Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.18 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Баркарола 0 632 21254 13289 2026-09-05T16:54:26Z Olirk55 19 Означени викивязи 21254 wikitext text/x-wiki [[File:A Gondola on the Grand Canal, Venice) by William Callow, RWS.jpg|thumb|Ґондола на води (Вельки Канал, Венеция)|382x382п]] '''Баркарола''' (ит. ''barca'' - чамец) народна писня венециянских ґондолирох;<ref>[https://bibliotekar.ru/slovar-muzika/20.htm Баркарола] [//https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B0,_%D0%9B%D1%8E%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0 Михеева Л. В. Словарь музыкальных терминов —М.]: Советский композитор, 1984.</ref> у вецей музичних жридлох [[композиция]] ше спомина як ґондолєра.<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%93%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%B5%D1%80%D0%B0 Гондольера //] [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона]: в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref> Настала у Италиї у чудесним городзе на води Венециї по чиїх улїцох нєчуйно плїваю длугоки чамци-ґондоли. Веслаюци у ґондолох [[дзень|днями]] и ноцами, настали писнї баркароли. По веслачох и ґондолох дзепоєдни их наволую ''ґондолєри'', Писнї на води. Баркаролу характерує умерени [[Темпо (музика)|темпо]] у 6/8 такту, лирика, мелодичносц, хтору провадзи умирююци ритем. Вон дочарює гойсанє на [[Габа|габох]] хтори ше благо зменюю єдна за другу. Тота музична форма була популарна у периодзе романтизма у 19. вику. [[Композитор]]ох романтизма прицагнул мегки и благи ритем баркароли (ґондолєри), хтори их инспировал твориц у тей форми. Музична форма баркарола ше розширела у европских державох и велї [[Композитор|композиторе]] компоновали ''[[Вокална музика|вокални]]'' баркароли a тиж и у ''инструменталней'' форми поготов за клавир. Баркароли компоновали композиторе: [[File:Barcarolle chopin.jpg|right|thumb|300px|Ф. Шопен, Баркарола Fis - dur (нотна партитура) ]] * Польски композитор Фредерик Шопен компоновал дїло за клавир зоз назву ''Баркарола у F- duru'' [[Опус (музика)|(оп]]. 60), написана 1846. року. * Композитор Ян Ґал написал оперу ''Баркарола 1884''. року. * Петро Илїч Чайковски, у циклусу ''Рочни часци'' находзи ше дїло ''Юний – Баркарола''. * Феликс Менделсон у своїх зборнїкох ''Писнї без словох'' тиж похасновал форму баркароли. * Жак Офенбах, єдна зоз найпознатших баркаролох ''Belle nuit, ô nuit d'amour'' зоз опери ''Гофманово приповедки''. Попри спомнутих композиторох баркароли писали ище Михаил Ґлинка, Серґей Рахманїнов. Анатолий Лядов, Николай А. Римски-Корсаков, С. Рахманїнов и други. [[Файл:Frédéric Chopin - Barcarolle in F-sharp major, op. 60 (Martha Argerich, 1962).flac|right|thumb|301x301px|Баркарола у Fis- duru, Фредерика Шопена (визначни польски композитор)]] Познату и найнєзвичайнєйшу баркаролу вокалного типу написал Николай А. Римски-Корсаков ''Писня венециянского госца (''рсй''. Песня веденєцкого гостя)'' зоз опери ''Садко.'' У чаше старей Русиї Венеция ше волала Веденєц а млєтацки тарґовец „''Веденцов госц''“. Композитор Н. А. Римски-Корсаков викомпоновал [[Ария|арию]] у ритму и по характеру венециянскей писнї баркароли. [[File:Mikhail Glinka's Barcarole in G major, from Four Musical Essays (1847).ogg|right|thumb|300px|Михаил Ґлинка, Баркарола у G-duru (1847)]]Баркарола була популарна форма у опери, у хторей ше могол безвинїмково сентиментални стил народней писнї прикладно похасновац. Попри дїлох Офенбаха: Пайциєло, Вебер и Росини писали [[Ария|ариї]] хтори були форми баркароли; Доницети поставел венециянску сцену на отвераню Марио Фалиеро (1835) зоз баркаролу за ґондолира и [[хор]]; а Верди тиж похасновал баркаролу у своїм дїлу. Позната традицийна баркарола ''Санта Лучия'' обявена 1849. року. Султан Абдулазиз (32 султан по шоре) Османлийского царства (1830-1876), тиж компоновал баркаролу ''La Gondole Barcarolle.''<ref>[https://prismatically.blog/2019/02/10/a-prismatical-figure-in-history-sultan-abdulaziz/ "A prismatical figure in history sultan Abdulaziz" Композитор баркароли] (аудио знїмок)</ref> Замерковни ище баркароли: у другим ставу клавирскей ''Сонати'' Лудвиґа ван Бетовена у G-duru, Опус 79. Баркароли Чарлс-Валентина Алкана зоз його нашпивох, оп. 38а, 38б, 65, 67 и 70; ''Баркарола'' Камия Сен Санса за виолину, виолончело, гармониюм (лєбо оргулї) и клавир; Бели Бартока баркарола ,,''Out of Doors''”; ''Баркарола'', оп. 27, ч.1, Мориса Московского, и даскельо приклади Антона Рубинштайна, Милия Балакирєва, Александра Глазунова, Едварда Мекдауела, Мел Бониса итд. == Баркароли композиторох у 20. вику == У 20. вику ище вше тота музична форма иснує и прицагує композиторох. Компоную ю зоз характеристиками сучаснєйшей гармониї у структури дїла. Баркароли пишу за соло [[подзелєнє музичних инструментох|инструменти]] а найчастейше за клавир, Джодж Ґершвин ''Танєц габох (1937. дїло'' нє публиковане'')'' зявює ше и у балетскей [[Подзелєнє музики|музики]] напр. Дян-Карло Монети балет ''Себастиян'', Леонид Бернштайн ''Баркарола кральох'' зоз оперети ''Кандиде'' (1956), Р. Родриґес, ''Hello Young Lovers'' у мюзиклу ''Краль и я'' (1951) неокласична Баркарола Гуана Мариї Солареа за клавир (знїмак уключени до албуму ''Sombras blancas'') итд. 25 минутови хорски циклус ''Валден Понд'' (1996) Доминико Арґента, вон ма поднаслов ''[[Ноктурно|Ноктурна]] и баркароли за мишании [[хор]]''; дїло зоз пейц рухох, и у велькей мири похасновани 6/8 такт. Предостатнї став ,,''Pierrot lunaire'',” Арнолда Шенберґа,<ref>[https://soundtrove.blog/category/pierrot-lunaire/ "''Pierott lunaire''"] Sound Trove. 20 October 2022. Retrieved 2023-04-28.</ref> ''Хеимфагрт'', тиж означени як баркарола. У давним периодзе у лирики трубадурох Пиринейского полуострова 13. и 14. вику, баркарола (порт. ''barcarola'') лєбо мариня (порт. ''marinha'') була єдна зоз ридких под'жанрох '''''кантиґи''''' о приятельстве, вязани за женски любовни писнї.<ref>[https://www.infopedia.pt/artigos/$cantiga-de-amigo "Cantiga de amigo" (порт.).] Dicionários Porto Editora. Porto Editora. (порт.) Дата обращения: 4 марта 2018. [https://web.archive.org/web/20180304173143/https://www.infopedia.pt/$cantiga-de-amigo Архивировано]: 4 марта 2018.</ref> == Дискоґрафия == * [https://www.discogs.com/release/13440644-Dominick-ArgentoDale-Warland-Singers-Walden-Pond ''Walden Pond'' (1997) The Dale Warland Singers, Gotic Records, 2003] == Вонкашня вяза == * [https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0 Баркарола] [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона]: в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. * Brown, Maurice (1980). "Barcarolle". In Sadie, Stanley (ed.). The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan. * [https://www.youtube.com/watch?v=5-89Q6LEAlA П. И. Чайковски, Баркарола-Юний, зоз циклуса: ''Рочни часци''.] You Tube Kanal * [https://www.belcanto.ru/barcarola.html Баркарола], ''www.belcanto.ru'' == Референци == <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични форми]] [[Катеґория:Италия]] lsgxlgr3fkkvjlp8brp5raucl51vwo4 Биномна номенклатура 0 962 21257 15447 2026-09-05T17:10:41Z Olirk55 19 Викивязи 21257 wikitext text/x-wiki [[Файл:306_Betula_alba_L.jpg|мини|424x424px|''Betula alba'' L. - Била бреза]] '''Биномна (бинарна) номенклатура''' то способ даваня єдинствених менох у биолоґиї. Тот способ менованя живих єствох почал шведски ботанїчар и зоолоґ [[Карл Ландштайнер|Карл Лине]] <ref>Polaszek, Andrew (2009), Systema naturae 250: the Linnaean ark, стр. 189 </ref> (1707―1778), у науковим швеце познати и як творитель таксономиї – биолоґийней дисциплини хтора ше занїма зоз науковим и практичним дефинованьом и менованьом ґрупох орґанизмох спрам своїх подобносцох. Свою роботу Карл Лине обявел у дїлу ''Species'' ''Plantarum'' (рус. Система природи) 1753 року. <ref>Knapp, Sandra,[https://www.nhm.ac.uk/discover.html What's in a name? A history of taxonomy : Linnaeus and the birth of modern taxonomy,] Natural History Museum, London</ref> Зложене слово биномна походзи од [[Латинка|латинского]] слова ''би'' - двойнїсте и греческого ''номос'' – мено, [[Закон (право)|закон]], наука. Слово номенклатура походзи од латинских словох ''номен'' – мено и ''каларе'' – наволац. Же би нє пришло до нєпорозуменя кед ше исту файту наволує зоз розличнима менами, у науки ше хаснує лєм латинску назву. Бинарна номенклатура (двоменови файти)<ref>[https://biozmaj.wordpress.com/2013/12/11/%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B0-4 „Класификација живих бића”.] biozmaj.wordpress.com.</ref> то способ менованя зоз хторим ше каждей файти додзелює назву зоз двох словох. При менованю ше почитує правила латинскей ґраматики, алє и нє муши, односно, мож хасновац и слова зоз других язикох, наприклад старогреческого. Перша слово мена означує род хторому файта припада, а друге слово мена означує файту. Наприклад людзе, односно ''Homo sapiens'', як файта ''sapiens'' припадаю роду ''Homo''. == Часци наукового мена файти == Наукове мено файти у биномней номенклатури ше состої зоз двох словох. Перше слово одредзує припадносц даєдней висшей ґрупи зродних файтох, на основи подобних прикметох важних часцох цела. Наприклад, кед часци квитку и плоду, форма и збудова лїсца, стебла и кореня препознатлїви при вецей рошлїнох хтори у узко повязаних одношеньох зродства, вец ше тоти рошлїни ґрупує до єдного роду и вони доставаю заєднїцке мено або мено роду. Заєднїцки прикмети шицких файтох истого роду волаю ше прикмети роду. Друге слово блїзше описує конкретну файту орґанизма, даяки єй деталь, специфичносц хтору лєгко мож мерац и поровнац, бивальнїк на хторим жиє, державу у хторей є першираз описана, мено або [[презвиско]] даєдней славней историйней особи або науковца хтори ю перши описал. Мена роду и файти ше вше пише зоз зукосима буквами (италиком/курзативом)<ref>How to Write Scientific Names of Organisms. Competition Science Vision.</ref> <ref> Hugh T.W. Tan & Tan Kai-xin. Understanding and Learning Scientific Names of Species.</ref>. Мено роду ше пише зоз вельку початну букву, док ше друге слово, звичайно прикметнїк, пише зоз малу букву. Приклад : медведжа цибулька, дзиви [[цеснок]], сремуш – народна назва <div class="center"> {|style= color:darkgreen |''Allium ursinum'' L. (1761) |} </div> [[Файл:Allium_ursinum_L.jpg|алт=mini|мини|220x220п|Дзиви цеснок]] :- перше слово ''Allium'' представя мено роду: цеснок :- друге слово ''ursinum'' означує прикмету (епитет) файти – медведжи (слово ''ursus'' на латинским значи медведз) :- буква '''L''' початна буква презвиска ботанїчара хтори перши описал тоту файту. У тим прикладзе то праве Карл Лине. :- 1761. рок означує рок кеди тота файта першираз описана Назва епитету файти хтори ше додаваю ґу мену роду и зоз хторима ше дефиную науково мена векшини єствох єст вельо, а даєдни од нїх то: {|style="width: 100%" | •''albus'' (лат.) — били | •''arctos'' (греч.) — сиверни |- | •''arvensis'' (лат.) — польски | •''borealis'' (лат.) — сиверни |- | •''brevis'' (лат.) — кратки | •''chloreus'' (греч.) — желєни |- | •''domesticus'' (лат.) — домашнї | •''maximus'' (лат.)— найвекши |} Значносц биномней номенклатури Наукове мено файти значне першенствено пре широке хаснованє и стабилносц прилапеного мена одредзебей файти живих єствох: :▶ Кажде єство ше може нєдвосмислово меновац лєм зоз двома [[Слово|словами]]. :▶ Єдинствена назва прилапена у цалим швеце и нє исную забунки при прекладаню на рижни язики. :▶ Гоч є далєко од совершенства, стабилна є. Наприклад, при спознаню нових информацийох и можебуц премесцаньом медзи ґрупами, дате мено остава занавше. == Вонкашня вяза == * [https://prezi.com/p/-5me5kdbuqxg/binomna-nomenklatura/ Биномна номенклатура], ''prezi.com'' * [https://mojedvoriste.in.rs/kurs/modul-3-nazivi-biljaka Називи биљака - Биномна номенклатура], ''mojedvoriste.in.rs'' == Референци == [[Катеґория:Биолоґия]] <references /> [[Катеґория:Наука]] 2qkcv6wajh4w1nazoafo9xhbbkhtj6q Атонална музика 0 1455 21255 16443 2026-09-05T16:59:33Z Olirk55 19 Викивязи 21255 wikitext text/x-wiki [[File:Schoenberg - Drei Klavierstücke No. 1 - Irakly Avaliani.webm|right|thumb|270px|Атоналносц, илустраия дїла „Mässig“ - 1.часц композициї ''Три клавирски миниятури'', [[Опус (музика)|опус]] 11, Арнолда Шенберґа]]'''Атонална музика''' то музични систем, хтори постої и базує ше на 12 [[Тон|тонох]]. У нїм нєт функционалней гармониї як главного структуралного елемента.<ref>Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 81. ISBN 86-331-2075-5.</ref> Ровноправносц помедзи шицких тих 12 тонох то основа медзисобних комбинацийох шицких 12 тонох. Атоналносц то у реалносци гранє и компонованє дзе ше нє хасную можлїви постояци [[Музична скала|музични скали]].<ref>[https://www.thinkingapplied.com/tonality_folder/ tonality.htm] by Lee Humphries</ref> Арнолд Шенберґ бул перши [[Композитор|композитор]] хтори виглєдовал атоналносц, хтора ше найчастейше находзи у сучасней класичней и у експерименталней [[Подзелєнє музики|музики]]. == Кратки опис == Атоналносц настала як резултат преширйованя [[Тоналитет|тоналитета]] през хроматику, функционалну инверзию, „секундарней доминанти“, „блукаюцих“ полисемантичних акордох и других гармонских зявеньох у позноромантичней музики Ф. Листа, Р. Ваґнера, Ґ. Малера, М. Мусорґского, А. Скрябина, як и музики Де Пробутока, И. Фиева, Месияна и велїх других композиторох хтори любели у музики експериментовац. {| class="wikitable" align=right width=300px |+ |<score sound="1">{<c' fis' bes' e'' a'' d'''>1}</score> |Мистични атонални акорд Aлександра Скрябина |} Почaток атоналносци ше вяже за финале Шенберґового ,,Другого смикового квартета” (1908). To бул период ,,чежких” виглєдованьох нових законох у музичней гармониї хтори би могли заменїц застарени систем тоналитетох у исти час кед ше и Шенберґ, його школяре-шлїдбенїки Антон Веберн и Албан Берґ обрацели ґу атоналносци. Период атонализма у музики композиторох „Новей бечскей школи” тирвал одприлики по 1920-25.рок, кед Шенберґ (а скорей нього Гауер) видумал и першираз похасновал „додекафонию”, односно дванацтонску технїку. Медзитим, принципи и естетику атоналней музики превжали и велї други композиторе 20. вику. Атонална музика ше далєй розвивала, а числени приклади мож найсц и у музики 21. вику. Як предлужовала атонална музика свой розвой, тиж так ше вельо о нєй розправяло у музичних кругох: композиторох, теоретичарох, музиколоґох и виводзачох, тиж и на музичних симпозиюмох шветових розмирох. Познати цитирани слова Албина Берґа: ,,Цо значи атоналносц? ,,Словни вираз „атонални” постал обща дефиниция музики у хторей нє лєм же нєт вязи зоз периферну структуру у музики зоз гармонийским центром (т.є. тонику) алє нєт вязи и нє виполнює анї цалосци а анї поєдиносци и други характеристики и законїтосци музики (як цо то мелодия, ритем, музична форма, [[Артикулация (музика)|артикуация]] итд.). Так же вираз „атоналносц” нєшка значи такп. исте цо и „нє-музика,” „анти-музика” (нєм. ''Unmusik''). Односно найприблїжнєйше ше нєшка толкує атоналносц як подполна процивносц од того як ше потераз музика похопйовала и толковала. <...> ''Сам Сотона би нє здумал страшнєйше слово од ,,Атонална”'' же би описал нову уметносц! == Литература == * [https://hr.wikipedia.org/wiki/Nik%C5%A1a_Gligo Nikša Gligo  Pojmovni vodič kroz glazbu 20. stoljeća''.] Zagreb: MIC KDZ/Matica hrvatska 1996., str. 13, ISBN 953-96779-0-4 '' * Мазель Л. О путях развития языка современной музыки // Советская музыка, 1965, № 6, 7, 8; * Холопов Ю. Н. «Атональность» — новая тональность // Гармония. Практический курс. Ч.2. — М., 2003. — бок 512—524. * Baker, James M. 1980. "Scriabin's Implicit Tonality". [https://en.wikipedia.org/wiki/ Music Theory Spectrum] 2:1–18. * Bryan R. Simms: The Atonal Music of Arnold Schoenberg, 1908-1923, Oxford University Press, 2000. ISBN 0 19512826 5 == Вонкашня вяза == * [https://www.scribd.com/document/873846787/ muzicko-20-vek PDF] scribd.com * [https://www.youtube.com/watch?v=oJg4XbzSV9Q The Beauty of Atonal Music /Unique contrasting pieces Op.19] youtube.com * [https://forum.crnobelo.com/threads/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0.5737/ Атонална музика] == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] 81izcrnfcvir7lu2fdyh6p16e39e2mv Баня Юнакович 0 3169 21253 19459 2026-09-05T16:46:28Z Olirk55 19 Означени викивязи 21253 wikitext text/x-wiki [[File:Banja junakovic bazeni.JPG|right|thumb|300px|Базени у Банї Юнакович]]'''Баня Юнакович''' (серб. Бања Јунаковић), находзи ше на 4,5 км од Апатина,<ref>[https://www.istnews.com/banje22.htm Бања Јунаковић.] Приступљено 3. 8. 2015.</ref> змесцена є на концох истоменного Парк лєса нєдалєко од рики Дунай. == История == Перше термалне жридло води одкрите давного 1913. року, а достати резулатати анализох потвердзели єй лїковитосц. По квалитету класификована є єднак зоз термаланима водами як у банї Карлово Вари у Чешскей, и у Гарканю у Мадярскей. Длугорочне жаданє компетентих було же би ше лїковита вода понукла векшому числу пациєнтох, та так баня Юнакович почала з роботу 1983. року, постала и купель. Купель постої од 1983. року. Архитекта Дьордє Ґрбич достал теди награду &quot;Борби&quot; за найлєпше архитектонске витворенє у [[Войводина|Войводини]].<ref>"У духу равнице", "Борба", 9. феб. 1984, стр. 12</ref> == Понукнуца нєшка == У купелї постої рехабилитацийни-здравствени центер хтори оможлївює лїченє шицких файтох реуматичних хоротох, ортопедских и неуролоґийних охореньох, ґинеколоґийних охореньох и малженского стерилитета. Вода у купелї ма [[Температура|температуру]] до 50 ºЦ а жридло вибива на 700 [[метер]]<nowiki/>и глїбини. Попри комплекса отворених базенох у банї постої и заварти термални базен, понукаю ше рижни файти масажи, третмани, и услуги ''spa'' и ''wellness'' центра. За любительох [[Спорт|спорта]] обезпечени штири терени за тенис, терен за одбойку на [[Писок|писку]], столи за столни тенис, куґлярня. За любительох природи постоя длугоки [[Дражка|дражки]] за шпациранє през длугоки Лєсов парк. == Ґалерия == <gallery> Файл:Wiki.Vojvodina IX Banja Junaković 576.jpg|Випатрунок будинка Банї Юнакович од вонка Файл:Wiki.Vojvodina IX Banja Junaković 569.jpg|[[Скулпторство|Скулптури]] у окруженю Банї Юнакович Файл:Banja junakovic enterijer.JPG|Ентериєр - єдалня у Банї Юнакович </gallery> == Литература == * ''Мала енциклопедија Просвета'' (3 изд.). Београд: ''Просвета'' 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%82._%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9BМарковић, Јован Ђ.] (1990). ''Енциклопедијски географски лексикон Југославије''. Сарајево: ''Свјетлост.''[https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 978-86-01-02651-3]. == Вонкашнї вязи == * [https://banja-junakovic.rs/ Бања Јунаковић] banja- junakovic.rs/ * [https://www.apatin.org.rs/smestaj/hoteli/banja-junakovic-kod-apatina_14 Banja Junaković kod Apatina] apatin.org.rs == Референци == <references /> [[Катеґория:Банї у Сербиї]] [[Катеґория:Банї]] l607ur2bqsxpcl130yid0hztvpvlald Баня Палич 0 3216 21256 19689 2026-09-05T17:03:42Z Olirk55 19 21256 wikitext text/x-wiki [[File:Palic panorama.jpg|right|thumb|303x303px|Баня Палич и Озеро]]'''Баня Палич''' (серб. ''Палићка бања'') то баня на сиверу [[Бачка|Бачкей]] [[Сербия|(Сербия]], [[Войводина]]), коло 7 km далєкосци од [[Суботица|Суботици]]. Баня настала на гранїци лесни и [[Писок|писку]] при Паличким озеру и представя туристичну природну цалосц. Под меном Палус, першираз ше спомина 1690. року, а предпоставя ше же тото мено достате по старей пустари Палий хтора ше спомина ище 1462. року, або по населєню Паледьгаза, а хторе спомнуте єден вик познєйше. == Озеро Палич природна драгоциносц == Озеро Банї Палич дакеди було слане, и зоз нього вицагована соль. Главни лїкар Бачкей жупаниї, Янош Ґотфрид Либертраут, указал 1780. на високи процент солї у озерскей води, а з тим и на єй лїковитосц. Як лїковите озеро ше спомина 1823, а 1856. року вивершена перша хемийна анализа води хтора потвердзела тоти предпоставки. На побрежю озера 1845. збудоване перше Цепла купальня и Палич постал купель (баньске место). [[File:Palic13.jpg|right|thumb|311x311px|Озеро Палич]] Штредком 19. вику на сиверним побрежю озера 1853. засадзени розкошни парк (1850), вибудовани погосцительни обєкти; Мала карчма и перши готели .„Тршчара” – 1853, „Стари готел” – 1857). а богати Суботичанє будовали вили и лєтнїковци. Баня Палич и лєтовалїще доживює значни розвой на початку 20. вику, теди кед 15. септембра 1912. року, у Суботици отворени, познати импознантни будинок Городска хижа, а купель Палич достава атрактивну Вельку терасу, Женски штранд и водотурню. Вода на озеру Палич сумпорйовита, алкална и муриятична (24⁰ С. а ма у себе литиюм и рубидиюм, хтори ше хаснує за лїченє ревматичних и нервних охореньох. Блато зоз озера тиж лїковите. Його главни состойк то стронциюм, хтори помага при зрастаню косцох. Прето ше найлєпше лїчиц у тей банї зоз купаньом у зогратей води (цепла купальня), облогами и у зогратим минералним мулю (блатна купальня). Як медицински третмани хасную ше ище и електротерапия и масажа.<ref>[https://web.archive.org/web/20181128083338/http://banjapalic.org/banja/banja-palic-vojvodina/ Palićka Banja – Vojvodina, Banja Palic, Palićka Banja – Palićko jezero”.] Архивирано из оригинала 28. 11. 2018. г. Приступљено 04. 12. 2018.</ref> == Баня Палич нєшка == Баня Палич ше находзи у околїску велького парка хтори окрем зоз велїма животинями пополнєти и зоз буйну веґетацию. У нїм рошню коло 270 рижнородни лїсцопадни и жимжелєни древа. Попри сторочних дубох, парк украшую рошлїни, черяки и древа як цо ариш, секвоя и либански кедри. Цали амбиєнт прекрасни за приємни фамелийни и други вилєти. Пребуванє у Банї Палич понука своїм нащивительом забавни и спортски активносци як плахтаркарство, весланє по озеру, риболов, на розполаганю атлетски дражки, терени за мали спорти: тенис, одбойку на писку итд. а тиж отворени и заварти базени з термалну-лїковиту воду. Нєдавно, на тим теренє озера Палич, отоврени и Аква парк. Озеро Палич ше поряднє отримує так же коло нього єст дасекльо купалїща и плажи. Постоя вецей вили хтори понукаю одличне и комфорне змесценє под час вецейдньового пребуваня. У околїску населєня ше находзи и ЗОО заграда. Векшина животиньох достата як дарунок беоґрадскей ЗОО загради – Заграда надїї. Змесцена є у самим центре места Палич на поверхносци жеми хтора забера 10 гектари. Ту жию коло 65 файти рижни животинї; птици, векши цицаре, даскельо примати, атрактивни прикладнїки тарантулох и гадох. == Леґенда == Постої леґенда хтора гвари же озеро остаток Панонского моря алє же настало од слизох пастира Павла хтори ту напасал свойо стадо. Озеро настало у прадавним чаше як жридлово, гоч ше вода у озеру стваря як пошлїдок дижджовних паданьох хтори виполньовали улєгнуца. Вода ше злївала з околних теренох виплокуюци натриюм хлорид и так озеро поставало слане. == Вонкашнї вязи == * [https://banjeusrbiji.com/banja-palic/ Бање у Србији] * [https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/banja-palic Бања Палић] * [https://web.archive.org/web/20181128083338/http://banjapalic.org/banja/banja-palic-vojvodina/ Palićka Banja – Vojvodina] == Референци == <references /> [[Катеґория:Банї]] [[Катеґория:Банї у Сербиї]] b9hm5ytqsvxb9sum8ulxr30zgifcfsf Ваєчнїки 0 3486 21267 21170 2026-09-06T08:52:20Z Olirk55 19 Додата литература, вонк. вязи 21267 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Ваєчнїки </big> | label2 = | data2 = [[File:Gray589.png|center||thumb|330px| ]] <div style="text-align: center;">Обезпечованє креви женских репородуктивних орґанох. Ваєчнїки прикатани у горнїм лївим и горнїм правим углу. | label3 = | data3 = [[File:Scheme female reproductive system-ru.svg|center|thumb|330px|<div style="text-align: center;">Положенє ваєчнїкох у карлїцовей обласци]] | header4 = Поєдиносци | label5 = Обезпечованє зоз креву | data5 = Ваєчнїкова артерия, плоднїцова артерия | label6 = Венова дренажа | data6 =12. Ваєчнїкова вена | label7 = Интервация/нерв | data7 = Ваєчнїков плексус | label8 = Лимфа | data8 = парааортални лимфови ґузел | label9 = | data9 = |header10 = Идентификатори | label11 = Latin. | data11 = ovarium | label12 = MeSH | data12 = [https://meshb.nlm.nih.gov/record/ui?ui=D010053 D010053] | label13 = TA98 | data13 = [https://ifaa.unifr.ch/Public/EntryPage/TA98%20Tree/Entity%20TA98%20EN/09.1.01.001%20Entity%20TA98%20EN.htm A09.1.01.001] | label14 = TA2| data14 = [https://ta2viewer.openanatomy.org/?id=3470 3470] | label15 = FMA | data15 = [https://bioportal.bioontology.org/ontologies/FMA/?p=classes&conceptid=http%3A%2F%2Fpurl.org%2Fsig%2Font%2Ffma%2Ffma7209 7209] |label16 = | data16 = [https://en.wikipedia.org/wiki/Anatomical_terminology Anatomical terminology] }} '''Ваєчнїки''' (лат. ''Ovarium'', греч. ''Ωοθήκη'') то парни женски орґани чия основна улога продукованє ваїчкових клїтинкох и лученє полних гормонох.<ref name=":3">Cox, Emily; Takov, Veronica (2026). [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK532300/ "Embryology, Ovarian Follicle Development".] StatPearls. StatPearls Publishing.</ref> Ваєчнїки то гомолоґийни орґани шеменїкох. Овалней су форми, подобни мандульом. Найчастейше су длуги 3-5 и широки 1,5-3 cm. Ваєчнїки тиж так луча гормони хтори маю главну улогу у менструалним циклусу и плодносци. Ваєчнїк напредує през вельо фази, починаюци од пренаталного периоду по [[Менопауза|менопаузу]]. Тиж так є ендокрийни шлїжнїк пре розлични гормони хтори вилучує.<ref>Colvin, Caroline Wingo; Abdullatif, Hussein (2013-01-01). „Anatomy of female puberty: The clinical relevance of developmental changes in the reproductive system”. ''Clinical Anatomy'' (на язику: енґлийски). '''26''' : 115—129. [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISSN 1098-2353.] Cox, Emily; Takov, Veronica (2026). "Embryology, Ovarian Follicle Development". StatPearls. StatPearls Publishing.[https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 22996962.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar S2CID 46057971]. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1002/ca.22164.]</ref> == Структура == Трима ше же ваєчнїки женски ґонади. Кажди ваєчнїк билкастей фарби и находзи ше при бочним муре плоднїци у часци хтора ше вола ваїчкова долїна. Фоса ваєчнїку то обласц хтора огранїчена з вонкашню илиячну артерию и находзи ше опрез уретеру и нукашнєй илиячней артериї. Тота обласц велька коло 4 cm x 3 cm x 2 cm. <ref name=":0">Daftary, Shirish; Chakravarti, Sudip. Manual of Obstretics (3rd изд.). Elsevier. 2011. стр. 1—16. ISBN 9788131225561..</ref><ref name=":1"> Williams gynecology. Hoffman, Barbara L., Williams, J. Whitridge (John Whitridge), 1866-1931. (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. 2012. ISBN 9780071716727. [https://sr.wikipedia.org/wiki/OCLC OCLC 779244257.]</ref> Ваєчнїки окружени зоз капсулу и маю вонкашнї кортекс и нукашню медулу.<ref name=":3" /> Капсула зложена зоз густей вязацей тканї и позната є як ''tunica albuginea''.<ref>[https://training.seer.cancer.gov/anatomy/reproductive/female/ovaries.html „Ovaries”.] Приступљено 12. 12. 2019.</ref> Углавним ше [[овулация]] случує у єдним з двох ваєчнїкох хтори ошлєбодзую ваїчкову клїтинку у каждим менструалним циклусу. Бок ваєчнїку найблїзжши при [[Вайцовод|вайцоводу]] и повязани є зоз нїм зоз инфундибулопелвичним лиґаментом,<ref name=":0" /> а други бок унапрямени на долу и заквачени є за плоднїцу прейґ лиґаменту ваєчнїка. '''Лиґаменти''' Ваєчнїки лєжа нука у перитонеалней глїбки, з обидвох бокох плоднїци, за хтору су аквачени прейґ влакнастей пантлїки хтора ше вола лиґамент ваєчнїка. Ваєчнїки одкрити у перитонеалней глїбки, алє су вязани за мур цела прейґ суспензийного лиґаменту хтори заднє предлуженє широкого лиґаменту плоднїци. Часц широкого лиґаменту плоднїци хтора прекрива ваєчнїк позната як мезориюм.<ref name=":1" /> Педикул ваєчнїкох ше состої зоз вайцоводу, мезовариюму, ваїчкового лиґаменту и кревових судзинох.<ref>Baskett, Thomas F.; Calder, Andrew A.; Arulkumaran, Sabaratnam (2014). [https://books.google.rs/books?id=OiHQAgAAQBAJ&pg=PA268&redir_esc=y Munro Kerr's Operative Obstetrics E-Book] (на язику: анґлийски). Elsevier Health Sciences. стр. 268. ISBN 9780702052484.</ref> '''Микроанатомия''' Поверхносц ваєчнїка прекрита з блану хтора зложена з облогох єдноставного мезоцела хторе у кубоїдней або палїчковей форми,<ref name=":4">[https://histology.siu.edu/erg/ovary.htm „Southern Illinois University School of Medicine”.] www.siumed.edu. Приступљено 2017-11-20</ref> такволани ґерминални епицел.<ref name=":4" /> ''called the germinal epithelium''. Вонкашнє пасмо то кортекс ваєчнїка, хторе зложене зоз фоликулох ваєчнїка и строми медзи нїмах. До фоликулох уключени ''cumulus oophorus'', блана ґранулоса (и ґранулоза клїтинки нука у нєй), ''corona'' ''radiata, zona pellucida, и primary oocyte''. У фоликулу ше тиж так находза тека фоликула, антрум и ликворни фоликул. Тиж так у кортексу ше находзи жовте цело виведзене зоз фоликула. Найглїбше пасмо то медула ваєчнїкох.<ref>„Foundational Model of Anatomy”. xiphoid.biostr.washington.edu. Structural Informatics Group at the University of Washington.. Архивирано из оригинала 2016-05-30. г. Приступљено 2017-11-20.</ref> Може буц чежко направиц розлику медзи кортексом и медулу, алє ше фоликули углавним нє находза у медули. Фоликуларни клїтинки то ровни епицелни клїтинки хтори походза од поверхносного епицела хтори прекрива ваєчнїк. Окружени су зоз ґранулознима клїтинками хтори ше пременєли зоз ровних до коцкастих и пролиферовали же би випродуковали пасмови епицел. Ваєчнїк тиж так ма кревово судзини и лимфово канали.<ref>Brown, H. M.; Russell, D. L. (2013). [https://academic.oup.com/humupd/article-abstract/20/1/29/889762?redirectedFrom=fulltext&login=false "Blood and lymphatic vasculature in the ovary: Development, function and disease."] Human Reproduction Update. 20 (1): 29–39. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humupd/dmt049.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 24097804.]</ref> == Функция == '''Творенє полней клїтинки''' Змесцени су на концох вайцоводу або фалопиян-туби, односно нєпоштредно при їх отворе. Стационовани су у плїтких глїбкох (''лат. fossa ovarica''), на бочних бокох горнєй часци малей карлїци хтора ше находзи на дну бруховей глїбки. З оглядом на тото же су парни орґани, находза ше з обидвох бокох плоднїци.<ref>Richards, JoAnne S.; Pangas, Stephanie A. (2010-04-01). [https://archive.org/details/sim_journal-of-clinical-investigation_2010-04_120_4/page/962/mode/2up „The ovary: basic biology and clinical implications”.] The Journal of Clinical Investigation. 120 (4): 963—972. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 0021-9738.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 2846061] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 20364094.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1172/JCI41350.]</ref> [[File:Male and female gonads 1.png|right|thumb|300px|хлопски полни клїтинки (тестиси) женски клїтинки (ваєчнїки)]] Ваєчнїки ше формую уж у седмим тижню интраутерного розвою (ваготносци). У себе маю одредзене число примордиялних, односно першобутних ваїчкових клїтинкох. Дума ше же число нєдозретих першобутних ваїчкових клїтинкох виноши коло 2 до 3 милиони.<ref>[https://klinika-papic.rs/folikulometrija/ Фоликулометрија,] klinika-papic.rs. Приступљено 15. јуна 2015.</ref> Змесцени су у вязацей тканї, строми ваєчнїка и мирую до пубертету. Медзитим, гоч нє маю векшу функцию до пубертету, вони нєпреривно препадаю, так же од початного числа, з нїх останє 15-20%, односно 400-500.000. Велькосц примордиялного фоликула виноши коло 50 до 100 микрометери, а под час овулациї ма обсяг од 1,5 cm. Починаюци од пубертету, гипофиза зоз лученьом гормонох ФСХ и ЛХ стимулує ваєчнїки же би дозревали и вилучовали полни гормони. У цикличних часових интервалох у ваєчнїкох зменююцо дозрева по єдна ваїчкова клїтинка од постояцих ооцитох. Гоч под уплївом тих гормонох, вирошню даскельо примарни фолекули источашнє, од пиятого по седми дзень циклусу вибера ше лєм єден фоликул, а други препадаю. [[File:Illu ovaryb.jpg|right|thumb|300px|Яєчнїки]] Коло штернастого дня менструалного циклусу дозрета ваїчкова клїтинка ше ошлєбодзує зоз ваєчнїка (овулация) же би могла буц оплодзена. Ваїчкова клїтинка после пуканя фоликуларней блани сцигує до вайцоводу, зоз хторого ше прейґ хорионских язичкох висцискує до плоднїчней глїбки. Дозрети фоликул ше вола Ґрафов фоликул и як таки схопни є за оплодзованє шлїдуюци 12-24 годзини. Празни Ґрафов фоликул ше трансформує до жовтого цела цо вилучує проґестерон хтори отримує евентуалну ваготносц. Тот процес тирва у фертилним периодзе жени, односно од пубертету по менопаузу, а у тим периодзе ше у целу жени ошлєбодза 400-500 ваїчково клїтинки. '''Вилучованє полних гормонох''' Попри тей функциї, ваєчнїки тиж так маю и ендокрину функцию. Їх задаток през цали живот жени продуковали два гормони (стероїдни гормони): естроґен и проґестерон. Естроґен ше вилучує константно през цали живот жени, а проґестерон у другей фази менструалного циклусу и под час ваготносци. У климактериюме ваєчнїк претаргує свою функцию продукованя ваїчкових клїтинкох, зоз чим ше закончує фертилни период жени, односно жена после того уходзи до менопаузи и нє може остац ваготна. Ваєчнїки у познєйших рокох поступнє запшеваю, и на концу су таки вельки як шлївкова маґочка. Зоз тим ше зменшує и вилучованє полних гормонох у нїх. '''Старенє ваєчнїкох''' Як жени старею, вони доживюю опадованє репродукуюцих перформансох, цо приводзи до менопаузи. Тото опадованє вязане за зменшованє числа фоликулох ваєчнїкох. Гоч коло 1 милион ооцити присутни при родзеню у чловечим ваєчнїку, лєм коло 500 (коло 0,05%) од нїх овулуує, а остаток ше траци. Дума ше же ше опадованє овариялней резерви случує зоз константним ростом рокох,<ref>Hansen, KR; Knowlton, NS; Thyer, AC; Charleston, JS; Soules, MR; Klein, NA (2008). „A new model of reproductive aging: the decline in ovarian non-growing follicle number from birth to menopause”. Hum Reprod. 23 (3): 699—708. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 18192670.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1093/humrep/dem408] Слободан приступ.</ref> и приводзи до скоро подполного вичерпованя резерви до коло 52. року. Як овариялна резерва, так и плодносц опадує з роками, єст и паралелне звекшованє нєуспишней ваготносци и мейотичних гришкох хтори резултую хромозомски з абнормалним зачацом. Резерва ваєчнїкох и плодносц оптимални у периодзе од 20-30 рокох.<ref name=":2">Amanvermez, Ramazan; Tosun, Migraci (2016). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4793161/ „An Update on Ovarian Aging and Ovarian Reserve Tests”.] International Journal of Fertility & Sterility. 9 (4): 411—415. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 2008-076X.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 4793161] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 26985328</ref> Коло 45. року менструални циклус ше почина меняц и число фоликулох ше зменшує.<ref name=":2" /> Случованя хтори доводза до стареня ваєчнїкох оставаю нєясни. [[File:Vesalius' "Fabrica" (1543).jpg|right|thumb|280px|''De Humani Corporis Fabrica'': пeрши приказ ваєчнїкох. Ваєчнїки ясно приказани же су нєрoвни-нєгладки, и представяюа стиґму овулациї.]]Пременлївосц стареня може уключовац фактори животного штредку, животни звикнуца або ґенетски фактори.<ref name=":2" /> Жени зоз нашлїдну мутацию у ґену за оправку ДНК BRCA1 преходза през менопаузу вчас,<ref>Rzepka-Górska, I; Tarnowski, B; Chudecka-Głaz, A; Górski, B; Zielińska, D; Tołoczko-Grabarek, A (2006). „Premature menopause in patients with BRCA1 gene mutation”. Breast Cancer Res Treat. 100 (1): 59—63. PMID 16773440. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar S2CID 19572648.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1007/s10549-006-9220-1.]</ref> цо указує же ше природни очкодованя ДНК у ооцитох оправяю менєй ефикасно при тих женох, а тота нєефикасносц приводзи до вчасного репродуктивного нєуспиху. Протеїн BRCA1 ма ключну улогу у типу оправки претаргнуца дволанцових ДНК. Титус ''display-authors = et al''<ref name=":5">Titus, S; Li, F; Stobezki, R; Akula, K; Unsal, E; Jeong, K; Dickler, M; Robson, M; Moy, F; Goswami, S; Oktay, K (2013). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5130338/ „Impairment of BRCA1-related DNA double-strand break repair leads to ovarian aging in mice and humans”.] Sci Transl Med. 5 (172): 172ra21. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 5130338] Слободан приступ. PMID 23408054. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1126/scitranslmed.3004925.]</ref>  указали же претаргнуца дволанцових ДНК акумулую з роками при людзох и мишох у примордиялних фоликулох. Примордиялни фоликули маю ооцити хтори у штреднїм (профаза I) стадиюме мейози. Мейоза то основни процес у еукариотних орґанизмох зоз хторим ше формую ґамети, и найскорей є адаптация за знїщованє очкодованя ДНК, окреме дволанцових претаргнуцох, зоз ДНК ґамети (видзиц мейозу и походзенє и функцию мейози).<ref>Bernstein, H.; Byerly, H. C.; Hopf, F. A.; Michod, R. E. (1985-09-20). [https://archive.org/details/sim_science_1985-09-20_229_4719/page/1276/mode/2up „Genetic damage, mutation, and the evolution of sex”.] Science. 229 (4719): 1277—1281. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Bibcode Bibcode:1985Sci...229.1277B.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 3898363.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1126/science.3898363.]</ref> Хомолоґийна рекомбионацийна оправка ше окреме пошвидшує под час мейози. Титус ''display-authors = et al'' <ref name=":5" /> тиж так одкрили же експресия 4 ключних ґенох нєобходна за хомолоґийну рекомбинацийну оправку дволанцових претаргнуцох ДНК (''BRCA1, MRE11,'' ''RAD51 и ATM'') опадує з роками у ооцитох людзох и мишох. Вони предпоставели же оправка двойнїстого ланцу ДНК витална за отримованє резерви ооцитох и же опдаованє ефикасносци оправки з роками ма ключну улогу у стареню ваєчнїкох. Виглєдованє идентификовало 290 ґенетски детерминанти стареня ваєчнїкох, а тиж так одкрило же процеси одвиту на очкодованє ДНК уключени и указую же би можлїви ефекти предлужованя плодносци при женох злєпшали здравє косцох, зменшали ризик од диябетесу типа 2 и звекшали ризик од карцинома чувствительного на гормони.<ref>[https://medicalxpress.com/news/2021-08-genes-linked-longer-reproductive-lifespan.html „Researchers identify new genes linked to longer reproductive lifespan in women”.] medicalxpress.com (на язику: анґлйски). Приступљено 21. 9. 2021.</ref><ref>Ruth, Katherine S.; et al. (август 2021). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7611832/ „Genetic insights into biological mechanisms governing human ovarian ageing”.] Nature (на језику: енглески). 596 (7872): 393—397. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Bibcode Bibcode:2021Natur.596..393R.] ISSN 1476-4687. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 7611832] Слободан приступ. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 34349265.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1038/s41586-021-03779-7.]</ref> Мож хасновац рижни методи тестираня же би ше утвердзело плодносц на основи старосци мацери. Велї з тих тестох мераю уровень гормону FSH и GnrH. Методи як цо то меранє уровня AMH (антимулерового) гормону и AFC (число антралних фоликулох) можу предвидзиц старенє ваєчнїкох. Уровнї AMH служа як индикатор стареня ваєчнїкох, прето же мож одредзиц квалитет овариялних фоликулох.<ref>Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). [https://oce.ovid.com/ „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”.] Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику: енглески). 24 (3): 151—157. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj ISSN 1040-872X.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 22487725.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar S2CID 24219177.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf.]</ref> == Хороти == ♦ [[Звонкаплоднїцова ваготносц]] ♦ Синдром полицистичних ваєчнїкох ♦ Карциноми ваєчнїкох '''Опать ище''' ● [[Вайцовод|Вайцоводи]] == Референци == 1. Colvin, Caroline Wingo; Abdullatif, Hussein (2013-01-01). . „Anatomy of female puberty: The clinical relevance of developmental changes in the reproductive system”. Clinical Anatomy (на језику: енглески). 26 (1): 115—129. ISSN 1098- 2353. PMID 22996962. S2CID 46057971. doi:10.1002/ca.22164. 2.  „Dorlands Medical Dictionary”. www.mercksource.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-11-20. 3.  Daftary, Shirish; Chakravarti, Sudip. Manual of Obstretics (3rd изд.). Elsevier. 2011. стр. 1—16. ISBN 9788131225561.. 4.  Williams gynecology. Hoffman, Barbara L., Williams, J. Whitridge (John Whitridge), 1866-1931. (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. 2012. ISBN 9780071716727. OCLC 779244257. 5.  „Ovaries”. Приступљено 12. 12. 2019. 6.  Baskett, Thomas F.; Calder, Andrew A.; Arulkumaran, Sabaratnam (2014). Munro Kerr&#39;s Operative Obstetrics E-Book (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. стр. 268. ISBN 9780702052484. 7.  „Southern Illinois University School of Medicine”. www.siumed.edu. Приступљено 2017-11-20. 8.  „Foundational Model of Anatomy”. xiphoid.biostr.washington.edu. Structural Informatics Group at the University of Washington.. Архивирано из оригинала 2016- 05-30. г. Приступљено 2017-11-20. 9.  Brown, H. M.; Russell, D. L. (2013). . „Blood and lymphatic vasculature in the ovary: Development, function and disease”. Human Reproduction Update. 20 (1): 29 - 39. PMID 24097804. doi:10.1093/humupd/dmt049 . 10.  Richards, JoAnne S.; Pangas, Stephanie A. (2010-04-01). . „The ovary: basic biology and clinical implications”. The Journal of Clinical Investigation. 120 (4): 963—972. ISSN 0021-9738. PMC 2846061 . PMID 20364094. doi:10.1172/JCI41350. 11.  Фоликулометрија, klinika-papic.rs. Приступљено 15. јуна 2015. 12.  Hansen, KR; Knowlton, NS; Thyer, AC; Charleston, JS; Soules, MR; Klein, NA (2008). . „A new model of reproductive aging: the decline in ovarian non-growing follicle number from birth to menopause”. Hum Reprod. 23 (3): 699—708. PMID 18192670. doi:10.1093/humrep/dem408 . 13.  Amanvermez, Ramazan; Tosun, Migraci (2016). . „An Update on Ovarian Aging and Ovarian Reserve Tests”. International Journal of Fertility &amp; Sterility. 9 (4): 411—415. ISSN 2008-076X. PMC 4793161 . PMID 26985328. 14.  Rzepka-Górska, I; Tarnowski, B; Chudecka-Głaz, A; Górski, B; Zielińska, D; Tołoczko- Grabarek, A (2006). . „Premature menopause in patients with BRCA1 gene mutation”. Breast Cancer Res Treat. 100 (1): 59—63. PMID 16773440. S2CID 19572648. doi:10.1007/s10549-006-9220-1. 15.  Titus, S; Li, F; Stobezki, R; Akula, K; Unsal, E; Jeong, K; Dickler, M; Robson, M; Moy, F; Goswami, S; Oktay, K (2013). . „Impairment of BRCA1-related DNA double-strand break repair leads to ovarian aging in mice and humans”. Sci Transl Med. 5 (172): 172ra21. PMC 5130338 . PMID 23408054. doi:10.1126/scitranslmed.3004925. 16.  Bernstein, H.; Byerly, H. C.; Hopf, F. A.; Michod, R. E. (1985-09-20). . „Genetic damage, mutation, and the evolution of sex”. Science. 229 (4719): 1277—1281. Bibcode:1985Sci...229.1277B. PMID 3898363. doi:10.1126/science.38983 63. 17.  „Researchers identify new genes linked to longer reproductive lifespan in women”. medicalxpress.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 9. 2021. 18.  Ruth, Katherine S.; et al. (август 2021). . „Genetic insights into biological mechanisms governing human ovarian ageing”. Nature (на језику: енглески). 596 (7872): 393—397. Bibcode:2021Natur.596..393R. ISSN 1476-4687. PMC 7611832  . PMID 34349265. doi:10.1038/s41586-021-03779-7. 19.  Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). . „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику: енглески). 24 (3): 151—157. ISSN 1040- 872X. PMID 22487725. S2CID 24219177. doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf. 19.  Usta, Taner; Oral, Engin (јун 2012). . „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (на језику: енглески). 24 (3): 151—157. ISSN 1040- 872X. <nowiki>PMID 22487725</nowiki>. S2CID 24219177. doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf. == Литература == * ''Словнїк медицинскей терминолоґиї'', Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2006. рок * Venes, Donald (2013). Taber<nowiki>&</nowiki>#39;s cyclopedic medical dictionary. Philadelphia: F.A. Davis.ISBN 9780803629790. == Вонкашнї вязи == * [https://babylab-fertility.com/sta-zene-treba-da-znaju-o-svojim-jajnicima/ Šta treba znaти o jajnicima] * [https://www.stetoskop.info/zdravlje-zena/ginekoloski-pregled--proverite-da-li-su-vasi-jajnici-zdravi Ginekološki pregled - proverite da li su vaši jajnici zdravi] * [https://web.archive.org/web/20161025054051/http://www.ama-assn.org/ama/pub/physician-resources/patient-education-materials/atlas-of-human-body/female-reproductive-system.page „From the American Medical Association”.] Архивирано из [https://web.archive.org/web/20161025054051/http://www.ama-assn.org/ama/pub/physician-resources/patient-education-materials/atlas-of-human-body/female-reproductive-system.page оригинала] 25. 10. 2016. г. Приступљено 13. 05. 2022. * [https://www.merckmanuals.com/home/women-s-health-issues/biology-of-the-female-reproductive-system/overview-of-the-female-reproductive-system?redirectid=1123?ruleredirectid=30&qt=&sc=&alt= Merck Online Medical Library: Female Reproductive System] {{Commonscat}} == Референци == 0rjad3qlz27tzpnnkd8p4fsjhl8bcwg Вавилонска турня 0 3511 21252 21249 2026-09-05T13:41:51Z Sveletanka 20 21252 wikitext text/x-wiki Вавилонска турня (гебр. מִגְדַּל בָּבֶל‎ [Мигдал Бавел]) приповедка зоз старозавитней кнїжки Постаня, чий циль пояшнїц чом єст шветово народи и чом бешедую на розличних язикох.[1][2][3][4] Спрам традициї, зєдинєна людска раса у ґенерацийох после Потопу бешедовала на єдним язику. Миґруюци на восток, вона приходзи до жеми Сенар (שִׁנְעָר&lrm, [Шинар] Долня Месопотамия). Ту ше догварели же справя варош и турню досц високу же би досягли нєбо. Бог, припатраюци ше на їх роботу и турню, одлучел помишац їх бешеду так же ше вецей нє могли медзи собу розумиц и розошал их по швеце. У рижних жридлох ше спомина 72 (даґдзе 70) формовани розлични язики и исто тельо народи.[5] Даєдни сучасни науковци повязую Вавилонску турню з познатима структурами, окреме з Етеменанкийом, зиґуратом хтори пошвецени месопотамскому богови Мардукови у Вавилону. Сумерска приповедка з даєднима подобнима елементами находзи ше у приповедки Енмеркар и пан Арати.[6] Библия Єденасте поглавє кнїжки Постаня, стихи од 1 до 9:[7] :<math>\ ^1 </math> А бул на цалей жеми єден язик и єднаки слова. :<math>\ ^2 </math> А кед пошли з востоку, нашли ровнїну у жеми Сенарскей, и населєли ше там. :<math>\ ^3 </math> Та гварели медзи собу: гайде, правме плочи и печме их у огню. И були им цегли место каменя и смола глїняна место вапна. :<math>\ ^4 </math> После гварели: гайде, направме варош и турню, хторей верх будзе до нєба, здобудзме себе мено, же бизме ше нє розшевали по жеми. :<math>\ ^5 </math> А Господь зишол опатриц варош и турню хтору правели синове чловечи. :<math>\ ^6 </math> И гварел Господь: ниа, народ єден, и єден язик при шицких, и тото почали робиц, и нє будзе : им завадзац нїч же би нє зробели тото цо надумали. :<math>\ ^7 </math> Гайде, зидзме и помишайме им язик най нє розумя єден другого цо гуторя. :<math>\ ^8 </math> Так их Господь розошал отамаль по цалей жеми, та нє справели варош. :<math>\ ^9 </math> Прето ше наволал Вавилон, бо там помишал Господь язик цалей жеми, и отамаль их розошал : Господь по цалей жеми. Етимолоґия Фраза „Вавилонска турня” ше нє зявює у Библиї; вше ше наводзи як „варош и турня” (אֶת-הָעִיר וְאֶת-הַמִּגְדָּל) або лєм „варош” (הָעִיר). Першобутне походзенє назви Бавел (гебрейска назва за Вавилон) нє познате. Домашня, акадска назва варошу була Баб-илим, цо значи „дзвери бога”. Медзитим, за тоту форму и толкованє тераз ше звичайно трима же су резултат акадскей народней етимолоґиї хтора применєна на скорейшу форму мена, Бабила, нєпознатого значеня и найскорей нє семитского походзеня.[8][9] Спрам Библиї, варош достал мено „Бабел” од гебрейского дїєслова בָּלַ֥ל (балал), цо значи помишац або збунїц.[10] Историоґрафия Вавилонски краль Навукодоносор 570. року п.н.е. написал кратки текст о своїм подняцу обнови леґендарней вавилонскей турнї. При тим описал и катастрофални стан у яким ше находзела будовня у його чаше. Єден спомедзи кральох направел турню, алє єй нє закончел верх. Людзе ю без словох напущели и занєдзбали ... Потреси и блїскавки очкодовали будовню; глїна ше осушела, цегли роздвоєли, а глїна ше назберала у нукашньосци будовнї. Углядни Меродах потримал ме най обновим турню. Фундаментални каменї сом зохабел, а анї випатрунок сом нє пременєл: остал як тот у старих часох. Значи, пренашол сом и обновел турню. Дзвигнул сом ю до нєба. Навукодоносор Гречески историчар Геродот (484-425. п.н.е.), у своїх списох наводзи же коло половки 5. вику п.н.е. нащивел Навукодоносоров Вавилон и описал го же є таки велїчествени же му сучаснїки нє верели. Медзи другима, Геродот описал и познату Вавилонску турню. У Асириї єст велї други вельки вароши, а напознатши и набогатши медзи нїма бул Вавилон, дзе ше находзела по препасци Ниниви, кральовска палата, а тот варош випатрал так. Лєжи у велькей ровнїни, а справени є у форми штироугелнїка чия кажда страна длугока 120 стадиї: шицко у шицким, осяг варошу облапя 480 стадиї. Перше го окружує ярок, глїбоки, широки и полни з воду, а за нїм ше находзи мур широки пейдзешат кральовски локци, а високи двасто локци ... На верху мура направени з обидвох бокох велї кули на поверх, по пари так же патра єдна на другу: медзи кулами зохабени преход за штири упрагнути конї. Коло мура поставени сто дзевери, а шицки медово ... У штредку каждей з часцох варошу була справена будовня, у першей кральовска палата з вельку и моцну ограду хтора ю окружовала, а у другей святилїще Зевса з месинґовима дзверми, нєпременєне аж по нєшка, штварцастей форми з боками од 2 стадийох. У штредку святилїща направена тварда турня од єдного стадиюму до длужини и ширини, а на тей турнї справена друга турня, а на нєй треца и так далєй - вєдно 8 турнї, а на нїх ше виходзи звонка по кружних ґарадичох. На штредку ше находзи место за одпочивок з лавками на хтори можу шеднуц и одпочинуц ше тоти цо иду горе. На остатнєй турнї ше дзвига вельки храм: у храме поставена велька посцель з красним покровом, а коло нєй златан стол. Ту нє справена нїяка статуа божества: анї єден чловек ту нє препровадзує ноц, окрем єдней домашнєй жени хтору, спомедзи шицких, як гваря Халдейци хтори у ствари священїки того бога, вибрал бог. Геродот Виглєдованя нємецкого археолоґа Колдевея, на подручу дакедишнього Вавилону (нєшка околїско варошу Ал Хилах, южно од Баґдаду), 1913. року одкрили остатки можлївей Вавилонскей турнї. Утвердзене же найвироятнєйше слово о зиґурату Етеменанки хтори споминаю велї домашнї жридла (з периоду Асархадона, Набополассара и Навукодоносора). Зиґурат широки 90 метери и високи тиж 90 метери (Геродот у своїх списох спомина висину турнї скоро 200 метери!), мала 7 терасасти поверхи, а на верху бул храм за святу свадзбу бога Мардука, бога защитнїка варошу, и верховней священїци. Предпоставя ше же роботна моц були припаднїки велїх народносцох як цо Хурити, Касити и Еламити, та на тот способ мож пояшнїц тезу о медзисобним нєспорозумйованю будовательох, цо спричинєло напущованє проєкту. Гоч нєт бизовни жридла, трима ше же правенє турнї почало у 2. милениюме п.н.е. Векшина историчарох ше склада же праве тот зиґурат инспировал леґенду о Вавилонскей турнї. Мотив турнї як цо Вавилонска присутни и у других цивилизацийох. Сумерска леґенда, позната як Енмеркар, бешедує о зраженю медзи двома богами, Енкийом и Енлилом, хторе ше закончело з мишаньом язикох медзи людзми и вельку чкоду у велїх варошох. У традицийох одредзених културох штреднєй Америки тиж мож найсц приповедки подобни тей о Вавилонскей турнї. Так, наприклад Кселхуа, єден зоз седем джинох виратованих од вилїву, ришел справиц велїчествену пирамиду же би ше розраховал з богами и знїщел нєбо. Богове зруйновали будовню, а будовательом помишали язики. Друга приповедка з леґенди народу Толтекох бешедує о ґрупи людзох хтори ше з будованьом турнї сцели защициц од шлїдуюцого вилїву, алє их нєспорозумйованє роздвоєло, та будовня нє направена. На подручу Непалу и сиверней Индиї при концу 19. вику записана ище єдна приповедка хтора компатибилна з библийну, а дохтор Ливинґстон записал подобну леґенду и у Африки, коло озера. Тиж подобна леґенда о помишаних язикох присутна и у естонскей традициї. У Несторовей Повести прешлих рокох ше бешедує о наставаню славянского язика, як єдного зоз 72 язикох хтори настали: „У правеню Турнї кед Бог подзелєл людзох на 72 народи (=язики), розошал их по жеми и Турню розвалял з вельким витром, остало медзи Сирию и Вавилоном 5433 сежанї, и до ширини тельо. И после вимишаносци язикох прияли Симово синове восточни боки, Хамово южни боки, а Яфетово заход и сиверни боки. И од седемдзешат и двох язикох бул єден славянски язик од племена Яфетового.” Язики хтори настали Исидор Севильски у своїх Етимолоґийох (коло 600. року) спомина число 72; медзитим, його список менох з Библиї вихабя Йоктанових синох и заменює их зоз синами Аврама и Лота, цо резултує лєм зоз коло 56 менами; потим додава список даяких народох хтори були познати у його чаше, як цо Лонґобарди и Франки. Укаже ше же тот список ма вельки уплїв на познєйши звити хтори гваря же Ломбарди и Франки потомки Яфетових унукох з истим меном, напр. История Британох (коло 833. року), Златни пажици од ал-Масудия (коло 947. року) и Кнїжка драгох и кральовствох од ал-Бакрия(1068. року), Лебор Ґаба ла Ерен зоз 11. вику и мидражски компилациї Йосипон (коло 950.року), Хронїки Єрахмеела и Сефер ха-Яшар. Други жридла споминаю 72 (або 70) язики розошати з Вавилону: то староирска писня Cu cen mathair од Лукрета Моку Кяри (коло 600); ирске монашеске дїло Auraicept na n-Éces; История пророкох и кральох од персийского историчара Мухамеда ибн Джарира ел-Табария (коло 915); анґлосаксонски диялог Соломон и Сатурн; Повест прешлих рокох (коло 1113); єврейске кабалистичне дїло Бахир (1174); Прозна Еда Снория Стурлусона (коло 1200); сирийска Кнїжка о пчоли (коло 1221); Gesta Hunnorum et Hungarorum (коло1284; спомина 22 за Сема, 31 за Хама и 17 за Яфета, вєдно 70); Виланийов звит зоз 1300. року; и рабински Мидраш ха-Гадол (14. вик). Вилани додава же є „почата 700 роки после Велького потопу, и же було 2.354 роки од почетку швета по замишательство Вавилонскей турнї. И находзиме же на тим робели 107 роки; и людзе длуго жили у тих часох“. Медзитим, спрам Gesta Hunnorum et Hungarorum, проєкт розпочати лєм 200 роки после Потопу. Традиция 72 язики ше отримала и у познєйших часох. И Хозе де Акоста у своїм трактату зоз 1576. року De procuranda indorum salute, и Антонио Виєира вик познєйше у своїм Sermão da Epifania, виражели нєсподзиванє же як барз тото „число язикох“ може буц нєточне, з оглядом на тото же єст стотки медзи собу нєразумлїви язики хтори автохтони лєм у Перуу и Бразилу. Литература Јеромонах Серафим Роуз, [https://web.archive.org/web/20160304133555/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SerafimRouzTumacenjePostanja/Lat_SerafimRouzTumacenjePostanja50.htm Постање, сртварање и рани човек], ''www.svetosavlje.org''. Приступљено 05.09.2026. године Референци 65wrff16s21wfqmnnb8g77l6xv5kjz7 Крива турня у Пизи 0 3512 21251 21250 2026-09-05T13:30:37Z Sveletanka 20 катеґория и вики вязи 21251 wikitext text/x-wiki Крива турня у Пизи (итал. Torre pendente di Pisa або єднoставно Torre di Pisa то дзвонїца Kатедрали у Пизи, Италия, на площи хтора ше вола Кампо де Мираколи (Campo dei Miracoli).[1] Дзвонїца мала буц зошицким вертикална, алє ше почала викривйовац такой кед ше ю почало правиц у авґусту 1173. року. Висина турнї од жеми по нїзши бок 55.86 метери, а од жеми по висши бок 56.7 метери. Грубина мурох при дну 4.09 m, а при верху 2.48 m. Турня викривена за 5.5%.[2] Маса турнї преценєна на коло 14.453 тони.[3] Дзвонїца ма 294 ґарадичи. Турня ше почала нагинац под час будованя у 12. вику пре мегку жем хтора нє могла адекватно поднєсц чежину конструкциї, и тото ше погоршало по законченє будованя у 14. вику. По 1990. рок нагнуце досцигло 5,5 ступнї.[4][5][6] Конструкция стабилизована зоз санируюцу роботу медзи 1993. и 2001. роком, зоз чим нагнуце зменшане на 3,97 ступнї.[7] Правенє Турнї Фундаменти турнї поставел познати архитекта Бонано Писано (Bonanno Pisano) 1173. року и на нєй робел по 1185. року кед нєсподзивано нєстал и зохабел будовню лєм зоз трома поверхносцами. Нєт точни податки о тим чи Бонано застановел роботи прето же похопел же ше Турня нагина, чи можебуц умар. Так Турня, до поли закончена, стала полни 90 роки, док ше други архитекта, Ґулєлємо де Инстрик, нє пошвецел тому проєкту. Року 1250. Аж даскельме архитекати пробовали випросциц Турню, алє ше вона и далєй викривйовала. Будованє законченє 1360. року. Випросцанє Турнї По 1990. рок, Турня у Пизи ше нательо викривела же ю урядово особи мушели заврец за нащивительох и почац санацийни роботи. Инженєром ше удало зменшац нагнуце за 44 центи и врациц Турню до положеня яке мала 1838. року. Крива турня у Пизи ознова отворена за нащивительох и туристох у децембре 2001. року. Кед инженєре почали робиц, перше ю пре обезпеченє опасали з моцнима челїчнима штранґами. Турня ше и далєй нагинала и єдини способ утвердзиц ю и у таким положеню зохабиц и у шлїдуюцим милениюме, бул ознова випросциц фундаменти. Фаховци барз домерковано копали под Турню и винїмали вельки количества глїни. Потим Турня випросцена з помоцу даскельо тони чежких кульох. "Врацели зме швету єдно з найвреднєйших уметнїцких дїлох", гварел архитекта Микеле Ямиолковски. „Ратуюца акция“ коштала вецей як 50 милиони нємецки марки. Преживйованє трешеня жеми Турня прежила найменєй штири моцни трешеня жеми од 1280. року. Инженєрске виглєдованє зоз 2018. року пришло до заключееня же Турня витримала потреси пре динамичну интеракцию медзи жему и структуру: висина и твардосц Турнї у комбинациї з мегкосцу фундаменталней жеми уплївую на вибрацийни характеристики на таки способ же вона нє резонує зоз рушаньом жеми при трешеню. Иста мегка жем хтора спричинєла нагинанє и скоро приведла Турню до валяня, помогла єй отримац ше.[8] Технїчни податки * Ґеоґрафски координати 43.7231° С; 10.3964° В * Надморска висина „Площи Чуда“ (Piazza dei Miracoli): коло 2 метери * Висина Турнї: 55,863 m (183 ft 3 5⁄16 in),[9] 8 поверхи[10] * Висина од фундаментного поверху: 58,36 m (191 ft 5 1⁄2 in)[11] * Вонкашнї [[пречнїк]] основи: 15,484 m (50 ft 9 5⁄8 in)[9] * Нукашнї пречнїк основи: 7,368 m (24 ft 2 1⁄16 in)[9] * Угел нагнуца: 3,97 ступнї[12] or 39 m (127 ft 11 in) from the vertical[13] * Чежина: 14.700 metric tons (16.200 short tons)[14] * Грубина мурох основи: 2,44 m (8 ft 0 in) * Напрам кривеня: 1173-1250 сиверно, 1272-1997 южно * Число [[Дзвон|дзвонох]]: 7, намесцени на музичней скали,[15] у напряме мунтатова на годзинки * Перши дзвон: L'assunta, направени 1654. року, маса 3.620 kg (7.981 lb). * Други дзвон: Il Crocifisso, направени 1572. року, маса 2.462 kg (5.428 lb). * Треци дзвон: San Ranieri, правел од 1719. по 1721. рок Дїовани Андреа Морени, маса 1.448 kg (3.192 lb). * Штварти дзвон: La Terza, направени 1473. року, маса 300 kg (661 lb). * Пияти дзвон: La Pasquereccia, направел 1262. року[16] Лотеринґ, маса 1.014 kg (2.235 lb). * Шести дзвон: Il Vespruccio, направел 1501. року Никола ди Якоп, маса 1.000 kg (2.205 lb). * Седми дзвон: Del Pozzetto, направени 1606. року, маса 652 kg (1.437 lb).[17] * Число ґарадичох по верх: 296[18] або 294 (остатнї поверх ма два ґарадичи менєй на северним-восточним боку). Пияти дзвон ше вола Паскуареция, цо походзи од Велька ноц, бо дзвонєл на Вельку ноц. Медзитим, тот дзвон старши од самей дзвонїци и походзи з турнї Верґата у Палацо Преторио у Пизи, дзе ше волал Ла Ґиустизия (Правда). Зоз дзвоном ше давало знац забиванє злодїйох и зраднїкох, уключуюци ґрофа Уґолина 1289. року.[19] При концу 18. вику у дзвонїци поставени нови дзвон хтори заменєл поламану Паскуарецию. Кружна форма и велька висина дзвонїци були нєзвичайни за єй час, и крунска дзвонїца ше стилски розликує од остатку конструкциї. Тота дзвонїца уключує корекцию од 14 cm (5 1⁄2 in) за нагнуту осу попод. Поставянє дзвонїци на Пяца дел Дуомо одступа од аксиялного поровнаня катедрали и кресцальнї на Пяца дел Дуомо. Ґинисово шветово рекорди Два нємецки церкви приведли до питаня статус Турнї як найвикривеншей будовнї на швеце и наводза: квадратну Зукосу турню у Сургузену зоз 15. вику и дзвонїцу зоз 14. вику у варошу Бад Франкенгаузен.[20] Ґинисова кнїжка рекордох вимерала турнї у Пизи и Сургузену, та утвердзела же нагнуце першей 3,97 ступнї.[12] У юнию 2010, Ґинисова кнїжка рекордох утвердзела же будинок Капитал капура у Абу Дабию, ЗАЕ, як „Найбаржей нагнута турня на швеце хтору направел чловек“;[21] ма нагнуце 18 ступнї, скоро пейц раз векше од Турнї у Пизи, алє же є нароком конструована же би була нагнута. Зукоса турня Ванака на Новим Зеланду, тиж нароком правена закошена, и нагина ше на 53 ступнї ґу жеми.[22] Референци [[Катеґория:Обєкти]] [[Катеґория:Културна скарбнїца]] r2xvpjndukbmbosddh4870crwixd6g9 21265 21251 2026-09-06T06:17:39Z Olirk55 19 Ушорйованє, медзинаслови 21265 wikitext text/x-wiki '''Крива турня''' у Пизи (итал. ''Torre pendente di Pisa'' або єднoставно ''Torre di Pisa'' то дзвонїца Kатедрали у Пизи, Италия, на площи хтора ше вола Кампо де Мираколи (''Campo dei Miracoli'').[1] Дзвонїца мала буц зошицким вертикална, алє ше почала викривйовац такой кед ше ю почало правиц у авґусту 1173. року. Висина турнї од жеми по нїзши бок 55.86 [[Метер|метери]], а од жеми по висши бок 56.7 метери. Грубина мурох при дну 4.09 m, а при верху 2.48 m. Турня викривена за 5.5%.[2] Маса турнї преценєна на коло 14.453 тони.[3] Дзвонїца ма 294 ґарадичи. Турня ше почала нагинац под час будованя у 12. вику пре мегку жем хтора нє могла адекватно поднєсц чежину конструкциї, и тото ше погоршало по законченє будованя у 14. вику. По 1990. рок нагнуце досцигло 5,5 ступнї.[4][5][6] Конструкция стабилизована зоз санируюцу роботу медзи 1993. и 2001. роком, зоз чим нагнуце зменшане на 3,97 ступнї.[7] == Правенє Турнї == Фундаменти турнї поставел познати архитекта Бонано Писано (Bonanno Pisano) 1173. року и на нєй робел по 1185. року кед нєсподзивано нєстал и зохабел будовню лєм зоз трома [[Поверхносц|поверхносцами]]. Нєт точни податки о тим чи Бонано застановел роботи прето же похопел же ше Турня нагина, чи можебуц умар. Так Турня, до поли закончена, стала полни 90 роки, док ше други архитекта, Ґулєлємо де Инстрик, нє пошвецел тому проєкту. Року 1250. Аж даскельме архитекати пробовали випросциц Турню, алє ше вона и далєй викривйовала. Будованє законченє 1360. року. == Випросцанє Турнї == По 1990. рок, Турня у Пизи ше нательо викривела же ю урядово особи мушели заврец за нащивительох и почац санацийни роботи. Инженєром ше удало зменшац нагнуце за 44 центи и врациц Турню до положеня яке мала 1838. року. Крива турня у Пизи ознова отворена за нащивительох и туристох у децембре 2001. року. Кед инженєре почали робиц, перше ю пре обезпеченє опасали з моцнима челїчнима штранґами. Турня ше и далєй нагинала и єдини способ утвердзиц ю и у таким положеню зохабиц и у шлїдуюцим милениюме, бул ознова випросциц фундаменти. Фаховци барз домерковано копали под Турню и винїмали вельки количества глїни. Потим Турня випросцена з помоцу даскельо тони чежких кульох. "Врацели зме швету єдно з найвреднєйших уметнїцких дїлох", гварел архитекта Микеле Ямиолковски. „Ратуюца акция“ коштала вецей як 50 милиони нємецки марки. == Преживйованє трешеня жеми == Турня прежила найменєй штири моцни трешеня жеми од 1280. року. Инженєрске виглєдованє зоз 2018. року пришло до заключееня же Турня витримала потреси пре динамичну интеракцию медзи жему и структуру: висина и твардосц Турнї у комбинациї з мегкосцу фундаменталней жеми уплївую на вибрацийни характеристики на таки способ же вона нє резонує зоз рушаньом жеми при трешеню. Иста мегка жем хтора спричинєла нагинанє и скоро приведла Турню до валяня, помогла єй отримац ше.[8] '''Технїчни податки''' * Ґеоґрафски координати 43.7231° С; 10.3964° В * Надморска висина „Площи Чуда“ (Piazza dei Miracoli): коло 2 метери * Висина Турнї: 55,863 m (183 ft 3 5⁄16 in),[9] 8 поверхи[10] * Висина од фундаментного поверху: 58,36 m (191 ft 5 1⁄2 in)[11] * Вонкашнї [[пречнїк]] основи: 15,484 m (50 ft 9 5⁄8 in)[9] * Нукашнї пречнїк основи: 7,368 m (24 ft 2 1⁄16 in)[9] * Угел нагнуца: 3,97 ступнї[12] or 39 m (127 ft 11 in) from the vertical[13] * Чежина: 14.700 ''metric tons'' (16.200 short tons)[14] * Грубина мурох основи: 2,44 m (8 ft 0 in) * Напрам кривеня: 1173-1250 сиверно, 1272-1997 южно * Число [[Дзвон|дзвонох]]: 7, намесцени на [[Музична скала|музичней скали]],[15] у напряме мунтатова на [[Годзина|годзинки]] * Перши [[дзвон]]: ''L'assunta,'' направени 1654. року, [[маса]] 3.620 kg (7.981 lb). * Други дзвон: Il ''Crocifisso'', направени 1572. року, маса 2.462 kg (5.428 lb). * Треци дзвон: ''San Ranieri'', правел од 1719. по 1721. рок Дїовани Андреа Морени, маса 1.448 kg (3.192 lb). * Штварти дзвон: ''La Terza'', направени 1473. року, маса 300 kg (661 lb). * Пияти дзвон: ''La Pasquereccia'', направел 1262. року[16] Лотеринґ, маса 1.014 kg (2.235 lb). * Шести дзвон: Il ''Vespruccio'', направел 1501. року Никола ди Якоп, маса 1.000 kg (2.205 lb). * Седми дзвон: ''Del Pozzetto'', направени 1606. року, маса 652 kg (1.437 lb).[17] * Число ґарадичох по верх: 296[18] або 294 (остатнї поверх ма два ґарадичи менєй на сиверним-восточним боку). Пияти дзвон ше вола Паскуареция, цо походзи од Велька ноц, бо дзвонєл на Вельку ноц. Медзитим, тот дзвон старши од самей дзвонїци и походзи з турнї Верґата у Палацо Преторио у Пизи, дзе ше волал Ла Ґиустизия (Правда). Зоз дзвоном ше давало знац забиванє злодїйох и зраднїкох, уключуюци ґрофа Уґолина 1289. року.[19] При концу 18. вику у дзвонїци поставени нови дзвон хтори заменєл поламану Паскуарецию. Кружна форма и велька висина дзвонїци були нєзвичайни за єй час, и крунска дзвонїца ше стилски розликує од остатку конструкциї. Тота дзвонїца уключує корекцию од 14 cm (5 1⁄2 in) за нагнуту осу попод. Поставянє дзвонїци на Пяца дел Дуомо одступа од аксиялного поровнаня катедрали и кресцальнї на Пяца дел Дуомо. == Ґинисово шветово рекорди == Два нємецки церкви приведли до питаня статус Турнї як найвикривеншей будовнї на швеце и наводза: квадратну Зукосу турню у Сургузену зоз 15. вику и дзвонїцу зоз 14. вику у варошу Бад Франкенгаузен.[20] Ґинисова кнїжка рекордох вимерала турнї у Пизи и Сургузену, та утвердзела же нагнуце першей 3,97 ступнї.[12] У юнию 2010, Ґинисова кнїжка рекордох утвердзела же будинок Капитал капура у Абу Дабию, ЗАЕ, як „Найбаржей нагнута турня на швеце хтору направел чловек“;[21] ма нагнуце 18 ступнї, скоро пейц раз векше од Турнї у Пизи, алє же є нароком конструована же би була нагнута. Зукоса турня Ванака на Новим Зеланду, тиж нароком правена закошена, и нагина ше на 53 ступнї ґу жеми.[22] == Референци == [[Катеґория:Обєкти]] [[Катеґория:Културна скарбнїца]] 2klx7wf81j7z9xjehoyvp8x9zvfueec 21266 21265 2026-09-06T07:26:08Z Olirk55 19 Уложена таблїчка 21266 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Крива турня у Пизи </big> | label2 = | data2 = '''Torre Pendente di Pisa''' | label3 = | data3 = [[File:Leaning tower of pisa 2.jpg| 300px|center|Thumb|Крива турня у Пизи]] | header4 = Oсновни информациї | label5 = Локация | data5 = Пиза, Италия | label6 = Координати | data6 = 43.723056° С; 10.396389° И | label7 = Релиґия | data7 = Християнство | label8 = Город | data8 = Пиза | label9 = Держава | data9 = Италия | label0 = Веб-сайт | data10 = [https://www.opapisa.it/ www.opapisa.it] | header11 = Архитектонски опис | label12 = Основане | data12 = 1173. року | label13 = Закончене будованє | data13 = 1372. рок | header14 = Спецификациї | label15 = Висина (максим.) | data15 = 55,86 m (183,3 ft) | label16 = Материяли | data16 = Мрамор . [[камень]] | header17 = Крива турня у Пизи | label18 = | data18 = [[File:Campanile Dôme - Pise (IT52) - 2022-08-31 - 20.jpg|center|thumb|<div style="text-align: center;">'''Torre di Pisa]]''' | header20 = Шветово нашлїдство УНЕСКА | label21 = Место | data21 = Пиза, Италия | label22 = Координати | data22 = 43° 43′ 23″ С; 10° 23′ 48″ И | label23 = Поверхносц | data23 = 500 m2 (5.400 sq ft) | label24 = Критериюм | data24 = Културна: i, ii, iv, vi | label25 = Референца | data25 = [https://whc.unesco.org/en/list/%E2%84%96395%D0%B2%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%8A%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B2%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F(en) №395вспискеобъектоввсемирногонаследия(en)] | label26 = Веб-сайт| data26 = [https://www.opapisa.it/en/square-of-miracles/tower/ www.opapisa.it/visita/torre-pendente/,%20www.opapisa.it/en/square-of-miracles/tower] }} '''Крива турня''' у Пизи (итал. ''Torre pendente di Pisa'' або єднoставно ''Torre di Pisa'' то дзвонїца Kатедрали у Пизи, Италия, на площи хтора ше вола Кампо де Мираколи (''Campo dei Miracoli'').[1] Дзвонїца мала буц зошицким вертикална, алє ше почала викривйовац такой кед ше ю почало правиц у авґусту 1173. року. Висина турнї од жеми по нїзши бок 55.86 [[Метер|метери]], а од жеми по висши бок 56.7 метери. Грубина мурох при дну 4.09 m, а при верху 2.48 m. Турня викривена за 5.5%.[2] Маса турнї преценєна на коло 14.453 тони.[3] Дзвонїца ма 294 ґарадичи. Турня ше почала нагинац под час будованя у 12. вику пре мегку жем хтора нє могла адекватно поднєсц чежину конструкциї, и тото ше погоршало по законченє будованя у 14. вику. По 1990. рок нагнуце досцигло 5,5 ступнї.[4][5][6] Конструкция стабилизована зоз санируюцу роботу медзи 1993. и 2001. роком, зоз чим нагнуце зменшане на 3,97 ступнї.[7] == Правенє Турнї == Фундаменти турнї поставел познати архитекта Бонано Писано (Bonanno Pisano) 1173. року и на нєй робел по 1185. року кед нєсподзивано нєстал и зохабел будовню лєм зоз трома [[Поверхносц|поверхносцами]]. Нєт точни податки о тим чи Бонано застановел роботи прето же похопел же ше Турня нагина, чи можебуц умар. Так Турня, до поли закончена, стала полни 90 роки, док ше други архитекта, Ґулєлємо де Инстрик, нє пошвецел тому проєкту. Року 1250. Аж даскельме архитекати пробовали випросциц Турню, алє ше вона и далєй викривйовала. Будованє законченє 1360. року. == Випросцанє Турнї == По 1990. рок, Турня у Пизи ше нательо викривела же ю урядово особи мушели заврец за нащивительох и почац санацийни роботи. Инженєром ше удало зменшац нагнуце за 44 центи и врациц Турню до положеня яке мала 1838. року. Крива турня у Пизи ознова отворена за нащивительох и туристох у децембре 2001. року. Кед инженєре почали робиц, перше ю пре обезпеченє опасали з моцнима челїчнима штранґами. Турня ше и далєй нагинала и єдини способ утвердзиц ю и у таким положеню зохабиц и у шлїдуюцим милениюме, бул ознова випросциц фундаменти. Фаховци барз домерковано копали под Турню и винїмали вельки количества глїни. Потим Турня випросцена з помоцу даскельо тони чежких кульох. "Врацели зме швету єдно з найвреднєйших уметнїцких дїлох", гварел архитекта Микеле Ямиолковски. „Ратуюца акция“ коштала вецей як 50 милиони нємецки марки. == Преживйованє трешеня жеми == Турня прежила найменєй штири моцни трешеня жеми од 1280. року. Инженєрске виглєдованє зоз 2018. року пришло до заключееня же Турня витримала потреси пре динамичну интеракцию медзи жему и структуру: висина и твардосц Турнї у комбинациї з мегкосцу фундаменталней жеми уплївую на вибрацийни характеристики на таки способ же вона нє резонує зоз рушаньом жеми при трешеню. Иста мегка жем хтора спричинєла нагинанє и скоро приведла Турню до валяня, помогла єй отримац ше.[8] '''Технїчни податки''' * Ґеоґрафски координати 43.7231° С; 10.3964° В * Надморска висина „Площи Чуда“ (Piazza dei Miracoli): коло 2 метери * Висина Турнї: 55,863 m (183 ft 3 5⁄16 in),[9] 8 поверхи[10] * Висина од фундаментного поверху: 58,36 m (191 ft 5 1⁄2 in)[11] * Вонкашнї [[пречнїк]] основи: 15,484 m (50 ft 9 5⁄8 in)[9] * Нукашнї пречнїк основи: 7,368 m (24 ft 2 1⁄16 in)[9] * Угел нагнуца: 3,97 ступнї[12] or 39 m (127 ft 11 in) from the vertical[13] * Чежина: 14.700 ''metric tons'' (16.200 short tons)[14] * Грубина мурох основи: 2,44 m (8 ft 0 in) * Напрам кривеня: 1173-1250 сиверно, 1272-1997 южно * Число [[Дзвон|дзвонох]]: 7, намесцени на [[Музична скала|музичней скали]],[15] у напряме мунтатова на [[Годзина|годзинки]] * Перши [[дзвон]]: ''L'assunta,'' направени 1654. року, [[маса]] 3.620 kg (7.981 lb). * Други дзвон: Il ''Crocifisso'', направени 1572. року, маса 2.462 kg (5.428 lb). * Треци дзвон: ''San Ranieri'', правел од 1719. по 1721. рок Дїовани Андреа Морени, маса 1.448 kg (3.192 lb). * Штварти дзвон: ''La Terza'', направени 1473. року, маса 300 kg (661 lb). * Пияти дзвон: ''La Pasquereccia'', направел 1262. року[16] Лотеринґ, маса 1.014 kg (2.235 lb). * Шести дзвон: Il ''Vespruccio'', направел 1501. року Никола ди Якоп, маса 1.000 kg (2.205 lb). * Седми дзвон: ''Del Pozzetto'', направени 1606. року, маса 652 kg (1.437 lb).[17] * Число ґарадичох по верх: 296[18] або 294 (остатнї поверх ма два ґарадичи менєй на сиверним-восточним боку). Пияти дзвон ше вола Паскуареция, цо походзи од Велька ноц, бо дзвонєл на Вельку ноц. Медзитим, тот дзвон старши од самей дзвонїци и походзи з турнї Верґата у Палацо Преторио у Пизи, дзе ше волал Ла Ґиустизия (Правда). Зоз дзвоном ше давало знац забиванє злодїйох и зраднїкох, уключуюци ґрофа Уґолина 1289. року.[19] При концу 18. вику у дзвонїци поставени нови дзвон хтори заменєл поламану Паскуарецию. Кружна форма и велька висина дзвонїци були нєзвичайни за єй час, и крунска дзвонїца ше стилски розликує од остатку конструкциї. Тота дзвонїца уключує корекцию од 14 cm (5 1⁄2 in) за нагнуту осу попод. Поставянє дзвонїци на Пяца дел Дуомо одступа од аксиялного поровнаня катедрали и кресцальнї на Пяца дел Дуомо. == Ґинисово шветово рекорди == Два нємецки церкви приведли до питаня статус Турнї як найвикривеншей будовнї на швеце и наводза: квадратну Зукосу турню у Сургузену зоз 15. вику и дзвонїцу зоз 14. вику у варошу Бад Франкенгаузен.[20] Ґинисова кнїжка рекордох вимерала турнї у Пизи и Сургузену, та утвердзела же нагнуце першей 3,97 ступнї.[12] У юнию 2010, Ґинисова кнїжка рекордох утвердзела же будинок Капитал капура у Абу Дабию, ЗАЕ, як „Найбаржей нагнута турня на швеце хтору направел чловек“;[21] ма нагнуце 18 ступнї, скоро пейц раз векше од Турнї у Пизи, алє же є нароком конструована же би була нагнута. Зукоса турня Ванака на Новим Зеланду, тиж нароком правена закошена, и нагина ше на 53 ступнї ґу жеми.[22] == Референци == [[Катеґория:Обєкти]] [[Катеґория:Културна скарбнїца]] 0896cw7ib4uu26o7zyd9kgssiqekcuk 21268 21266 2026-09-06T09:05:17Z Sveletanka 20 ушорйованє 21268 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Крива турня у Пизи </big> | label2 = | data2 = '''Torre Pendente di Pisa''' | label3 = | data3 = [[File:Leaning tower of pisa 2.jpg| 300px|center|Thumb|Крива турня у Пизи]] | header4 = Oсновни информациї | label5 = Локация | data5 = Пиза, Италия | label6 = Координати | data6 = 43.723056° С; 10.396389° И | label7 = Релиґия | data7 = Християнство | label8 = Город | data8 = Пиза | label9 = Держава | data9 = Италия | label10 = Веб-сайт | data10 = [https://www.opapisa.it/ www.opapisa.it] | header11 = Архитектонски опис | label12 = Основане | data12 = 1173. року | label13 = Закончене будованє | data13 = 1372. рок | header14 = Спецификациї | label15 = Висина (максим.) | data15 = 55,86 m (183,3 ft) | label16 = Материяли | data16 = Мрамор . [[камень]] | header17 = Крива турня у Пизи | label18 = | data18 = [[File:Campanile Dôme - Pise (IT52) - 2022-08-31 - 20.jpg|center|thumb|<div style="text-align: center;">'''Torre di Pisa]]''' | header20 = Шветово нашлїдство УНЕСКА | label21 = Место | data21 = Пиза, Италия | label22 = Координати | data22 = 43° 43′ 23″ С; 10° 23′ 48″ И | label23 = Поверхносц | data23 = 500 m2 (5.400 sq ft) | label24 = Критериюм | data24 = Културна: i, ii, iv, vi | label25 = Референца | data25 = <ref> [https://whc.unesco.org/en/list/%E2%84%96395%D0%B2%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%8A%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B2%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F(en) World Heritage List], ''whc.unesco.org'' </ref> }} '''Крива турня''' у Пизи (итал. ''Torre pendente di Pisa'' або єднoставно ''Torre di Pisa'' то дзвонїца Kатедрали у Пизи, Италия, на площи хтора ше вола Кампо де Мираколи (''Campo dei Miracoli'').[1] Дзвонїца мала буц зошицким вертикална, алє ше почала викривйовац такой кед ше ю почало правиц у авґусту 1173. року. Висина турнї од жеми по нїзши бок 55.86 [[Метер|метери]], а од жеми по висши бок 56.7 метери. Грубина мурох при дну 4.09 m, а при верху 2.48 m. Турня викривена за 5.5%.[2] Маса турнї преценєна на коло 14.453 тони.[3] Дзвонїца ма 294 ґарадичи. Турня ше почала нагинац под час будованя у 12. вику пре мегку жем хтора нє могла адекватно поднєсц чежину конструкциї, и тото ше погоршало по законченє будованя у 14. вику. По 1990. рок нагнуце досцигло 5,5 ступнї.[4][5][6] Конструкция стабилизована зоз санируюцу роботу медзи 1993. и 2001. роком, зоз чим нагнуце зменшане на 3,97 ступнї.[7] == Правенє Турнї == Фундаменти турнї поставел познати архитекта Бонано Писано (Bonanno Pisano) 1173. року и на нєй робел по 1185. року кед нєсподзивано нєстал и зохабел будовню лєм зоз трома [[Поверхносц|поверхносцами]]. Нєт точни податки о тим чи Бонано застановел роботи прето же похопел же ше Турня нагина, чи можебуц умар. Так Турня, до поли закончена, стала полни 90 роки, док ше други архитекта, Ґулєлємо де Инстрик, нє пошвецел тому проєкту. Року 1250. Аж даскельме архитекати пробовали випросциц Турню, алє ше вона и далєй викривйовала. Будованє законченє 1360. року. == Випросцанє Турнї == По 1990. рок, Турня у Пизи ше нательо викривела же ю урядово особи мушели заврец за нащивительох и почац санацийни роботи. Инженєром ше удало зменшац нагнуце за 44 центи и врациц Турню до положеня яке мала 1838. року. Крива турня у Пизи ознова отворена за нащивительох и туристох у децембре 2001. року. Кед инженєре почали робиц, перше ю пре обезпеченє опасали з моцнима челїчнима штранґами. Турня ше и далєй нагинала и єдини способ утвердзиц ю и у таким положеню зохабиц и у шлїдуюцим милениюме, бул ознова випросциц фундаменти. Фаховци барз домерковано копали под Турню и винїмали вельки количества глїни. Потим Турня випросцена з помоцу даскельо тони чежких кульох. "Врацели зме швету єдно з найвреднєйших уметнїцких дїлох", гварел архитекта Микеле Ямиолковски. „Ратуюца акция“ коштала вецей як 50 милиони нємецки марки. == Преживйованє трешеня жеми == Турня прежила найменєй штири моцни трешеня жеми од 1280. року. Инженєрске виглєдованє зоз 2018. року пришло до заключееня же Турня витримала потреси пре динамичну интеракцию медзи жему и структуру: висина и твардосц Турнї у комбинациї з мегкосцу фундаменталней жеми уплївую на вибрацийни характеристики на таки способ же вона нє резонує зоз рушаньом жеми при трешеню. Иста мегка жем хтора спричинєла нагинанє и скоро приведла Турню до валяня, помогла єй отримац ше.[8] '''Технїчни податки''' * Ґеоґрафски координати 43.7231° С; 10.3964° В * Надморска висина „Площи Чуда“ (Piazza dei Miracoli): коло 2 метери * Висина Турнї: 55,863 m (183 ft 3 5⁄16 in),[9] 8 поверхи[10] * Висина од фундаментного поверху: 58,36 m (191 ft 5 1⁄2 in)[11] * Вонкашнї [[пречнїк]] основи: 15,484 m (50 ft 9 5⁄8 in)[9] * Нукашнї пречнїк основи: 7,368 m (24 ft 2 1⁄16 in)[9] * Угел нагнуца: 3,97 ступнї[12] or 39 m (127 ft 11 in) from the vertical[13] * Чежина: 14.700 ''metric tons'' (16.200 short tons)[14] * Грубина мурох основи: 2,44 m (8 ft 0 in) * Напрам кривеня: 1173-1250 сиверно, 1272-1997 южно * Число [[Дзвон|дзвонох]]: 7, намесцени на [[Музична скала|музичней скали]],[15] у напряме мунтатова на [[Годзина|годзинки]] * Перши [[дзвон]]: ''L'assunta,'' направени 1654. року, [[маса]] 3.620 kg (7.981 lb). * Други дзвон: Il ''Crocifisso'', направени 1572. року, маса 2.462 kg (5.428 lb). * Треци дзвон: ''San Ranieri'', правел од 1719. по 1721. рок Дїовани Андреа Морени, маса 1.448 kg (3.192 lb). * Штварти дзвон: ''La Terza'', направени 1473. року, маса 300 kg (661 lb). * Пияти дзвон: ''La Pasquereccia'', направел 1262. року[16] Лотеринґ, маса 1.014 kg (2.235 lb). * Шести дзвон: Il ''Vespruccio'', направел 1501. року Никола ди Якоп, маса 1.000 kg (2.205 lb). * Седми дзвон: ''Del Pozzetto'', направени 1606. року, маса 652 kg (1.437 lb).[17] * Число ґарадичох по верх: 296[18] або 294 (остатнї поверх ма два ґарадичи менєй на сиверним-восточним боку). Пияти дзвон ше вола Паскуареция, цо походзи од Велька ноц, бо дзвонєл на Вельку ноц. Медзитим, тот дзвон старши од самей дзвонїци и походзи з турнї Верґата у Палацо Преторио у Пизи, дзе ше волал Ла Ґиустизия (Правда). Зоз дзвоном ше давало знац забиванє злодїйох и зраднїкох, уключуюци ґрофа Уґолина 1289. року.[19] При концу 18. вику у дзвонїци поставени нови дзвон хтори заменєл поламану Паскуарецию. Кружна форма и велька висина дзвонїци були нєзвичайни за єй час, и крунска дзвонїца ше стилски розликує од остатку конструкциї. Тота дзвонїца уключує корекцию од 14 cm (5 1⁄2 in) за нагнуту осу попод. Поставянє дзвонїци на Пяца дел Дуомо одступа од аксиялного поровнаня катедрали и кресцальнї на Пяца дел Дуомо. == Ґинисово шветово рекорди == Два нємецки церкви приведли до питаня статус Турнї як найвикривеншей будовнї на швеце и наводза: квадратну Зукосу турню у Сургузену зоз 15. вику и дзвонїцу зоз 14. вику у варошу Бад Франкенгаузен.[20] Ґинисова кнїжка рекордох вимерала турнї у Пизи и Сургузену, та утвердзела же нагнуце першей 3,97 ступнї.[12] У юнию 2010, Ґинисова кнїжка рекордох утвердзела же будинок Капитал капура у Абу Дабию, ЗАЕ, як „Найбаржей нагнута турня на швеце хтору направел чловек“;[21] ма нагнуце 18 ступнї, скоро пейц раз векше од Турнї у Пизи, алє же є нароком конструована же би була нагнута. Зукоса турня Ванака на Новим Зеланду, тиж нароком правена закошена, и нагина ше на 53 ступнї ґу жеми.[22] == Референци == [[Катеґория:Обєкти]] [[Катеґория:Културна скарбнїца]] 3rhs7v0a50d7s3raev3dcdjezivh74h Шаблон:Уметнїк/писок 10 3513 21258 2026-09-06T00:14:56Z Saslavik 1716 Нови бок: „<noinclude> То шаблон за инфорамик о уметнїкох.</noinclude><includeonly>{| class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px;" ! colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #dedede;" | {{{Мєно|{{PAGENAME}}}}} |- {{#if:{{{Слика|}}}| {{!}} colspan="2" style="text-align: center;" {{!}} Файл:{{{Слика…“ 21258 wikitext text/x-wiki <noinclude> То шаблон за инфорамик о уметнїкох.</noinclude><includeonly>{| class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px;" ! colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #dedede;" | {{{Мєно|{{PAGENAME}}}}} |- {{#if:{{{Слика|}}}| {{!}} colspan="2" style="text-align: center;" {{!}} [[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Мєно|}}}]] {{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}} }} |- {{#if:{{{Датум_народзеня|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2; width: 40%;" | Датум народзеня: {{!}} {{{Датум_народзеня}}} }} |- {{#if:{{{Мєсто_народзеня|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Мєсто народзеня: {{!}} {{{Мєсто_народзеня}}} }} |- {{#if:{{{Датум_шмерци|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Датум шмерци: {{!}} {{{Датум_шмерци}}} }} |- {{#if:{{{Мєсто_шмерци|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Мєсто шмерци: {{!}} {{{Мєсто_шмерци}}} }} |- {{#if:{{{Обласц|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Обласц: {{!}} {{{Обласц}}} }} |}</includeonly> 95d1dmyl47ttelhtp74cfmv6cacjik7 21259 21258 2026-09-06T00:23:31Z Saslavik 1716 21259 wikitext text/x-wiki <noinclude> То шаблон за инфорамик о уметнїкох.</noinclude><includeonly>{| class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px;" ! colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #dedede;" | {{{Мєно|{{PAGENAME}}}}} |- {{#if:{{{Слика|}}}| {{!}} colspan="2" style="text-align: center;" {{!}} [[Фаjл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Мєно|}}}]] {{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}} }} |- {{#if:{{{Датум_народзеня|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2; width: 40%;" | Датум народзеня: {{!}} {{{Датум_народзеня}}} }} |- {{#if:{{{Мєсто_народзеня|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Мєсто народзеня: {{!}} {{{Мєсто_народзеня}}} }} |- {{#if:{{{Датум_шмерци|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Датум шмерци: {{!}} {{{Датум_шмерци}}} }} |- {{#if:{{{Мєсто_шмерци|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Мєсто шмерци: {{!}} {{{Мєсто_шмерци}}} }} |- {{#if:{{{Обласц|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Обласц: {{!}} {{{Обласц}}} }} |}</includeonly> e11hrl50chur18rnrxrbcvzdmyv5pma 21260 21259 2026-09-06T00:26:12Z Saslavik 1716 21260 wikitext text/x-wiki <noinclude> То шаблон за инфорамик о уметнїкох.</noinclude><includeonly>{| class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px;" ! colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #dedede;" | {{{Мєно|{{PAGENAME}}}}} |- {{#if:{{{Слика|}}}| {{!}} colspan="2" style="text-align: center;" {{!}} [[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Мєно|}}}]] {{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}} }} |- {{#if:{{{Датум_народзеня|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2; width: 40%;" | Датум народзеня: {{!}} {{{Датум_народзеня}}} }} |- {{#if:{{{Мєсто_народзеня|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Мєсто народзеня: {{!}} {{{Мєсто_народзеня}}} }} |- {{#if:{{{Датум_шмерци|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Датум шмерци: {{!}} {{{Датум_шмерци}}} }} |- {{#if:{{{Мєсто_шмерци|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Мєсто шмерци: {{!}} {{{Мєсто_шмерци}}} }} |- {{#if:{{{Обласц|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Обласц: {{!}} {{{Обласц}}} }} |}</includeonly> 95d1dmyl47ttelhtp74cfmv6cacjik7 21261 21260 2026-09-06T00:36:10Z Saslavik 1716 21261 wikitext text/x-wiki <noinclude> То шаблон за инфокутию о уметнїкох. </noinclude><includeonly>{| class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px;" ! colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #dedede;" | {{{Мєно|{{PAGENAME}}}}} |- {{#if:{{{Слика|}}}| {{!}} colspan="2" style="text-align: center;" {{!}} [[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Мєно|}}}]] {{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}} }} |- {{#if:{{{Датум_народзеня|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2; width: 40%;" | Датум народзеня: {{!}} {{{Датум_народзеня}}} }} |- {{#if:{{{Мєсто_народзеня|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Мєсто народзеня: {{!}} {{{Мєсто_народзеня}}} }} |- {{#if:{{{Датум_шмерци|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Датум шмерци: {{!}} {{{Датум_шмерци}}} }} |- {{#if:{{{Мєсто_шмерци|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Мєсто шмерци: {{!}} {{{Мєсто_шмерци}}} }} |- {{#if:{{{Обласц|}}}| ! style="background-color: #f2f2f2;" | Обласц: {{!}} {{{Обласц}}} }} |}</includeonly> 4i0m775p3gpzgkmtul10kl64w4fzdg1 21262 21261 2026-09-06T00:46:30Z Saslavik 1716 21262 wikitext text/x-wiki <noinclude> То шаблон за инфорамик о уметнїкох. </noinclude><includeonly><table class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #a2a9b1; background-color: #f8f9fa;"> <tr> <th colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #dedede; padding: 5px;">{{{Мєно|{{PAGENAME}}}}}</th> </tr> {{#if:{{{Слика|}}}| <tr> <td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;"> [[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Мєно|}}}]] {{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}} </td> </tr> }} {{#if:{{{Датум_народзеня|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум народзеня:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум_народзеня}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Мєсто_народзеня|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто народзеня:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Мєсто_народзеня}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Датум_шмерци|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум шмерци:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум_шмерци}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Мєсто_шмерци|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто шмерци:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Мєсто_шмерци}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Обласц|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; text-align: left; padding: 3px 5px;">Обласц:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Обласц}}}</td> </tr> }} </table></includeonly> 98kj26uh0g0ed6iwtjprx5g331jo2eo 21264 21262 2026-09-06T01:01:21Z Saslavik 1716 Тест шаблона о уметнїкох (нєзакончени) 21264 wikitext text/x-wiki <noinclude> То шаблон за инфорамик о уметнїкох. То лєм тест, треба го доробиц з новима податками. </noinclude><includeonly><table class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #a2a9b1; background-color: #f8f9fa;"> <tr> <th colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #dedede; padding: 5px;">{{{Мєно|{{PAGENAME}}}}}</th> </tr> {{#if:{{{Слика|}}}| <tr> <td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;"> [[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Мєно|}}}]] {{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}} </td> </tr> }} {{#if:{{{Датум_народзеня|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум народзеня:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум_народзеня}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Мєсто_народзеня|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто народзеня:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Мєсто_народзеня}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Датум_шмерци|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум шмерци:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум_шмерци}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Мєсто_шмерци|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто шмерци:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Мєсто_шмерци}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Обласц|}}}| <tr> <th style="background-color: #f2f2f2; text-align: left; padding: 3px 5px;">Обласц:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Обласц}}}</td> </tr> }} </table></includeonly> s9du38d2ae89e7nkxgys43sz8daoepy Хаснователь:Saslavik/писок 2 3514 21263 2026-09-06T00:54:25Z Saslavik 1716 Нови бок: „== Тестованє шаблона == {{Уметнїк/писок | Мєно = Микола Кочиш | Слика = Kocis slika 5cm.jpg|alt=Микола М. Кочиш|center|thumb|300x300px]] | Опис_слики = Портрет | Датум_народзеня = 1. децембер 1928. | Мєсто_народзеня = Дюрдьов | Датум_шмерци = 16. април 1973. | Мєсто_шмерци = Нови Сад | Обласц = Лингвист…“ 21263 wikitext text/x-wiki == Тестованє шаблона == {{Уметнїк/писок | Мєно = Микола Кочиш | Слика = Kocis slika 5cm.jpg|alt=Микола М. Кочиш|center|thumb|300x300px]] | Опис_слики = Портрет | Датум_народзеня = 1. децембер 1928. | Мєсто_народзеня = Дюрдьов | Датум_шмерци = 16. април 1973. | Мєсто_шмерци = Нови Сад | Обласц = Лингвистика, литература }} omu8xogcavd2fymzgk0pny1dkd9zmkw