Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.47.0-wmf.17
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Турска
0
871
21156
21151
2026-09-01T12:12:27Z
Saslavik
1716
Додата Мапа турских вилаєтох
21156
wikitext
text/x-wiki
{|class="wikitable" align="right" width="300px"
|-
! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti''
|-
| colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]]
|-
| colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска'''
[[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци]]<ref>[https://www.mfa.gov.tr/the-turkish-flag-and-the-turkish-national-anthem.en.mfa "The Turkish Flag and The Turkish National Anthem (Independence March)".] Republic of Türkiye, Ministry of Foreign Affairs. Retrieved 4 August 2024.</ref>
|-
| '''Поверхносц'''
| 783,562 км²
|-
| '''Интернет домен'''
| .tr
|-
| '''Телефонски код'''
| +90
|}
'''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї.
На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє.
Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска.
Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул.
Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия.
Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF)
</ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4.
</ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей.
== Релєф ==
[[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд.
На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук.
Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач.
== Клима ==
Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими. Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" />
[[File:Köppen types of Turkey.jpg|right|thumb|321x321px|Климатски зони у Турскей спрам Кепеновей класификациї клими]]
Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох стої и затримує ше цали рок.
Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref>
== Административне подзелєнє ==
Турска административно подзелєна на 81 вилаєти (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками:
* Гатай — шедзиско Антиохия
* Коджаели — шедзиско Измит
* Сакаря — шедзиско Адапазар
[[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|759x759px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]]
УЛОЖИЦ Шаблон:Мапа турских вилаєтох зоз пописанима менами
'''Турски подзелєня на 81 вилаєти'''
{| class=wikitable
|- style="background:#fff;"
| Агри (вилајет)|Аґри
| Адана (вилајет)|Адана
| Адияман (вилаєт)|Адияман
| Айдин (вилајет)|Айдин
| Аксарај (вилајет)|Аксарай
| Амасија (вилајет)|Амасия
| Анкарски вилајет|Анкара
| Анталија (вилајет)|Анталия
|- style="background:#fff;"
| Ардахан (вилајет)|Ардахан
| Артвин (вилајет)|Артвин
| Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар
| Бајбурт (вилајет)|Байбурт
| Баликесир (вилајет)|Баликесир
| Бартин (вилајет)|Бартин
|[Батман (вилајет)|Батман
| Билеџик (вилајет)|Биледжик
|- style="background:#fff;"
| Бингол (вилајет)|Бинґел
| Битлис (вилајет)|Битлис
| Болу (вилајет)|Болу
| Бурдур (вилајет)|Бурдур
| Бурса (вилајет)|Бурса
| Ван (вилајет)|Ван
| Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп
| Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане
|- style="background:#fff;"
| Гиресун (вилајет)|Ґиресун
| Денизли (вилајет)|Денизли
| Дузџе (вилајет)|Дуздже
| Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир
| Елазиг (вилајет)|Елазиґ
| Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан
| Ерзурум (вилајет)|Ерзурум
| Једрене (вилајет)|Едирне
|- style="background:#fff;"
| Ескишехир (вилајет)|Ескишегир
| Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак
| Игдир (вилајет)|Иґдир
| Измир (вилајет)|Измир
| Испарта (вилајет)|Испарта
| Истанбулски вилајет|Истанбул
| Јалова (вилајет)|Ялова
| Јозгат (вилајет)|Йозґат
|- style="background:#fff;"
| Кајсери (вилајет)|Кайсери
| Карабик (вилајет)|Карабик
| Караман (вилајет)|Караман
| Карс (вилајет)|Карс
| Кастамону (вилајет)|Кастамону
| Кахраманмараш (вилајет)|Каграманмараш
| Килис (вилајет)|Килис
| Кутахија (вилајет)|Китахия
|- style="background:#fff;"
| Конија (вилајет)|Кония
| Коџаели (вилајет)|Коджаели
| Кирикале (вилајет)|Кирикале
| Киркларели (вилајет)|Киркларели
| Киршехир (вилајет)|Киршехир
| Малатија (вилајет)|Малатијя
| Маниса (вилајет)|Маниса
| Мардин (вилајет)|Мардин
|- style="background:#fff;"
| Мерсин (вилајет)|Мерсин
| Мугла (вилајет)|Муґла
| Муш (вилајет)|Муш
| Невшехир (вилајет)|Невшехир
| Нигде (вилајет)|Ниґде
| Орду (вилајет)|Орду
| Османије (вилајет)|Османиє
| Ризе (вилајет)|Ризе
|- style="background:#fff;"
| Сакарија (вилајет)|Сакария
| Самсун (вилајет)|Самсун
| Сивас (вилајет)|Сивас
| Сирт (вилајет)|Сирт
| Синоп (вилајет)|Синоп
| Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ
| Токат (вилајет)|Токат
| Трабзон (вилајет)|Трабзон
|- style="background:#fff;"
| Тунџели (вилајет)|Тунджели
| Ушак (вилајет)|Ушак
| Хакари (вилајет)|Хакари
| Хатај (вилајет)|Гатай
| Чанакале (вилајет)|Чанакале
| Чанкири (вилајет)|Чанкири
| Чорум (вилајет)|Чорум
| Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа
|- style="background:#fff;"
| Ширнак (вилајет)|Ширнак
|
|
|
|
|
|
|
|}
{|style="margin:0 auto"
|
|}
{{Мапа турских вилаєтох}}
[[File:Administrative divisions of Turkey.svg|center|thumb|803x803px|Maпa и мена aдминистративних подзелєньох на вилаєти у Турскей]]
== Жительство ==
Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, як и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) тиж и у часцох державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей.
Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори ше у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє є тиж так горда и на свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох.
== Туризем ==
[[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика,<ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта ''Туркеи Хоме''. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>
Турска ма 19 Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветового нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз ''Белаву заставу'', и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия други найнащивенши город у Турскей зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року.
== Култура ==
Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елементох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходоизмом<nowiki>''</nowiki> на Османске царство а предлужело ше по нєшка. Тото мишанє першобутно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримованьом традицийних, вирских и историйних вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref>
Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''.
'''Архитектура'''
[[File:Selimiye... - panoramio.jpg|right|thumb|300px|Джамия Селимия у Єдрену, (збудовал Мимар Синан), приклад класичней османскей архитектури.]]Турска представя ,,дом'' числених насельох неолита, як цо то Чатал-Хоюк.[453][54] Зоз бронзовей епохи, важни архитектонски остатки уключую Аладжа-Хоюк и друге пасмо Трої.[54] Исную рижни приклади старогреческей и староримскей архитектури, окреме у еґейским реґиону.[454] Византийска архитектура датує зоз 4. вика новей ери. Найлєпши єй приклад Свята София. Византийски архитектонски стил предлужел ше розвивац после освойованя Истанбула, як цо и архитектура византийского препородзеня.[455] У периодзе турскеого князовства, зявела ше окремна архитектура хтора уключовала византийску и єрменску архитектуру зоз архитектонскима стилами пренайдзених у захадней и централней Азиї.[456] Тота архитектура часто хасновала камень и цегли и створела числени караван-сараї, медреси и маузолеї.[457]
Османска архитектура ше зявела у северозахадней Анадолиї и Тракиї. Вщасна османска архитектура мишала „традицийну анадолску исламску архитектуру зоз локалнима будовательнима материялами и технїками“.[458] После заберня Истанбула, класична османска архитектура ше зявела у 16. и 17. вику.[459]
Найважнєйши архитекта класичного периода бул Мимар Синан, чийо главни дїла уключую джамию Шехзади, джамию Сулейманиї (450) и джамию Селимиї.
[[File:Istanbul asv2020-02 img05 Crowne Plaza Old City.jpg|right|thumb|300px|Хотел Краун Плаза Олд Сити, познати апартмани Тайєре, (приклад першей националней обнови) у Истанбулу, ]]
Починаюци од 18. вику, османска архитектура була под увплївом европских елементох, а то резултовало розвой османского барокного стила.[460] Европски уплїв ше предлужел и у 19. вику. 461,460
Од 1918. року, турска архитектура ше може подзелїц на три часци. Од 1918. по 1950. рок, перши облапя период Першого националного архитектонского руха, хтори прешол у модернистичну архитектуру. [[File:Eskisehir Odunpazarı tour in 2018 8523.jpg|right|thumb|300px| Традицийни турски хижи, хтори реновирани у округу Одунпазари у Ескишехиру, место шветового нашлїдства УНЕСКО-а.[452)]]Модерни и вельки будинки були преферирани за явни будинки, док народна архитектура типа „турскей хижи“ уплївовала на приватни хижи. Од 1950. по 1980.рок, друга часц залапює урбанизацию, модернизацию и интернационализацию. За бивальни обєкти, почало преовладовац „армиранобетонски, плочасти, квартелї штреднєй висини“.
Од 1980. року, треца часц дефинована спрам навикох потрошачох и медзинародних трендох, як цо то тарґовецки центри и дїловни будинки такв.,,кули''. Луксузни резиденциї зоз „турским стилом хижох“ були ,,глєдани''.[462] У 21. вику, проєкти урбаней обнови постали тренд.[463] Роздумованє и отпорносц на природни катастрофи як цо трешеня жеми (хтори у Турскей части) єден з главних цильох проєктох урбаного будоватльства.[464] Старим будинком стан ризични и потребне им у вельких процентох обнавянє-реновиранє.
=== Театер ===
Турски народни театер (-{''halk tiyatrosu''}-) составени зоз штирох розличних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref>
[[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, у Турскей.]]
Популарни театер облапя представи зоз глумцами, бабкарски представи, представи зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и ,,бешедне<nowiki>''</nowiki> приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Починаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После основаней Турскей Републики, формовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref>
'''Литература'''
[[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени литературни и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповедки ''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref>
'''Медиї и кино''' ('''биоскоп''')
Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станїцох, даскельо дзешетки новини, продуктивна и профитoбилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежoво канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ.
'''Музика и танєц'''
Главне жридло: Музика Турскей и турски народни танєц
[[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref>
Популарносц поп музики и ширенє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох.
== Релиґия ==
Джамия Султана Ахмеда, позната и як Белава джамия у Истанбулу, єдна є зоз найзначнєйших и найпопуларнєйших памятнїкох османлийскей архитектури.
Турска секуларна держава без урядовей державней релиґиї; устав предвидза шлєбоду виросповеданя и спрам совисци.<ref>Axel Tschentscher. [https://servat.unibe.ch/icl/tu00000_.html "International Constitutional Law: Turkey Constitution".] Servat.unibe.ch. Retrieved 1 November 2010.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20081028211305/http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf "Turkey: Islam and Laicism Between the Interests of State, Politics, and Society"] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/Peace_Research_Institute_Frankfurt Peace Research Institute Frankfurt.] Archived from [https://www.prif.org/downloads/prif78.pdf the original] (PDF) on 28 October 2008. Retrieved 19 October 2008.</ref> Спрам ''CIA World Factbook-''у, муслиманє творя 99,8% жительства, а векшина з нїх то сунити.<ref>[https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)".] [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook.]
[https://en.wikipedia.org/wiki/Central_Intelligence_Agency Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-society the original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> На основи анкети, преценєносц KONDA-е за муслиманох була 99,4% у 2006. року.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFKONDA2006 KONDA 2006, p. 24]</ref> преценєносц же єст алевитох медзи 10% и 40% жительства.
Процент нємуслиманох у нєшкайшей Турскей бул 19,1% 1914. року, хвильково, нємуслиманє творя 0,2% жительства спрам ''Шветвей кнїжки фактох''.<ref> =https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)" [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook. Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societyhttps://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societythe original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> даєдни од нємуслиманских заєднїцох то Єрмени, Асирци, болгарски православци, католїки, Греки, Євреє и протестанти.[422] Жридла преценюю же ше християнске жительство у Турскей руша медзи 180.000 и 320.000.[423][424] Турска ма найвекшу єврейску заєднїцу медзи жемами зоз муслиманску векшину.<ref>DellaPergola, Sergio (2018). [https://www.jewishdatabank.org/content/upload/bjdb/2018-World_Jewish_Population_(AJYB,_DellaPergola)_DB_Final.pdf "World Jewish Population, 2018"] (PDF). In Dashefsky, Arnold; Sheskin, Ira M. (eds.). The American Jewish Year Book, 2018. Vol. 118. Cham, Switzerland: Springer. pp. 361–452. ISBN 978-3-030-03906-6. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#Identifiers_and_linked_data OCLC 1090130084] – via Jewishdatabank.org.</ref>Хвильково постоя у Турскей 439 церкави и синаґоґи.<ref> [https://www.indyturk.com/node/88486/haber/t%C3%BCrkiye%E2%80%99de-hristiyan-ve-yahudilere-ait-439-ibadethane-ve-24-dernek-var "Türkiye'de Hristiyan ve Yahudilere ait 439 ibadethane ve 24 dernek var".] Independent Türkçe.</ref>
KONDA 2006. року преценєла же 0,47% жительства нє мало нїяку релиґию.[419] Спрам KONDA-и, часц одраснутих гражданох хтори ше идентификовали як нєвернїки звекшала ше зоз 2% у 2011. на 6% у 2021. року.[380] Анкета ''Gezici Araştırma'' зоз 2020. року указала же ше 28,5% генерациї '''''Z''''' идентификує як нєрелиґиозне.<ref>[https://www.sozcu.com.tr/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-sozcuye-acikladi-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde-wp5867771 Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici SÖZCÜ'ye açıkladı: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] sozcu.com.tr. 11 June 2020.</ref><ref> [https://www.gercekgundem.com/siyaset/188215/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde "Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] gercekgundem.com. 11 June 2020.</ref>
'''Державни швета'''
:* [[1. януар]] — Нови рок
:* [[23. април]] — Дзень дзецох
:* [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта
:* 30. авґуст — Дзень побиди
:* 29. октобер — Дзень републики
:* вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам
== Референци ==
[[Катеґория:Турска]]
<references />
[[Катеґория:Держави у Европи]]
[[Катеґория:Держави у Азиї]]
[[Катеґория:Держави]]
hd20kxye7ye74600bz99rlj1dflpfkj
21157
21156
2026-09-01T16:15:42Z
Olirk55
19
УЛожени текст о образованю
21157
wikitext
text/x-wiki
{|class="wikitable" align="right" width="300px"
|-
! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti''
|-
| colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]]
|-
| colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска'''
[[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци <ref>[https://www.mfa.gov.tr/the-turkish-flag-and-the-turkish-national-anthem.en.mfa "The Turkish Flag and The Turkish National Anthem (Independence March)".] Republic of Türkiye, Ministry of Foreign Affairs. Retrieved 4 August 2024.</ref>]]
|-
| '''Поверхносц'''
| 783,562 км²
|-
| '''Интернет домен'''
| .tr
|-
| '''Телефонски код'''
| +90
|}
'''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї.
На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє.
Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска.
Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул.
Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия.
Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF)
</ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4.
</ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей.
== Релєф ==
[[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд.
На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук.
Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач.
== Клима ==
Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими. Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" />
[[File:Köppen types of Turkey.jpg|right|thumb|321x321px|Климатски зони у Турскей спрам Кепеновей класификациї клими]]
Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох стої и затримує ше цали рок.
Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref>
== Административне подзелєнє ==
Турска административно подзелєна на 81 вилаєти (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками:
* Гатай — шедзиско Антиохия
* Коджаели — шедзиско Измит
* Сакаря — шедзиско Адапазар
[[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|679x679px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]]
'''Турски подзелєня на 81 вилаєти'''
{| class=wikitable
|- style="background:#fff;"
| Агри (вилајет)|Аґри
| Адана (вилајет)|Адана
| Адияман (вилаєт)|Адияман
| Айдин (вилајет)|Айдин
| Аксарај (вилајет)|Аксарай
| Амасија (вилајет)|Амасия
| Анкарски вилајет|Анкара
| Анталија (вилајет)|Анталия
|- style="background:#fff;"
| Ардахан (вилајет)|Ардахан
| Артвин (вилајет)|Артвин
| Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар
| Бајбурт (вилајет)|Байбурт
| Баликесир (вилајет)|Баликесир
| Бартин (вилајет)|Бартин
|[Батман (вилајет)|Батман
| Билеџик (вилајет)|Биледжик
|- style="background:#fff;"
| Бингол (вилајет)|Бинґел
| Битлис (вилајет)|Битлис
| Болу (вилајет)|Болу
| Бурдур (вилајет)|Бурдур
| Бурса (вилајет)|Бурса
| Ван (вилајет)|Ван
| Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп
| Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане
|- style="background:#fff;"
| Гиресун (вилајет)|Ґиресун
| Денизли (вилајет)|Денизли
| Дузџе (вилајет)|Дуздже
| Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир
| Елазиг (вилајет)|Елазиґ
| Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан
| Ерзурум (вилајет)|Ерзурум
| Једрене (вилајет)|Едирне
|- style="background:#fff;"
| Ескишехир (вилајет)|Ескишегир
| Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак
| Игдир (вилајет)|Иґдир
| Измир (вилајет)|Измир
| Испарта (вилајет)|Испарта
| Истанбулски вилајет|Истанбул
| Јалова (вилајет)|Ялова
| Јозгат (вилајет)|Йозґат
|- style="background:#fff;"
| Кајсери (вилајет)|Кайсери
| Карабик (вилајет)|Карабик
| Караман (вилајет)|Караман
| Карс (вилајет)|Карс
| Кастамону (вилајет)|Кастамону
| Кахраманмараш (вилајет)|Кахраманмараш
| Килис (вилајет)|Килис
| Кутахија (вилајет)|Китахия
|- style="background:#fff;"
| Конија (вилајет)|Кония
| Коџаели (вилајет)|Коджаели
| Кирикале (вилајет)|Кирикале
| Киркларели (вилајет)|Киркларели
| Киршехир (вилајет)|Киршехир
| Малатија (вилајет)|Малатијя
| Маниса (вилајет)|Маниса
| Мардин (вилајет)|Мардин
|- style="background:#fff;"
| Мерсин (вилајет)|Мерсин
| Мугла (вилајет)|Муґла
| Муш (вилајет)|Муш
| Невшехир (вилајет)|Невшехир
| Нигде (вилајет)|Ниґде
| Орду (вилајет)|Орду
| Османије (вилајет)|Османиє
| Ризе (вилајет)|Ризе
|- style="background:#fff;"
| Сакарија (вилајет)|Сакария
| Самсун (вилајет)|Самсун
| Сивас (вилајет)|Сивас
| Сирт (вилајет)|Сирт
| Синоп (вилајет)|Синоп
| Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ
| Токат (вилајет)|Токат
| Трабзон (вилајет)|Трабзон
|- style="background:#fff;"
| Тунџели (вилајет)|Тунджели
| Ушак (вилајет)|Ушак
| Хакари (вилајет)|Хакари
| Хатај (вилајет)|Гатай
| Чанакале (вилајет)|Чанакале
| Чанкири (вилајет)|Чанкири
| Чорум (вилајет)|Чорум
| Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа
|- style="background:#fff;"
| Ширнак (вилајет)|Ширнак
|
|
|
|
|
|
|
|}
{|style="margin:0 auto"
|
|}
'''Мапа турских вилаєтох зоз пописанима менами'''
{{Мапа турских вилаєтох}}
== Жительство ==
Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, як и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) тиж и у часцох державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей.
Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори ше у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє є тиж так горда и на свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох.
== Туризем ==
[[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика,<ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта ''Туркеи Хоме''. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>
Турска ма 19 Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветового нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз ''Белаву заставу'', и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия други найнащивенши город у Турскей зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року.
== Култура ==
Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елементох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходоизмом<nowiki>''</nowiki> на Османске царство а предлужело ше по нєшка. Тото мишанє першобутно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримованьом традицийних, вирских и историйних вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref>
Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''.
'''Архитектура'''
[[File:Selimiye... - panoramio.jpg|right|thumb|300px|Джамия Селимия у Єдрену, (збудовал Мимар Синан), приклад класичней османскей архитектури.]]Турска представя ,,дом'' числених насельох неолита, як цо то Чатал-Хоюк.[453][54] Зоз бронзовей епохи, важни архитектонски остатки уключую Аладжа-Хоюк и друге пасмо Трої.[54] Исную рижни приклади старогреческей и староримскей архитектури, окреме у еґейским реґиону.[454] Византийска архитектура датує зоз 4. вика новей ери. Найлєпши єй приклад Свята София. Византийски архитектонски стил предлужел ше розвивац после освойованя Истанбула, як цо и архитектура византийского препородзеня.[455] У периодзе турскеого князовства, зявела ше окремна архитектура хтора уключовала византийску и єрменску архитектуру зоз архитектонскима стилами пренайдзених у захадней и централней Азиї.[456] Тота архитектура часто хасновала камень и цегли и створела числени караван-сараї, медреси и маузолеї.[457]
Османска архитектура ше зявела у северозахадней Анадолиї и Тракиї. Вщасна османска архитектура мишала „традицийну анадолску исламску архитектуру зоз локалнима будовательнима материялами и технїками“.[458] После заберня Истанбула, класична османска архитектура ше зявела у 16. и 17. вику.[459]
Найважнєйши архитекта класичного периода бул Мимар Синан, чийо главни дїла уключую джамию Шехзади, джамию Сулейманиї (450) и джамию Селимиї.
[[File:Istanbul asv2020-02 img05 Crowne Plaza Old City.jpg|right|thumb|300px|Хотел Краун Плаза Олд Сити, познати апартмани Тайєре, (приклад першей националней обнови) у Истанбулу, ]]
Починаюци од 18. вику, османска архитектура була под увплївом европских елементох, а то резултовало розвой османского барокного стила.[460] Европски уплїв ше предлужел и у 19. вику. 461,460
Од 1918. року, турска архитектура ше може подзелїц на три часци. Од 1918. по 1950. рок, перши облапя период Першого националного архитектонского руха, хтори прешол у модернистичну архитектуру. [[File:Eskisehir Odunpazarı tour in 2018 8523.jpg|right|thumb|300px| Традицийни турски хижи, хтори реновирани у округу Одунпазари у Ескишехиру, место шветового нашлїдства УНЕСКО-а.[452)]]Модерни и вельки будинки були преферирани за явни будинки, док народна архитектура типа „турскей хижи“ уплївовала на приватни хижи. Од 1950. по 1980.рок, друга часц залапює урбанизацию, модернизацию и интернационализацию. За бивальни обєкти, почало преовладовац „армиранобетонски, плочасти, квартелї штреднєй висини“.
Од 1980. року, треца часц дефинована спрам навикох потрошачох и медзинародних трендох, як цо то тарґовецки центри и дїловни будинки такв.,,кули''. Луксузни резиденциї зоз „турским стилом хижох“ були ,,глєдани''.[462] У 21. вику, проєкти урбаней обнови постали тренд.[463] Роздумованє и отпорносц на природни катастрофи як цо трешеня жеми (хтори у Турскей части) єден з главних цильох проєктох урбаного будоватльства.[464] Старим будинком стан ризични и потребне им у вельких процентох обнавянє-реновиранє.
=== Театер ===
Турски народни театер (-{''halk tiyatrosu''}-) составени зоз штирох розличних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref>
[[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, у Турскей.]]
Популарни театер облапя представи зоз глумцами, бабкарски представи, представи зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и ,,бешедне<nowiki>''</nowiki> приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Починаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После основаней Турскей Републики, формовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref>
'''Литература'''
[[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени литературни и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповедки ''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref>
'''Медиї и кино''' ('''биоскоп''')
Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станїцох, даскельо дзешетки новини, продуктивна и профитoбилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежoво канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ.
'''Музика и танєц'''
[[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref>
Популарносц поп музики и ширенє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох.
== Образованє ==
У предходних 20-30 рокох, у Турскей ше злєпшал квалитет образованя и посцигнуте значне напредованє у приступу образованя.[430] Од 2011. по 2021. року, злепшанє и приступ ше одноши на роснуце стопи образованя и закончованя штреднього и високого образованя, уключуюци и орґанизованих штирираз вецей предшколских установох. Резулатати PISA (28) тестох указую на константне злєпшованє образованя. (28) Алє и далєй постої розкол зоз жемами ОЕЦД-а. Значни виволаня уключую розлики у резултатох ушколярох зоз розличних школох, розлики медзи руралних и урбаних подручох, приступ предшколскому образованю и приход школярох сирийских вибеженцох. 28 )
Министерство за националне образованє одвичательне за предтерциярне образованє.[431] Обовязне образованє безплатне у явних школох и тирва 12 роки, подзелєне є до трох часцох.[432][430] У Турскей исную 208 универзитети.[365] Студенти ше розпоредзую на универзитети на основи їх резултатох YKS и їх преференцийох, прейґ Центра за меранє/ранґированє, селекцию и пласман.[433] Шицки державни и приватни универзитети под контролом Одбора за високе образованє. Од 2016.року, предсидатель Турскей директно менує шицких ректорох, шицких державних и приватних универзитетох.[434]
Спрам ранґ-лїстини часописа ''Times Higher Education'' зоз 2024. року, найлєпши универзитети були Универзитет Коч, Технїцки универзитет Блїского востока, Универзитет Сабанджи и Технїцки универзитет у Истанбулу.[435] Спрам Академского ранґированя шветових универзитетох, найлепши универзитет бул Универзитет у Истанбулу, Универзитет здравствених наукох (Турска) и Универзитет Хаджетепе.[436] За иножемних студентох, Турска постала реґионални образовни штредок,[437] зоз вельким числом медзинародних студенатох[438] и медзинародних стипендийох.[439][440][441]
== Релиґия ==
Джамия Султана Ахмеда, позната и як Белава джамия у Истанбулу, єдна є зоз найзначнєйших и найпопуларнєйших памятнїкох османлийскей архитектури.
Турска секуларна держава без урядовей державней релиґиї; устав предвидза шлєбоду виросповеданя и спрам совисци.<ref>Axel Tschentscher. [https://servat.unibe.ch/icl/tu00000_.html "International Constitutional Law: Turkey Constitution".] Servat.unibe.ch. Retrieved 1 November 2010.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20081028211305/http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf "Turkey: Islam and Laicism Between the Interests of State, Politics, and Society"] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/Peace_Research_Institute_Frankfurt Peace Research Institute Frankfurt.] Archived from [https://www.prif.org/downloads/prif78.pdf the original] (PDF) on 28 October 2008. Retrieved 19 October 2008.</ref> Спрам ''CIA World Factbook-''у, муслиманє творя 99,8% жительства, а векшина з нїх то сунити.<ref>[https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)".] [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook.]
[https://en.wikipedia.org/wiki/Central_Intelligence_Agency Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-society the original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> На основи анкети, преценєносц KONDA-е за муслиманох була 99,4% у 2006. року.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFKONDA2006 KONDA 2006, p. 24]</ref> преценєносц же єст алевитох медзи 10% и 40% жительства.
Процент нємуслиманох у нєшкайшей Турскей бул 19,1% 1914. року, хвильково, нємуслиманє творя 0,2% жительства спрам ''Шветвей кнїжки фактох''.<ref> =https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)" [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook. Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societyhttps://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societythe original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> даєдни од нємуслиманских заєднїцох то Єрмени, Асирци, болгарски православци, католїки, Греки, Євреє и протестанти.[422] Жридла преценюю же ше християнске жительство у Турскей руша медзи 180.000 и 320.000.[423][424] Турска ма найвекшу єврейску заєднїцу медзи жемами зоз муслиманску векшину.<ref>DellaPergola, Sergio (2018). [https://www.jewishdatabank.org/content/upload/bjdb/2018-World_Jewish_Population_(AJYB,_DellaPergola)_DB_Final.pdf "World Jewish Population, 2018"] (PDF). In Dashefsky, Arnold; Sheskin, Ira M. (eds.). The American Jewish Year Book, 2018. Vol. 118. Cham, Switzerland: Springer. pp. 361–452. ISBN 978-3-030-03906-6. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#Identifiers_and_linked_data OCLC 1090130084] – via Jewishdatabank.org.</ref>Хвильково постоя у Турскей 439 церкави и синаґоґи.<ref> [https://www.indyturk.com/node/88486/haber/t%C3%BCrkiye%E2%80%99de-hristiyan-ve-yahudilere-ait-439-ibadethane-ve-24-dernek-var "Türkiye'de Hristiyan ve Yahudilere ait 439 ibadethane ve 24 dernek var".] Independent Türkçe.</ref>
KONDA 2006. року преценєла же 0,47% жительства нє мало нїяку релиґию.[419] Спрам KONDA-и, часц одраснутих гражданох хтори ше идентификовали як нєвернїки звекшала ше зоз 2% у 2011. на 6% у 2021. року.[380] Анкета ''Gezici Araştırma'' зоз 2020. року указала же ше 28,5% генерациї '''''Z''''' идентификує як нєрелиґиозне.<ref>[https://www.sozcu.com.tr/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-sozcuye-acikladi-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde-wp5867771 Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici SÖZCÜ'ye açıkladı: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] sozcu.com.tr. 11 June 2020.</ref><ref> [https://www.gercekgundem.com/siyaset/188215/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde "Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] gercekgundem.com. 11 June 2020.</ref>
'''Державни швета'''
:* [[1. януар]] — Нови рок
:* [[23. април]] — Дзень дзецох
:* [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта
:* 30. авґуст — Дзень побиди
:* 29. октобер — Дзень републики
:* вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам
== Референци ==
[[Катеґория:Турска]]
<references />
[[Катеґория:Держави у Европи]]
[[Катеґория:Держави у Азиї]]
[[Катеґория:Держави]]
42bk4bhm2xd4j6vb54tessr8pj6a1dh
21158
21157
2026-09-01T16:32:45Z
Olirk55
19
21158
wikitext
text/x-wiki
{|class="wikitable" align="right" width="300px"
|-
! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti''
|-
| colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]]
|-
| colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска'''
[[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци <ref>[https://www.mfa.gov.tr/the-turkish-flag-and-the-turkish-national-anthem.en.mfa "The Turkish Flag and The Turkish National Anthem (Independence March)".] Republic of Türkiye, Ministry of Foreign Affairs. Retrieved 4 August 2024.</ref>]]
|-
| '''Поверхносц'''
| 783,562 км²
|-
| '''Интернет домен'''
| .tr
|-
| '''Телефонски код'''
| +90
|}
'''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї.
На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє.
Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска.
Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул.
Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия.
Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF)
</ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4.
</ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей.
== Релєф ==
[[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд.
На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук.
Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач.
== Клима ==
Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими. Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" />
[[File:Köppen types of Turkey.jpg|right|thumb|321x321px|Климатски зони у Турскей спрам Кепеновей класификациї клими]]
Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох стої и затримує ше цали рок.
Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref>
== Административне подзелєнє ==
Турска административно подзелєна на 81 вилаєти (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками:
* Гатай — шедзиско Антиохия
* Коджаели — шедзиско Измит
* Сакаря — шедзиско Адапазар
[[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|679x679px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]]
'''Турски подзелєня на 81 вилаєти'''
{| class=wikitable
|- style="background:#fff;"
| Агри (вилајет)|Аґри
| Адана (вилајет)|Адана
| Адияман (вилаєт)|Адияман
| Айдин (вилајет)|Айдин
| Аксарај (вилајет)|Аксарай
| Амасија (вилајет)|Амасия
| Анкарски вилајет|Анкара
| Анталија (вилајет)|Анталия
|- style="background:#fff;"
| Ардахан (вилајет)|Ардахан
| Артвин (вилајет)|Артвин
| Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар
| Бајбурт (вилајет)|Байбурт
| Баликесир (вилајет)|Баликесир
| Бартин (вилајет)|Бартин
|[Батман (вилајет)|Батман
| Билеџик (вилајет)|Биледжик
|- style="background:#fff;"
| Бингол (вилајет)|Бинґел
| Битлис (вилајет)|Битлис
| Болу (вилајет)|Болу
| Бурдур (вилајет)|Бурдур
| Бурса (вилајет)|Бурса
| Ван (вилајет)|Ван
| Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп
| Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане
|- style="background:#fff;"
| Гиресун (вилајет)|Ґиресун
| Денизли (вилајет)|Денизли
| Дузџе (вилајет)|Дуздже
| Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир
| Елазиг (вилајет)|Елазиґ
| Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан
| Ерзурум (вилајет)|Ерзурум
| Једрене (вилајет)|Едирне
|- style="background:#fff;"
| Ескишехир (вилајет)|Ескишегир
| Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак
| Игдир (вилајет)|Иґдир
| Измир (вилајет)|Измир
| Испарта (вилајет)|Испарта
| Истанбулски вилајет|Истанбул
| Јалова (вилајет)|Ялова
| Јозгат (вилајет)|Йозґат
|- style="background:#fff;"
| Кајсери (вилајет)|Кайсери
| Карабик (вилајет)|Карабик
| Караман (вилајет)|Караман
| Карс (вилајет)|Карс
| Кастамону (вилајет)|Кастамону
| Кахраманмараш (вилајет)|Кахраманмараш
| Килис (вилајет)|Килис
| Кутахија (вилајет)|Китахия
|- style="background:#fff;"
| Конија (вилајет)|Кония
| Коџаели (вилајет)|Коджаели
| Кирикале (вилајет)|Кирикале
| Киркларели (вилајет)|Киркларели
| Киршехир (вилајет)|Киршехир
| Малатија (вилајет)|Малатијя
| Маниса (вилајет)|Маниса
| Мардин (вилајет)|Мардин
|- style="background:#fff;"
| Мерсин (вилајет)|Мерсин
| Мугла (вилајет)|Муґла
| Муш (вилајет)|Муш
| Невшехир (вилајет)|Невшехир
| Нигде (вилајет)|Ниґде
| Орду (вилајет)|Орду
| Османије (вилајет)|Османиє
| Ризе (вилајет)|Ризе
|- style="background:#fff;"
| Сакарија (вилајет)|Сакария
| Самсун (вилајет)|Самсун
| Сивас (вилајет)|Сивас
| Сирт (вилајет)|Сирт
| Синоп (вилајет)|Синоп
| Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ
| Токат (вилајет)|Токат
| Трабзон (вилајет)|Трабзон
|- style="background:#fff;"
| Тунџели (вилајет)|Тунджели
| Ушак (вилајет)|Ушак
| Хакари (вилајет)|Хакари
| Хатај (вилајет)|Гатай
| Чанакале (вилајет)|Чанакале
| Чанкири (вилајет)|Чанкири
| Чорум (вилајет)|Чорум
| Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа
|- style="background:#fff;"
| Ширнак (вилајет)|Ширнак
|
|
|
|
|
|
|
|}
{|style="margin:0 auto"
|
|}
'''Мапа турских вилаєтох зоз пописанима менами'''
{{Мапа турских вилаєтох}}
== Жительство ==
Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, як и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) тиж и у часцох державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей.
Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори ше у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє є тиж так горда и на свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох.
== Туризем ==
[[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика,<ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта ''Туркеи Хоме''. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>
Турска ма 19 Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветового нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз ''Белаву заставу'', и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия други найнащивенши город у Турскей зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року.
== Култура ==
Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елементох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходоизмом<nowiki>''</nowiki> на Османске царство а предлужело ше по нєшка. Тото мишанє першобутно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримованьом традицийних, вирских и историйних вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref>
Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''.
'''Архитектура'''
[[File:Selimiye... - panoramio.jpg|right|thumb|300px|Джамия Селимия у Єдрену, (збудовал Мимар Синан), приклад класичней османскей архитектури.]]Турска представя ,,дом'' числених насельох неолита, як цо то Чатал-Хоюк.[453][54] Зоз бронзовей епохи, важни архитектонски остатки уключую Аладжа-Хоюк и друге пасмо Трої.[54] Исную рижни приклади старогреческей и староримскей архитектури, окреме у еґейским реґиону.[454] Византийска архитектура датує зоз 4. вика новей ери. Найлєпши єй приклад Свята София. Византийски архитектонски стил предлужел ше розвивац после освойованя Истанбула, як цо и архитектура византийского препородзеня.[455] У периодзе турскеого князовства, зявела ше окремна архитектура хтора уключовала византийску и єрменску архитектуру зоз архитектонскима стилами пренайдзених у захадней и централней Азиї.[456] Тота архитектура часто хасновала камень и цегли и створела числени караван-сараї, медреси и маузолеї.[457]
Османска архитектура ше зявела у северозахадней Анадолиї и Тракиї. Вщасна османска архитектура мишала „традицийну анадолску исламску архитектуру зоз локалнима будовательнима материялами и технїками“.[458] После заберня Истанбула, класична османска архитектура ше зявела у 16. и 17. вику.[459]
Найважнєйши архитекта класичного периода бул Мимар Синан, чийо главни дїла уключую джамию Шехзади, джамию Сулейманиї (450) и джамию Селимиї.
[[File:Istanbul asv2020-02 img05 Crowne Plaza Old City.jpg|right|thumb|300px|Хотел Краун Плаза Олд Сити, познати апартмани Тайєре, (приклад першей националней обнови) у Истанбулу, ]]
Починаюци од 18. вику, османска архитектура була под увплївом европских елементох, а то резултовало розвой османского барокного стила.[460] Европски уплїв ше предлужел и у 19. вику. 461,460
Од 1918. року, турска архитектура ше може подзелїц на три часци. Од 1918. по 1950. рок, перши облапя период Першого националного архитектонского руха, хтори прешол у модернистичну архитектуру. [[File:Eskisehir Odunpazarı tour in 2018 8523.jpg|right|thumb|300px| Традицийни турски хижи, хтори реновирани у округу Одунпазари у Ескишехиру, место шветового нашлїдства УНЕСКО-а.[452)]]Модерни и вельки будинки були преферирани за явни будинки, док народна архитектура типа „турскей хижи“ уплївовала на приватни хижи. Од 1950. по 1980.рок, друга часц залапює урбанизацию, модернизацию и интернационализацию. За бивальни обєкти, почало преовладовац „армиранобетонски, плочасти, квартелї штреднєй висини“.
Од 1980. року, треца часц дефинована спрам навикох потрошачох и медзинародних трендох, як цо то тарґовецки центри и дїловни будинки такв.,,кули''. Луксузни резиденциї зоз „турским стилом хижох“ були ,,глєдани''.[462] У 21. вику, проєкти урбаней обнови постали тренд.[463] Роздумованє и отпорносц на природни катастрофи як цо трешеня жеми (хтори у Турскей части) єден з главних цильох проєктох урбаного будоватльства.[464] Старим будинком стан ризични и потребне им у вельких процентох обнавянє-реновиранє.
=== Театер ===
Турски народни театер (-{''halk tiyatrosu''}-) составени зоз штирох розличних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref>
[[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, у Турскей.]]
Популарни театер облапя представи зоз глумцами, бабкарски представи, представи зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и ,,бешедне<nowiki>''</nowiki> приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Починаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После основаней Турскей Републики, формовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref>
'''Литература'''
[[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени литературни и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповедки ''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref>
'''Медиї и кино''' ('''биоскоп''')
Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станїцох, даскельо дзешетки новини, продуктивна и профитoбилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежoво канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ.
'''Филм'''. Даскельо мена представнїки филма представели свой период у турскей кинематоґрафиї (Филиз Акин, Фатма Ґирик, Хуля Кочиїт и Туркан Шорай)[477] Турски редителє Метина Ерксана, Нурия Билґе Джейлана, Їлмаза Ґунея, Зекия Демиркубуза и Ферзана Озпетека достали числени медзинародни награди як цо то ''Златна палма'' и ''Златни медведз''.[478] Турски телевизийни драми постали вше популарнєйши и споза граници Турскей и спадаю медзи найважнєйши вивожени ,,продукти<nowiki>''</nowiki> тей жеми, и у поглядзе профита, так и одношеня зоз явносцу.[479] Нєшка Турска други найвекши вивожнїк на швеце телевизийских филмских серийох. (481, 482, 483)
'''Музика и танєц'''
[[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref>
Популарносц поп музики и ширенє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох.
== Образованє ==
У предходних 20-30 рокох, у Турскей ше злєпшал квалитет образованя и посцигнуте значне напредованє у приступу образованя.[430] Од 2011. по 2021. року, злепшанє и приступ ше одноши на роснуце стопи образованя и закончованя штреднього и високого образованя, уключуюци и орґанизованих штирираз вецей предшколских установох. Резулатати PISA (28) тестох указую на константне злєпшованє образованя. (28) Алє и далєй постої розкол зоз жемами ОЕЦД-а. Значни виволаня уключую розлики у резултатох ушколярох зоз розличних школох, розлики медзи руралних и урбаних подручох, приступ предшколскому образованю и приход школярох сирийских вибеженцох. 28 )
Министерство за националне образованє одвичательне за предтерциярне образованє.[431] Обовязне образованє безплатне у явних школох и тирва 12 роки, подзелєне є до трох часцох.[432][430] У Турскей исную 208 универзитети.[365] Студенти ше розпоредзую на универзитети на основи їх резултатох YKS и їх преференцийох, прейґ Центра за меранє/ранґированє, селекцию и пласман.[433] Шицки державни и приватни универзитети под контролом Одбора за високе образованє. Од 2016.року, предсидатель Турскей директно менує шицких ректорох, шицких державних и приватних универзитетох.[434]
Спрам ранґ-лїстини часописа ''Times Higher Education'' зоз 2024. року, найлєпши универзитети були Универзитет Коч, Технїцки универзитет Блїского востока, Универзитет Сабанджи и Технїцки универзитет у Истанбулу.[435] Спрам Академского ранґированя шветових универзитетох, найлепши универзитет бул Универзитет у Истанбулу, Универзитет здравствених наукох (Турска) и Универзитет Хаджетепе.[436] За иножемних студентох, Турска постала реґионални образовни штредок,[437] зоз вельким числом медзинародних студенатох[438] и медзинародних стипендийох.[439][440][441]
== Релиґия ==
Джамия Султана Ахмеда, позната и як Белава джамия у Истанбулу, єдна є зоз найзначнєйших и найпопуларнєйших памятнїкох османлийскей архитектури.
Турска секуларна держава без урядовей державней релиґиї; устав предвидза шлєбоду виросповеданя и спрам совисци.<ref>Axel Tschentscher. [https://servat.unibe.ch/icl/tu00000_.html "International Constitutional Law: Turkey Constitution".] Servat.unibe.ch. Retrieved 1 November 2010.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20081028211305/http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf "Turkey: Islam and Laicism Between the Interests of State, Politics, and Society"] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/Peace_Research_Institute_Frankfurt Peace Research Institute Frankfurt.] Archived from [https://www.prif.org/downloads/prif78.pdf the original] (PDF) on 28 October 2008. Retrieved 19 October 2008.</ref> Спрам ''CIA World Factbook-''у, муслиманє творя 99,8% жительства, а векшина з нїх то сунити.<ref>[https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)".] [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook.]
[https://en.wikipedia.org/wiki/Central_Intelligence_Agency Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-society the original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> На основи анкети, преценєносц KONDA-е за муслиманох була 99,4% у 2006. року.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFKONDA2006 KONDA 2006, p. 24]</ref> преценєносц же єст алевитох медзи 10% и 40% жительства.
Процент нємуслиманох у нєшкайшей Турскей бул 19,1% 1914. року, хвильково, нємуслиманє творя 0,2% жительства спрам ''Шветвей кнїжки фактох''.<ref> =https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)" [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook. Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societyhttps://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societythe original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> даєдни од нємуслиманских заєднїцох то Єрмени, Асирци, болгарски православци, католїки, Греки, Євреє и протестанти.[422] Жридла преценюю же ше християнске жительство у Турскей руша медзи 180.000 и 320.000.[423][424] Турска ма найвекшу єврейску заєднїцу медзи жемами зоз муслиманску векшину.<ref>DellaPergola, Sergio (2018). [https://www.jewishdatabank.org/content/upload/bjdb/2018-World_Jewish_Population_(AJYB,_DellaPergola)_DB_Final.pdf "World Jewish Population, 2018"] (PDF). In Dashefsky, Arnold; Sheskin, Ira M. (eds.). The American Jewish Year Book, 2018. Vol. 118. Cham, Switzerland: Springer. pp. 361–452. ISBN 978-3-030-03906-6. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#Identifiers_and_linked_data OCLC 1090130084] – via Jewishdatabank.org.</ref>Хвильково постоя у Турскей 439 церкави и синаґоґи.<ref> [https://www.indyturk.com/node/88486/haber/t%C3%BCrkiye%E2%80%99de-hristiyan-ve-yahudilere-ait-439-ibadethane-ve-24-dernek-var "Türkiye'de Hristiyan ve Yahudilere ait 439 ibadethane ve 24 dernek var".] Independent Türkçe.</ref>
KONDA 2006. року преценєла же 0,47% жительства нє мало нїяку релиґию.[419] Спрам KONDA-и, часц одраснутих гражданох хтори ше идентификовали як нєвернїки звекшала ше зоз 2% у 2011. на 6% у 2021. року.[380] Анкета ''Gezici Araştırma'' зоз 2020. року указала же ше 28,5% генерациї '''''Z''''' идентификує як нєрелиґиозне.<ref>[https://www.sozcu.com.tr/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-sozcuye-acikladi-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde-wp5867771 Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici SÖZCÜ'ye açıkladı: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] sozcu.com.tr. 11 June 2020.</ref><ref> [https://www.gercekgundem.com/siyaset/188215/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde "Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] gercekgundem.com. 11 June 2020.</ref>
'''Державни швета'''
:* [[1. януар]] — Нови рок
:* [[23. април]] — Дзень дзецох
:* [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта
:* 30. авґуст — Дзень побиди
:* 29. октобер — Дзень републики
:* вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам
== Референци ==
[[Катеґория:Турска]]
<references />
[[Катеґория:Держави у Европи]]
[[Катеґория:Держави у Азиї]]
[[Катеґория:Держави]]
suu6b04iss4yfut3ph79m0qesuswycj
Катеґория:15. юний
14
1654
21169
18580
2026-09-01T20:32:37Z
Keresturec
18
Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Sveletanka|Sveletanka]] ([[User talk:Sveletanka|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Keresturec|Keresturec]]
11241
wikitext
text/x-wiki
phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1
Катеґория:6. юний
14
1881
21162
18932
2026-09-01T19:53:32Z
Keresturec
18
Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Olirk55|Olirk55]] ([[User talk:Olirk55|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Keresturec|Keresturec]]
11706
wikitext
text/x-wiki
phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1
21163
21162
2026-09-01T19:55:07Z
Keresturec
18
Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Keresturec|Keresturec]] ([[User talk:Keresturec|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Olirk55|Olirk55]]
18932
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:Юний]]
go0wpdwujx7id0j8uyehkxims5nl8tz
Пола
0
2215
21179
13049
2026-09-02T09:54:44Z
Sveletanka
20
катеґория
21179
wikitext
text/x-wiki
'''Пола''' (слц. pola „исте“, всл. „kabat o tri poli“, од праслав. pola) – тото слово ма у нашим язику два значеня:
'''Значенє 1.''' „половка“:
'''Приклади:'''
• А вон винє зоз кишенки злата пол персценя, а вона свой виняла. Вжала єдну полу до єдней руки, а другу полу до другей руки; Предкладам да єдна пола од нас роби, и кед ше вимучи да ю заменї друга половка.
• У [[Подзелєнє музики|музики]] половка [[Нота|ноти]], односно цала нота подзелєна на два половки.
== Вирази ==
'''до поли''' = наполи:
'''Приклад:'''
Зато треба да ше [[народ]] чува до поли учених людзох, котри го знаю на криву драгу звесц.
'''о поли''', присл.
'''а)''' = коло пасу:
'''Приклад:'''
Влапел пияного о поли, та го положел до шoроґльох.
'''б)''' = надвойнє:
'''Приклад:'''
Чужанка (фалаток сукна) ше зложела о поли, замачала ше до води, тримала ше у дланї, през ню ше препущовала нїтка цо ше „спущовала“, да нїтка будзе гладка, да нє ма „баюси“.
'''Значенє 2.''' - ширина витканого домашнього платна (80 центи).
'''Приклади:'''
• Споднї били [[Сукня|сукнї]] ше облєкало на сподок, под верхню сукню. Звичайно ше облєкало дас 4-5 єдна на другу; перша була велька о три поли, друга о штири, треца о пейц, а штварта о шейсц поли;
• Жени мали по вецей сукнї: сукня о два поли була найузша, то бул [[подолок]], други сукнї були кажда за полу ширша;
• Облєк ґачи о пейц поли.
[[Катеґория:Математика]]
erk99hfp2r54oe1399gnrls991ccifq
Ендометриоза
0
3250
21161
20648
2026-09-01T19:12:22Z
Olirk55
19
Викивязи
21161
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 = Ендометриоза
| label2 = | data2 = [[File:Endometriosis.jpg|
|300px|]]
| label3 =| data3 = Ендиметриоза знята у цеку лапароскопскей операциї
| header4 = Класификация и вонкашнї ресурси |Наукова класификация
| label5 = Специялносц| data5 = Ґинеколоґия
| label6 = MKB-10 | data6 = N80
| label7 = MKB-9-CM | data7 = 617.0
| label8 = OMIM | data8 = 131200
| label9 = DiseasesDB | data9= 4269
| label10 = MedlinePlus | data10= 000915
| label11= eMedicine | data11= med/3419 ped/677 emerg/165
| label12 = Patient UK | data12 = Endometrioza
| label13 = MeSH | data13 = D004715
| header14 =
| label15 = | data15=
| label16 = Род | data16 =
}}
'''Ендометриоза''' то назва за стан хтори характеризує роснуце тканї ендометриюму (нукашнє пасмо плоднїци) звонка ендометриюму и миометриюму плоднїци.<ref>[https://www.nichd.nih.gov/health/topics/endometriosis „Endometriosis: Overview”.] 24. 06. 2013. Приступљено 4. 03. 2015.</ref><ref>Culley L, Law C, Hudson N, Denny E, Mitchell H, Baumgarten M, Raine-Fenning N (2013). . „The social and psychological impact of endometriosis on women's lives: A critical narrative review”. Human Reproduction Update. 19 (6): 625—639. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 23884896.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humupd/dmt027.]</ref> Наход ендометрия у миометрию вола ше аденомиоза (дакеди лат. ''endometriosis interna''). Така „ектопична“ ендометрия ма исте значенє як и нормална ендометрия.
Нормални ендометриюм у плоднїци ше под час менструалного циклусу олупи и виходзи зоз цела. При ендометриози, ектопична ткань реаґує на гормонални пременки як и нормални ендометриюм. Так олупени клїтинки и крев углавним нє можу висц зоз цела и спричинюю рижни пременки як цо: нукашнє кирвавенє, запалєнє, боль, рубци або даяки други симптоми на органох хтори нє часц женскей полней системи (мочова система, система за претровйованє, нервова система).
== Симптоми ==
Главни и найчастейши симптом ендометриози то карлїчни боль. Боль углавним зрозмирни преширеню хороти, гоч даєдни жени нє чувствую, або чувствую барз мали боль, без огляду на розширеносц и розвитосц хороти. Боль може буц и интензивни, гоч єст барз мало жирячиска ендометриози.<ref>Stratton P, Berkley KJ (2011). . [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3072022/ „Chronic pelvic pain and endometriosis: translational evidence of the relationship and implications”.] Hum. Reprod. Update. 17 (3): 327—46 [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 3072022. PMID 21106492 [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi]:[https://academic.oup.com/humupd/article-abstract/17/3/327/1388604?redirectedFrom=fulltext&login=false 10.1093/humupd/dmq050.]</ref> [3] ''Symptoms of endometriosis-related pain may include'': <ref>Endometriosis;NIH Pub. No. 02-2413; September 2002</ref>
'''Други симптоми можу буц''':
♦ Дисменорея, хтора може буц напредуюца
♦ Хронїчни боль (у долнєй часци хрибта и карлїци, або боль у бруху)
♦ Диспареуния
♦ Боляца перисталтика або боляце мокренє (дизурия)
[[File:Qu’est-ce que l’endométriose.webm|right|thumb|300x300px|Видео знїмок, толкованє цо то ендометриоза?)]]
♦ Вельки менструални кирвавеня (менораґия)
♦ Млосц и поврацанє
♦ Предменструалне або интерменструалне платкасте кирвавенє, ткв. „''spotting''"
♦ Нєплодносц (напр. ендометриоза може спричинїц обструкцию [[Вайцовод|вайцоводу]])
♦ Обструкция черева або обструкция у мочовей системи
== Локализация и класификация ==
Ендометриоза ше найчастейше находзи у карлїчних структурох:
♦ [[Ваєчнїки]]
♦ [[Вайцовод|Вайцоводи]]
♦ Заднї бок плоднїци и заднє углїбенє у перитонеуме (лат. ''Excavatio rectouterina'' Даґласов простор)
♦ Преднї бок плоднїци и преднє углїбенє у перитонеуме (лат. ''Excavatio vesicouterina'')
♦ Плоднїцки лиґаменти – широки (лат. ''Ligamentum rotundum uteri'') або округли (лат. ''Ligamentum latum uteri'')
♦ Черева, окреме шлєпе черево
♦ Мочов мехир
♦ Ендометриоза ше може шириц до гарлочка плоднїци и вулви або на места хирурґийних пререзох у абдомену
♦ Барз ридко, плюца або други часци цела.
Ендометриоза ше класификує як минимална, блага, умерена або чежка (I-IV), после лапараскопского преценьованя числа и велькосци жирячискох, як и присутносци зроснуцох.<ref>Muzii L, Marana R, Caruana P, Mancuso S. The impact of preoperative gonadotrophin releasing hormone agonist treatment on laparoscopic excision of ovarian endometriotic cysts. Fertil Steril 1996;65:1235-7.</ref>
== Теориї о наставаню ендометриози ==
Теориї о наставаню ендометриози розвиваю ше у двох главних напрямох. Єден представя идею метаплазиї епицела одредзеного орґану, до епицела ендометриюму, а друга розпатра идею ендометриотского имплантанту, т.є. приход ендометрийних клїтинкох до одредзеного места имплантациї.
== Компликациї ==
[[File:Endometriosis cells types and innvervation.jpg|right|thumb|300px|Ендометриозни лезиї маю и стромални клїтинки подобни ендометриюму (хтори нормално формирую потпорне ткиво) и епителни клїтинки, и повязани кревово судзинки и нерви.]]Найчастейша компликация ендометриози то нєплодносц. Зависно од локализациї, ендометриоза може спричинїц адгезиї у черевох або мочовей системи, цо може направиц проблеми зоз преходносцу часцох системи. Ридко ендометриозу можеме найсц у централней нервовей системи, дзе може спричинїц велї розлични неуролоґийни симптоми, або у плюцох. У жарячискох ендометриози може присц до гиперплазиї (як и у ендометриюме – гиперплазия ендометриюму) або до розвою злоноровного (малиґного) тумору.
== Лїченє ==
Лїченє ендометриози може буц зоз лїками, хирурґийно або комбиновано (предоперацийно медикаментно або постоперацийно медикаментно).
== Литература ==
* Словнїк медицинскей терминолоґиї, (сербско-латинско-руски), Дружтво за руски язик литературу и културу, Нови Сад 2006. рок
* Markham SM, Carpenter SE, Rock JA. Extrapelvic endometriosis. Obstet Gynecol Clin North Am. Mar 1989;16(1):193-219.
* Lobo RA. Endometriosis: etiology, pathology, diagnosis, management. In: Comprehensive Gynecology. Philadelphia, PA: Mosby; 5th ed:2007
== Вонкашнї вязи ==
* [https://curlie.org/Health/Women's_Health/Conditions_and_Diseases/Uterus/Endometriosis Endometrioza] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/DMOZ Curlie] (язик: анґлийски)
* [https://web.archive.org/web/20130130055039/http://www.womenshealth.gov/publications/our-publications/fact-sheet/endometriosis.cfm Endometriosis fact sheetщ from] womenshealth.gov
{{Commonscat}}
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Ґинеколоґия]]
[[Катеґория:Хороти мочовей и репродуктивней системи]]
aabw1rwspi06aioj7nhc27ocv89pnsj
Културно-просвитне дружтво „Карпати” у Вербаше
0
3365
21178
20778
2026-09-02T09:52:45Z
Sveletanka
20
катеґория
21178
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:KPD Karpati amblem.jpg|thumb|Амблем КПД „Карпати”]]
'''Културно-просвитне дружтво''' „'''Карпати'''” основане на сновательней скупштини отриманей 06. 10. 1990. року у Месней заєднїци у Старим Вербаше. Длугши час у [[Вербас|Вербаше]] росла идея о потреби снованя дружтва хторе би активно и организовано дїйствовало на плану пестованя и розвиваня културних и просвитних традицийох и активносцох и Руснацох и Українцох. Дотедишнї способи активносцох анї по своїм статусним, анї програмским змисту нє могли сполнїц у векшей мири духовни потреби спомнутих гражданох того городу на концу двацетого столїтия. Прето, цеком 1990. року людзе добрей дзеки започали активносци на формованю Дружтва хторе би афирмовало и розвивало їх културни традициї и потреби. Случело ше же скоро источашнє два групи ентузиястох порушали таку инициятиву, а потим заєднїцки предлужели спомнути активносци. Мено „Карпати” вибране прето же здогадує на прешлосц, пре красу и виковну тирвацосц велїчезних горох и на концу, пре универзалносц и препознатлївосц назви.<ref>Културно-просвитне дружтво • Культурно-просвітнє товариство •
Културно-просветно друштво „КАРПАТИ” 1990 – 2000 • Издавач
КПД „Карпати” Врбас, Његошева 21 • Врбас, 2000.</ref>
[[Файл:Dom KPD Karpati.jpg|thumb|450п|Дом КПД „Карпати”]]
== Историят ==
=== Насельованє ===
Руснаци ше до Старого Вербасу почали масовнєйше насельовац после револуциї 1848. року. Од початку найвецей ту приходзели худобни фамелиї зоз [[Коцур|Коцура]], а познєйше даєдни и з [[Руски Керестур|Руского Керестура]]. Насельовали ше на такволаним брегу, односно на найвисших часцох, цо и розумлїве кед знаме же ше велї ту присельовали прето же у їх валалє були вельки води.<ref>Рамач, Я. (2007). ''Руснаци у Южней Угорскей'' (1745–1918). Нови Сад: Войводянска академия наукох и уметносцох.</ref>
Кед у Старим Вербаше уж було векше число [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]], коцурски парох Дюра Шовш мушел и о нїх водзиц духовну старосц. 1851. року им помогнул коло оправки [[Святи храм|церкви]] и парохиялного дому. Од 1860. року Руснаци у Старим Вербаше мали свойого паноца. Такой ше ту почало водзиц и окремни матични кнїжки. Перши душпастир ту бул о. Владислав Лабош. Як ше число Руснацох у Старим Вербаше звекшовало, звекшовало ше и число дзецох за школу, та ше поставяло питанє снованя рускей школи. Док нє мали свою школу, руски дзеци ходзели до сербскей школи, а даєдни анї нє ходзели до школи. Вец Руснаци купели квартель за учителя и хижу у хторей була змесцена школа. Зазначене же 1865. року у Старим Вербаше було 76 руски дзеци школского возросту. Спочатку руска школа робела як приватна. Як перши учитель ше спомина Михайло Гайнал.
=== Културно-уметнїцки живот Руснацох ===
Шлїди перших културних активносцох, спрам жридлох хтори наводзи о. Роман Миз, новосадски парох у часопису „[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц”]] (число 3 за 1970. рок, статя: На отвореней сцени), датую зоз 1933. року. Теди у Старим Вербаше, дзе найвецей жили Руснаци, основане ''Церковне шпивацке дружтво'', а тиж так и ''Театралне дружтво'' „Руска драма”. Снователє тих дружтвох були о. А. Абодич, тедишнї парох у Старим Вербаше и Петро Ризнич. Перша представа, хтору у „Рускей драми” поставел [[Петро Ризнич Дядя]] давала ше [[25. фебруар|25. фебруара]] 1933. року, а волала ше „Дай серцю на волю, зведе в неволю”.
Треба здогаднуц же у предвойновим чаше у нашей народносци робели два културно-просвитни орґанизациї: РНПД (Руске народне просвитне дружтво) и КПСЮР (Културно-просвитни союз югославянских Русинох). Под час войни їх явна робота була забранєна. Вицагуюци поуки зоз предвойнового и войнового часу, векшина интелектуалцох ше по войни опредзелєла же би ше формовало єдну, єдинствену културно-просвитну орґанизацию [[Руснаци Югославиї и радио|Руснацох Югославиї]]. Так 21. октобра 1945. року у Руским Керестуре оформена [[Руска матка]], а пошвидко и єй Месни одбори по шицких наших местох дзе жили Руснаци, же би ше и надалєй чувало власни идентитет, културу и язик.
После 1948. року, кед ''Руска матка'' розформована, у Вербаше на єй место пришла орґанизация хтора мала исти змист, характер и улогу, лєм з другим меном – „Александер Серґеєвич Пушкин”. Руснаци у тот час мали свойо просториї у Улїци Светозара Марковича, дзе ше сходзели, рихтали забави, шпивали и танцовали, мали своїх гудацох. У тот час медзи найактивнєйшима були учитель [[Янко Олеяр]], хтори водзел [[хор]] и [[Тамбура|тамбурови]] [[Оркестер|оркестер.]] з дзецми ше рихтало дзецински представи. Рок 1956. останє у паметаню Руснацох у Вербаше насампредз по тим же остали без свойого дому. Будинок у хторим робело Дружтво претворени до квартельох, а аматере преселєни до будинку Дома култури „Вербас”. Новодостати просториї дзелєни зоз аматерами других народох и народносцох, по направеним розпорядку. Часто було бриґи коло простору за роботу.
[[Файл:Na svitanju.jpg|thumb|400п|На швитаню]]
Як режисере и ґлумци перше робели у „Пушкину”, а познєйше у драмскей секциї при Доме култури Вербас, [[Владимир Паланчанин]] у представох „На швитаню” и „Дай шерцу на волю”, [[Иван Бесерминї]] режирал представи „Покондирена тиква” 1956. року, а вєдно зоз [[Дюра Папгаргаї|Дюром Папгаргайом]] 1957. року режирали Ґоґольову „Женїдбу”, у хторей Папгаргаї бавел главну улогу. Бесерминї 1958. року режирал „Хижу на углє”, у хторей ґлумели Ана и Владо Копчански, Дюра Папгаргаї и други, а потим „Подозриву особу”. Дюра Папгаргаї ґлумел и у „Покондиреней тикви”. Петро Ризнич Дядя режирал представи „Подозрива особа”, „Любов у мехох”, а Владимир Копчански „Нєволани госци” и „Щесце и людзе”. Ґлумци у тедишнїх представох були: Ґабор Салонтаї, Юлин Салонтаї, Михал Варґа, Осиф Скубан, Мирослав Контра, [[Владимир Новта]], Юлин Молнар, Велемир Чизмар, Силво Няради, Яромир Скубан, Ярослав Скубан, Еуфемия Киш, Ана и Владимир Копчански, Ксения Кираль, Афия Фейса, Михал Няради, Михал Ґадняї, Мелания Кирда, Петро Кандрач, Мица Биндас, Гелена Надь, Никола Бильня, Леона Контра, Владо Сивч, Петро Невдохин, Владо Контра, Янко Кузма, Янко Копчански, Владо Монар и велї други.
Хорске шпиванє Руснацох розвите як секция при Доме култури „Вербас”. У тим чаше зоз хором, хтори ше визначовал по численосци и квалитету, дириґовали: Яким Олеяр, [[Витомир Бодянєц]], [[Владимир Тимко]] и [[Ириней Тимко]].
Єден час, седемдзешатих рокох, робела и танєчна секция.
[[Файл:Pusktang.jpg|thumb|400п|Танєчна ґрупа]]
Потим ушлїдзел вецей як дзешецрочни зацих у роботи на полю култури и аматеризма вербаских Руснацох, та аж 1975. року млади ентузиясти хтори ше жадали дружиц и робиц основали литературну секцию, „Зарї” коло себе позберали младих поетох, медзи хторима нєшка препознаваме мена авторох замеркованих литературних дїлох як цо [[Владимир Ґарянски]], Микола Шанта, Весна Тиста и други. З часом интересованє за „Зарї” рошнє, та оформена ище подобова, танєчна и драмска секция.
За дзешец роки постояня „Зарйох” орґанизовани числени литературни вечари, вистави, рихтало ше представи. У „Зарйох” режира и ґлуми Янко Лендєр, а ту и вше лєпши ґлумци Янко Павлович, Владимир Гирйоватий, Иван Папуґа, Нада Лендєр и други. Року 1985, заш пре нєпорозуменє коло просторийох Дома култури у хторих робели, „Зарї” престали зоз роботу. Драмска секция ище єден час робела у Вербаше и Коцуре.
== КПД „КАРПАТИ” ==
{| class="wikitable" style="float:right; margin-left:1em;"
| colspan="2" valign="top" |Потерашнї предсидателє:
|-
| valign="top" |Звонко Сабо
| valign="top" |1990 – 1994
|-
| valign="top" |Михайло Кузма
| valign="top" |1994 – 1997
|-
| valign="top" |Янко Лендєр
| valign="top" |1997 – 1998
|-
| valign="top" |Звонко Сабо
| valign="top" |1998 – 2002
|-
| valign="top" |Ярослав Комбиль
| valign="top" |2002 – 2004
|-
| valign="top" |Владо Папуґа
| valign="top" |2004 – 2009
|-
| valign="top" |Славко Микитишин
| valign="top" |2009 – 2011
|-
| valign="top" |Ярослав Комбиль
| valign="top" |2011 – 2013
|-
| valign="top" |Деян Загорянски
| valign="top" |2013 – 2018
|-
| valign="top" |Славко Барановски
| valign="top" |2018 – 2022
|-
| valign="top" |Микола Папуґа
| valign="top" |2022 – 2026
|-
| valign="top" |Василь Дацешин
| valign="top" |2026 –
|}
Кед 1990. року основане Културно-просвитне дружтво „Карпати” воно достава на хаснованє просториї Месней заєднїци Стари Вербас хтори дзелї зоз другима хаснователями и хтори анї приблїжно нє задовольвали потреби за роботу и наступи. Гоч Друштво член Културно-просвитней заєднїци општини за роботу нє доставало нїяки финансийни средства.
== Секциї ==
=== Драмска секция ===
Драмски живот у Вербаше ма длугу и богату традицию, та прето анї нє чудне же зоз снованьом Културно просвитного дружтва „Карпати” такой почала робиц и тота секция. Треба повесц же вона и якошик найпририхтанша вошла до нового дружтва з оглядом же комплетни ансамбл уж даскельо роки робел при Секциї „Зарї” у Доме култури „Вербас” у Вербаше, и же мала уж замерковани резултати, и оформени ансамбл за старших на [[Руски язик|руским язику]]. З роботу ше предлужело такой першого року кед поставена „Велька птица” од Мирона Канюха, а у режиї Янка Лендєра. Попри роботи старших такой ше почало роздумовац и о формованю секциї за дзеци. Так Владимир Гирйоватий уж 1992. року формовал дзецинску драмску ґрупу на руским язику и поставел фалат Светислава Рушкуца „Перши дзень одпочивку”. Интензивнєйше тота драмска ґрупа почала робиц од 1995. року кед ше режиї прилапела Нада Лендєр и котра зоз дзецми поставела пейц театрални фалати.
За дзешец роки постояня Дружтва режиї ше прилапели пейц особи: Янко Лендєр котри и пред тим робел при Доме Култури у Вербаше, [[Липар|Липару]] и Коцуре, Владимир Гирйоватий, Славица Гайдук и Нада Лендєр, котри ше з тоту роботу по першираз стретли у Дружтве.
Штернац проєкти кельо драмска секция пририхтала за дзешец роки постояня Дружтва, число з котрим мушиме будз задовольни и з котрим би ше дзечнє похвалєли и вельо моцнєйши дружтва котри маю и длугшу традицию. Од тих тринац проєктох дзевец були пририхтани за опшински замаганя, осем ше пласовали на Зону, седем на Покраїнску, а два представи за дзеци „Жар дзивка и Иванушка” по мотивох рускей сказки „Гачатко горбатко” у адаптациї Слободана Билкича и Дюри Папгаргая „Наталка, кральовна пешацкого острова” у режиї Нади Лендєр сцигли аж по републичну смотру „Майски бависка” у Бечею 1998. и 2000. року. Єденац од тих проєктох нашли ше на смотри рускей драмскей творчосци „Мемориял Петра Ризнича – Дядї” у Руским Керестуре, лєм три по раз виведзени у просторийох Дружтва. Треба повесц и тото же штири проєкти зняти за Телевизию Нови Сад. Начишлєни резултати лєм потвердзую о квалитету роботи тей секциї у дружтве, фаховей схопносци режисерох и глумецкей вредносци ансамблох.
=== Музична секция ===
Роботу Културно-просвитого дружтва нє могло ше задумац без орхестри хтора би пририхтала музичну часц програми и провадзела наступи фолклору и шпивачох. Нє лєгку роботу твореня орхестри превжал на себе Мариян Брундза, понеже мал значне музичне искуство, прихильносц ґу музики и дзеку правого ентузиясти. Так концом 1991. року оформена тамбурова орхестра. Купело ше половни музични инструменти, тамбурки: два примки, А бас прим, Е бас прим и контру, а други инструменти купели члени орхестри, односно їх родичи. Члени орхестри, теди леґинє од 15 по 17 роки, нє мали нїяке предходне музичне образованє, алє лєм вельку дзеку научиц грац. Рушело ше од триманя инструмента, Мариян своїх школярох научел читац ноти, а перши проби були нєзависни од потребох „Карпатох”. Робело ше вельо, проби ше отримовало три раз у тижню од 6 по 10 вечар, та тамбурашох аж и пальци болєли. Перши наступ тамбурова орхестра мала уж после два мешаци роботи, у програми „Прадки” хтору пририхтала етноґрафска секция Дружтва. После рока ученя, тамбурова орхестра мала уж порихтани значни репертоар, та на далєй остало робиц на квалитету. На репертоаре ше нашли руски и українски писнї и танци, як и музика других народох зоз того стредку, у аранжману и обробку Марияна Брундзи. Ушлїдзели наступи тамбуровей орхестри вєдно зоз фолклором „Карпатох” на смотрох у општини, на „[[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червеней ружи”]], на Майских концертох, у „Широким плану”, „Зврку”, на балу, госцованю у України, Баня Луки шицких наступох Дружтва по наших местох.
=== Хор ===
[[Файл:Hor Karpati.tif|thumb|400п|Хор Карпати]]
Хор вербаскей парохиї ма длугоку традицию. Перши хор котрого ше даєдни парохиянє ище здогадую основани 1932. року. То бул хлопски хор од 22 [[Шпивач|шпивачох]], котри нє жили шицки у самим Вербаше, алє на околних [[Салаш|салашох]]. Хор основал тедишнї парох о. Абодич. О роботи хора ше зна лєм тельо же сам снователь хор учел шпивац, алє зоз нїм нє виступел. Дальшу роботу превжал тедишнї богослов зоз Коцура [[Онуфрий Тимко]]. Аж теди хор почал явно наступац, як у вербаскей церкви, так и у сушедних парохиялних церквох. Хор гласовно бул барз квалитетни. Початки заш лєм були чежки, бо ше требало звикнуц на таку файту шпиваня. Гоч приходзели зоз салашох хористи були вше точни на пробох и пожертвовни. Року 1934. нови парох о. Грегорий Биндас основал дзецински хор. То бул трогласни хор, мал 20 членох, а дириґовал з нїм дзияк Бартоломей Бесерминї – Берци. Школяре зоз околних парохийох котри ту ходзели до ґимназиї 1947/48. року основали сами свой хор и под час школского року голєм раз мешачно шпивали Службу Божу. Тот хор започал водзиц Кирил Планчак, а предлужел Владимир Тимко, обидвоме школяре ґимназиї. По длугокей прерви, 1970. року, зоз приходом о. Владимира Тимка за пароха до Вербасу, знова основани хор. Тот хор перше почал робиц при Доме култури зоз репертоаром народних шпиванкох. Понеже власци нє допущели же би священїк водзел хор, роботу превжал учитель Йоаким Олеяр. Пошвидко Дом култури анґажовал за дориґента Иринея Тимка, котри тиж так кратши час водзел хор, алє пре велї причини и тота робота престала. О кратши час, тот исти хор о. Владимир Тимко активовал як церковни хор. Число шпивачох нїґда нє було менше як 30 члени, а то були Руснаци и Українци зоз обидвох вербаских парохийох, рижних професийох и розличней старосци. Улога хорского шпиваня нє мала. За самих шпивачох окремне уживанє шпивац [[Композиция|композициї]] литурґийних и других духовних текстох. Людзом з початку можебуц було чежше розумиц таку файту молитви, алє помали зрозумели же вельки уметнїки сцели зоз своїм талантом дзвигнуц молитву на висши уровень, а з тим и саму Службу Божу зробиц святочнєйшу. Хор Церкци Покрова Пресвятей Богородици зоз Старого Вербасу єден час бул член КПД „Карпати”, наступал на векших манифестацийох у орґанизациї „Карпатох”, а окреме значни наступ хора у рамику манифестациї означованя 250 рочнїци присельованя Руснацох.
=== Фолклорна секция ===
[[Файл:Ruskitan.tif|thumb|400п|Руски танци]]
Попри красного слова и шпиванки танєц состойна часц народней традициї та ше го пестує у шицких аматерских дружтвох. Фолклорни ансамбл формовани такой на початку и рушело ше зоз пробами. Млади фолклораше швидко звладовали початни крочаї та ше увежбовали и перши кореоґрафиї, а пошвидко ушлїдзели перши наступи и перши аплаузи. Кореоґрафиї поставяли Оля Летвенчук, Владимир Горняк, Микола Горняк, Славко Микитишин, Милан Степанов и Катарина Иван. На репертоару були „Гопак”, „Козачок”, „Веснянка”, „Венчик танцох зоз Войводини”, „Танци зоз Сррбиї”, „Руски танци”, „Коломийка” и велї други. Фолклораше успишно наступаю на велїх манифестацийох у Сербиї алє и у иножемстве на рижних смотрох алє и у телевизийских емисийох. Тоти наступи оставаю у кресних памяткох и публики и аматером, а окреме ше паметаю друженя после наступох.<ref>Културно-просвитне дружтво • Культурно-просвітнє товариство • Културно-просветно друштво „КАРПАТИ” 1990 – 2010 • Издавач КПД „Карпати” Врбас, Његошева 21 • Врбас, 2010.</ref>
=== Пестованє руского язика з елементами националней култури ===
Сама назва Културно-просвитне дружтво „Карпати” указує же ше Дружтво окрем розвиваня и пестованя рускей култури заклада и за просвитну дїялносц. Традиция рускей просвити ше опера на перши штири класи основней школи по руски у ОШ „Светозар Милетич” у периодзе од 1948. по 1961. рок. Єдна зоз важних активносцох секциї за пестованє мацеринского язика було и намаганє орґанизовац порядну факултативну наставу пестованя мацеринского язика у основних школох у Вербаше. Закон о воспитаню и образованю то предвидзує теди кед ше за тоту форму виучованя язика вияшня школяре, односно їх родичи. Требало лєм заинтересовац школярох и їх родичох и потолковац им же то нє може и нє шме буц додатне обтерхованє дзецох як то дзепоєдни толковали. То посцигнуте на шлїдуюци способ: Од 27. VI по 9. VII 1993. року у стредньошколским интернату у Руским Керестуре отримана перша лєтня школа пестованя мацеринского язика за дзеци рускей и українскей народносци котри нє маю орґанизовану наставу на своїм мацеринским язику. Инициятиву за орґанизованє такей форми пестованя мацеринского язика дало КПД „Карпати” на своєй схадзки под символичну назву „На пейц до дванац” 21. марца 1992. року. З лєтню школу були облапени 53 школяре основношколского возросту (од першей по осму класу) рускей и українскей народносци (37 Руснаци, 16 Українци). Школяре були змесцени у стредньошколским интернату у Руским Керестуре а настава и позанаставни активносци ше отримовали у просторийох школи. Вєдно у шицких трох оддзелєньох отримане коло 110 наставни годзини мацеринского язика, литератури и историї. У пополадньових годзинох за шицких школярох орґанизовани позанаставни активносци. Успишно робели драмска, литерарна и рецитаторска секция на руским и українским язику. Попри спомнутих, робели и тамбурова орхестра, секция соло шпиваня, школа танцох, компютерска секция и рижни спортски секциї. Под час пребуваня у лєтнєй школи орґанизовани и два забавни вечари за школярох – єден маскенбал, и закончуюци вечар дзе ше школяре представели зоз тим цо у школи научели. У настави и позанаставних активносцох були анґажовани 14 особи: 2 професоре зоз Катедри за руски язик и литературу з Нового Саду (мр Янко Рамач и мр Михайло Фейса), 3 преподаваче зоз Руского Керестура (Владимир Бесерминї, Ксения Бодянєц и Михайло Зазуляк) и 9 зоз Вербасу (Славко Сабо, Славица Мали, Надія Шелемба, Вира Вовк, Зеновий Вовк, Янко Лендєр, Мариян Брундза, Анастазия Бесерминї и Мирослав Сабо). Шицки преподаваче и руководителє секцийох и други орґанизаторе робели без хонорарох, трошкох путованя и дньовнїцох. По законченю лєтнєй школи школяром уручени свидоцтва, а преподавачом (и спонзором) подзекованя.
Друга лєтня школа орґанизована у Вербаше (пре нєвигодни условия то нє мож було зробиц у Руским Керестуре) и тирвала 7 [[Дзень|днї]] (од 27. юния по 3. юлий 1994. року). За школярох котри ходзели на [[Годзина|годзини]] пестованя руского язика то свойофайтове финализованє єднорочней роботи, а за других, можлївосц упознац ше зоз тим цо би могли научиц кед би ходзели на таки годзини. Настава орґанизована у пополадньових годзинох. Нащивйовали ю 45 школяре (38 на руским и 7 на українским язику). Преподаваче у школи були: мр Михайло Фейса, Амалия Паланчанин, Ирина Бесерминї, Златка Хлєбашко, Таня Трелак, Славица Мали, Ана Комбиль, Ярослав Комбиль и Славко Сабо. Позанаставни активносци водзели члени Дружтва: Янко Лендєр, Владо Будински, Нада Лендєр, Звонко Сабо як и дзепоєдни преподаваче. Всоботу за школярох орґанизовани заєднїцки вилєт на Палич. Школа закончена зоз удатну програму школярох, а видруковани и билтен зоз роботами школярох и звитами орґанизаторох. Старшина обидвох лєтнїх школох бул Славко Сабо. После успишно орґанизованей першей лєтнєй школи у шицких штирох школох у Вербаше у октобре 1993. року почина порядна настава пестованя мацеринского язика. На инициятиву ''[[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик и литературу]]'' и КПД „Карпати” 7. октобра 1993. року у Скупштини општини Вербас отримани розгварки зоз котрима руководзел предсидатель СО др Срдян Стокуча, а присутни були директоре шицких основних школох у Вербаше, предсидатель КПД „Карпати” Звонко Сабо, предсидатель Дружтва за руски язик и литературу Ирина Папуґа и предсидатель подружнїци Дружтва за руски язик и литературу Славица Мали. На схадзки дата потримовка намаганьом же би ше орґанизовало факултативне виучованє руского мацеринского язика у шицких штирох основних школох у Вербаше. КПД „Карпати” превжали на себе обовязку поинформовац родичох о можлївосцох виучованя мацеринского язика, та за нїх орґанизовало родительску схадзку. На схадзку пришла и предсидателька Дружтва за руски язик и литературу Ирина Папуґа, предсидателька Подружнїци Дружтва за руски язик и литературу у Вербаше Славица Мали, предсидатель КПД „Карпати” Звонко Сабо, предсидатель секциї за пестованє мацеринского язика Славко Сабо и коло трицецеро родичи. Уж на самей схадзки, за факултативне виучованє мацеринского язика приявени трицецеро дзеци, а на таке опредзельованє дзецох и родичох у велькей мири вплївовало успишне орґанизованє лєтнєй школи виучованя мацеринского язика з боку „Карпатох” под час лєтного розпусту. Шлїдуюца акция, анкета зоз школярами хтору орґанизовали шицки штири основни школи у Вербаше: „Петар Петрович Нєґош”, „Светозар Милетич”, „Братство-єдинство” и „20. октобер”. ОШ „Светозар Милетич” анкетовала школярох, а у других школох тоту роботу покончела Подружнїца, односно учителька Славица Мали и члени КПД „Карпати” Владимир Буилчик и Владимир Будински. Настава мацеринского руского язика з елементами националней култури почала у октобре 1993. року, а до нєй було уключене 69 школяре, у ОШ „Светозар Милетич” 38, у ОШ „П. П. Нєґош” 18, у ОШ „Братство-єдинство” 11 и у ОШ „20. октобер” 2 школяре. Настава факултативного виучованя мацеринского язика з елементами националней култури у школох ше отримовала у медзизменох, а всоботу у просторийох КПД „Карпати”, дзе школяре були уключени до литературней, рецитаторскей, драмскей, музичней, фолклорней и подобовей секциї. Наставу, хтора ше состої зоз двох часцох, водзи учителька Славица Мали. У першей часци школяре у школи уча язик и литературу, а у другей, у КПД „Карпати” пестую националну, руску културу. Од 1993. року по 2000. рок число школярох менєй-вецей исте. Так у школским 1999/2000. року на наставу ходза 74 школяре.
Предлужи ше...
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Дружтвени орґанизациї]]
9lxvrqo0n5wv8e7o9xfrefqnvug6zxx
Наталийова рамонда
0
3474
21172
21088
2026-09-02T09:02:57Z
Olirk55
19
Означени викивязи
21172
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| name = Рошлїни
| title = Наталийова рамонда
| image = [[файл:Ramonda nathaliae.jpg|280п]]
| headerstyle = background:lightblue
| header1 = Наукова класификация
| label1 = Царство:
| data1 = Plantae
| label2 = Дивизия:
| data2 = Angiospermae
| label3 = (нєранґоване):
| data3 = Eudicotidae
| label4 = (нєранґоване):
| data4 = Asteridae
| label5 = Ряд:
| data5 = Lamiales
| label6 = Фамилия:
| data6 = Gesneriaceae
| label7 = Род:
| data7 = ''Ramonda''
| label8 = Файта:
| data8 = '''R. nathaliae'''
| header10 = Биномне мено
| data11 = '''Ramonda nathaliae''' <small>Pančić & Petrović
| data12 = <small>Pančić & Petrović
| header13 = Синоними
| data14 = * ''Chaixia nathaliae'' (Pančić & Petrović) O.Schwarz
}}
[[Файл:Natalijina ramonda.jpg|мини|290п|Наталийова рамонда як символ Дня примиря у Першей шветовей войни]]
'''Наталийова рамонда''' (лат. ''Ramonda nathaliae''; '''колачик''' або '''квет феникс''') ендемска рошлїна централного Балкану з фамилиї Gesneriaceae.<ref>Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species ''Ramonda serbica'' Panč. and ''R. nathaliae'' Panč. &
Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515.</ref> Остаток є субтропскей флори Европи и Медитерану. Рошлїна пренайдзена лєм у трох жемох: [[Сербия|Сербиї]], Сиверней Македониї и Греческей.<ref>''Royal Botanic Gardens, Kew. ''https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:382352-1#distributions''. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 19. jun 2026.''</ref> Барз є подобна
рошлїни ''Ramonda serbica'' за хтору ше трима же ше од файти ''Ramonda nathaliae'' оддвоєла до самостойней файти з полиплоидию под час терцияру.<ref>Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. & Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515.</ref><ref name=":0">http://pancic.bio.bg.ac.rs/Yu/Nomen/pages/129.html''. Приступљено 14. 4. 2013.''</ref> Рошлїну 1884. року нєдалєко од Нишу одкрил доктор Сава Петрович, дворски лїкар краля Милана Обреновча. Вєдно зоз Панчичом описал тоту файту и дал єй мено по кралїци Наталиї.<ref name=":1">http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/182680/Kap-vode-ih-vraca-u-zivot''. 28.''
03. 2010. Приступљено 14. 4. 2013.''<nowiki/>''</ref>
Наталийова рамонда вецейрочна, вичножелєна, лїсцаста рошлїна.<ref name=":0" />
Рошлїна ма моцни ризом.
Лїсца єй позберани до прижемней розети, елиптично-вайцастей до вайцастей форми, з вираженим лїсцовим конарчком. По рубе, лїсца правилно и дробно назубени<ref name=":0" />. На верхнїм боку лїсцох ше находза розридзени кафовкасти шерсцочки, док ше на рубе лїсцох, на споднїм боку коло нервох и лїсцового конарчка находза длугоки кафовкасти шерсцочки.<ref name=":0" />
Квитков конарчок виходзи з центру розети и високи є до 10 cm зоз 1-3, ридше 4-5 квитками. Венчик углавним цми лилови, ридше билей фарби; танєрастей форми з помаранчецову основу. Найчастейше є зложени зоз 4, а ридше зоз 5-6 венчикових лїсцочкох.<ref name=":0" />
Плод ґалетка з вельким числом дробного нашеня.<ref name=":0" />
За тоту рошлїну характеристичне зявенє же гоч ше зошицким осуши, може знова ожиц кед ше ю залєє. Тоту можлївосц зоз стану анабиози ознова ше врациц до живота ма барз мале число рошлїнох квитнїчкох. У Европи окрем файтох роду ''Ramonda'' ище лєм два квитнїчки ше можу врациц з анабиози (''Haberlea'' ''rhodopensis'' и ''Jankaea'' ''heldreichii'').<ref name=":1" />
Число хромозомох: 2n = 48.
== Бивальнїк и розширеносц ==
Бивальнїк тей рошлїни у розпуклїнох вапнянїкових стинох на надморскей висини од 350-2150 m. Населює углавним сиверно експоновани стини, алє ше ю стрета и на стинох у одвитуюцей лєсовей реликтней заєднїци як цо напр. Fago-Colurnetum на Сухей гори (Сува планина). ''Ramonda nathaliae'' з другима рошлїнами формує реликтни хазмофитски заєднїци як напр. ''Erysimo-Ramondetum nathaliae''.<ref name=":0" /> Тиж у бивальнїкох дзе ше преклопює з ''Ramonda serbica'', у зонох симпатриї, формує субасоцияцию ''Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae'' (на Радованским каменю над валалом Єлашница и на Облику у Сичевацкей клисури).<ref>Стевановић, В., Никетић, М.,
Стевановић, Б. 1987. http://botanicaserbica.bio.bg.ac.rs/arhiva/pdf/1987_21__361.pdf https://web.archive.org/web/20160305001337/http:/botanicaserbica.bio.bg.ac.rs/arhiva/pdf/1987_21__361.pdf на веб-сајту Wayback Machine (5. март 2016) Гласник Института за ботанику и Ботаничке баште Универзитета у Београду 21: 17–26.</ref>
[[File:Ραμόνδα η νατάλειος (Ramonda nathaliae), Όρος Πάικο, Νομός Κιλκίς.jpg|right|thumb|300px|Розквитнута наталийова рамонда]]
''Ramonda nathaliae'' ендемит централней часци Балканского полуострова. Населює шлїдуюци жеми: Сиверну Македонию, сиверну Греческу и Сербию.<ref name=":0" /> У Сиверней Македониї є часта у клисурох правих притокох Вардару (Треска, Бабуна, Тополка, Чарна рика – Црна река) и околних горох (Якупица, Кожуф, Козяк и Нидже). У Греческей ше зявює у граничнїчних обласцох зоз Сиверну Македонию (гори Тзена, Вермион, Ворас), а зявює ше и у Епиру.<ref name=":0" /> У Сербиї ше зявює на Сухей гори (Трем, Мосор, Соколов камень, Ґолеш), у Єлашницкей клисури (Радовански [[Камень|камен]]<nowiki/>ь, над валалом Єлашница), у Сичевацкей клисури (Облик над валалом Островица), на Гори Шари(схили Люботену).<ref name=":0" />
== Загроженосц ==
Пре нєприступносц найвекшей часци бивальнїкох, нє обачене опадованє числовосци популацийох тей рошлїни. Медзитим, приступни часци бивальнїкох (стини коло [[Драга|драгох]]), як и мали локални популациї у велькей мири редуковани и загрожени пре експлоатацию тих цо ю таргаю.<ref name=":0" /> Колекционерске тарганє за гербарски збирки и ботанїчни загради представя єден з найзначнєйших факторох загрожованя.<ref name=":0" />
''Ramonda nathaliae'' ше находзи на списку ридких, загрожених и ендемичних рошлїнох Европи, а у Сербиї є защицена зоз законом як природна ридкосц.<ref name=":0" />
== Символ ==
Наталийову рамонду ше хаснує як подобове ришенє за амблем хтори ше ноши у тижню пред Дньом примиря у Першей шветовей войни 11. новембра и на сам дзень швета у Сербиї.<ref>http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Predsednistvo-Dan-primirja-obeleziti-vidljivo-i-upecatljivo.sr.html''. 8. новембар 2012. Приступљено 14. 4. 2013.''</ref><ref>http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:404961-Natalijina-ramonda-u-cast-pobede''. 7. новембар 2012. Приступљено 14. 4. 2013.''</ref>
== Референци ==
<references/>
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.danas.rs/zivot/sta-simbolizuje-cvet-natalijina-ramonda/ Šta simbolizuje cvet Natalijina ramonda?] www.danas.rs
* [https://www.youtube.com/watch?v=a_8ogFz0Gnw NATALIJINA RAMONDA KAO SIMBOL SRPSKOG NARODA]
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/Наталијина_рамонда Наталијина рамонда]
* [https://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/natalijina-ramonda-cvet-feniks-simbol-dana-primirja-pobede-srpskog-naroda-i-drzave_1670263.html Наталијина рамонда - цвет феникс, симбол Дана примирја]
[[Катеґория:Рошлїни]]
bd7fysyo43txb1b53wt7e12888p1j9u
Ваєчнїки
0
3486
21159
21153
2026-09-01T19:03:54Z
Olirk55
19
21159
wikitext
text/x-wiki
'''Ваєчнїки''' (лат. ''Ovarium'', греч. ''Ωοθήκη'') то парни женски орґани чия основна улога продукованє ваїчкових клїтинкох и лученє полних гормонох.<ref>Cox, Emily; Takov, Veronica (2026). [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK532300/ "Embryology, Ovarian Follicle Development".] StatPearls. StatPearls Publishing.</ref> Ваєчнїки то гомолоґийни орґани шеменїкох. Овалней су форми, подобни мандульом. Найчастейше су длуги 3-5 и широки 1,5-3 cm. Ваєчнїки тиж так луча гормони хтори маю главну улогу у менструалним циклусу и плодносци. Ваєчнїк напредує през вельо фази, починаюци од пренаталного периоду по [[Менопауза|менопаузу]]. Тиж так є ендокрийни шлїжнїк пре розлични гормони хтори вилучує.<ref>Colvin, Caroline Wingo; Abdullatif, Hussein (2013-01-01). „Anatomy of female puberty: The clinical relevance of developmental changes in the reproductive system”. ''Clinical Anatomy'' (на язику: енґлийски). '''26''' : 115—129. [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISSN 1098-2353.] Cox, Emily; Takov, Veronica (2026). "Embryology, Ovarian Follicle Development". StatPearls. StatPearls Publishing.[https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 22996962.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar S2CID 46057971]. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1002/ca.22164.]</ref>
== Структура ==
Трима ше же ваєчнїки женски ґонади. Кажди ваєчнїк билкастей фарби и находзи ше при
бочним муре плоднїци у часци хтора ше вола ваїчкова долїна. Фоса ваєчнїку то обласц хтора огранїчена з вонкашню илиячну артерию и находзи ше опрез уретеру и нукашнєй илиячней артериї. Тота обласц велька коло 4 cm x 3 cm x 2 cm. <ref name=":0">Daftary, Shirish; Chakravarti, Sudip. Manual of Obstretics (3rd изд.). Elsevier. 2011. стр. 1—16. ISBN 9788131225561..</ref><ref name=":1"> Williams gynecology. Hoffman, Barbara L., Williams, J. Whitridge (John Whitridge), 1866-1931. (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. 2012. ISBN 9780071716727. [https://sr.wikipedia.org/wiki/OCLC OCLC 779244257.]</ref>
Ваєчнїки окружени зоз капсулу и маю вонкашнї кортекс и нукашню медулу. (1 ) Капсула зложена зоз густей вязацей тканї и позната є як ''tunica albuginea''.<ref>[https://training.seer.cancer.gov/anatomy/reproductive/female/ovaries.html „Ovaries”.] Приступљено 12. 12. 2019.</ref> [5]
Углавним ше [[овулация]] случує у єдним з двох ваєчнїкох хтори ошлєбодзую ваїчкову клїтинку у каждим менструалним циклусу. Бок ваєчнїку найблїзжши при [[Вайцовод|вайцоводу]] и повязани є зоз нїм зоз инфундибулопелвичним лиґаментом,<ref name=":0" /> [3] а други бок унапрямени на долу и заквачени є за плоднїцу прейґ лиґаменту ваєчнїка.
'''Лиґаменти'''
Ваєчнїки лєжа нука у перитонеалней глїбки, з обидвох бокох плоднїци, за хтору су
аквачени прейґ влакнастей пантлїки хтора ше вола лиґамент ваєчнїка. Ваєчнїки одкрити у перитонеалней глїбки, алє су вязани за мур цела прейґ суспензийного лиґаменту хтори заднє предлуженє широкого лиґаменту плоднїци. Часц широкого лиґаменту плоднїци хтора прекрива ваєчнїк позната як мезориюм.<ref name=":1" /> [4]
Педикул ваєчнїкох ше состої зоз вайцоводу, мезовариюму, ваїчкового лиґаменту и кревових судзинох.<ref>Baskett, Thomas F.; Calder, Andrew A.; Arulkumaran, Sabaratnam (2014). [https://books.google.rs/books?id=OiHQAgAAQBAJ&pg=PA268&redir_esc=y Munro Kerr's Operative Obstetrics E-Book] (на язику: анґлийски). Elsevier Health Sciences. стр. 268. ISBN 9780702052484.</ref> [6]
'''Микроанатомия'''
Поверхносц ваєчнїка прекрита з блану хтора зложена з облогох єдноставного мезоцела
хторе у кубоїдней або палїчковей форми,<ref>[https://histology.siu.edu/erg/ovary.htm „Southern Illinois University School of Medicine”.] www.siumed.edu. Приступљено 2017-11-20</ref> [7] такволани ґерминални епицел. [7] ''called the germinal epithelium''.
Вонкашнє пасмо то кортекс ваєчнїка, хторе зложене зоз фоликулох ваєчнїка и строми медзи нїмах. До фоликулох уключени ''cumulus oophorus'', блана ґранулоса (и ґранулоза клїтинки нука у нєй), ''corona'' ''radiata, zona pellucida, и primary oocyte''. У фоликулу ше тиж так находза тека фоликула, антрум и ликворни фоликул. Тиж так у кортексу ше находзи жовте цело виведзене зоз фоликула. Найглїбше пасмо то медула ваєчнїкох.<ref>„Foundational Model of Anatomy”. xiphoid.biostr.washington.edu. Structural Informatics Group at the University of Washington.. Архивирано из оригинала 2016-05-30. г. Приступљено 2017-11-20.</ref> [8] Може буц чежко направиц розлику медзи кортексом и медулу, алє ше фоликули углавним нє находза у медули.
Фоликуларни клїтинки то ровни епицелни клїтинки хтори походза од поверхносного епицела хтори прекрива ваєчнїк. Окружени су зоз ґранулознима клїтинками хтори ше пременєли зоз ровних до коцкастих и пролиферовали же би випродуковали пасмови епицел. Ваєчнїк тиж так ма кревово судзини и лимфово канали.<ref>Brown, H. M.; Russell, D. L. (2013). [https://academic.oup.com/humupd/article-abstract/20/1/29/889762?redirectedFrom=fulltext&login=false "Blood and lymphatic vasculature in the ovary: Development, function and disease."] Human Reproduction Update. 20 (1): 29–39. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humupd/dmt049.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 24097804.]</ref> [9]
== Функция ==
'''Творенє полней клїтинки'''
Змесцени су на концох вайцоводу або фалопиян-туби, односно нєпоштредно при їх
отворе. Стационовани су у плїтких глїбкох (''лат. fossa ovarica''), на бочних бокох горнєй часци
малей карлїци хтора ше находзи на дну бруховей глїбки. З оглядом на тото же су парни орґани,
находза ше з обидвох бокох плоднїци.<ref>Richards, JoAnne S.; Pangas, Stephanie A. (2010-04-01). [https://archive.org/details/sim_journal-of-clinical-investigation_2010-04_120_4/page/962/mode/2up „The ovary: basic biology and clinical implications”.] The Journal of Clinical Investigation. 120 (4): 963—972. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0021-9738.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 2846061] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 20364094.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1172/JCI41350.]</ref> [10]
Ваєчнїки ше формую уж у седмим тижню интраутерного розвою (ваготносци). У себе маю
одредзене число примордиялних, односно першобутних ваїчкових клїтинкох. Дума ше же число нєдозретих першобутних ваїчкових клїтинкох виноши коло 2 до 3 милиони.<ref>[https://klinika-papic.rs/folikulometrija/ Фоликулометрија,] klinika-papic.rs. Приступљено 15. јуна 2015.</ref> [11] Змесцени су у вязацей тканї, строми ваєчнїка и мирую до пубертету.
Медзитим, гоч нє маю векшу функцию до пубертету, вони нєпреривно препадаю, так же од початного числа, з нїх останє 15-20%, односно 400-500.000. Велькосц примордиялного
фоликула виноши коло 50 до 100 микрометери, а под час овулациї ма обсяг од 1,5 cm. Починаюци од пубертету, гипофиза зоз лученьом гормонох ФСХ и ЛХ стимулує ваєчнїки же би дозревали и вилучовали полни гормони. У цикличних часових интервалох у ваєчнїкох зменююцо дозрева по єдна ваїчкова клїтинка од постояцих ооцитох. Гоч под уплївом тих гормонох, вирошню даскельо примарни фолекули источашнє, од пиятого по седми дзень циклусу вибера ше лєм єден фоликул, а други препадаю.
Коло штернастого дня менструалного циклусу дозрета ваїчкова клїтинка ше ошлєбодзує
зоз ваєчнїка (овулация) же би могла буц оплодзена. Ваїчкова клїтинка после пуканя
фоликуларней блани сцигує до вайцоводу, зоз хторого ше прейґ хорионских язичкох висцискує до плоднїчней глїбки. Дозрети фоликул ше вола Ґрафов фоликул и як таки схопни є за оплодзованє шлїдуюци 12-24годзини. Празни Ґрафов фоликул ше трансформує до жовтого цела цо вилучує проґестерон хтори отримує евентуалну ваготносц. Тот процес тирва у фертилним периодзе жени, односно од пубертету по менопаузу, а у тим периодзе ше у целу жени ошлєбодза 400-500 ваїчково клїтинки.
'''Вилучованє полних гормонох'''
Попри тей функциї, ваєчнїки тиж так маю и ендокрину функцию. Їх задаток през цали живот жени
продуковали два гормони (стероїдни гормони): естроґен и проґестерон. Естроґен ше вилучує
константно през цали живот жени, а проґестерон у другей фази менструалного циклусу и
под час ваготносци.
У климактериюме ваєчнїк претаргує свою функцию продукованя ваїчкових клїтинкох, зоз
чим ше закончує фертилни период жени, односно жена после того уходзи до менопаузи и
нє може остац ваготна. Ваєчнїки у познєйших рокох поступнє запшеваю, и на концу су
таки вельки як шлївкова маґочка. Зоз тим ше зменшує и вилучованє полних гормонох у
нїх.
'''Старенє ваєчнїкох'''
Як жени старею, вони доживюю опадованє репродукуюцих перформансох, цо приводзи до
менопаузи. Тото опадованє вязане за зменшованє числа фоликулох ваєчнїкох. Гоч коло 1
милион ооцити присутни при родзеню у чловечим ваєчнїку, лєм коло 500 (коло 0,05%) од
нїх овулуує, а остаток ше траци. Дума ше же ше опадованє овариялней резерви случує зоз константним ростом рокох,<ref>Hansen, KR; Knowlton, NS; Thyer, AC; Charleston, JS; Soules, MR; Klein, NA (2008). „A new model of reproductive aging: the decline in ovarian non-growing follicle number from birth to menopause”. Hum Reprod. 23 (3): 699—708. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 18192670.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humrep/dem408] Слободан приступ.</ref> [12] и приводзи до скоро подполного вичерпованя резерви до
коло 52. року. Як овариялна резерва, так и плодносц опадує з роками, єст и паралелне звекшованє нєуспишней ваготносци и мейотичних гришкох хтори резултую хромозомски з абнормалним зачацом. Резерва ваєчнїкох и плодносц оптимални у периодзе од 20-30 рокох.<ref name=":2">Amanvermez, Ramazan; Tosun, Migraci (2016). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4793161/ „An Update on Ovarian Aging and Ovarian Reserve Tests”.] International Journal of Fertility & Sterility. 9 (4): 411—415. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 2008-076X.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 4793161] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 26985328</ref> [13] Коло 45. року менструални циклус ше почина меняц и число фоликулох ше
зменшує. <ref name=":2" /> Случованя хтори доводза до стареня ваєчнїкох оставаю нєясни.
Пременлївосц стареня може уключовац фактори животного штредку, животни звикнуца
або ґенетски фактори. <ref name=":2" /> Жени зоз нашлїдну мутацию у ґену за оправку ДНК BRCA1 преходза през менопаузу вчас,<ref>Rzepka-Górska, I; Tarnowski, B; Chudecka-Głaz, A; Górski, B; Zielińska, D; Tołoczko-Grabarek, A (2006). „Premature menopause in patients with BRCA1 gene mutation”. Breast Cancer Res Treat. 100 (1): 59—63. PMID 16773440. S2CID 19572648. doi:10.1007/s10549-006-9220-1.</ref> [14] цо указує же ше природни очкодованя ДНК у ооцитох оправяю менєй ефикасно
при тих женох, а тота нєефикасносц приводзи до вчасного репродуктивного нєуспиху. Протеїн BRCA1 ма ключну улогу у типу оправки претаргнуца дволанцових ДНК. Титус ''display-authors = et al'' [15] указали же претаргнуца дволанцових ДНК акумулую з роками при людзох и мишох у примордиялних фоликулох. Примордиялни фоликули маю ооцити хтори у штреднїм (профаза I) стадиюме мейози. Мейоза то основни процес у еукариотних орґанизмох зоз хторим ше формую ґамети, и найскорей є адаптация за знїщованє очкодованя ДНК, окреме дволанцових претаргнуцох, зоз ДНК ґамети (видзиц мейозу и походзенє и функцию мейози). [16] Хомолоґийна рекомбионацийна оправка ше окреме пошвидшує под час мейози. Титус ''display-authors = et al'' [15] тиж так одкрили же експресия 4 ключних ґенох нєобходна за хомолоґийну рекомбинацийну оправку дволанцових претаргнуцох ДНК (''BRCA1, MRE11,'' ''RAD51 и ATM'') опадує з роками у ооцитох людзох и мишох. Вони предпоставели же оправка двойнїстого ланцу ДНК витална за отримованє резерви ооцитох и же опдаованє ефикасносци оправки з роками ма ключну улогу у стареню ваєчнїкох. Виглєдованє идентификовало 290 ґенетски детерминанти стареня ваєчнїкох, а тиж так одкрило же процеси одвиту на очкодованє ДНК уключени и указую же би можлїви ефекти предлужованя плодносци при женох злєпшали здравє косцох, зменшали ризик од диябетесу типа 2 и звекшали ризик од карцинома чувствительного на гормони. [17][18]
Мож хасновац рижни методи тестираня же би ше утвердзело плодносц на основи старосци мацери. Велї з тих тестох мераю уровень гормону FSH и GnrH. Методи як цо то меранє уровня AMH (антимулерового) гормону и AFC (число антралних фоликулох) можу предвидзиц старенє ваєчнїкох. Уровнї AMH служа як индикатор стареня ваєчнїкох, прето же мож одредзиц
квалитет овариялних фоликулох.
== Хороти ==
♦ [[Звонкаплоднїцова ваготносц]]
♦ Синдром полицистичних ваєчнїкох
♦ Карциноми ваєчнїкох
'''Опать ище'''
● [[Вайцовод|Вайцоводи]]
== Референци ==
1. Colvin, Caroline Wingo; Abdullatif, Hussein (2013-01-01). . „Anatomy of female
puberty: The clinical relevance of developmental changes in the reproductive
system”. Clinical Anatomy (на језику: енглески). 26 (1): 115—129. ISSN 1098- 2353. PMID 22996962. S2CID 46057971. doi:10.1002/ca.22164.
2. „Dorlands Medical Dictionary”. www.mercksource.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-11-20.
3. Daftary, Shirish; Chakravarti, Sudip. Manual of Obstretics (3rd изд.). Elsevier. 2011.
стр. 1—16. ISBN 9788131225561..
4. Williams gynecology. Hoffman, Barbara L., Williams, J. Whitridge (John Whitridge),
1866-1931. (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. 2012. ISBN 9780071716727. OCLC 779244257.
5. „Ovaries”. Приступљено 12. 12. 2019.
6. Baskett, Thomas F.; Calder, Andrew A.; Arulkumaran, Sabaratnam (2014). Munro Kerr's Operative Obstetrics E-Book (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences.
стр. 268. ISBN 9780702052484.
7. „Southern Illinois University School of Medicine”. www.siumed.edu.
Приступљено 2017-11-20.
8. „Foundational Model of Anatomy”. xiphoid.biostr.washington.edu. Structural
Informatics Group at the University of Washington.. Архивирано из оригинала 2016- 05-30. г. Приступљено 2017-11-20.
9. Brown, H. M.; Russell, D. L. (2013). . „Blood and lymphatic vasculature in the ovary: Development, function and disease”. Human Reproduction Update. 20 (1): 29 - 39. PMID 24097804. doi:10.1093/humupd/dmt049 .
10. Richards, JoAnne S.; Pangas, Stephanie A. (2010-04-01). . „The ovary: basic biology
and clinical implications”. The Journal of Clinical Investigation. 120 (4): 963—972. ISSN 0021-9738. PMC 2846061 . PMID 20364094. doi:10.1172/JCI41350.
11. Фоликулометрија, klinika-papic.rs. Приступљено 15. јуна 2015.
12. Hansen, KR; Knowlton, NS; Thyer, AC; Charleston, JS; Soules, MR; Klein, NA (2008). . „A new model of reproductive aging: the decline in ovarian non-growing follicle number
from birth to menopause”. Hum Reprod. 23 (3):
699—708. PMID 18192670. doi:10.1093/humrep/dem408 .
13. Amanvermez, Ramazan; Tosun, Migraci (2016). . „An Update on Ovarian Aging and
Ovarian Reserve Tests”. International Journal of Fertility & Sterility. 9 (4): 411—415. ISSN 2008-076X. PMC 4793161 . PMID 26985328.
14. Rzepka-Górska, I; Tarnowski, B; Chudecka-Głaz, A; Górski, B; Zielińska, D; Tołoczko-
Grabarek, A (2006). . „Premature menopause in patients with BRCA1 gene mutation”. Breast Cancer Res Treat. 100 (1): 59—63. PMID 16773440. S2CID 19572648. doi:10.1007/s10549-006-9220-1.
15. Titus, S; Li, F; Stobezki, R; Akula, K; Unsal, E; Jeong, K; Dickler, M; Robson, M; Moy, F; Goswami, S; Oktay, K (2013). . „Impairment of BRCA1-related DNA double-strand
break repair leads to ovarian aging in mice and humans”. Sci Transl Med. 5 (172): 172ra21. PMC 5130338 . PMID 23408054. doi:10.1126/scitranslmed.3004925.
16. Bernstein, H.; Byerly, H. C.; Hopf, F. A.; Michod, R. E. (1985-09-20). . „Genetic
damage, mutation, and the evolution of sex”. Science. 229 (4719):
1277—1281. Bibcode:1985Sci...229.1277B. PMID 3898363. doi:10.1126/science.38983
63.
17. „Researchers identify new genes linked to longer reproductive lifespan in
women”. medicalxpress.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 9. 2021.
18. Ruth, Katherine S.; et al. (август 2021). . „Genetic insights into biological mechanisms governing human ovarian ageing”. Nature (на језику: енглески). 596 (7872): 393—397. Bibcode:2021Natur.596..393R. ISSN 1476-4687. PMC 7611832 . PMID 34349265. doi:10.1038/s41586-021-03779-7.
19. Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). . „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику:
енглески). 24 (3): 151—157. ISSN 1040- 872X. PMID 22487725. S2CID 24219177. doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf.
19. Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). . „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику: енглески). 24 (3): 151—157. ISSN 1040- 872X. <nowiki>PMID 22487725</nowiki>. S2CID 24219177. doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf.
== Литература ==
* Venes, Donald (2013). Taber<nowiki>&</nowiki>#39;s cyclopedic medical dictionary. Philadelphia: F.A. Davis.ISBN 9780803629790.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://web.archive.org/web/20161025054051/http://www.ama-assn.org/ama/pub/physician-resources/patient-education-materials/atlas-of-human-body/female-reproductive-system.page „From the American Medical Association”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20161025054051/http://www.ama-assn.org/ama/pub/physician-resources/patient-education-materials/atlas-of-human-body/female-reproductive-system.page оригинала] 25. 10. 2016. г. Приступљено 13. 05. 2022.
* [https://www.merckmanuals.com/home/women-s-health-issues/biology-of-the-female-reproductive-system/overview-of-the-female-reproductive-system?redirectid=1123?ruleredirectid=30&qt=&sc=&alt= Merck Online Medical Library: Female Reproductive System]
{{Commonscat}}
== Референци ==
rnqmyzyqr97hshka8y0v0upyt85qwaw
21160
21159
2026-09-01T19:06:40Z
Olirk55
19
орекция ознакох референцох
21160
wikitext
text/x-wiki
'''Ваєчнїки''' (лат. ''Ovarium'', греч. ''Ωοθήκη'') то парни женски орґани чия основна улога продукованє ваїчкових клїтинкох и лученє полних гормонох.<ref>Cox, Emily; Takov, Veronica (2026). [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK532300/ "Embryology, Ovarian Follicle Development".] StatPearls. StatPearls Publishing.</ref> Ваєчнїки то гомолоґийни орґани шеменїкох. Овалней су форми, подобни мандульом. Найчастейше су длуги 3-5 и широки 1,5-3 cm. Ваєчнїки тиж так луча гормони хтори маю главну улогу у менструалним циклусу и плодносци. Ваєчнїк напредує през вельо фази, починаюци од пренаталного периоду по [[Менопауза|менопаузу]]. Тиж так є ендокрийни шлїжнїк пре розлични гормони хтори вилучує.<ref>Colvin, Caroline Wingo; Abdullatif, Hussein (2013-01-01). „Anatomy of female puberty: The clinical relevance of developmental changes in the reproductive system”. ''Clinical Anatomy'' (на язику: енґлийски). '''26''' : 115—129. [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISSN 1098-2353.] Cox, Emily; Takov, Veronica (2026). "Embryology, Ovarian Follicle Development". StatPearls. StatPearls Publishing.[https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 22996962.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar S2CID 46057971]. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1002/ca.22164.]</ref>
== Структура ==
Трима ше же ваєчнїки женски ґонади. Кажди ваєчнїк билкастей фарби и находзи ше при
бочним муре плоднїци у часци хтора ше вола ваїчкова долїна. Фоса ваєчнїку то обласц хтора огранїчена з вонкашню илиячну артерию и находзи ше опрез уретеру и нукашнєй илиячней артериї. Тота обласц велька коло 4 cm x 3 cm x 2 cm. <ref name=":0">Daftary, Shirish; Chakravarti, Sudip. Manual of Obstretics (3rd изд.). Elsevier. 2011. стр. 1—16. ISBN 9788131225561..</ref><ref name=":1"> Williams gynecology. Hoffman, Barbara L., Williams, J. Whitridge (John Whitridge), 1866-1931. (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. 2012. ISBN 9780071716727. [https://sr.wikipedia.org/wiki/OCLC OCLC 779244257.]</ref>
Ваєчнїки окружени зоз капсулу и маю вонкашнї кортекс и нукашню медулу. (1 ) Капсула зложена зоз густей вязацей тканї и позната є як ''tunica albuginea''.<ref>[https://training.seer.cancer.gov/anatomy/reproductive/female/ovaries.html „Ovaries”.] Приступљено 12. 12. 2019.</ref>
Углавним ше [[овулация]] случує у єдним з двох ваєчнїкох хтори ошлєбодзую ваїчкову клїтинку у каждим менструалним циклусу. Бок ваєчнїку найблїзжши при [[Вайцовод|вайцоводу]] и повязани є зоз нїм зоз инфундибулопелвичним лиґаментом,<ref name=":0" /> [3] а други бок унапрямени на долу и заквачени є за плоднїцу прейґ лиґаменту ваєчнїка.
'''Лиґаменти'''
Ваєчнїки лєжа нука у перитонеалней глїбки, з обидвох бокох плоднїци, за хтору су
аквачени прейґ влакнастей пантлїки хтора ше вола лиґамент ваєчнїка. Ваєчнїки одкрити у перитонеалней глїбки, алє су вязани за мур цела прейґ суспензийного лиґаменту хтори заднє предлуженє широкого лиґаменту плоднїци. Часц широкого лиґаменту плоднїци хтора прекрива ваєчнїк позната як мезориюм.<ref name=":1" /> [4]
Педикул ваєчнїкох ше состої зоз вайцоводу, мезовариюму, ваїчкового лиґаменту и кревових судзинох.<ref>Baskett, Thomas F.; Calder, Andrew A.; Arulkumaran, Sabaratnam (2014). [https://books.google.rs/books?id=OiHQAgAAQBAJ&pg=PA268&redir_esc=y Munro Kerr's Operative Obstetrics E-Book] (на язику: анґлийски). Elsevier Health Sciences. стр. 268. ISBN 9780702052484.</ref> [6]
'''Микроанатомия'''
Поверхносц ваєчнїка прекрита з блану хтора зложена з облогох єдноставного мезоцела
хторе у кубоїдней або палїчковей форми,<ref>[https://histology.siu.edu/erg/ovary.htm „Southern Illinois University School of Medicine”.] www.siumed.edu. Приступљено 2017-11-20</ref> [7] такволани ґерминални епицел. [7] ''called the germinal epithelium''.
Вонкашнє пасмо то кортекс ваєчнїка, хторе зложене зоз фоликулох ваєчнїка и строми медзи нїмах. До фоликулох уключени ''cumulus oophorus'', блана ґранулоса (и ґранулоза клїтинки нука у нєй), ''corona'' ''radiata, zona pellucida, и primary oocyte''. У фоликулу ше тиж так находза тека фоликула, антрум и ликворни фоликул. Тиж так у кортексу ше находзи жовте цело виведзене зоз фоликула. Найглїбше пасмо то медула ваєчнїкох.<ref>„Foundational Model of Anatomy”. xiphoid.biostr.washington.edu. Structural Informatics Group at the University of Washington.. Архивирано из оригинала 2016-05-30. г. Приступљено 2017-11-20.</ref> [8] Може буц чежко направиц розлику медзи кортексом и медулу, алє ше фоликули углавним нє находза у медули.
Фоликуларни клїтинки то ровни епицелни клїтинки хтори походза од поверхносного епицела хтори прекрива ваєчнїк. Окружени су зоз ґранулознима клїтинками хтори ше пременєли зоз ровних до коцкастих и пролиферовали же би випродуковали пасмови епицел. Ваєчнїк тиж так ма кревово судзини и лимфово канали.<ref>Brown, H. M.; Russell, D. L. (2013). [https://academic.oup.com/humupd/article-abstract/20/1/29/889762?redirectedFrom=fulltext&login=false "Blood and lymphatic vasculature in the ovary: Development, function and disease."] Human Reproduction Update. 20 (1): 29–39. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humupd/dmt049.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 24097804.]</ref> [9]
== Функция ==
'''Творенє полней клїтинки'''
Змесцени су на концох вайцоводу або фалопиян-туби, односно нєпоштредно при їх
отворе. Стационовани су у плїтких глїбкох (''лат. fossa ovarica''), на бочних бокох горнєй часци
малей карлїци хтора ше находзи на дну бруховей глїбки. З оглядом на тото же су парни орґани,
находза ше з обидвох бокох плоднїци.<ref>Richards, JoAnne S.; Pangas, Stephanie A. (2010-04-01). [https://archive.org/details/sim_journal-of-clinical-investigation_2010-04_120_4/page/962/mode/2up „The ovary: basic biology and clinical implications”.] The Journal of Clinical Investigation. 120 (4): 963—972. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0021-9738.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 2846061] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 20364094.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1172/JCI41350.]</ref> [10]
Ваєчнїки ше формую уж у седмим тижню интраутерного розвою (ваготносци). У себе маю
одредзене число примордиялних, односно першобутних ваїчкових клїтинкох. Дума ше же число нєдозретих першобутних ваїчкових клїтинкох виноши коло 2 до 3 милиони.<ref>[https://klinika-papic.rs/folikulometrija/ Фоликулометрија,] klinika-papic.rs. Приступљено 15. јуна 2015.</ref> [11] Змесцени су у вязацей тканї, строми ваєчнїка и мирую до пубертету.
Медзитим, гоч нє маю векшу функцию до пубертету, вони нєпреривно препадаю, так же од початного числа, з нїх останє 15-20%, односно 400-500.000. Велькосц примордиялного
фоликула виноши коло 50 до 100 микрометери, а под час овулациї ма обсяг од 1,5 cm. Починаюци од пубертету, гипофиза зоз лученьом гормонох ФСХ и ЛХ стимулує ваєчнїки же би дозревали и вилучовали полни гормони. У цикличних часових интервалох у ваєчнїкох зменююцо дозрева по єдна ваїчкова клїтинка од постояцих ооцитох. Гоч под уплївом тих гормонох, вирошню даскельо примарни фолекули источашнє, од пиятого по седми дзень циклусу вибера ше лєм єден фоликул, а други препадаю.
Коло штернастого дня менструалного циклусу дозрета ваїчкова клїтинка ше ошлєбодзує
зоз ваєчнїка (овулация) же би могла буц оплодзена. Ваїчкова клїтинка после пуканя
фоликуларней блани сцигує до вайцоводу, зоз хторого ше прейґ хорионских язичкох висцискує до плоднїчней глїбки. Дозрети фоликул ше вола Ґрафов фоликул и як таки схопни є за оплодзованє шлїдуюци 12-24годзини. Празни Ґрафов фоликул ше трансформує до жовтого цела цо вилучує проґестерон хтори отримує евентуалну ваготносц. Тот процес тирва у фертилним периодзе жени, односно од пубертету по менопаузу, а у тим периодзе ше у целу жени ошлєбодза 400-500 ваїчково клїтинки.
'''Вилучованє полних гормонох'''
Попри тей функциї, ваєчнїки тиж так маю и ендокрину функцию. Їх задаток през цали живот жени
продуковали два гормони (стероїдни гормони): естроґен и проґестерон. Естроґен ше вилучує
константно през цали живот жени, а проґестерон у другей фази менструалного циклусу и
под час ваготносци.
У климактериюме ваєчнїк претаргує свою функцию продукованя ваїчкових клїтинкох, зоз
чим ше закончує фертилни период жени, односно жена после того уходзи до менопаузи и
нє може остац ваготна. Ваєчнїки у познєйших рокох поступнє запшеваю, и на концу су
таки вельки як шлївкова маґочка. Зоз тим ше зменшує и вилучованє полних гормонох у
нїх.
'''Старенє ваєчнїкох'''
Як жени старею, вони доживюю опадованє репродукуюцих перформансох, цо приводзи до
менопаузи. Тото опадованє вязане за зменшованє числа фоликулох ваєчнїкох. Гоч коло 1
милион ооцити присутни при родзеню у чловечим ваєчнїку, лєм коло 500 (коло 0,05%) од
нїх овулуує, а остаток ше траци. Дума ше же ше опадованє овариялней резерви случує зоз константним ростом рокох,<ref>Hansen, KR; Knowlton, NS; Thyer, AC; Charleston, JS; Soules, MR; Klein, NA (2008). „A new model of reproductive aging: the decline in ovarian non-growing follicle number from birth to menopause”. Hum Reprod. 23 (3): 699—708. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 18192670.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humrep/dem408] Слободан приступ.</ref> [12] и приводзи до скоро подполного вичерпованя резерви до
коло 52. року. Як овариялна резерва, так и плодносц опадує з роками, єст и паралелне звекшованє нєуспишней ваготносци и мейотичних гришкох хтори резултую хромозомски з абнормалним зачацом. Резерва ваєчнїкох и плодносц оптимални у периодзе од 20-30 рокох.<ref name=":2">Amanvermez, Ramazan; Tosun, Migraci (2016). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4793161/ „An Update on Ovarian Aging and Ovarian Reserve Tests”.] International Journal of Fertility & Sterility. 9 (4): 411—415. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 2008-076X.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 4793161] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 26985328</ref> [13] Коло 45. року менструални циклус ше почина меняц и число фоликулох ше
зменшує. <ref name=":2" /> Случованя хтори доводза до стареня ваєчнїкох оставаю нєясни.
Пременлївосц стареня може уключовац фактори животного штредку, животни звикнуца
або ґенетски фактори. <ref name=":2" /> Жени зоз нашлїдну мутацию у ґену за оправку ДНК BRCA1 преходза през менопаузу вчас,<ref>Rzepka-Górska, I; Tarnowski, B; Chudecka-Głaz, A; Górski, B; Zielińska, D; Tołoczko-Grabarek, A (2006). „Premature menopause in patients with BRCA1 gene mutation”. Breast Cancer Res Treat. 100 (1): 59—63. PMID 16773440. S2CID 19572648. doi:10.1007/s10549-006-9220-1.</ref> [14] цо указує же ше природни очкодованя ДНК у ооцитох оправяю менєй ефикасно
при тих женох, а тота нєефикасносц приводзи до вчасного репродуктивного нєуспиху. Протеїн BRCA1 ма ключну улогу у типу оправки претаргнуца дволанцових ДНК. Титус ''display-authors = et al'' [15] указали же претаргнуца дволанцових ДНК акумулую з роками при людзох и мишох у примордиялних фоликулох. Примордиялни фоликули маю ооцити хтори у штреднїм (профаза I) стадиюме мейози. Мейоза то основни процес у еукариотних орґанизмох зоз хторим ше формую ґамети, и найскорей є адаптация за знїщованє очкодованя ДНК, окреме дволанцових претаргнуцох, зоз ДНК ґамети (видзиц мейозу и походзенє и функцию мейози). [16] Хомолоґийна рекомбионацийна оправка ше окреме пошвидшує под час мейози. Титус ''display-authors = et al'' [15] тиж так одкрили же експресия 4 ключних ґенох нєобходна за хомолоґийну рекомбинацийну оправку дволанцових претаргнуцох ДНК (''BRCA1, MRE11,'' ''RAD51 и ATM'') опадує з роками у ооцитох людзох и мишох. Вони предпоставели же оправка двойнїстого ланцу ДНК витална за отримованє резерви ооцитох и же опдаованє ефикасносци оправки з роками ма ключну улогу у стареню ваєчнїкох. Виглєдованє идентификовало 290 ґенетски детерминанти стареня ваєчнїкох, а тиж так одкрило же процеси одвиту на очкодованє ДНК уключени и указую же би можлїви ефекти предлужованя плодносци при женох злєпшали здравє косцох, зменшали ризик од диябетесу типа 2 и звекшали ризик од карцинома чувствительного на гормони. [17][18]
Мож хасновац рижни методи тестираня же би ше утвердзело плодносц на основи старосци мацери. Велї з тих тестох мераю уровень гормону FSH и GnrH. Методи як цо то меранє уровня AMH (антимулерового) гормону и AFC (число антралних фоликулох) можу предвидзиц старенє ваєчнїкох. Уровнї AMH служа як индикатор стареня ваєчнїкох, прето же мож одредзиц
квалитет овариялних фоликулох.
== Хороти ==
♦ [[Звонкаплоднїцова ваготносц]]
♦ Синдром полицистичних ваєчнїкох
♦ Карциноми ваєчнїкох
'''Опать ище'''
● [[Вайцовод|Вайцоводи]]
== Референци ==
1. Colvin, Caroline Wingo; Abdullatif, Hussein (2013-01-01). . „Anatomy of female
puberty: The clinical relevance of developmental changes in the reproductive
system”. Clinical Anatomy (на језику: енглески). 26 (1): 115—129. ISSN 1098- 2353. PMID 22996962. S2CID 46057971. doi:10.1002/ca.22164.
2. „Dorlands Medical Dictionary”. www.mercksource.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-11-20.
3. Daftary, Shirish; Chakravarti, Sudip. Manual of Obstretics (3rd изд.). Elsevier. 2011.
стр. 1—16. ISBN 9788131225561..
4. Williams gynecology. Hoffman, Barbara L., Williams, J. Whitridge (John Whitridge),
1866-1931. (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. 2012. ISBN 9780071716727. OCLC 779244257.
5. „Ovaries”. Приступљено 12. 12. 2019.
6. Baskett, Thomas F.; Calder, Andrew A.; Arulkumaran, Sabaratnam (2014). Munro Kerr's Operative Obstetrics E-Book (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences.
стр. 268. ISBN 9780702052484.
7. „Southern Illinois University School of Medicine”. www.siumed.edu.
Приступљено 2017-11-20.
8. „Foundational Model of Anatomy”. xiphoid.biostr.washington.edu. Structural
Informatics Group at the University of Washington.. Архивирано из оригинала 2016- 05-30. г. Приступљено 2017-11-20.
9. Brown, H. M.; Russell, D. L. (2013). . „Blood and lymphatic vasculature in the ovary: Development, function and disease”. Human Reproduction Update. 20 (1): 29 - 39. PMID 24097804. doi:10.1093/humupd/dmt049 .
10. Richards, JoAnne S.; Pangas, Stephanie A. (2010-04-01). . „The ovary: basic biology
and clinical implications”. The Journal of Clinical Investigation. 120 (4): 963—972. ISSN 0021-9738. PMC 2846061 . PMID 20364094. doi:10.1172/JCI41350.
11. Фоликулометрија, klinika-papic.rs. Приступљено 15. јуна 2015.
12. Hansen, KR; Knowlton, NS; Thyer, AC; Charleston, JS; Soules, MR; Klein, NA (2008). . „A new model of reproductive aging: the decline in ovarian non-growing follicle number
from birth to menopause”. Hum Reprod. 23 (3):
699—708. PMID 18192670. doi:10.1093/humrep/dem408 .
13. Amanvermez, Ramazan; Tosun, Migraci (2016). . „An Update on Ovarian Aging and
Ovarian Reserve Tests”. International Journal of Fertility & Sterility. 9 (4): 411—415. ISSN 2008-076X. PMC 4793161 . PMID 26985328.
14. Rzepka-Górska, I; Tarnowski, B; Chudecka-Głaz, A; Górski, B; Zielińska, D; Tołoczko-
Grabarek, A (2006). . „Premature menopause in patients with BRCA1 gene mutation”. Breast Cancer Res Treat. 100 (1): 59—63. PMID 16773440. S2CID 19572648. doi:10.1007/s10549-006-9220-1.
15. Titus, S; Li, F; Stobezki, R; Akula, K; Unsal, E; Jeong, K; Dickler, M; Robson, M; Moy, F; Goswami, S; Oktay, K (2013). . „Impairment of BRCA1-related DNA double-strand
break repair leads to ovarian aging in mice and humans”. Sci Transl Med. 5 (172): 172ra21. PMC 5130338 . PMID 23408054. doi:10.1126/scitranslmed.3004925.
16. Bernstein, H.; Byerly, H. C.; Hopf, F. A.; Michod, R. E. (1985-09-20). . „Genetic
damage, mutation, and the evolution of sex”. Science. 229 (4719):
1277—1281. Bibcode:1985Sci...229.1277B. PMID 3898363. doi:10.1126/science.38983
63.
17. „Researchers identify new genes linked to longer reproductive lifespan in
women”. medicalxpress.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 9. 2021.
18. Ruth, Katherine S.; et al. (август 2021). . „Genetic insights into biological mechanisms governing human ovarian ageing”. Nature (на језику: енглески). 596 (7872): 393—397. Bibcode:2021Natur.596..393R. ISSN 1476-4687. PMC 7611832 . PMID 34349265. doi:10.1038/s41586-021-03779-7.
19. Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). . „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику:
енглески). 24 (3): 151—157. ISSN 1040- 872X. PMID 22487725. S2CID 24219177. doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf.
19. Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). . „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику: енглески). 24 (3): 151—157. ISSN 1040- 872X. <nowiki>PMID 22487725</nowiki>. S2CID 24219177. doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf.
== Литература ==
* Venes, Donald (2013). Taber<nowiki>&</nowiki>#39;s cyclopedic medical dictionary. Philadelphia: F.A. Davis.ISBN 9780803629790.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://web.archive.org/web/20161025054051/http://www.ama-assn.org/ama/pub/physician-resources/patient-education-materials/atlas-of-human-body/female-reproductive-system.page „From the American Medical Association”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20161025054051/http://www.ama-assn.org/ama/pub/physician-resources/patient-education-materials/atlas-of-human-body/female-reproductive-system.page оригинала] 25. 10. 2016. г. Приступљено 13. 05. 2022.
* [https://www.merckmanuals.com/home/women-s-health-issues/biology-of-the-female-reproductive-system/overview-of-the-female-reproductive-system?redirectid=1123?ruleredirectid=30&qt=&sc=&alt= Merck Online Medical Library: Female Reproductive System]
{{Commonscat}}
== Референци ==
6rj6x2b96fjuazo3fieq7u96byxwlyw
21170
21160
2026-09-02T08:02:33Z
Olirk55
19
Уложена таблїчка и фотоґрафиї, докончени референци
21170
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big> Ваєчнїки </big>
| label2 = | data2 = [[File:Gray589.png|center||thumb|330px| ]]
<div style="text-align: center;">Обезпечованє креви женских репородуктивних орґанох. Ваєчнїки прикатани у горнїм лївим и горнїм правим углу.
| label3 = | data3 = [[File:Scheme female reproductive system-ru.svg|center|thumb|330px|<div style="text-align: center;">Положенє ваєчнїкох у карлїцовей обласци]]
| header4 = Поєдиносци
| label5 = Обезпечованє зоз креву | data5 = Ваєчнїкова артерия, плоднїцова артерия
| label6 = Венова дренажа | data6 =12. Ваєчнїкова вена
| label7 = Интервация/нерв | data7 = Ваєчнїков плексус
| label8 = Лимфа | data8 = парааортални лимфови ґузел
| label9 = | data9 =
|header10 = Идентификатори
| label11 = Latin. | data11 = ovarium
| label12 = MeSH | data12 = [https://meshb.nlm.nih.gov/record/ui?ui=D010053 D010053]
| label13 = TA98 | data13 = [https://ifaa.unifr.ch/Public/EntryPage/TA98%20Tree/Entity%20TA98%20EN/09.1.01.001%20Entity%20TA98%20EN.htm A09.1.01.001]
| label14 = TA2| data14 = [https://ta2viewer.openanatomy.org/?id=3470 3470]
| label15 = FMA | data15 = [https://bioportal.bioontology.org/ontologies/FMA/?p=classes&conceptid=http%3A%2F%2Fpurl.org%2Fsig%2Font%2Ffma%2Ffma7209 7209]
|label16 = | data16 = [https://en.wikipedia.org/wiki/Anatomical_terminology Anatomical terminology]
}}
'''Ваєчнїки''' (лат. ''Ovarium'', греч. ''Ωοθήκη'') то парни женски орґани чия основна улога продукованє ваїчкових клїтинкох и лученє полних гормонох.<ref name=":3">Cox, Emily; Takov, Veronica (2026). [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK532300/ "Embryology, Ovarian Follicle Development".] StatPearls. StatPearls Publishing.</ref> Ваєчнїки то гомолоґийни орґани шеменїкох. Овалней су форми, подобни мандульом. Найчастейше су длуги 3-5 и широки 1,5-3 cm. Ваєчнїки тиж так луча гормони хтори маю главну улогу у менструалним циклусу и плодносци. Ваєчнїк напредує през вельо фази, починаюци од пренаталного периоду по [[Менопауза|менопаузу]]. Тиж так є ендокрийни шлїжнїк пре розлични гормони хтори вилучує.<ref>Colvin, Caroline Wingo; Abdullatif, Hussein (2013-01-01). „Anatomy of female puberty: The clinical relevance of developmental changes in the reproductive system”. ''Clinical Anatomy'' (на язику: енґлийски). '''26''' : 115—129. [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISSN 1098-2353.] Cox, Emily; Takov, Veronica (2026). "Embryology, Ovarian Follicle Development". StatPearls. StatPearls Publishing.[https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 22996962.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar S2CID 46057971]. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1002/ca.22164.]</ref>
== Структура ==
Трима ше же ваєчнїки женски ґонади. Кажди ваєчнїк билкастей фарби и находзи ше при бочним муре плоднїци у часци хтора ше вола ваїчкова долїна. Фоса ваєчнїку то обласц хтора огранїчена з вонкашню илиячну артерию и находзи ше опрез уретеру и нукашнєй илиячней артериї. Тота обласц велька коло 4 cm x 3 cm x 2 cm. <ref name=":0">Daftary, Shirish; Chakravarti, Sudip. Manual of Obstretics (3rd изд.). Elsevier. 2011. стр. 1—16. ISBN 9788131225561..</ref><ref name=":1"> Williams gynecology. Hoffman, Barbara L., Williams, J. Whitridge (John Whitridge), 1866-1931. (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. 2012. ISBN 9780071716727. [https://sr.wikipedia.org/wiki/OCLC OCLC 779244257.]</ref>
Ваєчнїки окружени зоз капсулу и маю вонкашнї кортекс и нукашню медулу.<ref name=":3" /> Капсула зложена зоз густей вязацей тканї и позната є як ''tunica albuginea''.<ref>[https://training.seer.cancer.gov/anatomy/reproductive/female/ovaries.html „Ovaries”.] Приступљено 12. 12. 2019.</ref>
Углавним ше [[овулация]] случує у єдним з двох ваєчнїкох хтори ошлєбодзую ваїчкову клїтинку у каждим менструалним циклусу. Бок ваєчнїку найблїзжши при [[Вайцовод|вайцоводу]] и повязани є зоз нїм зоз инфундибулопелвичним лиґаментом,<ref name=":0" /> а други бок унапрямени на долу и заквачени є за плоднїцу прейґ лиґаменту ваєчнїка.
'''Лиґаменти'''
Ваєчнїки лєжа нука у перитонеалней глїбки, з обидвох бокох плоднїци, за хтору су аквачени прейґ влакнастей пантлїки хтора ше вола лиґамент ваєчнїка. Ваєчнїки одкрити у перитонеалней глїбки, алє су вязани за мур цела прейґ суспензийного лиґаменту хтори заднє предлуженє широкого лиґаменту плоднїци. Часц широкого лиґаменту плоднїци хтора прекрива ваєчнїк позната як мезориюм.<ref name=":1" />
Педикул ваєчнїкох ше состої зоз вайцоводу, мезовариюму, ваїчкового лиґаменту и кревових судзинох.<ref>Baskett, Thomas F.; Calder, Andrew A.; Arulkumaran, Sabaratnam (2014). [https://books.google.rs/books?id=OiHQAgAAQBAJ&pg=PA268&redir_esc=y Munro Kerr's Operative Obstetrics E-Book] (на язику: анґлийски). Elsevier Health Sciences. стр. 268. ISBN 9780702052484.</ref>
'''Микроанатомия'''
Поверхносц ваєчнїка прекрита з блану хтора зложена з облогох єдноставного мезоцела
хторе у кубоїдней або палїчковей форми,<ref name=":4">[https://histology.siu.edu/erg/ovary.htm „Southern Illinois University School of Medicine”.] www.siumed.edu. Приступљено 2017-11-20</ref> такволани ґерминални епицел.<ref name=":4" /> ''called the germinal epithelium''.
Вонкашнє пасмо то кортекс ваєчнїка, хторе зложене зоз фоликулох ваєчнїка и строми медзи нїмах. До фоликулох уключени ''cumulus oophorus'', блана ґранулоса (и ґранулоза клїтинки нука у нєй), ''corona'' ''radiata, zona pellucida, и primary oocyte''. У фоликулу ше тиж так находза тека фоликула, антрум и ликворни фоликул. Тиж так у кортексу ше находзи жовте цело виведзене зоз фоликула. Найглїбше пасмо то медула ваєчнїкох.<ref>„Foundational Model of Anatomy”. xiphoid.biostr.washington.edu. Structural Informatics Group at the University of Washington.. Архивирано из оригинала 2016-05-30. г. Приступљено 2017-11-20.</ref> Може буц чежко направиц розлику медзи кортексом и медулу, алє ше фоликули углавним нє находза у медули.
Фоликуларни клїтинки то ровни епицелни клїтинки хтори походза од поверхносного епицела хтори прекрива ваєчнїк. Окружени су зоз ґранулознима клїтинками хтори ше пременєли зоз ровних до коцкастих и пролиферовали же би випродуковали пасмови епицел. Ваєчнїк тиж так ма кревово судзини и лимфово канали.<ref>Brown, H. M.; Russell, D. L. (2013). [https://academic.oup.com/humupd/article-abstract/20/1/29/889762?redirectedFrom=fulltext&login=false "Blood and lymphatic vasculature in the ovary: Development, function and disease."] Human Reproduction Update. 20 (1): 29–39. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humupd/dmt049.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 24097804.]</ref>
== Функция ==
'''Творенє полней клїтинки'''
Змесцени су на концох вайцоводу або фалопиян-туби, односно нєпоштредно при їх отворе. Стационовани су у плїтких глїбкох (''лат. fossa ovarica''), на бочних бокох горнєй часци малей карлїци хтора ше находзи на дну бруховей глїбки. З оглядом на тото же су парни орґани, находза ше з обидвох бокох плоднїци.<ref>Richards, JoAnne S.; Pangas, Stephanie A. (2010-04-01). [https://archive.org/details/sim_journal-of-clinical-investigation_2010-04_120_4/page/962/mode/2up „The ovary: basic biology and clinical implications”.] The Journal of Clinical Investigation. 120 (4): 963—972. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0021-9738.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 2846061] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 20364094.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1172/JCI41350.]</ref>
[[File:Male and female gonads 1.png|right|thumb|300px|хлопски полни клїтинки (тестиси) женски клїтинки (ваєчнїки)]]
Ваєчнїки ше формую уж у седмим тижню интраутерного розвою (ваготносци). У себе маю одредзене число примордиялних, односно першобутних ваїчкових клїтинкох. Дума ше же число нєдозретих першобутних ваїчкових клїтинкох виноши коло 2 до 3 милиони.<ref>[https://klinika-papic.rs/folikulometrija/ Фоликулометрија,] klinika-papic.rs. Приступљено 15. јуна 2015.</ref> Змесцени су у вязацей тканї, строми ваєчнїка и мирую до пубертету.
Медзитим, гоч нє маю векшу функцию до пубертету, вони нєпреривно препадаю, так же од початного числа, з нїх останє 15-20%, односно 400-500.000. Велькосц примордиялного
фоликула виноши коло 50 до 100 микрометери, а под час овулациї ма обсяг од 1,5 cm. Починаюци од пубертету, гипофиза зоз лученьом гормонох ФСХ и ЛХ стимулує ваєчнїки же би дозревали и вилучовали полни гормони. У цикличних часових интервалох у ваєчнїкох зменююцо дозрева по єдна ваїчкова клїтинка од постояцих ооцитох. Гоч под уплївом тих гормонох, вирошню даскельо примарни фолекули источашнє, од пиятого по седми дзень циклусу вибера ше лєм єден фоликул, а други препадаю.
[[File:Illu ovaryb.jpg|right|thumb|300px|Яєчнїки]]
Коло штернастого дня менструалного циклусу дозрета ваїчкова клїтинка ше ошлєбодзує зоз ваєчнїка (овулация) же би могла буц оплодзена. Ваїчкова клїтинка после пуканя фоликуларней блани сцигує до вайцоводу, зоз хторого ше прейґ хорионских язичкох висцискує до плоднїчней глїбки. Дозрети фоликул ше вола Ґрафов фоликул и як таки схопни є за оплодзованє шлїдуюци 12-24 годзини. Празни Ґрафов фоликул ше трансформує до жовтого цела цо вилучує проґестерон хтори отримує евентуалну ваготносц. Тот процес тирва у фертилним периодзе жени, односно од пубертету по менопаузу, а у тим периодзе ше у целу жени ошлєбодза 400-500 ваїчково клїтинки.
'''Вилучованє полних гормонох'''
Попри тей функциї, ваєчнїки тиж так маю и ендокрину функцию. Їх задаток през цали живот жени
продуковали два гормони (стероїдни гормони): естроґен и проґестерон. Естроґен ше вилучує
константно през цали живот жени, а проґестерон у другей фази менструалного циклусу и
под час ваготносци.
У климактериюме ваєчнїк претаргує свою функцию продукованя ваїчкових клїтинкох, зоз
чим ше закончує фертилни период жени, односно жена после того уходзи до менопаузи и
нє може остац ваготна. Ваєчнїки у познєйших рокох поступнє запшеваю, и на концу су
таки вельки як шлївкова маґочка. Зоз тим ше зменшує и вилучованє полних гормонох у
нїх.
'''Старенє ваєчнїкох'''
Як жени старею, вони доживюю опадованє репродукуюцих перформансох, цо приводзи до
менопаузи. Тото опадованє вязане за зменшованє числа фоликулох ваєчнїкох. Гоч коло 1 милион ооцити присутни при родзеню у чловечим ваєчнїку, лєм коло 500 (коло 0,05%) од нїх овулуує, а остаток ше траци. Дума ше же ше опадованє овариялней резерви случує зоз константним ростом рокох,<ref>Hansen, KR; Knowlton, NS; Thyer, AC; Charleston, JS; Soules, MR; Klein, NA (2008). „A new model of reproductive aging: the decline in ovarian non-growing follicle number from birth to menopause”. Hum Reprod. 23 (3): 699—708. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 18192670.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humrep/dem408] Слободан приступ.</ref> и приводзи до скоро подполного вичерпованя резерви до
коло 52. року. Як овариялна резерва, так и плодносц опадує з роками, єст и паралелне звекшованє нєуспишней ваготносци и мейотичних гришкох хтори резултую хромозомски з абнормалним зачацом. Резерва ваєчнїкох и плодносц оптимални у периодзе од 20-30 рокох.<ref name=":2">Amanvermez, Ramazan; Tosun, Migraci (2016). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4793161/ „An Update on Ovarian Aging and Ovarian Reserve Tests”.] International Journal of Fertility & Sterility. 9 (4): 411—415. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 2008-076X.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 4793161] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 26985328</ref> Коло 45. року менструални циклус ше почина меняц и число фоликулох ше зменшує.<ref name=":2" /> Случованя хтори доводза до стареня ваєчнїкох оставаю нєясни. [[File:Vesalius' "Fabrica" (1543).jpg|right|thumb|280px|''De Humani Corporis Fabrica'': пeрши приказ ваєчнїкох. Ваєчнїки ясно приказани же су нєрoвни-нєгладки, и представяюа стиґму овулациї.]]Пременлївосц стареня може уключовац фактори животного штредку, животни звикнуца або ґенетски фактори.<ref name=":2" /> Жени зоз нашлїдну мутацию у ґену за оправку ДНК BRCA1 преходза през менопаузу вчас,<ref>Rzepka-Górska, I; Tarnowski, B; Chudecka-Głaz, A; Górski, B; Zielińska, D; Tołoczko-Grabarek, A (2006). „Premature menopause in patients with BRCA1 gene mutation”. Breast Cancer Res Treat. 100 (1): 59—63. PMID 16773440. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar S2CID 19572648.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1007/s10549-006-9220-1.]</ref> цо указує же ше природни очкодованя ДНК у ооцитох оправяю менєй ефикасно
при тих женох, а тота нєефикасносц приводзи до вчасного репродуктивного нєуспиху. Протеїн BRCA1 ма ключну улогу у типу оправки претаргнуца дволанцових ДНК. Титус ''display-authors = et al''<ref name=":5">Titus, S; Li, F; Stobezki, R; Akula, K; Unsal, E; Jeong, K; Dickler, M; Robson, M; Moy, F; Goswami, S; Oktay, K (2013). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5130338/ „Impairment of BRCA1-related DNA double-strand break repair leads to ovarian aging in mice and humans”.] Sci Transl Med. 5 (172): 172ra21. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 5130338] Слободан приступ. PMID 23408054. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1126/scitranslmed.3004925.]</ref> указали же претаргнуца дволанцових ДНК акумулую з роками при людзох и мишох у
примордиялних фоликулох. Примордиялни фоликули маю ооцити хтори у штреднїм (профаза I) стадиюме мейози. Мейоза то основни процес у еукариотних орґанизмох зоз хторим ше формую ґамети, и найскорей є адаптация за знїщованє очкодованя ДНК, окреме дволанцових претаргнуцох, зоз ДНК ґамети (видзиц мейозу и походзенє и функцию мейози).<ref>Bernstein, H.; Byerly, H. C.; Hopf, F. A.; Michod, R. E. (1985-09-20). [https://archive.org/details/sim_science_1985-09-20_229_4719/page/1276/mode/2up „Genetic damage, mutation, and the evolution of sex”.] Science. 229 (4719): 1277—1281. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Bibcode Bibcode:1985Sci...229.1277B.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 3898363.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1126/science.3898363.]</ref> Хомолоґийна рекомбионацийна оправка ше окреме пошвидшує под час мейози. Титус ''display-authors = et al'' <ref name=":5" /> тиж так одкрили же експресия 4 ключних ґенох нєобходна за хомолоґийну рекомбинацийну оправку дволанцових претаргнуцох ДНК (''BRCA1, MRE11,'' ''RAD51 и ATM'') опадує з роками у ооцитох людзох и мишох. Вони предпоставели же оправка двойнїстого ланцу ДНК витална за отримованє резерви ооцитох и же опдаованє ефикасносци оправки з роками ма ключну улогу у стареню ваєчнїкох. Виглєдованє идентификовало 290 ґенетски детерминанти стареня ваєчнїкох, а тиж так одкрило же процеси одвиту на очкодованє ДНК уключени и указую же би можлїви ефекти предлужованя плодносци при женох злєпшали здравє косцох, зменшали ризик од диябетесу типа 2 и звекшали ризик од карцинома чувствительного на гормони.<ref>[https://medicalxpress.com/news/2021-08-genes-linked-longer-reproductive-lifespan.html „Researchers identify new genes linked to longer reproductive lifespan in women”.] medicalxpress.com (на язику: анґлйски). Приступљено 21. 9. 2021.</ref><ref>Ruth, Katherine S.; et al. (август 2021). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7611832/ „Genetic insights into biological mechanisms governing human ovarian ageing”.] Nature (на језику: енглески). 596 (7872): 393—397. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Bibcode Bibcode:2021Natur.596..393R.] ISSN 1476-4687. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 7611832] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 34349265.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1038/s41586-021-03779-7.]</ref>
Мож хасновац рижни методи тестираня же би ше утвердзело плодносц на основи старосци мацери. Велї з тих тестох мераю уровень гормону FSH и GnrH. Методи як цо то меранє уровня AMH (антимулерового) гормону и AFC (число антралних фоликулох) можу предвидзиц старенє ваєчнїкох. Уровнї AMH служа як индикатор стареня ваєчнїкох, прето же мож одредзиц квалитет овариялних фоликулох.<ref>Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). [https://oce.ovid.com/ „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”.] Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику: енглески). 24 (3): 151—157. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 1040-872X.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 22487725.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar S2CID 24219177.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf.]</ref>
== Хороти ==
♦ [[Звонкаплоднїцова ваготносц]]
♦ Синдром полицистичних ваєчнїкох
♦ Карциноми ваєчнїкох
'''Опать ище'''
● [[Вайцовод|Вайцоводи]]
== Референци ==
1. Colvin, Caroline Wingo; Abdullatif, Hussein (2013-01-01). . „Anatomy of female
puberty: The clinical relevance of developmental changes in the reproductive
system”. Clinical Anatomy (на језику: енглески). 26 (1): 115—129. ISSN 1098- 2353. PMID 22996962. S2CID 46057971. doi:10.1002/ca.22164.
2. „Dorlands Medical Dictionary”. www.mercksource.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-11-20.
3. Daftary, Shirish; Chakravarti, Sudip. Manual of Obstretics (3rd изд.). Elsevier. 2011.
стр. 1—16. ISBN 9788131225561..
4. Williams gynecology. Hoffman, Barbara L., Williams, J. Whitridge (John Whitridge),
1866-1931. (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. 2012. ISBN 9780071716727. OCLC 779244257.
5. „Ovaries”. Приступљено 12. 12. 2019.
6. Baskett, Thomas F.; Calder, Andrew A.; Arulkumaran, Sabaratnam (2014). Munro Kerr's Operative Obstetrics E-Book (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences.
стр. 268. ISBN 9780702052484.
7. „Southern Illinois University School of Medicine”. www.siumed.edu.
Приступљено 2017-11-20.
8. „Foundational Model of Anatomy”. xiphoid.biostr.washington.edu. Structural
Informatics Group at the University of Washington.. Архивирано из оригинала 2016- 05-30. г. Приступљено 2017-11-20.
9. Brown, H. M.; Russell, D. L. (2013). . „Blood and lymphatic vasculature in the ovary: Development, function and disease”. Human Reproduction Update. 20 (1): 29 - 39. PMID 24097804. doi:10.1093/humupd/dmt049 .
10. Richards, JoAnne S.; Pangas, Stephanie A. (2010-04-01). . „The ovary: basic biology
and clinical implications”. The Journal of Clinical Investigation. 120 (4): 963—972. ISSN 0021-9738. PMC 2846061 . PMID 20364094. doi:10.1172/JCI41350.
11. Фоликулометрија, klinika-papic.rs. Приступљено 15. јуна 2015.
12. Hansen, KR; Knowlton, NS; Thyer, AC; Charleston, JS; Soules, MR; Klein, NA (2008). . „A new model of reproductive aging: the decline in ovarian non-growing follicle number
from birth to menopause”. Hum Reprod. 23 (3):
699—708. PMID 18192670. doi:10.1093/humrep/dem408 .
13. Amanvermez, Ramazan; Tosun, Migraci (2016). . „An Update on Ovarian Aging and
Ovarian Reserve Tests”. International Journal of Fertility & Sterility. 9 (4): 411—415. ISSN 2008-076X. PMC 4793161 . PMID 26985328.
14. Rzepka-Górska, I; Tarnowski, B; Chudecka-Głaz, A; Górski, B; Zielińska, D; Tołoczko-
Grabarek, A (2006). . „Premature menopause in patients with BRCA1 gene mutation”. Breast Cancer Res Treat. 100 (1): 59—63. PMID 16773440. S2CID 19572648. doi:10.1007/s10549-006-9220-1.
15. Titus, S; Li, F; Stobezki, R; Akula, K; Unsal, E; Jeong, K; Dickler, M; Robson, M; Moy, F; Goswami, S; Oktay, K (2013). . „Impairment of BRCA1-related DNA double-strand
break repair leads to ovarian aging in mice and humans”. Sci Transl Med. 5 (172): 172ra21. PMC 5130338 . PMID 23408054. doi:10.1126/scitranslmed.3004925.
16. Bernstein, H.; Byerly, H. C.; Hopf, F. A.; Michod, R. E. (1985-09-20). . „Genetic
damage, mutation, and the evolution of sex”. Science. 229 (4719):
1277—1281. Bibcode:1985Sci...229.1277B. PMID 3898363. doi:10.1126/science.38983
63.
17. „Researchers identify new genes linked to longer reproductive lifespan in
women”. medicalxpress.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 9. 2021.
18. Ruth, Katherine S.; et al. (август 2021). . „Genetic insights into biological mechanisms governing human ovarian ageing”. Nature (на језику: енглески). 596 (7872): 393—397. Bibcode:2021Natur.596..393R. ISSN 1476-4687. PMC 7611832 . PMID 34349265. doi:10.1038/s41586-021-03779-7.
19. Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). . „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику:
енглески). 24 (3): 151—157. ISSN 1040- 872X. PMID 22487725. S2CID 24219177. doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf.
19. Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). . „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику: енглески). 24 (3): 151—157. ISSN 1040- 872X. <nowiki>PMID 22487725</nowiki>. S2CID 24219177. doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf.
== Литература ==
* Venes, Donald (2013). Taber<nowiki>&</nowiki>#39;s cyclopedic medical dictionary. Philadelphia: F.A. Davis.ISBN 9780803629790.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://web.archive.org/web/20161025054051/http://www.ama-assn.org/ama/pub/physician-resources/patient-education-materials/atlas-of-human-body/female-reproductive-system.page „From the American Medical Association”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20161025054051/http://www.ama-assn.org/ama/pub/physician-resources/patient-education-materials/atlas-of-human-body/female-reproductive-system.page оригинала] 25. 10. 2016. г. Приступљено 13. 05. 2022.
* [https://www.merckmanuals.com/home/women-s-health-issues/biology-of-the-female-reproductive-system/overview-of-the-female-reproductive-system?redirectid=1123?ruleredirectid=30&qt=&sc=&alt= Merck Online Medical Library: Female Reproductive System]
{{Commonscat}}
== Референци ==
qmcs5morm5808bxzu0e59o3li7uu9b2
Вулкан
0
3487
21176
21150
2026-09-02T09:49:04Z
Sveletanka
20
катеґория
21176
wikitext
text/x-wiki
Вулкан ґеолоґийна форма кед лава виходзи на [[поверхносц]] жеми и у велькей мири дїйствує на випатрунок релєфу. На жеми су найчастейше на рубцох литосферних плочох. Вулкан може буц активни и нєактивни, у зависносци од його ерупциї и тектонскей активносци у блїзкосци. Упечатлїва часц вулкана то його верх хтори ше нєпреривно звекшує. На верху ше находзи кратер, а место медзи кратером и огнїском вола ше вулкански канал.
Назва вулкан походзи од римского бога Вулкана, бога огня и вулканох. Наука хтора виучує вулкани вола ше вулканолоґия.
Вилїванє маґми може ше случиц пре вецей причини, як цо то тектонски рушаня и пременки прициску хтори дриля тектонски плочи, висока [[температура]] (од 600 до 1200 0С) хтора порушує маґму, точку розпущованя стини, [[Ґаз|ґази]] и пару. Маґма ше на поверхносци жеми вола лава.
Лава виходзи на поверхносц жеми на два способи:
:▶ Зоз вилїваньом – лава на поверхносци жеми чече помали и ровномирно. Пошлїдок то базалтни покрови (приклад : високоровнїна Декан у Азиї, полуострово Камчатка), односно гавайски тип вуклану. То тип вулкану дзе маґма базична зоз малим количеством волатилох (хемийни елементи и злученїни нїзкей точки вреца и розпущени у маґми под вельким прициском у нукашньосци жеми).
:▶ Зоз ерупцию – експлозивне предзеранє хторе пошлїдок велького количества ґазох и водовей пари. Попри такого предзераня маґми случую ше и жемово трешеня, а зазначени и катастрофални пошлїдки на околїско (наприклад стратовулкан Свята Гелена (St. Helens 1980. рок (держава Вашинґтон), Кракатау 1883. рок (Индонезия), Монт Пеле 1902. рок (Французка), односно азийски тип вулкану. То тип вулкану кед маґма ма вельо квашни волатили, густа є и помали чече.
Окрем лави, зоз вулкану ше може виляц и пирокластични материял: вулкански бомби – векши фалати лави, вулкански блоки – здробени пирокластични материял чежки вецей тисячи тони, вулкански туф – вулкански ґар помишани з воду и лапили – розжирячене [[Камень|каменє]] велькосци шлюнку. Попри того, зоз вулкану виходзи и водова пара, рижни ґази и хемийни злученїни.
Фумароли то отвори зоз хторих виходзи водова пара, зоз солфатарох воходзи сумпор-водонїк, зоз мофетох виходзи угльов диоксид. На вулканских подручох мож видзиц и термални и минерални жридла. Ґейзири то отвори през хтори вибива горуца вода и пара пре високи прицисок. Найпознатши ґейзир то ґейзир у националним парку [[Єловстон]] (''Old Faitful'').
Класификация вулканох спрам прикметох
:◆ Стартовулкан або композитни вулкан – вулкан зоз пасмовиту структуру хтора настава зоз вилїваньом лави и ґару. Наставю тисячи роки през вецей ерупциї, а то найпознатши алє и найопаснєйши гори на швеце: наприклад Фудї (Япон), Раиниер (ЗАД) и Котопакси (Еквадор). Композитни вулкан ма вецей одводни канали хтори водза до резервоару маґми у нукашньосци жеми. Маґма ше може виляц зоз вецей отворох на композитним вулкану або зоз централного отвору на верху. Таки вулкан може буц високи вецей тисячи метери и направиц вельки чкоди. Приклад то найвекша у историї ерупция вулкану Свята Гелена, кед велї жителє остали без домох.
:◆ Вулкан у форми щиту – барз су високи (наприклад Гаваї, Исланд, Мауна Лоа). Лава хтора ше вилїва ценка и може чечиц далєко по плїтких схилох вулкану. Таки вулкан настава барз длуго, през стотки ерупциї, односно лава прекрива предходну лаву и вулкан постава вше векши. То нєексплозивни вулкан, звекшує ше 5 до 10 метери до ширини и 500 метери до висини. Найвекши таки вулкан у Слунковей системи то Olumpus Mons на Марсу, високи є 27 километри и поверхносц му 55 километри (1).
:◆ Супервулкан - вулкани хтори маю потенциялно вельку руйнуюцу моц и дїйство на околїско (наприклад Yellowstone Caldera).
Вулкани єст и у морю, а таки вулкани правя нови острова (наприклад Гаваї).
Активни вулкани на Жеми творя вулкански зони.(100)
Найактивнєйша вулканска зона то зона хтора окружує Цихи океан у форми подкови, пресцера ше од Нового Зеланду, прейґ Япону и Камчатки по заходне побрежє Сиверней и Южней Америки, а вола ше Пацифични огньови круг. У тей зони ше тектонска плоча на хторей лєжи океан и континент збиваю. Коло 75 проценти активних вулканох пошлїдок такого збуваня.
Друга зона то зона Атлантского океану (горски венєц, алє под воду), дзе ше америцка и евроазийска/африцка плоча оддалюю, а зоз тeй розпуклїни (у напряме сивер - юг) виходзи лава и прави нове морске дно. Векшина таких вулканох ше находзи под воду, алє єст и таки хтори ше виздзвигню и над воду, а приклад такого збуваня то Исланд, хтори верх подводного вулканского ланцу.
Треца штредожемна (медитеранска) зона у напряме восток – заход (од Ґибралтару, прейґ Штредожемного моря, Балкану, Азиї по Гималаї и Индонезию). Найпознатши вулкани у тей зони то Етна, Везув и Санторини.
Штварта зона то зона Индийского океану (вулкан Каратела, вулкани Коморских островох).
Пията зона то зона африцко–арабийскей обласци (наприклад вулкан Килиманджаро або гора Меру у Танзаниї).
Интересантносци
Подруче коло вулкану богате зоз минаралами и термалнима жридлами, жем плодна, алє живот коло вулкану нєбезпечни. О тим шведочи вулкански брег Кратака хтори 1883. року експлодирал после 200 рокох мированя. Експлозия руйновала векшу часц острова, а звекшала два сушедни. Предпоставя ше же то бул найгласнєйши [[звук]] зазначени у историї, чуло ше у кругу од 5 000 километри. Пошлїдок: вельки чкоди и габи висини 36 метери и 36 000 мертвих.
Подобне ше случело и зоз вулканом Монт Пеле хтори знїщел варош St. Pieere. Зоз кратеру вибухла хмара зоз водову пару, сумпорну квашнїну и другим материялом, спущела ше на варош и околїско, подполно руйновала будинки и поля, а 26 000 людзе погинули.
Гора Свята Гелена, у америцкей держави Вашинґтон, експлодирала 1980. року. Верх вулкану рознєшени и огромни стини лєцели доокола. Предпоставя ше же ерупция мала моц 500 атомски бомби, прето же шицки древа на подручу од 600 квадратни километри були зровнани зоз жему. Мауну Кеу, вулканска гора на Гавайох, висока 10 203 метери, алє мерана од дна океану по сам верх, висша є за 2 500 метери од Монт Евересту.
Пошлїдки ерупциї вулкану
Предпоставя ше же ше єдна вулканска жима збула пред коло 70 000 роками, после суперерупциї озера Тоба на острове Суматра у Индонезиї. (11, серб. Вики) Спрам теориї Тубанскей катастрофи хтору потримую даєдни антрополоґи и археолоґи, тота ерупция мала ґлобални консеквенци. (12, серб. Вики). Велька часц чловечей популациї умарла и настало популацийне „узке гарло” хторе дїйствовало на ґенетске нашлїдство нєшкайшого чловека. (13 серб. Вики)
Року 1815. ерупция гори Тамбора креировала ґлобални климатски пременки познати як „роки без лєта” пре дїйство на сиверноамерицку и европску хвилю. (14 серб. Вики) Польопривредни култури же нє отримали, статок вигинул на векшей часци сиверней гемисфери, а резултат бул глад, єден з найвекших у XIX вику. (15 себ. Вики)
== референци ==
(100)
[https://www.znanje.org/i/i21/01iv08/01iv0801m/6_l.htm Vulkanske zone], ''www.znanje.org''
[[Катеґория:Вулкани]]
0c26uxu1y5uqkkj01etl4hqj3reesf8
Катеґория:Озера
14
3490
21173
21147
2026-09-02T09:40:03Z
Sveletanka
20
катеґория
21173
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Гидролоґия]]
qo956qa1nd6wb97087xh2v0p7ecjy5h
21174
21173
2026-09-02T09:42:35Z
Sveletanka
20
катеґория
21174
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Гидролоґия]]
[[Катеґория:Ґеоморфолоґия]]
ex538z2lh6kh6aw1wsrgbxbat5y2p32
11. юний
0
3491
21164
2026-09-01T20:05:37Z
Keresturec
18
Нови бок: „'''11. юний''' — 162. дзень у року (163. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 203 днї. Подїї 1903. року у Беоґрадзе у державним вдереню забити краль Александар Обренович и його супруга Драґа Машин, з чим претаргнута династия Обренови…“
21164
wikitext
text/x-wiki
'''11. юний''' — 162. дзень у року (163. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 203 днї.
Подїї
1903. року у Беоґрадзе у державним вдереню забити краль Александар Обренович и його супруга Драґа Машин, з чим претаргнута династия Обренович, а на власц приходзи династия Карадьордєвич. Тота подїя наволана Майске преобраценє.
Народзени
1853 — Народзел ше Петар Добринович (Беоґрад, 11. юний 1853 – Нови Сад, 21. децембер 1923), бул ґлумец и режисер у Сербским народним театре у Новим Садзе и у Народним театре у Беоґрадзе.
1910 — Народзел ше французки океаноґраф [[Жак Ив Кусто]] (Бордо, Французка, 11. юний 1910 – Париз, 25. юний 1997) пренаходзач апарата за мурянє водово плюца и камери за подводне знїманє. Добитнїк є трох Оскарох и Златней палми у Кану за филм ''Швет цихосци'', хтори знял зоз Луйом Малом.
Умарли
1862 — [[Николай Нодь]], грекокатолїцки священїк, педаґоґ, хорски дириґент, поета, колекционер фолклору.
a0viw468l2uocfsu2bm7cynnc11frgl
21171
21164
2026-09-02T08:06:47Z
Olirk55
19
Ушорйованє бока
21171
wikitext
text/x-wiki
'''11. юний''' — 162. [[дзень]] у року (163. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 203 днї.
== Подїї ==
* 1903. року у Беоґрадзе у державним вдереню забити краль Александар Обренович и його супруга Драґа Машин, з чим претаргнута династия Обренович, а на власц приходзи династия Карадьордєвич. Тота подїя наволана Майске преобраценє.
== Народзени ==
* 1853 — Народзел ше Петар Добринович (Беоґрад, 11. юний 1853 – Нови Сад, 21. децембер 1923), бул ґлумец и [[Редитель|режисер]] у Сербским народним театре у Новим Садзе и у Народним театре у Беоґрадзе.
* 1910 — Народзел ше французки океаноґраф [[Жак Ив Кусто]] (Бордо, Французка, 11. юний 1910 – [[Париз]], 25. юний 1997) пренаходзач апарата за мурянє водово плюца и камери за подводне знїманє. Добитнїк є трох Оскарох и Златней палми у Кану за филм ''Швет цихосци'', хтори знял зоз Луйом Малом.
== Умарли ==
* 1862 — [[Николай Нодь]], [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцки]] [[священїк]], педаґоґ, хорски [[дириґент]], [[поета]], колекционер фолклору.
scptfhzstnw6zfkjmom1jc02qp36cjo
12. юний
0
3492
21165
2026-09-01T20:11:14Z
Keresturec
18
Нови бок: „'''12. юний''' — 163. дзень у року (164. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 202 днї. Подїї 1849 — З бомбардованьом з дзелох Мадяре скоро цалком знїщели Нови Сад, згорели коло 2 тисячи хижи, а после нападу, од 20 тисячи жительох у город…“
21165
wikitext
text/x-wiki
'''12. юний''' — 163. дзень у року (164. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 202 днї.
Подїї
1849 — З бомбардованьом з дзелох Мадяре скоро цалком знїщели Нови Сад, згорели коло 2 тисячи хижи, а после нападу, од 20 тисячи жительох у городзе остали 6 тисячи особи. Напад ушлїдзел прето же горватски бан Єлачич хтори, як австрийски официр, мал задаток загартушиц мадярску револуцию.
1954 — [[Нелсон Мендела]] бул осудзени на доживотну цемнїцу.
Нєшка Медзинародни дзень борби процив роботи дзецох (World Day Against Child Labour), установела го Ґенерална скупштина Зєдинєних нацийох, а Медзинародна орґанизация роботи го першираз означела 2002. року.
2009 — Дзень Русинох Словацкей – преглашени 12. юния 2009. року на Шветовим конґресу Руснацох/Русинох/Лемкох.
Народзени
1915 — Народзел ше [[Дейвид Рокфелер]] (Нюйорк, 12. юний 1915 – 20. марец 2017), америцки банкар и єден з найбогатших людзох на швеце.
1929 — Народзена Анелис Мари Франк, позната як [[Ана Франк]] (Франкфурт, 12. юний 1929 – Берґен, марец 1945), док ше скривала од нацистох написала ''Дньовнїк Ани Франк'', хтори постал символ страданя Єврейох у Другей шветовей войни.
Умарли
1860 — Виктор Добрянский, грекокатолїцки священїк, педаґоґ, културни и политични дїяч русинофилскей ориєнтациї, публициста и орґанизатор школства, старши брат Адолфа Добрянского.
1909 — [[Микола Ґубаш]] (*2. юний 1860—†12. юний 1909), учитель, дзияк, културно-просвитни дїяч, национални будитель Коцурцох.
1990 — [[Адалберт Борецкий]], русински маляр, педаґоґ.
ar04ix6xpdnpe1fuwub6a5l4h945vgc
13. юний
0
3493
21166
2026-09-01T20:14:19Z
Keresturec
18
Нови бок: „'''13. юний''' — 164. дзень у року (165. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 201 дзень. Подїї 1876 — Сербске учене дружтво за першу жену академика вибрало малярку Катарину Иванович. 1983 — Америцка вселенска ладя ''Пионир 10'' прешла п…“
21166
wikitext
text/x-wiki
'''13. юний''' — 164. дзень у року (165. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 201 дзень.
Подїї
1876 — Сербске учене дружтво за першу жену академика вибрало малярку Катарину Иванович.
1983 — Америцка вселенска ладя ''Пионир 10'' прешла през орбиту Нептуна. То було перше лєтадло зоз Жеми хторе вишло звонка Слунковей системи.
2006 — Першираз у Беоґрадзе у Центре Сава госцовал филгармонийски оркестер миланскей Скали.
Народзени
1959 — [[Валерий Падяк]], видаватель, русински дїяч у култури.
1967 — Народзела ше [[Славка Сабадош]] (Кула, 13. юний 1967 – Нови Сад, 31. май 2004). У Руским Керестуре закончела основну и стредню школу културно-просвитного напряму. Дипломовала на Педаґоґийней академиї у Зомборе и здобула фахову назву наставнїка класней настави. Робела у Новим Садзе у настави, тримала годзини руского язика як виборного предмету з елементами националней култури (у 7 основних школох, матична школа єй була ОШ Доситей Обрадович). Орґанизовала и звонканаставни активносци же би укапчовала дзеци до културних програмох у Новим Садзе. Була активни член Дружтва за руски язик, литературу и културу, витирвало робела у Активе наставнїкох руского язика и єдна спомедзи сновательох Стретнуца руских школох. На чесц єй просвитней роботи Дружтво од 2005. року школяром хтори посцигую замерковани резултати у обласци руского язика додзелює припознанє зоз єй меном. Славка Сабадош похована 2. юния 2004. року у Руским Керестуре.
Умарли
1893 — Владимир Хиляк, русински писатель, етноґраф, грекокатолїцки священїик.
1976 — [[Василь Уйфалуши]] (*14. децембер 1910†13. юний 1976), церковни декоративни маляр, уметнїк церковного малярства и фрескопису.
2022 — [[Владимир Мученски]] (*26. фебруар 1933—†13. юний 2022), длугорочни секретар у ОШ Петро Кузмяк, алє и познати музични виртуоз на гармоники и шеф оркестра Сивґамуриз.
9f7mfu405t9kml6j7olowncjuvm8jaf
14. юний
0
3494
21167
2026-09-01T20:18:14Z
Keresturec
18
Нови бок: „'''14. юний''' — 165. дзень у року (166. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 200 днї. Подїї 1919 — Пилот Джон Олкок и навиґатор Артур Виттн Браун лєцели з Америки прейґ океана на свой перши директни трансатлантски лєт. 1942 — Волт…“
21167
wikitext
text/x-wiki
'''14. юний''' — 165. дзень у року (166. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 200 днї.
Подїї
1919 — Пилот Джон Олкок и навиґатор Артур Виттн Браун лєцели з Америки прейґ океана на свой перши директни трансатлантски лєт.
1942 — [[Волт Дизни]] видал познати рисовани филм ''Бамби''.
1962 — У Паризу основана Европска орґанизация за виглєдованє вселени, предходнїца Европскей вселенскей аґенциї.
Нєшка Шветови дзень добродзечного даваня креви.
Народзени
1811 — Народзена америцка писателька [[Гериєт Елизабет Бичер Стоу]] (Личфилд, ЗАД, 14. юний 1811 – Хартфорд, 1. юлий 1896), борец за женски права и ошлєбодзованє чарних рабох. З романом Дїдова Томова колїба, у хторим оштро критиковала ниґерске рабство, допринєсла утаргованю рабства у ЗАД.
1868 — [[Карл Ландштайнер]], (нєм. Karl Landsteiner; Баден Бай Вин, 14. юний 1868 — Ню Йорк, 26. юний 1943) бул австрийско-америцки биолоґ, биохемичар и лїкар єврейского походзеня.
1928 – Народзени [[Ернесто Че Ґевара]] (Росарио, Арґентина 14. юний 1928 – Ла Иґера, Боливия, 9. октобер 1967), арґентински револуционер.
1952 — Ники и Наталка Петрашевски, познати вокални дует зоз Гуменого, Словацка.
1957 — Народзел ше новинар, ґлумец, режисер, културни и дружтвени роботнїк [[Силвестер Дорокхази]] Цики (Коцур, 14. юний 1957 – Вербас, 3. април 2014). Стредню економску школу, напрям тарґовина закончел у Кули, и єден час робел у фаху. Од 2000. року почал робиц у НВУ Руске слово як гонорарни дописователь, а вец стаємно заняти новинар-дописователь з Коцура. Бул и новинар-сотруднїк Рутенпресу од його снованя и дописователь-репортер Рускей редакциї Радия и ТВ Войводини. Активни бул у явним и културним живоце Коцура и Руснацох. Бул руковолитель Подручней канцелариї НСР у Коцуре и член Одбору за културу НСР, тиж бул и член Совиту МЗ Коцур. Дорокхази бул єден зоз сновательох КУД Жатва и його предсидатель од 1999. по 2012. рок. Памета ше го и як доброго глумца, участвовал у пейцох представох РНТ Петро Ризнич Дядя, а шмерц го застала у улоги ґлумца и режисера представи Береме ше, так нам и треба, копродукция РНТ Петро Ризнич Дядя и коцурского КУД Жатва. Писал тексти за театрални представи и конферанси, а успишно режирал дзецински представи. Велї го запаметали и як видавача и старосту на руских свадзбох. Силвестср Дорокхази Цики поховани 4. априла 2014. року на теметове у Коцуре.
Умарли
1920 — [[Макс Вебер]], нємецки социолоґ и економист.
1986 — [[Горге Луис Боргес]], арґентински писатель.
1971 — [[Осиф Фа]] (*25. фебруар 1882—†14. юний 1971), учитель у школи у Руским Керестуре.
2007 — [[Амалия Хромиш]], (*18. април 1951—†14. юний 2007), професорка русийского язика, новинарка, прекладателька, поетеса, културна творителька.
2021 — [[Мелания Мудри]] (*1. октобер 1933-†14. юний 2021), учителька, аматерска дїячка у култури
sjnkay3w065m4ol3wmx60zmj0sdri3a
15. юний
0
3495
21168
2026-09-01T20:22:31Z
Keresturec
18
Нови бок: „'''15. юний''' — 166. дзень у року (167. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 199 днї. Подїї 1945 — Вишло перше число новинох на руским язику ''Руске слово''. У першей редакцийней ґрупи тижньових новинох були: [[Штефан Чакан]], Йовґен П…“
21168
wikitext
text/x-wiki
'''15. юний''' — 166. дзень у року (167. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 199 днї.
Подїї
1945 — Вишло перше число новинох на руским язику ''Руске слово''. У першей редакцийней ґрупи тижньових новинох були: [[Штефан Чакан]], [[Йовґен Планчак]],[[ Евґений Джуня]], [[Йоаким Яша Баков|Яша Баков]] и [[Гавриїл Г. Надь|Гавриїл Надь]]. Новини обявел Културно-просвитни совит у Руским Керестуре, на штирох бокох, зоз фотоґрафию предсидателя ФНРЮ Йосипа Броза Тита на насловним боку, а нарис заглавя з меном Руске слово виробел Иван Болдижар з Нового Саду. Тираж новинох перше бул 800, а додруковане ище 270 прикладнїки. Тот дзень ше кажди рок означує як Дзень Новинско-видавательней установи ''Руске слово''.
Шветови дзень витру, означує ше од 2007. року. Дзень пошвецени виглєдованю витра, його моци и розличних можлївосцох. Витор єдна зоз алтернативних еколоґийних енерґийох будучносци.
Нєшка и Шветови дзень поживи.
Народзени
1886 — Народзени [[Гавриїл Костельник]] Гомзов (Руски Керестур, 15. юний 1886 – Львов, 20. септембер 1948), зачатнїк уметнїцкей литератури Руснацох и автор першей ґраматики руского язика, грекокатолїцки священїк, доктор филозофиї. Писал литературни твори и науково розправи. Обявени му Идилски венєц ''З мойого валала'' (1904), Граматика бачваньско-рускей бешеди (1923), руска драма ''Єфтайова дзивка'' (1924).
Умарли
2015 — [[Симеон Рамач]] (18. новембер 1937 – 15. юний 2015), економиста, привреднїк, руководитель привредних подприємствох, явни и дружтвени роботнїк, алє и уметнїк-маляр.
mskvty743lybxg0kmiwou7r8wj6sb1m
Катеґория:Ґеоморфолоґия
14
3496
21175
2026-09-02T09:43:35Z
Sveletanka
20
катеґория
21175
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Ґеоґрафия]]
2at8j46nvisn48nrxj9gc7kii5vqe4t
Катеґория:Вулкани
14
3497
21177
2026-09-02T09:49:31Z
Sveletanka
20
катеґория
21177
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Ґеоморфолоґия]]
9g2n7o85i641ulj6gun3llwdmwd4nxr