Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.5 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Список державох и зависних територийох у Европи 0 835 19259 14213 2026-06-05T15:42:53Z Sveletanka 20 ушорйованє 19259 wikitext text/x-wiki [[File:Europe Asia transcontinental.png|thumb|right|300px|Мапа Европа, єй континентални гранїци и трансконтинентални держави, ''Encyclopedia Britannica'' и ''Great Soviet Encyclopedia'' {{leftlegend|#67e836|Европски держави}} {{leftlegend|#9ac0ea|Трансконтинентални держави, европска територия}} {{leftlegend|#5d66be|Трансконтинентални держави яки су споза Европи}} {{leftlegend|#945dbe|ґеоґрафски азийски держави (уключуюци Єрмению и Кипар)}}]] У ґеоґрафских гранїцох Европи (европского континента) представени 50 нєзависни европски держави. Окрем нєзависних державох на европским континенту тиж и зависни териториї як и часточно нєпризнати териториї од медзинародних заєднїцох. == Гранїци Европи == Ґеоґрафски гранїци Европи ше дефиную зоз ґеоґрафскима терминами. Найкомпликованша гранїца у Азиї. У Русиї гранїца преходзи воздлуж Уралских горох аж по Каспийске морйо, а вец од Кавказу по Чарне морйо. Затим гранїца преходзи по водових [[Поверхносц|поверхносцох]] Чарного моря, Босфорского морйоуза, Мраморного моря аж по Штредожемне морйо. Штредожемному морю нє прецизно визначени гранїци алє практично шицки острова припадаю Европи. Затим гранїца преходзи од Ґибралтара по Атлантски океан, облапяюци Исланд враца ше ґу Свалбарду и знова преходзи по Сиверни лядови океан врацаюци ше русийскей гранїци. == Нєзависни держави == [[File:Europe countries map en 2.png|thumb|right|300px|Политична мапа Европи]] Од 49 нєзависни держави ше находза у старим континенту, а даєдни ше находза и на других континентох; од 6 главних варошох тих державох ше нє находзи у Европи. Кипар ґеоґрафски досц далєко у глїбини Штредожемного моря алє пре историйски причини припада Европи. Шицки держави окрем Ватикана члени Организациї зєдинєних нацийох (ОЗН). Тиж шицки держави окрем Ватикана, Билорусиї и Казахстана члени Ради Европи<ref>[http://www.coe.int/aboutCoe/index.asp?page=quisommesnous&l=en Архивирано eн]на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Wayback_Machine], (11. децембар 2013), Ориґинал 27. 01. 2014.</ref>. 27 держави члени Европскей униї. Члени Европскей униї<ref>[http://europa.eu/abc/european_countries/eu_members/index_en.htm Члени ЕУ] Еуропа [http://europa.eu/abc/european_countries/eu_members/index_en.htm], Ориґинал 12. 12. 2013.</ref> {| class="wikitable sortable" style="width:100%" |- ! class="unsortable" | Застава ! class="unsortable" | Мапа ! Мено и урядова назва <br /><ref name="CIA_Names">{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2142.html |title=Мена |publisher=ЦИА |accessdate=12. 12. 2013. |archive-date=25. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181225082916/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2142.html%20 |url-status=dead}}</ref><ref name="UN_Names">{{cite web|url=http://unstats.un.org/unsd/geoinfo/UNGEGN/docs/9th-uncsgn-docs/UNGEGN%20WG%20Country%20Names%20Document%20-%20August%202009.pdf |title=Листа имена држава |publisher= Организациї зєдинєних нацийох |year=2007 |accessdate=12. 12. 2013.}}</ref><ref name="Europa">{{cite web|url=http://publications.europa.eu/code/en/en-5000500.htm#fn-tw1 |title=Список державох и териториї |publisher=Европа |date = 9. 8. 2011 |accessdate=12. 12. 2013.}}</ref> ! На урядовим язику <br /><ref name="CIA_Names" /><ref name="UN_Names" /> ! Главни варош <br /><ref name="Europa" /><ref name="Capital">{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2057.html |title=Главни вароши |publisher=ЦИА |accessdate=12. 12. 2013. |archive-date=25. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181225082913/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2057.html%20 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://unstats.un.org/unsd/geoinfo/geonames/ |title=Ґеоґрафски мена |publisher=УН група |date=13. 9. 2010. |accessdate=12. 12. 2013.}}</ref> ! Число жительства <br /><ref name="Population">{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2119rank.html |title=Жительство |publisher=ЦИА |date=юлий 2012 |accessdate=12. 12. 2013. |archive-date=27. 09. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110927165947/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2119rank.html |url-status=dead}}</ref> ! Поверхносц <br /><ref name="Area">{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2147.html |title=Обласци |publisher=ЦИА |accessdate=12. 12. 2013. |archive-date=31. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140131115000/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2147.html |url-status=dead}}</ref> |-<!-- 01 ---> | [[File:Flag of Albania.svg|border|center|100px|link=Flag of Albania|alt=Flag of Albania]] | [[File:Europe-Albania.svg|border|center|150px|alt=Map showing Albania in Europe]] | [[Албания]]<br /><br />Република Албания | алб. Shqipëri / Shqipëria — Republika e Shqipërisë | Тирана<br /><br />алб. Tiranë | 3,002,859 | 28748 km2 |-<!-- 02 ---> | [[File:Flag of Andorra.svg|border|center|100px|link=Flag of Andorra|alt=Flag of Andorra]] | [[File:Location Andorra Europe.png|border|center|150px|alt=Map showing Andorra in Europe]] | Андора<br /><br />Князовство Андора | кат. Andorra — Principat d'Andorra | Андора ла Вела<br /><br />кат. Andorra la Vella | 85,082 | 468 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 04 ---> | [[File:Flag of Austria.svg|border|center|100px|link=Flag of Austria|alt=Flag of Austria]] | [[File:EU-Austria.svg|border|center|150px|alt=Map showing Austria in Europe]] | Австрия*<br /><br />Република Австрия | нєм. Österreich — Republik Österreich | Беч (Бейч)<br /><br />нєм. Wien | 8,219,743 | 83871 km2 |-<!-- 05 ---> | [[File:Flag of Azerbaijan.svg|border|center|100px|link=Flag of Azerbaijan|alt=Flag of Azerbaijan]] | [[File:Europe-Azerbaijan.svg|border|center|150px|alt=Map showing Azerbaijan in Europe]] | Азербeйджан<br /><br />Република Азербeйжан | азер. Azərbaycan — Azǝrbaycan Respublikası | Баку<br /><br />азер. Bakı | 9,493,600 | 86600 km2 |-<!-- 06 ---> | [[File:Flag of Belarus.svg|border|center|100px|link=Flag of Belarus|alt=Flag of Belarus]] | [[File:Europe-Belarus.svg|border|center|150px|alt=Map showing Belarus in Europe]] | Билорусия<br /><br />Република Белорусия | бил. Беларусь — Рэспубліка Беларусь <small>(Bielaruś — Respublika Bielaruś)</small><br /><br />рус. Беларусь — Республика Беларусь <small>(Belarus' — Respublika Belarus)</small> | Минск<br /><br />бил. Мінск <small>(Minsk)</small><br /><br />рус. Минск <small>(Minsk)</small> | 9,643,566 | 207600 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 07 ---> | [[File:Flag of Belgium.svg|border|center|100px|link=Flag of Belgium|alt=Flag of Belgium]] | [[File:EU-Belgium.svg|border|center|150px|alt=Map showing Belgium in Europe]] | Белґия*<br /><br />Кральовство Белґия | гол. België — Koninkrijk België<br /><br />франц. Belgique — Royaume de Belgique<br /><br />нєм. Belgien — Königreich Belgien | Брисел<br /><br />гол. Brussel<br /><br />франц. Bruxelles<br /><br />нєм. Brüssel | 11,154,709 | 30528 km2 |-<!-- 08 ---> | [[File:Flag of Bosnia and Herzegovina.svg|border|center|100px|link=Flag of Bosnia and Herzegovina|alt=Flag of Bosnia and Herzegovina]] | [[File:Europe-Bosnia and Herzegovina.svg|border|center|150px|alt=Map showing Bosnia and Herzegovina in Europe]] | Босна и Герцеґовина | босн., серб. и горв. Bosna i Hercegovina <small>(Босна и Херцеговина)</small> | Сараєво<br /><br />босн., серб. и горв. Sarajevo <small>(Сарајево)</small> | 3,879,296 | 51197 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 09 ---> | [[File:Flag of Bulgaria.svg|border|center|100px|link=Flag of Bulgaria|alt=Flag of Bulgaria]] | [[File:EU-Bulgaria.svg|border|center|150px|alt=Map showing Bulgaria in Europe]] | Болгарска*<br /><br />Република Болгарска | болг. България — Република България <small>(Bǎlgarija — Republika Bǎlgarija)</small> | София<br /><br />болг. София <small>(Sofia)</small> | 7,037,935 | 110879 km2 |-<!-- 10 ---> | [[File:Flag of Vatican City (2023–present).svg|border|center|100px|link=Flag of Vatican City|alt=Flag of the Vatican City]] | [[File:Location Vatican City Europe.png|border|center|150px|alt=Map showing Vatican City in Europe]] | Ватикан<br /><br />Варош держава Ватикан | ит. Vaticano — Stato della Città del Vaticano<br /><br />лат. Civitas Vaticana — Status Civitatis Vaticanae<ref>{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/vt.html |title=Holy See (Vatican City) |publisher=Cia.gov |date= |accessdate=12. 12. 2013. |archive-date=11. 07. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100711171410/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/vt.html |url-status=dead}}</ref> | Ватикан<br /><br />ит. Vaticano<br /><br />лат. Civitas Vaticana | 836 | 0,44 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 11 ---> | [[File:Flag of the Netherlands.svg|border|center|100px|link=Flag of the Kingdom of the Netherlands|alt=Flag of the Netherlands]] | [[File:EU-Netherlands.svg|border|center|150px|alt=Map showing the Netherlands in Europe]] | Голандия*<br /><br />Кральовство Голандия | гол. Nederland — Koninkrijk der Nederlanden | Амстердам (главни варош)<br /><br />Гаґ (резиденция влади)<br /><br />гол. Amsterdam<br /><br />гол. Den Haag | 16,730,632 | 41543 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 12 ---> | [[File:Flag of Croatia.svg|border|center|100px|link=Flag of Croatia|alt=Flag of Croatia]] | [[File:EU-Croatia.svg|border|center|150px|alt=Map showing Croatia in Europe]] | [[Горватска]]*<br /><br />Република Горватска | горв. Hrvatska — Republika Hrvatska | Заґреб<br /><br />горв. Zagreb | 4,480,043 | 56594 km2 |-<!-- 13 ---> | [[File:Flag of Georgia.svg|border|center|100px|link=Flag of Georgia (country)|alt=Flag of Georgia]] | [[File:Europe-Georgia.svg|border|center|150px|alt=Map showing Georgia in Europe]] | Ґрузия | ґруз. საქართველო <small>(Sak'art'velo)</small> | Тбилиси<br /><br />ґруз. თბილისი <small>(T'bilisi)</small> | 4,570,934 | 69700 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 14 ---> | [[File:Flag of Cyprus.svg|border|center|100px|link=Flag of Cyprus|alt=Flag of Cyprus]] | [[File:EU-Cyprus.svg|border|center|150px|alt=Map showing Cyprus in Europe]] | Кипар*<br /><br />Република Кипар | греч. Κύπρος — Κυπριακή Δημοκρατία <small>(Kýpros — Kypriakí Dimokratía)</small><br /><br />тур. Kıbrıs — Kıbrıs Cumhuriyeti | Никозия<br /><br />греч. Λευκωσία <small>(Lefkosía)</small><br /><br />тур.Lefkoşa | 1,138,071 | 9251 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 15 ---> | [[File:Flag of Denmark.svg|border|center|100px|link=Flag of Denmark|alt=Flag of Denmark]] | [[File:EU-Denmark.svg|border|center|150px|alt=Map showing Denmark in Europe]] | Данска*<br /><br />Кральовство Данска | дан. Danmark — Kongeriget Danmark | Копенгаґен<br /><br />дан. København | 5,543,453 | 43094 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 16 ---> | [[File:Flag of Estonia.svg|border|center|100px|link=Flag of Estonia|alt=Flag of Estonia]] | [[File:EU-Estonia.svg|border|center|150px|alt=Map showing Estonia in Europe]] | Естония*<br /><br />Република Естония | ест. Eesti — Eesti Vabariik | Талин<br /><br />ест. Таllinn | 1,274,709 | 45228 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 17 ---> | [[File:Flag of Germany.svg|border|center|100px|link=Flag of Germany|alt=Flag of Germany]] | [[File:EU-Germany.svg|border|center|150px|alt=Map showing Germany in Europe]] | Нємецка*<br /><br />Союзна Република Нємацка | нєм. Deutschland — Bundesrepublik Deutschland | Берлин<br /><br />нєм. Berlin | 81,305,856 | 357022km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 18 ---> | [[File:Flag of Greece.svg|border|center|100px|link=Flag of Greece|alt=Flag of Greece]] | [[File:EU-Greece.svg|border|center|150px|alt=Map showing Greece in Europe]] | Греческа*<br /><br />Република Греческа | греч. Ελλάς — Ελληνική Δημοκρατία <small>(Ellás — Ellinikí Dimokratía)</small> | Атина<br /><br />греч. Αθήνα <small>(Athína)</small> | 10,767,827 | 131957 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 19 ---> | [[File:Flag of Hungary.svg|border|center|100px|link=Flag of Hungary|alt=Flag of Hungary]] | [[File:EU-Hungary.svg|border|center|150px|alt=Map showing Hungary in Europe]] | Мадярска* | мадяр. Magyarország | Будапешт<br /><br />мадяр. Budapest | 9,958,453 | 93028 km2 |-<!-- 20 ---> | [[File:Flag of the United Kingdom.svg|border|center|100px|link=Flag of the United Kingdom|alt=Flag of the United Kingdom]] | [[File:Europe-UK.svg|border|center|150px|alt=Map showing the UK in Europe]] | Зєдинєне Кральовство<br /><br />Зєдинєне Кральовство Велькей Британиї и Сиверней Ирскей | анґл. United Kingdom — United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland | Лондон<br /><br />анґл. London | 63,047,162 | 243610 km2 |-<!-- 21 ---> | [[File:Flag of Iceland.svg|border|center|100px|link=Flag of Iceland|alt=Flag of Iceland]] | [[File:Europe-Iceland.svg|border|center|150px|alt=Map showing Iceland in Europe]] | Исланд | исл. Ísland | Рейкявик<br /><br />исл. Reykjavík | 313,183 | 103000 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 22 ---> | [[File:Flag of Ireland.svg|border|center|100px|link=Flag of Ireland|alt=Flag of Ireland]] | [[File:EU-Ireland.svg|border|center|150px|alt=Map showing Ireland in Europe]] | Ирска*<br /><br />Република Ирска | анґл. Ireland — Republic of Ireland<br /><br />ир. Éire — Poblacht na hÉireann | Даблин<br /><br />анґл. Dublin<br /><br />ир. Baile Átha Cliath | 4,722,028 | 70273km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 23 ---> | [[File:Flag of Italy.svg|border|center|100px|link=Flag of Italy|alt=Flag of Italy]] | [[File:EU-Italy.svg|border|center|150px|alt=Map showing Italy in Europe]] | Италия*<br /><br />Италиянска Република | ит. Italia — Repubblica Italiana | Рим<br /><br />ит. Roma | 61,261,254 | 301340 km2 |-<!-- 24 ---> | [[File:Flag of Kazakhstan.svg|border|center|100px|link=Flag of Kazakhstan|alt=Flag of Kazakhstan]] | [[File:Europe-Kazakhstan.svg|border|center|150px|alt=Map showing Kazakhstan in Europe]] | Казагстан<br /><br />Република Казагстан | каз. Қазақстан — Қазақстан Республикасы <small>(Qazaqstan — Qazaqstan Respūblīkasy)</small><br /><br />рус. Казахстан — Республика Казахстан <small>(Kazahstan — Respublika Kazahstan)</small> | Астана<br /><br />каз. Астана <small>(Astana)</small><br /><br />рус. Астана <small>(Astana)</small> | 17,522,010 | 2724900 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 25 ---> | [[File:Flag of Latvia.svg|border|center|100px|link=Flag of Latvia|alt=Flag of Latvia]] | [[File:EU-Latvia.svg|border|center|150px|alt=Map showing Latvia in Europe]] | Летония, Латвия*<br /><br />Република Летония | летон. Latvija — Latvijas Republika | Риґа<br /><br />летон. Rīga | 2,191,580 | 64589 km2 |-<!-- 26 ---> | [[File:Flag of Liechtenstein.svg|border|center|100px|link=Flag of Liechtenstein|alt=Flag of Liechtenstein]] | [[File:Location Liechtenstein Europe.png|border|center|150px|alt=Map showing Liechtenstein in Europe]] | Лихтенштайн<br /><br />Князовство Лихтенштайн | нєм. Liechtenstein — Fürstentum Liechtenstein | Вадуз<br /><br />нєм. Vaduz | 36,713 | 160 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 27 ---> | [[File:Flag of Lithuania.svg|border|center|100px|link=Flag of Lithuania|alt=Flag of Lithuania]] | [[File:EU-Lithuania.svg|border|center|150px|alt=Map showing Lithuania in Europe]] | Литвания*<br /><br />Република Литвания | литв. Lietuva — Lietuvos Respublika | Вилнюс<br /><br />литв. Vilnius | 3,525,761 | 65300 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 28 ---> | [[File:Flag of Luxembourg.svg|border|center|100px|link=Flag of Luxembourg|alt=Flag of Luxembourg]] | [[File:EU-Luxembourg.svg|border|center|150px|alt=Map showing Luxembourg in Europe]] | Луксембурґ*<br /><br />Вельке Войводство Луксембурґ | луксем. Lëtzebuerg — Groussherzogtum Lëtzebuerg<br /><br />нєм. Luxemburg — Großherzogtum Luxemburg<br /><br />франц. Luxembourg — Grand-Duché de Luxembourg | Луксембурґ<br /><br />луксем. Lëtzebuerg<br /><br />нєм. Luxemburg<br /><br />франц. Luxembourg | 509,074 | 2586 km2 |-<!-- 29 ---> | [[File:Flag of North Macedonia.svg|border|center|100px|link=Flag of the Republic of Macedonia|alt=Flag of Macedonia]] | [[File:Europe-Macedonia.svg|border|center|150px|alt=Map showing Macedonia in Europe]] | Сиверна Македония<br /><br />Република Сиверна Македония | Северна Македонија — Република Северна Македонија <small>(Severna Makedonija — Republika Severna Makedonija)</small><br /><br />алб. Maqedonia e Veriut — Republika e Maqedonisë së Veriut | Скопє, Скоплє<br /><br />макед. Скопје <small>(Skopje)</small><br /><br />алб. Shkup, Shkupi | 2,082,370 | 25713 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 30 ---> | [[File:Flag of Malta.svg|border|center|100px|link=Flag of Malta|alt=Flag of Malta]] | [[File:EU-Malta.svg|border|center|150px|alt=Map showing Malta in Europe]] | Малта*<br /><br />Република Малта | анґл. Malta — Republic of Malta<br /><br />малт. Malta — Repubblika ta' Malta | Валета<br /><br />анґл. Valletta<br /><br />малт. Valletta | 409,836 | 316 km2 |-<!-- 31 ---> | [[File:Flag of Moldova.svg|border|center|100px|link=Flag of Moldova|alt=Flag of Moldova]] | [[File:Location Moldova Europe.png|border|center|150px|alt=Map showing Moldova in Europe]] | Молдавия<br /><br />Република Молдавия | рум. Moldova — Republica Moldova | Кишиньов<br /><br />рум. Chişinău | 3,656,843 | 33851 km2 |-<!-- 32 ---> | [[File:Flag of Monaco.svg|border|center|100px|link=Flag of Monaco|alt=Flag of Monaco]] | [[File:Location Monaco Europe.png|border|center|150px|alt=Map showing Monaco in Europe]] | Монако<br /><br />Князовство Монако | франц. Monaco — Principauté de Monaco | Монако<br /><br />франц. Monaco | 30,510 | 2 km2 |-<!-- 33 ---> | [[File:Flag of Norway.svg|border|center|100px|link=Flag of Norway|alt=Flag of Norway]] | [[File:Europe-Norway.svg|border|center|150px|alt=Map showing Norway in Europe]] | Норвежска<br /><br />Кральовство Норвежска | норв. бумк. Norge — Kongeriket Norge<br /><br />норв. нинор. Noreg — Kongeriket Noreg | Осло<br /><br />норв. Oslo | 5,042,402 | 323802 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 34 ---> | [[File:Flag of Poland.svg|border|center|100px|link=Flag of Poland|alt=Flag of Poland]] | [[File:EU-Poland.svg|border|center|150px|alt=Map showing Poland in Europe]] | [[Польска]]*<br /><br />Република Польска | поль. Polska — Rzeczpospolita Polska | Варшава<br /><br />поль. Warszawa | 38,415,284 | 312685 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 35 ---> | [[File:Flag of Portugal.svg|border|center|100px|link=Flag of Portugal|alt=Flag of Portugal]] | [[File:EU-Portugal.svg|border|center|150px|alt=Map showing Portugal in Europe]] | Портуґалия*<br /><br />Порґугалска Република | порт. Portugal — República Portuguesa | Лисабон<br /><br />порт. Lisboa | 10,781,459 | 92090 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 36 ---> | [[File:Flag of Romania.svg|border|center|100px|link=Flag of Romania|alt=Flag of Romania]] | [[File:EU-Romania.svg|border|center|150px|alt=Map showing Romania in Europe]] | Румуния* | рум. România | Букурешт<br /><br />рум. București | 21,848,504 | 238391 km2 |-<!-- 37 ---> | [[File:Flag of Russia.svg|border|center|100px|link=Flag of Russia|alt=Flag of Russia]] | [[File:Europe-Russia.svg|border|center|150px|alt=Map showing Russia in Europe]] | Русия<br /><br />Русийска Федерация | рус. Россия — Российская Федерация <small>(Rossija — Rossijskaja Federacija)</small> | Москва<br /><br />рус. Москва <small>(Moskva)</small> | 142,517,670 | 17098242 km2 |-<!-- 38 ---> | [[File:Flag of San Marino.svg|border|center|100px|link=Flag of San Marino|alt=Flag of San Marino]] | [[File:Location San Marino Europe.png|border|center|150px|alt=Map showing San Marino in Europe]] | Сан Марино<br /><br />Република Сан Марино | ит. San Marino — Repubblica di San Marino | Сан Марино<br /><br />ит. San Marino | 32,140 | 61 km2 |-<!-- 39 ---> | [[File:Flag of Serbia.svg|border|center|100px|link=Flag of Serbia|alt=Flag of Serbia]] | [[File:Europe-Serbia.svg|border|center|150px|alt=Map showing Serbia in Europe]] | [[Сербия]]<br /><br />Република Сербия | серб. Србија — Република Србија <small>(Srbija — Republika Srbija)</small> | Беоґрад<br /><br />серб. Београд <small>(Beograd)</small> | 7,189,604 | 88361 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 40 ---> | [[File:Flag of Slovakia.svg|border|center|100px|link=Flag of Slovakia|alt=Flag of Slovakia]] | [[File:EU-Slovakia.svg|border|center|150px|alt=Map showing Slovakia in Europe]] | Словацка*<br /><br />Словацка Република | словац. Slovensko — Slovenská republika | Братислава<br /><br />словац. Bratislava | 5,483,088 | 49035 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 41 ---> | [[File:Flag of Slovenia.svg|border|center|100px|link=Flag of Slovenia|alt=Flag of Slovenia]] | [[File:EU-Slovenia.svg|border|center|150px|alt=Map showing Slovenia in Europe]] | Словения*<br /><br />Република Словения | словен. Slovenija — Republika Slovenija | Любляна<br /><br />словен. Ljubljana | 1,996,617 | 20273 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 42 ---> | [[File:Flag of Spain.svg|border|center|100px|link=Flag of Spain|alt=Flag of Spain]] | [[File:EU-Spain.svg|border|center|150px|alt=Map showing Spain in Europe]] | Шпания*<br /><br />Кральовство Шпания | шпан. España — Reino de España | Мадрид<br /><br />шпан. Madrid | 47,042,984 | 505370 km2 |-<!-- 43 ---> | [[File:Flag of Turkey.svg|border|center|100px|link=Flag of Turkey|alt=Flag of Turkey]] | [[File:Europe-Turkey.svg|border|center|150px|alt=Map showing Turkey in Europe]] | [[Турска]]<br /><br />Република Турска | тур. Türkiye — Türkiye Cumhuriyeti | Анкара<br /><br />тур. Ankara | 79,749,461 | 783562 km2 |-<!-- 44 ---> | [[File:Flag of Ukraine.svg|border|center|100px|link=Flag of Ukraine|alt=Flag of Ukraine]] | [[File:Europe-Ukraine.svg|border|center|150px|alt=Map showing Ukraine in Europe]] | Україна | укр. Украïна <small>(Ukraina)</small> | Києв<br /><br />укр. Київ <small>(Kyiv)</small> | 44,854,065 | 603550 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 45 ---> | [[File:Flag of Finland.svg|border|center|100px|link=Flag of Finland|alt=Flag of Finland]] | [[File:EU-Finland.svg|border|center|150px|alt=Map showing Finland in Europe]] | Финска*<br /><br />Република Финска | фин. Suomi — Suomen tasavalta<br /><br />швед. Finland — Republiken Finland | Гелсински<br /><br />фин. Helsinki<br /><br />швед. Helsingfors | 5,262,930 | 338145 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 46 ---> | [[File:Flag of France.svg|border|center|100px|link=Flag of France|alt=Flag of France]] | [[File:EU-France.svg|border|center|150px|alt=Map showing France in Europe]] | Французка*<br /><br />Французка Република | франц. La France — République française | [[Париз]]<br /><br />франц. Paris | 65,630,692 | 643427 km2 |-<!-- 47 ---> | [[File:Flag of Montenegro.svg|border|center|100px|link=Flag of Montenegro|alt=Flag of Montenegro]] | [[File:Europe-Montenegro.svg|border|center|150px|alt=Map showing Montenegro in Europe]] | Чарна Гора | чарн. Црна Гора <small>(Crna Gora)</small> | Подґорица<br /><br /><br />чарн. Подгорица <small>(Podgorica)</small> | 657,394 | 13812 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 48 ---> | [[File:Flag of the Czech Republic.svg|border|center|100px|link=Flag of the Czech Republic|alt=Flag of the Czech Republic]] | [[File:EU-Czechia.svg|border|center|150px|alt=Map showing the Czech Republic in Europe]] | Ческа*<br /><br />Ческа Република | чес. Česko — Česká republika | Прага<br /><br />чес. Praha | 10,513,209 | 78867 km2 |-<!-- 49 ---> | [[File:Flag of Switzerland.svg|border|center|100px|link=Flag of Switzerland|alt=Flag of Switzerland]] | [[File:Europe-Switzerland.svg|border|center|150px|alt=Map showing Switzerland in Europe]] | Швайцарска<br /><br />Швайцарска Конфедерация | нєм. Schweiz — Schweizerische Eidgenossenschaft<br /><br />франц. Suisse — Confédération suisse<br /><br />ит. Svizzera — Confederazione Svizzera<br /><br />романш. Svizra — Confederaziun svizra | Берн<br /><br />нєм. Bern<br /><br />франц. Berne<br /><br />ит. Berna<br /><br />романш. Berna | 7,925,517 | 41277 km2 |- style="background:lightcyan;"<!-- 50 ---> | [[File:Flag of Sweden.svg|border|center|100px|link=Flag of Sweden|alt=Flag of Sweden]] | [[File:EU-Sweden.svg|border|center|150px|alt=Map showing Sweden in Europe]] | Шведска*<br /><br />Кральовство Шведска | швед. Sverige — Konungariket Sverige | Стокхолм<br /><br />швед. Stockholm | 9,514,406 | 450295 km2 |} == Референци == <references/> [[Катеґория:Держави у Европи| ]] of6zn35afqv6dschvfygs85dk2wx6mk Антоний Годинка 0 2168 19258 19242 2026-06-05T15:20:16Z Sveletanka 20 19258 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big>Антоний Годинка</big> | label2 = | data2 = [[File:Hodinka_Antal.JPG|300px|Антоний Годинка]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =12. януара 1864. | label5 = Датум упокоєня | data5 =15. юлия 1946 (82) | label6 = Державянство | data6 = угорске | label7 = Язик творох | data7 = русински, мадярски, нємецки, русийски | label8 = Школа | data8 = Теолоґийни школи, Мармарощ-Сиґет и Ужгород | label9 = Универзитет | data9 = Централни католїцки семинар, Будимпешта | label10 = Наукови ступень | data10 = Доктор наукох | label11 = Период твореня | data11 =1886-1935. | label12 = Жанри | data12 = история, етноґрафия | label13 = Поховани | data13 = у Будимпешти | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Антоний Годинка''' (мадь. Hodinka Antal) (*[[12. януар]] 1864-†15. юлий 1946), мадярски историчар, етноґраф и [[професор]] русинского походзеня. ==Биоґрафия== Антоний Годинка ше народзел [[13. януар|13. януара]] 1864. року у валалє Ладомирова. Як син грекокатолїцкого паноца требал предлужиц фамилийну професию, и сам мал постац [[Священїк|паноцец]]. Ходзел до основней и штреднєй школи а потими до теолоґийних школох у Мармарош-Сиґету у жупаниї Мармарош (1871-1873) и [[Ужгород]] (1873-1882) и до Централного католїцкого семинару у Будимпешти (1882-1886). У католїцким семинару ше усовершовал у обласцох теолоґиї, славянскей филолоґиї и историї, хтору окреме полюбел. Интересуюци ше вше баржей за историю вон одлучел напущиц священїцку поволанку и пошвециц ше виглєдованьом. Так вон, кед мал 23 роки, написал перше свойо векше дїло под насловом Борби нашей церкви процив босанских богумилских єретикох (Egyházunk küzdelmei a bosnyák bogumil eretnekekkel), Будимпешта 1877. После дипломованя 1886. року Антоний Годинка препровадзел два роки прекладаюци з русийского на мадярски даскельо студиї русийского византолоґа В. Ґ. Василєвского (1838-1899) хтори значни за сербску и мадярску историю. Вон то робел превосходно за Дєрдя Паулера (1841-1903), оца мадярскей позитивистичней историоґрафиї и директора Мадярскей историйней архиви хтори у тим чаше писал свойо вельке дїло о штредньовиковней Угорскей История мадярского народу под арпадовскима кралями (A Magyar nemzet története az Árpádházi királyok alatt). Року 1888. Годинка почал, на Паулерову препоруку, робиц у Мадярским народним [[Музей|музею.]] Там му зверена робота на орґанизациї и каталоґизованю славянских рукописох. Медзитим, вон остал кратко у Националним музею. Шлїдуюцого року Годинка постал сотруднїк (1889-1891) у познатим бечским Австрийским институту за виглєдованє историї (Institut für Osterreichische Geschichtsforschung). Ту предлужел свойо студиї з дипломатики, палеоґрафиї и славянскей филолоґиї а источасно робел на своєй докторскей дисертациї хтору думал одбранїц на Универзитету у Будимпешти. Його докторска дисертация, хтора мала наслов Жридла и найвчаснєйши период сербскей историї (A szerb történelem forrásai és elsö kora), обявена у виданьох 1891-1892. историйного часопису Историйна скарбнїца (Történelmi tár) Мадярского историйного союзу. Аґнеш Озер ю оценєла так: "Докторску дисертацию Антония Годинки мож тримац як зжиманє шицких знаньох мадярскей историоґрафиї дзеветнастого вику о вчасним периодзе сербскей историї, у котрим зоз своїма коментарами указал на гевти критични места хтори анї у познєйших историйних виглєдованьох нє розяшнєти до конца".<ref>Ozer 2009, б. 151.</ref> Кед достал докторат 1891. року, Антоний Годинка наступну децению и пол (1892-1906) препровадзел у Бечу як архивиста и библиотекар (превосходно у Царско-кральовскей фидеикомис библиотеки). Сотрудзовал зоз познатим мадярским историчаром Лайошом Талоцийом (1858-1916) хтори теди бул на длужносци директора Архиви австроугорского министерства финансийох у Бечу. Талоци теди пририхтовал вецейтомову збирку документох о штредньовикових славянских жемох на подручу Угорскей Дипломатични кодекс крайох приключених ґу Кральовини Угорскей (лат. Codex diplomaticus partium Regno Hungariae adnexarum) хтори задумал як часц сериї под назву Историйни памятнїки Угорскей (лат. Monumenta Hungariae Historica. Diplomataria). Годинка постал єден з Талоцийових блїзких сотруднїкох на тим проєкту. Вєдно зоз Талоцийом вон видал перши том тей сериї Архива за горватску гранїцу I. 1490-1527 (A horvát veghelyek oklevéltára. I. 1490-1527), Будимпешта, 1900. том 31 сериї MHHD. Понеже положел испити за преподавача (габилитация) на Универзитету у Будимпешти 1906, Антоний Годинка постал истого року професор историї мадярскей култури на Правней академиї у Пожуну (нєшка Братислава, Словацка). На тим положеню ше затримал и после того кед Правна академия преросла до универзитета 1914. року. Угорска по Першей шветовей войни страцела свойо сиверни краї та ше Универзитет у Пожуну преселєло до Печую, хтори бул шедзиско найстаршого штредньовиковного универзитета у Угорскей (1367). Вєдно зоз универзитетом преселєл ше и Годинка. Вон 1923. року меновани за шефа катедри за общу историю. На тим положеню вон остал аж по його пензионованє 1935. року у його седемдзешат першим року живота. У периоду препровадзеним на Универзитету у Печую Годинка бул дварз декан Филозофского факултета, а раз (1932-1933) бул и велїчествени ректор (лат. rector magnificus) Универзитета. Року 1910. Антоний Годинка постал дописни член Мадярскей академиї наукох, а 1933. и полноправни. Року 1916. вишло двоязичне дїло Антония Годинки под насловом Русийски лїтописо о Мадярох (''Az orosz évkönyvek magyar vonatkozásai)''. Дїло ше базує на 23 томи Подполней збирки русийских лїтописох (Полное собрание русских летописей) хтори обявени у периодзе 1841-1911. Тото дїло содержи шицки часци хронїкох хтори дотикаю историю Угорскей и Мадярох. Найвекши нєдостаток дїла тото же є нєдостаточно опремене зоз призначками. Року 1917. Антоний Годинка обявел Опис римских архивох и библиотекох (A római levél- és könyvtárak ismertetése). Годинка ше з найвекшей мири занїмал зоз призберованьом, анализованьом и ушорйованьом жридлох. За собу нє охабел даяку векшу синтезу. Єдине значне дїло хторе ма характеристики синтези то История грекокатолїцкого мукачевского владичества (''A munkácsi görög-katholikus püspökség története'') 1909. року. Мадярска академия тоту кнїжку наградзела з Иполїйову награду. Дополнєна є и зоз збирку релевантних документох под насловом Архива мукачевского владичества греческого обряду (''A munkácsi görög szertartású püspökség okmánytára'') 1911. Нажаль, обявени лєм єден том. Годинка писал и о своїм родзеним краю, о Карпатскей Рутениї (Подкарпатскей Руси). Вон 1918. року обявел Прилоги ґу историї ужгородскей твердинї, городу и обласци (''Adalékok az ungvári vár és tartománya és Ungvár város történetéhez)''. Його перше пробованє реконструованя историї власного народу означене зоз дїлом Пребувалїще, економия и прешлосц закарпатских Русинох (''A kárpátaljai rutének lakóhelye, gazdaságuk és multjuk'') 1923, хторе преложене и на анґлийски, французки и русински язик. Року 1937. видал дїло Княз Ференц Ракоци II и ’найвирнєйши народ’ (''II. Rákóczi Ferenc fejedelem es a „gens fidelissima“''), у хторим описує улогу Русинох (найвирнєйшого народу) у Ракоцийовим повстаню процив Габзбурґох. Спомедзи його студийох зоз сериї Мадярскей академиї наукох, Студиї з историйних наукох, вредзи спомнуц Студиї зоз историї босанско-дяковского владичества (''Tanulmányok a bosnyák-djakovári püspökség történetéből)'' зоз 1896. и Повелї греческого тарґовецкого дружтва у Токаю, 1725-1772 ''(A tokaji görög kereskedő társaság kiváltságlevelének ügye'', 1725-1772) зоз 1912. После преходу на Универзитет у Печую Годинка написал даскельо менши роботи о историї Печуя. Спомедзи нїх вредзи видвоїц Штири сучасни звити о сербским плячканю Печуя 1704 (''Négy egykoru jelentés az 1704-ipécsi rác dulásról)'' и два студиї о историї городу О историї Универзитета у Печую и историї городу Печуя ''(A pécsi egyetem és Pecs város multjáról)'' з 1932. и Прилоги до историї городу Печуя, 1686-1701 (''Adalékok Pécs város történetéhez'', 1689-1701) з 1942. року. Антоний Годинка пожил длуго. Умар у Будимпешти 15. юлия 1946. у осемдзешат другим року. ==Наукова робота== ♦ A rutének ♦ Cseh források ♦ A szerb fejedelemség viszonya Magyarországhoz (Bp., 1889) ♦ A szerb történet forrásai és az első kora (1891) ♦ Szláv források (1898) ♦ Tanulmányok a bosnyák-djakovári püspökség történetéből (1898) ♦ A munkácsi görög-katholikus püspökség története (Bp. 1909) ♦ Egyházunk küzdelme a bosznia bogomil eretnekekkel (191?) ♦ A Munkácsi gör. szert. püspökség okmánytára (1911–) ♦ A towage görög kereskedőtársulat kiváltságának az ügye 1725-1772 (1912) ♦ Kálmán királyunk 1099-iki perenysli csatája (1914) ♦ Az orosz évkönyvek magyar vonatkozásai (1916) ♦ A római levéltárak és könyvtárak ismertetése (1917–) ♦ Adalékok az ungvári vár és tartománya és Ungvár város történetéhez (1917) ♦ A kárpátaljai rutének lakóhelye, gazdaságuk és multjuk (Bp.1923) ♦ A muszka könyvárusok hazánkban (gróf Klobelsberg-Emlékkönyv) ♦ A magyarországi rutén letelepülések története (megbízás az MTA II. oszt. által hirdetett nyílt pályázaton) ♦ Négy egykorú jelentés az 1704-i pécsi rácz dúlásról (1932) ♦ A töröktől visszafoglalt Pécs első fele (1934) ♦ Ami a karlócai békekötésből kimaradt és következményei (Pécs 1935) ♦ II. Rákóczi Ferenc fejedelem és a "gens fidelissima" (1937) ♦ Szent István emlékezete és királyságának eszméje a szlávoknál (Bp. 1938) ♦ Adalékok Pécs város történetéhez 1686–1701-ig (1943) ♦ Ruszin - magyar igetár (1945) ==Литература== * Várdy, Steven Béla (1985). Clio's art in Hungary and in Hungarian-America. New York. * Ozer, Agneš (2009). Srbi i Srbija u mađarskoj istoriografiji XIX veka. Novi Sad. * Ivan Pop, Hodinka, Antal/Hodynka, Antonii, P. R. Magocsi  and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 193. ==Референци== <references /> {{DEFAULTSORT: Годинка , Антоний }} [[Катеґория:Руснаци у Мадярскей]] [[Катеґория:Етноґрафи]] [[Катеґория:Педаґоґи]] [[Катеґория:Народзени 1864]] [[Катеґория:Умарли 1946]] [[Катеґория:12. януар]] [[Катеґория:15. юлий]] [[Катеґория:Професоре]] rsukp3clwwgrp5wyke0v2y2x8uzoowm Артикулация (музика) 0 2618 19256 17572 2026-06-05T12:01:13Z Olirk55 19 Додати вонкашнї вязи 19256 wikitext text/x-wiki [[File:Notation accents1.png|right|thumb|300px|Приклад означеней ариткулациї: стакато, стакатисимо abo клїнок, маркато, акцент, тенуто.]][[File:Articulatie.jpg|right|thumb|300px|Артикулация означена над нотами од леґата по стакатисимо.]][[File:Bassoon-technical-articulations.ogg|right|thumb|300px|Звучни приклад артикулацийох на инструменту фаґоту.]]Артикулация (франц. и анґл. ''articulation'') походзи зоз латинского язика и значи ясно, преглядно. То музични параметер хтори одредзує як завучи єдна [[нота]] лєбо други музични нотни „збуваня”. Артикулация першенствено структуирує початок и конєц збуваня у [[Композиция|композициї]], одредзуюци длужину його [[Звук|звука]] и форму його наставаня и розпадованя. Вони тиж можу модификовац [[Темпо (музика)|темпо]], динамику и висину, характер дїла.<ref name=":0">[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0)#CITEREFSchmidt-Jones2013 Schmidt-Jones 2013.] 2.3.2.</ref> Музична артикулация аналоґна бешедней артикулациї, а у барокним и класичним периоду преучовала ше и упоредзовала зоз бешеду, реторику.<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0)#CITEREFLawsonStowell2004 Lawson & Stowell 2004.] б. 28.]</ref> У музики артикулация <ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић.] [https://searchworks.stanford.edu/view/1255802 Višejezični rečnik muzičkih termina]</ref> означує способи, методи на хтори ше виводза [[Тон|тони]] у [[Шпивач|шпиваню]] лєбо граню на музичним [[Инструменталиста|инструменту]]. Артикулация <ref>Schmidt-Jones, Catherine (14 November 2013). [https://openstax.org/cnx-404/ "Articulations".] [https://openstax.org/cnx-404/ Understanding Basic Music Theory.] [https://en.wikipedia.org/wiki/OpenStax_CNX OpenStax CNX.] Retrieved 24 June 2019.]</ref>у [[Подзелєнє музики|музики]] помага же би ше виражело богатше, яснєйше, прегляднєйше и прецизнєйше. Ознаки артикулациї углавним вше уписани над и под ноти до композициї лєбо нотней [[Партитура|партитури]] кед то дїло за [[оркестер]], [[хор]], [[Камерна музика|камерну музик]]<nowiki/>у итд. Музика заходней Европи ма ґрупу традицийней артикулациї хтора стандардизована у 19. вику прилапена є и у швеце ше применює. Медзитим, [[Композитор|композиторе]] нє огранїчени лєм на тоти традицийни артикулациї алє можу здумац и нови кед же то дїло вимага. Поготову композиторе нєшкайшого часу, кед пишу електронску и компютерску музику, композиторе можу дизайновац артикулациї од основней по своєй креативней задумки. Попри упутствийох композиторох, виводзаче вибераю як буду самостойно артикуловац збуваня у партитури у складзе зоз їх [[Интерпретация|интерпретацию]]. По 17. вик ше нє барз означовали артикулациї у партитури, а тиж и у цеку барока були нєузвичаєни окрем „нотних прикрасох” (орнаментох), охабяюци их на волю [[Интерпретация|виводзачови]] и мерадлох того часу. Тиж и у класичним периодзе, толкованє знакох артикулациї варирало вельо вецей як нєшка.[8] Артикулациї тераз постали „твардейше” стандардизовани, алє виводзаче потребно же би и далєй брали до огляду моду-стил свойого часу, а тиж и методи граня хтори були актуални у чаше кед дїло хторе виводза написане/компоноване; контекст його виводзеня, стил музики и свой власни смак и анализу кед одлучую як артикуловац музични „збуваня” часцох у партитури''.[9]'' == Типи артикулациї у музики == Постоя вельо типи артикулациї, од хторих кажда ма иншаки уплїв на способ граня [[Нота|нотох]]. У музичних нотних ознакох артикулациї уключую лиґатуру-(лиґа), фразу, стакато, стакатисимо, акцент, сфорцандо ('''''sfz'''''), рeинфорцандо и леґато. Розлични симбол, записани над лєбо под ноти (у зависносци од його положеня), и на тот способ можу представиц кажду артикулацию. == Артикулация у музики подрозумює: == '''1.''' Першенствено, як ''способ'' граня на хтори ше єден або вецей тони репродукує и формирує [[Вокална музика|вокално]] лєбо инструментално; '''2'''. Друге як ше ''пошоровали и повязали тони медзи'' собу: лєбо нєобачлїво блїзки (леґато-вязано) лєбо зоз звучним претаргнуцом (нон леґато, нєвязано). Артикулация на тот способ резимує „розлични” способи медзисобного повязованя звукох лєбо їх розличносц єден од другого''.''<ref name=":0" /> Технїчно виводзенє нє-леґата поставя питанє кельо кажда нота длуго звучи и повязана „воздушнa”'' [[Пауза (музика)|пауза]]. ''Велї способи повязованя тонох то дизайнерске средство за характеризованє мелодийского руха''. '' == Основни ознаки и способи артикулациї == Основни способи повязованя тонох то леґато (вязано), нон леґато (нє вязано), тенуто (тримани тон), портато (ношаци), стакато (кратко и одвоєно) и статкатисомо (одвоєно и винїмково кратки тон) и ознаки зоз симболами лук, коса смужка, точка и мали клїнок. Илустраця приказує основни артикулациї у музики, звучонсц зоз описом як ше одредзена артикулация грає: {| class="wikitable" |- !width="70"|Оначованє-знаки артикулациї !width="70"|Мено артикулациї, звучанє !width="70"|Aбревиятура, скраценє !width="150"|Опис способа граня |-align="center" | [[File:Music-legato.png|100px]] || ''Legato'' [[File:Legato.ogg|70px|]]|| ''Leg.'' || Леґато (вязани ноти без претаргнуца помедзи нїх). |- align="center" | || ''Legatissimo'' || ''Leg.'' || Екстремно, барз повязано. |- align="center" | [[File:Detache.jpg|150px]] ||''Nон Legato'' detaše [[File:Detashe.ogg|70px|]] || ''Non Leg.'' || Нє вязано, зоз малим претаргнуцом. |- align="center" | [[File:Music-staccato.png|100px]] || ''Staccato'' [[File:Staccato artic..ogg|70px|]]|| ''Stacc.'' || Кратки, одскакуюци тон). |- align="center" | [[File:Music-staccatissimo.png|100px]] || ''Staccatissimo'' || ''Staccatiss.'' || Барз кратки, визначни тон зоз претаргнуцом медзи тонами. |- align="center" | [[File:Legato.jpg|100px]] || ''Portato'' [[File:Portato.ogg|70px|]] || ''Port.'' || Пренєшени, ношени благи и длугши тон, (медзи тонами петаргнуце). |- align="center" | || ''Non Portato'' || ''Non Port.'' || Моцнєйше наглашени тон (претаргнуце медзи тонами). |- align="center" | [[File:Music-tenuto.png|100px]] || ''Tenuto'' [[File:Tenuto.ogg|70px|]] || ''Ten.'' || Благо „витримана" нота (претаргнуце медзи тонох). |- align="center" | [[File:Music-marcato.png|100px]] || Acento |Acento musical|| || Оштрейше наглашени тон |- align="center" | [[File:Music-strong-marcato.png|100px]] || ''Marcato''[[File:Marcato.ogg|70px]] || || Оштро и вельо гласнєйше, акцентовано. |- align="center" | [[File:Music-fermata.png|100px]] || Calderón (música)|Корона (фермата) [[File:Urlinie in G with fermata.mid|70px|]] || || Затримана-предлужена нота спрам характеристикох композициї и идеї виводзача, (застанови ше пулс хтори бул важаци по тот знак). |} Тиж ше хаснує вертикална смужка ( '''|''' ).Треба надпомнуц же хаснованє тих ознакох-симболох нє уєдначене и може варировац у цеку композициї. Означованє стакатисимо зоз клїночками нє звичайне. У своєй „школи” клавира, Гуґо Римани спомина термини ''mezzolegato'' (мецолеґато) и ''mezzostacat''o (''lieggero'') хтори ше ридко применює у пракси. Назви и симболи за музичну артикулацию нє мож прецизно дефиновац. Применьованє у граню потребно модификовац у зависносци од инструмента, технїки граня и музичного стилу а у велькей мири завиши и од вибору [[Темпо (музика)|темпа]] и од аксутики у просториї. То значи же єдну артикулацию нєможлїве исто вивесц на каждим инстурменту. У романтизму и импресионизму напр. уж кед ше клавир усовершел, лєгчейше ше могло повязовац звуки (значи вязац у леґату) тонох пре хаснованє педалох на инструменту. [[File:From Beethoven Symphony No. 7.png|right|thumb|350px|Треци став зоз Бетовеновей симфониї ч. 6. (Пасторална) представя приклад ефектного контраста и розлику медзи стакато и леґато артикулациї музичного дїла.]][[File:From Beethoven Symphony No. 6.wav|right|thumb|350px|Звучни прикалд стаката и леґата артикулациї. Л. В. Бетовен, Пасторална симфония ч.6, треци став.]] Уметнїцку артикулацию скорей виводзеня потребно преучиц и вианализовац спрам углядних моделох композицийох одвитуюцих музичних формох. (соната, фуґа, прелудиюм, свита, ноктурно и подобне). Кед артикулация нє записана з боку композитора, виводзачови потребно же би пренашол свою, хтора треба же би шлїдзела стилски критериюми того часу, односно потребно же би ю идентификовал у дїлу хторе будзе виводзиц. == Апаґадос == [[Апаґадос (музика)|Апаґадос]] (зоз шпанского глагола apagar, „зцигшац/уцихнуц“) одноши ше на [[Нота|ноти]] хтори ше граю прилушено без длугшого затримованя. Словни вираз написани над лєбо под нотами зоз точкасту лєбо претаргуюцу линию хтора залапює до конца ґрупу нотох хтори треба же би ше одграли приґушено. Технїка углавним написана за смиково инструменти лєбо инструменти на хторих ше тон достава зоз потаргованьом струнох. Модернисти тоту артикулацию наволую 'апоґадо' а значенє „нєми длань“. На [[Ґитара|ґитари]] музичар зоз дланю приглушує струни док потаргує струни зоз пальцом. Слово заглушени-приґушени, прикладне за таки ефект у музики; понеже приглушиц значи уцихнуц/зцигшац. Илустрацию апаґадоса мож найсц у дїлу композиторох за шпанску ґитару, Херарда де Алтона. <ref>[https://web.archive.org/web/20110714065232/http://www.mednetconnection.com/18051/18020.html Gerardo de Altona]</ref> == Вонкашнї вязи == * [https://www.scribd.com/document/76337745/Artikulacija-1 Artikulacija 1] scribd.com * Lawson, Colin; Stowell, Robin (2004). [https://archive.org/details/historicalperfor00laws_0 The Historical Performance of Music.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Cambridge_University_Press Cambridge University Press.][https://en.wikipedia.org/wiki/ ISBN] [https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/ 0-511-03522-50-511-03522-5.] {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Теория музики]] <references /> [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] re0oip390h2g5kz060rjgzplco33dlv Список музичних инструментох 0 2786 19264 19069 2026-06-05T22:06:53Z Olirk55 19 Унєшена слика инструмента 19264 wikitext text/x-wiki [[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ RAspored muzičara u orkestru]</ref>]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменти]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_European_medieval_musical_instruments List of medieval musical instruments]</ref> '''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю класичну, народну, забавну и джез музику.[2] Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]].<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_folk_music_traditions List of folk music traditions]</ref> '''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре. == '''''Список инструментох:''''' == == '''А''' == [[Аулос]], диаулос, анґлийски рог,алпски рог, аконтинґ <gallery> Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог Файл:Akonting cmdt.jpg|Аконтинґ (Африцки инструмент) </gallery> == '''Б''' == [[Балалайка|Бaлалaйка]], балалайка-бас, [[беґеш]], [[бенджо]], [[бузуки]], ирски бузуки, бандура, бубень (вельки), буґна-(мали бубень-добош), бонґоси, палїчки за бубнї и буґну-добош конґа, бамбоула, буґария <gallery> Файл:Balalaika.svg|Балалайка Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас Файл:Banjo.jpg|Бенджо Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]] Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки) Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]] Файл:Single Stroke Four.ogv|Палїчки (як алат) за бубнї и буґну-добош Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула Файл:African Balafon in Museu Oscar Niemeyer.jpg|200px|Балафон, (Африка) Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария </gallery> == '''В''' == Виолина, виола, виола д'аморе, виолончело, вувузела, виела або вихуела, вибрафон, виола да брачо, виола да ґамба, сербска виолина, вирджинел, верґл, <gallery> Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]] Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]] Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]] Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико) Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]] </gallery> == '''Г''' == [[Гарфа]], горна, гармоника, бандеон, гармоника-баян, гармониюм, Ганґ, <gallery> Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]] Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]] Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон) Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм Файл:Panart-freies-integrales-hang.jpg|Ганґ[[File:Hang 2007 vertical.ogg]] </gallery> == '''Ґ''' == [[Ґусли]], [[ґитара]], електрична ґитара, [[ґонґ]], джез-бас ґитара, [[ґайди]], акустична ґитара, гавайска ґитара, ґлокеншпил, ґоч-(тапан) <gallery> Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]] Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]] Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]] Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]] Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]] </gallery> == '''Д''' == Тамбурин-даира з плещкми, даира-таламбас, ден-ден даико, дудук, двойнїца-пищалка, домбра, дромбулї, <gallery> Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас) Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]] Файл:Duduk1.jpg|Дудук Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска) Файл:JewsHarpCivilWar.jpg|Дромбулї[[File:Kamus.ogg|thumb|]] </gallery> == Е == Еолска гарфа<gallery> Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа </gallery> == З == Зурла, [[Звучна видлїчка]]<gallery> Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]] Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]] </gallery> == '''Дз''' == Дзвон, дзвончок, ручни дзвончки, <gallery> Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки </gallery> == И == <gallery> Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Langhalsluit met 1 snaar TMnr 2760-74.jpg|Имзад (либия) </gallery> == '''К ''' == [[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, кобза, [[беґеш]] або берда, конґа, кавал, кастанєти, ксалам, крота, калимба, китара<gallery> Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет) Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]] Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас Файл:Kobza 001.jpg|Кобза Файл:Berda, instrument (size).jpg|Беґеш або берда (рск. бруґа-тамбурашски бас) Файл:Conga's 01.jpg|Конґа Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал Файл:Castanets.jpg|Кастанєти Файл:Molo, African lute.jpg|Ксалам (африцка лаута) Файл:Cruth watercolour.jpg|Крота (18. вик) Файл:Crwth rem.jpg|Крота, (19. вик, музей Майгам-Нємецка) </gallery> == Л == [[Лаута]], [[лира]], лиєрица <gallery> Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация) </gallery> == M == Маримба, маракас, мандолина, [[металофон]], мелофон<gallery> Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|80x80px]] Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]] Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина Файл:Metalófono.JPG|Металофон [[File:Pelog.ogg]] Файл:Melophone MET DP120779.jpg|Мелофон </gallery> == H == <gallery> Файл:Ngoni 2011.JPG|Нґони Файл:Kamele ngoni.jpg </gallery> == O == Обоа, окарина, орґулї, орґулї-електрични<gallery> Файл:Mönnig, Oboe Modell 155 Albrecht Mayer.jpg|Обоа[[File:Thomas Attwood Walmisley - Sonatine for Oboe and Piano.ogg]] Файл:Okarina1.jpg|Окарина Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]] Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични </gallery> == П == [[Пищалка]], панова [[пищалка]], пипа, пианино, прапорци, <gallery> Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]] </gallery> == P == Рубаб, Ребаб<gallery> Файл:Rubab.jpg|Рубаб Файл:Rebab-Tiga tali 2.0 (cropped).png|Ребаб (Малезия) </gallery> == C == Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, сорна, суона, сопила, сопилка, саз, ситара, <gallery> Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон[[File:Jazz Funk no1 (saxophone).flac]] Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]] Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон Файл:Sornay.jpeg|Сорна Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]] Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]<nowiki/>вук сопили|146x146п]] Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз[[File:Saz (sonido del instrumento).ogg]] Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а) </gallery> == T == Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, тимпани, трианґл, талагарфа, [[тамбура]],<gallery> Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]] Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба[[File:Fanfares of President of the Czech Republic.ogg]] Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон[[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg]] Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот[[File:A Rákóczi nóta 1908-ból.ogg]] Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти Файл:Tuba HUG&Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]] Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|148x148п]] Файл:Triangle instrument.png|трианґл[[File:LatinTriangle.ogg|Звук трианґла]] Файл:Talharpa, by Charlie Bynum, Silver Spoon Music, NL 2014.jpg|Талгарфа </gallery> == Ц == [[Цимбал]], [[цитра]]<gallery> Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]] </gallery> == Ч == Чембало, челеста, чинели-танєри, чинґ<gallery> Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало[[File:Bach C Major Prelude Equal.ogg]] Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста[[File:Dance of the Sugar Plum Fairies (ISRC USUAN1100270).oga|thumb|Звук челести]] Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри[[File:China cymbal music.ogg]] Файл:Ching (musical instrument).jpg|Чинґ </gallery> == У == Усна гармоника, укулеле<gallery> Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:"Jail Harmonica Blues" from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]] Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле[[File:Ukulele playing.ogg]] </gallery> == Ф | == Фаґот, контрафаґот, Флаута, [[фуяра]] <gallery> Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]] Файл:Contrabassoon2.jpg|Контрафаґот Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]] Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра Файл: Ľubomír Párička gra na fujarze.webm|Гранє на фуяри </gallery> == Ш == Шалмай, шарґия, шамисен-японски,<gallery> Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]] Файл:Sargija.svg|Шарґия Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски </gallery> == Вонкашнї вязи == * [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената] * [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ] * [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org * [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_musical_instruments_by_Hornbostel%E2%80%93Sachs_number List of musical instruments by Hornbostel–Sachs number] * [https://muzickiinstrumentisite.wordpress.com/2015/11/22/klasifikacija-instrumenata/ Klasifikacija instrumenata] == Референци == <references /> [[Катеґория:Музични инструменти]] [[Катеґория:Музика]] ano7l09w6cs953qei5r3nntbmidsv6l Сепаратор (за млєко) 0 3099 19261 19125 2026-06-05T15:58:51Z Olirk55 19 Катеґория 19261 wikitext text/x-wiki [[Файл:Milk Separator 001.JPG|мини|Сепаратор за млєко]] '''Сепаратор''' и '''сеператор''' (частейше ше хасновало сеператор гоч правилне сепаратор) центрифуґална справа за видзельованє шметанки з млєка. Сепаратори ше у прешлосци хасновало на фармох и у ґаздовствох дзе ше доєло даскельо крави. Швиже подоєне млєко ше прерабяло на ручним сепаратору. Продукти хтори ше достали було преробене млєко зоз хторого ше правело такволани ''швабски'' ''сир'' и шметанка зоз хторей ше правело [[масло]]. ==История== Пред зявеньом центрифуґалних сепараторох, шметанка ше зоз млєка зберала ручно аж кед после длугшого часу сама виплївала на верх та ше ю з [[Ложка|ложку]] могло позберац. Центрифуґални сепаратор перши направел шведски инжинєр Карл Густаф де Лавал 1878. року, цо оможлївело швидше и лєгчейше знїманє шметанки зоз млєка, без потреби же би млєко 24 [[Годзина|годзини]] мушело одстац и ризику же би ше могло скиснуц. Вон основал познати бренд ''Alfa Laval'' у Стокголму. Познати були и сепаратори випродуковани у Нємецкей и Данскей. Концом ХIХ и початком ХХ вику америцки компаниї як цо ''De Laval Cream Separator Co,'' купую европски патенти и розвиваю свойо верзиї продуктох. Ручни сепаратори поставаю обовязни инвентар скоро на каждей фарми. ==Механїзем== Ручка сепаратора порушує механїзем зубчанїкох хтори посцигую вельку швидкосц ротациї. Кед ше ручка сепаратора обраца зоз швидкосцу 60 до 80 обрацаня у [[Минута|минути]] глава сепаратора, зоз конуснима танєрчками хтори у ствари дзеля (сепарираю) млєко на ценки пасма, ше обраца зоз швидкосцу 6000 до 10000 тисячи обрацаня у минути. Аж кед ше досцигнє тота швидкосц пуща ше млєко. Центрифуґална сила вицагує чежше млєко ґу вонкашнїм муром справи, а шметанка, хтора лєгчейша, ше збера коло централей осовини у стредку. Два цивки одводза зоз сепаратора млєко зоз часци коло мура, а шметанку зоз стредку. Зоз положеньом цивкох ше може нарихтац кельо ше шметанки винє зоз млєка т. є. яке масне млєко ше охаби. ==Литература== * Green, Don W.; Perry, Robert H. ''Perry's Chemical Engineers' Handbook'' (8th Edition). McGraw-Hill Professional, 2007. <nowiki>ISBN 978-0-07-142294-9</nowiki> * Støren, Kr. (1919): «Melkebruket» (I:''Landbruksboken bd. 2 del II''. Kristiania. Spalte 817-1006.) ==Вонкашнї вязи== * [https://en.wikipedia.org/wiki/ Separator_(milk)] [[Катеґория:Пожива]] [[Катеґория:Преробок млєка]] {{Commonscat}} [[Катеґория:Архаизми]] [[Катеґория:Ручни алати]] [[Катеґория:Прибор за обисце]] bjsjmdjc7l0gthwrddrwxypaje7h7mx Шитко 0 3131 19257 19249 2026-06-05T15:14:03Z Sveletanka 20 ушорйованє 19257 wikitext text/x-wiki [[File:Syto.jpg|right|thumb|280pc|Шитко]]'''Шитко''' — то предмет хтори припада до прибору у обисцу.<ref>[https://www.inmo.org.ua/sum.html?wrd=%D0%A1%D0%B8%D1%82%D0%BE Сито // Словник української мови] : в 11 т. — Київ : [https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%BA%D0%B0 Наукова думка], 1970—1980.]</ref> Узвичаєне славянске слово шитко/шито, можлїве же походзи од праславянского: (''řecha'' „дзира, пререз“, зоз истого кореня як и слово „чечносц“). Тиж ше предпоставя же походзи од дїєслова „ришити“ (дакеди значело-пресц серб. „плести“, односно „вишивац, ткац“). Зродно латинскому ''rekšis'' (варґоч) и дословно règzti („ вишивац, ткац, преплєтац нїтки“). Слово решетка тиж виведзенe зоз слова ''resheto''. == История == Шитко пренайдзене у цеку викопованя у Манґазеї, 17. вик, то було шитко зоз розцагнуту перфорирану скору. [[File:Orsk Local History Museum 08.jpg|right|thumb|280px|Примитивне шитко, локални Орски [[музей]] историї]] Шитко ше хаснує, од давна, од початку зявйованє польопривреди, кед постояла потреба за прешеваньом муки. Першобутно мрежи древних шиткох були направени зоз рошлїнских влаканох и животинькей шерсци (напр. коньскей), а вельо познєйше зоз дротовей мрежи. Познєйшеше були направени мали машини за тканє мрежи за шитка.<ref name=":0">[https://hrinchenko.com/dictionary/word/24903-krosonki#show_point.html#show_point Кросонки, кросна]</ref> == Випатрунок == Шитко направене у форми древеного рама зоз мрежу хтора розцагнута на єдним концу за преошиванє дачого дробного и мелкого (углавним [[Жито|жита]], муки). Шитка ше хасновали и за чуванє розтресацих материйох. [[Народ]] за шитко хаснує и слово шито хторе ше розликує од шитка по векших мрежох на дну.<ref name=":0" /> Звичайно таке шито векше од шитка. Хасує ше го за векши количества материї хтора ше на нїм преошивює. Файта шитка/шита зоз векшима очками на мрежи (найчастейше хасноване за векши машини) наволує ше решетко <ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BE Решето // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона] : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref> або подрешетко. Укр. решета́р, реші́тник<ref name=":1" />. == Виробок == Древени рам (бланк) ше зогривал на огню або напарйовал у горуцей води же би ше могол персценясто зогинац. Конци рама лїпени вєдно, а скапчане и составене место додатно було помоцнєне зоз дроциками. Прейґ обруча/рама було розцагнуте дно; дротова мрежа або подзиравена [[Скорка|скора]], причверсцена зоз [[Гвозд|гвоздами]]. Же би ше защицела вяза дна зоз обручом, од долу положени древени персцень, подобни раму, або дакус узши. Дно додатно зацагнуте зоз скоряним порващком хтори прецагнути през дзирки, през широки и узки персценї обруча.<ref name=":0" /> [[File:Puderzuckersieb3.jpg|right|thumb|280px|Механїчне шитко за домашнє хаснованє]]Нєшкайшим шитком найчастейше рубци рама метални або обрубени зоз челїком хтори нєардзaви, або пластики, а мрежочки зоз дроцикох, ценкого платна або найлону. Шитка розлично дизайновани а таки шитка спадаю до статичних шиткох. Статични шитка мож найлєгчейше превериц. Мали шитка ше тиж хаснує у каждодньовим живоце за филтрированє чечности, напр. чай, файти напиткох (соки, смути итд.) Процивно статичним шитком постоя такв. округли вибрацийни шитка. Вони дизайновани на иншки способ. Таки шитка и решета порушує мотор хтори спричинює вибрацию.<ref>[https://web.archive.org/web/20250205113111/https://www.powderprocess.net/Checking_Powder_sieve.html Sifters / Vibrating Sieves]</ref> Дїйство вибрацийох оможлївює же би материял прешол лєгко през шитко. Пошлїдок того тот же вибрацийни шитка можу посцигнуц векши прецек, а зоз меншу велькосцу отвора и оможлївюю оптималну безпечносц процеса. == Файти шиткох == '''Механїчни шитка''' Постоя и механїчни шитка у форми шольки/гарчичка зоз шиткастим дном и двочасцову ручку зоз фейдером. Мука ше усипе до гарчичка, а потим треба прициснуц ручку. Преошата мука будзе випадовац до порихтаней судзини лєбо на роботну поверхносц. Механїчне шитко барз практичне бо мали пречнїк гарчичка, глїбоки є та ше мука нє ростреса доокола. '''Лабораторийски шитка''' [[File:Laboratory sieves BMK.jpg|right|thumb|280px|Лабораторийске шитко, з челїчним рамом]]Шита ше тиж хаснує у хемийских, технолоґийних, фармацийских и биолоґийних лабораторийох за прешеванє рижних прщкох. Можу буц ручни або механїчни. Шитко такв. бубень шитко (лабораторийске шито, решетко) тиж за ручне або механїзоване прешеванє [[Житарки|житаркох]], семенкох и продуктох їх преробку пре утвердзованє ступня контаминациї.<ref>ГОСТ Р 51568-99 — Сита лабораторные из металлической проволочной сетки. Технические условия.</ref> '''Индустрийски шитка''' Шитка односно векши рештка ше хаснує у рударскей индустриї - у апаратох за обогацованє рудох. Шита ше хаснує и у прехрамбеней индустриї и продукаованє статковей покарми - за сортированє житаркох и муки у [[Млїн|млїнох]], прешеванє муки за печенє [[Хлєб|хлєба]] у [[Пекарня|пекарньох]] итд. '''Шитко у пчоларстве''' [[File:Filtering of honey.jpg|right|thumb|280px|Шито за цадзенє меду]]Шита ше хаснує за филтрированє/цадзенє меду у цеку його пумпованя. Шитка чисца мед од нєчистоти при пресипованю зоз медового резервоара до судзини за транспорт и одкладанє. Можу буц розличного дизайна, зоз єдну або и двома дроциковима мрежами. Шитка хтори маю два мрежи; долнє твардо фиксироване до рама шитка, зоз „очками” од 1,5 мм, а горнє, зарамене около рубца, зоз 3 мм, по потреби ше може зняц и очисциц од назбераних [[Вощини (пчоларство)|вощинкових]] шапочкох, фалаткох, пчолох хтори случайно вошли до меду.<ref name=":1">Алексєєнко Ф. М.; Бабич І. А.; Дмитренко Л. І.; Мегедь О. Г.; Нестероводський В. А.; Савченко Я. М. (1966). Кузьміна М. Ф.; Радько М. К. (ред.). Виробнича енциклопедія бджільництва (українською) . Київ «Урожай». b. 407.</ref> == Фразеолоґия (присловки, идиоми) == • ''як шитко'' - чури. • ''Глава як шито'' (паметанє як шито) – барз подле паметанє. • ''Лапац зоз шитом, лапац до шитка, до'' решетки, у шиту – подло робиц, нїяк. • ''Ношиц воду у шиту'' – робиц дацо даремно, трациц час (иронично). • ''Прейсц през шито и решето'', - вельо того видзиц и дожиц у живоце, здобуц вельке искуство, здобуц схопносц. • ''Ношиц [[Священїк|священїка]] у решету'' – циґанїц (застареле) при споведзи • ''Пиянїца мера пенєж зоз шитком'', алє кед прешпи, нє купи задармо решето. • ''Як вода у решету'' – нєт го вообще. == Други значеня и хаснованє == ♦ Шитко/решето справа за пољопривредни машини и инсталациї за прешеванє жита. [[Поверхносц]] за прешеванє за шита у форми металного плеху маю направени дзирки (квадратни, правоугласти, округли, елипсови итд.). Вирабяю ше: 1.ляти шита, хтори метални, полиуретански; 2. заварени дроти, або грубши желєза. ♦ Шитко — роботна поверхносц машини за седиментацию, хтора може буц метална, полиуретанска або комбинована, составена зоз одвоєних решеткох аеродинамичного профила, як и зоз формованим крижним пресеком — за стварянє унапрямених млазох води нависше. Шитко може буц рухоме и нєрухоме. Рухоме шитко у машинох за седиментацию хаснує ше за збогацовнає чежких и вискозних рудох, на пример, манґана. ♦ Шитко — ридко хасноване мено за єден зоз народних музичних удерних [[Музични инструменти|инструментох]], файту ''тамбурина'' або даири. Состої ше зоз древеного рама пречнїка до 50 цм. Скора (першобутно мрежа) розцагнута прейґ обруча. [[Звук]] ше твори/ продукує з руку або з палїчку. ♦ Єдна з косцох мозґового лоповика, етмоїдна косц, добила мено пре подобносц зоз шитком — пре вельо дзирки. Подобни мена ше хасную у белоруским (решедкаста косц), руским (решечата косц), биларским (решетна косц) и горватским (решетница). У других славянских язикох наволує ше ''шито'' або ''олфакторно''. == Ґалерия == <gallery> Файл:Deus ptits raidjes.jpg|Шитка з древеним обручом Файл:Fouilles archéologique - tamisage - 1000H Tromelin - Lauren Ransan.jpg|Хаснованє шиткох у археолоґиї Файл:Garri Processing 2.jpg|Прешеванє зомлєтекй муки Файл:Zeef.jpg Файл:Molen Fakkert, Hoonhorst buil (2).jpg|Вибрацийне шитко Файл:Wallendorf (Luppe), Mühlenhof, Plansichter und Wurfsichter.jpg|Млїн, хаснованє вельких индустрийских шиктох </gallery> == Литература == *''Словнїк руского народного язика II'' том, Нови Сад 2017. рок б. 755 * Ruhlman, Michael; Bourdain, Anthony (2007). The Elements of Cooking: Translating the Chef's Craft for Every Kitchen. Simon and Schuster. p. 216. ISBN 978-1-4391-7252-0. == Референци == [[Катеґория:Обисце]] [[Катеґория:Прибор за обисце]] [[Катеґория:Архаизми]] fa9un9om2n7dz5bhalllelobtoi1hcz Катеґория:Прибор за обисце 14 3134 19260 2026-06-05T15:56:41Z Olirk55 19 Катеґория 19260 wikitext text/x-wiki Шитко qdc5q9089sp130g3rw5nxvg3mykvxf2 19262 19260 2026-06-05T16:00:17Z Olirk55 19 Катеґория 19262 wikitext text/x-wiki Шитко [[Катеґория:Ручни алати]] [[Катеґория:Архаизми]] bqj4x4poj1fm0opacbmhol8641d0sue 19263 19262 2026-06-05T16:00:38Z Olirk55 19 19263 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Ручни алати]] [[Катеґория:Архаизми]] d55q1au64t60vpi0nurlw144bbq2b37 Бандура 0 3135 19265 2026-06-06T10:01:09Z Olirk55 19 Нова страница: Бандура то українски (у словнцку пише же и польски) народни струнови инструмент, класични (диятонски) и сучасни (диятонски або хроматски). То инструмент зоз фамелиї кордофоних струнових инструментох и подобни є як гарфа, ґусли и псалтири, лаути.(1) Звук ше на… 19265 wikitext text/x-wiki Бандура то українски (у словнцку пише же и польски) народни струнови инструмент, класични (диятонски) и сучасни (диятонски або хроматски). То инструмент зоз фамелиї кордофоних струнових инструментох и подобни є як гарфа, ґусли и псалтири, лаути.(1) Звук ше на бандури достава зоз потаргованьом струнох зоз пальцами. Прикмети бандури: --- полни и ясни звук, --- характеристични тембр. -- хаснує ше ю найчастейше як инструмент за провадзенє шпиваня. Опис Бандура ше состої зоз корпусу (цело), шиї и струнох. Корпус инструмента елипсови, направени зоз древа: букви, вишнї, явора, смреки лєбо червеней верби. Шия инструмента кратка и притвердзена за резонантну шкатулу хтора ше находзи у штреднєй часци инструмента. Бандура ма од 32 по 55 струни. Кажда струна дава лєм єден тон. Струни хтори граю басово тони розцагнути од верху инструмента, прейґ шиї, до сподку цела. Таки струни єст од 8 до 14. Бочно, по боку звучней шкатули розцагнути медзи 24 и 43 струни. Струни челїчни, а басово струни обложени з бакром, месинґом лєбо бронзу. Штимованє бандури мишане, у долнїм реґистру штимує ше квартносекундно, у горнїм реґистру углавним диятонски, а на сучасних бандурох хроматске штимованє. По 20. вик за штимованє струнох хасновало ше древени клїнки (закрутки), алє вони заменєни зоз металнима пре лєпшу стабилносц тона. Длужина бандури 109, а ширина 51 центиметери.(2) Грає ше на нєй так же виводзач шедзи и трима инструемнт медзи колєнaми у вертикалним положеню паралелно зоз целом виводзача. Главна мелодия ше грає зоз праву, а провадзенє зоз лїву руку.(3) На бандури мож грац зоз шицкима 10 пальцами, так як и на клавиру. Теди ше достава моцнєйши волумен звука, красни, складни акорди хтори ше злїваю и творя приємни музичи одгук. История Найстарши приказ инструмента подобни як бандура у України на фрески судских музичарох зоз 1. вику, у катедрали св. Софиї у Києве. Таки инструмент бул найвироятнєйше предходнїк инструмента кобзи и потим бандури. Коло 16. вику вонкашнї випатрунок кобзи - бандури ше менял и поставал подполнейши. Зоз розвиваньом викториянскей мистики зявела ше потреба за векшим числом струнох. З тим постал и обсяг (дияпазон) тонох ширши на инструменту. Так же бандура постала совершенша и грало ше на нєй так же єдна струна одвитовала єдному тону (єдней писаней ноти). У 17. и 18. вику бандура була барз популарни и облюбени инструмент козакох у Запорожским Сичу, а тиж и медзи єдноставним народом, алє и при аристократиї. Концом 18. вику бандура уж постала українски музични инструмент зоз вецей струнами, а назви кобза и бандура постали синоними. Часто виводзача на бандури наволую кобзар. Инструмент ше хаснує як солистични, або за провадзенє соло шпивача. Зявює ше у дуетох, трию, квартету, ансамблу бандурох, мишаней оркестри итд. У 20. вику прихози до ище значнєйшого и технїчного усовершованя инструмента. За векши ансамбли направени и дизайновани бандури рижних обсягох - прима (пиколо), алт, бас и контрабас. Зоз такима инструментами, поготов у оркестру бандурох, достава ше богатши звук, композициї за бандури маю богатшу структуру зоз колоритнима ниянсами прекрасних звукох. У нєшкайшим чаше звук бандури ше часто комбинує и зоз сучаснима електронскима инструментами. З часом почело дозревац думанє о образованю, односно здобуваню едукациї, поготов практично звладовац грац на бандури. Почало ше отверац оддзелєня бандури у музичних школох (основних и штреднїх и подобних педаґоґийних установох), зоз чим ше достало вельо вецей фаховцох-бандуристох. (4.фуснота- пише 2) Нєшка постоя рижнородни типи бандурох, а розликую ше по способе збудови, конструкциї и способе граня. Та так, постоя бандури: -- старого типу: народна, традицийна, паньска, -- сучаснєйша: хроматизована, акдемско-концертна бандура хтора може буц гарковского и києвского типу. Тиж постої тип електричней бандури. Опремена є зоз єдним лєбо вецей звучнїками, хтори ше хаснує за змоцньованє звука бандури, тиж и за ширенє тембрових можлївосцох акустичного инструмента през ражни пошореня за обробку звука. 1ei3yrez1ru8wyle7ocaosbg0mmug70 19266 19265 2026-06-06T10:01:34Z Olirk55 19 Olirk55 преместио је страницу [[Бндура]] на [[Бандура]] 19265 wikitext text/x-wiki Бандура то українски (у словнцку пише же и польски) народни струнови инструмент, класични (диятонски) и сучасни (диятонски або хроматски). То инструмент зоз фамелиї кордофоних струнових инструментох и подобни є як гарфа, ґусли и псалтири, лаути.(1) Звук ше на бандури достава зоз потаргованьом струнох зоз пальцами. Прикмети бандури: --- полни и ясни звук, --- характеристични тембр. -- хаснує ше ю найчастейше як инструмент за провадзенє шпиваня. Опис Бандура ше состої зоз корпусу (цело), шиї и струнох. Корпус инструмента елипсови, направени зоз древа: букви, вишнї, явора, смреки лєбо червеней верби. Шия инструмента кратка и притвердзена за резонантну шкатулу хтора ше находзи у штреднєй часци инструмента. Бандура ма од 32 по 55 струни. Кажда струна дава лєм єден тон. Струни хтори граю басово тони розцагнути од верху инструмента, прейґ шиї, до сподку цела. Таки струни єст од 8 до 14. Бочно, по боку звучней шкатули розцагнути медзи 24 и 43 струни. Струни челїчни, а басово струни обложени з бакром, месинґом лєбо бронзу. Штимованє бандури мишане, у долнїм реґистру штимує ше квартносекундно, у горнїм реґистру углавним диятонски, а на сучасних бандурох хроматске штимованє. По 20. вик за штимованє струнох хасновало ше древени клїнки (закрутки), алє вони заменєни зоз металнима пре лєпшу стабилносц тона. Длужина бандури 109, а ширина 51 центиметери.(2) Грає ше на нєй так же виводзач шедзи и трима инструемнт медзи колєнaми у вертикалним положеню паралелно зоз целом виводзача. Главна мелодия ше грає зоз праву, а провадзенє зоз лїву руку.(3) На бандури мож грац зоз шицкима 10 пальцами, так як и на клавиру. Теди ше достава моцнєйши волумен звука, красни, складни акорди хтори ше злїваю и творя приємни музичи одгук. История Найстарши приказ инструмента подобни як бандура у України на фрески судских музичарох зоз 1. вику, у катедрали св. Софиї у Києве. Таки инструмент бул найвироятнєйше предходнїк инструмента кобзи и потим бандури. Коло 16. вику вонкашнї випатрунок кобзи - бандури ше менял и поставал подполнейши. Зоз розвиваньом викториянскей мистики зявела ше потреба за векшим числом струнох. З тим постал и обсяг (дияпазон) тонох ширши на инструменту. Так же бандура постала совершенша и грало ше на нєй так же єдна струна одвитовала єдному тону (єдней писаней ноти). У 17. и 18. вику бандура була барз популарни и облюбени инструмент козакох у Запорожским Сичу, а тиж и медзи єдноставним народом, алє и при аристократиї. Концом 18. вику бандура уж постала українски музични инструмент зоз вецей струнами, а назви кобза и бандура постали синоними. Часто виводзача на бандури наволую кобзар. Инструмент ше хаснує як солистични, або за провадзенє соло шпивача. Зявює ше у дуетох, трию, квартету, ансамблу бандурох, мишаней оркестри итд. У 20. вику прихози до ище значнєйшого и технїчного усовершованя инструмента. За векши ансамбли направени и дизайновани бандури рижних обсягох - прима (пиколо), алт, бас и контрабас. Зоз такима инструментами, поготов у оркестру бандурох, достава ше богатши звук, композициї за бандури маю богатшу структуру зоз колоритнима ниянсами прекрасних звукох. У нєшкайшим чаше звук бандури ше часто комбинує и зоз сучаснима електронскима инструментами. З часом почело дозревац думанє о образованю, односно здобуваню едукациї, поготов практично звладовац грац на бандури. Почало ше отверац оддзелєня бандури у музичних школох (основних и штреднїх и подобних педаґоґийних установох), зоз чим ше достало вельо вецей фаховцох-бандуристох. (4.фуснота- пише 2) Нєшка постоя рижнородни типи бандурох, а розликую ше по способе збудови, конструкциї и способе граня. Та так, постоя бандури: -- старого типу: народна, традицийна, паньска, -- сучаснєйша: хроматизована, акдемско-концертна бандура хтора може буц гарковского и києвского типу. Тиж постої тип електричней бандури. Опремена є зоз єдним лєбо вецей звучнїками, хтори ше хаснує за змоцньованє звука бандури, тиж и за ширенє тембрових можлївосцох акустичного инструмента през ражни пошореня за обробку звука. 1ei3yrez1ru8wyle7ocaosbg0mmug70 19268 19266 2026-06-06T11:37:01Z Olirk55 19 Форматированє бока, ушорйованє, 19268 wikitext text/x-wiki [[File:Chernihiv-style bandura.jpg|right|thumb|280px|Бандура (академсак, чернїговски тип)]]'''Бандура''' то українски народни струнови инструмент, класични (диятонски) и сучасни (диятонски або хроматски). То [[Музични инструменти|инструмент]] зоз фамелиї кордофоних струнових инструментох и подобни є як [[гарфа]], гусли-русийски инструмент (нє ґусли!) и торбан, [[Лаута|лаути]].(1) Мож повесц же злучує акустични характеристики [[Звук|инструментох гарфи и лаути. Звук]] ше на бандури достава зоз потаргованьом струнох зоз пальцами. Прикмети бандури --- полни и ясни звук, --- характеристични тембр. -- хаснує ше ю найчастейше як инструмент за провадзенє шпиваня. Опис Випатрунок бандури цикави. Ма асиметричне елипсове цело у форми грушки. Бандура ше состої зоз корпусу (цело), шиї и струнох. Корпус направени зоз древа: букви, [[Вишня|вишнї]], явора, смреки або червеней верби. Шия инструмента кратка и притвердзена за резонантну шкатулу хтора ше находзи у штреднєй часци инструмента. Бандура ма од 32 по 55 аж и 65 струни. то єй дава широки тонски розпон и специфични звук вибрта, подобни звуку як на чембалу. Кажда струна дава лєм єден тон. Струни хтори граю [[Бас|басово]] [[Тон|тони]] розцагнути од верху инструмента, прейґ шиї, до сподку цела. Таки струни єст од 8 до 14. Бочно, по боку звучней шкатули розцагнути медзи 24 и 43 струни. Струни челїчни, а басово струни обложени з бакром, месинґом лєбо бронзу. [[Штимованє инструментох|Штимованє]] бандури мишане, у долнїм реґистру штимує ше квартносекундно, у горнїм реґистру углавним диятонски, а на сучасних бандурох хроматске штимованє. По 20. вик за штимованє струнох хасновало ше древени клїнки (закрутки), алє вони заменєни зоз металнима пре лєпшу стабилносц тона. Длужина бандури 109, а ширина 51 центиметери.(2) Грає ше на нєй так же виводзач шедзи и трима инструемнт медзи колєнaми у вертикалним положеню паралелно зоз целом виводзача. Главна мелодия ше грає зоз праву, а провадзенє зоз лїву руку.(3) На бандури мож грац зоз шицкима 10 пальцами, так як и на клавиру. Теди ше достава моцнєйши волумен звука, красни, складни акорди хтори ше злїваю и творя приємни музичи одгук. Историят Тот инструмент глїбоко урезани до українскей историї и часто ше наволує "глас України." Найстарши приказ инструмента подобни як бандура у України находзи ше на фрески судских музичарох зоз 11. вику, у катедрали св. Софиї у Києве. Таки инструмент бул найвироятнєйше предходнїк инструментох кобза и потим бандура.<ref>[https://www.bandura.org/bandura-history BANDURA AND ITS HISTORY] bandura.org</ref> Коло 16. вику вонкашнї випатрунок кобзи - бандури ше менял и поставал подполнейши. Зоз розвиваньом викториянскей мистики зявела ше потреба за векшим числом струнох. З тим постал и обсяг (дияпазон) тонох ширши на инструменту. Так же бандура постала совершенша и грало ше на нєй так же єдна струна одвитовала єдному тону (єдней писаней [[Нота|ноти]]). У 17. и 18. вику бандура була барз популарни и облюбени инструмент козакох у Запорожским Сичу, а тиж и медзи єдноставним [[Народ|народом]], алє и при аристократиї. Концом 18. вику бандура уж постала українски музични инструмент зоз вецей струнами, а назви кобза и бандура постали синоними. Часто виводзача на бандури наволую кобзар. Инструмент ше хаснує як солистични, або за провадзенє/[[Корепетиция|корепетици]]<nowiki/>ю соло [[Шпивач|шпивача]]. Зявює ше у дуетох, [[Трио|трию]], квартету, [[Ансамбл|ансамблу]] бандурох, мишаней [[Оркестер|оркестри]] итд. У 20. вику прихози до ище значнєйшого и технїчного усовершованя инструмента. За векши ансамбли направени и дизайновани бандури рижних обсягох - прима (пиколо), [[алт]], бас и контрабас. Зоз такима инструментами, поготов у оркестру бандурох, достава ше богатши звук, [[Композиция|композици]]<nowiki/>ї за бандури маю богатшу структуру зоз колоритнима ниянсами прекрасних звукох. У нєшкайшим чаше звук бандури ше часто комбинує и зоз сучаснима електронскима инструментами. З часом почело дозревац думанє о образованю, односно здобуваню едукациї, поготов практичним звладованю граня на бандури. Почало ше отверац оддзелєня бандури у музичних школох (основних и штреднїх и подобних педаґоґийних установох, поготову у України), зоз чим ше достало вельо вецей фаховцох-бандуристох. (4.фуснота- пише 2) Нєшка постоя рижнородни типи бандурох, а розликую ше по способе збудови, конструкциї и способе граня. Та так, постоя бандури: -- старого типу: народна, традицийна, паньска, -- сучаснєйша: хроматизована, акдемско-концертна бандура хтора може буц гарковского и києвского типу. --- електрична бандура. Тип бандури хтора опремена зоз єдним лєбо вецей звучнїками, хтори ше хаснує за змоцньованє звука бандури, тиж и за ширенє тембрових можлївосцох акустичного инструмента през ражни пошореня за обробку звука. == Вонкашнї вязи == {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Струново инструменти]] [[Катеґория:Музични инструменти]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Народни инструменти]] nlkdui8cps2491ie8hhz5gl2z0q20gi Бндура 0 3136 19267 2026-06-06T10:01:34Z Olirk55 19 Olirk55 преместио је страницу [[Бндура]] на [[Бандура]] 19267 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Бандура]] j4tynczyzp8t019hq9xbnei012kv425