Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.13 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Доберман 0 123 20501 15793 2026-08-03T11:10:06Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20501 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Доберман |- | colspan="2" |[[Файл:Dobermann and puppy.jpg|320px|center]] |- |'''Алтернативни мена''' |Доберман пинчер |- |'''Жем походзеня''' |Нємецка |- |'''Найчастейше назвиско''' |Dobie |- |'''Класификация''' |[[Https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0|ФЦИ]]: Ґрупа 2 секция 1 # [[Https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7|AKC]]: Working [[Https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7|ANKC]]: Group 6 (Utility) [[Https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7|CKC]]: Group 3 - Working Dogs KC (UK): Working [[Https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7|NZKC]]: Utility [[Https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7|UKC]]: Guardian Dogs |- |'''Одховйовацки стандарди''' (вонкашнї вязи) |[http://www.google.com/search?q=cache:TqfgQ0Q7aKYJ:www.fci.be/uploaded_files/143GB2003_en.doc+site:www.fci.be+%22143+/14.+02.+1994%22&hl=en&ie=UTF-8 FCI],[https://web.archive.org/web/20040721083241/http://www.akc.org/breeds/recbreeds/dobpinr.cfm AKC],[https://web.archive.org/web/20071016114826/http://ankc.aust.com/doberman.html ANKC],[https://web.archive.org/web/20110514035544/http://www.canadasguidetodogs.com/doberman/dobermanarticle1.htm CKC], [https://web.archive.org/web/20041112125419/http://www.the-kennel-club.org.uk/DiscoverDogs/working/w848.htm KC(UK)],[http://www.nzkc.org.nz/br628.html NZKC],[http://www.ukcdogs.com/breeds/guardiandogs/doberman.std.shtml UKC] |} '''Доберман''', лєбо '''доберман пинчер''', то пес хтори настал з мишаньом вецей файтох псох. Доберман обично пес чувар лєбо полицийни пес и ма репутацию пса хтори вирни фамелиї и панови. Понеже доберман найчастейше пес чувар и пре його даяки улоги на филмским платну, велї людзе ше боя од добермана; велї нє розумя яки вон уствари. У сущносци, доберман интелиґентни и уважни пес котри напада лєм кед почувствує же його власнїцтво або фамелия у опасносци. == Випатрунок == Сука до гребеня висока коло 65-70 цм и чежка од 40 до 47 [[маса|кґ]], док за пса (самца) стандардна висина до гребеня хрибта од 71 до 76 цм (толеранция +2 цм), а чежина 51-60 кґ. === Фарба === Векшина людзох позна добермана як чарного пса зоз кафову платку. Медзитим, иснованє двох розличних ґенох за [[Фарба|фарбу]] спричинює иснованє штирох розличних фенотипох фарби при доберманох. Традиционална фарба ше зявює кед алели обидвох ґенох доминантни и таки доберман ше звичайно чарни. Кед алел єного ґена рецесивни доберман червени (точнєйше, червено-кафови зоз бронзовима платками), а кед алел другого рецесивни, доберман шиви (белави). Найменєй заступена комбинация алелу (обидва рецесивни) одредзує добермана блядокафовей фарби (даґдзе познати и як чоколадови). Тераз ше преширело хованє и предаванє пиятей сорти добермана, наволани били добермани. Добермани тей фарби маю мутацию, котра нєзависно од ґенотипа гоч хторей од тих двох ґенох за фарбу, спричинює стварянє протеина пиґменту т. є. животиня албино. Гоч велї потенциялни власнїки доберманох тримаю же фарба красна, албино доберман треба же би ше цо менєй бул на слунку. ===Хвост=== Велї котри видзели же добермани маю лєм дзешец цм длугоки хвости, може их нєсподзивац податок же ше доберман родзи з хвостом котри длугши як при векшини других файтох. Доберман пинчер после даскельо [[дзень|дньох]] после родзеня поддани купираню, поступку у котрим му ше одрезує векша часц хвоста. Обяшнєнє за тото то „випатрунок” котри би пес требал мац, так як Луис Доберман першобутно задумал за пса. Пре тото пес випатра нєзастрашиво и моцно. Попри тих причинох за третиранє животиньох на таки, велї би гварели нєгумани способ, постої и практичнєйша причина - склонї ше зґодна „ручка” за котру би криминалци лєбо нападаче могли зґрабиц животиню док є чувар або ма полицийну длужносц. Ище єдна причина же ше псом котри маю тип хвоста як доберман (длугоки зоз барз мало шерсци лєбо месом котри го прекрива) же часто маю „поламани хвост”. Поламани хвост може буц шицко од стварного ламаня хвостових персценьох та до барз частих покалїченьох [[Скорка|скори]], котрих чежко залїчиц пре нєможлївосц завиваня и защити хвоста. Гоч цо людзе думали о тим, мало купцох добермана ма вибор цо ше дотика длужини хвоста; купиранє ше муши одробиц швидко после родзеня пса, цо значи же одлуку вше приноши виховйовач скорей як цо пес будзе понукани на предай. ===Уха === [[Файл:Doberman Pinscher down.jpg|320px|left]] Тото медзитим нє важи за резанє ухох, котрих треба одрезац медзи 7. и 9. тижньом, алє ше можу одрезац и после 6 мешацох и єдного року од родзеня пса, та ше обично препущує на дзеку власнїка. Резанє котре окончене после 12. тижня у вельким чишлє ше нє уда т. є. уха нє постаню випросцени. Власнїки у вше векшим чишлє вибераю най любимцу нє режу уха, понеже поступок досц боляци за животиню. Поступок уключує резанє часцох ухох и випросцованя зоз помоцу потримовача, пантлїки лєбо фатьолу, цо допущує похребцини най ше розвиє до випросценого положеня як щенє рошнє. Щенє и далєй будзе мац способносц най спущи уха на задок або долу. Поступок тирва од даскелїх тижньох до пар мешацох. Кед ше пантлїка пребарз зацагнє може присц до проблему у прецеканю креви, прето то муши поробиц ветеринар або виховйовач з искуством. Гоч нє реализоване виглєдованє котре би поровнало доберманох з подрезанима и нєподрезанима ухами, вери ше же подрезованє зменшує зявенє ухових инфекцийох и подлїва (кревових мехиркох котри настали з очкодованьом уха, найчастейше пре моцни трешеня глави). Поступки подрезованя ухох и купираня хвоста велїм ше видзи же то нєгумане, алє традиционални доберман вше мал и єдно и друге. У даєдних жемох тоти поступки нєзаконїти, алє на даяких виставох, поготов у ЗАД, добермани ше можу змагац лєм кед маю традиционални випатрунок. == Здравє == Обчековани животни вик здравого добермана коло 12 роки, з тим же векшина доберманох здохнє помедзи 11. и 13. року. Звичайни здравствени проблеми то преширена кардиомиопатия, Фон Вилебрандова хорота (поремеценє у кревоцеку котре ше може тестовац з ґенетичним тестом) и проблеми з простату; док ридши то хипотиреоза, рак, дисплазия клубох, а при белавих и блядокафових и алопеция (лисосц, опадованє шерсци). == Темперамент == Гоч ше трима же є роботни пес, доберман мета стереотипох о суровосци и аґресиї. Як пес чувар доберман першобутно ховани лєм за тоту наменку. Мушел буц векши и страшнєйши, нєзастрашуюци и дзечни бранїц власнїка, алє же би бул послушни и витренирани же би поступел лєм по команди. Тоти прикмети послужели добeрманови же би постал одлични пес чувар, полицийни або воєни пес, алє го нє препоруручую за любимца. Алє, остатнї децениї доберман пре свою велькосц, кратку шерсц и интелиґенцию постал домашнї пес. Гоч є познати по аґресивносци, доберман нєвироятно вирни пес и барз швидко научи почитовац и защицовац свойого власнїка. == История == Добермана перши виховал Фридрих Луис Доберман у Нємецкей коло 1890. року. Як порцийошу, полицайцу, а дакеди и як ноцному чуварови, бул му потребни пес за защиту, та одлучел же вихова нову расу, котра би по його думаню була идеална комбинация моци, вирносци, интелиґенциї и шмелосци. Розвой и усовершованє раси предлужели Ото Ґелер и Филип Ґрининґ. Вери ше же доберман настал зоз крижаньом вецей расох котри мали прикмети котри ше глєдали у доберману, уключуюци и пинчера, ротвайлера, туриншского овчара, чарного харта, нємецку доґу, ваймарского поентера и нємецкого овчара. Точне одношенє мишанїни креви, а и раси, остали нєпознати по нєшка, гоч велї фаховци веря же доберман комбинация найменєй штирох од спомнутих расох. Єдини винїмок то документоване крижанє зоз хартом. Тиж розширене думанє же нємецки овчар дал найвецей ґени при вихованю тей раси. == Вонкашнї вязи == * [https://dogbreeds.name/doberman/ Доберман] (язик: русийски) [[Катеґория:Похребцинаре]] [[Катеґория:Цицаре]] 1sprt2fi9jmm20hz1qyt6zyd37rfa70 Златица 0 169 20491 16354 2026-08-03T09:45:26Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20491 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Златица |- ! colspan="2" |[[Файл:Leptinotarsa-decemlineata-07-fws.jpg|center|thumb|236x236px|''Leptinotarsa decemlineata'']] |- ! colspan="2" |[[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] |- |'''Царство''': |Animalia |- |'''Тип''': |Arthropoda |- |'''Класа:''' |Insecta |- |'''Ряд''': |Coleoptera |- |'''Подряд:''' |Polyphaga |- |'''Фамилия:''' |Chrysomelidae |- |'''Род:''' |''Leptinotarsa'' |- |'''Файта:''' |''L. decemlineata'' |- ! colspan="2" |[[Биномна номенклатура|Биномне мено]] |- | colspan="2" |''Leptinotarsa decemlineata'' Say, 1824 |} '''Златица''' або '''кромпльова златица''' (лат. ''Leptinotarsa decemlineata Say'', серб. и горв. ''златица/zlatica'') то хробачок, твардокриделкови инсект з фамилиї златицох, барз є значни у польопривреди як чкодлївец на [[кромпля|кромпльох]]. Є лїсце кромпльох и кед огриже над'жемни часци тей рошлїни, вона остава без гомольох. == Опис == Велькосц цела одроснутих кромпльових златицох ше руша од 8 по 12 мм, моцней жовтей [[фарба|фарби]] (по помаранчецову) су зоз 10 воздлужнима смугами. Концом априла и на початку мая кладу ваїчка, зоз хторих ше о тидзень вилягню лїчинки хтори, як и одроснути инсект, єдза лїсце кромпльох, же би поступнє зиходзели до жеми глїбоко од 5 по 10 цм, дзе ше заґалецую. Три тижнї познєйше з ґалеткох вилєтує одроснути инсект, хтори ознова напада и є лїсце кромпльох. Женски єдинки барз плодни и способни положиц вецей як 500 ваїчка у периодзе од 4 до 5 тижньох. == Знїщованє == Кромпльову златицу ше знїщує з хемийнима средствами, а роби ше и на тим же би ше пренашло биолоґийни методи за редукованє єй числовосци. Випитує ше и можлївосц применьованя даєдних паразитох и ентомофаґних печарочкох хтори би знїщовали того чкодлївца док є у стадиюме лїчинки. == Литература == * ''Енциклопедия Нового Саду'' 12, КОС – ЛЕР, Нови Сад 1999, б. 102 * Оксана Тимко Дїтко, ''Назви рошлїнох и животиньох у руским язику'', Вуковар 2016, б. 73 * ''Словнїк руского народного язика II'', А – Н, Нови Сад 2017, б. 532 == Вонкашня вяза == * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0 '''Кромпирова златица'''] [[Катеґория:Инсекти]] [[Катеґория:Безпохребцинаре]] 5shv040ir36f7aggp6j1ovuq8gn8rwa Клїщ 0 206 20492 16355 2026-08-03T09:52:38Z Sveletanka 20 катеґория и вики вязи 20492 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Клїщ |- | colspan="2" |[[Файл:Tick_male_%28aka%29.jpg|240px]] |- ! colspan="2" |[[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] |- |'''Домен:''' |Eukaryota |- |'''Царство:''' |Animalia |- |'''Тип:''' |Arthropoda |- |'''Подтип:''' |Chelicerata |- |'''Класа:''' |Arachnida |- |'''Надряд:''' |Parasitiformes |- |'''Ряд:''' |Ixodida |- ! colspan="2" |Фамилиї |- | colspan="2" |Argasidae Ixodidae Nuttalliellidae |} '''Клїщ''' або '''клїщар''' (лат. ''Forficula auricularia'' [[Карл фон Лине|L]]., серб. крпељ, вариянти kl'išč и kl'ščar хаснує ше и у восточнословацких бешедох; назва общеславянска, алє ше хаснує на означованє Ixodes, Ixodidea) – павукоподобни инсекти-паразити хтори нападаю чловека и животинї же би им цицали крев, а при тим преноша спричиньовательох велїх оберацих хоротох. Людзох нападаю кед су у природи, та ше прето дзепоєдни вилєтнїцки места пирска з хемийнима средствами. Одстраньованє клїща вимага лїкарску интервенцию '''Випатрунок''' - Клїщи або клїщаре пиокровци - пию чловекову и животиньску [[крев]] – то антроподи (ставцаре) хтори припадаю класи Arachnida и дзеля ше на три фамилиї: Ixodidae (тварди), Argasidae (мегки) и Nattalliellidae. На преднєй часци цела маю усточково орґани прилагодзени за джобанє – сурлочка прейґ хторей ше кармя з креву домашнього на хторим паразитую. Маю осем ноги и нєсеґментоване цело. '''Бивальнїк''' - Клїщи/клїщаре найчастейше жию на верху високих травох дзе чекаю преходзенє животинї (и чловека) на хтору ше после идентификациї з пахом заквача з окремнима квачками на преднїх ногох. Идентификация ше одвива прейґ окремних геморецепторох хтори реаґую на хемийни злученїни у воздуху. Клїщ з тима рецепторами препознава угльов диоксид, млєчну квашнїну, амонияк, як и при шицких цицарох препознатлїву бутанску квашнїну. Клїщ реаґує и на [[Шветлосц|шветлосни]] пременки (окреме цмота-шветло), як и на вибрациї. '''Животни циклус''' им тирва 2-3 роки и преходзи през штири фази: ваїчко, лїчинка, нимфа и одроснута єдинка. Тоти з роду ''Ixodes'' виключни ематофаґи (кармя ше з креву) и у каждей фази розвою паразитую на другей файти домашнього. Лїчинки ше вилягую з ваїчка на яр. Кармя ше на дробних глодарох и птицох 3-5 [[дзень|днї]], а кед ше насица, зиходза на жем, дзе мирую вєшенї и вжиме, же би ше идуцого року на яр з нїх розвили бабки (нимфи). И вони паразитую на дробних глодарох, птицох, алє и векших животиньох, на хторих ше кармя у лєтнїм периодзе 4-7 днї. Вєшенї, после преблєканя, поставаю одроснути полно узрети єдинки хтори ше паря на скори домашнього на хторим паразитую. После оплодзеня самци швидко загиню, а женски єдинки ище єден час предлужую свой паразитски живот. Вєшенї знєшу ваїчка спод сухого лїсца и у влажних цмих пуклєнїнох, же би ше з нїх идуцей яри розвили нови лїчинки. Клїщи/клїщаре преношоваче рижних вирусох, рикецийох, протозоох, спирохетох и бактерийох, хтори спричинюю велї обераци хороти. Ридше и саме уджобнуце (укушенє) клїща спричинює запалєнє скори (заостата сурлочка) або познєйше секундарни бактерийни инфекциї. Од заразох хтори преноша, у нас найрозширенша лаймска хорота. Мегки клїщи ше затримую на жертви лєм док єдза, т.є. док цицаю крев, цо ше звичайно збува вноци. Иншак жию у животиньских склонїскох и людских населєньох, у розпуклїнох и дзирох. '''Мири знїщованя''' – подрозумюю широке применьованє акарицидох (средствох процив клїщох). Кед ше пирска з хемийнима средствами, мож лєм дочасово редуковац їх популацию. Одстраньованє клїщу з цела – муши буц фахове и без хаснованя средствох за омамуньованє. Периодично треба поопатрац домашнї животинї и любимцох же би ше зопарло ширенє клїщох у обисцу и окончиц превенцию можлївей инфекциї. == Литература == * ''Енциклопедия Нового Саду'' 12, КОС – ЛЕР, Нови Сад 1999, б. 102, 103 * Оксана Тимко Дїтко, ''Назви рошлїнох и животиньох у руским язику'', Вуковар 2016, б. 73, 94, 97, 98 * ''Словнїк руского народного язика'' I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 601 == Вонкашнї вязи == * [https://web.archive.org/web/20060614161258/http://www.zivotinjsko-carstvo.com/krpelji.php Клїщи], ярня опасносц * [https://zanimljiv.org/lov/45-krpelj-opasnost-iz-trave Krpelj] - opasnost iz trave, zanimljiv.org * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D1%80%D0%BF%D0%B5%D1%99 Крпељ], ср. Википедија, sr.wikipedia.org [[Катеґория:Инсекти]] [[Катеґория:Безпохребцинаре]] ach711agfqkjzt4dji5juzzkg09hdsa Куна 0 228 20504 13966 2026-08-03T11:13:58Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20504 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ |- ! colspan="2" |<big>Куна златка</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Pine_Marten_in_Kent.jpg|300px|center|border|Куна]] |- ! colspan="2" |[[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] |- |'''Домен:''' '''Царство:''' '''Тип:''' '''Класа:''' '''Ряд:''' '''Надфамилия:''' '''Типски род:''' |Eukaryota Animalia Chordata Mammalia Carnivora Musteloidea Mustela |- ! colspan="2" |[[Биномна номенклатура|Биномне мено]] |- | colspan="2" |<div style="text-align: center;">''Martes martes'' |} '''Куни''' животинї котри спадаю до цицарох зоз шора жвирох (''Carnivora''). Вельки су як домашня мачка, алє ценши и з барз грубим хвостом. Єст два файти куни: куна златка (''Martes martes'' L.) и била куна (''Martes foina ''E.). Обидва файти активни вноци. Медзи собу ше розликую по дзепоєдних характеристикох: златка ма цму модру, а била блядшу, пега на гарлє и першох при златки жовкастей [[фарба|фарби]], а при билей куни билей. Златково ножки маю вецей шерсци. Куни єдза и животиньску и рошлїнску покарму (дробних цицарох, птици, инсекти, алє и бобки, [[овоц]], [[печарка|печарки]]). [[Файл:Steinmarder_%28cropped%29.jpg|283x283px|<div style="text-align: center;">Била куна|alt=Била куна|thumb]] Ловаре их ловя пре фину и драгу бундичку. У [[Войводина|Войводини]] су защицени зоз законом як природни ридкосци и находза ше на червеней лїстини загрожених файтох похребцинарох. == Куна златка == Куна златка жиє по лєсох, барз схопнє ше ґрабе по древох. Воднє ше скрива у дзирох старих древох и напущених гнїздох [[Вивирка|вивиркох]] и вельких птицох. == Била куна == Била куна ше затримує нєдалєко од чловека, по валалох и викенд-населєньох. == Литература == * Енциклопедия Нового Саду 12, КОС -ЛЕР, Нови Сад 1999, б. 191 * Симоновић, Д. и сарадници. 1953. Природописни атлас СИСАРИ. Знање: Београд * Чинери, М. ''Велика енциклопедија животиња.'' ИТП ''Змај'': Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-489-0303-7. [[Катеґория:Цицаре]] [[Катеґория:Похребцинаре]] qlzw0egersy36tpsrylnzmcm2jxvtb7 Ласица 0 235 20505 15512 2026-08-03T11:14:55Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20505 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align: align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Ласица</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Mustela_nivalis_-British_Wildlife_Centre-4.jpg|centre|280px|Ласица]] |- ! colspan="2" |[[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] |- |'''Домен''' '''Царство''' '''Тип''' '''Класа''' '''Ряд''' '''Фамилия''' '''Подфамилия''' '''Род''' |Eukaryota Animalia Chordata Mammalia Carnivora Mustelidae Mustelinae ''Mustela'' [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 |- ! colspan="2" |Файти |- | colspan="2" | * ''Mustela africana'' * ''Mustela altaica'' * ''Mustela erminea'' * ''Mustela eversmannii'' * ''Mustela felipei'' * ''Mustela frenata'' * ''Mustela itatsi'' * ''Mustela kathiah'' * ''Mustela lutreola'' * ''Mustela lutreolina'' * ''Mustela nigripes'' * ''Mustela nivalis'' * ''Mustela nudipes'' * ''Mustela putorius'' * ''Mustela sibirica'' * ''Mustela strigidorsa'' * ''Mustela subpalmata'' |- | colspan="2" |[[Файл:Mustela_range.png|center|300px]]<div style="text-align: center;">Ґеоґрафска розпрестартосц ласици |} '''Ласица''' – (лат. ''Mustela nivalis'' L., словацки ''lasica'', пол. диял. ''ƚasica'', горв. ''lasica'', серб. ''ласица''), цицар зоз шора жвирох, фамилиї [[Куна|кунох]]. Велька є коло 20 центи, ценкого видлуженого цела, червенкавокафовкастей бундички на хрибце, а на бруху билей<ref>"The Weasel". The Mammal Society.</ref>. Швидка є, вертка, добре плїва и ґрабе ше. Єст єй по пажицох, у черякох, поконцу польох, у лєсох, та и нєдалєко од населєньох. Жиє у дзирох под жему, под [[камень]]ом и кореньом. Є дробних цицарох, найвецей миши и волухарки. Ловаре тримаю же є чкодлїва, бо зна загрожиц подросток заяцох и фазанох. Зоолоґи, медзитим, толкую же вона у природи доприноши редукованю числа чкодлївих мишоподoбних глодарох. Кед така кревожадна и моцна упаднє до мишого лягла, направи поколь. Находзи ше на списку природних ридкосцох и зоз законом є защицена. == Файти == Єст барз вeльо файти ласицох: амазонска, горска, велька, степски хорт, колумбийска, длугохвоста, японска, жовтибруха, европска видра, индонезийска, сибирска, єгипетска итд. == Литература == * Abramov, A.V. (1999). „A taxonomic review of the genus Mustela (Mammalia, Carnivora)". Zoosystematica Rossica. 8 (2): 357—364. * ''Енциклопедия Нового Саду'' 12, КОС -ЛЕР, Нови Сад 1999, б. 272. == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0 Ласица], сербска Википедия == Референци == <references /> [[Катеґория:Цицаре]] [[Катеґория:Похребцинаре]] 6yfoe3hajm6s7dzduljmf9z4oeczdnj Мегучкаре 0 264 20493 16196 2026-08-03T10:11:02Z Sveletanka 20 20493 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | title = Мегучкаре | image = [[File:Caribbean reef squid.jpg|200px]] | label1 = Царство | data1 = Animalia | label2 = Тип | data2 = Mollusca, [[Карл фон Лине|Linnaeus]] 1758 | label3 = Файти | data3 = 85 000 }} '''Мегучкаре''' то водово, ридше сухожемни животинї, зоз мегким [lat. mollis = мегки] целом и шкарупину котра го защицує. == Опис == Кажда класа мегучкарох ма окремни план збудови, алє шицки класи маю заєднїцки шлїдуюци прикмети: * билатерално су симетрични организми; * цело ше им состої зоз: глави, плащу, талпох и шкарупини; * нервна система ґанґлионерна; * кревова система отвореного типу; * целом слабо розвити и находзи ше лєм коло шерца и полних шлїжнїкох; * екскресия ше окончує з помоцу метанефридийох, котри конєчни продукти метаболизма зоз целома одводза до плащовей глїбки; * Дихаю з помоцу жаброх, плюцох лєбо з цалу [[поверхносц]]у цела. Глава им баржей або менєй ясно оддвоєна од цела и на нєй ше находза осети (пар тентакулох – пипалки зоз оцелами – єдноставнима очми) и устови отвор. У устовим отвору ше находзи тарлочко, котре збудоване зоз зубкох котри служа за розмелчованє поживи. За усним отвором гарло, далєй ше предлужує на єдняк, штреднє черево до котрого ше улїваю пар шлїжнїки – печинка. Штреднє черево ше предлужує на заднє черево, котре ше з аналним отвором вилїва до плащовей глїбки. Черево змесцене у жалудковим мещку котри ше находзи на хрибтовей, заднєй часци цела. Плащ то скоряни ранєц котри обмотує жалудкови мещок и завера плащову глїбку. У тей глїбки ше находза жабри, анални отвор и отвори метанефридийох и полних одводох. На бруховей часци цела ше находзи талпа котра служи за рушанє. Плащ вилучує шкарупину котра подполно лєбо часточно прекрива цело. Шицки тоти часци цела можу, при розличних файтох мегучкарох, буц вименєни, а даєдни можу и хибиц. Кревова система отворена цо значи же ше [[крев]] вилїва до пражнїнох и лакунох коло органох, односно нє постої капиларне розменьованє материйох. Крев (гемолимфа) зоз жаброх сцигує до предкоморох шерца, а зоз нїх до комори. Зоз комори руша аорта котра розноши крев до пражнїнох и лакунох коло органох и тканьох, одкаль ше по артерийох доводзи ознова до жаброх. Так през шерцо преходзи лєм оксиґенована крев. Нервна система ґанґлионерна, творя ю даскельо пари ґанґлийох: главово, талпово, бочни (находза ше на боку при черевох) и жалудково. Шицки ґанґлиї медзи собу повязани и од нїх рушаю нерви за шицки органи. Респирацию окончую зоз жабрами (ктендиями) котри ше находза у плащовей глїбки. Вода уходзи до плащовей глїбки дзекуюци роботи мохоткох на жабрових филаментох, а после оконченей розменки ґазох виходзи през виходни сифон до вонкашньохо шредку. Копново мегучкаре дихаю прейг нукашнєй поверхносци плащовей глїбки котра составена зоз мрежи кревових судзинох. Полни шлїжинки змесцени у жалудковим мещку у целому, зоз одводами до плащовей глїбки. При даєдних представительох мегучкарох заступени гермафродитизем. У рамику типа мегучкарох стретаме ше зоз барз познатима и частима формами як цо то: * Class Caudofoveata (70 познати файти); * Class Aplacophora (коло 250 файти) * Class Polyplacophora (хитони, 600 файти) * Class Monoplacophora (11 живи файти) * Class Bivalvia (коритка) * Class Scaphopoda (350 файти, шицки морски) * Class Gastropoda (шлїмаки, коло 40.000 - 150.000 файти) * Class Cephalopoda (главоножкаре) * Class Rostroconchia (фосили) == Литература == * Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, ''Naučna knjiga,'' beograd, 1971. * Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, ''Naučna knjiga,'' Beograd, 1977. * Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, ''Naučna knjiga,'' Beograd * Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, ''Naučna knjiga,'' Beograd, 1986. * Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, ''Školska knjiga,'' Zagreb, 1998. * Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO ''Vuk Karadžić,'' Beograd, 1986.  * Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.  * Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.  == Вонкашнї линки == * [http://www.manandmollusc.net/ Mollusc Mollusk Mollusks,] www.manandmollusc.net, 1999 * [https://web.archive.org/web/20051101043328/http://www.zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/beskicmenjaci%203.php Bioscolos] Арховиоване 2005-11-01 na Wayback Machine-u [[Катеґория:Мегучкаре]] alwk9tq94mk5dd6yrtjwfyki8qrxrah Юлиян Колєсар 0 483 20469 19251 2026-08-02T13:43:48Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 20469 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Юлиян Колєсар</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Julijan Koljesar 1927 1992.jpg|alt=Юлиян Колєсар, маляр|center|мини|304x304п|Юлиян Колєсар (1981. року)]] |- |'''Народзени''' |15. юлия 1927. |- |'''Умар''' |26. марца 1992. (65) |- |'''Державянство''' |югославянске, канадске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня школа за применєну уметносц Нови Сад |- |'''Универзитет''' |Висша педаґоґийна школа у Новим Садзе |- |'''Период твореня''' |1954—1992. |- |'''Жанри''' |малярство, иконопис, скулпторство, етнография |- |'''Поховани''' |Монтреал, Канада |} '''Юлиян Колєсар''' (*15. юлий 1927—†[[26. марец]] 1992) маляр, [[Поета|поет]], етноґраф и [[писатель]] у Югославиї и Канади рускей/русинскей ориєнтациї. == Биоґрафия == Юлиян Д. М. Колєсар народзени 15. юлия 1927. року у [[Дюрдьов]]е у рускей фамелиї, [[оцец]] Драґен и [[мац]] Мелана. Юлиян Колєсар до основней школи ходзел у Дюрдьове, а у Новим Садзе ше школовал за ґрафичного уметнїка (закончел Штредню школу за применєну уметносц и Висшу педаґоґийну школу у Новим Садзе, 1949-1954). Попри малярства виглєдовал и виучовал и дзепоєдни обласци з нашей етноґрафиї – [[облєчиво]] (ношню), орнаментику, давни мальовани образи на склу, керамику, тканя, вишивки, обичаї як и особни мена и презвиска у валалох дзе жию нашо людзе. == Подобова творчосц == Познєйше ше Юлиян Колєсар почал интересовац и за нашу историю и язик. Од 1958. року жил у Бриселу, у Белґиї, потим ознова у Новим Садзе, Заґребе и Пули. 1966. року напущел Югославию занавше. Од 1966. по 1968. рок пребувал у [[Париз|Паризу,]] а вец пошол до Филаделфиї (ЗАД). У Америки Юлиян Колєсар од 1969 по 1971. рок жил у Ню Йорку дзе робел як комерциялни уметнїк, потим знова у Филаделфиї по 1973. рок, кед прешол жиц и робиц до Монтреалу у Канади дзе препровадзел остаток свойого живота малююци и пишуци. Колєсарову уметносц характеризує широки дияпазон стилох и технїкох: од иконох, хтори провадза главни риси стредньовиковей иконоґрафиї, до неореалистичних, експресионистичних, кубистичних и абстракних платнох, хтори часто преноша теми зоз живота войводянских Русинох, а за цо похасновани моцни [[Фарба|фарби]] хтори здогадую на народну уметносц. За шицок тот час Юлиян Колєсар ше занїмал зоз шлєбодним малярством, викладал свойо малюнки по рижних местох, од того ше и претримовал зоз фамелию. Самостойно викладал у Ню Йорку (два раз), Филаделфиї (три раз), Чикаґу, Вилминґтону, Детроиду (два раз), Монтреалу и Торонту (два раз), а колективно у Беоґрадзе, Новим Садзе, Старей Пазови, Торонту, Лонг Айланду, Дженкинтауну, Филаделфиї итд. == Наукова и видавательна робота == Юлиян Колєсар интензивно читал, писал и виучовал нашу историю и етноґрафию. Наглашовал же ше о нас Руснацох барз мало зна, або нїч и надпоминал же гоч зме физично нє вельки, нє случайно зме на тей жеми: „Кедишик, були зме вельо векши и зоз виучованьом нашей прешлосци мож обяшнїц ище вельо койцо у историї”. Свойо роботи писал на бачванско-руским язику и розпосилал по найвисших наукових институцийох по швеце. [[Файл:Julijan Kolesar maljuje 1984.jpg|alt=Юлиян Колєсар|мини|401x401п|Юлиян Колєсар малює]] Док жил у Канади, Колєсар написал числени тексти о войводянских Русинох и обявел их у власним виданю у видавательней хижи хтору наволал ''Колєсаров руски америцки институт'' одн. ''Руски институт Ю. Колєсарового Америки''. Слово о прейґ сто роботох зоз историї, историоґрафиї, етноґрафиї, язика и подобовей историї од хторих шицки написани, спрам його словох, на “панонским руским” язику. Єдина робота Юлияна Колєсара хтора дошла до ширшей публики то постгумно публикована у Югославиї ''История руского народного мена'' (1996). Векшина Колєсарових литературних творох була по своєй природи полемична. Окреме бул критични на українску ориєнтацию хтору шлїдзели дзепоєдни линґвисти и писателє войводянских Русинох, доказуюци место того же його народ конар окремней карпаторускей/русинскей националносци. Юлиян Колєсара у своєй домашнєй друкарнї у Монтреалу видал вецей кнїжки, медзи хторима бул и рукопис кнїжки ''История руского народного мена'' хтори настал на початку 70-тих рокох. Гоч рукопис бул умножени и порозпосилани до вецей наукових, културних и видавательних институцийох по швеце и у нас, заш лєм нє бул доступни каждому хто би могол буц заинтересовани пречитац го. У ширшей явносци ше о тим рукопису скоро анї нє знало, а у руских институцийох ше го крило прето же автор бул приказовани як нєжадана особа. Юлиян Колєсар у першим шоре, твардо бранєл право людзох наволовац ше по своїм, та прейґ того бранєл и руску националну назву. Робел, писал, дїйствовал и посудзовал пре общелюдски и общеруски хасен. [[Файл:Istorija ruskoho mena.jpg|alt=История руского мена|мини|299x299п]] У рускей култури 70-ти роки ХХ вику наступели часи дозретосци за високи досяги. Руснаци уж теди мали моцни кадер у велїх обласцох култури (литература, театер, малярство, информованє, образованє). Наука ше з моцним розмахом обрацела ґу Руснацом (науково совитованя котри орґанизовали руски активисти и орґанизациї, алє у сотруднїцтве з Универзитетом у Новим Садзе, Академию наукох и уметносцох у Беоґрадзе...). [[Руски язик]] досцигнул по урядове административне хаснованє на покраїнским и општинским уровню. Юлиян Колєсар у тих златних рокох рускей култури, як вибеженєц зоз жеми и процивнїк пануюцей системи, а ище баржей як критичар дзепоєдних зоз преднякох медзи Руснацами и як осамени бул онєможлївени явно дїйствовац. Престало ше друковац його литературни и подобово роботи. Престало ше го споминац як заслужного руского роботнїка. Писма хтори вон писал поєдинцом и институцийом замикало ше або знїчтожовало (алє покрадзме и чувало). З єдним словом, Юлиян Колєсар могол лєм приватно контактовац з Руснацами у [[Войводина|Войводини.]] Медзитим, з рукопису ''История руского народного мена'' видно же бул хронїчар рускей историї 70-тих рокох. Вон ма активне становиско ґу знєважованю руского мена и националних досягох рускей култури. Бранєл национални специфични характеристики Руснацох и мал тварду виру до нашей будучносци. Юлиян Колєсар поволовал Руснацох най ше моцнєйше повязую зоз Русинами на Карпатох и у Панониї. Осудзовал насилну асимилацию. Жаль му було напр. же нєстала повойнова [[Руска матка]] як правдива национална културно-просвитна орґанизация медзи Руснацами у Войводини. Свидомо або нє Юлиян Колєсар бул єден од тих цо зоз “скритого“ боку рускей историї 70-тих рокох медзи першима предсказовал карпато-русински рух 90-тих. Прето його рукопис драгоцини за обєктивнєйше патренє на национално-културни рух бачко-сримских Руснацох. Юлиян Колєсар мал зоз супругу Веруну нар. Ґнип два дзивчата (двойнята) [[Ана Колєсар|Ану]] (1950-2004), подобового педаґоґа и уметнїка хтора од 1987. року жила и творела у Канади и Верунку Веру од. Иванович хтора тиж єден час жила у Канади. У другим малженстве у Канади Юлиян Колєсар мал зоз супругу Наталку двойо дзеци. == Руска одлога == У Дюрдьове 1990-тих рокох Холошняйова фамелия основала стаємну виставу його подобових роботох и другого виглєдовацкого и етно-материялу, документох о Колєсаровим живоце и дїлу у рамикох етноґрафийного музея под назву ''Руска одлога'' при дюрдьовскей грекокатолїцкей парохиї. Юлиян Колєсар заступени у ''Моноґрафиї подобовей творчосци Руснацох'', зоз подобову роботу ''Руска дзивка'', Нови Сад, 2003, б. 59. Юлиян Колєсар умар 26. марца 1992. року у Монтреалу у Канади дзе є и поховани. == Ґалерия == <gallery> Файл:Košidba linorez J Koljesar 1963.jpg|Косидба, линорез Файл:Dzivka z holubami Julijan Koljesar 1982.jpg|Дзивка з голубами, 1982. рок Файл:Ruska dzivka.jpg|Руска дзивка </gallery> == Литература == * Лирични реализм як памятка: Юлиян Колєсар, 1927-1992, ''Шветлосц, XXX, 2-6,'' (Нови Сад, 1992), 179-182; * Любомир Медєши, „Шлїди благей Колєсаровей душиˮ, у Юлиян Колєсар, ''История руского народного мена'' (Нови Сад, 1996), 241-246. * P. R. Magocsi,  Koliesar, Iuliian/Kolesar, Julijan, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 243. * Юлиян Колєсар, ''История руского народного мена'', НВУ Руске слово, Нови Сад, 1996. * Юлиян Колєсар: ''Колїска слункова,'' НВУ Руске слово, Нови Сад, 1969. == Вонкашнї вязи == * [https://c-rrc.org/cra-archive/ ''Julijan Kolesar''], Carpatho-Rusyn American, A Newsletter on Carpatho-Rusyn Ethnic Heritage, Vol. 10, No. 1‚ Spring 1987. p. 3 * Slavka Kolesar: [http://slavka-kolesar.squarespace.com/blog/2014/12/18/my-fathers-work ''My Father's Work''], Dec. 18, 2014. * [https://nar.org.rs/rue/%d1%8e%d0%bb%d0%b8%d1%8f%d0%bd-%d0%ba%d0%be%d0%bb%d1%94%d1%81%d0%b0%d1%80/ ''Юлиян Колєсар''], вебсайт НАР, Руски вертикали, 27. новембер 2023. {{DEFAULTSORT:Колєсар, Юлиян}} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Дюрдьовчанє]] [[Катеґория:Академски маляре]] [[Катеґория:Етноґрафи]] [[Катеґория:Писателє]] [[Катеґория:Руснаци у Канади]] [[Катеґория:15. юлий]] [[Катеґория:Народзени 1927]] [[Катеґория:26. марец]] [[Катеґория:Умарли 1992]] 7smequo3nql5sv7eieskrka1hg8kpol Ярoслaв Сaбoл (новинар) 0 520 20468 14572 2026-08-02T13:26:00Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 20468 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Ярoслaв Сaбoл</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Jaroslav Sabol.jpg|алт=Ярослав Сабол|центар|мини|273x273п|Ярoслaв Сaбoл (1986. року)]] |- |'''Народзени''' |29. юлия 1951. |- |'''Умар''' |25. фeбруaрa 2010. (59) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски, сербски |- |'''Школа''' |Ґимназия у Шидзе |- |'''Универзитет''' |Факултет политичних наукох у Беоґрадзе |- |'''Период твореня''' |1975—2010. |- |'''Жанри''' |новинарство, култура, дружтвени анґажман |- |'''Поховани''' |Городски теметов у Новим Садзе |- |'''Припознаня''' |Нагрaди Сoюзу синдикaтoх Вoйвoдини, Сeрбиї и Югoслaвиї |} '''Ярoслaв Сaбoл''' (*29. юлий 1951—†[[25. фебруар]] 2010), визнaчни дружтвeни, културни и явни рoбoтнїк и пeрши шкoлoвaни нoвинaр на журналистики при [[Руснаци Югославиї и радио|Руснацох]] у Югoслaвиї. ==Биоґрафия == Ярoслaв Сaбoл нaрoдзeни 29. юлия 1951. рoку у [[Шид|Шидзe]]. [[Оцец]] [[Йовґен Сабол|Йовґен]] и [[мац]] Ирина Сабол родз. Бесерминї. Ярoслaв мал старшого брата Звонка. Оснoвну шкoлу и ґимнaзию Ярослав Сабол зaкoнчeл у Шидзе и уписал ше на студиї журналистики на Факултету политичних наукох у Беоґрадзе. Вон, пoслe диплoмoвaня нa спомнутим факултету 1975. рoку, пoстaл пeрши шкoлoвaни нoвинaр на журналистики при Руснaцoх у тeдишнєй Югoслaвиї. Под час студийох, Сабол бул дописователь [[Новина|новинох]] ''Руске слово'' и беоґрадских новинох ''Вечернє новости, Борба'' и ''Спортске новости''. Ярослав Сабол бул оженєти зоз [[Нада Сабол|Наду Виславски]], у малженстве мали дзивче Анамарию. == Рушанє у служби == Пeршу нoвинaрску рoбoту дoстaл як стипeндистa [[Радио-телевизия Войводини|Рaдиo тeлeвизиї Нoви Сaд]], у Рeдaкциї прoгрaми нa [[Руски язик|руским язику]]. Oд 1980. рoку рoбeл у Нoвинскo-видaвaтeльним пoдприємствe ''Рoбoтнїцкa прeсa'' (''Рaдничкa штaмпa'') у Бeoґрaдзe, у дoписoвaтeльствe зa [[Войводина|Вoйвoдину]], oдкaль, як шeрцoви хорoтнїк пошол до пензиї 1998. рoку. Як нoвинaр, Ярoслaв Сaбoл зa свoю рoбoту дoстaл вeлї нaгрaди и припoзнaня, мeдзи нїмa и нагрaди Сoюзу синдикaтoх Вoйвoдини, [[Сербия|Сeрбиї]] и Югoслaвиї a йoгo aктивнoсц булa зaмeркoвaнa и у нoвинaрских oрґaнизaцийoх, дзe бул члeн Прeдсидaтeльствa Дружтвa aґрaрних нoвинaрoх Вoйвoдини. == Анґажованє у дружтвено-културним живоце Руснацох == Ярoслaв Сaбoл бул oкрeмe визнaчни дружтвeни, културни и явни рoбoтнїк [[Руснаци у Сербиї|Руснaцoх]] у Сeрбиї. Зa пoдпрeдсидaтeля Нaциoнaлнoгo сoвиту вибрaни є 2004. рoку, a oд 2002. рoку oкoнчoвaл и функцию пoдпрeдсидaтeля [[Руска матка (други период)|Рускей матки]]. У Нaциoнaлним сoвиту Руснaцoх, як пoдпрeдсидaтeль, бул зaдлужeни зa oблaсц инфoрмoвaня и тoту функцию, як и шицки други oбoвязки кoтри вeльo рaз и сaм прeдклaдaл, лєбo му були звeрeни, бeз рeзeрви oкoнчoвaл, нє сaнуюци aнї сeбe, aнї свoй шлєбoдни чaс, a aнї свoйo здрaвє. Ярoслaвa Сaбoлa будзeмe пaмeтaц пo вeльким и нєсeбичним пoзaрядoвим aнґaжoвaню у руским явним, културним и дружтвeним живoцe нa урoвню цaлeй нaшeй зaєднїци у Сeрбиї a oкрeмe при и зa Руснaцoх у Нoвим Сaдзe и Шидзe. Пoпри тим, свoй шлєбoдни чaс, знaнє и схопнoсци Ярoслaв Сaбoл пошвецовал aнґaжoвaню у рoбoти Рускeй мaтки Сeрбиї, бул члeн єй oрґaнoх, дeлeґaт и учaшнїк [[Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох|Швeтoвих кoнґрeсoх РРЛ]], a пoпри длужнoсци пoдпрeдсидaтeля Рускeй мaтки, oд 2002. пo 2008. рoк, бул и прeдсидaтeль Гoрoдскoгo oдбoру Рускeй мaтки Нoви Сaд. И рамикох [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивала култури Червена ружа]] Ярослав Сабол мал задлуженя у Комисиї за информованє и пропаґанду. Сaбoл бул єден зоз снoвaтeльох Фeстивaлa мoнoдрaмoх у Нoвим Сaдзe, єдeн є спoмeдзи снoвaтeльoх Дружтвa Руснaцoх – Мaткa Нoвoгo Сaду – Вoйвoдини, як и Фeстивaлa [[Тамбура|тaмбурoвeй]] музики Мeлoдиї рускoгo двoру у Шидзe, oрґaнизaтoр и рeaлизaтoр рижних прoгрaмoх и прoєктoх у нaшeй зaєднїци. Сaбoл бул aктивни члeн гoрoдскoгo Кaритaсу у Новим Садзе, дзe шe нєсeбичнo стaрaл o помаганю стaрих oсoбoх. Ґу тoму, як у oдпитуюцим слoвe oд Ярoслaвa нaглaшeл o. Влaдислaв Вaрґa, бул aктивни вирнїк и вшe нa пoмoци у нoвoсaдскeй пaрoхиї, aж мaл жaдaнє у младших рокох и сам пoстaц [[Священїк|свящeнїк.]] Ярoслaв Сaбoл нєспoдзивaнo умaр 25. фeбруaрa 2010. року. Поховани є на Городским [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе. ==Литература == * Ярослав и Звонко Сабол: ''Руска школа у [[Беркасово|Беркасове]]'', [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтво за руски язик и литературу]], Зборнїк роботох ''STUDIA RUTHENICA'' ч. 3, 1992-1993, б. 280 ==Вонкашнї вязи == * [https://www.rusyn.sk/pomer-jaroslav-sabol/ ''Pomer Jaroslav Sabol''], e-rusynFORUM, internetové noviny, ZDRUŽENIE INTELIGENCIE RUSÍNOV SLOVENSKA * [http://druztvo.org/ruski/cleni/index.html Члени Дружтва за руски язик, литературу и културу], Ярослав Сабол под числом 211 {{DEFAULTSORT: Сaбoл (новинар), Ярoслaв }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Шидянє]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Активисти Рускей матки]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Дружтвено-политични активисти]] [[Катеґория:29. юлий]] [[Катеґория:Народзени 1951]] [[Катеґория:25. фебруар]] [[Катеґория:Умарли 2010]] tlxwpl6lam9xtyq9aiwvq8pw4fmnwup Википедия:Портал заєднїци 4 532 20475 20418 2026-08-02T15:51:09Z Ksenija234 1651 /* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ 20475 wikitext text/x-wiki __NEWSECTIONLINK__ == Предлог за поставянє администратора == Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста. Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC) :Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC) :Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC) :Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC) ::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. ::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com ::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC) :::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох. :::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам. :::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC) ::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам? ::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц. ::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC) :::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций. :::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Забул сом и о тим написац. ::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику. ::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре? ::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми. ::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC) :::::Будзем вам теди тото посилац. :::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC) ::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET) :::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET) ::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET) :::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET) :Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC) == Честитке == Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST) :Хвала на честиткама. :Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много. :Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. :Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST) : Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET) ::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji. ::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd. ::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET) :::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET) == Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима == Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET) :Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET) ::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG. ::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. ::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. ::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. ::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. ::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions ::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. ::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST) ::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST) :И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET) ::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET) ::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET) :::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET) :::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET) :Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.'' :uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari. :Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu. :'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру. :U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo'' :''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...'' :Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem. :Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst. :Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju. :Ako stoji vaša tvrdnja :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET) ::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET) :::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано. :::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. :::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан. :::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако :::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3... :::'' :::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. :::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET) ::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET) :::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK. ::: :::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa). :::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf ::: :::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији. :::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/ ::: :::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. :::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s ::: :::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији ::: :::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA ::: :::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET) == Kategorije == Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije # Biljke Рошлїни # Religija Релиґия # Kršćanstvo Християнство # Mjesta u Vojvodini Места у Войводини # Mjesta u Srbiji Места у Сербиї # Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини # Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї # Države u Aziji Держави у Азиї # Azija Азия # Kontinenti Континенти # Geografija Ґеоґрафия # Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї # Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци) # Znanstvenici Науковци # Sportaši Спортисти # Umjetnici Уметнїки # Glumci Ґлумци # Književnici Писателє # Pjevači Шпиваче # Fizika Физика # Učitelji Учителє Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET) ::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи. ::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово. ::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. ::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET) :::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка :::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки :::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей :::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох :::::::::::Astronomija Астрономия :::::::::::Pravnici Правнїки :::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::Francuska Французка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей ::::::::::::::::::::::Hrana Пожива ::::::::::::::::::::::Jezici Язики ::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе ::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература ::::::::::::::::::::::Pravo Право ::::::::::::::::::::::Plesovi Танци ::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре ::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре ::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе ::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия ::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе ::::::::::::::::::::::Filmovi Филми ::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия ::::::::::::::::::::::Austrija Австрия ::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки ::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи ::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей ::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти :::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи :::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия :::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума :::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє :::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти :::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере :::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия :::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України :::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? :::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni :::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola. :::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки ::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи ::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия ::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju. :::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :) ::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET) :::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. :::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje :::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova :::::::::Катеґория:Шпиваче :::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]] :::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]] :::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo) :::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче" :::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11. :::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje. :::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije. :::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju? :::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET) :Mislim da  imamo mali problem. :U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET) ::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET) == Сарадња са Викимедијом Србије == Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET) :Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET) :::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. :::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. :::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. :::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. :::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. :::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions :::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. :::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST) == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Обнова правох администратора == Вчера сом достал таку поруку на мейл Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it. Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST) :Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST) :Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST) :Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST) :Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST) == О Руским Язику == Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST) :Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka. :На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST) :Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST) ::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST) == Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу == Винко Жґанец Любо Фечо Абориджини Крев Швитляки Акорд (музика) Орнаменти у музики Яблуков есенц — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET) == Обнова правох администратора за 2026/2027 == Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти. Понеже обнову або вибор нового администратора треба покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене. Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує. Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST) :Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц. :Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&#126;2026-26940-89|&#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST) :Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST) ::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST) :::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST) :Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&#126;2026-28265-43|&#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST) :Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST) == Call to participate: Proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard == Hello-hello! I am inviting you to participate in the public discussion regarding a proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard. The proposed baseline is meant for the Wikipedias which do not yet have an NPOV policy, for these communities to adopt, use, and build upon. [[m:Proposed_baseline_NPOV_standard#Proposed_baseline_NPOV_standard|You can find the proposed text here]]. As your Wikipedia does not seem to have an NPOV policy, we hope that this public discussion and proposed baseline standard will support your project community in adopting one. [[m:Talk:Proposed_baseline_NPOV_standard|You can join the public discussion on meta]]<nowiki>. The timeframe for the discussion is from June 17 - July 15, 2026. Looking forward to engagement from your community and hopefully seeing your community to adopt the Neutral Point of View policy! --~~~~</nowiki> — [[Хаснователь:KVaidla (WMF)|KVaidla (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:KVaidla (WMF)|розгварка]]) 10:45, 19. юний 2026. (CEST) fuyhvfr2l5lr33tiaw9o0q5twdt5en0 Евгений Чакан 0 565 20480 16010 2026-08-02T19:48:57Z ~2026-42717-26 2407 20480 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Евгений Чакан</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Cakan Jovgen.jpg|алт=Йовґен Чакан|центар|мини|220x220п|Евгений Чакан (1985. року)]] |- |'''Народзени''' |13. марца 1931. року |- |'''Умар''' |5. априла 1996 (65) |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Ґимназия, Вербас |- |'''Висша школа''' |Висша педаґоґийна школа, Нови Сад |- |'''Период твореня''' |1954—1991. |- |'''Жанри''' |просвита, култура, язични лектор, аматерска ґлума |- |'''Поховани''' |на Новим теметове у Новим Садзе |} '''Евгений Чакан''' (*13. марец 1931—†5. април 1996), наставнїк-педаґоґ, лектор, язични редактор, составяч учебнїкох, добри [[шпивач]] ([[тенор]]) и ґлумец-аматер. == Биоґрафия == Евгений-Йовґен Чакан ше народзел 13. марца 1931. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Оцец Михал и мац Серафа родз. Скубан. Йовґен мал младшого брата Михала и шестру Гелену. Основну школу и пейц класи ґимназиї Йовґен Чакан закончел у своїм родним валалє, а потим предлужел школованє у [[Вербас|Вербаше]] дзе матуровал 1951. року. Висшу педаґоґийну школу (русийски язик) закончел у Новим Садзе 1953. року и истого року почал робиц як наставнїк у [[Коцур|Коцуре]]. Од 1954. року, кед одслужел войско, Йовґен Чакан робел у Основней школи у Руским Керестуре як наставнїк висших класох аж по 1969. рок кед, по власним жаданю, прешол на роботу до Новинско-видавательного подприємства Руске слово у Новим Садзе. Як лектор и язични редактор робел аж по 15. септембер 1991. року кед пошол до скорейчасовей пензиї. Йовґен Чакан бул винчани зоз Марию, родз. Рамач (Илькова), у малженстве мали три дзивки Софию, Марчу и Иринку. Велїм ґенерацийом школярох, окреме керестурским, Йовґен Чакан остал у тирвацей памятки як добри педаґоґ хтори знал усадзиц любов ґу язиком, а окреме ґу мацеринскому. Вон у своєй наставнїцкей кариєри викладал три язики: [[Руски язик|руски]] (мацерински), сербскогорватски и русийски. Шицки тоти три язики його школяре добре научели. Мож повесц же му то була и найвекша награда за його петнацрочну наставнїцку дїялносц. Роботу лектора и язичного редактора у НВП Руске слово Йовґен Чакан окончовал полни 22 роки. Йовґен Чакан бул член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] од 1974. року. Йовґен Чакан од младосци полюбел театралну и подобову уметносц. Окрем того же свой шлєбодни час, як ґлумец, даровал театралней уметносци у вецей театралних фалатох хтори режирал [[Петро Ризнич Дядя]], Йовґен зоз Дядьом мал и окремни контакти. Одходзел до обисца Петра Ризнича Дядї хтори му одкривал тайни мальованя и давал хасновиту подуку. Так ше вон опробовал у подобовей уметносци и за собу охабел єден шумни фонд малюнкох. Йовґен Чакан умар 5. априла 1996. року у Новим Садзе, у 65. року живота. Поховани є на Новим [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе. == Литература == Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. рокуˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 414. Дюра Латяк, „Наставнїк, педаґоґ и лекторˮ, ''Руски календар 1997,'' НВУ Руске слово, Нови Сад, 1996, б. 162 Ґрупа авторох, „Евґений Чакан, маляр аматерˮ, ''Подобова творчосц Руснацох,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2003, б. 128 {{DEFAULTSORT: Чакан , Евгений }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Наставнїки]] [[Катеґория:Лекторе]] [[Катеґория:Ґлумци аматере]] [[Катеґория:13. марец]] [[Катеґория:Народзени 1931]] [[Катеґория:5. април]] [[Катеґория:Умарли 1996]] 41xw74am20nv1xfd7icnsr9hqsc23jn Лїшка 0 579 20500 19585 2026-08-03T11:07:35Z Sveletanka 20 20500 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 = Лїшка | label2 = | data2 =[[File: Vulpes vulpes sitting.jpg|250px]] | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label4 = Домен | data4 =Eukaryota | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип | data6 =Chordata | label7 = Класа | data7 =Mammalia | label8 = Ряд | data8 =Carnivora | label9 = Фамилия | data9 =Canidae | label10 = Род | data10 =''Vulpes'' | label11 = Файта | data11 =''V. vulpes'' | header12 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label13 = | data13 = ''Vulpes vulpes '' | label14 = | data14 = [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 | label15 = Подфайти | data15 = | header16 = Синоними | label17 = | data17 = Vulpes fulva | label18 = | data18 = Vulpes fulvus }} '''Лїшка''' (лат. ''Vulpes vulpes ''L. - общеславянска назва зоз вираженима словацкима прикметами, у укр. бешедох Карпатох ''лiшка'', поль. ''liszka'', слц. ''liška''., горв. ''lisica'' серб. ''лисица'')<ref>Mirić Đ. 1969. Predlog srpskohrvatske nomenklature jugoslovenskih sisara (Mammalia). Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu B-24: 161—173.</ref>.  Нашо предки хасновали назву ''ровка,'' з мадь. ''róuka''. То дзива животиня зоз шора жвирох (''Carnivora'') и фамилиї псох (''Canidae''). Жиє углавним на сиверней Жемовей полулабди и єст єй у цалей Европи. Барз є прилагодлїва, жиє у рижних бивальнїкох, од лєсох, прейґ пажицох и польох, по [[Камень|каменяри]] и мочарово предїли. '''Опис животинї''' – [[Фарба]] лїшковей шерсци варирує – у наших крайох є червенкастожовта у рижних тонох, а на сиверу жию познати ''стриберни лїшки''. Бундичка им барз ценєна. Цело лїшки длугоке коло 65 центи, самец чежки коло 5,3, а самица коло 4,2 кили. Зуби и видлїци єй типични за месоєди, зоз 42 зубами. Позната є по осету слуху, хтори ма важну улогу при ловох, окреме глодарох. Слуха їх рушанє у под'жемних глїбкох, та их чека при дзирох. Як и пес, прима фреквенциї хтори чловек нє може чуц. Нюх єй тиж барз розвити. З випущованьом урину, як и вилученїнох шлїжнїкох на талпох, аналних и хвостових шлїжнїкох означує свою дзиру дзе жиє, драги кадзи ходзи, гранїци свойого ловного ревиру. Дзиру копе у лєгких жемох або ю ушорює под кореньом древох або у розпуклїнох стинох. У дзири є през [[дзень]] и у нєй коци и хова свойо мали лїщата. Лови углавним вноци, на просторе хтори голєм 300 метери у пречнїку оддалєни од єй дзири, а ловни ревир єй од 300 до 400 гектари. '''Карменє''' – Лїшка є мишоподобни глодари, птици, вайца, жаби, ящурки, шлїмаки, инсекти, а тиж так и рошлїни, окреме бобки и [[овоц]]. У нєдостатку другей покарми, є и здохлїни. Понеже глодаре участвую у єй костираню аж зоз 80-90%, вона представя редуктора числовосци тих у польопривреди нєжаданих файтох. '''Розмножованє''' – Лїшка жиє углавним осамено, а лєм под час пареня приходзи до зблїжованя самцох и самицох. У сезони пареня самица ше оглашує з характеристичним бреханьом, а самци зоз завиваньом. Пари ше од децембра до конца фебруара. Лїшка ноши мали од 50 до 56 днї. Кед ше окоци, мали маю штреднє коло 80 ґрами, а єст их од 4 до 8. На верху хвоста и на першох им праменка билей шерсци. Осамостоюю ше после штирох мешацох, алє предлужую жиц на родительскей териториї док зоз коло 10 мешацами нє постаню полно узрети. '''Справованє -''' У дзивини, типични животни вик лїшки єден до три роки, гоч даєдни лїшки можу жиц и до дзешец роки. Лїшка як файта «звонка закона», лови ше ю вшадзи и зоз шицкима средствами. Ловаре часто водза зоз собу специялно обучени пси, теди кед ше сце знїщиц цале лягло. Число лїшкох зменшує и ''збешнєтосц'' – вона жертва, алє и активни преношовач. Понеже тота страшна хорота смертельна и за чловека, у [[Войводина|Войводини]] ше запровадзує акцию прероналного (прейґ покарми) вакцинованя лїшкох. Хасен од лїшки, пре таманєнє глодарох векши як чкода кед напада и пиряту дзивину и млади заяци, а по [[Салаш|салашох]] и живину. == Литература == * ''Енциклопедия Нового Саду'' 13, ЛЕС – МАП, Нови Сад 1999, б. 61-62 * Оксана Тимко Дїтко, ''Назви рошлїнох и животиньох у руским язику'', Вуковар 2016, б. 89, 97 * ''Словнїк руского народного язика I, А – Н'', Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017, б. 680   == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0 ''Лисица''], Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 10. мај 2006. == Референци == [[Катеґория:Цицаре]] [[Катеґория:Похребцинаре]] 55jab0hpfloxpahri2098eyjv49pfsz Мотиль 0 682 20495 16373 2026-08-03T10:16:01Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20495 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Мотилї |- | colspan="2" | [[File:Inachis io Lill-Jansskogen.JPG|300px|center]] |- ! colspan="2" |[[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] |- |valign="top"| '''Домен:''' '''Царство:''' '''Тип:''' '''Класа:''' '''(нєранґоване):''' '''Ряд:''' |valign="top"| Eukaryota Animalia Arthropoda Insecta Amphiesmenoptera Lepidoptera [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 |- ! colspan="2" |Надфамилиї |- | colspan="2" | * Hesperioidea * Hedyloidea * Papilionoidea * Micropterigoidea * Heterobathmioidea * Eriocranioidea * Acanthopteroctetoidea * Lophocoronoidea * Neopseustoidea * Mnesarchaeoidea * Hepialoidea * Nepticuloidea * Incurvarioidea * Palaephatoidea * Tischeriodea * Simaethistoidea * Tineoidea * Gracillarioidea * Yponomeutoidea * Gelechioidea * Zygaenoidea * Sesioidea * Cossoidea * Tortricoidea * Choreutoida * Urodoidea * Galacticoidea * Schreckensteinioidea * Epermenioidea * Pterophoroidea * Aluctoidea * Immoidea * Axioidea * Hyblaeoidea * Thyridoidea * Whalleyanoidea * Pyraloidea * Mimallonoidea * Lasiocampoidea * Geometroidea * Drepanoidea * Bombycoidea * Calliduloidae * Noctuoidea |} '''Мотилї''' (лат. ''Lepidoptera'', серб. ''лептири'', поль. ''motyle'', слц. ''motýle'') други по велькосци ряд инсектох, хторому припадаю [[Дзень|дньово]] мотилї, молї и ноцни мотилї. Одроснути єдинки маю два пари мембранасти кридла и устов апарат прилагодзени за хлїпанє. Ряд ма коло 180.000 файти подзелєни до 127 фамилийох и 46 надфамилийох. Дньово мотилї (Rhopalocera) то вельки кладус зоз шора мотильох (Lepidoptera). Одроснути дньово мотилї маю вельки, часто кричацо офарбени кридла, хтори обачлїво трепеца док лєца. Мотилї преходза през подполну метаморфозу, хтора облапя штири фази животного циклусу. Кридлати одроснути єдинки нєшу вайца на рошлїну зоз хтору ше їх лїчинки, познати як гушенїци, буду кармиц. Гушенїци рошню, дзекеди барз швидко, а кед ше зошицким розвию, заґалеткую ше до бабки. Кед ше метаморфоза закончи, скорка на бабки ше подре, одроснути инсект ше пендра и кед ше кридла преширя и осуша, вон одлєци. Даєдни мотилї, окреме у тропских крайох, маю даскельо ґенерациї у єдним року, док други маю єдну ґенерацию, а даєдним файтом хтори населюю жимнєйши бивальнїки, треба и даскельо роки же би прешли през цали животни циклус. Мотилї часто полиморфни и велї файти хасную камуфлажу и мимикрую же би обкеровали своїх предаторох. Даєдни мотилї и молї жию у симбиози або коменсалилизме з другима орґанизмами (напр. з брамушками). На велї мотилї нападаю паразити и паразитоїди, хтори жию у целох других орґанизмох, уключуюци протозои, двокридлово инсекти, даєдни файти осох и других безпохребцинарох, або су плєн других орґанизмох. Даєдни файти мотильох чкодлївци (док су у фази лїчинки), бо можу очкодовац домашнї шаца або древа; други файти опращковаче даєдних рошлїнох, а гушенїци даєдних файтох мотильох єдза чкодлїви инсекти. == Биолоґия == '''Основни прикмети''' – Одроснути мотилї маю два пари кридла рижних [[фарба|фарбох]] хтори пиґментовани з меланином, цо им дава чарну и кафову фарбу, як и з дериватами уринскей квашнїни и флавонами хтори им даваю жовту фарбу, а микроструктури лупкох и мохоткох правя структурну офарбеносц од хторей походза белава, желєна, червена фарба и ефект прелїваня у дугових фарбох. Як и при шицких инсектох, '''цело мотильох''' подзелєне на три часци: главу (''caput)'', перша ''(thorax)'' и брух (''abdomen)''. Перша маю три сеґменти, кажди з єдну пару ногох. За розлику од векшини фамилийох дньових мотильох, моль може мац цверенкасти або пиркасти антени. Цицалка, кед ше нє хаснує, скруцена до спирали, а хаснує ше за цицанє нектару з квиткох. '''Кридла''' дньових мотильох релативно блядих фарбох, за розлику од векшини мольох хтори лєца вноци и чийо кридла часто офарбени так же им оможлївюю добру камуфлажу. Дньово мотилї, кед мирую, тримаю кридла просто над целом, а молї тримаю свойо кридла водоровно (при чим кридла дорушую [[поверхносц]] на хторей моль стої) або их зукосом положа прейґ цела. '''Лїчинки''' дньових мотильох, гушенїци, маю моцни глави на хторих змесцени кратки моцни устови прибор за кусанє [[Пожива|поживи]], найчастейше лїсца. Маю цилиндрични цела, брух ма дзешец сеґменти, звичайно зоз пейцома парами фалшивих ногох на сеґментох 3, 4, 5, 6 и 10; на першох ше находза три пари правих ногох хтори маю пейц сеґменти. Велї гушенїци добре камуфловани; други апостематики блядих фарбох хтори маю шерсцоки з токсичнима хемикалиями з рошнїнох хтори єдза. Бабки дньових мотильох, за розлику од мольох, нє закруцени до ґалеткох. Велї файти мотильох полно диморфни. Векшина файтох дньових мотильох ма ZW детерминацию полу, дзе женски пол гетероґаметни, а хлопски гомоґаметни. == Миґрация == Велї дньово мотилї преходза вельки оддалєносци под час своїх миґрацийох. Тоти миґрациї ше можу одвивац у вецей ґенерацийох и анї єдна поєдинєчно нє закончи цалу драгу. Популация монархох у восточней Сиверней Америки, же би ше прежимовала, лєци на югозаход до Мексика, при чим преходзи на тисячи километри. На яр приходзи до миґрациї у процивним напряме. Дньово мотилї ше ориєнтую припатраюци ше на нєбо. Вони видза поларизовану [[шветлосц]], та ше прето можу ориєнтовац аж и кед похмарене. == Ваїчка == Ваїчка дньових мотильох защицени з тварду часцу вонкашнього пасма обмотку хтори ше вола хорион. Вон обложени з ценким пасмом воску хтори чува ваїчко од висушованя пред тим як цо лїчинка ма часу зошицким ше розвиц. Кажде ваїчко ма вельке число дробни отвори тевчирох на єдним концу. Циль тих дзиркох оможлївиц же би сперма вошла и оплодзела ваїчкову клїтинку. Ваїчка дньових мотильох варирую по велькосци и форми медзи файтами, алє су звичайно у вертикалним положеню и крашнє моделовани. Даєдни файти мотильох нєшу ваїчка поєдинєчно, а други у серийох. Велї самички знєшу медзи сто и двасто ваїчка. [[File:Weiße Baumnymphe Idea leuconoe 3 Richard Bartz.jpg|right|thumb|303x303px|Мотиль]] Ваїчка дньових мотильох притвердзени за лїсце з окремним лїпкачом хторе швидко постава тварде. Тото лїпкаче деформує ваїчка, а мож го лєгко видзиц бо окружує базу каждого ваїчка и формує менискус. Ваїчка скоро вше на рошлїнох. Кажда файта дньового мотиля ма свою палету рошлїнох-домашнїх. Даєдни файти дньових мотильох огранїчени лєм на єдну файту рошлїни, а други хасную вецей рошлїнски файти, часто уключуюци и припаднїкох єдней фамилиї. Фаза ваїчка тирва даскельо тижнї при векшини файтох дньових мотильох, алє ваїчка знєшени пред саму жиму, окреме у реґионох з умерену климу, прехода през фазу дияпаузи (мированя), а вилягню ше лєм на яр. Даєдни дньово мотилї з реґионох цо маю умерену климу, знєшу ваїчка на яр, а гушенїци ше вилягню на лєто. == Гушенїци == Лїчинки дньових мотильох – гушенїци єдза лїсце рошлїнох и препровадзую практично цали свой час у єдзеню и глєданю єдзеня. Гоч гушенїци векшини файтох рошлїноєди, гушенїци даєдних файтох предатори: Spalgis epius є щитасти уши, а файти з фамилиї белавих мотильох, як цо Liphyra brassolis, єдза лїчинки брамушкох. Вони комуникую з брамушками так же хасную вибрациї хтори ше преноша през подлогу. Брамушки даваю одредзени ступень защити тим гушенїцом, а вони натомест вилучую медову росичку. Даєдни гушенїци наводза брамушки з роду ''Myrmica'' же бих однєсли до брамушкових колонийох, дзе єдза брамушково ваїчка и лїчинки. '''Природни нєприятелє''' – Найчастейши природни нєприятелє дньових мотильох птици, а ноцних - пергаче. Мухи нєшу ваїчка на гушенїци, а навалентни оси - до гушенїци. Гушенїцово цело служи як покарма лїчинком паразитскей мухи або оси. Хватаци птици и паразити отримую природну ровновагу и онєможлївюю же би ше мотилї барз намножели и же би їх гушенїци нанєсли чкоди рошлїном кармительком. == Литература == * Оксана Тимко Дїтко, ''Назви рошлїнох и животиньох у руским язику,'' Вуковар 2016, б. 14, 15, 6, 17. == Вонкашнї вязи == * [https://sh.wikipedia.org/wiki/Leptir Лептир.] Википедија на српскохрватском језику, sh.wikipedia.org/wiki/ * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8 Лептири.] Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org/sr-ec/ [[Катеґория:Инсекти]] [[Катеґория:Безпохребцинаре]] mqwplvjc0whmjnnwjc9236ja2yibg5w Орґанолоґия 0 804 20473 14798 2026-08-02T15:33:05Z Olirk55 19 Викивязи 20473 wikitext text/x-wiki [[File:Francesco Francia - Madonna and Saints (detail) - WGA08174.jpg|thumb|309x309px|Архаични инструменти, малюнок Франческа Франции (италиянски маляр, 1447—1517) ]] '''Орґанолоґия''' (зоз греческого ''ὄργανον'' (''organon'') ''инструмент'' и ''λόγος (logos)'' ''преучованє'') то наука о музичних [[подзелєнє музичних инструментох|инструментох]] и їх класификацийох. <ref>[https://web.archive.org/web/20081205073645/http://www.music.vt.edu/musicdictionary/texto/ Organology.html].Архивирано из оригинала 2008-12-05. р. (2007-04-13.)</ref> Облапя преучованє историї инструментох, инструментох хтори ше хасную у рижнородних културох, їх конструкцию, технїчни аспекти способу доставаня [[Звук|звука]], [[Акустика|акустични]] прикмети и тембри, типи и класификoванє. Зоз преучованьом и виглєдованьом приходзи и до преклопйованя помедзи орґанолоґию, [[етномузиколоґия|етномузиколоґию]], хтори под'ґрупи музиколоґиї и напрями науки о [[Акустика|акустики]] музичних инструментох. <ref>Hornbostel, Erich M. von, and Curt Sachs. 1961. “Classi cation of Musical Instruments.” Translated by A. Baines and K. Wachsmann. ''The Galpin Society Journal'' 14:3–29.</ref> == Историят == Систематичне описованє музичних инструментох зазначене у антики (у греческих розправох Платона, Аристоксена, у латинскей традициї Исидора Севильского итд.). На арабскей териториї, на востоку класификацию и опис музичних инструментох вивершели ал-Фараби (10. вик) и Абдулґадир Мараґахи (14. вик). Перши систематични и подробни опис музичних инструментох дали нємецки теоретичаре у 16. и 17. вику. Вони приказани у розправох Себастияна Вирдунґа (''Musica getuscht und ausgezogen''...), Мартина Аґриколи, (''Musica instrumentalis deudsch'') Михаела Преториуса ''(Syntagma'' ''musicum''). У Русиї, преучованю музичних инструменатох (уключуюци и народни) допринєсол В. Ф. Одоєвски, М. Д. Резвой, Д. И. Єзицков. У заходних державох у 19. вику ''Вельки трактат о [[Оркестрация|оркестрациї]]'' Гектора Берлиоза постал барз розпространєни. Вельке доприношенє преучованю инструментох дал французки [[инструменталиста]] В. С. Мажон. == Горнбостелова-Саксова класификация == [[File:Abraham Bloemaert - The Bagpiper - WGA02274.jpg|right|thumb|396x396px|Инструмент ґайди (ґайдаш), малюнок Абрахама Бломает]]Сучасна заєднїцка класификация музичних инструментох барз була розвивана у Нємецкей початком 20. вику. Горнбостел–Сакс то систем класификованя музичних инструментох хтори обдумали Ерих Мориц фон Горнбостел и Курт Сакс, а першираз бул обявени у часопису ''Zeitschrift für Ethnologie'' 1914. року.<ref>Dieter Christensen (1991). ''Eric M. von Hornbostel, Carl Stumpf, and the Institutionalization of Comparative Musicology''. Chicago: University of Chicago Press. p. 201.</ref> То систем за класификацию музичних инструменатох хтори найчастейше хасновали етномузиколоґове и орґанолоґове (особи хтори преучую музични инструменти). Систем ажурировани 2011. року, як часц Проєкта музичних инструменатох на мрежи (МИМО).<ref>Dieter Christensen (1991). ''Eric M. von Hornbostel, Carl Stumpf, and the Institutionalization of Comparative Musicology''. Chicago: University of Chicago Press. p. 205.</ref> Горнбостел и Сакс засновали свойо идеї на основи системи хтори концом 19. вику здумал Виктор-Чарлс Магилон, кустос музичних инструментох на бриселским конзерваториюму. Магилон подзелєл инструменти на штири обсяжни категориї спрам материялу продукованя звука: воздушни слуп; стринг (струново-смиково), мембрана и цело инструмента (корпус). На тей основи, Хорнбостел и Сакс преширели Майхлонов систем же би оможлївели класификованє каждого инструмента зоз каждей култури. Спрам єдней науковей роботи М. Джонсона хтору обявел Универзитет Оксфорда : „универзални хасновани систем класификациї музичних инструментох Горнбостела и Сакса постал парадиґма орґанолоґиї у велїх културох” <ref>Mann, Steve (2007-06-06). [https://dl.acm.org/doi/10.1145/1279740.1279761 "Natural interfaces for musical expression"]. ''Proceedings of the 7th international conference on New interfaces for musical expression - NIME '07''. NIME '07. New York, NY, USA: Association for Computing Machinery. pp. 118–123. doi:10.11</ref>. Попри того, Елиот Бейтс наводзи у своєй науковей роботи обявеней у часопису ''Journal of the Society of Ethnomusicology'' же ... „Горнбостел-Саксов систем нє мал циљ класификовац специфичносци єдинствених инструменатох, алє визначиц заєднїцки характеристики инструментох широм швета”.<ref>Johnson, Henry M [https://www.anthro.ox.ac.uk/sites/default/files/anthro/documents/media/jaso26_3_1995_257_269.pdf Ethnomusicology of Musical Instruments: Form Function, and Meaning.”], Journal of the Anthropological Society of Oxford 26, no. 3 (1995): 257-69. Pp.261</ref> [[File:African music instrument made from a can 01.jpg|right|thumb|306x306px|Инструмент, направени зоз конзерви у Канади, находзи ше у власнїцству Центра за шветову музику у Нємецкей-приказани явносци на научней вистави 6. мая 2017. року у Хановеру у Нємецкей. ]] Формално, свойо идеї Горнбостел-Сакс моделовали по Дюийовей децималней класификациї. Постоя пейц главни класификациї, зоз даскельо под'катеґориями, вєдно прейґ 300 основни катеґориї. Заслуги за тото припадаю Ерих М. фон Горнбостелу и Карлови Саксу.<ref>[https://archives.nypl.org/dan/23893 Curt Sachs card files] Jerome Robbins Dance Division, The New York Public Library.</ref> Познати тиж дїла и С. Адлера и В. Пистона. У бувшим СССР на далєко були познати роботи Д. Р. Рогал-Левинского и М. И. Чулака (''Табели о инструментациї'') а у 21. вику обявени учебнїк о инструментациї С. С. Попова. Тиж у 21. вику винїмково достала рейтинґ дисциплина „[[Оркестрация|Инструментация]]” у систему обучованя професийних [[Музичар|музичарох]]. У велїх державох швета ше орґанизую рижнородни симпозиюми и научни конференциї зоз обявенима материялами зоз обласци преучованя инструментох. То и надалєй нєпресушна тема хтора ше анализує зоз велїх научних аспектох. Материяли о инструменталних питаньох и инструментох мож найсц у рижнородних публикацийох швета и научних институцийох, универзитетох и академийох итд. == Литература == * ''Sachs С.'' Handbuch der Musikinstrumentenkunde. 2te Aufl. Leipzig,1930 (и мн. репринты). * ''Sachs C.'' The history of musical instruments. New York, 1940. * ''Рогаль-Левицкий Д. Р.'' Со­вре­мен­ный ор­кестр. Т. 1–4. — М., 1953–1956. * ''Чулаки М.'' Инструменты симфонического оркестра. — М., 1956. (переиздания 1962, 1972, 1983, 2004). * ''Мальтер Л. И.'' Таблицы по инструментоведению <...>. 3-е изд. — М., 1972. * ''Розанов В.'' Инструментоведение. Пособие для руководителей оркестров народных инструментов. — Москва, 1981. * ''Коляда Е. И.'' Музыкальные инструменты в Библии. Энциклопедия. — Москва, 2003. == Референци == [[Катеґория:Орґанолоґия|*]] <references /> [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музиколоґия]] q14tm9suqo2qultxc3rs89bd2l9gvi4 20476 20473 2026-08-02T15:51:14Z Olirk55 19 20476 wikitext text/x-wiki [[File:Francesco Francia - Madonna and Saints (detail) - WGA08174.jpg|thumb|309x309px|Архаични инструменти, малюнок Франческа Франции (италиянски маляр, 1447—1517) ]] '''Орґанолоґия''' (зоз греческого ''ὄργανον'' (''organon'') ''инструмент'' и ''λόγος (logos)'' ''преучованє'') то наука о музичних [[подзелєнє музичних инструментох|инструментох]] и їх класификацийох. <ref>[https://web.archive.org/web/20081205073645/http://www.music.vt.edu/musicdictionary/texto/ Organology.html].Архивирано из оригинала 2008-12-05. р. (2007-04-13.)</ref> Облапя преучованє историї инструментох, инструментох хтори ше хасную у рижнородних културох, їх конструкцию, технїчни аспекти способу доставаня [[Звук|звука]], [[Акустика|акустични]] прикмети и тембри, типи и класификoванє. Зоз преучованьом и виглєдованьом приходзи и до преклопйованя помедзи орґанолоґию, [[етномузиколоґия|етномузиколоґию]], хтори под'ґрупи музиколоґиї и напрями науки о [[Акустика|акустики]] музичних инструментох. <ref>Hornbostel, Erich M. von, and Curt Sachs. 1961. “Classi cation of Musical Instruments.” Translated by A. Baines and K. Wachsmann. ''The Galpin Society Journal'' 14:3–29.</ref> == Историят == Систематичне описованє музичних инструментох зазначене у антики (у греческих розправох Платона, Аристоксена, у латинскей традициї Исидора Севильского итд.). На арабскей териториї, на востоку класификацию и опис музичних инструментох вивершели ал-Фараби (10. вик) и Абдулґадир Мараґахи (14. вик). Перши систематични и подробни опис музичних инструментох дали нємецки теоретичаре у 16. и 17. вику. Вони приказани у розправох Себастияна Вирдунґа (''Musica getuscht und ausgezogen''...), Мартина Аґриколи, (''Musica instrumentalis deudsch'') Михаела Преториуса ''(Syntagma'' ''musicum''). У Русиї, преучованю музичних инструменатох (уключуюци и народни) допринєсол В. Ф. Одоєвски, М. Д. Резвой, Д. И. Єзицков. У заходних державох у 19. вику ''Вельки трактат о [[Оркестрация|оркестрациї]]'' Гектора Берлиоза постал барз розпространєни. Вельке доприношенє преучованю инструментох дал французки [[инструменталиста]] В. С. Мажон. == Горнбостелова-Саксова класификация == [[File:Abraham Bloemaert - The Bagpiper - WGA02274.jpg|right|thumb|396x396px|Инструмент ґайди (ґайдаш), малюнок Абрахама Бломает]]Сучасна заєднїцка класификация музичних инструментох барз була розвивана у Нємецкей початком 20. вику. Горнбостел–Сакс то систем класификованя музичних инструментох хтори обдумали Ерих Мориц фон Горнбостел и Курт Сакс, а першираз бул обявени у часопису ''Zeitschrift für Ethnologie'' 1914. року.<ref>Dieter Christensen (1991). ''Eric M. von Hornbostel, Carl Stumpf, and the Institutionalization of Comparative Musicology''. Chicago: University of Chicago Press. p. 201.</ref> То систем за класификацию музичних инструменатох хтори найчастейше хасновали етномузиколоґове и орґанолоґове (особи хтори преучую музични инструменти). Систем ажурировани 2011. року, як часц Проєкта музичних инструменатох на мрежи (МИМО).<ref>Dieter Christensen (1991). ''Eric M. von Hornbostel, Carl Stumpf, and the Institutionalization of Comparative Musicology''. Chicago: University of Chicago Press. p. 205.</ref> Горнбостел и Сакс засновали свойо идеї на основи системи хтори концом 19. вику здумал Виктор-Чарлс Магилон, кустос музичних инструментох на бриселским конзерваториюму. Магилон подзелєл инструменти на штири обсяжни категориї спрам материялу продукованя звука: ♦ воздушни слуп; ♦ стринг (струново-смиково), ♦ мембрана и ♦ цело инструмента (корпус). На тей основи, Хорнбостел и Сакс преширели Майхлонов систем же би оможлївели класификованє каждого инструмента зоз каждей култури. Спрам єдней науковей роботи М. Джонсона хтору обявел Универзитет Оксфорда : ''„универзални'' ''хасновани систем класификациї музичних инструментох Горнбостела и Сакса постал парадиґма орґанолоґиї у велїх културох''” <ref>Mann, Steve (2007-06-06). [https://dl.acm.org/doi/10.1145/1279740.1279761 "Natural interfaces for musical expression"]. ''Proceedings of the 7th international conference on New interfaces for musical expression - NIME '07''. NIME '07. New York, NY, USA: Association for Computing Machinery. pp. 118–123. doi:10.11</ref>. Попри того, Елиот Бейтс наводзи у своєй науковей роботи обявеней у часопису ''Journal of the Society of Ethnomusicology'' же ... „Горнбостел-Саксов систем нє мал циљ класификовац специфичносци єдинствених инструменатох, алє визначиц заєднїцки характеристики инструментох широм швета”.<ref>Johnson, Henry M [https://www.anthro.ox.ac.uk/sites/default/files/anthro/documents/media/jaso26_3_1995_257_269.pdf Ethnomusicology of Musical Instruments: Form Function, and Meaning.”], Journal of the Anthropological Society of Oxford 26, no. 3 (1995): 257-69. Pp.261</ref> [[File:African music instrument made from a can 01.jpg|right|thumb|306x306px|Инструмент, направени зоз конзерви у Канади, находзи ше у власнїцству Центра за шветову музику у Нємецкей-приказани явносци на научней вистави 6. мая 2017. року у Хановеру у Нємецкей. ]] Формално, свойо идеї Горнбостел-Сакс моделовали по Дюийовей децималней класификациї. Постоя пейц главни класификациї, зоз даскельо под'катеґориями, вєдно прейґ 300 основни катеґориї. Заслуги за тото припадаю Ерих М. фон Горнбостелу и Карлови Саксу.<ref>[https://archives.nypl.org/dan/23893 Curt Sachs card files] Jerome Robbins Dance Division, The New York Public Library.</ref> Познати тиж дїла и С. Адлера и В. Пистона. У бувшим СССР на далєко були познати роботи Д. Р. Рогал-Левинского и М. И. Чулака (''Табели о инструментациї'') а у 21. вику обявени учебнїк о инструментациї С. С. Попова. Тиж у 21. вику винїмково достала рейтинґ дисциплина „[[Оркестрация|Инструментация]]” у систему обучованя професийних [[Музичар|музичарох]]. У велїх державох швета ше орґанизую рижнородни симпозиюми и научни конференциї зоз обявенима материялами зоз обласци преучованя инструментох. То и надалєй нєпресушна тема хтора ше анализує зоз велїх научних аспектох. Материяли о инструменталних питаньох и инструментох мож найсц у рижнородних публикацийох швета и научних институцийох, универзитетох и академийох итд. == Литература == * ''Sachs С.'' Handbuch der Musikinstrumentenkunde. 2te Aufl. Leipzig,1930 (и мн. репринты). * ''Sachs C.'' The history of musical instruments. New York, 1940. * ''Рогаль-Левицкий Д. Р.'' Со­вре­мен­ный ор­кестр. Т. 1–4. — М., 1953–1956. * ''Чулаки М.'' Инструменты симфонического оркестра. — М., 1956. (переиздания 1962, 1972, 1983, 2004). * ''Мальтер Л. И.'' Таблицы по инструментоведению <...>. 3-е изд. — М., 1972. * ''Розанов В.'' Инструментоведение. Пособие для руководителей оркестров народных инструментов. — Москва, 1981. * ''Коляда Е. И.'' Музыкальные инструменты в Библии. Энциклопедия. — Москва, 2003. == Референци == [[Катеґория:Орґанолоґия|*]] <references /> [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музиколоґия]] kmk319snr36yil2uerh7vgxu5nlkpdm Домашнї маґарец 0 975 20503 20429 2026-08-03T11:13:04Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20503 wikitext text/x-wiki :(''За друге значенє опатрице бок'' [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)|Маґарец]]) {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 =Домашнї маґарец | label2 = | data2 = [[File:Donkey in Clovelly, North Devon, England.jpg|250px]] | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label4 = Домен | data4 =Eukaryota | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип | data6 =Chordata | label7 = Класа | data7 =Mammalia | label8 = Ряд | data8 =Perissodactyla | label9 = Фамилия | data9 =Equidae | label10 = Род | data10 =''Equus'' | label11 = Файта | data11 = ''E. аfricanus'' | label12 = Подфайта | data12 = ''E. a. Asinus'' | header13 = Триномиялне мено | label14 = | data14 = ''Equus africanus asinus'' | label15 = | data15 = [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 }} '''Домашнї маґарец''' ''зоол''.(лат. ''Equus africanus asinus'', рсй. дома́шний осёл, укр. осел, слц. ''somár'' domáci, поль. оsioł zwyczajny, чес. ''оsel domácí'') доместификована животиня з фамилиї [[Конь|коньох]] (''Equidae''). Питоми маґарец водзи походзенє од сомалийского маґарца хтори подфайта африцкого дзивого маґарца (''Equus africanus'')<ref>Valerie Porter, Lawrence Alderson, Stephen J.G. Hall, D. Phillip Sponenberg (2016). [https://books.google.it/books?id=2UEJDAAAQBAJ Mason's World Encyclopedia of Livestock Breeds and Breeding ] ISBN 9781780647944.</ref>. Мож крижац коня и маґарицу и теди ше достава мазґу, алє и маґарца и кобулу и теди ше достава мулу. Обидва гибриди ше хова як домашнї животинї.<ref>Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.</ref> Маґарец припитомени у Африки, найскорей пред коло 5.000 або 6.000<ref>Rossel, Stine; Marshall, Fiona; Peters, Joris; Pilgram, Tom; Adams, Matthew D.; O'Connor, David (2008). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC2268817/ „Domestication of the Donkey: Timing, Processes, and Indicators”] Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (10): 3715—3720. JSTOR 25461306. PMC 2268817  . PMID 18332433. doi:10.1073/pnas.0709692105  .</ref> роками, и од того часу ше го углавним хасновало як роботну животиню. У швеце єст вецей як 40 милиони маґарци, углавним у нєрозвитих жемох, дзе ше их хаснує за цаганє або ношенє терхи. == История == Перши маґарци пришли до Америки на ладьох Другого путованя Кристофера Колумба, зоз хторих вишли у Гиспаньоли 1495. року<ref>Roots, Clive (30. 7. 2007). [https://books.google.rs/books?id=WGDYHvOHwmwC&redir_esc=y Domestication], Bloomsbury. стр. 179. ISBN 978-0-313-33987-5.</ref>. Перши цо сцигли до Сиверней Америки можебуц були два животинї хтори до Мексика одведол Гуан де Зумараґа, перши бискуп Мексика, хтори там пришол 6. децембра 1528. року, док перши маґарци хтори сцигли до терашнїх Зєдинєних Державох можебуц прешли Рио Ґранде зоз Гуаном де Онатом у априлу 1598. року. Од теди ше ширели на сивер, дзе находзели хаснованє у мисийох и рудокопох. Документоване же маґарци були присутни у нєшкайшей Аризони 1679. року. До златней горучки у 19. вику, маґарец бул терховна животиня хтору хасновали вчасни копаче злата у заходних Зєдинєних Державох. Кед ше закончело рударованє у потокох, велї маґарци посцекали або були зохабени, а дзива популация запановала. == Фразеолоґия == За слово маґарец хаснуєме, як старшу форму – слово '''осел'''. ♦ бавиц ше на маґарци – дзецинске бависко: дзеци поставаю дас на 3-4 [[Метер|метери]] єдно за другим, кажде ше схилї, опре ше з руками на колєна; остатнї ше залєци и єдного по єдного прескакує операюци ше з руками на його хрибет; кед сцигнє на чоло, шлїдуюци так исто прескакує шицких. ♦ стої як маґарец медзи овцами – нїч нє роби, лєм стої. == Литература == * Словнїк руского народного язика I, Нови Сад 2017, б. 693. == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86 Домаћи магарац], Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 2. јун 2008. * [https://www.youtube.com/watch?v=5rxVoyUrxiQ Zasavica, domaći magarac], Агро ТВ Србија - Званични канал == Референци == <references /> [[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]] [[Катеґория:Копитаре]] [[Катеґория:Похребцинаре]] [[Катеґория:Цицаре]] ooi1cpr0s7wzo6ehl7hvuq1wklqt89o Гадвабна буба 0 1010 20489 16352 2026-08-03T09:38:54Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20489 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: darkgrey | header1 =Гадвабна буба | label2 = | data2 = [[File:Pairedmoths.jpg|250px]] | label3 =| data3 =''Bombyx mori'' | header4 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label5 = Домен | data5 =Eukaryota | label6 = Царство | data6 =Animalia | label7 = Тип | data7 =Arthropoda | label8 = Класа | data8 =Insecta | label9 = Подкласа | data9 =Pterygota | label10 = Ряд | data10 =Lepidoptera | label11 = Надфамилия | data11 =Bombycoidea | label12 = Фамилия | data12 =Bombycidae | label13 = Род | data13 =''Bombyx'' | label14 = Файта | data14 = ''B. Mori'' | header15 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label16 = | data16 = ''Bombyx mori'' | label17 = | data17 = [[Карл фон Лине|Linnaeus]], (1758) }} '''Гадвабна буба''' (лат. ''Bombyx mori'') у руских валалох сиверней Мадярскей зафиксована назва гадвабна гушенїца. У словацким язику – hodvábni červ, у ст.поль. jedwabny robak, од прикм. гадвабни – зоз ст.нєм. gudawabi, серб. свилена буба, горв. dudov svilac) то мотиль (лепетка) з фамилиї гадвабарох (лат. Bombycidae). Познати є по тим же ше його гушенїца заґалеткує до ґалетки хтору виплєце з барз ценкого (10-20 микрони) нєпретаргнутого гадвабного влакна, длугокого до 2 километри, хтору направи з моцним шлнїнєньом. З одкруцаньом тих ґалеткох достава ше влакно за продукцию гадвабу. Гушенїца гадвабней буби ше карми з ягодовим лїсцом. Найблїзша родзина ягодовей гадвабней буби то дзиви гадвабар (лат. Bombyx mandarina), алє його влакна маю грубшу и твардейшу структуру и кафовкастей су [[Фарба|фарби]]. Дзиви гадвабар жиє и карми ше на бубовим древе по Индиї, Китаю и Японє. Блїзка родзина ягодовей гадвабней буби и [[Мотиль|мотилї]] (лепетки); Saturniidae (ноцни праунучата), Apatelodidae (америцки гадвабар) и молї; Oxytenidae, Carthaeidae и Lemoniidae. Гадвабарство и хованє гадвабней буби положени 2009. року на Унескову репрезентативну лїстину нєматериялного културного нашлїдства чловечества. Гадвабарство, пракса хованя гадвабних бубох за продукцию сирового гадвабу, постої найменєй 5.000 роки у Китаю, одкаль ше преширела на Индию, Корею, Непал, Япон и Заход. Домашнї гадвабни моль припитомени од дзивого гадвабного молю Bombyx mandarina и походзи од китайских, а нє од корейских або японских файтох. Мало вироятне же гадвабни моль ховани пред неолитом, бо алати за продукцию количества гадвабних нїткох нє були розвити. Доместовани B. mori и дзиви B. mandarina ище вше мож крижац и дзекеди продуковац гибриди. Домашнї гадвабни моль ше барз розликує од векшини припаднїкох роду Bombyx; нє лєм же страцели способносц лєценя, алє ше им страцели и пиґменти фарби. [[Файл:CSIRO_ScienceImage_10746_An_adult_silkworm_moth.jpg|right|thumb|280px|Одроснути гадвабни мотиль]] == Типи == Ягодово гадвабни буби мож катеґоровац до трох розличних, алє повязаних ґрупох або типох. Главни ґрупи гадвабних бубох спадаю до униволтних („uni-” = єден, „voltine” = частосц лягла) и биволтних катеґорийох. Униволтни тип ґенерално вязани за ґеографске подруче у рамикох ширшей Европи. Ваїчка тей файти ше гиберную през жиму пре климу, а крижно оплодзую аж на яр, так же правя гадваб лєм раз рочнє. Други тип ше вола биволтни и звичайно ше находзи у Китаю, Японє и Кореї. Процес хованя тей файти одвива ше два раз рочнє, цо оможлївене з дакус цеплєйшу климу хтора му дава два животни циклуси. Поливолтни тип ягодовей гадвабней буби мож найсц лєм у тропох. Ваїчка знєшу самички молю и вони ше вилягню о 9 до 12 [[Дзень|днї]], так же достати тип може мац до осем оддвоєни животни циклуси през цали рок. Хованє гадвабних бубох – У Китаю гадвабарство (хованє гадвабней буби пре продукцию гадвабу) тирва найменєй 5.000 роки, одкаль ше преширело до Кореї, Япону и Индиї, а познєйше и до Европи. У наших крайох, окреме у [[Войводина|Войводини]] (та и при Руснацох) тиж ше 1950-60-их рокох ховало гадвабни буби, понеже коло драгох и по шорох було вельо ягоди. Югославия пред Другу шветову войну була пията сила у швеце по продукциї гадвабу, а вец першенство дате нафти и синтетики хтору ше з нєй прави. Ягоди, хтори було вецей як два и пол милиони стебла викерчени, драги машини знїщени и сурово загартушени индустрийни конар од хторого було вельо хасну. Любителє ягодачи заш лєм защицели ягоду. Найвецей ягоди єст коло заостатих [[Салаш|салашох]] нєдалєко од Ковилю, дзе ше отримує рочна акция «Парастос ягоди». Теди ше збераю плоди з того древа и пече палєнку ягодачу. [[Файл:Cocoon.jpg|right|thumb|280px|Ґелетки файти ''B. mori'']] === Ґалетка === Ґалетка направена з нїткох сирового гадвабу длужини од 300 до коло 900 [[Метер|метери]]. Влакна барз фини и блїщаци, [[Пречнїк|пречнїку]] коло 10 μm. За виробок 1 фунти гадвабу (0,4 кили) треба коло 2.000 до 3.000 ґалетки. Кажди рок ше випродукує найменєй 70 милиони фунти (32 милиона кили) сирового гадвабу, за цо треба скоро 10 милиярди ґалетки. Нє дармо ше гвари же сцерпезлївосц и ягодово лїсце претвори до гадвабу. == Виглєдованя == Велї виглєдовацки роботи ше фокусовали на ґенетику гадвабних бубох и можлївосц ґенетского инженєринґу. Отримую ше велї стотки файтох, а описани вецей як 400 Менделово мутациї. Хасновити розвой за индустрию гадвабу то гадвабни буби цо ше можу кармиц з биомасу хтора нє ягодово лїсце, уключуюци и штучне карменє. Виглєдованє ґеномох тиж подзвигує можлївосц ґенетского инженєринґу гадвабних бубох за продукцию протеїнох, уключуюци фармаколоґийни лїки, место протеїнох гадвабу. Самички Bombyx mori тиж єдни з ридких орґанизмох з гомолоґнима хромозомами хтори трима вєдно лєм синаптонемски комплекс (а нє крижаня) под час мейози. Виглєдоваче тиж розвили основи направени зоз шпонджиястого гадвабу хтори випатраю подобнє чловечей тканї. Їх ше уградзує у реконструктивней гирурґиї же би потримали або реконструовали очкодовани лиґаменти, тетиви и другу ткань. Тиж так направени имплантати з гадвабу и єдинєня лїкох хтори мож уградзиц под скору пре постояне и поступне ошлєбодзованє од лїкох. Гадвабни буби ше хасновало у одкриваню антибиотикох, бо маю даскельо предносци у поровнаню з другима моделами безпохребцинарох. Антибиотики як цо лизоцин Е, нєрибозомални пептид хтори синтетизує Lysobacter sp. RH2180-5 и GPI0363 медзи значнима антибиотиками хтори одкрити з хаснованьом гадвабних бубох. Гадвабни буби тиж хасновани и за идентификацию нових факторох вируленциї патоґених микроорґанизмох. Направени перши вельки скрининґ з хаснованьом библиотеки транспозон мутанту Staphylococcus aureus USA300 сою хтори идентификовал 8 нови ґени з улогами у полней вируленциї S. aureus. == Литература == * Оксана Тимко Дїтко, Назви рошлїнох и животиньох у руским язику, Вуковар 2016, б. 72, 98 == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%B1%D0%B0 Свилена буба,] Википедия на сербским язику, sr.wikipedia.org * [https://hr.wikipedia.org/wiki/Dudov_svilac Dudov svilac] Википедия на горватским язику, hr.wikipedia.org * [https://agrosmart.net/2021/08/03/povratak-svilene-bube-surovo-ugasena-proizvodnja-od-koje-je-bilo-samo-koristi/ Kako su reforme uništile dudove,] портал Аґросмарт, agrosmart.net, 3. авґуст 2021. [[Катеґория:Инсекти]] amxxznjylxnpregx8ve5rfr19lvmm70 20490 20489 2026-08-03T09:41:20Z Sveletanka 20 20490 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: darkgrey | header1 =Гадвабна буба | label2 = | data2 = [[File:Pairedmoths.jpg|250px]] | label3 =| data3 =''Bombyx mori'' | header4 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label5 = Домен | data5 =Eukaryota | label6 = Царство | data6 =Animalia | label7 = Тип | data7 =Arthropoda | label8 = Класа | data8 =Insecta | label9 = Подкласа | data9 =Pterygota | label10 = Ряд | data10 =Lepidoptera | label11 = Надфамилия | data11 =Bombycoidea | label12 = Фамилия | data12 =Bombycidae | label13 = Род | data13 =''Bombyx'' | label14 = Файта | data14 = ''B. Mori'' | header15 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label16 = | data16 = ''Bombyx mori'' | label17 = | data17 = [[Карл фон Лине|Linnaeus]], (1758) }} '''Гадвабна буба''' (лат. ''Bombyx mori'') у руских валалох сиверней Мадярскей зафиксована назва гадвабна гушенїца. У словацким язику – hodvábni červ, у ст.поль. jedwabny robak, од прикм. гадвабни – зоз ст.нєм. gudawabi, серб. свилена буба, горв. dudov svilac) то мотиль (лепетка) з фамилиї гадвабарох (лат. Bombycidae). Познати є по тим же ше його гушенїца заґалеткує до ґалетки хтору виплєце з барз ценкого (10-20 микрони) нєпретаргнутого гадвабного влакна, длугокого до 2 километри, хтору направи з моцним шлнїнєньом. З одкруцаньом тих ґалеткох достава ше влакно за продукцию гадвабу. Гушенїца гадвабней буби ше карми з ягодовим лїсцом. Найблїзша родзина ягодовей гадвабней буби то дзиви гадвабар (лат. Bombyx mandarina), алє його влакна маю грубшу и твардейшу структуру и кафовкастей су [[Фарба|фарби]]. Дзиви гадвабар жиє и карми ше на бубовим древе по Индиї, Китаю и Японє. Блїзка родзина ягодовей гадвабней буби и [[Мотиль|мотилї]] (лепетки); Saturniidae (ноцни праунучата), Apatelodidae (америцки гадвабар) и молї; Oxytenidae, Carthaeidae и Lemoniidae. Гадвабарство и хованє гадвабней буби положени 2009. року на Унескову репрезентативну лїстину нєматериялного културного нашлїдства чловечества. Гадвабарство, пракса хованя гадвабних бубох за продукцию сирового гадвабу, постої найменєй 5.000 роки у Китаю, одкаль ше преширела на Индию, Корею, Непал, Япон и Заход. Домашнї гадвабни моль припитомени од дзивого гадвабного молю Bombyx mandarina и походзи од китайских, а нє од корейских або японских файтох. Мало вироятне же гадвабни моль ховани пред неолитом, бо алати за продукцию количества гадвабних нїткох нє були розвити. Доместовани B. mori и дзиви B. mandarina ище вше мож крижац и дзекеди продуковац гибриди. Домашнї гадвабни моль ше барз розликує од векшини припаднїкох роду Bombyx; нє лєм же страцели способносц лєценя, алє ше им страцели и пиґменти фарби. [[Файл:CSIRO_ScienceImage_10746_An_adult_silkworm_moth.jpg|right|thumb|280px|Одроснути гадвабни мотиль]] == Типи == Ягодово гадвабни буби мож катеґоровац до трох розличних, алє повязаних ґрупох або типох. Главни ґрупи гадвабних бубох спадаю до униволтних („uni-” = єден, „voltine” = частосц лягла) и биволтних катеґорийох. Униволтни тип ґенерално вязани за ґеографске подруче у рамикох ширшей Европи. Ваїчка тей файти ше гиберную през жиму пре климу, а крижно оплодзую аж на яр, так же правя гадваб лєм раз рочнє. Други тип ше вола биволтни и звичайно ше находзи у Китаю, Японє и Кореї. Процес хованя тей файти одвива ше два раз рочнє, цо оможлївене з дакус цеплєйшу климу хтора му дава два животни циклуси. Поливолтни тип ягодовей гадвабней буби мож найсц лєм у тропох. Ваїчка знєшу самички молю и вони ше вилягню о 9 до 12 [[Дзень|днї]], так же достати тип може мац до осем оддвоєни животни циклуси през цали рок. Хованє гадвабних бубох – У Китаю гадвабарство (хованє гадвабней буби пре продукцию гадвабу) тирва найменєй 5.000 роки, одкаль ше преширело до Кореї, Япону и Индиї, а познєйше и до Европи. У наших крайох, окреме у [[Войводина|Войводини]] (та и при Руснацох) тиж ше 1950-60-их рокох ховало гадвабни буби, понеже коло драгох и по шорох було вельо ягоди. Югославия пред Другу шветову войну була пията сила у швеце по продукциї гадвабу, а вец першенство дате нафти и синтетики хтору ше з нєй прави. Ягоди, хтори було вецей як два и пол милиони стебла викерчени, драги машини знїщени и сурово загартушени индустрийни конар од хторого було вельо хасну. Любителє ягодачи заш лєм защицели ягоду. Найвецей ягоди єст коло заостатих [[Салаш|салашох]] нєдалєко од Ковилю, дзе ше отримує рочна акция «Парастос ягоди». Теди ше збераю плоди з того древа и пече палєнку ягодачу. [[Файл:Cocoon.jpg|right|thumb|280px|Ґелетки файти ''B. mori'']] === Ґалетка === Ґалетка направена з нїткох сирового гадвабу длужини од 300 до коло 900 [[Метер|метери]]. Влакна барз фини и блїщаци, [[Пречнїк|пречнїку]] коло 10 μm. За виробок 1 фунти гадвабу (0,4 кили) треба коло 2.000 до 3.000 ґалетки. Кажди рок ше випродукує найменєй 70 милиони фунти (32 милиона кили) сирового гадвабу, за цо треба скоро 10 милиярди ґалетки. Нє дармо ше гвари же сцерпезлївосц и ягодово лїсце претвори до гадвабу. == Виглєдованя == Велї виглєдовацки роботи ше фокусовали на ґенетику гадвабних бубох и можлївосц ґенетского инженєринґу. Отримую ше велї стотки файтох, а описани вецей як 400 Менделово мутациї. Хасновити розвой за индустрию гадвабу то гадвабни буби цо ше можу кармиц з биомасу хтора нє ягодово лїсце, уключуюци и штучне карменє. Виглєдованє ґеномох тиж подзвигує можлївосц ґенетского инженєринґу гадвабних бубох за продукцию протеїнох, уключуюци фармаколоґийни лїки, место протеїнох гадвабу. Самички Bombyx mori тиж єдни з ридких орґанизмох з гомолоґнима хромозомами хтори трима вєдно лєм синаптонемски комплекс (а нє крижаня) под час мейози. Виглєдоваче тиж розвили основи направени зоз шпонджиястого гадвабу хтори випатраю подобнє чловечей тканї. Їх ше уградзує у реконструктивней гирурґиї же би потримали або реконструовали очкодовани лиґаменти, тетиви и другу ткань. Тиж так направени имплантати з гадвабу и єдинєня лїкох хтори мож уградзиц под скору пре постояне и поступне ошлєбодзованє од лїкох. Гадвабни буби ше хасновало у одкриваню антибиотикох, бо маю даскельо предносци у поровнаню з другима моделами безпохребцинарох. Антибиотики як цо лизоцин Е, нєрибозомални пептид хтори синтетизує Lysobacter sp. RH2180-5 и GPI0363 медзи значнима антибиотиками хтори одкрити з хаснованьом гадвабних бубох. Гадвабни буби тиж хасновани и за идентификацию нових факторох вируленциї патоґених микроорґанизмох. Направени перши вельки скрининґ з хаснованьом библиотеки транспозон мутанту Staphylococcus aureus USA300 сою хтори идентификовал 8 нови ґени з улогами у полней вируленциї S. aureus. == Литература == * Оксана Тимко Дїтко, Назви рошлїнох и животиньох у руским язику, Вуковар 2016, б. 72, 98 == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%B1%D0%B0 Свилена буба,] Википедия на сербским язику, sr.wikipedia.org * [https://hr.wikipedia.org/wiki/Dudov_svilac Dudov svilac] Википедия на горватским язику, hr.wikipedia.org * [https://agrosmart.net/2021/08/03/povratak-svilene-bube-surovo-ugasena-proizvodnja-od-koje-je-bilo-samo-koristi/ Kako su reforme uništile dudove,] портал Аґросмарт, agrosmart.net, 3. авґуст 2021. [[Катеґория:Инсекти]] [[Катеґория:Безпохребцинаре]] hi60khapwmcwod0hzsthjm9ewnrxu9r Шашка 0 1078 20496 17765 2026-08-03T10:58:05Z Sveletanka 20 катеґория 20496 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightgreen | header1 =Желєни конїк | label2 = | data2 = [[File:Omocestus_Viridulus_Male.jpg|250px]] | label3 =| data3 = подпис под слику ''Желєни конїк (Omocestus Viridulus) '' | header4 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label5 = Домен| data5 =Eukaryota | label6 = Царство | data6 = Animalia | label7 = Колєно | data7 = Arthropoda | label8 = Класа | data8 = Insecta | label9 = Ряд | data9= Orthoptera | label10 = Подряд | data10= Caelifera | label11 = Инфраряд | data11=Acrididea | label12 = Ряд | data12= | label13 = Нєформална ґрупа| data13= Acridomorpha | label14 = | data14=Dirsh, 1966 }} '''Шашка''' (або конїки, лат. ''Pachytikus migratorius'' [[Карл фон Лине|Linnaeus]], у укр. диялектох шашка, у серб. шашка; пожичка з мадярского saska) то назва за векшину припаднїкох ряду ровнокриделкарох (Caelifera), од штреднїх до вельких (найчастейше длугоки медзи 1 и 7,5 центи) инсектох хтори характеристични по наглашено длугоких и моцних заднїх ногох хтори им оможлївюю скаканє на оддалєносци и 20 раз векшей од їх длужини. == Опис шашки == Цело шашкох або конїкох узке (бочно сциснуте), нїткасти пипалки кратки, очи вельки. У устох маю два видлїци прилагодзени за тарганє и жуванє. Хрибтова плохочка першого персценя на першох им звекшана и стирчи як щит прейґ штреднєй часци цела. Преднї кридла узки и тварди, а заднї ширши и еластичнєйши. Лєца найчастейше лєм на мали оддалєносци и звичайно теди правя храпаци звук. Тимпанални орґани (орґани слуха) змесцени у першим персценю на задку. Конїки продукую брунєнє зоз стридулацийнима орґанами так же поцагую назубене вистирченє заднїх сцегнох прейґ вистирчених реброх преднїх кридлох. При даєдних файтох бринїц можу и самички, лєм поцихши. Самички векши як самци. През лєто одруцую свою шкарупинку и рихтаю ше за дальше роснуце. Од трох парох ногох, заднї наймоцнєйши и служа за скаканє. Єдинки маю моцни инстинкт же би ше тримали у рою, при рушаню шлїдза предходну єдинку. '''Карменє''' – Шашки або конїки єдза рижни часци рошлїнох. Кед ше барз намножа, можу спричинїц вельку чкоду у природи. '''Лїчинки''' - Самичка нєше вайца до дзири хтору вириє у жеми. Вайца у жеми прежимую, а розвиваю ше аж кед оцеплєє. Вилягнути лїчинки виходза зоз жеми и такой здабу на одроснутих (лєм же су дробни и нє маю кридла). Кармя ше з рошлїнами. Поступнє (зоз коло 5 преблєканями) преображую ше до одроснутей шашки. '''Розширеносц''' – Шашки або конїки розширени по цалим швеце, окрем жимних подручох коло Сиверного и Южного полу. Найчастейши бивальнїки им поля и пажици. Даєдни файти шашкох миґраторни. '''Файти''' – Єст вецей як 11 000 файти шашкох. Найвекша файта ''Tropidacris cristata'' ма цело длугоке 12 центи, а [[обсяг]] кридлох им 23 центи. Найпознатша файта, прави конїки (Ацридидае), у наших крайох заступена зоз 70 файтами. Фамилиї Pyrgomprphoidae, Tridactylidae, Tetrigidae заступени з меншим числом файтох. [[File:Acrididae_grasshopper-2.jpg|right|thumb|300px|Єгипетски конїк (''Anacridium aegyptium'') миґраторна африцка файта]]'''Єгипетска шашка''' (лат. ''Anacridium aegyptium'') - найвекши европски конїк. Одроснути самци можу буц длугоки 30-55 милиметри, а самички 65-70 милиметри. Углавним су шиви, кафовкасти або маслинасто желєни, док им на заднїх ногох сцегна помаранчецови, а подколєнка белави. Од других конїкох их лєгко розпознац по очох хтори вельки, з вертикалнима билима и чарнима смугами. За розлику од нїх, '''пустиньска шашка''' (''Schistocerca gregaria'') хтора прави огромни чкоди на шацох у велькей часци сиверней Африки и часци Азиї, рочнє ма два до пейц ґенерациї. Пошесци яки шашка тей файти приношела шацом описани аж и у Библиї и Курану, цо анї нє чудне, бо вельки рої правя на тих подручох нєзапаметану чкоду. Пустиньска шашка жиє як и наша єгипетска шашка док нє спаднє диждж. Кед спаднє диждж, нарошнє веґетация и самички знєшу вайца до жеми. Кед єст досц дижджу и кед ше розвиє достаточне число лїчинкох, вони ше сходза и буґную зоз заднїма ногами до жеми. Тото буґнованє приводзи до велїх метаболичних пременкох и пременкох у справованю, та ше инсекти зоз солитарного способу живота преруцую до ґреґарини, односно фази рою. Конїком ше пременї [[фарба]], та место кафовкастих поставаю червени и жовти, якош су набитши и вилучую феромони хтори их твардейше повязую до рою. Таки рой ше руша з витром и може на дзень прейсц 100-200 километри и то до надморскей висини од 2.000 [[Метер|метeри]]. Нє можу прейсц високи гори як цо Атлас або Гималаї, анї войсц до дижджовних субтропских лєсох або до штеднєй Европи бо им там клима нє одвитує. Медзитим, поряднє преходза Червене морйо медзи Африку и Арабским полуостровом або Атлантски океан медзи Африку и Карибскима островами. Єден рой пустиньских конїкох може закриц 1.200 км2, а ма 40 до 80 милиони єдинки по км2. Кажда єдинка жиє 3-6 мешаци. Контрола пустиньскей шашки барз чежка и запровадзує ше прейґ провадзеня хвилї зоз сателитами, а дїялносци координує ''FAO’s Desert Locust Information Service (DLIS)'' у Риме. '''Желєни конїк''' (''Locusta migratoria'') то наша вариянта пустиньскей шашки. Тота файта розширена од Европи по Китай, та у Австралиї и Новим Зеланду. Гоч у векшини Европи скапала, у Сербиї желєни конїки ище вше єст. Медзитим, у Европи приходзи з векшей часци у солитарней фази, а у XIX и XX вику ше рої ґреґариней фази зявйовали од Шведскей и Польскей до Румуниї и Болгарскей. Аж и мали рої тей файти можу закриц и даскельо квадратни километри и буц чежки тисяч тони. Рої лєца вноци ношени з витром. Єдза найчастейше нашнька, алє и други часци рошлїнох и наноша вельку чкоду у природи и на шацох. == Литература == * Оксана Тимко Дїтко, ''Назви рошлїнох и животиньох у руским язику'', Вуковар 2016, б. 76, 100 == Вонкашнї вязи == * [https://sh.wikipedia.org/wiki/ Skakavci.] Vikipedija na srpskohrvatskom jeziku, sh.wikipedia.org, 17. avgust 2010. * [https://hol.lzmk.hr/clanak/saska-egipatska Šaška, egipatska, HOL.] hrvatski obiteljski leksikon, hol.lzmk.hr * [https://www.nmz.hr/hr/prirodnina-mjeseca/travanj-2020,2129.html Egipatska šaška.] vebsajt NMZ, Narodni muzej Zadra, www.nmz.hr [[Катеґория:Инсекти]] [[Катеґория:Ровнокриделкаре]] [[Катеґория:Безпохребцинаре]] bp2nxcscmwmj48imwlj2n45r2k7ud57 Заяц 0 2648 20497 17361 2026-08-03T11:03:15Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20497 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background:lightblue | header1 = Заяц | label2 = | data2 = [[File: Scrub Hare (Lepus saxatilis) close-up (30544290256) (2).jpg |250px]] | label3 = | data3 = <div style="text-align: center;"> '''[[Заяц]]'''<br /> ('''''Lepus saxatilis''''') </div> | header4 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип| data6 = Chordata | label7 = Класа | data7 = Mammalia | label8 = Ряд| data8 = Lagomorpha | label9 = Фамилия | data9 = Leporidae | label10 = Род | data910= '''''Lepus''''' | header11 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label12 = | data12 = ''Lepus timidus'' | label13 = | data13= [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 }} [[Файл:Feldhase.jpg|мини|<div style="text-align: center;">''' Европски заяц '''(''Lepus europaeus)''|281x281п]] '''Заяц''' ''зоол''.(лат. ''Lepus'')) спада до роду дробних цицарох зоз фамилиї заяцох, у рамикох ряду двозубих. Род заяцох ше од домашнього заяца (''серб''. кунић)(''Leporidae'') розликує по способе живота (заяци нє гребу дзири) и заячата на швет приходза скоро цалком способни за самостойни живот. Зaяци рошлїноєди, и жию сами лєбо у пару. Активни су пред вечаром и вноци, а през [[дзень]] ше скриваю у благих углїбеньох, браздох лєбо черякох. Заяци маю моцни заднї ноги и вельки уха хтори им служа и за хладзенє. Заяци по походзеню зоз Африки, Евроазиї и Сиверней Америки. Покарма им углавним рошлїнска. Влєце єдза траву, лїсцасти рошлїни и шаца, вжиме конарчки, пупча, [[Скорка|скору]] младих древкох. == Биолоґия == Заяци швидки животинї и кратки час можу бажац и до 80 km/h. На векших оддалєносцох, европски заяц (''лат''. ''Lepus europaeus'') може бежац зоз швидкосцу до 55 km/h. Пейц файти америцких заяцох у централней и заходней Сиверней Америки можу на длугших релацийох бежац зоз швидкосцу од 65 km/h и источасно скакац и до 3 [[Метер|метери]] високо. Звичайно ганьблїва животиня, заяц меня свойо справовнє наяр, кед их през дзень мож видзиц як ше оганяю. Випатра же то змаганє медзи самцами же би посцигли доминацию у розмножованю. У тим ярнїм бависку мож видзиц и же ше „боксую“, кед єден заяц биє другодо зоз лабами. И заячици знаю „боксовац” самцох кед им нє сцу допущиц же би ше парели. === Розлика од домашнього (питомого) заяца === Главни наслов: [[Домашнї заяц]] Векшина домашнїх заяцох (сербски: кунић) жиє под жему у дзирох, а дзиви заяци жию у єдноставних гнїздох над жему и обично нє жию у ґрупох. Дзиви заяци нє приноша на швет свойо заячата под жему у дзирох як други лепориди, алє у плїтких гнїздочкох у трави. Млади заячата ше народзую подполно способни за самостойни живот зоз шерсцу и з отворенима очми. Процивно тому, домашнї заяци, маю млади котри ше народзую шлєпи и без шерсци. == Пожива == === Месо === И дзиви и домашнї заяци вельочислени у велїх обласцох, прилагодзую ше найрозличнєйшим условийом и швидко ше розмножую, так же ше їх месо часто хаснує за [[Пожива|поживу]]. Дзиви заяци ше ловя, а питоми ше ховаю. == Литература == * Биологија 6, ЛОГОС, Драгана Милић и Имре Кризманић. ISBN 978-86-6109-044-8.. * Chapman, Joseph; Flux, John (1990). Rabbits, Hares and Pikas : Status Survey and Conservation Action Plan. IUCN Species Survival Commission (SSC), Lagomorph Specialist Group. p. 2. ISBN 2831700191. == Вонкашня вяза == * [https://web.archive.org/web/20171107031918/http://www.endicott-studio.com/articleslist/the-symbolism-of-rabbits-and-hares-by-terri-windling.html Windling, Terri. The Symbolism of Rabbits and Hares.] [[Катеґория:Похребцинаре]] [[Катеґория:Цицаре]] kgb64adwyqssyz76d912b0huwlmzqqf Домашнї заяц 0 2680 20502 15965 2026-08-03T11:12:09Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20502 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Домашнї заяц</big> |- | colspan="2" |[[Файл: Kunić Njemački šarac.JPG|270п|center]] |- ! colspan="2" |[[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] |- |'''Домен:''' |Eukaryota |- |'''Царство:''' |Animalia |- |'''Тип:''' |Chordata |- |'''Класа:''' |Mammalia |- |'''Ряд:''' |Lagomorpha |- |'''Фамилия:''' |Leporidae |- |} '''Домашнї заяци''' (серб. кунићи, рус. кролики, поль. królik) мали цицаре зоз фамилиї Leporidae, хтори жию на вецей местох на швеце. Єст седем розлични роди у фамилиї хтори ше класификую як домашнї [[Заяц|заяци]]. Домашнї заяци вєдно зоз дзивима заяцми спадаю до шора Lagomorpha. Можу буц дзиви и питоми, а нєшка єст и файти хтори ше ховаю виключно як украсни животинї. Домашнї заяц у природи жиє у дзирох под жему. Самица на швет приноши голи (без шерсци) и шлєпи заячата, хтори подполно завиша од мацери. Домашнї заяци рошлїноєди, a основна покарма им [[желєнява]], шено и [[житарки]]. За розлику од дзивих, питоми заяци маю кретши уха, слабши заднї ноги и дробнєйши су. Велькосц им варирує у зависносц од файти од 20 cm и чежини 400 g до 50 cm и чежини прехґ 5 kg. По походзеню су су зоз югозаходней Европи (Пиринейске полуострово) и сиверозаходней Африки. Перши их припитомели Римянє. Єст вельо файти домашнїх заяцох, а найпознатши рижни патулясти файти малих украсних заяцох (hermelin, rex, angora). [[Файл: Oryctolagus cuniculus Tasmania 2.jpg|270п|center]] == Роди домашнїх заяцох == [[Файл: What's Up Doc.jpg|500п|десно]] * Pentalagus * Bunolagus * Nesolagus * Romerolagus * Brachylagus * Sylvilagus * Oryctolagus * Poelagus [[Катеґория:Заяци|Заяц]] [[Катеґория:Похребцинаре]] [[Катеґория:Цицаре]] 3r4959smzznq5jf8t0lcqgyu7yzwru2 Блощица корчоляшка 0 2733 20487 18186 2026-08-03T09:36:16Z Sveletanka 20 20487 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 =Блощица корчоляшка | label2 = | data2 = [[File:Water strider (Gerridae sp) Cyprus.jpg|250px]] | label3 =| data3 = | header4 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label5 = Домен | data5 =Eukaryota | label6 = Царство | data6 =Animalia | label7 = Тип | data7 = Arthropoda | label8 = Класа | data8 = Insecta | label9 = Ряд | data9= Hamiptera | label10 = Надфимилия | data10= Gerroideaa | label11 = Фамилия | data11= Gerridae, Leach (1815) | header12= Подфамилиї | label13 = | data13= Trepobatinae | label14 = | data14= Halobatinae | label15 = | data15= Ptilomerinae | label16 = | data16= Cylindrostethinae | label17 = | data17= Charmatometrinae | label18 = | data18= Eotrechinae | label19 = | data19= Gerrinae }} [[File:Gerris by webrunner.JPG|thumb|thumb|right|250px|Блощица корчоляшка зоз ряду Gerris]] '''Блощици корчоляшки''' представяю фамилию (''лат. Gerridae'') хтора припада подряду блощицох (''Heteroptera)''. Дзекуюци мохотком хтори нє упиваю воду, а находза ше на концох другей и трецей пари ногох, блощици ше можу рушац, корчоляц ше по поверхносци води. На ногох блощици корчоляшки ше находзи орґан за реґистрованє [[Габа|габи]] хтора ше направи кед плєн спаднє до води и на тот способ детектує його положенє. Тоти блощици корчоляшки жию на мирней води и бари, алє и на морскей води<ref>[http://www.bionet-skola.com/w/Stenice_gazivode „Био-нет школа”]. Приступљено 24.02.2026.г</ref>. У складзе зоз класификацию тей фамилиї як прави инсект, блощици корчоляшки маю устово орґани хтори евоуловали же би ше могли запихац и цицац, а разликую ше по нєзвичайней способносци ходзиц по води, та ше их прето рахує ґу поверхносним животиньом. Анатомски су збудовани так же можу пренєсц свою чежину и на таки способ бегац по води. Пошлїдок беганя по води то присуство блощици корчоляшки скоро у каждим рибалове, рики або озеру. Описани коло 1700 файти блощицох корчоляшкох, од хторих коло дзешец проценти морски<ref>Lancaster, J.B.; Briers, R., ур. (2008). ''Aquatic insects: challenges to populations''. CABI. стр. 23, 270, 284.</ref>. Сладководни инсекти зоз фамилиї ''Gerridae'' творя 90 проценти тей популациї. Oкеански инсекти припадаю роду ''Halobates'', а першираз су виучовани од 1822. по 1883. рок, кед Бучанан-Вайт пренашол даскельо розлични файти под час експедициї Челинджер<ref name=":0">Cheng, L. (1985).[https://www.deepdyve.com/lp/annual-reviews/biology-of-halobates-heteroptera-gerridae-EgLo7c40xc   „Biology of Halobates (Heteroptera: Gerridae)”.]''Annual Review of Entomology''. '''30''' (1): 111—135.</ref>. Одприлики у истим чаше, Ешолц одкрил три файти фамилиї ''Gerridae'' и обрацел повагу на тоти файти, гоч ше о нїх нє знало превельо<ref name=":0" />. Од теди, фамилию блощицох коршоляшкох ''Gerridae'' ше континуовано преучує пре їх способносц беганя по води и єдинствених дружтвених характеристикох. Мали блощици корчоляшки ше часто погришно идентификує зоз другима полуводовима (тоти цо бегаю и по води и по жеми) инсектами, односно зоз блощицами фамилиї ''Veliidae''. Основна розлика медзи тима двома фамилиями инсектох то нукашнї ґениталиї. Понеже преучованє нукашнїх ґениталийох инсектох вимага окремну обуку и алат за идентификацию, нє мож утвердзиц припадносц даєдней зоз тих фамилийох лєм на основи вонкашнїх характеристикох. Без можлївосци преучованя специфичних анатомских характеристикох, а же би ше одредзело припадносц даєдней з тих двох фамилийох, треба преучовац їх бивальнїк и справованє. == Опис == Физични характеристики фамилиї ''Gerrida''e то гидрофобни мохотки, нохци на ногох хтори блощица може уцагнуц и видлужени ноги и цело<ref name=":1">Ward, J.V. (1992). [https://archive.org/details/aquaticinsecteco0000ward/page/74/mode/2up   ''Aquatic Insect Ecology: 1. Biology and habitat'']. New York: Wiley & Sons. стр. 74, 96, 172, 180.</ref>. Гидрофобни мохотки барз мали, односно велькосци вецей як тисяч по мм<ref name=":1" />. Цале цело прекрите зоз мохотками хтори нє упиваю воду, и праве прето ше блощица нє може змачкац. == Велькосц == Блощици корчоляшки мали инсекти зоз длугима ногами, длужина цела векшини файтох од 2 до 12 мм, даскелїм од 12 до 25 мм<ref name=":2">Andersen, N.M. (1997). „A phylogenetic analysis of the evolution of sexual dimorphism and mating systems in water striders (Hemiptera: Gerridae)”. ''Biological Journal of the Linnean Society''. '''61''' (3): 345—368. doi:10.1006/bijl.1996.0130 .</ref>, а найвекши маю коло 24 мм<ref name=":2" /><ref>Damsgaard, J.; Zettel, H. (2003). „Genetic diversity, species phylogeny and historical biogeography of the Aquarius paludum group (Heteroptera: Gerridae)”. ''Insect Systematics & Evolution''. '''34''' (3): 313—328. doi:10.1163/187631203788964791. </ref>. Самички звичайно векши од самцох своєй файти, алє то обратно при найвекших файтох, як цо при нєподполно преученей файти ''Gigantometra gigas'' зоз потоку у сиверним Виєтнаме и сушедним южним Китаю. Тота файта самца може нароснуц и до 36 мм длужини, а самички до 32 мм. Штреднї и заднї ноги тей файти можу буц длугоки и вецей як 10 цм. == Антени == Блощици корчоляшки маю два антени зоз по штирома сеґментами на каждей. Антенски сеґменти нумеровани од найблїзшого при глави по найоддалєнши. Антени маю кратки, тварди шерсцочки або мохотки у сеґменту III. Релативна длужина сеґментох антенох може помогнуц же би ше идентификовало єдинствени файти у рамикох фамилиї ''Gerridae'', алє ґенерално, сеґмент I длугши и грубши од других трох. Комбиновани штири сеґменти звичайно нє длугши од длужини глави водовей блощици. == Кридла == Даєдни блощици коршоляшки маю кридла на хрибце, а даєдни файти зоз тей фамилиї нє маю, як цо то ''Halobates''. Водово блощици корчоляшки дожили полиморфизем у длужини кридлох хтори дїйствовал на способносц лєценя и евоуловал на филоґенетски способ, так же нєшка єст популациї зоз длугокима кридлами, диморфни або зоз краткима кридлами. Диморфизем кридлох представя лєтнї популациї хтори розвиваю кридла розличней длужини, за розлику од жимских популацийох истей файти. Зоз аспекту безпечносци, инсекти зоз кратшима кридлами ше затримую на швидких, а файти зоз длугшима кридлами на мирнєйших водох. == Способносц ходзеня по води == Блошици корчоляшки способни ходзиц по води дзекуюци комбинациї даскелїх факторох. Хаснуюци високи поверхносни прицисок води и длугоки, гидрофобни ноги, вони розпоредзую свою чежину и затримую ше на води. [[File:Amenbo 06f5520sx.jpg|thumb|right|250px|Вдеренє блощици на поверхносц води]] Ноги им длугоки и ценки, алє и моцни, прецо можу свою чежину розпоредзиц и ходзиц по води. Гидрофобни мохотки єст даскельо тисячи по квадратним милиметру и находза ше на цалей поверхносци цела, та защицую инсект од габох и дижджу. Позиция отримованя цела на води ше вола епиплеустонске положенє и то характеристика инсектох хтори ше затримую на води. Кед би ше инсект зачирел под воду, наприклад зоз габу, мохотки би направели воздушни мехирки хтори оможлївюю диханє и источашнє го поцискую на поверхносц води. Блощици корчоляшки ше успишнє затрумюю на поверхносци води, алє ше у тим нє знаходза на поверхносци нафти, так же вилїви нафти до сладководних бивальнїкох причина їх нєрухомосци и загинуцу. == Животни циклус == Блощици корчоляшки нєшу ваїчка на заляти стини або веґетацию, хаснуюци субстанцу желатин як лїпкаче. Самички нєшу од два до двацец ваїчка, хтори на початку блядо кафовей [[Фарба|фарби]] або превидни, а познєйше поставаю блядо помаранчецовей фарби. Тоти инсекти маю вецей стадиюми розвою: стадиюм ваїчка, пейц стадиюми форми нимфи и аж потим стадиюм одроснутей єдинки. Кажди стадиюм тирва од 7 до 10 днї, а нимфи одроснутим єдинком подобни по справованю и костираню. Треба коло 60 до 70 днї же би блощица корчоляшка досцигла статус одроснутей єдинки, гоч утвердзене же тот розвой у велькей мири завиши од [[Температура|температури]] води у хторей ше находза ваїчка. == Бивальнїк == Блощици корчоляшки населюю поверхносц мирней води. Векшина з нїх населює сладководни подруча, окрем файти ''Asclepios, Halobates'', ''Stenobates'' и других родох хтори населюю морски води. Морски файти жию при побрежю, а даскельо зоз роду ''Halobates'' жию на морю (океану) и єдини су инсекти хтори там жию. Углавним, тоти инсекти найскорей населя подруча богати и зоз другима инсектами и зоопланктоном и подруча зоз стинами и рошлїнами хтори им служа за покладанє ваїчкох. Науковци-виглєдоваче установели же блощицом корчоляшком найбаржєй одвитує температура води коло 25 ступнї, а температура нїзша од 22 ступнї нє добре дїйствує на нїх. Утвердзене же кед температура води нїзша, млади єдинки ше помалши розвиваю. Спомнути роди ''Gerridae'' присутни на просторох Европи, бувшим Совєтским Союзу, Канади, ЗАД-у, Южней Африки, Южней Америки, Австралиї, Китаю и Малезиї. Блощици корчоляшки ище вше нє пренайдзени у водох Нового Зеланду. == Референци == [[Катеґория:Инсекти]] <references /> [[Катеґория:Безпохребцинаре]] g6n14w6x982qxylvf47fp3ipt2ckqgj Розвалка 0 2947 20470 19780 2026-08-02T13:50:29Z ОленкаБТ 1579 20470 wikitext text/x-wiki [[File:Rollingpin.jpg|right|thumb|300px|Древена ролькаста розвалка]]'''Розвалка''' кухньов прибор цилиндричней форми хтори ше найчастейше хаснує за формованє [[Цесто|цеста.]] == Файти розвалкох == Єст два основни форми розвалкох: форма ролї и палїчки. Розвалки у форми [[Роля (ґеометрия)|ролї]] на своїх концох маю ценки зуженя як ручки (у форми ручкох), док розвалки у форми палїчки нє маю ручки, алє ше роби о кратких гладких палїчкох. Форма завиши од наменки розвалки. [[File:Rollingpin (Japanese).jpg|right|thumb|300px|Розвалки у форми палїчкох зоз и без зуженя]]Розвалки у форми палїчкох ше прави з древа, а палїчка начастейше пречнїку 2-3 центи. Длугши су од ролькастих розвалкох и можу буц длугоки и до єдного [[Метер|метера]]. Цесто ше зоз нїма формує зоз прицисканьом розвалки з дланями и преходзеньом прейґ цеста. Пре лєгчейше рукованє, дакеди су зужени на єдним або обидвох концох. Таки розвалки ше углавним хаснує у восточней Азиї, Французкей и на Балкану. Ролькасти розвалки тиж найчастейше древени, палїчка пречнїку 7-8 центи и звичайно су длугоки коло 80 центи. Тоти розвалки ше хаснує зоз прицисканьом на ручки и преходзеньом по цесту, розганяньом. У жемох заходней Европи и Сиверней Америки тота файта розвалкох вельо частейша. Даєдни розвалки нє маю ровну [[поверхносц]], прето же би охабяли шлїд у цесту при правеню окремних файтох печива и [[Хлєб|хлєбох]]. У южней Азиї ше розвалки (''belan'') хаснує зоз ровну деску (''shakla'') при правеню чапатия (барз здрави индийски [[хлєб]] без квасу). Видумани и модерни електрични апарати за правенє тортильох хтори комбиную функцию розвалки, дески и палачинкарнї. == Материяли == Попри ядлїни або букового древа, за виробок розвалкох хаснує ше и: скло, керамику, полиакрил, бакелит, бакар, месинґ, алуминиюм, силикон, нєардзаюци челїк, мрамор и пластику.<ref>Rolling Pins by Reginald King.2010</ref> Даєдни розвалки дзирави и полнї ше их з воду же би були ефикаснєйши, а розвалки зоз мрамору ше трима у фрижидеру же би нєпреривно були жимни пре правенє лїсцатого, т.є. кремпитового цеста.<ref>Heloise's Kitchen Hints by Heloise, Prentice-Hall, 1963</ref> == Ґалерия == <gallery> Файл:Vintage porcelain rolling pin 003.jpg|Розвалка зоз порцелану Файл:Rolling Pins.jpg|Розлични розвалки Файл:Preparing to make cookies (11331727995).jpg|Розвалка за правенє колачикох Файл:Depression Glass Rolling Pin.jpg|Склєняна розвалка Файл:How-to-make-Pizza Pizza-Cooking-IMG 2587-4800 (6837289420).jpg|Розвалка зоз ручками </gallery> == Вонкашня вяза == * [https://rolling-wonder.com/ Rolling Wonder - Precision Hybrid Rolling Pins". Rolling Wonder. Retrieved 2025-01-08.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 Оклагија] == Референци == <references /> [[Катеґория:Алати]] [[Катеґория:Ручни алати]] [[Катеґория:Кухньов прибор]] trvb5sa6elm0lonthxf5taqs5k1i1me Божи катички 0 3007 20488 18156 2026-08-03T09:37:30Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20488 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 = Божа катичка | label2 = | data2 =[[File:Coccinella-septempunctata-15-fws.jpg|260px]]''Coccinella septempunctata'' | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label4 = Домен | | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип | data6 =Chordata | label7 = Класа | data7 =Isecta | label8 = Ряд | data8 =Coloptera | label9 = Подряд | data9 =Polyphaga | label10 = Инфраряд | data10 =Cucujiformia | label11 = Надфамилия | data11 =Coccinelloidea | label12 = Фамилия | data12 = Coccinellidae Latreille, 1807<ref>[https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=114329 Coccinellidae Latreille, 1807.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Integrisani_taksonomski_informacioni_sistem Integrated Taxonomic Information System.]</ref> | header13 = [[Биномна номенклатура|Подфамилиї]] | | label14 = | data14 = Chilocorinae Mulsant 1846 | label15 =| data15 = Coccidulinae Mulsant, 1846 | label16 =| data16 = Hyperaspidinae Duverger, 1989 | label17 =| data17 = Microweiseinae Leng, 1920 <ref>[https://species.wikimedia.org/wiki/MicroweiseinaeWikispecies: Microweiseinae”.] 2012. Приступљено 9. 3. 2013</ref> | label18 =| data18 = Scymninae Mulsant, 1846 | label19 =| data19 = Sticholotidinae Weise, 1901 }} '''Божи катички'''<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 „Coccinellidae”.] BioRaS. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 оригинала] 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018.</ref> або богово катички (лат. ''Coccinellidae'', серб. ''бубамаре''; вироятно преложене мадярске ''isten katicája'': ''isten „бог”'' + ''Katica „Катаринка, Катка”'') фамилия инсектох хтора припада шору твардоктриделкарох (''Coleoptera'') и облапя вельочислени и рижнородни файти (єст описани вецей як 5.000).<ref>Seago, A. E.; Giorgi, J. A.; Li, J.; Ślipińskia, A. (јул 2011). . „Phylogeny, classification and evolution of ladybird beetles (Coleoptera: Coccinellidae) based on simultaneous analysis of molecular and morphological data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (1): 137—151. PMID [https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21426943/ 21426943.], doi:[https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1055790311001540?via%3Dihub 10.1016/j.ympev.2011.03.015.]</ref>(4) У [[Сербия|Сербиї]] по тераз зазначени 69 файти.<ref>[https://alciphron.habiprot.org.rs/ „Alciphron”.] ''alciphron.habiprot.org.rs''. Приступљено 2021-09-21.</ref>(5) Нє опасни су за людзох и нє вельки су – векшина одроснутих длугоки медзи 1 и 10 милиметри. Рахую ше як хасновити, прето же ше найчастейше кармя зоз рошлїнскима и щитастима ушами. Морфолоґия звичайна за твардокриделкарох и одроснути єдинки способни лєциц, гоч су, як и други твардокриделкаре, нє барз схопни лєтаче.<ref>Nedvěd, Oldřich (2020). Brouci čeledi slunéčkovití (Coccinellidae) střední Evropy = Ladybird beetles (Coccinellidae) of Central Europe (Vydání 2., upravené изд.). Praha. ISBN 978-80-200-3023-8. [[:sr:OCLC|OCLC 1200246356.]]</ref> == Випатрунок == При векшини божих катичкох цело овалней форми и як при шицких твардокриделкарох подкриделка тварди и чуваю два нїжни кридла хтори спаковани под нїма кед божа катичка мирує. Подкриделка интензивно офарбени. Звичайне думанє о божих катичкох познате: то мали червени хробачок (буба) зоз чарнима точками и чарну главу. Медзитим, божи катички можу буц рижних [[Фарба|фарбох]]: жовтей, помаранчецовей, скерлетночервеней або чарней зоз малима точками. Вельке число файтох єдней фарби: чарни, шиви або кафово и лаїки их чежко можу розликовац од других бубох. Їх интензивна спозорююца офарбеносц (''апосематска'' офарбеносц - же их нє треба, т.є. опасне рушац) углавним служи же би одбила хватачки. Така одбрана удатна углавним прето же шицки хватачки интензивни, моцни фарби (окреме червено-чарну и жовто-чарну комбинацию) повязую зоз отровносцу або ґадним смаком. Тота офарбеносц нє без причини, прето же божи катички наисце отровни за менши хватачки, як цо то ящурка або птица, док би чловек мушел пєсц барз вельо божи катички же би ше отровал. == Отровносц == Одроснути єдинки способни лучиц гемолимфу зоз своїх ставцох на ногох, вєдно з отровом жовкастей фарби. Отров масняви и нєприємного паху, а буба го вилучує кед же є нападнута. == Костиранє == Божи катички углавним хватачки (кармя ше зоз рошлїнскима и щитастима ушами),<ref>Nedvĕd Oldřich, Djurić Milan (2022). [https://habiprot.org.rs/Cocc_of_Eur/coccinellidae-ladybirds-of-europe.php Ladybirds of Europe.] Serbia/Czechia: HabiProt. ISBN 978-86-912033-4-4.</ref> гоч єст даяки файти (напр. мексицка пасулька) хтори польопривредни чкодлївци. Шицки божи катички ше можу кармиц и зоз рошлїнску [[Пожива|поживу]] кед же нєт достаточно плєну. Часто ше их хаснує як природних борцох процив чкодлївцох, алє ше случує же увежени божи катички надвладаю и заменя автохтони файти (таки случай зоз азийску гарлекин божу катичку ''Harmonia axyridis'' у Европи), зоз чим губя еколоґийну ровновагу. == Розмножованє и розвой == [[File:Cycloneda sanguinea eggs larvae.webm|right|thumb|300px|]]Векшина божих катичкох ше пари вчас на яр, або влєце, а самички покладаю лягло у хторим ше находза од пар фалатох по даскельо стотки ваїчка, у зависносци од файти. Лягло ше кладзе цо блїжей ґу колониї рошлїнских ушох. При векшини файтох, ваїчка ше вилягню до лїчинкох углавним после дзешец дньох. Стадиюм лїчинки тирва од 10-15 днї. Лїчинки барз ґаладни. Єдна лїчинка може поєсц вецей стотки рошлїнских ушох под час свойого розвою. На концу того стадиюму лїчинка ше меня до бабки. Вона ма випатрунок зранцованей лїчинки закваченей за лїсце з помоцу даскелїх гадвабастих нїткох. Цали животни циклус божей катички тирва од 4 по 7 тижнї. У ляглу попри оплодзених ваїчкох єст и нєоплодзени, а вони служа як додатне жридло поживи за вилягнути лїчинки. Одношенє оплодзених и нєоплодзених ваїчкох завиши од доступносци покарми за лїчинки. Божи катички углавним униволтни (народза єдну ґенерацию рочнє), гоч єст и биволтни (народза два ґенерациї). == Рочни активносци == [[File:Lady beetle taking flight.jpg|right|thumb|300px|Harmonia axyridis шири криделка]]Одроснути єдинки часто шпя жимски сон, так же ше вецей дзешатки єдинки позбераю до збитей маси на даяким скритим месце. Божи катички ше нє змаржню прето же у целу маю достаточно ґлицерину. Интересантне же исти места хаснує кажда нова ґенерация божих катичкох. Интересантни приклад червеней файти божей катички зоз двома чарнима точками, хтора ма меланинску форму: фарби обрацени, цо значи же подкриделка чарни зоз двома червенима точками. Кед же ше єдинки зоз обидвох файтох положи на [[Температура|температуру]] од 5 °C и провадзи їх активносц, укаже ше же меланинска форма активнєйша. И наисце, у природи, частосц форми у популациї тей файти така же на цмейших и жимнєйших теренох преовладує меланинска форма. == Символика и веренє == Божу катичку ше у Сербиї, алє и при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] трима за щешлїву бубу; дзеци ше радую кед ю найду або кед им злєци на руку чи на [[облєчиво]], та шпиваю: „Божа катичко, дзе ме одведзеш? Чи до раю, чи до царства, чи до пекла... Кед божа катичка полєци горе, значи же особа пойдзе до раю, кед одлєци просто – до царсва, а кед злєци долу – до пекла. И у других часцох швета ше на божу катичку патри на подобни способ, а пре свою красну фарбу и цифри барз є часто мотив на бавискох, платну и индзей.<ref>Timmins, Nicholas (14. 10. 1994). [https://www.independent.co.uk/news/uk/the-tories-in-bournemouth-teachers-promised-support-as-shephard-calls-truce-1442798.html „The Tories in Bournemouth: Teachers promised support as Shephard calls truce”.] The Independent. London.</ref><ref>Moor, Edward (1823). [https://books.google.rs/books?id=6BMLAAAAQAAJ&pg=PA33&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Suffolk Words and Phrases: Or, An Attempt to Collect the Lingual Localisms of that County.] J. Loder. стр. 33—.</ref>Було аж и видео-бависко ''Lady Bug'' (''Universal Games'', 1981) у хторим божа катичка мала главну улогу. == Ґалерия == <gallery> Файл:Buscando texturas-Guillermo Garabatos.jpg|Жовто-чарна божа катичка Файл:Ladybird eggs (7329084216).jpg|Ваїчка божей катички Файл:Црна са црвеним.jpg|Божа катичка чарно-червеней фарби Файл:Coccinella septempunctata MDj2.jpg|Лїчинка божей катички Файл:Бубамара.jpg|Помаранчецова божа катичка Файл:Coccinella-septempunctata-02-fws.jpg|Файта божей катички Файл:Coccinelle Achillée.jpg|Божа катичка на квецу </gallery> == Литература == * ''Словнїк рнародного язика'' I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 78. == Вонкашня вяза == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Бубамаре] == Референци == <references /> [[Катеґория:Инсекти]] [[Катеґория:Безпохребцинаре]] qexyqygm9empjfioppfynug5sar32ad Крев 0 3343 20477 20443 2026-08-02T16:14:35Z Olirk55 19 Уложени линки референцох 20477 wikitext text/x-wiki [[File:Bleeding finger.jpg|thumb|250px|right]] '''Крев''' (лат. ''sanguis'') то червена, нєпревидна, [[Густосц|густа]] и слана чечносц, окремного паху. Вона чече през шерцо и кревово судзини и на таки способ преноши поживни материї и оксиґен. Количество креви у чловечим орґанизме од 5 до 6 литри (коло 8 проценти тїлесней маси). Крев ше сосотої зоз плазми, кревових заренкох (еритроцитох, леукоцитох и тромбоцитох) и представя найважнєйшу тїлесни чечносц у чловечим орґанизме. Крев ендоґена (нукашня) тїлесна чечносц характеристична лєм за похребцинарох.<ref>Romer, Alfred Sherwood; Parsons, Thomas S. (1977). [https://archive.org/details/vertebratebody0000rome_a5a9 ''The Vertebrate Body''.] Philadelphia, PA: Holt-Saunders International. стр. [https://archive.org/details/vertebratebody0000rome_a5a9/page/404/mode/2up 404]-06. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-0-03-910284-5.]</ref> Лимфа, друга тїлесна чечносц, настава зоз креви, кружи през лимфову систему и враца ше до нєй. Крев спада до повязуюцих тканьох, односно ма вельке количество медзиклїтинковей повязуюцей субстанциї хтору творя сами клїтинки повязуюцей тканї. Крев часц системи за циркулацию.<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC_%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B8 Harvey, William] (1628). [https://web.archive.org/web/20101127002138/http://rarebookroom.org/Control/hvyexc/index.html „Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis in Animalibus”] (на язику: Латинским). Архивирано из оригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено 14. 08. 2017.]</ref> [[File:FreshFrozenPlasma.JPG|thumb||250px|right|Кревова плазма]] == Состав креви и улога == Крев чечуца ткань хтора ше находзи у шерцу и кревових жилох, а состої ше зоз двох часцох: [[File:Red White Blood cells.jpg|thumb||250px|thumb|Еритроцити (лїво), тромбоцити (у штредку), и леукоцити (на право)]] ● Чечуца часц — кревова плазма ● Кревово клїтинки хтори плїваю у кревовей плазми ([[Червени кревово заренка|еритроцити]], [[Били кревово заренка|леукоцити]] и [[Кревово плохочки|тромбоцити]]) [[Волумен]] кревових заренкох кус менши од волумену плазми и виноши 42 до 45 проценти, а волумен плазми 55 до 58 проценти волумену креви. При хлопох волумен кревових заренкох векши як при женох. Одношенє медзи волуменами кревових заренкох и плазму при здравей особи константне. Улога креви вельочислена. Крев помага и при диханю, односно преноши оксиґен и угльов диоксид, потим поживни материї, одпадни материї, гормони, ензими, витамини итд. Ма улогу и у реґулациї волумену тїлесних чечносцох, ацидо-базней ровноваги (pH вредносци), реґулациї тїлесней [[Температура|температури]], а ма вальку улогу и у охрани од хоротох. Крев чече през заварту систему цивочкох и кревових жилох, хтори зложени зоз артерийох, капиларох и венох: ● Артериї широки и нєпрепущуюци кревово жили през хтори венска крев чече од шерца ґу плюцом и артерийну крев ґу другим часцом цела. На таки способ ше преноша поживни материї през артериоли (менши артериї хтори наставаю зоз главних артерийох) и през капилари (наставаю зоз артериолох), же би ше на концу у покруткох крев пречисцела, а одпадни материї ше претворели до мочу. ● Вени тиж широки и нєпрепущуюци кревово жили, алє зоз ценшима мурами. През нїх чече венска крев зоз цела и артерийна крев зоз плюцох до шерца. Венска крев ма угльов диоксид и одпадни материї. ● Капилари узки кревово жили зоз ценкима мурами хтори наставаю зоз артериолох и формую зложену мрежу. Вони поштреднїки при черанки материйох медзи креву и клїтинками у орґанизме и при черанки респираторних ґазох у плюцох. У сущносци, капилари оможлївюю же би крев прешла зоз артериї до вени, а же би вода, цукри, аминоквашнїни и други материї прешли през їх мури до тканьох. Длужина, розпорядок и мрежа капиларох нє єднака при шицких тканьох. Крев нє чече источашнє през шицки капилари, алє ше вони по потреби можу отверац и заверац. == Состав креви == Крев ше состої зоз чечней кревовей плазми (коло 55 проценти) и кревових заренкох (коло 45 проценти).<ref>The Franklin Institute Inc.[https://web.archive.org/web/20090305043654/http://www.fi.edu/learn/heart/blood/blood.html „Blood – The Human Heart”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20090305043654/http://www.fi.edu/learn/heart/blood/blood.html оригинала] 5. 3. 2009. г. Приступљено 19. 3. 2009.]</ref> '''Кревова плазма''' безфарбова, односно жовкава чечносц у хторей ше находза орґански и нєорґански материї. У єй составе вода (коло 90 проценти), натрий хлорид (соль, коло 1 процент), цукри (коло 0,1 процент), масни материї, гормони, оксиґен и угльов диоксид, а од билькох (коло 7 проценти) албумини (участвую у преношеню гормонох и других материйох), ґлобулини (маю функцию охрани) и фибриноґен (участвує у процесу стиданя креви). '''Еритроцити''' то червени кревово заренка хтори участвую у преношеню оксиґену и угльового диоксиду у орґанизме. '''Леукоцити''' то били кревово заренка хтори наставаю у шпику и лимфових ґужлїкох. Їх улога у орґанизме имунолоґийна, односно участвую у охрани од хоротох хтори спричинюю бактериї, паразити, вируси и печарочки. '''Тромбоцити''' то [[кревово плохочки]] хтори участвую у процесу стиданя креви прето же отримованє креви у чечним стану у кревоцеку и застановйованє кирвавеня при очкодованих кревових судзинох важни механїзми за очуванє стабилних условийох за функционованє орґанизма. == Физични характеристики креви == Физични характеристики креви то: количество, [[фарба]], температура, густосц, вискозносц, пах, осмотски [[прицисок]], седиментация кревових заренкох и стиданє (коаґулация). '''Количество креви''' у орґанизме завиши од тїлесней [[Поверхносц|поверхносци]], односно од висини и маси. Штредня маса креви коло 7 проценти цалей маси чловека. Количество константне при здравих особох под час мированя, а звекшує ше под час роботи и з уношеньом векшого количестав води и [[Пожива|поживи]] до орґанизму. Количество креви у орґанизме нє вшадзи єднаке: при звекшаней активносци звекшує ше и потреба за креву. Под час хороти приходзи до тирвацого зменшаня або звекшаня количества креви у орґанизме, а то резултат зменшаня (звекшаня) самей плазми або еритроцитох пре пременки и кревовових заренкох и плазми. Звекшанє ше вола плетора, а зменшанє олиґемия. [[File:Venous and arterial blood.jpg|thumb|250px|right|Венска крев (цмейша) и артерийна крев (блядша)]] '''Фарба креви''' червена пре кревов пиґмент гемоґлобин хтори ше находзи у еритроцитох. Спрам ступня оксидациї гемоґлобину, фарба блядша або цмейша. По тим ше розликує венска и артерийна крев. Фарба креви ше меня и при патолоґийних станох: при трованю з угльовим моноксидом крев бляда червена, а кед придзе до застановеня оксиґенизациї у плюцох - крев чарнява. '''Температура креви''' од 36 до 40 ступнї. Вона нє завиши од вонкашнєй температури, константна є. Найнїзша температура креви у венох скори, а найвисша у венох хтори одводза крев зоз печинки. '''Специфична [[маса]]''' креви штреднє виноши 1.060 (чежша є од води) и условена є зоз числом еритроцитох и количеством гемоґлобину у нїх.<ref>Shmukler, Michael (2004). „[https://hypertextbook.com/facts/2004/MichaelShmukler.shtml Density of Blood”.] ''The Physics Factbook''. Приступљено 4. 10. 2006.</ref> При хлопох маса креви кус векша як при женох. Маса ше знїжує после єдзеня, а звекшує после физичней усиловносци. '''Вискозносц креви''' то швидкосц прецеканя креви през капиларни цивочки одредзеного пречнїку при одредзеней температури и прициску. Вискозносц креви завиши од числа еритроцитох и од числа леукоцитох кед є звекшане. Пах креви подобни паху зною и походзи од випарююцих масних квашнїнох у нєй. '''Осмотски прицисок креви''' завиши од концентрациї материйох у нєй (електролитох и нєелектролитох), виноши 7 атмосфери и мера ше зоз криоскопом. '''Седиментация креви''' то ушедованє кревових заренкох на дно судзинки у хторей ше крев находзи и хторей додата даяка антикоаґулациона материя. Швидкосц видвойованя кревових заренкох зоз плазми то швидкосц седиментациї и вона завиши од часу кельо крев стої, од числа и прикметох еритроцитох и од одношеня поєдиних материйох у кревовей плазми. Од состойкох плазми на швидкосц седиментациї найбаржей дїйствую количество фибриноґену, голестеролу и даєдни фракциї бильчкох. На пошвидшанє седиментациї дїйствує звекшани фибриноґен або голестерол, а на спомалшенє дїйствує звекшани албумин (главни протеїн у плазми). '''pH вредносц креви''' константна вредносц. Крев чечносц у хторей стаємна концентрация водонїкових йонох од хторей завиши квашносц, алкалносц и нєутралносц реакциї креви. pH вредносц ше руша од 7,3 до 7,5, венска крев кус квашнєйша од артерийней.<ref>Waugh, Anne; Grant, Allison (2007). „2”. ''Anatomy and Physiology in Health and Illness'' (Tenth изд.). Churchill Livingstone Elsevier. стр. 22. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-0-443-10102-1.]</ref> == Хемийни характеристики креви == Крев як цалосц ма вельо орґански и нєорґански материї, даєдни ше находза у кревовей плазми, а даєдни у кревових клїтинкох. === ▶ Нєорґански материї креви то вода и соль. === '''Води''' єст найвецей єст у кревовей плазми (коло 3,5 литри), а у кревових клїтинкох менєй. Часц води у креви шлєбодна вода и ма розпущуюцу улогу за '''''нєорґански и орґански материї орґанизма'''''. Тота вода по потреби преходзи зоз креви до медзиклїтинковей чечносци и враца ше. Друга часц води у составе гидрофилних бильчкох кревовей плазми и вязана є за албумини (вязана вода). '''Нєорґански солї''' у форми катйонох и анйонох творя 1 процент креви. Медзи анйонами єст найвецей хлориду, фосфату, бикарбонату и сулфату, а медзи катйонами єст натрию, калию, калцию и маґнезию. === ▶ Орґански натериї креви === '''Бильчки''' по количестве найглавнєйши у креви. У плазми ше находзи серум-албумини, фракциї ґлобулину и фибриноґену и дакус ґликопротеїну и липопротеїну. У кревових клїтинкох ше находза зложени бильчки: у леукоцитох нуклеопротеїни, а у еритроцитох хромопротеїни. '''Липиди''' ше часточнє находза у плазми, а часточнє су у збудови кревових заренкох. Найважнєйши то: триґлицериди, фосфати, ґликолипиди и стероїди. '''Угльово гидрати''' найзаступенши у форми моносахаридох, ґлукози (цукер у креви) хтора представя главне и основне жридло енерґиї за клїтинки у орґанизме, окреме за мозоґ и нервову систему. '''Витамини''', окрем того же ше преноша зоз креву по орґанизме, затримую ше у креви. '''Ензими''' до кревовей плазми доходза зоз шлїжинки (панкреасу), зоз клїтинкох других орґанох (печинки, шерца и мускулох) и зоз кревових клїтинкох у хторих ше творя (леукоцитох, тромбоцитох, еритроцитох). Вони заслужни за метаболизем. '''Гормони''' ше находза у креви прето же ше лєм зоз ню преноша през орґанизем. Количество барз мале и виражує ше у микроґрамох. Медзи найважнєйшима то: инсулин, гормони щитного шлїжнїку (Т3 и Т4) и полни гормони (естроґен и тестостерон). == Референци == [[Катеґория:Хематолоґия]] j53bh81urzkblii66movj2cq7tsqy2q Розгварка зоз хасновательом:Revi C. 3 3345 20471 20451 2026-08-02T14:29:11Z Pathoschild 206 global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]]) 20471 wikitext text/x-wiki __NOINDEX__<div class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[File:Revi logo (pink).png|thumb|center|<span style="color:red">PLEASE DO NOT LEAVE MESSAGE HERE!</span>]] '''<span style="color:red"> BEFORE YOU BLOCK MY ACCOUNT: IF MY EDIT SUMMARY INCLUDE PREFIX </span>''(Script)''<span style="color:red">, DON'T BLOCK ME, JUST TELL ME TO SLOW DOWN AT COMMONS' TALK PAGE. IT IS AN AUTOMATED SCRIPT BEING USED ON COMMONS TO MOVE FILES.</span>''' Instead, please leave your message following site: <br /> [[File:Wikidata-logo-en.svg|45px|link=d:User talk:Revi C.]] [[d:User talk:Revi C.]] for Wikidata (Interwiki links) stuff <!--(I am {{int:Group-sysop}} there)--> <br /> [[File:Commons-logo.svg|45px|link=commons:User talk:Revi C.]] [[commons:User talk:Revi C.]] for renaming stuff or [[User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] action (I am {{int:Group-sysop}} there) <br /> [[File:Wikimedia Community Logo optimized.svg|45px|link=m:User talk:Revi C.]] [[meta:User talk:Revi C.]] for other stuff (User right notification, revert message, etc...) Messages left on this page may be reverted or moved without any response.</div> 5b8qtz4dnjnrhc9ts3mku14m3gujbq8 Хаснователь:-revi 2 3348 20472 2026-08-02T15:06:07Z Pathoschild 206 global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]]) 20472 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[User:Revi C.]] 88g0cv17whfgb1wkeh281mptujwtlut Розгварка зоз хасновательом:-revi 3 3349 20474 2026-08-02T15:42:00Z Pathoschild 206 global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]]) 20474 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[User talk:Revi C.]] o9z79lcc9a9pfmqmrod5w3eyk4q9i0o Пиялка 0 3350 20478 2026-08-02T16:31:43Z Olirk55 19 Нова страница: Пиялка або пиявка (Hirudinea) мн. пиялки то члєнковити животинки—хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у слатких водох, алє их єст и на копну и у морйох. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох, прицицаюци ше за їх цел… 20478 wikitext text/x-wiki Пиялка або пиявка (Hirudinea) мн. пиялки то члєнковити животинки—хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у слатких водох, алє их єст и на копну и у морйох. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох, прицицаюци ше за їх цело. Постоя и файти хтори лїґаю цали свой лов; напр. мегучкарох, хробачки, рижни ларви хлїстох, суньоґох итд. Постоя и пиялки хтори ше кармя зоз рошлїнами. Маю два мишицови цицалки— єдна коло устового отвору (коло устох), а друга на заднєй часци цела. Цело ма, и так є збудоване стаємне число сеґментох, т.є. вше ше состої зоз 33 сеґментох. У їх шлїнових жлєздох находзи ше хирудин, хтори спричинює зґрушованє креви на особи. == Рушанє пиялки == Рушанє/рухомосц пиялкох цикаве: на обидвох концох цела пиялки маю цицалки хтори им оможлївюю же би ше припили за подводни предмети-рошлїни. Пиялка ше припиє за предмет зоз предню часцу и руша ше зоз подзвигованьом и скруцованьом цела (як до лука). Пиялки можу плївац так же гойсаю свойо цело. Черевова часц просторнєйша и може мац виростки — дивертикулуми — до хторих ше збера крев (так ше можу кармиц напр. лєм два раз рочнє). Прегради медзи сеґментами щезню, нєстаню и цали су редуковани. У наших слатких водох барз часта файта то медицинска пиялка (Hirudo medicinalis) хтора ма уста и три рухоми гитински видлїци хтори служа за пребиванє скори. Пиялки маю векше число зубох. Векшина фсйтох диха през тїлесни интеґументи, алє даєдни маю шкрґи. == Литература == * Библиотека „Планета Земља и живот на њој“, „Човек и животињски свет“, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. * Догељ, В. А.: „Зоологија бескичмењака“, Научна књига, Београд, 1971. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 1“, Научна књига, Београд, 1977. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 2“, Научна књига, Београд, 1979. * Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б., Радовић, И.: „Специјална зоологија“, Научна књига, Београд, 1986. jcexabypjav2ckgef2jfzzu0c042ifm 20479 20478 2026-08-02T17:56:31Z Olirk55 19 Форматированє бока, референци, вонкашнї вязи 20479 wikitext text/x-wiki '''Пиялка''' або '''пиявка''' (''Hirudinea'') мн. пиялки. Tо члєнковити животинки—хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у слатких водох, алє их єст и на копну и у морйох. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох, прицицаюци ше за їх цело. Постоя и файти хтори лїґаю цали свой лов; напр. мегучкарох, рижни ларви хлїстох, суньоґох, хробачкoh итд. Постоя пиялки хтори ше кармя зоз рошлїнами. Пре еластичну структуру свойого цела, пиялка ше може пейц раз звекшац у цеку карменя. Маю два '''мишицови цицалки'''— єдна коло устового отвору (коло устох), а друга на заднєй часци цела. Цело ма, и так є збудоване стаємне число сеґментох, т.є. вше ше состої зоз 33 сеґментох. У їх шлїнових жлєздох находзи ше хирудин, хтори онєможлївює спричинює зґрушованє [[Крев|креви]] на жертви. Пиявлки маю добре развити '''чулни орґани'''. Цело им прекрите з рецепторами, з помоцу кхторих можу детектовац слаби флуктуациї у води, одредзиц присуство хемикалийох, перципирую мали променки шветлосци и температури. Прето, пиялки можу длуго стржиц з пахом за свою жертву. Тиж реаґую на цеплоту цела „жертви”. == Рушанє пиялки == Рушанє/рухомосц пиялкох цикаве: на обидвох концох цела пиялки маю цицалки хтори им оможлївюю же би ше припили за подводни предмети-рошлїни. Пиялка ше припиє за предмет зоз предню часцу и руша ше зоз подзвигованьом и скруцованьом цела (як до лука). Пиялки можу плївац так же гойсаю свойо цело. Черевова часц просторнєйша и може мац виростки — дивертикулуми — до хторих ше збера крев (так ше можу кармиц напр. лєм два раз рочнє). Прегради медзи сеґментами щезню, нєстаню и цали су редуковани. == Медицинска пиялка == У наших сладких водох барз часта файта то медицинска пиялка (''Hirudo medicinalis'')<ref>[https://animaldiversity.org/accounts/Hirudo_medicinalis/ Подаци о медицинским пијавицама]</ref> хтора ма уста и три рухоми гитински видлїци хтори служа за пребиванє скори, маю векше число зубох. Медицински пиявли можу буц без покарми длужей од шейсц мешаци. Векшина фaйтох диха през тїлесни интеґументи, а даєдни маю шкрґи. ==== Применка у медицини ==== Пиялки доприноша обнавянє очкодованих орґанох. Медицинска пиялка, (кед ше прицица) ошлєбодзуюци хирудин до людскей циркулацийней системи, зопера стиданє креви. Векшина „популарних“ применкох нєма доказану основу. Можу ше хасновац лєм медицински пиявлки за єдностране хаснованє, виховани у установи-биофабрики. Медицинска пиялка ''Hirudo medicinalis'', и даєдни други файти, хасновало ше за  клинїчне пущанє креви найменєй пред 2.500 роки. Дзепоєдни историйни тексти описую таки методи хаснованя пиялкох у древней Индиї, старей Греческей...<ref>Payton, Brian (1981). Muller, Kenneth; Nicholls, John; Stent, Gunther (eds.). Neurobiology of the Leech. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cold_Spring_Harbor_Laboratory_Press Cold Spring Harbor Laboratory.] pp. 27–34. ISBN 978-0-87969-146-2.</ref><ref> Mory, Robert N.; Mindell, David; Bloom, David A. (2014). "The Leech and the Physician: Biology, Etymology, and Medical Practice with Hirudinea medicinalis". World Journal of Surgery. 24 (7): 878–883. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1007/s002680010141.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Handle_System hdl:2027.42/42411.] PMID 10833259. [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 18166996]</ref> Така метода ноши реални опасносци: инфекциї (окреме ''Aeromonas hydrophila'', хтора жиє у пизлкових черевох), предлужене кирвавенє, анемия, чежши алерґийни реакциї, рани, поготов вельки ризик од инфекциї при хаснованю „домашнїх“ пиялкох. == Литература == * Библиотека „Планета Земља и живот на њој“, „Човек и животињски свет“, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. * Догељ, В. А.: „Зоологија бескичмењака“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1971. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 1“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1977. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 2“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1979. * Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б., Радовић, И.: „Специјална зоологија“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1986. == Вонкашнї вязи == * [https://invertebrate.us/leeches-euhirudinea/ Детаљни подаци о пијавицама] язик: анґлийски * [https://www.wildmadagascar.org/overview/leeches.html Како отклонити пијавицу] * [https://web.archive.org/web/20070310212411/http://www.worstcasescenarios.com/scenario.htm?scenarioid=22&cache=1153346951 Како одклонити пијавицу 2. део] * [https://web.archive.org/web/20110202235918/http://disgustingly-healthy.com/ Биотерапия з пиялками] на язику английским {{Commonscat}} == Референци == ln6kvjqfbgfo152orndb8rq0psbm8j3 20481 20479 2026-08-02T22:11:39Z Olirk55 19 Креированє ґалериї 20481 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background:lightblue | header1 = Пиялка | label2 = | data2 = [[File:Leech in water.jpg|center| |350px|Пиялка (Haemopis sanguisuga)]] | label3 = | data3 = <div style="text-align: center;"> '''[[Пиялка]]'''<br /> (''''' Haemopis sanguisuga ''''') </div> | header4 = Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип| data6 = Annelida | label7 = Класа |data7 = Clitellata | label8 = Podklasa| data8 = Hirudinea Lamarck, 1818 | label9 = Фамилия | data9 = Equidae | label10 = Род | data10 = | label11 = Файта | data11 = | label12 = Подфайта | data12 = | header13 = Ряди | label14 = | data14 = • Arhynchobdellida • Rhynchobdellida • Acanthobdellida | header15 = | label16 = | data16 = }} '''Пиялка''' або '''пиявка''' (''Hirudinea'') мн. пиялки. Tо члєнковити животинки—хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у слатких водох, алє их єст и на копну и у морйох. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох, прицицаюци ше за їх цело. Постоя и файти хтори лїґаю цали свой лов; напр. мегучкарох, рижни ларви хлїстох, суньоґох, хробачкoх итд. Постоя пиялки хтори ше кармя зоз рошлїнами. Пре еластичну структуру свойого цела, пиялка ше може пейц раз звекшац у цеку карменя. Маю два '''мишицови цицалки'''— єдна коло устового отвору (коло устох), а друга на заднєй часци цела. Цело ма, и так є збудоване стаємне число сеґментох, т.є. вше ше состої зоз 33 сеґментох. У їх шлїнових жлєздох находзи ше хирудин, хтори онєможлївює спричиньованє гуснуца [[Крев|креви]], кед пиялка прицицана за ,,жертву<nowiki>''</nowiki>. [[File:Egel als Schneckenparasit 04.JPG|right|thumb|332x332px|Пиялка у водиприпита за ,,плєн''. Видно на целу ребрасти сеґменти]]Пиялки маю добре развити '''чулни орґани'''. Цело им прекрите з рецепторами, з помоцу хторих можу детектовац слаби флуктуациї у води, одредзиц присуство хемикалийох, перципирую мали пременки [[Шветлосц|шветлосци]] и [[Температура|температури]]. Прето, пиялки можу длуго стрежиц прейґ паху на свою жертву. Тиж реаґую на цеплоту цела „жертви”. == Рушанє пиялки == Рушанє/рухомосц пиялкох цикаве: на обидвох концох цела пиялки маю цицалки хтори им оможлївюю же би ше припили за подводни предмети-рошлїни. Пиялка ше припиє за предмет зоз предню часцу и руша ше зоз подзвигованьом и скруцованьом цела (як до лука). Пиялки можу плївац так же гойсаю свойо цело у води. Черевова часц просторнєйша и може мац виростки — дивертикулуми — до хторих ше збера крев (так ше можу кармиц напр. лєм два раз рочнє). Прегради медзи сеґментами щезню, нєстаню и цали су редуковани. == Медицинска пиялка == У наших сладких водох барз часта файта то медицинска пиялка (''Hirudo medicinalis'')<ref>[https://animaldiversity.org/accounts/Hirudo_medicinalis/ Подаци о медицинским пијавицама]</ref> хтора ма уста и три рухоми гитински видлїци хтори служа за пребиванє скори, маю векше число зубох. Медицински пиявли можу буц без покарми длужей од шейсц мешаци. Векшина фaйтох диха през тїлесни интеґументи, а даєдни маю шкрґи. ==== Применка у медицини ==== [[File:Sucking leech.jpg|right|thumb|332x332px|Пиялка хтора цица]]Пиялки доприноша обнавянє очкодованих орґанох. Медицинска пиялка, (кед ше прицица) ошлєбодзуюци хирудин до людскей циркулацийней системи, зопера стиданє креви. Векшина „популарних“ применкох нєма доказану основу. Можу ше хасновац лєм медицински пиявлки за єдностране хаснованє, виховани у установи-биофабрики. Медицинска пиялка ''Hirudo medicinalis'', и даєдни други файти, хасновало ше за  клинїчне пущанє креви найменєй пред 2.500 роки. Дзепоєдни историйни тексти описую таки методи хаснованя пиялкох у древней Индиї, старей Греческей...<ref>Payton, Brian (1981). Muller, Kenneth; Nicholls, John; Stent, Gunther (eds.). Neurobiology of the Leech. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cold_Spring_Harbor_Laboratory_Press Cold Spring Harbor Laboratory.] pp. 27–34. ISBN 978-0-87969-146-2.</ref><ref> Mory, Robert N.; Mindell, David; Bloom, David A. (2014). "The Leech and the Physician: Biology, Etymology, and Medical Practice with Hirudinea medicinalis". World Journal of Surgery. 24 (7): 878–883. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1007/s002680010141.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Handle_System hdl:2027.42/42411.] PMID 10833259. [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 18166996]</ref> Така метода ноши реални опасносци: инфекциї (окреме ''Aeromonas hydrophila'', хтора жиє у пизлкових черевох), предлужене кирвавенє, анемия, чежши алерґийни реакциї, рани, поготов вельки ризик од инфекциї при хаснованю „домашнїх“ пиялкох. <gallery> Файл:Leech Removal.JPG|Припита пиялка на ноги Файл:ErpobdellaOctoculata wwalas 01.JPG|Файта пиялки Файл:Haemadipsa zeylanica japonica.jpg|Японска пиялка (Haemadipsa zeylanica japonica) Файл:Sansowe.webm|Рухомосц пиялки (видео знїмок) Файл:Leeches in hand - Kaanid käel.jpg|Нацагнута и „склупчена” пиялка на руки Файл:A leech on the leaf..jpg|Пиялка припита на лїсцу-цица рошлїну (Индия) </gallery> == Литература == * Библиотека „Планета Земља и живот на њој“, „Човек и животињски свет“, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. * Догељ, В. А.: „Зоологија бескичмењака“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1971. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 1“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1977. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 2“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1979. * Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б., Радовић, И.: „Специјална зоологија“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1986. == Вонкашнї вязи == * [https://invertebrate.us/leeches-euhirudinea/ Детаљни подаци о пијавицама] язик: анґлийски * [https://www.wildmadagascar.org/overview/leeches.html Како отклонити пијавицу] * [https://web.archive.org/web/20070310212411/http://www.worstcasescenarios.com/scenario.htm?scenarioid=22&cache=1153346951 Како одклонити пијавицу 2. део] * [https://web.archive.org/web/20110202235918/http://disgustingly-healthy.com/ Биотерапия з пиялками] на язику английским {{Commonscat}} == Референци == mseeatye6879y0x47i97rqjpdxqbxo1 20482 20481 2026-08-02T22:20:24Z Olirk55 19 Катеория, уношенє податкох до табели 20482 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background:lightblue | header1 = Пиялка | label2 = | data2 = [[File:Leech in water.jpg|center| |350px|Пиялка (Haemopis sanguisuga)]] | label3 = | data3 = <div style="text-align: center;"> '''[[Пиялка]]'''<br /> (''''' Haemopis sanguisuga ''''') </div> | header4 = Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип| data6 = Annelida | label7 = Класа |data7 = Clitellata | label8 = Podklasa| data8 = Hirudinea Lamarck, 1818 | label9 = Фамилия | data9 = Equidae | label10 = Род | data10 = | label11 = Файта | data11 = | label12 = Подфайта | data12 = | header13 = Ряди | label14 = | data14 = • Arhynchobdellida • Rhynchobdellida • Acanthobdellida | header15 = | label16 = | data16 = }} '''Пиялка''' або '''пиявка''' (''Hirudinea'') мн. пиялки. Tо члєнковити животинки—хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у слатких водох, алє их єст и на копну и у морйох. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох, прицицаюци ше за їх цело. Постоя и файти хтори лїґаю цали свой лов; напр. мегучкарох, рижни ларви хлїстох, суньоґох, хробачкoх итд. Постоя пиялки хтори ше кармя зоз рошлїнами. Пре еластичну структуру свойого цела, пиялка ше може пейц раз звекшац у цеку карменя. Маю два '''мишицови цицалки'''— єдна коло устового отвору (коло устох), а друга на заднєй часци цела. Цело ма, и так є збудоване стаємне число сеґментох, т.є. вше ше состої зоз 33 сеґментох. У їх шлїнових жлєздох находзи ше хирудин, хтори онєможлївює спричиньованє гуснуца [[Крев|креви]], кед пиялка прицицана за ,,жертву<nowiki>''</nowiki>. [[File:Egel als Schneckenparasit 04.JPG|right|thumb|332x332px|Пиялка у води припита за ,,плєн''.'' Видно на целу ребрасти персценї]]Пиялки маю добре развити '''чулни орґани'''. Цело им прекрите з рецепторами, з помоцу хторих можу детектовац слаби флуктуациї у води, одредзиц присуство хемикалийох, перципирую мали пременки [[Шветлосц|шветлосци]] и [[Температура|температури]]. Прето, пиялки можу длуго стрежиц прейґ паху на свою жертву. Тиж реаґую на цеплоту цела „жертви”. == Рушанє пиялки == Рушанє/рухомосц пиялкох цикаве: на обидвох концох цела пиялки маю цицалки хтори им оможлївюю же би ше припили за подводни предмети-рошлїни. Пиялка ше припиє за предмет зоз предню часцу и руша ше зоз подзвигованьом и скруцованьом цела (як до лука). Пиялки можу плївац так же гойсаю свойо цело у води. Черевова часц просторнєйша и може мац виростки — дивертикулуми — до хторих ше збера крев (так ше можу кармиц напр. лєм два раз рочнє). Прегради медзи ребрастиам сеґментами щезню, нєстаню и цали су редуковани. == Медицинска пиялка == У наших сладких водох барз часта файта то медицинска пиялка (''Hirudo medicinalis'')<ref>[https://animaldiversity.org/accounts/Hirudo_medicinalis/ Подаци о медицинским пијавицама]</ref> хтора ма уста и три рухоми гитински видлїци хтори служа за пребиванє скори, маю векше число зубох. Медицински пиявли можу буц без покарми длужей од шейсц мешаци. Векшина фaйтох диха през тїлесни интеґументи, а даєдни маю шкрґи. ==== Применка у медицини ==== [[File:Sucking leech.jpg|right|thumb|332x332px|Пиялка хтора цица]]Пиялки доприноша обнавянє очкодованих орґанох. Медицинска пиялка, (кед ше прицица) ошлєбодзуюци хирудин до людскей циркулацийней системи, зопера стиданє креви. Векшина „популарних“ применкох нєма доказану основу. Можу ше хасновац лєм медицински пиявлки за єдностране хаснованє, виховани у установи-биофабрики. Медицинска пиялка ''Hirudo medicinalis'', и даєдни други файти, хасновало ше за  клинїчне пущанє креви найменєй пред 2.500 роки. Дзепоєдни историйни тексти описую таки методи хаснованя пиялкох у древней Индиї, старей Греческей...<ref>Payton, Brian (1981). Muller, Kenneth; Nicholls, John; Stent, Gunther (eds.). Neurobiology of the Leech. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cold_Spring_Harbor_Laboratory_Press Cold Spring Harbor Laboratory.] pp. 27–34. ISBN 978-0-87969-146-2.</ref><ref> Mory, Robert N.; Mindell, David; Bloom, David A. (2014). "The Leech and the Physician: Biology, Etymology, and Medical Practice with Hirudinea medicinalis". World Journal of Surgery. 24 (7): 878–883. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1007/s002680010141.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Handle_System hdl:2027.42/42411.] PMID 10833259. [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 18166996]</ref> Така метода ноши реални опасносци: инфекциї (окреме ''Aeromonas hydrophila'', хтора жиє у пизлкових черевох), предлужене кирвавенє, анемия, чежши алерґийни реакциї, рани, поготов вельки ризик од инфекциї при хаснованю „домашнїх“ пиялкох. <gallery> Файл:Leech Removal.JPG|Припита пиялка на ноги Файл:ErpobdellaOctoculata wwalas 01.JPG|Файта пиялки Файл:Haemadipsa zeylanica japonica.jpg|Японска пиялка (Haemadipsa zeylanica japonica) Файл:Sansowe.webm|Рухомосц пиялки (видео знїмок) Файл:Leeches in hand - Kaanid käel.jpg|Нацагнута и „склупчена” пиялка на руки Файл:A leech on the leaf..jpg|Пиялка припита на лїсцу-цица рошлїну (Индия) </gallery> == Литература == * Библиотека „Планета Земља и живот на њој“, „Човек и животињски свет“, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. * Догељ, В. А.: „Зоологија бескичмењака“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1971. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 1“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1977. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 2“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1979. * Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б., Радовић, И.: „Специјална зоологија“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1986. == Вонкашнї вязи == * [https://invertebrate.us/leeches-euhirudinea/ Детаљни подаци о пијавицама] язик: анґлийски * [https://www.wildmadagascar.org/overview/leeches.html Како отклонити пијавицу] * [https://web.archive.org/web/20070310212411/http://www.worstcasescenarios.com/scenario.htm?scenarioid=22&cache=1153346951 Како одклонити пијавицу 2. део] * [https://web.archive.org/web/20110202235918/http://disgustingly-healthy.com/ Биотерапия з пиялками] на язику английским {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Биолоґия]] [[Катеґория:Безпохребционаре]] [[Катеґория:Пиялка]] [[Катеґория:Члєнковити хробачки]] 5t686yun7abcku2151byy7caiqcplzv 20483 20482 2026-08-02T22:39:57Z Olirk55 19 Корекциї словох 20483 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background:lightblue | header1 = Пиялка | label2 = | data2 = [[File:Leech in water.jpg|center| |350px|Пиялка (Haemopis sanguisuga)]] | label3 = | data3 = <div style="text-align: center;"> '''[[Пиялка]]'''<br /> (''''' Haemopis sanguisuga ''''') </div> | header4 = Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип| data6 = Annelida | label7 = Класа |data7 = Clitellata | label8 = Podklasa| data8 = Hirudinea Lamarck, 1818 | label9 = Фамилия | data9 = Equidae | label10 = Род | data10 = | label11 = Файта | data11 = | label12 = Подфайта | data12 = | header13 = Ряди | label14 = | data14 = • Arhynchobdellida • Rhynchobdellida • Acanthobdellida | header15 = | label16 = | data16 = }} '''Пиялка''' або '''пиявка''' (''Hirudinea'') мн. пиялки. Tо члєнковити животинки—хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у слатких водох, алє их єст и на копну и у морйох. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох, прицицаюци ше за їх цело. Постоя и файти хтори лїґаю цали свой лов; напр. мегучкарох, рижни ларви хлїстох, суньоґох, хробачкoх итд. Постоя пиялки хтори ше кармя зоз рошлїнами. Пре еластичну структуру свойого цела, пиялка ше може пейц раз звекшац у цеку карменя. Пиялки маю два '''мишицово цицалки'''— єдна коло устового отвору (коло устох), а друга на заднєй часци цела. Цело ма, и так є збудоване стаємне число сеґментох, т.є. вше ше состої зоз 33 сеґментох. У їх шлїнових жлєздох находзи ше хирудин, хтори онєможлївює спричиньованє гуснуца [[Крев|креви]], кед пиялка прицицана за плєн-,,жертву<nowiki>''</nowiki>. [[File:Egel als Schneckenparasit 04.JPG|right|thumb|332x332px|Пиялка у води припита за ,,плєн''.'' Видно на целу ребрасти персценї]]Пиялки маю добре развити '''чулни орґани'''. Цело им прекрите з рецепторами, з помоцу хторих можу детектовац слаби флуктуациї у води, одредзиц присуство хемикалийох, перципирую мали пременки [[Шветлосц|шветлосци]] и [[Температура|температури]]. Прето, пиялки можу длуго стрежиц прейґ паху на свою жертву. Тиж реаґую на цеплоту цела „жертви”. == Рушанє пиялки == Рушанє/рухомосц пиялкох цикаве: на обидвох концох цела пиялки маю цицалки хтори им оможлївюю же би ше припили за подводни предмети та и рошлїни. Пиялка ше припиє за предмет зоз предню часцу и руша ше зоз подзвигованьом и скруцованьом цела (як до лука). Пиялки можу плївац так же гойсаю свойо цело у води. Черевова часц просторнєйша и може мац виростки — дивертикулуми — до хторих ше збера крев (так ше можу кармиц напр. лєм два раз рочнє). Прегради медзи ребрастима сеґментами щезню, нєстаню и цали су редуковани. == Медицинска пиялка == У наших сладких водох барз часта файта то медицинска пиялка (''Hirudo medicinalis'')<ref>[https://animaldiversity.org/accounts/Hirudo_medicinalis/ Подаци о медицинским пијавицама]</ref> хтора ма уста и три рухоми гитински видлїци хтори служа за пребиванє скори, маю векше число зубох. Медицински пиявли можу буц без покарми длужей од шейсц мешаци. Векшина фaйтох диха през тїлесни интеґументи, а даєдни маю шкрґи. ==== Применка у медицини ==== [[File:Sucking leech.jpg|right|thumb|332x332px|Пиялка хтора цица]]Пиялки доприноша обнавянє очкодованих орґанох. Медицинска пиялка, (кед ше прицица) ошлєбодзуюци хирудин до людскей циркулацийней системи, зопера стиданє креви. Векшина таких „популарних“ применкох нєма доказану основу. Можу ше хасновац лєм медицински пиялки за єдностране хаснованє, виховани у установи-биофабрики. Медицинска пиялка ''Hirudo medicinalis'', и даєдни други файти, хасновало ше за клинїчне пущанє креви найменєй пред 2.500 роки. Дзепоєдни историйни тексти описую таки методи хаснованя пиялкох у древней Индиї, старей Греческей...<ref>Payton, Brian (1981). Muller, Kenneth; Nicholls, John; Stent, Gunther (eds.). Neurobiology of the Leech. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cold_Spring_Harbor_Laboratory_Press Cold Spring Harbor Laboratory.] pp. 27–34. ISBN 978-0-87969-146-2.</ref><ref> Mory, Robert N.; Mindell, David; Bloom, David A. (2014). "The Leech and the Physician: Biology, Etymology, and Medical Practice with Hirudinea medicinalis". World Journal of Surgery. 24 (7): 878–883. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1007/s002680010141.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Handle_System hdl:2027.42/42411.] PMID 10833259. [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 18166996]</ref> Така метода ноши реални опасносци: инфекциї (окреме ''Aeromonas hydrophila'', хтора жиє у пизлкових черевох), предлужене кирвавенє, анемиї, чежши алерґийни реакциї, рани, поготов вельки ризик од инфекциї при хаснованю „домашнїх“ пиялкох. <gallery> Файл:Leech Removal.JPG|Припита пиялка на ноги Файл:ErpobdellaOctoculata wwalas 01.JPG|Файта пиялки Файл:Haemadipsa zeylanica japonica.jpg|Японска пиялка (Haemadipsa zeylanica japonica) Файл:Sansowe.webm|Рухомосц пиялки (видео знїмок) Файл:Leeches in hand - Kaanid käel.jpg|Нацагнута и „склупчена” пиялка на руки Файл:A leech on the leaf..jpg|Пиялка припита на лїсцу-цица рошлїну (Индия) </gallery> == Литература == * Библиотека „Планета Земља и живот на њој“, „Човек и животињски свет“, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. * Догељ, В. А.: „Зоологија бескичмењака“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1971. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 1“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1977. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 2“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1979. * Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б., Радовић, И.: „Специјална зоологија“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1986. == Вонкашнї вязи == * [https://invertebrate.us/leeches-euhirudinea/ Детаљни подаци о пијавицама] язик: анґлийски * [https://www.wildmadagascar.org/overview/leeches.html Како отклонити пијавицу] * [https://web.archive.org/web/20070310212411/http://www.worstcasescenarios.com/scenario.htm?scenarioid=22&cache=1153346951 Како одклонити пијавицу 2. део] * [https://web.archive.org/web/20110202235918/http://disgustingly-healthy.com/ Биотерапия з пиялками] на язику английским {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Биолоґия]] [[Катеґория:Безпохребционаре]] [[Катеґория:Пиялка]] [[Катеґория:Члєнковити хробачки]] 9fj729a2w0s6u4xx2k2qons3osznbco 20484 20483 2026-08-03T05:56:58Z Olirk55 19 Додата литература, референца 20484 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background:lightblue | header1 = Пиялка | label2 = | data2 = [[File:Leech in water.jpg|center| |350px|Пиялка (Haemopis sanguisuga)]] | label3 = | data3 = <div style="text-align: center;"> '''[[Пиялка]]'''<br /> (''''' Haemopis sanguisuga ''''') </div> | header4 = Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип| data6 = Annelida | label7 = Класа |data7 = Clitellata | label8 = Podklasa| data8 = Hirudinea Lamarck, 1818 | label9 = Фамилия | data9 = Equidae | label10 = Род | data10 = | label11 = Файта | data11 = | label12 = Подфайта | data12 = | header13 = Ряди | label14 = | data14 = • Arhynchobdellida • Rhynchobdellida • Acanthobdellida | header15 = | label16 = | data16 = }} '''Пиялка''' або '''пиявка''' (''Hirudinea'') мн. пиялки. Tо члєнковити животинки—хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у слатких водох, алє их єст и на копну и у морйох. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох, прицицаюци ше за їх цело. Постоя и файти хтори лїґаю цали свой лов; напр. мегучкарох, рижни ларви хлїстох, суньоґох, хробачкoх итд. Постоя пиялки хтори ше кармя зоз рошлїнами. Пре еластичну структуру свойого цела, пиялка ше може пейц раз звекшац у цеку карменя. Пиялки маю два '''мишицово цицалки'''— єдна коло устового отвору (коло устох), а друга на заднєй часци цела. Цело ма, и так є збудоване стаємне число сеґментох, т.є. вше ше состої зоз 33 сеґментох. У їх шлїнових жлєздох находзи ше хирудин, хтори онєможлївює спричиньованє гуснуца [[Крев|креви]], кед пиялка прицицана за плєн-,,жертву<nowiki>''</nowiki>. [[File:Egel als Schneckenparasit 04.JPG|right|thumb|332x332px|Пиялка у води припита за ,,плєн''.'' Видно на целу ребрасти персценї]]Пиялки маю добре развити '''чулни орґани'''. Цело им прекрите з рецепторами, з помоцу хторих можу детектовац слаби флуктуациї у води, одредзиц присуство хемикалийох, перципирую мали пременки [[Шветлосц|шветлосци]] и [[Температура|температури]]. Прето, пиялки можу длуго стрежиц прейґ паху на свою жертву. Тиж реаґую на цеплоту цела „жертви”. == Рушанє пиялки == Рушанє/рухомосц пиялкох цикаве: на обидвох концох цела пиялки маю цицалки хтори им оможлївюю же би ше припили за подводни предмети та и рошлїни. Пиялка ше припиє за предмет зоз предню часцу и руша ше зоз подзвигованьом и скруцованьом цела (як до лука). Пиялки можу плївац так же гойсаю свойо цело у води. Черевова часц просторнєйша и може мац виростки — дивертикулуми — до хторих ше збера крев (так ше можу кармиц напр. лєм два раз рочнє). Прегради медзи ребрастима сеґментами щезню, нєстаню и цали су редуковани. == Медицинска пиялка == У наших сладких водох барз часта файта то медицинска пиялка (''Hirudo medicinalis'') <ref>[https://animaldiversity.org/accounts/Hirudo_medicinalis/ Подаци о медицинским пијавицама]</ref> хтора ма уста и три рухоми гитински видлїци хтори служа за пребиванє скори, ма векше число оштрих рубцох як ,,зубки<nowiki>''</nowiki>. Медицински пиявли можу буц без покарми длужей од шейсц мешаци. Векшина фaйтох диха през тїлесни интеґументи, а даєдни маю шкрґи. ==== Хаснованє у медицини ==== [[File:Sucking leech.jpg|right|thumb|332x332px|Пиялка хтора цица]]Пиялки доприноша обнавянє очкодованих орґанох. Медицинска пиялка, (кед ше прицица) ошлєбодзуюци хирудин до людскей циркулацийней системи, зопера стиданє креви. Векшина таких „популарних“ применкох нєма доказану основу. Можу ше хасновац лєм медицински пиялки за єдностране хаснованє, виховани у условийох-биофабрики. Медицинска пиялка ''Hirudo medicinalis'', и даєдни други файти, хасновало ше за клинїчне пущанє креви найменєй пред 2.500 роки. Дзепоєдни историйни тексти описую таки методи хаснованя пиялкох у древней Индиї, старей Греческей...<ref>Payton, Brian (1981). Muller, Kenneth; Nicholls, John; Stent, Gunther (eds.). Neurobiology of the Leech. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cold_Spring_Harbor_Laboratory_Press Cold Spring Harbor Laboratory.] pp. 27–34. ISBN 978-0-87969-146-2.</ref><ref> Mory, Robert N.; Mindell, David; Bloom, David A. (2014). "The Leech and the Physician: Biology, Etymology, and Medical Practice with Hirudinea medicinalis". World Journal of Surgery. 24 (7): 878–883. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1007/s002680010141.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Handle_System hdl:2027.42/42411.] PMID 10833259. [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 18166996]</ref> '''Опасносц''' Така метода ноши реални опасносци: инфекциї (окреме ''Aeromonas hydrophila'', хтора жиє у пизлкових черевох), предлужене кирвавенє, анемиї, чежши алерґийни реакциї, рани, поготов вельки ризик од инфекциї при хаснованю „домашнїх“ пиялкох. Популация медицинских пиялкохше значно зменшала у велїх жемох у цеку 19. вику пре вельке поглєдованє и хаснованє у медицини и нєшка су загрожена файта у велїх реґионох.<ref>Kutschera U, Elliott J (2014-11-18). "[https://zse.pensoft.net/articles.php?id=4256 The European medicinal leech Hirudo medicinalis L.: Morphology and occurrence of an endangered species".] Zoosystematics and Evolution. 90 (2): 271–280. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.3897/zse.90.8715.] [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISSN 1860-0743.]</ref> == Ґалерия == <gallery> Файл:Leech Removal.JPG|Припита пиялка на ноги Файл:ErpobdellaOctoculata wwalas 01.JPG|Файта пиялки Файл:Haemadipsa zeylanica japonica.jpg|Японска пиялка (Haemadipsa zeylanica japonica) Файл:Sansowe.webm|Рухомосц пиялки (видео знїмок) Файл:Leeches in hand - Kaanid käel.jpg|Нацагнута и „склупчена” пиялка на руки Файл:A leech on the leaf..jpg|Пиялка припита на лїсцу-цица рошлїну (Индия) </gallery> == Литература == * Библиотека „Планета Земља и живот на њој“, „Човек и животињски свет“, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. * Догељ, В. А.: „Зоологија бескичмењака“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1971. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 1“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1977. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 2“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1979. * Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б., Радовић, И.: „Специјална зоологија“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1986. * Marcon, E., Mongini, M.: „Све животиње света“, ИРО „Вук Караџић“, Београд, 1986. * Радовић, И., Петров, Бригита: „Разноврсност живота 1 - структура и функција“, Биолошки факултет Београд и „Stylos“, Нови Сад, Београд, 2001. == Вонкашнї вязи == * [https://invertebrate.us/leeches-euhirudinea/ Детаљни подаци о пијавицама] (на язику анґлийским) * [https://www.wildmadagascar.org/overview/leeches.html Како отклонити пијавицу] * [https://web.archive.org/web/20070310212411/http://www.worstcasescenarios.com/scenario.htm?scenarioid=22&cache=1153346951 Како одклонити пијавицу 2. део] * [https://web.archive.org/web/20110202235918/http://disgustingly-healthy.com/ Биотерапия з пиялками] (на язику английским) {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Биолоґия]] [[Катеґория:Безпохребционаре]] [[Катеґория:Пиялка]] [[Катеґория:Члєнковити хробачки]] 7i0bws1tuv22w91c4gx9iae0hn43b5o 20485 20484 2026-08-03T09:33:24Z Sveletanka 20 20485 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background:lightblue | header1 = Пиялка | label2 = | data2 = [[File:Leech in water.jpg|center| |350px|Пиялка (Haemopis sanguisuga)]] | label3 = | data3 = <div style="text-align: center;"> '''[[Пиялка]]'''<br /> (''''' Haemopis sanguisuga ''''') </div> | header4 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип| data6 = Annelida | label7 = Класа |data7 = Clitellata | label8 = Подкласа| data8 = Hirudinea, Lamarck (1818) | label9 = Фамилия | data9 = | label10 = Род | data10 = | label11 = Файта | data11 = | label12 = Подфайта | data12 = | header13 = Ряди | label14 = | data14 = • Arhynchobdellida • Rhynchobdellida • Acanthobdellida | header15 = | label16 = | data16 = }} '''Пиялка''' або '''пиявка''' (''Hirudinea'') мн. пиялки. Tо члєнковити животинки—хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у слатких водох, алє их єст и на копну и у морйох. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох, прицицаюци ше за їх цело. Постоя и файти хтори лїґаю цали свой лов; напр. мегучкарох, рижни ларви хлїстох, суньоґох, хробачкoх итд. Постоя пиялки хтори ше кармя зоз рошлїнами. Пре еластичну структуру свойого цела, пиялка ше може пейц раз звекшац у цеку карменя. Пиялки маю два '''мишицово цицалки'''— єдна коло устового отвору (коло устох), а друга на заднєй часци цела. Цело ма, и так є збудоване стаємне число сеґментох, т.є. вше ше состої зоз 33 сеґментох. У їх шлїнових шлїжнїкох находзи ше хирудин, хтори онєможлївює спричиньованє гуснуца [[Крев|креви]], кед пиялка прицицана за плєн-„жертву”. [[File:Egel als Schneckenparasit 04.JPG|right|thumb|332x332px|Пиялка у води припита за ,,плєн''.'' Видно на целу ребрасти персценї]]Пиялки маю добре развити '''чулни орґани'''. Цело им прекрите з рецепторами, з помоцу хторих можу детектовац слаби флуктуациї у води, одредзиц присуство хемикалийох, перципирую мали пременки [[Шветлосц|шветлосци]] и [[Температура|температури]]. Прето, пиялки можу длуго стрежиц прейґ паху на свою жертву. Тиж реаґую на цеплоту цела „жертви”. == Рушанє пиялки == Рушанє/рухомосц пиялкох цикаве: на обидвох концох цела пиялки маю цицалки хтори им оможлївюю же би ше припили за подводни предмети та и рошлїни. Пиялка ше припиє за предмет зоз предню часцу и руша ше зоз подзвигованьом и скруцованьом цела (як до лука). Пиялки можу плївац так же гойсаю свойо цело у води. Черевова часц просторнєйша и може мац виростки — дивертикулуми — до хторих ше збера крев (так ше можу кармиц напр. лєм два раз рочнє). Прегради медзи ребрастима сеґментами щезню, нєстаню и цали су редуковани. == Медицинска пиялка == У наших сладких водох барз часта файта то медицинска пиялка (''Hirudo medicinalis'') <ref>[https://animaldiversity.org/accounts/Hirudo_medicinalis/ Подаци о медицинским пијавицама]</ref> хтора ма уста и три рухоми гитински видлїци хтори служа за пребиванє скори, ма векше число оштрих рубцох як „зубки”. Медицински пиялки можу буц без покарми длужей од шейсц мешаци. Векшина фaйтох диха през тїлесни интеґументи, а даєдни маю жабри. ==== Хаснованє у медицини ==== [[File:Sucking leech.jpg|right|thumb|332x332px|Пиялка хтора цица]]Пиялки доприноша обнавянє очкодованих орґанох. Медицинска пиялка, (кед ше прицица) ошлєбодзуюци хирудин до людскей циркулацийней системи, зопера стиданє креви. Векшина таких „популарних” применкох нєма доказану основу. Можу ше хасновац лєм медицински пиялки за єдностране хаснованє, виховани у условийох-биофабрики. Медицинска пиялка ''Hirudo medicinalis'', и даєдни други файти, хасновало ше за клинїчне пущанє креви найменєй пред 2.500 роки. Дзепоєдни историйни тексти описую таки методи хаснованя пиялкох у древней Индиї, старей Греческей...<ref>Payton, Brian (1981). Muller, Kenneth; Nicholls, John; Stent, Gunther (eds.). Neurobiology of the Leech. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cold_Spring_Harbor_Laboratory_Press Cold Spring Harbor Laboratory.] pp. 27–34. ISBN 978-0-87969-146-2.</ref><ref> Mory, Robert N.; Mindell, David; Bloom, David A. (2014). "The Leech and the Physician: Biology, Etymology, and Medical Practice with Hirudinea medicinalis". World Journal of Surgery. 24 (7): 878–883. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1007/s002680010141.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Handle_System hdl:2027.42/42411.] PMID 10833259. [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 18166996]</ref> '''Опасносц''' Така метода ноши реални опасносци: инфекциї (окреме ''Aeromonas hydrophila'', хтора жиє у пиялкових черевох), предлужене кирвавенє, анемиї, чежши алерґийни реакциї, рани, поготов вельки ризик од инфекциї при хаснованю „домашнїх” пиялкох. Популация медицинских пиялкох ше значно зменшала у велїх жемох у цеку 19. вику пре вельке поглєдованє и хаснованє у медицини и нєшка су загрожена файта у велїх реґионох.<ref>Kutschera U, Elliott J (2014-11-18). "[https://zse.pensoft.net/articles.php?id=4256 The European medicinal leech Hirudo medicinalis L.: Morphology and occurrence of an endangered species".] Zoosystematics and Evolution. 90 (2): 271–280. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.3897/zse.90.8715.] [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISSN 1860-0743.]</ref> == Ґалерия == <gallery> Файл:Leech Removal.JPG|Припита пиялка на ноги Файл:ErpobdellaOctoculata wwalas 01.JPG|Файта пиялки Файл:Haemadipsa zeylanica japonica.jpg|Японска пиялка (Haemadipsa zeylanica japonica) Файл:Sansowe.webm|Рухомосц пиялки (видео знїмок) Файл:Leeches in hand - Kaanid käel.jpg|Нацагнута и „склупчена” пиялка на руки Файл:A leech on the leaf..jpg|Пиялка припита на лїсцу-цица рошлїну (Индия) </gallery> == Литература == * Библиотека „Планета Земља и живот на њој“, „Човек и животињски свет“, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. * Догељ, В. А.: „Зоологија бескичмењака“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1971. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 1“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1977. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 2“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1979. * Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б., Радовић, И.: „Специјална зоологија“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1986. * Marcon, E., Mongini, M.: „Све животиње света“, ИРО „Вук Караџић“, Београд, 1986. * Радовић, И., Петров, Бригита: „Разноврсност живота 1 - структура и функција“, Биолошки факултет Београд и „Stylos“, Нови Сад, Београд, 2001. == Вонкашнї вязи == * [https://invertebrate.us/leeches-euhirudinea/ Детаљни подаци о пијавицама] (на язику анґлийским) * [https://www.wildmadagascar.org/overview/leeches.html Како отклонити пијавицу] * [https://web.archive.org/web/20070310212411/http://www.worstcasescenarios.com/scenario.htm?scenarioid=22&cache=1153346951 Како одклонити пијавицу 2. део] * [https://web.archive.org/web/20110202235918/http://disgustingly-healthy.com/ Биотерапия з пиялками] (на язику английским) {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Биолоґия]] [[Катеґория:Безпохребцинаре]] [[Катеґория:Члєнковити хробачки]] 3wbhr16vclhb3o9uolb6gv8r21e10xq 20506 20485 2026-08-03T11:55:07Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 20506 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background:lightblue | header1 = Пиялка | label2 = | data2 = [[File:Leech in water.jpg|center| |350px|Пиялка (Haemopis sanguisuga)]] | label3 = | data3 = <div style="text-align: center;"> '''[[Пиялка]]'''<br /> (''''' Haemopis sanguisuga ''''') </div> | header4 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label5 = Царство | data5 =Animalia | label6 = Тип| data6 = Annelida | label7 = Класа |data7 = Clitellata | label8 = Подкласа| data8 = Hirudinea, Lamarck (1818) | label9 = Фамилия | data9 = | label10 = Род | data10 = | label11 = Файта | data11 = | label12 = Подфайта | data12 = | header13 = Ряди | label14 = | data14 = • Arhynchobdellida • Rhynchobdellida • Acanthobdellida | header15 = | label16 = | data16 = }} '''Пиялка''' або '''пиявка''' (''Hirudinea'') мн. пиялки. Tо члєнковити животинки—хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у слатких водох, алє их єст и на копну и у морйох. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох, прицицаюци ше за їх цело. Постоя и файти хтори лїґаю цали свой лов; напр. мегучкарох, рижни ларви хлїстох, суньоґох, хробачкoх итд. Постоя пиялки хтори ше кармя зоз рошлїнами. Пре еластичну структуру свойого цела, пиялка ше може пейц раз звекшац у цеку карменя. Пиялки маю два '''мишицово цицалки'''— єдна коло устового отвору (коло устох), а друга на заднєй часци цела. Цело ма, и так є збудоване стаємне число сеґментох, т.є. вше ше состої зоз 33 сеґментох. У їх шлїнових шлїжнїкох находзи ше хирудин, хтори онєможлївює спричиньованє гуснуца [[Крев|креви]], кед пиялка прицицана за плєн-„жертву”. [[File:Egel als Schneckenparasit 04.JPG|right|thumb|332x332px|Пиялка у води припита за ,,плєн''.'' Видно на целу ребрасти персценї]]Пиялки маю добре развити '''чулни орґани'''. Цело им прекрите з рецепторами, з помоцу хторих можу детектовац слаби флуктуациї у води, одредзиц присуство хемикалийох, перципирую мали пременки [[Шветлосц|шветлосци]] и [[Температура|температури]]. Прето, пиялки можу длуго стрежиц прейґ паху на свою жертву. Тиж реаґую на цеплоту цела „жертви”. == Рушанє пиялки == Рушанє/рухомосц пиялкох цикаве: на обидвох концох цела пиялки маю цицалки хтори им оможлївюю же би ше припили за подводни предмети та и рошлїни. Пиялка ше припиє за предмет зоз предню часцу и руша ше зоз подзвигованьом и скруцованьом цела (як до лука). Пиялки можу плївац так же гойсаю свойо цело у води. Черевова часц просторнєйша и може мац виростки — дивертикулуми — до хторих ше збера крев (так ше можу кармиц напр. лєм два раз рочнє). Прегради медзи ребрастима сеґментами щезню, нєстаню и цали су редуковани. == Медицинска пиялка == У наших сладких водох барз часта файта то медицинска пиялка (''Hirudo medicinalis'') <ref>[https://animaldiversity.org/accounts/Hirudo_medicinalis/ Подаци о медицинским пијавицама]</ref> хтора ма уста и три рухоми гитински видлїци хтори служа за пребиванє скори, ма векше число оштрих рубцох як „зубки”. Медицински пиялки можу буц без покарми длужей од шейсц мешаци. Векшина фaйтох диха през тїлесни интеґументи, а даєдни маю жабри. ==== Хаснованє у медицини ==== [[File:Sucking leech.jpg|right|thumb|332x332px|Пиялка хтора цица]]Пиялки доприноша обнавянє очкодованих орґанох. Медицинска пиялка, (кед ше прицица) ошлєбодзуюци хирудин до людскей циркулацийней системи, зопера стиданє креви. Векшина таких „популарних” применкох нєма доказану основу. Можу ше хасновац лєм медицински пиялки за єдностране хаснованє, виховани у условийох-биофабрики. Медицинска пиялка ''Hirudo medicinalis'', и даєдни други файти, хасновало ше за клинїчне пущанє креви найменєй пред 2.500 роки. Дзепоєдни историйни тексти описую таки методи хаснованя пиялкох у древней Индиї, старей Греческей...<ref>Payton, Brian (1981). Muller, Kenneth; Nicholls, John; Stent, Gunther (eds.). Neurobiology of the Leech. [https://en.wikipedia.org/wiki/Cold_Spring_Harbor_Laboratory_Press Cold Spring Harbor Laboratory.] pp. 27–34. ISBN 978-0-87969-146-2.</ref><ref> Mory, Robert N.; Mindell, David; Bloom, David A. (2014). "The Leech and the Physician: Biology, Etymology, and Medical Practice with Hirudinea medicinalis". World Journal of Surgery. 24 (7): 878–883. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1007/s002680010141.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Handle_System hdl:2027.42/42411.] PMID 10833259. [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 18166996]</ref> '''Опасносц''' Така метода ноши реални опасносци: инфекциї (окреме ''Aeromonas hydrophila'', хтора жиє у пиялкових черевох), предлужене кирвавенє, анемиї, чежши алерґийни реакциї, рани, поготов вельки ризик од инфекциї при хаснованю „домашнїх” пиялкох. Популация медицинских пиялкох ше значно зменшала у велїх жемох у цеку 19. вику пре вельке поглєдованє и хаснованє у медицини и нєшка су загрожена файта у велїх реґионох.<ref>Kutschera U, Elliott J (2014-11-18). "[https://zse.pensoft.net/articles.php?id=4256 The European medicinal leech Hirudo medicinalis L.: Morphology and occurrence of an endangered species".] Zoosystematics and Evolution. 90 (2): 271–280. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.3897/zse.90.8715.] [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISSN 1860-0743.]</ref> == Ґалерия == <gallery> Файл:Leech Removal.JPG|Припита пиялка на ноги Файл:ErpobdellaOctoculata wwalas 01.JPG|Файта пиялки Файл:Haemadipsa zeylanica japonica.jpg|Японска пиялка (Haemadipsa zeylanica japonica) Файл:Sansowe.webm|Рухомосц пиялки (видео знїмок) Файл:Leeches in hand - Kaanid käel.jpg|Нацагнута и „склупчена” пиялка на руки Файл:A leech on the leaf..jpg|Пиялка припита на лїсцу-цица рошлїну (Индия) </gallery> == Литература == * Библиотека „Планета Земља и живот на њој“, „Човек и животињски свет“, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. * Догељ, В. А.: „Зоологија бескичмењака“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1971. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 1“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1977. * Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 2“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1979. * Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б., Радовић, И.: „Специјална зоологија“, [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1986. * Marcon, E., Mongini, M.: „Све животиње света“, ИРО „Вук Караџић“, Београд, 1986. * Радовић, И., Петров, Бригита: „Разноврсност живота 1 - структура и функција“, Биолошки факултет Београд и „Stylos“, Нови Сад, Београд, 2001. == Вонкашнї вязи == * [https://invertebrate.us/leeches-euhirudinea/ Детаљни подаци о пијавицама] (на язику анґлийским) * [https://www.wildmadagascar.org/overview/leeches.html Како отклонити пијавицу] * [https://web.archive.org/web/20070310212411/http://www.worstcasescenarios.com/scenario.htm?scenarioid=22&cache=1153346951 Како одклонити пијавицу 2. део] * [https://web.archive.org/web/20110202235918/http://disgustingly-healthy.com/ Биотерапия з пиялками] (на язику английским) {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Безпохребцинаре]] [[Катеґория:Хробаци]] ia193z53pukd2mcrel9oznnoyvsjmix Катеґория:Безпохребцинаре 14 3351 20486 2026-08-03T09:34:15Z Sveletanka 20 катеґория 20486 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Животинї]] fbcqfw8qnh94euwgw9zptj0jo2yh8qg Катеґория:Мегучкаре 14 3352 20494 2026-08-03T10:11:26Z Sveletanka 20 катеґория 20494 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Животинї]] fbcqfw8qnh94euwgw9zptj0jo2yh8qg Катеґория:Цицаре 14 3353 20498 2026-08-03T11:03:39Z Sveletanka 20 катеґория 20498 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Животинї]] fbcqfw8qnh94euwgw9zptj0jo2yh8qg Катеґория:Похребцинаре 14 3354 20499 2026-08-03T11:04:11Z Sveletanka 20 катеґория 20499 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Животинї]] fbcqfw8qnh94euwgw9zptj0jo2yh8qg Катеґория:Хробаци 14 3355 20507 2026-08-03T11:55:29Z Sveletanka 20 катеґория 20507 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Животинї]] fbcqfw8qnh94euwgw9zptj0jo2yh8qg