Над

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.3</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Над</title>
    <ns>0</ns>
    <id>319</id>
    <revision>
      <id>19092</id>
      <parentid>9996</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T20:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Додати вонкашнї вязи и референца, нови текст</comment>
      <origin>19092</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4448" sha1="80071o8hahe10z5ya6tavwcygm2vfbj" xml:space="preserve">{| class=&quot;wikitable&quot; align=right width=250px
|+
! colspan=&quot;2&quot; |Над
(метолка з нашенями)
|-
| colspan=&quot;2&quot; |[[Файл:Phragmites_australis_Schilfrohr.jpg|alt=Над|center|250x301px]]
|-
! colspan=&quot;2&quot; |[[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
|-
|'''Царство:'''
|Plantae
|-
|'''Дивизия:'''
|Magnoliophyta
|-
|'''Класа:'''
|Liliopsida
|-
|'''Ряд:'''
|Poales
|-
|'''Фамилия:'''
|Poaceae
|-
|'''Подфамилия:'''
|Arundinoideae
|-
|'''Племе:'''
|Arundineae
|-
|'''Род:'''
|''Phragmites''
|-
! colspan=&quot;2&quot; |[[Биномна номенклатура|Биномне мено]]
|-
| colspan=&quot;2&quot; |&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;'''''Phragmites australis'''''
(Cav.) Trin. ex Steud.
|-
! colspan=&quot;2&quot; |Синоними
|-
| colspan=&quot;2&quot; |''Arundo phragmites'' L.

''Phragmites communis'' Trin.

''Phragmites longivalvis''

''Phragmites vulgaris''
 
|}

'''Над''' (лат. ''Phragmites australis'') то файта вецейрочних лїсцастих рошлїнох з фамелиї травох.&lt;ref&gt;[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 Трска] sr.wikipedia.org&lt;/ref&gt; Рошнє бокорасто по влажних и водових пребувалїскох умерених и тропских предїлох. То єдина файта у роду ''Phragmites'',&lt;ref&gt;[https://powo.science.kew.org/?name_id=433918 Kew World Checklist of Selected Plant Families]&lt;/ref&gt; гоч постоя усиловносци же би ше одредзени популациї описали як окремни файти.

== Опис ==
Стебла наду високи 2–6 [[метер|m]], з лїсцами длужини 20–50 cm и ширини 2–3 cm. На верху стебла находза ше квети– густи метолки цмо лиловей [[фарба|фарби]], длужини по 50 cm.

Бокори наду ше можу пресцерац на [[поверхносц]]ох вельких и по єден квадратни километер. У вигодних условийох животного штредку, поверхносц з надом ше може шириц и по 5 m рочнє.

== Хаснованє ==
Дакеди ше над кед го було коло валалу на нїзших водових поверхносцох орезовал при сподку и хасновал за рижни наменки:

:* Правели ше огради зоз наду, напр. оградзовало ше од сушеда, або оградзовал ше заднї двор зоз зграду, 
:* Єден час док нє було закриванє крова з черепом, хижи ше закривали зоз надом.
:* У нєдостатку другей огриви, людзе до [[Руски пец|руского пеца]] топели и зоз надом.
:* Над ше похасновал и як будовательни материял у обисцу за помоцни обєкти (курнїки, менши шопки итд.), так же ше го даяк позлучовало-повязало и вец оляпковало зоз блатом.
:* Ґаздинї з надових метолкох правели метолки за ометанє паучини а и заметанє просторийох.
:Без оглядиу на сучасносц, кед нова технолоґия допринєсла и понука велї продукти и артикли за обисце (череп або рижни плехи за закрице, огради, рижни метли зоз вшелїяких материялох), над ше ище вше хаснує алє на модернєйши способ и мож вельо койцого направеного зоз наду найсц у адекватних предавальньох.

== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=UhEkw0c-RNE Trska - stari materijal u savremenoj izgradnji] youtube.com
* [https://naturagroup.co.rs/pletena-trska/ Pletena trska]

== Референци ==
[[Катеґория:Рошлїни]]

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Биолоґия]]
[[Катеґория:Наука]]
[[Катеґория:Будовательни материял]]</text>
      <sha1>80071o8hahe10z5ya6tavwcygm2vfbj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>19074</id>
      <parentid>19061</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T13:26:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */</comment>
      <origin>19074</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89083" sha1="pczftxnrpzha8cno5qgf0gwvh5tyfa4" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Национални парк Серенґети


Швитляки

Акорд (музика)
Чинели (муз.инструмент)
Зайда

Цесто

Ґовля


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>pczftxnrpzha8cno5qgf0gwvh5tyfa4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19075</id>
      <parentid>19074</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T13:27:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */</comment>
      <origin>19075</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89083" sha1="s7r48soj8ixcyzgbq6g71dgaq9hj95c" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Национални парк Серенґети


Швитляки

Акорд (музика)
Чинели (муз.инструмент)
Зайда

Цесто

Ґовлї


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>s7r48soj8ixcyzgbq6g71dgaq9hj95c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Валька</title>
    <ns>0</ns>
    <id>598</id>
    <revision>
      <id>19088</id>
      <parentid>16864</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T20:19:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>19088</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6724" sha1="gc68g7iusg49jb3b5r4ztjfnntv90eo" xml:space="preserve">[[File: Ancient_egyptians_adobe.jpg|right|thumb|300px|alt=валька у Карнаку.|thumb|Староєгипетска валька у Карнаку.]]

'''Валька''' назва за нєпечену цеглу направену з блата и сушену на [[слунко|слунку]]. Блато ше обично мишало з [[Писок|писком]] и [[Слама|сламу]] же би достала лєпши  конструктивни свойства и же би ше лєгчейше повязовало, а у даєдних крайох швета и з балєґу. Тота мишанїна би ше кладла до древених фурмох и сушела на слунку. При мурованю би ше повязовала зоз швижим блатом.&lt;ref&gt;Мала енциклопедија Просвета, треће издање. Просвета Београд. 1978.&lt;/ref&gt; Оптималне одношенє компоненти глїни за вальку: 15% глїни, 10-30% праху и 55-75% финого писку.&lt;ref&gt;Garrison, James [https://web.archive.org/web/20160305165712/http://missions.arizona.edu/sites/default/files/1%20Garrison-Adobe%20Characteristics.pdf „Adobe-The Material, Its Deterioration, Its Coatings”] (PDF). б. 5—16.&lt;/ref&gt;

Нєпечена цегла найстарши будовательни материял, розширени по цалим швеце, од Азиї, Африки,&lt;ref&gt;Marchand, Trevor. The Masons of Djenne. Bloomington: University of Indiana Press, 2009.язик: (анґлийски)&lt;/ref&gt; Европи по Америку дзе Индиянци Аризони, Нового Мексика и Мексика будовали з вальку. Валькова архитектура датирована на вецей як 5.100 роки  п.н.е. 

Будинки з валькох барз витримовни, а окрем того же їх правенє найтуньше, акумулую енерґию (добри су изолатор) та су вжиме цепли, а влєце жимни.&lt;ref&gt;Collyns, Dan (15. 8. 2009).[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/8201971.stm „Peru rebuilds two years on from quake”] news.bbc.co.uk.&lt;/ref&gt;

[[File: Kuca_od_cerpica_egipat.jpg|thumb|300px|alt=Хижа з валькох.|thumb|Хижа з валькох у єгипетским валалє.]]

== Моц ==
У сухих  климатских условийох, вальково структури винїмно витримовни и заступени су у даєдних з найстарших постояцих будинкох на швеце. Найвекши будинок направени з валькох то  будинок направени з єдней файти валькох (адобе цегла) то твердиня Арт-е Бам у Ирану зоз 500. п.н.е. Твердиня часточно звалєна у руйнуюцим трешеню жеми 26. децембра 2003. року. Вальки будинку даваю значни предносци пре свою векшу термалну масу, алє ше зна же су окреме подложни очкодованьом пре трешеня жеми кед же ше на даяки способ нє змоцня. Случаї у хторих вальково структури були значно очкодовани под час трешеня жеми уключую трешенє жеми у Ґватемали 1976. року, трешенє жеми у Баму 2003. року и трешенє жеми у Чилеу 2010. року. 

== Дистрибуция ==
Будинки направени з глїни осушени на слунку узвичаєни ширцом по швеце (Блїзки восток, Заходна Азия, Сиверна Африка, Южна Америка, Югозаходна Сиверна Америка, Шпания и Восточна Европа.&lt;ref&gt;Marchand, Trevor (2009). The Masons of Djenne. Bloomington: University of Indiana Press&lt;/ref&gt; Вальку хасновали  старобивательски народи Америки у югозаходних Зєдинєних Державох, Мезоамерики и Андох под час даскелїх тисячох рокох &lt;ref&gt;Beck, Roger B.; Black, Linda; Krieger, Larry S.; Naylor, Phillip C.; Dahia Ibo Shabaka (1999).   [https://archive.org/details/mcdougallittellw00beck ''World History: Patterns of Interaction''] Evanston, IL: McDougal Littell. 
&lt;/ref&gt;. Пуеблански [[Народ|народи]] будовали структури з валькох з чомовами або кошарами валькох, аж док Шпанци нє уведли правенє цегли. Вальково цегли хасновани у Шпаниї од позного бронзового и желєзного часу (од осмого вику п.н.е.). Єй широке хаснованє може ше приписац єдноставносци дизайну и правеня, и економичносци.
== Литература ==
* Hasel, Michael G. (2019). [https://books.google.rs/books?id=Fq7qDwAAQBAJ&amp;pg=PT246&amp;redir_esc=y „Architecture”]   
* Littman, Robert; Lorenzon, Marta; Silverstein, Jay (2014).  [https://www.researchgate.net/publication/287786412_With_without_straw_How_Israelite_slaves_made_bricks With &amp; without straw: How Israelite slaves made bricks”] ''Biblical Archaeology Review'' (на язику: анґлийски). '''40''' (2). 
* Emery, Virginia L. (2009).  [https://escholarship.org/content/qt7v84d6rh/qt7v84d6rh.pdf „Mud-Brick”] (PDF). ''UCLA Encyclopedia of Egyptology''. '''1''' (1).
* [https://www.academia.edu/1285495/Bricks_and_urbanism_in_the_Indus_Valley_rise_and_decline Bricks and urbanism in the Indus Valley rise and decline] bricks in antiquity

== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.venueview.com/vv_design/sunsmiths/adobe.ht    Authentic Adobe Brick Constructio]
* [https://eartharchitecture.org/    Earth Architecture]
* [https://www.buildingwithawareness.com/  ''Building With Awareness'']  – детальни ДВД видео знїмок хтори указує конструкцию мурох з валькох и їх хаснованє як термалней муровей маси 

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Архитектура]]
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Будовательни материял]]</text>
      <sha1>gc68g7iusg49jb3b5r4ztjfnntv90eo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Камень</title>
    <ns>0</ns>
    <id>681</id>
    <revision>
      <id>19089</id>
      <parentid>16995</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T20:24:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Катеґория, означени вецей викивязи</comment>
      <origin>19089</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6013" sha1="ghcw14yafjykjb9trfm3tqi55wjddff" xml:space="preserve">'''Камень''' (общеславянска назва) 1. минерални аґреґат розличного составу у компактней [[маса|маси]] або у факатох; 2. млїнски камень: Кед ше осуша конопи, одвеже ше их под камень да их помегча; 3. камень на меджи медзи полями (серб. међаш). Камень настава з трушеньом стинох. До його наставаня може присц з дїйством ерозиї, на природни способ пре уплїв дижджу, витру, мразу, плими, осеки, трешаня жеми, вилївох и других метеоролоґийних зявеньох.
 
Нєшка камень мож достац и на штучни способ: з пилєньом зоз рижнима пилами, дробеньом з помоцу експлозива або зоз млєцом, трушеньом и на други способи.
 
== Хаснованє каменя ==

Камень ше од давна хаснує у будовательстве, як будовательни материял за правенє хижох, помоцних будинкох, мостох и драгох. У будовательстве розликуєме:

* ламани камень,
* плочасти камень хтори ма два боки приблїжно паралелни,
* камень у форми квадра, хтори каменяре обрабяю до правилних формох и
* камень за подлоги хтори резани як плочи на жем.

Камень ше тиж хаснує за правенє надгробних памятнїкох. Майстрове цо правя надгробни памятнїки волаю ше каменьорезаче або крижаре.

Зоз преучовованьом стинох ше занїма наука ''петролоґия'', а под поняцом стини у общим случаю подрозумює ше природни минерални аґреґат одредзеного составу, структури и текстури хтори представя продукт рижних ґеолоґийних процесох. Шицки стини, значи, направени з одредзених минералох, а минерали представяю физично и хемийно гомоґени цела хтори настали у жемовей скори як резултат одредзених хемизмох и физичних дїйствох. Найвекше число минералох у черствим аґреґатним стану и ма криштальову збудову. Гоч у природи єст вецей як 2000 розлични минерали, з аспекту будовательства значне лєм єдно менше число. То праве тоти минерали хтори найчастейше заступени у стинох зоз хторих ше достава будовательни камень. Єдна з найважнєйших характеристикох минералох, а то значи и камених материялох у ширшим смислу словох то твардосц.

Камень у индустриї ше дзелї на:

* тварди камень як диабас, профир и
* камень хтори мегки як, наприклад, пасмовити камень
&amp; штучни камень - специялна уметносц виробку каменя хтори направели схопни майстрове [[Ремесло|ремесельники]] терацере, каменьорезаче, каменяре и вибиваче або видлабоваче и представя имитацию природних каменьох. Можеме го розпознац так же є [[Температура|цепли]] кед го дотхнєме з руку, а прави камень вше вельо жимнєйши.

У литоґрафиї розликуєме литоґрафски камень, а у технїки брусни камень хтори служи за брушенє.

У хемиї ше стретаме з белавим каменком (серб. плави камен), хтори ше хаснує у овоцарстве за защиту рошлїнох.

У медицини ше, як з охореньом, стретаме з каменками у жовчу або у покруткох (серб. камен у жучи, камен у бубрегу).

==== Познати вирази у народзе ====

*Камень би ше розплакал – кед ше бешедує о дачим барз жалосним
*Камень на каменю нє остал – цалком зруйновани будинок
*Чежки як камень – барз чежки
*Жимни як камень – без емоцийох
*Шерцо як камень – гвари ше за дакого хто нє ма чувство за любов або за страх 
*Хто тебе з каменьом, ти його з [[Хлєб|хлєбом]] – библийне порученє же ше нє треба вимсциц, алє тим цо нам нанєсли кривду пребачовац

== Литература==
 
*''Словнїк руского народного язика I, А – Н,'' Нови Сад 2017, б. 571. 

== Вонкашнї вязи ==

*[https://sh.wikipedia.org/wiki/Kamen   Kamen], Vikipedija na srpskohrvatskom jeziku, ''sh.wikipedia.org''
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Будовательни материял]]</text>
      <sha1>ghcw14yafjykjb9trfm3tqi55wjddff</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Teмбр звука (музика)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3089</id>
    <revision>
      <id>19086</id>
      <parentid>18908</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T20:08:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19086</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10971" sha1="bmh0kh3if8d6k8340eccdbxx8kja8u5" xml:space="preserve">[[File:9577 Guitarz1970 Clean E9 Guitar Chord (Mike Tribulas).jpg|right|thumb|300px|Приклад тембра: Спектроґрам першей секунди одграного акорда Е9 одграного нa Стратокастер ґитари. Долу аудио запис истого акорда Е9: зоз фреквнцию-ехом тонох. [[File:9577 Guitarz1970 Clean E9 Guitar Chord (Mike Tribulas).ogg|300px|]]]]'''Тембр''' (од франц „''timbre''“ - [[дзвон]], ознака, препознатлїви знак)&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://www.musenc.ru/html/t/tembr.html тембр] // // Музыкальная энциклопедия. — М.: Советская энциклопедия, 1981. — Т. 5. — С. 488—490. — 1056 с.&lt;/ref&gt; то фарба главного [[Звук|звука]] помоцу аликвотних [[Тон|тонох]] такв. обертонох; єдна зоз специфичних характеристикох музичного звука (вєдно зозйого висину тона, гласносцу и тирваньом).

Тембр розликує звуки истей висини и гласносци, виведзени на розличитих инструментох, розличних гласох, або на истим инструменту, алє з розличнима технїками граня итд. Значи же тембр представя ,,фарбу&amp;#39;&amp;#39; звука, односно характеристичну тонску фарбу хтора нам оможлївює розликовац инструменти або людски гласи, гоч продукую исти тон (исту висину и гласносц). То специфична тонска офарбеносц хтору творя [[аликвотни тони]] и хтори провадза основну фреквенцию. Прето ше заправо тембр толкує як ,,фарба гласу&amp;#39;&amp;#39; або ,,фарба тона&amp;#39;&amp;#39;.&lt;ref&gt;Schouten, J. F. (1968). &quot;The Perception of Timbre&quot;. In Reports of the 6th International Congress on Acoustics, Tokyo, GP-6-2, 6 vols., edited by Y. Kohasi, [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Citing_sources#What_information_to_include full citation needed0]35–44, 90. Tokyo: Maruzen; Amsterdam: Elsevier.&lt;/ref&gt;

Тембр [[Подзелєнє музики|музичного]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмента]] одредзени спрам материялу з хторого є направени, форми, конструкциї и условийох вибрациї його вибратора, розличних прикметох його резонатора и акустики просториї у хторей ше на инструменту грає. Ключни фактори формованя тембра каждого специфичного звука уключує його аликвотни тони (обертони), одгуки/ехо тонох и його одношенє початного импулса твореня звука, характеристики [[Вибрато|вибрата]], форманти (спектер музикалних звукох) и други фактори.

З перцепированьом тембра, звичайно ше зявюю рижни асоцияциї: звучни характеристики тембра ше поровную зоз орґанолептицкима сензациями одредзених предметох и зявеньох. Напр. звуки ше описує як шветли/ясни, цми, назални, цепли, жимни, глїбоки, полни, оштри, богати, предзераюци, метални, або склєняни. Хасную ше и аудиторни дефинициї (напр. дзвонки, тупи, глухи, гаотични, гласни (серб. бучни) &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.

Строго науково одношенє и потвердзена типолоґия тембра ище вше нє устаємнєна. Утвердзене лєм же слух тембра ма зонску природу. Тембр ше хаснує як важне средство музичного виражованя: може ше хасновац за визначованє одредзеней компоненти музичней цалосци, за змоцньованє або зменшованє контрасту; пременка тембра єден зоз елементох музичней драматурґиї. 

== Историйска инструментална пракса 19. вика ==
Инструментални тембр визначовал вше значнєйшу улогу у [[Оркестер|оркестровей]] пракси и [[Оркестрация|оркестрациї]] у цеку осемнаестого и дзеветнастого вику.  

Композиторе поготов Хектор Берлиоз &lt;ref&gt;Macdonald, Hugh. (1969). ''Berlioz Orchestral Music''. BBC Music Guides. London: British Broadcasting Corporation. p. 51. ISBN 9780563084556.&lt;/ref&gt; и Рихард Ваґнер &lt;ref&gt;Latham, Peter. (1926) &quot;Wagner: Aesthetics and Orchestration&quot;. ''Gramophone'' (June): [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Citing_sources page needed]&lt;/ref&gt; допринєсли значеню розвою тембра у цеку 19. вика. Напр. Ваґнеров ''Мотив сна'' зоз трецей дїї його опери ''Валкира'' приказує ,,зиходзацу”  хроматску скалу (на нїжей), хтора преходзи през оркестерски тембри; перше древени дуйни инструменти (флаута, затим обоа), затим масовни звук смикарох зоз виолинами хтори граю ношацу мелодию, и на концу плехово дуйни инструменти (французки хорни).

Илустрация: нотни и звучни приклад:

[[File:Wagner Sleep music from Act 4 of Die Walkure.png|center|thumb|830x830px|Ваґнер ''Музика за сон'' зоз 3. дїї опери „''Валкера''“]] [[File:Wagner Sleep music from Act 3 of Die Walkure.wav|center|thumb|396x396px]]

Клод Дебиси (французки [[композитор]]-импресиониста), хтори  компоновал у цеку остатнїх деценийох 19. вика и першей децениї 20. вика, заслужни за дальше воздзвигованє улоги тембра у инструменталней музики: „У значней мири Дебисийова музика воздзвигує тембр на висши структурови статус; уж у прелудиюму ''Пополадня єдного фауна''; фарба тона на флаути и [[Гарфа|гарфи]] функционує референциялно.“  

Малеров приступ оркестрациї илуструє вше векшу улогу диференцированих темброх у музики вчасного 20. вика. Таки приклади у музичней пракси єст вельо у епохи 20. вику, а тембр здобувал вше значнєйшу виражайну улогу и фарбово-колоритову моц звукох у инструменталней музики и пракси. &lt;ref&gt;Samson, Jim (1977). ''Music in Transition: A Study of Tonal Expansion and Atonality, 1900–1920''. New York City: W. W. Norton &amp; Company. ISBN &lt;bdi&gt;0-393-02193-9&lt;/bdi&gt;.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Del Mar, Norman (1980). ''Mahler’s Sixth Symphony: A Study''. London: Eulenburg.&lt;/ref&gt;

== Тембр звука 20. вику ==
У музики 20. вику зявела ше тенденция змоцньованя и наглашованя тембралного аспекта звука (паралелизми, кластери) хаснованє гармониї и текстури. Сонорска и спектрална музика то окремни подруч'я за вихасновйованє уметнїцких прикметох и потенциялох тембровей палети. У обласци електронскей музики нєшка витворени барз обсяжни банки нових (углавним штучно синтетизованих) темброх.

'''Опатриц ище''':
*[[Тон]]

== Литература ==
* ''[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5 Теорија музике]'', [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%9B Дејан Деспић], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, бок 15-16

* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B9%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9,_%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Назайкинский Е.], Рагс Ю. Восприятие музыкальных тембров и значение отдельных гармоник звука, в кн.: Применение акустических методов исследования в музыкознании, М., 1964.

* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B1%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%B2,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Гарбузов Н.] Зонная природа тембрового слуха, М., 1956.
* Володин А. Роль гармонического спектра в восприятии высоты и тембра звука, в кн.: Музыкальное искусство и наука, вып 1, M., 1970.

== Вонкашня вяза ==
* [[:sr:Тембар|Tembar]] sr.wikipedia.org (на сербским язику)
* Dixon Ward, W. (1965). [https://books.google.rs/books?id=XNVsAAAAMAAJ&amp;q=timbre+wastebasket&amp;redir_esc=y &quot;Psychoacoustics&quot;.] In Audiometry: Principles and Practices, edited by Aram Glorig, 55. Baltimore: Williams &amp; Wilkins Co. Reprinted, Huntington, N.Y.: R. E. Krieger Pub. Co., 1977. ISBN 0-88275-604-4.

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Акустика]]</text>
      <sha1>bmh0kh3if8d6k8340eccdbxx8kja8u5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Маримба</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3094</id>
    <revision>
      <id>19084</id>
      <parentid>19066</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T18:23:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19084</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14242" sha1="94bnf44lvpcz552fghcgcdzx2uytfv6" xml:space="preserve">[[File:Marimba One 4000 Series.jpg|thumb|300px|[[File:Attraction Marimba.ogg|thumb|262x262px|Звук маримби]]

]]'''Маримба''' то музични [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину [[Тон|тона]]. Пренєшена є зоз Африки до Южней Америки. Припада типу идиофонох, а по своєй конструкциї подобна є як [[ксилофон]], з тим же маримба ма длугши и ширши древени типки и з нїма ше достава глїбши тон, та би ше могла наволац „ксилофон-[[бас]]&amp;quot;. Типки направени зоз ружового древа ширини 4,5 – 6,4 цм. Под кажду типку находзи ше резонантна метална цива наштимована спрам основного тона, як и на клавиру. На маримби ше найчастейше грає традицийни шпиви и танци зоз южного Пацифику - обласц у Колумбиї  и провинциї Есмералдас у Еквадору а положена є на Унескову лїстину нєматериялного [[Културна скарбнїца|културного нашлїдства]] чловечества за 2015. рок.&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/RL/marimba-music-traditional-chants-and-dances-from-the-colombia-south-pacific-region-and-esmeraldas-province-of-ecuador-01099 Marimba music, traditional chants and dances from the Colombia South Pacific region and Esmeraldas Province of Ecuador]  unesco.org. Приступљено 30. 6. 2021.&lt;/ref&gt;

== История ==
[[File:Instruments de musique des Congolais, gravure extraite de Girolamo Merolla da Sorrento.jpg|right|thumb|300px|Ґравура Дїролама Мероле да Сорента,  (Напуль 1692), Маримба и вецей  инструменти.]]Ксилофони ше широко хасную у [[Подзелєнє музики|музики]] заходней и централней Африки. Назва походзи од Банту маримби або малимби ксилофона. Слово маримба формиране зоз „ма &amp;#39;вельо&amp;#39; и &amp;#39;римба&amp;#39; єдноцивови&amp;#39;&amp;#39; ксилофон. 

Диятонски ксилофони ше зявели у штреднєй Америки у 16. або 17. вику. Перши историйски запис [[Музичар|музичарох]] Мая хтори хасную маримби зоз резонаторами зоз бундави у Ґватемали зазначел историчар Доминґо Юарос 1680. року. Маримба постала барз розширена у 18. и 19. вику, теди кед маримбу маянски и латино ансамбли почали хасновац на фестивалох. Року 1821. маримба преглашена за национални инструмент у Ґватемали на означованю нєзависносци.&lt;ref&gt;Garland Encyclopedia of World Music (11. 01. 2013). [https://books.google.rs/books?id=ulLJUDmptFMC&amp;pg=PA241&amp;redir_esc=y#v=onepage&amp;q&amp;f=falseThe Concise Garland Encyclopedia of World Music.] Routledge. стр. 241. ISBN 978-1- 136-09570-2.]&lt;/ref&gt; Резонатори зоз бундави познєйше заменєни зоз гармоничнима древенима шкатулами, а клавиятура преширена на коло пейц диятонски [[Октава|октави]]. Вариянти зоз типками направени зоз челїку, скла або бамбуса место древених зявюю ше у 19. вику.

Року 1892. Коразон де Єсус Борас Морено, музичар зоз Чияпаса, додал и преширел маримби зоз хроматску скалу зоз додаваньом ище єдного шора звучних цивох, хтори по розпорядку тонох одвитую чарним типком на клавиру.

== Часци маримби ==
[[File:Arp, for solo marimba, by Evert Van Eynde.ogv|right|thumb|300px|Гранє на маримби]]'''Типки''' 

Типки ше прави зоз древа або даєдного синтетичного материялу. Найприкладнєйше ружово древо, док ткв. падаук може буц алтернатива. Типки зоз синтетичних материялох ґенерално даваю подлєйши квалитет звука у одношеню на древени, алє су туньши и одпорнєйши на условия хвилї.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&amp;p=1850977670&amp;viewfull=1#post1850977670 „Marimba Bars”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20170306210902/http://www.pearldrummersforum.com/showthread.php?125662-Marimba-bars&amp;p=1850977670&amp;viewfull=1#post1850977670 оригинала] 06. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2015.]&lt;/ref&gt; 

'''Резонатори'''

Резонатори цилиндрични циви заквачени попод типки маримби хтори найчастейше алуминийски, а хтори заслужни за рижнородносц тонох-[[Звук|звука]] самого инструмента. Попод кажду типку находзи ше по єдна резонантна цива. Циви розличних длужинох, конструовани и пошоровани так же би провадзели розпорядок тонох на клавиру. Длужина резонатора варирує у зависносци од фреквенциї хтору продукує типка. Вибрациї зоз типкох дзвоня док преходза през циви, хтори змоцнюю тон на барз подобни способ як цо би ше змоцнєло цело на ґитари або виолончела. Инструменти хторим обсяг тона преходзи 4½ [[Октава|октави]], длужина циви хтори потребни за бас ноти, длугши од висини инструмента. Пре тото дзепоєдни продукователє маримби, як ДеМоров и Маллетецх, дакус муша викривиц конци цивох.

[[File:Miami-Dade County Public Schools - Flickr - Knight Foundation (2).jpg|right|thumb|285x285px|Палїчки за маримби]]'''Палїчки (млаточки)'''

Зоз вдереньом ґумових палїчкох-млаточкох по типкох инструмента достава ше звук. Ручки палїчкох звичайно направени зоз брезового древа, а ридше зоз ратана або фиберґласу.

'''Обсяг'''

Нє постої стандардни розпон маримби, алє найчастейши розпон 4 октави, 4.3 октави и 5 октави; тиж доступни и велькосц маримбох обсягу тонох од 4.5, 4.6 и 5.5 октави.

[[File:Marimba range.svg|right|thumb|290x290px|Обсяг тонох]]
♦ 4 октави: c&lt;sup&gt;4&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;.

♦ 4. 3 октава: a&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;. 3 (три) ше одноши на три ноти спод 4

октави инструмента. То найчастейши обсяг.

♦ 4.5 октави: f&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;. 5 значи (1/2 половка);

♦ 4.6 октави: e&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;, єдно надпомнуце под 4.5.

♦ 5 октави: c&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; по c&lt;sup&gt;7&lt;/sup&gt;, єдна цала октава спод 4 октави инструмента.

♦ Бас обсяг (варира, алє напр. у розпону од g&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;-g3  або  c&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;-f&lt;sup&gt;3&lt;/sup&gt;)

== Репертоар ==

'''Оркестeр'''

[[Композитор|Kомпозиторe]] маримби менєй хасную од других клавиятурних (по форми) зоз оркестерскей секциї удерних инструментох, без огляду же за ню було векше интересованє после 1950. року, як напр. у дїлу ''Le marteau sans maître'' Пєра Булеза.&lt;ref&gt;[https://www.vsl.co.at/academy/percussion/marimba  &quot;Marimba | VSL - Academy&quot;. www.vsl.info. Retrieved 9 January 2023 ]&lt;/ref&gt;

'''Концерти'''

[[File:MarimbaPlayer.jpg|right|thumb|300px|Маримбар (за NDR Radiophilharmonie), Гановер 2003.]]Перши соло концерт за маримбу, ''Кончертино за маримбу,'' компоновал Пол Крестон 1940. року, по наруджбини Фредерика Петридеса. Кончертино за маримбу премиєрно виведзени [[29. април|29. априла]] 1940. у Карнеґи голу зоз солисткиню на маримби Рут Штубер Жан и класичним оркестром.&lt;ref&gt;Conklin, M. Christine (2004). &quot; [https://shareok.org/server/api/core/bitstreams/e40052fd-735c-483c-9844-fd5f72a65500/content An Annotated Catalog of Published Marimba Concertos in the United States from 1940-2000&quot;] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/University_of_Oklahoma University of Oklahoma.] p. 17. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#OCLC OCLC] 56356967.&lt;/ref&gt; 

Други концерт за маримбу, ''Концерт за маримбу, вибрафон и'' ''оркестер'', написал  Дариюс Мийо 1947. року. &lt;ref&gt;Kastner, Kathleen (August 1994). &quot;[https://web.archive.org/web/20221223042410/https://publications.pas.org/archive/aug94/articles/9408.83-87.pdf Creston, Milhaud and Kurka: An Examination of the Marimba Concerti&quot;] (PDF). ''Percussive Notes''. '''32''' (4): 83–87. Archived from [https://web.archive.org/web/20221223042410/https://publications.pas.org/archive/aug94/articles/9408.83-87.pdf the original] (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.&lt;/ref&gt;

Симфонийски оркестер Ореґона поручел од Томаша Свободе же би викомпоновал ''Концерт за маримбу и оркестар, оп. 148'', 1995. року. &lt;ref&gt;DePonte, Niel (June 1996). &quot;[https://web.archive.org/web/20221223042408/https://publications.pas.org/archive/jun96/articles/9606.53-60.pdf An Analysis of Tomas Svoboda's Concerto for Marimba and Orchestra&quot;] (PDF). ''Percussive Notes''. '''34''' (5): 53–60. Archived from [https://web.archive.org/web/20221223042408/https://publications.pas.org/archive/jun96/articles/9606.53-60.pdf the original] (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.&lt;/ref&gt; Знїмак дїла хтори виведол оркестер и Нил де Понте бул  номиновани за награду ''Ґреми 2004''. року за найлєпше инструменталне [[Солиста|солистичне]] виводзенє (зоз [[Оркестер|оркестром]]).&lt;ref&gt;Hartenberger, Russell, ed. (2016). The Cambridge Companion to Percussion. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cambridge_University_Press Cambridge University Press.] p. 50. ISBN 978-1-107-09345-4. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#OCLC OCLC] [https://search.worldcat.org/title/920816078 920816078].&lt;/ref&gt;[[File:GuatemalanMarimbaGourds.JPG|right|thumb|300px|Традицийна маримба зоз резонантнима бундавками. (Гайленд, Ґватемала, 1980.)]]'''Популарна музика'''

Народна маримба ма место цивох як резонатори поставени бундави хтори виша под древенима типками. 

'''Традицийни ґрупи-'''бенди хтори граю на маримби окреме популарни у Ґватемали, дзе су национални симбол култури, алє су тиж моцно успоставени и у [[File:Chiapanecas marimba.ogg|right|thumb|300px|&lt;blockquote&gt;Чияпас маримба (''Chiapanecas marimba)'' и мексичка народна мелодия &lt;/blockquote&gt;]]мексичких державох Чияпас, Табаско и Оахака. Маримба популарна и у других централноамеричких жемох: Хондурас, Ел Салвадор, Никараґва и Костарико, а тиж медзи Афро-Еквадорцами и Афро-Колумбийцами.&lt;ref&gt;''[https://search.alexanderstreet.com/preview/work/bibliographic_entity%7Creference_article%7C1000223347Garland Encyclopedia of World Music Volume 2 - South America, Mexico, Central America, and the Caribbean: Part 3 Nations and Musical Traditions''.] Routledge. Retrieved 28 September 2023.&lt;/ref&gt;

'''Опатриц ище'''

* [[Металофон]]
* [[Ксилофон]]
* [[Список музичних инструментох]]
* [[Подзелєнє музичних инструментох]]

== Вонкашня вяза ==
* [https://www.heartlandmarimba.com/articles/what-is-the-marimba What is the Marimba?]
 {{Commonscat}}

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични инструменти]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Удерни инструменти з висину тонох]]</text>
      <sha1>94bnf44lvpcz552fghcgcdzx2uytfv6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Медзинародна уния за защиту природи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3095</id>
    <revision>
      <id>19094</id>
      <parentid>19064</parentid>
      <timestamp>2026-05-26T09:12:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>референци</comment>
      <origin>19094</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15387" sha1="lnx1q1pgp1u8med4f5pxbyqfwjztoib" xml:space="preserve">Медзинародна уния за защиту природи (МУЗП; анґл. ''International Union for'' ''Conservation of Nature, IUCN'') медзинародна орґанизация хтора дїйствує у обласци защити природи и у обласци отримуюцого управяня з природнима ресурсами. Робота орґанизациї унапрямена на зберанє и анализу податкох, виглєдованє, витворйованє проєктох на терену, промовованє, лобированє и на обуку.

Унию основали Зєдинєни нациї 1948. року, а єй основни задаток „уплївовац, одшмельовац и помагац рижним дружтвом у швеце же би щицели природу и осиґурали же би хаснованє природних ресурсох було справедлїве и еколоґийно отримуюце”. У рамикох того задатку и писанє и виробок Червеней лїстини, у хторей ше находза информациї о загрожених файтох яки позберали вецей як 10 000 науковци. МУЗП ше почала занїмац и зоз проблемами хтори ше одноша и на родову ровноправносц, зменшанє худобства, отримуюци дїялносци и власни проєкти. За розлику од других медзинародних нєвладових орґанизацийох, МУЗП ма циль мобилизовац явносц у потримовки на очуваню природи. Тиж так, трудзи ше уплївовац на рижни акциї владох, роботних и других интересних ґрупох през даванє информацийох и совитох и през лобированє и рижни партнерства. Тота орґанизация найпознатша по составяню и обявйованю МУЗП лїстини загрожених файтох, у хторей преценєни статус загроженосци за кажду обявену файту. &lt;ref&gt;[https://iucn.org/    ''International Union for Conservation of Nature (IUCN)]''&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://iucn.org/about-iucn    „About IUCN”. IUCN]. Приступљено 26.05.2026.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.wrm.org.uy/oldsite/bulletin/84/Kenya.html    „Kenya: The Maasai Stand up to IUCN Displacement Attempts from their Forest”]. ''World Rainforest Movement''.  Приступљено 26.05.2026.&lt;/ref&gt;(1-10 реф)

Катеґориї защити природних подручох

-	IA – строги резерват природи (защицене подруче хторе наменєне лєм за науково потреби; у [[Сербия|Сербиї]] то Обедска бара, Фелєшана...),

-	IB – Парк природи (защицене подруче пре защиту автохтоних животних условийох; у Сербиї то Зобнатица, озеро Палич...),

-	II – Национални парк (защицене подруче наменєне защити екосистеми и рекреациї; у Сербиї то Фрушка гора, Дєрдап...),

-	III – Памятнїк природи (защицене подруче пре очуванє специфичних природних характеристикох; у Србиї то Машин майдан, водопад Лисини...),

-	IV – Защицени бивальнїк (защицене подруче у хторим фокус на окремней файти рошлїни або животинї хтори под защиту держави; у Сербиї то Вельке блато, Панчевацка ада...),

-	V – Защицени предїл (защицене подруче наменєне за защиту препознатлївого предїлу зоз значнима природнима, естетскима и културно-историйнима вредносцами и рекреациї; у Сербиї то клисура рики Ґрадац, Овчарско-кабларска клисура, Авала, Власина, Камена гора...),

-	VI – Защицене подруче пре управянє зоз природнима ресурсами (подруче зоз хторим ше управя углавним пре запровадзованє ровноваги у експлоатациї природних ресурсох) (11, 12).

История

Снованє

МУЗП основана 05.10.1948. року у французким городзе Фонтенбло, кед представнїки влади и орґанизациї за очуванє подписали спорозуменє о снованю Медзинародней униї за защиту природи. Джулиян Хаксли, перши ґенерални директор Унеска, порушал инициятиву за снованє такей орґанизациї. Цилї орґанизациї то запровадзованє медзинародного сотруднїцства у защити природи, промоция националних и медзинародних акцийох и зберанє, анализованє и ширенє информацийох. Єдина медзинародна орґанизация зоз фокусом на цали спектар защити природи хтора исновала по теди то орґанизация за защиту птицох, нєшка то BirdLife ''International'', основана ище 1922. року. (13,14,15)

Период роботи 1948—19564

МУЗП почала робиц зоз 65 членами, а шедзиско секретарияту було у Бриселу. Перша активносц униї була програма фокусована на очуваню файтох и бивальнїкох, збогацованю и применьованю знаня, унапредзованю образованя, промоциї медзинародних спорозуменьох и на очуваню природи. Центер шицких активносцох то даванє науковей основи за акциї очуваня природи, а за уключованє до роботи фаховцох и науковцох задлужени окремни комисиї. Робота МУЗП-а и УНСКО-а взаємна. У заєднїцкей орґанизациї од 1949. року, на Конференциї за защиту природи (Лейк Сусекс, ЗАД) першираз була представена лїстина наисце загрожених файтох, хтора предходзела Червеней лїстини загрожених файтох. 

Период роботи 1956—1965

У чаше 50-их и 60-их рокох у Европи зазначени економски розвой, а формални колониї були под знаком питаня, так же тоти два факти мали уплїв на роботу МУЗП. Порушани велї акциї зоз малима трошками, сотрудзує ше зоз аґенциями Зєдинєних нацийох и зоз Совитом Европи. Року 1961. МУЗП обявела першу ґлобалну лїстину [[Национални парк|националних паркох]] и защицених подручох хтору ше нєпреривно ажурує. МУЗП найпознатша по обявйованю Червеней кнїжки о статусу очуваня файтох, хтора прешираз обявена 1964. року.

МУЗП почала бавиц главну улогу у твореню медзинародних контрактох и конвенцийох, починаюци зоз африцку Конвенцию за очуванє природи и природних ресурсох. Нови фахови подруча постали и одвитуюца законска реґулатива. Африка була у фокусу и у предходних проєктох МУЗП з обласци очуваня природи. Уния потримала „Єловстонски модел” управяня зоз защиценима подручами, хтори пре защиту природи огранїчує чловеково присуство и роботу, медзитим, и уния и други орґанизациї за защиту були критиковани пре защиту природи од людзох, а нє зоз людзми. Таки модел першираз применєни у Африки и мал вельку улогу у удлучованю же би ше Масаї народ виселєл зоз [[Нациоnални парк Серенґети|Националного парку Серенґети]] и защиценого подруча Нґоронґоро.

Же би ше створело стабилну финансийну основу за роботу, МУЗП 1961. року участвовала на снованю Шветовей фондациї за природу (нєшка Шветова фондациз за защиту природи, WWF), а єй циль зберац финансийни средства, робота на одношеньох з явносцу и явней потримовки. 

Шедзиско 1961. року преселєне зоз Белґиї до Моржу у Французкей.

Период роботи 1966—1975

Явне нєзадовольство о стану животного штредку 60-их и 70-их рокох приведло до снованя нових нєвладових орґанизацийох, спомедзи хторих Ґринпис и Товарише планети жеми хтори тиж робели на ґлобалним уровню. Велї нови орґанизациї були критичнєйши ґу влади од МУЗП хтора предлужела владом давац науково совити, прето була критикована як стародавна и нєважна орґанизация.

Членство у МУЗП ше нєпреривно звекшовало (зоз 200 членох 1961. поросло на 400 членох 1974. року), а тиж було злєпшане єй положенє и уплїв на други орґанизациї. 

МУЗП єдна з нєвладових орґанизацийох хтори уключени до орґанизациї Конференциї Зєдинєних [[Народ|народох]] о людским околїску (Стокхолм, 1972). На тей конференциї прилапени три нови медзинародни конвенциї, на чиїм твореню участвовала и МУЗП, а то:

• Конвенция за защиту шветовей културней и природней скарбнїци (1972)

• CITES — Конвенция о медзинародней [[Тарґовина|тарґовини]] зоз загроженима файтами дзивей флори и фауни (1974), секретарият ше находзи праве у МУЗП

• Рамсарска конвенция — Конвенция о мочарох од медзинародного значеня (1975), секретарият ше находзи у праве у МУЗП.

После одредзеного периоду приходзи до поступней пременки у приступе ґу очуваню природи. Очуванє бивальнїкох и файтох и надалєй основни циль униї, алє ше подзвигує свидомосц о тим же до огляду очуваня природи треба брац и економски и социялни потреби. Року 1975. Ґенерална скупштина МУЗП прилапела резолуцию о зачуваню автохтоних народох и задоволєла їх национални права у националних паркох и защицених подручох. Резултат такого приступу бул позитивни, МУЗП постала интересантнєйша и владом у жемох у розвою.

Сучасни период, 2017—2020

МУЗП нєшка роби у обласци бизнису, климатских пременкох, економиї, екосистеми, на праве животного штредку, очуваню лєсох, ґлобалней политики, води, моря и поларней обласци, защицених подручох, науки, социялней политики, културней скарбнїци и др.

Програму и план роботи членство приноши кажди штири роки. У програми и планє за 2017—2020. очуванє природи и биодиверзитету узко повязане зоз отримуюцим розвойом и намаганьом за зменшанє худобства. МУЗП наводзи же основа у витворйованю каждого цилю то и знанє автохтоних народох и других традиционалних ґрупох хтори хасную природни богатства.

Тота програма 2017—2020 ма три приоритетни обласци:

• Вреднованє и очуванє природи

• Промовованє и потримовка дїлотворному и справедлївому управяню зоз природнима ресурсами

• Применьованє ришеньох хтори засновани на природи коло ришованя дружтвених спокусох, уключуюци климатски пременки, безпечносц [[Пожива|поживи]] и економски и дружтвени розвой.

МУЗП сама по себе ма циль директно мобилизовац ширшу явносц. Образованє було часц програми униї од самого початку єй снованя, алє фокус и далєй на уключованю заинтересованих ґрупох и смисловей комуникациї, а нє на масовних кампаньох.</text>
      <sha1>lnx1q1pgp1u8med4f5pxbyqfwjztoib</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Фашенґи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3096</id>
    <revision>
      <id>19073</id>
      <timestamp>2026-05-25T13:19:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: '''Фашенґи''' (серб. ''покладе''; слц. ''fašiangy''; од нєм. ''Fasching'') то час од Богоявления, (Трокральох) 6. януара (19. по юлиянским календаре) по Сиропусну нєдзелю по початок Велького (Вельконоцного) посту. У фашенґох, по церковних предписаньох, дошлєбодзени вешеля, винча…</comment>
      <origin>19073</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6128" sha1="ish7tnzrwtosp6f47fx4hv7jtnlpahv" xml:space="preserve">'''Фашенґи''' (серб. ''покладе''; слц. ''fašiangy''; од нєм. ''Fasching'') то час од Богоявления, (Трокральох) 6. януара (19. по юлиянским календаре) по Сиропусну нєдзелю по початок Велького (Вельконоцного) посту. У фашенґох, по церковних предписаньох, дошлєбодзени вешеля, винчаня, свадзби, док ше у Вельким посце нїяки вешеля нє дошлєбодзую.
Слово ''фашенґи'' етимолоґийно мож повязац зоз нємецким словом ''Fastnacht'' цо у буквалним прекладу значи дораз ноц бо приходзи пост та ше нє годно вешелїц, алє и зоз словом фашинґс (Faschings) хторе означує период у хторим ше отримую вешеля и карневали.
Слово ''карневал'' настало од италиянских словох ''carne levare'' цо значи уклонїц месо або ''carne vale'' цо значи збогом месо.
Карневали популарни у велїх европских и латиноамерицких жемох. Блїзки су римокатолїцкей, алє и православней християнскей традициї.
Фашенґи при войводянских Руснацох ше могли розвиц и под вплївом горватскей традициї славеня карневалу под назву ''покладе'', котра ше у одредзених жарґонох наволує и ''фашник'', лєбо ''вашанґе'' при Бунєвцох, або
''фашанґе'' у Банату.

==Пущанє==

Восточни Церкви котри служа по византийним обряду маю период пред постом котри тирва три тижнї. Почина зоз нєдзелю Митра и фарисея, та по Сиропусну нєдзелю после котрей почина Велько ноцни пост. Друга нєдзеля то Нєдзеля блудного сина по котрей правила о посценю исти як и кед нє пост. Треца, Месопусна, кед ше престава єсц месо, алє ище по Сиропусну допущене єсц вайца и млєчни продукти. Зоз Сиропусну нєдзелю престава конзумованє тей поживи. Тота нєдзеля ше при Руснацох наволує и Пущанє. З тим ше дума же ше ту конєчно у єдзеню престава єсц масне (одпущує ше од себе масне єдзенє).
По церковним предписаню од нєдзелї Митра и фарисея по нєдзелю Блудного сина сертис – нєт предписа ного посту.
Поняце ''пущанє'' би могло потолковац и през перспективу Святого писма котре гвари: „Кед ви одпущице людзом їх вини, одпущи и вам Оцец ваш нєбесни. Алє кед ви нє одпущице людзом, анї Оцец ваш нє одпущи вам вини вашо.” (Мт 6, 14‒15).

Спрам записох Миколи Мушинки, алє и паметаня найстарших Керестурцох єст докази же ше Руснаци голєм у Бачки у чаше фашенґох облєкали до маскох (Мушинка 1988: 59), но углавним то були рижни стари ренди. Медзитим, чежко мож вериц же таки друженя прешли без погарика палєнки и шпиванки, та аж и танцу. На таки способ ше закончую фашенґи и почина такволани ''чисти пондзелок'', перши дзень Велького посту.

==Масленица==

При Восточних Славянох постої фестивал наволани Масленица. Понеже ше по Восточним обряду по Месопусней нєдзелї вецей нє шме єсц меса, алє могло єсц продук ти зоз млєка и вайца, зоз того ше, вироятно, розвил тот фестивал. Но, по археолоґийних доказох зоз 2. вика после Христа, заключує ше же Масленица можебуц найстарше очуване славянске швето и походзи зоз давней поганскей традициї. По митолоґиї то фестивал слунка котри персонификовал погански бог Волос и означує наиходзаци конєц жими.
Характеристичне єдло за Mасленицу були ценки палачинки або палачинки направени зоз богатей поживи котра допущена по Сиропусну нєдзелю – ма сло, млєко и вайцо. Палачинки ше у погански час тримало за символ слунка пре свою округлу форму, та су прето и правени на чесц новонародзеного слунка.

==Литература==

* Еделински Миколка, Владимир, ''Як гуторя дїдове – швет бул давно иншаки'', Руске слово и Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2023

* ''Словнїк руского народного язика'' II, Нови Сад 2017, бок 648</text>
      <sha1>ish7tnzrwtosp6f47fx4hv7jtnlpahv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19079</id>
      <parentid>19073</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T15:32:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Положени фотки</comment>
      <origin>19079</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6380" sha1="jbasei7zoqropc495slnzp6q9rfvu0y" xml:space="preserve">'''Фашенґи''' (серб. ''покладе''; слц. ''fašiangy''; од нєм. ''Fasching'') то час од Богоявления, (Трокральох) 6. януара (19. по юлиянским календаре) по Сиропусну нєдзелю по початок Велького (Вельконоцного) посту. У фашенґох, по церковних предписаньох, дошлєбодзени вешеля, винчаня, свадзби, док ше у Вельким посце нїяки вешеля нє дошлєбодзую.
Слово ''фашенґи'' етимолоґийно мож повязац зоз нємецким словом ''Fastnacht'' цо у буквалним прекладу значи дораз ноц бо приходзи пост та ше нє годно вешелїц, алє и зоз словом фашинґс (Faschings) хторе означує период у хторим ше отримую вешеля и карневали.
Слово ''карневал'' настало од италиянских словох ''carne levare'' цо значи уклонїц месо або ''carne vale'' цо значи збогом месо.
Карневали популарни у велїх европских и латиноамерицких жемох. Блїзки су римокатолїцкей, алє и православней християнскей традициї.
Фашенґи при войводянских Руснацох ше могли розвиц и под вплївом горватскей традициї славеня карневалу под назву ''покладе'', котра ше у одредзених жарґонох наволує и ''фашник'', лєбо ''вашанґе'' при Бунєвцох, або
''фашанґе'' у Банату.

==Пущанє==

Восточни Церкви котри служа по византийним обряду маю период пред постом котри тирва три тижнї. Почина зоз нєдзелю Митра и фарисея, та по Сиропусну нєдзелю после котрей почина Велько ноцни пост. Друга нєдзеля то Нєдзеля блудного сина по котрей правила о посценю исти як и кед нє пост. Треца, Месопусна, кед ше престава єсц месо, алє ище по Сиропусну допущене єсц вайца и млєчни продукти. Зоз Сиропусну нєдзелю престава конзумованє тей поживи. Тота нєдзеля ше при Руснацох наволує и Пущанє. З тим ше дума же ше ту конєчно у єдзеню престава єсц масне (одпущує ше од себе масне єдзенє).
По церковним предписаню од нєдзелї Митра и фарисея по нєдзелю Блудного сина сертис – нєт предписа ного посту.
Поняце ''пущанє'' би могло потолковац и през перспективу Святого писма котре гвари: „Кед ви одпущице людзом їх вини, одпущи и вам Оцец ваш нєбесни. Алє кед ви нє одпущице людзом, анї Оцец ваш нє одпущи вам вини вашо.” (Мт 6, 14‒15).

[[File:Winter carnival in Grizane, Croatia 02.jpg|десно|мини|Жимски карневал у Грижанох, Горватска]]

Спрам записох Миколи Мушинки, алє и паметаня найстарших Керестурцох єст докази же ше Руснаци голєм у Бачки у чаше фашенґох облєкали до маскох (Мушинка 1988: 59), но углавним то були рижни стари ренди. Медзитим, чежко мож вериц же таки друженя прешли без погарика палєнки и шпиванки, та аж и танцу. На таки способ ше закончую фашенґи и почина такволани ''чисти пондзелок'', перши дзень Велького посту.

==Масленица==

При Восточних Славянох постої фестивал наволани Масленица. Понеже ше по Восточним обряду по Месопусней нєдзелї вецей нє шме єсц меса, алє могло єсц продук ти зоз млєка и вайца, зоз того ше, вироятно, розвил тот фестивал. Но, по археолоґийних доказох зоз 2. вика после Христа, заключує ше же Масленица можебуц найстарше очуване славянске швето и походзи зоз давней поганскей традициї. По митолоґиї то фестивал слунка котри персонификовал погански бог Волос и означує наиходзаци конєц жими.

[[Файл:Maslenitsa kustodiev.jpg|десно|мини|Борис Кустодиєв: Масленица]]

Характеристичне єдло за Mасленицу були ценки палачинки або палачинки направени зоз богатей поживи котра допущена по Сиропусну нєдзелю – масло, млєко и вайцо. Палачинки ше у погански час тримало за символ слунка пре свою округлу форму, та су прето и правени на чесц новонародзеного слунка.

==Литература==

* Еделински Миколка, Владимир, ''Як гуторя дїдове – швет бул давно иншаки'', Руске слово и Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2023

* ''Словнїк руского народного язика'' II, Нови Сад 2017, бок 648</text>
      <sha1>jbasei7zoqropc495slnzp6q9rfvu0y</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19083</id>
      <parentid>19079</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T15:59:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи</comment>
      <origin>19083</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6523" sha1="0d3ibtmbuamqedd3rd5gx1dvsvaakux" xml:space="preserve">'''Фашенґи''' (серб. ''покладе''; слц. ''fašiangy''; од нєм. ''Fasching'') то час од Богоявления, (Трокральох) 6. януара (19. по юлиянским календаре) по Сиропусну нєдзелю по початок Велького (Вельконоцного) [[Пост|посту]]. У фашенґох, по церковних предписаньох, дошлєбодзени вешеля, винчаня, свадзби, док ше у Вельким посце нїяки вешеля нє дошлєбодзую.
Слово ''фашенґи'' етимолоґийно мож повязац зоз нємецким словом ''Fastnacht'' цо у буквалним прекладу значи дораз ноц бо приходзи пост та ше нє годно вешелїц, алє и зоз словом фашинґс (Faschings) хторе означує период у хторим ше отримую вешеля и карневали.
Слово ''карневал'' настало од италиянских словох ''carne levare'' цо значи уклонїц месо або ''carne vale'' цо значи збогом месо.
Карневали популарни у велїх европских и латиноамерицких жемох. Блїзки су римокатолїцкей, алє и православней християнскей традициї.
Фашенґи при войводянских [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] ше могли розвиц и под вплївом [[Горватска|горватскей]] традициї славеня карневалу под назву ''покладе'', котра ше у одредзених жарґонох наволує и ''фашник'', лєбо ''вашанґе'' при Бунєвцох, або
''фашанґе'' у Банату.

==Пущанє==

Восточни Церкви котри служа по византийним обряду маю период пред постом котри тирва три тижнї. Почина зоз нєдзелю Митра и фарисея, та по Сиропусну нєдзелю после котрей почина Вельконоцни пост. Друга нєдзеля то Нєдзеля блудного сина по котрей правила о посценю исти як и кед нє пост. Треца, Месопусна, кед ше престава єсц месо, алє ище по Сиропусну допущене єсц вайца и млєчни продукти. Зоз Сиропусну нєдзелю престава конзумованє тей поживи. Тота нєдзеля ше при Руснацох наволує и Пущанє. З тим ше дума же ше ту конєчно у єдзеню престава єсц масне (одпущує ше од себе масне єдзенє).
По церковним предписаню од нєдзелї Митра и фарисея по нєдзелю Блудного сина [[Сертис|сертис]] – нєт предписа ного посту.
Поняце ''пущанє'' би могло потолковац и през перспективу Святого писма котре гвари: „Кед ви одпущице людзом їх вини, одпущи и вам Оцец ваш нєбесни. Алє кед ви нє одпущице людзом, анї Оцец ваш нє одпущи вам вини вашо.” (Мт 6, 14‒15).

[[File:Winter carnival in Grizane, Croatia 02.jpg|десно|мини|Жимски карневал у Грижанох, Горватска]]

Спрам записох Миколи Мушинки, алє и паметаня найстарших Керестурцох єст докази же ше Руснаци голєм у Бачки у чаше фашенґох облєкали до маскох (Мушинка 1988: 59), но углавним то були рижни стари ренди. Медзитим, чежко мож вериц же таки друженя прешли без погарика палєнки и шпиванки, та аж и танцу. На таки способ ше закончую фашенґи и почина такволани ''чисти пондзелок'', перши дзень Велького посту.

==Масленица==

При Восточних Славянох постої фестивал наволани Масленица. Понеже ше по Восточним обряду по Месопусней нєдзелї вецей нє шме єсц меса, алє могло єсц продук ти зоз млєка и вайца, зоз того ше, вироятно, розвил тот фестивал. Но, по археолоґийних доказох зоз 2. вика после Христа, заключує ше же Масленица можебуц найстарше очуване славянске швето и походзи зоз давней поганскей традициї. По митолоґиї то фестивал слунка котри персонификовал погански бог Волос и означує наиходзаци конєц жими.

[[Файл:Maslenitsa kustodiev.jpg|десно|мини|Борис Кустодиєв: Масленица]]

Характеристичне єдло за Mасленицу були ценки палачинки або палачинки направени зоз богатей поживи котра допущена по Сиропусну нєдзелю – масло, млєко и вайцо. Палачинки ше у погански час тримало за символ слунка пре свою округлу форму, та су прето и правени на чесц новонародзеного [[Слунко|слунка]].

==Литература==

* Еделински Миколка, Владимир, ''Як гуторя дїдове – швет бул давно иншаки'', Руске слово и Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2023

* ''Словнїк руского народного язика'' II, Нови Сад 2017, бок 648

[[Катеґория:Релиґия]]</text>
      <sha1>0d3ibtmbuamqedd3rd5gx1dvsvaakux</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19085</id>
      <parentid>19083</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T20:03:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Означени вецей викивязи</comment>
      <origin>19085</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6747" sha1="kjpt1i7stw0dmahr9q985h6e92v73i5" xml:space="preserve">'''Фашенґи''' (серб. ''покладе''; слц. ''fašiangy''; од нєм. ''Fasching'') то час од Богоявления, (Трокральох) [[6. януар|6. януара]] (19. по [[Юлиянски календар|юлиянским календаре)]] по Сиропусну [[Нєдзеля|нєдзелю]] по початок Велького (Вельконоцного) [[Пост|посту]]. У фашенґох, по церковних предписаньох, дошлєбодзени вешеля, винчаня, свадзби, док ше у Вельким посце нїяки вешеля нє дошлєбодзую. 

Слово ''фашенґи'' етимолоґийно мож повязац зоз нємецким словом ''Fastnacht'' цо у буквалним прекладу значи дораз ноц бо приходзи пост та ше нє годно вешелїц, алє и зоз словом фашинґс (''Faschings'') хторе означує период у хторим ше отримую вешеля и карневали. Слово ''карневал'' настало од италиянских словох ''carne levare'' цо значи уклонїц месо або ''carne vale'' цо значи збогом месо.К арневали популарни у велїх европских и латиноамерицких жемох. Блїзки су римокатолїцкей, алє и православней християнскей традициї. Фашенґи при войводянских [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] ше могли розвиц и под вплївом [[Горватска|горватскей]] традициї славеня карневалу под назву ''покладе'', котра ше у одредзених жарґонох наволує и ''фашник'', лєбо ''вашанґе'' при Бунєвцох, або ''фашанґе'' у Банату.

==Пущанє==

Восточни [[Святи храм|Церкви]] котри служа по византийним обряду маю период пред постом котри тирва три тижнї. Почина зоз нєдзелю Митра и фарисея, та по Сиропусну нєдзелю после котрей почина Вельконоцни пост. Друга нєдзеля то Нєдзеля блудного сина по котрей правила о посценю исти як и кед нє пост. Треца, Месопусна, кед ше престава єсц месо, алє ище по Сиропусну допущене єсц вайца и млєчни продукти. Зоз Сиропусну нєдзелю престава конзумованє тей [[Пожива|поживи]]. Тота нєдзеля ше при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] наволує и Пущанє. З тим ше дума же ше ту конєчно у єдзеню престава єсц масне (одпущує ше од себе масне єдзенє). По церковним предписаню од нєдзелї Митра и фарисея по нєдзелю Блудного сина [[Сертис|сертис]] – нєт предписа ного посту. Поняце ''пущанє'' би могло потолковац и през перспективу Святого писма котре гвари: „Кед ви одпущице людзом їх вини, одпущи и вам Оцец ваш нєбесни. Алє кед ви нє одпущице людзом, анї Оцец ваш нє одпущи вам вини вашо.” (Мт 6, 14‒15).

[[File:Winter carnival in Grizane, Croatia 02.jpg|десно|мини|Жимски карневал у Грижанох, Горватска]]

Спрам записох Миколи Мушинки, алє и паметаня найстарших Керестурцох єст докази же ше Руснаци голєм у [[Бачка|Бачки]] у чаше фашенґох облєкали до маскох (Мушинка 1988: 59), но углавним то були рижни стари ренди. Медзитим, чежко мож вериц же таки друженя прешли без погарика палєнки и шпиванки, та аж и танцу. На таки способ ше закончую фашенґи и почина такволани ''чисти [[пондзелок]]'', перши [[дзень]] Велького посту.

==Масленица==

При Восточних Славянох постої фестивал наволани Масленица. Понеже ше по Восточним обряду по Месопусней нєдзелї вецей нє шме єсц меса, алє могло єсц продук ти зоз млєка и вайца, зоз того ше, вироятно, розвил тот фестивал. Но, по археолоґийних доказох зоз 2. вика после Христа, заключує ше же Масленица можебуц найстарше очуване славянске швето и походзи зоз давней поганскей традициї. По митолоґиї то фестивал [[Слунко|слунка]] котри персонификовал погански бог Волос и означує наиходзаци конєц жими.

[[Файл:Maslenitsa kustodiev.jpg|десно|мини|Борис Кустодиєв: Масленица]]

Характеристичне єдло за Mасленицу були ценки [[Палачинка|палачинки]] або палачинки направени зоз богатей поживи котра допущена по Сиропусну нєдзелю – [[масло]], млєко и вайцо. Палачинки ше у погански час тримало за символ слунка пре свою округлу форму, та су прето и правени на чесц новонародзеного [[Слунко|слунка]].

==Литература==

* Еделински Миколка, Владимир, ''Як гуторя дїдове – швет бул давно иншаки'', Руске слово и Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2023

* ''Словнїк руского народного язика'' II, Нови Сад 2017, бок 648

[[Катеґория:Релиґия]]</text>
      <sha1>kjpt1i7stw0dmahr9q985h6e92v73i5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19093</id>
      <parentid>19085</parentid>
      <timestamp>2026-05-26T07:51:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19093</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6784" sha1="7tvt5t9201f225s3igqlcmpwr88qg2k" xml:space="preserve">'''Фашенґи''' (серб. ''покладе''; слц. ''fašiangy''; од нєм. ''Fasching'') то час од Богоявления, (Трокральох) [[6. януар|6. януара]] (19. по [[Юлиянски календар|юлиянским календаре)]] по Сиропусну нєдзелю по початок Велького (Вельконоцного) посту. У фашенґох, по церковних предписаньох, дошлєбодзени вешеля, винчаня, свадзби, док ше у Вельким посце нїяки вешеля нє дошлєбодзую. 

Слово ''фашенґи'' етимолоґийно мож повязац зоз нємецким словом ''Fastnacht'' цо у буквалним прекладу значи дораз ноц бо приходзи [[пост]] та ше нє годно вешелїц, алє и зоз словом фашинґс (''Faschings'') хторе означує период у хторим ше отримую вешеля и карневали. Слово ''карневал'' настало од италиянских словох ''carne levare'' цо значи уклонїц месо або ''carne vale'' цо значи збогом месо.К арневали популарни у велїх европских и латиноамерицких жемох. Блїзки су римокатолїцкей, алє и православней християнскей традициї. Фашенґи при войводянских [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] ше могли розвиц и под вплївом [[Горватска|горватскей]] традициї славеня карневалу под назву ''покладе'', котра ше у одредзених жарґонох наволує и ''фашник'', лєбо ''вашанґе'' при Бунєвцох, або ''фашанґе'' у Банату.

==Пущанє==

Восточни [[Святи храм|Церкви]] котри служа по византийним обряду маю период пред постом котри тирва три тижнї. Почина зоз нєдзелю Митра и фарисея, та по Сиропусну нєдзелю после котрей почина Вельконоцни пост. Друга [[нєдзеля]] то Нєдзеля блудного сина по котрей правила о посценю исти як и кед нє пост. Треца, Месопусна, кед ше престава єсц месо, алє ище по Сиропусну допущене єсц вайца и млєчни продукти. Зоз Сиропусну нєдзелю престава конзумованє тей [[Пожива|поживи]]. Тота нєдзеля ше при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] наволує и Пущанє. З тим ше дума же ше ту конєчно у єдзеню престава єсц масне (одпущує ше од себе масне єдзенє). По церковним предписаню од нєдзелї Митра и фарисея по нєдзелю Блудного сина [[Сертис|сертис]] – нєт предписа ного посту. Поняце ''пущанє'' би могло потолковац и през перспективу Святого писма котре гвари: „Кед ви одпущице людзом їх вини, одпущи и вам Оцец ваш нєбесни. Алє кед ви нє одпущице людзом, анї Оцец ваш нє одпущи вам вини вашо.” (Мт 6, 14‒15).

[[File:Winter carnival in Grizane, Croatia 02.jpg|десно|мини|Жимски карневал у Грижанох, Горватска]]

Спрам записох Миколи Мушинки, алє и паметаня найстарших Керестурцох єст докази же ше Руснаци голєм у [[Бачка|Бачки]] у чаше фашенґох облєкали до маскох (Мушинка 1988: 59), но углавним то були рижни стари ренди. Медзитим, чежко мож вериц же таки друженя прешли без погарика палєнки и шпиванки, та аж и танцу. На таки способ ше закончую фашенґи и почина такволани ''чисти [[пондзелок]]'', перши [[дзень]] Велького посту.

==Масленица==

При Восточних Славянох постої фестивал наволани Масленица. Понеже ше по Восточним обряду по Месопусней нєдзелї вецей нє шме єсц меса, алє могло єсц продук ти зоз млєка и вайца, зоз того ше, вироятно, розвил тот фестивал. Но, по археолоґийних доказох зоз 2. вика после Христа, заключує ше же Масленица можебуц найстарше очуване славянске швето и походзи зоз давней поганскей традициї. По митолоґиї то фестивал [[Слунко|слунка]] котри персонификовал погански бог Волос и означує наиходзаци конєц жими.

[[Файл:Maslenitsa kustodiev.jpg|десно|мини|Борис Кустодиєв: Масленица]]

Характеристичне єдло за Mасленицу були ценки [[Палачинка|палачинки]] або палачинки направени зоз богатей поживи котра допущена по Сиропусну нєдзелю – [[масло]], млєко и вайцо. Палачинки ше у погански час тримало за символ слунка пре свою округлу форму, та су прето и правени на чесц новонародзеного [[Слунко|слунка]].

==Литература==

* Еделински Миколка, Владимир, ''Як гуторя дїдове – швет бул давно иншаки'', Руске слово и Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2023

* ''Словнїк руского народного язика'' II, Нови Сад 2017, бок 648

[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Славянска митолоґия]]</text>
      <sha1>7tvt5t9201f225s3igqlcmpwr88qg2k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зобнатица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3097</id>
    <revision>
      <id>19076</id>
      <timestamp>2026-05-25T13:37:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: Зобнатица Зобнатица (мадь. Andrásnépe) то населєнє у општини Бачка Тополя, Сивернобачкого округу, у Войводини, у Р. Сербиї. Находзи ше 25 км южно од Суботици, а 5 км сиверно од Бачкей Тополї, на маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна дра…</comment>
      <origin>19076</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3319" sha1="2b2hzw07tphc9mp82b80xg8k4sfqldu" xml:space="preserve">Зобнатица
Зобнатица (мадь. Andrásnépe) то населєнє у општини Бачка Тополя,
Сивернобачкого округу, у Войводини, у Р. Сербиї.
Находзи ше 25 км южно од Суботици, а 5 км сиверно од Бачкей Тополї, на
маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна
драга Е-75). Од Нового Саду є оддалєна 75 км а од Беоґраду 145 км. Спрам
попису од 2022. року мала 148 жительох.
Зобнатица позната по славней ерґели коньох,(1) чийо гарла пановали по
гиподромох бувшей Югославиї.
У Зобнатици ше находзи и Музей конярства (2) и парк природи Зобнатица.
Походзенє мена Зобнатица
Саме мено Зобнатица достате од слова по сербски ,,Зобница``, цо значи
платняна торба (по руски оброшнїца) зоз хторей конї єдли оброк. (3)
История
За тото населє ше зна уж даскельо вики, алє перши писани документи
походза зоз часу царици Мариї Терезиї котра тото место, як награду за воєни
заслуги, подаровала Шимонови Войничови (або Бели Войнич (4), котри и
снователь ерґели, и котра урядово датує од 1779. року.(3)
Демоґрафия
Жительство у тим населєню мишане, зоз релативну мадярску векшину, а при
остатнїх штирох пописох обачене же єст вше менєй жительох.
У населєню Зобнатица жиє коло 250 полнолїтних жительох, а проскова
старосц виноши 41,0 роки (39,4 при хлопох и 42,7 при женох). У населєню
єст 110 обисца, а просеково єст 2,73 члени по обисцу (ґаздовству).
Ту будзе ТАБЕЛА
Референци

1. „Ergela i škola jahanja”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018.
www.zobnatica.rs
2. Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. „Водич кроз музеје Србије” (PDF). muzejkrajine.org.rs.
str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.
3. AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”. TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21.
12. 2020.
4. „Ergela Zobnatica”. Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &amp;amp;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020.
Вонкашнї вязи
- Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)
- Gugl satelitska mapa (Maplandia)
- „План насеља на мапи (Mapquest)”. Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (12. mart 2021)
- „Zobnatica”. Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (1. april 2022) www.zobnatica.rs</text>
      <sha1>2b2hzw07tphc9mp82b80xg8k4sfqldu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19077</id>
      <parentid>19076</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T14:33:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи, линки,референци</comment>
      <origin>19077</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5617" sha1="muuwznfgy2wtn9g0qpywoceybray4en" xml:space="preserve">'''Зобнатица''' (''мадь. Andrásnépe'') то населєнє у општини [[Бачка Тополя]], Сивернобачкого округу, у [[Войводина|Войводини]], у Р. [[Сербия|Сербиї]]. Находзи ше 25 км южно од [[Суботица|Соботици]], а 5 км сиверно од Бачкей Тополї, на маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна драга Е-75).

Од Нового Саду є оддалєна 75 км а од Беоґраду 145 км. 

Зобнатица позната по славней ерґели [[Константин Петриґала|коньох]],&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”.] Архивирано из [https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html&lt;nowiki/&gt;оригинала] 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs&lt;/ref&gt; чийо гарла пановали по гиподромох бувшей Югославиї.

У Зобнатици ше находзи и [[Музей]] конярства &lt;ref&gt;Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. [https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf „Водич кроз музеје Србије”] (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.&lt;/ref&gt; и [[Парк природи Зобнатица|парк природи Зобнатица.]]

== Походзенє мена Зобнатица ==
Саме мено Зобнатица достате од слова по сербски ,,''Зобница''``, цо значи платняна торба (по руски [[оброшнїца]]) зоз хторей конї єдли оброк. &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&amp;catid=304:predstavljamo&amp;Itemid=571&lt;nowiki/&gt;AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”.] TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.&lt;/ref&gt;

== История ==
За тото населє ше зна уж даскельо вики, алє перши писани документи походза зоз часу царици Мариї Терезиї котра тото место, як награду за воєни заслуги, подаровала Шимонови Войничови (або Бели Войнич) &lt;ref&gt;[https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/&lt;nowiki/&gt;„Ergela Zobnatica”.] Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &amp;#x26;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020&lt;/ref&gt;, котри и снователь ерґели, и котра урядово датує од 1779. року.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Демоґрафия ==
Жительство у тим населєню мишане, зоз релативну мадярску векшину, а при остатнїх штирох пописох обачене же єст вше менєй жительох. У населєню Зобнатица жиє коло 250 полнолїтних жительох, а проскова старосц виноши 41,0 роки (39,4 при хлопох и 42,7 при женох). У населєню єст 110 обисца, а просеково єст 2,73 члени по обисцу (ґаздовству).

Ту будзе ТАБЕЛА

== Референци ==
1.https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”. Архивирано из https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html&lt;nowiki/&gt;оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs

2. Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf&lt;nowiki/&gt;„Водич кроз музеје Србије” (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.

3. https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&amp;catid=304:predstavljamo&amp;Itemid=571&lt;nowiki/&gt;AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”. TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.

4. https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/&lt;nowiki/&gt;„Ergela Zobnatica”. Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &amp;amp;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020.

== Вонкашнї вязи ==
- [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Zobnatica.html&lt;nowiki/ &gt;Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]

- [https://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/zobnatica/&lt;nowiki/&gt;Gugl satelitska mapa (Maplandia)]

- [https://www.mapquest.com/rs//-/24309/--45.85703,19.63571&lt;nowiki/&gt;„План насеља на мапи (Mapquest)”.] [https://web.archive.org/web/20231116004113/https://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=45.857&amp;longitude=19.6345&amp;zoom=8&lt;nowiki/&gt;Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine&lt;nowiki/&gt;Wayback Machine] (12. mart 2021)

- [https://www.zobnatica.rs/&lt;nowiki/&gt;„Zobnatica”.] [https://web.archive.org/web/20220401080342/https://www.zobnatica.rs/&lt;nowiki/&gt;Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine&lt;nowiki/&gt;Wayback Machine] (1. april 2022) www.zobnatica.rs</text>
      <sha1>muuwznfgy2wtn9g0qpywoceybray4en</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19078</id>
      <parentid>19077</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T14:40:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19078</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5609" sha1="0b5ezl6s4zt650futfmrto1uft07st0" xml:space="preserve">'''Зобнатица''' (''мадь. Andrásnépe'') то населєнє у општини [[Бачка Тополя]], Сивернобачкого округу, у [[Войводина|Войводини]], у Р. [[Сербия|Сербиї]]. Находзи ше 25 км южно од [[Суботица|Соботици]], а 5 км сиверно од Бачкей Тополї, на маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна драга Е-75).

Од Нового Саду є оддалєна 75 км а од Беоґраду 145 км. 

Зобнатица позната по славней ерґели [[Константин Петриґала|коньох]],&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”.] Архивирано из [https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html&lt;nowiki/&gt;оригинала] 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs&lt;/ref&gt; чийо гарла пановали по гиподромох бувшей Югославиї.

У Зобнатици ше находзи и [[Музей]] конярства &lt;ref&gt;Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. [https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf „Водич кроз музеје Србије”] (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.&lt;/ref&gt; и [[Парк природи Зобнатица|парк природи Зобнатица.]]

== Походзенє мена Зобнатица ==
Саме мено Зобнатица достате од слова по сербски ,,''Зобница''``, цо значи платняна торба (по руски [[оброшнїца]]) зоз хторей конї єдли оброк. &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&amp;catid=304:predstavljamo&amp;Itemid=571&lt;nowiki/&gt;AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”.] TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.&lt;/ref&gt;

== История ==
За тото населє ше зна уж даскельо вики, алє перши писани документи походза зоз часу царици Мариї Терезиї котра тото место, як награду за воєни заслуги, подаровала Шимонови Войничови (або Бели Войнич) &lt;ref&gt;[https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/&lt;nowiki/&gt;„Ergela Zobnatica”.] Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &amp;#x26;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020&lt;/ref&gt;, котри и снователь ерґели, и котра урядово датує од 1779. року.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Демоґрафия ==
Жительство у тим населєню мишане, зоз релативну мадярску векшину, а при остатнїх штирох пописох обачене же єст вше менєй жительох. У населєню Зобнатица жиє коло 250 полнолїтних жительох, а проскова старосц виноши 41,0 роки (39,4 при хлопох и 42,7 при женох). У населєню єст 110 обисца, а просеково єст 2,73 члени по обисцу (ґаздовству).

Ту будзе ТАБЕЛА

== Референци ==
1.https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”. Архивирано из https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html&lt;nowiki/&gt;оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs

2. Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf&lt;nowiki/&gt;„Водич кроз музеје Србије” (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.

3. https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&amp;catid=304:predstavljamo&amp;Itemid=571&lt;nowiki/&gt;AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”. TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.

4. https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/&lt;nowiki/&gt;„Ergela Zobnatica”. Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &amp;amp;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020.

== Вонкашнї вязи ==
-  [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Zobnatica.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]

- [https://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/zobnatica/&lt;nowiki/&gt;Gugl satelitska mapa (Maplandia)]

- [https://www.mapquest.com/rs//-/24309/--45.85703,19.63571&lt;nowiki/&gt;„План насеља на мапи (Mapquest)”.] [https://web.archive.org/web/20231116004113/https://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=45.857&amp;longitude=19.6345&amp;zoom=8&lt;nowiki/&gt;Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine&lt;nowiki/&gt;Wayback Machine] (12. mart 2021)

- [https://www.zobnatica.rs/&lt;nowiki/&gt;„Zobnatica”.] [https://web.archive.org/web/20220401080342/https://www.zobnatica.rs/&lt;nowiki/&gt;Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine&lt;nowiki/&gt;Wayback Machine] (1. april 2022) www.zobnatica.rs</text>
      <sha1>0b5ezl6s4zt650futfmrto1uft07st0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19080</id>
      <parentid>19078</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T15:43:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Мали корекциї у тексту</comment>
      <origin>19080</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4667" sha1="5meqvne4y3owlfy2n4fwtn9agzn9fes" xml:space="preserve">'''Зобнатица''' (''мадь. Andrásnépe'') то населєнє у општини [[Бачка Тополя]], Сивернобачкого округу, у [[Войводина|Войводини]], у Р. [[Сербия|Сербиї]]. Находзи ше 25 км южно од [[Суботица|Суботици]], а 5 км сиверно од Бачкей Тополї, на маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна [[драга]] Е-75).

Од Нового Саду є оддалєна 75 км а од Беоґраду 145 км. 

Зобнатица позната по славней ерґели [[Константин Петриґала|коньох]],&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”.] Архивирано из [https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html&lt;nowiki/&gt;оригинала] 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs&lt;/ref&gt; чийо гарла пановали и доставали високи припознаня на змаганьох по гиподромох бувшей Югославиї.

У Зобнатици ше находзи и [[Музей]] конярства &lt;ref&gt;Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. [https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf „Водич кроз музеје Србије”] (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.&lt;/ref&gt; и [[Парк природи Зобнатица|парк природи Зобнатица.]]

== Походзенє мена Зобнатица ==
Саме мено Зобнатица достате од слова по сербски ,,''Зобница''``, цо значи платняна торба (по руски [[оброшнїца]]) зоз хторей конї єдли оброк. &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&amp;catid=304:predstavljamo&amp;Itemid=571&lt;nowiki/&gt;AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”.] TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.&lt;/ref&gt;

== История ==
За тото населєнє ше зна уж даскельо вики, а перши писани документи походза зоз часу царици Мариї Терезиї котра тото место, як награду за воєни заслуги, подаровала Шимонови Войничови (або Бели Войнич),&lt;ref&gt;[https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/&lt;nowiki/&gt;„Ergela Zobnatica”.] Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &amp;#x26;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020&lt;/ref&gt; котри и снователь ерґели, и котра урядово датує од 1779. року.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Демоґрафия ==
Жительство у тим населєню мишане, зоз релативну мадярску векшину, а при остатнїх штирох пописох обачене же єст вше менєй жительох. У населєню Зобнатица жиє коло 250 полнолїтних жительох, а просекова старосц виноши 41,0 роки (39,4 при хлопох и 42,7 при женох). У населєню єст 110 обисца, а просеково єст 2,73 члени по обисцу (ґаздовству).

Ту будзе ТАБЕЛА

== Вонкашнї вязи ==
-  [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Zobnatica.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]

- [https://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/zobnatica/&lt;nowiki/&gt;Gugl satelitska mapa (Maplandia)]

- [https://www.mapquest.com/rs//-/24309/--45.85703,19.63571&lt;nowiki/&gt;„План насеља на мапи (Mapquest)”.] [https://web.archive.org/web/20231116004113/https://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=45.857&amp;longitude=19.6345&amp;zoom=8&lt;nowiki/&gt;Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine&lt;nowiki/&gt;Wayback Machine] (12. mart 2021)

- [https://www.zobnatica.rs/ „Zobnatica”.] [https://web.archive.org/web/20220401080342/https://www.zobnatica.rs/ Arhivirano] na veb-sajtu [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]] (1. april 2022) www.zobnatica.rs

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Бачка Тополя]]</text>
      <sha1>5meqvne4y3owlfy2n4fwtn9agzn9fes</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19082</id>
      <parentid>19080</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T15:46:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Викивяза</comment>
      <origin>19082</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4636" sha1="raujw5ks19w5gd08t5rn7axrqrcbqtz" xml:space="preserve">'''Зобнатица''' (''мадь. Andrásnépe'') то населєнє у општини [[Бачка Тополя]], Сивернобачкого округу, у [[Войводина|Войводини]], у Р. [[Сербия|Сербиї]]. Находзи ше 25 км южно од [[Суботица|Суботици]], а 5 км сиверно од Бачкей Тополї, на маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна [[драга]] Е-75).

Од Нового Саду є оддалєна 75 км а од Беоґраду 145 км. 

Зобнатица позната по славней ерґели [[Конь|коньох]],&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”.] Архивирано из [https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html&lt;nowiki/&gt;оригинала] 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs&lt;/ref&gt; чийо гарла пановали и доставали високи припознаня на змаганьох по гиподромох бувшей Югославиї.

У Зобнатици ше находзи и [[Музей]] конярства &lt;ref&gt;Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. [https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf „Водич кроз музеје Србије”] (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.&lt;/ref&gt; и [[Парк природи Зобнатица|парк природи Зобнатица.]]

== Походзенє мена Зобнатица ==
Саме мено Зобнатица достате од слова по сербски ,,''Зобница''``, цо значи платняна торба (по руски [[оброшнїца]]) зоз хторей конї єдли оброк. &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&amp;catid=304:predstavljamo&amp;Itemid=571&lt;nowiki/&gt;AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”.] TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.&lt;/ref&gt;

== История ==
За тото населєнє ше зна уж даскельо вики, а перши писани документи походза зоз часу царици Мариї Терезиї котра тото место, як награду за воєни заслуги, подаровала Шимонови Войничови (або Бели Войнич),&lt;ref&gt;[https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/&lt;nowiki/&gt;„Ergela Zobnatica”.] Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &amp;#x26;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020&lt;/ref&gt; котри и снователь ерґели, и котра урядово датує од 1779. року.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Демоґрафия ==
Жительство у тим населєню мишане, зоз релативну мадярску векшину, а при остатнїх штирох пописох обачене же єст вше менєй жительох. У населєню Зобнатица жиє коло 250 полнолїтних жительох, а просекова старосц виноши 41,0 роки (39,4 при хлопох и 42,7 при женох). У населєню єст 110 обисца, а просеково єст 2,73 члени по обисцу (ґаздовству).

Ту будзе ТАБЕЛА

== Вонкашнї вязи ==
-  [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Zobnatica.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]

- [https://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/zobnatica/&lt;nowiki/&gt;Gugl satelitska mapa (Maplandia)]

- [https://www.mapquest.com/rs//-/24309/--45.85703,19.63571&lt;nowiki/&gt;„План насеља на мапи (Mapquest)”.] [https://web.archive.org/web/20231116004113/https://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=45.857&amp;longitude=19.6345&amp;zoom=8&lt;nowiki/&gt;Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine&lt;nowiki/&gt;Wayback Machine] (12. mart 2021)

- [https://www.zobnatica.rs/ „Zobnatica”.] [https://web.archive.org/web/20220401080342/https://www.zobnatica.rs/ Arhivirano] na veb-sajtu [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]] (1. april 2022) www.zobnatica.rs

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Бачка Тополя]]</text>
      <sha1>raujw5ks19w5gd08t5rn7axrqrcbqtz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19090</id>
      <parentid>19082</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T20:36:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи и подробносци</comment>
      <origin>19090</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5993" sha1="dx4fhd2914o8qgxb5azliwbg1n32axu" xml:space="preserve">'''Зобнатица''' (''мадь. Andrásnépe'') то населєнє у општини [[Бачка Тополя]], Сивернобачкого округу, у [[Войводина|Войводини]], у Р. [[Сербия|Сербиї]]. Находзи ше 25 км южно од [[Суботица|Суботици]], а 5 км сиверно од Бачкей Тополї, на маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна [[драга]] Е-75).

Од Нового Саду є оддалєна 75 км а од Беоґраду 145 км. 

Зобнатица позната по славней ерґели [[Конь|коньох]],&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”.] Архивирано из [https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html&lt;nowiki/&gt;оригинала] 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs&lt;/ref&gt; чийо гарла пановали и доставали високи припознаня на змаганьох по гиподромох бувшей Югославиї.

У Зобнатици ше находзи и [[Музей]] конярства &lt;ref&gt;Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. [https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf „Водич кроз музеје Србије”] (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.&lt;/ref&gt; и [[Парк природи Зобнатица|парк природи Зобнатица.]]

== Походзенє мена Зобнатица ==
Саме мено Зобнатица достате од слова по сербски ,,''Зобница''``, цо значи платняна торба (по руски [[оброшнїца]]) зоз хторей конї єдли оброк. &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&amp;catid=304:predstavljamo&amp;Itemid=571&lt;nowiki/&gt;AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”.] TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.&lt;/ref&gt;

== История ==
За тото населєнє ше зна уж даскельо вики, а перши писани документи походза зоз часу царици Мариї Терезиї котра тото место, як награду за воєни заслуги, подаровала Шимонови Войничови (або Бели Войнич),&lt;ref&gt;[https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/&lt;nowiki/&gt;„Ergela Zobnatica”.] Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &amp;#x26;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020&lt;/ref&gt; котри и снователь ерґели, и котра урядово датує од 1779. року.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Демоґрафия ==
Жительство у тим населєню мишане, зоз релативну мадярску векшину, а при остатнїх штирох пописох обачене же єст вше менєй жительох. У населєню Зобнатица жиє коло 250 полнолїтних жительох, а просекова старосц виноши 41,0 роки (39,4 при хлопох и 42,7 при женох). У населєню єст 110 обисца, а просеково єст 2,73 члени по обисцу (ґаздовству).

Ту будзе ТАБЕЛА

== Галерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 18.jpg|Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 02.jpg|Каштель Зобнатица
Файл:Zobnatica.jpg|Каштель Зобнатица (тераз хотел)
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 11.jpg|Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5466 07.jpg|Хотел на Зобнатици
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 15.jpg|Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 16.jpg|Zobnatica.jpg
Файл:Ergela Zobnatica - ulaz.jpg|Ергела Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 11.jpg|Озеро Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 10.jpg|Музей
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 06.jpg|Озеро Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 14.jpg|Ергела Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 12.jpg|Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5466 08.jpg|Гомбалки на Зобнатици
Файл:Kompleks Zobnatica - skulptura Jadran II 02.jpg|Комплекс Зобнатица - скулптура
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 14.jpg|Коч на Зобнатици
Файл:Kompleks Zobnatica - Hotel Jadran.jpg|Зобнатица
&lt;/gallery&gt;

== Вонкашнї вязи ==
-  [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Zobnatica.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]

- [https://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/zobnatica/&lt;nowiki/&gt;Gugl satelitska mapa (Maplandia)]

- [https://www.mapquest.com/rs//-/24309/--45.85703,19.63571&lt;nowiki/&gt;„План насеља на мапи (Mapquest)”.] [https://web.archive.org/web/20231116004113/https://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=45.857&amp;longitude=19.6345&amp;zoom=8&lt;nowiki/&gt;Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine&lt;nowiki/&gt;Wayback Machine] (12. mart 2021)

- [https://www.zobnatica.rs/ „Zobnatica”.] [https://web.archive.org/web/20220401080342/https://www.zobnatica.rs/ Arhivirano] na veb-sajtu [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]] (1. april 2022) www.zobnatica.rs

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Бачка Тополя]]</text>
      <sha1>dx4fhd2914o8qgxb5azliwbg1n32axu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19091</id>
      <parentid>19090</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T20:43:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Укладанє фотоґрафийох, подробносци</comment>
      <origin>19091</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6010" sha1="ofui8lc1r3w4tjanzforrsczrqf6xu4" xml:space="preserve">'''Зобнатица''' (''мадь. Andrásnépe'') то населєнє у општини [[Бачка Тополя]], Сивернобачкого округу, у [[Войводина|Войводини]], у Р. [[Сербия|Сербиї]]. Находзи ше 25 км южно од [[Суботица|Суботици]], а 5 км сиверно од Бачкей Тополї, на маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна [[драга]] Е-75).

Од Нового Саду Зобнатица оддалєна 75 км, а од Беоґраду 145 км. 

Зобнатица позната по славней ерґели [[Конь|коньох]],&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”.] Архивирано из [https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html&lt;nowiki/&gt;оригинала] 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs&lt;/ref&gt; чийо гарла пановали и доставали високи припознаня на змаганьох по гиподромох бувшей Югославиї.

У Зобнатици ше находзи и [[Музей]] конярства &lt;ref&gt;Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. [https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf „Водич кроз музеје Србије”] (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.&lt;/ref&gt; и [[Парк природи Зобнатица|парк природи Зобнатица.]]

== Походзенє мена Зобнатица ==
Саме мено Зобнатица достате од слова по сербски ,,''Зобница''``, цо значи платняна торба (по руски [[оброшнїца]]) зоз хторей конї єдли оброк. &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&amp;catid=304:predstavljamo&amp;Itemid=571&lt;nowiki/&gt;AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”.] TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.&lt;/ref&gt;

== История ==
За тото населєнє ше зна уж даскельо вики, а перши писани документи походза зоз часу царици Мариї Терезиї котра тото место, як награду за воєни заслуги, подаровала Шимонови Войничови (або Бели Войнич),&lt;ref&gt;[https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/&lt;nowiki/&gt;„Ergela Zobnatica”.] Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &amp;#x26;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020&lt;/ref&gt; котри и снователь ерґели, и котра урядово датує од 1779. року.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Демоґрафия ==
Жительство у тим населєню мишане, зоз релативну мадярску векшину, а при остатнїх штирох пописох обачене же єст вше менєй жительох. У населєню Зобнатица жиє коло 250 полнолїтних жительох, а просекова старосц виноши 41,0 роки (39,4 при хлопох и 42,7 при женох). У населєню єст 110 обисца, а просеково єст 2,73 члени по обисцу (ґаздовству).

Ту будзе ТАБЕЛА

== Галерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 18.jpg|Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 02.jpg|Каштель Зобнатица
Файл:Zobnatica.jpg|Каштель Зобнатица (тераз хотел)
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 11.jpg|Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5466 07.jpg|Хотел на Зобнатици
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 15.jpg|Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 16.jpg|Zobnatica.jpg
Файл:Ergela Zobnatica - ulaz.jpg|Ергела Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 11.jpg|Озеро Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 10.jpg|Музей
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 06.jpg|Озеро Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 14.jpg|Ергела Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 12.jpg|Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5466 08.jpg|Гомбалки на Зобнатици
Файл:Kompleks Zobnatica - skulptura Jadran II 02.jpg|Комплекс Зобнатица - скулптура
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 14.jpg|Коч на Зобнатици
Файл:Kompleks Zobnatica - Hotel Jadran.jpg|Зобнатица
&lt;/gallery&gt;

== Вонкашнї вязи ==
-  [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Zobnatica.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]

- [https://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/zobnatica/&lt;nowiki/&gt;Gugl satelitska mapa (Maplandia)]

- [https://www.mapquest.com/rs//-/24309/--45.85703,19.63571&lt;nowiki/&gt;„План насеља на мапи (Mapquest)”.] [https://web.archive.org/web/20231116004113/https://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=45.857&amp;longitude=19.6345&amp;zoom=8&lt;nowiki/&gt;Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine&lt;nowiki/&gt;Wayback Machine] (12. mart 2021)

- [https://www.zobnatica.rs/ „Zobnatica”.] [https://web.archive.org/web/20220401080342/https://www.zobnatica.rs/ Arhivirano] na veb-sajtu [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]] (1. april 2022) www.zobnatica.rs

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Бачка Тополя]]</text>
      <sha1>ofui8lc1r3w4tjanzforrsczrqf6xu4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сертис</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3098</id>
    <revision>
      <id>19081</id>
      <timestamp>2026-05-25T15:43:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: '''Сертис''' (ук. ''церкв''. тидзень без поста, тидзень кед мож єсц месо и масне - ''загальниця, масниця, масляна, масляниця'' старославянске швето випровадзаня жими, нєшка тидзень пред Вельким постом; рсй. ''мясоед'', ''масленица'' старе славянске швето випровадзаня…</comment>
      <origin>19081</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1995" sha1="7sn300tp3zvh5lughlzq8tlzdv80hzv" xml:space="preserve">'''Сертис''' (ук. ''церкв''. тидзень без поста, тидзень кед мож єсц месо и масне - ''загальниця, масниця, масляна, масляниця'' старославянске швето випровадзаня жими, нєшка тидзень пред Вельким постом; рсй. ''мясоед'', ''масленица'' старе славянске швето випровадзаня жими; чес. masopust; слц. fašiangy; серб. ''месојеђе'', ''блажни дани'', ''трапавица'' час медзи Крачуном и початком Велького посту кед ше допущує єсц месо и масне; мадь. ''Farsang''; нєм. ''Fastnacht'', ''Fasching''. Наведзени паралели ше нє цалком поклопюю по значеню зоз нашим ''сертис'', бо нашо слово ше одноши лєм на час од седем днї, т.є. тидзень (напр. слц. fašiangy час од Трокральох по стреду од хторей почина штерацецдньови пост). 
У єдним литурґийним року єст штири тижнї сертис. То значи же ше у тим тижню и стреду и пияток може єсц месо, а монахи млєчни продукти и вайца. 
''То тидзень медзи нєдзелю Митара и нєдзелю Блудного сина'' (пред Вельким постом), ''цали Швитли тидзень'' (тидзень после Велькей ноци до нєдзелї Томовей), ''цали тидзень после Русадльох и час после Крачуна, од 25. децембра до 5. януара''

==Литература==

''Словнїк руского народного язика'' ''II'', Нови Сад 2017, бок 467</text>
      <sha1>7sn300tp3zvh5lughlzq8tlzdv80hzv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19087</id>
      <parentid>19081</parentid>
      <timestamp>2026-05-25T20:13:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Означени викивязи</comment>
      <origin>19087</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2074" sha1="7vq9ixtbdc3j2flappdd8n9v8hdihs7" xml:space="preserve">'''Сертис''' (ук. ''церкв''. тидзень без поста, тидзень кед мож єсц месо и масне - ''загальниця, масниця, масляна, масляниця'' старославянске швето випровадзаня жими, нєшка тидзень пред Вельким [[Пост|постом;]] рсй. ''мясоед'', ''масленица'' старе славянске швето випровадзаня жими; чес. ''masopust''; слц. ''fašiangy;'' серб. ''месојеђе'', ''блажни дани'', ''трапавица'' час медзи Крачуном и початком Велького посту кед ше допущує єсц месо и масне; мадь. ''Farsang''; нєм. ''Fastnacht'', ''Fasching''. Наведзени паралели ше нє цалком поклопюю по значеню зоз нашим ''сертис'', бо нашо слово ше одноши лєм на час од седем [[Дзень|днї]], т.є. тидзень (напр. слц. ''fašiangy'' час од Трокральох по [[Стреда|стреду]] од хторей почина штерацецдньови пост). 

У єдним литурґийним року єст штири тижнї сертис. То значи же ше у тим тижню и стреду и [[пияток]] може єсц месо, а монахи млєчни продукти и вайца. ''То тидзень медзи нєдзелю Митара и нєдзелю Блудного сина'' (пред Вельким постом), ''цали Швитли тидзень'' (тидзень после Велькей ноци до нєдзелї Томовей), ''цали тидзень после Русадльох и час после Крачуна, од 25. децембра до [[5. януар|5. януара]]''

==Литература==

''Словнїк руского народного язика'' ''II'', Нови Сад 2017, бок 467</text>
      <sha1>7vq9ixtbdc3j2flappdd8n9v8hdihs7</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>