Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.4 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Зобнатица 0 3097 19135 19091 2026-05-28T21:45:18Z Ksanvu 1030 Виправки у ґалериї 19135 wikitext text/x-wiki '''Зобнатица''' (''мадь. Andrásnépe'') то населєнє у општини [[Бачка Тополя]], Сивернобачкого округу, у [[Войводина|Войводини]], у Р. [[Сербия|Сербиї]]. Находзи ше 25 км южно од [[Суботица|Суботици]], а 5 км сиверно од Бачкей Тополї, на маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна [[драга]] Е-75). Од Нового Саду Зобнатица оддалєна 75 км, а од Беоґраду 145 км. Зобнатица позната по славней ерґели [[Конь|коньох]],<ref>[https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”.] Архивирано из [https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html<nowiki/>оригинала] 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs</ref> чийо гарла пановали и доставали високи припознаня на змаганьох по гиподромох бувшей Югославиї. У Зобнатици ше находзи и [[Музей]] конярства <ref>Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. [https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf „Водич кроз музеје Србије”] (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.</ref> и [[Парк природи Зобнатица|парк природи Зобнатица.]] == Походзенє мена Зобнатица == Саме мено Зобнатица достате од слова по сербски ,,''Зобница''``, цо значи платняна торба (по руски [[оброшнїца]]) зоз хторей конї єдли оброк. <ref name=":0">[https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&catid=304:predstavljamo&Itemid=571<nowiki/>AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”.] TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.</ref> == История == За тото населєнє ше зна уж даскельо вики, а перши писани документи походза зоз часу царици Мариї Терезиї котра тото место, як награду за воєни заслуги, подаровала Шимонови Войничови (або Бели Войнич),<ref>[https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/<nowiki/>„Ergela Zobnatica”.] Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &#x26;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020</ref> котри и снователь ерґели, и котра урядово датує од 1779. року.<ref name=":0" /> == Демоґрафия == Жительство у тим населєню мишане, зоз релативну мадярску векшину, а при остатнїх штирох пописох обачене же єст вше менєй жительох. У населєню Зобнатица жиє коло 250 полнолїтних жительох, а просекова старосц виноши 41,0 роки (39,4 при хлопох и 42,7 при женох). У населєню єст 110 обисца, а просеково єст 2,73 члени по обисцу (ґаздовству). Ту будзе ТАБЕЛА == Галерия == <gallery> Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 18.jpg|Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 02.jpg|Каштель Зобнатица Файл:Zobnatica.jpg|Каштель Зобнатица (тераз готел) Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 11.jpg|Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5466 07.jpg|Готел у Зобнатици Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 15.jpg|Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 16.jpg|алт=Zobnatica.jpg Файл:Ergela Zobnatica - ulaz.jpg|Ерґела Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 11.jpg|Озеро Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 10.jpg|[[Музей]] Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 06.jpg|Озеро Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 14.jpg|Ерґела Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 12.jpg|Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5466 08.jpg|Гомбалки на Зобнатици Файл:Kompleks Zobnatica - skulptura Jadran II 02.jpg|Комплекс Зобнатица - [[Скулпторство|скулптура]] Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 14.jpg|Коч на Зобнатици Файл:Kompleks Zobnatica - Hotel Jadran.jpg|Зобнатица </gallery> == Вонкашнї вязи == - [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Zobnatica.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)] - [https://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/zobnatica/<nowiki/>Gugl satelitska mapa (Maplandia)] - [https://www.mapquest.com/rs//-/24309/--45.85703,19.63571<nowiki/>„План насеља на мапи (Mapquest)”.] [https://web.archive.org/web/20231116004113/https://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.857&longitude=19.6345&zoom=8<nowiki/>Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine<nowiki/>Wayback Machine] (12. mart 2021) - [https://www.zobnatica.rs/ „Zobnatica”.] [https://web.archive.org/web/20220401080342/https://www.zobnatica.rs/ Arhivirano] na veb-sajtu [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]] (1. april 2022) www.zobnatica.rs == Референци == <references /> [[Катеґория:Места у општини Бачка Тополя]] lds8tz2kq8or8s1w2w9y4tnj06i2dtl 19136 19135 2026-05-29T08:48:57Z Ksanvu 1030 19136 wikitext text/x-wiki '''Зобнатица''' (''мадь. Andrásnépe'') то населєнє у општини [[Бачка Тополя]], Сивернобачкого округу, у [[Войводина|Войводини]], у Р. [[Сербия|Сербиї]]. Находзи ше 25 km южно од [[Суботица|Суботици]], а 5 km сиверно од Бачкей Тополї, на маґистралней драги Суботица - Нови Сад - Беоґрад (стара медзинародна [[драга]] Е-75). Од Нового Саду Зобнатица оддалєна 75 km, а од Беоґраду 145 km. Зобнатица позната по славней ерґели [[Конь|коньох]],<ref>[https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html „Ergela i škola jahanja”.] Архивирано из [https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html<nowiki/>оригинала] 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs</ref> чийо гарла пановали и доставали високи припознаня на змаганьох по гиподромох бувшей Югославиї. У Зобнатици ше находзи и [[Музей]] конярства <ref>Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. [https://muzejkrajine.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/MDS-Vodic-kroz-muzeje-Srbije-1.pdf „Водич кроз музеје Србије”] (PDF). muzejkrajine.org.rs.str. 222—223. Приступљено 24. 1. 2026.</ref> и [[Парк природи Зобнатица|парк природи Зобнатица.]] == Походзенє мена Зобнатица == Саме мено Зобнатица достате од слова по сербски ,,''Зобница''``, цо значи платняна торба (по руски [[оброшнїца]]) зоз хторей конї єдли оброк. <ref name=":0">[https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=3661:ad-zobnatica-izmeu-sjajne-prolosti-i-blistave-budunosti&catid=304:predstavljamo&Itemid=571<nowiki/>AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”.] TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020.</ref> == История == За тото населєнє ше зна уж даскельо вики, а перши писани документи походза зоз часу царици Мариї Терезиї котра тото место, як награду за воєни заслуги, подаровала Шимонови Войничови (або Бели Войнич),<ref>[https://www.miznahhotels.com/ergela-zobnatica/<nowiki/>„Ergela Zobnatica”.] Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels &#x26;amp; Resorts. Приступљено 21. 12. 2020</ref> котри и снователь ерґели, и котра урядово датує од 1779. року.<ref name=":0" /> == Демоґрафия == Жительство у тим населєню мишане, зоз релативну мадярску векшину, а при остатнїх штирох пописох обачене же єст вше менєй жительох. У населєню Зобнатица жиє коло 250 полнолїтних жительох, а просекова старосц виноши 41,0 роки (39,4 при хлопох и 42,7 при женох). У населєню єст 110 обисца, а просеково єст 2,73 члени по обисцу (ґаздовству). Ту будзе ТАБЕЛА {| class="wikitable" |+ ! ! ! ! |- | | | | |- | | | | |- | | | | |} == Галерия == <gallery> Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 18.jpg|Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 02.jpg|Каштель Зобнатица Файл:Zobnatica.jpg|Каштель Зобнатица (тераз готел) Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 11.jpg|Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5466 07.jpg|Готел у Зобнатици Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 15.jpg|Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 16.jpg|алт=Zobnatica.jpg Файл:Ergela Zobnatica - ulaz.jpg|Ерґела Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 11.jpg|Озеро Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 10.jpg|[[Музей]] Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 06.jpg|Озеро Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 14.jpg|Ерґела Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 12.jpg|Зобнатица Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5466 08.jpg|Гомбалки на Зобнатици Файл:Kompleks Zobnatica - skulptura Jadran II 02.jpg|Комплекс Зобнатица - [[Скулпторство|скулптура]] Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 14.jpg|Коч на Зобнатици Файл:Kompleks Zobnatica - Hotel Jadran.jpg|Зобнатица </gallery> == Вонкашнї вязи == - [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Zobnatica.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)] - [https://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/zobnatica/<nowiki/>Gugl satelitska mapa (Maplandia)] - [https://www.mapquest.com/rs//-/24309/--45.85703,19.63571<nowiki/>„План насеља на мапи (Mapquest)”.] [https://web.archive.org/web/20231116004113/https://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.857&longitude=19.6345&zoom=8<nowiki/>Arhivirano] na veb-sajtu [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine<nowiki/>Wayback Machine] (12. mart 2021) - [https://www.zobnatica.rs/ „Zobnatica”.] [https://web.archive.org/web/20220401080342/https://www.zobnatica.rs/ Arhivirano] na veb-sajtu [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]] (1. april 2022) www.zobnatica.rs == Референци == <references /> [[Катеґория:Места у општини Бачка Тополя]] gn4hrqnqczo3dzxc3cyoqaa0nduqeeo Сепаратор (за млєко) 0 3099 19125 19121 2026-05-28T18:49:13Z Ksanvu 1030 Катеґория 19125 wikitext text/x-wiki [[Файл:Milk Separator 001.JPG|мини|Сепаратор за млєко]] '''Сепаратор''' и '''сеператор''' (частейше ше хасновало сеператор гоч правилне сепаратор) центрифуґална справа за видзельованє шметанки з млєка. Сепаратори ше у прешлосци хасновало на фармох и у ґаздовствох дзе ше доєло даскельо крави. Швиже подоєне млєко ше прерабяло на ручним сепаратору. Продукти хтори ше достали було преробене млєко зоз хторого ше правело такволани ''швабски'' ''сир'' и шметанка зоз хторей ше правело [[масло]]. ==История== Пред зявеньом центрифуґалних сепараторох, шметанка ше зоз млєка зберала ручно аж кед после длугшого часу сама виплївала на верх та ше ю з [[Ложка|ложку]] могло позберац. Центрифуґални сепаратор перши направел шведски инжинєр Карл Густаф де Лавал 1878. року, цо оможлївело швидше и лєгчейше знїманє шметанки зоз млєка, без потреби же би млєко 24 [[Годзина|годзини]] мушело одстац и ризику же би ше могло скиснуц. Вон основал познати бренд ''Alfa Laval'' у Стокголму. Познати були и сепаратори випродуковани у Нємецкей и Данскей. Концом ХIХ и початком ХХ вику америцки компаниї як цо ''De Laval Cream Separator Co,'' купую европски патенти и розвиваю свойо верзиї продуктох. Ручни сепаратори поставаю обовязни инвентар скоро на каждей фарми. ==Механїзем== Ручка сепаратора порушує механїзем зубчанїкох хтори посцигую вельку швидкосц ротациї. Кед ше ручка сепаратора обраца зоз швидкосцу 60 до 80 обрацаня у [[Минута|минути]] глава сепаратора, зоз конуснима танєрчками хтори у ствари дзеля (сепарираю) млєко на ценки пасма, ше обраца зоз швидкосцу 6000 до 10000 тисячи обрацаня у минути. Аж кед ше досцигнє тота швидкосц пуща ше млєко. Центрифуґална сила вицагує чежше млєко ґу вонкашнїм муром справи, а шметанка, хтора лєгчейша, ше збера коло централей осовини у стредку. Два цивки одводза зоз сепаратора млєко зоз часци коло мура, а шметанку зоз стредку. Зоз положеньом цивкох ше може нарихтац кельо ше шметанки винє зоз млєка т. є. яке масне млєко ше охаби. ==Литература== * Green, Don W.; Perry, Robert H. ''Perry's Chemical Engineers' Handbook'' (8th Edition). McGraw-Hill Professional, 2007. <nowiki>ISBN 978-0-07-142294-9</nowiki> * Støren, Kr. (1919): «Melkebruket» (I:''Landbruksboken bd. 2 del II''. Kristiania. Spalte 817-1006.) ==Вонкашнї вязи== * [https://en.wikipedia.org/wiki/ Separator_(milk)] [[Катеґория:Пожива]] [[Катеґория:Преробок млєка]] {{Commonscat}} [[Катеґория:Архаизми]] [[Катеґория:Ручни алати]] rqw036ow3oodmnkf9z17o4wbvllinf7 Ерґела коньох - Зобнатица 0 3104 19123 2026-05-28T17:32:12Z ОленкаБТ 1579 Нова страница: Ерґела коньох - Зобнатица Ерґела Зобнатица найстарша и єдна зоз штирох найвекших ерґелох у Сербиї. Основана є 1779. року и дакеди була найпрестижнєйша ерґела и место з найвецей конїцкима трофеями у бувшей держави Югославиї. [1] История Традиция пестованя кон… 19123 wikitext text/x-wiki Ерґела коньох - Зобнатица Ерґела Зобнатица найстарша и єдна зоз штирох найвекших ерґелох у Сербиї. Основана є 1779. року и дакеди була найпрестижнєйша ерґела и место з найвецей конїцкима трофеями у бувшей держави Югославиї. [1] История Традиция пестованя коньох у Войводини нєпреривно тирва стотки роки. Локация Зобнатца ше указала як идеална за виховйованє – пестованє коньох и позната є уж 500 роки. Заслуги за снованє ерґели ма Шимон Войнич (або спрам других жридлох, Бела Войнич [3] ), котри основал ерґелу. Ерґела Зобнатица урядово постої од 1779. року. Власнїки ше меняли. Єдан зоз перших бул Балинт Терлеи, котрого нашлїдзел його син, Дюла Терлеи, котри збудовал 1882. року Каштель. При замку на маєтку вибудовал провадзаци обєкати (будинок-хижу за бирешох, економски обєкти, хлїв и инше). Дюла Терлеи ховал конї и занїмал ше з польопривреду, як и векшина богатши фамелиї у Войводини. У периодзе медзи двома войнами власнїк Зобнатици бул Юлиє Лелбах. У чаше Социялистичней Федеративней Републики Югославиї ерґела була у державним власнїцстве, [4] а нєшка је у составе АД “Зобнатица”, [1] котре од 2014. року у власнїцтве арабского инвеститора. [5] Ерґела нєшка Окрем обєктох за воховйованє коньох, хлївох, у просторе ерґели находзи ше и ковальня за виробок потковкох. Ту и гиподром (8) котри ше пресцера на 32 гектари, а у його составе и дражки за ґалопски касацки тренинґи, терени за змаганє, як и паркур за препонашох и простор зоз закрицом наменєни за жимску обуку коньох. [1] Конї у ерґели Ерґела ма коло 100 конї, а число ше нєпреривно звекшує. Углавним то анґлийски полнокревни конї, хтори ше хаснує за змаганя, а коло двацец гарла вершински ґалопере. [5] Єдна часц полукревни конї, котри служа за туристичне шедланє и воженє на кочох-фиякерох. За 200 роки през ерґелу прешли велї шампионски гарла, медзи котрима найпознатиши мена Ядран II, Казановa, Авелин, Ґенерал Житкo, Проспектор, Алвин и велї други шампионє котри ношели познати печац З на велїх гиподромох и вше ше врацали зоз ловориками коло шиї. О їх дїлох и людзох котри их любели и з нїх творели шампионох доказую вельочислени погари котри ше чува у Музею конярства (9) котри ше тиж находзи у рамикох комплекса у Зобнатици. Людзе вихасновали єдинствену природу у Бачкей ровнїни и направели прави рай за любительох конїцкого спорта. [3] -- На уходзе до ерґели находзи ше скулптура коня Ядрана II, (ожребени 1943.) найпознатшого гарла зоз ерґели, освойовача Югославянскей ґалопскей тройнїстей коруни, котра направена у природней велькосци. Участвовал на конїцких обегованьох после Другей шветовей войни, та по 1970. рок. --- Казанова ище єдени конь-бегач. Ожребени є 1963. року, а на домашнїх и иножемних гиподромох победзовал 70-их рокох прешлого вику. Бул єдно з найтрофейнєйших гарлох Зобнатици. Од 33 бежаньох у 30 бул побиднїк. За собу охабел прейґ 170 потомкох, а йому направени памятнїк ше находзи у самей ерґели опрез Музея конярства. (9) Туристични понуканя Зобнатица то комплекс котри ше состої и занїма зоз заградкову, статкову продукцию, а ту и озеро и рибняк. Туристична часц облапя хотел „Ядран” зоз штирома гвиздочками и депандансу у Каштелу зоз трома гвиздочками. Найкрасша часц комплекса ерґела расних коньох и прекрасне Зобнатицке озеро. [3] За рижнородне розпатранє и обиходзенє околїска нащивительом обезпечени и водзач. У рамикох комплекса ше находзи и Музей конярства, вибудовани у форми подковки, єдинствени у Сербији [6] и єден зоз ридких у реґиону, [а] пошвецени виключно коньом и конїцким спортом. [1] Каждей другей нєдзелї у септембру на гиподрому ерґели отримую ше познати Зобнатицки конїцки бависка. [7] Активносци туристох ---Нащивителє Зобнатици маю нагоди шедлац конї. Термини тирваю по 45 минути, або длугша вариянта тригодзинове шедланє по околїску. ---Воженє на фиякеру: може ше вименїц и фиякер на годзину. ---При ерґели ше находзи и акумулацийне озеро, на чиїм побрежю ушорене купалїще и плажа, при котрей єст и погосцительни обєкти, так же ше мож шпацирац коло озера, рекреативно бегац итд. --Окремна атракция и нєдавно обновени витерняк, котрих у Войводини дараз було вельо, а нєшка су права ридкосц. --На озеру мож лапац риби зоз дньовим допущеньом урядових орґанох. --Попри расних коньох коло ерґели, по околїску мож видзиц и дзиви швинї, сарнї, павури итд.(1) Зобнатицки конїцки спорт/бависка Зобнатицки конїцки бависка отримую ше каждого другого викенду у септембру. На дводньову шветочносц приду и по даскельо тисячи нащивителє. Манифестация ше отвера зоз дефилеом коньох и зоз парадну запрагу коньох и кочох. Ту и манифестация розваги и ,,Зобнатицка ноц&#39;&#39;. Нєдзеля резервована за касацке обегованє, ґалоп и змаганє у препонским шедланю. Каштель Будинок каштеля котри ше находзи при польопривредно- туристичним комплексу ,,Зобнатица, вибудовал пан Дюла Терлеи на своїм маєтку 1882. року. Каштель вибудовани у духу позного класицизма як репрезентативни обєкт. З боку ше находзи и розпатрачнїца зоз хторей видно скоро цали маєток. У комплексу ше находзи готел (10) и ресторан ,,Ядран``. Каштель преглашени за културне добро и отворени є за нащивительох. Нєшка бувши маєток Терлеи познати як и ерґела ,,Зобнатица``.(12) Референци 1. „Ergela i škola jahanja”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 8. Hipodrom Zobnatica www.google.com/maps 9. „Muzej”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 10. „Hotel Jadran”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 12. Дворац Зобнатица www.dvorci.info Вонкашнї вязи „План насеља на мапи (Mapquest)”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. март 2021) „Zobnatica”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. април 2022) www.zobnatica.rs f3jhxvvzx1wwjztk6n1v70dow3ujqw0 19124 19123 2026-05-28T17:56:13Z ОленкаБТ 1579 Медзинаслови, подробносци, викивязи 19124 wikitext text/x-wiki '''Ерґела Зобнатица''' найстарша и єдна зоз штирох найвекших ерґелох у [[Сербия|Сербиї]]. Основана є 1779. року и дакеди була найпрестижнєйша ерґела и место з найвецей конїцкима трофеями у бувшей держави Югославиї. [1] == История == Традиция пестованя коньох у [[Войводина|Войводини]] нєпреривно тирва стотки роки. Локация [[Зобнатица|Зобнатца]] ше указала як идеална за виховйованє – пестованє [[Константин Петриґала|коньох]] и позната є уж 500 роки. Заслуги за снованє ерґели ма Шимон Войнич (або спрам других жридлох, Бела Войнич [3] ), котри основал ерґелу. Ерґела Зобнатица урядово постої од 1779. року. Власнїки ше меняли. Єдан зоз перших бул Балинт Терлеи, котрого нашлїдзел його син, Дюла Терлеи, котри збудовал 1882. року Каштель. При замку на маєтку вибудовал провадзаци обєкати (будинок-хижу за бирешох, економски обєкти, [[хлїв]] и инше). Дюла Терлеи ховал конї и занїмал ше з польопривреду, як и векшина богатши фамелиї у Войводини. У периодзе медзи двома войнами власнїк Зобнатици бул Юлиє Лелбах. У чаше Социялистичней Федеративней Републики Югославиї ерґела була у державним власнїцстве, [4] а нєшка је у составе АД “Зобнатица”, [1] котре од 2014. року у власнїцтве арабского инвеститора. [5] == Ерґела нєшка == Окрем обєктох за виховйованє коньох, хлївох, у просторе ерґели находзи ше и [[Коваль|ковальня]] за виробок потковкох. Ту и гиподром (8) котри ше пресцера на 32 гектари, а у його составе и дражки за ґалопски касацки тренинґи, терени за змаганє, як и паркур за препонашох и простор зоз закрицом наменєни за жимску обуку коньох. [1] == Конї у ерґели == Ерґела ма коло 100 конї, а число ше нєпреривно звекшує. Углавним то анґлийски полнокревни конї, хтори ше хаснує за змаганя, а коло двацец гарла вершински ґалопере. [5] Єдна часц полукревни конї, котри служа за туристичне шедланє и воженє на кочох-фиякерох. За 200 роки през ерґелу прешли велї шампионски гарла, медзи котрима найпознатиши мена Ядран II, Казановa, Авелин, Ґенерал Житкo, Проспектор, Алвин и велї други шампионє котри ношели познати печац на велїх гиподромох и вше ше врацали зоз ловориками коло шиї. О їх дїлох и людзох котри их любели и з нїх творели шампионох доказую вельочислени погари котри ше чувау Музею конярства (9) котри ше тиж находзи у рамикох комплекса у Зобнатици. Людзе вихасновали єдинствену природу у [[Бачка|Бачкей]] ровнїни и направели прави рай за любительох конїцкого спорта. [3] • На уходзе до ерґели находзи ше скулптура коня Ядрана II, (ожребени 1943.) найпознатшого гарла зоз ерґели, освойовача Югославянскей ґалопскей тройнїстей коруни, котра направена у природней велькосци. Участвовал на конїцких обегованьох после Другей шветовей войни, та по 1970. рок. • Казанова ище єден конь-бегач. Ожребени є 1963. року, а на домашнїх и иножемних гиподромох победзовал 70-их рокох прешлого вику. Бул єдно з найтрофейнєйших гарлох Зобнатици. Од 33 бежаньох у 30 бул побиднїк. За собу охабел прейґ 170 потомкох, а йому направени памятнїк ше находзи у самей ерґели опрез Музея конярства. (9) == Туристични понуканя == Зобнатица то комплекс котри ше состої и занїма зоз заградкову, статкову продукцию, а ту и озеро и рибняк. Туристична часц облапя хотел „Ядран” зоз штирома гвиздочками и депандансу у Каштелу зоз трома гвиздочками. Найкрасша часц комплекса ерґела расних коньох и прекрасне Зобнатицке озеро. [3] За рижнородне розпатранє и обиходзенє околїска нащивительом обезпечени и водзач. У рамикох комплекса ше находзи и [[Музей]] конярства, вибудованиу форми подковки, єдинствени у Сербији [6] и єден зоз ридких у реґиону, пошвецени виключно коньом и конїцким спортом. [1] Каждей другей нєдзелї у септембру на гиподрому ерґели отримую ше познати Зобнатицки конїцки бависка. [7] == Активносци туристох == • Нащивителє Зобнатици маю нагоди шедлац конї. Термини тирваю по 45 минути, або длугша вариянта тригодзинове шедланє по околїску. • Воженє на фиякеру: може ше вименїц и фиякер на годзину. • При ерґели ше находзи и акумулацийне озеро, на чиїм побрежю ушорене купалїще и плажа, при котрей єст и погосцительни обєкти,так же ше мож шпацирац коло озера, рекреативно бегац итд. • Окремна атракция и нєдавно обновени витерняк, котрих у Войводини дараз було вельо, а нєшка су права ридкосц. • На озеру мож лапац риби зоз дньовим допущеньом урядових орґанох. • Попри расних коньох коло ерґели, по околїску мож видзиц и дзиви швинї, сарнї, павури итд.(1) == Зобнатицки конїцки спорт/бависка == Зобнатицки конїцки бависка отримую ше каждого другого викенду у септембру. На дводньову шветочносц приду и по даскельо тисячи нащивителє. Манифестация ше отвера зоз дефилеом коньох и зоз парадну запрагу коньох и кочох. Ту и манифестация розваги и ,,Зобнатицка ноц&#39;&#39;. Нєдзеля резервована за касацке обегованє, ґалоп и змаганє у препонским шедланю. == Каштель == Будинок каштеля котри ше находзи при польопривредно-туристичним комплексу ,,Зобнатица, вибудовал пан Дюла Терлеи на своїм маєтку 1882. року. Каштель вибудовани у духу позного класицизма як репрезентативни обєкт. З боку ше находзи и розпатрачнїца зоз хторей видно скоро цали маєток. У комплексу ше находзи готел (10) и ресторан ,,Ядран``. Каштель преглашени за културне добро и отворени є за нащивительох. Нєшка бувши маєток Терлеи познати як и ерґела ,,Зобнатица``.(12) == Референци == 1. „Ergela i škola jahanja”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 8. Hipodrom Zobnatica www.google.com/maps 9. „Muzej”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 10. „Hotel Jadran”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 12. Дворац Зобнатица www.dvorci.info == Вонкашнї вязи == „План насеља на мапи (Mapquest)”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. март 2021) „Zobnatica”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. април 2022) www.zobnatica.rs pd16n2cm99pqfvv6zthp3uxz825nig3 19126 19124 2026-05-28T19:22:20Z Ksanvu 1030 Катеґория, викивязи 19126 wikitext text/x-wiki '''Ерґела Зобнатица''' найстарша и єдна зоз штирох найвекших ерґелох у [[Сербия|Сербиї]]. Основана є 1779. року и дакеди була найпрестижнєйша ерґела и место з найвецей конїцкима трофеями у бувшей держави Югославиї. [1] == История == Традиция пестованя коньох у [[Войводина|Войводини]] нєпреривно тирва стотки роки. Локация [[Зобнатица|Зобнатца]] ше указала як идеална за виховйованє – пестованє [[Константин Петриґала|коньох]] и позната є уж 500 роки. Заслуги за снованє ерґели ма Шимон Войнич (або спрам других жридлох, Бела Войнич [3] ), котри основал ерґелу. Ерґела Зобнатица урядово постої од 1779. року. Власнїки ше меняли. Єдан зоз перших бул Балинт Терлеи, котрого нашлїдзел його син, Дюла Терлеи, котри збудовал 1882. року Каштель. При замку на маєтку вибудовал провадзаци обєкати (будинок-хижу за бирешох, економски обєкти, [[хлїв]] и инше). Дюла Терлеи ховал конї и занїмал ше з польопривреду, як и векшина богатши фамелиї у Войводини. У периодзе медзи двома войнами власнїк Зобнатици бул Юлиє Лелбах. У чаше Социялистичней Федеративней Републики Югославиї ерґела була у державним власнїцстве, [4] а нєшка је у составе АД “Зобнатица”, [1] котре од 2014. року у власнїцтве арабского инвеститора. [5] == Ерґела нєшка == Окрем обєктох за виховйованє коньох, [[Хлїв|хлївох]], у просторе ерґели находзи ше и [[Коваль|ковальня]] за виробок потковкох. Ту и гиподром (8) котри ше пресцера на 32 гектари, а у його составе и дражки за ґалопски касацки тренинґи, терени за змаганє, як и паркур за препонашох и простор зоз закрицом наменєни за жимску обуку коньох. [1] == Конї у ерґели == Ерґела ма коло 100 конї, а число ше нєпреривно звекшує. Углавним то анґлийски полнокревни конї, хтори ше хасную за змаганя, а коло двацец гарла вершински ґалопере. [5] Єдна часц полукревни конї, котри служа за туристичне шедланє и воженє на кочох-фиякерох. За 200 роки през ерґелу прешли велї шампионски гарла, медзи котрима найпознатиши мена Ядран II, Казановa, Авелин, Ґенерал Житкo, Проспектор, Алвин и велї други шампионє котри ношели познати печац на велїх гиподромох и вше ше врацали зоз ловориками коло шиї. О їх дїлох и людзох котри их любели и з нїх творели шампионох доказую вельочислени погари котри ше чуваю у Музею конярства (9) котри ше тиж находзи у рамикох комплекса у Зобнатици. Людзе вихасновали єдинствену природу у [[Бачка|Бачкей]] ровнїни и направели прави рай за любительох конїцкого спорта. [3] • На уходзе до ерґели находзи ше [[Скулпторство|скулптура]] коня Ядрана II, (ожребени 1943.) найпознатшого гарла зоз ерґели, освойовача Югославянскей ґалопскей тройнїстей коруни, котра направена у природней велькосци. Участвовал на конїцких обегованьох после Другей шветовей войни, та по 1970. рок. • Казанова ище єден конь-бегач. Ожребени є 1963. року, а на домашнїх и иножемних гиподромох победзовал 70-их рокох прешлого вику. Бул єдно з найтрофейнєйших гарлох Зобнатици. Од 33 бежаньох у 30 бул побиднїк. За собу охабел прейґ 170 потомкох, а йому направени памятнїк ше находзи у самей ерґели опрез Музея конярства. (9) == Туристични понуканя == Зобнатица то комплекс котри ше состої и занїма зоз заградкову, статкову продукцию, а ту и озеро и рибняк. Туристична часц облапя хотел „Ядран” зоз штирома [[Гвизда|гвиздочками]] и депандансу у Каштелу зоз трома гвиздочками. Найкрасша часц комплекса ерґела расних коньох и прекрасне Зобнатицке озеро. [3] За рижнородне розпатранє и обиходзенє околїска нащивительом обезпечени и водзач. У рамикох комплекса ше находзи и Музей конярства, вибудованиу форми подковки, єдинствени у Сербији [6] и єден зоз ридких у реґиону, пошвецени виключно коньом и конїцким спортом. [1] Каждей другей нєдзелї у септембру на гиподрому ерґели отримую ше познати Зобнатицки конїцки бависка. [7] == Активносци туристох == • Нащивителє Зобнатици маю нагоди шедлац конї. Термини тирваю по 45 минути, або длугша вариянта тригодзинове шедланє по околїску. • Воженє на фиякеру: може ше вименїц и фиякер на годзину. • При ерґели ше находзи и акумулацийне озеро, на чиїм побрежю ушорене купалїще и плажа, при котрей єст и [[Погосцительство|погосцительни]] обєкти,так же ше мож шпацирац коло озера, рекреативно бегац итд. • Окремна атракция и нєдавно обновени витерняк, котрих у Войводини дараз було вельо, а нєшка су права ридкосц. • На озеру мож лапац риби зоз дньовим допущеньом урядових орґанох. • Попри расних коньох коло ерґели, по околїску мож видзиц и дзиви швинї, сарнї, павури итд.(1) == Зобнатицки конїцки спорт/бависка == Зобнатицки конїцки бависка отримую ше каждого другого викенду у септембру. На дводньову шветочносц приду и по даскельо тисячи нащивителє. Манифестация ше отвера зоз дефилеом коньох и зоз парадну запрагу коньох и кочох. Ту и манифестация розваги такв. ,,Зобнатицка ноц&#39;&#39;. Други [[дзень]] в [[Нєдзеля|нєдзелю]] резервована за касацке обегованє, ґалоп и змаганє у препонским шедланю. == Каштель == Будинок каштеля котри ше находзи при польопривредно-туристичним комплексу „Зобнатица" вибудовал пан Дюла Терлеи на своїм маєтку 1882. року. Каштель вибудовани у духу позного класицизма як репрезентативни обєкт. З боку ше находзи и розпатрачнїца зоз хторей видно скоро цали маєток. У комплексу ше находзи готел (10) и ресторан ,,Ядран``. Каштель преглашени за културне добро и отворени є за нащивительох. Нєшка бувши маєток Терлеи барз познати як и ерґела „Зобнатица.”(12) == Референци == 1. „Ergela i škola jahanja”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 8. Hipodrom Zobnatica www.google.com/maps 9. „Muzej”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 10. „Hotel Jadran”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 12. Дворац Зобнатица www.dvorci.info == Вонкашнї вязи == „План насеља на мапи (Mapquest)”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. март 2021) „Zobnatica”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. април 2022) www.zobnatica.rs [[Катеґория:Ерґели у Сербиї]] [[Катеґория:Ерґели]] ivnu8rz8940f38otqo3nojujzxoohr8 19127 19126 2026-05-28T19:52:39Z ОленкаБТ 1579 Укладанє фотоґрафийох, подробносци 19127 wikitext text/x-wiki '''Ерґела Зобнатица''' найстарша и єдна зоз штирох найвекших ерґелох у [[Сербия|Сербиї]]. Основана є 1779. року и дакеди була найпрестижнєйша ерґела и место з найвецей конїцкима трофеями у бувшей держави Югославиї. [1] == История == Традиция пестованя коньох у [[Войводина|Войводини]] нєпреривно тирва стотки роки. Локация [[Зобнатица|Зобнатца]] ше указала як идеална за виховйованє – пестованє [[Константин Петриґала|коньох]] и позната є уж 500 роки. Заслуги за снованє ерґели ма Шимон Войнич (або спрам других жридлох, Бела Войнич), котри основал ерґелу. Ерґела Зобнатица урядово постої од 1779. року. Власнїки ше меняли. Єдан зоз перших бул Балинт Терлеи, котрого нашлїдзел його син, Дюла Терлеи, котри збудовал 1882. року Каштель. При замку на маєтку вибудовал провадзаци обєкати (будинок-хижу за бирешох, економски обєкти, [[хлїв]] и инше). Дюла Терлеи ховал конї и занїмал ше з польопривреду, як и векшина богатши фамелиї у Войводини. У периодзе медзи двома войнами власнїк Зобнатици бул Юлиє Лелбах. У чаше Социялистичней Федеративней Републики Югославиї ерґела була у державним власнїцстве, [4] а нєшка је у составе АД “Зобнатица”, [1] котре од 2014. року у власнїцтве арабского инвеститора. == Ерґела нєшка == Окрем обєктох за виховйованє коньох, хлївох, у просторе ерґели находзи ше и [[Коваль|ковальня]] за виробок потковкох. Ту и гиподром (8) котри ше пресцера на 32 гектари, а у його составе и дражки за ґалопски касацки тренинґи, терени за змаганє, як и паркур за препонашох и простор зоз закрицом наменєни за жимску обуку коньох. [1] == Конї у ерґели == Ерґела ма коло 100 конї, а число ше нєпреривно звекшує. Углавним то анґлийски полнокревни конї, хтори ше хаснує за змаганя, а коло двацец гарла вершински ґалопере. Єдна часц полукревни конї, котри служа за туристичне шедланє и воженє на кочох-фиякерох. За 200 роки през ерґелу прешли велї шампионски гарла, медзи котрима найпознатиши мена Ядран II, Казановa, Авелин, Ґенерал Житкo, Проспектор, Алвин и велї други шампионє котри ношели познати печац на велїх гиподромох и вше ше врацали зоз ловориками коло шиї. О їх дїлох и людзох котри их любели и з нїх творели шампионох доказую вельочислени погари котри ше чувау Музею конярства (9) котри ше тиж находзи у рамикох комплекса у Зобнатици. Людзе вихасновали єдинствену природу у [[Бачка|Бачкей]] ровнїни и направели прави рай за любительох конїцкого спорта. • На уходзе до ерґели находзи ше скулптура коня Ядрана II, (ожребени 1943.) найпознатшого гарла зоз ерґели, освойовача Югославянскей ґалопскей тройнїстей коруни, котра направена у природней велькосци. Участвовал на конїцких обегованьох после Другей шветовей войни, та по 1970. рок. • Казанова ище єден конь-бегач. Ожребени є 1963. року, а на домашнїх и иножемних гиподромох победзовал 70-их рокох прешлого вику. Бул єдно з найтрофейнєйших гарлох Зобнатици. Од 33 бежаньох у 30 бул побиднїк. За собу охабел прейґ 170 потомкох, а йому направени памятнїк ше находзи у самей ерґели опрез Музея конярства. (9) == Туристични понуканя == Зобнатица то комплекс котри ше состої и занїма зоз заградкову, статкову продукцию, а ту и озеро и рибняк. Туристична часц облапя хотел „Ядран” зоз штирома гвиздочками и депандансу у Каштелу зоз трома гвиздочками. Найкрасша часц комплекса ерґела расних коньох и прекрасне Зобнатицке озеро. За рижнородне розпатранє и обиходзенє околїска нащивительом обезпечени и водзач. У рамикох комплекса ше находзи и [[Музей]] конярства, вибудованиу форми подковки, єдинствени у Сербиї и єден зоз ридких у реґиону, пошвецени виключно коньом и конїцким спортом. [1] Каждей другей нєдзелї у септембру на гиподрому ерґели отримую ше познати Зобнатицки конїцки бависка. == Активносци туристох == • Нащивителє Зобнатици маю нагоди шедлац конї. Термини тирваю по 45 минути, або длугша вариянта тригодзинове шедланє по околїску. • Воженє на фиякеру: може ше вименїц и фиякер на годзину. • При ерґели ше находзи и акумулацийне озеро, на чиїм побрежю ушорене купалїще и плажа, при котрей єст и погосцительни обєкти,так же ше мож шпацирац коло озера, рекреативно бегац итд. • Окремна атракция и нєдавно обновени витерняк, котрих у Войводини дараз було вельо, а нєшка су права ридкосц. • На озеру мож лапац риби зоз дньовим допущеньом урядових орґанох. • Попри расних коньох коло ерґели, по околїску мож видзиц и дзиви швинї, сарнї, павури итд.(1) == Зобнатицки конїцки спорт/бависка == Зобнатицки конїцки бависка отримую ше каждого другого викенду у септембру. На дводньову шветочносц приду и по даскельо тисячи нащивителє. Манифестация ше отвера зоз дефилеом коньох и зоз парадну запрагу коньох и кочох. Ту и манифестация розваги и ,,Зобнатицка ноц&#39;&#39;. Нєдзеля резервована за касацке обегованє, ґалоп и змаганє у препонским шедланю. == Каштель == Будинок каштеля котри ше находзи при польопривредно-туристичним комплексу ,,Зобнатица, вибудовал пан Дюла Терлеи на своїм маєтку 1882. року. Каштель вибудовани у духу позного класицизма як репрезентативни обєкт. З боку ше находзи и розпатрачнїца зоз хторей видно скоро цали маєток. У комплексу ше находзи готел (10) и ресторан ,,Ядран``. Каштель преглашени за културне добро и отворени є за нащивительох. Нєшка бувши маєток Терлеи познати як и ерґела ,,Зобнатица``.(12) == Ґалерия == <gallery> Файл:Ergela Zobnatica - ulaz.jpg|Уход до ергели Файл:Ergela Zobnatica - hipodrom, 3.jpg|Хиподром на Зобнатици Файл:Ergela Zobnatica - manjez 1.jpg|Манєж - Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - manjez enterijer 1.jpg Файл:Ergela Zobnatica - manjez enterijer 5.jpg Файл:Ergela Zobnatica - hipodrom, tribine.jpg|Трибини на хиподрому Файл:Ergela Zobnatica - hipodrom, restoran.jpg|Зобнатица, хиподром, ресторан Файл:Ergela Zobnatica - padok 1.jpg|Ергела Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - padok 2.jpg|Ергела Зобнатица, падок Файл:Ergela Zobnatica - padok, hranilica.jpg Файл:Ergela Zobnatica - stale 2.jpg|Хлїви за конї Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 18.jpg|Хлїви за конї нука Файл:Ergela Zobnatica - stale 4.jpg|Простор за вежбанє при хлїве Файл:Ergela Zobnatica - stale, konj.jpg|Ергела Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - stale 3.jpg Файл:Ergela Zobnatica - stale 1.jpg|Ергела Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - stale, golubarnik.jpg Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 16.jpg|Надгробна плоча на гробу Казанови Файл:Muzej konjarstva - Kazanova 1.jpg|Музей о Казанови Файл:Ergela Zobnatica - konji u padoku 8.jpg|Конї на ерґели Файл:Ergela Zobnatica - konji u padoku 1.jpg Файл:Ergela Zobnatica - zdrebe u padoku 1.jpg|Ждребе </gallery> == Референци == 1. „Ergela i škola jahanja”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 4. „Ergela Zobnatica”. ''Zvanični veb-sajt''. Miznah Hotels & Resorts. Приступљено 21. 12. 2020. 8. Hipodrom Zobnatica www.google.com/maps 9. „Muzej”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 10. „Hotel Jadran”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 12. Дворац Зобнатица www.dvorci.info == Вонкашнї вязи == „План насеља на мапи (Mapquest)”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. март 2021) „Zobnatica”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. април 2022) www.zobnatica.rs 86nie949fkaud2afc2o3ctrvqv3xg69 19128 19127 2026-05-28T19:55:41Z ОленкаБТ 1579 19128 wikitext text/x-wiki '''Ерґела Зобнатица''' найстарша и єдна зоз штирох найвекших ерґелох у [[Сербия|Сербиї]]. Основана є 1779. року и дакеди була найпрестижнєйша ерґела и место з найвецей конїцкима трофеями у бувшей держави Югославиї. [1] == История == Традиция пестованя коньох у [[Войводина|Войводини]] нєпреривно тирва стотки роки. Локация [[Зобнатица|Зобнатца]] ше указала як идеална за виховйованє – пестованє [[Константин Петриґала|коньох]] и позната є уж 500 роки. Заслуги за снованє ерґели ма Шимон Войнич (або спрам других жридлох, Бела Войнич), котри основал ерґелу. Ерґела Зобнатица урядово постої од 1779. року. Власнїки ше меняли. Єдан зоз перших бул Балинт Терлеи, котрого нашлїдзел його син, Дюла Терлеи, котри збудовал 1882. року Каштель. При замку на маєтку вибудовал провадзаци обєкати (будинок-хижу за бирешох, економски обєкти, [[хлїв]] и инше). Дюла Терлеи ховал конї и занїмал ше з польопривреду, як и векшина богатши фамелиї у Войводини. У периодзе медзи двома войнами власнїк Зобнатици бул Юлиє Лелбах. У чаше Социялистичней Федеративней Републики Югославиї ерґела була у державним власнїцстве, [4] а нєшка је у составе АД “Зобнатица”, [1] котре од 2014. року у власнїцтве арабского инвеститора. == Ерґела нєшка == Окрем обєктох за виховйованє коньох, хлївох, у просторе ерґели находзи ше и [[Коваль|ковальня]] за виробок потковкох. Ту и гиподром (8) котри ше пресцера на 32 гектари, а у його составе и дражки за ґалопски касацки тренинґи, терени за змаганє, як и паркур за препонашох и простор зоз закрицом наменєни за жимску обуку коньох. [1] == Конї у ерґели == Ерґела ма коло 100 конї, а число ше нєпреривно звекшує. Углавним то анґлийски полнокревни конї, хтори ше хаснує за змаганя, а коло двацец гарла вершински ґалопере. Єдна часц полукревни конї, котри служа за туристичне шедланє и воженє на кочох-фиякерох. За 200 роки през ерґелу прешли велї шампионски гарла, медзи котрима найпознатиши мена Ядран II, Казановa, Авелин, Ґенерал Житкo, Проспектор, Алвин и велї други шампионє котри ношели познати печац на велїх гиподромох и вше ше врацали зоз ловориками коло шиї. О їх дїлох и людзох котри их любели и з нїх творели шампионох доказую вельочислени погари котри ше чувау Музею конярства (9) котри ше тиж находзи у рамикох комплекса у Зобнатици. Людзе вихасновали єдинствену природу у [[Бачка|Бачкей]] ровнїни и направели прави рай за любительох конїцкого спорта. • На уходзе до ерґели находзи ше скулптура коня Ядрана II, (ожребени 1943.) найпознатшого гарла зоз ерґели, освойовача Югославянскей ґалопскей тройнїстей коруни, котра направена у природней велькосци. Участвовал на конїцких обегованьох после Другей шветовей войни, та по 1970. рок. • Казанова ище єден конь-бегач. Ожребени є 1963. року, а на домашнїх и иножемних гиподромох победзовал 70-их рокох прешлого вику. Бул єдно з найтрофейнєйших гарлох Зобнатици. Од 33 бежаньох у 30 бул побиднїк. За собу охабел прейґ 170 потомкох, а йому направени памятнїк ше находзи у самей ерґели опрез Музея конярства. (9) == Туристични понуканя == Зобнатица то комплекс котри ше состої и занїма зоз заградкову, статкову продукцию, а ту и озеро и рибняк. Туристична часц облапя хотел „Ядран” зоз штирома гвиздочками и депандансу у Каштелу зоз трома гвиздочками. Найкрасша часц комплекса ерґела расних коньох и прекрасне Зобнатицке озеро. За рижнородне розпатранє и обиходзенє околїска нащивительом обезпечени и водзач. У рамикох комплекса ше находзи и [[Музей]] конярства, вибудованиу форми подковки, єдинствени у Сербиї и єден зоз ридких у реґиону, пошвецени виключно коньом и конїцким спортом. [1] Каждей другей нєдзелї у септембру на гиподрому ерґели отримую ше познати Зобнатицки конїцки бависка. == Активносци туристох == • Нащивителє Зобнатици маю нагоди шедлац конї. Термини тирваю по 45 минути, або длугша вариянта тригодзинове шедланє по околїску. • Воженє на фиякеру: може ше вименїц и фиякер на годзину. • При ерґели ше находзи и акумулацийне озеро, на чиїм побрежю ушорене купалїще и плажа, при котрей єст и погосцительни обєкти,так же ше мож шпацирац коло озера, рекреативно бегац итд. • Окремна атракция и нєдавно обновени витерняк, котрих у Войводини дараз було вельо, а нєшка су права ридкосц. • На озеру мож лапац риби зоз дньовим допущеньом урядових орґанох. • Попри расних коньох коло ерґели, по околїску мож видзиц и дзиви швинї, сарнї, павури итд.(1) == Зобнатицки конїцки спорт/бависка == Зобнатицки конїцки бависка отримую ше каждого другого викенду у септембру. На дводньову шветочносц приду и по даскельо тисячи нащивителє. Манифестация ше отвера зоз дефилеом коньох и зоз парадну запрагу коньох и кочох. Ту и манифестация розваги и ,,Зобнатицка ноц&#39;&#39;. Нєдзеля резервована за касацке обегованє, ґалоп и змаганє у препонским шедланю. == Каштель == Будинок каштеля котри ше находзи при польопривредно-туристичним комплексу ,,Зобнатица, вибудовал пан Дюла Терлеи на своїм маєтку 1882. року. Каштель вибудовани у духу позного класицизма як репрезентативни обєкт. З боку ше находзи и розпатрачнїца зоз хторей видно скоро цали маєток. У комплексу ше находзи готел (10) и ресторан ,,Ядран``. Каштель преглашени за културне добро и отворени є за нащивительох. Нєшка бувши маєток Терлеи познати як и ерґела ,,Зобнатица``.(12) == Ґалерия == <gallery> Файл:Ergela Zobnatica - ulaz.jpg|Уход до ергели Файл:Ergela Zobnatica - hipodrom, 3.jpg|Гиподром на Зобнатици Файл:Ergela Zobnatica - manjez 1.jpg|Манєж - Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - manjez enterijer 1.jpg Файл:Ergela Zobnatica - manjez enterijer 5.jpg Файл:Ergela Zobnatica - hipodrom, tribine.jpg|Трибини на гиподрому Файл:Ergela Zobnatica - hipodrom, restoran.jpg|Зобнатица, гиподром, ресторан Файл:Ergela Zobnatica - padok 1.jpg|Ергела Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - padok 2.jpg|Ергела Зобнатица, падок Файл:Ergela Zobnatica - padok, hranilica.jpg Файл:Ergela Zobnatica - stale 2.jpg|Хлїви за конї Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 18.jpg|Хлїви за конї нука Файл:Ergela Zobnatica - stale 4.jpg|Простор за вежбанє при хлїве Файл:Ergela Zobnatica - stale, konj.jpg|Ергела Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - stale 3.jpg Файл:Ergela Zobnatica - stale 1.jpg|Ергела Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - stale, golubarnik.jpg Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 16.jpg|Надгробна плоча на гробу Казанови Файл:Muzej konjarstva - Kazanova 1.jpg|Музей о Казанови Файл:Ergela Zobnatica - konji u padoku 8.jpg|Конї на ерґели Файл:Ergela Zobnatica - konji u padoku 1.jpg Файл:Ergela Zobnatica - zdrebe u padoku 1.jpg|Ждребе </gallery> == Референци == 1. „Ergela i škola jahanja”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 4. „Ergela Zobnatica”. ''Zvanični veb-sajt''. Miznah Hotels & Resorts. Приступљено 21. 12. 2020. 8. Hipodrom Zobnatica www.google.com/maps 9. „Muzej”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 10. „Hotel Jadran”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 12. Дворац Зобнатица www.dvorci.info == Вонкашнї вязи == „План насеља на мапи (Mapquest)”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. март 2021) „Zobnatica”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. април 2022) www.zobnatica.rs ak6nojjnnylagp8evncw4ez6z219sjt 19134 19128 2026-05-28T21:41:38Z Ksanvu 1030 Виправки 19134 wikitext text/x-wiki '''Ерґела Зобнатица''' найстарша и єдна зоз штирох найвекших ерґелох у [[Сербия|Сербиї]]. Основана є 1779. року и дакеди була найпрестижнєйша ерґела и место з найвецей конїцкима трофеями у бувшей держави Югославиї. [1] == История == Традиция пестованя коньох у [[Войводина|Войводини]] нєпреривно тирва стотки роки. Локация [[Зобнатица|Зобнатца]] ше указала як идеална за виховйованє – пестованє [[Константин Петриґала|коньох]] и позната є уж 500 роки. Заслуги за снованє ерґели ма Шимон Войнич (або спрам других жридлох, Бела Войнич), котри основал ерґелу. Ерґела Зобнатица урядово постої од 1779. року. Власнїки ше меняли. Єдан зоз перших бул Балинт Терлеи, котрого нашлїдзел його син, Дюла Терлеи, котри збудовал 1882. року Каштель. При замку на маєтку вибудовал провадзаци обєкати (будинок-хижу за бирешох, економски обєкти, [[хлїв]] и инше). Дюла Терлеи ховал конї и занїмал ше з польопривреду, як и векшина богатши фамелиї у Войводини. У периодзе медзи двома войнами власнїк Зобнатици бул Юлиє Лелбах. У чаше Социялистичней Федеративней Републики Югославиї ерґела була у державним власнїцстве, [4] а нєшка је у составе АД “Зобнатица”, [1] котре од 2014. року у власнїцтве арабского инвеститора. == Ерґела нєшка == Окрем обєктох за виховйованє коньох, хлївох, у просторе ерґели находзи ше и [[Коваль|ковальня]] за виробок потковкох. Ту и гиподром (8) котри ше пресцера на 32 гектари, а у його составе и дражки за ґалопски касацки тренинґи, терени за змаганє, як и паркур за препонашох и простор зоз закрицом наменєни за жимску обуку коньох. [1] == Конї у ерґели == Ерґела ма коло 100 конї, а число ше нєпреривно звекшує. Углавним то анґлийски полнокревни конї, хтори ше хаснує за змаганя, а коло двацец гарла вершински ґалопере. Єдна часц полукревни конї, котри служа за туристичне шедланє и воженє на кочох-фиякерох. За 200 роки през ерґелу прешли велї шампионски гарла, медзи котрима найпознатиши мена Ядран II, Казановa, Авелин, Ґенерал Житкo, Проспектор, Алвин и велї други шампионє котри ношели познати печац на велїх гиподромох и вше ше врацали зоз ловориками коло шиї. О їх дїлох и людзох котри их любели и з нїх творели шампионох доказую вельочислени погари котри ше чувау Музею конярства (9) котри ше тиж находзи у рамикох комплекса у Зобнатици. Людзе вихасновали єдинствену природу у [[Бачка|Бачкей]] ровнїни и направели прави рай за любительох конїцкого спорта. • На уходзе до ерґели находзи ше скулптура коня Ядрана II, (ожребени 1943.) найпознатшого гарла зоз ерґели, освойовача Югославянскей ґалопскей тройнїстей коруни, котра направена у природней велькосци. Участвовал на конїцких обегованьох после Другей шветовей войни, та по 1970. рок. • Казанова ище єден конь-бегач. Ожребени є 1963. року, а на домашнїх и иножемних гиподромох победзовал 70-их рокох прешлого вику. Бул єдно з найтрофейнєйших гарлох Зобнатици. Од 33 бежаньох у 30 бул побиднїк. За собу охабел прейґ 170 потомкох, а йому направени памятнїк ше находзи у самей ерґели опрез Музея конярства. (9) == Туристични понуканя == Зобнатица то комплекс котри ше состої и занїма зоз заградкову, статкову продукцию, а ту и озеро и рибняк. Туристична часц облапя хотел „Ядран” зоз штирома гвиздочками и депандансу у Каштелу зоз трома гвиздочками. Найкрасша часц комплекса ерґела расних коньох и прекрасне Зобнатицке озеро. За рижнородне розпатранє и обиходзенє околїска нащивительом обезпечени и водзач. У рамикох комплекса ше находзи и [[Музей]] конярства, вибудованиу форми подковки, єдинствени у Сербиї и єден зоз ридких у реґиону, пошвецени виключно коньом и конїцким спортом. [1] Каждей другей нєдзелї у септембру на гиподрому ерґели отримую ше познати Зобнатицки конїцки бависка. == Активносци туристох == • Нащивителє Зобнатици маю нагоди шедлац конї. Термини тирваю по 45 минути, або длугша вариянта тригодзинове шедланє по околїску. • Воженє на фиякеру: може ше вименїц и фиякер на годзину. • При ерґели ше находзи и акумулацийне озеро, на чиїм побрежю ушорене купалїще и плажа, при котрей єст и погосцительни обєкти,так же ше мож шпацирац коло озера, рекреативно бегац итд. • Окремна атракция и нєдавно обновени витерняк, котрих у Войводини дараз було вельо, а нєшка су права ридкосц. • На озеру мож лапац риби зоз дньовим допущеньом урядових орґанох. • Попри расних коньох коло ерґели, по околїску мож видзиц и дзиви швинї, сарнї, павури итд.(1) == Зобнатицки конїцки спорт/бависка == Зобнатицки конїцки бависка отримую ше каждого другого викенду у септембру. На дводньову шветочносц приду и по даскельо тисячи нащивителє. Манифестация ше отвера зоз дефилеом коньох и зоз парадну запрагу коньох и кочох. Ту и манифестация розваги и ,,Зобнатицка ноц&#39;&#39;. Нєдзеля резервована за касацке обегованє, ґалоп и змаганє у препонским шедланю. == Каштель == Будинок каштеля котри ше находзи при польопривредно-туристичним комплексу ,,Зобнатица, вибудовал пан Дюла Терлеи на своїм маєтку 1882. року. Каштель вибудовани у духу позного класицизма як репрезентативни обєкт. З боку ше находзи и розпатрачнїца зоз хторей видно скоро цали маєток. У комплексу ше находзи готел (10) и ресторан ,,Ядран``. Каштель преглашени за културне добро и отворени є за нащивительох. Нєшка бувши маєток Терлеи познати як и ерґела ,,Зобнатица``.(12) == Ґалерия == <gallery> Файл:Ergela Zobnatica - ulaz.jpg|Уход до ерґели Файл:Ergela Zobnatica - hipodrom, 3.jpg|Гиподром на Зобнатици Файл:Ergela Zobnatica - manjez 1.jpg|Манєж - Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - manjez enterijer 1.jpg Файл:Ergela Zobnatica - manjez enterijer 5.jpg Файл:Ergela Zobnatica - hipodrom, tribine.jpg|Трибини на гиподрому Файл:Ergela Zobnatica - hipodrom, restoran.jpg|Зобнатица, гиподром, ресторан Файл:Ergela Zobnatica - padok 1.jpg|Ерґела Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - padok 2.jpg|Ерґела Зобнатица, падок Файл:Ergela Zobnatica - padok, hranilica.jpg Файл:Ergela Zobnatica - stale 2.jpg|Хлїви за конї Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 18.jpg|Хлїви за конї у завартих хлївох Файл:Ergela Zobnatica - stale 4.jpg|Простор за вежбанє при хлїве Файл:Ergela Zobnatica - stale, konj.jpg|Ерґела Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - stale 3.jpg|Хлїви за конї Файл:Ergela Zobnatica - stale 1.jpg|Ерґела Зобнатица Файл:Ergela Zobnatica - stale, golubarnik.jpg Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 16.jpg|Надгробна плоча на гробу коньови Казанови Файл:Muzej konjarstva - Kazanova 1.jpg|Експонати о кон`ови Казанова у Музею Файл:Ergela Zobnatica - konji u padoku 8.jpg|Конї на ерґели Файл:Ergela Zobnatica - konji u padoku 1.jpg Файл:Ergela Zobnatica - zdrebe u padoku 1.jpg|Гаче </gallery> == Референци == 1. „Ergela i škola jahanja”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 4. „Ergela Zobnatica”. ''Zvanični veb-sajt''. Miznah Hotels & Resorts. Приступљено 21. 12. 2020. 8. Hipodrom Zobnatica www.google.com/maps 9. „Muzej”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 10. „Hotel Jadran”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2018. www.zobnatica.rs 12. Дворац Зобнатица www.dvorci.info == Вонкашнї вязи == „План насеља на мапи (Mapquest)”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. март 2021) „Zobnatica”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. април 2022) www.zobnatica.rs pn257bo61lu09ygoflkal0hocpshrpt Подкова 0 3105 19129 2026-05-28T20:02:34Z Ksanvu 1030 Нова страница: Поткова то заокруглєни найчастейше метални предмет у форми латиничней букви U. Поткову ше кладзе на долню-вонкашню часц коньского копита зоз прибиваньом [серб. заптивње]. Тота часц копита нєочувствительна и могло би ше повесц же одвитує нохцом на пальцох.… 19129 wikitext text/x-wiki Поткова то заокруглєни найчастейше метални предмет у форми латиничней букви U. Поткову ше кладзе на долню-вонкашню часц коньского копита зоз прибиваньом [серб. заптивње]. Тота часц копита нєочувствительна и могло би ше повесц же одвитує нохцом на пальцох. Поткову на копито коньови кладзе - прибива коваль-подковар. За коваля хтори по одредзеним поступку-методи кладзе коньови поткову, гвариме же вон кує коня або кед ше поступок закончел же потковал коня. На тот способ коньово копито ше щици од щухованз/трошеня. Нєшка ше поткови продукую зоз композитних материялох а тиж и зоз ґуми. Амайлия Потрошени поткови хтори уж нњ ѕа хаснованє часто людзе прбивали на удзверя уходних дзверох як амайлию. Думали и верели же поткова приноши щесце. Литература Референци 1. Dudvarski, Aleksandra (09. 05. 2018). „Potkovica – moćna kućna amajlija”. Magična zona. Архивирано из оригинала 03. 10. 2023. г. Приступљено 10. 09. 2023. k4grnrr5mmkwrr86m57qoqxtgzqx4ci 19130 19129 2026-05-28T21:06:04Z Ksanvu 1030 Форматированє бока 19130 wikitext text/x-wiki [[File:Horseshoe.jpg|right|thumb|300px|Сучасна поткова]]'''Поткова''' то заокруглєни найчастейше метални предмет у форми латиничней букви '''U'''. Поткову ше кладзе на долню-вонкашню часц коньского [[Копито|копита]] зоз прибиваньом [серб. заптивње]. Тота часц копита нєочувствительна и могло би ше повесц же одвитує нохцом на пальцох. Поткова ше прилагодзує спрам велькосци, форми копита, ходу и роботи яку конь роби (оре, цага терху на кочу, участує у обеговацких бавискох итд.)а тиж и спрам нєдостаткох кед же го копито ма. Поткову на копито коньови кладзе - прибива [[коваль]]. За коваля хтори по одредзеним поступку-методи кладзе коньови поткову на копита, гвариме же вон ''кує'' коня або кед ше поступок закончел же ''потковал'' коня. Зоз способом кованя, коньово копито ше щици од щухованя и трошеня копита. Tиж добре подковани конь ма сиґурни и стабилни ход, самим тим є витримовнєйши у окончованю роботох. Нєшка ше поткови продукую зоз композитних материялох а тиж и зоз ґуми. == Амайлия == Потрошени поткови хтори уж нє за хаснованє часто людзе прибивали на удзверя уходних дзверох як амайлию /талисман. <ref>Dudvarski, Aleksandra (09. 05. 2018).[https://web.archive.org/web/20231003115250/http://www.magicnazona.rs/potkovica-mocna-kucna-amajlija/ „Potkovica – moćna kućna amajlija”.] Magična zona. Архивирано из [https://web.archive.org/web/20231003115250/http://www.magicnazona.rs/potkovica-mocna-kucna-amajlija/ оригинала] 03. 10. 2023. г. Приступљено 10. 09. 2023.</ref> Думали и верели же поткова приноши щесце а одганя зло. == Народни писнї == У руских народних писньох часто описани конь або конї а тиж и ковалє яяяк и у писнї '''''Дому, шугай дому''':'' ''Дому, шугай дому, дому вас волаю'' ''вашо конї врани яшля вириваю.'' ''Ша най вириваю так су научени'' ''ютре буду орац, орац як други кармени...'' ''Цошка анї коваль '''конї ми нє кує''''' ''анї ми ковалька нїч нє обецує''... итд<gallery> Файл:Barshoes.JPG|Подкови Файл:Italian farrier 2006 2.jpg|Коваль кує коня Файл:Maréchal-ferrant 13.jpg </gallery> == Литература == * [https://enciklopedija.hr/clanak/potkova Potkova.] ''Hrvatska enciklopedija''. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2015 * Basalla, G.: "The Evolution of Technology", Cambridge University Press, Cambridge, 1988. == Референци == jc1vbr2or1lw5hom12spayapb3pfzrs 19131 19130 2026-05-28T21:11:31Z Ksanvu 1030 Ksanvu преместио је страницу [[Поткова]] на [[Подкова]] 19130 wikitext text/x-wiki [[File:Horseshoe.jpg|right|thumb|300px|Сучасна поткова]]'''Поткова''' то заокруглєни найчастейше метални предмет у форми латиничней букви '''U'''. Поткову ше кладзе на долню-вонкашню часц коньского [[Копито|копита]] зоз прибиваньом [серб. заптивње]. Тота часц копита нєочувствительна и могло би ше повесц же одвитує нохцом на пальцох. Поткова ше прилагодзує спрам велькосци, форми копита, ходу и роботи яку конь роби (оре, цага терху на кочу, участує у обеговацких бавискох итд.)а тиж и спрам нєдостаткох кед же го копито ма. Поткову на копито коньови кладзе - прибива [[коваль]]. За коваля хтори по одредзеним поступку-методи кладзе коньови поткову на копита, гвариме же вон ''кує'' коня або кед ше поступок закончел же ''потковал'' коня. Зоз способом кованя, коньово копито ше щици од щухованя и трошеня копита. Tиж добре подковани конь ма сиґурни и стабилни ход, самим тим є витримовнєйши у окончованю роботох. Нєшка ше поткови продукую зоз композитних материялох а тиж и зоз ґуми. == Амайлия == Потрошени поткови хтори уж нє за хаснованє часто людзе прибивали на удзверя уходних дзверох як амайлию /талисман. <ref>Dudvarski, Aleksandra (09. 05. 2018).[https://web.archive.org/web/20231003115250/http://www.magicnazona.rs/potkovica-mocna-kucna-amajlija/ „Potkovica – moćna kućna amajlija”.] Magična zona. Архивирано из [https://web.archive.org/web/20231003115250/http://www.magicnazona.rs/potkovica-mocna-kucna-amajlija/ оригинала] 03. 10. 2023. г. Приступљено 10. 09. 2023.</ref> Думали и верели же поткова приноши щесце а одганя зло. == Народни писнї == У руских народних писньох часто описани конь або конї а тиж и ковалє яяяк и у писнї '''''Дому, шугай дому''':'' ''Дому, шугай дому, дому вас волаю'' ''вашо конї врани яшля вириваю.'' ''Ша най вириваю так су научени'' ''ютре буду орац, орац як други кармени...'' ''Цошка анї коваль '''конї ми нє кує''''' ''анї ми ковалька нїч нє обецує''... итд<gallery> Файл:Barshoes.JPG|Подкови Файл:Italian farrier 2006 2.jpg|Коваль кує коня Файл:Maréchal-ferrant 13.jpg </gallery> == Литература == * [https://enciklopedija.hr/clanak/potkova Potkova.] ''Hrvatska enciklopedija''. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2015 * Basalla, G.: "The Evolution of Technology", Cambridge University Press, Cambridge, 1988. == Референци == jc1vbr2or1lw5hom12spayapb3pfzrs 19133 19131 2026-05-28T21:35:59Z Ksanvu 1030 Додати текст писнї, позиционованє фотґрафийох у ґалериї 19133 wikitext text/x-wiki [[File:Horseshoe.jpg|right|thumb|300px|Сучасна поткова]]'''Поткова''' то заокруглєни найчастейше метални предмет у форми латиничней букви '''U'''. Подкову ше кладзе на долню-вонкашню часц коньского [[Копито|копита]] зоз прибиваньом [серб. заптивње]. Тота часц [[Копито|копита]] нєочувствительна и могло би ше повесц же здабе и одвитує пазуром орлох або нохцом маймунох та аж и на людски нохци на пальцох. Подкова ше прилагодзує спрам велькосци, форми копита, ходу и роботи яку конь роби (оре, цага терху на кочу, участує у обеговацких бавискох итд.) а тиж и спрам нєдостаткох кед же го копито ма. Подкову на копито коньови кладзе - прибива [[коваль]]. За коваля хтори по одредзеним поступку-методи кладзе коньови подкову на копита, гвариме же вон '''''кує''''' коня або кед ше поступок закончел же '''''подковал''''' коня. Зоз способом кованя, коньово копито ше щици од щухованя и трошеня копита. Tиж добре подковани конь ма сиґурни, стабилни ход, самим тим є витримовнєйши у окончованю роботох. Нєшка ше подкови продукую зоз композитних материялох а тиж и зоз ґуми. == Амайлия == Потрошени подкови хтори уж нє за хаснованє часто людзе прибивали на удзверя уходних дзверох як амайлию /талисман. <ref>Dudvarski, Aleksandra (09. 05. 2018).[https://web.archive.org/web/20231003115250/http://www.magicnazona.rs/potkovica-mocna-kucna-amajlija/ „Potkovica – moćna kućna amajlija”.] Magična zona. Архивирано из [https://web.archive.org/web/20231003115250/http://www.magicnazona.rs/potkovica-mocna-kucna-amajlija/ оригинала] 03. 10. 2023. г. Приступљено 10. 09. 2023.</ref> Думали и верели же подкова приноши щесце а одганя зло. == Народни руски писнї == У руских народних писньох часто описани конь або конї а тиж и ковалє хтори кую конї як и у писнї '''''Дому, шугай дому''':'' ''Дому, шугай дому, дому вас волаю'' ''вашо конї врани яшля вириваю.'' ''Ша най вириваю так су научени'' ''ютре буду орац, як други кармени...'' ''Цошка анї коваль '''конї ми нє кує''''' ''анї ми ковалька нїч нє обецує''... итд<gallery> Файл:Barshoes.JPG|Подкови Файл:Italian farrier 2006 2.jpg|Коваль кує коня Файл:Maréchal-ferrant 13.jpg </gallery> == Литература == * [https://enciklopedija.hr/clanak/potkova Potkova.] ''Hrvatska enciklopedija''. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2015 * Маркина Л. Г., Муравлёва Е. Н., Муравлёва Н. В. ПОДКОВА // Культура Германии: лингвострановедческий словарь: свыше 5000 единиц / под общ. ред. Н. В. Муравлёвой. — М.: АСТ, 2006. — б. 451—452. — 1181 б. — <nowiki>ISBN 5-17-038383-5</nowiki>. * Basalla, G.: "The Evolution of Technology", Cambridge University Press, Cambridge, 1988. == Вонкашн вяза == * [https://library.rs/m/articles/view/Podkovica-na-sre%C4%87u Podkovica na sreću: arheologija superstitije i kulturalni transfer simbola] library.rs == Референци == eweyrp9ywonet9al4e8u689pe7ux143 Поткова 0 3106 19132 2026-05-28T21:11:31Z Ksanvu 1030 Ksanvu преместио је страницу [[Поткова]] на [[Подкова]] 19132 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Подкова]] r5g3uxpapxulmjvgtp3bz874xgpwsif