Википедия:Портал заєднїци

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.13</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>20418</id>
      <parentid>20377</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T08:53:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ упис</comment>
      <origin>20418</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90147" sha1="ijv6nfdul9h3vez0hsqs8vz706fq5ih" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо

Абориджини

Крев

Швитляки

Акорд (музика)

Орнаменти у музики


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)

== Call to participate: Proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard ==

Hello-hello!

I am inviting you to participate in the public discussion regarding a proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard. The proposed baseline is meant for the Wikipedias which do not yet have an NPOV policy, for these communities to adopt, use, and build upon. [[m:Proposed_baseline_NPOV_standard#Proposed_baseline_NPOV_standard|You can find the proposed text here]].

As your Wikipedia does not seem to have an NPOV policy, we hope that this public discussion and proposed baseline standard will support your project community in adopting one. [[m:Talk:Proposed_baseline_NPOV_standard|You can join the public discussion on meta]]&lt;nowiki&gt;. The timeframe for the discussion is from June 17 - July 15, 2026. Looking forward to engagement from your community and hopefully seeing your community to adopt the Neutral Point of View policy! --~~~~&lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:KVaidla (WMF)|KVaidla (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:KVaidla (WMF)|розгварка]]) 10:45, 19. юний 2026. (CEST)</text>
      <sha1>ijv6nfdul9h3vez0hsqs8vz706fq5ih</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зубодлобка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>887</id>
    <revision>
      <id>20432</id>
      <parentid>8696</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T10:26:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20432</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1876" sha1="3ya3arfr9ts2tnzocnxwv0xcvdxt3qv" xml:space="preserve">[[File:Toothpick_s.jpg|right|thumb|300px|Древена зубодлобка]]

'''Зубодлобка''' то єдно з основних средствох за отримованє оралней гиґиєни. Служи за одстраньованє остаткох єдзеня медзи зубами, та ю прето хасную углавним старши особи при хторих пришло до поцагованя ясна и звекшаня интерденталного простору. Прави ше з розличних материялох (древа, пластики, металу, животиньских косцох и под). Можу буц троугластей або округлей форми, а на єдном або обидвох концох су заоштрени так же би могли войсц до интерденталного простору. Хаснованє зубодлобки ше нє препоручує при дзецох бо при нїх очувана папила медзи зубами, так же отримованє оралней гиґиєни можлїве з помоцу щеточки и пасти.

Окрем за отримованє оралней гиґиєни, зубодлобка ше хаснує при єдзеню менших фалаткох а тиж и нарезаней [[Овоц|овоци]], за украшованє коктелох итд.

== Литература ==

* М. Вуловић, Д. Белоица, М. Гајић, Р. Стевановић, М. Ивановић, М. Царевић, З. Вулићевић, Д. Марковић: ''Превентивна стоматологија'', Београд 2002.
[[Катеґория:Продукти зоз древа]]
[[Катеґория:Продукти зоз пластики]]</text>
      <sha1>3ya3arfr9ts2tnzocnxwv0xcvdxt3qv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Домашнї маґарец</title>
    <ns>0</ns>
    <id>975</id>
    <revision>
      <id>20429</id>
      <parentid>19683</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T10:22:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20429</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6183" sha1="i8krwqcztjbpvdi8d8mvp3lg21jcmqw" xml:space="preserve">:(''За друге значенє опатрице бок'' [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)|Маґарец]])
{{Инфорамик
  | headerstyle = background: lightblue
 | header1 =Домашнї маґарец
|  label2 = |  data2 = [[File:Donkey in Clovelly, North Devon, England.jpg|250px]]
 | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
 | label4 = Домен |  data4 =Eukaryota
|  label5 = Царство |  data5 =Animalia
|  label6 = Тип |  data6 =Chordata
|  label7 = Класа |  data7 =Mammalia
 |  label8 = Ряд |  data8 =Perissodactyla
|  label9 = Фамилия |  data9 =Equidae
 |  label10 = Род |  data10 =''Equus''
 |  label11 = Файта |  data11 = ''E. аfricanus'' 
|  label12 = Подфайта |  data12 = ''E. a. Asinus''
 | header13 = Триномиялне мено
 |  label14 =  |   data14 = ''Equus africanus asinus''
|  label15 =  |   data15 = [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758
}}

'''Домашнї маґарец''' ''зоол''.(лат. ''Equus africanus asinus'', рсй. дома́шний осёл, укр. осел, слц. ''somár'' domáci, поль. оsioł zwyczajny, чес. ''оsel domácí'') доместификована животиня з фамилиї [[Конь|коньох]] (''Equidae''). Питоми маґарец водзи походзенє од сомалийского маґарца хтори подфайта африцкого дзивого маґарца (''Equus africanus'')&lt;ref&gt;Valerie Porter, Lawrence Alderson, Stephen J.G. Hall, D. Phillip Sponenberg (2016). [https://books.google.it/books?id=2UEJDAAAQBAJ Mason's World Encyclopedia of Livestock Breeds and Breeding ]  ISBN 9781780647944.&lt;/ref&gt;. Мож крижац коня и маґарицу и теди ше достава мазґу, алє и маґарца и кобулу и теди ше достава мулу. Обидва гибриди ше хова як домашнї животинї.&lt;ref&gt;Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.&lt;/ref&gt;

Маґарец припитомени у Африки, найскорей пред коло 5.000 або 6.000&lt;ref&gt;Rossel, Stine; Marshall, Fiona; Peters, Joris; Pilgram, Tom; Adams, Matthew D.; O'Connor, David (2008). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC2268817/ „Domestication of the Donkey: Timing, Processes, and Indicators”] Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (10): 3715—3720.  JSTOR 25461306. PMC 2268817  . PMID 18332433. doi:10.1073/pnas.0709692105  .&lt;/ref&gt; роками, и од того часу ше го углавним хасновало як роботну животиню. У швеце єст вецей як 40 милиони маґарци, углавним у нєрозвитих жемох, дзе ше их хаснує за цаганє або ношенє терхи.

== История ==
 
Перши маґарци пришли до Америки на ладьох Другого путованя Кристофера Колумба, зоз хторих вишли у Гиспаньоли 1495. року&lt;ref&gt;Roots, Clive (30. 7. 2007). [https://books.google.rs/books?id=WGDYHvOHwmwC&amp;redir_esc=y Domestication], Bloomsbury. стр. 179. ISBN 978-0-313-33987-5.&lt;/ref&gt;. Перши цо сцигли до Сиверней Америки можебуц були два животинї хтори до Мексика одведол Гуан де Зумараґа, перши бискуп Мексика, хтори там пришол 6. децембра 1528. року, док перши маґарци хтори сцигли до терашнїх Зєдинєних Державох можебуц прешли Рио Ґранде зоз Гуаном де Онатом у априлу 1598. року. Од теди ше ширели на сивер, дзе находзели хаснованє у мисийох и рудокопох. Документоване же маґарци були присутни у нєшкайшей Аризони 1679. року. До златней горучки у 19. вику, маґарец бул терховна животиня хтору хасновали вчасни копаче злата у заходних Зєдинєних Державох. Кед ше закончело рударованє у потокох, велї маґарци посцекали або були зохабени, а дзива популация запановала.

== Фразеолоґия ==
За слово маґарец хаснуєме, як старшу форму – слово '''осел'''.

♦ бавиц ше на маґарци – дзецинске бависко: дзеци поставаю дас на 3-4 [[Метер|метери]] єдно за другим, кажде ше схилї, опре ше з руками на колєна; остатнї ше залєци и єдного по єдного прескакує операюци ше з руками на його хрибет; кед сцигнє на чоло, шлїдуюци так исто прескакує шицких. 

♦ стої як маґарец медзи овцами – нїч нє роби, лєм стої.

== Литература ==

* Словнїк руского народного язика I, Нови Сад 2017, б. 693.

== Вонкашнї вязи ==
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86 Домаћи магарац], Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 2. јун 2008. 

* [https://www.youtube.com/watch?v=5rxVoyUrxiQ  Zasavica, domaći magarac], Агро ТВ Србија - Званични канал

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Биолоґия]]
[[Катеґория:Животинї]]
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]
[[Катеґория:Копитаре]]</text>
      <sha1>i8krwqcztjbpvdi8d8mvp3lg21jcmqw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Митра (вецейзначна одреднїца)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1074</id>
    <revision>
      <id>20424</id>
      <parentid>9269</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T10:06:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20424</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="207" sha1="g7l9zmbvlu8iatahe0n8zz96lrnr6ti" xml:space="preserve">Митра  ма вецей значеня:
* [[Митра (церковне швето)]]

* [[Митра (владикова коруна)]]
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]</text>
      <sha1>g7l9zmbvlu8iatahe0n8zz96lrnr6ti</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Митра (владикова коруна)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1075</id>
    <revision>
      <id>20425</id>
      <parentid>16217</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T10:07:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20425</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3948" sha1="pssqz6h914khpcj1ruro5e2j8bkncde" xml:space="preserve">(За друге значенє опатрице бок [[Митра (вецейзначна одреднїца)]])

[[File:Mitre-benaki.jpg|thumb|250px|right|Греческа митра з 1715. року]]
[[File:Mitra u Djurdjove 20250911 172809.jpg|thumb|250px|Митра (владическа коруна) у [[Грекокатолїцка церква|Грекокатолїцкей церкви]] Рождества Пресвятей Богородици у [[Дюрдьов|Дюрдьове]]]]
[[File:%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B0.jpg|right|thumb|250px|Митра русийского православного священїка з 20. вику
]]
'''Митра''' (греч. μίτρα, укр. митра, слц. mitra) пас, шал зоз хторим ше окруца главу, шапка; венєц або коруна хтору владикове або и даєдни [[священїк|священїки]] кладу на главу под час богослуженя. Митра символично представя закривач за главу старозавитних священїкох, алє и церньову коруну хтору ношел Христос.

Митри у вчасним християнстве иншак випатрали. Кед спаднул Царгород 1453. року, венєц императора прешол на главу васелєнског патриярха, як верховного чувара православя. Так митру у форми коруни прияли з Царгороду други патриярхове и епископове ширцом православного швета.

== Опис ==

Митра то розкошно урашена шапка. Украшена є зоз иконами, драгоциним каменьом, вишита зоз златом и стриблом. Владическа митра ма на верху [[криж| крижик]], а митра митрофорних протоєрейох без крижика.

== Симболика ==

Митра означує нє лєм архиєрейске достоїнство, алє и покорносц архиєрея Євангелиї Христовей. То приказане так же ше на митру, як и на пристолну Євангелию, кладзе подоби Христа, Богородици и євангелистох.
Симболично означує Христов церньов венєц, алє ма значенє и царского венца (коруни).Та и венцох молодятох при винчаню. Царски венєц означує царску власц, венци при винчаню означую младежску власц родзиц и воспитовац свойо потомство, а владически венєц ‒ митра означує владическу власц над своїм священством и епархиянами.

== Литература ==

* ''Словнїк руского народного язика I, А – Н'', Нови Сад 2017, б. 723.
* ''Дзвони'', юний 2003, рок, Протоєрей ставрофор о. [[Йоаким Холошняй]]v
* ''Дзвони'', марец – април 2006 рок, Протоєрей ставрофор о. Йоаким Холошняй
*

== Вонкашнї вязи ==

* [http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/radmisduhvid.html  DJAKONSKA ODEZDA], Radmila Misev 
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B0_(%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B0)  Митра (одежда)], Википедија на српском језику, Немањам, ''sr.wikipedia.org'', 21. фебруар 2006.
*
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]</text>
      <sha1>pssqz6h914khpcj1ruro5e2j8bkncde</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Митра (церковне швето)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1076</id>
    <revision>
      <id>20426</id>
      <parentid>16511</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T10:08:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20426</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1829" sha1="kxxeac40k6yh8t74hw7a26zrpjf6qoh" xml:space="preserve">(За друге значенє опатрице бок [[Митра (вецейзначна одреднїца)]])


[[File:St_Dmitrij_02.jpg|right|thumb|300px| Димитриє Солунски. Буґарска]]

'''Митра''' (серб. Митровдан),&lt;ref&gt;[https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/3730030/danas-je-mitrovdan.html Danas je Mitrovdan,] Nada Rumenić Petrić, RT Srbije, www.rts.rs, 08.11.2019&lt;/ref&gt;церковне швето пошвецене Димитрийови Солунскому, античному заповиднїкови Солуну, хтори страдал пре ширенє християнства. То нєподвижне швето (нєрухоме, стояце), цо значи же ше го вше слави 8. новембра по григориянским (новим), односно 26. октобра по юлиянским (старим) календаре. 

== Фразеолоґия ==
До Митра дзивка хитра, а по Митра (а по Митру) з ню р.. витру = до Митра ше дзивка може одац, а од Митра ю буду тримац за стару.

== Литература ==

* ''Словнїк руского народного язика I, А – Н'', Нови Сад 2017, б. 723.

== Вонкашня вязи ==
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD Митровдан.] Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 15. јул 2007.

* [http://www.zvrk.rs/Mskola/veronauka/mitrovdan/index.htm Mitrovdan - 8. novembar (26 oktobar)], Milena D. Mala škola. www.zvrk.rs.

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]</text>
      <sha1>kxxeac40k6yh8t74hw7a26zrpjf6qoh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Замешка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3088</id>
    <revision>
      <id>20427</id>
      <parentid>18744</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T10:15:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20427</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14263" sha1="gipabfh4n27hyzzywi37166qn9ssfyt" xml:space="preserve">{{Инфорамик 
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =&lt;big&gt; Замешка &lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[File:Качамак со кисело млеко и парче сирење.jpg|290px]]
| label3 = Назвиско | data3 = 
| label4 = Друге мено |  data4 = палента, полента, жґаньци, пура
| label5 = Файта єдла |  data5 = Традицийне єдло
| label6 = Главни состойки  |  data6 = Кукурична мука
| label7 = Температура вислугованя |  data7 = Цепле и жимне
| label8 = Походзенє |  data8 = Сиверна Италия
| label9 =  |  data9 = 
| label10 =  |  data10 = 
| label11 =  |  data11 =
| label12 =  |  data12 = 
| label13 =  |  data13 = 
| label14 =  |  data14 = 
}}'''Замешка''', (тур. кaçamak) файта традицийного єдла хторе пририхтане звичайно зоз кукуричней муки, кукуричного ґрису абo крупи. Спада до традицийних єдлох у [[Сербия|Сербиї]], Чарней Гори, Босни и Герцеґовини, Болгарскей, Македониї и [[Турска|Турскей]].&lt;ref&gt;1.[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0 Милан Вујаклија], ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 401&lt;/ref&gt;
Подобне єдло ше пририхтує вшадзи у швеце, а познате є под меном ''палента'' або ''полента''. У [[Горватска|Горватскей]] и Словениї єдло познате як ''мамаљуга'', ''жгањци'' або пура, док жителє Америки тоту файту смачней каши волаю ''гритс''.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://velikirecnik.com/2017/09/26/kacamak/%E2%80%9EKa%C4%8Damak, Kačamak, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?”.] Veliki rečnik. Приступљено 25. 1. 2020.&lt;/ref&gt;

== Замешка, ''качамак'' чи ''палента'' ==
Єст думаня же качамак и палента назви за исте єдло, алє велї думаю же то два розлични єдла. По їх думаню, розлика у тим же ше палента прави зоз кукуричного ґрису або зоз жовтей кукуричней муки, а качамак ше прави зоз билей кукуричней муки. &lt;ref&gt;[https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/440713/da-li-je-na-ovoj-slici-palenta-ili-kacamak-oko-ovoga-se-srbi-svadjaju-a-evo-sta-je-pravi-odgovor „DA LI JE NA OVOJ SLICI PALENTA ILI KAČAMAK? Oko ovoga se Srbi svađaju, a evo šta je pravi odgovor!”.] Espreso. 5. 10. 2019. Приступљено 19. 8. 2020. &lt;/ref&gt;

== Етимолоґия ==
Слово „качамак” походзи зоз турского язика, од слова ''kaçamak'', цо значи каша.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Слово „полента“ або „палента“ походзи зоз латинского язика (''polenta'') и означує кажде очисцене и розтлучене зарно, окреме ярец (ярчана мука). Виведзене є з латинского слова ''pollen'' „фини прах“, а корень слова ше находзи у латинским слове ''pulvis'', односно „прах“.&lt;ref&gt;[[:sr:Oksfordski_rečnik_engleskog_jezika|Oxford English Dictionary]] 3rd edition, 2006, [https://www.oed.com/dictionary/polenta_n s.v.]&lt;/ref&gt;

== История ==
Гоч ше часто дума же замешка настала на Балкану, виглєдованя указую же тото єдло настало у сиверней Италиї, дзе ше служело як валалске єдло.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; [[Кукурица]] до Европи сцигла пред коло 500 роками, на Балкан аж у 17. вику, а як єдло на столох у Южней и Сиверней Америки ше находзи барз длуго.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;.[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/774800/Ka%C4%8Damak+i+proja+za+zdravije+telo.html Kačamak i proja za zdravije telo]&lt;/ref&gt;

== Замешка у Сербиї ==
[[File:Preparazione polenta 03.jpg|right|thumb|300px|Традицийне пририхтованє замешки у бакарним котлїку]]Спрам старих записох, замешка у восточней Сербиї, наприклад у посце, часто заменьовала [[хлєб]]. Кед нє бул [[пост]], маєтнєйши парасти замешку мачали до розпущеного [[Масло|масла]] або масци, дзе було и натрушеного сира. Тоти найбогатши замешку мачали до зогратих шкварочкох (традицийне єдло зоз Южней Сербиї, подшекани фалаточки швиньского меса хтори оставаю после випражованя масци хторе ше вола ''спржа''). Замешка се служела директно на нїзким округлим столє, коло хторого шедзели члени  фамелиї. Такой ше приношела палачинкарня у хторей була зограта кавурма або сир и шицки члени фамелиї мачали замешку до тей палачинкарнї.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;[https://www.danas.rs/zivot/starinski-recept-za-kacamak-iz-istocne-srbije/%E2%80%9EStarinski Starinski recept za kačamak iz istočne Srbije”.]  Danas. 3. 9. 2017. Приступљено 19. 8. 2020.&lt;/ref&gt;
У прешлосци ше у Гомолю замешку варело лєм на швета, за фамелийну славу и церковну славу цалого валалу (Кирбай). Дзепоєдни худобни  селянє робели цали [[дзень]] на наднїци за єдну килу кукуричней муки. Тайна пририхтованя гомольскей замешки то свойофайтови тал хтори дзивки беру зоз собу до нового обисца, кед ше одаваю.&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kacamak-za-dug-zivot Kačamak za dug život/]&lt;/ref&gt;

== Характеристики єдла ==
Замешка барз здраве єдло. Нє ма ґлутену, а богата є зоз минералами и витаминами хтори нєобходни же би чловечи орґанизем нормално функционовал. Можу ю конзумовац шицки, без огляду на возрост, а идеална є за мали беби. Препоручує ше и особом хтори ше жадаю здраво костирац або  схуднуц, прето же 100 ґрами того єдла ма коло 370 калориї. Ище єдна предносц замешки то єй єдноставне пририхтованє.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Нутритивни вредносци кукурици ==
[[File:MamaligaBranza.JPG|right|thumb|300px|''Мамаљуга'' зоз кислим млєком]]Дзекуюци високому количеству влакнох, єдзенє пририхтане зоз кукурици, односно кукуричней муки пошвидшує роботу черевох, а кукурична отруба уплївує на зменшанє триґлицеридох у креви, прецо зменшани ризик од зявйованя рижних хоротох шерца. Подробни нутриционистични анализи у 20. вику потвердзели присутносц вельочислених хасновитих субстанцийох у нашеню кукурици. Розпушуюци влакна зоз зарна кукурици ше вяжу за голестерол и практично го „виноша&quot; з орґанизма. Одличне є жридло влакнох и витамину Ц. Од зомлєтого зарна ше прави смачни [[хлєб]], кукуричну питу (прою), замешку, колачи, ґоргелї, а зоз кукуричних ключкох ше достава барз поживни и лїковити олєй. Упечена або уварена чутка кукурици права лакотка, а уварени зарна сладкей кукурици ше додава до рижних смачних шалатох.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; 

== Пририхтованє замешки ==
Пририхтац замешку барз єдноставне, та тото єдло можу приготовиц и тоти з найменшим искуством у кухнї. За основни рецепт треба лєм кукурична мука, вода и соль.

'''Стародавни рецепт за замешку зоз восточней Сербиї'''

Состойки (за менше количество):

•  3 векши варехи билей кукуричней муки

•  1,5 литри води

•  солї по смаку

Пририхтованє:

Традицийну замешку ше пририхтує зоз билей кукуричней муки, хтора зомлєта у [[Воденїца|воденїци]] поточарки.

До векшей судзини уляц 1,5 литри води, додац солї по смаку и положиц на шпоргет же би вода преварла. Кед вода превре, усипац муку хтору нє треба мишац. Мука треба же би остала на [[Поверхносц|поверхносци]] води як копа. У штредку тей копи направиц зоз варешку дзиру и пущиц же би помали варла дас 20-30 [[Минута|минути]]. Барз важне же би при вареню було досц води, прето же замешка може пригориц. Мука ше у води хтора вре будзе помали вариц и поступнє зменшовац. Кед мука цалком нєстанє зоз поверхносци, вец найлєпше замешку мишац зоз древену варешку.

Готову замешку треба преложиц на окремну деску, на хторей ше ю и служи. Згуснута маса ше реже на фалатки зоз цверну або зоз [[Нож|ножом]].&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

== Вислугованє ==
[[File:Kachamak (polenta).jpg|right|thumb|300px|Замешка прелята зоз пражену сланїну и сиром]]Подобне єдло ше приритує у цалим швеце, а часто ше служи зоз прилогами як цо то сир, швиньска масц, пражена сланїна, шкварки, специялитет з южней Сербиї ткв. спржа, [[желєнява]], кисле млєко, каймак або шметанка, а за сладку вариянту цукер або [[мед]].&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;
Горуцу замешку мож традицийно послужиц и преляту з рижнима прелївами:

•  Замешку преляц зоз млєком и посолїц

•  У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац лїсца младей [[Цибуля|цибульки]] або цесковей цибулї, дакус мелкей паприґи и мишаюци кратко попражиц, преляц прейґ замешки и посипац зоз потрушеним сиром

•  У палачинкарнї зограц даскельо ложки масци, додац млєту червену паприґу и преляц прейґ замешки &lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

Замешка ше склада и зоз бетяр-паприґашом и праженим месом, а права є лакотка ґу жимному печеню и праженому сиру.&lt;ref name=&quot;:3&quot; /&gt;

== Интересантносци ==
Замешка подобна пасти (паста - назва за шицки специялитети зоз резаного або осушеного цеста хторе пририхтане з муки, вайцох, солї и води), макароном або кукуричней пити, спочатку була єдзенє худобних, лєм зоз муку и воду, односно лєм цесто. У сучасним кулинарстве шицки спомнути єдзеня поставяю „специялитети“, у зависносци од додаткох и прелївох. Так и замешка при: сиру (кравски, овчи або кожи), качкавалю, кислим млєку, сухим месу, сланїни або шкваркох и рижних шалатох постава ґурманске єдло.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Polenta.jpg|Полента
Файл:Пица од палента.jpg|Пица зоз замешки
Файл:Качамак со месо 1.jpg|Замешка зоз месом
Файл:Качамак со сирење и сланина 3.jpg|Замешка зоз сиром и сланїну
Файл:Kukuruzno brasno.JPG|Кукурична мука
&lt;/gallery&gt;

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Єдло]]</text>
      <sha1>gipabfh4n27hyzzywi37166qn9ssfyt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Титанє</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3126</id>
    <revision>
      <id>20422</id>
      <parentid>19207</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T09:25:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>ушорйованє и катеґория</comment>
      <origin>20422</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7617" sha1="7hgncby2qf6o1xo39fsjnj0ihfycmb0" xml:space="preserve">[[Файл:Cornelis Cornelisz. van Haarlem - The Fall of the Titans - Google Art Project.jpg|300px|мини|право|''[[Пад титанох]]'', автор [[Корнелис Корнелисен|Корнелиса Корнелисена]] (1562—1638)]]

'''Титанє''' (греч. Τiτᾶνες) були у греческей митолоґиї предолимпийни богове. По [[Хесиод|Хесиодовей]][[Теоґония|''Теоґониї'']], було дванацецеро дзеци прародичох Урана (Нєба) и його мацери Ґаиї (Жеми), шейсцме хлопски титанє: Океан, Кей, Крий, Хиперион, Япет и Хрон, и шейсц женски, познати як '''титанки''' або '''титаниди''' (грч. Τιτανίδες): Тея, Реа, Мнемосина, Феба, Темида и Тетия. Хрон у еротско-малженским одношеню зоз старшу шестру Рею родитель першей ґенерациї олимпийних богох: Зевс, Хад, Посейдон, Хестия, Деметра и Хера. Даєдни потомки титанох, як цо Прометей, Хелия и Лета ше дакеди волаю титанами.

Титанє були гевта ґенерация богох хтора предходзела [[Олимпийни божества|олимпийним]]. Звалєни су як часц греческого миту о нашлїдстве, спрам хторого Хрон превжал власц од свойого оца Урана и пановал з космосом зоз титанами як своїма подложнїками, а потим Хрон и титанє були победзени и зменєни як пануюци пантеон божествох з боку Зевса и других олимпийних богох, у дзешецрочней войни познатей под меном Титаномахия, зоз хторей резултат була побида над Хроном и титанами. Теди су вигнати зоз горнього швета и зарабровани у [[Тартар (митолоґия)|Тартару]], медзитим, очиглядне же даєдним спомедзи титанох було дошлєбодзене остац на шлєбоди.

== Родослов ==
=== Хесиодов родослов ===
[[Файл:Saturnus fig274.png|мини|лїво|усправно|Хрон (Galerie mythologique, 1811).]] 

По Хесиодови, титанє потомки Урана и Ґаиї були Океан, Кей, Крий, Хиперион, Япет, Тея, Рея, Темида, Мнемосина, Феба, Тетия и Хрон.&lt;ref&gt;Hesiod, ''Theogony'' [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-eng1:104-138 133–138].&lt;/ref&gt; Осемцме браца и шестри титанє ше винчали медзи собу. Океан и Тетия, Кей и Феба, Гиперион и Тея и Хрон и Рея. Други двоме браца титанох ше побрали звонка узшей фамелиї. Япет ше оженєл зоз свою родзину Климену, дзивку Океана и Тетиї&lt;ref&gt;[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Hes.+Th.+351 351]&lt;/ref&gt;. Медзитим, спрам Аполодоровей библиотеки (збирка греческих митох и геройских приповедкох)&lt;ref&gt;[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0022%3Atext%3DLibrary%3Abook%3D1%3Achapter%3D2%3Asection%3D3 1.2.3]&lt;/ref&gt;, док ше Крий оженєл зоз свою полушестру Еурибию, дзивку Ґаї и Понта. Други два титанки, Темида и Мнемосина, постали супруги їх братового сина, Зевса.

Од Океана и Тетиї настали три тисячи потамойох т.є. богох рикох и три тисячи океанских нимфох.&lt;ref&gt;Hesiod, ''Theogony'' [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-eng1:337-370 337–370].&lt;/ref&gt; Од Кея и Феби настали Лето, друга Зевсова жена и Астерия..&lt;ref&gt;Hesiod, ''Theogony'' [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Hes.+Th.+404 404–409].&lt;/ref&gt; Од Крия и Еурабиї настали Астрей, Палант и Перс.&lt;ref&gt;Hesiod, ''Theogony'' [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-eng1:371-403 375–377].&lt;/ref&gt; Од Гипериона и Теї настали нєбово персонификациї Гелиє (Слунко), Селена (Мешац) и Еос (Швитанє).&lt;ref&gt;[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=HH+4+99&amp;fromdoc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0138 99–100]&lt;/ref&gt; Од Япета и Климени настали Атлас, Менетиє, Прометей и Епиметей.&lt;ref&gt;Hesiod, ''Theogony'' [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Hes.+Th.+507 507–511].&lt;/ref&gt; Од Хрона и Реї настали олимпийни богове: Хестия, Деметра, Хера, Хад, Посейдон и Зевс.&lt;ref&gt;Hesiod, ''Theogony'' [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Hes.+Th.+453 453–458].&lt;/ref&gt; Зоз Зевсом, Темида народзела три хори (Часи) и три мойри (Судьби)&lt;ref&gt;Hesiod, ''Theogony'' [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-eng1:901-937 901–906], although at ''Theogony'' [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Hes.+Th.+217 217] the Moirai are said to be the daughters of [[Nyx]] (Night).&lt;/ref&gt;, а Мнемосина народзела дзевец музи.&lt;ref&gt;Hesiod, ''Theogony'' [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-eng1:901-937 915–920].&lt;/ref&gt;

Док ше потомки титанох Океана и Тетиї, Хрона и Реї, Темиди и Мнемосини (напр. рични богове, Океаниди, олимпийни богове, Хори, Мойри и Музи) обично нє третирую як титанє, потомки других титанох, першенствено: Лето, Гелиє, Атлас и Прометей, сами себе дакеди наволую титанами.&lt;ref&gt;{{harvnb|Parada||p=179 }}s.v. TITANS; Smith, [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0104%3Aentry%3Dtitan-bio-2 s.v. Titan 2.]; Rose, p. 143 s.v. Atlas, p. 597 s.v. Leto, p. 883 s.v. Prometheus; Tripp, p. 120 s.v. Atlas, p. 266 s.v. Helius, p. 499 s.v. Prometheus.&lt;/ref&gt;

==Вонкашнї вязи==

* [https://www.theoi.com/Titan/Titanes.html О титанох] Референци о титанох у класичней литератури (язик: енглески) 
* [https://web.archive.org/web/20020202165130/http://homepage.mac.com/cparada/GML/TITANS.html Греческа митология о титанох] Мити о титанох (язик: енглески) 

==Референци==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Митолоґия]]
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Греческа митолоґия]]
[[Катеґория:Греческа]]</text>
      <sha1>7hgncby2qf6o1xo39fsjnj0ihfycmb0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Череп</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3165</id>
    <revision>
      <id>20419</id>
      <parentid>19424</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T09:00:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>ушорйованє</comment>
      <origin>20419</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9704" sha1="5e1q5i6yy647xynqr61vrq501810a04" xml:space="preserve">[[File:Tiled roof in Dubrovnik-edit.jpg|right|thumb|300px|Черамида на хижи у Дубровнику]]'''Череп''' файта покривача на закрицу хтори ше звичайно прави зоз глїни, алє и зоз бетону або скла.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://web.archive.org/web/20210611144135/https://www.marketprofil.ru/information/articles/krovlya/gibkaya-cherepitsa-istoriya-materiala/ „Флексибилне шиндре: историја материјала”.] Архивирано из оригинала 11. 06. 2021. г..&lt;/ref&gt;

== Глїняни череп ==
Глїняни череп ше прави зоз квалитетнєйшей глїни як [[Цегляра долїна|цегла]]. Добре з воду виробену глїну ше оформює ручно у фурмох або машински, так же ше з нєй вицагує воду з помоцу шлїмакастей преси. Оформени череп ше суши на [[Воздух|воздуху]] або у тунелских пецох на [[Температура|температури]] од 1200 °Ц. За украсне закриванє, череп ше може анґобовац и ґлазировац пред печеньом же би ше достало рижни [[Фарба|фарби]] хтори потим буду тирвац так длуго як и сам череп. 
[[File:Strasbourg Petite France tuiles Biberschwanz 01.jpg|right|thumb|300px|Бибер череп]]Спрам форми, прави ше три файти черепох:
1. Череп з єднїстим ярчком

2. Бибер череп  

3. Бетонски структури за зберанє и одводзенє води  (ярчки)

4. Окремни (специялни) черепи

'''Звичайни череп'''

Звичайни череп ма форму правоугловей плочи, хтора на концу  бокох (по длужини) ма ярчок з єдного боку обрацени на лїцо, а з другого на спак (на други бок), так же ше при закриваню медзи собу поклопюю. Череп з ярчком ше хасновало ище у античней Греческей, кед му димензиї були коло 40х60 центи (нєшка тоти мери виноша скоро дупло менєй). Череп пре свойо двобочни ярчки подноши и угли од 18 по 20 ступнї нагнуца, а други вигодносци то: менше трошенє по квадратним [[Метер|метеру]] закрица, єдноставне и швидке уклопйованє, можлївосци формованя, так же кед ше тот череп постави на закрице, може випатрац як ґлазировани, або аж як бибер череп (зоз простим додатком ярчкох)

'''Бибер череп'''

Бибер череп ма форму правоугловей плочи хторей узши бок заокруглєни, так же [[полупречнїк]] заокруглєня виноши од 100 по 180 милиметри. Поверхносц лїца черепу може буц гладка або воздлужно вибраздована. Же би ше оможлївело лєпшу вентилацию, препоручує ше з другого боку черепа виробиц ребра груби коло 2 милиметри, а широки до 20 милиметри, прейґ хторих череп налєгує на лати. Пре єдноставни налєгованя з преклопйованьом без ярчкох, бибер череп нє подноши угли закрица менши як 45 ступнї. У пракси ше звичайно применює двойнїсте – корунове закриванє, т.є. кед ше склада єден [[шор]], такой ше прейґ нього кладзе и шлїдуюци, поцагнути за пол ширини. Назва бибер нє ма нїякей вязи зоз присмачку попер, алє ма вязи зоз нємецким словом ''Biber'', цо значи ''бобер'', прето же тоти черепи барз здабу на хвост животинї цо ше вола бобер.

Стародавни череп за закриванє, такволана '''черамида''' (од турского слова ћеремид) ма форму конусней циви. Тот череп бул гладки з обидвох бокох, а правело ше го з иловачи. Иловачу ше мишало з воду, потим ше нарезало фалати одвитуюцей велькосци и кладло до древених полукружних [[Фурма|фурмох]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Таки черепи ше сушело и пекло у специялних дзирох у жеми за печенє).&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;То найстарши череп за закрица на Медитеранє и на Балканє, а нєшка ше найчастейше хаснує за реставрацию старих хижох або за декорацию. 

'''Специялни файти черепох'''

Єст ище и рижни специялни форми черепох хтори ше применює на даєдних местох на закрицу, а то :

1. Кантички – черепи у форми по длужини преполовеней циви (длужини 35-50 центи) хтори ше кладзе на верх закрица, так же воду зоз найвисшей точки закрица и зоз прегину посилаю на два ровнї закрица. Ище у античней Греческей ше правело и трокраки черепи хтори поставяни на угли закрицох, а и нєшка их правя даєдни фабрики. Єст и закончуюци кантички у форми гарсци або водового коритка. Їх основна улога чувац закрице од уходзеня води, [[Шнїг|шнїгу]] и витру, як и онєможлївиц уцагованє птицох и инсектох на пойд. 

2. Вентилацийни черепи таки цо у  штредку на споднїм концу маю вентилацийни отвор за воздух и лєгко их обачиц на закрицу.

3. Черепи за затримованє лїду и шнїгу на закрицу (шнїгобрани) затримую фалати ляду – кед ше розпущує – же би ше нє зошлїснул прейґ стрехи. Постої велька опасносц, окреме при високих будинкох, кед би ляд могол забиц случайно преходзацого.

4. Черепи за пребиванє инсталацийох (антенски слупи и подобне).

== Бетонски черепи ==
Тоти черепи ше у новшим чаше прави так же ше бетон вилїва до фурмох, а потим ше на поверхносц наноши специялни премасценя хтори черепу даваю фарбу и чуваю го. Поєдинєчно, бетонски череп чежши, прето же є ґеометрийно векши, алє по метеру квадратним поверхносци закрица є лєгчейши або исти як и глїняни череп. Найвекша предносц тей файти черепу же нє барз упива [[Влага|влагу]]. Твардосц бетону ше з часом звекшує, за розлику од глїняного черепу хтори найвекшу твардосц ма у хвильки печеня, алє вона з часом опадує. Бетонски череп характеристични и по вельким виборе фарбох и формох.

== Склєняни черепи ==
Тоти черепи служа же би препущели дньову [[шветлосц]] до просториї хтору закриваю. Понеже у такей ситуациї нє можу буц дески або додатна изолация под нїма, применює ше их на верандох, надкритих ґаражох, на пойдох и подобне.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Korfu (GR), Gastouri, Achilleion -- 2018 -- 1324.jpg|Звичайне закрице
Файл:Roof-Tile-3149.jpg|Файта закрица
Файл:Bystrzyca Kłodzka, Rynek 8, 03.JPG|Закрице на хижи
Файл:Okinawan roof tile &quot;Kawara&quot;.jpg|Украшене закрице у Япону
Файл:20250913 Roof tile ornament with animal mask 03.jpg|Орнаменти закрица зоз животиньску маску
&lt;/gallery&gt;


== Вонкашнї вязи ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B5%D0%BF Цреп], ''sr.wikipedia.org''

== Референци ==
 
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Будовательни материял]]</text>
      <sha1>5e1q5i6yy647xynqr61vrq501810a04</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национални парк Улуру-Ката Т'юта</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3251</id>
    <revision>
      <id>20428</id>
      <parentid>20031</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T10:17:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20428</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9639" sha1="r4i84odbuzwpaw8c34jgn6y1ruiildk" xml:space="preserve">{{Инфорамик
  | headerstyle = background:lightblue
 | header1 = Национални парк Улуру – Ката Т'юта
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt; Uluru-Kata Tjuta National Park

|  label2 = | data2 = [[File:UluruClip3ArtC1941.jpg||300px]]
| label3 = | data3 = 
|  label4 = '''Урядово мено''' |  data4 = Uluru-Kata Tjuta National Park
|  label5 = Место |  data5 =Сиверна обласц Австралиї, Петерман
|  label6 = Найблїзше место |  data6 =Джулара
|  label7 = Координати |  data7 = 25°18′44″С, 131°01′07″И &lt;ref&gt; [https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=Ulu%E1%B9%9Fu-Kata_Tju%E1%B9%AFa_National_Park&amp;params=25_18_44_S_131_01_07_E_scale:100000_type:landmark_dim:38km   GeoHack], ''geohack.toolforge.org'' &lt;/ref&gt;
|  label8 = Поверхносц |  data8 = 1,333.72 km2 
 |  label9 = Основани|  data9 = 23 January 1958
| header10 = Унеско лїстина шветовей културней скарбнїци
|  label11 = Упис|  data11 = 1987. рок
|  label12 = Критериюм|  data12 = V, VI (култура), VII, VIII (природа)
|  label13 =  Веб-сайт|  data13 = [https://uluru.gov.au/…Official website]
}}

'''Национални парк Улуру – Ката Т'юта''' находзи ше у федералней сиверней обласци Австралиї, 1431 км южнєйше од Дарвину, а на Унескову лїстину шветовей [[културна скарбнїца|културней скарбнїци]] є уписани 1987. року.

== История ==
Парк основани 1958. року на [[Поверхносц|поверхносци]] 1.326 км2, а состої ше зоз найвекшого меґалиту [[Камень|(камени]] блок без малтеру) на швеце - Улуру и векшого числа менших камених блокох Ката Т'юта на основи хторих наволани тот национални парк. Тоти стини представяю вирски толкованя єдней з найстарших людских заєднїцох. Велька заєднїца племенох хтори жию коло парку вери до Т'юкурпи хтора представя период кед їх предки (митолоґийни божества, источашнє людзе и животинї и рошлїни), жили на жеми и творели природу, рики, гори и пустинї, флору и фауну. Национални парк за жительство представя їх културне нашлїдство.

== Клима и рочни часци ==
У националним парку рочни штреднї паданя 307,7 мм. Найвисша зазначена [[температура]] воднє 45°Ц влєце, а найнїзша ноцна -5° Ц, и то вжиме. На перши попатрунок околїско  централней Австралиї випатра нємилосердне и бездушне, алє ту заш лєм панує зложена екосистема полна живота.

Рошлїни и животинї ше прилагодзели ґу таким чежким условийом, так же тото подруче дом даєдним найнєобичнєйшим файтом флори и фауни на жеми. Даєдни з нїх представяли богате жридло [[Пожива|поживи]] и лїковитих мишанїнох за локални заєднїци Абориджинох.

'''Абориджини препознаваю шейсц рочни часци:'''

• Пирякати (авґуст/септембер) – Период розмножованя животиньох и квитнуца рошлїнох хтори хасную як поживу

• Вияринґпаи (октобер/новембер) – Период моцней горучави кед поживи єст наисце мало

• Итаню (януар/фебруар) – Период нєпогоди

• Ванит'юнкупаи (марец) – Жимнєйши период

• Т'юнталпа (април/май) – Хмари приходза зоз югу

• Вари (юний/юлий) – Жимни период зоз раншима мразами

== Флора и фауна ==
[[File:Black-footed Rock-wallaby(small).jpg|thumb|right|250 px]]
[[File:Wildflowers1218.jpg|thumb||right|250 px]]
У слабей веґетациї парку жию 22 файти автохтоних цицарох: динґо, червени кенґур, скочимиша (цицар глодар зоз длугокима заднїма ногами з помоцу хторих скака подобнє як кенґур), даскельо файти пергачох и други, алє и даскельо увежени файти: ґамила, [[Лїшка|лїшка,]] домашня миша и польски [[Заяц|заяц.]] У парку жию и вецей як 150 файти птицох, алє и 5 файти австралийских шмикачох. Векшина рошлїнох хтори рошню у националним парку  ридки файти и ендемични, а даєдни файти хтори рошню и у других часцох Австралиї у тим парку су загрожени.

== Еколоґия ==
Национални парк спада до найзначнєйших шветових екосистемох сушних подручох. Як резерват биосфери, у рамикох Унесковей програми Чловек и биосфера, придружує ше ґу ґрупи найменєй 11 других [[Резерват природи|резерватох]] у Австралиї и медзинародней мрежи хторим циль очуванє главних типох екосистеми на [[Планета|планети]] Жеми.

== Управа парку ==
Зоз националним парком Улуру – Ката Т'юта управя народ Ананґу (заєднїцка назва за вецей ґрупи Абориджинох хтори жию на ширшим подручу тей часци Австралиї). За тот народ камена гора Улуру (стара назва Ayers Rock) святе место, нєшка и национални символ, а тиж так представя и єден з найтаїнственших и найинтересантнєйших ґеолоґийних феноменох на швеце. Приступ и фотоґрафованє того и околних святих местох забранєни. Тот камени брег настал пред 500 милиони роками, високи є 240 [[Метер|метери]] и ма обсяг коло 10 км зоз велїма пещерами и дзирами при дну. З одлуку управи, рушанє туристох ше огранїчує на подруче єдней [[Драга|драги]] коло Улуру, єдней пещери и пендранє на верх тей гори. На тей драги єст одредзени места за паркованє превозкох, так же розпатрац природу мож лєм на тих местох. Правила справованя барз строги, а за нєпочитованє ше вирека високи пенєжни кари. Забранєни науково виглєдованя и бранє материялу зоз тла. Уход дошлєбодзени ґрупи людзох у хторей єст лєм до 15 особи.

Найважнєйше туристичне место Джулара (Yulara), а збудоване є як база за нащивительох [[Национални парк|националного парку]]. Оддалєне є 20 км од шветово познатого монолиту Улуру и наменєне є як центер зоз подполну услугу туристом.

== Ґалерия ==
&lt;gallery style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
Файл:Uluru1_2003-11-21.jpg|Гора Улуру 
Файл:TreesUpUluru.JPG|Попатрунок зоз [[Воздух|воздуху]] на Улуру
Файл:Uluru_2.JPG|Рисунки Абориджинох 
Файл:Schema_Kata_Tjuta_Uluru.png|Шематски приказ ґеолоґийно повазаних стинох Улуру и Ката Т′юта
Файл:Kata Tjuta at sunset (October 2009).jpg|Гора Ката Т′юта 
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

* Marko Kataneo – Jasmina Trifoni, ''Svetska baština pod zaštitom UNESKA, prirodni rezervati'', Izdavač Pravoslavna reč, Novi Sad, 2007. godina, strana 360—363

== Вонкашнї вязи ==

*[http://australien-info.com/yulara/   Opis parka i njegove znamenitosti], ''australien-info.com''
== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Австралиї]]</text>
      <sha1>r4i84odbuzwpaw8c34jgn6y1ruiildk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Силка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3252</id>
    <revision>
      <id>20430</id>
      <parentid>19921</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T10:24:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20430</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4640" sha1="qact9p7uv4pmownoze5951n4yd5u317" xml:space="preserve">[[File:Мали шметанїк.jpg|thumb|Мали шметанїк, (силка зоз ручку)]]'''Силка''' (мадь. ''szilke'' шолька, мала судзина; всл. ''silka'' файта глїняного гарчка); у нашим язику то глїняна судзина за зберанє шметанки: як глїняна кантичка, лєм векша.

Тото слово ше хасновало тиж и за красну полцорову [[Миска|миску]] з ухами, у хторей ше ношело єсц положнїци. Тоту миску ше хасновало и за други потреби: до нєй ше [[Нєдзеля|внєдзелю]] улївало юху у хторей заварени галушки або [[ґаґорки]], алє и за резанки зоз сиром, маком, [[Хлєбичок|хлєбичком]] або з [[Кромпля|кромплями.]]

Силки правели майстрове цо правели потребну судзину зоз печеней глїни. Силки мали ґлазуру и звонка и знука судзини.  При сподку силка була узка, до нєй ше злївало шметанку. Долу при дну мала дзирку за одцеканє [[Серватка|серватки.]]
[[File:Силка, миска на юху.jpg|thumb|Силка, миска за юху]]
Кед серватка вицекла, дзирочку ше затикало звонка з гушим [[Пирє|пирком]]. Младши силку волали шметанїк. Силку ше дараз могло направиц з двома ухами, а дакеди лєм з єдним ухом.

По велькосци, тоти цо були висши як 25 центи волали ше вельки силки, а тоти цо мали  15-25 центи волали ше єдноствно - силки. Гевти нїзши як 15 центи волали ше мали силки (випатрали як шольки).

== Силки при Руснацох ==
У обисцу дзе ше ховало домашнї животинї, та и крави хтори ше доєло пре млєко, за зберанє шметанки було окремни судзини. Подоєне швиже млєко було у жохтаре. Зоз жохтара ше млєко цо ше нє поєдло такой розлївало до глїняних кантичкох або до векших гарчкох. Зоз млєка цо стало [[дзень]] або два и скисло ше, [[File:Вельки шметанїк.jpg|thumb|Вельки шметанїк (силка)]]зберало ше з [[Ложка|ложку]] лєбо вареху шметанку и кладло до судзини хтора ше волала силка або шметанїк. Часто за поступок збераня шметанки бул вираз же ше шметанку злїва до силки. Назберана шметанка у глїняней силки стала, окреме влєце, у жимнєйших просторийох ([[Комора|коморка]], шпайз або на порващку спущена у [[Студня|студнї]]), а зоз назбераней шметанки ше у [[Збущок|збущку]] муцело [[Масло|масло.]]

Познєйше, при концу 20. вику, за роздвойованє шметанки од млєка служели апарати [[Сепаратор (за млєко)|сепаратори]]. Сепаратор мали звичайно лєм тоти обисца у хторих ше доєло вецей крави, а шметанку предавало або з нєй муцело масло.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Zilahi szilke.jpg|Силка, шметанїк з ручку, (друга половка 19. вику)
Файл:Tordai szilke.jpg|Тордова силка зоз другей половки 19. вику
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* ''Словнїк Руского народного язика II,  О-Я'', Нови Сад 2017, б. 469.

== Вонкашнї вязи ==
* [https://mek.oszk.hu/02100/02115/html/5-83.html''Magyar néprajzi lexikon] (''Мадяарски етноґрафски лексикон)
[[Катеґория:Ствари у Руским обисцу]]
[[Катеґория:Продукти зоз глїни]]</text>
      <sha1>qact9p7uv4pmownoze5951n4yd5u317</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нюкта</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3299</id>
    <revision>
      <id>20423</id>
      <parentid>20212</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T09:39:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>ушорйованє</comment>
      <origin>20423</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6165" sha1="g4r7k5xw49yoejgvn1qd85vh9g67s98" xml:space="preserve">[[File:BnF MS Gr139 folio 435 verso - detail - Nyx.jpg|thumb|200px|right|Нюкта у греческим рукопису ''Паризки псалтир'' зоз X вику (Национална библиотека Французкей)]]
'''Нюкта''' або '''Никта''' (греч. ''Νύξ,'' лат. ''Nox'') примордиялна богиня ноци у греческей митолоґиї. Ридко кеди ше зявює у митох, алє ше ю трима за барз моцну и красну. Мала храм-пророковалїще у меґарскей акрополи, а єй статуа ше находзи у Артемидовим храме у Ефесу.

== Митолоґия ==

=== Гесиод ===
По Гесиодовей ''Теоґониї'', Никта настала зоз Гаосу. Мала вельке потомство. Зоз Еребом, богом вичней цмоти, мала Етра, вичне [[Шветлосц|шветло]] и Гемемеру, ясни [[Дзень|дзень.]]

Кед титан Хрон покалїчел свойого оца Урана и превжал власц, обнята з єдом и гнївом пре тот поступок, Никта з помоцу партеноґенези народзела Мома (критику), Мороса (преклятство), Таната (шмерц), Гипноса (спанє), Гарона, Онеире (сни), Геспериди (вечар), Кери (насилну шмерц), Мойри (судьбу), Немесиду (вимсценє), Апату (спреводзка), Филотас (друженє), Ґераса (старосц) и Ериду (нєскладанє).

Гесиод у своїм опису ''Тартара'' гвари же кед би Никта вошла до Тартару, Гемера би вишла, а кед би ше Гемера врацела, Никта би пошла.

=== Гомер ===
У 14. кнїжки Гомеровей ''Илияди'', Никтинов син Гипнос, бог спаня, здогаднул Геру на стару услугу, кед го модлєла най ушпи Зевса. Уж раз успал Зевса на Герово вимаганє, цо єй оможлївело же би напакосцела його синови Гераклови. Зевс бул нагнївани и дрилєл би Гипноса до моря кед би вон нє сцекол у страху до Никти, своєй мацери. Гомер далєй толкує же Зевс загамовал свой гнїв бо ше бал же нагнїва Никту, та на таки способ Гипнос обкеровал його гнїв. После того ше усудзел знємириц Зевса лєм даскельо раз, понеже ше бал од нього и бежал назад гу своєй мацери Никти.

=== Орфизем ===
Никта мала ище важнєйшу улогу у часцох даскелїх писньох хтори ше приписую Орфейови. У нїх Никта, а нє Гаос, перше божество. Вона жиє у пещери дзе пророкує. Хрон, хтори завязани, заспал и пияни од [[Мед|меду]], шпи и пророкує. Под пещеру, Адрастея биє з чинелами до тимпену, поцагуюци цалу вселену до екстатичного танцу у ритме Никтового врачаня. Фан, чудни, чудовиско гермафродит демиюрґ (творитель), Никтово дзецко або [[оцец]].

== Други ==

=== Дзеци ===

* Зоз Еребом, примордиялну цмоту: 
** Етер, шветлосц, [[воздух]] богох 
** Харон, ладяр у Гаду 
** Епифрон, розумносц, увага 
** Гемера, [[дзень]]
** Морос, преклятство 
** Немесида, вимсценє 
** Стикс, мержня
* Партеноґено: 
** Ахлис, молга шмерци&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20110912093352/http://www.theoi.com/Daimon/Akhlys.html ,„Ахлис”].  Архивирано из оригинала 12. 09. 2011. г. Приступљено 01.08.2026.&lt;/ref&gt;
** Апата, спреводзка 
** Ерида, нєскладанє
** Ериниє
** Ґерас, старосц 
** Геспериде, змерканє
** Кере, насилна шмерц
** Мойре, судьба
** Мом, вишмейованє
** Ойзис, бида
** Онеири, сни
** Танатос, шмерц 
** Фан 
** Филотас, друженє 
** Гипнос, спанє
* Зоз Ураном, нєбом: 
** Лиса, гнїв

=== Култ ===
Греки и Римянє нє почитовали Никту и нє направели храми на єй чесц. Кед мальовали єй подобу, мальовали ю як задуману жену зоз прикриту твару у цмей шмати. Така Никтова подоба ше найчастейше зявює на вазнох и релєфох, як и на надгробних памятнїкох. Єй найпознатши приказ на Зевсовим олтаре зоз Перґаму (180 - 160 п.н.е.) хтори ше нєшка чува у Берлинским музею.

Як алеґорийска подоба, Никта ожила на платнох велїх малярох ренесанси и бароку.

=== Опатриц: ===
{{Commonscat}}
::•[[Список греческих божествох]]

== Вонкашнї вязи ==
* [https://nova-akropola.com/tag/nikta/   Nikta]], ''nova-akropola.com''

== Референци ==
[[Катеґория:Митолоґия]]
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Греческа митолоґия]]
[[Катеґория:Греческа]]</text>
      <sha1>g4r7k5xw49yoejgvn1qd85vh9g67s98</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Девоячки бунар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3332</id>
    <revision>
      <id>20405</id>
      <parentid>20391</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T20:46:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Daniela Lovas</username>
        <id>722</id>
      </contributor>
      <origin>20405</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8011" sha1="is4ndcxeainrj3sfcvec8ul7j7xctcn" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = &lt;big&gt; Девоячки бунар&lt;/big&gt;
| label2 = | data2 = [[File:Devojački Bunar.jpg|300px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Девоячки бунар, парк природи]]
| header3 = Административни податки
| label4 = Держава | data4 = [[File:Flag of Serbia.svg|45px|]]  Сербия
| label5 = Найблїзше место | data5 = Алибунар
| label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
| label7 = Управни округ | data7 = Южнобанатски
| label8 = Општина | data8 = Алибунар
| label9 = Основани| data9 = 1895. року
| label10 =  |  data10 =
| header11 = 
| label12 = | data12 = 
| label13 = | data13 = 
| header14 = Ґроґрафски характеристики
| label15 = Координати | data15 = 44°59′28.N 20°57′9.E
| label16 = Часова зона | data16 = UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
| label17 = Абс. висина| data17 = 162 m
| label18 = Поверхносц | data18 = 180-200 ha
{{Location map | Serbia
|label = Девоячки бунар
| lat_deg = 44 | lat_min = 59 | lat_sec = 28 | lat_dir = N
| lon_deg = 20 | lon_min = 57 | lon_sec = 09 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 360
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Девоячки бунар на мапи Сербиї
}}
}}

'''Девоячки бунар''' то место за вилєти и викенд-населєнє у Делиблатскей писковини, општинa Алибунар у [[Войводина|Войводини]], [[Сербия]]. Находзи ше у хотаре населєня Банатски Карловец (оддалєни 7 км), а представя вельке викендашске населєнє у хторим жию коло 50 стаємно населєни ґаздовства и ище прейґ 1.000 збудовани квартельни обєкти за биванє &lt;ref&gt;[https://www.booking.com/hotel/rs/brvnara-oaza-mira.sr.html?chal_t=1785358550497&amp;force_referer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F Brvnara oaza mira - Devojacki bunar.]&lt;/ref&gt; викендашского типа. У составе Делиблатскей писковини тот специфични локалитет коло Девоячкого бунара залапює подруче коло 180-200 гектари квалитетних лєсох и представя базне место за вилєти, а вироятно є и доминантни центер Писковини у цалосци. 

Попри вецей туристичних обєктох, пансионох и ресторанох, постоя и два отворени базени зоз термалну воду. Єст значни потенцияли за туризем, алє ище вше без одвитуюцих вибудованих капацитетох. Тото подруче познате по зачуваней природи, соснових лєсох, и специфичней такв.  „ружи витрох”. 

== История ==
Девоячки бунар, попри того же представя туристични потенциял Oпштини Алибунар, видвоює ше и по интересантней историї. 

История того места датує зоз часу периода панованя Мариї Терезиї. Праве под час єй управяня започате полєшованє Делиблатскей писковини. З оглядом на тото же було потребне садзиц окремни прикладнїки древох и черякох до писковитей подлоги, були окремни ботанїчеаре задлужени за полєшованє писковини и  були плацени з досц пенєжу, зоз златнїками. 

Скорей як було полєшованє защитного пасу коло места, у тей обласци викопани осем студнї (серб. бунар). По єдним з нїх мено достало и населєнє ''Девоячки бунар''.

Вилєциско (место за вилєти) Девоячки бунар основане 1895. року зоз меном ''Векерлова колония'' на просторе хтори дакеди заберали хижки за винїцарох.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20200926075242/https://turistickaalibunar.rs/kratak-istorijat/ „Кратак историјат Делиблатске пешчаре и окружења Општине Алибунар”.] turistickaalibunar.rs. Архивирано из [https://turistickaalibunar.rs/kratak-istorijat/ оригинала] 26. 09. 2020. г. Приступљено 21. 09. 2020.&lt;/ref&gt;

== Леґенда о мену Девоячки бунар ==
Постоя вецей леґенди хтори ше вяжу за мено того места за вилєти.  
[[File:Deliblatska peščara2020-3.jpg|right|thumb|337x337px|[[Драга]] през Делиблатску пискару]] 
По єдней з приповедкох, у околїску тей студнї бивали Серби и Румунє. Жили у жемунїцох хтори були єден вид одбрани од частих нападох турских хордох. Єдного вечара красна Сербкиня Достана упознала младого Турка до хторого ше залюбела и сцекла зоз нїм. Жителє ше процивели єй поступком, дочекали ю при студнї, каменьовали и забили. Як леґенда гвари, од теди тота студня ноши мено Девоячки бунар. 

To приповедка хтору ма лєм єдна зоз седем студньох Делиблатскей писковини, а подобни приповедки постоя и о других локацийох того националного парку. Кажде место ма свою приповедку хтору ше приповеда през велї роки.

Єдинствена церква „древена хижа” у Банату находзи ше на самим месце за вилєти при Девоячким бунару, пошвецена Огньовей Мариї, християнскей святительки, хтору [[православна церква]] слави по юлиянским календаре, 30. юлия. &lt;ref&gt;[https://vojvodina.travel/cp/%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BC/ ЦРКВА БРВНАРА СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ МАРИНЕ – ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ – Девојачки Бунар]&lt;/ref&gt;
[[File:Izletište Devojački Bunar.jpg|center|thumb|976x976px|Девоячки бунар, место за вилєти]]

== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.volimsrbiju.com/2019/08/20/istorijski-biser-opstine-alibunar-devojacki-bunar-je-mesto-na-kojem-se-prepricu-legende-i-istorija/ Историјски бисер општине Алибунар: Девојачки бунар је место на којем се преплићу легенде и историја]
*[https://sl.wikipedia.org/wiki/Seznam_naselij_v_Srbiji Spisak naselja u Srbiji]

== Референци ==
[[Катеґория:Туризем]]
[[Катеґория:Места у Войводини]]</text>
      <sha1>is4ndcxeainrj3sfcvec8ul7j7xctcn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20416</id>
      <parentid>20405</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T08:43:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Корекция букви</comment>
      <origin>20416</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8008" sha1="driwz81uak0gieyde80gtowabwlkgjb" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = &lt;big&gt; Девоячки бунар&lt;/big&gt;
| label2 = | data2 = [[File:Devojački Bunar.jpg|300px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Девоячки бунар, парк природи]]
| header3 = Административни податки
| label4 = Держава | data4 = [[File:Flag of Serbia.svg|45px|]]  Сербия
| label5 = Найблїзше место | data5 = Алибунар
| label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
| label7 = Управни округ | data7 = Южнобанатски
| label8 = Општина | data8 = Алибунар
| label9 = Основани| data9 = 1895. року
| label10 =  |  data10 =
| header11 = 
| label12 = | data12 = 
| label13 = | data13 = 
| header14 = Ґроґрафски характеристики
| label15 = Координати | data15 = 44°59′28.N 20°57′9.E
| label16 = Часова зона | data16 = UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
| label17 = Абс. висина| data17 = 162 m
| label18 = Поверхносц | data18 = 180-200 ha
{{Location map | Serbia
|label = Девоячки бунар
| lat_deg = 44 | lat_min = 59 | lat_sec = 28 | lat_dir = N
| lon_deg = 20 | lon_min = 57 | lon_sec = 09 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 360
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Девоячки бунар на мапи Сербиї
}}
}}

'''Девоячки бунар''' то место за вилєти и викенд-населєнє у Делиблатскей писковини, општинa Алибунар у [[Войводина|Войводини]], [[Сербия]]. Находзи ше у хотаре населєня Банатски Карловец (оддалєни 7 км), а представя вельке викендашске населєнє у хторим жию коло 50 стаємно населєни ґаздовства и ище прейґ 1.000 збудовани квартельни обєкти за биванє &lt;ref&gt;[https://www.booking.com/hotel/rs/brvnara-oaza-mira.sr.html?chal_t=1785358550497&amp;force_referer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F Brvnara oaza mira - Devojacki bunar.]&lt;/ref&gt; викендашского типа. У составе Делиблатскей писковини тот специфични локалитет коло Девоячкого бунара залапює подруче коло 180-200 гектари квалитетних лєсох и представя базне место за вилєти, а вироятно є и доминантни центер Писковини у цалосци. 

Попри вецей туристичних обєктох, пансионох и ресторанох, постоя и два отворени базени зоз термалну воду. Єст значни потенцияли за туризем, алє ище вше без одвитуюцих вибудованих капацитетох. Тото подруче познате по зачуваней природи, соснових лєсох, и специфичней такв.  „ружи витрох”. 

== История ==
Девоячки бунар, попри того же представя туристични потенциял Oпштини Алибунар, видвоює ше и по интересантней историї. 

История того места датує зоз часу периода панованя Мариї Терезиї. Праве под час єй управяня започате полєшованє Делиблатскей писковини. З оглядом на тото же було потребне садзиц окремни прикладнїки древох и черякох до писковитей подлоги, були окремни ботанїчаре задлужени за полєшованє писковини и були плацени з досц пенєжу, зоз златнїками. 

Скорей як було полєшованє защитного пасу коло места, у тей обласци викопани осем студнї (серб. бунар). По єдним з нїх мено достало и населєнє ''Девоячки бунар''.

Вилєциско (место за вилєти) Девоячки бунар основане 1895. року зоз меном ''Векерлова колония'' на просторе хтори дакеди заберали хижки за винїцарох.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20200926075242/https://turistickaalibunar.rs/kratak-istorijat/ „Кратак историјат Делиблатске пешчаре и окружења Општине Алибунар”.] turistickaalibunar.rs. Архивирано из [https://turistickaalibunar.rs/kratak-istorijat/ оригинала] 26. 09. 2020. г. Приступљено 21. 09. 2020.&lt;/ref&gt;

== Леґенда о мену Девоячки бунар ==
Постоя вецей леґенди хтори ше вяжу за мено того места за вилєти.  
[[File:Deliblatska peščara2020-3.jpg|right|thumb|337x337px|[[Драга]] през Делиблатску пискару]] 
По єдней з приповедкох, у околїску тей студнї бивали Серби и Румунє. Жили у жемунїцох хтори були єден вид одбрани од частих нападох турских хордох. Єдного вечара красна Сербкиня Достана упознала младого Турка до хторого ше залюбела и сцекла зоз нїм. Жителє ше процивели єй поступком, дочекали ю при студнї, каменьовали и забили. Як леґенда гвари, од теди тота студня ноши мено Девоячки бунар. 

To приповедка хтору ма лєм єдна зоз седем студньох Делиблатскей писковини, а подобни приповедки постоя и о других локацийох того националного парку. Кажде место ма свою приповедку хтору ше приповеда през велї роки.

Єдинствена церква „древена хижа” у Банату находзи ше на самим месце за вилєти при Девоячким бунару, пошвецена Огньовей Мариї, християнскей святительки, хтору [[православна церква]] слави по юлиянским календаре, 30. юлия. &lt;ref&gt;[https://vojvodina.travel/cp/%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BC/ ЦРКВА БРВНАРА СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ МАРИНЕ – ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ – Девојачки Бунар]&lt;/ref&gt;
[[File:Izletište Devojački Bunar.jpg|center|thumb|976x976px|Девоячки бунар, место за вилєти]]

== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.volimsrbiju.com/2019/08/20/istorijski-biser-opstine-alibunar-devojacki-bunar-je-mesto-na-kojem-se-prepricu-legende-i-istorija/ Историјски бисер општине Алибунар: Девојачки бунар је место на којем се преплићу легенде и историја]
*[https://sl.wikipedia.org/wiki/Seznam_naselij_v_Srbiji Spisak naselja u Srbiji]

== Референци ==
[[Катеґория:Туризем]]
[[Катеґория:Места у Войводини]]</text>
      <sha1>driwz81uak0gieyde80gtowabwlkgjb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кревово плохочки</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3333</id>
    <revision>
      <id>20399</id>
      <parentid>20388</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T12:10:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <origin>20399</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8155" sha1="04j4ulcbrt7w34y8ql6c6o9gxce3h9l" xml:space="preserve">[[File:Platelets2.JPG|thumb|250 px|right|Крев под микроскопом, офарбена зоз Ґимза методу: тромбоцити (дробни лилово точки), окружени зоз еритроцитами (целово-шивей [[фарба|фарби]])]]
[[File:Red White Blood cells.jpg|thumb||250px|thumb|[[Червени кревово заренка|Еритроцити]] (лїво), тромбоцити (у штредку), и [[Били кревово заренка|леукоцити]] (на право)]]
'''Кревово плохочки або тромбоцити''' то мали кревово клїтинки без ядра, биконкавней форми и [[Пречнїк|пречнїку]] од 2 до 4 микрометери.&lt;ref&gt;Jain NC (June 1975). &quot;A scanning electron microscopic study of platelets of certain animal species&quot;. ''Thrombosis et Diathesis Haemorrhagica''. '''33''' (3): 501–7. PMID&amp;nbsp;1154309.&lt;/ref&gt;

У литри креви єст од 130 до 300x&lt;math&gt; 10^9 &lt;/math&gt; тромбоцити, жию од 8 до 14 днї, а потим их розкладаю макрофаґи у шлїжинки и плюцох.

== Наставанє и збудова тромбоцитох ==
Тромбоцити наставаю у шпику у процесу тромбоцитопоези зоз цитоплазми прекурсорских клїтинкох – меґакариоцитох. Заренка збудовани зоз периферней часци (хияломери) и централней часци (ґрануломери).

Хияломера нє ма орґанели, у нєй сконцентровани елементи цитоскелету як цо то мукротубули и протеїни (актин и миозин), односно ценки нїтки хтори служа за пременку форми и рушанє тромбоцитох. У нїх єст коло 87 проценти води, а остаток то орґански и нєорґански материї: бильчки коло 57 проценти, липиди коло 19 проценти, угльово гидрати коло 8 проценти, натрий, калий, калций и маґнезий.

Ґрануломера ма митохондриї (жридло енерґиї), Ґолджийов апарат (елементи хтори подпомагаю стиданє креви) и три файти заренкох: алфа заренка задлужени за коаґулацию, густи заренка задлужени за злїпйованє тромбоцитох и лизозоми задлужени за дезинфекцию очкодованого места.

'''Физични характеристики тромбоцитох то:'''

::• Адгезивносц — способносц лїпеня заренкох на влажну [[Поверхносц|поверхносц,]]

::• Аґреґация — способносц громадзеня заренкох и можлївосц дзелєня,

::• Аґлутинация — способносц тирвацого громадзеня,

::• Вискозна метаморфозносц — способносц пременки збудови аґлитинованих тромбоцитох кед ше тромбоцити вецей нє можу препознац як поєдинєчни.

== Улога тромбоцитох ==
Тромбоцити маю улогу застановиц кирвавеня &lt;ref&gt;Laki K (December 1972). &quot;Our ancient heritage in blood clotting and some of its consequences&quot;. ''Annals of the New York Academy of Sciences''. '''202''' (1): 297–307. Bibcode:1972NYASA.202..297L. doi:10.1111/j.1749-6632.1972.tb16342.x. PMID&amp;nbsp;4508929. S2CID&amp;nbsp;45051688&lt;/ref&gt;кед ше покалїчи кевовова судзина, а то ше случує у трох фазох: зужованє кревовей судзини, наставанє тромбоцитного чопика и коаґулация. Кед придзе до очкодованя кревовей судзини, вона ше такой сцишнє (зужи) же би ше зменшало прецеканє креви, потим тромбоцити меняю форму, лїпя ше за место калїченя и правя чопик зоз помоцу протеїнох. На концу, кед рана векша, тромбоцити помагаю же би ше крев стидла и рана зошицким заварла.

Сущносц коаґулациї креви то претворйованє нєактивного протеїну креви (ротромбину) до активного тромбину. Тромбин активує нєактивни протеїн креви (фибриноґен) до фибрину, а фибрин будує длугоки нїтки (полимери) на хторих еритроцити и тромбоцити правя храсту. 

'''Зявеня характеристични за тромбоцити'''

Хороти тромбоцитох мож подзелїц на хороти пре зменшане число або фукциї тромбоцитох — тромбоцитопения, и на хороти пре звекшане число тромбоцитох — тромбоцитоза.&lt;ref&gt;Michelson, Alan D. (2013). ''Platelets'' (3rd&amp;nbsp;ed.). Academic. ISBN&amp;nbsp;&lt;bdi&gt;978-0-12-387837-3&lt;/bdi&gt;. OCLC&amp;nbsp;820818942&lt;/ref&gt;

'''Тромбоцитопения може буц:''' 

◆ Квантитативна: то поремеценя пре зменшане число тромбоцитох у креви, односно пре зменшану продукцию або пре звекшане траценє истих. Може буц уродзена, здобута при хаснованю даєдних лїкох, спричинєта з алкоголом, и на концу як пошлїдок других хоротох (леукемиї, других файтох туморох),

◆ Квалитативна: то поремеценя фунциї тормбоцитох. Може буц уродзена (ґенетски поремеценя)  и здобута (пошлїдок хороти печинки и покруткох, хаснованя лїкох як цо то аспирин, ибупрофен и др.).

'''Тромбоцитоза''' то хорота звекшаного числа тромбоцитох пре хторе звекшани и ризик од наставаня тромбози (спонтане стиданє креви). Есенциялна тромбоцитоза то хорота шпику у хторим тромбоцити наставаю вецей як треба.

== Трансфузия тромбоцитох ==
Тромбоцитни концентрати ше достава зоз сепарацию креви. Кревово плохочки ше чува на [[Температура|температури]] од 20 до 24 ступнї найдлужей 5 днї пре ризик од бактерийней контаминациї. Тромбоцити хтори ше дава примательови можу буц од єдного, а можу буц и концентрат вецей давательох. Трансфузия може дакеди спричинїц имуну реакцию примателя кед ше у тим процесу знїща кревово плохочки давателя. 

== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.labomedica.net/detaljan-pregled-trombocita-i-povezanih-poremecaja/   Trombociti], ''www.labomedica.net''
* [https://www.acibadembelmedic.rs/bolesti-od-a-do-s/trombocitopenija   Trombocitopenija],  ''www.acibadembelmedic.rs''  

== Референци ==
[[Катеґория:Хематолоґия]]</text>
      <sha1>04j4ulcbrt7w34y8ql6c6o9gxce3h9l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Липар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3334</id>
    <revision>
      <id>20398</id>
      <parentid>20396</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T12:08:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>Пополньованє таблїчкох</comment>
      <origin>20398</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10457" sha1="qvor6v8nq4butvv202fc78o09f3v66a" xml:space="preserve">'''Липар''' то населєнє, у општини [[Кула]], у АП Войводини у Заходнобачким округу. Спрам попису зоз 2022. було 1144 жительох (спрам попису зоз 2002. було 1807 жительох). По 1947. рок валал ше наволовал  ''Емушич.''

Населєнє настало на роздраж'ю Кула-[[Бачка Тополя]] и Червинка- Мали Идьош на реґионалней драги [[Суботица]]-Оджак. Населєнє датує од 1921. року, нєпоштредно после законченя Першей шветовей войни, кед сербски солунски вояки (зоз Босни и Лики), хотри достали жем од тедишнєй кральовскей власци, основали свою добродзечну колонию и дали єй мено „Соколац.” Населєнє Соколац ше так наволовало медзи двома шветовима войнами а после законченя Другей шветовей войни валал достал мено'' „'''''Липар'''” а так ше и нєшка наволує.

Ґеоґрафске положенє места одредзує и главне занїманє жительох, а то польопривреда. Так же попри индивидуалних польопривреднїкох у валалє активно исную и полюпривредна задруґа и єдна єдинка-оддзелєня комбината ''Дюро Струґар'' зоз Кули. Єдна часц гражданох одходзи на роботу до околних местох а найчастейше до Кули, [[Червинка|Червинки]]  або Бачкей Тополї. 

== Плантажи ==
● Од нєдавна на уходзе до Липару засадзена такпв. найвекша плантажа ореха. Плантажа орехох у власнїсцтву польопривредней задруґи ''Соколац.'' Плантажа иснує уж коло 40. роки. Плантажа ше отримує под фахову контролу Польопривредного института зозо Н. Саду.

● Нєдалєко од Липара тиж посотої плантажа грозна. На плантажи ше пестує штири файти квалитетних чокотох лози од хторих еш продукує квалитетне вино. Палнтажа ше находзи у приватним власнїцстве.

== Липар нєшка ==
Валал ма свою Месну заєднїцу и други форми орґанизованя и сходох. Липарчанє успишно орґанизую свой дружтвени живот а основни задаток МЗ Липар, же би водзела бриґу о гражданох и їх потребох у каждодньовим живоце цо и видлїве у велїх сеґментох живота у валалє. 

Иснує основна школа ''Никола Тесла'' основана 1926. року (пейц роки после доселєньовная  солунцох-добровольох) хтора адаптована. Школа ма 8 добудовани нови сучасни учальнї и опремену модерну спортску галу, школски терени за рижни спорти. Тиж постої и дзецинска заградка (овода) хтора адаптована за потреби активносцох по прописох Министарства за образованє и воспитанє. Здравствени услуги липарчаньом оможлївює амбуланта хтора роби у составе Дома здравя у Кули. Дом култури место за орґанизованє културних збуваньох; театер амтерох, литературни вечари и любительох културних активносцох (фолклорни ґрупи, жридлове шпиванє, гранє поготов на [[Ґусли|ґуслох]]). 

Спрам вирского опредзелєня гражданє маю и свою [[Православна церква|православну церкву]]- храм Успениї пресвятей Богородици, до хторей одходза и так можу випочитовац и чувац свою виру. Служба Божа ше отримує раз мешачно. [[Святи храм|Церква]] вибудована 2019. року.  Окрем достатих средствох од Министарствох и [[Општина Кула|Општини Кула]] церква будована и зоз донацийох гражданох. Святи храм ше находзи у центре Липара и прикрашує населєнє. 

Спортски живот орґанизовани у рамикох спортского дружтва-клубу Липар. Тренра ше фодбал, шах, одбойка. Дружтво ма спортски просториї так же спортски активносци барз розвити з оглядом на релативне мале число жительох и поготов младежи.

Окрем наведзеного у Липару иснує пошта, ветеринарска амбуланта-оддзелєнє ветеринарскей станїци у Кули, хтора орґанизує и водзи бриґу о здравствнеєй защити домашнїх животиньох. Длиго роки орґанизоване и иснує ловарске дружтво ''Фазан.''

== Демоґрафия (1) ==
У населєню Липар жию 2407 полнолїтни гражданє, а просекова старосц жительства виноши 39,8 роки (37,4 при хлопох и 42,2 при женох). У населєню єст 585 ґаздовства, а просекове число членох по ґаздовству 3,09. У валалє векшина наслєни Серби (спрам попису зоз 2002. року), а у вельо меншим чишлє жию и чарногорци, мадяре, горвати, українци, руснаци, югославянє и други.

Спрам попису 1991. року у населєню Липар жили 1.456 жительох (2).
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Демоґрафия (1)
|-
|'''Рок''' 
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительох'''
|-
|1948.
|1.696
|
|-
|1953.
|1.565
|
|-
|1961.
|1.890
|
|-
|1971.
|1.609
|
|-
|1981.
|1.506
|
|-
|1991.
|1.456	1.434
|
|-
|2002.
|1.807	1.841
|
|-
|2011.
|1.482
|
|-
|2022.
|1144
|
|}


1948.  1.696	

1953.
1.565	

1961.
1.890	

1971.
1.609	

1981.
1.506	

1991.
1.456	1.434

2002.
1.807	1.841

2011.
1.482	

2022 -- 1144 

Етнички састав према попису из 2002.[2]
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Етнїчни состав спрам попису зоз 2002. року (2)
|-
|Серби
|1.644
|90,97%
|-
|Мадяре
|45
|2,49%
|-
|Чарногорци
|28
|1,54%
|-
|Руснаци
|14
|0,77%
|-
|Горвати
|11
|0,60%
|-
|Українци 
|11
|0,60%
|-
|Югославянє
|7
|0,38%
|-
|Нємци 
|4 
|0,22%
|-
|Руси
|3
|0,16%
|-
|Ґоранци 
|3
|0,16%
|-
|Словаци
|1
|0,05%
|-
|Муслимани
|1
|0,05%
|-
|Бошњаци
|1
|0,05%
|-
|Нєпознати
| 21
|1,16%
|}
		

Серби        1.644 	90,97%
Мадяре        45 	2,49%

Чарногорци    28 	1,54%

Руснаци         14 	0,77%

Горвати     11 	 0,60%

Українци    11 	 0,60%

Югославянє 7 	 0,38%

Нємци      4 	 0,22%

Руси         3 	 0,16%

Ґоранци    3	 0,16%

Словаци   1	0,05%

Муслимани 1	0,05%

Бошњаци   1	0,05%

непознати   21	1,16%

== Референци ==

# „Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима]'' (PDF). ''webrzs.stat.gov.rs''.] Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5  Републички завод за статистику.] мај 2004. &lt;nowiki&gt;ISBN 86-84433-14-9 &lt;/nowiki&gt;.

2. „Књига 1”. ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. &lt;nowiki&gt;ISBN 86-84433-00-9&lt;/nowiki&gt;.

3. Књига 2”. ''Становништво, пол и старост, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. &lt;nowiki&gt;ISBN 86-84433-01-7&lt;/nowiki&gt;.

== Вонкашня вяза ==

* [https://kula.rs/naseljena-mesta/lipar/?pismo=lat Opština Kula, Lipar] Kula.rs 
* [https://www.youtube.com/watch?v=7QBzomEai4o Selo Lipar - dokumentarni film] youtube.com
* [https://wikimapia.org/#lang=en&amp;lat=45.705332&amp;lon=19.554428&amp;z=7&amp;m=w Stelitska mapa] (Wikimapia)</text>
      <sha1>qvor6v8nq4butvv202fc78o09f3v66a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20401</id>
      <parentid>20398</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T14:30:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>Мали вименки у таблїчкох</comment>
      <origin>20401</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10435" sha1="aevik3isa5123bz4ekmtzte8uo2qz2l" xml:space="preserve">'''Липар''' то населєнє, у општини [[Кула]], у АП Войводини у Заходнобачким округу. Спрам попису зоз 2022. було 1144 жительох (спрам попису зоз 2002. було 1807 жительох). По 1947. рок валал ше наволовал  ''Емушич.''

Населєнє настало на роздраж'ю Кула-[[Бачка Тополя]] и Червинка- Мали Идьош на реґионалней драги [[Суботица]]-Оджак. Населєнє датує од 1921. року, нєпоштредно после законченя Першей шветовей войни, кед сербски солунски вояки (зоз Босни и Лики), хотри достали жем од тедишнєй кральовскей власци, основали свою добродзечну колонию и дали єй мено „Соколац.” Населєнє Соколац ше так наволовало медзи двома шветовима войнами а после законченя Другей шветовей войни валал достал мено'' „'''''Липар'''” а так ше и нєшка наволує.

Ґеоґрафске положенє места одредзує и главне занїманє жительох, а то польопривреда. Так же попри индивидуалних польопривреднїкох у валалє активно исную и полюпривредна задруґа и єдна єдинка-оддзелєня комбината ''Дюро Струґар'' зоз Кули. Єдна часц гражданох одходзи на роботу до околних местох а найчастейше до Кули, [[Червинка|Червинки]]  або Бачкей Тополї. 

== Плантажи ==
● Од нєдавна на уходзе до Липару засадзена такпв. найвекша плантажа ореха. Плантажа орехох у власнїсцтву польопривредней задруґи ''Соколац.'' Плантажа иснує уж коло 40. роки. Плантажа ше отримує под фахову контролу Польопривредного института зозо Н. Саду.

● Нєдалєко од Липара тиж посотої плантажа грозна. На плантажи ше пестує штири файти квалитетних чокотох лози од хторих еш продукує квалитетне вино. Палнтажа ше находзи у приватним власнїцстве.

== Липар нєшка ==
Валал ма свою Месну заєднїцу и други форми орґанизованя и сходох. Липарчанє успишно орґанизую свой дружтвени живот а основни задаток МЗ Липар, же би водзела бриґу о гражданох и їх потребох у каждодньовим живоце цо и видлїве у велїх сеґментох живота у валалє. 

Иснує основна школа ''Никола Тесла'' основана 1926. року (пейц роки после доселєньовная  солунцох-добровольох) хтора адаптована. Школа ма 8 добудовани нови сучасни учальнї и опремену модерну спортску галу, школски терени за рижни спорти. Тиж постої и дзецинска заградка (овода) хтора адаптована за потреби активносцох по прописох Министарства за образованє и воспитанє. Здравствени услуги липарчаньом оможлївює амбуланта хтора роби у составе Дома здравя у Кули. Дом култури место за орґанизованє културних збуваньох; театер амтерох, литературни вечари и любительох културних активносцох (фолклорни ґрупи, жридлове шпиванє, гранє поготов на [[Ґусли|ґуслох]]). 

Спрам вирского опредзелєня гражданє маю и свою [[Православна церква|православну церкву]]- храм Успениї пресвятей Богородици, до хторей одходза и так можу випочитовац и чувац свою виру. Служба Божа ше отримує раз мешачно. [[Святи храм|Церква]] вибудована 2019. року.  Окрем достатих средствох од Министарствох и [[Општина Кула|Општини Кула]] церква будована и зоз донацийох гражданох. Святи храм ше находзи у центре Липара и прикрашує населєнє. 

Спортски живот орґанизовани у рамикох спортского дружтва-клубу Липар. Тренра ше фодбал, шах, одбойка. Дружтво ма спортски просториї так же спортски активносци барз розвити з оглядом на релативне мале число жительох и поготов младежи.

Окрем наведзеного у Липару иснує пошта, ветеринарска амбуланта-оддзелєнє ветеринарскей станїци у Кули, хтора орґанизує и водзи бриґу о здравствнеєй защити домашнїх животиньох. Длиго роки орґанизоване и иснує ловарске дружтво ''Фазан.''

== Демоґрафия (1) ==
У населєню Липар жию 2407 полнолїтни гражданє, а просекова старосц жительства виноши 39,8 роки (37,4 при хлопох и 42,2 при женох). У населєню єст 585 ґаздовства, а просекове число членох по ґаздовству 3,09. У валалє векшина наслєни Серби (спрам попису зоз 2002. року), а у вельо меншим чишлє жию и чарногорци, мадяре, горвати, українци, руснаци, югославянє и други.

Спрам попису 1991. року у населєню Липар жили 1.456 жительох (2).
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;2&quot; |Демоґрафия (1)
|-
|'''Рок''' 
|'''Жительох'''
|-
|1948.
|1.696
|-
|1953.
|1.565
|-
|1961.
|1.890
|-
|1971.
|1.609
|-
|1981.
|1.506
|-
|1991.
|1.456      1.434
|-
|2002.
|1.807      1.841
|-
|2011.
|1.482
|-
|2022.
|1144
|}


1948.  1.696	

1953.
1.565	

1961.
1.890	

1971.
1.609	

1981.
1.506	

1991.
1.456	1.434

2002.
1.807	1.841

2011.
1.482	

2022 -- 1144 

Етнички састав према попису из 2002.[2]
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Етнїчни состав спрам попису зоз 2002. року (2)
|-
|Серби
|1.644
|90,97%
|-
|Мадяре
|45
|2,49%
|-
|Чарногорци
|28
|1,54%
|-
|Руснаци
|14
|0,77%
|-
|Горвати
|11
|0,60%
|-
|Українци 
|11
|0,60%
|-
|Югославянє
|7
|0,38%
|-
|Нємци 
|4 
|0,22%
|-
|Руси
|3
|0,16%
|-
|Ґоранци 
|3
|0,16%
|-
|Словаци
|1
|0,05%
|-
|Муслиманє
|1
|0,05%
|-
|Бошњаци
|1
|0,05%
|-
|нєпознати
| 21
|1,16%
|}
		

Серби        1.644 	90,97%
Мадяре        45 	2,49%

Чарногорци    28 	1,54%

Руснаци         14 	0,77%

Горвати     11 	 0,60%

Українци    11 	 0,60%

Югославянє 7 	 0,38%

Нємци      4 	 0,22%

Руси         3 	 0,16%

Ґоранци    3	 0,16%

Словаци   1	0,05%

Муслимани 1	0,05%

Бошњаци   1	0,05%

непознати   21	1,16%

== Референци ==

# „Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима]'' (PDF). ''webrzs.stat.gov.rs''.] Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5  Републички завод за статистику.] мај 2004. &lt;nowiki&gt;ISBN 86-84433-14-9 &lt;/nowiki&gt;.

2. „Књига 1”. ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. &lt;nowiki&gt;ISBN 86-84433-00-9&lt;/nowiki&gt;.

3. Књига 2”. ''Становништво, пол и старост, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. &lt;nowiki&gt;ISBN 86-84433-01-7&lt;/nowiki&gt;.

== Вонкашня вяза ==

* [https://kula.rs/naseljena-mesta/lipar/?pismo=lat Opština Kula, Lipar] Kula.rs 
* [https://www.youtube.com/watch?v=7QBzomEai4o Selo Lipar - dokumentarni film] youtube.com
* [https://wikimapia.org/#lang=en&amp;lat=45.705332&amp;lon=19.554428&amp;z=7&amp;m=w Stelitska mapa] (Wikimapia)</text>
      <sha1>aevik3isa5123bz4ekmtzte8uo2qz2l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20402</id>
      <parentid>20401</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T20:12:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Референци, уложена таблїчка</comment>
      <origin>20402</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11590" sha1="09twap3h3pho89m0jl7tg4c01a8qypc" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = &lt;big&gt; Липар&lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[File:Lipar iz vazduha.jpg|350px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар, панорама]]
| header3 = Административни податки
| label4 = Держава | data4 = [[File:Flag of Serbia.svg|40px|border]] Р. Сербия
|  label5 = Найблїзши варош | data5 = Кула
|  label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
|  label7 = Управни округ | data7 = Заходнобачки
|  label8 = Општина | data8 = [[File:Kula2.gif|40px|]] Кула 
|  label9 = Жридло| data9 = 
|  label10 =  |  data10 =
| header11 = Жительство
|  label12 = густосц | data12 = {{decrease}} — 2022.
| label13 =  | data13 = 30,7/km2
| header14 = Ґроґрафски характеристики
| label15 = Координати | data15 = 45° 42′ 19″ С; 19° 33′ 16″ И	
| label16 = Часова зона | data16 = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)	
|  label17 = Абс.висина| data17 = 110 m
|  label18 = Поверхносц | data18 = 37,2* km2
{{Location map | Serbia
|label = Липар
| lat_deg = 45 | lat_min = 42 | lat_sec = 19 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 33 | lon_sec = 16 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар на мапи Сербиї
}}
| header19 = Други податки
| label20 = Поштове число | data20 = 25232 
| label21 = Поволанкове число | data21 = 025
| label22 = Реґистарска ознака | data22 = КU
}}
'''Липар''' то населєнє, у општини [[Кула]], у АП [[Войводина|Войводини]] у Заходнобачким округу. Спрам попису зоз 2022. було 1144 жительох (спрам попису зоз 2002. було 1807 жительох). По 1947. рок валал ше наволовал  ''Емушич.''

Населєнє настало на роздраж'ю Кула-[[Бачка Тополя]] и [[Червинка]]- Мали Идьош на реґионалней драги [[Суботица]]-Оджак. Населєнє датує од 1921. року, нєпоштредно после законченя Першей шветовей войни, кед сербски солунски вояки (воєни добровольци зоз Босни и Лики), хотри достали жем од тедишнєй кральовскей власци, основали свою добродзечну колонию и дали єй мено „Соколац.” Населєнє Соколац ше так наволовало медзи двома шветовима войнами а после законченя Другей шветовей войни валал достал мено Липар а так ше и нєшка наволує.

Ґеоґрафске положенє места одредзує и главне занїманє жительох, а то польопривреда. Так же попри индивидуалних польопривреднїкох у валалє активно исную и полюпривредна задруґа и єдна єдинка-оддзелєня комбината ''Дюро Струґар'' зоз Кули. Єдна часц гражданох одходзи на роботу до околних местох, найчастейше до Кули, [[Червинка|Червинки]] або Бачкей Тополї. 

== Плантажи ==
● Од нєдавна на уходзе до Липару засадзена такпв. найвекша плантажа орехох у околїску и на Балкану. Плантажа орехох у власнїсцтве польопривредней задруґи ''Соколац.'' Плантажа иснує уж коло 40 роки. Плантажа ше отримує под фахову контролу Польопривредного института зоз Нового Саду.

● Нєдалєко од Липара тиж посотої плантажа грозна. На плантажи ше пестує штири файти квалитетних чокотох лози од хторих ше продукує квалитетне вино. Плантажа ше находзи у приватним власнїцстве.

== Липар нєшка ==
Валал ма свою Месну заєднїцу и други форми орґанизованя сходох. Липарчанє успишно орґанизую свой дружтвени живот през здруженя гражданох и Месней Заєднїци. Основни задаток МЗ Липар, же би водзела бриґу о гражданох и їх потребох у каждодньовим живоце цо и видлїве у велїх сеґментох живота у валалє. 

Иснує основна школа ''Никола Тесла'' основана 1926. року (пейц роки после доселєньованя  солунцох-добровольцох) хтора адаптована. Школа ма 8 добудовани нови сучасни учальнї и опремену модерну спортску галу, школски терени за рижни спорти. Тиж постої и дзецинска заградка (овода) хтора адаптована за потреби активносцох по прописох Министарства за образованє и воспитанє предшколских установох. Здравствени услуги липарчаньом оможлївює амбуланта хтора роби у составе Дома здравя у Кули. Дом култури место за орґанизованє културних збуваньох; театер амтерох, литературни вечари и любительох културних активносцох (фолклорни ґрупи, жридлове шпиванє, гранє поготов на [[Ґусли|ґуслох]]). 

Спрам вирского опредзелєня гражданє маю и свою [[Православна церква|православну церкву]]- храм Успениї пресвятей Богородици, до хторей одходза и так можу випочитовац и чувац свою виру. Служба Божа ше отримує раз мешачно. [[Святи храм|Церква]] вибудована 2019. року.  Окрем достатих средствох од Министарствох и [[Општина Кула|Општини Кула]] церква будована и зоз донацийох гражданох. Святи храм ше находзи у центре Липара и прикрашує населєнє. 

Спортски живот орґанизовани у рамикох спортского дружтва-клубу Липар. Тренира ше фодбал, шах, одбойка. Дружтво ма спортски просториї так же спортски активносци барз розвити з оглядом на релативне мале число жительох и поготов младежи.

Окрем наведзеного у Липару иснує пошта, ветеринарска амбуланта-оддзелєнє ветеринарскей станїци у Кули, хтора орґанизує и водзи бриґу о здравствнеєй защити домашнїх животиньох. Длуго роки иснує ловарске дружтво ''Фазан.''

== Демоґрафия ==
У населєню Липар жию 2407 полнолїтни гражданє, а просекова старосц жительства виноши 39,8 роки (37,4 при хлопох и 42,2 при женох). У населєню єст 585 ґаздовства, просекове число членох по ґаздовству 3,09. У валалє векшина наслєни Серби (спрам попису зоз 2002. року), у вельо меншим чишлє жию и чарногорци, мадяре, горвати, українци, руснаци, югославянє и други.

Спрам попису 1991. року у населєню Липар жили 1.456 жительох &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Демоґрафия &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;„Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'']'' (PDF). ''webrzs.stat.gov.rs''.] Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. &lt;nowiki&gt;ISBN 86-84433-14-9&lt;/nowiki&gt; .''&lt;/ref&gt;
|-
|'''Рок''' 
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительох'''
|-
|1948.
|1.696
|
|-
|1953.
|1.565
|
|-
|1961.
|1.890
|
|-
|1971.
|1.609
|
|-
|1981.
|1.506
|
|-
|1991.
|1.456      
|1.434
|-
|2002.
|1.807      
|1.841
|-
|2011.
|1.482
|
|-
|2022.
|1144
|
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | Етнїчни состав спрам попису зоз 2002. року &lt;ref&gt;„Књига 1”. ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. &lt;nowiki&gt;ISBN 86-84433-00-9&lt;/nowiki&gt;.&lt;/ref&gt; 
|-
|Серби
|1.644
|90,97%
|-
|Мадяре
|45
|2,49%
|-
|Чарногорци
|28
|1,54%
|-
|Руснаци
|14
|0,77%
|-
|Горвати
|11
|0,60%
|-
|Українци 
|11
|0,60%
|-
|Югославянє
|7
|0,38%
|-
|Нємци 
|4 
|0,22%
|-
|Руси
|3
|0,16%
|-
|Ґоранци 
|3
|0,16%
|-
|Словаци
|1
|0,05%
|-
|Муслиманє
|1
|0,05%
|-
|Бошњаци
|1
|0,05%
|-
|нєпознати
| 21
|1,16%
|}

== Вонкашня вяза ==

* [https://kula.rs/naseljena-mesta/lipar/?pismo=lat Opština Kula, Lipar] Kula.rs 
* [https://www.vm.rs/lipar-u-zagrljaju-telecke/ Lipar – U zagrljaju Telečke] vm.rs
* [https://www.youtube.com/watch?v=7QBzomEai4o Selo Lipar - dokumentarni film] youtube.com
* [https://www.youtube.com/watch?v=EhAPrvnkLFM Kako se čuva tradicija solunskih dobrovoljaca u Liparu] youtube.com
* [https://wikimapia.org/#lang=en&amp;lat=45.705332&amp;lon=19.554428&amp;z=7&amp;m=w Stelitska mapa] (Wikimapia)

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Кула]]
[[Катеґория:Валали у Войводини]]</text>
      <sha1>09twap3h3pho89m0jl7tg4c01a8qypc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20403</id>
      <parentid>20402</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T20:19:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>20403</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11699" sha1="63a5aqbjvu902wahyggibpt9f8a0x66" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = &lt;big&gt; Липар&lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[File:Lipar iz vazduha.jpg|350px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар, панорама]]
| header3 = Административни податки
| label4 = Держава | data4 = [[File:Flag of Serbia.svg|40px|border]] Р. Сербия
|  label5 = Найблїзши варош | data5 = Кула
|  label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
|  label7 = Управни округ | data7 = Заходнобачки
|  label8 = Општина | data8 = [[File:Kula2.gif|40px|]] Кула 
|  label9 = Жридло| data9 = 
|  label10 =  |  data10 =
| header11 = Жительство
|  label12 = густосц | data12 = {{decrease}} — 2022.
| label13 =  | data13 = 30,7/km2
| header14 = Ґроґрафски характеристики
| label15 = Координати | data15 = 45° 42′ 19″ С; 19° 33′ 16″ И	
| label16 = Часова зона | data16 = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)	
|  label17 = Абс.висина| data17 = 110 m
|  label18 = Поверхносц | data18 = 37,2* km2
{{Location map | Serbia
|label = Липар
| lat_deg = 45 | lat_min = 42 | lat_sec = 19 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 33 | lon_sec = 16 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар на мапи Сербиї
}}
| header19 = Други податки
| label20 = Поштове число | data20 = 25232 
| label21 = Поволанкове число | data21 = 025
| label22 = Реґистарска ознака | data22 = КU
}}
'''Липар''' то населєнє, у општини [[Кула]], у АП [[Войводина|Войводини]] у Заходнобачким округу. Спрам попису зоз 2022. було 1144 жительох (спрам попису зоз 2002. було 1807 жительох). По 1947. рок валал ше наволовал  ''Емушич.''

Населєнє настало на роздраж'ю Кула-[[Бачка Тополя]] и [[Червинка]]- Мали Идьош на реґионалней драги [[Суботица]]-Оджак. Населєнє датує од 1921. року, нєпоштредно после законченя Першей шветовей войни, кед сербски солунски вояки (воєни добровольци зоз Босни и Лики), хотри достали жем од тедишнєй кральовскей власци, основали свою добродзечну колонию и дали єй мено „Соколац.” Населєнє Соколац ше так наволовало медзи двома шветовима войнами а после законченя Другей шветовей войни валал достал мено Липар а так ше и нєшка наволує.

Ґеоґрафске положенє места одредзує и главне занїманє жительох, а то польопривреда. Так же попри индивидуалних польопривреднїкох у валалє активно исную и полюпривредна задруґа и єдна єдинка-оддзелєня комбината ''Дюро Струґар'' зоз Кули. Єдна часц гражданох одходзи на роботу до околних местох, найчастейше до Кули, [[Червинка|Червинки]] або Бачкей Тополї. 

== Плантажи ==
● Од нєдавна на уходзе до Липару засадзена такпв. найвекша плантажа орехох у околїску и на Балкану. Плантажа орехох у власнїсцтве польопривредней задруґи ''Соколац.'' Плантажа иснує уж коло 40 роки. Плантажа ше отримує под фахову контролу Польопривредного института зоз Нового Саду.

● Нєдалєко од Липара тиж посотої плантажа грозна. На плантажи ше пестує штири файти квалитетних чокотох лози од хторих ше продукує квалитетне вино. Плантажа ше находзи у приватним власнїцстве.

== Липар нєшка ==
Валал ма свою Месну заєднїцу и други форми орґанизованя сходох. Липарчанє успишно орґанизую свой дружтвени живот през здруженя гражданох и Месней Заєднїци. Основни задаток МЗ Липар, же би водзела бриґу о гражданох и їх потребох у каждодньовим живоце цо и видлїве у велїх сеґментох живота у валалє. 

Иснує основна школа ''Никола Тесла'' основана 1926. року (пейц роки после доселєньованя  солунцох-добровольцох) хтора адаптована. Школа ма 8 добудовани нови сучасни учальнї и опремену модерну спортску галу, школски терени за рижни спорти. Тиж постої и дзецинска заградка (овода) хтора адаптована за потреби активносцох по прописох Министарства за образованє и воспитанє предшколских установох. Здравствени услуги липарчаньом оможлївює амбуланта хтора роби у составе Дома здравя у Кули. Дом култури место за орґанизованє културних збуваньох; театер амтерох, литературни вечари и любительох културних активносцох (фолклорни ґрупи, жридлове шпиванє, гранє поготов на [[Ґусли|ґуслох]]). 

Спрам вирского опредзелєня гражданє маю и свою [[Православна церква|православну церкву]]- храм Успениї пресвятей Богородици, до хторей одходза и так можу випочитовац и чувац свою виру. Служба Божа ше отримує раз мешачно. [[Святи храм|Церква]] вибудована 2019. року.  Окрем достатих средствох од Министарствох и [[Општина Кула|Општини Кула]] церква будована и зоз донацийох гражданох. Святи храм ше находзи у центре Липара и прикрашує населєнє. 

Спортски живот орґанизовани у рамикох спортского дружтва-клубу Липар. Тренира ше фодбал, шах, одбойка. Дружтво ма спортски просториї так же спортски активносци барз розвити з оглядом на релативне мале число жительох и поготов младежи.

Окрем наведзеного у Липару иснує пошта, ветеринарска амбуланта-оддзелєнє ветеринарскей станїци у Кули, хтора орґанизує и водзи бриґу о здравствнеєй защити домашнїх животиньох. Длуго роки иснує ловарске дружтво ''Фазан.''

== Демоґрафия ==
У населєню Липар жию 2407 полнолїтни гражданє, а просекова старосц жительства виноши 39,8 роки (37,4 при хлопох и 42,2 при женох). У населєню єст 585 ґаздовства, просекове число членох по ґаздовству 3,09. У валалє векшина наслєни Серби (спрам попису зоз 2002. року), у вельо меншим чишлє жию и чарногорци, мадяре, горвати, українци, руснаци, югославянє и други.

Спрам попису 1991. року у населєню Липар жили 1.456 жительох &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Демоґрафия &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;„Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'']'' (PDF). ''webrzs.stat.gov.rs''.] Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-14-9.]''&lt;/ref&gt;
|-
|'''Рок''' 
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительох'''
|-
|1948.
|1.696
|
|-
|1953.
|1.565
|
|-
|1961.
|1.890
|
|-
|1971.
|1.609
|
|-
|1981.
|1.506
|
|-
|1991.
|1.456      
|1.434
|-
|2002.
|1.807      
|1.841
|-
|2011.
|1.482
|
|-
|2022.
|1144
|
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | Етнїчни состав спрам попису зоз 2002. року &lt;ref&gt;„Књига 1”. ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-00-9].&lt;/ref&gt; 
|-
|Серби
|1.644
|90,97%
|-
|Мадяре
|45
|2,49%
|-
|Чарногорци
|28
|1,54%
|-
|Руснаци
|14
|0,77%
|-
|Горвати
|11
|0,60%
|-
|Українци 
|11
|0,60%
|-
|Югославянє
|7
|0,38%
|-
|Нємци 
|4 
|0,22%
|-
|Руси
|3
|0,16%
|-
|Ґоранци 
|3
|0,16%
|-
|Словаци
|1
|0,05%
|-
|Муслиманє
|1
|0,05%
|-
|Бошњаци
|1
|0,05%
|-
|нєпознати
| 21
|1,16%
|}

== Вонкашня вяза ==

* [https://kula.rs/naseljena-mesta/lipar/?pismo=lat Opština Kula, Lipar] Kula.rs 
* [https://www.vm.rs/lipar-u-zagrljaju-telecke/ Lipar – U zagrljaju Telečke] vm.rs
* [https://www.youtube.com/watch?v=7QBzomEai4o Selo Lipar - dokumentarni film] youtube.com
* [https://www.youtube.com/watch?v=EhAPrvnkLFM Kako se čuva tradicija solunskih dobrovoljaca u Liparu] youtube.com
* [https://wikimapia.org/#lang=en&amp;lat=45.705332&amp;lon=19.554428&amp;z=7&amp;m=w Stelitska mapa] (Wikimapia)

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Кула]]
[[Катеґория:Валали у Войводини]]</text>
      <sha1>63a5aqbjvu902wahyggibpt9f8a0x66</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20406</id>
      <parentid>20403</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T20:47:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Виправка податка</comment>
      <origin>20406</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11710" sha1="inalb0nyjtorf4x2i14xsk4nncf9qd6" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = &lt;big&gt; Липар&lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[File:Lipar iz vazduha.jpg|350px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар, панорама]]
| header3 = Административни податки
| label4 = Держава | data4 = [[File:Flag of Serbia.svg|40px|border]] Р. Сербия
|  label5 = Найблїзши варош | data5 = Кула
|  label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
|  label7 = Управни округ | data7 = Заходнобачки
|  label8 = Општина | data8 = [[File:Kula2.gif|40px|]] Кула 
|  label9 = Жридло| data9 = 
|  label10 =  |  data10 =
| header11 = Жительство
|  label12 = густосц | data12 = — 2022.  {{decrease}} 1.144
| label13 =  | data13 = — 30,7/km2
| header14 = Ґроґрафски характеристики
| label15 = Координати | data15 = 45° 42′ 19″ С; 19° 33′ 16″ И	
| label16 = Часова зона | data16 = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)	
|  label17 = Абс.висина| data17 = 110 m
|  label18 = Поверхносц | data18 = 37,2* km2
{{Location map | Serbia
|label = Липар
| lat_deg = 45 | lat_min = 42 | lat_sec = 19 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 33 | lon_sec = 16 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар на мапи Сербиї
}}
| header19 = Други податки
| label20 = Поштове число | data20 = 25232 
| label21 = Поволанкове число | data21 = 025
| label22 = Реґистарска ознака | data22 = КU
}}
'''Липар''' то населєнє, у општини [[Кула]], у АП [[Войводина|Войводини]] у Заходнобачким округу. Спрам попису зоз 2022. було 1144 жительох (спрам попису зоз 2002. було 1807 жительох). По 1947. рок валал ше наволовал  ''Емушич.''

Населєнє настало на роздраж'ю Кула-[[Бачка Тополя]] и [[Червинка]]- Мали Идьош на реґионалней драги [[Суботица]]-Оджак. Населєнє датує од 1921. року, нєпоштредно после законченя Першей шветовей войни, кед сербски солунски вояки (воєни добровольци зоз Босни и Лики), хотри достали жем од тедишнєй кральовскей власци, основали свою добродзечну колонию и дали єй мено „Соколац.” Населєнє Соколац ше так наволовало медзи двома шветовима войнами а после законченя Другей шветовей войни валал достал мено Липар а так ше и нєшка наволує.

Ґеоґрафске положенє места одредзує и главне занїманє жительох, а то польопривреда. Так же попри индивидуалних польопривреднїкох у валалє активно исную и полюпривредна задруґа и єдна єдинка-оддзелєня комбината ''Дюро Струґар'' зоз Кули. Єдна часц гражданох одходзи на роботу до околних местох, найчастейше до Кули, [[Червинка|Червинки]] або Бачкей Тополї. 

== Плантажи ==
● Од нєдавна на уходзе до Липару засадзена такпв. найвекша плантажа орехох у околїску и на Балкану. Плантажа орехох у власнїсцтве польопривредней задруґи ''Соколац.'' Плантажа иснує уж коло 40 роки. Плантажа ше отримує под фахову контролу Польопривредного института зоз Нового Саду.

● Нєдалєко од Липара тиж посотої плантажа грозна. На плантажи ше пестує штири файти квалитетних чокотох лози од хторих ше продукує квалитетне вино. Плантажа ше находзи у приватним власнїцстве.

== Липар нєшка ==
Валал ма свою Месну заєднїцу и други форми орґанизованя сходох. Липарчанє успишно орґанизую свой дружтвени живот през здруженя гражданох и Месней Заєднїци. Основни задаток МЗ Липар, же би водзела бриґу о гражданох и їх потребох у каждодньовим живоце цо и видлїве у велїх сеґментох живота у валалє. 

Иснує основна школа ''Никола Тесла'' основана 1926. року (пейц роки после доселєньованя  солунцох-добровольцох) хтора адаптована. Школа ма 8 добудовани нови сучасни учальнї и опремену модерну спортску галу, школски терени за рижни спорти. Тиж постої и дзецинска заградка (овода) хтора адаптована за потреби активносцох по прописох Министарства за образованє и воспитанє предшколских установох. Здравствени услуги липарчаньом оможлївює амбуланта хтора роби у составе Дома здравя у Кули. Дом култури место за орґанизованє културних збуваньох; театер амтерох, литературни вечари и любительох културних активносцох (фолклорни ґрупи, жридлове шпиванє, гранє поготов на [[Ґусли|ґуслох]]). 

Спрам вирского опредзелєня гражданє маю и свою [[Православна церква|православну церкву]]- храм Успениї пресвятей Богородици, до хторей одходза и так можу випочитовац и чувац свою виру. Служба Божа ше отримує раз мешачно. [[Святи храм|Церква]] вибудована 2019. року.  Окрем достатих средствох од Министарствох и [[Општина Кула|Општини Кула]] церква будована и зоз донацийох гражданох. Святи храм ше находзи у центре Липара и прикрашує населєнє. 

Спортски живот орґанизовани у рамикох спортского дружтва-клубу Липар. Тренира ше фодбал, шах, одбойка. Дружтво ма спортски просториї так же спортски активносци барз розвити з оглядом на релативне мале число жительох и поготов младежи.

Окрем наведзеного у Липару иснує пошта, ветеринарска амбуланта-оддзелєнє ветеринарскей станїци у Кули, хтора орґанизує и водзи бриґу о здравствнеєй защити домашнїх животиньох. Длуго роки иснує ловарске дружтво ''Фазан.''

== Демоґрафия ==
У населєню Липар жию 2407 полнолїтни гражданє, а просекова старосц жительства виноши 39,8 роки (37,4 при хлопох и 42,2 при женох). У населєню єст 585 ґаздовства, просекове число членох по ґаздовству 3,09. У валалє векшина наслєни Серби (спрам попису зоз 2002. року), у вельо меншим чишлє жию и чарногорци, мадяре, горвати, українци, руснаци, югославянє и други.

Спрам попису 1991. року у населєню Липар жили 1.456 жительох &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Демоґрафия &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;„Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'']'' (PDF). ''webrzs.stat.gov.rs''.] Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-14-9.]''&lt;/ref&gt;
|-
|'''Рок''' 
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительох'''
|-
|1948.
|1.696
|
|-
|1953.
|1.565
|
|-
|1961.
|1.890
|
|-
|1971.
|1.609
|
|-
|1981.
|1.506
|
|-
|1991.
|1.456      
|1.434
|-
|2002.
|1.807      
|1.841
|-
|2011.
|1.482
|
|-
|2022.
|1144
|
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | Етнїчни состав спрам попису зоз 2002. року &lt;ref&gt;„Књига 1”. ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-00-9].&lt;/ref&gt; 
|-
|Серби
|1.644
|90,97%
|-
|Мадяре
|45
|2,49%
|-
|Чарногорци
|28
|1,54%
|-
|Руснаци
|14
|0,77%
|-
|Горвати
|11
|0,60%
|-
|Українци 
|11
|0,60%
|-
|Югославянє
|7
|0,38%
|-
|Нємци 
|4 
|0,22%
|-
|Руси
|3
|0,16%
|-
|Ґоранци 
|3
|0,16%
|-
|Словаци
|1
|0,05%
|-
|Муслиманє
|1
|0,05%
|-
|Бошњаци
|1
|0,05%
|-
|нєпознати
| 21
|1,16%
|}

== Вонкашня вяза ==

* [https://kula.rs/naseljena-mesta/lipar/?pismo=lat Opština Kula, Lipar] Kula.rs 
* [https://www.vm.rs/lipar-u-zagrljaju-telecke/ Lipar – U zagrljaju Telečke] vm.rs
* [https://www.youtube.com/watch?v=7QBzomEai4o Selo Lipar - dokumentarni film] youtube.com
* [https://www.youtube.com/watch?v=EhAPrvnkLFM Kako se čuva tradicija solunskih dobrovoljaca u Liparu] youtube.com
* [https://wikimapia.org/#lang=en&amp;lat=45.705332&amp;lon=19.554428&amp;z=7&amp;m=w Stelitska mapa] (Wikimapia)

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Кула]]
[[Катеґория:Валали у Войводини]]</text>
      <sha1>inalb0nyjtorf4x2i14xsk4nncf9qd6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20420</id>
      <parentid>20406</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T09:01:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Корекциї у тексту</comment>
      <origin>20420</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11941" sha1="0u1pl606r8is1ri6wwx8ril3hcenlla" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = &lt;big&gt; Липар&lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[File:Lipar iz vazduha.jpg|350px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар, панорама]]
| header3 = Административни податки
| label4 = Держава | data4 = [[File:Flag of Serbia.svg|40px|border]] Р. Сербия
|  label5 = Найблїзши варош | data5 = Кула
|  label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
|  label7 = Управни округ | data7 = Заходнобачки
|  label8 = Општина | data8 = [[File:Kula2.gif|40px|]] Кула 
|  label9 = Жридло| data9 = 
|  label10 =  |  data10 =
| header11 = Жительство
|  label12 = густосц | data12 = — 2022.  {{decrease}} 1.144
| label13 =  | data13 = — 30,7/km2
| header14 = Ґроґрафски характеристики
| label15 = Координати | data15 = 45° 42′ 19″ С; 19° 33′ 16″ И	
| label16 = Часова зона | data16 = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)	
|  label17 = Абс.висина| data17 = 110 m
|  label18 = Поверхносц | data18 = 37,2* km2
{{Location map | Serbia
|label = Липар
| lat_deg = 45 | lat_min = 42 | lat_sec = 19 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 33 | lon_sec = 16 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар на мапи Сербиї
}}
| header19 = Други податки
| label20 = Поштове число | data20 = 25232 
| label21 = Поволанкове число | data21 = 025
| label22 = Реґистарска ознака | data22 = КU
}}
'''Липар''' то населєнє, у општини [[Кула]], у АП [[Войводина|Войводини]] у Заходнобачким округу. Спрам попису зоз 2022. було 1144 жительох (спрам попису зоз 2002. було 1807 жительох). По 1947. рок валал ше наволовал  ''Емушич.''

Населєнє настало на роздраж'ю Кула-[[Бачка Тополя]] и [[Червинка]]- Мали Идьош на реґионалней драги [[Суботица]]-Оджак. Населєнє датує од 1921. року, нєпоштредно после законченя Першей шветовей войни, кед сербски солунски вояки (воєни добровольци зоз Босни и Лики), хотри достали жем од тедишнєй кральовскей власци, основали свою добродзечну колонию и дали єй мено „Соколац.” Населєнє Соколац ше так наволовало медзи двома шветовима войнами а после законченя Другей шветовей войни валал достал мено Липар а так ше и нєшка наволує.

Ґеоґрафске положенє места одредзує и главне занїманє жительох, а то польопривреда. Так же попри индивидуалних польопривреднїкох у валалє активно иснує польопривредна задруґа и єдна єдинка-оддзелєнє комбината польопривреди ''Дюро Струґар'' зоз Кули. Єдна часц гражданох одходзи на роботу до околних местох, найчастейше до Кули, [[Червинка|Червинки]] або Бачкей Тополї. 

== Плантажи ==
● Од нєдавна на уходзе до Липару засадзена такпв. найвекша плантажа орехох у околїску и на Балкану. Плантажа орехох у власнїсцтве польопривредней задруґи ''Соколац.'' Плантажа иснує уж коло 40 роки. Плантажа ше отримує под фахову контролу Польопривредного института зоз Нового Саду.

● Нєдалєко од Липара тиж посотої плантажа грозна. На плантажи ше пестує штири файти квалитетних чокотох лози од хторих ше продукує квалитетне вино. Плантажа ше находзи у приватним власнїцстве.

== Липар нєшка ==
Валал ма свою '''Месну заєднїцу''' и други форми орґанизованя сходох гражданох. Липарчанє успишно орґанизую свой дружтвени живот през здруженя гражданох и Месней Заєднїци. Основни задаток МЗ Липар, же би водзела бриґу о жительстве и їх потребох у каждодньовим живоце цо и видлїве у велїх сеґментох живота у валалє. 

'''Основна школа''' ''Никола Тесла'' инує а основана є 1926. року (пейц роки после доселєньованя  солунцох-добровольцох) хтора адаптована. Школа ма 8 добудовани нови сучасни учальнї и опремену модерну спортску галу, школски терени за рижни спорти. '''Дзецинска заградка''' (овода) тиж постої, хтора адаптована за потреби активносцох по прописох Министарства за образованє и воспитанє дзецох у предшколских установох.  

'''Здравствени услуги''' липарчаньом оможлївює амбуланта хтора роби у составе Дома здравя у Кули.  

'''Култруа.''' Дом култури место за орґанизованє културних збуваньох: театер амтерох, любительох културних активносцох (фолклорни ґрупи, жридлове шпиванє, гранє а поготов на [[Ґусли|ґуслох]]). орґанизую ше литературни вечари и подобне.  

'''Вира'''. Спрам вирского опредзелєня гражданє маю и свою [[Православна церква|православну церкву]]- храм Успениї пресвятей Богородици, до хторей одходза и почитую и чуваю свою виру. Служба Божа ше отримує раз мешачно. [[Святи храм|Церква]] вибудована 2019. року.  Окрем достатих средствох од Министарствох Р. Сербиї и [[Општина Кула|Општини Кула]] церква будована и зоз донацийох гражданох. Святи храм ше находзи у центре Липара и прикрашує населєнє. 

'''Спортски живот''' орґанизовани у рамикох спортского дружтва-клубу Липар. Тренира ше фодбал, шах, одбойка. Дружтво ма спортски просториї так же спортски активносци барз розвити з оглядом на релативне мале число жительох и поготов младежи.

'''Други установи и здруженя'''. Окрем наведзеного у Липару иснує пошта, ветеринарска амбуланта-оддзелєнє ветеринарскей станїци у Кули, хтора орґанизує и водзи бриґу о здравствнеєй защити домашнїх животиньох. Длуго роки иснує ловарске дружтво ''Фазан.''

== Демоґрафия ==
У населєню Липар жию 2407 полнолїтни гражданє, а просекова старосц жительства виноши 39,8 роки (37,4 при хлопох и 42,2 при женох). У населєню єст 585 ґаздовства, просекове число членох по ґаздовству 3,09. У валалє векшина наслєни Серби (спрам попису зоз 2002. року), у вельо меншим чишлє жию и чарногорци, мадяре, горвати, українци, руснаци, югославянє и други.

Спрам попису 1991. року у населєню Липар жили 1.456 жительох &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Демоґрафия &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;„Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'']'' (PDF). ''webrzs.stat.gov.rs''.] Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-14-9.]''&lt;/ref&gt;
|-
|'''Рок''' 
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительох'''
|-
|1948.
|1.696
|
|-
|1953.
|1.565
|
|-
|1961.
|1.890
|
|-
|1971.
|1.609
|
|-
|1981.
|1.506
|
|-
|1991.
|1.456      
|1.434
|-
|2002.
|1.807      
|1.841
|-
|2011.
|1.482
|
|-
|2022.
|1144
|
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | Етнїчни состав спрам попису зоз 2002. року &lt;ref&gt;„Књига 1”. ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-00-9].&lt;/ref&gt; 
|-
|Серби
|1.644
|90,97%
|-
|Мадяре
|45
|2,49%
|-
|Чарногорци
|28
|1,54%
|-
|Руснаци
|14
|0,77%
|-
|Горвати
|11
|0,60%
|-
|Українци 
|11
|0,60%
|-
|Югославянє
|7
|0,38%
|-
|Нємци 
|4 
|0,22%
|-
|Руси
|3
|0,16%
|-
|Ґоранци 
|3
|0,16%
|-
|Словаци
|1
|0,05%
|-
|Муслиманє
|1
|0,05%
|-
|Бошњаци
|1
|0,05%
|-
|нєпознати
| 21
|1,16%
|}

== Вонкашня вяза ==

* [https://kula.rs/naseljena-mesta/lipar/?pismo=lat Opština Kula, Lipar] Kula.rs 
* [https://www.vm.rs/lipar-u-zagrljaju-telecke/ Lipar – U zagrljaju Telečke] vm.rs
* [https://www.youtube.com/watch?v=7QBzomEai4o Selo Lipar - dokumentarni film] youtube.com
* [https://www.youtube.com/watch?v=EhAPrvnkLFM Kako se čuva tradicija solunskih dobrovoljaca u Liparu] youtube.com
* [https://wikimapia.org/#lang=en&amp;lat=45.705332&amp;lon=19.554428&amp;z=7&amp;m=w Stelitska mapa] (Wikimapia)

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Кула]]
[[Катеґория:Валали у Войводини]]</text>
      <sha1>0u1pl606r8is1ri6wwx8ril3hcenlla</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20421</id>
      <parentid>20420</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T09:01:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>20421</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11941" sha1="0pc5qr3svsz6ms63puf576pt7exq3e2" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = &lt;big&gt; Липар&lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[File:Lipar iz vazduha.jpg|350px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар, панорама]]
| header3 = Административни податки
| label4 = Держава | data4 = [[File:Flag of Serbia.svg|40px|border]] Р. Сербия
|  label5 = Найблїзши варош | data5 = Кула
|  label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
|  label7 = Управни округ | data7 = Заходнобачки
|  label8 = Општина | data8 = [[File:Kula2.gif|40px|]] Кула 
|  label9 = Жридло| data9 = 
|  label10 =  |  data10 =
| header11 = Жительство
|  label12 = густосц | data12 = — 2022.  {{decrease}} 1.144
| label13 =  | data13 = — 30,7/km2
| header14 = Ґроґрафски характеристики
| label15 = Координати | data15 = 45° 42′ 19″ С; 19° 33′ 16″ И	
| label16 = Часова зона | data16 = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)	
|  label17 = Абс.висина| data17 = 110 m
|  label18 = Поверхносц | data18 = 37,2* km2
{{Location map | Serbia
|label = Липар
| lat_deg = 45 | lat_min = 42 | lat_sec = 19 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 33 | lon_sec = 16 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар на мапи Сербиї
}}
| header19 = Други податки
| label20 = Поштове число | data20 = 25232 
| label21 = Поволанкове число | data21 = 025
| label22 = Реґистарска ознака | data22 = КU
}}
'''Липар''' то населєнє, у општини [[Кула]], у АП [[Войводина|Войводини]] у Заходнобачким округу. Спрам попису зоз 2022. було 1144 жительох (спрам попису зоз 2002. було 1807 жительох). По 1947. рок валал ше наволовал  ''Емушич.''

Населєнє настало на роздраж'ю Кула-[[Бачка Тополя]] и [[Червинка]]- Мали Идьош на реґионалней драги [[Суботица]]-Оджак. Населєнє датує од 1921. року, нєпоштредно после законченя Першей шветовей войни, кед сербски солунски вояки (воєни добровольци зоз Босни и Лики), хотри достали жем од тедишнєй кральовскей власци, основали свою добродзечну колонию и дали єй мено „Соколац.” Населєнє Соколац ше так наволовало медзи двома шветовима войнами а после законченя Другей шветовей войни валал достал мено Липар а так ше и нєшка наволує.

Ґеоґрафске положенє места одредзує и главне занїманє жительох, а то польопривреда. Так же попри индивидуалних польопривреднїкох у валалє активно иснує польопривредна задруґа и єдна єдинка-оддзелєнє комбината польопривреди ''Дюро Струґар'' зоз Кули. Єдна часц гражданох одходзи на роботу до околних местох, найчастейше до Кули, [[Червинка|Червинки]] або Бачкей Тополї. 

== Плантажи ==
● Од нєдавна на уходзе до Липару засадзена такпв. найвекша плантажа орехох у околїску и на Балкану. Плантажа орехох у власнїсцтве польопривредней задруґи ''Соколац.'' Плантажа иснує уж коло 40 роки. Плантажа ше отримує под фахову контролу Польопривредного института зоз Нового Саду.

● Нєдалєко од Липара тиж посотої плантажа грозна. На плантажи ше пестує штири файти квалитетних чокотох лози од хторих ше продукує квалитетне вино. Плантажа ше находзи у приватним власнїцстве.

== Липар нєшка ==
Валал ма свою '''Месну заєднїцу''' и други форми орґанизованя сходох гражданох. Липарчанє успишно орґанизую свой дружтвени живот през здруженя гражданох и Месней Заєднїци. Основни задаток МЗ Липар, же би водзела бриґу о жительстве и їх потребох у каждодньовим живоце цо и видлїве у велїх сеґментох живота у валалє. 

'''Основна школа''' ''Никола Тесла'' инує а основана є 1926. року (пейц роки после доселєньованя  солунцох-добровольцох) хтора адаптована. Школа ма 8 добудовани нови сучасни учальнї и опремену модерну спортску галу, школски терени за рижни спорти. '''Дзецинска заградка''' (овода) тиж постої, хтора адаптована за потреби активносцох по прописох Министарства за образованє и воспитанє дзецох у предшколских установох.  

'''Здравствени услуги''' липарчаньом оможлївює амбуланта хтора роби у составе Дома здравя у Кули.  

'''Култруа.''' Дом култури место за орґанизованє културних збуваньох: театер амтерох, любительох културних активносцох (фолклорни ґрупи, жридлове шпиванє, гранє а поготов на [[Ґусли|ґуслох]]). орґанизую ше литературни вечари и подобне.  

'''Вира'''. Спрам вирского опредзелєня гражданє маю и свою [[Православна церква|православну церкву]]- храм Успениї пресвятей Богородици, до хторей одходза и почитую и чуваю свою виру. Служба Божа ше отримує раз мешачно. [[Святи храм|Церква]] вибудована 2019. року.  Окрем достатих средствох од Министарствох Р. Сербиї и [[Општина Кула|Општини Кула]] церква будована и зоз донацийох гражданох. Святи храм ше находзи у центре Липара и прикрашує населєнє. 

'''Спортски живот''' орґанизовани у рамикох спортского дружтва-клубу Липар. Тренира ше фодбал, шах, одбойка. Дружтво ма спортски просториї так же спортски активносци барз розвити з оглядом на релативне мале число жительох и поготов младежи.

'''Други установи и здруженя'''. Окрем наведзеного у Липару иснує пошта, ветеринарска амбуланта-оддзелєнє ветеринарскей станїци у Кули, хтора орґанизує и водзи бриґу о здравствнеєй защити домашнїх животиньох. Длуго роки иснує ловарске дружтво ''Фазан.''

== Демоґрафия ==
У населєню Липар жию 2407 полнолїтни гражданє, а просекова старосц жительства виноши 39,8 роки (37,4 при хлопох и 42,2 при женох). У населєню єст 585 ґаздовства, просекове число членох по ґаздовству 3,09. У валалє векшина наслєни Серби (спрам попису зоз 2002. року), у вельо меншим чишлє жию и чарногорци, мадяре, горвати, українци, руснаци, югославянє и други.

Спрам попису 1991. року у населєню Липар жили 1.456 жительох &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Демоґрафия &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;„Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'']'' (PDF). ''webrzs.stat.gov.rs''.] Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-14-9.]''&lt;/ref&gt;
|-
|'''Рок''' 
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительох'''
|-
|1948.
|1.696
|
|-
|1953.
|1.565
|
|-
|1961.
|1.890
|
|-
|1971.
|1.609
|
|-
|1981.
|1.506
|
|-
|1991.
|1.456      
|1.434
|-
|2002.
|1.807      
|1.841
|-
|2011.
|1.482
|
|-
|2022.
|1144
|
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | Етнїчни состав спрам попису зоз 2002. року &lt;ref&gt;„Књига 1”. ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-00-9].&lt;/ref&gt; 
|-
|Серби
|1.644
|90,97%
|-
|Мадяре
|45
|2,49%
|-
|Чарногорци
|28
|1,54%
|-
|Руснаци
|14
|0,77%
|-
|Горвати
|11
|0,60%
|-
|Українци 
|11
|0,60%
|-
|Югославянє
|7
|0,38%
|-
|Нємци 
|4 
|0,22%
|-
|Руси
|3
|0,16%
|-
|Ґоранци 
|3
|0,16%
|-
|Словаци
|1
|0,05%
|-
|Муслиманє
|1
|0,05%
|-
|Бошняци
|1
|0,05%
|-
|нєпознати
| 21
|1,16%
|}

== Вонкашня вяза ==

* [https://kula.rs/naseljena-mesta/lipar/?pismo=lat Opština Kula, Lipar] Kula.rs 
* [https://www.vm.rs/lipar-u-zagrljaju-telecke/ Lipar – U zagrljaju Telečke] vm.rs
* [https://www.youtube.com/watch?v=7QBzomEai4o Selo Lipar - dokumentarni film] youtube.com
* [https://www.youtube.com/watch?v=EhAPrvnkLFM Kako se čuva tradicija solunskih dobrovoljaca u Liparu] youtube.com
* [https://wikimapia.org/#lang=en&amp;lat=45.705332&amp;lon=19.554428&amp;z=7&amp;m=w Stelitska mapa] (Wikimapia)

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Кула]]
[[Катеґория:Валали у Войводини]]</text>
      <sha1>0pc5qr3svsz6ms63puf576pt7exq3e2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20435</id>
      <parentid>20421</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T11:53:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Daniela Lovas</username>
        <id>722</id>
      </contributor>
      <origin>20435</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12163" sha1="qjjeofig0r2u4lv8uzigokahppyyg23" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle      = background: lightblue
| header1          = &lt;big&gt; Липар&lt;/big&gt;
| label2           = 
| data2            = [[File:Lipar iz vazduha.jpg|350px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар, панорама]]
| header3          = Административни податки
| label4           = Держава
| data4            = [[File:Flag of Serbia.svg|40px|border]] Р. Сербия
| label5           = Найблїзши варош
| data5            = Кула
| label6           = Автономна покраїна
| data6            = Войводина
| label7           = Управни округ
| data7            = Заходнобачки
| label8           = Општина
| data8            = [[File:Kula2.gif|40px|]] Кула
| label9           = Жридло
| data9            = 
| label10          = 
| data10           = 
| header11         = Жительство
| label12          = густосц
| data12           = — 2022.  {{decrease}} 1.144
| label13          = 
| data13           = — 30,7/km2
| header14         = Ґеоґрафски характеристики
| label15          = Координати
| data15           = 45° 42′ 19″ С; 19° 33′ 16″ И
| label16          = Часова зона
| data16           = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)
| label17          = Абс.висина
| data17           = 110 m
| label18          = Поверхносц
| data18           = 37,2* km2
{{Location map | Serbia
|label = Липар
| lat_deg = 45 | lat_min = 42 | lat_sec = 19 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 33 | lon_sec = 16 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Липар на мапи Сербиї
}}
| header19         = Други податки
| label20          = Поштанске число
| data20           = 25232
| label21          = Поволанкове число
| data21           = 025
| label22          = Реґистарска ознака
| data22           = КU
}}
'''Липар''' то населєнє у општини [[Кула]], у АП [[Войводина|Войводини]], у Заходнобачким округу. Спрам попису зоз 2022. року, ма 1144 жительох (спрам попису зоз 2002. року мал 1807 жительох). По 1947. рок валал ше наволовал  ''Емушич.''

Населєнє настало на роздраж'ю Кула - [[Бачка Тополя]] и [[Червинка]] - Мали Идьош на реґионалней драги [[Суботица]] - Оджак. Населєнє датує од 1921. року, настало нєпоштредно по законченю Першей шветовей войни, кед сербски солунски вояки (воєни добровольци зоз Босни и Лики), хтори достали жем од тедишнєй кральовскей власци, основали свою колонию и дали єй мено „Соколац”. Населєнє Соколац ше так наволовало медзи двома шветовима войнами, а по законченю Другей шветовей войни валал достал мено Липар, як ше и нєшка наволує.

Ґеоґрафске положенє места одредзує и главне занїманє жительох, а то польопривреда. Попри индивидуалних польопривреднїкох, у валалє активно иснує польопривредна задруґа и єдна єдинка-оддзелєнє комбината польопривреди ''Дюро Струґар'' зоз Кули. Єдна часц гражданох одходзи на роботу до околних местох, найчастейше до Кули, [[Червинка|Червинки]] або Бачкей Тополї. 

== Плантажи ==
● Однєдавна на уходзе до Липару засадзена такв. найвекша плантажа орехох у околїску и на Балкану. Плантажа у власнїцтве польопривредней задруґи ''Соколац.'' Иснує уж коло 40 роки, а отримує ше под фахову контролу Польопривредного института зоз Нового Саду.

● Нєдалєко од Липару велька винїца зоз штирома файтами квалитетних чокотох зоз хторих ше продукує квалитетне вино. Плантажа у приватним власнїцтве.

== Липар нєшка ==
Валал ма свою '''Месну заєднїцу''' и други форми орґанизованя сходох гражданох. Липарчанє успишно орґанизую свой дружтвени живот през здруженя гражданох и Месней заєднїци. Основни задаток МЗ Липар же би водзела бриґу о жительстве и їх потребох у каждодньовим живоце, цо и обачлїве у велїх сеґментох живота у валалє. 

'''Основна школа''' ''Никола Тесла'' у тим месце основана 1926. року (пейц роки по доселєньованю  солунцох-добровольцох) и адаптована є. Школа ма 8 добудовани нови сучасни учальнї и модерну спортску галу, школски терени за рижни спорти. '''Дзецинска заградка''' (овода) тиж роби, а адаптована є за потреби активносцох по предписаньох Министарства за образованє и воспитанє дзецох у предшколских установох.  

'''Здравствени услуги''' Липарчаном оможлївює амбуланта хтора роби у составе Дома здравя у Кули.  

'''Култура.''' Дом култури место за орґанизованє културних збуваньох, ту театер аматерох, секциї за любительох културних активносцох (фолклорни ґрупи, жридлове шпиванє, гранє,  поготов на [[Ґусли|ґуслох]]), орґанизую ше литературни вечари и подобне.  

'''Вира'''. Спрам вирского опредзелєня гражданє маю и свою [[Православна церква|православну церкву]], храм Успения пресвятей Богородици, до хторей ходза и почитую и чуваю свою виру. Служба Божа ше отримує раз мешачно. [[Святи храм|Церква]] вибудована 2019. року.  Окрем достатих средствох од Министерствох Р. Сербиї и [[Општина Кула|Општини Кула]], церква будована и зоз донацийох гражданох. Святи храм ше находзи у центре Липару и прикрашує населєнє. 

'''Спортски живот''' орґанизовани у рамикох Спортского дружтва клубу Липар. Тренира ше фодбал, шах, одбойка. Дружтво ма спортски просториї, та спортски активносци барз розвити з оглядом на релативно мале число жительох и поготов младежи.

'''Други установи и здруженя'''. Окрем наведзеного, у Липару иснує пошта, ветеринарска амбуланта - оддзелєнє Ветеринарскей станїци у Кули, хтора орґанизує и водзи бриґу о здравственей защити домашнїх животиньох. Велї роки иснує и ловарске дружтво ''Фазан.''

== Демоґрафия ==
У населєню Липар жию 2407 полнолїтни гражданє, а просекова старосц жительства 39,8 роки (37,4 при хлопох и 42,2 при женох). У населєню єст 585 ґаздовства, просекове число членох по ґаздовству 3,09. У валалє углавним населєни Серби (спрам попису зоз 2002. року), у вельо меншим чишлє ту жию и Чарногорци, Мадяре, горвати, Українци, Руснаци, Югославянє и други.

Спрам попису зоз 1991. року у населєню Липар жили 1.456 жителє &lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Демоґрафия &lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;„Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'']'' (PDF). ''webrzs.stat.gov.rs''.] Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-14-9.]''&lt;/ref&gt;
|-
|'''Рок''' 
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жителє'''
|-
|1948.
|1.696
|
|-
|1953.
|1.565
|
|-
|1961.
|1.890
|
|-
|1971.
|1.609
|
|-
|1981.
|1.506
|
|-
|1991.
|1.456      
|1.434
|-
|2002.
|1.807      
|1.841
|-
|2011.
|1.482
|
|-
|2022.
|1144
|
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | Етнїчни состав спрам попису зоз 2002. року &lt;ref&gt;„Књига 1”. ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима''. ''webrzs.stat.gov.rs''. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 86-84433-00-9].&lt;/ref&gt; 
|-
|Серби
|1.644
|90,97%
|-
|Мадяре
|45
|2,49%
|-
|Чарногорци
|28
|1,54%
|-
|Руснаци
|14
|0,77%
|-
|Горвати
|11
|0,60%
|-
|Українци 
|11
|0,60%
|-
|Югославянє
|7
|0,38%
|-
|Нємци 
|4 
|0,22%
|-
|Руси
|3
|0,16%
|-
|Ґоранци 
|3
|0,16%
|-
|Словаци
|1
|0,05%
|-
|Муслиманє
|1
|0,05%
|-
|Бошняки
|1
|0,05%
|-
|нєпознати
| 21
|1,16%
|}

== Вонкашня вяза ==

* [https://kula.rs/naseljena-mesta/lipar/?pismo=lat Opština Kula, Lipar] Kula.rs 
* [https://www.vm.rs/lipar-u-zagrljaju-telecke/ Lipar – U zagrljaju Telečke] vm.rs
* [https://www.youtube.com/watch?v=7QBzomEai4o Selo Lipar - dokumentarni film] youtube.com
* [https://www.youtube.com/watch?v=EhAPrvnkLFM Kako se čuva tradicija solunskih dobrovoljaca u Liparu] youtube.com
* [https://wikimapia.org/#lang=en&amp;lat=45.705332&amp;lon=19.554428&amp;z=7&amp;m=w Stelitska mapa] (Wikimapia)

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у општини Кула]]
[[Катеґория:Валали у Войводини]]</text>
      <sha1>qjjeofig0r2u4lv8uzigokahppyyg23</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пиґмеї</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3335</id>
    <revision>
      <id>20400</id>
      <timestamp>2026-07-31T13:11:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>Нова статя</comment>
      <origin>20400</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5954" sha1="5mfomjrf8f7lj3w6ioj8a523lk7arqd" xml:space="preserve">
[[File:African Pigmies CNE-v1-p58-B.jpg|right|thumb|300px|Пиґмей зоз европским виглєдовачом Африки]]'''Пиґмеї''' ниґерски племена чийо члени барз нїзкого росту и населєни су у тропским дижджовим лєше штреднєй Африки, од Камеруну прейґ Конґа до нукашньосци бувшого Заиру. Єст и голєм єдна ґрупа населєна у Тоґоу, а то ''Akebou'' – Пиґмеї. Главни ґрупи Пиґмейох то: ''Bakola'' и ''Baqyeli'' у Южним Кaмеруну (3.700); ''Baka''; ''Bedzan'' у штреднїм Камеруну (менєй од 1.000); ''Tikar''; ''Akai'' и ''Mbenzele'' на сиверу Демократкей Републики Конґо; ''Babongo''; ''Mbuti'' (''Bambuti''); ''Efe''; ''Batva'' ''(Tva''); ''Bangombe'' и ''Babinga'' у Ґабону и прейґ 150.000 „ниґерчкох“, як их часто ословюю жию ище у тропским африцким лєше.

== Мено ==
Мено Пиґмеї (анґл. ''Pygmy'') приходзи од геческого ''pugme'' – длань, песц, а потим до латинского як ''pugnus''. Жридлово, то була мера за оддалєносц од ручного ставцу по локец. Зоз ''pugme'', гвари ''Gotch'' (1995), приходзи и ''pugmaios'', цо значи „малючки як длань“, або малючки, нє розвити. При Латинох, слово ше претворело до ''pygmaeus'' и вошло до анґлийского як ''pygmies'' и Пиґмеї до сербского. Назва з початку 14. вику означує митски и апокрифни раси нїзкого росту, а за нєшкайши африцки Пиґмеї хаснує ше аж од 19.вику.

== Култура и история ==
[[File:Marquardt &amp; Baka dancers.jpg|right|thumb|300px|Бака танцоше при чловекови нормалней висини]]История Пиґмейох слабо позната пре їх изолованосц. Заш лєм, спомина их Гомер у Илияди у 8. вику п.н.е., а познали их и стари Єгиптянє. З европским забераньом Африки почало и знїчтожованє дижджового лєса у хторим жию їх мали заєднїци. Вони ловаре и зазбероваче. Од шицких других сушедних [[Народ|народох]] розликую ше и по своїм язику. Животни вик Пиґмейох, як и Бушманох, досц кратки и ридко кеди жию вецей як 50 роки.
[[File:Living on the rainforest.jpg|right|thumb|300px|Табор пиґмейских ловарох у пралєше у Конґу]] Лєс главне жридло [[Пожива|поживи]] за пиґмейску заєднїцу. Попри ловох, за преживйованє требало зберац шицк цо ше могло поєсц, а ту спадаю маджун, [[овоц]], [[Печарка|печарки]], коренї, термити, гушенїци, шлїмаки. Заєднїци Пиґмейох малючки, зависно од  количества поживи яку понука природа. Одсутносц з дому примушовала Пиґмейох же би им дзеци ище од малючка були на алопаренталних (од ''allos'' = други + ''parentalis'' = родительски) „ґринґох“ (на стараню) старших членох дружтва, звичайно у дїда або баби, або других старших членох у валалє, подoбнє як при Мбайох, алє пре цалком други причини. При Мбайох  ше дзеци давало на вихованє до других фамелийох и ридко ше их нащивйовало. При Пиґмейох беба препровадзує  свойо перши три тижнї аж 40% часу на „ґринґох“ других старших людзох, а до дзевятого року хлапци вецей у дружтве хлопох як женох, та барз млади поставаю схопни ловаре.
Хлопска робота, попри ловох, тиж и ритуални активносци, резанє древа, керченє малих парцелох у лєше, зберанє [[Мед|меду]], виробок музичних инструментох и охраньованє од нападу опасних животиньох. Же би вошли до швета одроснутих, млади леґинє преходза през обряди иницияциї, през хтори ше муша стретнуїц зоз лєсовима духами.

== Литература ==

• Atem Endaman, E., Processus de sédentarisation des Pygmées du Cameroun, cas des Baka du Canton Dja et Lele Djoum. Yaoundé : Institut des Sciences Humaines. 1980 (Avr.).

• Turnbull, C. The Mbuti Pygmies : An ethnographic survey. New York. 1965

• Turnbull, C. The American Journal of Psychology. University of Illinois Press. 1961

== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.pygmies.org/African Afrikan Pygmies] Culture, photos and sounds Pygmies

* [https://web.archive.org/web/20061128035011/http://www.irinnews.org/webspecials/pygmy/52529.asp  Arhivirano] 2006-12-01 na [https://sh.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine  Wayback Machine-u]

* [https://sh.wikipedia.org/wiki/Pigmeji Pigmeji]</text>
      <sha1>5mfomjrf8f7lj3w6ioj8a523lk7arqd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20404</id>
      <parentid>20400</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T20:37:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Катеґория</comment>
      <origin>20404</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6178" sha1="1icqmr0j318xuo6z3aw70iwyzml30bj" xml:space="preserve">
[[File:African Pigmies CNE-v1-p58-B.jpg|right|thumb|300px|Пиґмей зоз европским виглєдовачом Африки]]'''Пиґмеї''' ниґерски племена чийо члени барз нїзкого росту &lt;ref&gt;[https://www.britannica.com/topic/Pygmy Encyclopædia Britannica: Pygmy.] Britannica.com.&lt;/ref&gt; и населєни су у тропским дижджовим лєше штреднєй Африки, од Камеруну прейґ Конґа до нукашньосци бувшого Заиру. Єст и голєм єдна ґрупа населєна у Тоґоу, а то ''Akebou'' – Пиґмеї. Главни ґрупи Пиґмейох то: ''Bakola'' и ''Baqyeli'' у Южним Кaмеруну (3.700); ''Baka''; ''Bedzan'' у штреднїм Камеруну (менєй од 1.000); ''Tikar''; ''Akai'' и ''Mbenzele'' на сиверу Демократкей Републики Конґо; ''Babongo''; ''Mbuti'' (''Bambuti''); ''Efe''; ''Batva'' ''(Tva''); ''Bangombe'' и ''Babinga'' у Ґабону и прейґ 150.000 „ниґерчкох“, як их часто ословюю жию ище у тропским африцким лєше.

== Мено ==
Мено Пиґмеї (анґл. ''Pygmy'') приходзи од геческого ''pugme'' – длань, песц, а потим до латинского як ''pugnus''. Жридлово, то була мера за оддалєносц од ручного ставцу по локец. Зоз ''pugme'', гвари ''Gotch'' (1995), приходзи и ''pugmaios'', цо значи „малючки як длань“, або малючки, нє розвити. При Латинох, слово ше претворело до ''pygmaeus'' и вошло до анґлийского як ''pygmies'' и Пиґмеї до сербского. Назва з початку 14. вику означує митски и апокрифни раси нїзкого росту, а за нєшкайши африцки Пиґмеї хаснує ше аж од 19.вику.

== Култура и история ==
[[File:Marquardt &amp; Baka dancers.jpg|right|thumb|300px|Бака танцоше при чловекови нормалней висини]]История Пиґмейох слабо позната пре їх изолованосц. Заш лєм, спомина их Гомер у Илияди у 8. вику п.н.е., а познали их и стари Єгиптянє. З европским забераньом Африки почало и знїчтожованє дижджового лєса у хторим жию їх мали заєднїци. Вони ловаре и зазбероваче. Од шицких других сушедних [[Народ|народох]] розликую ше и по своїм язику. Животни вик Пиґмейох, як и Бушманох, досц кратки и ридко кеди жию вецей як 50 роки.
[[File:Living on the rainforest.jpg|right|thumb|300px|Табор пиґмейских ловарох у пралєше у Конґу]] Лєс главне жридло [[Пожива|поживи]] за пиґмейску заєднїцу. Попри ловох, за преживйованє требало зберац шицк цо ше могло поєсц, а ту спадаю маджун, [[овоц]], [[Печарка|печарки]], коренї, термити, гушенїци, шлїмаки. Заєднїци Пиґмейох малючки, зависно од  количества поживи яку понука природа. Одсутносц з дому примушовала Пиґмейох же би им дзеци ище од малючка були на алопаренталних (од ''allos'' = други + ''parentalis'' = родительски) „ґринґох“ (на стараню) старших членох дружтва, звичайно у дїда або баби, або других старших членох у валалє, подoбнє як при Мбайох, алє пре цалком други причини. При Мбайох  ше дзеци давало на вихованє до других фамелийох и ридко ше их нащивйовало. При Пиґмейох беба препровадзує  свойо перши три тижнї аж 40% часу на „ґринґох“ других старших людзох, а до дзевятого року хлапци вецей у дружтве хлопох як женох, та барз млади поставаю схопни ловаре.
Хлопска робота, попри ловох, тиж и ритуални активносци, резанє древа, керченє малих парцелох у лєше, зберанє [[Мед|меду]], виробок музичних инструментох и охраньованє од нападу опасних животиньох. Же би вошли до швета одроснутих, млади леґинє преходза през обряди иницияциї, през хтори ше муша стретнуїц зоз лєсовима духами.

== Литература ==

* Atem Endaman, E., Processus de sédentarisation des Pygmées du Cameroun, cas des Baka du Canton Dja et Lele Djoum. Yaoundé : Institut des Sciences Humaines. 1980 (Avr.).
* Turnbull, C. The Mbuti Pygmies : An ethnographic survey. New York. 1965
* Turnbull, C. The American Journal of Psychology. University of Illinois Press. 1961

== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.pygmies.org/African Afrikan Pygmies] Culture, photos and sounds Pygmies
* [https://web.archive.org/web/20061128035011/http://www.irinnews.org/webspecials/pygmy/52529.asp  Arhivirano] 2006-12-01 na [https://sh.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine  Wayback Machine-u]
* [https://sh.wikipedia.org/wiki/Pigmeji Pigmeji]

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Ниґерски племена]]
[[Катеґория:Пиґмеї]]</text>
      <sha1>1icqmr0j318xuo6z3aw70iwyzml30bj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20414</id>
      <parentid>20404</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T08:42:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>20414</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6136" sha1="6wfjjipqljhc3ph2yschhjwu2pe6poz" xml:space="preserve">
[[File:African Pigmies CNE-v1-p58-B.jpg|right|thumb|300px|Пиґмей зоз европским виглєдовачом Африки]]'''Пиґмеї''' ниґерски племена чийо члени барз нїзкого росту &lt;ref&gt;[https://www.britannica.com/topic/Pygmy Encyclopædia Britannica: Pygmy.] Britannica.com.&lt;/ref&gt; и населєни су у тропским дижджовим лєше штреднєй Африки, од Камеруну прейґ Конґа до нукашньосци бувшого Заиру. Єст и голєм єдна ґрупа населєна у Тоґоу, а то ''Akebou'' – Пиґмеї. Главни ґрупи Пиґмейох то: ''Bakola'' и ''Baqyeli'' у Южним Кaмеруну (3.700); ''Baka''; ''Bedzan'' у штреднїм Камеруну (менєй од 1.000); ''Tikar''; ''Akai'' и ''Mbenzele'' на сиверу Демократкей Републики Конґо; ''Babongo''; ''Mbuti'' (''Bambuti''); ''Efe''; ''Batva'' ''(Tva''); ''Bangombe'' и ''Babinga'' у Ґабону и прейґ 150.000 „ниґерчкох“, як их часто ословюю жию ище у тропским африцким лєше.

== Мено ==
Мено Пиґмеї (анґл. ''Pygmy'') приходзи од геческого ''pugme'' – длань, песц, а потим до латинского як ''pugnus''. Жридлово, то була мера за оддалєносц од ручного ставцу по локец. Зоз ''pugme'', гвари ''Gotch'' (1995), приходзи и ''pugmaios'', цо значи „малючки як длань“, або малючки, нє розвити. При Латинох, слово ше претворело до ''pygmaeus'' и вошло до анґлийского як ''pygmies'' и Пиґмеї до сербского. Назва з початку 14. вику означує митски и апокрифни раси нїзкого росту, а за нєшкайши африцки Пиґмеї хаснує ше аж од 19.вику.

== Култура и история ==
[[File:Marquardt &amp; Baka dancers.jpg|right|thumb|300px|Бака танцоше при чловекови нормалней висини]]История Пиґмейох слабо позната пре їх изолованосц. Заш лєм, спомина их Гомер у Илияди у 8. вику п.н.е., а познали их и стари Єгиптянє. З европским забераньом Африки почало и знїчтожованє дижджового лєса у хторим жию їх мали заєднїци. Вони ловаре и зазбероваче. Од шицких других сушедних [[Народ|народох]] розликую ше и по своїм язику. Животни вик Пиґмейох, як и Бушманох, досц кратки и ридко кеди жию вецей як 50 роки.
[[File:Living on the rainforest.jpg|right|thumb|300px|Табор пиґмейских ловарох у пралєше у Конґу]] Лєс главне жридло [[Пожива|поживи]] за пиґмейску заєднїцу. Попри ловох, за преживйованє требало зберац шицк цо ше могло поєсц, а ту спадаю маджун, [[овоц]], [[Печарка|печарки]], коренї, термити, гушенїци, шлїмаки. Заєднїци Пиґмейох малючки, зависно од  количества поживи яку понука природа. Одсутносц з дому примушовала Пиґмейох же би им дзеци ище од малючка були на алопаренталних (од ''allos'' = други + ''parentalis'' = родительски) „ґринґох“ (на стараню) старших членох дружтва, звичайно у дїда або баби, або других старших членох у валалє, подoбнє як при Мбайох, алє пре цалком други причини. При Мбайох  ше дзеци давало на вихованє до других фамелийох и ридко ше их нащивйовало. При Пиґмейох беба препровадзує  свойо перши три тижнї аж 40% часу на „ґринґох“ других старших людзох, а до дзевятого року хлапци вецей у дружтве хлопох як женох, та барз млади поставаю схопни ловаре.
Хлопска робота, попри ловох, тиж и ритуални активносци, резанє древа, керченє малих парцелох у лєше, зберанє [[Мед|меду]], виробок музичних инструментох и охраньованє од нападу опасних животиньох. Же би вошли до швета одроснутих, млади леґинє преходза през обряди иницияциї, през хтори ше муша стретнуїц зоз лєсовима духами.

== Литература ==

* Atem Endaman, E., Processus de sédentarisation des Pygmées du Cameroun, cas des Baka du Canton Dja et Lele Djoum. Yaoundé : Institut des Sciences Humaines. 1980 (Avr.).
* Turnbull, C. The Mbuti Pygmies : An ethnographic survey. New York. 1965
* Turnbull, C. The American Journal of Psychology. University of Illinois Press. 1961

== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.pygmies.org/African Afrikan Pygmies] Culture, photos and sounds Pygmies
* [https://web.archive.org/web/20061128035011/http://www.irinnews.org/webspecials/pygmy/52529.asp  Arhivirano] 2006-12-01 na [https://sh.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine  Wayback Machine-u]
* [https://sh.wikipedia.org/wiki/Pigmeji Pigmeji]

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Народи Африки]]</text>
      <sha1>6wfjjipqljhc3ph2yschhjwu2pe6poz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Клатка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3336</id>
    <revision>
      <id>20407</id>
      <timestamp>2026-07-31T23:21:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: '''Клатка''' (серб. ''катанац, локот''; поль. ''kłódka''; укр. ''вися́чий замок, коло́дка''; рсй. ''навесно́й замо́к'') то преношаци замчок хтори ше хаснує за защиту од нєавторизованого хаснованя, вандализма и крадзи.  Файл:Double Ball Cutaway Padlock (open).jpg|мини|Нукашнї механїзем кл…</comment>
      <origin>20407</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3035" sha1="fox24c82xy4x7e1agysnsdbdj6480l7" xml:space="preserve">'''Клатка''' (серб. ''катанац, локот''; поль. ''kłódka''; укр. ''вися́чий замок, коло́дка''; рсй. ''навесно́й замо́к'') то преношаци замчок хтори ше хаснує за защиту од нєавторизованого хаснованя, вандализма и крадзи.

[[Файл:Double Ball Cutaway Padlock (open).jpg|мини|Нукашнї механїзем клатки]]

== История ==
Клатки ше хасновало у Китаю под час династиї Хан (25-220. року). Правело ше их з бронзи, месинґу, стрибла и других материялох. Перши китайски клатки були направени найчастейше з бронзи.&lt;ref&gt;''Chi Sung Laih (22. 1. 2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security.''&lt;/ref&gt;

Пренайдзени клатки з римского периоду (500 роки п.н.е. ˗ 200. року н.е.).&lt;ref&gt;''„Roman padlocks”. Historicallocks.com. 22. 1. 2008. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2011.''&lt;/ref&gt; Хасновали их тарґовци хтори путовали до Азиї и Китаю.&lt;ref&gt;''„An Introduction to the History of Locks”. Locks.ru. Приступљено 3. 11. 2011.''&lt;/ref&gt;

Перши клатки у Анґлиї направени 850 роки н.е., а пренайдзени су у Йорку, у викинґским населєню Йорвик.


[[Файл:Padlocks on the Bridge of Love in Vrnjačka banja, Serbia.jpg|thumb|225п|Клатки на ''Мосце любови'' у Врнячкей банї]]


== Замиканє телефона ==
Телефони з кружним обрацаньом числох велї замикали з окремну клатку. На тот способ нє могло волац нїкого з того телефона тот цо нє мал ключ, алє ше телефонски поволанки могло примац.

[[Файл:Three padlocks.jpg|мини|Три клатки]]

== Файти клаткох ==
Єст вельо файти клаткох: за капури, дзвери, ґаражи, пиньвици, за авта, бициґли, куфри итд. Даєдни ше замикаю з ключом, а даєдни зоз шифру.

== Референци ==

&lt;references /&gt;

== Литература ==

* ''Chi Sung Laih (2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security. Springer. стр. 326—329. ISBN'' 

* Сербско-руски словнїк I, А – Њ, Нови Сад 1995, б. 311.

* &lt;nowiki&gt;https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86&lt;/nowiki&gt;

[[Катеґория:Безпечносц]]</text>
      <sha1>fox24c82xy4x7e1agysnsdbdj6480l7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20409</id>
      <parentid>20407</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T23:31:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>20409</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3033" sha1="oaxjyhtf6cb8ioodk08p4cfo8ew9gp6" xml:space="preserve">'''Клатка''' (серб. ''катанац, локот''; поль. ''kłódka''; укр. ''вися́чий замок, коло́дка''; рсй. ''навесно́й замо́к'') то преношаци замчок хтори ше хаснує за защиту од нєавторизованого хаснованя, вандализма и крадзи.

[[Файл:Double Ball Cutaway Padlock (open).jpg|мини|Нукашнї механїзем клатки]]

== История ==
Клатки ше хасновало у Китаю под час династиї Хан (25-220. року). Правело ше их з бронзи, месинґу, стрибла и других материялох. Перши китайски клатки були направени найчастейше з бронзи.&lt;ref&gt;''Chi Sung Laih (22. 1. 2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security.''&lt;/ref&gt;

Пренайдзени клатки з римского периоду (500 роки п.н.е. ˗ 200. року н.е.).&lt;ref&gt;''„Roman padlocks”. Historicallocks.com. 22. 1. 2008. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2011.''&lt;/ref&gt; Хасновали их тарґовци хтори путовали до Азиї и Китаю.&lt;ref&gt;''„An Introduction to the History of Locks”. Locks.ru. Приступљено 3. 11. 2011.''&lt;/ref&gt;

Перши клатки у Анґлиї направени 850 роки н.е., а пренайдзени су у Йорку, у викинґским населєню Йорвик.


[[Файл:Padlocks on the Bridge of Love in Vrnjačka banja, Serbia.jpg|thumb|255п|Клатки на ''Мосце любови'' у Врнячкей банї]]


== Замиканє телефона ==
Телефони з кружним обрацаньом числох велї замикали з окремну клатку. На тот способ нє могло волац нїкого з того телефона тот цо нє мал ключ, алє ше телефонски поволанки могло примац.

[[Файл:Three padlocks.jpg|мини|Три клатки]]

== Файти клаткох ==
Єст вельо файти клаткох: за капури, дзвери, ґаражи, пиньвици, за авта, бициґли, куфри итд. Даєдни ше замикаю з ключом, а даєдни зоз шифру.

== Референци ==

&lt;references /&gt;

== Литература ==

* ''Chi Sung Laih (2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security. Springer. стр. 326—329. ISBN'' 

* Сербско-руски словнїк I, А – Њ, Нови Сад 1995, б. 311.

* https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86 Катанац

[[Катеґория:Безпечносц]]</text>
      <sha1>oaxjyhtf6cb8ioodk08p4cfo8ew9gp6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20410</id>
      <parentid>20409</parentid>
      <timestamp>2026-07-31T23:42:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Литература */</comment>
      <origin>20410</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3066" sha1="f6d3ko20yc52rc6gtl3dcmsw8rf7rkj" xml:space="preserve">'''Клатка''' (серб. ''катанац, локот''; поль. ''kłódka''; укр. ''вися́чий замок, коло́дка''; рсй. ''навесно́й замо́к'') то преношаци замчок хтори ше хаснує за защиту од нєавторизованого хаснованя, вандализма и крадзи.

[[Файл:Double Ball Cutaway Padlock (open).jpg|мини|Нукашнї механїзем клатки]]

== История ==
Клатки ше хасновало у Китаю под час династиї Хан (25-220. року). Правело ше их з бронзи, месинґу, стрибла и других материялох. Перши китайски клатки були направени найчастейше з бронзи.&lt;ref&gt;''Chi Sung Laih (22. 1. 2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security.''&lt;/ref&gt;

Пренайдзени клатки з римского периоду (500 роки п.н.е. ˗ 200. року н.е.).&lt;ref&gt;''„Roman padlocks”. Historicallocks.com. 22. 1. 2008. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2011.''&lt;/ref&gt; Хасновали их тарґовци хтори путовали до Азиї и Китаю.&lt;ref&gt;''„An Introduction to the History of Locks”. Locks.ru. Приступљено 3. 11. 2011.''&lt;/ref&gt;

Перши клатки у Анґлиї направени 850 роки н.е., а пренайдзени су у Йорку, у викинґским населєню Йорвик.


[[Файл:Padlocks on the Bridge of Love in Vrnjačka banja, Serbia.jpg|thumb|255п|Клатки на ''Мосце любови'' у Врнячкей банї]]


== Замиканє телефона ==
Телефони з кружним обрацаньом числох велї замикали з окремну клатку. На тот способ нє могло волац нїкого з того телефона тот цо нє мал ключ, алє ше телефонски поволанки могло примац.

[[Файл:Three padlocks.jpg|мини|Три клатки]]

== Файти клаткох ==
Єст вельо файти клаткох: за капури, дзвери, ґаражи, пиньвици, за авта, бициґли, куфри итд. Даєдни ше замикаю з ключом, а даєдни зоз шифру.

== Референци ==

&lt;references /&gt;

== Литература ==

* ''Chi Sung Laih (2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security. Springer. стр. 326—329. ISBN'' 

* Сербско-руски словнїк I, А – Њ, Нови Сад 1995, б. 311.

* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Катанац]

[[Катеґория:Безпечносц]]</text>
      <sha1>f6d3ko20yc52rc6gtl3dcmsw8rf7rkj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20411</id>
      <parentid>20410</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T08:33:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>ушорйованє</comment>
      <origin>20411</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3267" sha1="29ey2sidkb70lmyr465b4olrujke4xl" xml:space="preserve">'''Клатка''' (серб. ''катанац, локот''; поль. ''kłódka''; укр. ''вися́чий замок, коло́дка''; рсй. ''навесно́й замо́к'') то преношаци замчок хтори ше хаснує за защиту од нєавторизованого хаснованя, вандализма и крадзи.

[[Файл:Double Ball Cutaway Padlock (open).jpg|мини|Нукашнї механїзем клатки]]

== История ==
Клатки ше хасновало у Китаю под час династиї Хан (25-220. року). Правело ше их з бронзи, месинґу, стрибла и других материялох. Перши китайски клатки були направени найчастейше з бронзи.&lt;ref&gt;''Chi Sung Laih (22. 1. 2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security.''&lt;/ref&gt;

Пренайдзени клатки з римского периоду (500 роки п.н.е. ˗ 200. року н.е.).&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20111008030711/http://www.historicallocks.com/en/site/hl/Articles/The-history-of-padlocks/Roman-Era-500-BC300-AD/   „Roman padlocks”]. ''www.historicallocks.com''. 22. 1. 2008. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 01.08.2026.&lt;/ref&gt; Хасновали их тарґовци хтори путовали до Азиї и Китаю.&lt;ref&gt;[https://www.locks.ru/germ/informat/schlagehistory.htm  „An Introduction to the History of Locks”]. Locks.ru. Приступљено 01.08.2026.&lt;/ref&gt;

Перши клатки у Анґлиї направени 850 роки н.е., а пренайдзени су у Йорку, у викинґским населєню Йорвик.


[[Файл:Padlocks on the Bridge of Love in Vrnjačka banja, Serbia.jpg|thumb|255п|Клатки на ''Мосце любови'' у Врнячкей банї]]


== Замиканє телефона ==
Телефони з кружним обрацаньом числох велї замикали з окремну клатку. На тот способ нє могло волац нїкого з того телефона тот цо нє мал ключ, алє ше телефонски поволанки могло примац.

[[Файл:Three padlocks.jpg|мини|Три клатки]]

== Файти клаткох ==
Єст вельо файти клаткох: за капури, дзвери, ґаражи, пиньвици, за авта, бициґли, куфри итд. Даєдни ше замикаю з ключом, а даєдни зоз шифру.

== Референци ==

&lt;references /&gt;

== Литература ==

* ''Chi Sung Laih (2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security. Springer. стр. 326—329. ISBN'' 

* Сербско-руски словнїк I, А – Њ, Нови Сад 1995, б. 311.

* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Катанац]

[[Катеґория:Безпечносц]]</text>
      <sha1>29ey2sidkb70lmyr465b4olrujke4xl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20413</id>
      <parentid>20411</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T08:38:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Означени викивязи</comment>
      <origin>20413</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3328" sha1="s3545drcgczk1bvgu8iunpdla7e6r5x" xml:space="preserve">'''Клатка''' (серб. ''катанац, локот''; поль. ''kłódka''; укр. ''вися́чий замок, коло́дка''; рсй. ''навесно́й замо́к'') то преношаци замчок хтори ше хаснує за защиту од нєавторизованого хаснованя, вандализма и крадзи.

[[Файл:Double Ball Cutaway Padlock (open).jpg|мини|Нукашнї механїзем клатки]]

== История ==
Клатки ше хасновало у Китаю под час династиї Хан (25-220. року). Правело ше их з бронзи, месинґу, стрибла и других материялох. Перши китайски клатки були направени найчастейше з бронзи.&lt;ref&gt;''Chi Sung Laih (22. 1. 2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security.''&lt;/ref&gt;

Пренайдзени клатки з римского периоду (500 роки п.н.е. ˗ 200. року н.е.).&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20111008030711/http://www.historicallocks.com/en/site/hl/Articles/The-history-of-padlocks/Roman-Era-500-BC300-AD/   „Roman padlocks”]. ''www.historicallocks.com''. 22. 1. 2008. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 01.08.2026.&lt;/ref&gt; Хасновали их [[Тарґовец|тарґовци]] хтори путовали до Азиї и Китаю.&lt;ref&gt;[https://www.locks.ru/germ/informat/schlagehistory.htm  „An Introduction to the History of Locks”]. Locks.ru. Приступљено 01.08.2026.&lt;/ref&gt;

Перши клатки у Анґлиї направени 850 роки н.е., а пренайдзени су у Йорку, у викинґским населєню Йорвик.


[[Файл:Padlocks on the Bridge of Love in Vrnjačka banja, Serbia.jpg|thumb|255п|Клатки на ''Мосце любови'' у Врнячкей банї]]


== Замиканє телефона ==
Телефони з кружним обрацаньом числох велї замикали з окремну клатку. На тот способ нє могло волац нїкого з того телефона тот цо нє мал ключ, алє ше телефонски поволанки могло примац.

[[Файл:Three padlocks.jpg|мини|Три клатки]]

== Файти клаткох ==
Єст вельо файти клаткох: за капури, дзвери, ґаражи, [[Пиньвица|пиньвици]], за авта, [[Бициґла|бициґли]], куфри итд. Даєдни ше замикаю з ключом, а даєдни зоз шифру.

== Референци ==

&lt;references /&gt;

== Литература ==

* ''Chi Sung Laih (2004). Advances in Cryptology: 9th International Conference on the Theory and Application of Cryptology and Information Security. Springer. стр. 326—329. ISBN'' 

* Сербско-руски словнїк I, А – Њ, Нови Сад 1995, б. 311.

* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Катанац]

[[Катеґория:Безпечносц]]</text>
      <sha1>s3545drcgczk1bvgu8iunpdla7e6r5x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Безпечносц</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3337</id>
    <revision>
      <id>20408</id>
      <timestamp>2026-07-31T23:22:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: Безпечносц</comment>
      <origin>20408</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20" sha1="3wpyokbmi2kgm3xhvmsplcr9sqv5s1f" xml:space="preserve">Безпечносц</text>
      <sha1>3wpyokbmi2kgm3xhvmsplcr9sqv5s1f</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20412</id>
      <parentid>20408</parentid>
      <timestamp>2026-08-01T08:34:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20412</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37" sha1="nre3asx4hutlyij04wf07kydkvsvpnc" xml:space="preserve">[[Катеґория:Дружтво]]</text>
      <sha1>nre3asx4hutlyij04wf07kydkvsvpnc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Народи Африки</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3338</id>
    <revision>
      <id>20415</id>
      <timestamp>2026-08-01T08:42:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20415</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="35" sha1="m4xjn1vvuug25mzywxwcz8xvotvjihs" xml:space="preserve">[[Катеґория:Народи]]</text>
      <sha1>m4xjn1vvuug25mzywxwcz8xvotvjihs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Народи</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3339</id>
    <revision>
      <id>20417</id>
      <timestamp>2026-08-01T08:44:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20417</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37" sha1="nre3asx4hutlyij04wf07kydkvsvpnc" xml:space="preserve">[[Катеґория:Дружтво]]</text>
      <sha1>nre3asx4hutlyij04wf07kydkvsvpnc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Продукти зоз глїни</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3340</id>
    <revision>
      <id>20431</id>
      <timestamp>2026-08-01T10:24:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20431</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="39" sha1="gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9" xml:space="preserve">[[Катеґория:Привреда]]</text>
      <sha1>gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Продукти зоз древа</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3341</id>
    <revision>
      <id>20433</id>
      <timestamp>2026-08-01T10:26:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20433</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="39" sha1="gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9" xml:space="preserve">[[Катеґория:Привреда]]</text>
      <sha1>gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Продукти зоз пластики</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3342</id>
    <revision>
      <id>20434</id>
      <timestamp>2026-08-01T10:26:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>20434</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="39" sha1="gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9" xml:space="preserve">[[Катеґория:Привреда]]</text>
      <sha1>gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>