Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.18 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Бикич Дол 0 56 21186 16001 2026-09-02T15:20:50Z Sveletanka 20 ушорйованє 21186 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Бикич Дол |- | colspan="2" |[[Файл:Rusinska crkva Uspenija Presvete Bogorodice (Bikić Do) 550.jpg|300px]] |- ! colspan="2" |Администрацийни податки |- |'''Держава''' |Сербия |- |'''Управни округ''' |Сримски |- |'''Општина''' |Шид |- ! colspan="2" |Жительство |- | -2011 |269 |- | - Густосц |42*/km<sup>2</sup> |- ! colspan="2" |Ґеоґрафски характеристики |- |'''Коорднати''' |45° 09′ 11″ С; 19° 17′ 25″ В |- |'''Часова зона''' |UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST) |- |'''Абс. висина''' |132 м |- |'''Поверхносц''' |13,3* km<sup>2</sup> |- ! colspan="2" style="background:#efefef;" | Бикич Дол на мапи Сербиї |- | colspan="2" style="text-align:center;" | {{Location map | Serbia | label = Бикич Дол | lat_deg = 45 | lat_min = 19 | lat_sec = 11| lat_dir = N | lon_deg = 19 | lon_min = 17 | lon_sec = 25 | lon_dir = E | position = right | width = 290 | float = center | caption = }} |- ! colspan="2" |Инши податки |- |'''Поштове число''' |22254 |- |'''Поволуюце число''' |022 |- |'''Реґистерска ознака''' |ŠI |} == Геоґрафске положенє и прешлосц == '''Бикич Дол''' (по сербски: Бикић До) ше находзи сиверовосточно од [[Шид]]у, на шестим километру маґистралней драги спрам Илоку. То горйовите населєнє хторе подзвигнуте на южней часци Фрушкей гори. Хижи вубудовани з обидвох бокох драги, а то уствари и єдина и найдлугша улїца у тим месце. Южна часц населєня змесцена коло потока Шидина. Бикич Дол наймладше населєнє у Општини Шид. У прешлосци ше окреме спомина Дол, а окреме Бикич. З часом Бикич Дол постал урядова назва населєня хторе ше розвило на тей териториї. Место ше як населєнє почало швидше розвивац 1889. року, кед направена камена драга Шид-Илок, бо ше лєгчейше отримовало комуникацию, одходзело на пияци до Илоку, Шиду итд. За населєнє, Бикич Дол преглашени 1978. року, цо и призначене у ''Службених новинох'' АП Войводини”, ч. 21/78. По тот час у урядових звитох Бикич Дол бул (ґрунтовно и административно) представяни вєдно зоз сушедним местом Привина Глава, та аж и под тоту назву. Населєнє достало Месну канцеларию 1958. року и од теди ше у валалє водза матични кнїжки и друга документация. == Жителє Бикич Долу == Понеже Бикич Дол у скорейшим чаше нє исновал як самостойне населєнє, нєт анї податки о чишлє жительох. Зоз школского лїтопису ше зна же пред Другу шветову войну у Бикичу було 64 обисца зоз коло 340 душами. Спрам попису зоз 1981. року ту жил 301 житель, а 1991. року 296. [[Файл:Bikić Do 544.jpg|400px|right]] То треци валал у Општини Шид у Сриме у хторим жию Руснаци. [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] у Бикичу по шицким судзаци найчисленши жителє. Спрам попису зоз 1991. року було их 187 (63,18 %), потим приходза Горвати 39 (13,18 %), Серби 36 (12,16 %), як и припаднїки других националносцох. Гоч Бикич такповесц нїґда нє бул чисто руски валал, вон заж лєм и нєшка затримал тоти основни руски прикмети. У Бикичу єст понад 100 (107) обисца, чийо члени витворюю приходи, насапредз у польопривредней продукциї, а єст и мишани обисца, односно обисца, чийо члени заняти у других обласцох. {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" | === Демоґрафия === |- |'''Рок''' | colspan="2" |'''Жительох''' |- |'''1948.''' |475 | |- |'''1953.''' |447 | |- |'''1961.''' |408 | |- |'''1971.''' |346 | |- |'''1981.''' |301 | |- |'''1991.''' |299 |295 |- |'''2002.''' |336 |336 |- |'''2011.''' |269 | |} == Археолоґия == У часци хотара наволаней Чаризовец (Чазировец) сиверно од валалу 1952. року пренайдзени штредньобронзово монети скрити у керамичней судзини хтора була закопана. Вкупно пренайдзени 11.459 фалати пенєжу зоз IV вику хтори були виковани под час владаня владарох Лицияна и Константина велького зоз синами. == Руснаци у Бикич Долу == Коло 1848. року, односно пред мадярским бунтом, приселєли ше на манастирски маєток Привина Глава даскельо худобни фамелиї з околїска Бардейова, зоз Шаришскеш обласци. Перши приселєнци були: Василь Брчак, Янко Кунц, Микола Ґоч и Василь Фиґнар. Познєйше, коло 1877. року, приходза Страценского, Гнатюково и Лазорово фамелиї, а тиж и Сидорово, Шолстисово, Лабовчаково, потим Бобальово, Биялково, Юреково, Дупальово, Соколово, Кузмово, Файфричово, Тормово и други фамелиї. Зна ше и одкаль ше насельовали. То Боглярка, Венеция, Герлахов, Грабске, Кийов, Криже, Кружльов, Лариков, Луков, Львов, Люцина, Мальцов, Рихвалд и други места сиверозаходно од Бардейова и Прешова (у нєшкайшей Словацкей) на Горнїци. Понеже ше Бикичанє приселєли з брегох и горох, з правей Горнїци, бачвански и сримски Руснаци з першей миґрациї их наволали ''Горняци''. Їх бешеда була иншака од бешеди Руснацох першей миґрациї, такволана ''горняцка'': работати (робиц), говорити (гуториц, бешедовац) итд. Медзитим, познєйше з мишаньом з другима Руснацами, а окреме зоз снованьом нових малженствох зоз Шиду, Бачинцох, Беркасова, Миклошевцох, Петровцох ... прилапели язик старобивательох, односно руски язик. == Церковни живот == Жителє Бикичу ше приселєли як грекокатолїки и ту основали свою парохию. Спочатку мали лєм дзвонарню на маєтку Василя Бурчака, а терашню [[Святи храм|церкву]] збудовали на початку ХХ вику и пошвецели 28. августа 1904. року на чесц Велькей Матки Божей, кеди ше и отримує кирбай у валалє. Церкву правел майстор Леонард зоз Шиду, а у єй будови участвовал такповесц цали валал, як зоз материялну, так и другу потримовку. Медзи людзми ше спомина же церква справена зоз „масла и млєка”, цо значи же наисце уложени вельки труд и материялне одреканє самих бикичаньох. Церкву у Бикичу од вше обслугує беркасовски [[священїк]]. == Просвитни живот у Бикичу == Од приселєня коло 1848. року, та по 40-роки ХХ вику дзеци зоз Бикичу одходзели до школи до Привиней Глави. Так то було, такповесц скоро 100 роки, медзитим гоч Привина Глава и нє так далєко, заш лєм школяре мушели кажди дзень ходзиц пешо 2-3 километри през лєс, пажицу по дижджу, [[шнїг]]у и блаце. Намагали ше жителє Бикичу справиц школу за свойо дзеци, алє то нє могли посцигнуц док ше материялно нє змогли. Иницияторе будованя школи були жителє Бикичу: Янко Лазор зоз синами, Михал Гнатко зоз братами и родзину и Михал Страценски. Достата и материялна потримовка од держави. У тедишнї час, односно концом 40-рокох кед окончени пририхтованя за вибудов средства дали Дунайска и Савска бановина и Министерство просвити. Порту, односно жем на хторей школа справена дало Крижевске владичество, а шицку роботну моц и транспорт, як и додатне пенєжне доприношенє дали, мож повесц, шицки жителє валалу. Вибудов школи почала 1940. року, под час Кральовини Югославиї, а закончена є 21. децембра 1941. року. План будинку новей школи виробел и з вибудову руководзел инженєр А. Фурк, а поднїматель роботох бул Дюро Етенхофер, майстор зоз Товарнїку. Будовательни материял: цегли и череп правени у власней режиї, на месце дзе ше находзи хижа Янка Юрека, такой при драги на уходзе зоз Шиду до Бикичу. Перши учитель у нововибудованей школи бул [[Михайло Ковач|Михал Ковач]] (1909-2005), по походзеню зоз Шиду. Школа мала и перши Школски одбор. Предсидатель одбора бул Михал Гнатко, а члени Василь Файфрич, Емил Лазор, Андри Гнатко и Илия Шпрох. Настава була по руски, а и школярох було надосц: 43 у нїзших класох од I-IV класу (як комбиноване оддзелєнє) основней школи и 12 у такволаней „опетовници” (повторней школи). У Бикичу жили и робели тоти руски учителє: Михал Ковач (1941-1952), зоз претаргнуцом под час Другей шветовей войни (1941-1945) кед го єден час заменьовал учитель Осиф Тормащ зоз Шиду, потим ту робели: Мирон Роман (1952-1954), Єлисавета Славка Рогаль (1954-1962) и Мелания Мудри (1962-1975), шицки тройо по походзеню зоз [[Руски Керестур|Руского Керестура]], як и [[Василь Мудри]] и Мария Марча Бобаль, нар. Макаї зоз [[Дюрдьов]]а. Марча Бобальова, иншак по фаху вихователька, та кед 70-рокох зоз нову орґанизацию школства у Општини Шид шицки школяре од I­-VIII класу путовали до Шиду, формоване єдно предшколске оддзелєнє у хторим вона робела од 1975. по 1979. рок и пририхтовала дзеци за школу. Школского 1989/90. року (после 14 рокох павзи) у Бикичу отворени оддзелєня нїжших класох основней школи при ОШ. ''Сримски фронт'' у Шидзе. У Бикичу жила и робела (по сербски) учителька Ана Гудак, нар. Горняк, а годзини руского язика як виборного предмета зоз елементами националней култури од 1994. року, як и у других местох општини Шид зоз закладаньом [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] з Нового Саду отримовали: Ясна Семан (1994-1995) и Славко Надь (1995-1999). Терашня наставнїца руского язика Златка Сивч Здравич зоз Шиду єден час орґанизовала наставу по руски зоз школярами нїжших класох у Бикичу, а од V- VIII класу у Основней школи ''Сримски фронт'' у Шидзе. Почим ше число шклярох нїзших класох у Бикичу барз зменшало зоз наставу ше престало у школи у Бикичу, а зоз школярами висших класох од V-VIII класу, хтори кажди дзень путую до матичней школи у Шидзе настава по руски ше отримує вєдно зоз шидянскима (єст их 10-12). == Културни живот у Бикич Долу == [[Файл:Bikić Do 546.jpg|400px|right]] Бикичанє 1919. року мали представителя у першим одборе [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]] (РНПД). Бул то Янко Страценски, цо потвердзує же и вони провадзели цеки културних рушаньох при Руснацох ище на початку XX вику. Под час учительскей роботи Михала Ковач у Бикичу, основане 9. януара 1946. року КПД ''Иван Котляревски'' у рамикох хторого були активни хорска, танєчна и драмска секция, а робела и музична секция зоз тамбуровим оркестром. У режиї учителя Михала Ковача, медзи другима пририхтани и виведзени тоти театрални фалати: ''На синокосу'' и ''Наталка Полтавка''. По 1950. рок кед закончена вибудов Задружного дому, проби и програми отримовани у учальнї основней школи. О културних активносцох у Бикичу старосц водзели и учителє: Мирон Роман, Славка и Владимир Рогальово, а тиж и Мудрого учителє Василь и Меланка. Напр. драмска секциy под руководством учителy Мирона Романа виведла театрални фалати: ''Любовне писмо'', ''Подозрива особа'' (Сумнїво лице), ''Винчуєм'' итд, а у чаше роботи учительскей малженскей пари Славки и Владимира Рогальових бавена ''Женїдба'', ''Виборна'' (Избирачица), ''Зла жена'', ''Чловек зоз народу'' итд. Учителє Меланка и Василь Мудрого интензивнєйше почали робиц зоз школярами и нїжших и виших класох; пририхтуюци их за рижни програми: знїмани радио-емисиї за Радио Нови Сад, млади шпиваче участвовали на ''Червеним пупчецу'' у рамикох ''Червеней ружи'' у Руским Керестуре, писали до ''Заградки'' (''Пионирскей заградки'') у Новим Садзе. Просвитни роботнїки у Бикичу попри културно-просвитней дїялносци вєдно зоз жителями у Бикичу порушовали и други активносци, як цо то будованє базена за купанє, бетонованє дражкох, уводзенє струї до валалу, садзенє ядловцових древкох през валал, а 1966. року у Бикичу отримане и стретнуце руских сримских писательох. Треба спомнуц же и зоз Бикичу єст, а и було визначних Руснацох хтори посцигли змерковани резултати, зоз чим постали познати у науки и култури, а тиж и ширше у дружтвеним живоце. Медзи нїма др [[Кирил Сидор]], др [[Мирон Лазор]] (обласц природних наукох), Нови Сад, др Емил Гнатко (машинаство), Загребе, а од културних роботнїкох у месце, без хторих ше нє могла, односно нє може задумац анї єдна активносц, то (тераз уж покойни) Стеван Бобаль, новинар Радио Шиду и його супруга Невенка и их син Деян, Нада Роман-Рудич, занята у Културним центре у Шидзе, потим Єлка Папданко, економиста и велї други. == Литература == * Мр Радован Ђурчић, Бикић Дол, Општина Шид, Географска монографија, Природно-математички факултет у Новом Саду и Скупштина општине Шид, 1984, стр. 218-221 * Михал Ковач, Капка по капку живот одцека, ''Руске слово'', Нови Сад, 1988 * [[Мирон Жирош]], Три миграциї на териториї нєшкайшей Югославиї, ''Руски Календар за 1992. рок, Руске слово,'' Нови Сад, 1992, б. 64-70 * [[Василь Мудри]], История школи у Бикич Долу, ''Studia ruthenica'' ч. 3, Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 1992-1993, б. 287-299 * Василь Мудри, Бикич Дол найменши, алє найушоренши валал, ''Руске слово ч. 23-24,'' Нови Сад, 15. юний 1995, б. 22 * Василь Мудри, Русини у Бикич Долу (1848-1990), ''Шидина бр. 4,'' Шид, 1998, стр. 155-162 * Љиљана Радуловачки, Из прошлости Срема, Бикич До, ''Сремске новине,'' Сремска Митровица, 2. новембар 1983. године * Проф. др Кирил Сидор, Вирози чкодлївих инсектох за чловека и їх значенє у реґулованю пренамножених популацийох, ''Руски календар 2001,'' НВУ ''Руске слово,'' Нови Сад, 2000, 168-172 * Михал Симунович, Др Мирон Лазор (1929-2002), ''Руски календар 2003,'' НВУ Руске слово, Нови Сад, 2002, 193-194 [[Катеґория:Места у општини Шид]] [[Катеґория:Валали у Войводини]] [[Катеґория:Бикич Дол]] t90yjdgjfpogr98sd9dyrctyr56jrd4 Ирина Рот 0 181 21190 14662 2026-09-02T15:27:35Z Sveletanka 20 корекция катеґориї 21190 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Ирина Джуня Рот |- | colspan="2" |[[Файл:Irina Rot 1936.jpg|alt=Ирина Рот, перша учителька у керестурскей оводи|center|thumb|240x240px]] |- |'''Народзена''' | |- |'''Умарла''' | |- |'''Державянство''' | угорске, югославянске |- |'''Язик творох''' |руски, мадярски |- |'''Школа''' |Школа за виховательки, Зомбор |- |'''Период твореня''' |1902—1938. |- |'''Жанри''' | виховательска робота, образованє, просвита |- |'''Похована''' | |- |} '''Ирина Джуня Рот''' (*—†), перша школована вихователька у оводи у Бачкерестуре (Руским Керестуре). ==Биоґрафия== Ирина Джуня була по походзеню зоз познатей учительскей Джуньовей фамелиї з Бачкерестуре ([[Руски Керестур|Руского Керестура]]). Єй оцец [[Михаил Джуня]] бул перши школовани руски учитель. Робел у Бачкерестуре як дзияк у церкви и як учитель у школи. Єй шестра Наталия Джуня тиж була учителька. По законченим дворочним образованю або такв. курсу за виховательки 1902. року у Зомборе, Ирина Джуня постала перша школована вихователька. Истого року, 10. новембра, була поставена на роботу у оводи у Бачкерестуре. Ротова фамелия, дзе ше Ирина Джуня одала, була зоз Торжи, нєшка Савине Село, а по Другей шветовей войни члени фамелиї ше виселєли до Нємецкей. == Була чувар рускосци при дзецох == Главни документ же под час Державней школи у Руским Керестуре була овода и же у нєй робела вихователька Ирина Джуня Рот, то фотоґрафия зоз 1904. року на хторей учительски збор зоз управительом [[Михаил А. Поливка|Михайлом А. Поливком]]. Мено Ирини Ротовей ше находзи и у записнїкох Наставнїцкей ради у Бачкерестуре за 1906–1916. рок. Тиж так у записнїкох на початку каждого школского року дате и число уписаних дзецох до оводи. Було од 50 до 60 дзеци, медзитим, през рок ше число дзецох звекшовало, та през жимски час у оводи було и по 300 дзеци.1 У оводи було найвецей дзеци возросту пред школу. Од 1902. по 1918. рок, у периодзе найтвардейшей асимилацийней державней политики, урядови язик и у оводи бул мадярски. И попри того же Ирина Джуня Рот такв. курс за виховательки у Зомборе закончела на мадярским язику вона у оводи з дзецми бешедовала по руски и учела их на їх мацеринскей бешеди, преношела на нїх руски обичаї и традицию та прето дзеци барз любели ходзиц до оводи. Жадали чуц свой язик, язик хтори розумели, гоч у тедишнїм чаше то нє було дошлєбодзене. Мисия учительки Ротовей и любов ґу свойому була моцнєйша од каждого державного закону. То Керестурци знали почитовац, та по тим паметали тоту виховательку. Вона була чувар рускосци при дзецох наймладшого возросту, а познате же тото цо ше научи у дзецинстве, през живот ше нє забува. Прето по нєшка дзецински заградки медзи Руснацами маю нє лєм воспитну улогу, алє и глїбоку националну, бо су чуваре рускосци. Пред Другу шветову войну, 1936. року, у Руским Керестуре була руска школа, робели 10 учителє, єдна оводашка Ирина Рот (од 1902. по 1938. рок), до школи ходзели 800 школяре, а до оводи 200–300 дзеци. Ирина Джуня Рот робела у керестурскей оводи 36 роки, од 1902. по 1938. рок, кед пошла до пензиї. ==Литература== * [[Янко Рамач]], Школа у Руским Керестуре (1753-1918), ''Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла,'' Нови Сад, 1995. б. 118-119. * Тамаш, др Юлиян, Учителє у школи у Руским Керестуре 1753-1941, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 412-413. ==Вонкашнї вязи== * [https://issuu.com/ruskeslovo2015/docs/ruskeslovo_52_4025_30.december_2022. Така овода нєт на цалим швеце,] вебсай issuu.com/ruskeslovo, ''Руске слово ч. 52, 2022, януар 5, 2023,'' б. 24 * Олена Папуґа, [http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf 120 роки предшколского вихованя и образованя у Руским Керестуре (1902–2022),] ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 29, 2023, б. 98. * Янко Рамач, [https://issuu.com/rusnak/docs/kratka_istorija_rusnacoh Кратка история Руснацох (1745-1918),] ''Грекокатолїцка парохия Св. Петра и Павла Нови Сад, 1993.'' б. 54. * [https://petrokuzmjak.com/primer-strane/ Историят. Учителє у Керестурскей школи од єй снованя, од 1753. до 1918. року.] Вебсайт petrokuzmjak.com {{DEFAULTSORT: Рот , Ирина }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Просвита]] [[Катеґория:Воспитачки]] 3pgu16lhcktsjztu9qq4v00aa1i0dt5 Турска 0 871 21181 21158 2026-09-02T12:13:12Z Saslavik 1716 Виправка у Мапи турских вилаєтох и центриранє мапи 21181 wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" align="right" width="300px" |- ! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti'' |- | colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]] |- | colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска''' [[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци <ref>[https://www.mfa.gov.tr/the-turkish-flag-and-the-turkish-national-anthem.en.mfa "The Turkish Flag and The Turkish National Anthem (Independence March)".] Republic of Türkiye, Ministry of Foreign Affairs. Retrieved 4 August 2024.</ref>]] |- | '''Поверхносц''' | 783,562 км² |- | '''Интернет домен''' | .tr |- | '''Телефонски код''' | +90 |} '''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї. На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє. Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска. Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул. Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия. Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF) </ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. </ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей. == Релєф == [[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд. На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук. Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач. == Клима == Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими. Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" /> [[File:Köppen types of Turkey.jpg|right|thumb|321x321px|Климатски зони у Турскей спрам Кепеновей класификациї клими]] Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох стої и затримує ше цали рок. Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> == Административне подзелєнє == Турска административно подзелєна на 81 вилаєти (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками: * Гатай — шедзиско Антиохия * Коджаели — шедзиско Измит * Сакаря — шедзиско Адапазар [[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|679x679px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]] '''Турски подзелєня на 81 вилаєти''' {| class=wikitable |- style="background:#fff;" | Агри (вилајет)|Аґри | Адана (вилајет)|Адана | Адияман (вилаєт)|Адияман | Айдин (вилајет)|Айдин | Аксарај (вилајет)|Аксарай | Амасија (вилајет)|Амасия | Анкарски вилајет|Анкара | Анталија (вилајет)|Анталия |- style="background:#fff;" | Ардахан (вилајет)|Ардахан | Артвин (вилајет)|Артвин | Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар | Бајбурт (вилајет)|Байбурт | Баликесир (вилајет)|Баликесир | Бартин (вилајет)|Бартин |[Батман (вилајет)|Батман | Билеџик (вилајет)|Биледжик |- style="background:#fff;" | Бингол (вилајет)|Бинґел | Битлис (вилајет)|Битлис | Болу (вилајет)|Болу | Бурдур (вилајет)|Бурдур | Бурса (вилајет)|Бурса | Ван (вилајет)|Ван | Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп | Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане |- style="background:#fff;" | Гиресун (вилајет)|Ґиресун | Денизли (вилајет)|Денизли | Дузџе (вилајет)|Дуздже | Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир | Елазиг (вилајет)|Елазиґ | Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан | Ерзурум (вилајет)|Ерзурум | Једрене (вилајет)|Едирне |- style="background:#fff;" | Ескишехир (вилајет)|Ескишегир | Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак | Игдир (вилајет)|Иґдир | Измир (вилајет)|Измир | Испарта (вилајет)|Испарта | Истанбулски вилајет|Истанбул | Јалова (вилајет)|Ялова | Јозгат (вилајет)|Йозґат |- style="background:#fff;" | Кајсери (вилајет)|Кайсери | Карабик (вилајет)|Карабик | Караман (вилајет)|Караман | Карс (вилајет)|Карс | Кастамону (вилајет)|Кастамону | Кахраманмараш (вилајет)|Кахраманмараш | Килис (вилајет)|Килис | Кутахија (вилајет)|Китахия |- style="background:#fff;" | Конија (вилајет)|Кония | Коџаели (вилајет)|Коджаели | Кирикале (вилајет)|Кирикале | Киркларели (вилајет)|Киркларели | Киршехир (вилајет)|Киршехир | Малатија (вилајет)|Малатијя | Маниса (вилајет)|Маниса | Мардин (вилајет)|Мардин |- style="background:#fff;" | Мерсин (вилајет)|Мерсин | Мугла (вилајет)|Муґла | Муш (вилајет)|Муш | Невшехир (вилајет)|Невшехир | Нигде (вилајет)|Ниґде | Орду (вилајет)|Орду | Османије (вилајет)|Османиє | Ризе (вилајет)|Ризе |- style="background:#fff;" | Сакарија (вилајет)|Сакария | Самсун (вилајет)|Самсун | Сивас (вилајет)|Сивас | Сирт (вилајет)|Сирт | Синоп (вилајет)|Синоп | Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ | Токат (вилајет)|Токат | Трабзон (вилајет)|Трабзон |- style="background:#fff;" | Тунџели (вилајет)|Тунджели | Ушак (вилајет)|Ушак | Хакари (вилајет)|Хакари | Хатај (вилајет)|Гатай | Чанакале (вилајет)|Чанакале | Чанкири (вилајет)|Чанкири | Чорум (вилајет)|Чорум | Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа |- style="background:#fff;" | Ширнак (вилајет)|Ширнак | | | | | | | |} {|style="margin:0 auto" | |} '''Мапа турских вилаєтох зоз пописанима менами''' <center> {{Мапа турских вилаєтох}} </center> == Жительство == Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, як и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) тиж и у часцох державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей. Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори ше у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє є тиж так горда и на свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох. == Туризем == [[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика,<ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта ''Туркеи Хоме''. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>   Турска ма 19  Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветового нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз ''Белаву заставу'', и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул  дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия други найнащивенши город у Турскей зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року. == Култура == Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елементох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходоизмом<nowiki>''</nowiki>  на Османске царство а предлужело ше по нєшка. Тото мишанє першобутно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримованьом традицийних, вирских и историйних вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref> Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''. '''Архитектура''' [[File:Selimiye... - panoramio.jpg|right|thumb|300px|Джамия Селимия у Єдрену, (збудовал Мимар Синан), приклад класичней османскей архитектури.]]Турска представя ,,дом'' числених насельох неолита, як цо то Чатал-Хоюк.[453][54] Зоз бронзовей епохи, важни архитектонски остатки уключую Аладжа-Хоюк и друге пасмо Трої.[54] Исную рижни приклади старогреческей и староримскей архитектури, окреме у еґейским реґиону.[454] Византийска архитектура датує зоз 4. вика новей ери. Найлєпши єй приклад Свята София. Византийски архитектонски стил предлужел ше розвивац после освойованя Истанбула, як цо и архитектура византийского препородзеня.[455] У периодзе турскеого князовства, зявела ше окремна архитектура хтора уключовала византийску и єрменску архитектуру зоз архитектонскима стилами пренайдзених у захадней и централней Азиї.[456] Тота архитектура часто хасновала камень и цегли и створела числени караван-сараї, медреси и маузолеї.[457] Османска архитектура ше зявела у северозахадней Анадолиї и Тракиї. Вщасна османска архитектура мишала „традицийну анадолску исламску архитектуру зоз локалнима будовательнима материялами и технїками“.[458] После заберня Истанбула, класична османска архитектура ше зявела у 16. и 17. вику.[459] Найважнєйши архитекта класичного периода бул Мимар Синан, чийо главни дїла уключую джамию Шехзади, джамию Сулейманиї (450) и джамию Селимиї. [[File:Istanbul asv2020-02 img05 Crowne Plaza Old City.jpg|right|thumb|300px|Хотел Краун Плаза Олд Сити, познати апартмани Тайєре, (приклад першей националней обнови) у Истанбулу, ]] Починаюци од 18. вику, османска архитектура була под увплївом европских елементох, а то резултовало розвой османского барокного стила.[460] Европски уплїв ше предлужел и у 19. вику. 461,460 Од 1918. року, турска архитектура ше може подзелїц на три часци. Од 1918. по 1950. рок, перши облапя период Першого националного архитектонского руха, хтори прешол у модернистичну архитектуру. [[File:Eskisehir Odunpazarı tour in 2018 8523.jpg|right|thumb|300px| Традицийни турски хижи, хтори реновирани у округу Одунпазари у Ескишехиру, место шветового нашлїдства УНЕСКО-а.[452)]]Модерни и вельки будинки були преферирани за явни будинки, док народна архитектура типа „турскей хижи“ уплївовала на приватни хижи. Од 1950. по 1980.рок, друга часц залапює урбанизацию, модернизацию и интернационализацию. За бивальни обєкти, почало преовладовац „армиранобетонски, плочасти, квартелї штреднєй висини“. Од 1980. року, треца часц дефинована спрам навикох потрошачох и медзинародних трендох, як цо то тарґовецки центри и дїловни будинки такв.,,кули''. Луксузни резиденциї зоз „турским стилом хижох“ були ,,глєдани''.[462] У 21. вику, проєкти урбаней обнови постали тренд.[463] Роздумованє и отпорносц на природни катастрофи як цо трешеня жеми (хтори у Турскей части) єден з главних цильох проєктох урбаного будоватльства.[464] Старим будинком стан ризични и потребне им у вельких процентох обнавянє-реновиранє. === Театер === Турски народни театер (-{''halk tiyatrosu''}-) составени зоз штирох розличних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref> [[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, у Турскей.]] Популарни театер облапя представи зоз глумцами, бабкарски представи, представи зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и ,,бешедне<nowiki>''</nowiki> приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Починаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После основаней Турскей Републики, формовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Литература''' [[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени литературни и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповедки ''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Медиї и кино''' ('''биоскоп''') Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станїцох, даскельо дзешетки новини, продуктивна и профитoбилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежoво канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ. '''Филм'''. Даскельо мена представнїки филма представели свой период у турскей кинематоґрафиї (Филиз Акин, Фатма Ґирик, Хуля Кочиїт и Туркан Шорай)[477] Турски редителє Метина Ерксана, Нурия Билґе Джейлана, Їлмаза Ґунея, Зекия Демиркубуза и Ферзана Озпетека достали числени медзинародни награди як цо то ''Златна палма'' и ''Златни медведз''.[478] Турски телевизийни драми постали вше популарнєйши и споза граници Турскей и спадаю медзи найважнєйши вивожени ,,продукти<nowiki>''</nowiki> тей жеми, и у поглядзе профита, так и одношеня зоз явносцу.[479] Нєшка Турска други найвекши вивожнїк на швеце телевизийских филмских серийох. (481, 482, 483) '''Музика и танєц''' [[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref> Популарносц поп музики и ширенє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох. == Образованє == У предходних  20-30 рокох, у Турскей ше злєпшал квалитет образованя и посцигнуте значне напредованє у приступу образованя.[430] Од 2011. по 2021. року, злепшанє и приступ ше одноши на роснуце стопи образованя и закончованя штреднього и високого образованя, уключуюци и орґанизованих штирираз вецей предшколских установох. Резулатати  PISA (28) тестох указую на константне злєпшованє образованя. (28)  Алє и далєй постої розкол зоз жемами ОЕЦД-а. Значни виволаня уключую розлики у резултатох ушколярох зоз розличних школох, розлики медзи руралних и урбаних подручох, приступ предшколскому образованю и приход школярох сирийских вибеженцох. 28 ) Министерство за националне образованє одвичательне за предтерциярне образованє.[431] Обовязне образованє безплатне у явних школох и тирва 12 роки, подзелєне є до трох часцох.[432][430] У Турскей исную 208 универзитети.[365] Студенти ше розпоредзую на универзитети на основи їх резултатох YKS и їх преференцийох, прейґ Центра за меранє/ранґированє, селекцию и пласман.[433] Шицки державни и приватни универзитети под контролом Одбора за високе образованє. Од 2016.року, предсидатель Турскей директно менує шицких ректорох, шицких державних и приватних универзитетох.[434] Спрам ранґ-лїстини часописа ''Times Higher Education'' зоз 2024. року, найлєпши универзитети були  Универзитет Коч, Технїцки универзитет Блїского востока, Универзитет Сабанджи и Технїцки универзитет у Истанбулу.[435] Спрам Академского ранґированя шветових универзитетох, найлепши универзитет бул Универзитет у Истанбулу, Универзитет здравствених наукох (Турска) и Универзитет Хаджетепе.[436] За иножемних студентох, Турска постала реґионални образовни штредок,[437] зоз вельким числом медзинародних студенатох[438] и медзинародних стипендийох.[439][440][441] == Релиґия == Джамия Султана Ахмеда, позната и як Белава джамия у Истанбулу, єдна є зоз найзначнєйших и найпопуларнєйших памятнїкох османлийскей архитектури. Турска секуларна держава без урядовей державней релиґиї; устав предвидза шлєбоду виросповеданя и спрам совисци.<ref>Axel Tschentscher. [https://servat.unibe.ch/icl/tu00000_.html "International Constitutional Law: Turkey Constitution".] Servat.unibe.ch. Retrieved 1 November 2010.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20081028211305/http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf "Turkey: Islam and Laicism Between the Interests of State, Politics, and Society"] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/Peace_Research_Institute_Frankfurt Peace Research Institute Frankfurt.] Archived from [https://www.prif.org/downloads/prif78.pdf the original] (PDF) on 28 October 2008. Retrieved 19 October 2008.</ref> Спрам ''CIA World Factbook-''у, муслиманє творя 99,8% жительства, а векшина з нїх то сунити.<ref>[https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)".] [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Central_Intelligence_Agency Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-society the original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> На основи анкети, преценєносц KONDA-е за муслиманох була 99,4% у 2006. року.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFKONDA2006 KONDA 2006, p. 24]</ref> преценєносц же єст алевитох медзи 10% и 40% жительства. Процент нємуслиманох у нєшкайшей Турскей бул 19,1% 1914. року, хвильково, нємуслиманє творя 0,2% жительства спрам ''Шветвей кнїжки фактох''.<ref> =https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)" [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook. Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societyhttps://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-societythe original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> даєдни од нємуслиманских заєднїцох то Єрмени, Асирци, болгарски православци, католїки, Греки, Євреє и протестанти.[422] Жридла преценюю же ше християнске жительство у Турскей руша медзи 180.000 и 320.000.[423][424] Турска ма найвекшу єврейску заєднїцу медзи жемами зоз муслиманску векшину.<ref>DellaPergola, Sergio (2018). [https://www.jewishdatabank.org/content/upload/bjdb/2018-World_Jewish_Population_(AJYB,_DellaPergola)_DB_Final.pdf "World Jewish Population, 2018"] (PDF). In Dashefsky, Arnold; Sheskin, Ira M. (eds.). The American Jewish Year Book, 2018. Vol. 118. Cham, Switzerland: Springer. pp. 361–452. ISBN 978-3-030-03906-6. [https://en.wikipedia.org/wiki/OCLC#Identifiers_and_linked_data OCLC 1090130084] – via Jewishdatabank.org.</ref>Хвильково постоя у Турскей 439 церкави и синаґоґи.<ref> [https://www.indyturk.com/node/88486/haber/t%C3%BCrkiye%E2%80%99de-hristiyan-ve-yahudilere-ait-439-ibadethane-ve-24-dernek-var "Türkiye'de Hristiyan ve Yahudilere ait 439 ibadethane ve 24 dernek var".] Independent Türkçe.</ref> KONDA 2006. року преценєла же 0,47% жительства нє мало нїяку релиґию.[419] Спрам KONDA-и, часц одраснутих гражданох хтори ше идентификовали як нєвернїки звекшала ше зоз 2% у 2011. на 6% у 2021. року.[380] Анкета ''Gezici Araştırma'' зоз 2020. року указала же ше 28,5% генерациї '''''Z''''' идентификує як нєрелиґиозне.<ref>[https://www.sozcu.com.tr/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-sozcuye-acikladi-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde-wp5867771 Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici SÖZCÜ'ye açıkladı: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] sozcu.com.tr. 11 June 2020.</ref><ref> [https://www.gercekgundem.com/siyaset/188215/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde "Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] gercekgundem.com. 11 June 2020.</ref> '''Державни швета''' :* [[1. януар]] — Нови рок :* [[23. април]] — Дзень дзецох :* [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта :* 30. авґуст — Дзень побиди :* 29. октобер — Дзень републики :* вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам == Референци == [[Катеґория:Турска]] <references /> [[Катеґория:Держави у Европи]] [[Катеґория:Держави у Азиї]] [[Катеґория:Держави]] sirzpt8g6jumm9kfibh81os38lizvoy 21194 21181 2026-09-02T15:33:51Z Olirk55 19 Додати референци (часц) 21194 wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" align="right" width="300px" |- ! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti'' |- | colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]] |- | colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска''' [[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци <ref>[https://www.mfa.gov.tr/the-turkish-flag-and-the-turkish-national-anthem.en.mfa "The Turkish Flag and The Turkish National Anthem (Independence March)".] Republic of Türkiye, Ministry of Foreign Affairs. Retrieved 4 August 2024.</ref>]] |- | '''Поверхносц''' | 783,562 км² |- | '''Интернет домен''' | .tr |- | '''Телефонски код''' | +90 |} '''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї. На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє. Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска. Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул. Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия. Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF) </ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. </ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей. == Релєф == [[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд. На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук. Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач. == Клима == Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими. Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" /> [[File:Köppen types of Turkey.jpg|right|thumb|321x321px|Климатски зони у Турскей спрам Кепеновей класификациї клими]] Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох стої и затримує ше цали рок. Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> == Административне подзелєнє == Турска административно подзелєна на 81 вилаєти (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками: * Гатай — шедзиско Антиохия * Коджаели — шедзиско Измит * Сакаря — шедзиско Адапазар [[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|679x679px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]] '''Турски подзелєня на 81 вилаєти''' {| class=wikitable |- style="background:#fff;" | Агри (вилајет)|Аґри | Адана (вилајет)|Адана | Адияман (вилаєт)|Адияман | Айдин (вилајет)|Айдин | Аксарај (вилајет)|Аксарай | Амасија (вилајет)|Амасия | Анкарски вилајет|Анкара | Анталија (вилајет)|Анталия |- style="background:#fff;" | Ардахан (вилајет)|Ардахан | Артвин (вилајет)|Артвин | Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар | Бајбурт (вилајет)|Байбурт | Баликесир (вилајет)|Баликесир | Бартин (вилајет)|Бартин |[Батман (вилајет)|Батман | Билеџик (вилајет)|Биледжик |- style="background:#fff;" | Бингол (вилајет)|Бинґел | Битлис (вилајет)|Битлис | Болу (вилајет)|Болу | Бурдур (вилајет)|Бурдур | Бурса (вилајет)|Бурса | Ван (вилајет)|Ван | Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп | Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане |- style="background:#fff;" | Гиресун (вилајет)|Ґиресун | Денизли (вилајет)|Денизли | Дузџе (вилајет)|Дуздже | Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир | Елазиг (вилајет)|Елазиґ | Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан | Ерзурум (вилајет)|Ерзурум | Једрене (вилајет)|Едирне |- style="background:#fff;" | Ескишехир (вилајет)|Ескишегир | Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак | Игдир (вилајет)|Иґдир | Измир (вилајет)|Измир | Испарта (вилајет)|Испарта | Истанбулски вилајет|Истанбул | Јалова (вилајет)|Ялова | Јозгат (вилајет)|Йозґат |- style="background:#fff;" | Кајсери (вилајет)|Кайсери | Карабик (вилајет)|Карабик | Караман (вилајет)|Караман | Карс (вилајет)|Карс | Кастамону (вилајет)|Кастамону | Кахраманмараш (вилајет)|Кахраманмараш | Килис (вилајет)|Килис | Кутахија (вилајет)|Китахия |- style="background:#fff;" | Конија (вилајет)|Кония | Коџаели (вилајет)|Коджаели | Кирикале (вилајет)|Кирикале | Киркларели (вилајет)|Киркларели | Киршехир (вилајет)|Киршехир | Малатија (вилајет)|Малатијя | Маниса (вилајет)|Маниса | Мардин (вилајет)|Мардин |- style="background:#fff;" | Мерсин (вилајет)|Мерсин | Мугла (вилајет)|Муґла | Муш (вилајет)|Муш | Невшехир (вилајет)|Невшехир | Нигде (вилајет)|Ниґде | Орду (вилајет)|Орду | Османије (вилајет)|Османиє | Ризе (вилајет)|Ризе |- style="background:#fff;" | Сакарија (вилајет)|Сакария | Самсун (вилајет)|Самсун | Сивас (вилајет)|Сивас | Сирт (вилајет)|Сирт | Синоп (вилајет)|Синоп | Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ | Токат (вилајет)|Токат | Трабзон (вилајет)|Трабзон |- style="background:#fff;" | Тунџели (вилајет)|Тунджели | Ушак (вилајет)|Ушак | Хакари (вилајет)|Хакари | Хатај (вилајет)|Гатай | Чанакале (вилајет)|Чанакале | Чанкири (вилајет)|Чанкири | Чорум (вилајет)|Чорум | Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа |- style="background:#fff;" | Ширнак (вилајет)|Ширнак | | | | | | | |} {|style="margin:0 auto" | |} '''Мапа турских вилаєтох зоз пописанима менами''' <center> {{Мапа турских вилаєтох}} </center> == Жительство == Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, тиж и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) и державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей. Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори ше у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє є тиж так горда и на свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох. == Туризем == [[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика,<ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта ''Туркеи Хоме''. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>   Турска ма 19  Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветового нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз ''Белаву заставу'', и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул  дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия други найнащивенши город у Турскей зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року. == Култура == Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елементох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходоизмом<nowiki>''</nowiki>  на Османске царство а предлужело ше по нєшка. Тото мишанє першобутно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримованьом традицийних, вирских и историйних вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref> Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''. '''Архитектура''' [[File:Selimiye... - panoramio.jpg|right|thumb|300px|Джамия Селимия у Єдрену, (збудовал Мимар Синан), приклад класичней османскей архитектури.]]Турска представя „дом“ числених насельох неолита, як цо то'' Чатал-Хоюк.<ref>[https://whc.unesco.org/en/tentativelists/5733/ Odunpazari Historical Urban Site".] [https://en.wikipedia.org/wiki/UNESCO UNESCO.] 13 April 2012.</ref><ref>Howard, Douglas A. (2016). [https://books.google.rs/books?id=hE28CwAAQBAJ&redir_esc=y The History of Turkey] (2nd ed.). Santa Barbara, Calif.: Greenwood. [https://en.wikipedia.org/wiki/ISBN ISBN 978-1-4408-3466-0] – via Google Books.</ref>''Зоз бронзовей епохи, важни архитектонски остатки уключую Аладжа-Хоюк и друге пасмо Трої. Исную рижни приклади старогреческей и староримскей архитектури, окреме у еґейским реґиону.<ref>[https://brill.com/edcollbook/title/60817 Sagona & Zimansky 2015,] б. 44–46, 82–86</ref> Византийска архитектура датує зоз 4. вика новей ери. Найлєпши єй приклад Свята София. Византийски архитектонски стил предлужел ше розвивац после освойованя Истанбула, як цо и архитектура византийского препородзеня.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFMatthews2014 Matthews 2014], pp. 9–13</ref> У периодзе турскеого князовства, зявела ше окремна архитектура хтора уключовала византийску и єрменску архитектуру зоз архитектонскима стилами пренайдзених у захадней и централней Азиї.<ref> [https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFMcMahonSteadman2012 Curl & Wilson 2021], Byzantine architecture</ref> Тота архитектура часто хасновала камень и цегли и створела числени караван-сараї, медреси и маузолеї.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBloomBlair2009 Bloom & Blair 2009], Architecture | V. c. 900–c. 1250 | C. Anatolia</ref>[''457]'' Османска архитектура ше зявела у северозахадней Анадолиї и Тракиї. Вщасна османска архитектура мишала „традицийну анадолску исламску архитектуру зоз локалнима будовательнима материялами и технїками“.[458] После заберня Истанбула, класична османска архитектура ше зявела у 16. и 17. вику.[459] Найважнєйши архитекта класичного периода бул Мимар Синан, чийо главни дїла уключую джамию Шехзади, джамию Сулейманиї (450) и джамию Селимиї. [[File:Istanbul asv2020-02 img05 Crowne Plaza Old City.jpg|right|thumb|300px|Хотел Краун Плаза Олд Сити, познати апартмани Тайєре, (приклад першей националней обнови) у Истанбулу, ]] Починаюци од 18. вику, османска архитектура була под увплївом европских елементох, а то резултовало розвой османского барокного стила. Европски уплїв ше предлужел и у 19. вику.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBloomBlair2009 Bloom & Blair 2009], Architecture | VII. c. 1500–c. 1900 | A. Ottoman Empire</ref><ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBloomBlair2009 Bloom & Blair 2009], Architecture | VII. c. 1500–c. 1900 | A. Ottoman Empire | 2. Turkey</ref> Од 1918. року, турска архитектура ше може подзелїц на три часци. Од 1918. по 1950. рок, перши облапя период Першого националного архитектонского руха, хтори прешол у модернистичну архитектуру. [[File:Eskisehir Odunpazarı tour in 2018 8523.jpg|right|thumb|300px| Традицийни турски хижи, хтори реновирани у округу Одунпазари у Ескишехиру, место шветового нашлїдства УНЕСКО-а.[452)]]Модерни и вельки будинки були преферирани за явни будинки, док народна архитектура типа „турскей хижи“ уплївовала на приватни хижи. Од 1950. по 1980.рок, друга часц залапює урбанизацию, модернизацию и интернационализацию. За бивальни обєкти, почало преовладовац „армиранобетонски, плочасти, квартелї штреднєй висини“. Од 1980. року, треца часц дефинована спрам навикох потрошачох и медзинародних трендох, як цо то тарґовецки центри и дїловни будинки такв.,,кули''. Луксузни резиденциї зоз „турским стилом хижох“ були ,,глєдани''. У 21. вику, проєкти урбаней обнови постали тренд.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBozdogan2009 Bozdogan 2009], Turkey, since 1918</ref> Роздумованє и отпорносц на природни катастрофи як цо трешеня жеми (хтори у Турскей части) єден з главних цильох проєктох урбаного будоватльства.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBozdoganAkcan2013 Bozdogan & Akcan 2013, б. 284</ref> Старим будинком стан ризични и потребне им у вельких процентох обнавянє-реновиранє. === Театер === Турски народни театер (-{''halk tiyatrosu''}-) составени зоз штирох розличних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref> [[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, у Турскей.]] Популарни театер облапя представи зоз глумцами, бабкарски представи, представи зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и ,,бешедне<nowiki>''</nowiki> приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Починаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После основаней Турскей Републики, формовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Литература''' [[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени литературни и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповедки ''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Медиї и кино''' ('''биоскоп''') Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станїцох, даскельо дзешетки новини, продуктивна и профитoбилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежoво канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ. '''Филм'''. Даскельо мена представнїки филма представели свой период у турскей кинематоґрафиї (Филиз Акин, Фатма Ґирик, Хуля Кочиїт и Туркан Шорай)[477] Турски редителє Метина Ерксана, Нурия Билґе Джейлана, Їлмаза Ґунея, Зекия Демиркубуза и Ферзана Озпетека достали числени медзинародни награди як цо то ''Златна палма'' и ''Златни медведз''.<ref>[https://web.archive.org/web/20200806210918/https://www.rtuk.gov.tr/en/about-rtuk/5297/5083/about-rtuk.html "About RTÜK".] The Radio and Television Supreme Council (RTÜK). Archived from the original on 6 August 2020. Retrieved 18 April 2020.</ref><ref> [https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFAkser2018 Akser 2018], p. 156</ref>[478] Турски телевизийни драми постали вше популарнєйши и споза граници Турскей и спадаю медзи найважнєйши вивожени ,,продукти<nowiki>''</nowiki> тей жеми, и у поглядзе профита, так и одношеня зоз явносцу.[479] Нєшка Турска други найвекши вивожнїк на швеце телевизийских филмских серийох. (481, 482, 483) '''Музика и танєц''' [[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref> Популарносц поп музики и ширенє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох. == Образованє == У предходних  20-30 рокох, у Турскей ше злєпшал квалитет образованя и посцигнуте значне напредованє у приступу образованя.[430] Од 2011. по 2021. року, злепшанє и приступ ше одноши на роснуце стопи образованя и закончованя штреднього и високого образованя, уключуюци и орґанизованих штирираз вецей предшколски установи. Резулатати  PISA (28) тестох указую на константне злєпшованє образованя. (28)  Алє и далєй постої розкол зоз жемами ОЕЦД-а. Значни виволаня уключую розлики у резултатох ушколярох зоз розличних школох, розлики медзи руралнима и урбанима подручами, и приступ предшколскому образованю и приход школярох сирийских вибеженцох. 28 ) Министерство за националне образованє одвичательне за предтерциярне образованє.[431] Обовязне образованє безплатне у явних школох и тирва 12 роки, подзелєне є до трох часцох.[432][430] У Турскей исную 208 универзитети.[365] Студенти розпоредзелєни на универзитети на основи їх резултатох YKS и їх преференцийох, прейґ Центра за ранґированє, селекцию и пласман.[433] Шицки державни и приватни универзитети под контролу Одбору за високе образованє. Од 2016.року, предсидатель Турскей директно менує шицких ректорох, шицких державних и приватних универзитетох.[434] Спрам ранґ-лїстини часописа ''Times Higher Education'' зоз 2024. року, найлєпши универзитети були  Универзитет Коч, Технїцки универзитет Блїского востока, Универзитет Сабанджи и Технїцки универзитет у Истанбулу.[435] Спрам Академским ранґированю шветових универзитетох, найлепши универзитет бул Универзитет у Истанбулу, Универзитет здравствених наукох (Турска) и Универзитет Хаджетепе.[436] За иножемних студентох, Турска постала реґионални образовни штредок,[437] зоз вельким числом медзинародних студенатох[438] и медзинародних стипендийох.[439][440][441] == Релиґия == Джамия Султана Ахмеда, позната и як Белава джамия у Истанбулу, єдна є зоз найзначнєйших и найпопуларнєйших памятнїкох османлийскей архитектури. Турска секуларна держава без урядовей державней релиґиї; По уставу иснує шлєбоду виросповеданя и спрам власней совисци особох.<ref>Axel Tschentscher. [https://servat.unibe.ch/icl/tu00000_.html "International Constitutional Law: Turkey Constitution".] Servat.unibe.ch. Retrieved 1 November 2010.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20081028211305/http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf "Turkey: Islam and Laicism Between the Interests of State, Politics, and Society"] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/Peace_Research_Institute_Frankfurt Peace Research Institute Frankfurt.] Archived from [https://www.prif.org/downloads/prif78.pdf the original] (PDF) on 28 October 2008. Retrieved 19 October 2008.</ref> Спрам ''CIA World Factbook-''у, муслиманє творя 99,8% жительства, а векшина з нїх то сунити.<ref>[https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)".] [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Central_Intelligence_Agency Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-society the original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> На основи анкети, преценєносц KONDA-е за муслиманох була 99,4% у 2006. року.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFKONDA2006 KONDA 2006, p. 24]</ref> а алевитох медзи 10% и 40% жительства. Процент нємуслиманского жительства у нєшкайшей Турскей бул 19,1% 1914. року. Хвильково, нємуслиманє творя 0,2% жительства спрам Шветвей кнїжки фактох. [22]  Даєдни зоз нємуслиманских заєднїцох то Єрмени, Асирци, болгарски православци, католїки, Греки, Євреє и протестанти.[422] Жридла твердза же ше християнске жительство у Турскей руша медзи 180.000 и 320.000.[423][424] Турска ма найвекшу єврейску заєднїцу медзи жемами зоз муслиманску векшину. [23] Хвильково у Турскей єст 439 церкви и синаґоґи. [24] KONDA 2006. року оценєла же 0,47% жительства нє мало нїяку релиґию.[419] Спрам KONDA-и, часц одраснутих гражданох хтори ше идентификовали як нєверни поросло зоз 2% у 2011. на 6% у 2021. року.[380] Анкета ''Gezici Araştırma'' зоз 2020. року указала же ше 28,5% генерациї '''''Z''''' идентификує як нєрелиґиозни, нєвирни.<ref>[https://www.sozcu.com.tr/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-sozcuye-acikladi-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde-wp5867771 Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici SÖZCÜ'ye açıkladı: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] sozcu.com.tr. 11 June 2020.</ref><ref> [https://www.gercekgundem.com/siyaset/188215/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde "Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] gercekgundem.com. 11 June 2020.</ref> == Турска кухня == Турска кафа зоз ратлуком (ґумова сланїнка) то асоцияция на турску кухню. Турска кафа постала часц нєматериялного културного нашлїдства Туркох на УНЕСКО-ей лїстини.[486][487] [[File:Turkish coffee in Istanbul.jpg|right|thumb|300px|Традицийне понукнуце у ресторанох у Истанбулу турска кафа и ратлук]] Турска ма рижнородну и богату кухню, хтора ше розликує по ґеоґрафских реґионох.[488] На турску кухню вплївовала анадолска, медитеранска, иранска, централноазийска и восточноазийска кухня.[489] Турска и османска кухня тиж уплївовали на кухнї других народох. Дивански луґат ал-Турк зоз 11. вику документує „давне походзенє векшей часци турскей кухнї“.[489] Дювеч, булґур и бурек єдни зоз найвчаснєйших зазначених прикладох єдлох турскей кухнї. Дальши информациї о кухнї у чаше селджуцкого и османского периоду походза зоз дїлох Румия и Евлиї Челебия. Остатнї описує „истанбулски еснафи вязани за єдла“.[489] Основна [[пожива]] у Турскей то [[хлєб]] и [[йоґурт]]. Познати файти хлєба то лаваш и пиде (файта питох-хлєба). Айран то напой направени зоз йоґурту. У заходних часцох Турскей хаснує ше маслинов [[олєй]]. [[Житарки]]; [[жито]], [[кукурица]], ярец, овес и просо. Пасуля, леблебия, орехи, белава парадича и баранчецина найчастейше хасновани у кухньох Турскей.(489) Єдла; долма и манти ше прави з полнєну [[Желєнява|желєняву]] або цестом. [489] Ту и сарма,[491] рижни юшки.[489] Потим ше хаснує [[мед]], маджун, сушена [[Овоц|овоц,]] барз позната баклава [489] ратлук –(сланїнка).(494) УЛОЖИЦ фотоґрафию '''Державни швета''' :* [[1. януар]] — Нови рок :* [[23. април]] — Дзень дзецох :* [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта :* 30. авґуст — Дзень побиди :* 29. октобер — Дзень републики :* вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам == Референци == [[Катеґория:Турска]] <references /> [[Катеґория:Держави у Европи]] [[Катеґория:Держави у Азиї]] [[Катеґория:Держави]] 5dm3jh0grb4szknrgebb1qbskqgkkap Катеґория:Кула 14 910 21184 8320 2026-09-02T14:03:47Z Sveletanka 20 катеґория 21184 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Вароши у Войводини]] [[Катеґория:Општини у Войводини]] 2sz69yb1y973b7h9toz7wvdiy23ji4h Катеґория:Воспитачки 14 993 21189 8822 2026-09-02T15:26:44Z Sveletanka 20 катеґория 21189 wikitext text/x-wiki . [[Катеґория:Занїманє]] 8ysbcg68lnibc1mimjtgyesw073sx9g Катеґория:Бикичанє 14 1408 21188 10514 2026-09-02T15:25:19Z Sveletanka 20 катеґория 21188 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Бикич Дол]] twdwtx7xm25gpzit9y4ysztibn54of6 Рит 0 2167 21198 17720 2026-09-02T16:06:46Z Sveletanka 20 катеґория 21198 wikitext text/x-wiki '''Рит''' (серб. мочвара, рит, карп.укр. рит и рет „лєшик коло води, луг,“ од мадь. rét „пажица“, нєм. Ried: „мочарна жем“): мочар. Жем попри рики, потоку або озера хтору з часу на час, длужей або кратше, вилїва вода. Даєдни рити наставаю и пре тирваце або почасове прейґмирне намаканє под'жемних водох. Од ступня намаканя завиши и квалитет ритових мочарних жемох (ритових чарнїцох), хтори ше углавним розвиваю на залятих подручох. Рити ше найчастейше находза коло рикох. Найпознатши рит то Копацки рит хтори защицене природне подруче. Веґетация риту завиши од длужини вилїву, та ше у нїм попри мочарових рошлїнох (шаш, над и др.) на кус висших подручох риту розвита и лєсова веґетация (верба, тополя, дуб). Рити пребувалїща рижних птицох мочаркох, а можу буц богати и зоз рибу. З одводньованьом ше достава [[Поверхносц|поверхосци]] прикладни за польопривредну продукцию. У [[Руски Керестур|Керестуре]] ше тото слово хаснує и як топоним: Рит – место нєдалєко од Дунаю при Вайскей дзе ше медзи двома шветовима войнами селєли даєдни керестурски фамелиї. ==Литература== * Словнїк руского народного язика II, О – Я, Нови Сад 2017, б. 398. * Руско-сербски словнїк, Нови Сад 2010, б. 663. == Вонкашнї вязи == * [https://staznaci.com/rit Značenje reči Rit.] Vebsajt štaZnači.com, staznaci.com * [https://www.enciklopedija.hr/clanak/rit Rit.] Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2013. – 2025.] [[Катеґория:Гидролоґия]] [[Катеґория:Дочасне пребувалїще]] [[Катеґория:Ґеоморфолоґия]] gr3a18bqf5kfuu83dmkq85mkpjiq4y0 Суботица 0 2448 21182 19747 2026-09-02T13:58:45Z Sveletanka 20 ушорйованє 21182 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px ! colspan="2" |<big>Суботица</big> |- | colspan="2" |[[File:View of Subotica 2 (2024).jpg|320px|]] <div style="text-align: center;">Панорама Суботици |- |[[File:Wiki.Vojvodina VII Subotica 5235.jpg|150px|]] <div style="text-align: center;">Городска хижа |[[File:Centar I, Subotica, Serbia - panoramio (3).jpg|160px|]] <div style="text-align: center;">Райлх палата |- |[[File:Wiki.Vojvodina VII Subotica 5184 04.jpg|160px|]] <div style="text-align: center;">Будинок банки |[[File:Wiki.Vojvodina VII Subotica 4899 02.jpg|160px|]] <div style="text-align: center;">Народни театер |- |[[File:Wiki.Vojvodina VII Subotica 4921 02.jpg|160px|]] <div style="text-align: center;">Православна церква |[[File:Wiki.Vojvodina VII Subotica 4664 02.jpg|160px|]] <div style="text-align: center;">[[Римокатолїцка церква]] |- |[[File:Flag of Subotica.svg|right|thumb|300px|]] <div style="text-align: center;">Застава Суботици |[[File:CoA of Subotica.svg|thumb|300pї|]] <div style="text-align: center;">Герб |- ! colspan="2" |Админстративни податки |- |'''Держава''' '''Автономна покраїна''' '''Управни округ''' '''Варош''' '''Стари назви''' |Сербия Войводина Сивернобачки Суботица Zabatka, Szabadka Maria-Theresiopel |- ! colspan="2" |Жительство |- |'''- 2022.''' '''- густосц''' '''Аґломерация (2022.)''' |88.752 306,04 ст./km2 жит./km<sup><small>2</small></sup> 123.952 |- ! colspan="2" |Ґеоґрафски характеристики |- |'''Координати''' '''<br />Часова зона''' '''<br />''' '''Aбс. висина''' '''Поверхносц''' | 46° 06′ 00″ С; 19° 39′ 49″ И UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST) 82 m 48,4 km<sup><small>2</small></sup> |- ! colspan="2" |Суботица на мапи Сербиї |- | colspan="2" style="text-align:center;" | {{Location map | Serbia | label = Суботица | lat_deg = 46 | lat_min = 06 | lat_sec = 00| lat_dir = N | lon_deg = 19 | lon_min = 39 | lon_sec = 49 | lon_dir = E | position = right | width = 290 | float = center | caption = }} |- ! colspan="2" |Инши податки |- |'''Городоначелнїк '''Поштово число''' '''Поволанкове число''' '''Реґистерска ознака''' |Стеван Бакић (СНС) 24000 024 SU |- ! colspan="2" |Вебсайт |- | colspan="2" |<div style="text-align: center;"> [https://subotica.ls.gov.rs/ www.subotica.ls.gov.rs] |} '''Суботица''' – (серб. ''Суботица'' або ''Subotica'', мадь. ''Szabadka'', бунь. ''Subatica'') варош и административни центер Сивернобачкого округу у [[Автономна Покраїна Войводина|Автономней покраїни Войводини]], [[Сербия]]. Язики хтори ше службено хаснує у суботицкей општини то сербски, мадярски, горватски и бунєвацки. Суботица други найвекши варош у Покраїни после Нового Саду. Змесцени є блїзко при гранїци зоз Мадярску (коло 10 км). Нєшка општина Суботица зоз околнима местами – валалами ма коло 150.000 жительох. Варош повязани зоз старим лєтовалїщом и озером Палич. == История == Утвердзене же людзе на тим просторе жили ище пред три тисячи роками. Найстарши археолоґийни находзиска на ширшей териториї Суботици походза зоз побережя озера Лудаш, а датирую ище зоз периоду остатнього лядового часу. Медзитим, блїзко при варошу єст находзиска и зоз периоду неолиту, як и бакарного и бронзового часу. Одредзене число находзискох гутори и о присутносци Скитох, Ґотох, Дачанох, Гунох и Аварох на тих просторох. Суботица ше у писаних документох першираз спомина под час угорскей управи 7. мая 1391, алє сиґурно же место старше. Турки Османлийове завжали Суботицу 1542. року и пановали над ню по 1686. рок, кед Суботица постала часц Габзбурґскей монархиї. По уходзе до Габзбурґскей монархиї, Суботица уключена до габзбурґскей Воєней гранїци. По розвояченю тей часци Воєней країни коло половки 18.вику, Суботица постава часц Бачко-бодроґскей жупаниї у габзбурґскей Угорскей. Суботица була у составе окремней габзбурґскей кральовини Войводства Сербиї и Тамишского Банату, медзи 1849. и 1860. роком. У тим чаше, у строго централизованей системи, повага ше тиж пошвецовала и култури. Ту 1853. року вибудовани театер, як и велї квартовски школи. Мено варошу ше през историю часто меняло. Найстарше познате писане мено варошу було Забатка 1391. року. Найхарактеристичнєйши мена були ''Szent-Maria'', ''Maria-Theresiopolis'', ''Maria-Theresienstadt'', ''Szabadka'' и ''Subotica''. Царица Мария Терезия преглашела Суботицу 1779. за шлєбодни кральовски варош, мено ''Maria Тheresiopolis'' и од того року ше варош почал подшвидшено розвивац. Суботица 1918. року вошла до составу Кральовини Сербох, Горватох и Словенцох. == Ґеоґрафия == '''Положенє''' Сиверно од варошу находзи ше писковина зоз плоднима овоцнїками и винїцами на южних часцох, а на плодней жеми чарнїци ше розвило польодїлство. Варош змесцени у Панонскей нїжини и ма длугоку традицию и [[Културна скарбнїца|културне нашлїдство]]. Блїзко при варошу и приключенє на автодрагу Е-75 хтора Суботицу повязує зоз Мадярску на сиверу и Южну Европу прейґ Беоґраду на югу. Тиж так, Суботица гайзибански повязана зоз цалу Европу. '''Клима''' У климатским поглядзе, тото подруче ма характеристики континенталней клими (отвореносц ґу Панонскей нїжини): оштри жими, цепли лєта и нєстабилносц паданьох по количестве и часовим розпорядку. Штредня [[температура]] [[Воздух|воздуху]] виноши 11,4 °C, релативна влажносц воздуху – 69%, число дижджовних [[Дзень|дньох]] – 105, зоз шнїговим покривачом – 59, зоз моцним витром прейґ 6 бофори – 104, воздушни [[прицисок]] 1007,0 мб, паданя – 491,3 mm.[5] == Жем == [[File:Subotica mz.png|right|thumb|290px|Месни заєднїци у Суботици]]Окремни тип жеми представя [[писок]] – писковити жеми хтори зявюю у локалним поясу Суботица – Горґош (Суботицко–горґошска писковина), а дакус писку єст и при Таванкуту. Тот ше писок познати по двох прикметох: карбонантни є, з [[Поверхносц|поверхносци]] ма вельку способносц акумулациї води (влажни є на релативно малей глїбини аж и влєце). Тота друга прикмета то же писок барз добри за продукованє висококвалитетней [[Овоц|овоци]] и грозна, потим за индустрийну паприґу (на чарним писку), як и лєсово древа (баґрен, сосна). == Розвой привреди == Суботица ше до модерного штредньоевропского варошу розвила при концу XIX и на початку XX вику. За нєполни два децениї, єдней у XIX и єдней у XX вику, варош дожил окремне урбане, индустрийне, будовательне и културне напредованє. Швидше розвиванє [[Ремесло|ремеслох]], индустриї и [[Тарґовина|тарґовини]] порушане ище 1869. року зоз приходом швидкого гайзибану, а подшвидшене зоз вибудову електричней централи 1896. и трамвайским транспортом 1897. року. Зачатки нєшкайшей модерней индустриї находзиме при концу 20. вику: подприємство за вивоз меса ''Гартман и Конен'' и першу хладзальню у держави, першу суботицку фабрику сумпорней квашнїни и штучного гною ''Клотилд'' хтора основана 1904, браца Руф 1917. почали продукованє бомбонох, индустрия електричних моторох ''Сивер'' основана 1923. Потим 1918. року Суботица страцела часц жеми пре нове розгранїченє, а векшина остатку жеми залапена зоз аґрарну реформу. По 1938. рок вибудовани 3.500 нови будинки у вредносци од 300 милиони динари, направени ''Заградов варош'' на драги ґу Паличу зоз 400 хижами. Вибудовани дзевец католїцки [[Святи храм|церкви]] и штири основни школи на вонкашнєй териториї, Ґинеколоґийни павильон варошского шпиталю, єврейски шпиталь, стадион ''Краля Петра Другого'' (1936), а ''Роботнїцки дом'' справени 1938. По Другей шветовей войни Суботица постава часц Автономней покраїни Войводини, у рамикох новей социялистичней Сербиї и новей социялистичней Югославиї. == Култура и образованє == [[File:Municipal Museum of Subotica (2024).jpg|right|thumb|300px|Нукашньосц [[музей|музея]] у Суботици]]Перша штредня школа, предходнїк ґимназиї, отворена у Суботици 1747, музична школа 1868, дом за старих 1766, Палич постава лїчилїще 1845, перша друкарня основана 1844, перши новини вишли 1848, першу биоскопску представу ту приказал Андєло Бянки зоз Печую 1899, а Александар Лифка отворел перши стаємни биоскоп 1919. Дюра Стантич освоєл першу олимпийну медалю у Атини 1896, а Иван Сарич полєцел на авиону власней конструкциї 1910. року. У Суботици ше находза 15 основни и 10 штреднї школи, а тиж єст и 7 висши школи и факултети.<ref>[https://web.archive.org/web/20070607030628/http://www.subotica.org.yu/new/yu/obrazovanje/index.php „Образовне установе у Суботици”.] Архивирано из оригинала 07. 06. 2007. г. Приступљено 14. 4. 2013. оригинала]</ref> Варошска читальня Суботица єдна з найстарших установох култури у варошу. Основана є 1892. року на инициятиву Иштвана Иванїя (''Iványi István'', 1845 − 1917) хтори бул снователь и перши библиотекар Варошскей читальнї, а тиж и [[писатель]] велькей моноґрафиї Историят Шлєбодного кральовского варошу. У Библиотеки єст коло 400.000 моноґрафски, т.є. 6.000 рочнїки периодичних публикацийох и другого библиотекарского материялу. == Руснаци у Суботици == Суботица позната як мултикултурни штредок у хторим жию и робя велї [[Национална меншина|национални меншини]], та и [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]]. Дружтво Руснацох у Суботици основане 2001. року пре пестованє, популаризованє и очуванє руского язика, литератури и култури Руснацох у Суботици. Медзи велїма значнима проєктами и активносцами Дружтва, єдно з найзначнєйших то факултативне виучованє [[Руски язик|руского язика]] з елементами националней култури як виборного предмету за дзеци предшколского возросту у ОШ Соня Маринкович и културна манифестация Яр Мафтея Виная. Др [[Мафтей Винай]] (1898-1981) бул єден з руских преднякох хтори положел фундаменти рускей литературней творчосци. Бул доктор правних наукох, судия, учитель, [[поета]] и писатель. Єдну часц роботного и животного вику препровадзел у Суботици, дзе и умар и дзе є поховани == Памятнїки == '''Каплїчка Св. Рока''' Каплїчка Св. Рока у Суботици направена 1738. року и ма статус памятнїка велького значеня. Каплїчка пошвецена св. Рокови, защитнїкови од [[Чума|чуми]] хтора пустошела того року и однєсла велї животи. '''Жовта хижа''' Жовта хижа у Суботици то дакедишнї будинок Шпоровнї Народней банки. Правена є у периодзе од 1880. по 1883. рок и представя памятнїк култури од велького значеня. Будинок направени по проєкту суботицкого архитекти Титуса Мачковича, як єдноповерхови неоренесансни будинок. Будинок вязани за вецей историйни збуваня зоз Другей шветовей войни. У нїм теди було шедзиско Специялней полициї мадярского войска, гарешт и мучилїще. Нєшка ше у тим будинку находзи Учительски факултет на мадярским язику. '''Други значни памятнїки у Суботици''' Памятнїк царови Йованови Ненадови, Памятнїк погинутим борцом и жертвом фашизму, Гайзибанска станїца Палич, Палата Лазара Мамужича, Димитриєвичова хижа, Будинок СДК , Галброр хижа, Войнич палата, Манойлович палата, Готел Адолфа Галброра, памятнїк Матийови Корвинови, Лайошови Вермешови, Иванови Саричови, Деже Костоланьови, Святому Тройству, Александрови Лифкови, Єврейска општина, нєпознатому водоинсталатерови. == Релиґия == На цалим административним подручу варошу Суботица 2011. року були заступени шлїдуюци вирски ґрупи: римокатолїцка (57,60%), православна (27,79%), протестанска (1,68%) и други. Суботица центер Римокатолїцкей бискупиї у Бачкей реґиї. Варош Суботица ма найвецей католїкох у Сербиї: 57,60% жительох варошу католїки. Литурґийни язики хтори ше хаснує у католїцких церквох то найчастейше мадярски и горватски. Єст осем католїцки церкви, Францискански духовни центер, женска доминиканска заєднїца и два ґрупи авґустинских шестрох. Суботицка бискупия єдина цо ма Католїцку штредню школу у Сербиї (Paulinum). У Варошу жиє и значне число припаднїкох Сербскей православней церкви (27,79%). Од других хтистиянских заєднїцох єст два протестантски церкви, точнєйше: Лутеранска и Калвинистична. Суботицка Єврейска заєднїца треца по велькосци у Сербиї. == Архитектура == Суботица ше може похвалїц зоз над&#39;звичайну колекцию сецесийней архитектури, хтора уключує окремни будинки як цо то Варошска хижа, [[Суботицка синаґоґа]] и Райхл палата (палата Ференца Райхла), хтори препознати як єдни з найкрасших прикладох того архитектонского стилу у Европи. == Знаменїтосци == Варошска хижа (направена 1908-1910) и Синаґоґа (1902) окреме красни будинки у стилу сецесиї. Вибудовали их исти архитекти: Марсел Комор и Деже Якаб.<ref>[https://web.archive.org/web/20070715210159/http://www.subotica.org.yu/new/cgi/articles/article.php?lg=sr&id_article=5 Знаменитости Суботице”.] Архивирано из оригинала 15. 07. 2007. г. Приступљено 14. 4. 2013.</ref> == Демоґрафия == У населєню Суботица жию 80.722 полнолїтни жителє, а штредня старосц жительства виноши 39,7 роки (37,8 при хлопох и 41,4 при женох). У населєню єст 3.7543, обисца, а штреднє число членох у обисцу 2,64. Жительство у тим населєню барз нєгомоґене. {| class="wikitable" ! colspan="2" |Демоґрафия |- |Рок |Жительох |- |1948. |63.048 |- |1953. |66.057 |- |1961. |74.999 |- |1971. |88.769 |- |1981. |100.472 |- |1991. |100.386 |- |2002. |99.981 |- |2011. |97.910 |- |2022. |88.752 |} {| class="wikitable" {| class="wikitable" ! colspan="3" |Етнїчни состав Суботици зоз Паличом спрам попису зоз 2011. |- |Мадяре |34.511 |32,66% |- |Серби |31.558 |29,86% |- |Горвати |9.698 |9,18% |- |Бунєвци |9.236 |8,74% |- |Югославянє |2.728 |2,58% |- |Роми |2.586 |2,45% |- |Чарногорци |1.210 |1,14% |- |Македонци |439 |0,42% |- |Албанци |334 |0,32% |- |Муслиманє |301 |0,28% |- |Бошняки |203 |0,19% |- |Нємци |199 |0,19% |- |Руснаци |159 |0,15% |- |Словенци |151 |0,14% |- |Ґоранци |151 |0,14% |- |Словаци |137 |0,13% |- |Руси |75 |0,07% |- |Болгаре |66 |0,06% |- |Румунє |58 |0,05% |- |Українци |40 |0,04% |- |Чехи |16 |0,01% |- |Нєпознате |563 |0,53% |- |Вєдно |105.681 |100% |} == Познати Суботичанє == • Иґнят Станимирович, ректор и єден з перших [[Професор|професорох]] беоґрадского Лицею (першей висшей школи у Сербиї) • Аксентиє Мародич, академски маляр • Иштван Иванї, историчар и археолоґ, снователь Варошскей библиотеки • Др Йован Милекич, 1930. року снователь приватного [[Музей|Музею]], Читальнї и Ґалериї у Суботици, ґенерални директор Польопривредней банки • Кароль Биро, бувши городоначальнїк и инициятор вибудови новей городскей хижи • Иван Сарич, всестрани [[спортиста]] и єден з найзначнєйших пионирох югославянского воздухоплївства • Дюро Стантич, освоєл златну медалю у атлетики на Олимпийних медзибавискох 1906. року • Александар Лифка, кинематоґраф • Деже Костоланї, писатель, новинар, публициста и прекладатель • Тибор Секель, шветови путнїк, ґеоґраф, новинар, музеолоґ, есперантиста, писатель • Ласло Сабадош, освойовач олимпийней бронзовей медалї • Йован Микич Спартак, атлетичар и югославянски рекордер • Александар Дьордєвич, режисер • Вилим Гаранґозо, шветови шампион у столним тенису • Тихомир Оґнянов, фодбалер и освойовач стриберней олимпийней медалї • Лука Липошинович, фодбалер и освойовач стриберней олимпийней медалї • Ласло Секереш, археолоґ и музеолоґ. Скоро 40 роки препровадзел у Варошским музею у Суботици як кустос археолоґ, алє и як директор (1960-1967) • Данило Киш, писатель и дописни член САНУ • Ґабор Саґмайстер, моторкаш и мотокрос змагатель • Ева Рас, ґлумица и писателька • Петар Лалович, режисер • Еуґен Вебер, ґлумец, новинар, прекладатель, юдаїста • Корнелиє Ковач, [[композитор]], пияниста и аранжер • Сретен Дамянович, шветови шампион у пасованю • Момир Петкович, олимпийни шампион у пасованю • Рефик Мемишевич, освойовач стриберней медалї у пасованю • Зоран Калинич, шветови шампион у столним тенису • Рита Кинка, пиянистка • Дюла Мештер, олимпийни шампион у одбойки • Бояна Радулович, найлєпша рукометашка на швеце 2000. и 2003.року • Антония Панда, освойовачка бронзових медальох на Шветовим и Европским першенстве у каяку • Петер Леко, шахиста, 1994. року постава наймладши велемйстор у историї шаху • Давор Штефанек, шветови шампион у пасованю • Ненад Бедїк, европски шампион у весланю • Саня Малаґурски, европска шампионка у одбойки • Никола Калинич, кошаркаш, шветови вицешампион == Ґалерия == <gallery> Файл:Pałac Rajhla (Galeria Sztuki Współczesnej) w Suboticy.jpg|Райхл палата Файл:Folk Theater Subotica Serbia.JPG|Будинок народного театра Файл:Wiki.Vojvodina VII Subotica 4599 03.jpg|Єврейска синаґоґа Файл:Зграда гимназије „Светозар Марковић“.JPG|Будинок ґимназиї ''Светозар Маркович'' Файл:Pałac Rajhla (Galeria Sztuki Współczesnej) w Suboticy.jpg|Райхл палата Файл:Folk Theater Subotica Serbia.JPG|Будинок народного театра Файл:The City Hall Subotica (2024).jpg|Городска [[фонтана]] Файл:Subotica02.jpg|Библиотека вароша Файл:Wiki.Vojvodina VII Subotica 4599 03.jpg|Єврейска синаґоґа Файл:Зграда гимназије „Светозар Марковић“.JPG|Будинок ґимназиї ''Светозар Маркович'' Файл:Wiki.Vojvodina VII Subotica 5352 03.jpg|Студентски дом ''Иво Лола Рибар'' Файл:Tehnička Škola - Subotica.jpg|Технїцка школа ''Иван Сарич'' Файл:Wiki.Vojvodina VII Subotica 4788 11.jpg|ОШ ''Иван Ґоран Ковачич'' Файл:Serbia, Subotica, Monument to the Victims of Fascism, 20120921.jpg|Памятнїк жертвом фашизму Файл:SuboticaHall1.jpg|Нукашньосц Городскей хижи Файл:Wiki.Vojvodina VII Subotica 5231 01.jpg|Войчина палата </gallery> == Литература == * Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690). Загреб. * Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. * Поповић, Душан Ј. (1952). Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига. * Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска. * Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска. * Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска. == Вонкашнї вязи == * [https://subotica.ls.gov.rs/ Урядови веб-сайт], ''subotica.ls.gov.rs'' * [https://bolnicasubotica.com/ Болница у Суботици], ''bolnicasubotica.com'' * [https://www.suteatar.org/ Народно позориште Суботица], ''www.suteatar.org'' ==Референци== [[Катеґория:Суботица]] [[Катеґория:Вароши у Войводини]] <references /> [[Катеґория:Места у општини Суботица]] fyaglzcytjjb7xes03n7pxujsnn3fk9 Катеґория:Ковани монети 14 2738 21199 16381 2026-09-02T16:14:32Z Sveletanka 20 катеґория 21199 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Нумизматика]] ej65bpcepydbaqq0kti8wh43xkcss5j Катеґория:Керестурски парохове 14 2822 21196 16941 2026-09-02T15:36:28Z Sveletanka 20 катеґория 21196 wikitext text/x-wiki . [[Катеґория:Руски Керестур]] kjotepl0m9zbrokykchq5sdw37j3672 Катеґория:Емоциї 14 2894 21191 17297 2026-09-02T15:32:33Z Sveletanka 20 катеґория 21191 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Психолоґия]] [[Катеґория:Концепти]] c04lzg13fhyrtird0k60d3zx15a1pfu Катеґория:Копитаре 14 2900 21201 17357 2026-09-02T16:19:36Z Sveletanka 20 катеґория 21201 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Животинї]] fbcqfw8qnh94euwgw9zptj0jo2yh8qg Катеґория:Конї 14 2901 21200 17358 2026-09-02T16:18:55Z Sveletanka 20 катеґория 21200 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Животинї]] fbcqfw8qnh94euwgw9zptj0jo2yh8qg Катеґория:Долїни 14 3146 21185 19299 2026-09-02T14:19:39Z Sveletanka 20 катеґория 21185 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Руски Керестур]] [[Катеґория:Ґеоморфолоґия]] j8oz1gvyvavlh5azfk0clvd040f0i6o Катеґория:Суботица 14 3222 21183 19748 2026-09-02T14:02:35Z Sveletanka 20 катеґория 21183 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Општини у Войводини]] tu269c9jcm06mdgxhxw3o5jwfkl4egd Катеґория:Ениґматика 14 3238 21195 19808 2026-09-02T15:35:39Z Sveletanka 20 катеґория 21195 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Забава]] 7kodddugyxvsu57wp3wnxj8qh5y454q Слово 0 3459 21197 20992 2026-09-02T15:52:48Z Olirk55 19 Ушорйованє 21197 wikitext text/x-wiki '''Лингвистика''' Теорийна • Коґнитивна • Унификацийна • Ґенеративна • Структурална • Квантитативна • Функционални теориї граматики • Фонология • Морфология • Морфофонология • Синтакса • Лексика • Семантика • Праґматика • Ґрафемика • Ортоґрафия • Семиотика Дескриптивна • Антрополоґийна • Ґрафетика • Демолинґвистика • Етимология • Етнолинґвистика • Историйна • Компаративна • Социолингвистика • Фонетика • Херология Применєна експериментална • Рахункарска • Контрастивна • Еволуцийна • Форензична • Интернетска • Аквизиция язика • Аквизиция другого язика • Процена язика • Развой язика • Ученє язика • Линґвистична антропология • Неуролинґвистика • Психолинґвистика Повязани чланци • История линґвистики • Линґвистични рецепт • Список линґвистох • Нєришени линґвистични проблеми • Походзенє язика • Походзенє бешеди '''Слово''' (общеславянска назва, серб. реч) найменша язична єдинка хтора ноши значенє и ма фонетску вредносц. Єдно слово може мац єдну, два або вецей букви, штреднє од штири до седем букви; найменєй єст слова хтори маю вецей як дзешец букви. З комбинованьом словох мож правиц зложенши форми хтори тиж маю значенє. То фрази, клаузи и виреченя. Виреченя ше по правилу формую спрам одредзених правилох хтори ше волаю ґраматика. Слово хторе ше состої з двох або вецей кореньових словох медзи собу повязаних вола ше зложене слово. У линґвистики, слово найменши елемент хтори може буц виповедзени у изолациї зоз семантичним або праґматичним контекстом (з дословним або практичним значеньом). То у контрасту з морфему, хтора найменша цалосц зоз значеньом, алє хтора нє вше одвитуюца за самостойне хаснованє. Слово може мац єдну морфему (напр: ох!, камень, червене), або даскельо ([[Камень|каменє]], червенїдло). Комплексне слово типично ма корень и єден або вецей додатки, або вецей як єден корень. Термин слово ше може одношиц на виповедзене або написане слово, алє дзекеди и на абстрактни концепт после нього. Виповедзени слова зложени зоз звукових єдинкох, фонемох, а писани слова зоз символох хтори ше волаю ґрафеми, як цо то букви алфабету. == Прегляд == '''Словнїки''' катеґоризую язичну лексику (т.є. колекциї словох) до лемох. Тото мож вжац як индикацию того цо представя слово по думаню писательох того язика. Найприкладнєйше средство за меранє длужини слова то рахованє або читанє його складох або морфемох. Кед слово ма вецей дефинициї або вецей значеня, тото може привесц до конфузиї у дебати або дискусиї. У зависносци од язика, дефинованє и огранїчованє словох дзекеди може буц чежке. Док у писаним корпусу даскелїх язикох празнїна знак за розлучованє двох словох, даєдни язики, як цо японски и китайски, нє хасную тото означенє. Далєй, синтетични язики часто комбиную досц розлични часци лексичних податкох у єдним слове, очежуюци розуменє класичного значеня словох, хторе вельо лєгчейше у аналитичних язикох. Тото окреме проблематичне при полисинтетичних язикох, як цо инуктитутски и убишски, дзе цале виреченє може буц лєм єдно таке слово. Окреме збунююци язики як цо виєтнамски, дзе розстоянє нє означує обовязно гранїцу медзи двома словами и муши ше ю одредзиц на основи контексту. Заш лєм, од шицких ришеньох найбаржей збуюю тоти за орални язики, хтори понукаю лєм фонолексични шлїди, же би ше одкрило дзе гранїца двох словох. Знаковни язики понукаю подобни проблем як и язики цела. Концепт минималних самостойних єдинкох предложел Леонард Блумфилд: слова задумани як найменши значеньово єдинки хтори можу стац самостойнє. Тото одвитує одношеню фонема (як єдинка звука) и лексема (як єдинка значеня). Медзитим, даєдни писани слова нє минимални самостойни єдинки, як цо нє маю анї самостойне значенє. '''Морфолоґия''' то преучованє формованя и структури словох. У синтетичних язикох, поєдинєчна основа слова (наприклад, постояц) може мац числени розлични форми (наприклад, постої, постояци и постояни). Медзитим, за даєдни потреби их мож тримац нє за розлични слова, алє за розлични форми ситого слова. У даєдних язикох мож тримац же слово конструоване з одредзеного числа морфемох. '''Филозофи''' находзели обєкти фасцинациї у словох ище од пиятого вику пред нову еру, з формованьом филозофиї язика. Платон анализовал слова у смислу їх походзеня и звукох зоз хторих су зложени, та заключел же єст вяза медзи звуком и значеньом. Джон Лок писал же ше хаснованє словох ма состояц з розумней оцени идейох, гоч ше их вибера нє по гоч якей природней вязи яка може буц медзи одредзенима артикулованима [[Звук|звуками]] и одредзену идею, бо би вец постоял єден язик медзи шицкима людзми; алє з добродзечним надрильованом, при чим заке слово постава намислом ознака такей идеї. Витгенштайнова думка прешла зоз слова як репрезентациї значеня, на становиско спрам хторого значенє слова то його хаснованє у язику. '''Ґраматика''' класификує лексикон язика до даскелїх ґрупох словох. Основне бипартитне подзелєнє хторе можлїве за практично кажди природни язик то на меновнїки и дїєслова. Класификация у традициї Дионизия Трачанина розликує осем катеґориї: меновнїки, дїєслова, прикметнїки, заменовнїки, применовнїки, присловнїки, злучнїки и викричнїки. == Фразеолоґия == '''дойсц до слова''' = застановиц дакого у його длугей бешеди и одвитовац му: ''Нє мож дойсц до слова од це!'' = тельо ми приповедаш же ци нє можем дац одвит '''з єдним словом''' = ''Косидба того року'' [пре дижджи] ''почала нєскоро. ... [[Кукурица|Кукурици]] єст и нєокопаней. З єдним словом шицка польска робота збегла ше нараз.'' '''од слова до слова''' = як ше бешеда предлужела, у дальшей бешеди: ''Нє познала ме, а вец, од слова до слова, та ше ми питала чи то я.'' '''дачийо слово вецей вредзи як дачий капитал''' = дачия порада, потїха и под. барз вельо може значиц тому кому є потребна '''мили на слову''' = милей бешеди, приязни у бешеди з другима: ''Мили на слову то тот цо ма умилну бешеду.'' '''потримац (тримац) слово''' = ''Ситкар поробел як му [[Священїк|паноцец]] казал, лєм же паноцец нє потримал свойо слово;'' ''Слово свойо нє тримала, / ручку свою дала'' (нар. писня). == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II, О – Я'', Нови Сад 2017, б. 491. * Вихованець І. Р. Частини мови в семантико-граматичному аспекті. К., 1988; * Taylor, John (2015). The Oxford Handbook of the Word. * Карпенко Ю. О. Вступ до мовознавства. К. — О., 1991; * Пешковский А. М., Понятие отдельного слова, в его кн.: Сборник статей. Методика родного языка, лингвистика, стилистика, поэтика, Л.—М., 1925; * Kramsky J. The word as a linguistic unit. The Hague — Paris, 1969; * Juilland A., Roceric A. The linguistic concept of word. Analytic bibliography. The Hague — Paris, 1972; * Медникова Э. М., Значение слова и методы его описания, М., 1974; == Вонкашнї вязи == * Spencer, Andrew; Zwicky, Arnold M., ур. (1998). [[iarchive:handbookofmorpho0000unse|The handbook of morphology.]] Blackwell handbooks in linguistics. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-18544-4. * Chomsky, Noam (1998). [[iarchive:onlanguagechomsk00chom|On Language.]] The New Press, New York. ISBN 978-1565844759. * Plag, Ingo (2003). [[iarchive:wordformationine0000plag|Word-formation in English]]. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52563-3. mbq9q8h9q3wzvoagtf3bqwjo6nqv6mm Шаблон:Мапа турских вилаєтох 10 3478 21180 21155 2026-09-02T12:03:27Z Saslavik 1716 21180 wikitext text/x-wiki <div style="position: relative; width: {{{width|900px}}}; display: inline-block;"> [[Файл:Turkey location map.svg|{{{width|900px}}}|center]] <!-- Вилаєти / Провинциї Турскей (81) --> <div style="position: absolute; top: 75%; left: 50%; font-size: 70%;">Адана</div> <div style="position: absolute; top: 56%; left: 76%; font-size: 70%;">Адияман</div> <div style="position: absolute; top: 51%; left: 25%; font-size: 70%;">Афионкарахисар</div> <div style="position: absolute; top: 35%; left: 88%; font-size: 70%;">Агри</div> <div style="position: absolute; top: 56%; left: 38%; font-size: 70%;">Аксарай</div> <div style="position: absolute; top: 27%; left: 55%; font-size: 70%;">Амасия</div> <div style="position: absolute; top: 34%; left: 34%; font-size: 75%; font-weight: bold;">Анкара</div> <div style="position: absolute; top: 77%; left: 28%; font-size: 70%;">Анталия</div> <div style="position: absolute; top: 17%; left: 86%; font-size: 70%;">Ардахан</div> <div style="position: absolute; top: 14%; left: 81%; font-size: 70%;">Артвин</div> <div style="position: absolute; top: 65%; left: 11%; font-size: 70%;">Айдин</div> <div style="position: absolute; top: 37%; left: 12%; font-size: 70%;">Баликесир</div> <div style="position: absolute; top: 10%; left: 33%; font-size: 70%;">Бартин</div> <div style="position: absolute; top: 59%; left: 74%; font-size: 70%;">Батман</div> <div style="position: absolute; top: 28%; left: 76%; font-size: 70%;">Байбурт</div> <div style="position: absolute; top: 36%; left: 21%; font-size: 70%;">Биледжик</div> <div style="position: absolute; top: 48%; left: 80%; font-size: 70%;">Бинґел</div> <div style="position: absolute; top: 53%; left: 85%; font-size: 70%;">Битлис</div> <div style="position: absolute; top: 28%; left: 34%; font-size: 70%;">Болу</div> <div style="position: absolute; top: 72%; left: 23%; font-size: 70%;">Бурдур</div> <div style="position: absolute; top: 32%; left: 17%; font-size: 70%;">Бурса</div> <div style="position: absolute; top: 34%; left: 7%; font-size: 70%;">Чанаккале</div> <div style="position: absolute; top: 25%; left: 37%; font-size: 70%;">Чанкири</div> <div style="position: absolute; top: 31%; left: 52%; font-size: 70%;">Чорум</div> <div style="position: absolute; top: 59%; left: 17%; font-size: 70%;">Денизли</div> <div style="position: absolute; top: 56%; left: 63%; font-size: 70%;">Диярбакир</div> <div style="position: absolute; top: 14%; left: 3%; font-size: 70%;">Едирне</div> <div style="position: absolute; top: 48%; left: 64%; font-size: 70%;">Елазиґ</div> <div style="position: absolute; top: 39%; left: 70%; font-size: 70%;">Ерзинджан</div> <div style="position: absolute; top: 34%; left: 80%; font-size: 70%;">Ерзурум</div> <div style="position: absolute; top: 42%; left: 28%; font-size: 70%;">Ескишехир</div> <div style="position: absolute; top: 70%; left: 52%; font-size: 70%;">Ґазиантеп</div> <div style="position: absolute; top: 22%; left: 58%; font-size: 70%;">Ґиресун</div> <div style="position: absolute; top: 31%; left: 61%; font-size: 70%;">Ґумушхане</div> <div style="position: absolute; top: 70%; left: 93%; font-size: 70%;">Хакари</div> <div style="position: absolute; top: 83%; left: 54%; font-size: 70%;">Хатай</div> <div style="position: absolute; top: 56%; left: 26%; font-size: 70%;">Испарта</div> <div style="position: absolute; top: 86%; left: 38%; font-size: 70%;">Мерсин</div> <div style="position: absolute; top: 18%; left: 11%; font-size: 75%; font-weight: bold;">Истанбул</div> <div style="position: absolute; top: 45%; left: 8%; font-size: 70%;">Измир</div> <div style="position: absolute; top: 25%; left: 87%; font-size: 70%;">Карс</div> <div style="position: absolute; top: 17%; left: 33%; font-size: 70%;">Кастамону</div> <div style="position: absolute; top: 53%; left: 49%; font-size: 70%;">Кайсери</div> <div style="position: absolute; top: 13%; left: 36%; font-size: 70%;">Карабюк</div> <div style="position: absolute; top: 10%; left: 7%; font-size: 70%;">Киркларели</div> <div style="position: absolute; top: 45%; left: 38%; font-size: 70%;">Киршехир</div> <div style="position: absolute; top: 39%; left: 37%; font-size: 70%;">Кириккале</div> <div style="position: absolute; top: 78%; left: 58%; font-size: 70%;">Килис</div> <div style="position: absolute; top: 22%; left: 22%; font-size: 70%;">Коджаели</div> <div style="position: absolute; top: 59%; left: 32%; font-size: 70%;">Кония</div> <div style="position: absolute; top: 42%; left: 19%; font-size: 70%;">Кютахия</div> <div style="position: absolute; top: 49%; left: 50%; font-size: 70%;">Малатия</div> <div style="position: absolute; top: 42%; left: 14%; font-size: 70%;">Маниса</div> <div style="position: absolute; top: 62%; left: 49%; font-size: 70%;">Кахраманмараш</div> <div style="position: absolute; top: 69%; left: 76%; font-size: 70%;">Мардин</div> <div style="position: absolute; top: 73%; left: 11%; font-size: 70%;">Муґла</div> <div style="position: absolute; top: 45%; left: 83%; font-size: 70%;">Муш</div> <div style="position: absolute; top: 49%; left: 41%; font-size: 70%;">Невшехир</div> <div style="position: absolute; top: 65%; left: 35%; font-size: 70%;">Ниґде</div> <div style="position: absolute; top: 21%; left: 53%; font-size: 70%;">Орду</div> <div style="position: absolute; top: 68%; left: 47%; font-size: 70%;">Османия</div> <div style="position: absolute; top: 21%; left: 78%; font-size: 70%;">Ризе</div> <div style="position: absolute; top: 28%; left: 25%; font-size: 70%;">Сакария</div> <div style="position: absolute; top: 15%; left: 47%; font-size: 70%;">Самсун</div> <div style="position: absolute; top: 59%; left: 82%; font-size: 70%;">Сирт</div> <div style="position: absolute; top: 11%; left: 42%; font-size: 70%;">Синоп</div> <div style="position: absolute; top: 39%; left: 55%; font-size: 70%;">Сивас</div> <div style="position: absolute; top: 20%; left: 5%; font-size: 70%;">Текирдаґ</div> <div style="position: absolute; top: 24%; left: 44%; font-size: 70%;">Токат</div> <div style="position: absolute; top: 21%; left: 63%; font-size: 70%;">Трабзон</div> <div style="position: absolute; top: 45%; left: 60%; font-size: 70%;">Тунджели</div> <div style="position: absolute; top: 70%; left: 68%; font-size: 70%;">Шанлиурфа</div> <div style="position: absolute; top: 53%; left: 12%; font-size: 70%;">Ушак</div> <div style="position: absolute; top: 49%; left: 93%; font-size: 70%;">Ван</div> <div style="position: absolute; top: 39%; left: 49%; font-size: 70%;">Йозґат</div> <div style="position: absolute; top: 18%; left: 26%; font-size: 70%;">Зонґулдак</div> <div style="position: absolute; top: 77%; left: 36%; font-size: 70%;">Караман</div> <div style="position: absolute; top: 69%; left: 86%; font-size: 70%;">Ширнак</div> <div style="position: absolute; top: 28%; left: 89%; font-size: 70%;">Иґдир</div> <div style="position: absolute; top: 28%; left: 19%; font-size: 70%;">Ялова</div> <div style="position: absolute; top: 21%; left: 29%; font-size: 70%;">Дюздже</div> </div> 61gxm45ozj3k07lkfllb1yv3a0kskfz Катеґория:Бикич Дол 14 3498 21187 2026-09-02T15:24:49Z Sveletanka 20 катеґория 21187 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Места у општини Шид]] eorzb890k1yoyfmeznbuz0t2t415qj2 Катеґория:Психолоґия 14 3499 21192 2026-09-02T15:32:50Z Sveletanka 20 катеґория 21192 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Наука]] chmu3zxa8crexeih78wdeiklrg1m37x Катеґория:Концепти 14 3500 21193 2026-09-02T15:33:19Z Sveletanka 20 катеґория 21193 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Дружтво]] nre3asx4hutlyij04wf07kydkvsvpnc Цомпля 0 3501 21202 2026-09-02T18:59:35Z Olirk55 19 Нови бок: „Цомпля то лядови длуговасти оштрейши фалат ляду хтори виши зоз верха кровох, атмосферских цивох або конарох древа. Настава у специфичних условийох хвилї, кед ше зменює розпущованє шнїгу и змарзованє. Значенє у руским язику 1. цомпля (ж. род, мн. цомплї) „длуг…“ 21202 wikitext text/x-wiki Цомпля то лядови длуговасти оштрейши фалат ляду хтори виши зоз верха кровох, атмосферских цивох або конарох древа. Настава у специфичних условийох хвилї, кед ше зменює розпущованє шнїгу и змарзованє. Значенє у руским язику 1. цомпля (ж. род, мн. цомплї) „длуговасти фалат ляду под стреху (серб. леденица), лядова цомпля.  Гласово вименєна старша форма *сомпель (укр. диял. сомпель „лядова цомпля“) од праслав. soplь, а то повязане зоз праслав. Sopěti „гласно дихац”. 2. франт. „смарґель под носом“. || Всл. compeľ „цомпля”: ľadovi compeľ (Czambel), слц. sopeľ „смарґель“, рсй. сопля „смарґель“, сопляк „нєдороснути чловек, смаркош“. а).„смарґель”; б) „нєдороснути чловек, смаркош”, поль. sopel Як настваю цомплї Цомплї наставаю углавним у жимским гаше кед ше розпушує шнїг; Цеплота зоз нукашньосци хижи предзера през кров або слунково зарї поступно розпущую шнїг на крову. Тот процес спричинює злїванє води хтора ше поступно щурює по крове ґу концох-рубцох крова и атмосферских цивох. Кед настава нїзша температура,(по точку змарзованя) найчастейше то вноци, а вода щурююци ше кед сцигнє по стреху (рубец крова) хтора тераз жимнєйша, бо нєт цеплоти зоз хижи, вода ше пре нїзку температуру воздуха ознова змарзує. Вода ше предлужує злївац, капки ше щурюю прейґ уж стварднутого ляду, залядзую ше и так настава цомпля хтора ше поступно звекшує по длужини и грубини. • Опасносц од цомпльох • Покалїченя преходнїкаох: Цомплї кед спадню зоз високих будинкох и поготов кед су векши можу спричинїц чежки калїченя або и шмерц (кед спаднє на главу). • Очкодованє маєтка: Цомплї можу спаднуц на авта, платново закрица-тенди, або на клима апарати и направиц вельки чкоди. • Знїщує крови: Векше количество ляду на крове стваря ,,лядово брани" хтори затримую воду под собу а на черепох, и теди спричинюю прецеканє крова, и повалох а тиж случує ше пуканє и одквачованє атмосферских цивох пре чежину ляду. Фразеолоґия ♦ замарз як ~„барз замарз“: Ефемiя замарзла як цомпля (РНКЗаря 1940, 103). Литература * Словнїк руского народного язика II А-Н, Нови Сад 2017. Рок, бок 699 * РНК Заря 1940, 103 б. ♦ замарз як ~„барз замарз“: Ефемiя замарзла як цомпля (РНКЗаря 1940, 103). 55esqc75o3lpqb9wd8v8jozt73c2pet 21203 21202 2026-09-02T21:06:43Z Olirk55 19 Форматированє бока и ушорйованє 21203 wikitext text/x-wiki [[File:Eisnadeln am Baum - Ice needles on the tree.jpg|right|thumb|300px|Цомплї]]'''Цомпля''' то лядови длуговасти оштрейши фалат [[Ляд|ляду]] хтори виши зоз верха кровох, атмосферских цивох або конарох древа. Настава у специфичних условийох хвилї, кед ше зменює розпущованє [[Шнїг|шнїгу]] и змарзованє. == Значенє у руским язику == :'''1''' Цомпля (ж. род, мн. '''цомплї''') „видлужени фалат ляду под стреху (серб. леденица), лядова цомпля. Гласово вименєна старша форма ''сомпель'' (укр.диял. ''сомпель'' „лядова цомпля“) од праслав. ''soplь'', а то повязане зоз праслав. ''Sopěti'' „гласно дихац”. :'''2'''. франтовлїве значенє „смарґель под носом“. Всл. ''compeľ'' „цомпля”: ''ľadovi compeľ'' (Czambel), слц. ''sopeľ'' „смарґель“, рсй. с''опля'' „смарґель“, ''сопляк'' „нєдороснути чловек, смаркош“. поль. ''sopel'' :'''а''') „смарґель”; :'''б''') „нєдороснути чловек, смаркош”, == Як настваю цомплї == [[File:19991226 09 Ice on our back porch (7040689387).jpg|right|thumb|302x302px]]Цомплї наставаю углавним у жимским чаше кед ше розпушує шнїг; цеплота зоз нукашньосци хижи предзера през кров або слунково зарї през [[дзень]], поступно розпущую шнїг на крове. Тот процес спричинює злїванє води хтора ше поступно сщурює по крове ґу рубцом крова (стрехи) и атмосферских цивох. Кед настава нїзша [[температура]], (по точку змарзованя) найчастейше то вноци, а вода сщурююци ше кед сцигує по стреху хтора тераз жимнєйша, бо нєт цеплоти, вода ше пре нїзку температуру воздуха ознова змарзує. Вода ше предлужує злївац, капки ше щурюю прейґ уж стварднутого ляду, залядзую ше и так настава цомпля хтора ше поступно звекшує по длужини и грубини. Цомплї можу буц длугоки од коло 8-10-12 центи а и вельо длугши и по 30-40 центи. Вода ше нє муши вше лєм зоз крова щурйовац и „креировац“ цомплї, вода може вшелїяк капкац з даякей висоти на даяки предмет, (ограду з древа, металу, мурик итд.) змарзовац ше и так правиц цомплї. == Опасносц од цомпльох == ♦ '''Покалїченя преходнїкаох''': Цомплї кед спадню зоз високих будинкох и поготов кед су векши можу спричинїц чежки калїченя особи або и шмерц (кед спаднє на главу). ♦ '''Очкодованє маєтка''': Цомплї можу спаднуц на авта, платново або плехово закрица-тенди, або на клима апарати и подобне та направиц вельки чкоди. ♦ '''Знїщованє кровох''': Векше количество ляду на крове стваря ,,лядово брани" хтори затримую воду на [[Череп|черепох]], и теди спричинюю прецеканє крова, и повалох а тиж ше случує пуканє и одквачованє атмосферских цивох од крова пре чежину ляду. == Фразеолоґия == ♦ замарз як ~„барз замарз“: ''Ефемия замарзла як цомпля'' ♦ Жимска [[лапишка]] (лїзалка), дзеци дакеди вжиме обивали цомплї зоз стрехи и цицали их. <gallery> Файл:Ice on stairway, 1968 (32085554416).jpg Файл:Bike in ice 1012-0410.jpg|Цомплї на залядзеней бицґли Файл:Blue Ice (2220925087).jpg Файл:Blankenberg.jpg Файл:Alien II (52096615772).jpg|Цомплї и ляд у червеним спектре фарбох (дїйствує застрашуюцо) Файл:Forchetta di ghiaccio.jpg|Длугоки цомплї </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II А-Н'', Нови Сад, 2017. рок, бок 699 * ''РНК Заря'' 1940, 103 б. {{Commonscat}} [[Катеґория:Атмосферски зявеня]] [[Катеґория:Природни зявеня]] [[Катеґория:Форми води]] ej58zyrvrd57m5ubpwgj67mc2i783xk 21204 21203 2026-09-02T21:07:38Z Olirk55 19 21204 wikitext text/x-wiki [[File:Eisnadeln am Baum - Ice needles on the tree.jpg|right|thumb|300px|Цомплї]]'''Цомпля''' то лядови длуговасти оштрейши фалат [[Ляд|ляду]] хтори виши зоз верха кровох, атмосферских цивох або конарох древа. Настава у специфичних условийох хвилї, кед ше зменює розпущованє [[Шнїг|шнїгу]] и змарзованє. == Значенє у руским язику == :'''1''' Цомпля (ж. род, мн. '''цомплї''') „видлужени фалат ляду под стреху (серб. леденица), лядова цомпля. Гласово вименєна старша форма ''сомпель'' (укр.диял. ''сомпель'' „лядова цомпля“) од праслав. ''soplь'', а то повязане зоз праслав. ''Sopěti'' „гласно дихац”. :'''2'''. франтовлїве значенє „смарґель под носом“. Всл. ''compeľ'' „цомпля”: ''ľadovi compeľ'' (Czambel), слц. ''sopeľ'' „смарґель“, рсй. с''опля'' „смарґель“, ''сопляк'' „нєдороснути чловек, смаркош“. поль. ''sopel'' :'''а''') „смарґель”; :'''б''') „нєдороснути чловек, смаркош”, == Як наставаю цомплї == [[File:19991226 09 Ice on our back porch (7040689387).jpg|right|thumb|302x302px]]Цомплї наставаю углавним у жимским чаше кед ше розпушує шнїг; цеплота зоз нукашньосци хижи предзера през кров або слунково зарї през [[дзень]], поступно розпущую шнїг на крове. Тот процес спричинює злїванє води хтора ше поступно сщурює по крове ґу рубцом крова (стрехи) и атмосферских цивох. Кед настава нїзша [[температура]], (по точку змарзованя) найчастейше то вноци, а вода сщурююци ше кед сцигує по стреху хтора тераз жимнєйша, бо нєт цеплоти, вода ше пре нїзку температуру воздуха ознова змарзує. Вода ше предлужує злївац, капки ше щурюю прейґ уж стварднутого ляду, залядзую ше и так настава цомпля хтора ше поступно звекшує по длужини и грубини. Цомплї можу буц длугоки од коло 8-10-12 центи а и вельо длугши и по 30-40 центи. Вода ше нє муши вше лєм зоз крова щурйовац и „креировац“ цомплї, вода може вшелїяк капкац з даякей висоти на даяки предмет, (ограду з древа, металу, мурик итд.) змарзовац ше и так правиц цомплї. == Опасносц од цомпльох == ♦ '''Покалїченя преходнїкаох''': Цомплї кед спадню зоз високих будинкох и поготов кед су векши можу спричинїц чежки калїченя особи або и шмерц (кед спаднє на главу). ♦ '''Очкодованє маєтка''': Цомплї можу спаднуц на авта, платново або плехово закрица-тенди, або на клима апарати и подобне та направиц вельки чкоди. ♦ '''Знїщованє кровох''': Векше количество ляду на крове стваря ,,лядово брани" хтори затримую воду на [[Череп|черепох]], и теди спричинюю прецеканє крова, и повалох а тиж ше случує пуканє и одквачованє атмосферских цивох од крова пре чежину ляду. == Фразеолоґия == ♦ замарз як ~„барз замарз“: ''Ефемия замарзла як цомпля'' ♦ Жимска [[лапишка]] (лїзалка), дзеци дакеди вжиме обивали цомплї зоз стрехи и цицали их. <gallery> Файл:Ice on stairway, 1968 (32085554416).jpg Файл:Bike in ice 1012-0410.jpg|Цомплї на залядзеней бицґли Файл:Blue Ice (2220925087).jpg Файл:Blankenberg.jpg Файл:Alien II (52096615772).jpg|Цомплї и ляд у червеним спектре фарбох (дїйствує застрашуюцо) Файл:Forchetta di ghiaccio.jpg|Длугоки цомплї </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II А-Н'', Нови Сад, 2017. рок, бок 699 * ''РНК Заря'' 1940, 103 б. {{Commonscat}} [[Катеґория:Атмосферски зявеня]] [[Катеґория:Природни зявеня]] [[Катеґория:Форми води]] 69aws5t24h22cy2fg5dh4ujcqgxhwqx 21205 21204 2026-09-02T21:44:14Z Olirk55 19 Уложени вонкашнї вязи 21205 wikitext text/x-wiki [[File:Eisnadeln am Baum - Ice needles on the tree.jpg|right|thumb|300px|Цомплї]]'''Цомпля''' то лядови длуговасти оштрейши фалат [[Ляд|ляду]] хтори виши зоз верха кровох, атмосферских цивох або конарох древа. Настава у специфичних условийох хвилї, кед ше зменює розпущованє [[Шнїг|шнїгу]] и змарзованє. == Значенє у руским язику == :'''1''' Цомпля (ж. род, мн. '''цомплї''') „видлужени фалат ляду под стреху (серб. леденица), лядова цомпля. Гласово вименєна старша форма ''сомпель'' (укр.диял. ''сомпель'' „лядова цомпля“) од праслав. ''soplь'', а то повязане зоз праслав. ''Sopěti'' „гласно дихац”. :'''2'''. франтовлїве значенє „смарґель под носом“. Всл. ''compeľ'' „цомпля”: ''ľadovi compeľ'' (Czambel), слц. ''sopeľ'' „смарґель“, рсй. с''опля'' „смарґель“, ''сопляк'' „нєдороснути чловек, смаркош“. поль. ''sopel'' :'''а''') „смарґель”; :'''б''') „нєдороснути чловек, смаркош”, == Як наставаю цомплї == [[File:19991226 09 Ice on our back porch (7040689387).jpg|right|thumb|302x302px]]Цомплї наставаю углавним у жимским чаше кед ше розпушує шнїг; цеплота зоз нукашньосци хижи предзера през кров або слунково зарї през [[дзень]], поступно розпущую шнїг на крове. Тот процес спричинює злїванє води хтора ше поступно сщурює по крове ґу рубцом крова (стрехи) и атмосферских цивох. Кед настава нїзша [[температура]], (по точку змарзованя) найчастейше то вноци, а вода сщурююци ше кед сцигує по стреху хтора тераз жимнєйша, бо нєт цеплоти, вода ше пре нїзку температуру воздуха ознова змарзує. Вода ше предлужує злївац, капки ше щурюю прейґ уж стварднутого ляду, залядзую ше и так настава цомпля хтора ше поступно звекшує по длужини и грубини. Цомплї можу буц длугоки од коло 8-10-12 центи а и вельо длугши и по 30-40 центи. Вода ше нє муши вше лєм зоз крова щурйовац и „креировац“ цомплї, вода може вшелїяк капкац з даякей висоти на даяки предмет, (ограду з древа, металу, мурик итд.) змарзовац ше и так правиц цомплї. == Форма и велькосц цомпльох == [[Поверхносц|Поверхноц]] цомплї вше гладка алє форма цомплї чи є гладка або нєровна будзе випатрац и завишиц од форми поверхносци зоз хторей ше злїва вода ґу цомплї. Тиж и од чистоти води чи ма у себе даяки бруд хтори позберала док ше щурйовала по крове.  Велькосц завиши од количества води хтора ше злїва на цомплю, кельо длуго тирва жридло цеплоти хторе розпущує шнїг/ляд и кельо будзе длуго температура воздуху нїзка (спод нули). Познате же цомплї можу буц дзекеди барз вельки и здабу на даяки [[Скулпторство|скулптури]]. == Опасносц од цомпльох == ♦ '''Покалїченя преходнїкаох''': Цомплї кед спадню зоз високих будинкох и поготов кед су векши можу спричинїц чежки калїченя особи або и шмерц (кед спаднє на главу). ♦ '''Очкодованє маєтка''': Цомплї можу спаднуц на авта, платново або плехово закрица-тенди, або на клима апарати и подобне та направиц вельки чкоди. ♦ '''Знїщованє кровох''': Векше количество ляду на крове стваря ,,лядово брани" хтори затримую воду на [[Череп|черепох]], и теди спричинюю прецеканє крова, и повалох а тиж ше случує пуканє и одквачованє атмосферских цивох од крова пре чежину ляду. == Фразеолоґия == ♦ замарз як ~„барз замарз“: ''Ефемия замарзла як цомпля'' ♦ Жимска [[лапишка]] (лїзалка), дзеци дакеди вжиме обивали цомплї зоз стрехи и цицали их. <gallery> Файл:Ice on stairway, 1968 (32085554416).jpg Файл:Bike in ice 1012-0410.jpg|Цомплї на залядзеней бицґли Файл:Blue Ice (2220925087).jpg Файл:Blankenberg.jpg Файл:Alien II (52096615772).jpg|Цомплї и ляд у червеним спектре фарбох (дїйствує застрашуюцо) Файл:Forchetta di ghiaccio.jpg|Длугоки цомплї </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II А-Н'', Нови Сад, 2017. рок, бок 699 * ''РНК Заря'' 1940, 103 б. == Вонкашня вяза == * [https://www.vremeradar.rs/vesti-o-vremenu/ledenice-zimski-ukras-ali-i-opasnost-kako-i-kada-nastaju--fbeb21d2-9ac3-4b46-ae11-59dd015d3900 Ledenice - zimski ukras, ali i opasnost] * [https://www.youtube.com/watch?v=Qc-38yWRPxQ Građani (ne)moraju da uklone ledenice, a ko je odgovoran?] youtube.com {{Commonscat}} [[Катеґория:Атмосферски зявеня]] [[Катеґория:Природни зявеня]] [[Катеґория:Форми води]] 63s62xgb85iyn0i62oc270md2ppyxkf 21214 21205 2026-09-03T11:27:01Z Olirk55 19 21214 wikitext text/x-wiki [[File:Eisnadeln am Baum - Ice needles on the tree.jpg|right|thumb|300px|Цомплї]]'''Цомпля''' то лядови длуговасти оштрейши фалат [[Ляд|ляду]] хтори виши зоз верха кровох, атмосферских цивох або конарох древа. Настава у специфичних условийох хвилї, кед ше зменює розпущованє [[Шнїг|шнїгу]] и змарзованє. == Значенє у руским язику == :'''1''' Цомпля (ж. род, мн. '''цомплї''') „видлужени фалат ляду под стреху (серб. леденица), лядова цомпля. Гласово вименєна старша форма ''сомпель'' (укр.диял. ''сомпель'' „лядова цомпля“) од праслав. ''soplь'', а то повязане зоз праслав. ''Sopěti'' „гласно дихац”. :'''2'''. франтовлїве значенє „смарґель под носом“. Всл. ''compeľ'' „цомпля”: ''ľadovi compeľ'' (Czambel), слц. ''sopeľ'' „смарґель“, рсй. с''опля'' „смарґель“, ''сопляк'' „нєдороснути чловек, смаркош“. поль. ''sopel'' :'''а''') „смарґель”; :'''б''') „нєдороснути чловек, смаркош”, == Як наставаю цомплї == [[File:19991226 09 Ice on our back porch (7040689387).jpg|right|thumb|302x302px]]Цомплї наставаю углавним у жимским чаше кед ше розпушує шнїг; цеплота зоз нукашньосци хижи предзера през кров або слунково зарї през [[дзень]], поступно розпущую шнїг на крове. Тот процес спричинює злїванє води хтора ше поступно сщурює по крове ґу рубцом крова (стрехи) и атмосферских цивох. Кед настава нїзша [[температура]], (по точку змарзованя) найчастейше то вноци, а вода сщурююци ше кед сцигує по стреху хтора тераз жимнєйша, бо нєт цеплоти, вода ше пре нїзку температуру воздуха ознова змарзує. Вода ше предлужує злївац, капки ше щурюю прейґ уж стварднутого ляду, залядзую ше и так настава цомпля хтора ше поступно звекшує по длужини и грубини. Цомплї можу буц длугоки од коло 8-10-12 центи а и вельо длугши и по 30-40 центи. Вода ше нє муши вше лєм зоз крова щурйовац и „креировац“ цомплї, вода може вшелїяк капкац з даякей висоти на даяки предмет, (ограду з древа, металу, мурик итд.) змарзовац ше и так правиц цомплї. == Форма и велькосц цомпльох == [[Поверхносц|Поверхноц]] цомплї вше гладка алє форма цомплї чи є гладка або нєровна будзе випатрац и завишиц од форми поверхносци зоз хторей ше злїва вода ґу цомплї. Тиж и од чистоти води чи ма у себе даяки бруд хтори позберала док ше щурйовала по крове.  Велькосц завиши од количества води хтора ше злїва на цомплю, кельо длуго тирва жридло цеплоти од хтора розпущує шнїг/ляд и кельо будзе длуго температура воздуху нїзка (спод нули). Познате же цомплї можу буц дзекеди барз вельки и здабу на даяки [[Скулпторство|скулптури]]. == Опасносц од цомпльох == ♦ '''Покалїченя преходнїкаох''': Цомплї кед спадню зоз високих будинкох и поготов кед су векши можу спричинїц чежки калїченя особи або и шмерц (кед спаднє на главу). ♦ '''Очкодованє маєтка''': Цомплї можу спаднуц на авта, платново або плехово закрица-тенди, або на клима апарати и подобне та направиц вельки чкоди. ♦ '''Знїщованє кровох''': Векше количество ляду на крове стваря ,,лядово брани" хтори затримую воду на [[Череп|черепох]], и теди спричинюю прецеканє крова, и повалох а тиж ше случує пуканє и одквачованє од стрехи атмосферских цивох пре чежину ляду. == Фразеолоґия == ♦ замарз як ~„барз замарз“: ''Ефемия замарзла як цомпля'' ♦ Жимска [[лапишка]] (лїзалка), дзеци дакеди вжиме обивали цомплї зоз стрехи и цицали их. <gallery> Файл:Ice on stairway, 1968 (32085554416).jpg|Ограда залядзена и виша на нєй цомплї Файл:Bike in ice 1012-0410.jpg|Цомплї на залядзеней бицґли Файл:Blue Ice (2220925087).jpg Файл:Blankenberg.jpg Файл:Alien II (52096615772).jpg|Цомплї и ляд у червеним спектре фарбох (дїйствує застрашуюцо) Файл:Forchetta di ghiaccio.jpg|Длугоки цомплї </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II А-Н'', Нови Сад, 2017. рок, бок 699 * ''РНК Заря'' 1940, 103 б. == Вонкашня вяза == * [https://www.vremeradar.rs/vesti-o-vremenu/ledenice-zimski-ukras-ali-i-opasnost-kako-i-kada-nastaju--fbeb21d2-9ac3-4b46-ae11-59dd015d3900 Ledenice - zimski ukras, ali i opasnost] * [https://www.youtube.com/watch?v=Qc-38yWRPxQ Građani (ne)moraju da uklone ledenice, a ko je odgovoran?] youtube.com {{Commonscat}} [[Катеґория:Атмосферски зявеня]] [[Катеґория:Природни зявеня]] [[Катеґория:Форми води]] cd6tlxhkrygou8c1wtth46rm3goaxcs Златко Латкович 0 3502 21206 2026-09-02T22:00:29Z Keresturec 18 Нови бок: „ '''Златко Латкович''' (*18. марец 1928—†10. фебруар 1999), грекокатолїцки священїк, парох, академски маляр, колекционер.1 Биоґрафия Златко Латкович народзени 18. марца 1928. року у Беркасове при Шиду, як наймладше дзецко у фамелиї грекокатолїцкого паноца Франи Латкович…“ 21206 wikitext text/x-wiki '''Златко Латкович''' (*18. марец 1928—†10. фебруар 1999), грекокатолїцки священїк, парох, академски маляр, колекционер.1 Биоґрафия Златко Латкович народзени 18. марца 1928. року у Беркасове при Шиду, як наймладше дзецко у фамелиї грекокатолїцкого паноца Франи Латковича и панїматки Олґи родз. Сеґеди.2 Златко мал ище три шестри и єдного брата. До основней школи Св. Винка Паулского ходзел у Баня Луки. У истим варошу 1945. року закончел и ґимназию. Ище як штредньошколєц Златко бул гарештовани на два мешаци пре його "длуги язик" з боку усташох у НДГ, а такой по ошлєбодзеню жеми 1945. року гарештовала го и комунистична власц.1 Кед бул випущени зоз гарешту и роботного лаґру Златко ше врацел до Баня Луки дзе му Младежски суд чесци забранєл же би ходзел до було якей школи у жеми. Нєодлуга бул ознова гарештовани под обтужбу же бул "вожд и орґанизатор усташко-диверзантскей терористичней орґанизациї у Баня Луки" и осудзени є на седем роки гарешту и утрату гражданских правох. Пущени є на шлєбоду 1950 року алє под условийом же по 1952. рок ма робиц у будовательним подприємстве Конструктор у Зеници хтору нє шмел напущовац. После єдного рока допущене му же би ше врацел до Баня Луки хтору, тиж, нє шмел напущовац. Златко Латкович 1952. року положел приємни испит на заґребскей Академиї подобових уметносцох, алє му студиранє нє було допущене. Под час пейцрочней цемнїци вон у себе одлучел же, кед останє живи, та предлужи школованє за священїка. Так и вон, по фамилийней традициї хтора у остатнїх 100 рокох дала 30 паноцох, пошол студирац на Високей филозофско-теолоґийней школи у Дякове хтору закончел 1956. року. Златко Латкович бул пошвецени за священїка у катедралней грекокатолїцкей церкви св. Кирила и Методия у Заґребе. После того як його молба за предлуженє студийох на заґребским Католїцким богословским факултету була одбита Златко Латкович ознова покладал приємни испит на Академиї подобових уметносцох у Заґребу и уписал ше на дзешецсеместрални студиї малярства у класи проф. Любу Бабича хтори закончел у юнию 1961. року. Од 1957. по 1962. рок вон служел як парох у грекокатолїцкей парохиї св. Юря у Стойдраґи. Ту настрадал у транспортним нєщесцу и пре чежки калїченя вон пошол на лїченє до СР Нємецкей дзе, познєйше, одлучел же там и останє. После живота у Келну и Бамберґеру Златко Латкович 1963. року постал душпастир Грекокатолїкох у Заходним Берлину, дзе є 1967. року вибрани за пароха у парохиї св. Николи Чудотворца. Под час його служби парохия дожила духовну и материялну обнову и достала шпивацки хор. Святи престол 6. децембра 1970. року меновала Златка Латковича за протоєрея ставрофора пре заслуги на полю церковней уметносци и вибудови берлинскей парохиї. Златко Латкович ше 1981. року врацел до Заґребу дзе по 1990. рок дїйствовал як литурґ и казательник Катедралней парохиї церкви св. Кирила и Методия. Латкович 1984. року у тей парохиї обновел грекокатолїцке шпиванє: основал Хлопски хор грекокатолїцкей парохиї св. Кирила и Методия у Заґребе под дириґентством Бранка Герака. За тот хор вон порихтал зборнїк шпиваньох Божествена литурґия. Уметнїцка творчосц Попри священїцкей поволанки Златко Латкович бул тирвацо пошвецени и малярству. Його образи по нєшка краша иконостаси жумберских грекокатолїцких церквох у Ґрабару, Мрзлим Полю, Печну и Стойдраґи, та иконостас Каплїчки за восточне богослуженє Базилики св. Николи Чудотворца у Барию у Италиї. Окрем традиционалистично поробених сакралних змистох, Латкович творел ґрафики и малюнки профаней природи, часто енформелистичней фактури.3 Accademia Italia delle Arti e del Lavoro го 1980. року прияла до свойого членства и додзелєла му златну медалю. Златко Латкович вецей децениї преучовал византийски способ мальованя образох, а резултати своїх виглєдованьох обєдинєл у обсяжним рукопису Ikonografija ikone. Як маляр, Златко Латкович ше опробовал у шицких подобових технїкох же би ище баржей приблїжел свой духовни и подобови опус и вец тото подаровал и другим. Вон ше занїмал зоз ґрафику и то у шицких ґрафичних дисциплинох творяци так ґрафични опус у двох напрямох: сакралним и профаним. У сакралним вон затримал византийски стил мальованя образох и такповесц у цалосци пренєшени подоби зоз церковних иконостасох, а у профаней часци опуса вон ше занїмал зоз малярским експериментом од Матисових крокийох та по енформеловски роздумованя у попольньованю подобовохо спектра. У технїки олєйових фарбох вон творел мертви природи, психолоґийно виражени портрети (Композиция зоз цикламами, 1959, Портрет жени, коло 1960, обидва малюнки у Варошским музею у Вуковаре), та фиґурални композициї у цмим спектру еґзистенциялистичней (Розколєни, Бичовани, Гарештанєц, 1963-81) и сакралней (Голгофта, 1962) инспирациї. Обявел даскельо ґрафични мапи (Passio,Берлин 1969, линорез), автор є витража у церкви св. Йосипа у Сараєву (Святи Андрия и Святи Петро, 1986) и образох у церкви Мацери Божей од Здравя у Сужану на острове Крк (1990). Мал 14 самостойни вистави у Берлину, потим у Берґиш Ґладбаху (1975), у Заґребе мал штири вистави, у Верони (1995) та мал заєднїцки вистави на УЛУГ (1961), на виставох збирки Бауер (Вуковар 1965, Заґреб 1989), на збирки Бранислава Ґлумца (Вировитица 1982, 2009), на Заґребскей вистави рисункох (1985, 1987), Заґребскей вистави ґрафикох (1986), и на Триєналу акварелох (Озаль 1998). Илустровал кнїжки Свята литурґия (Заґреб, 1987) и Евангелия по Мариї (Ж. Кустич, Заґреб 1988). Колекционерска робот Вельку часц свойого живота Латкович пошвецел призберованю уметнїцких дїлох.1 Така активносц принєсла до його колекциї винїмково вредни ґрафики, малюнки и образи. Так формовал збирку малюнкох, скулптурох, археолоґийних предметох та русийских, итало-критских и византийских образох, а у тим шицким найвреднєйши були коло 1400 ґрафични папери уметнїкох од XIV–XX сторочє, (П. Бруґел, Рембрант, Фредерик Бенкович, Андрия Медулич, М.Ц. Црнчич, О. Милер) єдна часц тих творох була виложена 1989. року у Вараждину (ґрафични мапи А. Дирера, Ґ. Ґої, и П. Пикаса) и 1998. у Заґребу (бакрописи Д. Ходовєцкого). У збирки ґрафичних паперох зоз коло 40 паперами була заступена и Болоньска школа (Карачи, Рени, Доменичино). У його квартелю, дзе єдну просторию ушорел як каплїчку та ту дзекеди служел Службу божу членом своєй родзини, у шицких просторийох и у самей каплїчки ше могло видзиц барз вредни келтски и єгипетски фиґурки, а на сиґурним месце були одложени фляшки парфема зоз Помпеї, алати зоз каменого периоду, колекция старого греческого пенєжу и дукатох та роботна кнїжочка зоз скицами и студиями Пабла Пикас. Од 2010. року уложени вецей як 200 його дїла до Самоборского музею, а збирка уметнїцких предметох и нєобявени текст Ikonografija ikone ше чуваю у Грекокатолїцким семинарию у Заґребе. У мешацох пред його нєсподзиваним упокоєньом Златко Латкович зоз тестаментом даровал векшу часц свойого маєтку за подмиренє трошкох вибудови грекокатолїцкей церкви и пасторалного центра у Самоборе. Таки грекокатилїцки центер и вибудовани и отворени 2003. року. У нїм ше зиходза вецей як тисяч грекокатолїки зоз Самобору. Позната збирка уметнїцкого блага Анти Топича Мимари найвекша у Горватскей, а Златко Латкович охабел за собу збирка хтора, по богатстве и рижнородносци, такой за Мимарову. Златко Латкович часто знал повесц же го маляре цалого вику тримали за священїка а священїки за маляра. Мож повесц же церква, вироятно, нє була одушевена з тим же єй паноцец, хтори мал право ношиц Златни криж, мальовал акти швайцарских ґрофицох. Академски маляр и колекционер ридких уметнїцких дїлох грекокатолїцки священїк Златко Латкович умар 10. фебруара 1999. року у больнїци ''Маґдалена'' у Крапинских Топлицох. Поховани є на заґребским теметове Мироґой. Ґалерия Литература Nedžad Haznadar, Drerove, Rembrandtove, Goyine i Picassove grafike iz zbirke Zlatka Latkovića će biti prodne strancima ako ih država hitno ne otkupi!, Nacionalni tjednik Globus broj 433, 26. ožijak 1999, st. 62-64. Вонкашнї вязи Milan Radić, [https://uskok-sosice.hr/akademski-slikar-i-svecenik-zlatko-latkovic/ Akademski slikar i svećenik Zlatko Latković], Vebsajt Udruga Žumberački uskoci, //uskok-sosice.hr/, objavljeno 08. 12. 2011. Prof. Josip Dujmović, [https://uskok-sosice.hr/samozatajna-umjetnost-zlatka-latkovica/ Samozatajna umjetnost Zlatka Latkovića], Vebsajt //uskok-sosice.hr/, objavljeno 18. 03. 2014. Hrvatski biografski leksikon [phttps://bl.lzmk.hr/clanak/latkovic-zlatko LATKOVIĆ, Zlatko, slikar i kolekcionar], vebsajt Leksikografski zavod Miroslav Krleža, //bl.lzmk.hr/ A. Šeparović, [https://bl.lzmk.hr/clanak/latkovic-zlatko LATKOVIĆ, Zlatko]. Hrvatski biografski leksikon (1983–2026), mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2026. Pristupljeno 31.8.2026. Bari, Italy. [https://www.shutterstock.com/image-photo/bari-italy-iconostasis-by-zlatko-eastern-2702899941?dd_referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F Iconostasis by Zlatko Latković in the Eastern Chapel of the crypt of the Basilica of St. Nicholas in Bari], featuring richly painted icons and traditional wooden panels. [https://biramdobro.com/grkokatolicki-svecenik-i-vrsni-slikar-iz-uskockog-gorja/ Grkokatolički svećenik i vrsni slikar iz Uskočkog gorja], vebsajt //biramdobro.com/, 22. veljače 2026. Luka Tripalo, [https://www.glas-koncila.hr/iz-neobjavljena-rukopisa-grkokatolickoga-svecenika-i-umjetnika-zlatka-latkovica-3-ikona-navijesta-gdje-teologija-ne-dopire/ IZ NEOBJAVLJENA RUKOPISA GRKOKATOLIČKOGA SVEĆENIKA I UMJETNIKA ZLATKA LATKOVIĆA (3) Ikona naviješta gdje teologija ne dopire], vebsajt //www.glas-koncila.hr/, 29. kolovoza 2022 [https://www.abebooks.com/signed-first-edition/Zlatko-Latkovic-Linolschnitte-Paian-Kunstmappe-Bl%C3%A4tter/12207817454/bd Zlatko Latkovic Linolschnitte]. ( = Paian - Kunstmappe I.) Blätter, Vebsajt //www.abebooks.com/, April 10, 2003 [https://www.antikvarijatzz.hr/en/books/zlatko-latkovic/67247/ Zlatko Latković, Catalogs], Vebsajt Antikvarijat Zlatarevo zlato, //www.antikvarijatzz.hr/, Референци 1 1 Milan Radić, [https://uskok-sosice.hr/akademski-slikar-i-svecenik-zlatko-latkovic/ Akademski slikar i svećenik Zlatko Latković], Vebsajt Udruga Žumberački uskoci, //uskok-sosice.hr/, objavljeno 08. 12. 2011. 2 Јулијан Тамаш, Прихватање разлике, Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 85. 3 Prof. Josip Dujmović, [https://uskok-sosice.hr/samozatajna-umjetnost-zlatka-latkovica/ Samozatajna umjetnost Zlatka Latkovića], Vebsajt //uskok-sosice.hr/, objavljeno 18. 03. 2014. m7d79kclvf8oglmuknpk3ri372uwsl7 21213 21206 2026-09-03T11:15:49Z Olirk55 19 Ушорйованє, Референци, Вонк.вязи, Викивязи, Катеґория 21213 wikitext text/x-wiki '''Златко Латкович''' (*[[18. марец]] 1928—†[[10. фебруар]] 1999), грекокатолїцки [[священїк]], парох, академски маляр, колекционер.<ref>Milan Radić, [https://uskok-sosice.hr/akademski-slikar-i-svecenik-zlatko-latkovic/ Akademski slikar i svećenik Zlatko Latković,] Vebsajt Udruga Žumberački uskoci, //uskok-sosice.hr/, objavljeno 08. 12. 2011.</ref> == Биоґрафия == Златко Латкович народзени 18. марца 1928. року у [[Беркасово|Беркасове]] при [[Шид|Шиду]], як наймладше дзецко у фамелиї грекокатолїцкого паноца Франи Латковича и панїматки Олґи родз. Сеґеди.<ref>Јулијан Тамаш, Прихватање разлике, Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 85.</ref> Златко мал ище три шестри и єдного брата. До основней школи Св. Винка Паулского ходзел у Баня Луки. У истим варошу 1945. року закончел и ґимназию. Ище як штредньошколєц Златко бул гарештовани на два мешаци пре його "длуги язик" з боку усташох у НДГ, а такой по ошлєбодзеню жеми 1945. року гарештовала го и комунистична власц.1 Кед бул випущени зоз гарешту и роботного лаґру Златко ше врацел до Баня Луки дзе му Младежски суд чесци забранєл же би ходзел до було якей школи у жеми. Нєодлуга бул ознова гарештовани под обтужбу же бул "вожд и орґанизатор усташко-диверзантскей терористичней орґанизациї у Баня Луки" и осудзени є на седем роки гарешту и утрату гражданских правох. Пущени є на шлєбоду 1950 року алє под условийом же по 1952. рок ма робиц у будовательним подприємстве Конструктор у Зеници хтору нє шмел напущовац. После єдного рока допущене му же би ше врацел до Баня Луки хтору, тиж, нє шмел напущовац. Златко Латкович 1952. року положел приємни испит на заґребскей Академиї подобових уметносцох, алє му студиранє нє було допущене. Под час пейцрочней цемнїци вон у себе одлучел же, кед останє живи, та предлужи школованє за священїка. Так и вон, по фамилийней традициї хтора у остатнїх 100 рокох дала 30 паноцох, пошол студирац на Високей филозофско-теолоґийней школи у Дякове хтору закончел 1956. року. Златко Латкович бул пошвецени за священїка у катедралней грекокатолїцкей церкви св. Кирила и Методия у Заґребе. После того як його молба за предлуженє студийох на заґребским Католїцким богословским факултету була одбита Златко Латкович ознова покладал приємни испит на Академиї подобових уметносцох у Заґребу и уписал ше на дзешецсеместрални студиї малярства у класи проф. Любу Бабича хтори закончел у юнию 1961. року. Од 1957. по 1962. рок вон служел як парох у грекокатолїцкей парохиї св. Юря у Стойдраґи. Ту настрадал у транспортним нєщесцу и пре чежки калїченя вон пошол на лїченє до СР Нємецкей дзе, познєйше, одлучел же там и останє. После живота у Келну и Бамберґеру Златко Латкович 1963. року постал душпастир Грекокатолїкох у Заходним Берлину, дзе є 1967. року вибрани за пароха у парохиї св. Николи Чудотворца. Под час його служби парохия дожила духовну и материялну обнову и основани [[хор]]. Святи престол 6. децембра 1970. року меновала Златка Латковича за протоєрея ставрофора пре заслуги на полю церковней уметносци и вибудови берлинскей парохиї. Златко Латкович ше 1981. року врацел до Заґребу дзе по 1990. рок дїйствовал як литурґ и казательник Катедралней парохиї церкви св. Кирила и Методия. Латкович 1984. року у тей парохиї обновел грекокатолїцке шпиванє: основал Хлопски хор грекокатолїцкей парохиї св. Кирила и Методия у Заґребе под дириґентством Бранка Герака. За тот хор вон порихтал зборнїк шпиваньох Божествена литурґия. == Уметнїцка творчосц == Попри священїцкей поволанки Златко Латкович бул тирвацо пошвецени и малярству. Його образи по нєшка краша [[Иконостас|иконостаси]] жумберских [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцких церквох]] у Ґрабару, Мрзлим Полю, Печну и Стойдраґи, та иконостас Каплїчки за восточне богослуженє Базилики св. Николи Чудотворца у Барию у Италиї. Окрем традиционалистично поробених сакралних змистох, Латкович творел ґрафики и малюнки профаней природи, часто енформелистичней фактури.<ref> Prof. Josip Dujmović, [https://uskok-sosice.hr/samozatajna-umjetnost-zlatka-latkovica/ Samozatajna umjetnost Zlatka Latkovića], Vebsajt //uskok-sosice.hr/, objavljeno 18. 03. 2014.</ref>3 ''Accademia Italia delle Arti e del Lavoro'' го 1980. року прияла до свойого членства и додзелєла му златну медалю. Златко Латкович вецей децениї преучовал византийски способ мальованя образох, а резултати своїх виглєдованьох обєдинєл у обсяжним рукопису ''Ikonografija ikone.'' Як маляр, Златко Латкович ше опробовал у шицких подобових технїкох же би ище баржей приблїжел свой духовни и подобови опус и вец тото подаровал и другим. Вон ше занїмал зоз ґрафику и то у шицких ґрафичних дисциплинох творяци так ґрафични опус у двох напрямох: сакралним и профаним. У сакралним вон затримал византийски стил мальованя образох и такповесц у цалосци пренєшени подоби зоз церковних иконостасох, а у профаней часци опуса вон ше занїмал зоз малярским експериментом од Матисових крокийох та по енформеловски роздумованя у попольньованю подобовохо спектра. У технїки олєйових [[Фарба|фарбох]] вон творел мертви природи, психолоґийно виражени портрети (Композиция зоз цикламами, 1959, Портрет жени, коло 1960, обидва малюнки у Варошским музею у Вуковаре), та фиґурални композициї у цмим спектру еґзистенциялистичней (Розколєни, Бичовани, Гарештанєц, 1963-81) и сакралней (Голгофта, 1962) инспирациї. Обявел даскельо ґрафични мапи (''Passio'',Берлин 1969, линорез), автор є витража у церкви св. Йосипа у Сараєву (Святи Андрия и Святи Петро, 1986) и образох у церкви Мацери Божей од Здравя у Сужану на острове Крк (1990). Мал 14 самостойни вистави у Берлину, потим у Берґиш Ґладбаху (1975), у Заґребе мал штири вистави, у Верони (1995) та мал заєднїцки вистави на УЛУГ (1961), на виставох збирки Бауер (Вуковар 1965, Заґреб 1989), на збирки Бранислава Ґлумца (Вировитица 1982, 2009), на Заґребскей вистави рисункох (1985, 1987), Заґребскей вистави ґрафикох (1986), и на Триєналу акварелох (Озаль 1998). Илустровал кнїжки Свята литурґия (Заґреб, 1987) и Евангелия по Мариї (Ж. Кустич, Заґреб 1988). == Колекционерска робот == Вельку часц свойого живота Латкович пошвецел призберованю уметнїцких дїлох.(1) Така активносц принєсла до його колекциї винїмково вредни ґрафики, малюнки и образи. Так формовал збирку малюнкох, скулптурох, археолоґийних предметох та русийских, итало-критских и византийских образох, а у тим шицким найвреднєйши були коло 1400 ґрафични папери уметнїкох од XIV–XX сторочє, (П. Бруґел, Рембрант, Фредерик Бенкович, Андрия Медулич, М.Ц. Црнчич, О. Милер) єдна часц тих творох була виложена 1989. року у Вараждину (ґрафични мапи А. Дирера, Ґ. Ґої, и П. Пикаса) и 1998. у Заґребу (бакрописи Д. Ходовєцкого). У збирки ґрафичних паперох зоз коло 40 паперами була заступена и Болоньска школа (Карачи, Рени, Доменичино). У його квартелю, дзе єдну просторию ушорел як каплїчку та ту дзекеди служел Службу божу членом своєй родзини, у шицких просторийох и у самей каплїчки ше могло видзиц барз вредни келтски и єгипетски фиґурки, а на сиґурним месце були одложени фляшки парфема зоз Помпеї, алати зоз каменого периоду, колекция старого греческого пенєжу и дукатох та роботна кнїжочка зоз скицами и студиями Пабла Пикас. Од 2010. року уложени вецей як 200 його дїла до Самоборского музею, а збирка уметнїцких предметох и нєобявени текст ''Ikonografija ikone'' ше чуваю у Грекокатолїцким семинарию у Заґребе. У мешацох пред його нєсподзиваним упокоєньом Златко Латкович зоз тестаментом даровал векшу часц свойого маєтку за подмиренє трошкох вибудови грекокатолїцкей церкви и пасторалного центра у Самоборе. Таки грекокатилїцки центер и вибудовани и отворени 2003. року. У нїм ше зиходза вецей як тисяч грекокатолїки зоз Самобору. Позната збирка уметнїцкого блага Анти Топича Мимари найвекша у [[Горватска|Горватскей]], а Златко Латкович охабел за собу збирка хтора, по богатстве и рижнородносци, такой за Мимарову. Златко Латкович часто знал повесц же го маляре цалого вику тримали за священїка а священїки за маляра. Мож повесц же церква, вироятно, нє була одушевена з тим же єй паноцец, хтори мал право ношиц Златни криж, мальовал акти швайцарских ґрофицох. Академски маляр и колекционер ридких уметнїцких дїлох грекокатолїцки священїк Златко Латкович умар 10. фебруара 1999. року у больнїци ''Маґдалена'' у Крапинских Топлицох. Поховани є на заґребским [[Теметов|теметове]] Мироґой. == Ґалерия == == Литература == * Nedžad Haznadar, Drerove, Rembrandtove, Goyine i Picassove grafike iz zbirke Zlatka Latkovića će biti prodne strancima ako ih država hitno ne otkupi!, Nacionalni tjednik Globus broj 433, 26. ožijak 1999, st. 62-64. == Вонкашнї вязи == * A. Šeparović, [https://bl.lzmk.hr/clanak/latkovic-zlatko LATKOVIĆ, Zlatko]. Hrvatski biografski leksikon (1983–2026), mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2026. Pristupljeno 31.8.2026. * Bari, Italy. [https://www.shutterstock.com/image-photo/bari-italy-iconostasis-by-zlatko-eastern-2702899941?dd_referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F Iconostasis by Zlatko Latković in the Eastern Chapel of the crypt of the Basilica of St. Nicholas in Bari], featuring richly painted icons and traditional wooden panels. * [https://biramdobro.com/grkokatolicki-svecenik-i-vrsni-slikar-iz-uskockog-gorja/ Grkokatolički svećenik i vrsni slikar iz Uskočkog gorja], vebsajt //biramdobro.com/, 22. veljače 2026. * Luka Tripalo, [https://www.glas-koncila.hr/iz-neobjavljena-rukopisa-grkokatolickoga-svecenika-i-umjetnika-zlatka-latkovica-3-ikona-navijesta-gdje-teologija-ne-dopire/ IZ NEOBJAVLJENA RUKOPISA GRKOKATOLIČKOGA SVEĆENIKA I UMJETNIKA ZLATKA LATKOVIĆA (3) Ikona naviješta gdje teologija ne dopire], vebsajt //www.glas-koncila.hr/, 29. kolovoza 2022 * [https://www.abebooks.com/signed-first-edition/Zlatko-Latkovic-Linolschnitte-Paian-Kunstmappe-Bl%C3%A4tter/12207817454/bd Zlatko Latkovic Linolschnitte]. ( = Paian - Kunstmappe I.) Blätter, Vebsajt //www.abebooks.com/, April 10, 2003 * [https://www.antikvarijatzz.hr/en/books/zlatko-latkovic/67247/ Zlatko Latković, Catalogs], Vebsajt Antikvarijat Zlatarevo zlato, //www.antikvarijatzz.hr/, == Референци == <references /> [[Катеґория:Священїки]] [[Катеґория:Маляре]] [[Катеґория:Уметнїки]] 6go05bcz8s09vvo9j04tfusfd3hhljo 21215 21213 2026-09-03T11:38:03Z Olirk55 19 Корекция вонкаш.вязи (линк) 21215 wikitext text/x-wiki '''Златко Латкович''' (*[[18. марец]] 1928—†[[10. фебруар]] 1999), грекокатолїцки [[священїк]], парох, академски маляр, колекционер.<ref name=":0">Milan Radić, [https://uskok-sosice.hr/akademski-slikar-i-svecenik-zlatko-latkovic/ Akademski slikar i svećenik Zlatko Latković,] Vebsajt Udruga Žumberački uskoci, //uskok-sosice.hr/, objavljeno 08. 12. 2011.</ref> == Биоґрафия == Златко Латкович народзени 18. марца 1928. року у [[Беркасово|Беркасове]] при [[Шид|Шиду]], як наймладше дзецко у фамелиї грекокатолїцкого паноца Франи Латковича и панїматки Олґи родз. Сеґеди.<ref>Јулијан Тамаш, Прихватање разлике, Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 85.</ref> Златко мал ище три шестри и єдного брата. До основней школи Св. Винка Паулского ходзел у Баня Луки. У истим варошу 1945. року закончел и ґимназию. Ище як штредньошколєц Златко бул гарештовани на два мешаци пре його "длуги язик" з боку усташох у НДГ, а такой по ошлєбодзеню жеми 1945. року гарештовала го и комунистична власц.1 Кед бул випущени зоз гарешту и роботного лаґру Златко ше врацел до Баня Луки дзе му Младежски суд чесци забранєл же би ходзел до було якей школи у жеми. Нєодлуга бул ознова гарештовани под обтужбу же бул "вожд и орґанизатор усташко-диверзантскей терористичней орґанизациї у Баня Луки" и осудзени є на седем роки гарешту и утрату гражданских [[Закон (право)|правох]]. Пущени є на шлєбоду 1950 року алє под условийом же по 1952. рок ма робиц у будовательним подприємстве Конструктор у Зеници хтору нє шмел напущовац. После єдного рока допущене му же би ше врацел до Баня Луки хтору, тиж, нє шмел напущовац. Златко Латкович 1952. року положел приємни испит на заґребскей Академиї подобових уметносцох, алє му студиранє нє було допущене. Под час пейцрочней цемнїци вон у себе одлучел же, кед останє живи, та предлужи школованє за священїка. Так и вон, по фамилийней традициї хтора у остатнїх 100 рокох дала 30 паноцох, пошол студирац на Високей филозофско-теолоґийней школи у Дякове хтору закончел 1956. року. Златко Латкович бул пошвецени за священїка у катедралней грекокатолїцкей церкви св. Кирила и Методия у Заґребе. После того як його молба за предлуженє студийох на заґребским Католїцким богословским факултету була одбита Златко Латкович ознова покладал приємни испит на Академиї подобових уметносцох у Заґребу и уписал ше на дзешецсеместрални студиї малярства у класи проф. Любу Бабича хтори закончел у юнию 1961. року. Од 1957. по 1962. рок вон служел як парох у грекокатолїцкей парохиї св. Юря у Стойдраґи. Ту настрадал у транспортним нєщесцу и пре чежки калїченя вон пошол на лїченє до СР Нємецкей дзе, познєйше, одлучел же там и останє. После живота у Келну и Бамберґеру Златко Латкович 1963. року постал душпастир Грекокатолїкох у Заходним Берлину, дзе є 1967. року вибрани за пароха у парохиї св. Николи Чудотворца. Под час його служби парохия дожила духовну и материялну обнову и основани [[хор]]. Святи престол 6. децембра 1970. року меновала Златка Латковича за протоєрея ставрофора пре заслуги на полю церковней уметносци и вибудови берлинскей парохиї. Златко Латкович ше 1981. року врацел до Заґребу дзе по 1990. рок дїйствовал як литурґ и казательник Катедралней парохиї церкви св. Кирила и Методия. Латкович 1984. року у тей парохиї обновел грекокатолїцке шпиванє: основал Хлопски хор грекокатолїцкей парохиї св. Кирила и Методия у Заґребе под дириґентством Бранка Герака. За тот хор вон порихтал зборнїк шпиваньох Божествена литурґия. == Уметнїцка творчосц == Попри священїцкей поволанки Златко Латкович бул тирвацо пошвецени и малярству. Його образи по нєшка краша [[Иконостас|иконостаси]] жумберских [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцких церквох]] у Ґрабару, Мрзлим Полю, Печну и Стойдраґи, та иконостас Каплїчки за восточне богослуженє Базилики св. Николи Чудотворца у Барию у Италиї. Окрем традиционалистично поробених сакралних змистох, Латкович творел ґрафики и малюнки профаней природи, часто енформелистичней фактури.<ref> Prof. Josip Dujmović, [https://uskok-sosice.hr/samozatajna-umjetnost-zlatka-latkovica/ Samozatajna umjetnost Zlatka Latkovića], Vebsajt //uskok-sosice.hr/, objavljeno 18. 03. 2014.</ref> ''Accademia Italia delle Arti e del Lavoro'' го 1980. року прияла до свойого членства и додзелєла му златну медалю. Златко Латкович вецей децениї преучовал византийски способ мальованя образох, а резултати своїх виглєдованьох обєдинєл у обсяжним рукопису ''Ikonografija ikone.'' Як маляр, Златко Латкович ше опробовал у шицких подобових технїкох же би ище баржей приблїжел свой духовни и подобови опус и вец тото подаровал и другим. Вон ше занїмал зоз ґрафику и то у шицких ґрафичних дисциплинох творяци так ґрафични опус у двох напрямох: сакралним и профаним. У сакралним вон затримал византийски стил мальованя образох и такповесц у цалосци пренєшени подоби зоз церковних иконостасох, а у профаней часци опуса вон ше занїмал зоз малярским експериментом од Матисових крокийох та по енформеловски роздумованя у попольньованю подобовохо спектра. У технїки олєйових [[Фарба|фарбох]] вон творел мертви природи, психолоґийно виражени портрети (Композиция зоз цикламами, 1959, Портрет жени, коло 1960, обидва малюнки у Варошским музею у Вуковаре), та фиґурални композициї у цмим спектру еґзистенциялистичней (Розколєни, Бичовани, Гарештанєц, 1963-81) и сакралней (Голгофта, 1962) инспирациї. Обявел даскельо ґрафични мапи (''Passio'',Берлин 1969, линорез), автор є витража у церкви св. Йосипа у Сараєву (Святи Андрия и Святи Петро, 1986) и образох у церкви Мацери Божей од Здравя у Сужану на острове Крк (1990). Мал 14 самостойни вистави у Берлину, потим у Берґиш Ґладбаху (1975), у Заґребе мал штири вистави, у Верони (1995) та мал заєднїцки вистави на УЛУГ (1961), на виставох збирки Бауер (Вуковар 1965, Заґреб 1989), на збирки Бранислава Ґлумца (Вировитица 1982, 2009), на Заґребскей вистави рисункох (1985, 1987), Заґребскей вистави ґрафикох (1986), и на Триєналу акварелох (Озаль 1998). Илустровал кнїжки Свята литурґия (Заґреб, 1987) и Евангелия по Мариї (Ж. Кустич, Заґреб 1988). == Колекционерска робот == Вельку часц свойого живота Латкович пошвецел призберованю уметнїцких дїлох.<ref name=":0" /> Така активносц принєсла до його колекциї винїмково вредни ґрафики, малюнки и образи. Так формовал збирку малюнкох, скулптурох, археолоґийних предметох та русийских, итало-критских и византийских образох, а у тим шицким найвреднєйши були коло 1400 ґрафични папери уметнїкох од XIV–XX сторочє, (П. Бруґел, Рембрант, Фредерик Бенкович, Андрия Медулич, М.Ц. Црнчич, О. Милер) єдна часц тих творох була виложена 1989. року у Вараждину (ґрафични мапи А. Дирера, Ґ. Ґої, и П. Пикаса) и 1998. у Заґребу (бакрописи Д. Ходовєцкого). У збирки ґрафичних паперох зоз коло 40 паперами була заступена и Болоньска школа (Карачи, Рени, Доменичино). У його квартелю, дзе єдну просторию ушорел як каплїчку та ту дзекеди служел Службу божу членом своєй родзини, у шицких просторийох и у самей каплїчки ше могло видзиц барз вредни келтски и єгипетски фиґурки, а на сиґурним месце були одложени фляшки парфема зоз Помпеї, алати зоз каменого периоду, колекция старого греческого пенєжу и дукатох та роботна кнїжочка зоз скицами и студиями Пабла Пикас. Од 2010. року уложени вецей як 200 його дїла до Самоборского музею, а збирка уметнїцких предметох и нєобявени текст ''Ikonografija ikone'' ше чуваю у Грекокатолїцким семинарию у Заґребе. У мешацох пред його нєсподзиваним упокоєньом Златко Латкович зоз тестаментом даровал векшу часц свойого маєтку за подмиренє трошкох вибудови грекокатолїцкей церкви и пасторалного центра у Самоборе. Таки грекокатилїцки центер и вибудовани и отворени 2003. року. У нїм ше зиходза вецей як тисяч грекокатолїки зоз Самобору. Позната збирка уметнїцкого блага Анти Топича Мимари найвекша у [[Горватска|Горватскей]], а Златко Латкович охабел за собу збирка хтора, по богатстве и рижнородносци, такой за Мимарову. Златко Латкович часто знал повесц же го маляре цалого вику тримали за священїка а священїки за маляра. Мож повесц же церква, вироятно, нє була одушевена з тим же єй паноцец, хтори мал право ношиц Златни криж, мальовал акти швайцарских ґрофицох. Академски маляр и колекционер ридких уметнїцких дїлох грекокатолїцки священїк Златко Латкович умар 10. фебруара 1999. року у больнїци ''Маґдалена'' у Крапинских Топлицох. Поховани є на заґребским [[Теметов|теметове]] Мироґой. == Ґалерия == == Литература == * Nedžad Haznadar, Drerove, Rembrandtove, Goyine i Picassove grafike iz zbirke Zlatka Latkovića će biti prodne strancima ako ih država hitno ne otkupi!, Nacionalni tjednik Globus broj 433, 26. ožijak 1999, st. 62-64. == Вонкашнї вязи == * A. Šeparović, [https://bl.lzmk.hr/clanak/latkovic-zlatko LATKOVIĆ, Zlatko]. Hrvatski biografski leksikon (1983–2026), mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2026. Pristupljeno 31.8.2026. * Bari, Italy. [https://www.shutterstock.com/image-photo/bari-italy-iconostasis-by-zlatko-eastern-2702899941?dd_referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F Iconostasis by Zlatko Latković in the Eastern Chapel of the crypt of the Basilica of St. Nicholas in Bari], featuring richly painted icons and traditional wooden panels. * [https://www.google.com/search?q=phttps%3A%2F%2Fbl.lzmk.hr%2Fclanak%2Flatkovic-zlatko+LATKOVI%C4%86&oq=phttps%3A%2F%2Fbl.lzmk.hr%2Fclanak%2Flatkovic-zlatko+LATKOVI%C4%86&gs_lcrp=EgZjaHJvbWUyBggAEEUYOTIGCAEQRRg60gEIMjQwNmowajeoAgCwAgA&sourceid=chrome&source=chrome.ob&ie=UTF-8 LATKOVIĆ, Zlatko - Hrvatski biografski leksikon] * [https://biramdobro.com/grkokatolicki-svecenik-i-vrsni-slikar-iz-uskockog-gorja/ Grkokatolički svećenik i vrsni slikar iz Uskočkog gorja], vebsajt //biramdobro.com/, 22. veljače 2026. * Luka Tripalo, [https://www.glas-koncila.hr/iz-neobjavljena-rukopisa-grkokatolickoga-svecenika-i-umjetnika-zlatka-latkovica-3-ikona-navijesta-gdje-teologija-ne-dopire/ IZ NEOBJAVLJENA RUKOPISA GRKOKATOLIČKOGA SVEĆENIKA I UMJETNIKA ZLATKA LATKOVIĆA (3) Ikona naviješta gdje teologija ne dopire], vebsajt //www.glas-koncila.hr/, 29. kolovoza 2022 * [https://www.abebooks.com/signed-first-edition/Zlatko-Latkovic-Linolschnitte-Paian-Kunstmappe-Bl%C3%A4tter/12207817454/bd Zlatko Latkovic Linolschnitte]. ( = Paian - Kunstmappe I.) Blätter, Vebsajt //www.abebooks.com/, April 10, 2003 * [https://www.antikvarijatzz.hr/en/books/zlatko-latkovic/67247/ Zlatko Latković, Catalogs], Vebsajt Antikvarijat Zlatarevo zlato, //www.antikvarijatzz.hr/, == Референци == <references /> [[Катеґория:Священїки]] [[Катеґория:Маляре]] [[Катеґория:Уметнїки]] le78qpqf67m3ps7i72iqct0qu3redxt Шаблон:Култура био 10 3504 21208 2026-09-03T00:00:22Z Keresturec 18 Шаблон за особи зоз културней дїялносци 21208 wikitext text/x-wiki {{ Култура | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> </big> | label2 = |data2 = Место за фотку.jpg | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 = | label5 = Датум упокоєня | data5 = | label6 = Державянство | data6 = | label7 = Язик творох | data7 = | label8 = Школа | data8 = | label9 = Универзитет | data9 = | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 = | label12 = Жанри | data12 = | label13 = Поховани | data13 = | label14 = Припознаня | data14 = }} tvypemld0zqpl90gc0hrsu80otc8h26 Шаблон:КултураБио 10 3505 21209 2026-09-03T02:53:25Z Keresturec 18 Шаблон за биоґрафию особи зоз културней дїялносци 21209 wikitext text/x-wiki {{Културабио | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> </big> | label2 = | data2 = Место за фотку.jpg | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 = | label5 = Датум упокоєня | data5 = | label6 = Державянство | data6 = | label7 = Язик творох | data7 = | label8 = Школа | data8 = | label9 = Универзитет | data9 = | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 = | label12 = Жанри | data12 = | label13 = Поховани | data13 = | label14 = Припознаня | data14 = }} 9jg17xprqwtk8zbr99blallurh0svew Шаблон:Уметнїкбио 10 3506 21210 2026-09-03T03:06:02Z Keresturec 18 Шаблон за биоґрафиї уметнїкох 21210 wikitext text/x-wiki {{ Уметнїк | мено = | слика =.jpg | ширина_слики = | опис_слики = | полне_мено = | назвиско = | датум_родзеня = | место_родзеня = | држава_родзеня = | датум_шмерци = | место_шмерци = | држава_шмерци = | државянство = | образованє = | супружнїк = | дзеци = | период = | польо = | напрям_традиция = | уплївовал = | уплївовали = | дїла = | награди_або_припознаня = | подпис = }} dku10l04wev9vd7y9btuaakg9cvn1n4