Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.14 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Еуфемия Бесерминьски 0 155 20570 14476 2026-08-05T19:50:37Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 20570 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" | <big>Еуфемия Бесерминьски</big> |- | colspan="2" | |- |'''Народзена''' |25. юлия 1921. |- |'''Умарла''' |5. юлия 2003. (82) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Учительска школа у Осєку |- |'''Висша школа''' |Висша дефектолоґийна школа у Беоґрадзе |- |'''Период твореня''' |1943—1982. |- |'''Жанри''' |просвита, педаґоґия, култура, дружтвени орґанизациї |- |'''Похована''' |на теметове у Руским Керестуре |} '''Еуфемия Бесерминьски''' (*25. юлий 1921—†5. юлий 2003), учителька, наставнїцa и директорка Основней школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. == Биоґрафия == Еуфемия Бесерминьски народзена 25. юлия 1921. року у [[Коцур]]е од [[Оцец|оца]] Янка и [[Мац|мацери]] Пепи Бесерминьскових, та ту закончела и основну школу, потим гражданску школу у [[Шид]]зе, а Учительску школу у Осєку. Под час школованя вона бивала у Осєку у грекокатолїцким манастире при часних шестрох, як и векша ґрупа руских школярох, дзекуюци одлуки и допущеню владики Дионизия Нярадия. == Роботна кариєра == У Шидзе, як просвитни роботнїк, Еуфемия Бесерминьски робела од 1943. року та по конєц 1953/54. школского року. Спрам єй словох нє було єй чежко у тедишнїх часох анґажовац ше, попри порядней просвитней роботи, и у векшим чишлє дружтвено-политичних и дружтвених орґанизацийох, без огляду на факт же ше у новоформованим дружтве дараз знало и „блукац“. Заш лєм, найдзечнєйше доприношела и анґажовала ше у аматерскей роботи Културно-просвитного дружтва ''Дюра Киш'', у витвореню чиїх програмских задаткох на културно-просвитним планє нє лєм активно участвовала (окреме у пририхтованю дзивчатох за наступи), алє ше у тим и щиро цешела. Року 1953. учителька Еуфемия Бесерминьски превжала мишане оддзелєнє руских дзецох и то по штварту класу а то бул початок повойновей рускей школи до котрей учителька унєсла шицко свойо предходне искуство здобуте на педаґоґийним и орґанизацийним планє. Року 1954. Еуфемия Бесерминьски прешла на роботу до Руского Керестура. Єй роботу у Шидзе предлужела учителька Ганча Малацкова, познєйше Кухарова и Ганча Ждинякова, познєйше Кнежевич. По приходзе до Руского Керестура активносц Еуфемиї Бесерминьски ище богатша. Попри вельочислених длужносцох котри окончовала, вироятно єй найзначнєйши: активне членство у Месней орґанизациї Червеного крижа, закладанє у орґанизациї Союзу синдикатох, окончованє длужносци помоцнїка, а потим и директора Основней школи ''[[Петро Кузмяк]]'', зоз чим Еуфемия Бесерминьски при Руснацох постала ''перша жена директор'' основней школи. Заш лєм, просвитна робота єй була наймилша, односно остала єй любов и состойна часц цалого єй живота. Єй окремне жаданє було, спатраюци рижни животни ситуациї, же би у Руским Керестуре, у рамикох основней школи, було формоване Специялне оддзелєнє, цо ше єй и сполнєло, кед воно 1968. року почало з роботу. Алє то нє було шицко. Учителька Еуфемия Бесерминьски, же би цо лєпше робела свою роботу у Специялним оддзелєню, такповесц при концу своєй роботней кариєри закончела Висшу дефектолоґийну школу у Беоґрадзе, та так вєдно з Янком Медєшом, тиж дефектолоґом, творела косцанїк оддзелєня котре од школярох з одредзенима психо-физичнима проблемами и потребами створела даєдних способних людзох аж и по виучованє [[Ремесло|ремесла]] у штреднїх школох. Ґу намаганьом за отверанє [[80 роки од першей Рускей ґимназиї у Руским Керестуре (1945- 2025)|Ґимназиї у Руским Керестуре]] уключела ше нє лєм зоз своїма моцами, алє ше источашнє, по одлїву єдного числа просвитного кадру, котри ше преселєл до Нового Саду, старала и о анґажованю нових, младих людзох, та так 1970. року „приведла“ до Руского Керестура тедишнїх абсолвентох Филозофского факултета у Новим Садзе: Ирину Ковач (познєйше Натюк), Еуфемию Надь (познєйше одату Виславски), [[Владимир Бесерминї|Владимира Бесерминя]] и Еуфемию Преґун (одату Новаков). Була то одскочна деска за тедишнїх младих людзох, котри свойо дальши животни судьби нашли у своїх фахох. Еуфемия Бесерминьски ше тиж так од самого початку барз дзечнє уключовала до орґанизованя и участвованя у Стретнуцох основних школох [[Народ|народох]] и народносцох [[Сербия|Сербиї.]] Запровадзуюци акцию ''Найушоренша учальня'' (цо ше и нєшка витворює у рускокерестурскей школи), Бесерминьска свою точносц и амбициозносц пренєсла и до власного обисца, поготов по одходзе до пензиї, теди мала вецей часу за ручни роботи, обрабянє своєй вше з ружами розквитнутей заградки, путованє, виучованє странских язикох (окреме добре знала французки и италиянски), та читанє кнїжкох – власна єй окремна преокупация була филозофия. За свою длугорочну педаґоґийну и дружтвену роботу учителька, наставнїца и директорка Еуфемия Бесерминьски достала вецей значни припознаня од котрих ше єй остатнє, Повелю ''[[Петро Кузмяк]]'' з нагоди 250-рочнїци образованя на [[Руски язик|руским язику]] у Руским Керестуре, а за окремне доприношенє у образовно-воспитней дїялносци, пре хороту, нє поспишело прияц. Еуфемия Бесерминьски умарла 5. юлия, а похована є 7. юлия 2003. року на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Литература == * Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. рокˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 414. * Дюра Папуґа, „Любов и сцерпенє: искуство длугорочного просвитного роботнїкаˮ, Думка, ч. 5 (95), рок V, Нови Сад, 25. II 1979,  бок 4. == Вонкашнї вязи == * Владимир Бесерминї, [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/2a%20Srudia%20Ruthenica%2015%20Pdf%202010.pdf Еуфемия Бесерминьски (1921-2003) учителька, наставнїца, директорка Основней школи у Руским Керестуре], Зборнїк роботох ''Studia ruthenica 15 (28), 2010,'' б. 145-148. * [https://petrokuzmjak.com/primer-strane/ ШКОЛА ОД 1945. ПО 1970. РОК], листа директорох * 4. НАУКОВО-ФАХОВИ СХОД „Руски язик, литература, култура и просвита“, Владимир Бесерминї, Руски Керестур [https://druztvo.org/ruski/dialnosc/dnji_mkocisa/index.html Еуфемия Бесерминьски - учителька, наставнїца, директорка (25.07.1921-05.07.2003)] * [https://www.youtube.com/watch?v=V-9NFCzTEzg&t=21s Еуфемия Бесерминьски,] Ютюб, Маковчань, септембер 8, 2023. {{DEFAULTSORT: Бесерминьски , Еуфемия }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Коцурци]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Руководителє]] [[Катеґория:Директоре школи у Руским Керестуре]] [[Катеґория:25. юлий]] [[Катеґория:Народзени 1921]] [[Катеґория:5. юлий]] [[Катеґория:Умарли 2003]] j33bfpl9rxbqdty9vf2sp17erhhv7sr Мирон Лазор 0 291 20571 16824 2026-08-05T20:02:16Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 20571 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300px |+ |- ! colspan="2" align="center" | <big>Др Мирон Лазор</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Miron dr Lazor 1929 2002.jpg|alt=др Мирон Лазор|center|thumb|260x260px]] |- | '''Датум народзеня'''|| 9. априла 1929. |- |'''Датум шмерци'''|| 3. авґуста 2002. |- |'''Державянство'''|| югославянске |- |'''Язик творох'''|| руски, сербски |- |'''Школа'''|| Штредня польопривредна школа, Вербас |- |'''Универзитет'''|| Польопривредни факултет, Земун |- |'''Период твореня'''|| 1947—1990. |- |'''Жанри'''||поживове инженєрство, технолоґия статковей покарми |- |'''Поховани''' |на Городским теметове у Новим Садзе |} '''Др Мирон Лазор''' (*[[9. април]] 1929—†3. авґуст 2002), єден з наукових преднякох у Заводзе за технолоґию статковей покарми, наукови совитнїк на Технолоґийним факултету у Новим Садзе. == Биоґрафия == Мирон Лазор народзени 9. априла 1929. року у [[Бикич Дол]]у. [[Оцец]] Емил и [[мац]] Олґа народзена Крайцар. Мирон мал шестру Леону. Перши штири класи основней школи закончел у Привиней ґлави при [[Шид|Шидзе]], державну реалну ґимназию у Вуковаре, а штредню польопривредну школу закончел 1947. року у [[Вербас|Вербаше]]. Мирон Лазор мал у малженстве зоз супругу Анку двойо дзеци, сина Владимира и дзивку Верицу. Спрам планского розподзелєня и розказу тедишнїх державних власцох Мирон Лазор по 1951. рок робел у вецей войводянских местох, накратко и у Министерстве у Беоґрадзе, а вец ше предлужел школовац. Польопривредни факултет у Земунє, винїцарско-овоцарски напрям Мирон Лазор закончел 1955. року. Такой по дипломованю вон прешол робиц до комбинату ''Серво Михаль'' у Зренянину. Там робел як фаховец на руководзацих функцийох, а 1966. року отамаль пошол зоз функциї технїчного директора Комбината. Ище под час роботи у Комбинату ''Серво Михаль'' Мирон Лазор вше баржей уходзел до швета науки. Вон мал одредзени визиї та прето бул єден зоз сновательох тедишнього ''Югославянского института поживового инженєрства'' и єден з наукових преднякох у ''Заводзе за технолоґию статковей покарми'' на Институту, обидва були основани 1963, року. Основна наукова обласц у хторей Мирон Лазор творел та, на концу, и докторовал 1973. року у Заґребе, була утвердзованє и стандардизация статковей покармовей мишанїни (концентрату). Ма обявени даскельо дзешатки самостойни и тимски науково роботи з тей обласци а роботи му публиковани у часописох на сербским, нємецким и анґлийским язику. У остатнїм науковим и творчим периодзе Мирон Лазор ше анґажовал на цо лєпшим хаснованю чечних и секундарних продуктох поживовей индустриї, найвецей на дальшим преробку меласи. По своїх наукових роботох у тей обласци др Лазор бул познати и на других универзитетох у бувшей Югославиї. Др Мирон Лазор роками сотрудзовал на Радио Новим Садзе у емисиї за валал на [[Руски язик|руским язику]], як и у [[Новина|новинох]] ''Руске слово''. До пензиї др Мирон Лазор пошол 1990. року як наукови совитнїк на Технолоґийним факултету у Новим Садзе. Умар 3. авґуста 2002. року и поховани є на Новосадским [[Теметов|теметове]]. == Литература == * ''Спатранє двасторочней прешлосци'', Руснаци у Шидзе и околних местох – три значни ювилеї, КПД ''Дюра Киш'' и Грекокатолїцка парохия Преображеня Господнього, Шид, 2007 ==Вонкашнї вязи == * [https://rtvcentarsrem.rs/%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8/ Познати Бикићани], РТВ Центар Срем, информативни портал * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2017/01/Bikic-Dol-Monografija.pdf Мирон Лазор, ''Бикич Дол''], моноґрафия, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2016. б. 141 * Мирон Жирош: [https://rdsa.tripod.com/Malinarod.html Бачванскосримски Руснаци дома и у швеце (1745-1991)], реферат, ''Руснаци у Панониї,'' вебсайт rdsa.tripod.com, чис. 32 {{DEFAULTSORT: Лазор , Мирон }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Бикичанє]] [[Катеґория:Докторе наукох]] [[Катеґория:9. април]] [[Катеґория:Народзени 1929]] [[Катеґория:3. авґуст]] [[Катеґория:Умарли 2002]] [[Катеґория:Технолоґи]] 94pcgvr9dbhncakucpeykbxbs3xhowl Михайло Ковач 0 305 20567 19726 2026-08-05T13:16:00Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 20567 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Михайло Ковач</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Михал Ковач.jpg|alt=Михайло Ковач|center|мини|300x300п|Михайло Ковач (1998. року)]] |- |'''Народзени''' |27. октобра 1909. |- |'''Умар''' |17. юния 2005. (95) |- |'''Державянство''' |австроугорске, югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Учительска школа, Крижевци |- |'''Период твореня''' |1927—1995. |- |'''Жанри''' |просвита, литература, театер, публицистика |- |'''Поховани''' |на теметове у Новим Садзе |- |'''Припознаня''' |Награда „Невен“ за 1977, Грамота Змайових дзецинских бавискох 1982, за животне дїло, Награда Дружтва писательох Войводини за животне дїло 1982, Фонд култури зоз Києва (Україна) награда „Винниченко“ 2003, Грамота Президента України з нагоди пейцрочнїци нєзависносци України 1997. З нагоди дзешецрочнїци нєзависносци України Орден за заслуги ІІІ ступня 2002. року |} '''Михайло Ковач''' (*27. октобер 1909—†17. юний 2005), учитель, [[писатель]], драматурґ, автор вецей учебнїкох, публицист, всестрани културни дїяч. == Биоґрафия == Михайло Ковач  ше народзел 27. октобра 1909. року у [[Шид|Шидзе]], як єдно спомедзи єденацецерих дзецох у фамелиї Янка Ковача и Ани родз. Кулич. Основну школу закончел у Шидзе, а учительску у Крижевцох. Дипломовал 1929.року. Як учитель почал робиц у валалох Бапска  Новак (при Шидзе), Мркушица и Антин. Учитель у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]  бул од 1931. по 1941. рок. У тим 'керестурским периодзе' Михайло Ковач ше окреме анґажовал на розвою драмскей дїялносци. Вон ше опробовал и як [[дириґент]] так же 1938. року керестурски [[хор]], под його руководством, завжал друге место на змаганю хорох у [[Червинка|Червинки.]] Михайло Ковач 1933. року ступел до малженства зоз Маґдалену родз. Дудаш (владики Дионизия Нярадия шестрина дзивка) з Руского Керестура. У малженстве достали дзивче Ану (1934), а Маґдалена умарла на породзеню. Снователь є и перши редактор часопису за дзеци ''Наша заградка'' (1937-1941). Як секретар РНПД (од 1936-1941) Михайло Ковач бул єден є з найактивнєйших дописовательох ''Руских новинох'' и ''Руского календара''. Вєдно зоз др [[Мафтей Винай|Мафтейом Винайом]] пририхтал до друку ''Руско-українски алманах бачванско-сримских писательох'' 1936. року и остарал ше о його друкованю у „Першей горватскей акцийней друкарнї“ у Осиєку. Михайло Ковач ше 1935. року винчал зоз [[Єлена Ковач Петриґала|Єлену родз. Петриґала]] з Руского Керестура. У малженстве мали штверо дзеци, сина [[Иван Ковач|Ивана]] и дзивки Марию, Ирину и Олґу. Як дїяч у култури, Михал Ковач записал 58 руски народни писнї (текст и ноти) по наших руских валалох у Сриме и тот музични материял послал познатому горватскому  музиколоґови др Винкови Жґанцови. Сам Винко Жґанец потим записал  вецей писнї од рижних [[Шпивач|шпивачох]] у заґребскей грекокатолїцкей семинариї, обєдинєл зоз Ковачовима записами, та тот материял бул достаточни же би др Винко Жґанец 1946. року порихтал и видал кнїжку ''Писнї югославянских Русинох'' зоз стихами 116 писньох алє, по першираз, и зоз нотним записом истих.<small><ref>Dr Vinko Žganec, Pjesme jugoslavenskih Rusina (Пiснi югославянскiх Русинiв), 1946.</ref></small> Под час Другей шветовей войни Михайло Ковач бул примушени, як „странски державян“, напущиц Руски Керестур (котри окупировало мадярске фашистичне войско) и преселїц ше до родимого места Шиду, котри теди бул у гранїцох такволаней Независней держави [[Горватска|Горватскей]]. Там спочатку робел як општински службенїк, а потим як учитель у Привиней Ґлави, т.є. у [[Бикич Дол]]у у праве отвореней основней школи (1941-1952). У Бикичу Михайло Ковач здобул вельки угляд медзи жителями того валалу, дзе бул и дзияк у церкви и снователь Културно-просвитного дружтва ''Иван Котляревски'', а после ошлєбодзеня, од 1945. року, постал єден з найактивнєйших сотруднїкох новооснованей [[Руска матка|Рускей матки]], на место медзивойнового [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]]. У 1952. року прешол на учительску службу до Нового Саду и активно ше уключел до роботи тедишнього руского КПД ''Максим Горки'' як театрални режисер и хорски дириґент. У 1966. року, кед на Радио Новим Садзе обновени бешедни емисиї на [[Руски язик|руским язику,]] Михайло Ковач прешол на службу до Рускей редакциї, дзе робел як лектор, новинар и редактор културней рубрики аж по одход до пензиї 1974. року. Михал Ковач припадал, од вчасней младосци, до ґрупи проукраїнски ориєнтованих кадрох у рамикох РНПД. З тих позицийох вон творел и дїйствовал и пред войну, и по войни, и бул тримани та и нападани як єден з идеолоґох проукраїнскей ориєнтациї. == Литературна творчосц == [[Файл:Mihal Kovač zoz školjarami 1938.jpg|thumb|468x468п|Михал Ковач зоз членами мишаного хору хтори наступел на змаганю у Червинки, 1938. рок.]] Михайло Ковач єден з наших найплоднєйших писательох пред и после Другей шветовей войни. Обявйовал свойо твори под власним меном и презвиском и под псевдонимами ''Задунайов, Дїдо заградкар, Яни Мальовани, Иринка Калїнова, Бачи Дюра з Керестура, Кирил Пета''. Єден є спомедзи перших членох Дружтва писательох [[Войводина|Войводини]] и Здруженя писательох [[Сербия|Сербиї.]] Першу приповедку (''Атаманов син'') обявел 1927. року у ''Руских новинох'' (числа 23. од [[10. май|10. мая]], боки 2-3, и 24. од 17. юния , боки 2-3). У периодзе од 1977. по 1992. рок придал до друку рукописи и обявени му 11 кнїжки прози и поезиї, 20 театрални фалати и векше число публицистичних написох у периодичних виданьох на руским язику. Заступени є у шицких потерашнїх руских антолоґийох поезиї и прози. Його твори прекладани на сербски, словенски, українски, словацки, румунски, мадярски язик и на есперанто. [[Файл:Nasa zahradka 1939 rok.jpg|alt=Часопис за дзеци Наша заградка|thumb|330x330px|Часопис за дзеци ''Наша заградка'' з 1939. року]] Сучасни критичаре тримаю же Ковач утвердзел фундаменти рускей литератури и же його твори представяю саму сущносц рускей поетичней души. У його вчасних творох - у першей краткей приповедка ''Атаманов син'' хтора му обявена 1927. року як и у познєйших, мож обачиц значни уплїв українскей и русийскей литератури. У двох збиркох поезиї, ''Мой швет'' (1964) и ''Шветла вечарово'' (1985), Ковач описує прешлосц и терашньосц свойого народа зоз традицийну поетику, а з часу на час хаснує и моралистични и дидактични тони. Ковач писал и кратки приповедки (''Перши радосци'', 1977), написал и прейґ двасто писнї за дзеци (''Писнї дїда заградкара'', 1979; ''Хижочко стара'', 1990). Його леґат у жанру фикциї и гумору представяю шейсц кнїжки, медзи хторима ''Цеглярня'' (1982), ''На окраїску'' (1983) и ''Глїбоки коренї'' (1987), як и збирка кратких приповедкох ''Цихи води'' (1970), хтора була добре прията. У шицких тих творох Ковач ше дотика проблема “[[Оцец|оцох]] и синох”, чловека и його одношеня ґу роботи и борби за лєпши живот. По характеру баржей автобиоґрафска ''Капка по капку живот одцека'' (1988). Ковач и успишни драмски писатель; даскельо його комедиї и драми, як напр. ''На швитаню'' (1952) и ''Ораче'' (1954), нашли ше на репертоару войводянских руских аматерских театрох и ґрупох. На остатку, опробовал свойо моци и на роману, у жанру хтори вимага найвецей; у сотруднїцтву зоз Штефаном Гудаком написал ''Гриц Бандурик'' (1972), роман о судьби звичайного Руснака у Другей шветовей войни. Ковач бул окуповани и зоз давну прешлосцу своїх предкох, хторей пошвецел обсяжне дїло ''Дияспора'' (1992). == Припознаня и награди == Перши значнєйши припознаня за свою всестрану културну дїялносц ушлїдзели аж теди кед Ковач бул при концу седмей децениї свойого живота. Перша му була награда „Невен“ за 1977. року, котру достал у 1978. року. Потим шлїдзи Грамота Змайових дзецинских бавискох 1982, за животне дїло наменєне дзецом, награда Дружтва писательох Войводини за животне дїло тиж 1982. року. Потим, 2003. року, Фонд култури зоз Києва (Україна), додзелєл му награду „Винниченко“, наменєну писательом з українскей дияспори; 1997. достава Грамоту Президента України з нагоди пейцрочнїци нєзависносци України, а з нагоди дзешецрочнїци нєзависносци України, 2002. року достава Орден за заслуги ІІІ ступня. Михайло Ковач умар у 96. року свойого живота, 17. юния 2005. року а поховани є на новосадским Новим [[Теметов|теметове.]] == Библиоґрафия Михайла Ковача == === Драма === * ''Зборнїк театралних фалатох'', 1962. === Поезия === * ''Мой швет, 1964.'' * ''Писнї Дїда Заградара, 1979.'' * ''Шветла вечарово, 1985.'' * ''Я дуб червоточни, 1989.'' * ''Хижочко стара, 1990.<br />'' === Проза === * ''Цихи води, 1970.'' * ''Дзецински швет,1971.'' * ''Гриц Бандурик, 1972 (роман, коавтор Штефан Гудак).'' * ''Перши радосци, 1977.'' * ''Цеглярня, 1982.'' * ''Яни Мальовани, 1981'' * ''На окраїску, 1983.'' * ''Глїбоки коренї, 1987.'' * ''Капка по капку живот одцека, 1988.'' * ''Длугока драга номадска, 1990.'' * ''Дияспора, 1992.<br /><br />'' Значне число Ковачових писньох, окреме гевтих за дзеци, велїм композитором послужели як инспирация за музичне оформенє. === ТЕКСТИ ПИСНЬОХ === {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |У народним духу ! ! ! colspan="3" |Червене пупче |- |<div style="text-align: center;">'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Наслов писнї''' |<div style="text-align: center;">'''Автор музики''' | | |<div style="text-align: center;">'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Наслов писнї''' |<div style="text-align: center;">'''Автор музики''' |- |1965. |Плїва хмарка |Яким Сивч | | |1973. |Колїсанка (Чарни тащок лєци) |народна |- |1969. |Ораче, ораче |Онуфрий Тимко | | |1973. |Школски дзвон |Маґдалена Горняк-Лелас |- |1969. |[https://www.youtube.com/watch?v=jYOZwWhumT4&pp=ygUPSGnFvm_EjWtvIHN0YXJh Хижочко стара] |Ириней Тимко | | |1974. |На пажички |Онуфрий Тимко |- |1970. |[https://www.youtube.com/watch?v=Lu730dYteHU&pp=ygUOTWloYWpsbyBLb3ZhxI0%3D О, врац ше, мили мой, врац] |Яким Сивч | | |1974. |На яр |Онуфрий Тимко |- |1970. |О, врац ше, мили, врац |Юрий Цимбора | | |1974. |Дзень младосци |Иван Ковач |- |1970. |Як чежко знац любиц дакого |Микола Корпаш | | |1975. |Дротар |Онуфрий Тимко |- |1970. |Глєдаме щесца |Онуфрий Тимко | | |1976. |Конїк |Онуфрий Тимко |- |1972. |Ой, жалї пречежки |Ириней Тимко | | |1977. |Лєтнї вечар |Юрий Цимбора |- |1972. |Пойдзем, мамо, пойдзем |Ириней Тимко | | |1977. |Заячки |Онуфрий Тимко |- |1975. |Витор и тополя |Ириней Тимко | | |1977. |Когуцик (Раз курочка когуцика...) |Онуфрий Тимко |- |1986. |Вина, качмар |Владислав Надьмитьо | | |1979. |Дюри (Заграл Дюри...) |Онуфрий Тимко |- |1986. |Бежи вода, бежи бистра |Владислав Надьмитьо | | |1979. |Заячок |Онуфрий Тимко |- |1986. |Любел я дзивче |Владислав Надьмитьо | | |1979. |Курка |Онуфрий Тимко |- |1988. |Гей, Дунаю |Дубравко Слободянац | | |1979. |Ловар |Онуфрий Тимко |- |2002. |Чуєш, мой брату |Михал Лїкар | | |1980. |Писня мацери (Мац) |Онуфрий Тимко |- | colspan="3" | | | |1980. |Єшеньски витри |Онуфрий Тимко / Ириней Тимко |- ! colspan="3" |У забавним духу | | |1981. |Моя Република |Яким Сивч |- |<div style="text-align: center;">'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Наслов писнї''' |<div style="text-align: center;">'''Автор музики''' | | |1983. |[https://www.youtube.com/watch?v=CJRTWp1yrlw&pp=ygUMTWloYWwgS292YcSN Плїва хмарка] |Яким Сивч |- |1980. |Преходзи час |Владислав Надьмитьо | | |1985. |Козо, козо брадата |Иван Ковач |- | colspan="3" | | | |1986. |Мраз |Михайло Бодянец |- ! colspan="3" |Червене пупче | | |1987. |Колїскова |Татиана Барна |- |<div style="text-align: center;">'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Наслов писнї''' |<div style="text-align: center;">'''Автор музики''' | | |1987. |Наша хижа |Татиана Холошняй |- |1969. |Винчованка мацери |Владимир Тимко | | |1988. |Мой валал |Дубравко Слободянац |- |1969. |Тащок |Онуфрий Тимко | | |2007. |Гунцут витор |Маґдалена Горняк-Лелас |- |1969. |Качур рибар |Ириней Тимко | | |(?) |Амалка |Онуфрий Тимко |- |1969. |Ганча и ластовки |Ириней Тимко | | |(?) |Школски ствари |Онуфрий Тимко |- |1969. |Ми Титово пионире |Ириней Тимко | | |(?) |Шлїмак |Маґдалена Горняк-Лелас |- |1970. |Моя лабдочка |Иван Ковач | | |(?) |Дзецинство злате (/Драґан Лукич) |Иван Ковач |- |1970. |Май у лєше |Владимир Тимко | | | colspan="3" | |- |1970. |Студзенка |Онуфрий Тимко | | ! colspan="3" |Ружова заградка |- |1970. |Моєй Републики |Ириней Тимко | | |<div style="text-align: center;">'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Наслов писнї''' |<div style="text-align: center;">'''Автор музики''' |- |1971. |Гунцут витор |Ириней Тимко | | |1993. |Шиви голуб |Тат’яна Колєсар-Ґвоїч |- |1971. |Яр |Михайло Гайворонський | | |1993. |За Дунайом |Михал Лїкар |- |1971. |Хижочко стара |Ириней Тимко | | |1994. |[https://www.youtube.com/watch?v=UT6uDmt0C98&pp=ygUOTWloYWpsbyBLb3ZhxI0%3D Молитва сучасного чловека] |Владислав Надьмитьо |- |1971. |Слунечко и дзивче |Иван Ковач | | |2006. |Гей, Дунаю |Маґдалена Горняк-Лелас |- |1972. |Дїдо Децембер |Яким Олеяр | | | | | |- |1972. |Чудесни дзвон |Ксения Горняк | | | | | |- |1972. |О, яки красни тот швет |Ириней Тимко | | | |[https://www.youtube.com/watch?v=FsSG_2zZwgc&pp=ygUOTWloYWpsbyBLb3ZhxI0%3D Стари салаши,] |Дзива дзивка, Ютюб, 1. октобер, 2017. |} == Ґалерия == <gallery> Файл:Svadzba Mihala Kovaca 1933 roku.jpg|алт=Свадзба Михала Ковача и Маґдалени Няради|Свадзба Михала Ковача и Маґдалени родз. Дудаш, дзивки шестри владики Нярадия, 1933. рок. Файл:Falat Nješčešljivi pekar z 1934.jpg|алт=Дзецинска школска представа "Нєщешлїви пекар" зоз 1932. лєбо 1934. року|Дзецинска школска представа ''Нєщешлїви пекар'' зоз 1932. лєбо 1934. року, режия Михала Ковача.  Цалком на лїво стої Маґдалена Дудаш. То була перша жена учителя Михала Ковача (свадзба им була 1933. року). Кед же то 1932, вец вона ту вироятно як заручнїца учителя Ковача, а кед же то 1934. рок, вец му вона уж супруга. Файл:Teatralna predstava 1.jpg|Учаснїки у Театралней представи у Руским Керестуре. Михал Ковач шедзи у штредку, штварти з лїва. Файл:Radijska redakcija 2.jpg|алт=Руска редакция РНС у другей половки 1974. року|Руска редакция РНС у другей половки 1974. року. Михайло Ковач стої треци з лїва. </gallery> == Литература == * Др Юлиян Тамаш: ''История рускей литератури,'' Завод за уџбенике и наставна средства – Београд, 1997, б. 117-124,172-191. и 535-540. * Дюра Латяк: ''Театрални живот Руснацох'', І часц, Театрални музей Войводини и НВУ ''Руске слово'' Нови Сад, 2003, боки 290-297. * ''Руско-українски АЛМАНАХ бачванско-сримских писательох''; Видатель Руске народне просвитне дружтво у Р. Керестуре, 1936, б. 9, 91.126. * [[Дюра Варґа]]: ''Кратки исторични препатрунок кнїжовней творчосци у нашим народзе'', ''Шветлосц'' ч. 1/1952, б. 1-32. * [[Александр Дмитриєвич Дуличенко|Олександер Д. Дуличенко]]: ''Несколько слов о переводах прозы Михала Ковача на украинский язык'', STUDIA RUTHENICA, 1988-1989, б. 41-47, видало [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтво за руски язик и литературу]]. Цали рочнїк пошвецени литературному дїлу Михайла Ковача, подзелєному на два димензиї: язичну и литературну. Свойо написи обявели: у язичней димензиї мр Михайло Фейса, [[Юлиян Рамач|Юлин Рамач,]] мр Евґения Барич, Олександер Дуличенко и Ксения Сеґеди. У литературней димензиї свойо написи обявели Ирина Гарди-Ковачевич, Штефан Гудак, [[Владимир Ґарянски|Владимир Ґарянски,]] [[Звонимир Няради]], Стеван Константинович, [[Янко Рамач]], [[Дюра Папгаргаї]] и [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлиян Тамаш]]. * Михал Ковач, ''Длугока драга номадска:автобиоґрафски записи'' (Нови Сад, 1990); * Юлиян Тамаш, ''Литературна творчосц Михала Ковача'', ''Шветлосц'', XVII, 1 (Нови Сад, 1979), б. 1-30; * Юлиян Тамаш, ''Ковачова литература у контексту югославянских и українскей,'' ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]]'', XXVII, 1 (Нови Сад, 1989), б. 563-571; * Aleksandr D. Dulichenko, Kovach, Mikhail/Mikhailo, P. R. Magocsi  and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p.  252. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=wmN6w9EVPFg Швет Михайла Ковача,] Маковчань, Ютюб, 21. септембер 2019. * [https://www.youtube.com/watch?v=0LMBcpNQy1s Учитель Михайло Ковач,] ТВ Коперникус, РТВ Шид, 28. октобер 2022. * [https://www.youtube.com/watch?v=UoGjEQqbN8s&t=26s&pp=ygUOTWloYWpsbyBLb3ZhxI0%3D Плоди першого заренка,] ювилеї часопису Заградка, Маковчань, Ютюб, 11. юний 2017. * [https://www.youtube.com/watch?v=TJpPogSoS8E&pp=ygUOTWloYWpsbyBLb3ZhxI0%3D Оцец и син,] стихи Михала Ковача гутори Михайло Зазуляк, Маковчань, Ютюб, 23. януар 2010. * [http://www.rusuk.org/ruski/cleni/m_kovac/index.html Михайло Ковач (1909-2005),] вебсайт Союзу Руснацох Українцох Сербиї, www.rusuk.org. == Референци == {{DEFAULTSORT: Ковач , Михайло }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Шидянє]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Писателє]] [[Катеґория:Драматурґи]] [[Катеґория:Публицисти]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Дїяче у просвити]] [[Катеґория:Українофили]] [[Катеґория:27. октобер]] [[Катеґория:Народзени 1909]] [[Катеґория:17. юний]] [[Катеґория:Умарли 2005]] sgrz9ugyrmdw5actw9crvxvidc4yoh2 Патики 0 350 20565 9858 2026-08-05T12:23:02Z ОленкаБТ 1579 Укладанє фотоґрафийох, викивязи 20565 wikitext text/x-wiki [[Файл:Patike.jpg|frame|Патики за бавенє кошарки]] '''Патики''' то файта [[Обуй|обуї]] хтору ше найчастейше обува кед ше бави спортски бависка. Медзитим, у новшим чаше вони постали и модни тренд и ноши ше их у шицких нагодох. == Файти патикох == Понеже ше патики ноша при спортских активносцох, односно, при рижних файтох [[Спорт|спорта]], найзаступенше подзелєнє тей обуї на: * '''патики за фодбал''' або копачки. То патики хтори звичайно плїтки и маю окреме дизайновану талпу. Кед ше фодбал бави на трави, патики звичайно маю крампони хтори онєможлївюю прешлїзкованє; * * '''патики за кошарку'''. Тоти патики глїбши пре додатну защиту костки на ноги хтора при скаканю виложена велькому прициску. Окрем патикох за бежанє, патики за кошарку найпопуларнєйши за „опущене” ношенє, першенствено пре популарносц старкох, джорданкох, алє и других моделох, як цо то Рибоково (Reebok) „пампици”<ref>[https://web.archive.org/web/20130622062531/http://besplatansport.com/sr/sportski-blog/sportski-trening/item/6713-kosarkaske-patike-smanjuju-silu-udarca-i-opterecenje-na-meka-tkiva-prilikom-doskoka.html Кошаркашски патики зменшую силу вдереня и обтерхованя мегких тканьох при доскоку] ''besplatansport.com''</ref>. Часто ше их прави зоз моцнєйших материялох, як цо [[Скорка|скора]] и штучни влакна; [[Файл:Reebok Royal Glide Ripple Clip shoe.jpg|Патики Рибок|360x360px|thumb]] * '''патики за бежанє''' або спринтерки. Тоти патики звичайно плїтки, прегинаюци и барз лєгки, прето же ше их прави зоз лєгких материялох хтори источашнє оможлївюю и одредзени преход [[Воздух|воздуху]]<ref>[https://www.trcanje.rs/oprema/patike-i-tehnologija-mizuno/ Патики Мизуно] ''TRČANJE.RS''</ref>; * * '''патики за тенис'''. То плїтки патики, а по других характеристикох барз подобни патиком за кошарку, праве пре вельки прицисок хтори церпи талпа при бавеню тенису; * * '''патики за спорти у завартих галох'''. Тоти патики звичайно плїтки, з окреме дизайновану талпу хтора онєможлївює прешлїзкованє. Обува ше их при спортских бавискох як цо то рукомет и одбойка. * == Популарни бренди == Єст барз вельке число продуковательох патикох и подобни су продуковательом комплетней спортскей опреми. Найпознатши тоти: Найк, Адидас, Конверс, Пума, Асикс и Рибок. == Култура == Ношенє патикох состойна часц гип-гопу (першенствено Пума, Найк и Адидас) и рокенрол (Конверс) култури од 1970-их рокох. Гип-гоп уметнїки подписую контракти за вельки пенєжни надополнєня зоз брендами, як цо то Найк, Адидас або Пума, же би промововали їх патики. Колекционере патикох твердза же патики модерни и же их мож купиц, а компаниї хтори потримую таки тренд, правя одредзени модел патикох у огранїченим чишлє и предаваю их драго. Патики направени на окремни способ и зоз окремним випатрунком можу коштац и вецей як 1000 америцки долари. == Галерия == <gallery> Файл:Dorothea Lange atop automobile in California (restored) (cropped).jpg|'''Dorothea Lange у патикох, 1936. року''' Файл:Black Converse sneakers.JPG|Пар традицийно нїзких стар патикох Файл:A classic Black pair of Converse All Stars resting on the Black & White Ed. Shoebox (1998-2002).JPG|Пар традицийно високих,чарних, стар патикох Файл:Adidas Stan Smith 80s.jpg|Адидас патики, 1980. рок Файл:EVD-tenis-050.jpg|Модерни Најк (Nice) спортски патики Файл:Nike dunk.jpg|'''Nike Dunk, патики за кошарку''' Файл:DIG E 2015. Brooklyn Museum.The Rise of Sneaker Culture.jpg|Вистава култури патикох у музею, у Бруклину Файл:Air Jordan 1 Banned.jpg|Пар Nike Air Jordan патики Файл:Adidas Superstar shoes pair.jpg|Адидас Суперстар, перше дизайновани яґод патики за кошарку Файл:AdidasSuperstarII.jpg|Адидас Суперстар патики Файл:New Balance Women's 990 Running Shoes.jpg|New Balance 99X серия Файл:Stride rite sneakers 10101.jpeg|Пар дзецинских патикох Файл:Football boot.jpg|Патики за фодбал Файл:Soccer shoes.JPG Файл:Tachos de soccer.jpg Файл:Ivan kolev soccer shoes.jpg </gallery> == Вонкашнї вязи == * [https://www.trcanje.rs/patike/salomon-patike-za-trcanje/ Патики за бежанє] ''TRČANJE.RS'' * [https://planetasport.rs/oko-planete/koliko-kosta-da-se-napravi-par-patika/ Цена патикох] ''planetasport.rs'' == Референци == <references /> [[Катеґория:Обуй]] q7r326ykihxrmm4pk2462vghqesa72p Википедия:Портал заєднїци 4 532 20577 20475 2026-08-06T10:50:11Z Ksenija234 1651 /* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ 20577 wikitext text/x-wiki __NEWSECTIONLINK__ == Предлог за поставянє администратора == Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста. Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC) :Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC) :Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC) :Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC) ::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. ::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com ::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC) :::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох. :::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам. :::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC) ::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам? ::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц. ::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC) :::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций. :::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Забул сом и о тим написац. ::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику. ::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре? ::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми. ::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC) :::::Будзем вам теди тото посилац. :::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC) ::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET) :::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET) ::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET) :::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET) :Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC) == Честитке == Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST) :Хвала на честиткама. :Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много. :Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. :Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST) : Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET) ::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji. ::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd. ::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET) :::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET) == Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима == Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET) :Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET) ::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG. ::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. ::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. ::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. ::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. ::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions ::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. ::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST) ::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST) :И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET) ::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET) ::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET) :::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET) :::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET) :Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.'' :uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari. :Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu. :'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру. :U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo'' :''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...'' :Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem. :Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst. :Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju. :Ako stoji vaša tvrdnja :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET) ::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET) :::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано. :::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. :::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан. :::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако :::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3... :::'' :::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. :::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET) ::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET) :::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK. ::: :::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa). :::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf ::: :::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији. :::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/ ::: :::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. :::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s ::: :::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији ::: :::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA ::: :::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET) == Kategorije == Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije # Biljke Рошлїни # Religija Релиґия # Kršćanstvo Християнство # Mjesta u Vojvodini Места у Войводини # Mjesta u Srbiji Места у Сербиї # Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини # Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї # Države u Aziji Держави у Азиї # Azija Азия # Kontinenti Континенти # Geografija Ґеоґрафия # Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї # Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци) # Znanstvenici Науковци # Sportaši Спортисти # Umjetnici Уметнїки # Glumci Ґлумци # Književnici Писателє # Pjevači Шпиваче # Fizika Физика # Učitelji Учителє Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET) ::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи. ::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово. ::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. ::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET) :::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка :::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки :::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей :::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох :::::::::::Astronomija Астрономия :::::::::::Pravnici Правнїки :::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::Francuska Французка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей ::::::::::::::::::::::Hrana Пожива ::::::::::::::::::::::Jezici Язики ::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе ::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература ::::::::::::::::::::::Pravo Право ::::::::::::::::::::::Plesovi Танци ::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре ::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре ::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе ::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия ::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе ::::::::::::::::::::::Filmovi Филми ::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия ::::::::::::::::::::::Austrija Австрия ::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки ::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи ::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей ::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти :::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи :::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия :::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума :::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє :::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти :::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере :::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия :::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України :::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? :::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni :::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola. :::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки ::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи ::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия ::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju. :::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :) ::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET) :::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. :::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje :::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova :::::::::Катеґория:Шпиваче :::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]] :::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]] :::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo) :::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче" :::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11. :::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje. :::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije. :::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju? :::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET) :Mislim da  imamo mali problem. :U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET) ::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET) == Сарадња са Викимедијом Србије == Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET) :Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET) :::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. :::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. :::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. :::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. :::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. :::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions :::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. :::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST) == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Обнова правох администратора == Вчера сом достал таку поруку на мейл Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it. Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST) :Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST) :Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST) :Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST) :Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST) == О Руским Язику == Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST) :Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka. :На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST) :Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST) ::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST) == Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу == Винко Жґанец Любо Фечо Абориджини Крев Швитляки Акорд (музика) Орнаменти у музики Тинта — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET) == Обнова правох администратора за 2026/2027 == Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти. Понеже обнову або вибор нового администратора треба покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене. Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує. Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST) :Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц. :Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&#126;2026-26940-89|&#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST) :Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST) ::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST) :::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST) :Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&#126;2026-28265-43|&#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST) :Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST) == Call to participate: Proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard == Hello-hello! I am inviting you to participate in the public discussion regarding a proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard. The proposed baseline is meant for the Wikipedias which do not yet have an NPOV policy, for these communities to adopt, use, and build upon. [[m:Proposed_baseline_NPOV_standard#Proposed_baseline_NPOV_standard|You can find the proposed text here]]. As your Wikipedia does not seem to have an NPOV policy, we hope that this public discussion and proposed baseline standard will support your project community in adopting one. [[m:Talk:Proposed_baseline_NPOV_standard|You can join the public discussion on meta]]<nowiki>. The timeframe for the discussion is from June 17 - July 15, 2026. Looking forward to engagement from your community and hopefully seeing your community to adopt the Neutral Point of View policy! --~~~~</nowiki> — [[Хаснователь:KVaidla (WMF)|KVaidla (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:KVaidla (WMF)|розгварка]]) 10:45, 19. юний 2026. (CEST) pnswpmyk3bdoy4so20hjfvdnlalkro9 Миломир Шайтош 0 1506 20566 15484 2026-08-05T12:53:39Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 20566 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Миломир Шайтош </big> | label2 = | data2 = [[Файл:Sajtos Milomir.jpg|алт=Миломир Шайтош|центар|мини|275x275п]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =6. юния 1960. | label5 = Датум упокоєня | data5 =20. юлия 2025. | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски, сербски | label8 = Школа | data8 = Нїзша и штредня музична школа, Нови Сад | label9 = Универзитет | data9 = | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 =1977-2020. | label12 = Жанри | data12 = програмерство, хореоґрафия, активизем у култури | label13 = Поховани | data13 = у Новим Садзе | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Миломир Шайтош''' (* 6. юний 1960 - † 20. юлий 2025), длугорочни културни дїяч и активиста, предсидатель Управного одбору Дружтва Руснацох Нового Саду – [[Войводина|Войводини]], длугорочни член и [[Хореоґрафия|хореоґраф]] Руского културного центра и програмер. == Биоґрафия == Миломир Шайтош, народзени 6. юния 1960. року у Новим Садзе. [[Оцец]] Любомир и [[мац]] Евґения родз. Ковач. Миломир мал младшу шестру Миряну. Фахове музичне образованє здобул у [[Основна музична школа|Нїзшей - основней]] и Штреднєй [[Музична школа ,,Исидор Баїч''|музичней школи ''Исидор Баїч'']] у Новим Садзе, як и на новосадскей [[Академия уметносци Универзитету у Новим Садзе|Академиї уметносцох]] дзе му єден од професорох бул и [[Иван Ковач]]. У Радио Новим Садзе з претаргнуцами робел од 1977. по 1986. рок перше гонорарно ище як штредньошколєц, познєйше и як стаємно заняти сотруднїк, a вец и як редактор. Робел на музичних емисийох як цо то ''Одгуки з ровнїни'' и ''Мелодром''. Вишколовал ше за програмера, та у тим фаху робел перше у самостойней аґенциї Compy Soft, a познєйше у компанийох як цо то JUGOINSPEKT и Електровойводина одкаль и пошол до пензиї. Миломир Шайтош бул у малженстве зоз Наташу родз. Рускаї, вони мали два дзивки, Настасю и Татяну. == Хореоґрафска кариєра == Од 1968. року по 1986. рок, як член КУД-а Максим Горки зоз Нового Саду, прешол шицки розвойни етапи фолкорного танєчнїка. На препорученє визначного професийного хореоґрафа Миодраґа Цветковича Баньца, участвовал на шицких 8 семестрох за фахове оспособйованє кадрох у обласци танєчно-фолклорней творчосци зоз окремним акцентом на виучованє историї танцох, народних костимох (ношнї/[[Облєчиво|облєчива]]) и сценскей примени танцох. Од 2003. року бул стаємни хореоґраф у РКЦ з Нового Саду, а у двох сезонох и хореоґраф у КПД Дюра Киш зоз [[Шид|Шиду]]. Поставел коло 15 авторски [[Хореоґрафия|хореоґрафиї]]. Написал даскельо статї зоз обласци руского фолклору и фолклористики од хторих єдна обявена у предлуженьох у ''Руским слове'', а єдна у мултилатералним проєкту ''Русини/[[Руснаци у Сербиї|Руснаци]]/Ruthenians''. Перше як член, а потим и як предсидатель Конґресней комисиї за културу Шветового Конґреса РРЛ, сотрудзовал зоз хореоґрафами визначних руских фолклорних ансамблох Горнїци. Длугорочне окремне сотруднїцтво зоз найвизначнєйшим руским фолклористом, етнолоґом и етномузиколоґом Иваном Чизмаром зоз Словацкей резултовало зоз уключованьом до пан-руского/русинского/лемковского проєкту твореня зборнїку-енциклопедиї руского/русинского/лемковского народного облєчива-ношнї цалого ареалу дзе жиє руски [[народ]]. Влада АП Войводини го 2017. року меновала на функцию предсидателя Управного одбору Заводу за културу войводянских Руснацох и у тим периодзе участвовал у намаганьох же би Завод за културу войводянских Руснацох достал нови просториї у Улїци Матици Сербскей у Новим Садзе. Бул член Совиту за национални меншини и член Совиту за младих городу Нового Саду. Тиж так, бул у даскелїх мандатох член Националного совиту Руснацох. Миломир Шайтош бул заменїк предсидателя [[Руска матка|Рускей матки]] и предсидатель Новосадского городского одбору [[Руска матка|Рускей матки]]. Як предсидатель Управного одбору Дружтва Руснацох Нового Саду – Войводини, участвовал у снованю фестивалу ''Малих сценских формох'' у Новим Садзе, фестивалу руских оркестрох ''Мелодиї Руского двору'' у Шидзе и фестивалу ''Русин Филм фест'' тиж так у Шидзе. Бул и член актуалного зволаня Управного одбору Дружтва Руснацох Нового Саду –Войводини. Вон цалого живота бул, у рамикох рускей култури и националносци, русински опредзелєни, почитовал и потримовал рускосц як основу еґзистенциї Руснацох у Войводини. Миломир Шайтош ше упокоєл 20. юлия 2025. року. Поховани є на [[теметов|теметове]] у Новим Садзе. {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |Танци хтори поставел Миломир Шайтош |- |'''Рок''' |'''Танєц''' |'''КУД'''  |- |2004 |[https://www.youtube.com/watch?v=zJ4-hGgyQQQ Волинянка] | РКЦ, Нови Сад |- |2004 |[https://www.youtube.com/watch?v=urdvFIkF7wE&pp=ygUPRHppdm9ja2kgdGFuamVj2AYe Дзивоцки танєц] |" |- |2005 |[https://www.youtube.com/watch?v=DQPTz-xnREQ&pp=ygURTmEgZG9samluaSBwYXJhZGE%3D На долїни парада] |" |- |2005 |[https://www.youtube.com/watch?v=VcLJqCQqOio&pp=ygULUnVza2kgdGFuY2k%3D Руски танци] |" |- |2005 |Я милому пирко дам |" |- |2006 |[https://www.youtube.com/watch?v=BXhtahz6GSM&pp=ygUNUG8gWmVtcGxpbnNraQ%3D%3D По Земплински] |" |- |2006 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=NapJbDAqQug&pp=ygUPS296YWNrYSByb3p2YWhh0gcJCZEKAYcqIYzv</nowiki>  Козацка розвага |" |- |2007 |Коломийка |" |- |2007 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=dEUz-Ym_Nl4&pp=ygUNU2FyaXNrYSBwb2xrYQ%3D%3D</nowiki> Шаришска полка |" |- |2009 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=phJDy-t2j9A&list=RDphJDy-t2j9A</nowiki> Циґански танци |КПД Дюра Киш, Шид |- |2010 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=dxz0hCXbJNI</nowiki> Фляшкови танєц |" |- |2012 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=adHtES67n1Y</nowiki> Старогородски танци | РКЦ, Нови Сад |- |2013 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=0uCDyuOUbjs&list=RD0uCDyuOUbjs&start_radio=1</nowiki> Фляшкови танєц |" |- |2014 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=hbmss8OFC5Y&pp=ygUSVkFSRcWgS09WSSBUQU5KRUMg</nowiki>  Варешкови танєц |" |- |2016 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=VlpY-KoLdfQ&pp=ygUiUnVza2kgemVuc2tpIHRhbmplYyB6b3ogTWFyYW1vcmVzdQ%3D%3D</nowiki> Руски женски танєц зоз Марамурешу |" |- |2018 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=OnDu2K6xPSo&list=RDOnDu2K6xPSo&start_radio=1</nowiki> Фляшкови танєц (женска верзия) |" |- |2019 |<nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=wgZn1Rw77MI</nowiki>  По Земплински (женска верзия) |" |- |2019 |<nowiki>https://youtu.be/99f5fKaEVQs?t=2315</nowiki> Сиртаки |" |} == Литература == * Миломир Шайтош (1960–2025), Руске слово, чис. 30, Нови Сад, 25. юлий 2025, б. 17. == Вонкашнї вязи == * Зам, [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a8%d0%b0%d0%b9%d1%82%d0%be%d1%88-%d0%b2%d0%b8%d0%b1%d1%80%d0%b0%d0%bd%d0%b8-%d0%b4%d0%be-%d0%a1%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%82%d1%83-%d0%b7%d0%b0-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b7%d0%b8%d0%bd%d0%b0%d1%86%d0%b8/  Шайтош вибрани до Совиту за медзинационални одношеня], Рутенпрес, 3. октобер 2017. * Зам, [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a0%d0%b8%d1%88%d0%b5%d0%bd%d1%8f-%d0%be-%d1%80%d0%be%d0%b7%d1%80%d0%b8%d1%88%d0%b5%d0%bd%d1%8e-%d0%b8-%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0%d0%bd%d1%8e-%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%be%d0%b3%d0%be-%d0%a3/ Ришеня о розришеню и менованю нового Управного одбору Заводу за културу войводянских Руснацох], Рутенпрес, 20. юний 2017. * <nowiki>https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/odrzan-rusin-film-fest-u-sidu_860828.html</nowiki> Održan "Rusin film fest" U Šidu, Рутенпрес, 9. октобар 2017. * <nowiki>https://www.dnevnik.rs/vojvodina/podrska-za-tri-rusinska-drustva</nowiki> Подршка за три русинска друштва, Дневник, 2. август 2015. * Богдан Ґамбаль, <nowiki>https://www.lem.fm/milomir-shaytosh-rusnak-yuvilyat/</nowiki>  Миломір Шайтош – Руснак, ювілят, lem.fm, 6. юний 2015. * <nowiki>https://www.rusyn.sk/rezolucia-delegativ-xi-svitovoho-kongresu-rusiniv-rusnakiv-lemkiv/</nowiki> Rezolucia delegativ XI. Svitovoho kongresu Rusiniv/ Rusnakiv/ Lemkiv, Rusyn.sk, 29.06. 2011. * Peter Medviď, <nowiki>https://www.rusyn.sk/rusini-zasadali-vo-svidniku-na-kandidujucich-vo-volbach-do-vuc-budu-mat-svoje-poziadavky/</nowiki> Rusíni zasadali vo Svidníku. Na kandidujúcich vo voľbách do VÚC budú mať svoje požiadavky, Rusyn.sk, 25. 05. 2013. * <nowiki>https://druztvo.org/ruski/cleni/index02.htm</nowiki>  Члени Дружтва за руски язик, литературу и културу: Миломир Шайтош под числом 441, вебсайт Дружтва за руски язик, литературу и културу. * <nowiki>https://www.facebook.com/cscompysoft</nowiki>  Šajtoš Milomir Biznis, ФБ боки * Д. Сабо/В. Вуячич, [https://www.ruskeslovo.com/upokojel-se-milomir-sajtos/ Упокоєл ше Миломир Шайтош (1960–2025),] Рутенпрес, ruskeslovo.com, 21. юлий 2025 {{DEFAULTSORT: Шайтош , Миломир }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Новосадянє]] [[Катеґория:Хореоґрафе]] [[Катеґория:Активисти Рускей матки]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:6. юний]] [[Катеґория:Народзени 1960]] [[Катеґория:Умарли 2025]] [[Катеґория:20. юлий]] 1ng08h6xr6lxfs2ztjfmyubvy5f971h Ендометриоза 0 3250 20574 20516 2026-08-05T21:25:12Z Olirk55 19 Додата литература 20574 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 = Ендометриоза | label2 = | data2 = [[File:Endometriosis.jpg| |300px|]] | label3 =| data3 = Ендиметриоза знята у цеку лапароскопскей операциї | header4 = Класификация и вонкашнї ресурси |Наукова класификация | label5 = Специялносц| data5 = Ґинеколоґия | label6 = MKB-10 | data6 = N80 | label7 = MKB-9-CM | data7 = 617.0 | label8 = OMIM | data8 = 131200 | label9 = DiseasesDB | data9= 4269 | label10 = MedlinePlus | data10= 000915 | label11= eMedicine | data11= med/3419 ped/677 emerg/165 | label12 = Patient UK | data12 = Endometrioza | label13 = MeSH | data13 = D004715 | header14 = | label15 = | data15= | label16 = Род | data16 = }} '''Ендометриоза''' то назва за стан хтори характеризує роснуце тканї ендометриюму (нукашнє пасмо плоднїци) звонка ендометриюму и миометриюму плоднїци.<ref>[https://www.nichd.nih.gov/health/topics/endometriosis „Endometriosis: Overview”.] 24. 06. 2013. Приступљено 4. 03. 2015.</ref><ref>Culley L, Law C, Hudson N, Denny E, Mitchell H, Baumgarten M, Raine-Fenning N (2013). . „The social and psychological impact of endometriosis on women&#x27;s lives: A critical narrative review”. Human Reproduction Update. 19 (6): 625—639. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 23884896.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humupd/dmt027.]</ref>  Наход ендометрия у миометрию вола ше аденомиоза (дакеди лат. ''endometriosis interna''). Така „ектопична“ ендометрия ма исте значенє як и нормална ендометрия. Нормални ендометриюм у плоднїци ше под час менструалного циклусу олупи и виходзи зоз цела. При ендометриози, ектопична ткань реаґує на гормонални пременки як и нормални ендометриюм. Так олупени клїтинки и крев углавним нє можу висц зоз цела и спричинюю рижни пременки як цо: нукашнє кирвавенє, запалєнє, боль, рубци або даяки други симптоми на органох хтори нє часц женскей полней системи (мочова система, система за претровйованє, нервова система). == Симптоми == Главни и найчастейши симптом ендометриози то карлїчни боль. Боль углавним зрозмирни преширеню хороти, гоч даєдни жени нє чувствую, або чувствую барз мали боль, без огляду на розширеносц и розвитосц хороти. Боль може буц и интензивни, гоч єст барз мало жирячиска ендометриози.<ref>Stratton P, Berkley KJ (2011). . [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3072022/ „Chronic pelvic pain and endometriosis: translational evidence of the relationship and implications”.] Hum. Reprod. Update. 17 (3): 327—46 [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 3072022. PMID 21106492 [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi]:[https://academic.oup.com/humupd/article-abstract/17/3/327/1388604?redirectedFrom=fulltext&login=false 10.1093/humupd/dmq050.]</ref> [3]  ''Symptoms of endometriosis-related pain may include'': <ref>Endometriosis;NIH Pub. No. 02-2413; September 2002</ref> '''Други симптоми можу буц''': ♦ Дисменорея, хтора може буц напредуюца ♦ Хронїчни боль (у долнєй часци хрибта и карлїци, або боль у бруху) ♦ Диспареуния ♦ Боляца перисталтика або боляце мокренє (дизурия) [[File:Qu’est-ce que l’endométriose.webm|right|thumb|300x300px|Видео знїмок, толкованє цо то ендометриоза?)]] ♦ Вельки менструални кирвавеня (менораґия) ♦ Млосц и поврацанє ♦ Предменструалне або интерменструалне платкасте кирвавенє, ткв. „''spotting''&quot; ♦ Нєплодносц (напр. ендометриоза може спричинїц обструкцию вайцоводу) ♦ Обструкция черева або обструкция у мочовей системи == Локализация и класификация == Ендометриоза ше найчастейше находзи у карлїчних структурох: ♦ Ваєчнїки ♦ Вайцоводи ♦ Заднї бок плоднїци и заднє углїбенє у перитонеуме (lat. ''Excavatio rectouterina'' Даґласов простор) ♦ Преднї бок плоднїци и преднє углїбенє у перитонеуме (lat. Excavatio vesicouterina) ♦ Плоднїцки лиґаменти – широки (lat. ''Ligamentum rotundum uteri'') або округли (lat. ''Ligamentum latum uteri'') ♦ Черева, окреме шлєпе черево ♦ Мочов мехир ♦ Ендометриоза ше може шириц до гарлочка плоднїци и вулви або на места хирурґийних пререзох у абдомену ♦ Барз ридко, плюца або други часци цела. Ендометриоза ше класификує як минимална, блага, умерена або чежка (I-IV), после лапараскопского преценьованя числа и велькосци жирячискох, як и присутносци зроснуцох.<ref>Muzii L, Marana R, Caruana P, Mancuso S. The impact of preoperative gonadotrophin releasing hormone agonist treatment on laparoscopic excision of ovarian endometriotic cysts. Fertil Steril 1996;65:1235-7.</ref> == Теориї о наставаню ендометриози == Теориї о наставаню ендометриози розвиваю ше у двох главних напрямох. Єден представя идею метаплазиї епицела одредзеного орґану, до епицела ендометриюму, а друга розпатра идею ендометриотского имплантанту, т.є. приход ендометрийних клїтинкох до одредзеного места имплантациї. == Компликациї == [[File:Endometriosis cells types and innvervation.jpg|right|thumb|300px|Ендометриозни лезиї маю и стромални клїтинки подобни ендометриюму (хтори нормално формирую потпорне ткиво) и епителни клїтинки, и повязани кревово судзинки и нерви.]]Найчастейша компликация ендометриози то нєплодносц. Зависно од локализациї, ендометриоза може спричинїц адгезиї у черевох або мочовей системи, цо може направиц проблеми зоз преходносцу часцох системи. Ридко ендометриозу можеме найсц у централней нервовей системи, дзе може спричинїц велї розлични неуролоґийни симптоми, або у плюцох. У жарячискох ендометриози може присц до гиперплазиї (як и у ендометриюме – гиперплазия ендометриюму) або до розвою злоноровного (малиґного) тумору. == Лїченє == Лїченє ендометриози може буц зоз лїками, хирурґийно або комбиновано (предоперацийно медикаментно або постоперацийно медикаментно). == Литература == * Словнїк медицинскей терминолоґиї, (сербско-латинско-руски), Дружтво за руски язик литературу и културу, Нови Сад 2006. рок * Markham SM, Carpenter SE, Rock JA. Extrapelvic endometriosis. Obstet Gynecol Clin North Am. Mar 1989;16(1):193-219. * Lobo RA. Endometriosis: etiology, pathology, diagnosis, management. In: Comprehensive Gynecology. Philadelphia, PA: Mosby; 5th ed:2007 == Вонкашнї вязи == * [https://curlie.org/Health/Women's_Health/Conditions_and_Diseases/Uterus/Endometriosis Endometrioza] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/DMOZ Curlie] (язик: анґлийски) * [https://web.archive.org/web/20130130055039/http://www.womenshealth.gov/publications/our-publications/fact-sheet/endometriosis.cfm Endometriosis fact sheetщ from] womenshealth.gov {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Ґинеколоґия]] [[Катеґория:Хороти мочовей и репродуктивней системи]] 3yx3oupe1o2ptqye2kzbokkxrjlrzad Вайцовод 0 3347 20573 20528 2026-08-05T21:19:48Z Olirk55 19 Додата литература 20573 wikitext text/x-wiki [[File:Scheme female reproductive system-sr.svg|right|thumb|300px|Схема женских репродуктивних органох[[File:Normal Fallopian Tube, Human.jpg|right|thumb|310px|Попречни пресек вайцовода (Фалопийова труба) под микроскопом]]]]'''Вайцовод''' (лат. ''Tuba uterina,'' ст.-греч. σᾰ́λπῐγγες) то парни орґани женскей репродуктивней системи.<ref>[https://emedicine.medscape.com/article/1949193-overview?form=fpf "Uterine Tube (Fallopian Tube) Anatomy: Overview, Pathophysiological Variants".] 14 July 2021. Retrieved 15 September 2022.</ref> == Випатрунок и збудова == Вайцоводи то мускулово шлїжацоскорови орґани. Форма им цивкаста, благо накривена.<ref> Han, Joan; Sadiq, Nazia M. (2022). [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK547660/ "Anatomy, Abdomen and Pelvis, Fallopian Tube".] StatPearls. StatPearls Publishing. [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMID 31613440.] Retrieved 22 September 2022.</ref> Їх длужина виноши медзи 14 и 16 cm. Повязани су зоз горню часцу плоднїци, точнєйше зоз рогом плоднїци, и змесцени су на єй обидвох концох. Други конєц вайцоводу шлєбодни у малей карлїци або пелвису. Вайцоводи служа як тунели през хтори ваїчково клїтинки зоз ваєчнїкох путую до плоднїци. През нїх ше тиж так рушаю и сперматозоїди, прето же ше оплодзованє ваїчковей клїтинки окончує у нїх. == Оплодзованє == З овулацию зоз Ґрафового фоликулу, дозрета ваїчкова клїтинка сцигує до лумену вайцоводу, дзе сперматозоїди пребиваю до нєй. После пребиваня вонкашнєй блани ваїчковей клїтинки и уходзеня сперматозоїду до нєй, приходзи до стидньованя блани хтора на тот способ зопера други сперматозоїди же би пребивали до нєй. При пребиваню до ваїчковей клїтинки сперматозоїд ше миша зоз ядром ваїчковей клїтинки. Оплодзена ваїчкова клїтинка под дїйством перисталтичних рухох вайцоводу и водовей струї хтора настава зоз рушаньом мохоткових епицелох у тубох сцигує до глїбки плоднїци и теди приходзи до имплантациї оплодзеного ваїчка. == Реґиї == Розликую ше штири реґиї вайцоводу од ваєчнїкох спрам утерусу: ♦ Infundibulum tubae uterinae – хтори ма фимбриї<ref>"[https://emedicine.medscape.com/article/275463-overview?form=fpf Fallopian Tube Disorders: Overview, Salpingitis and Pelvic Inflammatory Disease, Salpingitis Isthmica Nodosa".] 15 March 2022. Retrieved 17 September 2022.</ref> ♦ Ampulla tubae uterinae – найчастейше место оплодзованя ♦ Isthmus tubae uterinae ♦ pars interstitialis s. pars uterine – плоднїцова часц вайцоводу '''''Infundibulum tubae uterinae''''' длугоки коло 2 cm и ма форму тевчира. На нїм ше находза фимбриї, дзешец до петнац пальцасти предлуженя, а найдлугша то фимбрия оварица. '''''Ampulla tubae uterinae''''', место дзе ше найчастейше случує оплодзованє, находзи ше такой при инфундибулуме, а єй длужина виноши од 6 до 8 mm. На ню ше надовязує '''''Isthmus tubae uterinae''''' чия длужина виноши 3 до 4 cm и хтори доходзи до одвитуюцого рогу утерусу. == Хистолоґия == Штредня грубина мура вайцоводу виноши 2 до 3 mm и вон зложени зоз трох пасмох<ref>[https://www.bu.edu/phpbin/medlib/histology/p/18501ooa.htm Histology image: 18501loa] – Histology Learning System at Boston University</ref>: ♦ серозни обмоток (tunica serosa) ♦ мускулове пасмо (tunica muscularis) ♦ шлїжаца скорочка (tunica mucosa) == Хороти == ♦ Запалєня вайцоводу<ref>Briceag I, Costache A, Purcarea VL, Cergan R, Dumitru M, Briceag I, Sajin M, Ispas AT (2015). "[https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4392087/ Fallopian tubes--literature review of anatomy and etiology in female infertility".] J Med Life. 8 (2): 129–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMC 4392087.] PMID 25866566.]</ref> ♦ Звонкаплоднїцова ваготносц == Литература == * Словнїк медицинскей терминолоґиї, (сербско-латинско-руски), Дружтво за руски язик литератру и културу, Нови Сад 2006.рок == Вонкашнї вязи == * [https://drmilenkovic.com/sr/blog/jajovod-kao-faktor-infertiliteta-tubarni-faktor/226/ Jajovod kao faktor infertiliteta - tubarni faktor] drmilnkovic.com * [https://intermed.co.rs/prohodnost-jajovoda/ Prohodnost jajovoda] intermed.co.rs * Cecchino, GN; Araujo Júnior, E; Elito Júnior, J (Вересень 2014). Methotrexate for ectopic pregnancy: when and how. Archives of Gynecology and Obstetrics. 290 (3): 417—23. [https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B9_%D1%96%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D1%96%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%BE%D0%B1%27%D1%94%D0%BA%D1%82%D0%B0 doi:][https://link.springer.com/article/ 10.1007/s00404-014-3266-9 ] PMID 24791968. * [https://web.archive.org/web/20190623184916/http://www.glowm.com/section_view/heading/Benign%20Neoplasms%20of%20the%20Vagina/item/5 Benign Neoplasms of the Vagina | GLOWM] www.glowm.com (англ.). Архів [https://www.glowm.com/section-view/heading/Benign%20Neoplasms%20of%20the%20Vagina/item/5 оригіналу] за 23 червня 2019. Процитовано 11 березня 2018. {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Ґинеколоґия]] <references /> [[Катеґория:Анатомия чловека]] rgiwaa71tpr88dm2igalinj13btggtx Орґулї 0 3366 20568 20562 2026-08-05T19:37:25Z Olirk55 19 Доробка, позиционованє фотоґрафиї 20568 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #CEF2EC | header1 =<big>Орґулї</big> | label2 = | data2 = [[File:Schneeberg St. Wolfgangskirche organ (aka).jpg| |center||thumb|300px| <div style="text-align: center;"> Оргулї у церкви „"St. Wolfgangskirche" у Шнеберґу (Саксония, Нємецка).]][[File:06 Auszug e.ogg|center|thumb|<div style="text-align: center;">Звук орґульох ]] | header3 = Общи информациї | label4 = Класификация | data4 = идиофони з клавиятуру | label5 = Хорнбостел-Сакс класификация | data5 = • 422.222.11 (flue pipes) • 422.122 (beating reed pipes) --422.132 (free reed pipes) | label6 = Походзенє инструмента | data6 = Далєки восток, документовано 3. вик п.н.еру | header7 = Обсяг тонох | label8 = | data8 = [[File:Organ Range.svg| center|thumb|250px|<div style="text-align: center;">]][[File:Xylophone jingle.wav|center|thumb|200px|<div style="text-align: center;">Звук ]] | label9 = Зродни инструменти| data9 = Панова пищалка, Гармониюм| | label10 = Улїв до рики | data10 | header11 = Подобни инстурметни | label12 = Инструменти| data12 = Хармониюм | label13 = Притоки| data13 = }} '''Орґулї''' ( грeч.  ''οργανον'', лат. ''organum'') то найвекши и найзложенши [[Музични инструменти|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]]. Припада ґу аерофоним инструментом. Маю моцни [[звук]], хтори зоз свою фарбу и моцносцу здогадує на вельки [[Оркестер|оркестер.]] Тонски обсяг, патраци на клавиятуру, од ,,C&#39;&#39; (у велькей октави) и углавним по ,,g<sup>3</sup>&#39;&#39; . Алє пре рижнородносц реґистрох реални звучни обсяг вельо векши: од найнїзшей октави ,, <sub>2</sub> C&#39;&#39; аж по ,,g<sup>6</sup> ” (шеста октава) , а обсяг [[Тон|тонох]] нє стайомни, завиши од каждого инструмента окреме. == Наставанє тона == Тон настава зоз трепеценьом [[Воздух|воздуха]] у циви. За кажди тон орґулї маю окремну циву, та аж и вецей циви зоз розличну фарбу (тембр) и моцносцу звука. Пошоровани циви розличней длужини (значи даваю розлични висини тонох) хтори продукую тони истей фарби и моцносци даваю єден реґистер. == Реґистри (пищалки) == Пищалки (серб.свирале) цилиндрични, копасти, призмово або пирамидни циви у хторих ше находзи згуснути воздух, хтори кед виходзи зоз цивох дава звук. Материяли зоз хторих ше правя може буц древо, калай, олово и бакар. У зависносци на хтори способ виходзивонка воздух, розликую ше: ♦ '''''Лабиялни''''' пищалки [[File:Flue Pipe schematic.png|75x75px|Лабиялна пищалка]] ♦ '''''Язични''''' пищалки. ♦ '''''Микстури''''' то ище єдна окремна файта реґистрох хтора постої. То зложени реґистри хтори маю по вецей пищалки прикапчани на єден вентил. Нє даваю чисти тон окрем основного тона и даєдни тони зоз [[Аликвотни тони|аликвотного]] шора тонох. Вше ше хасную у комбинациї зоз другима реґистрими и даваю орґульом препознатлїви, шветли и шветочни звук Орґулї маю вецей таки реґистри-тембри хтори цалому шору тонох даваю фарбу звука хтори зродни даєдному инструменту лєбо ґрупи инструментох (флаути, древеним дуйним инструментом, [[Смиково инструменти|смиковим]], або плеховим дуйним инструментом и другим.) <ref>[https://www.reddit.com/r/classicalmusic/comments/1kv41c1/how_does_a_pipe_organ_actually_work_anna_lapwood/?tl=sr Kako zapravo funkcioniše orgulje? | Ana Lapvud | Classic FM]</ref> Реґистри звукох можу буц цихи, цми, ясни, предзераюци, оштри итд. Виводза-орґуляш реґистри уключує и комбинує их же би достал одвитуюци жадани звук.<ref>Szostak, Michał (2017). [https://www.theorganmag.com/issues/382.html „The World's Largest Organs”.] The Organ. The Musical Opinion Ltd. 382: 12—28. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0030-4883.] [https://web.archive.org/web/20190125080613/http://www.theorganmag.com/issues/382.html Архивирано] из оригинала 25. 1. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2019.</ref><ref>Szostak, Michał (30. 9. 2018). [https://www.voxhumanajournal.com/szostak2018.html „The Largest Pipe Organs in the World”.] Vox Humana. Архивирано из [https://web.archive.org/web/20201107161622/http://www.voxhumanajournal.com/szostak2018.html [оригинала] 7. 11. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2019.</ref> Реґистри ше уключую зоз прицисканьом реґистрових плещкох-типкох, або з поцагованьом полуги хтора ше находза на гральнїку при клавиятури. Зоз прицисканьом типки на клавиятури оможлївює ше струянє воздуху зоз [[Мех|меха]] до циви, а дава одвитуюци звук. == Часци орґульох == Состоя ше зоз реґистрох хтори ше находза углавним у древеним такв. орманє, потим мехох и механїзма за управянє (гральнїка, трактури и вентилох). == Гральнїк == [[File:Salemer Münster Orgel Spieltisch und Pedal.jpg|right|thumb|365x365px|Гральнїк на орґульох]]Шицки часци орґулї активовую ше до погону и управя ше прейґ '''гральнїка.''' Состої ше зоз єдней або вецей клавиятурох (найчастейше три) хтори ше волаю ''мануали''и на нїх ше грає з руками-пальцами.<ref>Kovačević, Krešimir, ур. (1977). „Orgulje”. MUZIČKA enciklopedija. 3, Or-Ž (2 изд.). стр. 6.</ref> На долнєй часци гральнїка находзи ше ище єдна клавиятура на хторей ше грає з ногами. Тота клавиятура ше вола ''педал''. Около мануала ше находза реґистри. Їх уключованє (з вицагованьом полуги ) одредзує хтори цивово ,,пищалки<nowiki>''</nowiki> граю, односно хтори фарби звука буду репродуковац. Окремни реґистри медзисобно повязую  мануали а тиж и мануали з педалу. Вони ше волаю копули (капчи) '''Трактура''' Трактура ше наволує цали комплет механїзмох хтори повязую типки и реґистри (серб. свирале). Трактура може буц: ♦ '''''Механїчна''''', кед типку и реґистер повязую пошоровани древени ставци и вреценка. ♦ '''''Пнеуматска''''' повязує їх цивочки з ваздушним [[Прицисок|прициском]], або  ♦ '''''електромаґнетни''''' хтори повязани су зоз електромаґнетнима [[Габа|габами.]] [[File:Toccata et Fugue BWV565.ogg|right|thumb|300px|Токата и фуґа у де-молу, BWV 565, Йоган Себастиян Бах (1685-1750)]] '''Мех''' Шицок потребни воздух за гранє и реґистри доходзи зоз єдного або вецей мехох хтори пумпую [[воздух]] и тримаю го вше под истим прициском. Мехи ше пумпую спомоцу електромотора. Дакеди их пумповали людзе хтори ше наволовали ''калкант''и. '''Ручни мануали''' [[File:OrgueAtlanticCityConventionAll.jpg|right|thumb|280px|Мануали на орґульох]] Орґулї маю даскельо ручни клавиятури - мануали (2-7), хтори пошоровани поступнє и медзисобно ше розликую по составе реґистрох. Поготов важна клавиятура за ноги хтора ше вола педала, хтора служи за гранє найнїших тонох у [[Композиция|копозициї]]. Педали за ноги єст вецей. == Историят == Орґулї барз стари инструмент и прето им до конца нє познате походзенє. Нагадує ше же даяку файту орґульох хасновали ище стари [[Народ|народи]] Далєкого востоку (Китайци, Японци, Индийци). Познєйше, у старей Греческей найприблїжнєйши инстурмент орґульом була препозната Панова [[пищалка]]. До Европи сцигли и почало ше их хасновац у 8. вику, а после 14. вику нєт скоро анї єдного векшого города без орґульох, а поготов у заходноевропских [[Святи храм|церквох]] орґулї барз заступени и хаснує ше их под час отримованя Служби Божей. Перши познати орґулї у церкви поставени у Ахену 812. року. Таки вчасни штредньоевропски орґулї мали вельки и нєзґрапни типки и мали мало реґистари. == Соло гранє на орґульох и импровизациї == [[File:BWV726.jpg|right|324x324px]][[File:BWV726.ogg|right|thumb|310x310px|Йоган Себастиян Бах (1685-1750), Духовни корал за орґулї ''Herr Jesu Christ, dich zu uns wend'' BWV 726]] Найзначанєйши уметнїцки аспект граня на орґульох то соло виводзенє. Од барокного периода, наважнєйши музични форми за орґулї були: прелудиюми, [[токата]], фантазия, волунтар, тиенто, чакона, [[пасакаля]], ричеркар, фуґа, варияциї, свита, соната, трио соната и симфония за орґулї; комбинация фуґи зоз претходним начишлєним даєдним дїлом (напр., Фуґа+прелудиюм, +токата або +фантазия) тиж звичайна. Тоти орґульски композициї ше наволовали „шлєбодна“ орґульска музика прето же су засновани на темох на хтори [[Композитор|композиторе]] шлєбодно компоновали. Попри тих, постоя композициї засновани на хору: григориянске шпиванє (простопиниє) и протестантски и католїцки [[Гимна|гимни]] од хторих дзепоєдни тиж компоновани у горе описаних формох. Звичайна форма аранжманох за орґулї углавним були протестантски гимни духовних прикметох аранжовани за [[Хор|хор.]] == Композиторе орґульскей музики == {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |Композиторе хтори писали дїла за орґулї |- |[[Йоган Себастиян Бах]] |Ґеорґ Фридрих Гендл |Генри Персл |- |Марко Енрико Боси |Александр Хилман |Макс Реґер |- |Леон Боєлман |Йоган Лудвиґ Кребс |Дїроламо Фрескобалди |- |Йоганес Брамс |Франц Лист |Доменико Зиполи |- |Антон Брукнер |Феликс Менделсон Бартолди |Олеґ Янченко |- |Дитрих Букстехуде |Клаудио Меруло |Феличе Морети |- |Шарл Мари Видор |[[Волфґанґ Амадеус Моцарт]] |Камий Сенс-Санс |- |Андреа Ґабриели |Йоган Пачелбел |Цезар Франк |} Попри горе начишлєних композиторох постоя ище и велї други композиторе и авторе рижних формох хтори компоновали музику за орґулї. == Ґалерия == <gallery> Файл:Querschnittorgel.svg|алт=Крижни пресек орґульох. Креировал :Kantor.JH, вименєл Thornard.|Крижни пресек орґульох. Креировал :''Kantor.JH'', вименєл ''Thornard.'' Файл:Udine, cattedrale metropolitana di Santa Maria Annunziata - Organo Nacchini-Zanin.jpg|Орґулї зоз 18. вику (1745. рок), Удине, Италия, Митрополитска катедрала ''Санта Мария Анунчиата'' Файл:Ebertorgel.jpg|Орґулї зоз ренесансней епохи, (церква у Инсбурґу) Файл:Laon Cathedral Organ 01.JPG|Оргулї у катедрали Нотр Дам у Лану, Французка Файл:Usnaconsole.jpg|Орґулї зоз вецей мануелами (клавиятури), ножни мануал Файл:Weingarten Basilika Gabler-Orgel Spieltisch.jpg|Церква св.Мартина, Вайнґартен, Нємецка: оргулї Јозефа Ґаблера </gallery> == Литература == * Ahrens, Christian (2006). In Bush, Douglas & Kassel, Richard (Eds.), The Organ: an Encyclopedia, стр. 399–499. New York: Routledge. ISBN 0-415-94174-1 * Audsley, G.A. (1965). [[iarchive:artoforganbuildi00auds/page/n7/mode/2upArt|of Organ-Building.]] New York: Dover Publications. ISBN 0-486-21314-5.: * Douglass, Fenner (1995). [[iarchive:languageofclassi0000doug|The Language of the Classical French Organ. New Haven:]] Yale University Press. ISBN 978-0-300-06426-1. * Bédos de Celles, Dom François L'art du facteur d'orgues. Charles Ferguson (Trans.) (1977). The Organ-Builder. Raleigh, NC: Sunbury Press. 1768.. == Вонкашнї вязи == * [https://ibiblio.org/pipeorgan/ The Pipe Organ], a basic overview of the organ * [https://www.theorganmag.com/ The Organ], quarterly UK publication about pipe organs * [http://ellykooiman.com/ ellykooiman.com], pipe organ website with information and detailed photos of various organs * [https://www.youtube.com/watch?v=inpb_eAI564 Orgulje - kraljica među instrumentima] youtube.com * Из истории мировой органной культуры XVI—XX веков.&nbsp;— <abbr>М.</abbr>: МГК им. Чайковского, ООО «Музиздат», 2008.&nbsp;— ISBN 9875904082031. {{Commonscat}} [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични инструменти]] [[Катеґория:Музични термини]] ac04szygx1622z6fj4vyrh9f19116bg 20569 20568 2026-08-05T19:44:14Z Olirk55 19 20569 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #CEF2EC | header1 =<big>Орґулї</big> | label2 = | data2 = [[File:Schneeberg St. Wolfgangskirche organ (aka).jpg| |center||thumb|300px| <div style="text-align: center;"> Оргулї у церкви „"St. Wolfgangskirche" у Шнеберґу (Саксония, Нємецка).]][[File:06 Auszug e.ogg|center|thumb|<div style="text-align: center;">Звук орґульох ]] | header3 = Общи информациї | label4 = Класификация | data4 = идиофони з клавиятуру | label5 = Хорнбостел-Сакс класификация | data5 = • 422.222.11 (flue pipes) • 422.122 (beating reed pipes) --422.132 (free reed pipes) | label6 = Походзенє инструмента | data6 = Далєки восток, документовано 3. вик п.н.еру | header7 = Обсяг тонох | label8 = | data8 = [[File:Organ Range.svg| center|thumb|250px|<div style="text-align: center;">]][[File:Xylophone jingle.wav|center|thumb|200px|<div style="text-align: center;">Звук ]] | label9 = Зродни инструменти| data9 = | label10 = Улїв до рики | data10 | header11 = Зродни инстурменти | label12 = Инструменти-предходнїки| data12 = Гармониюм, Панова пищалка | label13 = Притоки| data13 = }} '''Орґулї''' ( грeч.  ''οργανον'', лат. ''organum'') то найвекши и найзложенши [[Музични инструменти|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]]. Припада ґу аерофоним инструментом. Маю моцни [[звук]], хтори зоз свою фарбу и моцносцу здогадує на вельки [[Оркестер|оркестер.]] Тонски обсяг, патраци на клавиятуру, од ,,C&#39;&#39; (у велькей октави) и углавним по ,,g<sup>3</sup>&#39;&#39; . Алє пре рижнородносц реґистрох реални звучни обсяг вельо векши: од найнїзшей октави ,, <sub>2</sub> C&#39;&#39; аж по ,,g<sup>6</sup> ” (шеста октава) , а обсяг [[Тон|тонох]] нє стайомни, завиши од каждого инструмента окреме. == Наставанє тона == Тон настава зоз трепеценьом [[Воздух|воздуха]] у циви. За кажди тон орґулї маю окремну циву, та аж и вецей циви зоз розличну фарбу (тембр) и моцносцу звука. Пошоровани циви розличней длужини (значи даваю розлични висини тонох) хтори продукую тони истей фарби и моцносци даваю єден реґистер. == Реґистри (пищалки) == Пищалки (серб.свирале) цилиндрични, копасти, призмово або пирамидни циви у хторих ше находзи згуснути воздух, хтори кед виходзи зоз цивох дава звук. Материяли зоз хторих ше правя може буц древо, калай, олово и бакар. У зависносци на хтори способ виходзивонка воздух, розликую ше: ♦ '''''Лабиялни''''' пищалки [[File:Flue Pipe schematic.png|75x75px|Лабиялна пищалка]] ♦ '''''Язични''''' пищалки. ♦ '''''Микстури''''' то ище єдна окремна файта реґистрох хтора постої. То зложени реґистри хтори маю по вецей пищалки прикапчани на єден вентил. Нє даваю чисти тон окрем основного тона и даєдни тони зоз [[Аликвотни тони|аликвотного]] шора тонох. Вше ше хасную у комбинациї зоз другима реґистрими и даваю орґульом препознатлїви, шветли и шветочни звук Орґулї маю вецей таки реґистри-тембри хтори цалому шору тонох даваю фарбу звука хтори зродни даєдному инструменту лєбо ґрупи инструментох (флаути, древеним дуйним инструментом, [[Смиково инструменти|смиковим]], або плеховим дуйним инструментом и другим.) <ref>[https://www.reddit.com/r/classicalmusic/comments/1kv41c1/how_does_a_pipe_organ_actually_work_anna_lapwood/?tl=sr Kako zapravo funkcioniše orgulje? | Ana Lapvud | Classic FM]</ref> Реґистри звукох можу буц цихи, цми, ясни, предзераюци, оштри итд. Виводза-орґуляш реґистри уключує и комбинує их же би достал одвитуюци жадани звук.<ref>Szostak, Michał (2017). [https://www.theorganmag.com/issues/382.html „The World's Largest Organs”.] The Organ. The Musical Opinion Ltd. 382: 12—28. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0030-4883.] [https://web.archive.org/web/20190125080613/http://www.theorganmag.com/issues/382.html Архивирано] из оригинала 25. 1. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2019.</ref><ref>Szostak, Michał (30. 9. 2018). [https://www.voxhumanajournal.com/szostak2018.html „The Largest Pipe Organs in the World”.] Vox Humana. Архивирано из [https://web.archive.org/web/20201107161622/http://www.voxhumanajournal.com/szostak2018.html [оригинала] 7. 11. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2019.</ref> Реґистри ше уключую зоз прицисканьом реґистрових плещкох-типкох, або з поцагованьом полуги хтора ше находза на гральнїку при клавиятури. Зоз прицисканьом типки на клавиятури оможлївює ше струянє воздуху зоз [[Мех|меха]] до циви, а дава одвитуюци звук. == Часци орґульох == Состоя ше зоз реґистрох хтори ше находза углавним у древеним такв. орманє, потим мехох и механїзма за управянє (гральнїка, трактури и вентилох). == Гральнїк == [[File:Salemer Münster Orgel Spieltisch und Pedal.jpg|right|thumb|365x365px|Гральнїк на орґульох]]Шицки часци орґулї активовую ше до погону и управя ше прейґ '''гральнїка.''' Состої ше зоз єдней або вецей клавиятурох (найчастейше три) хтори ше волаю ''мануали''и на нїх ше грає з руками-пальцами.<ref>Kovačević, Krešimir, ур. (1977). „Orgulje”. MUZIČKA enciklopedija. 3, Or-Ž (2 изд.). стр. 6.</ref> На долнєй часци гральнїка находзи ше ище єдна клавиятура на хторей ше грає з ногами. Тота клавиятура ше вола ''педал''. Около мануала ше находза реґистри. Їх уключованє (з вицагованьом полуги ) одредзує хтори цивово ,,пищалки<nowiki>''</nowiki> граю, односно хтори фарби звука буду репродуковац. Окремни реґистри медзисобно повязую  мануали а тиж и мануали з педалу. Вони ше волаю копули (капчи) '''Трактура''' Трактура ше наволує цали комплет механїзмох хтори повязую типки и реґистри (серб. свирале). Трактура може буц: ♦ '''''Механїчна''''', кед типку и реґистер повязую пошоровани древени ставци и вреценка. ♦ '''''Пнеуматска''''' повязує їх цивочки з ваздушним [[Прицисок|прициском]], або  ♦ '''''електромаґнетни''''' хтори повязани су зоз електромаґнетнима [[Габа|габами.]] [[File:Toccata et Fugue BWV565.ogg|right|thumb|300px|Токата и фуґа у де-молу, BWV 565, Йоган Себастиян Бах (1685-1750)]] '''Мех''' Шицок потребни воздух за гранє и реґистри доходзи зоз єдного або вецей мехох хтори пумпую [[воздух]] и тримаю го вше под истим прициском. Мехи ше пумпую спомоцу електромотора. Дакеди их пумповали людзе хтори ше наволовали ''калкант''и. '''Ручни мануали''' [[File:OrgueAtlanticCityConventionAll.jpg|right|thumb|280px|Мануали на орґульох]] Орґулї маю даскельо ручни клавиятури - мануали (2-7), хтори пошоровани поступнє и медзисобно ше розликую по составе реґистрох. Поготов важна клавиятура за ноги хтора ше вола педала, хтора служи за гранє найнїших тонох у [[Композиция|копозициї]]. Педали за ноги єст вецей. == Историят == Орґулї барз стари инструмент и прето им до конца нє познате походзенє. Нагадує ше же даяку файту орґульох хасновали ище стари [[Народ|народи]] Далєкого востоку (Китайци, Японци, Индийци). Познєйше, у старей Греческей найприблїжнєйши инстурмент орґульом була препозната Панова [[пищалка]]. До Европи сцигли и почало ше их хасновац у 8. вику, а после 14. вику нєт скоро анї єдного векшого города без орґульох, а поготов у заходноевропских [[Святи храм|церквох]] орґулї барз заступени и хаснує ше их под час отримованя Служби Божей. Перши познати орґулї у церкви поставени у Ахену 812. року. Таки вчасни штредньоевропски орґулї мали вельки и нєзґрапни типки и мали мало реґистари. == Соло гранє на орґульох и импровизациї == [[File:BWV726.jpg|right|324x324px]][[File:BWV726.ogg|right|thumb|310x310px|Йоган Себастиян Бах (1685-1750), Духовни корал за орґулї ''Herr Jesu Christ, dich zu uns wend'' BWV 726]] Найзначанєйши уметнїцки аспект граня на орґульох то соло виводзенє. Од барокного периода, наважнєйши музични форми за орґулї були: прелудиюми, [[токата]], фантазия, волунтар, тиенто, чакона, [[пасакаля]], ричеркар, фуґа, варияциї, свита, соната, трио соната и симфония за орґулї; комбинация фуґи зоз претходним начишлєним даєдним дїлом (напр., Фуґа+прелудиюм, +токата або +фантазия) тиж звичайна. Тоти орґульски композициї ше наволовали „шлєбодна“ орґульска музика прето же су засновани на темох на хтори [[Композитор|композиторе]] шлєбодно компоновали. Попри тих, постоя композициї засновани на хору: григориянске шпиванє (простопиниє) и протестантски и католїцки [[Гимна|гимни]] од хторих дзепоєдни тиж компоновани у горе описаних формох. Звичайна форма аранжманох за орґулї углавним були протестантски гимни духовних прикметох аранжовани за [[Хор|хор.]] == Композиторе орґульскей музики == {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |Композиторе хтори писали дїла за орґулї |- |[[Йоган Себастиян Бах]] |Ґеорґ Фридрих Гендл |Генри Персл |- |Марко Енрико Боси |Александр Хилман |Макс Реґер |- |Леон Боєлман |Йоган Лудвиґ Кребс |Дїроламо Фрескобалди |- |Йоганес Брамс |Франц Лист |Доменико Зиполи |- |Антон Брукнер |Феликс Менделсон Бартолди |Олеґ Янченко |- |Дитрих Букстехуде |Клаудио Меруло |Феличе Морети |- |Шарл Мари Видор |[[Волфґанґ Амадеус Моцарт]] |Камий Сенс-Санс |- |Андреа Ґабриели |Йоган Пачелбел |Цезар Франк |} Попри горе начишлєних композиторох постоя ище и велї други композиторе и авторе рижних формох хтори компоновали музику за орґулї. == Ґалерия == <gallery> Файл:Querschnittorgel.svg|алт=Крижни пресек орґульох. Креировал :Kantor.JH, вименєл Thornard.|Крижни пресек орґульох. Креировал :''Kantor.JH'', вименєл ''Thornard.'' Файл:Udine, cattedrale metropolitana di Santa Maria Annunziata - Organo Nacchini-Zanin.jpg|Орґулї зоз 18. вику (1745. рок), Удине, Италия, Митрополитска катедрала ''Санта Мария Анунчиата'' Файл:Ebertorgel.jpg|Орґулї зоз ренесансней епохи, (церква у Инсбурґу) Файл:Laon Cathedral Organ 01.JPG|Оргулї у катедрали Нотр Дам у Лану, Французка Файл:Usnaconsole.jpg|Орґулї зоз вецей мануелами (клавиятури), ножни мануал Файл:Weingarten Basilika Gabler-Orgel Spieltisch.jpg|Церква св.Мартина, Вайнґартен, Нємецка: оргулї Јозефа Ґаблера </gallery> == Литература == * Ahrens, Christian (2006). In Bush, Douglas & Kassel, Richard (Eds.), The Organ: an Encyclopedia, стр. 399–499. New York: Routledge. ISBN 0-415-94174-1 * Audsley, G.A. (1965). [[iarchive:artoforganbuildi00auds/page/n7/mode/2upArt|of Organ-Building.]] New York: Dover Publications. ISBN 0-486-21314-5.: * Douglass, Fenner (1995). [[iarchive:languageofclassi0000doug|The Language of the Classical French Organ. New Haven:]] Yale University Press. ISBN 978-0-300-06426-1. * Bédos de Celles, Dom François L'art du facteur d'orgues. Charles Ferguson (Trans.) (1977). The Organ-Builder. Raleigh, NC: Sunbury Press. 1768.. == Вонкашнї вязи == * [https://ibiblio.org/pipeorgan/ The Pipe Organ], a basic overview of the organ * [https://www.theorganmag.com/ The Organ], quarterly UK publication about pipe organs * [http://ellykooiman.com/ ellykooiman.com], pipe organ website with information and detailed photos of various organs * [https://www.youtube.com/watch?v=inpb_eAI564 Orgulje - kraljica među instrumentima] youtube.com * Из истории мировой органной культуры XVI—XX веков.&nbsp;— <abbr>М.</abbr>: МГК им. Чайковского, ООО «Музиздат», 2008.&nbsp;— ISBN 9875904082031. {{Commonscat}} [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични инструменти]] [[Катеґория:Музични термини]] 15kg5auwrz1or6jmi8altnhi0z77lno Овулация 0 3368 20572 2026-08-05T21:12:22Z Olirk55 19 Нова страница: Овулация Овулация то часц еструсного або менструалного циклусу цицарох кед приходзи до пуканя Ґрафового фоликулу у ваєчнїку и ошлєбодзованя дозретих ваїчкових клїтинкох. Ваїчково клїтинки напущую ваєчнїки и одходза до инфудибулуму (преширенє вайцовод… 20572 wikitext text/x-wiki Овулация Овулация то часц еструсного або менструалного циклусу цицарох кед приходзи до пуканя Ґрафового фоликулу у ваєчнїку и ошлєбодзованя дозретих ваїчкових клїтинкох. Ваїчково клїтинки напущую ваєчнїки и одходза до инфудибулуму (преширенє вайцоводу у форми тевчиру) дзе чекаю оплодзованє, а потим иду до вайцоводу. Под час путованя зоз вайцоводу до плоднїци, як и у плоднїци, можлїве оплодзованє. Кед нє придзе до оплодзованя, вимарти ваїчково клїтинки ше вєдно зоз ендометриюмом (шлїжаца скорочка плоднїци) вилуча. Тото кирвавенє ше вола менструация.(18 анґл.) Овулация при женох  У менструалним циклусу женох овулация ше случує коло 14. дня циклусу. Период овулациї („плодни днї “, период од 5 дньох пред овулацию до 2 дньох после нєй) то час кеди жена може остац ваготна. Єст вецей способи за утвердзованє овулациї, як цо то провадзенє чечносци зоз ваґини, меранє базалней температури [21, 22 анґл.]и хаснованє овулацийних тестох. Знаки и симптоми  Благи боль або корч у долнєй часци бруха.  Прeменка и звекшане количество ваґиналного секрету.  Благе звекшанє основней тїлесней температури.  Звекшана чувствитeльнocц першох. [24, 25] Прецизна хвилька овулациї першираз знята на филму 2008. року, зощицким случайно, под час рутинскей гистеректомиї. Спрам словох дохторох специялистох за ґинеколоґпю, зявйованє клїтинки и после ошлєбодзованя зоз фоликулу вайцоводу окончело ше за 15 минути. [19] == Литература == * Словнїк медицинскей терминолоґиї, (сербско-латинско-руски), Нови Сад 2006.рок == Вонкашнї вязи == * [https://www.ringeraja.rs/default_RR3.asp Ovulacija i plodni dani] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/ringerajina-tabela-za-pracenje-plodnih-dana_372.htmlTabela za praćenje ovulacije i plodnih dana] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/pracenje-ovulacije---telesna-bazalna-temperatura_349.html Praćenje ovulacije - Merenje bazalne temperature] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/pracenje-ovulacije---promene-na-grlicu-materice_348.htmlPraćenje ovulacije - Promene na grliću materice] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/pracenje-ovulacije---ovulacijski-testovi_350.htmlPraćenje ovulacije - Ovulacijski testovi] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/mesecni-ciklus-zene_351.html Menstrualni ciklus, plodni dani] 5egf7ql3lmp6ey70oah7li8cfnfazsf 20575 20572 2026-08-05T21:27:50Z Olirk55 19 Форматированњ бока 20575 wikitext text/x-wiki '''Овулация''' то часц еструсного або менструалного циклусу цицарох кед приходзи до пуканя. Ґрафового фоликулу у ваєчнїку и ошлєбодзованя дозретих ваїчкових клїтинкох. Ваїчково клїтинки напущую ваєчнїки и одходза до инфудибулуму (преширенє [[Вайцовод|вайцоводу]] у форми тевчиру) дзе чекаю оплодзованє, а потим иду до вайцоводу. Под час путованя зоз вайцоводу до плоднїци, як и у плоднїци, можлїве оплодзованє. Кед нє придзе до оплодзованя, вимарти ваїчково клїтинки ше вєдно зоз ендометриюмом (шлїжаца скорочка плоднїци) вилуча. Тото кирвавенє ше вола менструация.(18 анґл.) Овулация при женох  У менструалним циклусу женох овулация ше случує коло 14. дня циклусу. Период овулациї („плодни днї “, период од 5 дньох пред овулацию до 2 дньох после нєй) то час кеди жена може остац ваготна. Єст вецей способи за утвердзованє овулациї, як цо то провадзенє чечносци зоз ваґини, меранє базалней температури [21, 22 анґл.] и хаснованє овулацийних тестох. Знаки и симптоми  Благи боль або корч у долнєй часци бруха.  Прeменка и звекшане количество ваґиналного секрету.  Благе звекшанє основней тїлесней температури.  Звекшана чувствитeльнocц першох. [24, 25] Прецизна хвилька овулациї першираз знята на филму 2008. року, зощицким случайно, под час рутинскей гистеректомиї. Спрам словох дохторох специялистох за ґинеколоґпю, зявйованє клїтинки и после ошлєбодзованя зоз фоликулу вайцоводу окончело ше за 15 минути. [19] == Литература == * Словнїк медицинскей терминолоґиї, (сербско-латинско-руски), Нови Сад 2006. рок == Вонкашнї вязи == * [https://www.ringeraja.rs/default_RR3.asp Ovulacija i plodni dani] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/ringerajina-tabela-za-pracenje-plodnih-dana_372.htmlTabela za praćenje ovulacije i plodnih dana] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/pracenje-ovulacije---telesna-bazalna-temperatura_349.html Praćenje ovulacije - Merenje bazalne temperature] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/pracenje-ovulacije---promene-na-grlicu-materice_348.htmlPraćenje ovulacije - Promene na grliću materice] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/pracenje-ovulacije---ovulacijski-testovi_350.htmlPraćenje ovulacije - Ovulacijski testovi] * [https://www.ringeraja.rs/clanek/mesecni-ciklus-zene_351.html Menstrualni ciklus, plodni dani] dfzlijqvkjzwi8jgoojto1yfq4k393v Владимир Сеґеди 0 3369 20576 2026-08-06T02:38:53Z Keresturec 18 Нова страница: {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Владимир Сеґеди </big> | label2 = | data2 = Место за фотку.jpg | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =17. мая 1894. року | label5 = Датум упокоєня | data5 =23. новембра 1929 (35) | label6 = Державянство | data6 =угорске, югославянске | label7 = Язик… 20576 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Владимир Сеґеди </big> | label2 = | data2 = Место за фотку.jpg | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =17. мая 1894. року | label5 = Датум упокоєня | data5 =23. новембра 1929 (35) | label6 = Державянство | data6 =угорске, югославянске | label7 = Язик творох | data7 = руски, горватски, сербски | label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Заґреб | label9 = Универзитет | data9 = Богословия, Заґреб, Ужгород, Станиславов | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 = | label12 = Жанри | data12 = душпастирство, дїяч у култури | label13 = Поховани | data13 = у Сримскей Митровици | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Владимир Сеґеди''' (*17. май 1894—†23. новембер 1929), Священїк, парох у Сримскей Митровици, дїяч у култури. Биоґрафия Владимир Сеґеди, син учителя Гавриїла и Цецилиї нар. Врбанац, народзел ше 17. мая 1894. року у Петровцох у Горватскей. Владимир мал шестри Олґу и Ирену и братох Славка и Ивицу. До основней школи ходзел у Черевичу и Сланкамену. Ґимназию закончел у Заґребе як питомец Грекокатолїцкей семинариї на Ґричу. Богословию студирал у Заґребе, Ужгородзе и Станиславове у України. Року 1916. Владимир Сеґеди ше оженєл зоз Меланию Олеяр Ондову зоз Руского Керестура. У малженстве вони мали пецеро дзеци - Звонка, Юрая (Дюру), Цецилию, [[Янко Сеґеди|Янка]] и Наду. За поддиякона Владимир Сеґеди бул пошвецени 17. децембра 1916. року. За диякона 22. децембра 1916, а за священїка є пошвецени 24. децембра 1916. року. Нє познате дзе бул пошвецени, а пошвецел го владика Дионизий Няради. Капелан у Коцуре Владимир Сеґеди бул од 1. априла 1917. до 17. мая 1919. року. Управитель парохиї у Канижи бул од 19. мая 1919. до 31. октобра 1923. року. Ту з його намаганьом купена порта за будованє церкви. З Канижи пошол на парохию до Сримскей Митровици и превжал управу тей парохиї 23. новембра 1923. року. Ту и умар того истого дня – 23. новембра 1929. року. Владимир Сеґеди у Митровици у подполносци розвил свою дїялносц и свойо схопносци и таланти. У церкви, у школи, по обисцох, по рижних орґанизацийох вон хасновал шицки можлївосци пасторизациї. Основал Просвитне дружтво, читальню и церковни хор, а вельо ше жертвовал же би Митровица мала стаємного дзияка. Купел нови дзвони и велї ствари до церкви. Участвовал у роботи так повесц шицких просвитних, социялних и гуманитарних орґанизацийох и институцийох города Митровици. По природи бул музикални, обдарени з красним сонорним гласом, вон бул активни член Горватского шпивацкого дружтва Нада, и до шмерци бул його предсидатель, а бул и предсидатель Горватскей шпивацкей ґрупи Клаич. Вшадзи виступал вєдно з римокатолїцкима священїками и другима котри ше борели за добри ствари. Кед ше похорел Владимир Сеґеди бул однєшени до шпиталю до Заґребу, а дзень пред шмерц вон пренєшени до Митровици, дзе го на гайзибанскей станїци дочекала маса народу и нє дали же би ше го вожело на авту, алє го на носилкох процесионално однєсли до парохиялного дому. Хованє Владимира Сеґедия 23. новембра 1929. року була по теди нєвидзена подїя у Сримскей Митровици. Цала Митровица була на ногох. Хованє водзел делеґат владики, сримски декан и член Конзисториї Спиридион Петранович, зоз 13 священїками обидвох обрядох. На хованю було и векше число православних священїкох. У церкви ше од умартого одпитал Дюра Бесерминї, парох зоз Шиду. Шицки дружтва и корпорациї, без огляду на виру и народносц, указали му свою чесц. Локални власци, цивилни и войсково, тиж були присутни. Основна школа и ґимназия зоз своїма учителями и професорами участвовали на хованю. У импозантней процесиї наступел Горватски Сокол зоз шедлачами на коньох и почесну стражу. Горватски хор Нада три раз зашпивал и так заплакал за своїм предсидательом. При отвореним гробе од нього ше одпитали седемцме бешеднїки. Шицки чувствовали же страцели велького чловека и свойого приятеля. Окрем панїматки Меланиї, пецерих дзецох-широтох, старенького оца Гавриїла, братох и шестрох и вельо другей родзини було на хованю. Ґалерия Литература о. Роман Миз, Священїки дакедишнього Осєцкого викарията, Нови Сад, 2016, б. Вонкашнї вязи о. Владислав Варґа, [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/07/Katalog-Sremska-Mitrovica.pdf Грекокатолїцка церква у Сримскей Митровици], Завод за културу войводянских Руснацох и Грекокатолїцка парохия вознесения Господнього, Сримска Митровица, б. 4. [https://www.sremskenovine.co.rs/2024/10/kapela-na-grkokatolickom-groblju-u-sremskoj-mitrovici-%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D1%97%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D1%97%D1%86%D0%BA%D0%B8/ Каплїчка на Грекокатолїцким теметове у Сримскей Митровици], Сремске новине, www.sremskenovine.co.rs, 25. октобар 2024. Лїляна Радуловачки, Владимир Балащак [https://rtvcentarsrem.rs/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%B9-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B8/ Руски теметов у Сримскей Митровици], РТВ Центар Срем, rtvcentarsrem.rs. [https://www.facebook.com/gkoljesar/posts/beautiful-rusyn-girls-5nada-segedi-married-hromishnada-segedi-was-born-on-septem/10219579589697159/ Nada Hromish's life story as a Rusyn girl], Facebook, August 9. 2021. Референци aftkayyyxm2bz62y217qizolrubbboq