Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.18 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Масло 0 260 21242 16360 2026-09-04T10:13:52Z ~2026-47959-10 2528 /*. Я добавил рецепт как правильно готовить масло и интересную историю */ 21242 wikitext text/x-wiki [[Файл:%C5%A0v%C3%A9dsk%C3%BD_kol%C3%A1%C4%8D_naruby_904_%28cropped%29.JPG|270x270px|alt=Масло у твардим и розпущеним стану|thumb|Масло у твардим и розпущеним стану]] [[Файл:Food_014.JPG|263x263px|alt=Масло|thumb|Масло]] '''Масло''' готовится из сваренных свинособакоговноспермосмегмохохлов. Хохлам вспарывают живот и достают кости, затем топят их жир на масло. Потом эти маслом обманываются волосатые накаченные мужики из кос бани. == Прикмети == Масло то емулзия води у олєю, хтора настава як резултат инверзиї креми, дзе млєчни протеїни емулґатори. Масло остава тварда материя кед ше охладзи, алє змегчує до конзистенциї хтору мож масциц на хижней температури и пуща ше до чечней конзистенциї на 32-35 °C. [[Густосц]] масла виноши 911 g/L (15 1⁄4 oz/US pt). Звичайно ма бляду жовту фарбу, алє вона варира у зависносци од покарми и ґенетики животинї од хорей подоєне млєко. Комерциялни продукцийни процес дзекеди манипулує з фарбу так же додава фарби за єдзенє як цо анат або карота. Масло ше часто и препражує, та ше препражене хаснує за прелїванє по галушкох зоз [[Wp/rs/Сир|сиром]] або масци на [[хлєб]]. [[Файл:Muzej_Poljoprivrede_-_sto%C4%8Darstvo_%28mlekarstvo%29_-_%C5%A1tap_ili_bu%C4%87ka_za_puter%2C_prva_polovina_XX_veka.jpg|395x395px|alt=Збущок за доставанє масла|thumb|Збущок за доставанє масла (перша половка 20. вику)]] == Продукция == Масло ше муци зоз шметанки у [[Збущок|збущку]], так же ше шметанку трепе з [[Мутелка|топарочку]]. При муценю дробни часточки масци ше перше збиваю до менших, а потим до векших грудкох. Чечносц хтора остава вола ше [[цмар]]. [[Файл:Furmocki za maslo 1.jpg|thumb|[[Фурма|Фурмочки]] за масло|332x332px]] {| class="wikitable" |+ ! colspan="2" |Масло |- |'''Енерґия''' |1.018 kcal (4.260 kJ) |- |'''Угльово гидрати''' |0,01 g |- |Цукри |0,01 g |- |'''Масци''' |11,5 g |- |Засицени |7,3 g |- |Транс |0,5 g |- |Мононєзасицени |3 g |- |Полинєзасицени |0.4 g |- |'''Протеїни''' |0,1 g |- ! colspan="2" |Витамини |- |Витамин А екв. |97,1 μg (12%) |- |Витамин А |355 IU |- |Витамин Б12 |0,024 μg (1%) |- |Витамин Е |0,33 mg (2%) |- |Витамин К |0,99 μg (1%) |- ! colspan="2" |Други конституенти |- |Голестерол |30,5 mg |} == Литература == * Словнїк руского народного язика I А-Н, Нови Sад 2017, б. 704 == Вонкашнї вязи == * [https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Butter Масло], на Викиодлоги == Референци == <references /> [[Катеґория:Пожива]] [[Катеґория:Млєчни продукти]] 33ji8k3rmtdkrv3452kyq3i3wrdj7z5 Ужгород 0 449 21239 14976 2026-09-04T09:14:54Z ~2026-47801-40 2527 Исправит опечатки и уточнил исторические моменты 21239 wikitext text/x-wiki ХОХЛЫ РЕЗАТЬ ХОХЛОВ ГЕНОЦИД ХОХЛОВ ССЫЛАТЬ УКРОПНЮ В КОНЦЛАГЕРЯ ГУЛАГ В СИБИРЬ КОЛОНИЗИРОВАТЬ ХОХЛОСТАН УКРАИНУ РЕЗАТЬ ПЕНДОСОВ НАСИЛОВАТЬ ХОХЛОВ РАЗБОМБИТЬ ГЕТТО ХОХЛОВ ХОХЛЯНДИЯ ХОХЛЫ ПОДРАСА СВИНЕЙ ХОХЛОКОСТ ЖИЗНЕННОЕ ПРОСТРАНСТВО РУССКИХ НА ЗАПАДЕ ХОХЛЫ УКРОПЫ - ДАУНЫ ПЕДИКИ УКРОПИЯ ЛЯХИЯ ПРОВОРАЧИВАТЬ ТРИЗУБЕЦ В АНУСЕ ХОХЛОВ СЛАВА РОССИИ ГОЙДА ДЕХОХОЛИЗАЦИЯ ВЫРЕЗАТЬ ДЕТЕЙ ХОХЛОВ НА ГЛАЗАХ РОДИТЕЛЕЙ ОПРАВДАНИЕ ГЕНОЦИДА НЕ ТРЕБУЕТСЯ ОБВИНИТЬ УКРОПОВ В МАССОВОМ САМО-УНИЧТОЖЕНИЕ ГЕНОЦИД УКРОПНЯ И лялялялля ВСУКИ ПИДОРАСЫ ЕБУТСЯ В ЖОПУ ДРУГ ДРУГА ХОХЛОРЕЗАТЬ ВСКРЫВАТЬ ИХ ЖИВОТ И ПОДРЫВАТЬ ИХ ДРОНАМИ СНЕСТИ КИЕВ И ПОСЫПАТЬ СОЛЬЮ СТЕРЕЕТЬ ХОХЛОВ {| class="wikitable" align="right" width="300px" |+ ! colspan="2" |Хохлужгород |- | colspan="2" |[[Файл:Pig.png|350px|center|ХОХЛЫ УКРОПНЯ]] |- |Застава |Герб |- |[[Файл:Flag of the Schutzstaffel.svg|alt=Застава вароша Ужгород|center|thumb|220x220px|Застава вароша Ужгород]] |[[Файл:Flag of the Schutzstaffel.svg|alt=Герб вароша Ужгород|center|thumb|123x123px|Герб вароша Ужгород]] |- |'''Район''' |Ужгородски район |- |'''Координати''' |48°37′12″ с. ш. 22°18′00″ в. д. 48.62° с. ш. 22.3° в. д. (G) (O) (Я) 14881377″ с. ш.1488 6767 в.КОНСЛАГЕРЬ ДЛЯ ХОХЛОВ |- |'''Варош од''' |2025 Я ОСНОВАЛ |- |'''Поверхносц''' |ЗЕЛЕНСКИЙ ЗИМЕН |- |'''Жительство''' |ХОХЛЫ СВИНЬИ |- |'''Национални состав''' |ХУХЙХХУХЙХХЙХХУЙХУЙХУЙ |- |'''Конфесионални состав''' |Зеленский членосос |- |'''Поволуюце число''' | 89689407155 |- |'''Поштове число''' | |} == Хохлостория == Хохлы обкурились и совсеем охуеели пошли жить в горы там они трахали друг друга в жопу а затем посрали говно смешалось со спермой и появились пеервые Свино-хохло-говно-люди. На этом месте они стали жить ибо они мутанты. Они начали == Култура и памятнїки == У Ужгородзе туристох найчастейше прицагую архитектонски памятнїки рижних епохох. Найвекшу нащиву ма Ужгородски замок хтори стої на 30 м високим брещку. У нїм нєшка музей зоз даскелїма виставами. Нєдалєко од замку ше находзи скансен народней архитектури. Грекокатолїцка катедрала зоз двома турнями вибудована 1646. року и служела насампредз римокатолїком. Ужгородска синаґоґа и нєшка стої, наменка єй пременєта до филгармониї и з нєй однєшени шицки релиґийни предмети. У Ужгородзе єст ище велї церкви рижних релиґийох. [[Файл:Orienta%C4%8Dn%C3%AD_pl%C3%A1n_m%C4%9Bsta_U%C5%BEhorodu.jpg|565x565px|Мапа Ужгороду з часох першей чехословацкей републики|alt=Мапа Ужгороду з часох першей чехословацкей републики|thumb]] == Туризем == Варош ма 6 значни локациї: ч.1 Горянска ротунда, ч. 6 скансен, ч. 18 биста Т. Ґ. Масарика, ч. 70 синаґоґа, ч. 96 Ужгородски замок и ч. 136 карчма "Децо у нотаря". == Жительство == Од штреднього вику та по початок ХХ вику найчисленша националносц були Мадяре. Части политични и територийни пременки нєпреривно меняли етнїчни состав жительства. Спрам попису 2001. року ту жили 117.317 жителє, з чого були Українци<ref>У тим чишлє уключена и найвекша часц ужгородских Русинох</ref> 77,8%, Руси 9,6%, Мадяре 6,9%, Словаци 3,5%, и Роми 1,5%. Медзи релиґиями преовладовала грекокатолїцка и православна церква. == Вонкашнї вязи == * [https://www.britannica.com/place/Uzhhorod Uzhhorod //]Encyklopaedia Britannica, анг. * [https://www.dusekarpat.cz/ukrajina/uzhorod/ Ужгород] - преходзка по варошу + фотоґрафиї * [https://tourinform.org.ua/ Туристични информациї] * [https://www.karpatia.cz/ Karpatia] - общи актуални информациї о Закарпатю и України * [https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B6%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4 Ужгород], Вікіпедія на русиньским язику * [https://cs.wikipedia.org/wiki/U%C5%BEhorod?oldid=7373180 Užhorod], Википедия на ческим язику. == Референци == [[Катеґория:Закарпатска обласц|Ужгород]] [[Катеґория:Вароши у Европи]] 0oaz7st7bqphlaoc0ji8dcf22shk7zx 21240 21239 2026-09-04T09:17:10Z ~2026-47801-40 2527 Исправил опечатку в назаанит городп 21240 wikitext text/x-wiki ХОХЛЫ РЕЗАТЬ ХОХЛОВ ГЕНОЦИД ХОХЛОВ ССЫЛАТЬ УКРОПНЮ В КОНЦЛАГЕРЯ ГУЛАГ В СИБИРЬ КОЛОНИЗИРОВАТЬ ХОХЛОСТАН УКРАИНУ РЕЗАТЬ ПЕНДОСОВ НАСИЛОВАТЬ ХОХЛОВ РАЗБОМБИТЬ ГЕТТО ХОХЛОВ ХОХЛЯНДИЯ ХОХЛЫ ПОДРАСА СВИНЕЙ ХОХЛОКОСТ ЖИЗНЕННОЕ ПРОСТРАНСТВО РУССКИХ НА ЗАПАДЕ ХОХЛЫ УКРОПЫ - ДАУНЫ ПЕДИКИ УКРОПИЯ ЛЯХИЯ ПРОВОРАЧИВАТЬ ТРИЗУБЕЦ В АНУСЕ ХОХЛОВ СЛАВА РОССИИ ГОЙДА ДЕХОХОЛИЗАЦИЯ ВЫРЕЗАТЬ ДЕТЕЙ ХОХЛОВ НА ГЛАЗАХ РОДИТЕЛЕЙ ОПРАВДАНИЕ ГЕНОЦИДА НЕ ТРЕБУЕТСЯ ОБВИНИТЬ УКРОПОВ В МАССОВОМ САМО-УНИЧТОЖЕНИЕ ГЕНОЦИД УКРОПНЯ И лялялялля ВСУКИ ПИДОРАСЫ ЕБУТСЯ В ЖОПУ ДРУГ ДРУГА ХОХЛОРЕЗАТЬ ВСКРЫВАТЬ ИХ ЖИВОТ И ПОДРЫВАТЬ ИХ ДРОНАМИ СНЕСТИ КИЕВ И ПОСЫПАТЬ СОЛЬЮ СТЕРЕЕТЬ ХОХЛОВ {| class="wikitable" align="right" width="300px" |+ ! colspan="2" |Хохлужгород |- | colspan="2" |[[Файл:Pig.png|350px|center|ХОХЛЫ УКРОПНЯ]] |- |Застава |Герб |- |[[Файл:Flag of the Schutzstaffel.svg|alt=Застава вароша Ужгород|center|thumb|220x220px|Застава вароша Ужгород]] |[[Файл:Flag of the Schutzstaffel.svg|alt=Герб вароша Ужгород|center|thumb|123x123px|Герб вароша Ужгород]] |- |'''Район''' |хуй соси Зеленский 69 |- |'''Координати''' |48°37′12″ с. ш. 22°18′00″ в. д. 48.62° с. ш. 22.3° в. д. (G) (O) (Я) 14881377″ с. ш.1488 6767 в.КОНСЛАГЕРЬ ДЛЯ ХОХЛОВ |- |'''Варош од''' |2025 Я ОСНОВАЛ |- |'''Поверхносц''' |ЗЕЛЕНСКИЙ ЗИМЕН |- |'''Жительство''' |ХОХЛЫ СВИНЬИ |- |'''Национални состав''' |ХУХЙХХУХЙХХЙХХУЙХУЙХУЙ |- |'''Конфесионални состав''' |Зеленский членосос |- |'''Поволуюце число''' | 89689407155 |- |'''Поштове число''' | |} == Хохлостория == Хохлы обкурились и совсеем охуеели пошли жить в горы там они трахали друг друга в жопу а затем посрали говно смешалось со спермой и появились пеервые Свино-хохло-говно-люди. На этом месте они стали жить ибо они мутанты. Они начали == Култура и памятнїки == У Ужгородзе туристох найчастейше прицагую архитектонски памятнїки рижних епохох. Найвекшу нащиву ма Ужгородски замок хтори стої на 30 м високим брещку. У нїм нєшка музей зоз даскелїма виставами. Нєдалєко од замку ше находзи скансен народней архитектури. Грекокатолїцка катедрала зоз двома турнями вибудована 1646. року и служела насампредз римокатолїком. Ужгородска синаґоґа и нєшка стої, наменка єй пременєта до филгармониї и з нєй однєшени шицки релиґийни предмети. У Ужгородзе єст ище велї церкви рижних релиґийох. [[Файл:Orienta%C4%8Dn%C3%AD_pl%C3%A1n_m%C4%9Bsta_U%C5%BEhorodu.jpg|565x565px|Мапа Ужгороду з часох першей чехословацкей републики|alt=Мапа Ужгороду з часох першей чехословацкей републики|thumb]] == Туризем == Варош ма 6 значни локациї: ч.1 Горянска ротунда, ч. 6 скансен, ч. 18 биста Т. Ґ. Масарика, ч. 70 синаґоґа, ч. 96 Ужгородски замок и ч. 136 карчма "Децо у нотаря". == Жительство == Од штреднього вику та по початок ХХ вику найчисленша националносц були Мадяре. Части политични и територийни пременки нєпреривно меняли етнїчни состав жительства. Спрам попису 2001. року ту жили 117.317 жителє, з чого були Українци<ref>У тим чишлє уключена и найвекша часц ужгородских Русинох</ref> 77,8%, Руси 9,6%, Мадяре 6,9%, Словаци 3,5%, и Роми 1,5%. Медзи релиґиями преовладовала грекокатолїцка и православна церква. == Вонкашнї вязи == * [https://www.britannica.com/place/Uzhhorod Uzhhorod //]Encyklopaedia Britannica, анг. * [https://www.dusekarpat.cz/ukrajina/uzhorod/ Ужгород] - преходзка по варошу + фотоґрафиї * [https://tourinform.org.ua/ Туристични информациї] * [https://www.karpatia.cz/ Karpatia] - общи актуални информациї о Закарпатю и України * [https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B6%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4 Ужгород], Вікіпедія на русиньским язику * [https://cs.wikipedia.org/wiki/U%C5%BEhorod?oldid=7373180 Užhorod], Википедия на ческим язику. == Референци == [[Катеґория:Закарпатска обласц|Ужгород]] [[Катеґория:Вароши у Европи]] 7kizxckq3c3wlobbkamddaduotkbhyb Нота 0 649 21231 16375 2026-09-04T06:23:21Z Olirk55 19 Ушорена ґалерия илустрацийох 21231 wikitext text/x-wiki Слово '''нота''' (множ. ноти) походзи зоз латинскгого язика (''nota'' и значи ,,знак”). У [[Подзелєнє музики|музики]] нота (франц. и анґл. ''note)''<ref>Марко Тајчевић [https://bojanamuzika.wordpress.com/wp-content/uploads/2013/04/marko-tajcevic-osnovna-teorija-muzike.pdf Основи теорије музике]</ref> то знак/знаки зоз хторим ше зазначую [[Тон|тони]] до [[Линийни систем|линийовей системи]] (пейц линиї). Нота то єдна зоз основних знакох сучасней [[Музична нотация|музичней нотациї.]] У линийовей системи з помоцу нотного ключа (виолински, бас ключ, алт и други) одредзує ше место ноти, єй висину, тирванє и єй мено. <div class="center"> <score sound="1"> \relative c' { c1 d1 e1 f1 g1 a1 b1 c1 b1 a1 g1 f1 e1 d1 c1 } \layout { \context { \Staff \remove Time_signature_engraver \remove Bar_engraver } } \midi { \tempo 1 = 120 } </score> </div> {| class="wikitable" align=right width =290px |+ |[[File:Parts of a musical note.svg|Часци ноти|160x160п]] '''Часци ноти''' |} == Випатрунок ноти и єй часци == ♦ глава ноти ([[нотна глава]]) ♦ шия ноти ([[нотна шия]]) ♦ заставка ▶ '''Нота ше сосотої зоз''': 1. округлей лєбо елипсовей/вайцастей нотней глави хтора ше у зависносци од нотней вредносци може зачарнїц. 2. вертикалней смужки, такв. нотна шия хтора ше додава у зависносци од нотней вреднсоци и єй места у [[Линийни систем|линийней системи]], на прави лєбо лїви бок нотней глави. [[File:Note stems.png|right|thumb|261x261px]]▶ '''Нотна шия ше пише :''' * по ноту '''''а<sup>1</sup>''''' зоз правого боку на висше /до горе (приклад на правим боку). * од ноти '''''h<sup>1</sup>''''' зоз лївого боку на нїжей. ▶'''3.''' '''Заставка ше пише''': Заставка на верху нотней шиї (лєбо вецей їх, у зависносци од нотних вредносцох (на осмини, шеснасцини, трицецдвойки итд.)). == Розлични нотни вредносци == Форма ноти ([[Файл:Whole_note.gif|41x41px]][[Файл:Half note.gif|46x46px]][[Файл:Quarter note.gif|43x43px]][[Файл:8thNote.svg|26x26px]][[Файл:Sixteenth note.gif|48x48px]][[Файл:32nd note.svg|15px|]] итд.) одредзує нотну вредносц т. є. тирванє тона <ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Р. Лазић - В.Перочић] [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ Основи теорије музике]</ref> . Найдлугши тон по тирваню у нєшкайшей нотациї означує ше зоз знаком [[File:G Note.png|89x89px]] и вола ше цала нота. Зоз єй дзелєньом доставаме менши нотни вредносци як цо указує илустрация на правим боку:<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=Lt-fYFq6uYI Ноти по тирваню] Нотни вредносци, видео приказ (язик анґлийски), youtube.com</ref> [[File:Solfege subdivision de la ronde a la croche.svg|right|thumb|346x346px|<div style="text-align: center;">'''Приказ схеми:''' <div style="text-align: center;">♦ ''Дзелєнє'' цалей ноти <div style="text-align: center;">♦ ''Наставанє'' (творенє) менших нотних вредносцох <div style="text-align: center;">♦ ''Медзисобне одношенє'' нотних вередносцох [[File:Metric levels.svg|thumb|330x330px|Илустрация дзелєня ноти на менши нотни вредносци]] ]] {| class="wikitable" algin=left width 270px |- !Нота !Пауза !Мено ноти по тирваню |- |[[Файл:Whole_note.gif|35px]] || align="center"| [[Файл:Whole rest.svg]] || align="center"| цала нота, 1 |- |[[Файл:Half note.gif|34px]] || align="center"| [[Файл:Half rest.svg]] || align="center"| половка ноти, 1/2 |- |[[Файл:Quarter note.gif|40px]] || align="center"| [[Файл:Quarter rest.gif]] || align="center"| штврцина ноти, 1/4 |- |[[Файл:8thNote.svg|45px]] || align="center"| [[Файл:Eighth rest.svg]] || align="center"| осмина ноти, 1/8 |- |[[Файл:Sixteenth note.gif|40px]] || align="center"| [[Файл:Sixteenth rest.gif]] || align="center"| шеснастина ноти, 1/16 |- |[[Файл:32nd note.svg|30px]] || align="center"| [[Файл:32nd rest.svg]] || align="center"| трицецдвоїна ноти, 1/32 |- |[[Файл:64th note.svg|30px]] || align="center"| [[Файл:64th rest.svg]] || шeйдзешатштварцина ноти, 1/64 |- |[[Файл:Quintuple-croche tête en bas.svg|25px]] || align="center"| [[Файл:128th rest.svg]] || align="center"| стодвацецосмина ноти, 1/128 |} [[File:Breve notation.png|164x164px|Нота ''бревис'' (тирва два цали ноти)]] Вариянти записованя ноти '''''бревис''''' (тирва два цали ноти) == Ґрупованє нотних вредносцо'''х''' == Пре преглядносц и швидше записованє нотох, вецей ноти скапчуєме, (ґрупуєме) зоз такв. смужку-'''''ребром''''' (ридше греда). Илустрация скапчованя двох и вецей нотох у линийней системи: осмини, [[File:Music-beam.svg|84x84px]]шеснацини [[File:Music-beam2.jpg|92x92px]] [[File:Sixteenth note run.svg|118x118px]] * Поступок скапчованя ґрупи нотох зоз заєднїцким ребром-смужку, место виписованя [[Нотна заставка|заставкох]] за кажду ноту окреме, можлїве лєм зоз ґрупу нотох хтори по вредносци менши од штварцини ноти. * У вокалней [[Подзелєнє музики|музики]] дзе у партитури под нотами записани слова (текст) тото правило нє важаце, окрем кед ше зявює ''мелизем (''на єден склад два лєбо вецей ноти). То значи же у [[Вокална музика|вокалней музики]] зоз записаним текстом под нотами, осмини и шеснастини ноти треба же би були записани зоз заставками. == Предлужованє нотней вредносци == Кажду нотну вредносц, та и ''осминску'' и менши ноти <ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић Школа за калринет] [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Учим кларинет]</ref> мож предлужиц зоз: [[File:Music-dotnote.svg|100px]] ''точку'' споза нотней глави [[File:Dotted quarter rest.png|100x100px]] на исти способ мож предлужиц и [[Пауза (музика)|паузу,]] [[File:Tie-music.png|95x95п]] ''луком'' хтори скапчує два исти ноти по висини, алє можу буц розличних тирваньох [[File:Music-fermata.svg|95x95п]] ''[[Корона (музика)|корону]]'' (фермата) записану над лєбо под ноту [[File:Fermata (Inverted).svg|40px|]]  == Повисшени, знїжени и розришени ноти == Кажду ноту можеме повисшиц, знїжиц лєбо розришовац з помоцу знакох хтори ше у [[Теория музики|теориї музики]] наволую '''''пред'занки''''' лєбо '''''акциденти.''''' {| class="skin-invert-image" |- | style="width:110px;" | [[File:Music-flat.svg|100px]] | ''Знїжовачка'' ('''♭''') знак зоз хторим знїжуєме ноту за [[полутон]], (серб. полуступен)    |- | [[File:Music-sharp.svg|100px]] |''Повисшовачка'' ('''♯''') знак зоз хторим повисшуєме ноту за полутон (серб. полуступен) |- | [[File:Music-natural.svg|100px]] |''Розришовачка'' ('''♮''') знак хтори понїщує (розришує) важносц предходней написаней повисшовачки лєбо знїжовачки. |- | [[File:Music-doubleflat.svg|100px]] |''Двойнїсто'' (дупло '''♭♭''') знїжена нота |- | [[File:Music-doublesharp3.svg|100px]] |''Двойнїсто'' (дупло) повисшена нота - означує ше зоз „'''х”''' (икс) |} Пред'знаки хтори ше находза у цеку [[Композиция|композициї]] вше ше пишу ''точно опрез нотох'' (на линиї, и у пражнїни (то простор медзи линиями), опрез помоцней линиї лєбо помедзи два помоцни линиї алє вше опрез ноти).[[File:Blue notes in major scale.png|center|thumb|622x622px|Нотни приказ знїжених, повисшених и розришених нотох]] У музичней литератури и пракси ше зявюю и двойнїсто (дупло) повисшени, знїжени тони и  розришени тони. Кед ше двойнїсто повисшує тон опрез одредзеней ноти пише ше знак « '''x''' » (икс)  место двох повисшовачкох. Кед ше двойнїсто знїжує тон опрез ноти пишу ше два знаки за знїжованє '''(♭♭'''), тиж так и за розришованє тонох ('''♮♮'''). У музичней литератури и пракси ше зявюю и двойнїсто (дупло) повисшени, знїжени тони и  розришени тони. Кед ше двойнїсто повисшує тон опрез одредзеней ноти пише ше знак « '''x''' » (икс)  место двох повисшовачкох. Кед ше двойнїсто знїжує тон опрез ноти пишу ше два знаки за знїжованє '''(♭♭'''), тиж так и за розришованє тонох ('''♮♮'''). == Мена нотох по висини и звукови приклад == Кажди тон oдносно нота ма свою позицию (место) у линийней системи и у зависносци места дзе ше находзи (линия, пражнїна) и спрам музичного ключа (виолински, бас, алт, ключ ...) нота ма свойо мено.<ref>[https://web.archive.org/web/20151122164204/http://csee.essex.ac.uk/camerata/unlp_asooja_long_14.pdf UNLP at the C@merata Task: Question Answering on Musical Scores ACM Wayback Machine]</ref> Ноти –знаки за одредзени тон маю '''''7 розлични мена''''' а меную ше зоз: ♦ '''''абецеднима''''' менами (склади) C, D, E, F, G, A, H  (чита ше  це, де, е, еф, ґе, а, ха)  шлїдуюца нота „C“ („'''''до“)''''' ше понавя, и зоз ♦ '''''солмизацийнима менами ('''''склади''''')''''' До, ре, ми, фа, со, ла, си   шлїдуюца нота „''до"'' ше понавя. <div class="center"> <score sound="1"> \relative c' { c1 d1 e1 f1 g1 a1 b1 c1 b1 a1 g1 f1 e1 d1 c1 } \layout { \context { \Staff \remove Time_signature_engraver \remove Bar_engraver } } \midi { \tempo 1 = 120 } </score> </div> == Ґалерия == <gallery> Файл:Chuo-ha001.png|На початку линийней системи вше записани єден або вецей нотни ключи (виолонски и бас ключ), аж после нїх ше записую ноти Файл:Duracion division.JPG|Илустрация випатрункка нотох и подзелєнє цалей ноти на менши нотни вредносци и їх паузи Файл:Solfege subdivision de la ronde a la croche.svg|Подзелєнє Цалей ноти на менши нотни вредносци записани зоз заставками Файл:Figures.PNG|Подзелєнє цалей ноти на менши вредносци: осмини, шеснасцини) записани зоз ребром) Файл:Blue note.png|На '''трецей''' линиї у линийней системи ноти мож записовац так же би нотна смужка (шия) стала обрацена и на висше и на нїжей Файл:HE syntonic comma - sharp up.png|Повишовачка- знак хтори ноту повисшує за полутон нависше Файл:HE syntonic comma - flat down.png|Знїжовачка знак хтори ноту знїгує за полутон нанїжей Файл:HE syntonic comma - natural down.png|Знїжовачка знак хтори понїщує -розришує повисшену або знїжену ноту (враца их на природну-нормалну ноту) Файл:Enharmonic scale segment on C.png|Приклад у линийней системи записаней повисшеней, знїженей и розришеней ноти Файл:Franck Prélude Opus 18.png|Випатрунок композициї зоз правилним записом нотох: нотни ключи, ознака за такт, ноти зоз заставку, ноти зоз ребром, паузи, лук тирваня, ноти з точку </gallery> == Вонкашня вяза == * [https://www.umetnickaskola.com/post/sta-su-note Цо то нота?] на сербским язику * В. Вахромеев. Элементарная теория музыки. — Московская типография № 6, 1961. — С. 19—34. — 255 с. * [https://mymusictheory.com/rhythm/time-signature-chart/ Time Signature Chart MyMusicTheory] * [https://www.youtube.com/watch?v=Lt-fYFq6uYI Ноти по тирваню] Видео илустрация, (язик анґлийски) youtube.com * Gerou, Tom; Lusk, Linda (1996). Essential Dictionary of Music Notation. Alfred Music. p. 49. ISBN 0-88284-768-6. * Rudiments and Theory of Music Associated Board of the Royal Schools of Music, London 1958. I,33 and III,25. The former shows both rest forms without distinction, the latter the "old" form only. The book was the standard theory manual in the UK up until at least 1975. The "old" form was taught as a manuscript variant of the printed form. * [https://www.youtube.com/watch?v=K_dCs8yqxKc&list=PLCuSVaD6qSXhUIfgOmht6tVmfKUB6urly NAUČITE NOTE UZ NARODNU MUZIKU Ep.1 (Uvod i osnovna teorije muizke)] youtube.com {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Теория музики]] [[Катеґория:Музични термини]] 5w8oxanu8ts4khyyfgj9cpwz9084jeo 21234 21231 2026-09-04T08:38:32Z Olirk55 19 Додати илустрациї 21234 wikitext text/x-wiki Слово '''нота''' (множ. ноти) походзи зоз латинскгого язика (''nota'' и значи ,,знак”). У [[Подзелєнє музики|музики]] нота (франц. и анґл. ''note)''<ref>Марко Тајчевић [https://bojanamuzika.wordpress.com/wp-content/uploads/2013/04/marko-tajcevic-osnovna-teorija-muzike.pdf Основи теорије музике]</ref> то знак/знаки зоз хторим ше зазначую [[Тон|тони]] до [[Линийни систем|линийовей системи]] (пейц линиї). Нота то єдна зоз основних знакох сучасней [[Музична нотация|музичней нотациї.]] У линийовей системи з помоцу нотного ключа (виолински, бас ключ, алт и други) одредзує ше место ноти, єй висину, тирванє и єй мено. <div class="center"> <score sound="1"> \relative c' { c1 d1 e1 f1 g1 a1 b1 c1 b1 a1 g1 f1 e1 d1 c1 } \layout { \context { \Staff \remove Time_signature_engraver \remove Bar_engraver } } \midi { \tempo 1 = 120 } </score> </div> == Випатрунок ноти и єй часци == [[File:Parts of a musical note.svg|thumb|147x147px|''' Часци ноти]] ♦ глава ноти ([[нотна глава]]) (на илустрациї ч. 3) ♦ шия ноти ([[нотна шия]]) (на илустрациї ч. 2) ♦ заставка (на илустрациї ч. 1) ▶ '''Нота ше сосотої зоз''': 1. округлей лєбо елипсовей/вайцастей нотней глави хтора ше у зависносци од нотней вредносци може зачарнїц. 2. вертикалней смужки, такв. нотна шия хтора ше додава у зависносци од нотней вреднсоци и єй места у [[Линийни систем|линийней системи]], на прави лєбо лїви бок нотней глави. [[File:Note stems.png|right|thumb|178x178px|Правилне записованє нотох з нотнима смужками (нотна шия) у линийней системи]]▶ '''Нотна шия ше пише :''' * по ноту '''''а<sup>1</sup>''''' зоз правого боку на висше /до горе (приклад на правим боку). * од ноти '''''h<sup>1</sup>''''' зоз лївого боку на нїжей. ▶'''3.''' '''Заставка ше пише''': Заставка на верху нотней шиї (лєбо вецей їх, у зависносци од нотних вредносцох (на осмини, шеснасцини, трицецдвойки итд.)). == Розлични нотни вредносци == Форма ноти ([[Файл:Whole_note.gif|45x45px]][[Файл:Half note.gif|48px48px]][[Файл:Quarter note.gif|48x48px]][[Файл:8thNote.svg|36x36px]][[Файл:Sixteenth note.gif|50x48px]][[Файл:32nd note.svg|15px|]] итд.) одредзує нотну вредносц т. є. тирванє тона <ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Р. Лазић - В.Перочић] [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ Основи теорије музике]</ref> . Найдлугши тон по тирваню у нєшкайшей нотациї означує ше зоз знаком [[File:G Note.png|89x89px]] и вола ше цала нота. Зоз єй дзелєньом доставаме менши нотни вредносци як цо указує илустрация на правим боку:<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=Lt-fYFq6uYI Ноти по тирваню] Нотни вредносци, видео приказ (язик анґлийски), youtube.com</ref> [[File:Solfege subdivision de la ronde a la croche.svg|right|thumb|346x346px|<div style="text-align: center;">'''Приказ схеми:''' <div style="text-align: center;">♦ ''Дзелєнє'' цалей ноти <div style="text-align: center;">♦ ''Наставанє'' (творенє) менших нотних вредносцох <div style="text-align: center;">♦ ''Медзисобне одношенє'' нотних вередносцох [[File:Metric levels.svg|thumb|330x330px|Илустрация дзелєня ноти на менши нотни вредносци]] ]] {| class="wikitable" algin=left width 270px |- !Нота !Пауза !Мено ноти по тирваню |- |[[Файл:Whole_note.gif|35px]] || align="center"| [[Файл:Whole rest.svg]] || align="center"| цала нота, 1 |- |[[Файл:Half note.gif|34px]] || align="center"| [[Файл:Half rest.svg]] || align="center"| половка ноти, 1/2 |- |[[Файл:Quarter note.gif|40px]] || align="center"| [[Файл:Quarter rest.gif]] || align="center"| штврцина ноти, 1/4 |- |[[Файл:8thNote.svg|45px]] || align="center"| [[Файл:Eighth rest.svg]] || align="center"| осмина ноти, 1/8 |- |[[Файл:Sixteenth note.gif|40px]] || align="center"| [[Файл:Sixteenth rest.gif]] || align="center"| шеснастина ноти, 1/16 |- |[[Файл:32nd note.svg|30px]] || align="center"| [[Файл:32nd rest.svg]] || align="center"| трицецдвоїна ноти, 1/32 |- |[[Файл:64th note.svg|30px]] || align="center"| [[Файл:64th rest.svg]] || шeйдзешатштварцина ноти, 1/64 |- |[[Файл:Quintuple-croche tête en bas.svg|25px]] || align="center"| [[Файл:128th rest.svg]] || align="center"| стодвацецосмина ноти, 1/128 |} [[File:Breve notation.png|164x164px|Нота ''бревис'' (тирва два цали ноти)]] Вариянти записованя ноти '''''бревис''''' (тирва два цали ноти) == Ґрупованє нотних вредносцо'''х''' == Пре преглядносц и швидше записованє нотох, вецей ноти скапчуєме, (ґрупуєме) зоз такв. смужку-'''''ребром''''' (ридше греда). Илустрация скапчованя двох и вецей нотох у линийней системи: осмини, [[File:Music-beam.svg|84x84px]]шеснацини [[File:Music-beam2.jpg|92x92px]] [[File:Sixteenth note run.svg|118x118px]] * Поступок скапчованя ґрупи нотох зоз заєднїцким ребром-смужку, место виписованя [[Нотна заставка|заставкох]] за кажду ноту окреме, можлїве лєм зоз ґрупу нотох хтори по вредносци менши од штварцини ноти. * У вокалней [[Подзелєнє музики|музики]] дзе у партитури под нотами записани слова (текст) тото правило нє важаце, окрем кед ше зявює ''мелизем (''на єден склад два лєбо вецей ноти). То значи же у [[Вокална музика|вокалней музики]] зоз записаним текстом под нотами, осмини и шеснастини ноти треба же би були записани зоз заставками. == Предлужованє нотней вредносци == Кажду нотну вредносц, та и ''осминску'' и менши ноти <ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић Школа за калринет] [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Учим кларинет]</ref> мож предлужиц зоз: [[File:Music-dotnote.svg|100px]] ''точку'' споза нотней глави [[File:Dotted quarter rest.png|100x100px]] на исти способ мож предлужиц и [[Пауза (музика)|паузу,]] [[File:Tie-music.png|95x95п]] ''луком'' хтори скапчує два исти ноти по висини, алє можу буц розличних тирваньох [[File:Music-fermata.svg|95x95п]] ''[[Корона (музика)|корону]]'' (фермата) записану над лєбо под ноту [[File:Fermata (Inverted).svg|40px|]]  == Повисшени, знїжени и розришени ноти == Кажду ноту можеме повисшиц, знїжиц лєбо розришовац з помоцу знакох хтори ше у [[Теория музики|теориї музики]] наволую '''''пред'занки''''' лєбо '''''акциденти.''''' {| class="skin-invert-image" |- | style="width:110px;" | [[File:Music-flat.svg|100px]] | ''Знїжовачка'' ('''♭''') знак зоз хторим знїжуєме ноту за [[полутон]], (серб. полуступен)    |- | [[File:Music-sharp.svg|100px]] |''Повисшовачка'' ('''♯''') знак зоз хторим повисшуєме ноту за полутон (серб. полуступен) |- | [[File:Music-natural.svg|100px]] |''Розришовачка'' ('''♮''') знак хтори понїщує (розришує) важносц предходней написаней повисшовачки лєбо знїжовачки. |- | [[File:Music-doubleflat.svg|100px]] |''Двойнїсто'' (дупло '''♭♭''') знїжена нота |- | [[File:Music-doublesharp3.svg|100px]] |''Двойнїсто'' (дупло) повисшена нота - означує ше зоз „'''х”''' (икс) |} Пред'знаки хтори ше находза у цеку [[Композиция|композициї]] вше ше пишу ''точно опрез нотох'' (на линиї, и у пражнїни (то простор медзи линиями), опрез помоцней линиї лєбо помедзи два помоцни линиї алє вше опрез ноти).[[File:Blue notes in major scale.png|center|thumb|661x661px|Нотни приказ знїжених, повисшених и розришених нотох]] У музичней литератури и пракси ше зявюю и двойнїсто (дупло) повисшени, знїжени тони и  розришени тони. Кед ше двойнїсто повисшує тон опрез одредзеней ноти пише ше знак « '''x''' » (икс)  место двох повисшовачкох. Кед ше двойнїсто знїжує тон опрез ноти пишу ше два знаки за знїжованє '''(♭♭'''), тиж так и за розришованє тонох ('''♮♮'''). У музичней литератури и пракси ше зявюю и двойнїсто (дупло) повисшени, знїжени тони и  розришени тони. Кед ше двойнїсто повисшує тон опрез одредзеней ноти пише ше знак « '''x''' » (икс)  место двох повисшовачкох. Кед ше двойнїсто знїжує тон опрез ноти пишу ше два знаки за знїжованє '''(♭♭'''), тиж так и за розришованє тонох ('''♮♮'''). == Мена нотох по висини и звукови приклад == Кажди тон oдносно нота ма свою позицию (место) у линийней системи и у зависносци места дзе ше находзи (линия, пражнїна) и спрам музичного ключа (виолински, бас, алт, ключ ...) нота ма свойо мено.<ref>[https://web.archive.org/web/20151122164204/http://csee.essex.ac.uk/camerata/unlp_asooja_long_14.pdf UNLP at the C@merata Task: Question Answering on Musical Scores ACM Wayback Machine]</ref> Ноти –знаки за одредзени тон маю '''''7 розлични мена''''' а меную ше зоз: ♦ '''''абецеднима''''' менами (склади) C, D, E, F, G, A, H  (чита ше  це, де, е, еф, ґе, а, ха)  шлїдуюца нота „C“ („'''''до“)''''' ше понавя, и зоз ♦ '''''солмизацийнима менами ('''''склади''''')''''' До, ре, ми, фа, со, ла, си   шлїдуюца нота „''до"'' ше понавя. <div class="center"> <score sound="1"> \relative c' { c1 d1 e1 f1 g1 a1 b1 c1 b1 a1 g1 f1 e1 d1 c1 } \layout { \context { \Staff \remove Time_signature_engraver \remove Bar_engraver } } \midi { \tempo 1 = 120 } </score> </div> == Ґалерия == <gallery> Файл:Chuo-ha001.png|На початку линийней системи вше записани єден або вецей нотни ключи (виолонски и бас ключ, алт и под.) аж после нїх ше записує ноти Файл:Duracion division.JPG|Илустрация випатрунка нотох и подзелєнє цалей ноти на менши нотни вредносци и їх паузи Файл:Solfege subdivision de la ronde a la croche.svg|Подзелєнє Цалей ноти на менши нотни вредносци записани зоз заставками Файл:Figures.PNG|Подзелєнє цалей ноти на менши вредносци: осмини, шеснасцини) записани зоз ребром) Файл:Blue note.png|На '''трецей''' линиї у линийней системи ноти мож записовац так же би нотна смужка (шия) стала обрацена и на висше и на нїжей Файл:Achtel punktiert.svg|Точки у музичней нотциї хтори стоя за ноту значни за предлужованє тирваня нотох Файл:HE syntonic comma - sharp up.png|Повишовачка- знак хтори ноту повисшує за полутон нависше Файл:HE syntonic comma - flat down.png|Знїжовачка знак хтори ноту знїгує за полутон нанїжей Файл:HE syntonic comma - natural down.png|Знїжовачка знак хтори понїщує -розришує повисшену або знїжену ноту (враца их на природну-нормалну ноту) Файл:Cifrado americano.JPG|Мена нотох записани зоз абецедну азбуку Файл:Enharmonic scale segment on C.png|Приклад у линийней системи записаней повисшеней, знїженей и розришеней ноти Файл:Franck Prélude Opus 18.png|Випатрунок композициї зоз правилним записом нотох: нотни ключи, ознака за такт, ноти зоз заставку, ноти зоз ребром, паузи, лук тирваня, ноти з точку </gallery> == Вонкашня вяза == * [https://www.umetnickaskola.com/post/sta-su-note Цо то нота?] на сербским язику * В. Вахромеев. Элементарная теория музыки. — Московская типография № 6, 1961. — С. 19—34. — 255 с. * [https://mymusictheory.com/rhythm/time-signature-chart/ Time Signature Chart MyMusicTheory] * [https://www.youtube.com/watch?v=Lt-fYFq6uYI Ноти по тирваню] Видео илустрация, (язик анґлийски) youtube.com * Gerou, Tom; Lusk, Linda (1996). Essential Dictionary of Music Notation. Alfred Music. p. 49. ISBN 0-88284-768-6. * Rudiments and Theory of Music Associated Board of the Royal Schools of Music, London 1958. I,33 and III,25. The former shows both rest forms without distinction, the latter the "old" form only. The book was the standard theory manual in the UK up until at least 1975. The "old" form was taught as a manuscript variant of the printed form. * [https://www.youtube.com/watch?v=K_dCs8yqxKc&list=PLCuSVaD6qSXhUIfgOmht6tVmfKUB6urly NAUČITE NOTE UZ NARODNU MUZIKU Ep.1 (Uvod i osnovna teorije muizke)] youtube.com {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Теория музики]] [[Катеґория:Музични термини]] nhwnzi4xkp1ibi3ujop5y2auh01b7sq Турска 0 871 21241 21194 2026-09-04T09:19:21Z ~2026-47801-40 2527 Оаталсьсьс 21241 wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" align="right" width="300px" |- ! colspan="2" | Република Турска<br>''Türkiye Cumhuriyeti'' |- | colspan="2" align="center" | [[File:Flag of Turkey.svg|150px]] |- | colspan="2" align="center" | [[File:Turkey (orthographic projection).svg|250px]]<div style="text-align: center;"> '''Турска''' [[File:IstiklalMarsi-2013 (version 2).oga|right|thumb|280px|Гимна Турскей, Марш нєзависносци <ref>[https://www.mfa.gov.tr/the-turkish-flag-and-the-turkish-national-anthem.en.mfa "The Turkish Flag and The Turkish National Anthem (Independence March)".] Republic of Türkiye, Ministry of Foreign Affairs. Retrieved 4 August 2024.</ref>]] |- | '''Поверхносц''' | 0.00001 метр |- | '''Интернет домен''' | .tr |- | '''Телефонски код''' | +90 |} '''Турска''' (tr. ''Türkiye''), урядово '''Република Турска''' (tr. ''Türkiye Cumhuriyeti''),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї. Там живут гуманоидные геноцидальные тараканы-туроканы свиньи которые ползут во все стороны и всех убивают На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє. Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска. Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.<ref>[https://www.ipkb.gov.tr/wp-content/uploads/2019/07/ISMEP4_GUCLENDIRME_EN140214.pdf „Retrofitting and Reconstruction Works”] Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. ''„Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”'' </ref> Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул. Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турки, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия. Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.<ref>Howard, Douglas Arthur (2001), [https://books.google.rs/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43&redir_esc=y The History of Turkey] Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.</ref> <ref>Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).[https://books.google.rs/books?id=7ND_CE9If3kC&redir_esc=y ''The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC)''] Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.</ref><ref>Casson, Lionel (1977). [https://web.archive.org/web/20190503015440/https://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf The Thracians] The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0026-1521] [https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR][https://www.jstor.org/stable/ 3258667] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi] [https://www.jstor.org/stable/ 3258667] Архивоване зоз ориґинала (PDF) </ref> Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.<ref>David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). [https://books.google.rs/books?id=P9sYIRXZZ2MC&redir_esc=y Eerdmans Dictionary of the Bible] Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. </ref> Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей. == Релєф == [[File:The Lycian Way - 2014.10 - panoramio.jpg|right|thumb|319x319px|Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей]]Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих [[поверхносц|поверхносцох]] пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд. На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, [[доган]], [[кукурица]] и [[лїсковец]]. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), [[помаранче]], банани, парадичи, кикирики и памук. Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то [[жито]], ярец, винова лоза, маслини и пистач. == Клима == Побрежни подруча Турскей хтори ше гранїча зоз Еґейским и Штредожемним морйом маю умерену медитернску климу, цепли, сухи лєта и благи, лєм дакус жимнєйши жими. Побрежни подруча хтори коло Чарного моря маю океанску климу зоз цеплима, [[Влага|влажнима]] лєтами и дакус жимнєйшима и влажнима жимами. <ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> У Турскей коло побрежя Чарного моря, то єдини реґион дзе єст найвецей паданя у цеку цалого рока.<ref name=":0" /> [[File:Köppen types of Turkey.jpg|right|thumb|321x321px|Климатски зони у Турскей спрам Кепеновей класификациї клими]] Побрежни подруча хтори ше гранїча зоз Мраморним морйом, хтори повязую Еґейске и Чарне морйо, маю преходну климу помедзи умерено медитеранскей клими и умерено океанскей клими зоз цеплима и горуцима, сухима лєтами и нєбарз жимнима влажнима жимами.<ref name=":0" /> Мож повесц же каждей жими на припобрежних часцох Мраморного и Чарного моря, пада [[шнїг]] алє ше за пар днї розпущує. Медзитим шнїг ридко пада на побрежйох Еґейского а ище ридше Штредожемного моря.<ref name=":0" /> Окреме знаю буц оштри жими на Анадолскей висоровнї. [[Температура|Температури]] ше рушаю од -30 по -40 ступнї (−22 — −40 °F) и зявяю у сиверновосточней Андадолиї, а нападани шнїг ше нє розпущує и по 120 днї у року, а на верхох найвисших горох стої и затримує ше цали рок. Гори блїзко при побрежю зопераю и онєможлївюю уплїв Медитерана же би клима предзерала до нукашньосци и так даваю централней висоровнї Анадолиї у Турскей континенталну климу зоз оштрима преходами рочних часцох.<ref> [https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf „Climate of Turkey”] (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска оригинала] (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.</ref> == Административне подзелєнє == Турска административно подзелєна на 81 вилаєти (тур. ''il''). Вилаєти у векшини случайох маю мено по своїм шедзиску, зоз трома винїмками: * Гатай — шедзиско Антиохия * Коджаели — шедзиско Измит * Сакаря — шедзиско Адапазар [[File:Turkey provinces blank gray.svg|center|thumb|679x679px|Мапа административних подзелєньох (празна-без назвох вилаєтох)]] '''Турски подзелєня на 81 вилаєти''' {| class=wikitable |- style="background:#fff;" | Агри (вилајет)|Аґри | Адана (вилајет)|Адана | Адияман (вилаєт)|Адияман | Айдин (вилајет)|Айдин | Аксарај (вилајет)|Аксарай | Амасија (вилајет)|Амасия | Анкарски вилајет|Анкара | Анталија (вилајет)|Анталия |- style="background:#fff;" | Ардахан (вилајет)|Ардахан | Артвин (вилајет)|Артвин | Афјонкарахисар (вилајет)|Афйонкарахисар | Бајбурт (вилајет)|Байбурт | Баликесир (вилајет)|Баликесир | Бартин (вилајет)|Бартин |[Батман (вилајет)|Батман | Билеџик (вилајет)|Биледжик |- style="background:#fff;" | Бингол (вилајет)|Бинґел | Битлис (вилајет)|Битлис | Болу (вилајет)|Болу | Бурдур (вилајет)|Бурдур | Бурса (вилајет)|Бурса | Ван (вилајет)|Ван | Газијантеп (вилајет)|Ґазиянтеп | Гумушхане (вилајет)|Ґумушхане |- style="background:#fff;" | Гиресун (вилајет)|Ґиресун | Денизли (вилајет)|Денизли | Дузџе (вилајет)|Дуздже | Дијарбакир (вилајет)|Диярбакир | Елазиг (вилајет)|Елазиґ | Ерзинџан (вилајет)|Ерзинджан | Ерзурум (вилајет)|Ерзурум | Једрене (вилајет)|Едирне |- style="background:#fff;" | Ескишехир (вилајет)|Ескишегир | Зонгулдак (вилајет)|Зонґулдак | Игдир (вилајет)|Иґдир | Измир (вилајет)|Измир | Испарта (вилајет)|Испарта | Истанбулски вилајет|Истанбул | Јалова (вилајет)|Ялова | Јозгат (вилајет)|Йозґат |- style="background:#fff;" | Кајсери (вилајет)|Кайсери | Карабик (вилајет)|Карабик | Караман (вилајет)|Караман | Карс (вилајет)|Карс | Кастамону (вилајет)|Кастамону | Кахраманмараш (вилајет)|Кахраманмараш | Килис (вилајет)|Килис | Кутахија (вилајет)|Китахия |- style="background:#fff;" | Конија (вилајет)|Кония | Коџаели (вилајет)|Коджаели | Кирикале (вилајет)|Кирикале | Киркларели (вилајет)|Киркларели | Киршехир (вилајет)|Киршехир | Малатија (вилајет)|Малатијя | Маниса (вилајет)|Маниса | Мардин (вилајет)|Мардин |- style="background:#fff;" | Мерсин (вилајет)|Мерсин | Мугла (вилајет)|Муґла | Муш (вилајет)|Муш | Невшехир (вилајет)|Невшехир | Нигде (вилајет)|Ниґде | Орду (вилајет)|Орду | Османије (вилајет)|Османиє | Ризе (вилајет)|Ризе |- style="background:#fff;" | Сакарија (вилајет)|Сакария | Самсун (вилајет)|Самсун | Сивас (вилајет)|Сивас | Сирт (вилајет)|Сирт | Синоп (вилајет)|Синоп | Текирдаг (вилајет)|Текирдаґ | Токат (вилајет)|Токат | Трабзон (вилајет)|Трабзон |- style="background:#fff;" | Тунџели (вилајет)|Тунджели | Ушак (вилајет)|Ушак | Хакари (вилајет)|Хакари | Хатај (вилајет)|Гатай | Чанакале (вилајет)|Чанакале | Чанкири (вилајет)|Чанкири | Чорум (вилајет)|Чорум | Шанлијурфа (вилајет)|Шанлиурфа |- style="background:#fff;" | Ширнак (вилајет)|Ширнак | | | | | | | |} {|style="margin:0 auto" | |} '''Мапа турских вилаєтох зоз пописанима менами''' <center> {{Мапа турских вилаєтох}} </center> == Жительство == Турки евроазийски [[народ]], точнєйше їх окремна ґрупа, зоз коло 83,81 милиони припаднїкох, хтори жию розпоредзени на двох континентох. Найвекша часц жительох жиє у Малей Азиї (Турска зоз коло 49 милиони), и на Балкану, и то у: Боларскей (815.000), Греческей (130.000), Македониї (81.000), Румуниї (150.000), и нєпознате число у жемох бувшей Югославиї, тиж и на Кипру (135.000). Векша часц Туркох жиє у Ираку (200.000 до 300.000), Сириї (100.000) и державох Азиї, дзе ше волаю Туркмени. Вецей од три милиони Туркох жиє у заходней Европи, од хторих 1,2 милиони у Нємецкей. Першираз ше Турки споминаю у 6. вику, а потомки су туркийского народа, хтори ше у 11. вику пребили и розширели ше по Анадолию, мишаюци ше поступно зоз другима народами у тей часци швета: Греками на захадзе, Єрменами и Курдами на востоку, и Ґрузинами на сиверовостоку, а з часци и зоз Славянами на юговостоку Европи. Нєшкайша Турска признава шицких Туркох за своїх державяанох, нє лєм державянох Турскей, алє є тиж так горда и на свою моцну дияспору, алє и „етнїцкима Турками“ (Турками у етнїцким смислу), хтори представяю [[Нация|национални]] меншини у сушедних державох. == Туризем == [[File:Marmaris harbor (aerial view), Muğla Province, southwest Turkey, Mediterranean.jpg|right|thumb|302x302px|Пристанїще Мармарис (погляд зоз воздуха), провинция Муґла, югозаходна Турска, Медитеран.]]Туризем у Турскей представя значну часц привреди а нагло ше розвивал пред конєц 20. и початком 21. вика,<ref>[https://web.archive.org/web/20190411212207/http://yigm.kulturturizm.gov.tr/Eklenti/62462,2018turizmgenelistatistiklerpdf.pdf?0 „Tourism Statistics”] (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B 0оригинала (PDF)] 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.</ref> Турске Министерство култури и туризма хвильково интензивно промовує турски туризем у рамику проєкта ''Туркеи Хоме''. Турска єдна зоз дзешец найлєпших шветових дестинацийох, зоз найвекшим процентом иножемних нащивительох хтори приходза зоз Европи; окреме Нємецкей и Русиї остатнїх рокох. Турска 2019. року була шеста у швеце по чишлє медзинародних туристичних приходох нащивительох, такой за Италию, зоз 51,2 милиони иножемних туристох хтори нащивели тоту жем.<ref>World Tourism Organization. 2019. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-92-844-2115-2.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.18111/9789284421152]</ref>   Турска ма 19  Унесково локалитети шветового нашлїдства и 84 места шветового нашлїдства на пробней лїстини. У Турскей єст 519 плажи зоз ''Белаву заставу'', и по тим є на трецим месце у швеце. Истанбул  дзешати найнащивенши город на швеце зоз 13.433.000 нащивительох рочнє од 2018. Анталия други найнащивенши город у Турскей зоз прейґ 9 милиони туристох 2021. року. == Култура == Турска ма барз рижнородну културу хтора ,,мишанїна<nowiki>''</nowiki> розличних елементох турскей, анадолскей, византийскей и османскей култури (османска у велїх аспектох була наставок и греческо-римскей и исламскей култури) зоз заходну културу и традицию, зоз процесом хтори започал уплївовац ,,заходоизмом<nowiki>''</nowiki>  на Османске царство а предлужело ше по нєшка. Тото мишанє першобутно настало як резултат стретаня Туркох и їх култури зоз народами на хтори наишли у цеку своїх миґрацийох зоз централней Азиї ґу захаду. Сучасна турска култура у периодзе републики була продукт намаганя же би ше створело „модерне“ заходне дружтво, алє зоз отримованьом традицийних, вирских и историйних вредносцох.<ref>Ibrahim Kaya (2004). [https://books.google.rs/books?id=0Iy7pJBRgjYC&redir_esc=y Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience.] Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.</ref> Турска култура тиж уплївовала на европску уметносц и моду, окреме медзи 16. и 18. виком, у чаше кулминованя отоманскей моци — феномен хтори наволани ''Turquerie''. '''Архитектура''' [[File:Selimiye... - panoramio.jpg|right|thumb|300px|Джамия Селимия у Єдрену, (збудовал Мимар Синан), приклад класичней османскей архитектури.]]Турска представя „дом“ числених насельох неолита, як цо то'' Чатал-Хоюк.<ref>[https://whc.unesco.org/en/tentativelists/5733/ Odunpazari Historical Urban Site".] [https://en.wikipedia.org/wiki/UNESCO UNESCO.] 13 April 2012.</ref><ref>Howard, Douglas A. (2016). [https://books.google.rs/books?id=hE28CwAAQBAJ&redir_esc=y The History of Turkey] (2nd ed.). Santa Barbara, Calif.: Greenwood. [https://en.wikipedia.org/wiki/ISBN ISBN 978-1-4408-3466-0] – via Google Books.</ref>''Зоз бронзовей епохи, важни архитектонски остатки уключую Аладжа-Хоюк и друге пасмо Трої. Исную рижни приклади старогреческей и староримскей архитектури, окреме у еґейским реґиону.<ref>[https://brill.com/edcollbook/title/60817 Sagona & Zimansky 2015,] б. 44–46, 82–86</ref> Византийска архитектура датує зоз 4. вика новей ери. Найлєпши єй приклад Свята София. Византийски архитектонски стил предлужел ше розвивац после освойованя Истанбула, як цо и архитектура византийского препородзеня.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFMatthews2014 Matthews 2014], pp. 9–13</ref> У периодзе турскеого князовства, зявела ше окремна архитектура хтора уключовала византийску и єрменску архитектуру зоз архитектонскима стилами пренайдзених у захадней и централней Азиї.<ref> [https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFMcMahonSteadman2012 Curl & Wilson 2021], Byzantine architecture</ref> Тота архитектура часто хасновала камень и цегли и створела числени караван-сараї, медреси и маузолеї.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBloomBlair2009 Bloom & Blair 2009], Architecture | V. c. 900–c. 1250 | C. Anatolia</ref>[''457]'' Османска архитектура ше зявела у северозахадней Анадолиї и Тракиї. Вщасна османска архитектура мишала „традицийну анадолску исламску архитектуру зоз локалнима будовательнима материялами и технїками“.[458] После заберня Истанбула, класична османска архитектура ше зявела у 16. и 17. вику.[459] Найважнєйши архитекта класичного периода бул Мимар Синан, чийо главни дїла уключую джамию Шехзади, джамию Сулейманиї (450) и джамию Селимиї. [[File:Istanbul asv2020-02 img05 Crowne Plaza Old City.jpg|right|thumb|300px|Хотел Краун Плаза Олд Сити, познати апартмани Тайєре, (приклад першей националней обнови) у Истанбулу, ]] Починаюци од 18. вику, османска архитектура була под увплївом европских елементох, а то резултовало розвой османского барокного стила. Европски уплїв ше предлужел и у 19. вику.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBloomBlair2009 Bloom & Blair 2009], Architecture | VII. c. 1500–c. 1900 | A. Ottoman Empire</ref><ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBloomBlair2009 Bloom & Blair 2009], Architecture | VII. c. 1500–c. 1900 | A. Ottoman Empire | 2. Turkey</ref> Од 1918. року, турска архитектура ше може подзелїц на три часци. Од 1918. по 1950. рок, перши облапя период Першого националного архитектонского руха, хтори прешол у модернистичну архитектуру. [[File:Eskisehir Odunpazarı tour in 2018 8523.jpg|right|thumb|300px| Традицийни турски хижи, хтори реновирани у округу Одунпазари у Ескишехиру, место шветового нашлїдства УНЕСКО-а.[452)]]Модерни и вельки будинки були преферирани за явни будинки, док народна архитектура типа „турскей хижи“ уплївовала на приватни хижи. Од 1950. по 1980.рок, друга часц залапює урбанизацию, модернизацию и интернационализацию. За бивальни обєкти, почало преовладовац „армиранобетонски, плочасти, квартелї штреднєй висини“. Од 1980. року, треца часц дефинована спрам навикох потрошачох и медзинародних трендох, як цо то тарґовецки центри и дїловни будинки такв.,,кули''. Луксузни резиденциї зоз „турским стилом хижох“ були ,,глєдани''. У 21. вику, проєкти урбаней обнови постали тренд.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBozdogan2009 Bozdogan 2009], Turkey, since 1918</ref> Роздумованє и отпорносц на природни катастрофи як цо трешеня жеми (хтори у Турскей части) єден з главних цильох проєктох урбаного будоватльства.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFBozdoganAkcan2013 Bozdogan & Akcan 2013, б. 284</ref> Старим будинком стан ризични и потребне им у вельких процентох обнавянє-реновиранє. === Театер === Турски народни театер (-{''halk tiyatrosu''}-) составени зоз штирох розличних уплївох и напрямох розвою. То: традиция валалского театра, традиция народного театра, традиция дворского театра и традиция заходного театра.<ref>Ајкут, Ксенија (2017). Турски фолклор. Лапово: Колор Прец.</ref> [[File:Süreyya Opera House in Istanbul, Turkey.jpg|right|thumb|300px|Опера Сурея у Истанбулу, у Турскей.]] Популарни театер облапя представи зоз глумцами, бабкарски представи, представи зоз ,,цинями<nowiki>''</nowiki> тиж и ,,бешедне<nowiki>''</nowiki> приповеданє. Приклад за представи циньох ''Карадьоз и Хадживат''. Такв. дворски театер бул префинєна, субтилна верзия популарного театра. Починаюци од 19. вику, почала ше зявйовац заходна театрална традиция у Турскей. После основаней Турскей Републики, формовани державни конзерваториюм и Державна театрална компания.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Литература''' [[File:Orhan Pamuk.jpg|right|thumb|300px|Орхан Памук, турски [[писатель]], добитнїк нобеловей награди. Турски романописатель и його турска анґорова мачка у власним роботним простре.]] Историйно литература/кнїжовносц Турскей иснує вецей як тисяч роки. Селджуцки и османски период залапює числени литературни и поетски дїла. Турски приповедки и поезия зоз Централней Азиї тиж ше отримовали. Приповедки ''Дїда Коркута'' приклад усней наративней традициї. ,,Дивански луґат<nowiki>''</nowiki> ал-Турк, зоз 11. вика, содержи турски язични информациї и поезию. Юнус Емре, под вплївом Румия, бул єден зоз найважнєйших писательох анадолскей турскей поезиї. Османска наративна поезия хасновала „префинєну дикцию“ и зложени словнїк. Уключовал суфийски мистицизем, романтизем и формални елементи.<ref>And, M. (1983). "Theatre in Turkey". Turkish Studies Association Bulletin. 7 (2): 20–31. [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 43385121.]</ref> '''Медиї и кино''' ('''биоскоп''') Коло сто телевизийних каналох, тисячи локалних и националних радио станїцох, даскельо дзешетки новини, продуктивна и профитoбилна национална биоскопия и швидки рост хаснованя широкопасмового интернета творя живу медийну индустрию у Турскей.<ref> [https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf"The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis"] (PDF). tesev.org.tr. Archived from [https://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf the original] (PDF) on 16 July 2012. Retrieved 18 February 2015.</ref><ref> [https://veriportali.tuik.gov.tr/en/press/45587 "Survey on Information and Communication Technology (ICT) Usage in Households and by Individuals, 2022". data.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 26 August 2022.]</ref> Векшина ТВ публики дзеля явни емитер ТРТ и мрежoво канали як цо Канал Д, Шоу ТВ, АТВ и Стар ТВ. '''Филм'''. Даскельо мена представнїки филма представели свой период у турскей кинематоґрафиї (Филиз Акин, Фатма Ґирик, Хуля Кочиїт и Туркан Шорай)[477] Турски редителє Метина Ерксана, Нурия Билґе Джейлана, Їлмаза Ґунея, Зекия Демиркубуза и Ферзана Озпетека достали числени медзинародни награди як цо то ''Златна палма'' и ''Златни медведз''.<ref>[https://web.archive.org/web/20200806210918/https://www.rtuk.gov.tr/en/about-rtuk/5297/5083/about-rtuk.html "About RTÜK".] The Radio and Television Supreme Council (RTÜK). Archived from the original on 6 August 2020. Retrieved 18 April 2020.</ref><ref> [https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFAkser2018 Akser 2018], p. 156</ref>[478] Турски телевизийни драми постали вше популарнєйши и споза граници Турскей и спадаю медзи найважнєйши вивожени ,,продукти<nowiki>''</nowiki> тей жеми, и у поглядзе профита, так и одношеня зоз явносцу.[479] Нєшка Турска други найвекши вивожнїк на швеце телевизийских филмских серийох. (481, 482, 483) '''Музика и танєц''' [[File:Baris Manco.jpg|right|thumb|300px|Барис Манчо бул турски рок музичар и єдан зоз сновательох анадолского рок жанра.]]Гоч класификация жанрох турскей музики може буц проблематична, заш лєм ше можу спатрац три широки категориї. То „турска народна музика“, „турска уметнїцка музика“ и вецейнїсти популарни музични стили. Тоти популарни музични стили уключую арабску, поп и анадолски рок.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Stokes Stokes, Martin] (2010). [https://books.google.rs/books?id=uwnpAkCTo88C&redir_esc=y The Republic of Love: Cultural Intimacy in Turkish Popular Music.] Chicago Studies in Ethnomusicology. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77506-7 – via Google Books.Stokes 2010, p. 14]</ref> Популарносц поп музики и ширенє истей принєсло медзинародну славу даскелїх турских поп гвиздох. == Образованє == У предходних  20-30 рокох, у Турскей ше злєпшал квалитет образованя и посцигнуте значне напредованє у приступу образованя.[430] Од 2011. по 2021. року, злепшанє и приступ ше одноши на роснуце стопи образованя и закончованя штреднього и високого образованя, уключуюци и орґанизованих штирираз вецей предшколски установи. Резулатати  PISA (28) тестох указую на константне злєпшованє образованя. (28)  Алє и далєй постої розкол зоз жемами ОЕЦД-а. Значни виволаня уключую розлики у резултатох ушколярох зоз розличних школох, розлики медзи руралнима и урбанима подручами, и приступ предшколскому образованю и приход школярох сирийских вибеженцох. 28 ) Министерство за националне образованє одвичательне за предтерциярне образованє.[431] Обовязне образованє безплатне у явних школох и тирва 12 роки, подзелєне є до трох часцох.[432][430] У Турскей исную 208 универзитети.[365] Студенти розпоредзелєни на универзитети на основи їх резултатох YKS и їх преференцийох, прейґ Центра за ранґированє, селекцию и пласман.[433] Шицки державни и приватни универзитети под контролу Одбору за високе образованє. Од 2016.року, предсидатель Турскей директно менує шицких ректорох, шицких державних и приватних универзитетох.[434] Спрам ранґ-лїстини часописа ''Times Higher Education'' зоз 2024. року, найлєпши универзитети були  Универзитет Коч, Технїцки универзитет Блїского востока, Универзитет Сабанджи и Технїцки универзитет у Истанбулу.[435] Спрам Академским ранґированю шветових универзитетох, найлепши универзитет бул Универзитет у Истанбулу, Универзитет здравствених наукох (Турска) и Универзитет Хаджетепе.[436] За иножемних студентох, Турска постала реґионални образовни штредок,[437] зоз вельким числом медзинародних студенатох[438] и медзинародних стипендийох.[439][440][441] == Релиґия == Джамия Султана Ахмеда, позната и як Белава джамия у Истанбулу, єдна є зоз найзначнєйших и найпопуларнєйших памятнїкох османлийскей архитектури. Турска секуларна держава без урядовей державней релиґиї; По уставу иснує шлєбоду виросповеданя и спрам власней совисци особох.<ref>Axel Tschentscher. [https://servat.unibe.ch/icl/tu00000_.html "International Constitutional Law: Turkey Constitution".] Servat.unibe.ch. Retrieved 1 November 2010.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20081028211305/http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf "Turkey: Islam and Laicism Between the Interests of State, Politics, and Society"] (PDF). [https://en.wikipedia.org/wiki/Peace_Research_Institute_Frankfurt Peace Research Institute Frankfurt.] Archived from [https://www.prif.org/downloads/prif78.pdf the original] (PDF) on 28 October 2008. Retrieved 19 October 2008.</ref> Спрам ''CIA World Factbook-''у, муслиманє творя 99,8% жительства, а векшина з нїх то сунити.<ref>[https://web.archive.org/web/20220618061436/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/turkey-turkiye/#people-and-society "Turkey (Turkiye)".] [https://en.wikipedia.org/wiki/The_World_Factbook The World Factbook.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Central_Intelligence_Agency Central Intelligence Agency.] Archived from [https://www.cia.gov/stories/story/spotlighting-the-world-factbook-as-we-bid-a-fond-farewell/#people-and-society the original] on 18 June 2022. Retrieved 19 May 2024.</ref> На основи анкети, преценєносц KONDA-е за муслиманох була 99,4% у 2006. року.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Turkey#CITEREFKONDA2006 KONDA 2006, p. 24]</ref> а алевитох медзи 10% и 40% жительства. Процент нємуслиманского жительства у нєшкайшей Турскей бул 19,1% 1914. року. Хвильково, нємуслиманє творя 0,2% жительства спрам Шветвей кнїжки фактох. [22]  Даєдни зоз нємуслиманских заєднїцох то Єрмени, Асирци, болгарски православци, католїки, Греки, Євреє и протестанти.[422] Жридла твердза же ше християнске жительство у Турскей руша медзи 180.000 и 320.000.[423][424] Турска ма найвекшу єврейску заєднїцу медзи жемами зоз муслиманску векшину. [23] Хвильково у Турскей єст 439 церкви и синаґоґи. [24] KONDA 2006. року оценєла же 0,47% жительства нє мало нїяку релиґию.[419] Спрам KONDA-и, часц одраснутих гражданох хтори ше идентификовали як нєверни поросло зоз 2% у 2011. на 6% у 2021. року.[380] Анкета ''Gezici Araştırma'' зоз 2020. року указала же ше 28,5% генерациї '''''Z''''' идентификує як нєрелиґиозни, нєвирни.<ref>[https://www.sozcu.com.tr/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-sozcuye-acikladi-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde-wp5867771 Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici SÖZCÜ'ye açıkladı: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] sozcu.com.tr. 11 June 2020.</ref><ref> [https://www.gercekgundem.com/siyaset/188215/gezici-arastirma-merkezi-baskani-murat-gezici-turkiyenin-kaderi-z-kusaginin-elinde "Gezici Araştırma Merkezi Başkanı Murat Gezici: Türkiye'nin kaderi Z kuşağının elinde".] gercekgundem.com. 11 June 2020.</ref> == Турска кухня == Турска кафа зоз ратлуком (ґумова сланїнка) то асоцияция на турску кухню. Турска кафа постала часц нєматериялного културного нашлїдства Туркох на УНЕСКО-ей лїстини.[486][487] [[File:Turkish coffee in Istanbul.jpg|right|thumb|300px|Традицийне понукнуце у ресторанох у Истанбулу турска кафа и ратлук]] Турска ма рижнородну и богату кухню, хтора ше розликує по ґеоґрафских реґионох.[488] На турску кухню вплївовала анадолска, медитеранска, иранска, централноазийска и восточноазийска кухня.[489] Турска и османска кухня тиж уплївовали на кухнї других народох. Дивански луґат ал-Турк зоз 11. вику документує „давне походзенє векшей часци турскей кухнї“.[489] Дювеч, булґур и бурек єдни зоз найвчаснєйших зазначених прикладох єдлох турскей кухнї. Дальши информациї о кухнї у чаше селджуцкого и османского периоду походза зоз дїлох Румия и Евлиї Челебия. Остатнї описує „истанбулски еснафи вязани за єдла“.[489] Основна [[пожива]] у Турскей то [[хлєб]] и [[йоґурт]]. Познати файти хлєба то лаваш и пиде (файта питох-хлєба). Айран то напой направени зоз йоґурту. У заходних часцох Турскей хаснує ше маслинов [[олєй]]. [[Житарки]]; [[жито]], [[кукурица]], ярец, овес и просо. Пасуля, леблебия, орехи, белава парадича и баранчецина найчастейше хасновани у кухньох Турскей.(489) Єдла; долма и манти ше прави з полнєну [[Желєнява|желєняву]] або цестом. [489] Ту и сарма,[491] рижни юшки.[489] Потим ше хаснує [[мед]], маджун, сушена [[Овоц|овоц,]] барз позната баклава [489] ратлук –(сланїнка).(494) УЛОЖИЦ фотоґрафию '''Державни швета''' :* [[1. януар]] — Нови рок :* [[23. април]] — Дзень дзецох :* [[19. май]] — Дзень нєзависносци, младежи и спорта :* 30. авґуст — Дзень побиди :* 29. октобер — Дзень републики :* вирски швета (и державни) — Рамазански байрам, Курбан-байрам == Референци == [[Катеґория:Турска]] <references /> [[Катеґория:Держави у Европи]] [[Катеґория:Держави у Азиї]] [[Катеґория:Держави]] l1b7nn2orkbczen1aa0n9o5i4ie8b0z Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka 3 1069 21226 21073 2026-09-03T23:44:13Z MediaWiki message delivery 85 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ нова тема 21226 wikitext text/x-wiki == Invitation to connect with fellow contributors from language onboarding experiment == Hello, Hope this message finds you well! I would like to invite you to a community conversation to connect with fellow contributors from pilot wikis (Southern Ndebele, Tai Nüa, Iban, Obolo, Pannonian Rusyn) that graduated through a [https://diff.wikimedia.org/2024/10/31/wikipedia-goes-live-for-five-languages-through-the-future-of-language-incubation-initiative/ Language Onboarding Experiment] last year. In this conversation, we plan to facilitate sharing learnings, discussing technical needs post-graduation, and collaborating on solving challenges faced by the pilot wikis. We spoke with a few contributors from these wikis back in December, and their valuable input on contributions has given us some perspectives on what to investigate next. A report will soon be published on those learnings. We hope that this meeting will not only be a great opportunity for us to come together and learn from each other but also allow us to use your valuable input to shape our plans for the coming year! If you can attend the call, please sign up here, and I will share more details later: * [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25#5_April_2025_01:00_UTC 5 April 2025, 01:00 UTC] * [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25#4_April_2025_15:00_UTC 4 April 2025, 15:00 UTC] Looking forward to your participation! Cheers, [[User:SSethi (WMF)]] via [[Хаснователь:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MediaWiki message delivery|розгварка]]) 19:52, 27. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SSethi_(WMF)/MassMessageList&oldid=28454981 --> :: Hi! If you haven't signed up yet, you can still consider doing so! You can find more information on [[mediawikiwiki:Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25|this page]] about the upcoming meetings on April 4th and 5th. :— [[Хаснователь:SSethi (WMF)|SSethi (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:SSethi (WMF)|розгварка]]) 19:24, 2. април 2025. (CEST) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:17, 11. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 15:30, 28. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 01:44, 4. септембер 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> 6wgaxng30yav20pe5h622l6goysxumm 21228 21226 2026-09-04T00:24:02Z UOzurumba (WMF) 89 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ 21228 wikitext text/x-wiki == Invitation to connect with fellow contributors from language onboarding experiment == Hello, Hope this message finds you well! I would like to invite you to a community conversation to connect with fellow contributors from pilot wikis (Southern Ndebele, Tai Nüa, Iban, Obolo, Pannonian Rusyn) that graduated through a [https://diff.wikimedia.org/2024/10/31/wikipedia-goes-live-for-five-languages-through-the-future-of-language-incubation-initiative/ Language Onboarding Experiment] last year. In this conversation, we plan to facilitate sharing learnings, discussing technical needs post-graduation, and collaborating on solving challenges faced by the pilot wikis. We spoke with a few contributors from these wikis back in December, and their valuable input on contributions has given us some perspectives on what to investigate next. A report will soon be published on those learnings. We hope that this meeting will not only be a great opportunity for us to come together and learn from each other but also allow us to use your valuable input to shape our plans for the coming year! If you can attend the call, please sign up here, and I will share more details later: * [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25#5_April_2025_01:00_UTC 5 April 2025, 01:00 UTC] * [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25#4_April_2025_15:00_UTC 4 April 2025, 15:00 UTC] Looking forward to your participation! Cheers, [[User:SSethi (WMF)]] via [[Хаснователь:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MediaWiki message delivery|розгварка]]) 19:52, 27. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SSethi_(WMF)/MassMessageList&oldid=28454981 --> :: Hi! If you haven't signed up yet, you can still consider doing so! You can find more information on [[mediawikiwiki:Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25|this page]] about the upcoming meetings on April 4th and 5th. :— [[Хаснователь:SSethi (WMF)|SSethi (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:SSethi (WMF)|розгварка]]) 19:24, 2. април 2025. (CEST) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:17, 11. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 15:30, 28. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1788584400 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 01:44, 4. септембер 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> mq2c8kxvvnx98d2iqwc1uss6n9bsh53 Розгварка зоз хасновательом:Olirk55 3 1072 21227 21072 2026-09-03T23:44:14Z MediaWiki message delivery 85 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ нова тема 21227 wikitext text/x-wiki == Invitation to connect with fellow contributors from language onboarding experiment == Hello, Hope this message finds you well! I would like to invite you to a community conversation to connect with fellow contributors from pilot wikis (Southern Ndebele, Tai Nüa, Iban, Obolo, Pannonian Rusyn) that graduated through a [https://diff.wikimedia.org/2024/10/31/wikipedia-goes-live-for-five-languages-through-the-future-of-language-incubation-initiative/ Language Onboarding Experiment] last year. In this conversation, we plan to facilitate sharing learnings, discussing technical needs post-graduation, and collaborating on solving challenges faced by the pilot wikis. We spoke with a few contributors from these wikis back in December, and their valuable input on contributions has given us some perspectives on what to investigate next. A report will soon be published on those learnings. We hope that this meeting will not only be a great opportunity for us to come together and learn from each other but also allow us to use your valuable input to shape our plans for the coming year! If you can attend the call, please sign up here, and I will share more details later: * [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25#5_April_2025_01:00_UTC 5 April 2025, 01:00 UTC] * [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25#4_April_2025_15:00_UTC 4 April 2025, 15:00 UTC] Looking forward to your participation! Cheers, [[User:SSethi (WMF)]] via [[Хаснователь:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MediaWiki message delivery|розгварка]]) 19:52, 27. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SSethi_(WMF)/MassMessageList&oldid=28454981 --> :: Hi! If you haven't signed up yet, you can still consider doing so! You can find more information on [[mediawikiwiki:Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25|this page]] about the upcoming meetings on April 4th and 5th. :— [[Хаснователь:SSethi (WMF)|SSethi (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:SSethi (WMF)|розгварка]]) 19:24, 2. април 2025. (CEST) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:17, 11. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 15:30, 28. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 01:44, 4. септембер 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> 6wgaxng30yav20pe5h622l6goysxumm 21229 21227 2026-09-04T00:24:25Z UOzurumba (WMF) 89 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ 21229 wikitext text/x-wiki == Invitation to connect with fellow contributors from language onboarding experiment == Hello, Hope this message finds you well! I would like to invite you to a community conversation to connect with fellow contributors from pilot wikis (Southern Ndebele, Tai Nüa, Iban, Obolo, Pannonian Rusyn) that graduated through a [https://diff.wikimedia.org/2024/10/31/wikipedia-goes-live-for-five-languages-through-the-future-of-language-incubation-initiative/ Language Onboarding Experiment] last year. In this conversation, we plan to facilitate sharing learnings, discussing technical needs post-graduation, and collaborating on solving challenges faced by the pilot wikis. We spoke with a few contributors from these wikis back in December, and their valuable input on contributions has given us some perspectives on what to investigate next. A report will soon be published on those learnings. We hope that this meeting will not only be a great opportunity for us to come together and learn from each other but also allow us to use your valuable input to shape our plans for the coming year! If you can attend the call, please sign up here, and I will share more details later: * [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25#5_April_2025_01:00_UTC 5 April 2025, 01:00 UTC] * [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25#4_April_2025_15:00_UTC 4 April 2025, 15:00 UTC] Looking forward to your participation! Cheers, [[User:SSethi (WMF)]] via [[Хаснователь:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MediaWiki message delivery|розгварка]]) 19:52, 27. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SSethi_(WMF)/MassMessageList&oldid=28454981 --> :: Hi! If you haven't signed up yet, you can still consider doing so! You can find more information on [[mediawikiwiki:Language_Onboarding_and_Development/Community_conversations_2024-25|this page]] about the upcoming meetings on April 4th and 5th. :— [[Хаснователь:SSethi (WMF)|SSethi (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:SSethi (WMF)|розгварка]]) 19:24, 2. април 2025. (CEST) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:17, 11. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 15:30, 28. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1788584400 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 01:44, 4. септембер 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> mq2c8kxvvnx98d2iqwc1uss6n9bsh53 Розгварка зоз хасновательом:MareBG 3 1117 21218 9554 2026-09-03T21:22:57Z Keresturec 18 /* Potrebna mi je kokretna pomoć u vezi šablona */ нова тема 21218 wikitext text/x-wiki == Потенцијална сарадња са Викимедијом Србије - да или не!?!? == Ово је мејл који сам упутио Викимедији Србије Još sredinom oktobra prošle godine, odmah posle  registracije naše Vikipedije na panonskom rusinskom jeziku, mi  smo dobili ovakvu poruku Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] [[Википедия:Портал заєднїци#c-87.116.160.190-20241022204200-Честитке|22:42, 22. октобер 2024.]] Obradovali smo se ovakvoj poruci i ponudama za pomoć.  Pomoć nam je zaista potrebna na nekim  poljima našeg angažovanja.  Međutim,  stalni tempo, da se zadrži nivo  rada na tekstovima, broj tekstova koji se  plasira, pa smo probali da nađemo nove članove radne grupe... U međuvremenu dve profesorice jezika su napustile našu grupu zbog velikih obaveza  u školi gde predaju.. A pre mesec dana nam je umro  prof. u penziji Evgenije Međeši, jedan od  začetnika poslova na rusinskoj Vikipediji. MareBG  nam je poslao vašu mejl adesu  4. februara za kontakt.  Tek sada, ovih dana, imamo malo prostora za kontakt pa vam pišem ovaj mejl. Rado ćemo prihvatiti  svaku pomoć, svaku vrstu pomoći i logistike  koji bi mogli da unaprede naše početničke korake.   Razgovarao sam sa nekim članovima grupe i svi se slažu da bi nam vaša pomoć zasigurno bila potrebna. Par njih  ne razumeji, i ja sam jeda od tih, šta znači  u pozdravnoj poruci ovo ''да вас Викимедија Србија узме под административно окриље?'' Šta to znači, uzeti pod administrativno okrilje? Takođe  bi bilo dobro da nam  malo jasnije napišete o tome šta biste nam  mogli konkretno pomoći na samom terenu tamo u Vojvodini, u  školama u Ruskom Krsturu, u Kucuri i Đurđevu, to su mesta gde ima  rusinskih odelenja, u Krsturu ima i srednja škola, gimnazija na rusinskom. Mada, direktorica je odbila svaku saradnju  sa nama iz nama nepoznatih razloga. U Novom Sadu imamo  jednu našu   instituciju, to je  Zavod za kulturu  vojvođanskih Rusina, sa kojom bi se moglo organizovati jedan susret odnosno  razgovor sa ljudima, edukacija  zainteresovanih itd. itd. Mnogi ne shvataju značaj  Vikipedije na  konkretnom jeziku. Naprimer, novine na rusinskom jeziku Ruske slovo  od 14. oktobra (tada je rusinska Viki  registrovana) pa do danas  nisu napisal ni jedan pasus o rusinskoj Vikipediji. Jedino je  Rusinska redakcija na TV Vojvodina   napravila  zaista solidnu 20 minutnu emisiju o rusinskoj Vikipediji. Možda bi bio potreban  i kontakt  sa Nacionalnim savetom rusinske nacionalne manjine u Srbiji da odgovorne  osobe shvate  šta je to rusinska Vikipedija i da, recimo,  Odbor za kulturu, Odbor za informisanje  i Radno telo za omladinu  unesu u svoje programe rada i  tematiku rusinske Vikipedije. Toliko ovom prilikom, za prvi kontakt. Prijateljski pozdrav, Gavra Koljesar Toronto PS Ja živim  u Torontu,  ostali su članovi u R. Krsturu,  Novom Sadu, Kucuri. Данас сам добио одговор од Викимедије Србија Poštovani Gavro, Zahvaljujemo se na vašem mejlu. Zbog obimnih priprema za našu godišnju konferenciju, trenutno nismo u mogućnosti da odgovorimo preciznije na vaš upit. Imajte u vidu da je Vikimedija Srbije osnovana sa ciljem širenja slobodnog znanja na srpskom jeziku na teritoriji Republike Srbije, ali ćemo vašu želju za saradnjom svakako razmotriti na sastanku Upravnog odbora Udruženja koji će se održati krajem maja. Nakon sastanka, bićemo u mogućnosti da vam pružimo konkretnije informacije. Vašoj zajednici želimo puno uspeha u rastu i razvoju Vikipedije na panonskom rusinskom jeziku. Lep pozdrav, {| class="wikitable" | |Bojan Cvetanović   '''Finansijski menadžer''', Vikimedija Srbije m: 060 74 54 775 a: Кнеза Милоша 80/14, Београд |} Ви сте ми почетком фебруара  пружили  отворену помоћ дајући ми мејл адресу Викимедије Србије Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) [[Википедия:Портал заєднїци#c-MareBG-20250204154700-Сарадња са Викимедијом Србије|16:47, 4. фебруар 2025.]] Имам утисак да, ако је у питању овај Бојан Цветановић, да ми баш и нећемо добити богзна какву помоћ  од Викимедије Србије. Ова његова реченица ме чак и обесхрабрује Imajte u vidu da je Vikimedija Srbije osnovana sa ciljem širenja slobodnog znanja na srpskom jeziku na teritoriji Republike Srbije некако ми звучи као  Јудино прање руку  од свега раније понуђеног од  стране непознатог [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]]  и од ваше кратке али оптимистичке поруке. Сад сам у дилеми да ли Викимедија Србије помаже само "ширење слободног знања на српском језику" на територији Републике Србије а баш је брига за друге језике   држављана Републике Србије који пробају на својим језицима ширити та слободна знања... мало сам можда и циничан, али сам уморан од тих пребројавања крвних зрнаца деценијама уназад. Па ми, на почетку, требамо помоћ, сасвим конкретну малу помоћ једне организације која има, рецимо, ауторитет да сломи директорицу школе у Руском Крстуру, наприме, да она пристане, да одобри да гимназијалци тамошње гимназије  могу слободно сарађивати са нашом групом и писати чланке за русинску Википедију итд. итд. Но, ајд, надајмо се да ћемо више сазнати после  састанка Управног одбора  удружења крајем маја. Итд. Још једном, хвала вам МареБГ, на искреној помоћи која не познаје границе и друге лимите мећу људима. Ту смо где смо.[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:39, 29. април 2025. (CEST) == Potrebna mi je kokretna pomoć u vezi šablona == Predugo odlažemo sređivanje rada na šablonima, a svesni smo da je to VAŽNO, da to skraćuje mngo toga u pisanju i stvaranju tekstova. Imamo relativno malo, baš malo šablona, a i ovi koji su postavljeni, ne funkcionišu baš dobro. Dosada ih lepimo na primitivan način, napravljeni suu Vordu io ubacujemo ih u Vordovoj formi u tekst o osobi, recimo, i kada se nabaci, odlično se vidi sadrđaj koji je napravljen kao šablon. Ja sam se pre dva dana uhvatio u koštac sa tom temom, pročitao sam o formiranju šablona na srpskim uputstvima o radu na tom segmentu, pa na hrvatskim uputstvima u vezi šablona i, napravio sam par čistih šablona i nabacio sam ih. Međutim, kada želim da ove šablone uvučem u nekakav tekst koji obrađujem ne uspevam da vidim to što sam u te šablone uneo kao sadržaj. A radim sve kako je u uputstvima opisano. Ili samo mislim da radim, a verovatno negde grešim. Verovatno još nešto dodatno treba da uradim da šablon bude aktivan, i da s lepi u tekst gde mi je potreban. Pa bih te zamolio da mi ili ti objasniš, ali jasno, koji su koraci ili da me povežeš sa nekim ko je verziran u tom segmentu rada na tekstovima. Pogledaj ove šablone koje sam nabacio i reci šta tu ne valja [[Шаблон:Култура био]] [[Шаблон:Уметнїкбио]] Ponekad mi izbacuje grešku da je softver našao softversku petlju u šablonu itd. itd. Probao sam da nađem šta to znači, koja je to i gde je to ta beskrjana petlja ali nisam mogao naći. Uglavnom, kada sam probao do uvučem [[Шаблон:Уметнїкбио]] u tekst o nekom slikaru, umetniku, nije mi to uspelo. Gde geršim, šta treba raditi? Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:22, 3. септембер 2026. (CEST) hl78952cntd23z8uw4per4t7meo6mcp Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ 3 2627 21225 21074 2026-09-03T23:44:13Z MediaWiki message delivery 85 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ нова тема 21225 wikitext text/x-wiki {{Витайце}} - [[Хаснователь:Orbitminis|Orbitminis]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Orbitminis|розгварка]]) 17:54, 31. януар 2026. (CET) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:17, 11. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 15:30, 28. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 01:44, 4. септембер 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> g4ks39cuvanfsks9kuoy681mgrdf2n6 21230 21225 2026-09-04T00:24:40Z UOzurumba (WMF) 89 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ 21230 wikitext text/x-wiki {{Витайце}} - [[Хаснователь:Orbitminis|Orbitminis]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Orbitminis|розгварка]]) 17:54, 31. януар 2026. (CET) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:17, 11. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 15:30, 28. авґуст 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1788584400 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 01:44, 4. септембер 2026. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> cc2vml4qpzid1xhwsp6fm3bs154qxdj 10. юний 0 3434 21238 20891 2026-09-04T08:48:29Z Sveletanka 20 ушорйованє 21238 wikitext text/x-wiki '''10. юний''' — 161. [[дзень]] у року (162. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 204 днї. == Подїї == * 1793 — У [[Париз|Паризу]] отворена перша явна зоолоґийна заграда Жарден де Плант. * 1999 — Остатнї проєктили НАТО, 79. дня аґресиї на Союзну Републику Югославию, спадли после 13 годзин у подручу валала Кололеч при Косовскей Каменїци, а пошвидко потим ґенерални секретар НАТО Гавиєр Солана сообщел же бомбардованє престава. == Народзени == * 1832 — Народзени нємецки инжинєр [[Николаус Ауґуст Ото]] (Холцгаузен ан дер Хайде, Нємецка, 10. юний 1832 – Келн, [[26. януар]] 1891), хтори 1861. року направел перши бензински мотор, видумал штиротактни мотор з нукашнїм згорйованьом, познати як Ото мотор, цо оможлївело розвой автомобилох. * 1904 — Народзел ше [[священїк]], [[поета]] и [[писатель]] о. [[Максимилиян Буїла]] (Нови [[Вербас]], 10. юний 1904 – Нови Сад, 23. новембер 1993). Школовал ше у интернату Бенедиктанцох у Фолдерсу при городу Гал, 13 километри оддалєного од Инсбруку (Тирол), закончел пейц класи ґимназиї, исусовацку ґимназию у Травнику. Студирал богословию у Заґребе и Львове .За священїка є рукоположени 1929. року у Заґребе. Як ґимназиялєц о. Максимилиян Буїла почал писац писнї, а познєйше и приповедки. == Умарли == * 1894 — [[Михаил Джуня]] (*26. юний 1843—†10. юний 1894), учитель и [[дзияк]] у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Михал Джуня бул активни у културно-просвитним живоце валала. Вєдно з напредним селяном [[Ферко Пап-Радванї|Ферком Пап-Радваньом]] 1876. року основал Читальню, дзе ше людзе сходзели читац кнїжки и [[Новина|новини]], слухац поради и преподаваня, дискутовац. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:10. юний]] [[Катеґория:Юний]] 75uejq0y8i1j6cnzzkierjz98jb5wxc 11. юний 0 3491 21237 21171 2026-09-04T08:47:08Z Sveletanka 20 ушорйованє 21237 wikitext text/x-wiki '''11. юний''' — 162. [[дзень]] у року (163. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 203 днї. == Подїї == * 1903. року у Беоґрадзе у державним вдереню забити краль Александар Обренович и його супруга Драґа Машин, з чим претаргнута династия Обренович, а на власц приходзи династия Карадьордєвич. Тота подїя наволана Майске преобраценє. == Народзени == * 1853 — Народзел ше Петар Добринович (Беоґрад, 11. юний 1853 – Нови Сад, 21. децембер 1923), бул ґлумец и [[Редитель|режисер]] у ''Сербским народним театре'' у Новим Садзе и у ''Народним театре'' у Беоґрадзе. * 1910 — Народзел ше французки океаноґраф [[Жак Ив Кусто]] (Бордо, Французка, 11. юний 1910 – [[Париз]], 25. юний 1997) пренаходзач апарата за мурянє водово плюца и камери за подводне знїманє. Добитнїк є трох Оскарох и Златней палми у Кану за филм ''Швет цихосци'', хтори знял зоз Луйом Малом. == Умарли == * 1862 — [[Николай Нодь]], [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцки]] [[священїк]], педаґоґ, хорски [[дириґент]], [[поета]], колекционер фолклору. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:11. юний]] [[Катеґория:Юний]] m37tur7u23n77kzmm2dp9kfev96n59n 12. юний 0 3492 21221 21165 2026-09-03T22:09:59Z Olirk55 19 Ушорйованє 21221 wikitext text/x-wiki '''12. юний''' — 163. [[дзень]] у року (164. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 202 днї. == Подїї == *1849 — З бомбардованьом з дзелох Мадяре скоро цалком знїщели Нови Сад, згорели коло 2 тисячи хижи, а после нападу, од 20 тисячи жительох у городзе остали 6 тисячи особи. Напад ушлїдзел прето же горватски бан Єлачич хтори, як австрийски официр, мал задаток загартушиц мадярску револуцию. *1954 — [[Нелсон Мендела]] бул осудзени на доживотну цемнїцу. *Нєшка Медзинародни дзень борби процив роботи дзецох (''World Day Against Child Labour''), установела го Ґенерална скупштина Зєдинєних нацийох, а Медзинародна орґанизация роботи го першираз означела 2002. року. *2009 — Дзень Русинох Словацкей – преглашени 12. юния 2009. року на Шветовим конґресу Руснацох/Русинох/Лемкох. == Народзени == * 1915 — Народзел ше [[Дейвид Рокфелер]] (Нюйорк, 12. юний 1915 – [[20. марец]] 2017), америцки банкар и єден з найбогатших людзох на швеце. * 1929 — Народзена Анелис Мари Франк, позната як [[Ана Франк]] (Франкфурт, 12. юний 1929 – Берґен, марец 1945), док ше скривала од нацистох написала ''Дньовнїк Ани Франк'', хтори постал символ страданя Єврейох у Другей шветовей войни. == Умарли == *1860 — Виктор Добрянский, [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцки]] [[священїк]], педаґоґ, културни и политични дїяч русинофилскей ориєнтациї, публициста и орґанизатор школства, старши брат Адолфа Добрянского. *1909 — [[Микола Ґубаш]] (*[[2. юний]] 1860—†12. юний 1909), учитель, [[дзияк]], културно-просвитни дїяч, национални будитель Коцурцох. * 1990 — [[Адалберт Борецкий]], русински маляр, педаґоґ. 0bwbs9rwt2ke2asyxrwyefd5nromyun 21236 21221 2026-09-04T08:45:19Z Sveletanka 20 ушорйованє 21236 wikitext text/x-wiki '''12. юний''' — 163. [[дзень]] у року (164. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 202 днї. == Подїї == *1849 — З бомбардованьом з дзелох Мадяре скоро цалком знїщели Нови Сад, згорели коло 2 тисячи хижи, а после нападу, од 20 тисячи жительох у городзе остали 6 тисячи особи. Напад ушлїдзел прето же горватски бан Єлачич хтори, як австрийски официр, мал задаток загартушиц мадярску револуцию. *1954 — [[Нелсон Мендела]] бул осудзени на доживотну цемнїцу. *Нєшка Медзинародни дзень борби процив роботи дзецох (''World Day Against Child Labour''), установела го Ґенерална скупштина ''Зєдинєних нацийох'', а Медзинародна орґанизация роботи го першираз означела 2002. року. *2009 — Дзень Русинох Словацкей – преглашени 12. юния 2009. року на Шветовим конґресу Руснацох/Русинох/Лемкох. == Народзени == * 1915 — Народзел ше [[Дейвид Рокфелер]] (Нюйорк, 12. юний 1915 – [[20. марец]] 2017), америцки банкар и єден з найбогатших людзох на швеце. * 1929 — Народзена Анелис Мари Франк, позната як [[Ана Франк]] (Франкфурт, 12. юний 1929 – Берґен, марец 1945), док ше скривала од нацистох написала ''Дньовнїк Ани Франк'', хтори постал символ страданя Єврейох у Другей шветовей войни. == Умарли == *1860 — Виктор Добрянский, [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцки]] [[священїк]], педаґоґ, културни и политични дїяч русинофилскей ориєнтациї, публициста и орґанизатор школства, старши брат Адолфа Добрянского. *1909 — [[Микола Ґубаш]] (*[[2. юний]] 1860—†12. юний 1909), учитель, [[дзияк]], културно-просвитни дїяч, национални будитель Коцурцох. * 1990 — [[Адалберт Борецкий]], русински маляр, педаґоґ. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:12. юний]] [[Катеґория:Юний]] 94za2w9j27thde3pv8s9dd27lhwpidx 13. юний 0 3493 21222 21166 2026-09-03T22:17:44Z Olirk55 19 Ушорйованє 21222 wikitext text/x-wiki '''13. юний''' — 164. [[дзень]] у року (165. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 201 дзень. == Подїї == 1876 — Сербске учене дружтво за першу жену академика вибрало малярку Катарину Иванович. 1983 — Америцка вселенска ладя ''Пионир 10'' прешла през орбиту Нептуна. То було перше лєтадло зоз Жеми хторе вишло звонка Слунковей системи. 2006 — Першираз у Беоґрадзе у Центре Сава госцовал филгармонийски [[оркестер]] миланскей Скали. == Народзени == 1959 — [[Валерий Падяк]], видаватель, русински дїяч у култури. 1967 — Народзела ше [[Славка Сабадош]] ([[Кула]], 13. юний 1967 – Нови Сад, [[31. май]] 2004). У [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] закончела основну и стредню школу културно-просвитного напряму. Дипломовала на Педаґоґийней академиї у Зомборе и здобула фахову назву наставнїка класней настави. Робела у Новим Садзе у настави, тримала годзини руского язика як виборного предмету з елементами националней култури (у 7 основних школох, матична школа єй була ОШ Доситей Обрадович). Орґанизовала и звонканаставни активносци же би укапчовала дзеци до културних програмох у Новим Садзе. Була активни член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]], витирвало робела у Активе наставнїкох руского язика и єдна спомедзи сновательох Стретнуца руских школох. На чесц єй просвитней роботи Дружтво од 2005. року школяром хтори посцигую замерковани резултати у обласци руского язика додзелює припознанє зоз єй меном. Славка Сабадош похована [[2. юний|2. юния]] 2004. року у Руским Керестуре. == Умарли == 1893 — Владимир Хиляк, русински [[писатель]], етноґраф, [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцки]] [[Священїк|священїик.]] 1976 — [[Василь Уйфалуши]] (*14. децембер 1910†13. юний 1976), церковни декоративни маляр, уметнїк церковного малярства и фрескопису. 2022 — [[Владимир Мученски]] (*[[26. фебруар]] 1933—†13. юний 2022), длугорочни секретар у ОШ Петро Кузмяк, алє и познати музични виртуоз на гармоники и шеф оркестра ''Сивґамуриз''. qjs9o1w5upcio6buqoqqi3pa3qdrlul 21223 21222 2026-09-03T22:20:21Z Olirk55 19 Маркированє 21223 wikitext text/x-wiki '''13. юний''' — 164. [[дзень]] у року (165. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 201 дзень. == Подїї == *1876 — Сербске учене дружтво за першу жену академика вибрало малярку Катарину Иванович. *1983 — Америцка вселенска ладя ''Пионир 10'' прешла през орбиту Нептуна. То було перше лєтадло зоз Жеми хторе вишло звонка Слунковей системи. *2006 — Першираз у Беоґрадзе у Центре Сава госцовал филгармонийски [[оркестер]] миланскей Скали. == Народзени == *1959 — [[Валерий Падяк]], видаватель, русински дїяч у култури. *1967 — Народзела ше [[Славка Сабадош]] ([[Кула]], 13. юний 1967 – Нови Сад, [[31. май]] 2004). У [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] закончела основну и стредню школу културно-просвитного напряму. Дипломовала на Педаґоґийней академиї у Зомборе и здобула фахову назву наставнїка класней настави. Робела у Новим Садзе у настави, тримала годзини руского язика як виборного предмету з елементами националней култури (у 7 основних школох, матична школа єй була ОШ Доситей Обрадович). Орґанизовала и звонканаставни активносци же би укапчовала дзеци до културних програмох у Новим Садзе. Була активни член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]], витирвало робела у Активе наставнїкох руского язика и єдна спомедзи сновательох Стретнуца руских школох. На чесц єй просвитней роботи Дружтво од 2005. року школяром хтори посцигую замерковани резултати у обласци руского язика додзелює припознанє зоз єй меном. Славка Сабадош похована [[2. юний|2. юния]] 2004. року у Руским Керестуре. == Умарли == *1893 — Владимир Хиляк, русински [[писатель]], етноґраф, [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцки]] [[Священїк|священїик.]] *1976 — [[Василь Уйфалуши]] (*14. децембер 1910†13. юний 1976), церковни декоративни маляр, уметнїк церковного малярства и фрескопису. *2022 — [[Владимир Мученски]] (*[[26. фебруар]] 1933—†13. юний 2022), длугорочни секретар у ОШ Петро Кузмяк, алє и познати музични виртуоз на гармоники и шеф оркестра ''Сивґамуриз''. 8wwiuajst5vei2wv6kev6hjxkvcseix 21235 21223 2026-09-04T08:43:47Z Sveletanka 20 ушорйованє 21235 wikitext text/x-wiki '''13. юний''' — 164. [[дзень]] у року (165. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 201 дзень. == Подїї == *1876 — Сербске учене дружтво за першу жену академика вибрало малярку Катарину Иванович. *1983 — Америцка вселенска ладя ''Пионир 10'' прешла през орбиту Нептуна. То було перше лєтадло зоз Жеми хторе вишло звонка Слунковей системи. *2006 — Першираз у Беоґрадзе у Центре Сава госцовал филгармонийски [[оркестер]] миланскей Скали. == Народзени == *1959 — [[Валерий Падяк]], видаватель, русински дїяч у култури. *1967 — Народзела ше [[Славка Сабадош]] ([[Кула]], 13. юний 1967 – Нови Сад, [[31. май]] 2004). У [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] закончела основну и стредню школу културно-просвитного напряму. Дипломовала на Педаґоґийней академиї у Зомборе и здобула фахову назву наставнїка класней настави. Робела у Новим Садзе у настави, тримала годзини руского язика як виборного предмету з елементами националней култури (у 7 основних школох, матична школа єй була ОШ ''Доситей Обрадович''). Орґанизовала и звонканаставни активносци же би укапчовала дзеци до културних програмох у Новим Садзе. Була активни член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]], витирвало робела у Активе наставнїкох руского язика и єдна спомедзи сновательох Стретнуца руских школох. На чесц єй просвитней роботи Дружтво од 2005. року школяром хтори посцигую замерковани резултати у обласци руского язика додзелює припознанє зоз єй меном. Славка Сабадош похована [[2. юний|2. юния]] 2004. року у Руским Керестуре. == Умарли == *1893 — Владимир Хиляк, русински [[писатель]], етноґраф, [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцки]] [[Священїк|священїик.]] *1976 — [[Василь Уйфалуши]] (*14. децембер 1910†13. юний 1976), церковни декоративни маляр, уметнїк церковного малярства и фрескопису. *2022 — [[Владимир Мученски]] (*[[26. фебруар]] 1933—†13. юний 2022), длугорочни секретар у ОШ ''Петро Кузмяк'', алє и познати музични виртуоз на гармоники и шеф оркестра ''Сивґамуриз''. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:13. юний]] [[Катеґория:Юний]] 91ff71v41bojfarsqj1mlrbbediwpu5 14. юний 0 3494 21224 21167 2026-09-03T22:29:04Z Olirk55 19 21224 wikitext text/x-wiki '''14. юний''' — 165. [[дзень]] у року (166. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 200 днї. == Подїї == *1919 — Пилот Джон Олкок и навиґатор Артур Виттн Браун лєцели з Америки прейґ океана на свой перши директни трансатлантски лєт. *1942 — [[Волт Дизни]] видал познати рисовани филм ''Бамби''. *1962 — У [[Париз|Паризу]] основана Европска орґанизация за виглєдованє вселени, предходнїца Европскей вселенскей аґенциї. *Нєшка Шветови дзень добродзечного даваня креви. == Народзени == *1811 — Народзена америцка [[Писатель|писателька]] [[Гериєт Елизабет Бичер Стоу]] (Личфилд, ЗАД, 14. юний 1811 – Хартфорд, 1. юлий 1896), борец за женски права и ошлєбодзованє чарних рабох. З романом Дїдова Томова колїба, у хторим оштро критиковала ниґерске рабство, допринєсла утаргованю рабства у ЗАД. *1868 — [[Карл Ландштайнер]], (нєм. ''Karl Landsteiner''; Баден Бай Вин, 14. юний 1868 — Ню Йорк, 26. юний 1943) бул австрийско-америцки биолоґ, биохемичар и лїкар єврейского походзеня. *1928 – Народзени [[Ернесто Че Ґевара]] (Росарио, Арґентина 14. юний 1928 – Ла Иґера, Боливия, 9. октобер 1967), арґентински револуционер. *1952 — Ники и Наталка Петрашевски, познати вокални дует зоз Гуменого, Словацка. *1957 — Народзел ше новинар, ґлумец, [[Редитель|режисер]], културни и дружтвени роботнїк [[Силвестер Дорокхази]] Цики ([[Коцур]], 14. юний 1957 – [[Вербас]], [[3. април]] 2014). Стредню економску школу, напрям [[тарґовина]] закончел у Кули, и єден час робел у фаху. Од 2000. року почал робиц у НВУ Руске слово як гонорарни дописователь, а вец стаємно заняти новинар-дописователь з Коцура. Бул и новинар-сотруднїк Рутенпресу од його снованя и дописователь-репортер Рускей редакциї Радия и ТВ Войводини. Активни бул у явним и културним живоце Коцура и Руснацох. Бул руковолитель Подручней канцелариї НСР у Коцуре и член Одбору за културу НСР, тиж бул и член Совиту МЗ Коцур. Дорокхази бул єден зоз сновательох КУД Жатва и його предсидатель од 1999. по 2012. рок. Памета ше го и як доброго глумца, участвовал у пейцох представох РНТ Петро Ризнич Дядя, а шмерц го застала у улоги ґлумца и режисера представи ''Береме ше, так нам и треба'', копродукция РНТ Петро Ризнич Дядя и коцурского КУД Жатва. Писал тексти за театрални представи и конферанси, а успишно режирал дзецински представи. Велї го запаметали и як видавача и старосту на руских свадзбох. Силвестср Дорокхази Цики поховани [[4. април|4. априла]] 2014. року на [[Теметов|теметове]] у Коцуре. == Умарли == *1920 — [[Макс Вебер]], нємецки социолоґ и економист. *1986 — [[Горге Луис Боргес]], арґентински [[Писатель|писатель.]] *1971 — [[Осиф Фа]] (*[[25. фебруар]] 1882—†14. юний 1971), учитель у школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре.]] *2007 — [[Амалия Хромиш]], (*[[18. април]] 1951—†14. юний 2007), [[Професор|професорка]] русийского язика, новинарка, прекладателька, [[Поета|поетеса]], културна творителька. *2021 — [[Мелания Мудри]] (*1. октобер 1933-†14. юний 2021), учителька, аматерска дїячка у култури eb3wi3k31l6muajnb1s0rdkjah3pqog 21233 21224 2026-09-04T08:32:08Z Sveletanka 20 ушорйованє 21233 wikitext text/x-wiki '''14. юний''' — 165. [[дзень]] у року (166. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 200 днї. == Подїї == *1919 — Пилот Джон Олкок и навиґатор Артур Виттн Браун лєцели з Америки прейґ океана на свой перши директни трансатлантски лєт. *1942 — [[Волт Дизни]] видал познати рисовани филм ''Бамби''. *1962 — У [[Париз|Паризу]] основана Европска орґанизация за виглєдованє вселени, предходнїца Европскей вселенскей аґенциї. *Нєшка Шветови дзень добродзечного даваня креви. == Народзени == *1811 — Народзена америцка [[Писатель|писателька]] [[Гериєт Елизабет Бичер Стоу]] (Личфилд, ЗАД, 14. юний 1811 – Хартфорд, 1. юлий 1896), борец за женски права и ошлєбодзованє чарних рабох. З романом Дїдова Томова колїба, у хторим оштро критиковала ниґерске рабство, допринєсла утаргованю рабства у ЗАД. *1868 — [[Карл Ландштайнер]], (нєм. ''Karl Landsteiner''; Баден Бай Вин, 14. юний 1868 — Ню Йорк, 26. юний 1943) бул австрийско-америцки биолоґ, биохемичар и лїкар єврейского походзеня. *1928 – Народзени [[Ернесто Че Ґевара]] (Росарио, Арґентина 14. юний 1928 – Ла Иґера, Боливия, 9. октобер 1967), арґентински револуционер. *1952 — Ники и Наталка Петрашевски, познати вокални дует зоз Гуменого, Словацка. *1957 — Народзел ше новинар, ґлумец, [[Редитель|режисер]], културни и дружтвени роботнїк [[Силвестер Дорокхази]] Цики ([[Коцур]], 14. юний 1957 – [[Вербас]], [[3. април]] 2014). Стредню економску школу, напрям [[тарґовина]] закончел у [[Кула|Кули]], и єден час робел у фаху. Од 2000. року почал робиц у НВУ ''Руске слово'' як гонорарни дописователь, а вец стаємно заняти новинар-дописователь з Коцура. Бул и новинар-сотруднїк ''Рутенпресу'' од його снованя и дописователь-репортер Рускей редакциї Радия и ТВ Войводини. Активни бул у явним и културним живоце Коцура и [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]]. Бул руковолитель Подручней канцелариї НСР у Коцуре и член Одбору за културу НСР, тиж бул и член Совиту МЗ Коцур. Дорокхази бул єден зоз сновательох КУД ''Жатва'' и його предсидатель од 1999. по 2012. рок. Памета ше го и як доброго глумца, участвовал у пейцох представох РНТ ''Петро Ризнич Дядя'', а шмерц го застала у улоги ґлумца и режисера представи ''Береме ше, так нам и треба'', копродукция РНТ ''Петро Ризнич Дядя'' и коцурского КУД ''Жатва''. Писал тексти за театрални представи и конферанси, а успишно режирал дзецински представи. Велї го запаметали и як видавача и старосту на руских свадзбох. Силвестср Дорокхази Цики поховани [[4. април|4. априла]] 2014. року на [[Теметов|теметове]] у Коцуре. == Умарли == *1920 — [[Макс Вебер]], нємецки социолоґ и економист. *1986 — [[Горге Луис Боргес]], арґентински [[Писатель|писатель.]] *1971 — [[Осиф Фа]] (*[[25. фебруар]] 1882—†14. юний 1971), учитель у школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре.]] *2007 — [[Амалия Хромиш]], (*[[18. април]] 1951—†14. юний 2007), [[Професор|професорка]] русийского язика, новинарка, прекладателька, [[Поета|поетеса]], културна творителька. *2021 — [[Мелания Мудри]] (*1. октобер 1933-†14. юний 2021), учителька, аматерска дїячка у култури [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:14. юний]] [[Катеґория:Юний]] nguqm1rb7r4gdeg4gibxtm08zsuprns 15. юний 0 3495 21217 21168 2026-09-03T19:56:07Z ОленкаБТ 1579 Медзинаслови, викивязи, подробносци, категория 21217 wikitext text/x-wiki '''15. юний''' — 166. [[дзень]] у року (167. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 199 днї. == Подїї == * 1945 — Вишло перше число [[Новина|новинох]] на [[Руски язик|руским язику]] ''Руске слово''. У першей редакцийней ґрупи тижньових новинох були: [[Штефан Чакан]], [[Йовґен Планчак]],[[ Евґений Джуня]], [[Йоаким Яша Баков|Яша Баков]] и [[Гавриїл Г. Надь|Гавриїл Надь]]. Новини обявел Културно-просвитни совит у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], на штирох бокох, зоз фотоґрафию предсидателя ФНРЮ Йосипа Броза Тита на насловним боку, а нарис заглавя з меном Руске слово виробел Иван Болдижар з Нового Саду. Тираж новинох перше бул 800, а додруковане ище 270 прикладнїки. Тот дзень ше кажди рок означує як Дзень Новинско-видавательней установи ''Руске слово''. * Шветови дзень витру, означує ше од 2007. року. Дзень пошвецени виглєдованю витра, його моци и розличних можлївосцох. Витор єдна зоз алтернативних еколоґийних енерґийох будучносци. * Нєшка и Шветови дзень [[Пожива|поживи]]. == Народзени == * 1886 — Народзени [[Гавриїл Костельник]] Гомзов (Руски Керестур, 15. юний 1886 – Львов, 20. септембер 1948), зачатнїк уметнїцкей литератури Руснацох и автор першей ґраматики руского язика, грекокатолїцки [[священїк]], доктор филозофиї. Писал литературни твори и науково розправи. Обявени му Идилски венєц ''З мойого валала'' (1904), Граматика бачваньско-рускей бешеди (1923), руска драма ''Єфтайова дзивка'' (1924). == Умарли == * 2015 — [[Симеон Рамач]] (18. новембер 1937 – 15. юний 2015), економиста, привреднїк, руководитель привредних подприємствох, явни и дружтвени роботнїк, алє и уметнїк-маляр. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:15. юний]] 52fs74nnwq7lhz0pwrd8mnpr52dvlp5 21232 21217 2026-09-04T08:29:03Z Sveletanka 20 ушорйованє 21232 wikitext text/x-wiki '''15. юний''' — 166. [[дзень]] у року (167. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Ґреґориянским календаре]]. До конца рока єст ище 199 днї. == Подїї == * 1945 — Вишло перше число [[Новина|новинох]] на [[Руски язик|руским язику]] ''Руске слово''. У першей редакцийней ґрупи тижньових новинох були: [[Штефан Чакан]], [[Йовґен Планчак]],[[ Евґений Джуня]], [[Йоаким Яша Баков|Яша Баков]] и [[Гавриїл Г. Надь|Гавриїл Надь]]. Новини обявел Културно-просвитни совит у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], на штирох бокох, зоз фотоґрафию предсидателя ФНРЮ Йосипа Броза Тита на насловним боку, а нарис заглавя з меном Руске слово виробел Иван Болдижар з Нового Саду. Тираж новинох перше бул 800, а додруковане ище 270 прикладнїки. Тот дзень ше кажди рок означує як Дзень Новинско-видавательней установи ''Руске слово''. * Шветови дзень витру, означує ше од 2007. року. Дзень пошвецени виглєдованю витра, його моци и розличних можлївосцох. Витор єдна зоз алтернативних еколоґийних енерґийох будучносци. * Нєшка и Шветови дзень [[Пожива|поживи]]. == Народзени == * 1886 — Народзени [[Гавриїл Костельник]] Гомзов ([[Руски Керестур]], 15. юний 1886 – Львов, 20. септембер 1948), зачатнїк уметнїцкей литератури [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] и автор першей ґраматики руского язика, грекокатолїцки [[священїк]], доктор филозофиї. Писал литературни твори и науково розправи. Обявени му Идилски венєц ''З мойого валала'' (1904), Граматика бачваньско-рускей бешеди (1923), руска драма ''Єфтайова дзивка'' (1924). == Умарли == * 2015 — [[Симеон Рамач]] (18. новембер 1937 – 15. юний 2015), економиста, привреднїк, руководитель привредних подприємствох, явни и дружтвени роботнїк, алє и уметнїк-маляр. [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:15. юний]] [[Катеґория:Юний]] 9idsiagkes42yilxg8t0cthp60zltzh Цомпля 0 3501 21219 21214 2026-09-03T21:57:40Z Olirk55 19 Виправки словох и буквох 21219 wikitext text/x-wiki [[File:Eisnadeln am Baum - Ice needles on the tree.jpg|right|thumb|300px|Цомплї]]'''Цомпля''' то лядови длуговасти оштрейши фалат [[Ляд|ляду]] хтори виши зоз верха кровох, атмосферских цивох або конарох древа. Настава у специфичних условийох хвилї, кед ше зменює розпущованє [[Шнїг|шнїгу]] и змарзованє. == Значенє у руским язику == :'''1''' Цомпля (ж. род, мн. '''цомплї''') видлужени фалат ляду под стреху (серб. леденица), лядова цомпля. Гласово вименєна старша форма ''сомпель'' (укр.диял. ''сомпель'' „лядова цомпля“) од праслав. ''soplь'', а то повязане зоз праслав. ''Sopěti'' „гласно дихац”. :'''2'''. франтовлїве значенє „смарґель под носом“. Всл. ''compeľ'' „цомпля”: ''ľadovi compeľ'' (Czambel), слц. ''sopeľ'' „смарґель“, рсй. с''опля'' „смарґель“, ''сопляк'' „нєдороснути чловек, смаркош“. поль. ''sopel'' :'''а''') „смарґель”; :'''б''') „нєдороснути чловек, смаркош”, == Як наставаю цомплї == [[File:19991226 09 Ice on our back porch (7040689387).jpg|right|thumb|302x302px]]Цомплї наставаю углавним у жимским чаше кед ше розпушує шнїг; цеплота зоз нукашньосци хижи предзера през кров або слунково зарї през [[дзень]], поступно розпущую шнїг на крове. Тот процес спричинює злїванє води хтора ше поступно счурює по крове ґу рубцом крова (ґу стрехи) и атмосферских цивох. Кед настава нїзша [[температура]], (по точку змарзованя) найчастейше то вноци, а вода счурююци ше кед сцигує по стреху хтора тераз жимнєйша, бо нєт цеплоти, вода ше пре нїзку температуру воздуха ознова змарзує. Вода ше предлужує злївац, капки ше счурюю прейґ уж стварднутого ляду, залядзую ше и так настава цомпля хтора ше поступно звекшує по длужини и грубини. Цомплї можу буц длугоки од коло 8-10-12 центи тиж и вельо длугши и по 30-40 центи. Вода ше нє муши вше лєм зоз крова счурйовац и „креировац“ цомплї, вода може вшелїяк капкац з даякей висоти на даяки предмет, (ограду з древа, металу, мурик итд.) змарзовац ше и так наставаю цомплї. == Форма и велькосц цомпльох == [[Поверхносц|Поверхноц]] цомплї вше гладка алє форма цомплї чи є гладка або нєровна будзе випатрац и завишиц од форми поверхносци зоз хторей ше злїва вода ґу цомплї. Тиж и од чистоти води чи ма у себе даяки бруд хтори позберала док ше счурйовала по крове.  Велькосц завиши од количества води хтора ше злїва на цомплю, кельо длуго тирва жридло цеплоти хтора розпущує шнїг/ляд и кельо будзе длуго температура воздуху нїзка (спод нули). Познате же цомплї можу буц дзекеди барз вельки и здабу на даяки [[Скулпторство|скулптури]]. == Опасносц од цомпльох == ♦ '''Покалїченя преходнїкаох''': Цомплї кед спадню зоз високих будинкох и поготов кед су векши можу спричинїц чежки калїченя особи або и шмерц (кед спаднє на главу). ♦ '''Очкодованє маєтка''': Цомплї можу спаднуц на авта, платново або плехово закрица-тенди, або на клима апарати и подобне та направиц вельки чкоди. ♦ '''Знїщованє кровох''': Векше количество ляду на крове стваря ,,лядово брани" хтори затримую воду на [[Череп|черепох]], и теди спричинюю прецеканє крова, и повалох а тиж ше случує пуканє и одквачованє од стрехи атмосферских цивох пре чежину ляду. == Фразеолоґия == ♦ замарз як ~„барз замарз“: ''Ефемия замарзла як цомпля'' ♦ Жимска [[лапишка]] (лїзалка), дзеци дакеди вжиме обивали цомплї зоз стрехи и цицали их. <gallery> Файл:Ice on stairway, 1968 (32085554416).jpg|Ограда залядзена и виша на нєй цомплї Файл:Bike in ice 1012-0410.jpg|Цомплї на залядзеней бицґли Файл:Blue Ice (2220925087).jpg Файл:Blankenberg.jpg Файл:Alien II (52096615772).jpg|Цомплї и ляд у червеним спектре фарбох (дїйствує застрашуюцо) Файл:Forchetta di ghiaccio.jpg|Длугоки цомплї </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II А-Н'', Нови Сад, 2017. рок, бок 699 * ''РНК Заря'' 1940, 103 б. == Вонкашня вяза == * [https://www.vremeradar.rs/vesti-o-vremenu/ledenice-zimski-ukras-ali-i-opasnost-kako-i-kada-nastaju--fbeb21d2-9ac3-4b46-ae11-59dd015d3900 Ledenice - zimski ukras, ali i opasnost] * [https://www.youtube.com/watch?v=Qc-38yWRPxQ Građani (ne)moraju da uklone ledenice, a ko je odgovoran?] youtube.com {{Commonscat}} [[Катеґория:Атмосферски зявеня]] [[Катеґория:Природни зявеня]] [[Катеґория:Форми води]] 9pnbwns10bdtik1n3li1cfiud2x879r 21220 21219 2026-09-03T21:58:26Z Olirk55 19 21220 wikitext text/x-wiki [[File:Eisnadeln am Baum - Ice needles on the tree.jpg|right|thumb|300px|Цомплї]]'''Цомпля''' то лядови длуговасти оштрейши фалат [[Ляд|ляду]] хтори виши зоз верха кровох, атмосферских цивох або конарох древа. Настава у специфичних условийох хвилї, кед ше зменює розпущованє [[Шнїг|шнїгу]] и змарзованє. == Значенє у руским язику == :'''1.''' Цомпля (ж. род, мн. '''цомплї''') видлужени фалат ляду под стреху (серб. леденица), лядова цомпля. Гласово вименєна старша форма ''сомпель'' (укр.диял. ''сомпель'' „лядова цомпля“) од праслав. ''soplь'', а то повязане зоз праслав. ''Sopěti'' „гласно дихац”. :'''2'''. франтовлїве значенє „смарґель под носом“. Всл. ''compeľ'' „цомпля”: ''ľadovi compeľ'' (Czambel), слц. ''sopeľ'' „смарґель“, рсй. с''опля'' „смарґель“, ''сопляк'' „нєдороснути чловек, смаркош“. поль. ''sopel'' :'''а''') „смарґель”; :'''б''') „нєдороснути чловек, смаркош”, == Як наставаю цомплї == [[File:19991226 09 Ice on our back porch (7040689387).jpg|right|thumb|302x302px]]Цомплї наставаю углавним у жимским чаше кед ше розпушує шнїг; цеплота зоз нукашньосци хижи предзера през кров або слунково зарї през [[дзень]], поступно розпущую шнїг на крове. Тот процес спричинює злїванє води хтора ше поступно счурює по крове ґу рубцом крова (ґу стрехи) и атмосферских цивох. Кед настава нїзша [[температура]], (по точку змарзованя) найчастейше то вноци, а вода счурююци ше кед сцигує по стреху хтора тераз жимнєйша, бо нєт цеплоти, вода ше пре нїзку температуру воздуха ознова змарзує. Вода ше предлужує злївац, капки ше счурюю прейґ уж стварднутого ляду, залядзую ше и так настава цомпля хтора ше поступно звекшує по длужини и грубини. Цомплї можу буц длугоки од коло 8-10-12 центи тиж и вельо длугши и по 30-40 центи. Вода ше нє муши вше лєм зоз крова счурйовац и „креировац“ цомплї, вода може вшелїяк капкац з даякей висоти на даяки предмет, (ограду з древа, металу, мурик итд.) змарзовац ше и так наставаю цомплї. == Форма и велькосц цомпльох == [[Поверхносц|Поверхноц]] цомплї вше гладка алє форма цомплї чи є гладка або нєровна будзе випатрац и завишиц од форми поверхносци зоз хторей ше злїва вода ґу цомплї. Тиж и од чистоти води чи ма у себе даяки бруд хтори позберала док ше счурйовала по крове.  Велькосц завиши од количества води хтора ше злїва на цомплю, кельо длуго тирва жридло цеплоти хтора розпущує шнїг/ляд и кельо будзе длуго температура воздуху нїзка (спод нули). Познате же цомплї можу буц дзекеди барз вельки и здабу на даяки [[Скулпторство|скулптури]]. == Опасносц од цомпльох == ♦ '''Покалїченя преходнїкаох''': Цомплї кед спадню зоз високих будинкох и поготов кед су векши можу спричинїц чежки калїченя особи або и шмерц (кед спаднє на главу). ♦ '''Очкодованє маєтка''': Цомплї можу спаднуц на авта, платново або плехово закрица-тенди, або на клима апарати и подобне та направиц вельки чкоди. ♦ '''Знїщованє кровох''': Векше количество ляду на крове стваря ,,лядово брани" хтори затримую воду на [[Череп|черепох]], и теди спричинюю прецеканє крова, и повалох а тиж ше случує пуканє и одквачованє од стрехи атмосферских цивох пре чежину ляду. == Фразеолоґия == ♦ замарз як ~„барз замарз“: ''Ефемия замарзла як цомпля'' ♦ Жимска [[лапишка]] (лїзалка), дзеци дакеди вжиме обивали цомплї зоз стрехи и цицали их. <gallery> Файл:Ice on stairway, 1968 (32085554416).jpg|Ограда залядзена и виша на нєй цомплї Файл:Bike in ice 1012-0410.jpg|Цомплї на залядзеней бицґли Файл:Blue Ice (2220925087).jpg Файл:Blankenberg.jpg Файл:Alien II (52096615772).jpg|Цомплї и ляд у червеним спектре фарбох (дїйствує застрашуюцо) Файл:Forchetta di ghiaccio.jpg|Длугоки цомплї </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II А-Н'', Нови Сад, 2017. рок, бок 699 * ''РНК Заря'' 1940, 103 б. == Вонкашня вяза == * [https://www.vremeradar.rs/vesti-o-vremenu/ledenice-zimski-ukras-ali-i-opasnost-kako-i-kada-nastaju--fbeb21d2-9ac3-4b46-ae11-59dd015d3900 Ledenice - zimski ukras, ali i opasnost] * [https://www.youtube.com/watch?v=Qc-38yWRPxQ Građani (ne)moraju da uklone ledenice, a ko je odgovoran?] youtube.com {{Commonscat}} [[Катеґория:Атмосферски зявеня]] [[Катеґория:Природни зявеня]] [[Катеґория:Форми води]] qzv3oj2e73btwigv7147c8uqrcxjmmd Златко Латкович 0 3502 21216 21215 2026-09-03T13:30:36Z Keresturec 18 Уложени фотки, мали корекциї 21216 wikitext text/x-wiki '''Златко Латкович''' (*[[18. марец]] 1928—†[[10. фебруар]] 1999), грекокатолїцки [[священїк]], парох, академски маляр, колекционер.<ref name=":0">Milan Radić, [https://uskok-sosice.hr/akademski-slikar-i-svecenik-zlatko-latkovic/ Akademski slikar i svećenik Zlatko Latković,] Vebsajt Udruga Žumberački uskoci, //uskok-sosice.hr/, objavljeno 08. 12. 2011.</ref> == Биоґрафия == Златко Латкович народзени 18. марца 1928. року у [[Беркасово|Беркасове]] при [[Шид|Шиду]], як наймладше дзецко у фамелиї грекокатолїцкого паноца Франи Латковича и панїматки Олґи родз. Сеґеди.<ref>Јулијан Тамаш, Прихватање разлике, Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 85.</ref> Златко мал ище три шестри и єдного брата. До основней школи ''Св. Винка Паулского'' ходзел у Баня Луки. У истим варошу 1945. року закончел и ґимназию. Ище як штредньошколєц Златко бул гарештовани на два мешаци пре його "длуги язик" з боку усташох у НДГ, а такой по ошлєбодзеню жеми 1945. року гарештовала го и комунистична власц.<ref name=":0" /> Кед бул випущени зоз гарешту и роботного лаґру Златко ше врацел до Баня Луки дзе му Младежски суд чесци забранєл же би ходзел до було якей школи у жеми. Нєодлуга бул ознова гарештовани под обтужбу же бул "вожд и орґанизатор усташко-диверзантскей терористичней орґанизациї у Баня Луки" и осудзени є на седем роки гарешту и утрату гражданских [[Закон (право)|правох]]. Пущени є на шлєбоду 1950 року алє под условийом же по 1952. рок ма робиц у будовательним подприємстве Конструктор у Зеници хтору нє шмел напущовац. После єдного рока допущене му же би ше врацел до Баня Луки хтору, тиж, нє шмел напущовац. Златко Латкович 1952. року положел приємни испит на заґребскей Академиї подобових уметносцох, алє му студиранє нє було допущене. Под час пейцрочней цемнїци вон у себе одлучел же, кед останє живи, та предлужи школованє за священїка. Так и вон, по фамилийней традициї хтора у остатнїх 100 рокох дала 30 паноцох, пошол студирац на Високей филозофско-теолоґийней школи у Дякове хтору закончел 1956. року. Златко Латкович бул пошвецени за священїка у катедралней грекокатолїцкей церкви св. Кирила и Методия у Заґребе. После того як його молба за предлуженє студийох на заґребским Католїцким богословским факултету була одбита Златко Латкович ознова покладал приємни испит на Академиї подобових уметносцох у Заґребу и уписал ше на дзешецсеместрални студиї малярства у класи проф. Любу Бабича хтори закончел у юнию 1961. року. Од 1957. по 1962. рок вон служел як парох у грекокатолїцкей парохиї св. Юря у Стойдраґи. Ту настрадал у транспортним нєщесцу и пре чежки калїченя вон пошол на лїченє до СР Нємецкей дзе, познєйше, одлучел же там и останє. После живота у Келну и Бамберґеру Златко Латкович 1963. року постал душпастир Грекокатолїкох у Заходним Берлину, дзе є 1967. року вибрани за пароха у парохиї св. Николи Чудотворца. Под час його служби парохия дожила духовну и материялну обнову и основани [[хор]]. Святи престол 6. децембра 1970. року меновала Златка Латковича за протоєрея ставрофора пре заслуги на полю церковней уметносци и вибудови берлинскей парохиї. Златко Латкович ше 1981. року врацел до Заґребу дзе по 1990. рок дїйствовал як литурґ и казательник Катедралней парохиї церкви св. Кирила и Методия. Латкович 1984. року у тей парохиї обновел грекокатолїцке шпиванє: основал Хлопски хор грекокатолїцкей парохиї св. Кирила и Методия у Заґребе под дириґентством Бранка Герака. За тот хор вон порихтал зборнїк шпиваньох Божествена литурґия. [[Файл:Kapljicka u kvartelju Z Latkovica.jpg|алт=Златко Латкович на уходзе до каплїчки у його квартелю|мини|410x410п|Златко Латкович на уходзе до каплїчки у його квартелю]] == Уметнїцка творчосц == Попри священїцкей поволанки Златко Латкович бул тирвацо пошвецени и малярству. Його образи по нєшка краша [[Иконостас|иконостаси]] жумберских [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцких церквох]] у Ґрабару, Мрзлим Полю, Печну и Стойдраґи, та иконостас Каплїчки за восточне богослуженє Базилики св. Николи Чудотворца у Барию у Италиї. Окрем традиционалистично поробених сакралних змистох, Латкович творел ґрафики и малюнки профаней природи, часто енформелистичней фактури.<ref> Prof. Josip Dujmović, [https://uskok-sosice.hr/samozatajna-umjetnost-zlatka-latkovica/ Samozatajna umjetnost Zlatka Latkovića], Vebsajt //uskok-sosice.hr/, objavljeno 18. 03. 2014.</ref> ''Accademia Italia delle Arti e del Lavoro'' го 1980. року прияла до свойого членства и додзелєла му златну медалю. Златко Латкович вецей децениї преучовал византийски способ мальованя образох, а резултати своїх виглєдованьох обєдинєл у обсяжним рукопису ''Ikonografija ikone.'' Як маляр, Златко Латкович ше опробовал у шицких подобових технїкох же би ище баржей приблїжел свой духовни и подобови опус и вец тото подаровал и другим. Вон ше занїмал зоз ґрафику и то у шицких ґрафичних дисциплинох творяци так ґрафични опус у двох напрямох: сакралним и профаним. У сакралним вон затримал византийски стил мальованя образох и такповесц у цалосци пренєшени подоби зоз церковних иконостасох, а у профаней часци опуса вон ше занїмал зоз малярским експериментом од Матисових крокийох та по енформеловски роздумованя у попольньованю подобовохо спектра. У технїки олєйових [[Фарба|фарбох]] вон творел мертви природи, психолоґийно виражени портрети (Композиция зоз цикламами, 1959, Портрет жени, коло 1960, обидва малюнки у Варошским музею у Вуковаре), та фиґурални композициї у цмим спектру еґзистенциялистичней (Розколєни, Бичовани, Гарештанєц, 1963-81) и сакралней (Голгофта, 1962) инспирациї. Обявел даскельо ґрафични мапи (''Passio'',Берлин 1969, линорез), автор є витража у церкви св. Йосипа у Сараєву (Святи Андрия и Святи Петро, 1986) и образох у церкви Мацери Божей од Здравя у Сужану на острове Крк (1990). Мал 14 самостойни вистави у Берлину, потим у Берґиш Ґладбаху (1975), у Заґребе мал штири вистави, у Верони (1995) та мал заєднїцки вистави на УЛУГ (1961), на виставох збирки Бауер (Вуковар 1965, Заґреб 1989), на збирки Бранислава Ґлумца (Вировитица 1982, 2009), на Заґребскей вистави рисункох (1985, 1987), Заґребскей вистави ґрафикох (1986), и на Триєналу акварелох (Озаль 1998). Илустровал кнїжки Свята литурґия (Заґреб, 1987) и Евангелия по Мариї (Ж. Кустич, Заґреб 1988). [[Файл:Grafika 1.jpg|мини|397x397п]] == Колекционерска робота == [[Файл:Pikasov hljinjani kančov.jpg|алт=Пикасов глїняни канчов за вино|мини|284x284п|Пикасов глїняни канчов за вино]] Вельку часц свойого живота Латкович пошвецел призберованю уметнїцких дїлох.<ref name=":0" /> Така активносц принєсла до його колекциї винїмково вредни ґрафики, малюнки и образи. Так формовал збирку малюнкох, скулптурох, археолоґийних предметох та русийских, итало-критских и византийских образох, а у тим шицким найвреднєйши були коло 1400 ґрафични папери уметнїкох од XIV–XX сторочє, (П. Бруґел, Рембрант, Фредерик Бенкович, Андрия Медулич, М.Ц. Црнчич, О. Милер) єдна часц тих творох була виложена 1989. року у Вараждину (ґрафични мапи А. Дирера, Ґ. Ґої, и П. Пикаса) и 1998. у Заґребу (бакрописи Д. Ходовєцкого). У збирки ґрафичних паперох зоз коло 40 паперами була заступена и Болоньска школа (Карачи, Рени, Доменичино). У його квартелю, дзе єдну просторию ушорел як каплїчку та ту дзекеди служел Службу божу членом своєй родзини, у шицких просторийох и у самей каплїчки ше могло видзиц барз вредни келтски и єгипетски фиґурки, а на сиґурним месце були одложени фляшки парфема зоз Помпеї, алати зоз каменого периоду, колекция старого греческого пенєжу и дукатох та роботна кнїжочка зоз скицами и студиями Пабла Пикас. Од 2010. року уложени вецей як 200 його дїла до Самоборского музею, а збирка уметнїцких предметох и нєобявени текст ''Ikonografija ikone'' ше чуваю у Грекокатолїцким семинарию у Заґребе. У мешацох пред його нєсподзиваним упокоєньом Златко Латкович зоз тестаментом даровал векшу часц свойого маєтку за подмиренє трошкох вибудови грекокатолїцкей церкви и пасторалного центра у Самоборе. Таки грекокатилїцки центер и вибудовани и отворени 2003. року. У нїм ше зиходза вецей як тисяч грекокатолїки зоз Самобору. Позната збирка уметнїцкого блага Анти Топича Мимари найвекша у [[Горватска|Горватскей]], а Златко Латкович охабел за собу збирка хтора, по богатстве и рижнородносци, такой за Мимарову. Златко Латкович часто знал повесц же го маляре цалого вику тримали за священїка а священїки за маляра. Мож повесц же церква, вироятно, нє була одушевена з тим же єй паноцец, хтори мал право ношиц Златни криж, мальовал акти швайцарских ґрофицох. Академски маляр и колекционер ридких уметнїцких дїлох грекокатолїцки священїк Златко Латкович умар 10. фебруара 1999. року у больнїци ''Маґдалена'' у Крапинских Топлицох. Поховани є на заґребским [[Теметов|теметове]] Мироґой. == Ґалерия == <gallery> Файл:Grafika 3.jpg Файл:Grafika 4.jpg Файл:Portret zeni zoz 1955 roku.jpg|Портрет жени, 1955. рок, ґрафика Файл:Grafika 2.jpg </gallery> == Литература == * Nedžad Haznadar, Dürerove, Rembrandtove, Goyine i Picassove grafike iz zbirke Zlatka Latkovića će biti prodne strancima ako ih država hitno ne otkupi!, Nacionalni tjednik Globus broj 433, 26. ožijak 1999, st. 62-64. == Вонкашнї вязи == * A. Šeparović, [https://bl.lzmk.hr/clanak/latkovic-zlatko LATKOVIĆ, Zlatko]. Hrvatski biografski leksikon (1983–2026), mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2026. Pristupljeno 31.8.2026. * Bari, Italy. [https://www.shutterstock.com/image-photo/bari-italy-iconostasis-by-zlatko-eastern-2702899941?dd_referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F Iconostasis by Zlatko Latković in the Eastern Chapel of the crypt of the Basilica of St. Nicholas in Bari], featuring richly painted icons and traditional wooden panels. * [https://www.google.com/search?q=phttps%3A%2F%2Fbl.lzmk.hr%2Fclanak%2Flatkovic-zlatko+LATKOVI%C4%86&oq=phttps%3A%2F%2Fbl.lzmk.hr%2Fclanak%2Flatkovic-zlatko+LATKOVI%C4%86&gs_lcrp=EgZjaHJvbWUyBggAEEUYOTIGCAEQRRg60gEIMjQwNmowajeoAgCwAgA&sourceid=chrome&source=chrome.ob&ie=UTF-8 LATKOVIĆ, Zlatko - Hrvatski biografski leksikon] * [https://biramdobro.com/grkokatolicki-svecenik-i-vrsni-slikar-iz-uskockog-gorja/ Grkokatolički svećenik i vrsni slikar iz Uskočkog gorja], vebsajt //biramdobro.com/, 22. veljače 2026. * Luka Tripalo, [https://www.glas-koncila.hr/iz-neobjavljena-rukopisa-grkokatolickoga-svecenika-i-umjetnika-zlatka-latkovica-3-ikona-navijesta-gdje-teologija-ne-dopire/ IZ NEOBJAVLJENA RUKOPISA GRKOKATOLIČKOGA SVEĆENIKA I UMJETNIKA ZLATKA LATKOVIĆA (3) Ikona naviješta gdje teologija ne dopire], vebsajt //www.glas-koncila.hr/, 29. kolovoza 2022 * [https://www.abebooks.com/signed-first-edition/Zlatko-Latkovic-Linolschnitte-Paian-Kunstmappe-Bl%C3%A4tter/12207817454/bd Zlatko Latkovic Linolschnitte]. ( = Paian - Kunstmappe I.) Blätter, Vebsajt //www.abebooks.com/, April 10, 2003 * [https://www.antikvarijatzz.hr/en/books/zlatko-latkovic/67247/ Zlatko Latković, Catalogs], Vebsajt Antikvarijat Zlatarevo zlato, //www.antikvarijatzz.hr/, == Референци == <references /> [[Катеґория:Священїки]] [[Катеґория:Маляре]] [[Катеґория:Уметнїки]] htp595hk4318ksdwybtio4xl6dmm80w