Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.11 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Михал Иван 0 3228 19903 19899 2026-07-15T17:08:51Z Olirk55 19 Додати податки у таблїчки 19903 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Михал Иван </big> | label2 = | data2 = [[Файл:Mihal Ivan Niger 2.jpg|алт=Михал Иван Ниґер|центар|мини|280x280п]] | label3 = Назвиско | data3 = Ниґер | label4 = Датум народзеня | data4 =16. фебруара 1947. року | label5 = Датум упокоєня | data5 = | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски, сербски | label8 = Школа | data8 = Школа шолярох у привреди, Кула | label9 = Универзитет | data9 = | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 =1963—2012. | label12 = Жанри | data12 = хорске шпиванє, соло шпиванє, дуети, ґитара | label13 = Поховани | data13 = | label14 = Припознаня | data14 = награди на фестивалох ''Червена ружа'' и ''Ружова заградка'' }} '''Михал Иван''' (*[[16. фебруар]] 1947), снователь и член єдного зоз перших вокално-инструменталних ансамблох у [[Коцур|Коцуре]], [[Музичар|музичар,]] [[шпивач]], орґанизатор музичного живота у КУД. == Биоґрафия == Михал Иван народзени 16. фебруара 1947. року у Коцуре. [[Оцец]] Дюра и [[мац]] Ксения родз. Хромиш. Михал ма и младшу шестру Марику. Основну школу Михал закончел 1961. року у Коцуре и такой предлужел образованє у [[Кула|Кули]], у Школи школярох у привреди, машинбраварски напрям. По законченю того ступня образованя Михал Иван предлужел у Кули робиц у фаху по 1974. рок кед прешол зоз фамилию жиц и робиц у [[Вербас|Вербаше]]. У Вербаше ше фамелия затримала по 1992. рок, кед ше преселєли до Коцура. Михал и далєй робел у Вербаше по 2012. рок кед пошол до пензиї. == Музику любел од малючка == Кед Михалови було 5-6 роки та му умар його бачи, оцов брат. Дїдо теди дал бачикову мандолину малому унукови Михалови Иванови и так вон почал на тим инструменту виглєдовац швет музики. У Коцуре у тедишнїм чаше нє було музичней школи та на дзецох оставало же би, як самоуки, упознавали швет музики. Ученє цекло так же мали Михал шпивал а на мандолини таргал струни, глєдал одвитуюци тон. И пробовал запаметац исте. Тото його музичне експериментованє видзели пайташе зоз сушедства та ше даєдни з нїх тиж заинтересовал за музику и [[музични инструменти]]. Було то теди цошка нове, интересантнєйше як чинаґанє, мумликанє и пиличканє хтори були теди узвичаєни бависка за дзеци. Року 1953. або 1954. ґу Михалови, як музично найискуснєйшому, ше приключели ище двоме пайташе та так настал перши Михалов бенд у хторим були примка, [[ґитара]] и Михалова мандолина. У сушедстве жил бачи Михал Шантов хтори грал на басприме та вон на членох Михалового бенду пренєсол нови знаня зоз музичней пракси. Вжиме спомнутого року вони научели даскельо крачунски шпиванки та на Крачун ходзели по шпиваню зоз музичнима инструментами. Швидко ше у школи чуло же єст даяки дзецински оркестер у валалє и Михалов бенд достал анґажман и у школи та грали на школских приредбох. У цеку 50-тих рокох ше у Коцуре [[Нєдзеля|внєдзелю]] вечар за младеж отримовали танци у Младежским доме, а пополаднями була такволана ''Чаянка'' за дзеци школского возросту (теди школяре после 8 годзин вечар нє шмели ходзиц по валалє) та бенд Михала Ивана почал грац и на тей приредби. [[Файл:VIS Nješčešnjici na Červenej ruži 1965.jpg|мини|368x368п|ВИС ''Нєщешнїки'' на ''Червеней ружи'' 1965. З лїва: Силвестер Иґрачки, Павле Байор, Михал Иван и Никола Киш.]] После законченей осмей класи Михал и його пайташе ше уписали до Школи школярох у привреди дзе ходзели од 1961. по 1964. рок. Теди Михал постал у валалє познати под назву Ниґер, Михал Иван Ниґер. Були то роки кед ше зявели електрични ґитари и вони ше, розумлїве, почали занїмац з тима музичнима инструментами хтори були наисце у тренду. У медзичаше, вони свою вокално-инструменталну ґрупу наволали ''Нєщешнїки''. Цо вецей, на шветовей музичней сцени ше теди зявели Битлси, Ролинґстонси и велї други музични ґрупи и вони ше на нїх упатрали. Михал и його пайташе жадали мац електрични ґитари та перше на звичайни ґитари монтирали маґнети а потим ришели же сами направя власни електрични ґитари. Перши їх озбильни наступ зоз тима ґитарами бул 1965. року на ''[[Фестивал руске култури Червеней ружи|Червеней ружи]]'', штвартей по шоре. Михал Иван Ниґер зоз своїм бендом удатно наступел и вон, як шпивач, освоєл треце место.1 На ґитарияди у Жаблю ''Нєщешнїки'' були други. Їх музична кариєра, як ґрупи, тирвала до 1971. року кед ше оркестер розпаднул и Михал 10 роки нїґдзе нє грал. Медзитим, после длугшого часу, члени бувшого ВИС ''Нєщешнїки'' знова формовали нову ґрупу, тераз под назву ''Камене квице''. Нє могли без музики. == Дозреванє у уметносци шпиваня == Михал Иван нє грал нїґдзе, алє ше з музику дружел як член вербаского хору а потим и керестурского хору дзе вельо научел о шпиваню. Тоти [[Хор|хори]] алє и поєдинци у нїх найвецей научели од [[Дириґент|дириґента]] и [[Композитор|композитора]] [[Ириней Тимко|Иринея Тимка]]. Вон знал препознац добри гласи, красни мегки [[Тенор|тенори]] двох шпивачох з вербаского хору та теди настал дует Михал Иван и Михал (Мижо) Тамаш. Кед, як дует, посцигли квалитет интерпретациї Ириней Тимко им преправел драгу же би за Радио Нови Сад знял коло трицец тирваци знїмки. [[Файл:Kvartet, Ružova zahradka 2002.jpg|алт=Квартет Михал Иван, Йовґен Надь, Звонимир Кочиш и Юлиян Рамач|мини|406x406п|''Збегньовски ноци'' и квартет Михал Иван, Йовґен Надь, Звонимир Кочиш и Юлиян Рамач, Ружова заградка 2002. року.]] Михал Иван потим и як соло шпивач за Радио Нови Сад знїмал архивски знїмки, як українских так и руских шпиванкох. У тим чаше вон поряднє наступал на Червеней ружи як и на Ружовей заградки кед зажила як фестивал новей рускей шпиванки. За квалитетни интерпретациї Михал Иван достал три награди на Червеней ружи и два награди на Ружовей заградки. Йому особнє єдна з найкрасших шпиванкох хтори интерпретовал то була Винчованка родичом. У дуету зоз Михалом Тамашом мали побиднїцку интерпретацию шпиванки Вирнїк писнї на Червеней ружи. Михал Иван на Червеней ружи и на Ружовей заградки наступал як [[солиста]], алє и у дуету, [[Трио|трию]] и у квартету. Найпознатши шпиванки по хотрих го слухаче паметаю то Писня Коцуру, Троме браца, як член квартета шпивал композициї Збегньовски ноци, Януарска ноц и други. Михал Иван зоз своїм красним тенором шпиванки интерпретовал барз чувствительно. Вон знал унєсц емоциї до [[Интерпретация|интерпретациї]] алє вон так и доживйовал шпиванки, дзекеди так емотивно же слухаче и патраче мали чувство же заплаче под час интерпретациї. Тота го прикмета окреме крашела як интерпретатора. У Коцуре, Михал Иван бул руководитель женскей шпивацкей ґрупи КУД Жатва а тиж бул и снователь мадярскей мишаней шпивацкей ґрупи у хторей и сам наступал. Теди настал и ЦД под назву Свойому Коцуру з любову. По одход до пензиї 2012. року Михал Иван Ниґер знял ище коло 20 шпиванки та у фонду Радио Нового Саду вон ма зняти коло 50 шпиванки. У периодзе кед интензивно шпивал у хорох и на фестивалох Михал Иван грал и на велїх свадзбох, музика му вошла до шерца та з радосцу грал дзекеди и цалу ноц. Музика и шпиванє оможлївели Михалови Иванови же би бул з нашима ансамблами на госцованьох у иножемстве. З ВИС-ом ''Камени квет'' наступал у Сентандреї у Мадярскей, зоз Домом култури з Руского Керестура бул у Свиднїку (тедишня Чехословацка), потим у України, як и у жемох Бенелукса. Зоз КУД ''Жатва'' з Коцура бул у Словацкей и [[Польска|Польскей]]. == Улога у театралей представи == Михал Иван участвовал и як ґлумец и ношитель главней хлопскей улоги у представи ''Опера за три ґроши,'' хтора поставена у Руским Керестуре 1979. року у режиї Драґутина Колєсара''.'' Його глас и теди пришол до вираженя гоч характерним прикметом особи Мечета хтору ґлумел би можебуц по файти гласу одвитовал даяки баритон лєбо бас. Михал Иван, попри ґлуми, зоз своїм тенорским гласом барз упечатлїво одшпивал сонґи у тим театралним мюзиклу. Зоз ґлуму и шпиваньом у представи потвердзел ище баржей свойо уметнїцки a поготов музични квалитети. * Бертолд Брехт: [https://www.youtube.com/watch?v=e2LhpACi22I&t=2210s Опера за три ґроши] - РНТ Дядя, Руски Керестур (1979. рок) {| class="wikitable" |+ ! colspan="4" |<big>Шпиванки Михала Ивана на Ютюб</big> |- |<div style="text-align: center;">'''Наслов композициї''' |<div style="text-align: center;">'''Интерпретаторе''' |<div style="text-align: center;">'''Композитор''' |<div style="text-align: center;">'''Оркестер''' |- |[https://www.youtube.com/watch?v=ZKR7PMaWCDg&pp=ygUKTWloYWwgSXZhbg%3D%3D Писня Коцуру] |<div style="text-align: center;">Михал Иван |Любомир Загорянски |Оркестер КУД ''Жатва'', Коцур |- |[https://www.youtube.com/watch?v=8M_occ909Bc Писня Коцуру] |<div style="text-align: center;">" |<div style="text-align: center;">" |Тамбурови оркестер РТВ Войводина |- |[https://www.youtube.com/watch?v=YpxQRrZhbvY Топольова балада] |<div style="text-align: center;">" |Витомир Бодянец |Оркестер КУД ''Жатва'', Коцура |- |[https://www.youtube.com/watch?v=I3NXd8rGYtU Троме браца] |<div style="text-align: center;">" |<div style="text-align: center;">Владимир Дудаш |Тамбурови оркестер РТВ Войводина |- |[https://www.youtube.com/watch?v=unoefBG6_lI&pp=ygUKTWloYWwgSXZhbg%3D%3D Збегньовски ноци] |Михал Иван, Йовґен Надь, Звонимир Кочиш и Юлиян Рамач |Мирон Сивч |<div style="text-align: center;">" |- |[https://www.youtube.com/watch?v=SqBZYtkDeRs&pp=ygUKTWloYWwgSXZhbg%3D%3D Збегньовски ноци] |<div style="text-align: center;">" |<div style="text-align: center;">" |<div style="text-align: center;">" |- |[https://www.youtube.com/watch?v=kvlaCVeI-XM&pp=ygUKTWloYWwgSXZhbg%3D%3D Писнї мойо] |Йовґен Надь, Михал Иван, Юлиян Рац и Михайло Малацко |<div style="text-align: center;">" |<div style="text-align: center;">" |- |[https://www.youtube.com/watch?v=LaQliv1Xpu8&pp=ygUKTWloYWwgSXZhbg%3D%3D Писня о старому гудакови] |<div style="text-align: center;">Михал Иван |Любомир Загорянски |<div style="text-align: center;">" |- |[https://www.youtube.com/watch?v=7BJSH7ak7C4&pp=ygUKTWloYWwgSXZhbg%3D%3D Винчованка родичом] |Михал Тамаш и Михал Иван |Владислав Надьмитьо |<div style="text-align: center;">" |- |[https://www.youtube.com/watch?v=VOO_JSgH_nU&pp=ygUKTWloYWwgSXZhbg%3D%3D Вирнїк писнї] |Михал Тамаш и Михал Иван |Владислав Надьмитьо |<div style="text-align: center;">" |- |[https://www.youtube.com/watch?v=v4bvQDNCagw&pp=ygUKTWloYWwgSXZhbg%3D%3D Дзивоцки парток] |Таня Ґвоїч, Михал Иван и Мирослава Даждиу |Мирон Сивч |<div style="text-align: center;">" |- |[https://www.youtube.com/watch?v=DAm15V2KJgU&pp=ygUNSmFudWFyc2thIG5vY9IHCQlMCwGHKiGM7w%3D%3D Януарска ноц] |Мирослава Даждиу, Йовґен Надь, Михал Иван, Юлиян Рамач |Мирон Сивч |М. Сивч, В. Сивч и М. Фейди |- |[https://www.youtube.com/watch?v=_7pbWsvPj3k&pp=ygUKTWloYWwgSXZhbg%3D%3D Гварела дзивочка] |<div style="text-align: center;">Михал Иван |народна шпиванка | |} == Ґалерия == <gallery> Файл:Mihal Ivan Niger.jpg|Михал Иван Ниґер Файл:Mihal Ivan na Ružovej zahradki 2004.jpg|Михал Иван на ''Ружовей заградки'' 2004. року Файл:Mihal Ivan Kračunski koncert 2007.jpg|Михал Иван шпива на Крачунским концерту 2007. року </gallery> == Литература == * Ґрупа авторох, „Червена ружа 65ˮ, 30 Червени ружи, НИУ Руске слово, Нови Сад, 1991, бок 25. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=FSTzDHbpjuk ВИС Камени квиток], проба у дворе Кирила Сакача Коцур 1983, (перша часц), канал Славе Шанта, www.youtube.com, 10. новембер 2021. * [https://www.youtube.com/watch?v=dAZaiMU_pns ВИС Камени квиток] (1983), (друга часц), канал Славе Шанта, www.youtube.com, 1. май 2023. * [https://www.youtube.com/watch?v=3sIc_EMO2aU&t=101s Ниґер и Иґи шпиваю мадярски писнї (2018)], канал Славе Шанта, www.youtube.com, 11. новембер 2021. * [https://www.youtube.com/watch?v=UpOHBpqG6kk У дружтве зоз леґендами коцурскей музичней сцени. Шпиваю Ниґер и Иґи], канал Славе Шанта, www.youtube.com, 16. новембер 2020. == Референци == Ґрупа авторох, „Червена ружа 65ˮ, 30 Червени ружи, НИУ Руске слово, Нови Сад, 1991, бок 25. [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Коцурци]] [[Катеґория:Музичаре]] [[Катеґория:Шпиваче]] [[Катеґория:Рок музичаре]] [[Катеґория:Тенор]] [[Катеґория:Народзени 1947]] [[Катеґория:16. фебруар]] stu3lnoabvcwivts4q51uxl9czu1pqg Ендометриоза 0 3250 19904 19901 2026-07-15T21:57:22Z Olirk55 19 Форматированє референцохи вонкашнїх вязох, катеґория 19904 wikitext text/x-wiki '''Ендометриоза''' то назва за стан хтори характеризує роснуце тканї ендометриюму (нукашнє пасмо плоднїци) звонка ендометриюму и миометриюму плоднїци.<ref>[https://www.nichd.nih.gov/health/topics/endometriosis „Endometriosis: Overview”.] 24. 06. 2013. Приступљено 4. 03. 2015.</ref><ref>Culley L, Law C, Hudson N, Denny E, Mitchell H, Baumgarten M, Raine-Fenning N (2013). . „The social and psychological impact of endometriosis on women&#x27;s lives: A critical narrative review”. Human Reproduction Update. 19 (6): 625—639. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 23884896.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humupd/dmt027.]</ref>  Наход ендометрия у миометрию вола ше аденомиоза (дакеди лат. endometriosis interna). Така „ектопична“ ендометрия ма исте значенє як и нормална ендометрия. Нормални ендометриюм у плоднїци ше под час менструалного циклусу олупи и виходзи зоз цела. При ендометриози, ектопична ткань реаґує на гормонални пременки як и нормални ендометриюм. Так олупени клїтинки и крев углавним нє можу висц зоз цела и спричинюю рижни пременки як цо: нукашнє кирвавенє, запалєнє, боль, рубци або даяки други симптоми на органох хтори нє часц женскей полней системи (мочова система, система за претровйованє, нервова система). == Симптоми == Главни и найчастейши симптом ендометриози то карлїчни боль. Боль углавним зрозмирни преширеню хороти, гоч даєдни жени нє чувствую, або чувствую барз мали боль, без огляду на розширеносц и розвитосц хороти. Боль може буц и интензивни, гоч єст барз мало жирячиска ендометриози.<ref>Stratton P, Berkley KJ (2011). . [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3072022/ „Chronic pelvic pain and endometriosis: translational evidence of the relationship and implications”.] Hum. Reprod. Update. 17 (3): 327—46 [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 3072022. PMID 21106492 [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi]:[https://academic.oup.com/humupd/article-abstract/17/3/327/1388604?redirectedFrom=fulltext&login=false 10.1093/humupd/dmq050.]</ref> [3]  ''Symptoms of endometriosis-related pain may include'': <ref>Endometriosis;NIH Pub. No. 02-2413; September 2002</ref> Други симптоми можу буц:  Дисменорея, хтора може буц напредуюца  Хронїчни боль (у долнєй часци хрибта и карлїци, або боль у бруху)  Диспареуния  Боляца перисталтика або боляце мокренє (дизурия)  Вельки менструални кирвавеня (менораґия)  Млосц и поврацанє  Предменструалне або интерменструалне платкасте кирвавенє, ткв. „''spotting''&quot;  Нєплодносц (напр. ендометриоза може спричинїц обструкцию вайцоводу)  Обструкция черева або обструкция у мочовей системи == Локализация и класификация == Ендометриоза ше найчастейше находзи у карлїчних структурох:  Ваєчнїки  Вайцоводи  Заднї бок плоднїци и заднє углїбенє у перитонеуме (lat. ''Excavatio rectouterina'' Даґласов простор)  Преднї бок плоднїци и преднє углїбенє у перитонеуме (lat. Excavatio vesicouterina)  Плоднїцки лиґаменти – широки (lat. ''Ligamentum rotundum uteri'') або округли (lat. ''Ligamentum latum uteri'')  Черева, окреме шлєпе черево  Мочов мехир  Ендометриоза ше може шириц до гарлочка плоднїци и вулви або на места хирурґийних пререзох у абдомену  Барз ридко, плюца або други часци цела. Ендометриоза ше класификує як минимална, блага, умерена або чежка (I-IV), после лапараскопского преценьованя числа и велькосци жирячискох, як и присутносци зроснуцох.<ref>Muzii L, Marana R, Caruana P, Mancuso S. The impact of preoperative gonadotrophin releasing hormone agonist treatment on laparoscopic excision of ovarian endometriotic cysts. Fertil Steril 1996;65:1235-7.</ref> == Теориї о наставаню ендометриози == Теориї о наставаню ендометриози розвиваю ше у двох главних напрямох. Єден представя идею метаплазиї епицела одредзеного орґану, до епицела ендометриюму, а друга розпатра идею ендометриотского имплантанту, т.є. приход ендометрийних клїтинкох до одредзеного места имплантациї. == Компликациї == [[File:Endometriosis cells types and innvervation.jpg|right|thumb|300px|Ендометриозни лезиї маю и стромални клїтинки подобни ендометриюму (хтори нормално формирую потпорне ткиво[28]) и епителни клїтинки, и повязани кревово судзинки и нерви.]]Найчастейша компликация ендометриози то нєплодносц. Зависно од локализациї, ендометриоза може спричинїц адгезиї у черевох або мочовей системи, цо може направиц проблеми зоз преходносцу часцох системи. Ридко ендометриозу можеме найсц у централней нервовей системи, дзе може спричинїц велї розлични неуролоґийни симптоми, або у плюцох. У жарячискох ендометриози може присц до гиперплазиї (як и у ендометриюме – гиперплазия ендометриюму) або до розвою злоноровного (малиґного) тумору. == Лїченє == Лїченє ендометриози може буц зоз лїками, хирурґийно або комбиновано (предоперацийно медикаментно або постоперацийно медикаментно). == Референци == 1. https://www.nichd.nih.gov/health/topics/endometriosis „Endometriosis: Overview”. 24. 06. 2013. Приступљено 4. 03. 2015. 2.  Culley L, Law C, Hudson N, Denny E, Mitchell H, Baumgarten M, Raine-Fenning N (2013). . „The social and psychological impact of endometriosis on women&#39;s lives: A critical narrative review”. Human Reproduction Update. 19 (6): 625—639. https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 23884896. https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humupd/dmt027. 3.  Stratton P, Berkley KJ (2011). . [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3072022/ „Chronic pelvic pain and endometriosis: translational evidence of the relationship and implications”.] Hum. Reprod. Update. 17 (3): 327—46. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 3072022 . PMID 21106492. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:][https://academic.oup.com/humupd/article-abstract/17/3/327/1388604?redirectedFrom=fulltext&login=false 10.1093/humupd/dmq050] == Literatura == * Markham SM, Carpenter SE, Rock JA. Extrapelvic endometriosis. Obstet Gynecol Clin North Am. Mar 1989;16(1):193-219. * Lobo RA. Endometriosis: etiology, pathology, diagnosis, management. In: Comprehensive Gynecology. Philadelphia, PA: Mosby; 5th ed:2007 == Вонкашнї вязи == * [https://curlie.org/Health/Women's_Health/Conditions_and_Diseases/Uterus/Endometriosis Endometrioza] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/DMOZ Curlie] (язик: анґлийски) * [https://web.archive.org/web/20130130055039/http://www.womenshealth.gov/publications/our-publications/fact-sheet/endometriosis.cfm Endometriosis fact sheetщ from] womenshealth.gov {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Медицина]] [[Катеґория:Ґинеколоґия]] [[Катеґория:Менструални циклус]] mqynpfiu0orkkhxt78gynpms5cszpki Национални парк Улуру-Ката Т'юта 0 3251 19905 2026-07-16T08:46:09Z Sveletanka 20 нова статя 19905 wikitext text/x-wiki '''Национални парк Улуру – Ката Т'юта''' находзи ше у федералней сиверней обласци Австралиї, 1431 км южнєйше од Дарвину, а на Унескову лїстину шветовей [[културна скарбнїца|културней скарбнїци]] є уписани 1987. року. История Парк основани 1987. року на поверхносци 1.326 км2, а состої ше зоз найвекшого меґалиту (камени блок без малтеру) на швеце - Улуру и векшого числа менших камених блокох Ката Т'юта на основи хторих наволани тот национални парк. Тоти стини представяю вирски толкованя єдней з найстарших людских заєднїцох. Велька заєднїца племенох хтори жию коло парку вери до Т'юкурпи хтора представя период кед їх предки (митолоґийни божества, источашнє людзе и животинї и рошлїни), жили на жеми и творели природу, рики, гори и пустинї, флору и фауну. Национални парк за жительство представя їх културне нашлїдство. Клима и рочни часци У националним парку рочни штреднї паданя 307,7 мм. Найвисша зазначена температура воднє 45 ступнї влєце, а найнїзша ноцна -5 ступнї, и то вжиме. На перши попатрунок околїско централней Австралиї випатра нємилосердне и бездушне, алє ту заш лєм панує зложена екосистема полна живота. Рошлїни и животинї ше прилагодзели ґу таким чежким условийом, так же тото подруче дом даєдним найнєобичнєйшим файтом флори и фауни на жеми. Даєдни з нїх представяли богате жридло поживи и лїковитих мишанїнох за локални заєднїци Абориджинох. Абориджини препознаваю шейсц рочни часци: Пирякати (авґуст/септембер) – Период розмножованя животиньох и квитнуца рошлїнох хтори хасную як поживу Вияринґпаи (октобер/новембер) – Период моцней горучави кед поживи єст наисце мало Итаню (януар/фебруар) – Период нєпогоди Ванит'юнкупаи (марец) – Жимнєйши период Т'юнталпа (април/май) – Хмари приходза зоз югу Вари (юний/юлий) – Жимни период зоз раншима мразами Флора и фауна У слабей веґетациї парку жию 22 файти автохтоних цицарох: динґо, червени кенґур, скочимиша (цицар глодар зоз длугокима заднїма ногами з помоцу хторих скака подобнє як кенґур), даскельо файти пергачох и други, алє и даскельо увежени файти: ґамила, лїшка, домашня миша и польски заяц. У парку жию и вецей як 150 файти птицох, алє и 5 файти австралийских шмикачох. Еколоґия Национални парк спада до найзначнєйших шветових екосистемох сушних подручох. Як резерват биосфери, у рамикох Унесковей програми Чловек и биосфера, придружує ше ґу ґрупи найменєй 11 других резерватох у Австралиї и медзинародней мрежи хторим циль очуванє главних типох екосистеми на планети Жеми. Управа парку Зоз националним парком Улуру – Ката Т'юта управя народ Ананґу (заєднїцка назва за вецей ґрупи Абориджинох хтори жию на ширшим подручу тей часци Австралиї). За тот народ камена гора Улуру (стара назва Ayers Rock) святе место, нєшка и национални символ, а тиж так представя и єден з найтаїнственших и найинтересантнєйших ґеолоґийних феноменох на швеце. Приступ и фотоґрафованє того и околних святих местох забранєни. Тот камени брег настал пред 500 милиони роками, високи є 240 метери и ма обсяг коло 10 км зоз велїма пещерами и дзирами при дну. З одлуку управи, рушанє туристох ше огранїчує на подруче єдней драги коло Улуру, єдней пещери и пендранє на верх тей гори. На тей драги єст одредзени места за паркованє превозкох, так же розпатрац природу мож лєм на тих местох. Правила справованя барз строги, а за нєпочитованє ше вирека високи пенєжни кари. Забранєни науково виглєдованя и бранє материялу зоз тла. Уход дошлєбодзени ґрупи людзох у хторей єст лєм до 15 особи. Найважнєйше туристичне место Джулара (Yulara), а збудоване є як база за нащивительох националного парку. Оддалєне є 20 км од шветово познатого монолиту Улуру и наменєне є як центер зоз подполну услугу туристом. Ґалерия <gallery> Файл:Uluru1_2003-11-21.jpg|<center>Гора Улуру Файл:TreesUpUluru.JPG|<center>Попатрунок зоз воздуху на Улуру Файл:Uluru_2.JPG|<center>Рисунки Абориджинох Файл:Schema_Kata_Tjuta_Uluru.png|<center>Шематски приказ ґеолоґийно повазаних стинох Улуру и Ката Т′юта Файл:Kata Tjuta at sunset (October 2009).jpg|<center>Гора Ката Т′юта </gallery> Литература Бок 360-363 у енциклопедиї Вонкашнї вязи https://uluru.gov.au/discover/nature/animals/ https://uluru.gov.au/discover/culture/stories/ https://uluru.gov.au/discover/nature/plants/ https://uluru.gov.au/discover/nature/geology/ https://uluru.gov.au/discover/nature/animals/ pib270mar7ivwu6t0z2l1j9u1l3cy8v 19906 19905 2026-07-16T11:21:24Z ОленкаБТ 1579 Медзинаслови, викивязи, подробносци 19906 wikitext text/x-wiki '''Национални парк Улуру – Ката Т'юта''' находзи ше у федералней сиверней обласци Австралиї, 1431 км южнєйше од Дарвину, а на Унескову лїстину шветовей [[културна скарбнїца|културней скарбнїци]] є уписани 1987. року. == История == Парк основани 1987. року на [[Поверхносц|поверхносци]] 1.326 км2, а состої ше зоз найвекшого меґалиту [[Камень|(камени]] блок без малтеру) на швеце - Улуру и векшого числа менших камених блокох Ката Т'юта на основи хторих наволани тот национални парк. Тоти стини представяю вирски толкованя єдней з найстарших людских заєднїцох. Велька заєднїца племенох хтори жию коло парку вери до Т'юкурпи хтора представя период кед їх предки (митолоґийни божества, источашнє людзе и животинї и рошлїни), жили на жеми и творели природу, рики, гори и пустинї, флору и фауну. Национални парк за жительство представя їх културне нашлїдство. == Клима и рочни часци == У националним парку рочни штреднї паданя 307,7 мм. Найвисша зазначена [[температура]] воднє 45 ступнї влєце, а найнїзша ноцна -5 ступнї, и то вжиме. На перши попатрунок околїско централней Австралиї випатра нємилосердне и бездушне, алє ту заш лєм панує зложена екосистема полна живота. Рошлїни и животинї ше прилагодзели ґу таким чежким условийом, так же тото подруче дом даєдним найнєобичнєйшим файтом флори и фауни на жеми. Даєдни з нїх представяли богате жридло [[Пожива|поживи]] и лїковитих мишанїнох за локални заєднїци Абориджинох. '''Абориджини препознаваю шейсц рочни часци:''' • Пирякати (авґуст/септембер) – Период розмножованя животиньох и квитнуца рошлїнох хтори хасную як поживу • Вияринґпаи (октобер/новембер) – Период моцней горучави кед поживи єст наисце мало • Итаню (януар/фебруар) – Период нєпогоди • Ванит'юнкупаи (марец) – Жимнєйши период • Т'юнталпа (април/май) – Хмари приходза зоз югу • Вари (юний/юлий) – Жимни период зоз раншима мразами == Флора и фауна == У слабей веґетациї парку жию 22 файти автохтоних цицарох: динґо, червени кенґур, скочимиша (цицар глодар зоз длугокима заднїма ногами з помоцу хторих скака подобнє як кенґур), даскельо файти пергачох и други, алє и даскельо увежени файти: ґамила, [[Лїшка|лїшка,]] домашня миша и польски [[Заяц|заяц.]] У парку жию и вецей як 150 файти птицох, алє и 5 файти австралийских шмикачох. == Еколоґия == Национални парк спада до найзначнєйших шветових екосистемох сушних подручох. Як резерват биосфери, у рамикох Унесковей програми Чловек и биосфера, придружує ше ґу ґрупи найменєй 11 других [[Резерват природи|резерватох]] у Австралиї и медзинародней мрежи хторим циль очуванє главних типох екосистеми на [[Планета|планети]] Жеми. == Управа парку == Зоз националним парком Улуру – Ката Т'юта управя народ Ананґу (заєднїцка назва за вецей ґрупи Абориджинох хтори жию на ширшим подручу тей часци Австралиї). За тот народ камена гора Улуру (стара назва Ayers Rock) святе место, нєшка и национални символ, а тиж так представя и єден з найтаїнственших и найинтересантнєйших ґеолоґийних феноменох на швеце. Приступ и фотоґрафованє того и околних святих местох забранєни. Тот камени брег настал пред 500 милиони роками, високи є 240 [[Метер|метери]] и ма обсяг коло 10 км зоз велїма пещерами и дзирами при дну. З одлуку управи, рушанє туристох ше огранїчує на подруче єдней [[Драга|драги]] коло Улуру, єдней пещери и пендранє на верх тей гори. На тей драги єст одредзени места за паркованє превозкох, так же розпатрац природу мож лєм на тих местох. Правила справованя барз строги, а за нєпочитованє ше вирека високи пенєжни кари. Забранєни науково виглєдованя и бранє материялу зоз тла. Уход дошлєбодзени ґрупи людзох у хторей єст лєм до 15 особи. Найважнєйше туристичне место Джулара (Yulara), а збудоване є як база за нащивительох [[Национални парк|националного парку]]. Оддалєне є 20 км од шветово познатого монолиту Улуру и наменєне є як центер зоз подполну услугу туристом. == Ґалерия == <gallery> Файл:Uluru1_2003-11-21.jpg|<center>Гора Улуру Файл:TreesUpUluru.JPG|<center>Попатрунок зоз [[Воздух|воздуху]] на Улуру Файл:Uluru_2.JPG|<center>Рисунки Абориджинох Файл:Schema_Kata_Tjuta_Uluru.png|<center>Шематски приказ ґеолоґийно повазаних стинох Улуру и Ката Т′юта Файл:Kata Tjuta at sunset (October 2009).jpg|<center>Гора Ката Т′юта </gallery> == Литература == Бок 360-363 у енциклопедиї == Вонкашнї вязи == https://uluru.gov.au/discover/nature/animals/ https://uluru.gov.au/discover/culture/stories/ https://uluru.gov.au/discover/nature/plants/ https://uluru.gov.au/discover/nature/geology/ https://uluru.gov.au/discover/nature/animals/ 9kfg66ffwhpo8odso1f56mknoy8glqf Силка 0 3252 19907 2026-07-16T11:23:52Z ОленкаБТ 1579 Нова страница: Силка (мадь. szilke шолька, мала судзина; всл. silka файта глїняного гарчка); у нашим язику то глїняна судзина за зберанє шметанки: як глїняна кантичка, лєм векша. Тото слово ше хасновало тиж и за красну полцорову миску з ухами, у хторей ше ношело єсц положнїци. Тоту… 19907 wikitext text/x-wiki Силка (мадь. szilke шолька, мала судзина; всл. silka файта глїняного гарчка); у нашим язику то глїняна судзина за зберанє шметанки: як глїняна кантичка, лєм векша. Тото слово ше хасновало тиж и за красну полцорову миску з ухами, у хторей ше ношело єсц положнїци. Тоту миску ше хасновало и за други потреби: до нєй ше внєдзелю улївало ююху у хторей заварени галушки або ґаґорки, алє и за резанки зоз сиром, маком, хлєбичком або з кромплями. Силки правели майстрове цо правели потребну судзину зоз печеней глїни. Силки мали ґлазуру и звонка и знука судзини. При сподку силка була узка, до нєй ше злївало шметанку. Долу при дну мала дзирку за одцеканє серватки. Кед серватка вицекла, дзирочку ше затикало звонка з гушим пирком. Младши силку волали шметанїк. Силку ше дараз могло направиц з двома ухами, а дакеди лєм з єдним ухом. По велькосци, тоти цо були висши як 25 центи волали ше вельки силки, а тоти цо мали 15-25 центи волали ше єдноствно - силки. Гевти нїзши як 15 центи волали ше мали силки (випатрали як шольки). Силки при Руснацох У обисцу дзе ше ховало домашнї животинї, та и крави хтори ше доєло пре млєко, за зберанє шметанки було окремни судзини. Подоєне швиже млєко було у жохтаре. Зоз жохтара ше млєко цо ше нє поєдло такой розлївало до глїняних кантичкох або до векших гарчкох. Зоз млєка цо стало дзень або два и скисло ше, зберало ше з ложку лєбо вареху шметнаку и кладло до судзини хтора ше волала силка або шметанїк. Часто за поступок збераня шметанки бул вираз же ше шметанку злїва до силки. Назберана шметанка у глїняней силки стала, окреме влєце, у жимнєйших просторийох (коморка, шпайз або на порващку спущена у студнї), а зоз назбераней шметанки ше у збущку муцело масло. Познєйше, при концу 20. вику, за роздвойованє шметанки од млєка служели апарати сепаратори. Сепаратор мали звичайно лєм тоти обисца у хторих ше доєло вецей крави, а шметанку предавало або з нєй муцело масло. Литература Словнїк Руского народного язика II, О-Я, Нови Сад 2017, б. 469. Magyar néprajzi lexikon (Мадяарски етноґрафски лексикон) mr5i5y0ydyqskv64fkzn5x7b4g232gb