Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.5 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Список музичних инструментох 0 2786 19269 19264 2026-06-06T22:09:14Z Olirk55 19 Додати инструменти 19269 wikitext text/x-wiki [[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ RAspored muzičara u orkestru]</ref>]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменти]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_European_medieval_musical_instruments List of medieval musical instruments]</ref> '''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю класичну, народну, забавну и джез музику.[2] Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]].<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_folk_music_traditions List of folk music traditions]</ref> '''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре. == '''''Список инструментох:''''' == == '''А''' == [[Аулос]], диаулос, анґлийски рог,алпски рог, аконтинґ, анґелика, анґлийска ґитара <gallery> Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог Файл:Akonting cmdt.jpg|Аконтинґ (Африцки инструмент) Файл:Angélique Bonnard-Robert .jpeg|Анґелика Файл:William gibson, chitarra inglese a sei ordini, dublino 1771.jpg|Анґлийска ґитара (стари инструмент) </gallery> == '''Б''' == [[Балалайка|Бaлалaйка]], балалайка-бас, [[беґеш]], [[бенджо]], [[бузуки]], ирски бузуки, бандура, бубень (вельки), буґна-(мали бубень-добош), бонґоси, палїчки за бубнї и буґну-добош конґа, бамбоула, буґария, бива, бандурия, <gallery> Файл:Balalaika.svg|Балалайка Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас Файл:Banjo.jpg|Бенджо Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]] Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки) Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]] Файл:Single Stroke Four.ogv|Палїчки (як алат) за бубнї и буґну-добош Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула Файл:African Balafon in Museu Oscar Niemeyer.jpg|Балафон, (Африка) Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария Файл:Biwa in black & Ikebana.jpg|Бива (Япон) Файл:Bandurria1 wbg.jpg|Бандурия (Япон) </gallery> == '''В''' == Виолина, виола, виола д'аморе, виолончело, вувузела, виела або вихуела, вибрафон, виола да брачо, виола да ґамба, сербска виолина, вирджинел, верґл, <gallery> Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]] Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]] Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]] Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико) Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]] </gallery> == '''Г''' == [[Гарфа]], горна, гармоника, бандеон, гармоника-баян, гармониюм, ганґ, гусла, <gallery> Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]] Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]] Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон) Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм Файл:Panart-freies-integrales-hang.jpg|Ганґ[[File:Hang 2007 vertical.ogg]] Файл:Gusli tradition.png|Гусла </gallery> == '''Ґ''' == [[Ґусли]], [[ґитара]], електрична ґитара, [[ґонґ]], джез-бас ґитара, [[ґайди]], акустична ґитара, гавайска ґитара, ґлокеншпил, ґоч-(тапан) <gallery> Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]] Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]] Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]] Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]] Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]] </gallery> == '''Д''' == Тамбурин-даира з плещкми, даира-таламбас, ден-ден даико, дудук, двойнїца-пищалка, домбра, дромбулї, дутар (укр.кобза) <gallery> Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас) Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]] Файл:Duduk1.jpg|Дудук Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска) Файл:JewsHarpCivilWar.jpg|Дромбулї[[File:Kamus.ogg|thumb|]] Файл:Dotar.jpg|До(у)тар (укр. кобза) </gallery> == Е == Еолска гарфа<gallery> Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа </gallery> == З == Зурла, [[Звучна видлїчка]]<gallery> Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]] Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]] </gallery> == '''Дз''' == Дзвон, дзвончок, ручни дзвончки, <gallery> Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки </gallery> == И == <gallery> Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Langhalsluit met 1 snaar TMnr 2760-74.jpg|Имзад (либия) </gallery> == '''К ''' == [[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, кобза, [[беґеш]] або берда, конґа, кавал, кастанєти, ксалам, крота, калимба, китара, кобиз, <gallery> Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет) Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]] Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас Файл:Kobza 001.jpg|Кобза Файл:Berda, instrument (size).jpg|Беґеш або берда (рск. бруґа-тамбурашски бас) Файл:Conga's 01.jpg|Конґа Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал Файл:Castanets.jpg|Кастанєти Файл:Molo, African lute.jpg|Ксалам (африцка лаута) Файл:Cruth watercolour.jpg|Крота (18. вик) Файл:Crwth rem.jpg|Крота, (19. вик, музей Майгам-Нємецка) Файл:Kobyz.jpg|Кобиз (Турски народни инстр.) </gallery> == Л == [[Лаута]], [[лира]], лиєрица <gallery> Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация) </gallery> == M == Маримба, маракас, мандолина, [[металофон]], мелофон, мандора<gallery> Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|80x80px]] Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]] Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина Файл:Metalófono.JPG|Металофон [[File:Pelog.ogg]] Файл:Melophone MET DP120779.jpg|Мелофон Файл:Gallichon, Muzeum Instrumentów Muzycznych w Pradze.jpg|Мандора Файл:Redhead Mandocello by Nevin Fahs (luthier) - 1.jpg|Мандочел </gallery> == H == <gallery> Файл:Ngoni 2011.JPG|Нґони Файл:Kamele ngoni.jpg </gallery> == O == Обоа, окарина, орґулї, орґулї-електрични<gallery> Файл:Mönnig, Oboe Modell 155 Albrecht Mayer.jpg|Обоа[[File:Thomas Attwood Walmisley - Sonatine for Oboe and Piano.ogg]] Файл:Okarina1.jpg|Окарина Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]] Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични </gallery> == П == [[Пищалка]], панова [[пищалка]], пипа, пианино, прапорци, <gallery> Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]] </gallery> == P == Рубаб, Ребаб<gallery> Файл:Rubab.jpg|Рубаб Файл:Rebab-Tiga tali 2.0 (cropped).png|Ребаб (Малезия) </gallery> == C == Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, сорна, суона, сопила, сопилка, саз, ситара, <gallery> Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон[[File:Jazz Funk no1 (saxophone).flac]] Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]] Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон Файл:Sornay.jpeg|Сорна Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]] Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]<nowiki/>вук сопили|146x146п]] Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз[[File:Saz (sonido del instrumento).ogg|149x149п]] Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а) </gallery> == T == Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, тимпани, трианґл, талагарфа, торбан, [[тамбура]], теорба, <gallery> Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]] Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба[[File:Fanfares of President of the Czech Republic.ogg]] Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон[[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg]] Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот[[File:A Rákóczi nóta 1908-ból.ogg]] Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти Файл:Tuba HUG&Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]] Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|148x148п]] Файл:Triangle instrument.png|трианґл[[File:LatinTriangle.ogg|Звук трианґла]] Файл:Talharpa, by Charlie Bynum, Silver Spoon Music, NL 2014.jpg|Талгарфа Файл:Tor-bor2.jpg|Торбан Файл:Theorbo-ref-black.jpg|Теорба </gallery> == Ц == [[Цимбал]], [[цитра]]<gallery> Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]] Файл:Cittern MET DP163299.jpg|Цистра </gallery> == Ч == Чембало, челеста, чинели-танєри, чинґ<gallery> Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало[[File:Bach C Major Prelude Equal.ogg]] Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста[[File:Dance of the Sugar Plum Fairies (ISRC USUAN1100270).oga|thumb|Звук челести]] Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри[[File:China cymbal music.ogg]] Файл:Ching (musical instrument).jpg|Чинґ Файл:Bolivian charango 001.jpg|Чаранґо </gallery> == У == Усна гармоника, укулеле, уд-(барбет)<gallery> Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:"Jail Harmonica Blues" from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]] Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле[[File:Ukulele playing.ogg]] Файл:Oud2.jpg|Уд або барбет </gallery> == Ф | == Фаґот, контрафаґот, Флаута, [[фуяра]] <gallery> Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]] Файл:Contrabassoon2.jpg|Контрафаґот Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]] Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра Файл: Ľubomír Párička gra na fujarze.webm|Гранє на фуяри </gallery> == Ш == Шалмай, шарґия, шамисен-японски,<gallery> Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]] Файл:Sargija.svg|Шарґия Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски </gallery> == Вонкашнї вязи == * [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената] * [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ] * [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org * [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_musical_instruments_by_Hornbostel%E2%80%93Sachs_number List of musical instruments by Hornbostel–Sachs number] * [https://muzickiinstrumentisite.wordpress.com/2015/11/22/klasifikacija-instrumenata/ Klasifikacija instrumenata] == Референци == <references /> [[Катеґория:Музични инструменти]] [[Катеґория:Музика]] sda4rw88mv51ahvjwryca6sg8dpgmp5 Борайова долїна 0 3137 19270 2026-06-07T01:06:40Z Ruskinja2022 22 Г. Медєши 19270 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло Руского Керестура достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени вальки и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани драги. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє конопи. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей поверхносци долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Борайова долїна''' достала мено по Борайовей хижи. Находзи ше на концу валала ґу Лалитю од Буджаку по Маковски шор. Скорей ше у нєй тиж правело вальки и мочело конопу. Кед копани Канал ДТД, долїна загарнута з ричним мульом. Тераз є засадзена з канадскима и билима тополями и вербами. То єдна з найкрасших пространих желєних поверхносцох. Наш поета Дюра Папгаргаї так ошпивал тоту долїну у кнїжки ''Путованє на юг'': ::А Борайова - ::вода гранїца, ::вода царица ::з гушим ше пирйом квицела, ::и платно билєла, ::и жажду бидлу вечаром гацела ::и з процесию ::желєне жито такой за мостом ::швецела. ::Госцох зоз Сриму чекала ::и випровадзала, ::док ше цалючка-цала ::у власним мулю ::нє задавела. ::По седмим хвосце сама ше витла ::и буйним лєсом заквитла. ::Конар, младнїчок ::ище памета тайну кореня, ::та анї мено, ::анї студзенку ::нє меня. Литература Тамаш, Юлиян, Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991, Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 381. Папгаргаї, Дюра, Путованє на юг, Руске слово Нови Сад 1998, б. 134. f7fyflspm8m6mm8pmp9oxe5nk9etwn7 19277 19270 2026-06-07T07:22:03Z Olirk55 19 Означени викивязи 19277 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло [[Руски Керестур|Руского Керестура]] достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени [[Валька|вальки]] и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани драги. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє [[Конопа|конопи.]] Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей [[Поверхносц|поверхносци]] долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Борайова долїна''' достала мено по Борайовей хижи. Находзи ше на концу валала ґу Лалитю од Буджаку по Маковски шор. Скорей ше у нєй тиж правело вальки и мочело конопу. Кед копани Канал ДТД, долїна загарнута з ричним мульом. Тераз є засадзена з канадскима и билима [[Тополя (древо)|тополями]] и вербами. То єдна з найкрасших пространих желєних поверхносцох. Наш поета Дюра Папгаргаї так ошпивал тоту долїну у кнїжки ''Путованє на юг'': ::А Борайова - ::вода гранїца, ::вода царица ::з гушим ше [[Пирє|пирйом]] квицела, ::и платно билєла, ::и жажду бидлу вечаром гацела ::и з процесию ::желєне [[жито]] такой за мостом ::швецела. ::Госцох зоз Сриму чекала ::и випровадзала, ::док ше цалючка-цала ::у власним мулю ::нє задавела. ::По седмим хвосце сама ше витла ::и буйним лєсом заквитла. ::Конар, младнїчок ::ище памета тайну кореня, ::та анї мено, ::анї [[Студзенїна|студзенку]] ::нє меня. == Литература == * Тамаш, Юлиян, Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991, Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 381. * Папгаргаї, Дюра, Путованє на юг, Руске слово Нови Сад 1998, б. 134. hzvz3s6tsz5narnwv22mnaxsrzczmt1 Буяча долїна 0 3138 19271 2026-06-07T01:11:39Z Ruskinja2022 22 Г. Медєши 19271 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло Руского Керестура достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени вальки и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани драги. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє конопи. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей поверхносци долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Буяча долїна''' – Буяча долїна ноши назву по валалским хлїве дзе ше тримало буяци за оплодзованє валалских кравох. Под час окупациї, пре фирму Давидовей карчми Балатон, людзе так наволовали и долїну. Долїна ше находзи сиверно од валалу, медзи Капитаньску улїчку и Швиньску пажицу. По пространстве хторе забера, тота долїна найвекша. Вше була богата з рибу. У нєй людзе мочели витарту конопу. ::Наш поета Дюра Папгаргаї так ошпивал тоту долїну у кнїжки Путованє на юг: ::Там за Буячу конєц швета! ::Там седем ступнї свидомосци ::покля дзецинство може ::и муши. ::Там баба Ганя ::на плоцику ::били подолки суши. ::Там седем ступнї, ::седем ставци, склєнчки хрупково. ::Ищє ослухуєм ::як у посконох ::у росту жуброня дзецински косци. ::Там седме морйо шветово ::у хторим ше вистати розум госци. ::Там тото лїсточко ружово ::за хторим тресаца рука ::дзецинску ангелску красу ::посци. Литература Тамаш, Юлиян, Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991, Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 380. Папгаргаї, Дюра, Путованє на юг, Руске слово Нови Сад 1998, б. 135. 29zh56wzsde9ififkuqyh92s5l6onnr 19278 19271 2026-06-07T07:27:15Z Olirk55 19 Означени викивязи, медзинаслов 19278 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло [[Руски Керестур|Руского Керестура]] достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени [[Валька|вальки]] и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани драги. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє [[Конопа|конопи]]. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей [[Поверхносц|поверхносци]] долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Буяча долїна''' – Буяча долїна ноши назву по валалским хлїве дзе ше тримало буяци за оплодзованє валалских кравох. Под час окупациї, пре фирму Давидовей карчми Балатон, людзе так наволовали и долїну. Долїна ше находзи сиверно од валалу, медзи Капитаньску улїчку и Швиньску пажицу. По пространстве хторе забера, тота долїна найвекша. Вше була богата з рибу. У нєй людзе мочели витарту конопу. ::Наш поета Дюра Папгаргаї так ошпивал тоту долїну у кнїжки Путованє на юг: ::Там за Буячу конєц швета! ::Там седем ступнї свидомосци ::покля дзецинство може ::и муши. ::Там баба Ганя ::на плоцику ::били [[Подолок|подолки]] суши. ::Там седем ступнї, ::седем ставци, склєнчки хрупково. ::Ищє ослухуєм ::як у [[Поскона|посконох]] ::у росту жуброня дзецински косци. ::Там седме морйо шветово ::у хторим ше вистати розум госци. ::Там тото лїсточко ружово ::за хторим тресаца рука ::дзецинску ангелску красу ::посци. == Литература == * Тамаш, Юлиян, ''Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991'', Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 380. * Папгаргаї, Дюра, ''Путованє на юг'', Руске слово Нови Сад 1998, б. 135. oqi54h5cf955gh9h0xbzdblungdqxiy Винцрильова долїна 0 3139 19272 2026-06-07T01:19:11Z Ruskinja2022 22 Г. Медєши 19272 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло Руского Керестура достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени вальки и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани драги. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє конопи. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей поверхносци долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Винцрильова долїна''' - ма назву по Винцрильовей хижи. Находзи ше на концу ґу Кули, медзи Вельким шором и теметовом. То єдна з найменших валалских долїнох. Наволую ю ище теметовска, бо є такой при теметове. По ошлєбодзеню є наволана Парк, понеже 1945. року направени проєкт по хторим долїна мала буц претворена до парку. На добродзечней основи, а и по кари, на нєй окончовани жемово роботи. Понеже проєкт направел наставнїк Ґимназиї Петро Ризнич, людзе долїну наволали Ризничов парк. Од тедишнєй добрей задумки, ище анї по нєшка нє окончене успишне полєшованє долїни, гоч то робене на вецей заводи. Пред вецей роками, прето же нє ришени режим одводних водох, уж вельки древка ше висушели. У Винцрильовей долїни ше прало конопу, а дзепоєдних рокох и мочело у паздзерчу. Наш поета Дюра Папгаргаї так ошпивал тоту долїну у кнїжки Путованє на юг: ::Пешо кед до истей ::седемлїстовей ружи рушиш ::на лївей страни од шерца ::перша вина: ::висхнута Теметовска долїна. ::Чи єй то мертви очи попили, ::чи камень сцицал воду хмарну ::под свойо жили? ::Чи жажду чарну ::роки обок до смутку зляли? ::Чи хмари дижджово ::власну слизу ::назад ґу себе вжали? ::А нїґдзе тельо животного смутку ::як за тоту висхнуту бару, ::як под тоту билу камену хмару ::цо за тим седмим лїсточком бива, ::з вика до вика ::на ньго привика. ::З нїм ше прибера, ::зоз нїм нарика. ::И цеши ше бара Теметовска ::власному смутку ::и власней мриї. ::Ниа, вона драгоказ ::до рускей историї. ::Сермоглавого непорочного ::руского гриха ::спод каждей повали ::вона и лєнївство до хвали ::и пиха. Литература Тамаш, Юлиян, Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991, Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 380. Папгаргаї, Дюра, Путованє на юг, Руске слово Нови Сад 1998, б. 132. p807nmawxzyrjtey4n3c1q9uh6iwdit 19279 19272 2026-06-07T07:34:43Z Olirk55 19 Oзначени викивязи, ушорйованє 19279 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло [[Руски Керестур|Руского Керестура]] достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени [[Валька|вальки]] и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани [[Драга|драги]]. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє [[Конопа|конопи]]. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей [[Поверхносц|поверхносци]] долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Винцрильова долїна''' - ма назву по Винцрильовей хижи. Находзи ше на концу ґу [[Кула|Кули]], медзи Вельким шором и [[Теметов|теметовом]]. То єдна з найменших валалских долїнох. Наволую ю ище теметовска, бо є такой при теметове. По ошлєбодзеню є наволана Парк, понеже 1945. року направени проєкт по хторим долїна мала буц претворена до парку. На добродзечней основи, а и по кари, на нєй окончовани жемово роботи. Понеже проєкт направел наставнїк Ґимназиї [[Петро Ризнич Дядя|Петро Ризнич]], людзе долїну наволали Ризничов парк. Од тедишнєй добрей задумки, ище анї по нєшка нє окончене успишне полєшованє долїни, гоч то робене на вецей заводи. Пред вецей роками, прето же нє ришени режим одводних водох, уж вельки древка ше висушели. У Винцрильовей долїни ше прало конопу, а дзепоєдних рокох и мочело у паздзерчу. Наш поета [[Дюра Папгаргаї]] так ошпивал тоту долїну у кнїжки ''Путованє на юг'': ::Пешо кед до истей ::седемлїстовей ружи рушиш ::на лївей страни од шерца ::перша вина: ::висхнута Теметовска долїна. ::Чи єй то мертви очи попили, ::чи [[камень]] сцицал воду хмарну ::под свойо жили? ::Чи жажду чарну ::роки обок до смутку зляли? ::Чи хмари дижджово ::власну слизу ::назад ґу себе вжали? ::А нїґдзе тельо животного смутку ::як за тоту висхнуту бару, ::як под тоту билу камену хмару ::цо за тим седмим лїсточком бива, ::з вика до вика ::на ньго привика. ::З нїм ше прибера, ::зоз нїм нарика. ::И цеши ше бара Теметовска ::власному смутку ::и власней мриї. ::Ниа, вона драгоказ ::до рускей историї. ::Сермоглавого непорочного ::руского гриха ::спод каждей повали ::вона и лєнївство до хвали ::и пиха. == Литература == * Тамаш, Юлиян, ''Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991'', Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 380. * Папгаргаї, Дюра, ''Путованє на юг'', Руске слово Нови Сад 1998, б. 132. 428vlvt7f4ziv4sazqpfo4scoyvdvhg Ґоловичова долїна 0 3140 19273 2026-06-07T01:24:08Z Ruskinja2022 22 Г. Медєши 19273 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло Руского Керестура достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени вальки и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани драги. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє конопи. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей поверхносци долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Ґоловичова долїна''' – Ґоловичова долїна ма тиж назву од найблїзшей Ґоловичовей хижи. Находзи ше, такповесц, на другей половки валала медзи Капитаньску и Вашарску улїчку. Була найглїбша и барз богата з рибу. У води було барз вельо водово вши, хтори людзе лапали и сушели. Мочело ше и конопу у паздзерчу. Наш поета Дюра Папгаргаї так ошпивал тоту долїну у кнїжки Путованє на юг: ::Широтка ::Ґоловичова... ::Анї у паметаню пристойне место ::нє завжала. ::Скрушено поконцу валала ::як да и сама ::зна же цо мала ::дала: ::и вимоченей конопи, ::и вальком на шопи ::и лїтней цеплїнки за купанє ::и масней глїни ::за набиванє. ::Там заш лєм ::памятку зоз нєй ::чума нє здула: ::вона Коцурцом цо на Кирбай дильовом приходзели ::перше валалске око була. Литература Тамаш, Юлиян, Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991, Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 381. Папгаргаї, Дюра, Путованє на юг, Руске слово Нови Сад 1998, б. 133. 865yyopfx4qi737ru4teo4a0v54ovgv 19280 19273 2026-06-07T07:40:04Z Olirk55 19 Oзначени викивязи, ушорйованє 19280 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло [[Руски Керестур|Руского Керестура]] достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени [[Валька|вальки]] и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани [[Драга|драги]]. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє [[Конопа|конопи]]. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей [[Поверхносц|поверхносци]] долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Ґоловичова долїна''' – Ґоловичова долїна ма тиж назву од найблїзшей Ґоловичовей хижи. Находзи ше, такповесц, на другей половки валала медзи Капитаньску и Вашарску улїчку. Була найглїбша и барз богата з рибу. У води було барз вельо водово вши, хтори людзе лапали и сушели. Мочело ше и конопу у паздзерчу. Наш поета [[Дюра Папгаргаї]] так ошпивал тоту долїну у кнїжки ''Путованє на юг'': ::Широтка ::Ґоловичова... ::Анї у паметаню пристойне место ::нє завжала. ::Скрушено поконцу валала ::як да и сама ::зна же цо мала ::дала: ::и вимоченей конопи, ::и вальком на [[Шопа|шопи]] ::и лїтней цеплїнки за купанє ::и масней глїни ::за набиванє. ::Там заш лєм ::памятку зоз нєй ::чума нє здула: ::вона [[Коцур|Коцурцом]] цо на Кирбай [[Дильов|дильовом]] приходзели ::перше валалске око була. == Литература == * Тамаш, Юлиян, ''Руски Керестур, лїтопис и история'' ''1745 – 1991'', Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 381. * Папгаргаї, Дюра, ''Путованє на юг'', Руске слово Нови Сад 1998, б. 133. 7bgamcu2fy2fuxf80wxqfvn3bedxhfe Данчова долїна 0 3141 19274 2026-06-07T01:31:01Z Ruskinja2022 22 Г. Медєши 19274 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло Руского Керестура достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени вальки и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани драги. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє конопи. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей поверхносци долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Данчова долїна''' – Данчова долїна ноши назву по Данчовей хижи хтора була при долїни. Долїна ше пресцера медзи Куртим шором и Леями. Вона найокруглєйшей форми. У нєй ше мочело конопу у паздзерчу. Наш поета Дюра Папгаргаї так ошпивал тоту долїну у кнїжки Путованє на юг: ::Нови лїсточок ::конопни запах ::у носних дзиркох ::з розума билу ластовку плаши. ::То Данчов пшичок ::так бреше на чилаши ::цо смуток вимочени ::у драбин влєчу. ::Ту ше гартую ::у руских лїстох водени корчи, ::конопни лїки. ::Оталь путую ::до руских ставцох, ::до руских плюцох ::панї регоми ::и єфтики. ::А од Данчовей по Теметовску ::дольовчок прости. ::Та най ше пачи, ::Руснаку, нєбораку, ::виберац нє мож. ::Ту твойо пости. ::Ту твойо рости. ::Ту твоя коляда, ::и заграда ::и пресада... Литература Тамаш, Юлиян, Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991, Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 380. Папгаргаї, Дюра, Путованє на юг, Руске слово Нови Сад 1998, б. 136. 4it1q2w62kczi8oxk1tk4exihf1pkt0 Дюрдесова долїна 0 3142 19275 2026-06-07T01:36:35Z Ruskinja2022 22 Г. Медєши 19275 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло Руского Керестура достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени вальки и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани драги. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє конопи. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей поверхносци долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Дюрдесова долїна''' – тиж достала мено по найблїзшей Дюрдесовей хижи. Долїна хаснована як риболов, та ше у нєй конопу нє мочело. Под час копаня Канала ДТД и тота долїна загарнута з беґельским мульом. Ище и нєшка велька поверхносц жеми стої нєвихаснована, чкода же на тим пространстве нє засадзени лєшик. Пре присуство беґелю то би могла буц найкрасша рекреацийна зона. Наш поета Дюра Папгаргаї так ошпивал тоту долїну у кнїжки Путованє на юг: ::У Рибалове, ::у Дюрдесовей ::и тераз ище камена ::привитна чижма стої. ::То стари Дюрдес ::камену рану гої. ::Поколєн викасани ::уштред шашу ::з веслом ше зної, ::зоз ягодачу жажду пої, ::а вец ґу Оченашу ::навраца ::з полупразнима мрежами. ::Гвари: Шицки зме браца ::до пшамаца... ::Нолє, камени, ::накарми Руснака ::з двома рибами! ::Дюрдес ше страцел у галове ::през привитни седмери дзвери. ::Седмоглави грих зоз фляшки ::означел дражки, ::та ше у паметаню ::до седмерих нєбесох спина. ::Яка то була госцина ::спомина ::лєм зароснута долїна. Литература Тамаш, Юлиян, Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991, Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 381. Папгаргаї, Дюра, Путованє на юг, Руске слово Нови Сад 1998, б. 133. 73vodn29eukeko1k3yw1ldkmmfg5jgy Цегляра долїна 0 3143 19276 2026-06-07T01:58:00Z Ruskinja2022 22 Г. Медєши 19276 wikitext text/x-wiki Седем долїни коло Руского Керестура достали назви по людзох хтори при нїх найдлужей бивали, по їх наменки за потреби валала лєбо по блїзкосци одредзених обєктох. Зоз тих долїнох одвожена глїна за набиванє хижох, у долїнох правени вальки и зоз нїх вожена глїна на шори и улїчки дзе завожовани драги. Даєдни з долїнох ше у єдним периодзе интензивно хасновало за моченє конопи. Керестурски долїни обколєшовали валал зоз шицких бокох. Уж штири з нїх нєшка, такповесц, у валалє. Валал ше преширел и залапя територию хтора нєшка виноши 64 гектари; од тей поверхносци долїни залапяю вецей як 25 гектари. Пейц долїни ище и нєшка маю назви по найблїзших хижох, т.є. людзох хтори у нїх бивали, єдна по буячей школи и єдна по месце дзе ше пекло цегли. '''Цегляра''' - Цегляра ше находзи на юговосточней часци валала. По традициї, у нєй печени цегли за будованє керестурскей церкви. Глїна з тей долїни була найквалитетнєйша за правенє валькох. Медзи двома войнами, у дзепоєдних рокох, людзе знали направиц вецей дзешатки тисячи вальки. На долїни вальки и предавани, а хасновани су на правенє хижох, хлївох и шопох. Була богата з рибу. У лєтнїх мешацох вода була барз плїтка, та ше дзекеди аж и висушовала. Случовало ше же води було лєм у викопаних долїнкох за правенє валькох. У долїни ше прало и мочело конопу у паздзерчу. Наш поета Дюра Папгаргаї так ошпивал тоту долїну у кнїжки Путованє на юг: ::Цегляра, лелия моя, ::мой виход слунка. ::Долїна любови, спознаня, ::возхищеносци. ::Моя перша пестунка. ::И шицки мойо перши радосци ::од галова, ::од мередова, ::од першей вальки, ::од цеплїнки ::и прикросци. ::Лелия моя ::з дзецинску руку пожегнана. ::Русалка, животна клянка ::и колїсанка... ::Там у нєй мойо ::и рибаре, ::и бичачкаре, ::и краваре, ::и кондаше... ::Там у нєй мойо ::«Ей, зволюйме, пайташе...» ::Висхла лелия моя ::як сни цо сохню, ::седем слунково зарї ю одняли. ::И густи галов, ::и весло, ::и корчолї ::и шицко цо у паметаню болї ::и церпнє ::яґод преклята чума, ::та вона у чолє моєй памятки спочива ::на седем златних дарункох ::розума. Литература Тамаш, Юлиян, Руски Керестур, лїтопис и история 1745 – 1991, Месна заєднїца Руски Керестур 1992, б. 380. Папгаргаї, Дюра, Путованє на юг, Руске слово Нови Сад 1998, б. 133. 3yd7cm55lttlnrna986273cjp00l0nh