у Ґватемали на означованю нєзависносци.&lt;ref&gt;Garland Encyclopedia of World Music (11. 01. 2013). [https://books.google.rs/books?id=ulLJUDmptFMC&amp;pg=PA241&amp;redir_esc=y#v=onepage&amp;q&amp;f=falseThe Concise Garland Encyclopedia of World Music.] Routledge. стр. 241. ISBN 978-1- 136-09570-2.]&lt;/ref&gt; Резонатори зоз бундави познєйше заменєни зоз гармоничнима древенима шкатулами, а клавиятура преширена на коло пейц диятонски [[Октава|октави]]. Вариянти зоз типками направени зоз челїку, скла або бамбуса место древених зявюю ше у 19. вику.

Року 1892. Коразон де Єсус Борас Морено, музичар зоз Чияпаса, додал и преширел маримби зоз хроматску скалу зоз додаваньом ище єдного шора звучних цивох, хтори по розпорядку тонох одвитую чарним типком на клавиру.

== Часци маримби ==
[[File:Arp, for solo marimba, by Evert Van Eynde.ogv|right|thumb|300px|Гранє на маримби]]'''Типки''' 

Типки ше прави зоз древа або даєдного синтетичного материялу. Найприкладнєйше ружово древо, док ткв. падаук може буц алтернатива. Типки зоз синтетичних материялох ґенерално даваю подлєйши квалитет звука у одношеню на древени, алє су туньши и одпорнєйши на условия хвилї.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&amp;p=1850977670&amp;viewfull=1#post1850977670 „Marimba Bars”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&amp;p=1850977670&amp;viewfull=1#post1850977670 оригинала] 06. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2015.]&lt;/ref&gt; 

'''Резонатори'''

Резонатори цилиндрични циви заквачени попод типки маримби хтори найчастейше алуминийски, а хтори заслужни за рижнородносц тонох-[[Звук|звука]] самого инструмента. Попод кажду типку находзи ше по єдна резонантна цива. Циви розличних длужинох, конструовани и пошоровани так же би провадзели розпорядок тонох на клавиру. Длужина резонатора варирує у зависносци од фреквенциї хтору продукує типка. Вибрациї зоз типкох дзвоня док преходза през циви, хтори змоцнюю тон на барз подобни способ як цо би ше змоцнєло цело на ґитари або виолончела. Инструменти хторим обсяг тона преходзи 4½ [[Октава|октави]], длужина циви хтори потребни за бас ноти, длугши од висини инструмента. Пре тото дзепоєдни продукователє маримби, як ДеМоров и Маллетецх, дакус муша викривиц конци цивох.

[[File:Miami-Dade County Public Schools - Flickr - Knight Foundation (2).jpg|right|thumb|285x285px|Палїчки за маримби]]'''Палїчки (млаточки)'''

Зоз вдереньом ґумових палїчкох-млаточкох по типкох инструмента достава ше звук. Ручки палїчкох звичайно направени зоз брезового древа, а ридше зоз ратана або фиберґласу.

'''Обсяг'''

Нє постої стандардни розпон маримби, алє найчастейши розпон 4 октави, 4.3 октави и 5 октави; тиж доступни и велькосц маримбох обсягу тонох од 4.5, 4.6 и 5.5 октави.

[[File:Marimba range.svg|right|thumb|290x290px|Обсяг тонох]]
♦ 4 октави: c&lt;sup&gt;4&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;.

♦ 4. 3 октава: a&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;. 3 (три) ше одноши на три ноти спод 4

октави инструмента. То найчастейши обсяг.

♦ 4.5 октави: f&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;. 5 значи (1/2 половка);

♦ 4.6 октави: e&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;, єдно надпомнуце под 4.5.

♦ 5 октави: c&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;, єдна цала октава спод 4 октави инструмента.

♦ Бас обсяг (варира, алє напр. у розпону од g&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;-g3  або  c&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;-f&lt;sup&gt;3&lt;/sup&gt;)

== Репертоар ==

'''Оркестeр'''

[[Композитор|Kомпозиторe]] маримби менєй хасную од других клавиятурних (по форми) зоз оркестерскей секциї удерних инструментох, без огляду же за ню було векше интересованє после 1950. року, як напр. у дїлу ''Le marteau sans maître'' Пєра Булеза.&lt;ref&gt;[https://www.vsl.co.at/academy/percussion/marimba  &quot;Marimba | VSL - Academy&quot;. www.vsl.info. Retrieved 9 January 2023 ]&lt;/ref&gt;

'''Концерти'''

[[File:MarimbaPlayer.jpg|right|thumb|300px|Маримбар (за NDR Radiophilharmonie), Гановер 2003.]]Перши соло концерт за маримбу, ''Кончертино за маримбу,'' компоновал Пол Крестон 1940. року, по наруджбини Фредерика Петридеса. Кончертино за маримбу премиєрно виведзени [[29. април|29. априла]] 1940. у Карнеґи голу зоз солисткиню на маримби Рут Штубер Жан и класичним оркестром.&lt;ref&gt;Conklin, M. Christine (2004). &quot; [https://shareok.org/server/api/core/bitstreams/e40052fd-735c-483c-9844-fd5f72a65500/content An Annotated Catalog of Published Marimba Concertos in the United States from 1940-2000&quot;] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/University_of_Oklahoma University of Oklahoma.] p. 17. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#OCLC OCLC] 56356967.&lt;/ref&gt; 

Други концерт за маримбу, ''Концерт за маримбу, вибрафон и'' ''оркестер'', написал  Дариюс Мийо 1947. року. &lt;ref&gt;Kastner, Kathleen (August 1994). &quot;[https://web.archive.org/web/20221223042410/https://publications.pas.org/archive/aug94/articles/9408.83-87.pdf Creston, Milhaud and Kurka: An Examination of the Marimba Concerti&quot;] (PDF). ''Percussive Notes''. '''32''' (4): 83–87. Archived from [https://web.archive.org/web/20221223042410/https://publications.pas.org/archive/aug94/articles/9408.83-87.pdf the original] (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.&lt;/ref&gt;

Симфонийски оркестер Ореґона поручел од Томаша Свободе же би викомпоновал ''Концерт за маримбу и оркестар, оп. 148'', 1995. року. &lt;ref&gt;DePonte, Niel (June 1996). &quot;[https://web.archive.org/web/20221223042408/https://publications.pas.org/archive/jun96/articles/9606.53-60.pdf An Analysis of Tomas Svoboda's Concerto for Marimba and Orchestra&quot;] (PDF). ''Percussive Notes''. '''34''' (5): 53–60. Archived from [https://web.archive.org/web/20221223042408/https://publications.pas.org/archive/jun96/articles/9606.53-60.pdf the original] (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.&lt;/ref&gt; Знїмак дїла хтори виведол оркестер и Нил де Понте бул  номиновани за награду ''Ґреми 2004''. року за найлєпше инструменталне [[Солиста|солистичне]] виводзенє (зоз [[Оркестер|оркестром]]).&lt;ref&gt;Hartenberger, Russell, ed. (2016). The Cambridge Companion to Percussion. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cambridge_University_Press Cambridge University Press.] p. 50. ISBN 978-1-107-09345-4. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#OCLC OCLC] [https://search.worldcat.org/title/920816078 920816078].&lt;/ref&gt;[[File:GuatemalanMarimbaGourds.JPG|right|thumb|300px|Традицийна маримба зоз резонантнима бундавками. (Гайленд, Ґватемала, 1980.)]]'''Популарна музика'''

Народна маримба ма место цивох як резонатори поставени бундави хтори виша под древенима типками. 

'''Традицийни ґрупи-'''бенди хтори граю на маримби окреме популарни у Ґватемали, дзе су национални симбол култури, алє су тиж моцно успоставени и у [[File:Chiapanecas marimba.ogg|right|thumb|300px|&lt;blockquote&gt;Чияпас маримба (''Chiapanecas marimba)'' и мексичка народна мелодия &lt;/blockquote&gt;]]мексичких державох Чияпас, Табаско и Оахака. Маримба популарна и у других централноамеричких жемох: Хондурас, Ел Салвадор, Никараґва и Костарико, а тиж медзи Афро-Еквадорцами и Афро-Колумбийцами.&lt;ref&gt;''[https://search.alexanderstreet.com/preview/work/bibliographic_entity%7Creference_article%7C1000223347Garland Encyclopedia of World Music Volume 2 - South America, Mexico, Central America, and the Caribbean: Part 3 Nations and Musical Traditions''.] Routledge. Retrieved 28 September 2023.&lt;/ref&gt;

'''Опатриц ище'''

* [[Металофон]]
* [[Ксилофон]]
* [[Список музичних инструментох|Список музичних инструменатох]]
* [[Подзелєнє музичних инструментох|Подзелєнє музичних инструменатох]]

== Вонкашня вяза ==
* [https://www.heartlandmarimba.com/articles/what-is-the-marimba What is the Marimba?]
 {{Commonscat}}

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични инструменти]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Удерни инструменти з висину тонох]]</text>
      <sha1>5dmebwoe4f4co60jicfx7xre1qg188o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Медзинародна уния за защиту природи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3095</id>
    <revision>
      <id>19062</id>
      <timestamp>2026-05-23T12:21:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>нова статя</comment>
      <origin>19062</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14848" sha1="4eslse85s5wfxmwyghjjks4pog1atzy" xml:space="preserve">Медзинародна уния за защиту природи (МУЗП; анґл. International Union for Conservation of Nature, IUCN) медзинародна орґанизация хтора дїйствує у обласци защити природи и у обласци отримуюцого управяня з природнима ресурсами. Робота орґанизациї унапрямена на зберанє и анализу податкох, виглєдованє, витворйованє проєктох на терену, промовованє, лобированє и на обуку.

Унию основали Зєдинєни нациї 1948. року, а єй основни задаток „уплївовац, одшмельовац и помагац рижним дружтвом у швеце же би щицели природу и осиґурали же би хаснованє природних ресурсох було справедлїве и еколоґийно отримуюце”. У рамикох того задатку и писанє и виробок Червеней лїстини, у хторей ше находза информациї о загрожених файтох яки позберали вецей як 10 000 науковци. МУЗП ше почала занїмац и зоз проблемами хтори ше одноша и на родову ровноправносц, зменшанє худобства, отримуюци дїялносци и власни проєкти. За розлику од других медзинародних нєвладових орґанизацийох, МУЗП ма циль мобилизовац явносц у потримовки на очуваню природи. Тиж так, трудзи ше уплївовац на рижни акциї владох, роботних и других интересних ґрупох през даванє информацийох и совитох и през лобированє и рижни партнерства. Тота орґанизация найпознатша по составяню и обявйованю МУЗП лїстини загрожених файтох, у хторей преценєни статус загроженосци за кажду обявену файту. (1-10 реф)

Катеґориї защити природних подручох

-	IA – строги резерват природи (защицене подруче хторе наменєне лєм за науково потреби; у Сербиї то Обедска бара, Фелєшана...),

-	IB – Парк природи (защицене подруче пре защиту автохтоних животних условийох; у Сербиї то Зобнатица, озеро Палич...),

-	II – Национални парк (защицене подруче наменєне защити екосистеми и рекреациї; у Сербиї то Фрушка гора, Дєрдап...),

-	III – Памятнїк природи (защицене подруче пре очуванє специфичних природних характеристикох; у Србиї то Машин майдан, водопад Лисини...),

-	IV – Защицени бивальнїк (защицене подруче у хторим фокус на окремней файти рошлїни або животинї хтори под защиту держави; у Сербиї то Вельке блато, Панчевацка ада...),

-	V – Защицени предїл (защицене подруче наменєне за защиту препознатлївого предїлу зоз значнима природнима, естетскима и културно-историйнима вредносцами и рекреациї; у Сербиї то клисура рики Ґрадац, Овчарско-кабларска клисура, Авала, Власина, Камена гора...),

-	VI – Защицене подруче пре управянє зоз природнима ресурсами (подруче зоз хторим ше управя углавним пре запровадзованє ровноваги у експлоатациї природних ресурсох) (11, 12).

История

Снованє

МУЗП основана 05.10.1948. року у французким городзе Фонтенбло, кед представнїки влади и орґанизациї за очуванє подписали спорозуменє о снованю Медзинародней униї за защиту природи. Джулиян Хаксли, перши ґенерални директор Унеска, порушал инициятиву за снованє такей орґанизациї. Цилї орґанизациї то запровадзованє медзинародного сотруднїцства у защити природи, промоция националних и медзинародних акцийох и зберанє, анализованє и ширенє информацийох. Єдина медзинародна орґанизация зоз фокусом на цали спектар защити природи хтора исновала по теди то орґанизация за защиту птицох, нєшка то BirdLife International, основана ище 1922. року. (13,14,15)

Период роботи 1948—19564

МУЗП почала робиц зоз 65 членами, а шедзиско секретарияту було у Бриселу. Перша активносц униї була програма фокусована на очуваню файтох и бивальнїкох, збогацованю и применьованю знаня, унапредзованю образованя, промоциї медзинародних спорозуменьох и на очуваню природи. Центер шицких активносцох то даванє науковей основи за акциї очуваня природи, а за уключованє до роботи фаховцох и науковцох задлужени окремни комисиї.
Робота МУЗП-а и УНСКО-а взаємна. У заєднїцкей орґанизациї од 1949. року, на Конференциї за защиту природи (Лейк Сусекс, ЗАД) першираз була представена лїстина наисце загрожених файтох, хтора предходзела Червеней лїстини загрожених файтох. 

Период роботи 1956—1965

У чаше 50-их и 60-их рокох у Европи зазначени економски розвой, а формални колониї були под знаком питаня, так же тоти два факти мали уплїв на роботу МУЗП. Порушани велї акциї зоз малима трошками, сотрудзує ше зоз аґенциями Зєдинєних нацийох и зоз Совитом Европи. Року 1961. МУЗП обявела першу ґлобалну лїстину националних паркох и защицених подручох хтору ше нєпреривно ажурує. МУЗП найпознатша по обявйованю Червеней кнїжки о статусу очуваня файтох, хтора прешираз обявена 1964. року.

МУЗП почала бавиц главну улогу у твореню медзинародних контрактох и конвенцийох, починаюци зоз африцку Конвенцию за очуванє природи и природних ресурсох. Нови фахови подруча постали и одвитуюца законска реґулатива.
Африка була у фокусу и у предходних проєктох МУЗП з обласци очуваня природи. Уния потримала „Єловстонски модел” управяня зоз защиценима подручами, хтори пре защиту природи огранїчує чловеково присуство и роботу, медзитим, и уния и други орґанизациї за защиту були критиковани пре защиту природи од людзох, а нє зоз людзми. Таки модел першираз применєни у Африки и мал вельку улогу у удлучованю же би ше Масаї народ виселєл зоз [[Нациоnални парк Серенґети|Националного парку Серенґети]] и защиценого подруча Нґоронґоро.

Же би ше створело стабилну финансийну основу за роботу, МУЗП 1961. року участвовала на снованю Шветовей фондациї за природу (нєшка Шветова фондациз за защиту природи, WWF), а єй циль зберац финансийни средства, робота на одношеньох з явносцу и явней потримовки. 

Шедзиско 1961. року преселєне зоз Белґиї до Моржу у Французкей.

Период роботи 1966—1975

Явне нєзадовольство о стану животного штредку 60-их и 70-их рокох приведло до снованя нових нєвладових орґанизацийох, спомедзи хторих Ґринпис и Товарише планети жеми хтори тиж робели на ґлобалним уровню. Велї нови орґанизациї були критичнєйши ґу влади од МУЗП хтора предлужела владом давац науково совити, прето була критикована як стародавна и нєважна орґанизация.

Членство у МУЗП ше нєпреривно звекшовало (зоз 200 членох 1961. поросло на 400 членох 1974. року), а тиж було злєпшане єй положенє и уплїв на други орґанизациї. 

МУЗП єдна з нєвладових орґанизацийох хтори уключени до орґанизациї Конференциї Зєдинєних народох о людским околїску (Стокхолм, 1972). На тей конференциї прилапени три нови медзинародни конвенциї, на чиїм твореню участвовала и МУЗП, а то:

-	Конвенция за защиту шветовей културней и природней скарбнїци (1972)

-	CITES — Конвенция о медзинародней тарґовини зоз загроженима файтами дзивей флори и фауни (1974), секретарият ше находзи праве у МУЗП

-	Рамсарска конвенция — Конвенция о мочарох од медзинародного значеня (1975), секретарият ше находзи у праве у МУЗП.

После одредзеного периоду приходзи до поступней пременки у приступе ґу очуваню природи. Очуванє бивальнїкох и файтох и надалєй основни циль униї, алє ше подзвигує свидомосц о тим же до огляду очуваня природи треба брац и економски и социялни потреби. Року 1975. Ґенерална скупштина МУЗП прилапела резолуцию о зачуваню автохтоних народох и задоволєла їх национални права у националних паркох и защицених подручох. Резултат такого приступу бул позитивни, МУЗП постала интересантнєйша и владом у жемох у розвою.

Сучасни период, 2017—2020

МУЗП нєшка роби у обласци бизнису, климатских пременкох, економиї, екосистеми, на праве животного штредку, очуваню лєсох, ґлобалней политики, води, моря и поларней обласци, защицених подручох, науки, социялней политики, културней скарбнїци и др.

Програму и план роботи членство приноши кажди штири роки. У програми и планє за 2017—2020. очуванє природи и биодиверзитету узко повязане зоз отримуюцим розвойом и намаганьом за зменшанє худобства. МУЗП наводзи же основа у витворйованю каждого цилю то и знанє автохтоних народох и других традиционалних ґрупох хтори хасную природни богатства.

Тота програма 2017—2020 ма три приоритетни обласци:

-	Вреднованє и очуванє природи

-	Промовованє и потримовка дїлотворному и справедлївому управяню зоз природнима ресурсами

-	Применьованє ришеньох хтори засновани на природи коло ришованя дружтвених спокусох, уключуюци климатски пременки, безпечносц поживи и економски и дружтвени розвой.

МУЗП сама по себе ма циль директно мобилизовац ширшу явносц. Образованє було часц програми униї од самого початку єй снованя, алє фокус и далєй на уключованю заинтересованих ґрупох и смисловей комуникациї , а нє на масовних кампаньох.</text>
      <sha1>4eslse85s5wfxmwyghjjks4pog1atzy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19064</id>
      <parentid>19062</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T15:39:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Oзначени викивязи</comment>
      <origin>19064</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14977" sha1="rt5ixygsvx9n9zmv7vezbdrccst1xc4" xml:space="preserve">Медзинародна уния за защиту природи (МУЗП; анґл. ''International Union for'' ''Conservation of Nature, IUCN'') медзинародна орґанизация хтора дїйствує у обласци защити природи и у обласци отримуюцого управяня з природнима ресурсами. Робота орґанизациї унапрямена на зберанє и анализу податкох, виглєдованє, витворйованє проєктох на терену, промовованє, лобированє и на обуку.

Унию основали Зєдинєни нациї 1948. року, а єй основни задаток „уплївовац, одшмельовац и помагац рижним дружтвом у швеце же би щицели природу и осиґурали же би хаснованє природних ресурсох було справедлїве и еколоґийно отримуюце”. У рамикох того задатку и писанє и виробок Червеней лїстини, у хторей ше находза информациї о загрожених файтох яки позберали вецей як 10 000 науковци. МУЗП ше почала занїмац и зоз проблемами хтори ше одноша и на родову ровноправносц, зменшанє худобства, отримуюци дїялносци и власни проєкти. За розлику од других медзинародних нєвладових орґанизацийох, МУЗП ма циль мобилизовац явносц у потримовки на очуваню природи. Тиж так, трудзи ше уплївовац на рижни акциї владох, роботних и других интересних ґрупох през даванє информацийох и совитох и през лобированє и рижни партнерства. Тота орґанизация найпознатша по составяню и обявйованю МУЗП лїстини загрожених файтох, у хторей преценєни статус загроженосци за кажду обявену файту. (1-10 реф)

Катеґориї защити природних подручох

-	IA – строги резерват природи (защицене подруче хторе наменєне лєм за науково потреби; у [[Сербия|Сербиї]] то Обедска бара, Фелєшана...),

-	IB – Парк природи (защицене подруче пре защиту автохтоних животних условийох; у Сербиї то Зобнатица, озеро Палич...),

-	II – Национални парк (защицене подруче наменєне защити екосистеми и рекреациї; у Сербиї то Фрушка гора, Дєрдап...),

-	III – Памятнїк природи (защицене подруче пре очуванє специфичних природних характеристикох; у Србиї то Машин майдан, водопад Лисини...),

-	IV – Защицени бивальнїк (защицене подруче у хторим фокус на окремней файти рошлїни або животинї хтори под защиту держави; у Сербиї то Вельке блато, Панчевацка ада...),

-	V – Защицени предїл (защицене подруче наменєне за защиту препознатлївого предїлу зоз значнима природнима, естетскима и културно-историйнима вредносцами и рекреациї; у Сербиї то клисура рики Ґрадац, Овчарско-кабларска клисура, Авала, Власина, Камена гора...),

-	VI – Защицене подруче пре управянє зоз природнима ресурсами (подруче зоз хторим ше управя углавним пре запровадзованє ровноваги у експлоатациї природних ресурсох) (11, 12).

История

Снованє

МУЗП основана 05.10.1948. року у французким городзе Фонтенбло, кед представнїки влади и орґанизациї за очуванє подписали спорозуменє о снованю Медзинародней униї за защиту природи. Джулиян Хаксли, перши ґенерални директор Унеска, порушал инициятиву за снованє такей орґанизациї. Цилї орґанизациї то запровадзованє медзинародного сотруднїцства у защити природи, промоция националних и медзинародних акцийох и зберанє, анализованє и ширенє информацийох. Єдина медзинародна орґанизация зоз фокусом на цали спектар защити природи хтора исновала по теди то орґанизация за защиту птицох, нєшка то BirdLife ''International'', основана ище 1922. року. (13,14,15)

Период роботи 1948—19564

МУЗП почала робиц зоз 65 членами, а шедзиско секретарияту було у Бриселу. Перша активносц униї була програма фокусована на очуваню файтох и бивальнїкох, збогацованю и применьованю знаня, унапредзованю образованя, промоциї медзинародних спорозуменьох и на очуваню природи. Центер шицких активносцох то даванє науковей основи за акциї очуваня природи, а за уключованє до роботи фаховцох и науковцох задлужени окремни комисиї. Робота МУЗП-а и УНСКО-а взаємна. У заєднїцкей орґанизациї од 1949. року, на Конференциї за защиту природи (Лейк Сусекс, ЗАД) першираз була представена лїстина наисце загрожених файтох, хтора предходзела Червеней лїстини загрожених файтох. 

Период роботи 1956—1965

У чаше 50-их и 60-их рокох у Европи зазначени економски розвой, а формални колониї були под знаком питаня, так же тоти два факти мали уплїв на роботу МУЗП. Порушани велї акциї зоз малима трошками, сотрудзує ше зоз аґенциями Зєдинєних нацийох и зоз Совитом Европи. Року 1961. МУЗП обявела першу ґлобалну лїстину [[Национални парк|националних паркох]] и защицених подручох хтору ше нєпреривно ажурує. МУЗП найпознатша по обявйованю Червеней кнїжки о статусу очуваня файтох, хтора прешираз обявена 1964. року.

МУЗП почала бавиц главну улогу у твореню медзинародних контрактох и конвенцийох, починаюци зоз африцку Конвенцию за очуванє природи и природних ресурсох. Нови фахови подруча постали и одвитуюца законска реґулатива. Африка була у фокусу и у предходних проєктох МУЗП з обласци очуваня природи. Уния потримала „Єловстонски модел” управяня зоз защиценима подручами, хтори пре защиту природи огранїчує чловеково присуство и роботу, медзитим, и уния и други орґанизациї за защиту були критиковани пре защиту природи од людзох, а нє зоз людзми. Таки модел першираз применєни у Африки и мал вельку улогу у удлучованю же би ше Масаї народ виселєл зоз [[Нациоnални парк Серенґети|Националного парку Серенґети]] и защиценого подруча Нґоронґоро.

Же би ше створело стабилну финансийну основу за роботу, МУЗП 1961. року участвовала на снованю Шветовей фондациї за природу (нєшка Шветова фондациз за защиту природи, WWF), а єй циль зберац финансийни средства, робота на одношеньох з явносцу и явней потримовки. 

Шедзиско 1961. року преселєне зоз Белґиї до Моржу у Французкей.

Период роботи 1966—1975

Явне нєзадовольство о стану животного штредку 60-их и 70-их рокох приведло до снованя нових нєвладових орґанизацийох, спомедзи хторих Ґринпис и Товарише планети жеми хтори тиж робели на ґлобалним уровню. Велї нови орґанизациї були критичнєйши ґу влади од МУЗП хтора предлужела владом давац науково совити, прето була критикована як стародавна и нєважна орґанизация.

Членство у МУЗП ше нєпреривно звекшовало (зоз 200 членох 1961. поросло на 400 членох 1974. року), а тиж було злєпшане єй положенє и уплїв на други орґанизациї. 

МУЗП єдна з нєвладових орґанизацийох хтори уключени до орґанизациї Конференциї Зєдинєних [[Народ|народох]] о людским околїску (Стокхолм, 1972). На тей конференциї прилапени три нови медзинародни конвенциї, на чиїм твореню участвовала и МУЗП, а то:

• Конвенция за защиту шветовей културней и природней скарбнїци (1972)

• CITES — Конвенция о медзинародней [[Тарґовина|тарґовини]] зоз загроженима файтами дзивей флори и фауни (1974), секретарият ше находзи праве у МУЗП

• Рамсарска конвенция — Конвенция о мочарох од медзинародного значеня (1975), секретарият ше находзи у праве у МУЗП.

После одредзеного периоду приходзи до поступней пременки у приступе ґу очуваню природи. Очуванє бивальнїкох и файтох и надалєй основни циль униї, алє ше подзвигує свидомосц о тим же до огляду очуваня природи треба брац и економски и социялни потреби. Року 1975. Ґенерална скупштина МУЗП прилапела резолуцию о зачуваню автохтоних народох и задоволєла їх национални права у националних паркох и защицених подручох. Резултат такого приступу бул позитивни, МУЗП постала интересантнєйша и владом у жемох у розвою.

Сучасни период, 2017—2020

МУЗП нєшка роби у обласци бизнису, климатских пременкох, економиї, екосистеми, на праве животного штредку, очуваню лєсох, ґлобалней политики, води, моря и поларней обласци, защицених подручох, науки, социялней политики, културней скарбнїци и др.

Програму и план роботи членство приноши кажди штири роки. У програми и планє за 2017—2020. очуванє природи и биодиверзитету узко повязане зоз отримуюцим розвойом и намаганьом за зменшанє худобства. МУЗП наводзи же основа у витворйованю каждого цилю то и знанє автохтоних народох и других традиционалних ґрупох хтори хасную природни богатства.

Тота програма 2017—2020 ма три приоритетни обласци:

• Вреднованє и очуванє природи

• Промовованє и потримовка дїлотворному и справедлївому управяню зоз природнима ресурсами

• Применьованє ришеньох хтори засновани на природи коло ришованя дружтвених спокусох, уключуюци климатски пременки, безпечносц [[Пожива|поживи]] и економски и дружтвени розвой.

МУЗП сама по себе ма циль директно мобилизовац ширшу явносц. Образованє було часц програми униї од самого початку єй снованя, алє фокус и далєй на уключованю заинтересованих ґрупох и смисловей комуникациї, а нє на масовних кампаньох.</text>
      <sha1>rt5ixygsvx9n9zmv7vezbdrccst1xc4</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>