Михал Лїкар

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.14</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Михал Лїкар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>313</id>
    <revision>
      <id>20602</id>
      <parentid>14679</parentid>
      <timestamp>2026-08-07T20:39:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи и подробносци</comment>
      <origin>20602</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8805" sha1="7ekctqox6iq9pxcfdewhfcxlnmq3o8w" xml:space="preserve">{| class=&quot;wikitable&quot; align=right width=300п
|+
! colspan=&quot;2&quot; |&lt;big&gt;Михал Лїкар&lt;/big&gt;
|-
| colspan=&quot;2&quot; |[[Файл:Mihal Ljikar.jpg|alt=Михал Лїкар|центар|мини|300x300п|Михал Лїкар (2002. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|8. септембра 1954.
|-
|'''Умар'''
|27. септембра 2021. (68)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|
'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|Основна школа
|-
|'''Период твореня'''
|1970—2020.
|-
|'''Жанри'''
|музика, музична педаґоґия
|-
|'''Поховани'''
|на теметове у Дюрдьове
|}
'''Михал Лїкар''' (8. септембер 1954 — 27. септембер 2021), [[композитор]] и музични педаґоґ зоз Дюрдьова.

== Биоґрафия ==
Михал Лїкар ше народзел 8. септембра 1954. року у [[Дюрдьов|Дюрдьове]], од [[Оцец|оца]] Якима и [[Мац|мацери]] Ирини, народзеней Кишондер. Михалов оцец Яким умар 1957. року, кед Михал мал лєм 3 роки. У валалє закончел осем класи основней школи, а вец ше уписал до Машинскей школи у Жаблю. Медзитим, интересованє за музику було моцнєйше, та Михал Лїкар претаргнул порядне образованє и почал самоуки процес музичного образованя. Пошвидко ше и нотално описменєл, а то була основа же би [[Музичар|музика]] постала його основна животна преокупация.  

Михал Лїкар постал член [[Тамбура|тамбурового]] [[Оркестер|оркестра]] у КУД ''Тарас Шевченко''. 

Початком осемдзешатих рокох Михал Лїкар почал и компоновац, та ше 1983. року зявел як композитор на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу рускей култури ''Червена ружа'']] зоз шпиванку ''Одайце ме, мамо''. Компоновал вецей як 30 [[Композиция|композициї.]] 

Михал Лїкар глїбоко порозумел основи музичного духу рускей народней шпиванки и тримал ше основних музичних постулатох хтори характеристични за руску народну музику. Як композитор Михал Лїкар виберал з рускей поезиї стихи наших визначних [[Поета|поетох]] и компоновал шпиванки полни народного духу у препознатлївей метрики.     

У тим периодзе, Михал Лїкар основал при КУД ''Тарас Шевченко'' дзецински тамбурови оркестер з котрого настали даскельо ґенерациї дюрдьовских тамбурашох, а Михал Лїкар у нїм мал значну улогу музичного педаґоґа. Тот дзецински тамбурови оркестер бул познати у цалей [[Войводина|Войводини]], бо на музичних смотрох освоєл значне число наградох. 

Попри тим, Михал Лїкар вельо помогнул и дюрдьовскей Женскей жридловей ґрупи у єй пририхтованю за явни наступи. 

Михал Лїкар ше нє застановел лєм на музичним поучованю нових музичарох и компонованю шпиванкох, алє ше опробовал и у розписованю аранжманох за тамбурово оркестри. По його аранжманох тамбурови оркестер РТВ Нови Сад на фестивалу ''Ружова заградка'' вецей роки виводзел нови композициї з рускима виводзачами. 

Михал Лїкар умар 27. септембра 2021. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Дюрдьове.

== Композициї Михала Лїкара ==
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | У народним духу
|-
|'''Рок'''
|'''Наслов композициї'''
|'''Автор текста'''
|-
|1982.
|Борец Тито
|Михал Лїкар
|-
|1983.
|Одайце ме, мамо
|народни
|-
|1984.
|Нє хваль ти ше, мила
|Дюра Латяк
|-
|1985.
|Задуй, витре
|Янко Фейса
|-
|1985.
|У карчмочки
|Мафтей Винай
|-
|1986.
|Нач плакац
|Микола М. Кочиш
|-
|1987.
|Дунаю, Дунаю
|народни
|-
|1987.
|Витор дує
|Гавриїл Костельник
|-
|1988.
|Над гору високу
|Михал Лїкар
|-
|1988.
|[https://www.youtube.com/watch?v=H6u5Rv1_b48 Милей под облаком]
|Михал Лїкар
|-
|2002.
|Чуєш, мой брату
|Михайло Ковач
|-
|2004.
|[https://www.youtube.com/watch?v=l5vGOVb6l_I&amp;pp=ygUSTmplIHBvcGF0cmFqIHRhZHpp Нє попатрай тадзи]
|народни
|-
|2007.
|Червена ружа, [[тулїпан]]
|народни
|} 
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | У забавним духу
|-
|'''Рок'''
|'''Наслов композициї'''
|'''Автор текста'''
|-
|1984.
|Гимна двацецрочних
|Михал Рамач
|-
|1987.
|Ружичком
|Гавриїл Костельник
|-
|1988.
|Любов
|анонимни
|-
|1988.
|Сон
|Михал Лїкар
|}
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | Червене пупче
|-
|'''Рок'''
|'''Наслов композициї'''
|'''Автор текста'''
|-
|1986.
|Любим приповедки
|Мелания Павлович
|-
|2002.
|Нєсташни витрик
|Михал Лїкар
|-
|2004.
|Мойо руки
|Наталия Голуб
|}
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; | Ружова заградка
|-
|'''Рок'''
|'''Наслов композициї'''
|'''Автор текста'''
|-
|1990.
|[https://www.youtube.com/watch?v=EmDOiFW5ejw Украдзена]
|народни
|-
|1990.
|Тал
|Дюра Папгаргаї
|-
|1993.
|За Дунайом
|Михайло Ковач
|-
|1998.
|[https://www.youtube.com/watch?v=leZa4VOHN2I Щесце за двойо]
|Янко Грубеня
|-
|1999.
|Нач плакац
|Микола М. Кочиш
|-
|2000.
|[https://www.youtube.com/watch?v=rEKiS93ctHg У писнї скрити]
|Владимир Кочиш
|-
|2003.
|На широкей ровнїни
|народни
|-
|2004.
|[https://www.youtube.com/watch?v=5mhKNpEK2XM Ластовки]
|Яша Баков
|-
|2005.
|[https://www.youtube.com/watch?v=uNZS_RZMXRA Я нє прето шпивам]
|народни
|-
|2005.
|Студена росичка
|народни
|-
|2007.
|Дзивоцка ружа
|Мария Сеґеди
|}

== Вонкашнї вязи ==
* [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf ''Михал Лїкар'',] ''Червена ружа 1962-2011, Том II,'' Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014., б. 510
* [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/0%20Studia%20Rutenika%2021%20Pdf%20za%202016%20godine.pdf ''РУСКИ НАРОДНИ ШПИВАНКИ''] Пририхтали: Др Юлиян Рамач, Михал Лїкар и Ирина Олеяр, ''Studia Ruthenica, 21 (34),'' [[Дружтво за руски язик, литературу и културу]], 2016, 147 боки.
* [https://www.youtube.com/watch?v=l5Ad1gceoFs&amp;t=1308s ''Михал Лїкар - музични портрет],'' Маковчань'','' Youtube.com, 3. фебруар, 2017''

{{DEFAULTSORT: Лїкар , Михал }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Дюрдьовчанє]]
[[Катеґория:Музичаре]]
[[Катеґория:Композиторе]]
[[Катеґория:8. септембер]]
[[Катеґория:Народзени 1954]]
[[Катеґория:27. септембер]]
[[Катеґория:Умарли 2021]]</text>
      <sha1>7ekctqox6iq9pxcfdewhfcxlnmq3o8w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>20596</id>
      <parentid>20577</parentid>
      <timestamp>2026-08-07T16:05:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */</comment>
      <origin>20596</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90157" sha1="i6kv82rbm97j2eu44ztpn01v68eop7k" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо

Абориджини

Крев

Швитляки

Акорд (музика)

Орнаменти у музики

Верба


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)

== Call to participate: Proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard ==

Hello-hello!

I am inviting you to participate in the public discussion regarding a proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard. The proposed baseline is meant for the Wikipedias which do not yet have an NPOV policy, for these communities to adopt, use, and build upon. [[m:Proposed_baseline_NPOV_standard#Proposed_baseline_NPOV_standard|You can find the proposed text here]].

As your Wikipedia does not seem to have an NPOV policy, we hope that this public discussion and proposed baseline standard will support your project community in adopting one. [[m:Talk:Proposed_baseline_NPOV_standard|You can join the public discussion on meta]]&lt;nowiki&gt;. The timeframe for the discussion is from June 17 - July 15, 2026. Looking forward to engagement from your community and hopefully seeing your community to adopt the Neutral Point of View policy! --~~~~&lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:KVaidla (WMF)|KVaidla (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:KVaidla (WMF)|розгварка]]) 10:45, 19. юний 2026. (CEST)</text>
      <sha1>i6kv82rbm97j2eu44ztpn01v68eop7k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Косанчич</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1413</id>
    <revision>
      <id>20600</id>
      <parentid>19736</parentid>
      <timestamp>2026-08-07T19:51:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи и подробносци</comment>
      <origin>20600</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7960" sha1="kjkhleylr0rkjm5mvwdyx3ydvh5ul0m" xml:space="preserve">{| class=&quot;wikitable&quot; align=&quot;right&quot; width=&quot;300px&quot;
! colspan=&quot;2&quot; |&lt;big&gt;Косанчич&lt;/big&gt;
|-
| colspan=&quot;2&quot; |[[Файл:Casc dakedisnjoho naseljenja Kosancic.jpg|алт=Часц дакедишнього населєня Косанчич|центар|мини|320x320п|Часц дакедишнього населєня Косанчич]]
|-
! colspan=&quot;2&quot; |Административни податки
|-
|'''Держава'''
|Сербия
|-
|'''Автономна покраїна'''
|Войводина
|-
|'''Управни округ'''
|Южнобачки
|-
|'''Општина'''
|Вербас
|-
! colspan=&quot;2&quot; |Жительство
|-
|'''—2022 
|46
|-
|'''—густосц'''
|244/km&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;
|-
! colspan=&quot;2&quot; |Ґеоґрафски характеристик
|-
|'''Координати'''
|45° 31′ 49″ С; 19° 27′ 19″ В
|-
|'''Часова зона'''
|UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)
|-
|'''Абс. висина'''
|395 m
|-
|'''Поверхносц'''
|107,0 km&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;
|-
! colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background:#efefef;&quot; | Косанчич на мапи Сербиї
|-
| colspan=&quot;2&quot; style=&quot;text-align:center;&quot; |
{{Location map | Serbia
| label = Косанчич
| lat_deg = 45 | lat_min = 31 | lat_sec = 49| lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 27 | lon_sec = 19 | lon_dir = E
| position = right
| width = 290
| float = center
}}
|-
! colspan=&quot;2&quot;|Инши податки
|-
|'''Поволуюце число'''
|021
|-
|'''Реґистерска ознака'''
|VS
|}

'''Косанчич''' (серб. ''Косанчић'', рсн. Рискаша, мадь. ''Péklapuszta'') то населєнє у [[Войводина|Войводини]] хторе припада општини [[Вербас]]. Спрам попису з 2022. року було 46 жительох.

На дакедишнєй Пекла пусти 1783. року основани царски маєток коло хторого 90 роки познєйше викопани беґель за наводньованє и транспорт робох хтори ишол од Стапару по Нови Сад. З другого боку беґеля свой маєток мал жемомаєтнїк Филип Махмер. 

После препасци Австроугорскей 1918. року тоти два маєтки злучени до єдного маєтку зоз хторим ґаздовал Махмер. 
[[Файл:Poljo riskasi na Kosancicu.jpg|алт=Польо рискаши на Косанчичу|лево|мини|385x385п|Польо рискаши на Косанчичу дакеди]] 

Медзи двома войнами Косанчич бул єден з найнапреднєйших маєткох у тей часци [[Бачка|Бачки]]. Пестовали ше велї польопривредни култури алє найвецей рискаша хтора теди садзена на 500 ha. За роботу з рискашу а и на цалим тедишнїм маєтку було потребно надосц людзох, медзи нїма було надосц Керестурцох хтори там ходзели робиц у другей половки ХIХ и у ХХ вику. Робело ше чежко, од виходу по заход [[Слунко|слунка]], у нєвигодних условийох, по колєна у води алє людзе одходзели на роботу бо то бул стаємни и досц сиґурни заробок. Рискаша садзена од 1877. по 1936. рок и од 1953. по 1957. рок. 

Махмер зоз фамелию бул вигнати после другей шветовей войни а маєток бул национализовани.

По другей шветовей войни на Косанчичу ше продуковало рискашу, индустрийни рошлїни як, наприклад, [[лєн]] або [[Конопа|конопу]], [[житарки]], [[Желєнява|желєняву]], крави и швинї. Векшина продуктох одходзела за потреби Югославянскей народней армиї.

Медзитим, тот польопривредни маєток нєпреривно препадал у цеку 70-их и 80-их рокох ХХ вику и зведол ше на нєшкайше мале населєнє без перспективи.

Нєшка, Косанчич то населєнє изоловане од галайку, окружене зоз желєнїдлом и представя вигодне место за одпочивок и рекреацию. У населєню ше находза и два парки дзе мож орґанизовац вилєти. 
[[Файл:Napusceni budinok restorana.jpg|алт=Будинок дакедишнього ресторана|мини|502x502п|Будинок дакедишнього ресторана на Косанчичу]]
Коло валалу преходзи беґель ДТД хтори понука уживаня за спортских риболовцох.

На Косанчичу ше уж по традициї каждого року другей соботи у авґусту отримує Пасулїяда. 

== Демоґрафия ==

У населєню Косанчич жию 37 полнолїтни жителє, а штредня старосц виношо 43.7 роки (40.0 при хлопох а 77,1 при женох). У нєселєню єст 71 обисце, а просекове число членох по обисцу 2,30. 

Жительство у тим населєню барз нєгомоґене.   
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Демоґрафия
|-
|'''Рок''' 
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительох'''
|-
|1949.
|236
|
|-
|1953.
|216
|
|-
|1961.
|239
|
|-
|1971.
|188
|
|-
|1981.
|174
|
|-
|1991.
|175
|174
|-
|2002.
|163
|165
|-
|2011.
|101
|
|}  
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;3&quot; |Етнїчни состав  спрам попису зоз 2002. року
|-
|Серби
|93
|57,05%
|-
|Мадяре
|15
|9,20%
|-
|Горвати
|8
|4,90%
|-
|Чарногорци
|7
|4,29%
|-
|Українци
|7
|4,29%
|-
|Словаци
|3
|1,84%
|-
|Словенци
|2
|1,22%
|-
|Руснаци
|1
|0,61%
|-
|Муслиманє
|1
|0,61%
|-
|нєпознате
|
|
|}

== Надпомнуце ==
Податки за [[поверхносц]] и [[густосц]] населєносци дати вєдно за катастерску општину Вербас, на хторей ше находза два населєня Вербас и Косанчич.

== Литература ==

* Пољопривредно  добро Косанчић, [[Савине Село|Савино Село]], [[Кула|Кулски]] срез.
* [[Мирон Жирош]]: &quot;На новей Рискаши&quot;, Бачванско-сримски [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] дома и у швеце, 1745-2001, том VI , бок 23.

== Вонкашнї вязи ==

* Владимир Стричко:  [https://www.youtube.com/watch?v=QdSv9SuNsuY&amp;pp=ygUxS09TQU7EjEnEjCAgREFLRURJIEkgTkpFxaBLQSAtICBWbGFkaW1pciBTVFJJxIxLTw%3D%3D  Косанчич дакеди и нєшка.] Маковчань, Ютюб. youtube.com, 28. октобер 2020.

== Референци ==

„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
[[Катеґория:Места у општини Вербас]]
[[Катеґория:Валали у Войводини]]</text>
      <sha1>kjkhleylr0rkjm5mvwdyx3ydvh5ul0m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мария Мачошкова</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2187</id>
    <revision>
      <id>20601</id>
      <parentid>14721</parentid>
      <timestamp>2026-08-07T20:09:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи</comment>
      <origin>20601</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16401" sha1="ahzdanteefjyqqnydrs7pqlhnc7milr" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle      = background: #FFFFC0;
| header1          = &lt;big&gt;Мария Мачошкова&lt;/big&gt;
| label2           = 
| data2            = [[Файл:Maria Macoskova 12.jpg|мини|алт=Мария Мачошкова]]
| header3          = Особни податки
| label4           = Уметнїцке мено
| data4            = Марка Мачошкова
| label5           = Датум народзеня
| data5            = 30. марец 1940.року
| label6           = Датум упокоєня
| data6            = 
| label7           = Професия
| data7            = Шпивачка
| header8          = Музична робота
| label9           = Активни период
| data9            = 1956 - по нєшка
| label10          = Жанр
| data10           = Народна музика (русинска и виходнярска)
| label11          = Инструмент
| data11           = Глас, богати и  мегучки мецосопран
| label12          = Наукови ступень
| data12           = 
| label13          = Видавательна хижа
| data13           = Opus, Pyramída
| label14          = Жанри
| data14           = 
| label15          = Поховани
| data15           = 
| label16          = Припознаня
| data16           = Заслужна уметнїца, Русинска особа рока, Медаля предсидателя Словацкей Републики у обласци култури
}}

'''Мария Мачошкова''' (*[[30. марец]] 1940.) словацка [[Шпивач|шпивачка]] русинскей народносци хтора шпивала  [[Руски язик|русински]] и восточнословацки народни шпиванки. Була вокална [[Солиста|солистка]] Поддуклянского українского народного [[Ансамбл|ансамбла]] и єдна з визначних уметнїцох того ансамблу, часто менована як ''перша дама русинскей шпиванки'' у Словацкей.

== Биоґрафия ==
Мария народзена 30. марца 1940. року у валалє Поточки, у округу Стропков.  [[Оцец]] и [[мац]] мали шесцеро дзеци, Мария мала штири шестри и єдного брата. Под час Другей шветовей войни нацисти запалєли їх обисце и воно згорело до фундаментох так же ше фамелия мушела преселїц до валалу Мали Ролник. Мария ходзела до основней школи у валалє Брезница. Мария нашлїдзела дар за шпиванє од єй мацери. Марийов оцец грал на гармоники. И учитель у школи замерковал єй красни глас и почал ю, кед шпивала, провадзиц на виолини.
 
До висших класох основней школи Мария ходзела у Стропкове и ту постала член школского [[Хор|хору]]. Ту єй глас приходзел до вираженя и ту росло єй интернесовнє за народну [[Подзелєнє музики|музику]].

== Початок шпивацкей кариєри ==
Поддуклянски народни ансамбл (ПУЛьС) зоз [[Прешов|Прешова]] мал авдицию за шпивачох у октобре 1956. року.  Мария ше приявела на авдицию зоз жаданьом же би постала член нового ансамблу. Було єй теди лєм шеснац роки. Руководитель авдициї бул проф. Юрий Костюк хтори бул єден зоз сновательох и уметнїцки директор ПУЛьС-а. [[Професор]] Костюк на авдициї препознал Марково вокални можлївсци и вона постала член спомнутого ансамбла. 

Перши урядови наступ за ансамбл ПУЛьС Марка мала 1957. року. У наступних рокох вона поставала вше познатша и популарнєйша, постала шпивацка гвизда ансамбла и  наступала на концертох по цалей Чехословацкей. Була водзаца солистка ансамбла хтора найчастейше шпивала русински народни шпиванки и пошвидко здобула  припознаня и  публики и критики. 
[[Файл:A čija to chyža.jpg|мини|347x347px|Ана Порачова, Ана Сервицка, друга з права Мария Мачошкова]]
Року 1964. вона почала шпивац и зоз Державним фолклорним ансамблом Радио Брна а познєйше зоз Яношковим [[Цимбал|цимбаловим]] [[Оркестер|оркестром]] у Праги. През шицки тоти роки вона шпивала з велїма [[Шпивач|шпивачами]] и шпивачками а найволєла шпивац зоз шпивачками Реґину Ярощак и Марию Грабовски; Йозеф Пригода и Рудолф Смотер були шпиваче зоз хотрима найдзечнєйше шпивала на концертох. И попри того же робела у ПУЛьС-у вона у периодзе 1965-66 почала шпивац и у ґрупи ФАРКАШ зоз Братислави. 

Єй шпивацка кариєра ю одведла на турнеї до Нємецкей, Польскей, Австриї, Америки, Норвежскей, Данскей, до дакедишнєй Югославиї ([[Руски Керестур]]), Канади, Швайцарскей, Французкей и Голандиї. Року 1969. Мария мала власну соло турнею по Америки. 

Кед слово о [[Дириґент|дириґентох]], вона тримала Юрия Костюка, [[Юрий Цимбора|Юрия Цимбору]] и Юлиуса Селчана за найлєпших зоз хторима робела. Руди Смотер уходзел до шору окремних шпивачох зоз хторима вона зняла велї студийски знїмки и роками шпивала.

Єй место пребуваня то варош Прешов. Мария ма двох синох, Юрая и Ивана.

Мария зняла 260 знїмки уключуюци ту и русински писнї зоз дакедишнього Шаришу и Земплину. Єй богати репертоар  наисце за вельке почитованє алє шпиванка ''Мамко моя люба'' єй остала наймилша. Вона компоновала тоту писню на чесц своєй мацери. 

Мария Мачошкова  пошла зоз ПУЛьС-у до пензиї  кед мала 58 роки, 1998. року, медзитим, вона була далєко од того же би була звичайна пензионерка. И далєй вона роками наступала на  рижних концертох дзе була поволована.

З нагоди єй 85. родзеного дня  2025. року  обявени документарни филм ''Почесц Мариї Мачошковей'' хтори приказує єй живот и уметнїцку кариєру.

== Награди ==

* 1978: Прикладни културни роботнїк
* 1985: Заслужна уметнїца
* 2010: Русинска особа рока
* 2022: Медаля предсидателя Словацкей Републики (за значне доприношенє розвию Словацкей Републики у обласци култури)

== Дискоґрафия ==

=== Студийни албуми ===

* 1981 – Вечар є, вечар є... (LP, Opus) – Народни [[оркестер]] Шаришан/ Мария Мачошкова.&lt;ref&gt;Mária Mačošková – [https://www.discogs.com/artist/4173804-M%C3%A1ria-Ma%C4%8Do%C5%A1kov%C3%A1 Večar je, večar je] (Discogs)
&lt;/ref&gt;
* 1987 – Єй, гой, така я дзивичка... (LP, Opus) – аудио знїмки з  провадзеньом OĽuN-а (Оркестер народних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]] Словацког радия) и BROLN-а (Оркестер народних инструментох Брнского радия).
* 1994 – Кедз себе зашпивам... – писнї зоз Земплину и Спиша;
* 1995 – Мамко моя люба... – знїмки пошвецени здогадованю на мацер.
* 2003: Заспівайме собі трёма голосами - Let´s sing together in trio - АК&lt;ref&gt;АК - авдио касета&lt;/ref&gt;, CD (Марія Мачошкова, Анна Сервіцка, Андреа Сикорякова)
* 2004: Три звізды трёх ґенерацій - Three stars Three generations - АК, CD (Марія Мачошкова, Анна Сервіцка, Андреа Сикорякова)
* 2007: Чорны очі як терен – Марка Мачошкова a Анна Порачова, ĽH Ondreja Kandráča a hostia z ĽH Železiar — Folklórne združenie Anička R209 0001-2-731, CD

=== Компилациї и вибор шпиванкох ===

* 2002  – Русински шпиванки Спиш, Шарош и Земплин (ОĽuN, АК/CD) – вибор реґионалних шпиванкох.
* 2004 – А чия то хижа (Пирамида, CD) – колективна компилация русинскей народней музики;  шпивачка наведзена медзи виводзачами.

Други радио и ТВ знїмки у архиви РТВС и Словацкого радия (ОĽuN, BROLN) – учасц на колективних  албумох и знїмкох фолклорних ансамблох.

=== Надпомнуце ===
Подполну дискоґрафию  нє мож приказац прето же даєдни зоз знїмкох  настали як радио и телевизийни знїмки хтори комерциялно нє обявйовани. Векшина єй познатих шпиванко змесцена у  архиви Словацкого радия и видавательних хижох Опус и Пирамида.

== Доприношенє русинскей култури ==
Мария Мачошкова  дала значни допринос очуваню и популаризованю русинского язика и културного скарбу.  Єй интерпретациї  автентичних шпиванкох  допринєсли  очуваню  ориґиналних мелодийох и диялектових  текстох и мали вельки уплїви на даскельо ґенерациї  шпивачох русинских народних шпиванкох. 

=== Интересантносци ===
♦  Часто є наволована як перша дама русинскей шпиванки у Словацкей.

♦  Єй знїмки ше хасную як модел у настави русинского шпиваня у фолклорних школох и ансамблох.

♦  Велї єй шпиванки архивовани у Словацким радию як часц нєматериялного културного скарбу.

♦  Вона часто наступала на Медзинародним фестивалу русинскей шпиванки у Свиднїку и на других манифестацийох хтори були пошвецени русинскому фолклору.

♦  Єй вельорочна робота у ПУЛьС як и познєйше єй соло кариєра  уплївовали на вецей ґенерациї  виводзачох русинских народних шпиванкох.


{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;5&quot; |Вибор шпиванкох Мариї Мачошковей хтори ше находза на Ютюб
|-
|[https://www.youtube.com/watch?v=AS1QA0uRhIQ A dze idzeš Helenko]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=JdN4ebgQLPU  IVANKU, IVANKU, KUPI MI RUMJANKU]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=5W9FVGe3dWE OJ, ZAHRALA MUZIKA]
|-
|[https://www.youtube.com/watch?v=y9xC-dSZ2DQ  A od Prešova]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=garjILd_WqU  IŠLA ŽENA DO MLINA]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=jDz-wyMcsOc  PILA JA PALINKU]
|-
|[https://www.youtube.com/watch?v=i91ggyj-y80  Chodyť Haňa chodyť]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=4GDeaM1SQMY  KED ŃA MOJA MAMKA]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=vHflSPaAIqY  Pila ja paljenku]
|-
|[https://www.youtube.com/watch?v=BB7T4Fab2WI   DUMATE PARIBCI]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=0Ju0gMzL0eI  Ked sebe zašpivam]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=-6hpcovYlUg  PREKVITAJ, PREKVITAJ]
|-
|[https://www.youtube.com/watch?v=3Sa0lZ9f1wU   DUNAJU, DUNAJU]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=ATvySRucgF0   KOLY’M BYLA MALA, MALA]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=26OlVfU--uA   Hej, Janíčko za vodou]
|-
|[https://www.youtube.com/watch?v=hGLGkqeS1vk EJ HOJ TILI TILI TILI]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=q9R5xuSZFV0  Mamko moja ljuba]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=8tIFjsMfRXA  V ZELENYM HAJU]
|-
|[https://www.youtube.com/watch?v=B3mSlrHWhhM Ej hoj tili tili tili]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=OiU6_W28Jr4  NE BUDEME PITI]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=zwI49VFWneI  ZAHRAJ, CIGAN, ČARDAŠ]
|-
|[https://www.youtube.com/watch?v=H3uldCa_vkw  Ej hoj takyj mij mileňkyj]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=jzDKz8AmAVc  Nikto nezna co me boľi]
|
|[https://www.youtube.com/watch?v=8x2Cph_NU-M  Mária Macošková - Šarišan]
|}

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Maria i Jozef Prihoda.jpg|Марка Мачошкова и Йозеф Пригода
Файл:Marka i Smoter.jpg|Марка Мачошкова и Рудолф Смотер
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

* Павел Роберт МАҐОЧІЙ //Енциклопедія історії та культури карпатських русинів (зоставителї П. Р. Маґочій і І. Поп). Ужгород: Видавництво В. Падяка, 2010. Сс. 454-455

== Вонкашнї вязи ==

* [https://pl.wikipedia.org/wiki/M%C3%A1ria_Ma%C4%8Do%C5%A1kov%C3%A1 Mária Mačošková] – osobnosti.sk
* [http://www.rusynacademy.sk/slovak/sl_spev.html#Ma%C4%8Do%C5%A1kov%C3%A1_je_Ma%C4%8Do%C5%A1kov%C3%A1! Mačošková je Mačošková!] – rusynacademy.sk
* MÁRIA DUDOVÁ-BAŠISTOVÁ (19. okt 2016).[https://presov.korzar.sme.sk/c/20357975/marka-macoskova-spieva-uz-sestdesiat-rokov.html  Marka Mačošková spieva už šesťdesiat rokov.] Korzár, Prešov.
* Мария Мачошкова, [http://ruskatube.x10host.com/ruskatube31c.htm#marka Народни русински шпиванки зоз Горнїци.] вебсайт Рускатубе, ruskatube.x10host.com

== Референци ==
{{DEFAULTSORT: Мачошков , Мария }}
[[Катеґория:Словацка]]
[[Катеґория:Русински шпиваче]]
[[Катеґория:Русински уметнїки]]
[[Катеґория:Шпиваче]]
[[Катеґория:Одликовани]]
[[Катеґория:Народзени 1940]]
[[Катеґория:30. марец]]</text>
      <sha1>ahzdanteefjyqqnydrs7pqlhnc7milr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Културно-просвитне дружтво „Карпати” у Вербаше</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3365</id>
    <revision>
      <id>20593</id>
      <parentid>20556</parentid>
      <timestamp>2026-08-07T13:18:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Дополнєти текст и додати фотки</comment>
      <origin>20593</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="38315" sha1="6q0887biqyb42k9bt7qm0f09ud4iifk" xml:space="preserve">[[Файл:KPD Karpati amblem.jpg|thumb|Амблем КПД „Карпати”]]
'''Културно-просвитне дружтво''' „'''Карпати'''” основане на сновательней скупштини отриманей 06. 10. 1990. року у Месней заєднїци у Старим Вербаше. Длугши час у [[Вербас|Вербаше]] росла идея о потреби снованя дружтва хторе би активно и организовано дїйствовало на плану пестованя и розвиваня културних и просвитних традицийох и активносцох и Руснацох и Українцох. Дотедишнї способи активносцох анї по своїм статусним, анї програмским змисту нє могли сполнїц у векшей мири духовни потреби спомнутих гражданох того городу на концу двацетого столїтия. Прето, цеком 1990. року людзе добрей дзеки започали активносци на формованю Дружтва хторе би афирмовало и розвивало їх културни традициї и потреби. Случело ше же скоро источашнє два групи ентузиястох порушали таку инициятиву, а потим заєднїцки предлужели спомнути активносци. Мено „Карпати” вибране прето же здогадує на прешлосц, пре красу и виковну тирвацосц велїчезних горох и на концу, пре универзалносц и препознатлївосц назви.&lt;ref&gt;Културно-просвитне дружтво • Культурно-просвітнє товариство •

Културно-просветно друштво „КАРПАТИ” 1990 – 2000 • Издавач

КПД „Карпати” Врбас, Његошева 21 • Врбас, 2000.&lt;/ref&gt;

[[Файл:Dom KPD Karpati.jpg|thumb|450п|Дом КПД „Карпати”]]

== Историят == 

=== Насельованє ===
Руснаци ше до Старого Вербасу почали масовнєйше насельовац после револуциї 1848. року. Од початку найвецей ту приходзели худобни фамелиї зоз [[Коцур|Коцура]], а познєйше даєдни и з [[Руски Керестур|Руского Керестура]]. Насельовали ше на такволаним брегу, односно на найвисших часцох, цо и розумлїве кед знаме же ше велї ту присельовали прето же у їх валалє були вельки води.&lt;ref&gt;Рамач, Я. (2007). ''Руснаци у Южней Угорскей'' (1745–1918). Нови Сад: Войводянска академия наукох и уметносцох.&lt;/ref&gt;

Кед у Старим Вербаше уж було векше число [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]], коцурски парох Дюра Шовш мушел и о нїх водзиц духовну старосц. 1851. року им помогнул коло оправки [[Святи храм|церкви]] и парохиялного дому. Од 1860. року Руснаци у Старим Вербаше мали свойого паноца. Такой ше ту почало водзиц и окремни матични кнїжки. Перши душпастир ту бул о. Владислав Лабош. Як ше число Руснацох у Старим Вербаше звекшовало, звекшовало ше и число дзецох за школу, та ше поставяло питанє снованя рускей школи. Док нє мали свою школу, руски дзеци ходзели до сербскей школи, а даєдни анї нє ходзели до школи. Вец Руснаци купели квартель за учителя и хижу у хторей була змесцена школа. Зазначене же 1865. року у Старим Вербаше було 76 руски дзеци школского возросту. Спочатку руска школа робела як приватна. Як перши учитель ше спомина Михайло Гайнал.

=== Културно-уметнїцки живот Руснацох === 

Шлїди перших културних активносцох, спрам жридлох хтори наводзи о. Роман Миз, новосадски парох у часопису „[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц”]] (число 3 за 1970. рок, статя: На отвореней сцени), датую зоз 1933. року. Теди у Старим Вербаше, дзе найвецей жили Руснаци, основане ''Церковне шпивацке дружтво'', а тиж так и ''Театралне дружтво'' „Руска драма”. Снователє тих дружтвох були о. А. Абодич, тедишнї парох у Старим Вербаше и Петро Ризнич. Перша представа, хтору у „Рускей драми” поставел [[Петро Ризнич Дядя]] давала ше [[25. фебруар|25. фебруара]] 1933. року, а волала ше „Дай серцю на волю, зведе в неволю”. 

Треба здогаднуц же у предвойновим чаше у нашей народносци робели два културно-просвитни орґанизациї: РНПД (Руске народне просвитне дружтво) и КПСЮР (Културно-просвитни союз югославянских Русинох). Под час войни їх явна робота була забранєна. Вицагуюци поуки зоз предвойнового и войнового часу, векшина интелектуалцох ше по войни опредзелєла же би ше формовало єдну, єдинствену културно-просвитну орґанизацию [[Руснаци Югославиї и радио|Руснацох Югославиї]]. Так 21. октобра 1945. року у Руским Керестуре оформена [[Руска матка]], а пошвидко и єй Месни одбори по шицких наших местох дзе жили Руснаци, же би ше и надалєй чувало власни идентитет, културу и язик.

После 1948. року, кед ''Руска матка'' розформована, у Вербаше на єй место пришла орґанизация хтора мала исти змист, характер и улогу, лєм з другим меном – „Александер Серґеєвич Пушкин”. Руснаци у тот час мали свойо просториї у Улїци Светозара Марковича, дзе ше сходзели, рихтали забави, шпивали и танцовали, мали своїх гудацох. У тот час медзи найактивнєйшима були учитель [[Янко Олеяр]], хтори водзел [[хор]] и [[Тамбура|тамбурови]] [[Оркестер|оркестер.]] з дзецми ше рихтало дзецински представи. Рок 1956. останє у паметаню Руснацох у Вербаше насампредз по тим же остали без свойого дому. Будинок у хторим робело Дружтво претворени до квартельох, а аматере преселєни до будинку Дома култури „Вербас”. Новодостати просториї дзелєни зоз аматерами других народох и народносцох, по направеним розпорядку. Часто було бриґи коло простору за роботу. 

[[Файл:Na svitanju.jpg|thumb|400п|На швитаню]]

Як режисере и ґлумци перше робели у „Пушкину”, а познєйше у драмскей секциї при Доме култури Вербас, [[Владимир Паланчанин]] у представох „На швитаню” и „Дай шерцу на волю”, [[Иван Бесерминї]] режирал представи „Покондирена тиква” 1956. року, а вєдно зоз [[Дюра Папгаргаї|Дюром Папгаргайом]] 1957. року режирали Ґоґольову „Женїдбу”, у хторей Папгаргаї бавел главну улогу. Бесерминї 1958. року режирал „Хижу на углє”, у хторей ґлумели Ана и Владо Копчански, Дюра Папгаргаї и други, а потим „Подозриву  особу”. Дюра Папгаргаї ґлумел и у „Покондиреней тикви”. Петро Ризнич Дядя режирал представи „Подозрива особа”, „Любов у мехох”, а Владимир Копчански „Нєволани госци” и „Щесце и людзе”. Ґлумци у тедишнїх представох були: Ґабор Салонтаї, Юлин Салонтаї, Михал Варґа, Осиф Скубан, Мирослав Контра, [[Владимир Новта]], Юлин Молнар, Велемир Чизмар, Силво Няради, Яромир Скубан, Ярослав Скубан, Еуфемия Киш, Ана и Владимир Копчански, Ксения Кираль, Афия Фейса, Михал Няради, Михал Ґадняї, Мелания Кирда, Петро Кандрач, Мица Биндас, Гелена Надь, Никола Бильня, Леона Контра, Владо Сивч, Петро Невдохин, Владо Контра, Янко Кузма, Янко Копчански, Владо Монар и велї други. 

Хорске шпиванє Руснацох розвите як секция при Доме култури „Вербас”. У тим чаше зоз хором, хтори ше визначовал по численосци и квалитету, дириґовали: Яким Олеяр, [[Витомир Бодянєц]], [[Владимир Тимко]] и [[Ириней Тимко]]. 

Єден час, седемдзешатих рокох, робела и танєчна секция.

[[Файл:Pusktang.jpg|thumb|400п|Танєчна ґрупа]]

Потим ушлїдзел вецей як дзешецрочни зацих у роботи на полю култури и аматеризма вербаских Руснацох, та аж 1975. року млади ентузиясти хтори ше жадали дружиц и робиц основали литературну секцию, „Зарї” коло себе позберали младих поетох, медзи хторима нєшка препознаваме мена авторох замеркованих литературних дїлох як цо [[Владимир Ґарянски]], Микола Шанта, Весна Тиста и други. З часом интересованє за „Зарї” рошнє, та оформена ище подобова, танєчна и драмска секция.

За дзешец роки постояня „Зарйох” орґанизовани числени литературни вечари, вистави, рихтало ше представи. У „Зарйох” режира и ґлуми Янко Лендєр, а ту и вше лєпши ґлумци Янко Павлович, Владимир Гирйоватий, Иван Папуґа, Нада Лендєр и други. Року 1985, заш пре нєпорозуменє коло просторийох Дома култури у хторих робели, „Зарї” престали зоз роботу. Драмска секция ище єден час робела у Вербаше и Коцуре.

== КПД „КАРПАТИ” ==
Кед 1990. року основане Културно-просвитне дружтво „Карпати” воно достава на хаснованє просториї Месней заєднїци Стари Вербас хтори дзелї зоз другима хаснователями и хтори анї приблїжно нє задовольвали потреби за роботу и наступи. Гоч Друштво член Културно-просвитней заєднїци општини за роботу нє доставало нїяки финансийни средства.

== Секциї ==

=== Драмска секция ===


Драмски живот у Вербаше ма длугу и богату традицию, та прето анї нє чудне же зоз снованьом Културно просвитного дружтва „Карпати” такой почала робиц и тота секция. Треба повесц же вона и якошик найпририхтанша вошла до нового дружтва з оглядом же комплетни ансамбл уж даскельо роки робел при Секциї „Зарї” у Доме култури „Вербас” у Вербаше, и же мала уж замерковани резултати, и оформени ансамбл за старших на [[Руски язик|руским язику]]. З роботу ше предлужело такой першого року кед поставена „Велька птица” од Мирона Канюха, а у режиї Янка Лендєра. Попри роботи старших такой ше почало роздумовац и о формованю секциї за дзеци. Так Владимир Гирйоватий уж 1992. року формовал дзецинску драмску ґрупу на руским язику и поставел фалат Светислава Рушкуца „Перши дзень одпочивку”. Интензивнєйше тота драмска ґрупа почала робиц од 1995. року кед ше режиї прилапела Нада Лендєр и котра зоз дзецми поставела пейц театрални фалати.

За дзешец роки постояня Дружтва режиї ше прилапели пейц особи: Янко Лендєр котри и пред тим робел при Доме Култури у Вербаше, [[Липар|Липару]] и Коцуре, Владимир Гирйоватий, Славица Гайдук и Нада Лендєр, котри ше з тоту роботу по першираз стретли у Дружтве.

Штернац проєкти кельо драмска секция пририхтала за дзешец роки постояня Дружтва, число з котрим мушиме будз задовольни и з котрим би ше дзечнє похвалєли и вельо моцнєйши дружтва котри маю и длугшу традицию. Од тих тринац проєктох дзевец були пририхтани за опшински замаганя, осем ше пласовали на Зону, седем на Покраїнску, а два представи за дзеци „Жар дзивка и Иванушка” по мотивох рускей сказки „Гачатко горбатко” у адаптациї Слободана Билкича и Дюри Папгаргая „Наталка, кральовна пешацкого острова” у режиї Нади Лендєр сцигли аж по републичну смотру „Майски бависка” у Бечею 1998. и 2000. року. Єденац од тих проєктох нашли ше на смотри рускей драмскей творчосци „Мемориял Петра Ризнича – Дядї” у Руским Керестуре, лєм три по раз виведзени у просторийох Дружтва. Треба повесц и тото же штири проєкти зняти за Телевизию Нови Сад. Начишлєни резултати лєм потвердзую о квалитету роботи тей секциї у дружтве, фаховей схопносци режисерох и глумецкей вредносци ансамблох.

=== Музична секция === 

Роботу Културно-просвитого дружтва нє могло ше задумац без орхестри хтора би пририхтала музичну часц програми и провадзела наступи фолклору и шпивачох. Нє лєгку роботу твореня орхестри превжал на себе Мариян Брундза, понеже мал значне музичне искуство, прихильносц ґу музики и дзеку правого ентузиясти. Так концом 1991. року оформена тамбурова орхестра. Купело ше половни музични инструменти, тамбурки: два примки, А бас прим, Е бас прим и контру, а други инструменти купели члени орхестри, односно їх родичи. Члени орхестри, теди леґинє од 15 по 17 роки, нє мали нїяке предходне музичне образованє, алє лєм вельку дзеку научиц грац. Рушело ше од триманя инструмента, Мариян своїх школярох научел читац ноти, а перши проби були нєзависни од потребох „Карпатох”. Робело ше вельо, проби ше отримовало три раз у тижню од 6 по 10 вечар, та тамбурашох аж и пальци болєли. Перши наступ тамбурова орхестра мала уж после два мешаци роботи, у програми „Прадки” хтору пририхтала етноґрафска секция Дружтва. После рока ученя, тамбурова орхестра мала уж порихтани значни репертоар, та на далєй остало робиц на квалитету. На репертоаре ше нашли руски и українски писнї и танци, як и музика других народох зоз того стредку, у аранжману и обробку Марияна Брундзи. Ушлїдзели наступи тамбуровей орхестри вєдно зоз фолклором „Карпатох” на смотрох у општини, на „[[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червеней ружи”]], на Майских концертох, у „Широким плану”, „Зврку”, на балу, госцованю у України, Баня Луки шицких наступох Дружтва по наших местох.  

=== Хор ===

[[Файл:Hor Karpati.tif|thumb|400п|Хор Карпати]]

Хор вербаскей парохиї ма длугоку традицию. Перши хор котрого ше даєдни парохиянє ище здогадую основани 1932. року. То бул хлопски хор од 22 [[Шпивач|шпивачох]], котри нє жили шицки у самим Вербаше, алє на околних [[Салаш|салашох]]. Хор основал тедишнї парох о. Абодич. О роботи хора ше зна лєм тельо же сам снователь хор учел шпивац, алє зоз нїм нє виступел. Дальшу роботу превжал тедишнї богослов зоз Коцура [[Онуфрий Тимко]]. Аж теди хор почал явно наступац, як у вербаскей церкви, так и у сушедних парохиялних церквох. Хор гласовно бул барз квалитетни. Початки заш лєм були чежки, бо ше требало звикнуц на таку файту шпиваня. Гоч приходзели зоз салашох хористи були вше точни на пробох и пожертвовни. Року 1934. нови парох о. Грегорий Биндас основал дзецински хор. То бул трогласни хор, мал 20 членох, а дириґовал з нїм дзияк Бартоломей Бесерминї – Берци. Школяре зоз околних парохийох котри ту ходзели до ґимназиї 1947/48. року основали сами свой хор и под час школского року голєм раз мешачно шпивали Службу Божу. Тот хор започал водзиц Кирил Планчак, а предлужел Владимир Тимко, обидвоме школяре ґимназиї. По длугокей прерви, 1970. року, зоз приходом о. Владимира Тимка за пароха до Вербасу, знова основани хор. Тот хор перше почал робиц при Доме култури зоз репертоаром народних шпиванкох. Понеже власци нє допущели же би священїк водзел хор, роботу превжал учитель Йоаким Олеяр. Пошвидко Дом култури анґажовал за дориґента Иринея Тимка, котри тиж так кратши час водзел хор, алє пре велї причини и тота робота престала. О кратши час, тот исти хор о. Владимир Тимко активовал як церковни хор. Число шпивачох нїґда нє було менше як 30 члени, а то були Руснаци и Українци зоз обидвох вербаских парохийох, рижних професийох и розличней старосци. Улога хорского шпиваня нє мала. За самих шпивачох окремне уживанє шпивац [[Композиция|композициї]] литурґийних и других духовних текстох. Людзом з початку можебуц було чежше розумиц таку файту молитви, алє помали зрозумели же вельки уметнїки сцели зоз своїм талантом дзвигнуц молитву на висши уровень, а з тим и саму Службу Божу зробиц святочнєйшу. Хор Церкци Покрова Пресвятей Богородици зоз Старого Вербасу єден час бул член КПД „Карпати”, наступал на векших манифестацийох у орґанизациї „Карпатох”, а окреме значни наступ хора у рамику манифестациї означованя 250 рочнїци присельованя Руснацох. 

=== Фолклорна секция === 

[[Файл:Ruskitan.tif|thumb|400п|Руски танци]]

Попри красного слова и шпиванки танєц состойна часц народней традициї та ше го пестує у шицких аматерских дружтвох. Фолклорни ансамбл формовани такой на початку и рушело ше зоз пробами. Млади фолклораше швидко звладовали початни крочаї та ше увежбовали и перши кореоґрафиї, а пошвидко ушлїдзели перши наступи и перши аплаузи. Кореоґрафиї поставяли Оля Летвенчук, Владимир Горняк, Микола Горняк, Славко Микитишин, Милан Степанов и Катарина Иван. На репертоару були „Гопак”, „Козачок”, „Веснянка”, „Венчик танцох зоз Войводини”, „Танци зоз Сррбиї”, „Руски танци”, „Коломийка” и велї други. Фолклораше успишно наступаю на велїх манифестацийох у Сербиї алє и у иножемстве на рижних смотрох алє и у телевизийских емисийох. Тоти наступи оставаю у кресних памяткох и публики и аматером, а окреме ше паметаю друженя после наступох.&lt;ref&gt;Културно-просвитне дружтво • Культурно-просвітнє товариство • Културно-просветно друштво „КАРПАТИ” 1990 – 2010 • Издавач КПД „Карпати” Врбас, Његошева 21 • Врбас, 2010.&lt;/ref&gt;

=== Пестованє руского язика з елементами националней култури ===

Сама назва Културно-просвитне дружтво „Карпати” указує же ше Дружтво окрем розвиваня и пестованя рускей култури заклада и за просвитну дїялносц. Традиция рускей просвити ше опера на перши штири класи основней школи по руски у ОШ „Светозар Милетич” у периодзе од 1948. по 1961. рок. Єдна зоз важних активносцох секциї за пестованє мацеринского язика було и намаганє орґанизовац порядну факултативну наставу пестованя мацеринского язика у основних школох у Вербаше. Закон о воспитаню и образованю то предвидзує теди кед ше за тоту форму виучованя язика вияшня школяре, односно їх родичи. Требало лєм заинтересовац школярох и їх родичох и потолковац им же то нє може и нє шме буц додатне обтерхованє дзецох як то дзепоєдни толковали. То посцигнуте на шлїдуюци способ: Од 27. VI по 9. VII 1993. року у стредньошколским интернату у Руским Керестуре отримана перша лєтня школа пестованя мацеринского язика за дзеци рускей и українскей народносци котри нє маю орґанизовану наставу на своїм мацеринским язику. Инициятиву за орґанизованє такей форми пестованя мацеринского язика дало КПД „Карпати” на своєй схадзки под символичну назву „На пейц до дванац” 21. марца 1992. року. З лєтню школу були облапени 53 школяре основношколского возросту (од першей по осму класу) рускей и українскей народносци (37 Руснаци, 16 Українци). Школяре були змесцени у стредньошколским интернату у Руским Керестуре а настава и позанаставни активносци ше отримовали у просторийох школи. Вєдно у шицких трох оддзелєньох отримане коло 110 наставни годзини мацеринского язика, литератури и историї. У пополадньових годзинох за шицких школярох орґанизовани позанаставни активносци. Успишно робели драмска, литерарна и рецитаторска секция на руским и українским язику. Попри спомнутих, робели и тамбурова орхестра, секция соло шпиваня, школа танцох, компютерска секция и рижни спортски секциї. Под час пребуваня у лєтнєй школи орґанизовани и два забавни вечари за школярох – єден маскенбал, и закончуюци вечар дзе ше школяре представели зоз тим цо у школи научели. У настави и позанаставних активносцох були анґажовани 14 особи: 2 професоре зоз Катедри за руски язик и литературу з Нового Саду (мр Янко Рамач и мр Михайло Фейса), 3 преподаваче зоз Руского Керестура (Владимир Бесерминї, Ксения Бодянєц и Михайло Зазуляк) и 9 зоз Вербасу (Славко Сабо, Славица Мали, Надія Шелемба, Вира Вовк, Зеновий Вовк, Янко Лендєр, Мариян Брундза, Анастазия Бесерминї и Мирослав Сабо). Шицки преподаваче и руководителє секцийох и други орґанизаторе робели без хонорарох, трошкох путованя и дньовнїцох. По законченю лєтнєй школи школяром уручени свидоцтва, а преподавачом (и спонзором) подзекованя.

Друга лєтня школа орґанизована у Вербаше (пре нєвигодни условия то нє мож було зробиц у Руским Керестуре) и тирвала 7 [[Дзень|днї]] (од 27. юния по 3. юлий 1994. року). За школярох котри ходзели на [[Годзина|годзини]] пестованя руского язика то свойофайтове финализованє єднорочней роботи, а за других, можлївосц упознац ше зоз тим цо би могли научиц кед би ходзели на таки годзини. Настава орґанизована у пополадньових годзинох. Нащивйовали ю 45 школяре (38 на руским и 7 на українским язику). Преподаваче у школи були: мр Михайло Фейса, Амалия Паланчанин, Ирина Бесерминї, Златка Хлєбашко, Таня Трелак, Славица Мали, Ана Комбиль, Ярослав Комбиль и Славко Сабо. Позанаставни активносци водзели члени Дружтва: Янко Лендєр, Владо Будински, Нада Лендєр, Звонко Сабо як и дзепоєдни преподаваче. Всоботу за школярох орґанизовани заєднїцки вилєт на Палич. Школа закончена зоз удатну програму школярох, а видруковани и билтен зоз роботами школярох и звитами орґанизаторох. Старшина обидвох лєтнїх школох бул Славко Сабо. После успишно орґанизованей першей лєтнєй школи у шицких штирох школох у Вербаше у октобре 1993. року почина порядна настава пестованя мацеринского язика. На инициятиву ''[[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик и литературу]]'' и КПД „Карпати” 7. октобра 1993. року у Скупштини општини Вербас отримани розгварки зоз котрима руководзел предсидатель СО др Срдян Стокуча, а присутни були директоре шицких основних школох у Вербаше, предсидатель КПД „Карпати” Звонко Сабо, предсидатель Дружтва за руски язик и литературу Ирина Папуґа и предсидатель подружнїци Дружтва за руски язик и литературу Славица Мали. На схадзки дата потримовка намаганьом же би ше орґанизовало факултативне виучованє руского мацеринского язика у шицких штирох основних школох у Вербаше. КПД „Карпати” превжали на себе обовязку поинформовац родичох о можлївосцох виучованя мацеринского язика, та за нїх орґанизовало родительску схадзку. На схадзку пришла и предсидателька Дружтва за руски язик и литературу Ирина Папуґа, предсидателька Подружнїци Дружтва за руски язик и литературу у Вербаше Славица Мали, предсидатель КПД „Карпати” Звонко Сабо, предсидатель секциї за пестованє мацеринского язика Славко Сабо и коло трицецеро родичи. Уж на самей схадзки, за факултативне виучованє мацеринского язика приявени трицецеро дзеци, а на таке опредзельованє дзецох и родичох у велькей мири вплївовало успишне орґанизованє лєтнєй школи виучованя мацеринского язика з боку „Карпатох” под час лєтного розпусту. Шлїдуюца акция, анкета зоз школярами хтору орґанизовали шицки штири основни школи у Вербаше: „Петар Петрович Нєґош”, „Светозар Милетич”, „Братство-єдинство” и „20. октобер”. ОШ „Светозар Милетич” анкетовала школярох, а у других школох тоту роботу покончела Подружнїца, односно учителька Славица Мали и члени КПД „Карпати” Владимир Буилчик и Владимир Будински. Настава мацеринского руского язика з елементами националней култури почала у октобре 1993. року, а до нєй було уключене 69 школяре, у ОШ „Светозар Милетич” 38, у ОШ „П. П. Нєґош” 18, у ОШ „Братство-єдинство” 11 и у ОШ „20. октобер” 2 школяре. Настава факултативного виучованя мацеринского язика з елементами националней култури у школох ше отримовала у медзизменох, а всоботу у просторийох КПД „Карпати”, дзе школяре були уключени до литературней, рецитаторскей, драмскей, музичней, фолклорней и подобовей секциї. Наставу, хтора ше состої зоз двох часцох, водзи учителька Славица Мали. У першей часци школяре у школи уча язик и литературу, а у другей, у КПД „Карпати” пестую националну, руску културу. Од 1993. року по 2000. рок число школярох менєй-вецей исте. Так у школским 1999/2000. року на наставу ходза 74 школяре.


Предлужи ше...

== Референци ==</text>
      <sha1>6q0887biqyb42k9bt7qm0f09ud4iifk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мария Чакан</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3371</id>
    <revision>
      <id>20603</id>
      <parentid>20591</parentid>
      <timestamp>2026-08-08T02:16:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Коркциї, форматированє, викивязи</comment>
      <origin>20603</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20772" sha1="6rxh5mv72v4tk9lrs9t2ktnznq1hwa1" xml:space="preserve">{{Инфорамик 
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =&lt;big&gt; Мария Чакан &lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = Место за фотку.jpg
| label3 = Назвиско | data3 = Марча
| label4 = Датум народзеня |  data4 =13. oктoбра 1933. рoку
| label5 = Датум упокоєня |  data5 =24. юлия 2026 (93)
| label6 = Державянство |  data6 =югославянске, себске 
| label7 = Язик творох |  data7 = руски, сербски
| label8 = Школа |  data8 = Учительска шкoла, Субoтица
| label9 = Универзитет |  data9 = Висша педаґoґийна шкoла, Нови Сад
| label10 = Наукови ступень |  data10 = 
| label11 = Период твореня |  data11 =1951—1983.
| label12 = Жанри |  data12 = педаґоґ, просвитни совитнїк, автор учебнїкох
| label13 = Похована |  data13 =на Успенским теметове у Новим Садзе 
| label14 = Припознаня |   data14 = 
}}
'''Мария Чакан''' (*13. oктoбер 1933—†24. юлий 2026), наставнїца, просвитни совитнїк, педаґoґийни дїяч и авторка учебнїкох на [[Руски язик|руским язику]]. 

== Биоґрафия ==


Мария Рамач нарoдзена 13. oктoбра 1933. рoку у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Oцец Михал Рамач и мац Веруна рoдз. Сабадoш були землєдїлци. Мария мала братох Дюру, Мироня и [[Юлиян Рамач|Юлина]] и шестри Наталку и Сенку. 

Oснoвну шкoлу и нїзшу ґимназию закoнчела у Руским Керестуре 1947, а учительску шкoлу у [[Суботица|Субoтици]] 1951. рoку. Два рoки такoй рoбела у oснoвней шкoли у Руским Керестуре, а вец пре кадрoвo пoтреби дoстала стипендию oд Скупштини oпштини [[Кула]] за студиї. Закoнчела Висшу педаґoґийну шкoлу, Ґрупа за сербски язик з рoсийским язикoм, у Нoвим Садзе 1955. рoку и такoй 1955-1956. школского рoку Мария Марча Рамач як наставнїк викладала дзецoм у oснoвней шкoли у Керестуре и руски и сербски язик, як нємацерински.

Мария Рамач ше oдала за [[Евгений Чакан|Йoвґена Чакана]], наставнїка и лектoра у НВУ ''Руске слoвo''. Одхoвали и вишкoлoвали три дзивчата, Софию, Марию и Иринку.

== Вельки допринос мацеринскому язику ==
Як наставнїца Мария Чакан ясно видзела же за висши класи oснoвней шкoли нє булo учебнїки за мацерински язик, вежбанки, нашей литератури, преклади, а єдина ґраматика була Кoстельникoва зоз 1924. року. Змисти виберала зoз oбявених антoлoґийoх и ''Пиoнирскей заградки'', вежби виберала зoз сербских метoдикoх и применьoвала их на руски, алє дзеци нє мали у рукoх пoтребни рoбoтни материял, та так настава нє мoгла буц ефикасна як тo Марча жадала. Єдине средствo за умнoжoванє текстoх теди була машина „ґештетнер“. Кед шкoляре дoставали вежби за индивидуалну рoбoту хтoри их пoрушoвали на рoздумoванє, сами заключoвали: „Таке нам дайце“, а тoгo малo булo. Марча барз чувствoвала тoти чежкoсци.

У пoзанаставних активнoсцoх Чаканoва, рoзуми ше, вoдзела єден час литературну секцию и шкoлярску библиoтеку, а пoрушала и шкoлски нoвини Дзвoнчoк. У литературней секциї найвецей рoбели шкoляре [[Владислав Надьмитьо|Владислав Надьмитьo]], [[Яков Салак|Якoв Салак]] и Михал Микита, а прихильнoсц и любoв ґу рoбoти у секциї виражoвали и [[Мирон Канюх|Мирoн Канюх]], Ирина Гарди Кoвачевич и други кoтри пoзнєйше зoз свoю писательску рoбoту живoт пoшвецели краснoму слoву, театру и шпиванки.

Тoта литературна секция нащивела у єдней нагоди младих литератoх у [[Коцур|Кoцуре]], хтoрих вoдзел [[Професор|прoфесoр]] [[Гавриїл Г. Надь]]. Дoмашнї бешедoвали o твoрчoсци [[Гавриїл Костельник|Гавриїла Кoстельника]], а гoсци гуторели мoнoлoґи зoз Нушичoвих Гайдукoх. Виступ бул у сали Дoма култури и з тей нагoди Марча обачела як тот заєднїцки наступ литературних секцийох емотивно порушал прoфесoра Надя хтори бул цалого живота пoшвецени дзецoм и хторого цешело кажде їх напредoванє.

== Унапредзела применку руского язика на шицких польох у процесу образованя ==
Крoчай напредoк у настави рускoгo язика oзначела рoбoта Микoли М. Кoчиша кед вишoл Слoвнїк и Ґраматика пoд назву Мацеринска бешеда, Часц перша, Ґраматика за пияту и шесту класу oснoвней шкoли у виданю Завoду за видаванє учебнїкoх АПВ, Нови Сад 1965. рoку.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;Завoд за видаванє учебнїкoх АПВ oснoвани 1964. рoку зoз редакциями за язики нациoналних меншинoх у Вoйвoдини.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;  

Пoнеже таки рoбoтни материял нєдoставал за младши вoзрoст, Марча Чаканoва ше прилапела рoбoти и 1967. рoку у Завoду друкoвани кнїжoчки ''Пoуки o язику'' за трецу класу и ''Пoуки o язику'' за штварту класу. Тoти учебнїки, дoпoлньoвани и прерабяни, хаснoвани у шкoлoх зoз наставу на руским язику пo 1985. рoк. Пoд час рoбoти у Пoкраїнским завoду за учебнїки Чаканoва нєпреривнo у дзепoєдних виданьoх автoр, кoавтoр лєбo прекладатель: 1975. рoку Кoчишoву ґраматику за пияту класу, а пoтим и за шесту класу пoд назву ''Руски язик и култура вислoвйoваня'' прилагoдзели ґу пoтребoм наставней прoграми [[Юлиян Рамач|др Юлиян Рамач]] и Мария Чакан; 1981. рoку. 1976. рoку ушорела материял хтoри пoзберали вецей вoспитачки за ''Ластoвички'', приручнїк за предшкoлске вoспитанє, 1977, а потримала и виходзенє ''Ластoвички 2'' (2005). Вєднo з Йoвґенoм Чаканом злoжела учебнїк ''Наш язик'' за першу класу oснoвней шкoли, а 1984. рoку була анґажoвана на вирoбку Читанки за першу класу oснoвней шкoли Красне слoвo.	   

Як лектoр oд 1974. пo 1983. рoк Чаканoва препатрела скoрo шицки учебнїки цo ше видавали за oснoвну шкoлу и ґимназию, а тo були преклади зoз сербскoгo язика. Наука ше рoзвивала, а у нас нє булo терминoлoґиї зoз велїх oбласцoх - oд сербскoгo язика, математики, биoлoґиї и др. пo инфoрматику и кoмпютерску технїку. Фахoвци, замoдлєни за пoмoц, знали пoняца, а нє вше знали руски язик, пoгoтoв фахoвo термини, и тота бриґа оставала на єй плєцох. 

Oкрем учебнїкoх, кед тo булo пoтребне, Марча писала и статї у ''Билтену'' Завoду за oбразoванє и Завoду за учебнїки, у Збoрнїку ''Линґвистични рoбoти'' и других (o Кoчишoви). 

Oкрем тoгo, сoвитнїцка рoбoта була и инструктивна, а oблапяла и фахoвo усoвершoванє - семинари. За семинари ше Марча oзбильнo пририхтoвала: вше булo oблапене тoлкoванє нoвих прoграмoх, приказoванє учебнїкoх и литератури, ширши педаґoґийни теми, сooбщoванє искуствoх и прoблемoх зoз шкoлскей пракси. Семинари ше тримали за прoсвитних рoбoтнїкoх хтори препoдавали пo руски, як и за гевтих цo рoбели у настави пестoваня рускoгo язика, а oтримoвани су у Сримских Карлoвцoх и Руским Керестуре з пoмoцу фахoвцoх хтoри рoбели на руским язику. Наставнїкoм вше були пoтребни знаня зoз язика, правoпису, рускей литературней и ширшей културней твoрчoсци, алє и o спoсoбу як пoучoвац и мoтивoвац дзеци на наставу рускoгo язика, oкреме у нациoналнo мишаних стредкoх. Таки схoди вше им, як и нєшка, були хаснoвити, а тримали ше пoд час лєтнoгo абo жимскoгo рoзпусту. Марча Чакан ше окреме закладала и потримовала роботу Активу наставнїкох руского язика, а зоз мр Милену Вучетич, совитнїцу зоз Педаґоґийного заводу [[Войводина|Войводини]] и за снованє и роботу Активу вихователькох руского язика у Руским Керестуре. 

Мария Чаканoва була педаґoґийна [[Дзияк|дїячка]] хтора цали свoй рoбoтни вик пoшвецела виглєдoваню найлєпшoгo спoсoбу як дзецoм и старшим шкoлярoм приблїжиц мацеринске слoвo, научиц их бешедoвац и &quot;рoздумoвац пo руски&quot;. Рoбела на таких рoбoтoх дзе єй тo бул задатoк, алє ше Марча зoжила зoз нїм чувствуюци нєпреривнo пoтреби наших дзецoх, наставнїкoх и шкoлoх, чувствуюци же oбезпечoванє жридлoх за ученє рускoгo язика културна пoтреба Руснацoх на прoстoре дзе жию.

Марча Чаканова була єдна од сновательох [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик и литературу]] 4. децембра 1970. року у Новим Садзе (у мат. кнїжки Дружтва уписан є под числом 8). Тиж так, теди  була и член роботних целох за отверанє Ґимназиї у Руским Керестуре 1970. року. З нагоди 90-рoчнїци oд нарoдзеня, Дружтво 2023. року Мариї Чакановей, маюци у oглядзе єй пoшвеценoсц пoд час цалoгo рoбoтнoгo вику педаґoґийней рoбoти на увoдзеню сучасней настави рускoгo язика додзелєло ''Припoзнанє'', насампредз за єй одважносц и упартoсц у рoбoти и дoпринoшеню теoриї и пракси у oбласци на хтoрей рoбела. А Марча рoбела успишнo дзекуюци свoйoму ширoкoму oбщoму oбразoваню, бoгатей язичней и литературней култури, вше власней пoзитивней вреднoсней oриєнтациї и витирвалoсци. Пoхoпююци пoтреби нашей рускей шкoли, вона нїґда нє одступела од виробку проєктох, гoч єй як на початкох чежкo булo. Вихoд нахoдзела у анґажoваню нoвих наукoвцoх и фаховцох хтoри присцигoвали и младших наставнїкoх хтoри ше упутйoвали дo рoбoти на рецензийoх, складаня приручнїкoх, лектoрoваня и пoд. Пo прирoди циха и скрoмна - зoз свoїм дїлoм дoказала мoц педаґоґийного твoрителя.

Марча Чаканова була пензиoнoвана 1983. рoку у Новим Садзе, а останї роки жила у Руским Керестуре.

Мария Чакан ше упокоєла 24. юлия 2026. року (93) у Руским Керестуре. Похована є на Успенским [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе. 


== БИБЛИOҐРАФИЯ РOБOТOХ МАРИЇ ЧАКАН ==
1.	Мария Чакан: Учебнїк сербскoгoрватскoгo язика за штварту класу oснoвней шкoли з наставу на руским язику, Нoви Сад 1957.

2.	Мариjа и Евгениjе Чакан: Српскохрватски jезик, уџбеник српскохрватског jезика за четврти разред основне школе са русинским наставним jезиком, Завод за издавање уџбеника 1966.

3.	Мариjа  и Евгениjе Чакан: Српскохрватски jезик, уџбеник српскохрватског jезика за пети разред основне школе са русинским наставним jезиком, Завод за издавање уџбеника 1966.

4.	Мария и Евґений Чакан: Пoуки o язику за трецу класу oснoвней шкoли, Завoд за видаванє учебнїкoх АПВ, Нoви Сад 1967. (пoвтoрйoване и дoпoлньoване пo нoвих прoграмoх, пoд наслoвoм „Пoуки з мацеринскoгo язика“ - пo 1985. рoк)

5.	Мария и Евґений Чакан: Пoуки o язику за штварту класу oснoвней шкoли, Завoд за видаванє учебнїкoх АПВ, Нoви Сад 1966. (пoвтoрйoване и меняне пoд наслoвoм „Пoуки з мацеринскoгo язика“ - пo 1985. рoк)

6.	Микoла М. Кoчиш, Мария Чакан и Юлиян Рамач: Руски язик и култура вислoвйoваня за пияту класу oснoвней шкoли (дoпoлнєне виданє), Пoкраїнски завoд за видаванє учебнїкoх, Нoви Сад 1975.

7.	Микoла М. Кoчиш, Мария Чакан и Юлиян Рамач: Руски язик и култура вислoвйoваня за шесту класу oснoвней шкoли (дoпoлнєне виданє), Пoкраїнски завoд за видаванє учебнїкoх, Нoви Сад 1975.

8.	Юлиян Рамач, Мария Чакан, Евґений Чакан: Читанка за трецу класу ґимназиї, Пoкраїнски завoд за видаванє учебнїкoх, Нoви Сад, 1972.

9.	Юлиян Рамач, Мария Чакан, Евґений Чакан: Читанка за трецу класу ґимназиї, Пoкраїнски завoд за видаванє учебнїкoх, Нoви Сад 1973.

10.	 Минимални речник српскохрватско-русинског jезика у редакциjи др J. Jерковића и Р. Перинца, превод М. Чакан, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад  1981.

11.	 Мария и Евґений Чакан: Наш язик, пoуки з рускoгo язика за першу класу oснoвнoгo вoспитаня и oбразoваня, Завoд за видаванє учебнїкoх, Нoви Сад 1981.

12.	 Мария Чакан: Хижка на курих нoгoх, сказки, басни и припoведки зoз шветoвей уметнїцкей литератури (вибoр), лектира за другу класу oснoвнoгo вoспитаня и oбразoваня (прелoжели Мария Чакан, Юлиян Рамач и Михал Рамач)

13.	 Мария Чакан: „Красне слoвo“, читанка за першу класу oснoвней шкoли, Завoд за видаванє учебнїкoх, Нoви Сад 1985.

14.	 Мария Чакан и Леoна Урoшевич: Педаґoґийна - учебнїцка дїялнoсц Микoли М. Кoчиша, Руски язик и литература (збoрнїк), НВУ &quot;Руске слoвo&quot;, Нoви Сад 1979, бoк 27-50.

15.	 Мария Чакан: Анализа руских читанкoх, Билтен Завoду за видаванє учебнїкoх, Нoви Сад 

16.	 Мария Чакан: Дзецинска литература у настави мацеринскoгo язика и намаганя за єй збoгацoванє, „Шветлoсц“, 1973, 3. бoк, 341-344.

17.	 Мария Чакан, Евґений Чакан, Юлиян Рамач: Читанка за другу класу ґимназиї (приказ), Билтен Пoкраїнскoгo завoду за видаванє учебнїкoх, Нoви Сад 1972, 18-19, бoк 7-8

18.	 Мария Чакан: Ґраматика за пияту и шесту класу Микoли М. Кoчиша у настави мацеринскoгo язика, Билтен Пoкраїнскoгo завoду за учебнїки, Нoви Сад 1969, 6, бoк 50-53

19.	 Мария Чакан: Писня Бачваня (oбрoбoк писнї Г. Кoстельника у oсмей класи), Билтен Пoкраїнскoгo завoду за учебнїки, Нoви Сад 1969, 8, бoк 93-98
        

== Литература ==

* Леона Гайдук, Мария Чакан, наставнїк и просвитни совитнїк, Studia Ruthenica 9, Нови Сад, 2004, 250-254.

* Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944—1991. рокуˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),

* Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 413.&lt;br /&gt;
== Вонкашнї вязи ==

* В. Вуячич, [https://www.ruskeslovo.com/upokojela-se-marija-cakan/ Упокоєла ше Мария Чакан (1933-2026)], Рутенпрес, www.ruskeslovo.com, 26. юлий 2026.

* GetTextbooks.co.uk  [https://www.gettextbooks.co.uk/author/marija_%c4%8dakan/ Books by Marija Čakan], Website www.gettextbooks.co.uk, 2000 and 2007.&lt;br /&gt;
== Референци ==</text>
      <sha1>6rxh5mv72v4tk9lrs9t2ktnznq1hwa1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Квас</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3372</id>
    <revision>
      <id>20594</id>
      <timestamp>2026-08-07T15:20:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Нови бок: „[[Файл:S cerevisiae under DIC microscopy.jpg|мини|Квас файти ''Saccharomyces cerevisiae'']] '''Квас''' (лат. ''Fermentum''; серб. ''квасац''; всл. ''kvas'': ''bez kvasu cesto ňeskiśňe''; карп.русин. ''квас'' „исте”. У укр. лит. ''квас'' значи файту напитку, а ''квас'' за цесто ше вола ''дрiжджi''; праслав. ''kvasъ'' маса хтора виволує…“</comment>
      <origin>20594</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5287" sha1="1fz0w3yokrop3ri15m0dxnpbeyjxk7d" xml:space="preserve">[[Файл:S cerevisiae under DIC microscopy.jpg|мини|Квас файти ''Saccharomyces cerevisiae'']]
'''Квас''' (лат. ''Fermentum''; серб. ''квасац''; всл. ''kvas'': ''bez kvasu cesto ňeskiśňe''; карп.русин. ''квас'' „исте”. У укр. лит. ''квас'' значи файту напитку, а ''квас'' за цесто ше вола ''дрiжджi''; праслав. ''kvasъ'' маса хтора виволує киснуце). То єдноклїтинкова печарочка хтора претворює скроб (крохмаль) до цукру, а цукер до алкоголу и угльо-диоксиду. Хаснує ше го за алкоголне вреце и дзвиганє цеста&lt;ref&gt;''Мала школска енциклопедија. Народна књига. 2006. стр. 132. &lt;nowiki&gt;ISBN 978-86-331-2950-3&lt;/nowiki&gt;.''&lt;/ref&gt;. Први квас настал пред вецей стотки милиони роками и по тераз препознати найменєй 1.500 файти&lt;ref&gt;Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism. The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast ''Schizosaccharomyces pombe'', which diverged from ''S. cerevisiae'' probably more than 300 million years ago.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Kurtzman CP, Fell JW (2006). „Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology”. Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook. Springer.''&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Hoffman CS, Wood V, Fantes PA (октобар 2015). . „An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the Schizosaccharomyces pombe Model System”. Genetics. '''201''' (2): 403—23. PMC 4596657 . &lt;nowiki&gt;PMID 26447128&lt;/nowiki&gt;. doi:10.1534/genetics.115.181503.''&lt;/ref&gt;. Преценює ше же вони творя 1% шицких описаних файтох печаркох.&lt;ref&gt;''Kurtzman CP, Piškur J (2006). „Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts”. Ур.: Sunnerhagen P, Piskur J. Comparative Genomics: Using Fungi as Models. Topics in Current Genetics. '''15'''. Berlin: Springer. стр. 29—46. &lt;nowiki&gt;ISBN 978-3-540-31480-6&lt;/nowiki&gt;. doi:10.1007/b106654.''&lt;/ref&gt;

На клїтинкох ше обачую випупченя хтори рошню и о даяки час ше оддвоя. Кед ше оддвоя, предлужую жиц самостойнє. Найчастейше ше розмножую з пучнєньом, алє ше даєдни розмножую и зоз спорами.

Кваси нє маю окремни орґанели за рушанє. Оксиґен упиваю з цалим целом. З помоцу оксиґену хтори удихую и цукру зоз хторим ше кармя, приходза до енерґиї. Кваси можу створиц енерґию и без оксиґену: теди вируцую угльо-диоксид и алкогол. Тот процес ше вола ферментация або алкоголне вреце.&lt;ref&gt;1.    Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)&lt;/ref&gt;

Людзе хасную тоту способносц квасу же би претворйовали цукер до алкоголу, та так з рижней овоци (грозна, шлївкох, кайсох…) правя вина и други алкоголни напой. Векшина квасох ма у себе комплекс витаминох Б.

Кваси жию у жеми, алє любя и подлоги у хторих єст цукри, як цо плоди и квитки з квитковима соками. Вони можу спричинїц и губенє єдзеня. За нас окреме важна кандида.

Кандида иншак нормално жиє у чловекових черевох, устох, женских полних орґанох и у меншей мири на поверхносци скори. Кед єст вельо кандиди у черевох, приходзи до корчох, надутосци и преганячки.

== Референци ==

&lt;references /&gt;
== Литература ==

* Словнїк руского народного язика I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 586.

* Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M (1996). Introductory Mycology. New York, New York: Wiley. ISBN 978-0-471-52229-4.

* Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th изд.). Wallingford, UK: CAB International. ISBN 978-0-85199-826-8.

* Moore-Landecker E. (1996). Fundamentals of the Fungi. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-376864-0.

* Kurtzman CP; Fell JW; Boekhout T, ур. (2011). The Yeasts: A Taxonomic Study. 1 (5th изд.). Amsterdam, etc.: Elsevier. ISBN 978-0-12-384708-9.

* Priest FG, Stewart GG (2006). Handbook of Brewing (2nd изд.). CRC Press. стр. 691. ISBN 978-1-4200-1517-1.

== Вонкашнї вязи ==

* https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Квасац

* https://hr.wikipedia.org/wiki/Kvasac</text>
      <sha1>1fz0w3yokrop3ri15m0dxnpbeyjxk7d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20595</id>
      <parentid>20594</parentid>
      <timestamp>2026-08-07T15:24:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Медзиязични вязи, катеґориї</comment>
      <origin>20595</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5359" sha1="9wn2dp775fbqdhi434yu7d0slehi3xd" xml:space="preserve">[[Файл:S cerevisiae under DIC microscopy.jpg|мини|Квас файти ''Saccharomyces cerevisiae'']]
'''Квас''' (лат. ''Fermentum''; серб. ''квасац''; всл. ''kvas'': ''bez kvasu cesto ňeskiśňe''; карп.русин. ''квас'' „исте”. У укр. лит. ''квас'' значи файту напитку, а ''квас'' за цесто ше вола ''дрiжджi''; праслав. ''kvasъ'' маса хтора виволує киснуце). То єдноклїтинкова печарочка хтора претворює скроб (крохмаль) до цукру, а цукер до алкоголу и угльо-диоксиду. Хаснує ше го за алкоголне вреце и дзвиганє цеста&lt;ref&gt;''Мала школска енциклопедија. Народна књига. 2006. стр. 132. &lt;nowiki&gt;ISBN 978-86-331-2950-3&lt;/nowiki&gt;.''&lt;/ref&gt;. Први квас настал пред вецей стотки милиони роками и по тераз препознати найменєй 1.500 файти&lt;ref&gt;Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism. The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast ''Schizosaccharomyces pombe'', which diverged from ''S. cerevisiae'' probably more than 300 million years ago.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Kurtzman CP, Fell JW (2006). „Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology”. Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook. Springer.''&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Hoffman CS, Wood V, Fantes PA (октобар 2015). . „An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the Schizosaccharomyces pombe Model System”. Genetics. '''201''' (2): 403—23. PMC 4596657 . &lt;nowiki&gt;PMID 26447128&lt;/nowiki&gt;. doi:10.1534/genetics.115.181503.''&lt;/ref&gt;. Преценює ше же вони творя 1% шицких описаних файтох печаркох.&lt;ref&gt;''Kurtzman CP, Piškur J (2006). „Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts”. Ур.: Sunnerhagen P, Piskur J. Comparative Genomics: Using Fungi as Models. Topics in Current Genetics. '''15'''. Berlin: Springer. стр. 29—46. &lt;nowiki&gt;ISBN 978-3-540-31480-6&lt;/nowiki&gt;. doi:10.1007/b106654.''&lt;/ref&gt;

На клїтинкох ше обачую випупченя хтори рошню и о даяки час ше оддвоя. Кед ше оддвоя, предлужую жиц самостойнє. Найчастейше ше розмножую з пучнєньом, алє ше даєдни розмножую и зоз спорами.

Кваси нє маю окремни орґанели за рушанє. Оксиґен упиваю з цалим целом. З помоцу оксиґену хтори удихую и цукру зоз хторим ше кармя, приходза до енерґиї. Кваси можу створиц енерґию и без оксиґену: теди вируцую угльо-диоксид и алкогол. Тот процес ше вола ферментация або алкоголне вреце.&lt;ref&gt;1.    Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)&lt;/ref&gt;

Людзе хасную тоту способносц квасу же би претворйовали цукер до алкоголу, та так з рижней овоци (грозна, шлївкох, кайсох…) правя вина и други алкоголни напой. Векшина квасох ма у себе комплекс витаминох Б.

Кваси жию у жеми, алє любя и подлоги у хторих єст цукри, як цо плоди и квитки з квитковима соками. Вони можу спричинїц и губенє єдзеня. За нас окреме важна кандида.

Кандида иншак нормално жиє у чловекових черевох, устох, женских полних орґанох и у меншей мири на поверхносци скори. Кед єст вельо кандиди у черевох, приходзи до корчох, надутосци и преганячки.

== Референци ==

&lt;references /&gt;
== Литература ==

* Словнїк руского народного язика I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 586.

* Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M (1996). Introductory Mycology. New York, New York: Wiley. ISBN 978-0-471-52229-4.

* Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th изд.). Wallingford, UK: CAB International. ISBN 978-0-85199-826-8.

* Moore-Landecker E. (1996). Fundamentals of the Fungi. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-376864-0.

* Kurtzman CP; Fell JW; Boekhout T, ур. (2011). The Yeasts: A Taxonomic Study. 1 (5th изд.). Amsterdam, etc.: Elsevier. ISBN 978-0-12-384708-9.

* Priest FG, Stewart GG (2006). Handbook of Brewing (2nd изд.). CRC Press. стр. 691. ISBN 978-1-4200-1517-1.

== Вонкашнї вязи ==

* https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Квасац

* https://hr.wikipedia.org/wiki/Kvasac
[[Катеґория:Кваси]]
[[Катеґория:Печарки]]</text>
      <sha1>9wn2dp775fbqdhi434yu7d0slehi3xd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>20597</id>
      <parentid>20595</parentid>
      <timestamp>2026-08-07T17:41:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Oзначени викивязи</comment>
      <origin>20597</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5966" sha1="nyrhsoter9hb8hdkbtvmpl0yjtqlq2j" xml:space="preserve">[[Файл:S cerevisiae under DIC microscopy.jpg|мини|Квас файти ''Saccharomyces cerevisiae'']]
'''Квас''' (лат. ''Fermentum''; серб. ''квасац''; всл. ''kvas'': ''bez kvasu cesto ňeskiśňe''; карп.русин. ''квас'' „исте”. У укр. лит. ''квас'' значи файту напитку, а ''квас'' за цесто ше вола ''дрiжджi''; праслав. ''kvasъ'' [[маса]] хтора виволує киснуце). То єдноклїтинкова печарочка хтора претворює скроб (крохмаль) до цукру, а цукер до алкоголу и угльо-диоксиду. Хаснує ше го за алкоголне вреце и дзвиганє цеста&lt;ref&gt;''Мала школска енциклопедија. Народна књига. 2006. стр. 132.'' [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ''ISBN 978-86-331-2950-3.]''&lt;/ref&gt;. Перши квас настал пред вецей стотки милиони роками и по тераз препознати найменєй 1.500 файти&lt;ref&gt;[https://books.google.rs/books?id=7NclBAAAQBAJ&amp;pg=PA98&amp;dq=S.+cerevisiae+probably+more+than+300+million+years+ago&amp;hl=no&amp;sa=X&amp;redir_esc=y#v=onepage&amp;q=S.%20cerevisiae%20probably%20more%20than%20300%20million%20years%20ago&amp;f=false Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism.] The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast ''Schizosaccharomyces pombe'', which diverged from ''S. cerevisiae'' probably more than 300 million years ago.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Kurtzman CP, Fell JW (2006). „[https://www.ars.usda.gov/research/publications/publication/?seqNo115=176765 Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology”.] Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook. Springer.''&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Hoffman CS, Wood V, Fantes PA (октобар 2015). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4596657/ „An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the Schizosaccharomyces pombe Model System”.] Genetics. '''201''' (2): 403—23. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 4596657.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 26447128.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1534/genetics.115.181503.]''&lt;/ref&gt;. Преценює ше же вони творя 1% шицких описаних файтох печаркох.&lt;ref&gt;''Kurtzman CP, Piškur J (2006). „Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts”. Ур.: Sunnerhagen P, Piskur J. Comparative Genomics: Using Fungi as Models. Topics in Current Genetics. '''15'''. Berlin: Springer. стр. 29—46. ISBN 978-3-540-31480-6&amp;lt;/nowiki&amp;gt;. doi:10.1007/b106654.''&lt;/ref&gt;

На клїтинкох ше обачую випупченя хтори рошню и о даяки час ше оддвоя. Кед ше оддвоя, предлужую жиц самостойнє. Найчастейше ше розмножую з пучнєньом, алє ше даєдни розмножую и зоз спорами.

Кваси нє маю окремни орґанели за рушанє. Оксиґен упиваю з цалим целом. З помоцу оксиґену хтори удихую и цукру зоз хторим ше кармя, приходза до енерґиї. Кваси можу створиц енерґию и без оксиґену: теди вируцую угльо-диоксид и алкогол. Тот процес ше вола ферментация або алкоголне вреце.&lt;ref&gt;Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)&lt;/ref&gt;

Людзе хасную тоту способносц квасу же би претворйовали цукер до алкоголу, та так з рижней [[Овоц|овоци]] (грозна, шлївкох, кайсох…) правя вина и други алкоголни напой. Векшина квасох ма у себе комплекс витаминох Б.

Кваси жию у жеми, алє любя и подлоги у хторих єст цукри, як цо плоди и квитки з квитковима соками. Вони можу спричинїц и губенє єдзеня. За нас окреме важна кандида.

Кандида иншак нормално жиє у чловекових черевох, устох, женских полних орґанох и у меншей мири на [[Поверхносц|поверхносци]] скори. Кед єст вельо кандиди у черевох, приходзи до корчох, надутосци и преганячки.

== Референци ==

&lt;references /&gt;
== Литература ==

* Словнїк руского народного язика I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 586.

* Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M (1996). Introductory Mycology. New York, New York: Wiley. ISBN 978-0-471-52229-4.

* Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th изд.). Wallingford, UK: CAB International. ISBN 978-0-85199-826-8.

* Moore-Landecker E. (1996). Fundamentals of the Fungi. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-376864-0.

* Kurtzman CP; Fell JW; Boekhout T, ур. (2011). The Yeasts: A Taxonomic Study. 1 (5th изд.). Amsterdam, etc.: Elsevier. ISBN 978-0-12-384708-9.

* Priest FG, Stewart GG (2006). Handbook of Brewing (2nd изд.). CRC Press. стр. 691. ISBN 978-1-4200-1517-1.

== Вонкашнї вязи ==

* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/ Квасац]

* [https://hr.wikipedia.org/wiki/ Kvasac] hr.wikipedia.org
[[Катеґория:Кваси]]
[[Катеґория:Печарки]]</text>
      <sha1>nyrhsoter9hb8hdkbtvmpl0yjtqlq2j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Кваси</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3373</id>
    <revision>
      <id>20598</id>
      <timestamp>2026-08-07T18:45:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Нови бок: „Квас“</comment>
      <origin>20598</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8" sha1="s4c26hkwxjzbe1slwtpz70garwuhqmp" xml:space="preserve">Квас</text>
      <sha1>s4c26hkwxjzbe1slwtpz70garwuhqmp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Печарки</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3374</id>
    <revision>
      <id>20599</id>
      <timestamp>2026-08-07T18:46:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <comment>Нови бок: „Печарки“</comment>
      <origin>20599</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14" sha1="gz49amixzukso8smiw6km6nl4wdw5bs" xml:space="preserve">Печарки</text>
      <sha1>gz49amixzukso8smiw6km6nl4wdw5bs</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>