Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.14 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Растислав Антон Лисьяк 0 3237 20604 19801 2026-08-08T13:40:24Z CommonsDelinker 2228 Removing [[:c:File:Rastislav_Anton_Lisjak_(2019).png|Rastislav_Anton_Lisjak_(2019).png]], it has been deleted from Commons by [[:c:User:Ziv|Ziv]] because: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:Rastislav Anton Lisjak (2019).png|]]. 20604 wikitext text/x-wiki '''Растислав Антон Лисьяк''' (на [[Горватски язик|горватским]] ''Rastislav Anton Lisjak'') є блоґер, [[Линґвистика|линґвиста]]-[[Славистика|слависта]], полиґлот, [[История|историчар]] и витворйователь канала на [[YouTube]] ''Slaweniska dela'', канала о [[Славянє|Славянох]]. Народжени є 14. септембра 1990. року в [[Чаковец|Чаковцу]], [[Горватска]]. Походзеньом є горватско-словенского походзеня, мама є Словенка, а тато Горват. У 2021. року почал роботу з [[Русия|русийским]] линґвистом и блоґером Микитком Сином Алексеєвим над филмом на [[Праславянски язик|праславянским язику]] ''Dōnāwi'' («Дунай» на праславянским), алє по початку войни в України проект часово нєактивни. giww2gnyhjv75a999i8r6elh1jopnu6 Вайцовод 0 3347 20607 20573 2026-08-08T18:53:27Z Olirk55 19 Викивяза, ушоренє 20607 wikitext text/x-wiki [[File:Scheme female reproductive system-sr.svg|right|thumb|300px|Схема женских репродуктивних органох[[File:Normal Fallopian Tube, Human.jpg|right|thumb|310px|Попречни пресек вайцовода (Фалопийова труба) под микроскопом]]]]'''Вайцовод''' (лат. ''Tuba uterina,'' ст.-греч. σᾰ́λπῐγγες) то парни орґани женскей репродуктивней системи.<ref>[https://emedicine.medscape.com/article/1949193-overview?form=fpf "Uterine Tube (Fallopian Tube) Anatomy: Overview, Pathophysiological Variants".] 14 July 2021. Retrieved 15 September 2022.</ref> == Випатрунок и збудова == Вайцоводи то мускулово шлїжацоскорови орґани. Форма им цивкаста, благо накривена.<ref> Han, Joan; Sadiq, Nazia M. (2022). [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK547660/ "Anatomy, Abdomen and Pelvis, Fallopian Tube".] StatPearls. StatPearls Publishing. [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMID 31613440.] Retrieved 22 September 2022.</ref> Їх длужина виноши медзи 14 и 16 cm. Повязани су зоз горню часцу плоднїци, точнєйше зоз рогом плоднїци, и змесцени су на єй обидвох концох. Други конєц вайцоводу шлєбодни у малей карлїци або пелвису. Вайцоводи служа як тунели през хтори [[Ваїчкова клїтинка|ваїчково клїтинки]] зоз ваєчнїкох путую до плоднїци. През нїх ше тиж так рушаю и сперматозоїди, прето же ше оплодзованє ваїчковей клїтинки окончує у нїх. == Оплодзованє == З овулацию зоз Ґрафового фоликулу, дозрета ваїчкова клїтинка сцигує до лумену вайцоводу, дзе сперматозоїди пребиваю до нєй. После пребиваня вонкашнєй блани ваїчковей клїтинки и уходзеня сперматозоїду до нєй, приходзи до стидньованя блани хтора на тот способ зопера други сперматозоїди же би пребивали до нєй. При пребиваню до ваїчковей клїтинки сперматозоїд ше миша зоз ядром ваїчковей клїтинки. Оплодзена ваїчкова клїтинка под дїйством перисталтичних рухох вайцоводу и водовей струї хтора настава зоз рушаньом мохоткових епицелох у тубох сцигує до глїбки плоднїци и теди приходзи до имплантациї оплодзеного ваїчка. == Реґиї == Розликую ше штири реґиї вайцоводу од ваєчнїкох спрам утерусу: ♦ ''Infundibulum tubae uterinae'' – хтори ма фимбриї<ref>"[https://emedicine.medscape.com/article/275463-overview?form=fpf Fallopian Tube Disorders: Overview, Salpingitis and Pelvic Inflammatory Disease, Salpingitis Isthmica Nodosa".] 15 March 2022. Retrieved 17 September 2022.</ref> ♦ ''Ampulla tubae uterinae'' – найчастейше место оплодзованя ♦ ''Isthmus tubae uterinae'' ♦ P''ars interstitialis s. pars uterine'' – плоднїцова часц вайцоводу '''''Infundibulum tubae uterinae''''' длугоки коло 2 cm и ма форму тевчира. На нїм ше находза фимбриї, дзешец до петнац пальцасти предлуженя, а найдлугша то фимбрия оварица. '''''Ampulla tubae uterinae''''', место дзе ше найчастейше случує оплодзованє, находзи ше такой при инфундибулуме, а єй длужина виноши од 6 до 8 mm. На ню ше надовязує '''''Isthmus tubae uterinae''''' чия длужина виноши 3 до 4 cm и хтори доходзи до одвитуюцого рогу утерусу. == Хистолоґия == Штредня грубина мура вайцоводу виноши 2 до 3 mm и вон зложени зоз трох пасмох<ref>[https://www.bu.edu/phpbin/medlib/histology/p/18501ooa.htm Histology image: 18501loa] – Histology Learning System at Boston University</ref>: ♦ серозни обмоток (''tunica serosa'') ♦ мускулове пасмо (''tunica muscularis'') ♦ шлїжаца скорочка (''tunica mucosa'') == Хороти == ♦ Запалєня вайцоводу<ref>Briceag I, Costache A, Purcarea VL, Cergan R, Dumitru M, Briceag I, Sajin M, Ispas AT (2015). "[https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4392087/ Fallopian tubes--literature review of anatomy and etiology in female infertility".] J Med Life. 8 (2): 129–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMC 4392087.] PMID 25866566.]</ref> ♦ Звонкаплоднїцова ваготносц == Литература == * Словнїк медицинскей терминолоґиї, (сербско-латинско-руски), Дружтво за руски язик литератру и културу, Нови Сад 2006.рок == Вонкашнї вязи == * [https://drmilenkovic.com/sr/blog/jajovod-kao-faktor-infertiliteta-tubarni-faktor/226/ Jajovod kao faktor infertiliteta - tubarni faktor] drmilnkovic.com * [https://intermed.co.rs/prohodnost-jajovoda/ Prohodnost jajovoda] intermed.co.rs * Cecchino, GN; Araujo Júnior, E; Elito Júnior, J (Вересень 2014). Methotrexate for ectopic pregnancy: when and how. Archives of Gynecology and Obstetrics. 290 (3): 417—23. [https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B9_%D1%96%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D1%96%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%BE%D0%B1%27%D1%94%D0%BA%D1%82%D0%B0 doi:][https://link.springer.com/article/ 10.1007/s00404-014-3266-9 ] PMID 24791968. * [https://web.archive.org/web/20190623184916/http://www.glowm.com/section_view/heading/Benign%20Neoplasms%20of%20the%20Vagina/item/5 Benign Neoplasms of the Vagina | GLOWM] www.glowm.com (англ.). Архів [https://www.glowm.com/section-view/heading/Benign%20Neoplasms%20of%20the%20Vagina/item/5 оригіналу] за 23 червня 2019. Процитовано 11 березня 2018. {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Ґинеколоґия]] <references /> [[Катеґория:Анатомия чловека]] bz44mv7gb1n3olgi0hwl2azrq3h2jd7 Ваїчкова клїтинка 0 3375 20605 2026-08-08T18:16:46Z Olirk55 19 Нови бок: „Ваїчкова клїтинка представя женски ґамет, хтори ше формує у процесу ооґенези при животиньох и меґаґаметоґенези при висших рошлїнох. Ма гаплоїдне число хромозомох як и сперматозоїд, алє при векшини файтох ма вельо векше количество цитоплазми од нього. Дозре…“ 20605 wikitext text/x-wiki Ваїчкова клїтинка представя женски ґамет, хтори ше формує у процесу ооґенези при животиньох и меґаґаметоґенези при висших рошлїнох. Ма гаплоїдне число хромозомох як и сперматозоїд, алє при векшини файтох ма вельо векше количество цитоплазми од нього. Дозрета ваїчкова клїтинка релативно велька, односно, векша є од штреднєй тїлесней клїтинки животиньох. Барз вельки вайца маю птици, шмикаче, а и даєдни айкули. Прето фаза роснуца у ооґенези вельо вираженша як у сперматоґенези. Файти ваїчкових клїтинкох Спрам количества и розпорядку жовчку, хтори представя резервну поживу за ембрион, розликую ше три основни типи ваїчкових клїтинкох:  олиґоцитни (oligos = мало; lekhitos = жовчок) ваїчково клїтинки маю мале количество жовчку хтори ровномирно розпоредзени по цитоплазми;  телолецитни (telos = конєц) маю нєровномирно розпоредзени жовчок, так же ше на нїх розликую два половки:  анимални, на хторим вецей цитоплазми и дзе ше находзи ядро, и  веґетативни на хторим вецей жовчку. Розликую ше два типи тих клїтинкох:  умерено телолецитни и  виразно телолецитни. Умерено телолецитни маю вецей жовчку од виразно телолецитних вайцох (присутни су при рибох). Жовчок у форми вельочислених такв. жовчкових плохочкох хтори у долнєй часци (веґетативна половка), док ше на анималней половки находзи вецей цитоплазми. Виразно целолецитни маю вельке количество густого жовчку, док цитоплазма зоз ядром зведзена на мали диск хтори лєжи на тим жовчку (ваїчково клїтинки шмикачох и птицох).  Центролецитни ваїчково клїтинки маю вельке количество жовчку хтори змесцени у центре, а цитоплазма коло нього у форми поверхносного ценкого пасма. У самим центре жовчку находзи ше островко цитоплазми зоз ядром хторе окружене зоз цитоплазму.  Ваїчково клїтинки чловека и других плаценталних цицарох алецитни (без жовчку), прето же ембрион у костираню завиши од мацери, а нє од жовчку. Литература Словнїк медицинскей терминолоґиї, Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад 2006. рок  Ћурчић, Б: Развиће животиња,  Научна књига , Београд, 1990.  Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990  Пантић, В: Ембриологија,  Научна књига , Београд, 1989  Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд 1zjcznnqh6hp90nzol5zjg5aod5sz36 20606 20605 2026-08-08T18:47:54Z Olirk55 19 Форматированє бока, Литература, Вонкашня вяза 20606 wikitext text/x-wiki [[File:Gray3.png|right|thumb|300px|Ваїчкова клїтинка]]'''Ваїчкова клїтинка''' представя женски ґамет, хтори ше формує у процесу ооґенези при животиньох и меґа ґаметоґенези при висших рошлїнох. Ма гаплоїдне число хромозомох як и сперматозоїд, алє при векшини файтох ма вельо векше количество цитоплазми од нього. Дозрета ваїчкова клїтинка релативно велька, односно, векша є од штреднєй тїлесней клїтинки животиньох. Барз вельки вайца маю птици, шмикаче, а и даєдни айкули. Прето фаза роснуца у ооґенези вельо вираженша як у сперматоґенези. == Файти ваїчкових клїтинкох == Спрам количества и розпорядку жовчку, хтори представя резервну поживу за ембрион, розликую ше три основни типи ваїчкових клїтинкох: ♦ '''олиґоцитни''' (''oligos'' = мало; ''lekhitos'' = жовчок) ваїчково клїтинки маю мале количество жовчку хтори ровномирно розпоредзени по цитоплазми; ♦ '''телолецитни''' (''telos'' = конєц) маю нєровномирно розпоредзени жовчок, так же ше на нїх розликую два половки: ♦ '''анимални''', на хторим вецей цитоплазми и дзе ше находзи ядро, и [[File:Sperm-egg.jpg|right|thumb|300px|Оплодзенє]] ♦ '''веґетативни''' на хторим вецей жовчку. Розликую ше два типи тих клїтинкох: ♦ '''умерено телолецитни''' и ♦ '''виразно телолецитни'''. Умерено телолецитни маю вецей жовчку од виразно телолецитних вайцох (присутни су при рибох). Жовчок у форми вельочислених такв. жовчкових плохочкох хтори у долнєй часци (веґетативна половка), док ше на анималней половки находзи вецей цитоплазми. Виразно целолецитни маю вельке количество густого жовчку, док цитоплазма зоз ядром зведзена на мали диск хтори лєжи на тим жовчку (ваїчково клїтинки шмикачох и птицох). :♦ Центролецитни ваїчково клїтинки маю вельке количество жовчку хтори змесцени у центре, а цитоплазма коло нього у форми [[Поверхносц|поверхносного]] ценкого пасма. У самим центре жовчку находзи ше островко цитоплазми зоз ядром хторе окружене зоз цитоплазму. :♦ Ваїчково клїтинки чловека и других плаценталних цицарох алецитни (без жовчку), прето же ембрион у костираню завиши од [[Мац|мацери]], а нє од жовчку. == Литература == * Словнїк медицинскей терминолоґиї, Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад 2006. рок * Ћурчић, Б: Развиће животиња,  [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1990. * Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990 * Пантић, В: Ембриологија,  [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1989 * Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд == Вонкашня вяза == * [https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Vrste_jajnih_%C4%87elija&oldid=8563 BioNet Škola] [https://web.archive.org/web/20090906161114/http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Vrste_jajnih_%C4%87elija&oldid=8563 Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (6. септембар 2009) rrx7w9nkf6sfxy5jyx9wfkhllixuk8e 20608 20606 2026-08-08T19:03:33Z Olirk55 19 Додата референца 20608 wikitext text/x-wiki [[File:Gray3.png|right|thumb|300px|Ваїчкова клїтинка]]'''Ваїчкова клїтинка''' представя женски ґамет,<ref>[https://www.biologyonline.com/dictionary/ovum "Ovum".] Biology Dictionary. BiologyOnline. 7 October 2019. Retrieved 21 January 2023.</ref> хтори ше формує у процесу ооґенези при животиньох и меґа ґаметоґенези при висших рошлїнох. Ма гаплоїдне число хромозомох як и сперматозоїд, алє при векшини файтох ма вельо векше количество цитоплазми од нього. Дозрета ваїчкова клїтинка релативно велька, односно, векша є од штреднєй тїлесней клїтинки животиньох. Барз вельки вайца маю птици, шмикаче, а и даєдни айкули. Прето фаза роснуца у ооґенези вельо вираженша як у сперматоґенези. == Файти ваїчкових клїтинкох == Спрам количества и розпорядку жовчку, хтори представя резервну поживу за ембрион, розликую ше три основни типи ваїчкових клїтинкох: ♦ '''олиґоцитни''' (''oligos'' = мало; ''lekhitos'' = жовчок) ваїчково клїтинки маю мале количество жовчку хтори ровномирно розпоредзени по цитоплазми; ♦ '''телолецитни''' (''telos'' = конєц) маю нєровномирно розпоредзени жовчок, так же ше на нїх розликую два половки: ♦ '''анимални''', на хторим вецей цитоплазми и дзе ше находзи ядро, и [[File:Sperm-egg.jpg|right|thumb|300px|Оплодзенє]] ♦ '''веґетативни''' на хторим вецей жовчку. Розликую ше два типи тих клїтинкох: ♦ '''умерено телолецитни''' и ♦ '''виразно телолецитни'''. Умерено телолецитни маю вецей жовчку од виразно телолецитних вайцох (присутни су при рибох). Жовчок у форми вельочислених такв. жовчкових плохочкох хтори у долнєй часци (веґетативна половка), док ше на анималней половки находзи вецей цитоплазми. Виразно целолецитни маю вельке количество густого жовчку, док цитоплазма зоз ядром зведзена на мали диск хтори лєжи на тим жовчку (ваїчково клїтинки шмикачох и птицох). :♦ Центролецитни ваїчково клїтинки маю вельке количество жовчку хтори змесцени у центре, а цитоплазма коло нього у форми [[Поверхносц|поверхносного]] ценкого пасма. У самим центре жовчку находзи ше островко цитоплазми зоз ядром хторе окружене зоз цитоплазму. :♦ Ваїчково клїтинки чловека и других плаценталних цицарох алецитни (без жовчку), прето же ембрион у костираню завиши од [[Мац|мацери]], а нє од жовчку. == Литература == * Словнїк медицинскей терминолоґиї, Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад 2006. рок * Ћурчић, Б: Развиће животиња,  [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1990. * Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990 * Пантић, В: Ембриологија,  [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0 Научна књига], Београд, 1989 * Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд == Вонкашня вяза == * [https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Vrste_jajnih_%C4%87elija&oldid=8563 BioNet Škola] [https://web.archive.org/web/20090906161114/http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Vrste_jajnih_%C4%87elija&oldid=8563 Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (6. септембар 2009) == Референци == fly8fv3qi13jplf85rk7qdbw2q0j4vc Бундава 0 3376 20609 2026-08-08T19:16:54Z Olirk55 19 Г. Медєши 20609 wikitext text/x-wiki Бундава (лат. Cucurbita pepo, серб. бундева, тиква або лудаја, мисирача, дулек; рсй. ты́ква обыкнове́нная, укр. гарбу́з звича́йний, поль. dynia zwyczajna), єднорочна цагаца рошлїна з фамилиї бундавох (Cucurbitaceae), чийо ше вельки плоди хаснує и у чловековим костираню, алє и як покарму за животинї, окреме швинї. Бундавово маґочки ше хаснує у фитотерапиї, козметики и ґастрономиї. Окрем бундави, до фамилиї Cucurbitaceae спада и друга желєнява хтору ше хаснує за каждодньову чловекову поживу, як цо ґереґи и огурки. Опис Бундава єднорочна цагаца рошлїна з конарчками хтори закрити з оштрима шерсцами. Стебло може буц длугоке и 10 метери, грубе коло 10 милиметери. Лїсца маю длугоки конарчки, вельки, пейцперсценьово и оброснути з оштрима шерсцами. Квитки вельки, єднополни, жовти. Хлопски квитки поєдинєчни або их єст вецей у пазухох лїсцох, а женски осамени. Конарчок квитку нєбарз преширени под женскима квитками. Венчиково лїсточка зроснути до половки. Плод велька бобка, лабдастей, тамбурковей або цилиндричней форми, жовтей, билей або помаранчецовей фарби, з гладку, благо ребрасту лупу. Нукашньосц бундави интензивно жовтей по помаранчецову фарбу. Грубе коритко ма нашенє (маґочки) и пулпу. Даєдни сорти з подобним випатрунком виведзени зоз файти Cucurbita maxima. Специфични жимски сорти походза од других файтох, укључуюци и Cucurbita argyrosperma и Cucurbita moschata, хтори ше тиж волаю бундави. Плод традиционалней бундави (Cucurbita pepo) звичайно чежки медзи 2,7 и 8,2 кили, док плод векших сортох (Cucurbita maxima) поряднє досцигує чежину и вецей як 34 кили. Розширеносц Трима ше же бундава по походзеню з Америки, а натурализована є по цалим швеце. Рошлїна приходзи з Мексика, а дзекуюци Шпанцом, пренєшєна є до Европи. Єдна з файтох бундави походзи з Индиї, док ше на подручу Европи найбаржей розширела округла бундава хтора приходзи з Америки. Найстарши бундавово маґочки походза з периоду медзи 7.000 и 5.500 роками пред нову еру. Бундави ше садзи по заградох и по польох, часто як медзишаце у кукурици. Хаснованє Пулпа (месо) плоду и маґочки ше є. Пулпа богата з воду, влакнами, протеїнами и витаминами и хаснує ше за єдзенє, найчастейше термично обробена. Маґочки богати з масним олєйом, протеїнами и минералами и є ше их (куса) пукани, як лакотка або за доставанє олєю зоз жимним цадзеньом. Бундавов олєй червенкастей фарби, квалитетни, лєгко претровлїви. Маґочки и олєй ше применює у фитотерапиї при бениґней гиперплазиї простати. Дакеди жени у старей Греческей и Риме правели помаду з тлучених бундавових маґочкох и маслинового олєю и хасновали ю за допатранє скори и одстраньованє пегох на твари. У штреднїм вику паломнїки ношели за пасом судзинку з бундави, место чутори. Бундава як судзина за воду привязана за длугшу палїцу и коритка пришити на плащ и калап були знак за особи цо мали лепру, а у штреднїм вику блукали по Европи глєдаюци вилїченє. Руснаци тиж и садза и дзечнє готовя єдла з бундави як наприклад рейтеши з бундаву, житна пита з бундаву, ґоргелї, печена у фалатох за брилу або у рерни, варена у млєку порезана на коцочки, пироги з печену поджамену бундаву, алє садза и ткв. швиньски або кравски бундави хтори ше як покарму дава животиньом. Бундавова пита – традиционална часц єдла подзековносци у Канади и ЗАД. Бундавово пити ше звичайно прави з рижних файтох жимских бундавох. У Америки традиция повирезовац бундави як лампиони за украс коло забавного обряду Ноци босоркох. Медзитим, на заходним Балканє, бундаву ше насампредз хаснує за пити, мачанки, печени и варени єдла, соки и джеми, а популарне пукац посолєни маґочки. Лїковитосц По поживней вредносци и диєтетскей важносци, бундава водзаца медзи желєняву. Ма шейсц раз вецей витамини як яблука и червена цвиклочка, богата є з витамином А, ма и витамини Ц, Е и ґрупу витаминох Б, як и жлєза. Пулпа ма окреме сладки смак, цо найбаржей виражене кед ше ю упече. 8n6wilg91zwr0dcqriiosuuvbkj7z7k 20610 20609 2026-08-08T20:55:43Z Olirk55 19 Форматированє бока, табела, ґалерия, вонкашнї вязи, референци 20610 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightgreen | header1 = Бундава | label2 = | data2 = [[File:Cucurbita 2011 G1.jpg|center|300px|]] | header3 = Наукова класификация | label4 = Царство | data4 = Plantae | label5 = Дивизия| data5 = Magnoliophyta | label6 = Класа | data6 = Magnoliopsida | label7 = Ряд | data7 = Cucurbitales | label8 = Фамелия | data8 = Cucurbitaceae | label9 = Подфамелия | data9 = | label10 = Род | data10 = Cucurbita | label11 = Файта | data11 = C. pepo | header12 = Биномнe менo | Биномна номенклатура | label13 = | data13 = Cucurbita pepo | label14 = | data14 = L }} '''Бундава''' (лат. ''Cucurbita pepo'', серб. ''бундева'', тиква або лудаја, мисирача, дулек; рсй. ''ты́ква'' обыкнове́нная, укр. ''гарбу́з'' звича́йний, поль. ''dynia zwyczajna''), єднорочна цагаца рошлїна з фамилиї бундавох (''Cucurbitaceae''), чийо ше вельки плоди хаснує и у чловековим костираню, алє и як покарму за животинї, окреме швинї. Бундавово маґочки ше хаснує у фитотерапиї, козметики и ґастрономиї. Окрем бундави, до фамилиї ''Cucurbitaceae'' спада и друга желєнява хтору ше хаснує за каждодньову чловекову поживу, як цо ґереґи и огурки. == Опис == Бундава єднорочна цагаца рошлїна з конарчками хтори закрити з оштрима шерсцами. Стебло може буц длугоке и 10 [[Метер|метери]], грубе коло 10 милиметери. Лїсца маю длугоки конарчки, вельки, пейцперсценьово и оброснути з оштрима шерсцами. Квитки вельки, єднополни, жовти. Хлопски квитки поєдинєчни або их єст вецей у пазухох лїсцох, а женски осамени. Конарчок квитку нєбарз преширени под женскима квитками. Венчиково лїсточка зроснути до половки. Плод велька бобка, лабдастей, тамбурковей або цилиндричней форми, жовтей, билей або помаранчецовей [[Фарба|фарби]], з гладку, благо ребрасту лупу. Нукашньосц бундави интензивно жовтей по помаранчецову фарбу. Грубе коритко ма нашенє (маґочки) и пулпу. Даєдни сорти з подобним випатрунком виведзени зоз файти ''Cucurbita maxima''. Специфични жимски сорти походза од других файтох, укључуюци и ''Cucurbita'' ''argyrosperma'' и ''Cucurbita moschata'', хтори ше тиж волаю бундави. Плод традиционалней бундави (''Cucurbita pepo'') звичайно чежки медзи 2,7 и 8,2 кили, док плод векших сортох (''Cucurbita maxima'') поряднє досцигує чежину и вецей як 34 кили. == Розширеносц == [[File:Cucurbita pepo collage 1.png|right|thumb|300px|Рижни файти бундавох]]Трима ше же бундава по походзеню з Америки, а натурализована є по цалим швеце. Рошлїна приходзи з Мексика, а дзекуюци Шпанцом, пренєшєна є до Европи. Єдна з файтох бундави походзи з Индиї, док ше на подручу Европи найбаржей розширела округла бундава хтора приходзи з Америки. Найстарши бундавово маґочки походза з периоду медзи 7.000 и 5.500 роками пред нову еру. Бундави ше садзи по заградох и по польох, часто як медзишаце у кукурици. == Хаснованє == '''Пулпа (месо)''' плоду и маґочки ше є. Пулпа богата з воду, влакнами, протеїнами и витаминами и хаснує ше за єдзенє, найчастейше термично обробена. '''Маґочки''' богати з масним олєйом, протеїнами и минералами и є ше их (куса) пукани, як лакотка або за доставанє олєю зоз жимним цадзеньом. '''Бундавов олєй''' червенкастей фарби, квалитетни, лєгко претровлїви. Маґочки и олєй ше применює у фитотерапиї при бениґней гиперплазиї простати. == Хаснованє у прешлосци == ♦ Дакеди жени у старей Греческей и Риме правели помаду з тлучених бундавових маґочкох и маслинового олєю и хасновали ю за допатранє скори и одстраньованє пегох на твари. ♦ У штреднїм вику паломнїки ношели за пасом судзинку з бундави, место чутори. ♦ Бундава як судзина за воду привязана за длугшу палїцу и коритка пришити на плащ и [[калап]] були знак за особи цо мали лепру, а у штреднїм вику блукали по Европи глєдаюци вилїченє. ♦ Бундави (рижних формох) пред вельо роками були похасновани, док ше розвивали рижни музични [[Музични инструменти|инстурменти]]. Найчастейше ше теди бундави хасновани за удерни инструменти, або у комбинациї зоз инструемнтами хтори мали рижни висини [[Тон|тонох]] (напр. примитивни кслилофон и под.) == Бундава при Руснацох == [[File:Au marché - portions de potirons.JPG|right|thumb|300px|Бундава порезана на фалтки]]Руснаци тиж и садза и дзечнє готовя єдла з бундави як напр. рейтеши з бундаву, житна пита з бундаву, ґоргелї, печена у фалатох у [[Руски пец|руским пецу]] за брилу або у рерни, варена у млєку порезана на коцочки, пироги з печену поджамену бундаву, алє садза и такв. швиньски або кравски бундави хтори ше як покарму дава животиньом. === При других [[Народ|народох]] === Бундавова пита – традиционална часц єдла подзековносци у Канади и ЗАД. Бундавово пити ше звичайно прави з рижних файтох жимских бундавох. У Америки традиция повирезовац бундави як лампиони за украс коло забавного обряду Ноци босоркох. Медзитим, на заходним Балканє, бундаву ше насампредз хаснує за пити, мачанки, печени и варени єдла, соки и джеми, а популарне пукац посолєни маґочки. == Лїковитосц == По поживней вредносци и диєтетскей важносци, бундава водзаца медзи желєняву.<ref>[https://centarzaprirodnumedicinu.com/ziveti-u-skladu-sa-prirodom/zdrava-ishrana/bundeva-kao-zdrava-hrana-i-lek/ Bundeva kao zdrava hrana i lek]</ref> Ма шейсц раз вецей витамини як яблука и червена цвиклочка, богата є з витамином А, ма и витамини Ц, Е и ґрупу витаминох Б, як и желєза. Пулпа (месо) ма окреме сладки смак, цо найбаржей виражене кед ше ю упече.<ref>[https://www.doktor.rs/txt/1073/jednostavna-bundeva-puna-vitamina?utm_campaign=promote_random_news&utm_source=forum_RT&utm_medium=doktorforum Jednostavna bundeva puna vitamina] doktor.rs</ref> == Ґалерия == <gallery> Файл:Cucurbita pepo IMG 5521.jpg|Бундави Файл:Cucurbita pepo 15-p.bot-cucu.pepo-02.jpg|Квиток бундави Файл:Cucurbita13.JPG|Декоративни Бундавки рижних велькосцох и фарбох Файл:Cucurbita pepo var. styriaca05.jpg|Бундава помаранчецовей фарби Файл:Patison1..jpg|Маґочки у пререзаней пулпи (месу) бундави Файл:Cucurbita pepo Zuboda 2022-08-26 9225.jpg|Бундавово маґочки (Семено) </gallery> == Вонкашня вяза == * [https://www.rts.rs/magazin/Zdravlje/5803696/bundeva-tikva-zdravlje-pita-pecena-obrok-vitamini-rak-koza-minerali-antioksidansi.html Зашто бундеву треба чешће уврстити у јеловник] www.rts.rs * [https://www.agroklub.rs/sortna-lista/povrce/bundeva-157/ Bundeva] agroklub.rs * [https://www.youtube.com/watch?v=qM5gQWyULN0 BUNDEVA - VITAMINSKA BOMBA] Youtube.com {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Желєнява]] [[Катеґория:Пожива]] 8vu9ewmrwyplkgk7shipaogfls1u34u Зомбулька 0 3377 20611 2026-08-08T21:05:47Z Olirk55 19 Г. Медєши 20611 wikitext text/x-wiki Зомбулька (серб. зумбул, тур. sümbül, лат. Hyacinthus) спада до роду монокотиледоних скритонашенькарох зоз истоменовей фамилиї Hyacinthaceae, як и єдиней файти того роду, хтора природно (спонтано) рошнє у предїлох югозаходней Азиї, од Малей Азиї, прейґ Сириї, Либану, Израїлу и Ираку до Ирану [1][2] . Єст субспонтани популациї у Далмациї [1]  и Греческей. Природни бивальнїки зомбульки то каменяри од приморя по високи гори (2000 m н. в.) [3] . Поєдини авторе два файти зродного роду Hyacinthella (H. litwonowii и H. transcaspicus) розкласую до роду зомбулькох як файти Hyacinthus litwinowii и Hyacinthus transcaspicus. Опис рошлїни [1] Зомбулька вецейрочна лїсцаста рошлїна з под&#39;жемним стеблом у форми цибульки. Висока є до 50 центи, зоз 4-12 прижемнима лїсцами и єдним квитковим стебелком хторе трима ґириздасти квитки. Число квиткох у ґириздочки до 15 при самошейки и субспонтаних рошлїнох, док при пестованих култиварох мож видзиц и по 50 квитки. На яр квитки барз пахняци, белави, целово, жовти або били, гермафродитни. Єст полни (дупли) зомбульки и празни. Лїсточка периґону зроснути до цивки, зоз ставцами хтори стирча або ше зогинаю и даваю дзвонасти випатрунок цалому квитку. У даєдних наших местох зобульки ше ище волаю канчовики. Опращкованє окончую инсекти. Плод округла локулицидна ґалетка. Нашенє кафовкасто- чарней фарби, з голим арилусом. Зомбулька мирмекогорна рошлїна. Значносц зомбульки У восточним Штредожемю зомбульки ше пестує од давна, дзекуєци моцному паху квиткох, алє и прето же нє вимагаю вельо уваги при допатраню. Векшу значносц и популарносц посцигує у 18. вику у Европи, кед ше у Голандиї направело вецей як 2000 култивари и гибриди. Препоручує ше при допатраню [4]  садзиц цибульки у септембру/октобру, з додаваньом штучного гною док квитню (найчастейше у марцу) и одстраньованє спретих стебелкох и лїсца (април-юний) же би ше вецей поживи/енерґиї маґазиновало до цибулькох. Есенциялни олєй зомбуькох ше хаснує у парфимериї [5][6] . З квиткох ше достава белаву фарбу [7] . Рошлїнски сок стебелка може спричинїц контактни дерматитис [8] , а цибулька богата з токсинамо и отровна є за цицарох [9] . Зомбулька у култури Латинска назва роду дата по Гиякинтови зоз греческей митолоґиї, а по цалим природним ареалу зомбульки маю вельку улогу у людскей култури и уметносци. Иранци з ню украшую хафт син столи при дочеку Персийского нового року (Нороуз). Пророк Мухамед гуторел: „кед бим мал два фалатки хлєба, предал бим єден и купел зомбульки, бо вони ми душу накармя&quot;. Референци 1. ^ Врац ше на: а   б   в  Диклић, Н. 1975. Род Hyacinthus L.. In: Јосифовић, М.(ed.) Флора СР Србије. САНУ:Београд. 2. ^ USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - GRIN (Online Database). National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. URL: http://www.ars-grin.gov/cgi- bin/npgs/html/taxon.pl?19427 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. фебруар 2009) (07 September 2007) 3. ^ Davis, P.H. 1965. Flora of Turkey. Edinburgh University Press. 4. ^ Missouri Botanical Garden&#39;s Kemper Center for Home Gardening. Online[1] Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. март 2016) 5. ^ Usher, G. (1974). A Dictionary of Plants Used by Man. Constable. ISBN 978-0-09-457920-0. 6. ^ Hill, A.F. 1952. Economic Botany. The Maple Press 7. ^ Grae, I. (1974). Nature&#39;s Colors - Dyes from Plants. New York: MacMillan Publishing Co. ISBN 978-0-02-544950-3. 8. ^ Cooper, M. &amp; Johnson, A. 1984. Poisonous Plants in Britain and their Effects on Animals and Man. HMSO. ISBN 978-0-11-242529-8. 9. ^ Huxley, A. (1992). The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5 Вонкашнї вязи a8ez6jtbedjvi16au9jf6efqswqspx7 20612 20611 2026-08-08T21:33:18Z Olirk55 19 Форматированє бока, референцох (текст Г. Медєши) 20612 wikitext text/x-wiki [[File:Growing-and-caring-for-hyacinth-plants.jpg|right|thumb|300px|Зомбульки]]'''Зомбулька''' (лат. ''Hyacinthus,'' серб. ''зумбул'', тур. ''sümbül'', ) спада до роду монокотиледоних скритонашенькарох зоз истоменовей фамилиї ''Hyacinthaceae'', як и єдиней файти того роду, хтора природно (спонтано) рошнє у предїлох югозаходней Азиї, од Малей Азиї, прейґ Сириї, Либану, Израїлу и Ираку до Ирану [1][2] . Ту будзе ТАБЛЇЧКА Єст субспонтани популациї у Далмациї [1]  и Греческей. Природни бивальнїки зомбульки то каменяри од приморя по високи гори (2000 m н. в.) [3] .Поєдини авторе два файти зродного роду ''Hyacinthella'' (H. ''litwonowii'' и ''H. transcaspicus'') розкласую до роду зомбулькох як файти ''Hyacinthus litwinowii'' и ''Hyacinthus transcaspicus''. Опис рошлїни [1] Зомбулька вецейрочна лїсцаста рошлїна з под&#39;жемним стеблом у форми цибульки. Висока є до 50 центи, зоз 4-12 прижемнима лїсцами и єдним квитковим стебелком хторе трима ґириздасти квитки. Число квиткох у ґириздочки до 15 при самошейки и субспонтаних рошлїнох, док при пестованих култиварох мож видзиц и по 50 квитки. На яр квитки барз пахняци, белави, целово, жовти або били, гермафродитни. Єст полни (дупли) зомбульки и празни. Лїсточка периґону зроснути до цивки, зоз ставцами хтори стирча або ше зогинаю и даваю дзвонасти випатрунок цалому квитку. У даєдних наших местох зобульки ше ище волаю канчовики. Опращкованє окончую инсекти. Плод округла локулицидна ґалетка. Нашенє кафовкасто-чарней [[Фарба|фарби]], з голим арилусом. Зомбулька мирмекогорна рошлїна. Значносц зомбульки У восточним Штредожемю зомбульки ше пестує од давна, дзекуєци моцному паху квиткох, алє и прето же нє вимагаю вельо уваги при допатраню. Векшу значносц и популарносц посцигує у 18. вику у Европи, кед ше у Голандиї направело вецей як 2000 култивари и гибриди. Препоручує ше при допатраню [4]  садзиц цибульки у септембру/октобру, з додаваньом штучного гною док квитню (найчастейше у марцу) и одстраньованє спретих стебелкох и лїсца (април-юний) же би ше вецей поживи/енерґиї маґазиновало до цибулькох. Есенциялни олєй зомбуькох ше хаснує у парфимериї [5][6] . З квиткох ше достава белаву фарбу [7] . Рошлїнски сок стебелка може спричинїц контактни дерматитис [8] , а цибулька богата з токсинамо и отровна є за цицарох [9] . == Зомбулька у култури == Латинска назва роду дата по Гиякинтови зоз греческей митолоґиї, а по цалим природним ареалу зомбульки маю вельку улогу у людскей култури и уметносци. Иранци з ню украшую хафт син столи при дочеку Персийского нового року (Нороуз). Пророк Мухамед гуторел: ''кед бим мал два фалатки хлєба, предал бим єден и купел зомбульки, бо вони ми душу накармя.'' '''Руснаци и зомбульки''' :● Зомбулька була значна як квеце хторе представяло перши вистнїки яри. Скоро кажде руске обисце мало у заградки посадзене зомбульки а найчастейше були белаво-каменковей фарби, целовей а було и билей. Посадзени були у такв. леї у заградки такой кед ше вошло зоз улїци до преднього двора, коло малей огради зоз цеглох лєбо збитих палїчкох або посконох. :● Зомбулька була и „часц кошарки” хтору ґаздинї порихтали за Вельку ноц однєсц до [[Церковна порта|церковней порти]] пошвециц пасхалне єдзенє. Медзи иншим у таких кошаркох такповесц обовязно ше положело и два- три зомбульки же би приємно запахли и прикрашели кошарку. == Референци == 1. ^ Врац ше на: а   б   в  Диклић, Н. 1975. Род Hyacinthus L.. In: Јосифовић, М.(ed.) Флора СР Србије. САНУ:Београд. 2. ^ USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - GRIN (Online Database). National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. URL: [https://www.ars-grin.gov/cgi- http://www.ars-grin.gov/cgi-] bin/npgs/html/taxon.pl?19427 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. фебруар 2009) (07 September 2007) 3. ^ Davis, P.H. 1965. Flora of Turkey. Edinburgh University Press. 4. ^ Missouri Botanical Garden&#39;s Kemper Center for Home Gardening. Online[1] Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. март 2016) 5. ^ Usher, G. (1974). A Dictionary of Plants Used by Man. Constable. ISBN 978-0-09-457920-0. 6. ^ Hill, A.F. 1952. Economic Botany. The Maple Press 7. ^ Grae, I. (1974). Nature&#39;s Colors - Dyes from Plants. New York: MacMillan Publishing Co. ISBN 978-0-02-544950-3. 8. ^ Cooper, M. &amp; Johnson, A. 1984. Poisonous Plants in Britain and their Effects on Animals and Man. HMSO. ISBN 978-0-11-242529-8. 9. ^ Huxley, A. (1992). The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5 == Вонкашнї вязи == [[Катеґория:Рошлїни]] [[Катеґория:Квеце]] 0yku2348oi2s0t7u57bdg1fnajgd6qy