Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.6 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Арвачка 0 39 19347 17671 2026-06-10T12:51:26Z Olirk55 19 Додата фотоґрафия 19347 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Арвачка</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Violatricolorarvensis.jpg|center|thumb|369x369px]] |- ! colspan="2" |[[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] |- |'''Царство:''' |Plantae |- |'''Дивизия:''' |Magnoliophyta |- |'''Класа:''' |Magnoliopsida |- |'''Ряд:''' |Malpighiales |- |'''Фамилия:''' |Violaceae |- |'''Род:''' |''Viola'' |- |'''Файта:''' |''V. tricolor'' |- ! colspan="2" |[[Биномна номенклатура|Биномне мено]] |- | colspan="2" |<div style="text-align: center;">''Viola tricolor'' [[Карл фон Лине|Linnaeus]] |} '''Арвачка''' (лат. ''Viola hybrida hort''., серб. сиротица, маћухица, дан и ноћ, слц. диял. ''аrvačka'', укр. братки и фiалка триколiрна. То пожичка з мадяр. ''árvácska'', а тото од мадяр. ''árva'' «широтка». Хаснує ше ище назви волово очко, дяблово очи, а тиж и сербизем [[дзень]] и ноц. Коцурска назва дяблово очи. Може буц єднорочна або вецейрочна лїсцаста рошлїна з ценким, розконареним стебелком. Лїсца на конарчкох шерцастоокруглей форми, по рубцох зубкасти. Квитки поєдинєчни, на длугоких конарчох з венчиковима лїстками рижних [[фарба|фарбох]]. Плод арвачки капсула. ==Походзенє== Квеце дзень и ноц ма богату историю хтора ше прецагує од дзивих пажичкох и польох Европи по заградки ширцом швета. Тото красне квеце було познате и почитоване ище у штреднїм вику, дзе ше го хасновало у народней медицини, алє и як символ любови у литератури и уметносци. Свойо путованє до верху популарносци почина у Анґлиї, дзе зоз селективним допатраньом достати рижнороднєйши и интензивнєйши варияциї фарбох, цо приведло до його широкей популарносци и култивациї у заградкох ширцом Европи, символизуюци носталґичну красу и єдноставносц природи у заградкарстве. == Прикмети == Арвачки можу буц єднорочни, дворочни або краткотирваци вецейрочни рошлїни, у зависносци од файти и часу садзеня. Високи су 10-30 центи. Стебелко им празне знука. Зоз лїсцових пазушкох ше зявюю квитки на длугоких конарчкох. Квитню у периодзе май – септембер. Понеже су барз одпорни на нїзки [[температура|температури]], їх квитки ше вчас зявюю у наших заградкох и оставаю до позней жими. У черепчкох або жардинєрох можу прежиц цалу жиму. Нашенє барз дробенке, а чежина му 1.000 нашенька 0,5 ґрами. Знаю ше медзи собу покрижац, та су прето барз рижнородни. Арвачка нє вимага вельо: люби и полуцинь. Барз є одпорна на жиму и нїзки температури. Одвитує єй мелка препущуюца глїна. Нє люби барз [[Влага|влажну]] глїну пре стебелка хтори лєжа на жеми. == Чкодлївци и хороти == [[Файл:Fiołek_ogrodowy_wisnia6522.jpg|alt=Арвачка або Дзень и ноц|thumb|315x315px|Арвачка або Дзень и ноц]] Часто ше у пестованю арвачки стретаме з велїма чкодлївцами и хоротами. Найчастейше их нападаю и чкоду правя шлїмаки цо маю хижку, голи шлїмаки и лїсцово уши. Же би ше арвачки одбранєло од шлїмакох, [[поверхносц]] коло нїх треба посипац з дробним, оштрим писком або поставиц судзинки зоз пивом. За одбрану од лїсцових ушох треба хасновац рижни рошлїнски препарати з покриви, [[цеснок|цеску]] або догану. Од хоротох на арвачкох найчастейши: пепелнїца, плєшнєнїна, гнїце кореня, вирус мозаїка огурки и пегавосц лїсца. Симптоми векшини охореньох ше зявюю у периодзе звекшаней влажносци, та арвачки добре посадзиц до дренованей жеми. Заражени рошлїни треба позберац и одстранїц. Барз важне онєможлївиц лїсцово уши, бо вони преноша вирус мозаїка [[Огурка|огурки]] хтори може буц заспани и вец ше преношиц на даскельо ґенерациї. Жем треба же би була погноєна зоз гнойом хтори ма уровноважене одношенє азоту, фосфору и калиюму. == Ґалерия == <gallery> Файл:Viola x wittrockiana dsc00949.jpg|Вецей файти арвачки Файл:Viola wittrockiana Carneval Scarlet.jpg|Червена арвачка Файл:Viola x wittrockiana 001.jpg|У вецеј фарбох Файл:Viola x wittrockiana.001 - Castile and Leon.jpg|Лилова арвачка Файл:Viola x wittrockiana Düsseldorf.JPG|Арвачки у Дизелдорфу Файл:Viola x wittrockiana Düsseldorf 5.JPG|Арвачки Файл:Viola x wittrockiana Düsseldorf 4.JPG|Арвачки (Дизелдорф) Файл:Viola x wittrockiana Düsseldorf 3.JPG|алт=У Дизелдорфу, Нємецка Файл:Viola x wittrockiana omega F1 blanc pur dsc00972.jpg|Били арвачки Файл:Pansy Viola x wittrockiana Purple Cultivar Flowers 2081px.jpg|Лилово арвачки Файл:Viola-x-wittrockiana.jpg|Трофарбова арвачка Файл:Viola Viola x wittrockiana Orange with Blotch 0zz.jpg|Помаранчецова арвачка Файл:Viola x wittrockiana Delta Tapestry 4zz.jpg|алт=Три фарби Файл:RHS Wisley trial fields 1240R.jpg|Плантажа-розсаднїк арвачкох </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика I,'' А – Н, Нови Сад 2017, б. 33 * Оксана Тимко Дїтко, Назви рошлїнох и животиньох у [[Руски язик|руским язику]], Вуковар 2016, б. 39, 64 == Вонкашнї вязи == * [https://web.archive.org/web/20230429054008/https://www.bionet-skola.com/w/Dan-no%c4%87_(biljka) Dan-noć (biljka)], сайт www.bionet-skola.com * [https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D1%9B_(%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B0) ''Дан-ноћ (биљка)], sr.wikipedia.org'' * [https://sr.wiktionary.org/sr-el/dan-i-no%C4%87 dan-i-noć], sr.wiktionary.org * [https://www.agroklub.rs/ukrasno-lekovito-bilje/kako-uspesno-gajiti-dan-i-noc-mali-ukras-vrta/22234/  Kako uspešno gajiti Dan i noć - mali ukras vrta?], www.agroklub.rs/ [[Катеґория:Рошлїни]] [[Катеґория:Квеце]] 90w7zge3knl3wdobxnayolxj6weu1bt Список музичней нотациї 0 3102 19349 19200 2026-06-10T20:03:38Z Olirk55 19 Додати нотацийни вирази 19349 wikitext text/x-wiki Нотни записи [[Композиция|композицийох]] углавним вше хасную музичну нотацию т.є.термини хтори пояшнюю виводзенє музичного дїла. Велї нотацийни мена-термини превжати зоз италиянского язика. Спрам того ту буду начишльовани музични вирази по '''''абецедним шоре:''''' A , B, C, D, E, F, G, I, L, M, N, O, P, Q, R, S, T, U, V, W, Z. '''<big>A</big>''' * a, à (франц. [а]) — на, у, к, с, (при, у, до, по, пред, сходно тому, у характеру, у стилу.) * ''ab'' (нєм. [ап) — (чита ше , зняц.) одлонїц, оддалїц * ''abaisser'' (франц. [абесе]) — спущиц * ''a cappella'' [а капела] — шпиванє без инструменталного провадзеня.<ref name=":0">[https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BB%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9,_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Должанский, 2000, б. 368.]</ref> * ''a capriccio'' [а капричо] — по жаданю, шлєбоднєйше; музични термин хтори означує и оможлївює одступанє од [[Темпо (музика)|темпа]]. * ''accelerando'' [ачелерандо] (''accel''.) — поступно пошвидшовац.<ref name=":0" /><ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%90%D1%87%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE Аччелерандо] // [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона] : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref> * accentato [ачентато] — з наглашеньом, визначиц.<ref name=":0" /> * acciaccatura [ачакатура] — форшлаґ, виведзени барз швидко злїваюци ше зоз главну ноту * accompagnato [акомпанято] — зоз провадзеньом – хторе муши провадзиц шицки пременки у темпу шпиваня * ''adagietto'' [ададєето] — помали и спокойно-мирно.<ref name=":0" /> * a''dagio'' [ададьо] — помали, спокойно. <ref name=":0" />[3]. * ''adagissimo [ададїсимо] — барз помали'' * ''ad libitum'' (лат. ''ad lib''. [ад либитум] — по жаданю виводзача, шлєбодно [4]. * ''affettuoso'' [афетуозо] — барз нїжно, мегко. [4] * ''affrettando'' [афрэетандо] — понагляюци, и подшвидшуюци [4]. * ''agile'' [адїле] — лєгко, схопно[4]. * ''agitato'' [адїитато] — возбудзено, возбудзуюцо, алармантно [4]. * ''al, alla'' [ал, ала] — у духу [5]. * ''alla breve'' [ала бреве] подзелїц такт нє на 4 штварцини [[Нота|ноти]], алє на 2 половки ноти [5]. * ''alla marcia'' [ала марчиа] — у духу марша, як крочайнїца. * ''alla mazurka'' [ала мазурка] — у духу мазурки. * ''alla mesura'' [ала мезура] — у темпу, тиж ''a tempo'' [6]. * ''alla mеnuetto'' [ала менуето] — у духу менуeта. * ''alla polacca'' [алла полка] — у духу полонези [7]. * ''allargando'' [аларґандо] (allarg.) — спомалшовац, широко [5]. * ''allargando un poco'' [аларґандо ун поко] — нєбарз шириц, нє барз спомалшовац. * ''alla valzer'' [ала валцер] — у духу валцера. * ''alla zoppa'' [ала дзопа] — затримуюцо, шпотаюци. [8] * ''allegretto'' [алеґрето] — штреднє швидко, медзи allegro и andante [5], умерено живше [3]. * ''allegro'' [алeґро] — швидко. [9] * ''allentand''o [алентандо] — спомалшованє [10]. * altissimo [алтисимо] — бaрз високо. * ''amabile'' [амабиле] — любезно, приємно [11]. * ''amoroso'' [ аморозо ] — нїжно [12]. * ''ancora'' [анкора] — ище, ище раз, ознова. * a''ndante'' [анданте] — мирно, нє понгляц [3]. * ''anime, anima'' [аниме, анима] — з душу, душевно, емотивно. * ''andantino'' [андантино] — дакус швидше як анданте [11][3]. * ''animando'' [анимандо] — инспиративно, аґилно живше [13]. * ''animato'' [анимато] — одушевено, розрушуюцо, живше[14]. * ''a piacere'' [а пячере] — упутство виводзачу же би нє провадзел строго ритем, односно по волї и по жаданю [14]. * ''appassionato'' [апасионато] — страстно.[14] * ''appoggiatura'' [аподяатура] — форшлаґ [14], хтори забера даєдну часц звука главней ноти * ''a prima vista'' [а прима виста] — з места (без предходного упознаваня або пририхотваня). * ''arco'' [арко] — грац зоз [[Смик|смиком]] (за розлику од pizzicato) [15]. * a''rdente'' [арденте] — з енерґию грац, енерґично * ''arpeggio'' [арпеджо] (дословно — „як на [[Гарфа|гарфи]]” [15]) — значи же ше ноти у акорду муша грац єдну по єдну-розложено, а нє нараз [16]. * ''assai'' [ассаи] — барз [17]. * ''a tempo'' [а тэемпо] — зоз истим початним темпом, врацанє на предходни темпо [17]. * ''attacca'' [атака] — (на концу часци дїла) такой започац шлїдуюцу часц, без претаргнуца у звуку. [17] '''<big>B</big>''' * ''barbaro'' [барбаро] — дзиво, нємирно [18]. * ''basso continuo'' [басо континуо] — тиж ґенерал-бас. [19] понавяюци исти тон найчастеше басов тон * ''bellicoso'' [беликозо] — борбено, воєно, геройски (20) * ''ben'' [бен] — як потребно, барз або добре и крашнє. (20). * ''bis'' [бис] — повторйованє (2х) уж виведзеней одредзеней часци, або дїла. [21] * ''bisbigliando'' [бисбиляндо] — сциха, шептаюци, технїка граня на гарфи-єдну струну ше потаргує швидко-поцихи даскельо раз * bocca chiusa [бока кюза] — зоз завартима устами (у [[Вокална музика|вокалней музики]]). * brillante [брилтнте] — ясни, шветли, брилїянтни. * ''bruscamente'' [брускаменте] — твардо, круто грубо. [22] * ''buffo'' [буфо] — шмишно. '''<big>C</big>''' * ''calando'' [каландо] — поступно уцихшовац [[звук]], нєставаюци; дакеди источашнє и спомалшовац темпо [22]. * ''cantabile'' [кантабиле] — шпиваюци, розшпивано, пробуюци имитовац [[Шпивач|шпивача]] у цеку граня [22). * ''capo'' [капо] — од початку, тиж da capo al Fine. [23]. * ''coloratura'' [колоратура] — колоратура, зложенша артикулация вокалного дїла * ''col pugno'' [коль пуньо] — „з песцу” дуркац, грац по типкох клавиятури зоз песцу * ''come prima'' [коме прима] — як и пред тим * ''come sopra'' [коме сопра] — у початним, першобутним темпу * ''comodo'' [комодо] — „комотно, лагодно”, у штреднїм темпу, * ''con'' [кон] — при, вєдно, (25) * ''con abbandono'' [кон абандоно] — опущено (серб. лежерно) (27) * ''con anima'' [кон анима] — з души, зоз чувством, * ''con amore'' [кон аморе] — з любову, (14) * ''con brio'' [кон брио] — живше, живо, * ''con collera'' [кон колера] — нагнївацо, з гнївом, * ''con dolore'' [кон долоре] — жалосно, зоз жалосцу. * ''con fuoco'' [кон фуоко] — енерґично (серб. са жаром) * ''con moto'' [кон мото] — зоз рухом, рушаньом. * ''con grazia'' [кон грация] — ґрациозно. * ''con slancio'' [кон еланчо] — зоз дзеку, зоз еланом. * ''con sordino'' [кон сордино] — зоз приглушовачом, зоз сордину. * ''con spirito'' [кон спирито] — одушевено. * ''coperti'' [копєрти] — индикация приглушованя удерних инстр. зоз платном [28]. * ''crescendo'' [крещендо] (''cresc.'') — пступно поглашньовац. '''D''' * ''da capo'' [да кaпо] — oд початку. * ''da capo al Fine'' или ''D. C. al Fine'' [да капо ал фине] — од початку по слово ''Fine'' (конєц). * ''deciso'' [дечизо] — одлучно, шмело. * ''decrescendo'' [декрэщендо] (''decresc.'') або ''diminuendo'' [диминуендо] (''dim.'') — поступно сцихшовац гласносц. (31) * ''delicatamente [''деликатаменте''] —'' деликатно, нїжно, осторожно. * ''dell’arco [''дел арко''] —'' грац зоз смиком (процивно як pizzicato). * ''devoto, divoto [''дево́то або диво́то''] —'' благочествено, побожно, (серб.предано), [32][33] * ''dissonanza [''диссонaнца''] —'' дисонанца, нємелодично [3] * ''divisi [''диви́зи''] (div.) —'' подзелїц, подзелєни, смикови ансамбл ма подзелїц виводзенє єдну часц дїла на ґрупи по инструментох [35]. Процивно од унисона. * ''dolce [долче] —'' нїжно, мило ''[34].'' * ''dolcissimo'' [долчиссимо''] —'' винїмкови нїжно ''[34].'' * dolente [долeнтє] — жалосно, у жалю, з болью [34]. * doloroso [дольоро́зо] — смутно, жалосно * ''D. S. al coda (dal segno'' [36] ''al coda'') [дал сеньо ал кода] — од места означеного зоз знаком S, спрам коди. * ''D. S. al fine'' (dal segno [36] al fine) [дал сеньо ал фине] — од места места, означенного зоз знаком S, до конца. '''<big>E</big>''' * ''elegante [''елегантэ''] —'' елеґантно, крашнє. * ''energico [''енерджико''] —'' одлучно, силно, енерґично. * ''enfatico [''eмфaтико''] —'' зоз наглашеньом * ''eroico [''ероико''] —'' геройски, борбено ''[37].'' * ''espirando [''еспирандо''] —'' бляднєє, нєстава ''[37].'' * ''espressivo [''еспресиво''] — ''виражайно, живописно, експресивно, * ''estinto [''эстинто''] —'' вше слабше, блядо приглушенше ''[38].'' '''<big>F</big>''' * ''facile'' [фaчиле] — лєгко, нє чежко; єдноставно [38] * ''feroce'' [фероче] —дїво, френетично, нєобуздано, свиреп [39]. * ''festivo'' [фестиво] — шветочно. * ''fieramente'' [ферамєнте] — бурйово, пишно, живахно, ароґантно, шмело [40]. * ''fine'' [фине] — конєц. * ''flebile'' [флебиле] — жалосно, плачлїво, смутно. * ''focoso'' [фокозо] — живше, рухомше, страствено [40].. * ''forte'' [форте] (''f'') — гласно, моцно [42]. Понавяня (ff, fff) означую ище векшу гласносц звука[42]. * ''fortissimo'' [фортисимо] (''ff'') — барз гласно, барз моцно, силно [42].. * ''forzando'' [форцаандо] (''fz'') — опатриц ''sforzando''. * ''fresco'' [фреско] — жимно, швижо. * ''funebre'' [фунебре] — смутно, жалосно, * ''furioso'' [фурйозо] — бурно, дзиво, роздражлїво, страствено, [43. '''<big>G</big>''' * ''gaudioso'' [гаудйозо] — радосно. * ''gentile'' [джентииле] — мeгко, нїжно. * ''giocoso'' [дьокозо] — весело, як танєц, духовито. * ''gioioso'' [джойозо] — радосно, весело. * ''giusto'' [джу́сто] — строго, точно. * ''glissando'' [глиссаандо] (скрацено ''gliss.'') — глисандо. * ''grandiose'' [грандиозо] —величанствено, велелетно, возвишено, пишно[44]. * ''grave'' [граве] — важно, очежано. * ''grazioso'' [грациозо] — ґрациозно, елеантно, прицагуюцо. * ''gruppetto'' [групето] — мелодийски украс (орнамент), составени з даскелїх тонох * ''guerriero'' [гуэреро] — вояцки '''<big>I</big>''' * ''imperioso'' [имперйозо] — императивно, упорно, заповедаюцо [49]. * ''impetuoso'' [импетуозо] — импулсивно, страствено, швидко, напнуто [49]. * ''imponente'' [импонентє] — одлучно, виражайно. * ''impotente'' [импотэ́нтэ] — слабо, витрошено, . * ''improvisando'' [импровизандо] — импровизуюцо. * ''in altissimo'' [ин алтисимо] — за октаву висше. * ''incalzando'' [инкальцандо] — подшвидшованє и змоцньованє звука.. * ''incrociando'' [инкрочандо] — упутство за виводзенє пасажа прейґ руки (прекриженей) на гарфи або клавиру [49]. * indeciso [индечизо] — нєсиґурно, бояжлїво [49].-- -- in disparte [ин диспертє] — одвоєно, нєзависно од других (кед виводза вєдно). -- in distanza [ин дистанца] — на розстояню. • infurianto [инфурянто] — гнївацо. '''<big>U</big>''' * ''una corda'' [уна корда] (дословно — „єдна струна”) — Ознака за хаснованє лївей педали на клавиру. * ''un poco'' [ун поко] — лєм дакус, дакус. * ''unisono'' [уни́соно] або ''unis'' — исти гласи. Процивно — ''divisi'' ''(цо значи делїц по гласох)''. '''<big>V</big>''' '''<big>W</big>''' * ''wolno'' [вольно] — польске слово, означує шлєбодно або помали. Стрета ше у писнї ''Слон'' зоз музичного дїла ''Карнавал животньох'' [[Композитор|композитора]] Сен-Санса. Знак хтори ше ридко хаснує. '''<big>Z</big>''' * ''zart'' (нєм. [царт]) — нїжни, слаби, ценки, крегки (звук) <big>'''Q'''</big> * ''quasi'' [квази] — як, такповесц, приблїжно. (76) * ''quieto'' [квието] — спокойно, мирно. == Литература == == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] <references /> [[Катеґория:Музична нотация]] 7pgojxqqdgf5xfggz1mc07xyah884fq Мелания Планчак (учителька) 0 3150 19350 19343 2026-06-11T00:26:32Z Keresturec 18 Уруцени нови факти до тексту 19350 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Мелания Планчак </big> | label2 = | data2 = Место за фотку.jpg | label3 = Назвиско | data3 =Аранка | label4 = Датум народзеня | data4 =13. мая 1929. року | label5 = Датум упокоєня | data5 =22. новембра 2017 (88) | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски, українски | label8 = Школа | data8 = Учительска школа, Сримски Карловци и Суботица | label9 = Универзитет | data9 = | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 =1950—1985. | label12 = Жанри | data12 = образованє, просвита, редактура | label13 = Поховани | data13 = на теметове у Руским Керестуре | label14 = Припознаня | data14 = Припознанє ''Осиф Фа, учитель'' }} '''Мелания Планчак''' (*[[13. май]] 1929—†22. новембер 2017), учителька и панїматка, дружтвена дїячка. == Биоґрафия == Мелания (Аранка) Канюх ше народзела 13. мая 1929. року у Руским Керестуре. [[Оцец]] Михайло и [[мац]] Єлена родз. Надь. Мелания мала три шестри, Амалию, Славицу и Емилию. Основну школу Мелания закончела у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], предлужела школованє у Нєподполней мишаней ґимназиї з руским наставним язиком у фебруаре 1945. року и потим пошла до Учительскей школи у Сримских Карловцох и познєйше прешла до Учительскей школи у [[Суботица|Суботици]] хтору закончела 1950. року. Мелания Канюх ше одала за о. Кирила Планчака. У малженстве вони мали штири дзивки - Марию, Емилию, Олену и Татяну. Перше роботне место єй було у Руским Керестуре дзе робела єден рок.1 Накадзи ше одала за паноца, о. Кирила Планчака, премесцена є до школи у [[Нове Орахово|Новим Орахове]] дзе робела осем роки, а потим, кед єй супруг Кирил премесцени на душпастирску роботу до Руского Керестура, єден рок робела и у [[Коцур|Коцуре.]] До Руского Керестура учителька Мелания ше врацела и робела од 1962–1969. року. Мелания Планчак найдлужей робела у [[Петровци|Петровцох]] у Сриме (нєшка Република [[Горватска]]) дзе ше цала фамилия преселєла кед єй супруг Кирил меновани за петровского пароха, 1969. року. Ту такой почала робиц як учителька класней настави, а по одходу [[Вира Гудак|Вири Гудаковей]] до Петроварадину, превжала и годзини руского язика. У школи пририхтовала рочни школски часопис за литературни роботи ''Венчик''.2 У Петровцох, окрем настави, учителька Мелания Планчак пририхтовала шицки школски програми з нагоди державних шветох, вєдно зоз членми КПД ''Яким Гарди''. Мелания Планчак, як дзивка и штредньошколка, ґлумела  у пар театралних фалатох у Руским Керестуре. У Петровцох вона режирала 6 аматерски представи а кед Юрий А. Шереґи 1970. року режирал у валалє  театрални фалат ''Сорочински ярмарок'' Мелания Планчак зоз супругом ґлумела у фалаце у хторим, медзи иншим, було и надосц шпиваня. У тим фалаце участвовала векша часц просвитних роботнїкох зоз школи. У Петровцох Мелания Планчак була єден час и директорка подручней школи, хтора припадала под вуковарску ОШ ''Други конґрес КПЮ''. У школи у Петровцох Мелания Планчак дочекала и пензию 1985. року. Уж як пензионерка вона зоз супругом, паноцом Кирилом Планчаком, пошла до Нємецкей, до Нирнберґу дзе препровадзели 13 роки. Року 1998. Мелания и Кирил Планчаково ше врацели до Руского Керестура ґу своїм дзецом и унуком. Учителька Меланка Планчакова була член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] од 1974. року. У матичней кнїжки Дружтва уписана є под числом 68. За свою витирвалу роботу у просвити учителька Мелания Планчак достала вецей припознаня и награди, а єдно з нїх и Припознанє ''Осиф Фа, учитель'' Дружтва за руски язик, литературу и културу 2016. року за длугорочну воспитно-образовну роботу зоз школярами. Учителька Мелания Планчак ше упокоєла 22. новембер 2017. року (88). Похована була на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Литература == * Тамаш, др Юлиян, „''Просвитни роботнїки 1944—1991. року''ˮ, Руски Керестур, ''лїтопис и история (1745-1991''), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 413. * Сенка Папуґа Славчев: Руски учителє у Новим Орахове, Studia Ruthenica, Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 7 (20), 1999-2000, б. 84. == Вонкашнї вязи == * С. Сабадош, [https://www.ruskeslovo.com/obrazovna-verikala-od-ovodi-po-fakultet-vi/ Образовна вертикала, од оводи по факултет (VI)], новини Руске слово, ruskeslovo.com, 9. октобер 2023. * С. Сабадош, [https://www.ruskeslovo.com/obrazovna-verikala-od-ovodi-po-fakultet-vi/ Образовна вертикала, од оводи по факултет (VI)], новини Руске слово, ruskeslovo.com, 9. октобер 2023. * Zvonko Kostelnik, [https://savezrusina.hr/vijesti/umrla-je-uciteljica-melanija-plancak/ UMRLA JE UČITELJICA MELANIJA PLANČAK], Savez Rusina Republike Hrvatske, vebsajt savezrusina.hr , 23.11.2017. * В, Вуячич, [https://www.ruskeslovo.com/na-njeskajsi-dzenj-13-maj-2/ На нєшкайши дзень, 13. май], Аґенция Рутенпрес, вебсайт www.ruskeslovo.com, 13. май 2026. * [https://druztvo.org/ruski/in%20memoriam/index.htm Умарла Мелания Планчак, учителька (1929-2017)], вебсайт Дружтва за руски язик, литературу и културу, druztvo.org. == Референци == 1 Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944—1991. рокуˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 413. 2 С. Сабадош, [https://www.ruskeslovo.com/obrazovna-verikala-od-ovodi-po-fakultet-vi/ Образовна вертикала, од оводи по факултет (VI)], новини Руске слово, ruskeslovo.com, 9. октобер 2023. [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Умарли 2017]] [[Катеґория:Народзени 1929]] [[Катеґория:13. май]] [[Катеґория:22. новембер]] kbfwla5k0pi6zj62i0hbub2f3ci35n7 19351 19350 2026-06-11T00:40:49Z Keresturec 18 Вируцена дупла Вонкашня вяза, форматированє 19351 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Мелания Планчак </big> | label2 = | data2 = Место за фотку.jpg | label3 = Назвиско | data3 =Аранка | label4 = Датум народзеня | data4 =13. мая 1929. року | label5 = Датум упокоєня | data5 =22. новембра 2017 (88) | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски, українски | label8 = Школа | data8 = Учительска школа, Сримски Карловци и Суботица | label9 = Универзитет | data9 = | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 =1950—1985. | label12 = Жанри | data12 = образованє, просвита, редактура | label13 = Поховани | data13 = на теметове у Руским Керестуре | label14 = Припознаня | data14 = Припознанє ''Осиф Фа, учитель'' }} '''Мелания Планчак''' (*[[13. май]] 1929—†22. новембер 2017), учителька и панїматка, дружтвена дїячка. == Биоґрафия == Мелания (Аранка) Канюх ше народзела 13. мая 1929. року у Руским Керестуре. [[Оцец]] Михайло и [[мац]] Єлена родз. Надь. Мелания мала три шестри, Амалию, Славицу и Емилию. Основну школу Мелания закончела у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], предлужела школованє у Нєподполней мишаней ґимназиї з руским наставним язиком у фебруаре 1945. року и потим пошла до Учительскей школи у Сримских Карловцох и познєйше прешла до Учительскей школи у [[Суботица|Суботици]] хтору закончела 1950. року. Мелания Канюх ше одала за о. Кирила Планчака. У малженстве вони мали штири дзивки - Марию, Емилию, Олену и Татяну. Перше роботне место єй було у Руским Керестуре дзе робела єден рок.1 Накадзи ше одала за паноца, о. Кирила Планчака, премесцена є до школи у [[Нове Орахово|Новим Орахове]] дзе робела осем роки, а потим, кед єй супруг Кирил премесцени на душпастирску роботу до Руского Керестура, єден рок робела и у [[Коцур|Коцуре.]] До Руского Керестура учителька Мелания ше врацела и робела од 1962–1969. року. Мелания Планчак найдлужей робела у [[Петровци|Петровцох]] у Сриме (нєшка Република [[Горватска]]) дзе ше цала фамилия преселєла кед єй супруг Кирил меновани за петровского пароха, 1969. року. Ту такой почала робиц як учителька класней настави, а по одходу [[Вира Гудак|Вири Гудаковей]] до Петроварадину, превжала и годзини руского язика. У школи пририхтовала рочни школски часопис за литературни роботи ''Венчик''.2 У Петровцох, окрем настави, учителька Мелания Планчак пририхтовала шицки школски програми з нагоди державних шветох, вєдно зоз членми КПД ''Яким Гарди''. Мелания Планчак, як дзивка и штредньошколка, ґлумела  у пар театралних фалатох у Руским Керестуре. У Петровцох вона режирала 6 аматерски представи а кед [[Юрий Авґустин Шереґи|Юрий А. Шереґи]] 1970. року режирал у валалє  театрални фалат ''Сорочински ярмарок'' Мелания Планчак зоз супругом ґлумела у фалаце у хторим, медзи иншим, було и надосц шпиваня. У тим фалаце участвовала векша часц просвитних роботнїкох зоз школи. У Петровцох Мелания Планчак була єден час и директорка подручней школи, хтора припадала под вуковарску ОШ ''Други конґрес КПЮ''. У школи у Петровцох Мелания Планчак дочекала и пензию 1985. року. Уж як пензионерка вона зоз супругом, паноцом Кирилом Планчаком, пошла до Нємецкей, до Нирнберґу дзе препровадзели 13 роки. Року 1998. Мелания и Кирил Планчаково ше врацели до Руского Керестура ґу своїм дзецом и унуком. Учителька Меланка Планчакова була член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] од 1974. року. У матичней кнїжки Дружтва уписана є под числом 68. За свою витирвалу роботу у просвити учителька Мелания Планчак достала вецей припознаня и награди, а єдно з нїх и Припознанє ''Осиф Фа, учитель'' Дружтва за руски язик, литературу и културу 2016. року за длугорочну воспитно-образовну роботу зоз школярами. Учителька Мелания Планчак ше упокоєла 22. новембер 2017. року (88). Похована була на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Литература == * Тамаш, др Юлиян, „''Просвитни роботнїки 1944—1991. року''ˮ, Руски Керестур, ''лїтопис и история (1745-1991''), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 413. * Сенка Папуґа Славчев: Руски учителє у Новим Орахове, Studia Ruthenica, Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 7 (20), 1999-2000, б. 84. == Вонкашнї вязи == * С. Сабадош, [https://www.ruskeslovo.com/obrazovna-verikala-od-ovodi-po-fakultet-vi/ Образовна вертикала, од оводи по факултет (VI)], новини Руске слово, ruskeslovo.com, 9. октобер 2023. * Zvonko Kostelnik, [https://savezrusina.hr/vijesti/umrla-je-uciteljica-melanija-plancak/ UMRLA JE UČITELJICA MELANIJA PLANČAK], Savez Rusina Republike Hrvatske, vebsajt savezrusina.hr , 23.11.2017. * В. Вуячич, [https://www.ruskeslovo.com/na-njeskajsi-dzenj-13-maj-2/ На нєшкайши дзень, 13. май], Аґенция Рутенпрес, вебсайт www.ruskeslovo.com, 13. май 2026. * [https://druztvo.org/ruski/in%20memoriam/index.htm Умарла Мелания Планчак, учителька (1929-2017)], вебсайт Дружтва за руски язик, литературу и културу, druztvo.org. == Референци == 1 Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944—1991. рокуˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 413. 2 С. Сабадош, [https://www.ruskeslovo.com/obrazovna-verikala-od-ovodi-po-fakultet-vi/ Образовна вертикала, од оводи по факултет (VI)], новини Руске слово, ruskeslovo.com, 9. октобер 2023. [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Умарли 2017]] [[Катеґория:Народзени 1929]] [[Катеґория:13. май]] [[Катеґория:22. новембер]] 8wfyqj34rhayhy66sn494scfh157ue1 Цитисус 0 3151 19348 19346 2026-06-10T13:11:41Z Olirk55 19 Уложена табела з податками 19348 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 = Цитисус | label2 = | data2 = [[File:Cytisus procumbens 2.jpg|300px]] | label3 =| data3 = | header4 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label5 = Класа | data5 = | label6 = Царство | data6 = Plantae | label7 = Дивизия | data7 = Tracheophyta | label8 =Klasa | data8 = Magnoliopsida | label9 = Ряд | data9= Fabales | label10 = Фамилия | data10= Fabaceae | label11= Подфамилия | data11= Faboideae | label12 = Трибус | data12 = Genisteae | label13 = Род | data13 = Cytisus Desf. (1798). | header14 = Бази податкох | label15 = | data15= GBIF Flora Croatica | label16 = | data16 = wikivrste WD wikislike wikigalerija }} '''Цитисус''' (лат. ''Cytisus'', горв. ''zanovjet'') то род рошлїнох зоз фамилиї маунаркох (''Fabaceae''), розширени є такповесц по цалим швеце.<ref name=":0">[https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:60455196-2 Cytisus Desf".] Plants of the World Online. [https://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Botanic_Gardens,_KewRoyal Botanic Gardens, Kew.] Retrieved 6 August 2025.</ref> Род облапя коло 27 файти.<ref>RHS A–Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. p. 1136. ISBN 978-1405332965.</ref> Цитисус спада до вичножелєних рошлїнох,<ref>[https://www.rhs.org.uk/plants/98153/cytisus-x-beanii/details Cytisus × beanii".] RHS. Retrieved 5 May 2020</ref> познати є по своїх розкошних кветох найчастейше жовтей фарби хтори прекриваю длуги еластични конарчки на яр и вчас влєце. Квитки ше зявюю як густи ґиризди, закриваю конарчки и правя слику хтора здогадує на „жовти хмарки”. Окрем жовтих, єст червени, били и целово вариянти и так оможлївюю прилагодзованє за рижнородни декорациї.<ref>[https://parkplants.rs/index.php?route=product%2Fsearch&search=cytisus Products meeting the search criteria]</ref> Биолоґийни опис Цитисус черяк, ридко мале древко, лїсцопадне, ридко вичножелєне, аж може буц и церньовите. Фотермия зменююца. Лїсцочка тройнїсти, ридко зведзени на єден лїсток, мали су и узки або их нєт. Квети длугоки 2-3 центи, мохоткасти, жовти, били, ридко лилово або целово, пазухови, ґириздасти або у главкох на концох младнїка. Погарик квитку цивкасти, дзвонасти або тевчирасти, вельо длугши як ширши, ясно двоустови, длугоки 10-15 милиметри; лїстки кветох мегки, длугши од криделка, звичайно зарезани при верху. Маю 10 прашнїки, зроснути до цивки, тлучок шедзаци, а квети маю окремни приємни пах хтори ше около шири. Квет у форми метолки дизайновани так же накадзи пчолка на ньго злєци, прашнїки, напнуто спущени под калапчком лїсцочка, такой ше нагло випросца, дотхню пчолку од сподку и прекрию єй мохоткави брущок зоз поленом. Кед рошлїна преквитнє, формую ше длуговасти капсули мауни, а узрети ше отвераю зоз 1-2 або вецей нашеньками. Нашенько покрутковей форми, ровне и блїщаце. Древо ридко васкуларне або персценясте, зоз цифру, менєй або вецей подзелєне на нєясни контури, жовкасто-кафовкасти. Рочни персценї мож ясно видзиц. Судзинки видлїви зоз голим оком. Розлики у структури древа медзи поєдинима файтами роду мали. Розмножованє и отримованє Цитисус ше розмножує з нашеньком на яр после стратификациї под шнїгом у фебруаре, алє ше може розмножовац и зоз желєнима младнїками и каламеньом.[[File:Cytisus IMG 20260528 073819.jpg|thumb|Квети розквитнутого цитисуса|346x346п]]Цитисус рошлїна о хторей ше нє треба вельо старац. Преферує слунковити места и толерантна є на розлични условия глїни, уключуюци и нєплодну и писковиту глїну. Залївац ю треба умерено, нє подноши вельо води. Кед же ма добру дренажу, цо значне за єй роснуце, лєпше напредує. Рошлїна одпорна на сушу, так же є идеална за слунковити и сухи локациї. Розширеносц Цитисус вичножелєна рошлїна хтора розширена у Европи, сиверозаходней Африки (уключуюци Макаронезию), Турскей, заходних Зєдинєних Америцких Державох и южней Канади <ref name=":0" />. Находзи ше коло лєсох односно лєсових окраїскох и горох або коло побережних черякох и пасовискох, а мож го обачиц и там дзе подруча запущени або затаращени.<ref name=":0" />. Етимолоґия Слово походзи зоз старопольского слова ''zanowiec'', а виведзене є зоз злучнїка za ''nova'' „на нови (мешац)“, з оглядом на час кеди ше рошлїна збера за медицински потреби. == Значенє и хаснованє == Значне число файтох ше хаснує за: • Рижнородни прекрасни декорациї. • Цитисус мож хасновац и як єдло (заменка за кафу або присмачки), алє треба з ню поступиц осторжно, пре присуство алкалоїду хтори може спричинїц трованє. [2]. • Древо ма релативно високи механїчни прикмети: декоративну текстуру и красну природну офарбеносц. Медзитим, пре мале стебло, хаснує ше лєм за дробни ручни виробки. • Рошлїна ма украсну, декоративну вредносц, окреме у периодзе док квитнє вчас на яр або влєце; хаснує ше за садзенє у заградкох и паркох, поєдинєчно, у ґрупох комбиновано зоз другима рошлїнами. Файти хтори нїзки, успишно рошню у каменярох; жимжелєни файти ше пестує у пластенїкох; тоти цо квитню вчас на яр хаснує ше за рижни декорациї. • Ма у себе алкалоїд цитизин, хтори звекшує кревни прицисок и стимулує диханє, так же ше даєдни файти цитисуса хаснує у медицини. • Цитисус ше хаснує и за статкову покарму. [[File:Spartocytisus supranubius.jpg|right|thumb|370x370px|Били цитисус (Cytisus supranubius )]] == Файти == :*Cytisus absinthioides Janka :*Cytisus acutangulus Jaub. &amp;amp; Spach :*Cytisus aeolicus Guss. ex Lindl. :*Cytisus agnipilus Velen. :*Cytisus albus Hacq., bijeli zanovjet :*Cytisus anatolicus (Güner) Vural :*Cytisus angulatus (L.) Boiss. ex Spach :*Cytisus arboreus (Desf.) DC. :*Cytisus ardoinoi E.Fourn. :*Cytisus austria == Ґалерия == <gallery> Файл:Cytisus praecox 'Albus' a1.jpg|Гибридни цитисус (Cytisus praecox 'Albus') Файл:Cytisus scoparius - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-200.jpg|Часци цитисуса, семенко, мауна, конарчки, квети и його часци Файл:Цитисус IMG 20260528 073802.jpg|Цитисус, подполно розквитнути Файл:Cytisus grandiflorus b.jpg| Файл:Cytisus ardoini1.jpg Файл:Cytisus nigricans 2006.07.01 10.41.34-p7010259.jpg </gallery> == Литература == * DK, ''Biljke i cveće, Veliki ilustorvani vodić, Mladinska knjiga''2006, Beograd, бок 167 и 560 == Вонкашня вяза == * [https://sajic.com/cytisus-biljka-zlatnih-cvetova-za-vas-vrt-ili-terasu/ Cytisus: Biljka zlatnih cvetova za vaš vrt ili terasu] * [https://r2u.org.ua/s?w=Cytisus&scope=all&dicts=14 Cytisus] // [https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%97%D0%BD%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D1%96_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B2_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BD Словник українських наукових і народних назв судинних рослин] / Ю. Кобів. — Київ : Наукова думка, 2004. — 800 с. —(Словники України). — ISBN 966-00-0355-2. {{Commons}} == Референци == [[Катеґория:Рошлїни]] <references /> [[Катеґория:Черяки]] gl8ywrkf3vvmk2k45x71l1deh7lah8h