Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.5 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Владимир Дудаш 0 80 19250 17700 2026-06-04T23:46:42Z Keresturec 18 19250 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |Владимир Дудаш |- | colspan="2" |[[Файл:Dudas-Vladimir.jpg|alt=Владимир Дудаш|center|мини|300x300п|Владимир Дудаш (1999. року)]] |- |'''Народзени''' |4. децембра 1933. |- |'''Умар''' |3. марца 2021. (88) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня зубарска школа, Нови Сад |- |'''Период твореня''' |1951—1992 |- |'''Жанри''' |зубна протетика, аматерска ґлума, режия |- |'''Поховани''' |у Руским Керестуре |- |'''Припознаня ''' |плакета Аматерского руского театру „Дядя”, „Искри култури” КПЗ Войводини, „Зарї култури” КПЗ Општини Кула |} '''Владимир Дудаш''' (*4. децембер 1933—†[[3. марец]] 2021), културни дїяч-ґлумец, режисер и длугорочни директор Аматерского руского театру ''Дядя''. == Биоґрафия == Владимир Дудаш народзени 4. децембра 1933. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Дюра и [[мац]] Мелания родз. Колошняї. Владимир мал шестри Феброну и Леону. Основну школу Владимир закончел 1944. року а потим и 4 класи ґимназиї з малу матуру у Руским Керестуре. Штредню зубарску школу закончел у Новим Садзе 1951. року. Перше роботне место як зуботехнїчар достал 1951. року у Сенти, а од 1952. по 1955. рок робел у Оджаку, два роки у [[Кула|Кули]] а од 1958. року по пензионованє (1992) вон робел у Руским Керестуре. Владимир Дудаш бул оженєти зоз Ану родз. Папуґа, у малженстве мали сина Александра и дзивку Златку. == Анґажованє у култури == Зоз театралну дїялносцу Владимир Дудаш ше почал занїмац 1952. року, кед почал робиц як зуботехнїчар у Сенти, а предлужел 1953. року у Руским Керестуре дзе почал перше ґлумиц, а вец и режирац. У нашим театралним живоце бул присутни и як член рижних руководзацих целох. Полни 22 роки Владимир Дудаш бул директор Аматерского руского театра ''Дядя'' з його сценами у Руским Керестуре и Новим Садзе. Владимир Дудаш бул активни член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]]. Бул предсидатель Надпатраюцого одбору Дружтва и длугорочни предсидатель Секциї Дружтва у Руским Керестуре. Владимир Дудаш бул активни член [[Руска матка (други период)|Рускей матки]]. Владимир Дудаш бул активни член предсидательствох Културно-просвитней заєднїци Войводини и КПЗ општини Кула, член Союзу аматерских театрох [[Войводина|Войводини]] а за свой дружтвени и аматерски анґажман достал вецей награди, медзи хторима плакети Аматерского руского театру ''Дядя'', ''Искри култури'' КПЗ Войводини, ''Зарї култури'' КПЗ Општини Кула. Владимир Дудаш умар 3. марца 2021. року у Петроварадину. Поховани є [[4. марец|4. марца]] 2021. року на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. === Владимир Дудаш ґлумел у тих театралних фалатох === {| class="wikitable" |+ !Рок !Театрални фалат !Улога |- |1953. |М. Ковач: НА ШВИТАНЮ |Митро |- |1961. |В. Суботич: ЛЮДЗЕ |Саша |- |1967. |Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА |Милисав |- |1967. |К. Трифкович: ШКОЛСКИ НАД'ЗОРНЇК |Писаревич |- |1969. |М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА |Жевакин |- |1970. |О. Коломиєц: ФАРАОНЄ |Генка Гаврило |- |1971. |О. Ананєв: ВОВЧИЦА |Василь |- |1972. |Ж. Фейдо: ПАН ЛОВАР |Бридоа |- |1972. |И. Франко: УКРАДЗЕНЕ ЩЕСЦЕ |Турман |- |1974. |Б. Нушич: ОЖАЛОСЦЕНА ФАМИЛИЯ |Адвокат |} Театрални фалати В. Суботича "ЛЮДЗЕ" и К. Трифковича "ШКОЛСКИ НАД'ЗОРНЇК" Владимир Дудаш и режирал. == Литература == * Дюра Латяк - Владимир Дудаш, биоґрафия, 50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ ''Руске слово'' и [[Дом култури Руски Керестур]], Нови Сад, 2018, бок 144. == Вонкашнї вязи == * [[Михайло Зазуляк]]: [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/5a%20Studia%20Pdf%20Ruthenica%2018%20za%202013..pdf З нагоди 80 рокох од народзеня Владимира Дудаша], ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 18, 2013, б. 177-180. * [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/Studia%20Ruthenica%2027%202021.pdf Владимир Дудаш (1933-2021)], ''Studia Ruthenica,'' [[Дружтво за руски язик, литературу и културу]], ч. 27, 2021, б.149 * [https://www.ruskeslovo.com/%d1%83%d0%bc%d0%b0%d1%80-%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d0%bc%d0%b8%d1%80-%d0%b4%d1%83%d0%b4%d0%b0%d1%88-1933-2021/ Умар Владимир Дудаш (1933-2021)], С. Орос/Дю. Латяк, Рутенпрес, 3. марец 2021. * [https://www.rtv.rs/rsn/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%82%D0%B2%D0%BE/%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%80-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B4%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%88-%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D1%80%D1%83-%D0%B4%D1%8F%D0%B4%D1%8F_1214508.html Умар Владимир Дудаш длугорочни директор Аматерского руского театру ''Дядя''], РТ Войводина, 3. марец 2021. {{DEFAULTSORT:Дудаш, Владимир }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Театер]] [[Катеґория:Народзени 1933]] [[Катеґория:Умарли 2021]] [[Катеґория:4. децембер]] [[Катеґория:3. марец]] bhial3o3ymv8ok8iaphfnnfze0nlyfi Владимир Колєсар, маляр 0 85 19253 18971 2026-06-05T00:43:13Z Keresturec 18 Оправени линк за малюнок, мали форматированя 19253 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Владимир Колєсар</big> |- | colspan="2" | |- |'''Народзени''' | 30. марца 1930. |- |'''Умар''' |2. новембра 1981 (51) |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски, сербски |- |'''Школа''' |Висша педаґоґийна школа, Нови Сад |- |'''Период твореня''' | 1955—1981 |- |'''Жанри''' |малярство, керамичарство |- |'''Поховани''' |на Новим теметове у Новим Садзе |- |} '''Владимир Колєсар''' (*[[30. марец]] 1930—†2. новембер 1981), академски маляр керамичар. ==Биоґрафия== Владимир Колєсар ше народзел 30. марца 1930. року у Беґейцох. [[Оцец]] Данил и [[мац]] . Мал брата Михайла и шестру Верунку. Родичи му по походзеню зоз [[Коцур|Коцура]]. Оцец Данил, як поштански службенїк, достал роботу у банатским валалє Беґейци дзе жию припаднїки румунскей народносци. Владимир у Беґейцох закончел основну школу 1941. року дзе, попри сербского, добре научел и румунски язик. Под час войни Владимир у Зренянину приватно положел три класи нїзшей ґимназиї. Фамелия ше преселєла до Нового Саду 1946. року. Владимир Колєсар закончел штредню школу а потим и Висшу педаґоґийну школу у Новим Садзе 1955. року. Як член Подобовей секциї КУД ''Светозар Маркович'' у Новим Садзе Владимир Колєсар ясно виказал свой малярски талант. На студиї подобовей уметносци ше уписал на беоґрадскей Подобовей академиї (класа професора Ивана Табаковича), дзе 1964. року дипломовал. [[Файл:Keramika Vladimir Koljesar 1976.jpg|thumb|296x296px|Владимир Колєсар, Вазни (керамика), 1976.]] Робел як наставнїк подобовей култури и математики у Коцуре, [[Вербас|Вербаше]], Бечею и Новим Садзе. Медзитим, його интересованє було швет уметносц, керамика и малярство и вон пошол до иножемства, глєдал лєпши условия за материялизованє свойого уметнїцкого потенциялу. Єден час робел як реставратор церковних иконох у Австриї, потим у Швайцарскей, же би ше найдлужей затримал у Шведскей як керамични дизайнер. Ту вон, попри дизайнерскей роботи, змогнул моци за винаходзенє власного виразу у малярстве. У тим периодзе даскельо його самостойни вистави прицагли увагу публики и подобовей критики хтора зоз симпатиями привитала Колєсарово малюнки. По врацаню зоз Шведскей Владимир Колєсар бул илустратор велїх виданьох НВУ ''Руске слово'' у Новим Садзе. Медзитим, вон глєдал ширши простор виражованя та прешол до подприємства ''Ґрафика'' дзе робел як дизайнер. Владимир Колєсар бул у малженстве зоз Зорицу родз. Панков. ==Творчи период== [[Файл:Zlucovanje formoh.jpg|алт=Злучованє формох, темпера, 30х35 cm|мини|382x382px|Злучованє формох, темпера, 30х35 cm]] У периодзе кед Владимир Колєсар бул обняти зоз тему абстрактного малярства вон на малюнкох хасновал триугельнїки и, особено, круг, та велї интензивни фарби. [[Фарба|Фарби]] складал єдну коло другей, випитовал ефекти мишаня фарбох, випатрало як кед би йому сам спектер фарбох нє бул достаточн, яґод да глєдал вецей од самого спектра. Интересованє за круг ше преточело до приказованя [[Слунко|Слунка]] на його малюнкох. У познєйшей етапи творчосци вон мал на каждим малюнку варошох будучносц и слунко як нєзаобиходни мотив. Колєсар тримал же круг сублимує у себе шицки други форми и бул єдна з його наймоцнєйших преокупацийох. Нєт сумнїву, уметнїцки опус Владимира Колєсара бул досц рижнородни и прешол през вецей виглєдовацки фази, од початного реализма по абстрактни ґеометризем. Алє, у сущносци, Колєсара интересовал лєм подобови язик, язик до хторого вон транспоновал свойо каждодньови импресиї. [[Файл:Fruška hora Vladimir Koljesar 1960.jpg|алт=Фрушка гора, малюнок|мини|392x392px|Фрушка гора]] Зоз палети импресионистох Колєсар хасновал технїку поентилистох алє и теди сучасних опартистох. Тото мож обачиц на велїх його роботох з вельким числом дробних формох, смужкох, точкох... Шцки його роботи малого формату бо вон нїґда нє мал свой власни ателє та ше прилагодзовал ґу датим условийом роботи. Рисовал и мальовал найвецей на картону, паперу, найчастейше зоз темперу и з тушами у фарбох. Його роботи ше помали розноша и, нєминовно, як час преходзи, препадаю. Супруга и Владимиров брат виражовали жаданє же би дзечнє подаровали малюнки Владимира Колєсара, як свойофайтови леґат, даякей рускей институциї хтора ше стара о култури Руснацох же би ше його роботи зачували за будучносц и же би нови ґенерациї мали нагоду видзиц його дїла. ==Самостойни вистави== 1956. и 1957. року у Бечею, 1959. Баня Ковиляча, 1961. Нови Сад, 1966. Євле (Шведска), 1969. [[Руски Керестур]], 1970. и 1971. року Нови Сад, 1972. Монтре, Сион, Сиєр (Швайцарска), Беґейци. ==Фахово усовершованє== Усовершованє у виробку керамики у Євлу (Шведска). Реставрация церковних иконох у Австриї. Студийни путованя Москва, Штокголм, Євле, Беч, Гайделберґ, Мангайм, Монтре, Сион, Сиєр. Владимир Колєсар умар у Новим Садзе, 2. новембра 1981. року. == Литература == * ''Подобова творчосц Руснацох'', „Владимир Колєсар, академски маляр и керамичарˮ, Дружтво за руски язик, литературу и културу'','' Нови Сад, 2003, б. 56. * P. R. Magocsi, Koliesar/Kolesar, Vladimir, P. R. Magocsi  and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 243. == Вонкашнї вязи == * Олґа Карлаварис: [https://www.youtube.com/watch?v=wyfixNrk4Bg&t=8s Владимир Колєсар - 60 роки од народзеня,] Маковчань, Ютюб, 10. април 2021. * [https://issuu.com/upidiv/docs/monigrafija_upidiv-2017-boja UPIDIV 50 godina / Tom 2 / 50 godina primenjenih umetnosti u Vojvodini], issuu.com, стр. 76-77. {{DEFAULTSORT: Колєсар , Владимир }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Коцурци]] [[Катеґория:Маляре]] [[Катеґория:Академски маляре]] [[Катеґория:Народзени 1930]] [[Катеґория:30. марец]] [[Катеґория:Умарли 1981]] [[Катеґория:2. новембер]] j333z78rlod6smlgpxstncwvgy5m7ke Юлиян Колєсар 0 483 19251 14278 2026-06-05T00:08:41Z Keresturec 18 19251 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Юлиян Колєсар</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Julijan Koljesar 1927 1992.jpg|alt=Юлиян Колєсар, маляр|center|мини|304x304п|Юлиян Колєсар (1981. року)]] |- |'''Народзени''' |15. юлия 1927. |- |'''Умар''' |26. марца 1992. (65) |- |'''Державянство''' |югославянске, канадске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня школа за применєну уметносц Нови Сад |- |'''Универзитет''' |Висша педаґоґийна школа у Новим Садзе |- |'''Период твореня''' |1954—1992. |- |'''Жанри''' |малярство, иконопис, скулпторство, етнография |- |'''Поховани''' |Монтреал, Канада |} '''Юлиян Колєсар''' (*15. юлий 1927—†26. марец 1992) маляр, [[Поета|поет]], етноґраф и писатель у Югославиї и Канади рускей/русинскей ориєнтациї. == Биоґрафия == Юлиян Д. М. Колєсар народзени 15. юлия 1927. року у [[Дюрдьов]]е у рускей фамелиї, оцец Драґен и мац Мелана. Юлиян Колєсар до основней школи ходзел у Дюрдьове, а у Новим Садзе ше школовал за ґрафичного уметнїка (закончел Штредню школу за применєну уметносц и Висшу педаґоґийну школу у Новим Садзе, 1949-1954). Попри малярства виглєдовал и виучовал и дзепоєдни обласци з нашей етноґрафиї – [[облєчиво]] (ношню), орнаментику, давни мальовани образи на склу, керамику, тканя, вишивки, обичаї як и особни мена и презвиска у валалох дзе жию нашо людзе. == Подобова творчосц == Познєйше ше Юлиян Колєсар почал интересовац и за нашу историю и язик. Од 1958. року жил у Бриселу, у Белґиї, потим ознова у Новим Садзе, Заґребе и Пули. 1966. року напущел Югославию занавше. Од 1966. по 1968. рок пребувал у Паризу, а вец пошол до Филаделфиї (ЗАД). У Америки Юлиян Колєсар од 1969 по 1971. рок жил у Ню Йорку дзе робел як комерциялни уметнїк, потим знова у Филаделфиї по 1973. рок, кед прешол жиц и робиц до Монтреалу у Канади дзе препровадзел остаток свойого живота малююци и пишуци. Колєсарову уметносц характеризує широки дияпазон стилох и технїкох: од иконох, хтори провадза главни риси стредньовиковей иконоґрафиї, до неореалистичних, експресионистичних, кубистичних и абстракних платнох, хтори часто преноша теми зоз живота войводянских Русинох, а за цо похасновани моцни фарби хтори здогадую на народну уметносц. За шицок тот час Юлиян Колєсар ше занїмал зоз шлєбодним малярством, викладал свойо малюнки по рижних местох, од того ше и претримовал зоз фамелию. Самостойно викладал у Ню Йорку (два раз), Филаделфиї (три раз), Чикаґу, Вилминґтону, Детроиду (два раз), Монтреалу и Торонту (два раз), а колективно у Беоґрадзе, Новим Садзе, Старей Пазови, Торонту, Лонг Айланду, Дженкинтауну, Филаделфиї итд. == Наукова и видавательна робота == Юлиян Колєсар интензивно читал, писал и виучовал нашу историю и етноґрафию. Наглашовал же ше о нас Руснацох барз мало зна, або нїч и надпоминал же гоч зме физично нє вельки, нє случайно зме на тей жеми: „Кедишик, були зме вельо векши и зоз виучованьом нашей прешлосци мож обяшнїц ище вельо койцо у историї”. Свойо роботи писал на бачванско-руским язику и розпосилал по найвисших наукових институцийох по швеце. [[Файл:Julijan Kolesar maljuje 1984.jpg|alt=Юлиян Колєсар|мини|401x401п|Юлиян Колєсар малює]] Док жил у Канади, Колєсар написал числени тексти о войводянских Русинох и обявел их у власним виданю у видавательней хижи хтору наволал ''Колєсаров руски америцки институт'' одн. ''Руски институт Ю. Колєсарового Америки''. Слово о прейґ сто роботох зоз историї, историоґрафиї, етноґрафиї, язика и подобовей историї од хторих шицки написани, спрам його словох, на “панонским руским” язику. Єдина робота Юлияна Колєсара хтора дошла до ширшей публики то постгумно публикована у Югославиї ''История руского народного мена'' (1996). Векшина Колєсарових литературних творох була по своєй природи полемична. Окреме бул критични на українску ориєнтацию хтору шлїдзели дзепоєдни линґвисти и писателє войводянских Русинох, доказуюци место того же його народ конар окремней карпаторускей/русинскей националносци. Юлиян Колєсара у своєй домашнєй друкарнї у Монтреалу видал вецей кнїжки, медзи хторима бул и рукопис кнїжки ''История руского народного мена'' хтори настал на початку 70-тих рокох. Гоч рукопис бул умножени и порозпосилани до вецей наукових, културних и видавательних институцийох по швеце и у нас, заш лєм нє бул доступни каждому хто би могол буц заинтересовани пречитац го. У ширшей явносци ше о тим рукопису скоро анї нє знало, а у руских институцийох ше го крило прето же автор бул приказовани як нєжадана особа. Юлиян Колєсар у першим шоре, твардо бранєл право людзох наволовац ше по своїм, та прейґ того бранєл и руску националну назву. Робел, писал, дїйствовал и посудзовал пре общелюдски и общеруски хасен. [[Файл:Istorija ruskoho mena.jpg|alt=История руского мена|мини|299x299п]] У рускей култури 70-ти роки ХХ вику наступели часи дозретосци за високи досяги. Руснаци уж теди мали моцни кадер у велїх обласцох култури (литература, театер, малярство, информованє, образованє). Наука ше з моцним розмахом обрацела ґу Руснацом (науково совитованя котри орґанизовали руски активисти и орґанизациї, алє у сотруднїцтве з Универзитетом у Новим Садзе, Академию наукох и уметносцох у Беоґрадзе...). Руски язик досцигнул по урядове административне хаснованє на покраїнским и општинским уровню. Юлиян Колєсар у тих златних рокох рускей култури, як вибеженєц зоз жеми и процивнїк пануюцей системи, а ище баржей як критичар дзепоєдних зоз преднякох медзи Руснацами и як осамени бул онєможлївени явно дїйствовац. Престало ше друковац його литературни и подобово роботи. Престало ше го споминац як заслужного руского роботнїка. Писма хтори вон писал поєдинцом и институцийом замикало ше або знїчтожовало (алє покрадзме и чувало). З єдним словом, Юлиян Колєсар могол лєм приватно контактовац з Руснацами у Войводини. Медзитим, з рукопису ''История руского народного мена'' видно же бул хронїчар рускей историї 70-тих рокох. Вон ма активне становиско ґу знєважованю руского мена и националних досягох рускей култури. Бранєл национални специфични характеристики Руснацох и мал тварду виру до нашей будучносци. Юлиян Колєсар поволовал Руснацох най ше моцнєйше повязую зоз Русинами на Карпатох и у Панониї. Осудзовал насилну асимилацию. Жаль му було напр. же нєстала повойнова [[Руска матка]] як правдива национална културно-просвитна орґанизация медзи Руснацами у Войводини. Свидомо або нє Юлиян Колєсар бул єден од тих цо зоз “скритого“ боку рускей историї 70-тих рокох медзи першима предсказовал карпато-русински рух 90-тих. Прето його рукопис драгоцини за обєктивнєйше патренє на национално-културни рух бачко-сримских Руснацох. Юлиян Колєсар мал зоз супругу Веруну нар. Ґнип два дзивчата (двойнята) [[Ана Колєсар|Ану]] (1950-2004), подобового педаґоґа и уметнїка хтора од 1987. року жила и творела у Канади и Верунку Веру од. Иванович хтора тиж єден час жила у Канади. У другим малженстве у Канади Юлиян Колєсар мал зоз супругу Наталку двойо дзеци. == Руска одлога == У Дюрдьове 1990-тих рокох Холошняйова фамелия основала стаємну виставу його подобових роботох и другого виглєдовацкого и етно-материялу, документох о Колєсаровим живоце и дїлу у рамикох етноґрафийного музея под назву ''Руска одлога'' при дюрдьовскей грекокатолїцкей парохиї. Юлиян Колєсар заступени у ''Моноґрафиї подобовей творчосци Руснацох'', зоз подобову роботу ''Руска дзивка'', Нови Сад, 2003, б. 59. Юлиян Колєсар умар 26. марца 1992. року у Монтреалу у Канади дзе є и поховани. == Ґалерия == <gallery> Файл:Košidba linorez J Koljesar 1963.jpg|Косидба, линорез Файл:Dzivka z holubami Julijan Koljesar 1982.jpg|Дзивка з голубами, 1982. рок Файл:Ruska dzivka.jpg|Руска дзивка </gallery> == Литература == * Лирични реализм як памятка: Юлиян Колєсар, 1927-1992, ''Шветлосц, XXX, 2-6,'' (Нови Сад, 1992), 179-182; * Любомир Медєши, „Шлїди благей Колєсаровей душиˮ, у Юлиян Колєсар, ''История руского народного мена'' (Нови Сад, 1996), 241-246. * P. R. Magocsi,  Koliesar, Iuliian/Kolesar, Julijan, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 243. * Юлиян Колєсар, ''История руского народного мена'', НВУ Руске слово, Нови Сад, 1996. * Юлиян Колєсар: ''Колїска слункова,'' НВУ Руске слово, Нови Сад, 1969. == Вонкашнї вязи == * [https://c-rrc.org/cra-archive/ ''Julijan Kolesar''], Carpatho-Rusyn American, A Newsletter on Carpatho-Rusyn Ethnic Heritage, Vol. 10, No. 1‚ Spring 1987. p. 3 * Slavka Kolesar: [http://slavka-kolesar.squarespace.com/blog/2014/12/18/my-fathers-work ''My Father's Work''], Dec. 18, 2014. * [https://nar.org.rs/rue/%d1%8e%d0%bb%d0%b8%d1%8f%d0%bd-%d0%ba%d0%be%d0%bb%d1%94%d1%81%d0%b0%d1%80/ ''Юлиян Колєсар''], вебсайт НАР, Руски вертикали, 27. новембер 2023. {{DEFAULTSORT:Колєсар, Юлиян}} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Дюрдьовчанє]] [[Катеґория:Академски маляре]] [[Катеґория:Етноґрафи]] [[Катеґория:Писателє]] [[Катеґория:Руснаци у Канади]] [[Катеґория:15. юлий]] [[Катеґория:Народзени 1927]] [[Катеґория:26. марец]] [[Катеґория:Умарли 1992]] ieo9r34590332wdtwkjentz9jt7jx75 Шитко 0 3131 19249 19245 2026-06-04T15:18:42Z Olirk55 19 Виправки у тексту 19249 wikitext text/x-wiki [[File:Syto.jpg|right|thumb|280pc|Шитко]]'''Шитко''' — то предмет хтори припада до прибору у обисцу.<ref>[https://www.inmo.org.ua/sum.html?wrd=%D0%A1%D0%B8%D1%82%D0%BE Сито // Словник української мови] : в 11 т. — Київ : [https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%BA%D0%B0 Наукова думка], 1970—1980.]</ref> Узвичаєне славянске слово шитко/шито, можлїве же походзи од праславянского: (''řecha'' „дзира, пререз“, зоз истого кореня як и слово „чечносц“). Тиж ше предпоставя же походзи од дїєслова „ришити“ (дакеди значело-пресц серб. „плести“, односно „вишивац, ткац“). Зродно латинскому ''rekšis'' (варґоч) и дословно règzti („ вишивац, ткац, преплєтац нїтки“). Слово решетка тиж виведзенe зоз слова ''resheto''. == История == Шитко пренайдзене у цеку викопованя у Манґазеї, 17. вик, то було шитко зоз розцагнуту перфорирану скору. Шитко ше хаснує, од давана, од почетку зявйованє польопривреди, кед постояла потреба за прешеваньом муки. Першобутно мрежи [[File:Orsk Local History Museum 08.jpg|right|thumb|280px|Примитивне шитко, локални Орски музей историї]]древних шиткох були направени зоз рошлїнских влаканох и животинькей шерсци (напр. коньскей), а вельо познєйше зоз дротовей мрежи. Познєйшеше були направени мали машини за тканє мрежи за шитка.<ref name=":0">[https://hrinchenko.com/dictionary/word/24903-krosonki#show_point.html#show_point Кросонки, кросна]</ref> == Випатрунок == Шитко направене у форми древеного рама зоз мрежу хтора розцагнута на єдним концу за преошиванє дачого дробного и мелкого (углавним жита, муки). Шитка ше хасновали и за чуванє розтресацих материйох. [[Народ]] за шитко хаснує и слово шито хторе ше розликує од шитка по векших мрежох на дну.<ref name=":0" /> Звичайно таке шито векше од шитка. Хасує ше го за векши количества материї хтора ше на нїм преошивює. Файта шитка/шита зоз векшима очками на мрежи (найчастейше хасноване за векши машини) наволує ше решетко <ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BE Решето // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона] : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref> або подрешетко. Укр. решета́р, реші́тник<ref name=":1" />. == Виробок == Древени рам (бланк) ше зогривал на огню або напарйовал у горуцей води же би ше могол персценясто зогинац. Конци рама лїпени вєдно, а скапчане и составене место додатно було помоцнєне зоз дроциками. Прейґ обруча/рама було розцагнуте дно; дротова мрежа або подзиравена [[Скорка|скора]], причверсцена зоз [[Гвозд|гвоздами]]. Же би ше защицела вяза дна зоз обручом, од долу положени древени персцень, подобни раму, або дакус узши. Дно додатно зацагнуте зоз скоряним порващком хтори прецагнути през дзирки, през широки и узки персценї обруча.<ref name=":0" /> [[File:Puderzuckersieb3.jpg|right|thumb|280px|Механїчне шитко за домашнє хаснованє]]Нєшкайшим шитком найчастейше рубци рама метални або обрубени зоз челїком хтори нєардзaви, або пластики, а мрежочки зоз дроцикох, ценкого платна або найлону. Шитка розлично дизайновани а таки шитка спадаю до статичних шиткох. Статични шитка мож найлєгчейше превериц. Мали шитка ше тиж хаснує у каждодньовим живоце за филтрированє чечности, напр. чай, файти напиткох (соки, смути итд.) Процивно статичним шитком постоя такв. округли вибрацийни шитка. Вони дизайновани на иншки способ. Таки шитка и решета порушує мотор хтори спричинює вибрацию.<ref>[https://web.archive.org/web/20250205113111/https://www.powderprocess.net/Checking_Powder_sieve.html Sifters / Vibrating Sieves]</ref> Дїйство вибрацийох оможлївює же би материял прешол лєгко през шитко. Пошлїдок того тот же вибрацийни шитка можу посцигнуц векши прецек, а зоз меншу велькосцу отвора и оможлївюю оптималну безпечносц процеса. == Файти шиткох == '''Механїчни шитка''' Постоя и механїчни шитка у форми шольки/гарчичка зоз шиткастим дном и двочасцову ручку зоз фейдером. Мука ше усипе до гарчичка, а потим треба прициснуц ручку. Преошата мука будзе випадовац до порихтаней судзини лєбо на роботну поверхносц. Механїчне шитко барз практичне бо мали пречнїк гарчичка, глїбоки є та ше мука нє ростреса доокола. '''Лабораторийски шитка''' [[File:Laboratory sieves BMK.jpg|right|thumb|280px|Лабораторийске шитко, з челїчним рамом]]Шита ше тиж хаснує у хемийских, технолоґийних, фармацийских и биолоґийних лабораторийох за прешеванє рижних прщкох. Можу буц ручни або механїчни. Шитко такв. бубень шитко (лабораторийске шито, решетко) тиж за ручне або механїзоване прешеванє житаркох, семенкох и продуктох їх преробку пре утвердзованє ступня контаминациї.<ref>ГОСТ Р 51568-99 — Сита лабораторные из металлической проволочной сетки. Технические условия.</ref> '''Индустрийски шитка''' Шитка односно векши рештка ше хаснує у рударскей индустриї - у апаратох за обогацованє рудох. Шита ше хаснує и у прехрамбеней индустриї и продукаованє статковей покарми - за сортированє житаркох и муки у млїнох, прешеванє муки за печенє хлєба у пекарньох итд. '''Шитко у пчоларстве''' [[File:Filtering of honey.jpg|right|thumb|280px|Шито за цадзенє меду]]Шита ше хаснує за филтрированє/цадзенє меду у цеку його пумпованя. Шитка чисца мед од нєчистоти при пресипованю зоз медового резервоара до судзини за транспорт и одкладанє. Можу буц розличного дизайна, зоз єдну або и двома дроциковима мрежами. Шитка хтори маю два мрежи; долнє твардо фиксироване до рама шитка, зоз „очками” од 1,5 мм, а горнє, зарамене около рубца, зоз 3 мм, по потреби ше може зняц и очисциц од назбераних вощинкових шапочкох, фалаткох, пчолох хтори случайно вошли до меду.<ref name=":1">Алексєєнко Ф. М.; Бабич І. А.; Дмитренко Л. І.; Мегедь О. Г.; Нестероводський В. А.; Савченко Я. М. (1966). Кузьміна М. Ф.; Радько М. К. (ред.). Виробнича енциклопедія бджільництва (українською) . Київ «Урожай». b. 407.</ref> == Фразеолоґия (присловки, идиоми) == • ''як шитко'' - чури. • ''Глава як шито'' (паметанє як шито) – барз подле паметанє. • ''Лапац зоз шитом, лапац до шитка, до'' решетки, у шиту – подло робиц, нїяк. • ''Ношиц воду у шиту'' – робиц дацо даремно, трациц час (иронично). • ''Прейсц през шито и решето'', - вельо того видзиц и дожиц у живоце, здобуц вельке искуство, здобуц схопносц. • ''Ношиц [[Священїк|священїка]] у решету'' – циґанїц (застареле) при споведзи • ''Пиянїца мера пенєж зоз шитком'', алє кед прешпи, нє купи задармо решето. • ''Як вода у решету'' – нєт го вообще. == Други значеня и хаснованє == ♦ Шитко/решето справа за пољопривредни машини и инсталациї за прешеванє [[Жито|жита]]. [[Поверхносц]] за прешеванє за шита у форми металного плеху маю направени дзирки (квадратни, правоугласти, округли, елипсови итд.). Вирабяю ше: 1.ляти шита, хтори метални, полиуретански; 2. заварени дроти, або грубши желєза. ♦ Шитко — роботна поверхносц машини за седиментацию, хтора може буц метална, полиуретанска або комбинована, составена зоз одвоєних решеткох аеродинамичного профила, як и зоз формованим крижним пресеком — за стварянє унапрямених млазох води нависше. Шитко може буц рухоме и нєрухоме. Рухоме шитко у машинох за седиментацию хаснує ше за збогацовнає чежких и вискозних рудох, на пример, манґана. ♦ Шитко — ридко хасноване мено за єден зоз народних музичних удерних [[Музични инструменти|инструментох]], файту ''тамбурина'' або даири. Состої ше зоз древеного рама пречнїка до 50 цм. Скора (першобутно мрежа) розцагнута прейґ обруча. [[Звук]] ше твори/ продукує з руку або з палїчку. ♦ Єдна з косцох мозґового лоповика, етмоїдна косц, добила мено пре подобносц зоз шитком — пре вельо дзирки. Подобни мена ше хасную у белоруским (решедкаста косц), руским (решечата косц), биларским (решетна косц) и горватским (решетница). У других славянских язикох наволує ше ''шито'' або ''олфакторно''. Ґалерия<gallery> Файл:Deus ptits raidjes.jpg|Шитка з древеним обручом Файл:Fouilles archéologique - tamisage - 1000H Tromelin - Lauren Ransan.jpg|Хаснованє шиткох у археолоґиї Файл:Garri Processing 2.jpg|Прешеванє зомлєтекй муки Файл:Zeef.jpg Файл:Molen Fakkert, Hoonhorst buil (2).jpg|Вибрацийне шитко Файл:Wallendorf (Luppe), Mühlenhof, Plansichter und Wurfsichter.jpg|Млїн, хаснованє вельких индустрийских шиктох </gallery> == Литература == *''Словнїк руского народного язика II'' том, Нови Сад 2017. рок б. 755 * Ruhlman, Michael; Bourdain, Anthony (2007). The Elements of Cooking: Translating the Chef's Craft for Every Kitchen. Simon and Schuster. p. 216. ISBN 978-1-4391-7252-0. == Референци == [[Катеґория:Обисце]] [[Катеґория:Прибор за обисце]] [[Катеґория:Архаизми]] 54dl76p0t1g6cnldd3rf68vljaeh99j Юлиян Каменїцки 0 3132 19254 19241 2026-06-05T01:43:22Z Keresturec 18 Направена таблїчка 19254 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Юлиян Каменїцки </big> | label2 = | data2 = Место за фотку.jpg | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =12. априла 1938. | label5 = Датум упокоєня | data5 =6. децембра 2020 (82) | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски | label8 = Школа | data8 = | label9 = Универзитет | data9 = Висша управна школа, Нови Сад | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 = 1956 — 1996. | label12 = Жанри | data12 = новинарство | label13 = Поховани | data13 = у Атланти, Джорджия, ЗАД | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Юлиян Каменїцки''' (*[[12. април]] 1938—†6. децембeр 2020), новинар, редактор, дїяч у култури == Биоґрафия == Юлиян Каменїцки ше народзел 12. априла 1938. року у [[Коцур|Коцуре]], дзе закончел основну школу, а потим 1956. року почал робиц у НВП Руске слово як фоторепортер и поступнє ше позарядово дошколовйовал. Ище пред тим як дипломовал на Висшей управней школи, прешол на роботне место новинара спортскей рубрики, а же тоту длужносц совисно окончовал, доказує и награда Спартак хтору Рускому слову додзелєл Спортски союз [[Войводина|Войводини]]. Од 1993. року єден час бул окончователь длужносци главного и одвичательного редактора новинох Руске слово. Под час пририхтованя за шветочне означованє 50-рочнїци виходзеня новинох Руске слово, обявел кратку моноґрафию з насловом „Руске слово 50 роки“, а у єй предлуженю, як другу часц, пораднїк будуцим руским новинаром под познату паролу „Хто, цо, дзе, кеди, прецо“. Попри новинарства, Юлин Каменїцки ше занїмал и з литературну творчосцу. Перши литературни твор (проза) обявени му 1958. року, як и други дзепоєдни познєйши, алє превладала поезия. У Едициї „Жридла“, НВУ „Руске слово“ му 1974. року видало збирку писньох з насловом „Квитки и рана“. Барз популарна при младих ище и нєшка шпиванка Якима Сивча „Модерна любов“ („Вше ше людзе любовали“), за хтору текст написал Юлиян Каменїцки, а першираз є виведзена 1962. року на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|„Червеней ружи“]]. Юлин Каменїцки дал свой допринос и розвою театралней уметносци при Руснацох. Такой по снованю [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури у Руским Керестуре]] вон, у периодзе од 1962. по 1967. рок, за програмни потреби новей институциї режирал два театрални фалати а у пейцох фалатох наступел як ґлумец. По снованю АРТ Дядя, сцени у Новим Садзе, Юлиян Каменїцки ґлумел у двох фалатох. Юлин Каменїцки бул член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] од 1974. року (у матичней кнїжки уписани є под числом 34). Секретар Дружтва бул од 1973-1975. рок, а потим єден час и член Предсидательства Дружтва. После пензионованя, Юлин Каменїцки ше, вєдно зоз супругу др Елену, преселєл ґу своєй дзивки Марти до Зєдинєних Америцких Державох. Юлиян Каменїцки умар 6. децембра 2020. року у Атланти, у союзней америцкей держави Джорджия. {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |<big>Драмска дїялносц Юлияна Каменїцкия</big> |- | colspan="3" |'''ДОМ КУЛТУРИ РУСКИ КЕРЕСТУР''' |- |'''Рок''' |'''Театрални фалат''' |'''Улога''' |- |1962. |Осиф Торма: '''ХТО МА ПРАВО''' |режирал |- |1962. |Бранислав Нушич: '''ФРАҐМЕНТИ З АВТОБИОҐРАФИЇ''' |Паноцец |- |1964. |Й. С. Попович: '''ПОКОНДИРЕНА ТИКВА''' |режирал |- |1965. |Й. С. Попович: '''ЗЛА ЖЕНА''' |Ґроф Трифич |- |1965. |Бранислав Нушич: '''АНАЛФАБЕТА''' |ґлумел |- |1966. |Максим Горки: '''НА ДНУ''' |Пристав |- |1967. |Б. Нушич: '''ПОДОЗРИВА ОСОБА''' |Алекса шпиюн |- ! colspan="3" |АРТ ДЯДЯ Сцена Нови Сад |- |1970. |Славомир Мрожек: '''ПОЛИЦАЄ''' |Полицай |- |1978. |Любомир Симович: '''ЧУДО У ШАРҐАНЄ''' |Вишлїдзовач |} == Ґалерия == == Литература == Јулијан Тамаш. „Књижевна дела објављена на русинском језику 1890—1980ˮ. Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 454. == Вонкашнї вязи == • Любомир Медєши. [https://digitalizacija.ruskeslovo.com/%d1%88%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%bb%d0%be%d1%81%d1%86/ „Юлиян Каменїцкиˮ. Руководзаци Рускословци: Здогадованє и власна обсервация 1960-1992 (2)], [[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]] ч. 2, 2025. б. 71. • Дю. Латяк. [https://digitalizacija.ruskeslovo.com/%d1%80%d1%83%d1%81%d0%ba%d0%b5-%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%be/ Юлиян Каменїцки (1938-2020)], новини Руске слово, Рок LXXVI чис. 50 (3919), Нови Сад, 11. децембер 2020, б. 17. h8x8oqbyisdw47wlmzgtg5fr9jfd4he 19255 19254 2026-06-05T02:05:53Z Keresturec 18 Направена Ґалерия, уруцени портрет 19255 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Юлиян Каменїцки </big> | label2 = | data2 = [[File:Julijan Kamenjicki.jpg|center|300x300px]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =12. априла 1938. | label5 = Датум упокоєня | data5 =6. децембра 2020 (82) | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски | label8 = Школа | data8 = | label9 = Универзитет | data9 = Висша управна школа, Нови Сад | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 = 1956 — 1996. | label12 = Жанри | data12 = новинарство | label13 = Поховани | data13 = у Атланти, Джорджия, ЗАД | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Юлиян Каменїцки''' (*[[12. април]] 1938—†6. децембeр 2020), новинар, редактор, дїяч у култури == Биоґрафия == Юлиян Каменїцки ше народзел 12. априла 1938. року у [[Коцур|Коцуре]], дзе закончел основну школу, а потим 1956. року почал робиц у НВП Руске слово як фоторепортер и поступнє ше позарядово дошколовйовал. Ище пред тим як дипломовал на Висшей управней школи, прешол на роботне место новинара спортскей рубрики, а же тоту длужносц совисно окончовал, доказує и награда Спартак хтору Рускому слову додзелєл Спортски союз [[Войводина|Войводини]]. Од 1993. року єден час бул окончователь длужносци главного и одвичательного редактора новинох Руске слово. Под час пририхтованя за шветочне означованє 50-рочнїци виходзеня новинох Руске слово, обявел кратку моноґрафию з насловом „Руске слово 50 роки“, а у єй предлуженю, як другу часц, пораднїк будуцим руским новинаром под познату паролу „Хто, цо, дзе, кеди, прецо“. Попри новинарства, Юлин Каменїцки ше занїмал и з литературну творчосцу. Перши литературни твор (проза) обявени му 1958. року, як и други дзепоєдни познєйши, алє превладала поезия. У Едициї „Жридла“, НВУ „Руске слово“ му 1974. року видало збирку писньох з насловом „Квитки и рана“. Барз популарна при младих ище и нєшка шпиванка Якима Сивча „Модерна любов“ („Вше ше людзе любовали“), за хтору текст написал Юлиян Каменїцки, а першираз є виведзена 1962. року на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|„Червеней ружи“]]. Юлин Каменїцки дал свой допринос и розвою театралней уметносци при Руснацох. Такой по снованю [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури у Руским Керестуре]] вон, у периодзе од 1962. по 1967. рок, за програмни потреби новей институциї режирал два театрални фалати а у пейцох фалатох наступел як ґлумец. По снованю АРТ Дядя, сцени у Новим Садзе, Юлиян Каменїцки ґлумел у двох фалатох. Юлин Каменїцки бул член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] од 1974. року (у матичней кнїжки уписани є под числом 34). Секретар Дружтва бул од 1973-1975. рок, а потим єден час и член Предсидательства Дружтва. После пензионованя, Юлин Каменїцки ше, вєдно зоз супругу др Елену, преселєл ґу своєй дзивки Марти до Зєдинєних Америцких Державох. Юлиян Каменїцки умар 6. децембра 2020. року у Атланти, у союзней америцкей держави Джорджия. {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |<big>Драмска дїялносц Юлияна Каменїцкия</big> |- | colspan="3" |<div style="text-align: center;">'''ДОМ КУЛТУРИ РУСКИ КЕРЕСТУР''' |- |'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Театрални фалат''' |<div style="text-align: center;">'''Улога''' |- |1962. |Осиф Торма: '''ХТО МА ПРАВО''' |режирал |- |1962. |Бранислав Нушич: '''ФРАҐМЕНТИ З АВТОБИОҐРАФИЇ''' |Паноцец |- |1964. |Й. С. Попович: '''ПОКОНДИРЕНА ТИКВА''' |режирал |- |1965. |Й. С. Попович: '''ЗЛА ЖЕНА''' |Ґроф Трифич |- |1965. |Бранислав Нушич: '''АНАЛФАБЕТА''' |ґлумел |- |1966. |Максим Горки: '''НА ДНУ''' |Пристав |- |1967. |Б. Нушич: '''ПОДОЗРИВА ОСОБА''' |Алекса шпиюн |- ! colspan="3" |АРТ ДЯДЯ Сцена Нови Сад |- |1970. |Славомир Мрожек: '''ПОЛИЦАЄ''' |Полицай |- |1978. |Любомир Симович: '''ЧУДО У ШАРҐАНЄ''' |Вишлїдзовач |} == Ґалерия == <gallery> Файл:U Altuni.jpg|Каменїцкийово и Маурерово у варошу Алтуна Файл:Kamenjickijovo u New York.jpg|Юлин и Елена Каменїцки у шерцу Ню Йорка Файл:Pri kipu Sljebodi.jpg|алт=Браян и Марта Маурер и Елена и Юлин Каменїцки |Браян и Марта Маурер и Елена и Юлин Каменїцки на острове Елис при памятнїку Шлєбода </gallery> == Литература == Јулијан Тамаш. „Књижевна дела објављена на русинском језику 1890—1980ˮ. Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 454. == Вонкашнї вязи == • Любомир Медєши. [https://digitalizacija.ruskeslovo.com/%d1%88%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%bb%d0%be%d1%81%d1%86/ „Юлиян Каменїцкиˮ. Руководзаци Рускословци: Здогадованє и власна обсервация 1960-1992 (2)], [[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]] ч. 2, 2025. б. 71. • Дю. Латяк. [https://digitalizacija.ruskeslovo.com/%d1%80%d1%83%d1%81%d0%ba%d0%b5-%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%be/ Юлиян Каменїцки (1938-2020)], новини Руске слово, Рок LXXVI чис. 50 (3919), Нови Сад, 11. децембер 2020, б. 17. m720w9918fzrpjtm7hsii47pio7f2cw Владимир Шанта (спортиста) 0 3133 19248 2026-06-04T13:06:18Z Keresturec 18 В. Медєши 19248 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #F8DE7E; | header1 =<big> Владимир Шанта </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни информациї | label4 = Назвиско | data4 = | label5 = Датум народзеня | data5 =28. мая 1943. року | label6 = Датум упокоєня | data6 =10. марца 2019 (76) | label7 = Поховани | data7 = у Коцуре | label8 = Висина | data8 = | label9 = Позиция у тиме | data9 = Штреднї вязни бавяч | label10 = Спорт | data10 = Фодбал | label11 = Державянство | data11 = югославянске, сербске | header12 = Сениорска кариєра | label13 = Професионална кариєра| data13 = 1961-1980. <br> Член репрезентациї Югославиї на Медитеранских бавискох у Измиру 1973. | label14 = Бавел у тимох| data14 = ФК Радник, Вербас<br>ФК Войводина, Нови Сад<br> ФК Червинка<br>ФК Бачка Паланка }} '''Владимир Шанта''', одлични фодбалер хтори бавел у Першей и Другей союзней и фодбалски тренер. Бул другим за угляд и на фодбалским терену и у приватним живоце. Биоґрафия Владимир Шанта ше народзел 28. мая 1943. року у Коцуре. Основну школу закончел у Коцуре та ше уписал до Штреднєй хемийней школи у Вербаше. Фодбал почал активнєйше бавиц кед ходзел до трецей класи тей школи, указал ше як талантовани и добри бавяч та бавел за репрезентацию школи. Теди го хтошка посовитовал же най ше учленї до ФК Радник зоз Вербасу хтори бул теди у Войводянскей лиґи. Бул то початок його 17-рочней фодбалскей кариєри. За ФК Радник з Вербасу почал бавиц 1961. року и у тим тиме ше затримал два роки. До подростку ФК Войводина у Новим Садзе прешол 1963. року на поволанку Силвестера Такача за хторого го познєйше вязало окремне приятельство. У першей екипи ФК Войводина теди бавели барз добри, квалитетни бавяче та Владимир углавним шедзел на лавочки при резервних бавячох и чекал свою шансу. Вуядин Бошков, тедишнї тренер ФК Войводина, го посовитовал же най ше враци до ФК Радник у Вербаше и там най активно бави а нє най шедзи як резерва у ФК Войводина. Владимир Шанта ше врацел до ФК Радник и єден час успишно бавел першенствени змаганя. На єдним фестивалу фодбалу, кед наступали репрезентациї лиґох, ґу ньому приступел Йоца Йованич, бавяч зоз Червинки и гварел же ФК Червинка пририхтує екипу за Другу лиґу и поволал го до Червинки. Владимир Шанта пошол бавиц за ФК Червинка хтора уж идуцого року вошла до Другей лиґи, а после трох рокох бавела и свойо перши квалификациї за Першу лиґу. ФК Червинка постала першолиґаш ФК Червинка мала теди добру и убавену екипу и була нєпреривно на позицийох у верху Другей союзней лиґи и здобувала право бавиц квалификациї за Першу лиґу. После двох нєудатних квалификацийох, у сезони 1969/70. ФК Червинка вошла до Першей союзней лиґи. Так Владимир Шанта постал бавяч на уровню найвисшого ранґу фодбалского бависка у тедишнєй Югославиї. Стадион у Червинки могол прияц 10.000 патрачох. Кед госцовала Червена гвизда з Беоґраду на стадиону були 13.000 патрче. И праве на тим змаганю Червинка указала свойо добре бависко а найлєпши на терену бул Владимир Шанта, бавяч штредку терена, од хторого рушали шицки акциї. После єдней удатней акциї Йованич дал ґол и Червинка победзела з 1:0, а Шанта зоз оцену 8 бул бавяч змаганя и у идеалним тиме кола. Червинка бавела у Першей лиґи лєм єден рок и випадла до Другей лиґи дзе потим була нєпреривно у горнєй часци табели. Владимир Шанта бул, зоз своїм бависком, борбеносцу, зоз спортским справованьом и коректним одношеньом спрам процивнїка, приклад другим на терену. (фотка) Першолиґашка екипа ФК Червинка. Владимир Шанта, одлични вязни бавяч, од хторого рушали векшина убавених акцийох, бавел у ери кед у тедишнєй Югославиї було надосц одличних бавячох и нє могол дойсц до места у репрезентациї. И попри шицкого, дзекуюци одличним фодбалским партийом у Червинки, Владимирови ше удало бавиц за медитеранску репрезентацию Югославиї и участвовац на Медитеранских бавискох у Измиру 1973. року. У конкуренциї Италиї, Французкей, Шпаниї и других жемох штредожемного окруженя вони освоєли перше место. У своєй спортскей кариєри Владимир Шанта наступал за штири фодбалски клуби. Перши два роки бавел за Радник з Вербасу, потим рок у Войводини (подросток), 9 роки у Червинки и остатнї два року у Бачкей Паланки. Владимир бул при концу кариєри кед го тедишнї тренер Бачкей Паланки Бора Милутинович поволал же би бавел у його тиме. Праве теди екипа випадла зоз Другей лиґи, бавяче ше розишли, та го Милутинович волал до помоци же би екипа нє випадла и зоз Войводянскей лиґи. У тиме з Бачкей Паланки Владимир Шанта остал два сезони и потим закончел кариєру активного фодбалера. И попри того же Владимир почал робиц у Нафтаґазу вон нє закончел моцну вязу зоз фодбалом. Опробовал ше як тренер у менших клубох хтори наступали у Подручней лиґи Нови Сад. Тренирал вецей екипи а найвекши успих посцигнул и найдлужей ше затримал як тренер у екипи зоз Буковцу. Кед пошол до пензиї Владимир Шанта зоз супругу Андю длугши час жил у Новим Садзе. Вец ше вони двойо одлучели врациц до Коцура. Владимир Шанта нє мал своїх потомкох алє свої гумани бок указал кед штверо дзеци свойого покойного брата прилапел як свойо. Дал им шицки условия же би постали людзе а вони го, свойого бачика, почитовали и служел им у живоце як особа за угляд. Владимир Шанта ше упокоєл 10. марца 2019. року. Поховани є на теметове у Коцуре. Литература Владимир Медєши, Акцию треба добре здумац, новини Руске слово, Рок LXIV, число 52 (3297), 26. децембер 2008, б. 13. Вонкашнї вязи [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/abecedarnik3749-%C5%A1anta-vladimir-crvenkarodjen-2805-1943-u-kucuri-kod-vrbasaumro-1/1411590270547256/ Istorija ex yu fudbala], ABECEDARNIK, 3749. ŠANTA VLADIMIR ( Crvenka), Facebook, Avgust 2, 2025. З. Станојловић, [https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/memoriam-vladimir-santa-perjanica-fudbalske-crvenke-iz-najslavnijih-dana-11-03-2019 In memoriam: Владимир Шанта, перјаница фудбалске Црвенке из најславнијих дана], Dnevnik, 11. 03. 2019, g09cgyajzs9wwzaoof4mpcae3hw02qi 19252 19248 2026-06-05T00:31:26Z Keresturec 18 Уложени два фотки 19252 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #F8DE7E; | header1 =<big> Владимир Шанта </big> | label2 = | data2 = [[Файл:Vladimir Santa fodbaler.jpg|центар|мини|278x278п]] | header3 = Особни информациї | label4 = Назвиско | data4 = | label5 = Датум народзеня | data5 =28. мая 1943. року | label6 = Датум упокоєня | data6 =10. марца 2019 (76) | label7 = Поховани | data7 = у Коцуре | label8 = Висина | data8 = | label9 = Позиция у тиме | data9 = Штреднї вязни бавяч | label10 = Спорт | data10 = Фодбал | label11 = Державянство | data11 = югославянске, сербске | header12 = Сениорска кариєра | label13 = Професионална кариєра| data13 = 1961-1980. <br> Член репрезентациї Югославиї на Медитеранских бавискох у Измиру 1973. | label14 = Бавел у тимох| data14 = ФК Радник, Вербас<br>ФК Войводина, Нови Сад<br> ФК Червинка<br>ФК Бачка Паланка }} '''Владимир Шанта''', одлични фодбалер хтори бавел у Першей и Другей союзней и фодбалски тренер. Бул другим за угляд и на фодбалским терену и у приватним живоце. Биоґрафия Владимир Шанта ше народзел 28. мая 1943. року у Коцуре. Основну школу закончел у Коцуре та ше уписал до Штреднєй хемийней школи у Вербаше. Фодбал почал активнєйше бавиц кед ходзел до трецей класи тей школи, указал ше як талантовани и добри бавяч та бавел за репрезентацию школи. Теди го хтошка посовитовал же най ше учленї до ФК Радник зоз Вербасу хтори бул теди у Войводянскей лиґи. Бул то початок його 17-рочней фодбалскей кариєри. За ФК Радник з Вербасу почал бавиц 1961. року и у тим тиме ше затримал два роки. До подростку ФК Войводина у Новим Садзе прешол 1963. року на поволанку Силвестера Такача за хторого го познєйше вязало окремне приятельство. У першей екипи ФК Войводина теди бавели барз добри, квалитетни бавяче та Владимир углавним шедзел на лавочки при резервних бавячох и чекал свою шансу. Вуядин Бошков, тедишнї тренер ФК Войводина, го посовитовал же най ше враци до ФК Радник у Вербаше и там най активно бави а нє най шедзи як резерва у ФК Войводина. Владимир Шанта ше врацел до ФК Радник и єден час успишно бавел першенствени змаганя. На єдним фестивалу фодбалу, кед наступали репрезентациї лиґох, ґу ньому приступел Йоца Йованич, бавяч зоз Червинки и гварел же ФК Червинка пририхтує екипу за Другу лиґу и поволал го до Червинки. Владимир Шанта пошол бавиц за ФК Червинка хтора уж идуцого року вошла до Другей лиґи, а после трох рокох бавела и свойо перши квалификациї за Першу лиґу. ФК Червинка постала першолиґаш ФК Червинка мала теди добру и убавену екипу и була нєпреривно на позицийох у верху Другей союзней лиґи и здобувала право бавиц квалификациї за Першу лиґу. После двох нєудатних квалификацийох, у сезони 1969/70. ФК Червинка вошла до Першей союзней лиґи. Так Владимир Шанта постал бавяч на уровню найвисшого ранґу фодбалского бависка у тедишнєй Югославиї. Стадион у Червинки могол прияц 10.000 патрачох. Кед госцовала Червена гвизда з Беоґраду на стадиону були 13.000 патрче. И праве на тим змаганю Червинка указала свойо добре бависко а найлєпши на терену бул Владимир Шанта, бавяч штредку терена, од хторого рушали шицки акциї. После єдней удатней акциї Йованич дал ґол и Червинка победзела з 1:0, а Шанта зоз оцену 8 бул бавяч змаганя и у идеалним тиме кола. Червинка бавела у Першей лиґи лєм єден рок и випадла до Другей лиґи дзе потим була нєпреривно у горнєй часци табели. Владимир Шанта бул, зоз своїм бависком, борбеносцу, зоз спортским справованьом и коректним одношеньом спрам процивнїка, приклад другим на терену. [[Файл:FK Cervinka.jpg|мини|461x461п|Першолиґашка екипа ФК Червинка. Владимир Шанта стої треци з права.]] Владимир Шанта, одлични вязни бавяч, од хторого рушали векшина убавених акцийох, бавел у ери кед у тедишнєй Югославиї було надосц одличних бавячох и нє могол дойсц до места у репрезентациї. И попри шицкого, дзекуюци одличним фодбалским партийом у Червинки, Владимирови ше удало бавиц за медитеранску репрезентацию Югославиї и участвовац на Медитеранских бавискох у Измиру 1973. року. У конкуренциї Италиї, Французкей, Шпаниї и других жемох штредожемного окруженя вони освоєли перше место. У своєй спортскей кариєри Владимир Шанта наступал за штири фодбалски клуби. Перши два роки бавел за Радник з Вербасу, потим рок у Войводини (подросток), 9 роки у Червинки и остатнї два року у Бачкей Паланки. Владимир бул при концу кариєри кед го тедишнї тренер Бачкей Паланки Бора Милутинович поволал же би бавел у його тиме. Праве теди екипа випадла зоз Другей лиґи, бавяче ше розишли, та го Милутинович волал до помоци же би екипа нє випадла и зоз Войводянскей лиґи. У тиме з Бачкей Паланки Владимир Шанта остал два сезони и потим закончел кариєру активного фодбалера. И попри того же Владимир почал робиц у Нафтаґазу вон нє закончел моцну вязу зоз фодбалом. Опробовал ше як тренер у менших клубох хтори наступали у Подручней лиґи Нови Сад. Тренирал вецей екипи а найвекши успих посцигнул и найдлужей ше затримал як тренер у екипи зоз Буковцу. Кед пошол до пензиї Владимир Шанта зоз супругу Андю длугши час жил у Новим Садзе. Вец ше вони двойо одлучели врациц до Коцура. Владимир Шанта нє мал своїх потомкох алє свої гумани бок указал кед штверо дзеци свойого покойного брата прилапел як свойо. Дал им шицки условия же би постали людзе а вони го, свойого бачика, почитовали и служел им у живоце як особа за угляд. Владимир Шанта ше упокоєл 10. марца 2019. року. Поховани є на теметове у Коцуре. Литература Владимир Медєши, Акцию треба добре здумац, новини Руске слово, Рок LXIV, число 52 (3297), 26. децембер 2008, б. 13. Вонкашнї вязи [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/abecedarnik3749-%C5%A1anta-vladimir-crvenkarodjen-2805-1943-u-kucuri-kod-vrbasaumro-1/1411590270547256/ Istorija ex yu fudbala], ABECEDARNIK, 3749. ŠANTA VLADIMIR ( Crvenka), Facebook, Avgust 2, 2025. З. Станојловић, [https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/memoriam-vladimir-santa-perjanica-fudbalske-crvenke-iz-najslavnijih-dana-11-03-2019 In memoriam: Владимир Шанта, перјаница фудбалске Црвенке из најславнијих дана], Dnevnik, 11. 03. 2019, s1ddw0wy22hq5fx1wdt2hktqbjrhvi4