Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.17 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 871 21104 21099 2026-08-30T12:42:16Z Olirk55 19 Уложени нови текст о клими 21104 wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" align="right" width="300px" |- ! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti'' |- | colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]] |- | colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска''' [[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци]] |- | '''Поверхносц''' | 783,562 км² |- | '''Интернет домен''' | .tr |- | '''Телефонски код''' | +90 |} '''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї. На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє. Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска. Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул. Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турци, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия. Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF) </ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. </ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей. == Релєф == [[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд. На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, доган, кукурица и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук. Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то жито, ярец, винова лоза, маслини и пистач. == Клима == Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими.(41) Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" /> Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним моройом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу медзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. Температури ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох присутни є затримує ше цали рок. Бреги и гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> == Референци == [[Катеґория:Турска]] <references /> [[Катеґория:Держави у Европи]] [[Катеґория:Держави у Азиї]] [[Катеґория:Держави]] 5h4s0fkym7g3v6yl6dpsd8mq5qfgka6 21106 21104 2026-08-30T17:35:29Z Olirk55 19 21106 wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" align="right" width="300px" |- ! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti'' |- | colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]] |- | colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска''' [[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци]] |- | '''Поверхносц''' | 783,562 км² |- | '''Интернет домен''' | .tr |- | '''Телефонски код''' | +90 |} '''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї. На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє. Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска. Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул. Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия. Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF) </ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. </ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей. == Релєф == [[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд. На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук. Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач. == Клима == Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими.(41) Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" /> Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох присутни є и затримує ше цали рок. Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> == Административне подзелєнє == Турска административно подзелєна на 81 вилаєт (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками: :* Гатай — шедзиско Антиохия :* Коджаели — шедзиско Измит :* Сакаря — шедзиско Адапазар [[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|625x625px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]] {| class=wikitable |- style="background:#fff;" | Агри (вилајет)|Аґри | Адана (вилајет)|Адана | Адияман (вилаєт)|Адияман | Айдин (вилајет)|Айдин | Аксарај (вилајет)|Аксарай | Амасија (вилајет)|Амасия | Анкарски вилајет|Анкара | Анталија (вилајет)|Анталия |- style="background:#fff;" | Ардахан (вилајет)|Ардахан | Артвин (вилајет)|Артвин | Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар | Бајбурт (вилајет)|Байбурт | Баликесир (вилајет)|Баликесир | Бартин (вилајет)|Бартин |[Батман (вилајет)|Батман | Билеџик (вилајет)|Биледжик |- style="background:#fff;" | Бингол (вилајет)|Бинґел | Битлис (вилајет)|Битлис | Болу (вилајет)|Болу | Бурдур (вилајет)|Бурдур | Бурса (вилајет)|Бурса | Ван (вилајет)|Ван | Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп | Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане |- style="background:#fff;" | Гиресун (вилајет)|Ґиресун | Денизли (вилајет)|Денизли | Дузџе (вилајет)|Дуздже | Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир | Елазиг (вилајет)|Елазигґ | Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан | Ерзурум (вилајет)|Ерзурум | Једрене (вилајет)|Едирне |- style="background:#fff;" | Ескишехир (вилајет)|Ескишегир | Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак | Игдир (вилајет)|Иґдир | Измир (вилајет)|Измир | Испарта (вилајет)|Испарта | Истанбулски вилајет|Истанбул | Јалова (вилајет)|Ялова | Јозгат (вилајет)|Йозґат |- style="background:#fff;" | Кајсери (вилајет)|Кайсери | Карабик (вилајет)|Карабик | Караман (вилајет)|Караман | Карс (вилајет)|Карс | Кастамону (вилајет)|Кастамону | Кахраманмараш (вилајет)|Каграманмараш | Килис (вилајет)|Килис | Кутахија (вилајет)|Китахия |- style="background:#fff;" | Конија (вилајет)|Кония | Коџаели (вилајет)|Коджаели | Кирикале (вилајет)|Кирикале | Киркларели (вилајет)|Киркларели | Киршехир (вилајет)|Киршехир | Малатија (вилајет)|Малатијя | Маниса (вилајет)|Маниса | Мардин (вилајет)|Мардин |- style="background:#fff;" | Мерсин (вилајет)|Мерсин | Мугла (вилајет)|Муґла | Муш (вилајет)|Муш | Невшехир (вилајет)|Невшехир | Нигде (вилајет)|Ниґде | Орду (вилајет)|Орду | Османије (вилајет)|Османиє | Ризе (вилајет)|Ризе |- style="background:#fff;" | Сакарија (вилајет)|Сакария | Самсун (вилајет)|Самсун | Сивас (вилајет)|Сивас | Сирт (вилајет)|Сирт | Синоп (вилајет)|Синоп | Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ | Токат (вилајет)|Токат | Трабзон (вилајет)|Трабзон |- style="background:#fff;" | Тунџели (вилајет)|Тунджели | Ушак (вилајет)|Ушак | Хакари (вилајет)|Хакари | Хатај (вилајет)|Хатай | Чанакале (вилајет)|Чанакале | Чанкири (вилајет)|Чанкири | Чорум (вилајет)|Чорум | Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа |- style="background:#fff;" | Ширнак (вилајет)|Ширнак | | | | | | | |}{{clear}} {|style="margin:0 auto" | {{Мапа турских вилаєта}} |} Шаблон: Мапа турских вилаєта '''ТРЕБА Ю УЛОЖИЦ''' зоз серб. Википедиї ТУРСКА (виписни мена реґионох-такв. вилаєтох) Template:Turkey Labelled Map == Жительство == Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, як и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) тиж и у часцох державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей. Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє ше тиж так пиши и зоз свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох. == Референци == [[Катеґория:Турска]] <references /> [[Катеґория:Держави у Европи]] [[Катеґория:Держави у Азиї]] [[Катеґория:Держави]] p8jgcco8ygfc43543d7vqt50f55knln 21107 21106 2026-08-30T22:14:59Z Olirk55 19 Уложена мапа вилаєтох, фотоґрафиї, викивязи, текст о култури 21107 wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" align="right" width="300px" |- ! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti'' |- | colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]] |- | colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска''' [[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци]] |- | '''Поверхносц''' | 783,562 км² |- | '''Интернет домен''' | .tr |- | '''Телефонски код''' | +90 |} '''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї. На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє. Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска. Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул. Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия. Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF) </ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. </ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей. == Релєф == [[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд. На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук. Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач. == Клима == Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими.(41) Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" /> Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох присутни є и затримує ше цали рок. Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> == Административне подзелєнє == Турска административно подзелєна на 81 вилаєт (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками: * Гатай — шедзиско Антиохия * Коджаели — шедзиско Измит * Сакаря — шедзиско Адапазар [[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|759x759px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]]'''Турски подзелєня на 81 вилаєти''' {| class=wikitable |- style="background:#fff;" | Агри (вилајет)|Аґри | Адана (вилајет)|Адана | Адияман (вилаєт)|Адияман | Айдин (вилајет)|Айдин | Аксарај (вилајет)|Аксарай | Амасија (вилајет)|Амасия | Анкарски вилајет|Анкара | Анталија (вилајет)|Анталия |- style="background:#fff;" | Ардахан (вилајет)|Ардахан | Артвин (вилајет)|Артвин | Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар | Бајбурт (вилајет)|Байбурт | Баликесир (вилајет)|Баликесир | Бартин (вилајет)|Бартин |[Батман (вилајет)|Батман | Билеџик (вилајет)|Биледжик |- style="background:#fff;" | Бингол (вилајет)|Бинґел | Битлис (вилајет)|Битлис | Болу (вилајет)|Болу | Бурдур (вилајет)|Бурдур | Бурса (вилајет)|Бурса | Ван (вилајет)|Ван | Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп | Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане |- style="background:#fff;" | Гиресун (вилајет)|Ґиресун | Денизли (вилајет)|Денизли | Дузџе (вилајет)|Дуздже | Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир | Елазиг (вилајет)|Елазигґ | Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан | Ерзурум (вилајет)|Ерзурум | Једрене (вилајет)|Едирне |- style="background:#fff;" | Ескишехир (вилајет)|Ескишегир | Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак | Игдир (вилајет)|Иґдир | Измир (вилајет)|Измир | Испарта (вилајет)|Испарта | Истанбулски вилајет|Истанбул | Јалова (вилајет)|Ялова | Јозгат (вилајет)|Йозґат |- style="background:#fff;" | Кајсери (вилајет)|Кайсери | Карабик (вилајет)|Карабик | Караман (вилајет)|Караман | Карс (вилајет)|Карс | Кастамону (вилајет)|Кастамону | Кахраманмараш (вилајет)|Каграманмараш | Килис (вилајет)|Килис | Кутахија (вилајет)|Китахия |- style="background:#fff;" | Конија (вилајет)|Кония | Коџаели (вилајет)|Коджаели | Кирикале (вилајет)|Кирикале | Киркларели (вилајет)|Киркларели | Киршехир (вилајет)|Киршехир | Малатија (вилајет)|Малатијя | Маниса (вилајет)|Маниса | Мардин (вилајет)|Мардин |- style="background:#fff;" | Мерсин (вилајет)|Мерсин | Мугла (вилајет)|Муґла | Муш (вилајет)|Муш | Невшехир (вилајет)|Невшехир | Нигде (вилајет)|Ниґде | Орду (вилајет)|Орду | Османије (вилајет)|Османиє | Ризе (вилајет)|Ризе |- style="background:#fff;" | Сакарија (вилајет)|Сакария | Самсун (вилајет)|Самсун | Сивас (вилајет)|Сивас | Сирт (вилајет)|Сирт | Синоп (вилајет)|Синоп | Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ | Токат (вилајет)|Токат | Трабзон (вилајет)|Трабзон |- style="background:#fff;" | Тунџели (вилајет)|Тунджели | Ушак (вилајет)|Ушак | Хакари (вилајет)|Хакари | Хатај (вилајет)|Хатай | Чанакале (вилајет)|Чанакале | Чанкири (вилајет)|Чанкири | Чорум (вилајет)|Чорум | Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа |- style="background:#fff;" | Ширнак (вилајет)|Ширнак | | | | | | | |} {|style="margin:0 auto" | |} [[File:Administrative divisions of Turkey.svg|center|thumb|803x803px|Maпa aдминистративних подзелєньох - вилаєти у Турскей ]] == Жительство == Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, як и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) тиж и у часцох державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей. Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє ше тиж так пиши и зоз свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох. == Туризем == [[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика, <ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта Туркеи Хоме. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>   Турска ма 19  Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветовего нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз Белаву заставу, и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул  дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия  други найнащивенши город у Турскей,зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року. == Култура == Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елеменатох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходноизмом<nowiki>''</nowiki>  на Османске царство а наставя ше и нєшка. Тото мишанє першобитно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримваньом традицийних, вирских и историйских вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref> Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''. === Театер === Турски народни театер (-{halk tiyatrosu}-) составени зоз штирох различних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref> [[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, Турска.]] Популарни театер облапя представи живих глумцох, бабкарски представи и представе зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и бешедне приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Почеинаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После осниваня Турскей Републики, формирмовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.[468] '''Литература''' [[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповдки </nowiki>''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Медиї и кино''' (биоскоп) Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станнїцох, даскельо дзешетки новинох, продуктивна и профитабилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежни канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ. '''Музика и танєц''' Главне жридло: Музика Турскей и турски народни танєц [[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref> Популарносц поп музики и шоренє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох. '''Державни швета''' ·       [[1. януар]] — Нови рок ·       [[23. април]] — Дзень дзецох ·       [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта ·       30. авґуст — Дзень побиди ·       29. октобер — Дзень републики ·       вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам == Референци == [[Катеґория:Турска]] <references /> [[Катеґория:Держави у Европи]] [[Катеґория:Держави у Азиї]] [[Катеґория:Держави]] jqgazexp9o965p9vwrk4cd5yhk2uro3 21110 21107 2026-08-31T06:38:35Z ~2026-47250-43 2514 Koрекциї у тексту 21110 wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" align="right" width="300px" |- ! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti'' |- | colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]] |- | colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска''' [[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци]] |- | '''Поверхносц''' | 783,562 км² |- | '''Интернет домен''' | .tr |- | '''Телефонски код''' | +90 |} '''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї. На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє. Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска. Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул. Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия. Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF) </ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. </ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей. == Релєф == [[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд. На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук. Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач. == Клима == Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими.(41) Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" /> Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох присутни є и затримує ше цали рок. Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> == Административне подзелєнє == Турска административно подзелєна на 81 вилаєт (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками: * Гатай — шедзиско Антиохия * Коджаели — шедзиско Измит * Сакаря — шедзиско Адапазар [[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|759x759px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]]'''Турски подзелєня на 81 вилаєти''' {| class=wikitable |- style="background:#fff;" | Агри (вилајет)|Аґри | Адана (вилајет)|Адана | Адияман (вилаєт)|Адияман | Айдин (вилајет)|Айдин | Аксарај (вилајет)|Аксарай | Амасија (вилајет)|Амасия | Анкарски вилајет|Анкара | Анталија (вилајет)|Анталия |- style="background:#fff;" | Ардахан (вилајет)|Ардахан | Артвин (вилајет)|Артвин | Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар | Бајбурт (вилајет)|Байбурт | Баликесир (вилајет)|Баликесир | Бартин (вилајет)|Бартин |[Батман (вилајет)|Батман | Билеџик (вилајет)|Биледжик |- style="background:#fff;" | Бингол (вилајет)|Бинґел | Битлис (вилајет)|Битлис | Болу (вилајет)|Болу | Бурдур (вилајет)|Бурдур | Бурса (вилајет)|Бурса | Ван (вилајет)|Ван | Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп | Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане |- style="background:#fff;" | Гиресун (вилајет)|Ґиресун | Денизли (вилајет)|Денизли | Дузџе (вилајет)|Дуздже | Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир | Елазиг (вилајет)|Елазиґ | Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан | Ерзурум (вилајет)|Ерзурум | Једрене (вилајет)|Едирне |- style="background:#fff;" | Ескишехир (вилајет)|Ескишегир | Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак | Игдир (вилајет)|Иґдир | Измир (вилајет)|Измир | Испарта (вилајет)|Испарта | Истанбулски вилајет|Истанбул | Јалова (вилајет)|Ялова | Јозгат (вилајет)|Йозґат |- style="background:#fff;" | Кајсери (вилајет)|Кайсери | Карабик (вилајет)|Карабик | Караман (вилајет)|Караман | Карс (вилајет)|Карс | Кастамону (вилајет)|Кастамону | Кахраманмараш (вилајет)|Каграманмараш | Килис (вилајет)|Килис | Кутахија (вилајет)|Китахия |- style="background:#fff;" | Конија (вилајет)|Кония | Коџаели (вилајет)|Коджаели | Кирикале (вилајет)|Кирикале | Киркларели (вилајет)|Киркларели | Киршехир (вилајет)|Киршехир | Малатија (вилајет)|Малатијя | Маниса (вилајет)|Маниса | Мардин (вилајет)|Мардин |- style="background:#fff;" | Мерсин (вилајет)|Мерсин | Мугла (вилајет)|Муґла | Муш (вилајет)|Муш | Невшехир (вилајет)|Невшехир | Нигде (вилајет)|Ниґде | Орду (вилајет)|Орду | Османије (вилајет)|Османиє | Ризе (вилајет)|Ризе |- style="background:#fff;" | Сакарија (вилајет)|Сакария | Самсун (вилајет)|Самсун | Сивас (вилајет)|Сивас | Сирт (вилајет)|Сирт | Синоп (вилајет)|Синоп | Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ | Токат (вилајет)|Токат | Трабзон (вилајет)|Трабзон |- style="background:#fff;" | Тунџели (вилајет)|Тунджели | Ушак (вилајет)|Ушак | Хакари (вилајет)|Хакари | Хатај (вилајет)|Гатай | Чанакале (вилајет)|Чанакале | Чанкири (вилајет)|Чанкири | Чорум (вилајет)|Чорум | Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа |- style="background:#fff;" | Ширнак (вилајет)|Ширнак | | | | | | | |} {|style="margin:0 auto" | |} [[File:Administrative divisions of Turkey.svg|center|thumb|803x803px|Maпa aдминистративних подзелєньох - вилаєти у Турскей ]] == Жительство == Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, як и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) тиж и у часцох державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей. Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє ше тиж так пиши и зоз свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох. == Туризем == [[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика, <ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта Туркеи Хоме. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>   Турска ма 19  Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветовего нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз Белаву заставу, и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул  дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия  други найнащивенши город у Турскей зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року. == Култура == Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елементох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходоизмом<nowiki>''</nowiki>  на Османске царство а наставя ше и нєшка. Тото мишанє першобитно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримованьом традицийних, вирских и историйних вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref> Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''. === Театер === Турски народни театер (-{''halk tiyatrosu''}-) составени зоз штирох розличних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref> [[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, Турска.]] Популарни театер облапя представи живих глумцох, бабкарски представи и представи зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и ,,бешедне<nowiki>''</nowiki> приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Починаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После основаней Турскей Републики, формовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.[468] '''Литература''' [[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени литературни и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповедки ''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Медиї и кино''' (биоскоп) Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станїцох, даскельо дзешетки новини, продуктивна и профитабилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежни канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ. '''Музика и танєц''' Главне жридло: Музика Турскей и турски народни танєц [[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref> Популарносц поп музики и ширенє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох. '''Державни швета''' :* [[1. януар]] — Нови рок :* [[23. април]] — Дзень дзецох :* [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта :* 30. авґуст — Дзень побиди :* 29. октобер — Дзень републики :* вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам == Референци == [[Катеґория:Турска]] <references /> [[Катеґория:Держави у Европи]] [[Катеґория:Держави у Азиї]] [[Катеґория:Держави]] tg0y4hfe2utjyn9rm41lf6ne8gpqj4o 21111 21110 2026-08-31T10:31:26Z ~2026-47525-65 2515 21111 wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" align="right" width="300px" |- ! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti'' |- | colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]] |- | colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска''' [[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци]]<ref>[https://www.mfa.gov.tr/the-turkish-flag-and-the-turkish-national-anthem.en.mfa "The Turkish Flag and The Turkish National Anthem (Independence March)".] Republic of Türkiye, Ministry of Foreign Affairs. Retrieved 4 August 2024.</ref> |- | '''Поверхносц''' | 783,562 км² |- | '''Интернет домен''' | .tr |- | '''Телефонски код''' | +90 |} '''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї. На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє. Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска. Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул. Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия. Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF) </ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. </ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей. == Релєф == [[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд. На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук. Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач. == Клима == Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими.(41) Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" /> Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох присутни є и затримує ше цали рок. Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> == Административне подзелєнє == Турска административно подзелєна на 81 вилаєт (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками: * Гатай — шедзиско Антиохия * Коджаели — шедзиско Измит * Сакаря — шедзиско Адапазар [[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|759x759px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]]'''Турски подзелєня на 81 вилаєти''' {| class=wikitable |- style="background:#fff;" | Агри (вилајет)|Аґри | Адана (вилајет)|Адана | Адияман (вилаєт)|Адияман | Айдин (вилајет)|Айдин | Аксарај (вилајет)|Аксарай | Амасија (вилајет)|Амасия | Анкарски вилајет|Анкара | Анталија (вилајет)|Анталия |- style="background:#fff;" | Ардахан (вилајет)|Ардахан | Артвин (вилајет)|Артвин | Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар | Бајбурт (вилајет)|Байбурт | Баликесир (вилајет)|Баликесир | Бартин (вилајет)|Бартин |[Батман (вилајет)|Батман | Билеџик (вилајет)|Биледжик |- style="background:#fff;" | Бингол (вилајет)|Бинґел | Битлис (вилајет)|Битлис | Болу (вилајет)|Болу | Бурдур (вилајет)|Бурдур | Бурса (вилајет)|Бурса | Ван (вилајет)|Ван | Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп | Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане |- style="background:#fff;" | Гиресун (вилајет)|Ґиресун | Денизли (вилајет)|Денизли | Дузџе (вилајет)|Дуздже | Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир | Елазиг (вилајет)|Елазиґ | Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан | Ерзурум (вилајет)|Ерзурум | Једрене (вилајет)|Едирне |- style="background:#fff;" | Ескишехир (вилајет)|Ескишегир | Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак | Игдир (вилајет)|Иґдир | Измир (вилајет)|Измир | Испарта (вилајет)|Испарта | Истанбулски вилајет|Истанбул | Јалова (вилајет)|Ялова | Јозгат (вилајет)|Йозґат |- style="background:#fff;" | Кајсери (вилајет)|Кайсери | Карабик (вилајет)|Карабик | Караман (вилајет)|Караман | Карс (вилајет)|Карс | Кастамону (вилајет)|Кастамону | Кахраманмараш (вилајет)|Каграманмараш | Килис (вилајет)|Килис | Кутахија (вилајет)|Китахия |- style="background:#fff;" | Конија (вилајет)|Кония | Коџаели (вилајет)|Коджаели | Кирикале (вилајет)|Кирикале | Киркларели (вилајет)|Киркларели | Киршехир (вилајет)|Киршехир | Малатија (вилајет)|Малатијя | Маниса (вилајет)|Маниса | Мардин (вилајет)|Мардин |- style="background:#fff;" | Мерсин (вилајет)|Мерсин | Мугла (вилајет)|Муґла | Муш (вилајет)|Муш | Невшехир (вилајет)|Невшехир | Нигде (вилајет)|Ниґде | Орду (вилајет)|Орду | Османије (вилајет)|Османиє | Ризе (вилајет)|Ризе |- style="background:#fff;" | Сакарија (вилајет)|Сакария | Самсун (вилајет)|Самсун | Сивас (вилајет)|Сивас | Сирт (вилајет)|Сирт | Синоп (вилајет)|Синоп | Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ | Токат (вилајет)|Токат | Трабзон (вилајет)|Трабзон |- style="background:#fff;" | Тунџели (вилајет)|Тунджели | Ушак (вилајет)|Ушак | Хакари (вилајет)|Хакари | Хатај (вилајет)|Гатай | Чанакале (вилајет)|Чанакале | Чанкири (вилајет)|Чанкири | Чорум (вилајет)|Чорум | Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа |- style="background:#fff;" | Ширнак (вилајет)|Ширнак | | | | | | | |} {|style="margin:0 auto" | |} [[File:Administrative divisions of Turkey.svg|center|thumb|803x803px|Maпa aдминистративних подзелєньох - вилаєти у Турскей ]] == Жительство == Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, як и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) тиж и у часцох державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей. Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє ше тиж так пиши и зоз свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох. == Туризем == [[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика, <ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта Туркеи Хоме. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>   Турска ма 19  Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветовего нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз Белаву заставу, и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул  дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия  други найнащивенши город у Турскей зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року. == Култура == Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елементох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходоизмом<nowiki>''</nowiki>  на Османске царство а наставя ше и нєшка. Тото мишанє першобитно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримованьом традицийних, вирских и историйних вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref> Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''. === Театер === Турски народни театер (-{''halk tiyatrosu''}-) составени зоз штирох розличних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref> [[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, Турска.]] Популарни театер облапя представи живих глумцох, бабкарски представи и представи зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и ,,бешедне<nowiki>''</nowiki> приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Починаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После основаней Турскей Републики, формовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.[468] '''Литература''' [[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени литературни и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповедки ''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Медиї и кино''' (биоскоп) Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станїцох, даскельо дзешетки новини, продуктивна и профитабилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежни канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ. '''Музика и танєц''' Главне жридло: Музика Турскей и турски народни танєц [[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref> Популарносц поп музики и ширенє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох. == Релиґия == Джамия Султана Ахмеда, позната и як Белава джамия у Истанбулу, єдна є зоз найзначнєйших и найпопуларнєйших памятнїкох османлийскей архитектури. Турска секуларна держава без урядовей державней релиґиї; устав предвидза шлєбоду виросповеданя и совисци.<ref>Axel Tschentscher. [https://servat.unibe.ch/icl/tu00000_.html "International Constitutional Law: Turkey Constitution".] Servat.unibe.ch. Retrieved 1 November 2010.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20081028211305/http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf "Turkey: Islam and Laicism Between the Interests of State, Politics, and Society"] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/Peace_Research_Institute_Frankfurt Peace Research Institute Frankfurt.] Archived from [https://www.prif.org/downloads/prif78.pdf the original] (PDF) on 28 October 2008. Retrieved 19 October 2008.</ref> Спрам ''CIA World Factbook-''у, муслиманє творя 99,8% жительства, а векшина з нїх то сунити.<ref>[https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)".] [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Central_Intelligence_Agency Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-society the original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref>[4] На основи анкети, преценєносц KONDA-е за муслиманох була 99,4% у 2006. року.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFKONDA2006 KONDA 2006, p. 24]</ref> преценєносц же єст алевитох медзи 10% и 40% жительства. Процент нємуслиманох у нєшкайшей Турскей бул 19,1% 1914. року, хвильково, нємуслиманє творя 0,2% жительства спрам ''Шветвей кнїжки фактох''.<ref> =https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)" [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook. Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societyhttps://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societythe original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref>[4] даєдни од нємуслиманских заєднїцох то Єрмени, Асирци, болгарски православци, католїки, Греки, Євреє и протестанти.[422] Жридла преценюю же ше християнске жительство у Турскей руша медзи 180.000 и 320.000.[423][424] Турска ма найвекшу єврейску заєднїцу медзи жемами зоз муслиманску векшину.<ref>DellaPergola, Sergio (2018). [https://www.jewishdatabank.org/content/upload/bjdb/2018-World_Jewish_Population_(AJYB,_DellaPergola)_DB_Final.pdf "World Jewish Population, 2018"] (PDF). In Dashefsky, Arnold; Sheskin, Ira M. (eds.). The American Jewish Year Book, 2018. Vol. 118. Cham, Switzerland: Springer. pp. 361–452. ISBN 978-3-030-03906-6. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#Identifiers_and_linked_data OCLC 1090130084] – via Jewishdatabank.org.</ref>Хвильково постоя у Турскей 439 церкави и синаґоґи.<ref> [https://www.indyturk.com/node/88486/haber/t%C3%BCrkiye%E2%80%99de-hristiyan-ve-yahudilere-ait-439-ibadethane-ve-24-dernek-var "Türkiye'de Hristiyan ve Yahudilere ait 439 ibadethane ve 24 dernek var".] Independent Türkçe.</ref> KONDA 2006. року преценєла же 0,47% жительства нє мало нїяку релиґию.[419] Спрам KONDA-и, часц одраснутих гражданох хтори ше идентификовали як нєвернїки звекшала ше зоз 2% у 2011. на 6% у 2021. року.[380] Анкета ''Gezici Araştırma'' зоз 2020. року указала же ше 28,5% генерациї '''''Z''''' идентификує як нєрелиґиозне.<ref>[https://www.sozcu.com.tr/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-sozcuye-acikladi-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde-wp5867771 Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici SÖZCÜ'ye açıkladı: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] sozcu.com.tr. 11 June 2020.</ref><ref> [https://www.gercekgundem.com/siyaset/188215/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde "Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] gercekgundem.com. 11 June 2020.</ref> '''Державни швета''' :* [[1. януар]] — Нови рок :* [[23. април]] — Дзень дзецох :* [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта :* 30. авґуст — Дзень побиди :* 29. октобер — Дзень републики :* вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам == Референци == [[Катеґория:Турска]] <references /> [[Катеґория:Держави у Европи]] [[Катеґория:Держави у Азиї]] [[Катеґория:Держави]] 74r1sc5u2x17cv7g3in8f5036d29le2 21112 21111 2026-08-31T10:33:48Z ~2026-47525-65 2515 21112 wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" align="right" width="300px" |- ! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti'' |- | colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]] |- | colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска''' [[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци]]<ref>[https://www.mfa.gov.tr/the-turkish-flag-and-the-turkish-national-anthem.en.mfa "The Turkish Flag and The Turkish National Anthem (Independence March)".] Republic of Türkiye, Ministry of Foreign Affairs. Retrieved 4 August 2024.</ref> |- | '''Поверхносц''' | 783,562 км² |- | '''Интернет домен''' | .tr |- | '''Телефонски код''' | +90 |} '''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї. На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє. Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска. Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул. Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия. Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF) </ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. </ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей. == Релєф == [[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд. На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук. Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач. == Клима == Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими.(41) Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" /> Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох присутни є и затримує ше цали рок. Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> == Административне подзелєнє == Турска административно подзелєна на 81 вилаєт (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками: * Гатай — шедзиско Антиохия * Коджаели — шедзиско Измит * Сакаря — шедзиско Адапазар [[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|759x759px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]]'''Турски подзелєня на 81 вилаєти''' {| class=wikitable |- style="background:#fff;" | Агри (вилајет)|Аґри | Адана (вилајет)|Адана | Адияман (вилаєт)|Адияман | Айдин (вилајет)|Айдин | Аксарај (вилајет)|Аксарай | Амасија (вилајет)|Амасия | Анкарски вилајет|Анкара | Анталија (вилајет)|Анталия |- style="background:#fff;" | Ардахан (вилајет)|Ардахан | Артвин (вилајет)|Артвин | Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар | Бајбурт (вилајет)|Байбурт | Баликесир (вилајет)|Баликесир | Бартин (вилајет)|Бартин |[Батман (вилајет)|Батман | Билеџик (вилајет)|Биледжик |- style="background:#fff;" | Бингол (вилајет)|Бинґел | Битлис (вилајет)|Битлис | Болу (вилајет)|Болу | Бурдур (вилајет)|Бурдур | Бурса (вилајет)|Бурса | Ван (вилајет)|Ван | Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп | Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане |- style="background:#fff;" | Гиресун (вилајет)|Ґиресун | Денизли (вилајет)|Денизли | Дузџе (вилајет)|Дуздже | Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир | Елазиг (вилајет)|Елазиґ | Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан | Ерзурум (вилајет)|Ерзурум | Једрене (вилајет)|Едирне |- style="background:#fff;" | Ескишехир (вилајет)|Ескишегир | Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак | Игдир (вилајет)|Иґдир | Измир (вилајет)|Измир | Испарта (вилајет)|Испарта | Истанбулски вилајет|Истанбул | Јалова (вилајет)|Ялова | Јозгат (вилајет)|Йозґат |- style="background:#fff;" | Кајсери (вилајет)|Кайсери | Карабик (вилајет)|Карабик | Караман (вилајет)|Караман | Карс (вилајет)|Карс | Кастамону (вилајет)|Кастамону | Кахраманмараш (вилајет)|Каграманмараш | Килис (вилајет)|Килис | Кутахија (вилајет)|Китахия |- style="background:#fff;" | Конија (вилајет)|Кония | Коџаели (вилајет)|Коджаели | Кирикале (вилајет)|Кирикале | Киркларели (вилајет)|Киркларели | Киршехир (вилајет)|Киршехир | Малатија (вилајет)|Малатијя | Маниса (вилајет)|Маниса | Мардин (вилајет)|Мардин |- style="background:#fff;" | Мерсин (вилајет)|Мерсин | Мугла (вилајет)|Муґла | Муш (вилајет)|Муш | Невшехир (вилајет)|Невшехир | Нигде (вилајет)|Ниґде | Орду (вилајет)|Орду | Османије (вилајет)|Османиє | Ризе (вилајет)|Ризе |- style="background:#fff;" | Сакарија (вилајет)|Сакария | Самсун (вилајет)|Самсун | Сивас (вилајет)|Сивас | Сирт (вилајет)|Сирт | Синоп (вилајет)|Синоп | Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ | Токат (вилајет)|Токат | Трабзон (вилајет)|Трабзон |- style="background:#fff;" | Тунџели (вилајет)|Тунджели | Ушак (вилајет)|Ушак | Хакари (вилајет)|Хакари | Хатај (вилајет)|Гатай | Чанакале (вилајет)|Чанакале | Чанкири (вилајет)|Чанкири | Чорум (вилајет)|Чорум | Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа |- style="background:#fff;" | Ширнак (вилајет)|Ширнак | | | | | | | |} {|style="margin:0 auto" | |} [[File:Administrative divisions of Turkey.svg|center|thumb|803x803px|Maпa aдминистративних подзелєньох - вилаєти у Турскей ]] == Жительство == Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, як и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) тиж и у часцох державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей. Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє ше тиж так пиши и зоз свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох. == Туризем == [[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика, <ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта Туркеи Хоме. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>   Турска ма 19  Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветовего нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз Белаву заставу, и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул  дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия  други найнащивенши город у Турскей зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року. == Култура == Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елементох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходоизмом<nowiki>''</nowiki>  на Османске царство а наставя ше и нєшка. Тото мишанє першобитно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримованьом традицийних, вирских и историйних вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref> Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''. === Театер === Турски народни театер (-{''halk tiyatrosu''}-) составени зоз штирох розличних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref> [[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, Турска.]] Популарни театер облапя представи живих глумцох, бабкарски представи и представи зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и ,,бешедне<nowiki>''</nowiki> приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Починаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После основаней Турскей Републики, формовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.[468] '''Литература''' [[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени литературни и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповедки ''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Медиї и кино''' (биоскоп) Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станїцох, даскельо дзешетки новини, продуктивна и профитабилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежни канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ. '''Музика и танєц''' Главне жридло: Музика Турскей и турски народни танєц [[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref> Популарносц поп музики и ширенє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох. == Релиґия == Джамия Султана Ахмеда, позната и як Белава джамия у Истанбулу, єдна є зоз найзначнєйших и найпопуларнєйших памятнїкох османлийскей архитектури. Турска секуларна держава без урядовей державней релиґиї; устав предвидза шлєбоду виросповеданя и совисци.<ref>Axel Tschentscher. [https://servat.unibe.ch/icl/tu00000_.html "International Constitutional Law: Turkey Constitution".] Servat.unibe.ch. Retrieved 1 November 2010.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20081028211305/http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf "Turkey: Islam and Laicism Between the Interests of State, Politics, and Society"] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/Peace_Research_Institute_Frankfurt Peace Research Institute Frankfurt.] Archived from [https://www.prif.org/downloads/prif78.pdf the original] (PDF) on 28 October 2008. Retrieved 19 October 2008.</ref> Спрам ''CIA World Factbook-''у, муслиманє творя 99,8% жительства, а векшина з нїх то сунити.<ref>[https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)".] [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Central_Intelligence_Agency Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-society the original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> На основи анкети, преценєносц KONDA-е за муслиманох була 99,4% у 2006. року.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFKONDA2006 KONDA 2006, p. 24]</ref> преценєносц же єст алевитох медзи 10% и 40% жительства. Процент нємуслиманох у нєшкайшей Турскей бул 19,1% 1914. року, хвильково, нємуслиманє творя 0,2% жительства спрам ''Шветвей кнїжки фактох''.<ref> =https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)" [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook. Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societyhttps://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societythe original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> даєдни од нємуслиманских заєднїцох то Єрмени, Асирци, болгарски православци, католїки, Греки, Євреє и протестанти.[422] Жридла преценюю же ше християнске жительство у Турскей руша медзи 180.000 и 320.000.[423][424] Турска ма найвекшу єврейску заєднїцу медзи жемами зоз муслиманску векшину.<ref>DellaPergola, Sergio (2018). [https://www.jewishdatabank.org/content/upload/bjdb/2018-World_Jewish_Population_(AJYB,_DellaPergola)_DB_Final.pdf "World Jewish Population, 2018"] (PDF). In Dashefsky, Arnold; Sheskin, Ira M. (eds.). The American Jewish Year Book, 2018. Vol. 118. Cham, Switzerland: Springer. pp. 361–452. ISBN 978-3-030-03906-6. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#Identifiers_and_linked_data OCLC 1090130084] – via Jewishdatabank.org.</ref>Хвильково постоя у Турскей 439 церкави и синаґоґи.<ref> [https://www.indyturk.com/node/88486/haber/t%C3%BCrkiye%E2%80%99de-hristiyan-ve-yahudilere-ait-439-ibadethane-ve-24-dernek-var "Türkiye'de Hristiyan ve Yahudilere ait 439 ibadethane ve 24 dernek var".] Independent Türkçe.</ref> KONDA 2006. року преценєла же 0,47% жительства нє мало нїяку релиґию.[419] Спрам KONDA-и, часц одраснутих гражданох хтори ше идентификовали як нєвернїки звекшала ше зоз 2% у 2011. на 6% у 2021. року.[380] Анкета ''Gezici Araştırma'' зоз 2020. року указала же ше 28,5% генерациї '''''Z''''' идентификує як нєрелиґиозне.<ref>[https://www.sozcu.com.tr/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-sozcuye-acikladi-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde-wp5867771 Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici SÖZCÜ'ye açıkladı: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] sozcu.com.tr. 11 June 2020.</ref><ref> [https://www.gercekgundem.com/siyaset/188215/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde "Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] gercekgundem.com. 11 June 2020.</ref> '''Державни швета''' :* [[1. януар]] — Нови рок :* [[23. април]] — Дзень дзецох :* [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта :* 30. авґуст — Дзень побиди :* 29. октобер — Дзень републики :* вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам == Референци == [[Катеґория:Турска]] <references /> [[Катеґория:Держави у Европи]] [[Катеґория:Держави у Азиї]] [[Катеґория:Держави]] ft69dfkms998mdjzk25lec12tos3uhp 0 3369 21108 20906 2026-08-30T23:49:16Z Keresturec 18 21108 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Владимир Сеґеди </big> | label2 = | data2 = [[Файл:Vladimir Segedi.jpg|центар|мини|300x300п]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =17. мая 1894. року | label5 = Датум упокоєня | data5 =23. новембра 1929 (35) | label6 = Державянство | data6 =угорске, югославянске | label7 = Язик творох | data7 = руски, горватски, сербски | label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Заґреб | label9 = Универзитет | data9 = Богословия, Заґреб, Ужгород, Станиславов | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 = | label12 = Жанри | data12 = душпастирство, дїяч у култури | label13 = Поховани | data13 = у Сримскей Митровици | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Владимир Сеґеди''' (*[[17. май]] 1894—†23. новембер 1929), [[Священїк|священїк,]] парох у [[Сримска Митровица|Сримскей Митровици]], дїяч у култури. == Биоґрафия == Владимир Сеґеди, син учителя Гавриїла и Цецилиї нар. Врбанац, народзел ше 17. мая 1894. року у [[Петровци|Петровцох]] у Горватскей. Владимир мал шестри Олґу и Ирену и братох Славка и Ивицу. До основней школи ходзел у Черевичу и Сланкамену. Ґимназию закончел у Заґребе як питомец Грекокатолїцкей семинариї на Ґричу. Богословию студирал у Заґребе, [[Ужгород|Ужгородзе]] и Станиславове у України. Року 1916. Владимир Сеґеди ше оженєл зоз Меланию Олеяр Ондову зоз [[Руски Керестур|Руского Керестура.]] У малженстве вони мали пецеро дзеци - Звонка, Юрая (Дюру), Цецилию, [[Янко Сеґеди|Янка]] и Наду. == Кратка алє богата священїцка кариєра == За поддиякона Владимир Сеґеди бул пошвецени 17. децембра 1916. року. За диякона 22. децембра 1916, а за священїка є пошвецени 24. децембра 1916. року. Нє познате дзе бул пошвецени, а пошвецел го владика Дионизий Няради. Капелан у [[Коцур|Коцуре]] Владимир Сеґеди бул од [[1. април|1. априла]] 1917. до 17. мая 1919. року. Управитель парохиї у Канижи бул од [[19. май|19. мая]] 1919. до 31. октобра 1923. року. Ту з його намаганьом купена [[Церковна порта|порта]] за будованє [[Святи храм|церкви]]. З Канижи пошол на парохию до Сримскей Митровици и превжал управу тей парохиї 23. новембра 1923. року. Ту и умар того истого дня – 23. новембра 1929. року. [[Файл:Vladimir i Melanija Segedi.jpg|алт=Владимир Сеґеди, парох, и Мелания Сеґеди, панїматка|мини|303x303п|Владимир Сеґеди, парох, и Мелания Сеґеди, панїматка у Сримскей Митровици]] Владимир Сеґеди у Митровици у подполносци розвил свою дїялносц и свойо схопносци и таланти. У церкви, у школи, по обисцох, по рижних орґанизацийох вон хасновал шицки можлївосци пасторизациї. Основал Просвитне дружтво, читальню и церковни [[хор]], а вельо ше жертвовал же би Митровица мала стаємного [[Дзияк|дзияка]]. Купел нови [[Дзвон|дзвони]] и велї ствари до церкви. Участвовал у роботи так повесц шицких просвитних, социялних и гуманитарних орґанизацийох и институцийох города Митровици. По природи бул музикални, обдарени з красним сонорним гласом, вон бул активни член Горватского шпивацкого дружтва ''Нада'', и до шмерци бул його предсидатель, а бул и предсидатель [[Горватска|Горватскей]] шпивацкей ґрупи ''Клаич''. Вшадзи виступал вєдно з римокатолїцкима священїками и другима котри ше борели за добри ствари. [[Файл:Odbor Ruskej matki.jpg|алт=Одбор Рускей матки у Сримскей Митровици|мини|391x391п|Одбор Руского народного просвитного дружтва (РНПД) у Сримскей Митровици. У штредку шедза учитель Гавриїл Сеґеди и Владимир Сеґеди, парох. ]] Кед ше похорел Владимир Сеґеди бул однєшени до шпиталю до Заґребу, а дзень пред шмерц вон пренєшени до Митровици, дзе го на гайзибанскей станїци дочекала маса [[Народ|народу]] и нє дали же би ше го вожело на авту, алє го на носилкох процесионално однєсли до парохиялного дому. Дзень хованя Владимира Сеґедия у новембре 1929. року була по теди нєвидзена подїя у Сримскей Митровици. Цала Митровица була на ногох. Хованє водзел делеґат владики, сримски декан и член Конзисториї Спиридион Петранович, зоз 13 священїками обидвох обрядох. На хованю було и векше число православних священїкох. У церкви ше од умартого одпитал Дюра Бесерминї, парох зоз [[Шид|Шиду.]] Шицки дружтва и корпорациї, без огляду на виру и народносц, указали му свою чесц. Локални власци, цивилни и войсково, тиж були присутни. Основна школа и ґимназия зоз своїма учителями и [[Професор|професорами]] участвовали на хованю. У импозантней процесиї наступел Горватски ''Сокол'' зоз шедлачами на коньох и почесну стражу. Горватски хор ''Нада'' три раз зашпивал и так заплакал за своїм предсидательом. При отвореним гробе од нього ше одпитали седемцме бешеднїки. Шицки чувствовали же страцели велького чловека и свойого приятеля. Окрем панїматки Меланиї, пецерих дзецох-широтох, старенького оца Гавриїла, братох и шестрох и вельо другей родзини було на хованю. == Ґалерия == <gallery> Файл:Segedijovo1a.jpg|Мелания и Владимир Сеґедийово Файл:Hrob V. Segedija.jpg|алт=Гроб Владимира Сеґедия|Гроб Владимира Сеґедия на руским [[Теметов|теметове]] у Сримскей Митровици </gallery> == Литература == * ''о. Роман Миз,'' Священїки дакедишнього Осєцкого викарията'','' Нови Сад, 2016, б. == Вонкашнї вязи == * о. Владислав Варґа, [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/07/Katalog-Sremska-Mitrovica.pdf Грекокатолїцка церква у Сримскей Митровици], Завод за културу войводянских Руснацох и Грекокатолїцка парохия вознесения Господнього, Сримска Митровица, б. 4. * [https://www.sremskenovine.co.rs/2024/10/kapela-na-grkokatolickom-groblju-u-sremskoj-mitrovici-%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D1%97%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D1%97%D1%86%D0%BA%D0%B8/ Каплїчка на Грекокатолїцким теметове у Сримскей Митровици], Сремске новине, www.sremskenovine.co.rs, 25. октобар 2024. * Лїляна Радуловачки, Владимир Балащак [https://rtvcentarsrem.rs/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%B9-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B8/ Руски теметов у Сримскей Митровици], РТВ Центар Срем, rtvcentarsrem.rs. * [https://www.facebook.com/gkoljesar/posts/beautiful-rusyn-girls-5nada-segedi-married-hromishnada-segedi-was-born-on-septem/10219579589697159/ Nada Hromish's life story as a Rusyn girl], Facebook, August 9. 2021. == Референци == [[Катеґория:Руснаци у Горватскей]] [[Катеґория:Священїки]] [[Катеґория:Парохове]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:17. май]] [[Катеґория:Народзени 1894]] [[Катеґория:23. новембер]] [[Катеґория:Умарли 1929]] amxhjgeeona1pkb0qh1wa6m5p71b5d4 0 3456 21105 21103 2026-08-30T13:19:24Z ОленкаБТ 1579 Укладанє фотоґрафийох, викивязи, подробносци 21105 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background:lightblue | header1 = Гречка | label2 = | data2 = [[Файл: Illustration Fagopyrum esculentum0.jpg |250px]] | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label4 = Царство | data4 = Plantae | label5 = ''Кладус'' | data5 = Tracheophytes | label6 = ''Кладус'' | data6 = Angiospermae | label7 = ''Кладус'' | data7 = Eudicotidae | label8 = Ряд| data8 = Caryophyllales | label9 = Фамилия| data9 = Polygonaceae | label10 = Род | data10 = ''Fagopyrum'' | label11 = Файта | data11 = ''F. Esculentum'' | header12 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | data13 = ''Fagopyrum esculentum'' | data14 = Moench | header15 = Синомими<ref> [https://web.archive.org/web/20191222073237/http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2807310 „The Plant List: A Working List of All Plant Species”.] Приступљено 3. октобар 2014</ref> | label16 = Список| data16 = *''Polygonum fagopyrum'' [[Карл фон Лине|L. ]] 1753 *''Fagopyrum cereale'' Raf. *''Fagopyrum dryandrii'' Fenzl *''Fagopyrum emarginatum'' (Roth) Meisn. 1840 *''Fagopyrum emarginatum'' Moench 1802 *''Fagopyrum fagopyrum'' (L.) H.Karst, invalid tautonym *''Fagopyrum polygonum'' Macloskie *''Fagopyrum sagittatum'' Gilib. *''Fagopyrum sarracenicum'' Dumort. *''Fagopyrum vulgare'' Hill ex Druce 1913 *''Fagopyrum vulgare'' T.Nees 1853 *''Polygonum emarginatum'' Roth }} '''Гречка''' (лат. ''Fagopyrum esculentum''; серб. ''хељда''; укр. ''гречка''; карп.укр. ''гречка''; слц. диял. ''hrečka''; поль. диял. ''hreczka''; од етнонима ''Грек'' гречка пришла до Славянох прейґ Грекох) єднорочна лїсцаста рошлїна з фамилиї пших травох ''(Polygonaceae'').<ref>''T. Sharma; S. Jana (2002). „Species relationships in Fagopyrum revealed by PCR-based DNA fingerprinting”. Theoretical and Applied Genetics. '''105''' (2-3): 306—312. PMID https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12582533''. doi:''https://doi.org/10.1007%2Fs00122-002-0938-9''.''</ref> Хова ше ю як [[Житарки|житарку]], а у костираню людзох и статку ше хаснує плод (синкарпни, медзи собу зроснути орещок).<ref>[https://web.archive.org/web/20120411045928/http://calshort-lamp.cit.cornell.edu/bjorkman/buck/handbook/main.php „Information for Buckwheat Growers”.] Архивирано из оригинала 11. 04. 2012. г. Приступљено 09. 04. 2012.</ref> Гречка богата з витаминами Б1 и Б2, як и з протеїнами.<ref>''Skrabanja, V; Kreft, I; Golob, T; Modic, M; Ikeda, S; Ikeda, K; Kreft, S; Bonafaccia, G; Knapp, M; Kosmelj K. (2004). [https://archive.org/details/sim_cereal-chemistry_march-april-2004_81_2/page/172/mode/2up „Nutrient content in buckwheat milling fractions”.] Cereal Chemistry. '''81''' (2): 172—176. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:] [https://onlinelibrary.wiley.com/doi/ 10.1094/CCHEM.2004.81.2.172] </ref> == Наменка == На Корейским полуострове гречка од давна барз почитована рошлїна. Окрем зарнох, хаснує ше єй млади лїсца як [[Желєнява|желєняву]], алє и як лїковите средство у народней медицини. Гречку ше дараз хасновало и як статкову покарму (желєна рошлїна) и за дробинґ, алє и за гноєнє польох (зоз заорйованьом).<ref>Зиројевић Олга, ''Повратак хељде,'' Ужички зборника, Прилози, 39/2015. стр.383-284. УДК: 392.81641.56:633.12(091)</ref> У дальшим индустрийним преробку лупки гречки можу послужиц: * як сировина за доставанє рижних хемийних єдинєньох, * як биогориво високей енерґетскей вредносци, * за виробок велїх фармацеутских, козметичних (пилинґи, маски, беби-пудер) препаратох, * виробок [[Пирнаґи|посцелїни]] хтора ма антиалерґийне и антибактерийне дїйство, нє збива ше и ма добри термоизолацийни прикмети. == Розширеносц == На початку 2010-их у швеце ше гречку шало на коло три милиони гектарох. Найвекши продукователє були жеми бувшого Совєтского Союзу, потим Китай, Бразил, [[Польска]], Французка, Япон и ЗАД. У [[Сербия|Серби]]<nowiki/>ї ше гречку шеє на малих [[Поверхносц|поверхносцох]], з векшей часци у бреговито-горским подручу югозаходней Сербиї, дзе єст вше векше интересованє польопривредних продуковательох за єй пестованє.<ref>Гламочлија, Ђ. Гламочлија, М. Цвијановић, Г. Хељда, монографија, Београд, 2011.</ref> == Гречка на тарґовищу Сербиї == На тарґовищу Сербиї гречку мож найсц у форми шлїдуюцих поживових продуктох:<ref>Лупа, Б. Б. Лексикон кулинарства, Београд, 2006.</ref> * мука з очисценого зарна, * интеґрална мука, * очисцене зарно гречки, * попражене очисцене зарно гречки, * гречково лупки и пахульки, * гречков ґрис. У Сербиї ше у новшим чаше вше частейме миши и [[хлєб]] зоз гречки, прави рижни файти печивох и галушкох чи резанкох, [[Цесто|цесточка]] итд. == Култивация == [[Файл:Rijpend Boekweit in Salland 2013.jpg| thumb|250п|Гречково квитки и заренка]] Гречка шаце краткей сезони хторе добре рошнє на нїзкоплодней або квашней жеми; барз вельо гною – окреме азоту – зменшує урожай, и жем муши буц добре дренована. У цеплєйших крайох гречку мож пестовац лєм у позней шатви, же би квитла кед хвиля хладнєйша. Присуство опращковачох у велькей мири звекшує урожай. Нектар гречки цо квитнє дава [[мед]] цмей [[Фарба|фарби]].<ref>''Pasini, Federica; Gardini, Silvia; Marcazzan, Gian Luigi; Caboni, Maria Fiorenza (2013). „Buckwheat honeys: Screening of composition and properties”. Food Chemistry. '''141''' (3): 2802—2811. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:][https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0308814613007048?via%3Dihub 10.1016/j.foodchem.2013.05.102]</ref> Рошлїна гречки ма розконарену кореньову систему з примарним главним кореньом хтори уходзи глїбоко до влажней жеми.<ref>''Stone, J.L. (1906). Buckwheat. Agricultural experiment station of the College of Agriculture Department of Agronomy (Извештај). Bulletin. '''238'''. Ithaca, NY: Cornell University. стр. 184—193.''</ref> Гречка нарошнє високо од 75 до 125 центи (30 до 50 инчи).<ref name=":0">''Björkman, T.; Bellinder, R.R.; Hahn, R.R.; Shail, J. (2008). [http://www.hort.cornell.edu/bjorkman/lab/buck/handbook/main.php Buckwheat Cover Crop Handbook](Извештај). Ithaca, NY: Cornell University.''</ref> Вона ма троугласте нашенє и дава квет хтори звичайно били, алє може буц и целови або жовти. Гречка ше шлєбодно розконарює, цо оможлївює подполнєйшу адаптацию на животни штредок од других житаркох.<ref>''Stone, J.L. (1906). Buckwheat. Agricultural experiment station of the College of'' Agriculture Department of Agronomy (Извештај). Bulletin. '''238'''. Ithaca, NY: Cornell University. стр. 184—193.</ref> Лупка нашеня менєй густа од води, та є прето лєгка за одстраньованє (плїва). Гречку ше шеє за зарно, дзе є лєм кратки час доступне за роснуце, прето же гречка вчасне або друге шаце, або прето же цала сезона роснуца огранїчена. Швидко рошнє, та поцискує лєтнє коровче, и може буц бизовна закриваюца култура през лєто хтора одвитує малей часци цеплей сезони.<ref name=":0" /> Гречка ма период роснуца лєм 10–12 тижнї<ref>''Growing Buckwheat (Извештај). Ottawa, Canada: Canadian Department of Agriculture . 1978.''</ref> и мож ю пестовац на високих ґеоґрафских ширинох або у сиверних обласцох.<ref>''Quisenberry, K.S.; Taylor, J.W. (1939). Growing Buckwheat (Извештај). Farmers' bulletin. '''1835'''. Washington, DC: U.S. Department of Agriculture. стр. 1—17.''</ref> Гречку ше дзекеди хаснує як „желєни гной“, як рошлїну за контролу ерозиї, або як закривач и поживу за дзиви животинї.<ref name=":0" /> === Продукция === {| class="wikitable sortable" style="float:right; margin-left:1em;" |+Продукция гречки – 2019 !Жем !Продукция <small>(тони)</small> |- |Русия |785.702 |- |Китай |430.166 |- |Україна |85.020 |- |ЗАД |84.225 |- |Бразил |65.255 |- |Казахстан |44.998 |- |Япон |42.600 |- |Танзания |22.443 |- |Канада |18.000 |- |Белґия |16.959 |- |Непал |11.464 |- |Французка |N/A |- |'''Вєдно:''' |1.612.235 |- | colspan="2" |<small>Жридло: FAOSTAT Зєдинєних нацийох</small> |} Историйно, Русийске царство було шветови лидер у продукциї гречки.<ref>''Pokhlyobkin, William. [http://vkus.narod.ru/raznoe/grechiha.htm „The Plight of Russian Buckwheat”] (на језику: руски).'' Title in Russian: Тяжёлая судьба русской гречихи</ref> Подруча пестованя у Русийскей империї преценєни на 2.600.000 гектари, а потим у Французка зоз 360.000 гектарами.<ref name=":0" /> Совєтски Союз 1970. року пестовал коло 1.800.000 гектари гречки. Спрам податкох зоз 2016. вона остава ключна житарка.<ref name=":2">Taylor, J. R. N.; Belton, P. S. (2002) [https://www.fao.org/faostat/en/#data/QCL ''Pseudocereals and Less Common Cereals UN Food and Agriculture Organization''] , Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2019. Приступљено 17. 10. 2021.''<nowiki/>''</ref><ref>''Rosenberg, Steve (28. 11. 2014). [https://www.bbc.co.uk/news/magazine-30248999 „How buckwheat sheds light on Russia's soul”] BBC News. Приступљено 28. 11. 2014.</ref> У 18. и 19. вику, гречка була призвичаєна култура на сиверовостоку ЗАД. Коло половки 20. вику култивация нагло опадла пре хаснованє азотного гною, на хтори кукурица и жито моцно реаґую. Вецей як 400.000 гектари пошати у ЗАД 1918. По 1954. рок, тото опадло на 60.703 гектари, а по 1964. рок, кед остатнїраз обявени статистични податки продукциї, лєм 20.000 гектари були зашати. Медзитим, пестованє гречки у ЗАД ше звекшало пре „експлозию популарносци такволаних старинских житаркох“ о хторей ше писало през 2009–2014. У 2017. шветова продукция виношела 3,8 милиони тони, а предводзела Русия зоз 40% цалей шветовей продукциї, потим Китай зоз 38% и Україна зоз 5%.<ref name=":2" /> === Биолоґийна контрола === ''F. esculentum'' ше часто преучує и хаснує як жридло полену и нектару за звекшанє природного числа предаторох за контролу чкодлївцох на шацох.<ref name=":1">''Gurr, Geoff M.; Wratten, Steve D.; Landis,'' Douglas A.; You, Minsheng (31. 1. 2017). „Habitat Management to Suppress Pest Populations: Progress and Prospects”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 62 (1): 91—109. ISSN [https://www.worldcat.org/issn/0066-4170 0066-4170]. PMID [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27813664 27813664.] doi:[https://doi.org/10.1146%2Fannurev-ento-031616-035050 10.1146/annurev-ento-031616-035050].</ref> Берндт и сотруднїки 2002. року одкрили же резултати нє були зошицким обецуюци на бази податкох хтори назберани у єдней винїци на Новим Зеланду,<ref>''Berndt, Lisa A.; Wratten, Steve D.; Hassan, Paul G. (2002). „Effects of buckwheat flowers on leafroller (Lepidoptera: Tortricidae) parasitoids in a New Zealand vineyard”. Agricultural and Forest Entomology. Royal Entomological Society (Royal Entomological Society (Wiley). '''4''' (1): 39—45. S2CID [https://api.semanticscholar.org/CorpusID:85231915 85231915]. doi:[https://doi.org/10.1046%2Fj.1461-9563.2002.00126.x. 10.1046/j.1461-9563.2002.00126.x ]</ref><ref>Suckling, D.M.; Brockerhoff, E.G. (2010). „Invasion Biology, Ecology, and Management of the Light Brown Apple Moth (Tortricidae)”. Annual Review of Entomology . Annual Reviews . '''55''' (1): 285—306. ISSN [https://www.worldcat.org/issn/0066-4170 0066-4170]. PMID[[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19728834 19728834]. S2CI[https://api.semanticscholar.org/CorpusID:36541192 36541192]. doi :[https://doi.org/10.1146%2Fannurev-ento-112408-085311. 10.1146/annurev-ento-112408-085311]</ref> алє иста екипа – Берндт et al. 2006, штири роки познєйше и преучуюци вельке число винїцох по цалим Новим Зеланду – одкрили значне звекшанє при 22 паразитоїдох, окреме ''Dolichogenidea tasmanica'', як цо Ирвин ''et al'' 1999 утвердзели за D. t. у овоцнїкох Кентерберия.<ref name=":3">Landis, Douglas A.; Wratten, Stephen D.; Gurr, Geoff M. (2000). „Habitat Management to Conserve Natural Enemies of''<nowiki/>'' Arthropod Pests in Agriculture”. Annual Review of Entomology . Annual Reviews . '''45''' (1): 175—201. ISSN [https://www.worldcat.org/issn/0066-4170 0066-4170]. PMID [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10761575 10761575]. S2CID [https://api.semanticscholar.org/CorpusID:6315523 6315523 ]. doi :[https://doi.org/10.1146%2Fannurev.ento.45.1.175 10.1146/annurev.ento.45.1.175 ].</ref> Гур ''et al.'' 1998. указали же квитково нектари – а нє склонїще або алтернативни домашнї на ''F. esculentum'' – були одвичательни за тото звекшанє, а Стивенс ''et al.'' 1998. за ''Anacharis'' spp. на ''Micromus tasmaniae''. Стивенс et al. 1998. тиж першираз указали вельке звекшанє ''A .'' spp. на ''M . t .'' (хтори тиж звичайно предходзи ''F . e .'').<ref name=":3" /> Кулен et al. 2013. одкрили же винїци коло Вайпару нє предлужели шац гречку, цо указує на потребу за дальшим розвойом технїки же би ше гречка добре интеґровала зоз праксу винїцарства. ''Инглиш-Лоеб et al.'' 2003. одкрили же вона отримує векше число паразитоїдох ''Anagrus'' на патулькастих цверчкох - ''Erythroneura'', а Балзан и Вакерс 2013. пренашли исте за ''Necremnus artynes'' и Ферацини et al. 2012 за ''Necremnus tutae'' на ''Tuta absoluta'', и же на тот способ дїйствую як знїщовач чкодлївцох на парадичох, [[Кромпля|кромпльох]] и у меншей мири у других гортикултурох зоз файтох ''Solanaceous'' и других.<ref>Biondi, Antonio; Guedes, Raul Narciso C.; Wan, Fang-Hao; Desneux, Nicolas (7. 1. 2018). „Ecology, Worldwide Spread, and Management of the Invasive South American Tomato Pinworm, Tuta absoluta: Past, Present, and Future”. Annual Review of Entomology . Annual Reviews . '''63''' (1): 239—258. ISSN [https://www.worldcat.org/issn/0066-4170 0066-4170]. PMID [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28977774 28977774]. S2CID [https://api.semanticscholar.org/CorpusID:207640103 207640103]. doi :[https://doi.org/10.1146%2Fannurev-ento-031616-034933 10.1146/annurev-ento-031616-034933].</ref> Калинова и Моудри 2003. року одкрили же дальше садзенє з другим квецом у погришним периодзе року тиж може привесц до загинуца ''F . esculentum'' од мразох хтора би иншак прежила, а Коли и Луна 2000. року одкрили же може одложиц свойо квитнуце же би ше нє поклопело зоз природним нєприятельом хтори зашата карми.<ref name=":1" /> Фоти ''et al.'' су 2016. року одкрили же значни варияциї карбоксилней квашнїни краткого ланцу найвироятнєйше пояшнєнє за варияциї у перформансох биоконтроли медзи сортами.<ref name=":1" /> == Ґалерия == <gallery> Файл:台中花毯節 20201219205051 02.jpg|Вистава фестивалу квица, Тайван Файл:Buckwheat Bhutan.jpg|Польо гречки, Бутан Файл:Fagopyrum esculentum - Buckwheat at Thimphu during LGFC - Bhutan 2019 (3).jpg|Гречка у квету Файл:Fagopyrum esculentum - Buckwheat at Thimphu during LGFC - Bhutan 2019 (8).jpg Файл:Khuri-Dzongu-Sikkim IMG 3847.jpg|Палачинки зоз гречковей муки Файл:Lepcha Food-Khuri-Dzongu-Sikkim IMG 3843.jpg Файл:Fagopyrum dibotrys - Perennial Buckwheat at Thimphu during LGFC - Bhutan 2019 (1).jpg|Обична гречка Файл:Fagopyrum esculentum seed 001.jpg|Спрети квиток гречки и зарно Файл:Fagopyrum гречка.jpg|Гречково зарно Файл:Various of pollen.jpg </gallery> == Референци == <references/> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика I, А – Н'', Нови Сад 2017, б. 282. == Вонкашнї вязи == * [https://www.zdravisimo.com/blog/heljda-zdravlje.html Šta je heljda i yaštoje dobro da je jedemo], ''www.zdravisimo.com'' * [https://smartfit.rs/kakva-je-heljda-biljka-priprema-koristi-za-zdravlje-mrsavljenje/ Kakva je heljda biljka, priprema, koristi za zdravlje i mršavljenje ], ''smartfit.rs'' {{Commonscat}} [[Катеґория: Житарки]] nthb7klihy459ygn4dag5rpajjzgzgl 10 3478 21109 2026-08-31T00:44:23Z Saslavik 1716 Нови бок: „<noinclude> Ovaj šablon prikazuje interaktivnu mapu turskih vilajeta. </noinclude> <div style="float: {{{poravnanje|none}}}; margin: {{{margina|0.5em}}}; text-align: center;"> <imagemap> File:Turkey provinces blank gray.svg|{{{širina|400px}}}|center # --- REGION MARMARA --- rect 47 48 83 75 [[Vilajet Jedrene|Jedrene]] rect 85 45 130 65 [[Vilajet Kirklareli|Kirklareli]] rect 53 77 122 100 [[Vilajet Tekirdag|Tekirdag]] rect 120 70 185 105 [[Vilajet Istanbul|Istanbul]…“ 21109 wikitext text/x-wiki <noinclude> Ovaj šablon prikazuje interaktivnu mapu turskih vilajeta. </noinclude> <div style="float: {{{poravnanje|none}}}; margin: {{{margina|0.5em}}}; text-align: center;"> <imagemap> File:Turkey provinces blank gray.svg|{{{širina|400px}}}|center # --- REGION MARMARA --- rect 47 48 83 75 [[Vilajet Jedrene|Jedrene]] rect 85 45 130 65 [[Vilajet Kirklareli|Kirklareli]] rect 53 77 122 100 [[Vilajet Tekirdag|Tekirdag]] rect 120 70 185 105 [[Vilajet Istanbul|Istanbul]] rect 186 78 215 100 [[Vilajet Kodžaeli|Kodžaeli]] rect 216 77 245 105 [[Vilajet Sakarija|Sakarija]] rect 35 100 95 155 [[Vilajet Čanakale|Čanakale]] rect 96 110 160 165 [[Vilajet Balikesir|Balikesir]] rect 162 110 205 140 [[Vilajet Bursa|Bursa]] rect 190 142 225 165 [[Vilajet Biledžik|Biledžik]] rect 200 101 228 118 [[Vilajet Jalova|Jalova]] # --- EGEJSKI REGION --- rect 50 166 100 215 [[Vilajet Izmir|Izmir]] rect 102 166 150 205 [[Vilajet Manisa|Manisa]] rect 151 145 205 190 [[Vilajet Kutahja|Kutahja]] rect 206 166 250 210 [[Vilajet Afjonkarahisar|Afjonkarahisar]] rect 151 192 195 225 [[Vilajet Ušak|Ušak]] rect 80 216 135 250 [[Vilajet Ajdin|Ajdin]] rect 136 211 190 255 [[Vilajet Denizli|Denizli]] rect 90 251 155 295 [[Vilajet Mugla|Mugla]] # --- CRNOMORSKI REGION --- rect 230 115 260 140 [[Vilajet Duzdže|Duzdže]] rect 245 95 275 120 [[Vilajet Bolu|Bolu]] rect 261 115 285 140 [[Vilajet Zonguldak|Zonguldak]] rect 286 100 310 120 [[Vilajet Bartin|Bartin]] rect 300 121 345 150 [[Vilajet Karabuk|Karabuk]] rect 320 90 380 135 [[Vilajet Kastamonu|Kastamonu]] rect 381 95 425 130 [[Vilajet Sinop|Sinop]] rect 410 131 445 160 [[Vilajet Čorum|Čorum]] rect 426 115 480 150 [[Vilajet Samsun|Samsun]] rect 446 151 485 175 [[Vilajet Amasija|Amasija]] rect 486 145 525 180 [[Vilajet Tokat|Tokat]] rect 481 125 530 150 [[Vilajet Ordu|Ordu]] rect 531 125 570 160 [[Vilajet Giresun|Giresun]] rect 571 120 610 145 [[Vilajet Trabzon|Trabzon]] rect 575 146 605 175 [[Vilajet Gumušhane|Gumušhane]] rect 606 146 635 175 [[Vilajet Bajburt|Bajburt]] rect 611 110 650 140 [[Vilajet Rize|Rize]] rect 651 105 690 135 [[Vilajet Artvin|Artvin]] # --- CENTRALNA ANADOLIJA --- rect 235 141 315 200 [[Vilajet Ankara|Ankara]] rect 316 136 360 165 [[Vilajet Čankiri|Čankiri]] rect 226 201 290 245 [[Vilajet Eskišehir|Eskišehir]] rect 316 166 345 190 [[Vilajet Kirikale|Kirikale]] rect 346 166 385 195 [[Vilajet Jeršehir|Jeršehir]] rect 346 196 385 220 [[Vilajet Aksaraj|Aksaraj]] rect 386 185 415 225 [[Vilajet Nevšehir|Nevšehir]] rect 386 146 480 200 [[Vilajet Sivas|Sivas]] rect 416 201 475 240 [[Vilajet Kajseri|Kajseri]] rect 360 221 410 260 [[Vilajet Nigde|Nigde]] rect 255 246 345 320 [[Vilajet Konija|Konija]] rect 335 246 375 270 [[Vilajet Karaman|Karaman]] # --- SREDOZEMNI REGION --- rect 156 256 225 315 [[Vilajet Antalija|Antalija]] rect 210 230 240 255 [[Vilajet Burdur|Burdur]] rect 241 226 270 255 [[Vilajet Isparta|Isparta]] rect 275 310 355 350 [[Vilajet Mersin|Mersin]] rect 356 295 405 340 [[Vilajet Adana|Adana]] rect 406 310 430 345 [[Vilajet Osmanije|Osmanije]] rect 415 346 445 395 [[Vilajet Hataj|Hataj]] rect 431 285 480 325 [[Vilajet Kahramanmaraš|Kahramanmaraš]] # --- ISTOČNA ANADOLIJA --- rect 636 140 685 170 [[Vilajet Ardahan|Ardahan]] rect 640 171 695 210 [[Vilajet Kars|Kars]] rect 526 176 595 225 [[Vilajet Erzindžan|Erzindžan]] rect 596 176 680 230 [[Vilajet Erzurum|Erzurum]] rect 681 195 725 225 [[Vilajet Igdir|Igdir]] rect 675 226 725 265 [[Vilajet Agri|Agri]] rect 481 226 535 265 [[Vilajet Malatija|Malatija]] rect 536 226 575 265 [[Vilajet Elazig|Elazig]] rect 576 226 615 255 [[Vilajet Tundželi|Tundželi]] rect 616 231 650 260 [[Vilajet Bingol|Bingol]] rect 645 251 680 275 [[Vilajet Muš|Muš]] rect 670 266 735 320 [[Vilajet Van|Van]] rect 630 276 665 305 [[Vilajet Bitlis|Bitlis]] rect 690 321 735 365 [[Vilajet Hakari|Hakari]] # --- JUGOISTOČNA ANADOLIJA --- rect 476 266 525 300 [[Vilajet Adijaman|Adijaman]] rect 476 301 515 330 [[Vilajet Gaziantep|Gaziantep]] rect 500 331 525 350 [[Vilajet Kilis|Kilis]] rect 516 301 585 350 [[Vilajet Šanlijurfa|Šanlijurfa]] rect 536 266 595 300 [[Vilajet Dijarbakir|Dijarbakir]] rect 586 301 640 340 [[Vilajet Mardin|Mardin]] rect 596 276 630 300 [[Vilajet Batman|Batman]] rect 631 301 655 325 [[Vilajet Sirt|Sirt]] rect 641 326 689 355 [[Vilajet Širnak|Širnak]] desc bottom-right </imagemap> </div> qtpkokluvurkrumx1v6f6e4a6srppts