Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.47.0-wmf.19
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох
0
474
21350
19854
2026-09-12T02:24:49Z
Keresturec
18
21350
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
! colspan="2" |<big>Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Rusyn_coat_of_arms.svg|Традицийни герб Руснацох хтори прилапени як общи символ Шветового конґреса Русинох|alt=Традицийни герб Руснацох хтори прилапени як общи символ Шветового конґреса Русинох|center|thumb|282x282px]]
|-
|'''Характер орґанизациї'''
|дружтвени
|-
|'''Вивершни орґан'''
|Шветова рада Русинох
|-
|'''Шедзиско'''
|Прешов, Словацка Република
|-
|'''Адреса'''
|Duchnovičovo nám. 1 081 48 Prešov
|-
| colspan="2" |[[Файл:Flag_of_Rusyns_2007.svg|283x283px|Русинска народна застава хтора прилапена як застава Шветового конґреса Русинох|alt=Русинска народна застава хтора прилапена як застава Шветового конґрреса Русинох|thumb|center]]
|}
'''Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох''' (рсн. ''Світовый конґрес русинів'', анґ. ''World Congress of Rusyns'') друштвена орґанизация реґистрована у Словацкей а котру творя орґанизациї Русинох, Руснацох, Лемкох з матичних русински (карпатских) обласцох зоз України, Словацкей, Польскей, Мадярскей, Румуниї, як и орґанизациї хтори представяю русинску дияспору зоз Сербиї, [[Горватска|Горватскей]], Ческей, ЗАД и Канади.
Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох зашеда кажди два роки, вше у другей держави, а творя го делеґати орґанизацийох членїцох конґреса, догварене єднаке число з каждей орґанизациї без огляду на єй численосц, як и делeґати Шветового форума младих.
'''Шветова рада Русинох''' (анґ. ''World Council of Rusyns'') то вивершни орґан Шветового конґреса Русинох/Руснацох/Лемкох. Вона у медзиконґресним периодзе представя и заступа Конґрес и унапрямує роботу орґанизацийох- членїцох Конґреса на витворйованю догваркох и других документох принєшених на конґресу и у роботи конґресних комисийох под час конґреса.
Мандат Шветовей ради Русинох тирва два роки а вибера ю Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох. Шветова рада Русинох зоз мандатом на два роки вибера предсидателя Шветовей ради и секретара Шветовей ради.
На 17. Конґресу у Новим Садзе 2023. року окончени вименки у Статута конґреса котри суґеровала Венециянска комисия Совиту Европи зоз цильом же би Конґрес постал и формално правно медзинародна орґанизация котра може заступац Русинох зоз шицких державох пред медзинароднима орґанизациями, орґанами и форумами.
== История орґанизациї Конґреса и його дїялносц ==
Пейдзешат роки поцискованя и гамованя русинскей националней свидомосци у другей половки ХХ вику и менєй або вецей присутна денационализация и асимилация Русинох у жемох восточней Европи спричинєли чежки пошлїдки у културним и образовним живоце Русинох як и у їх националней свидомосци. Язик Русинох у тих жемох остал нєкодификовани по штредок 90-тих рокох, уметнїцка творчосц и информованє та образованє на русинским язику скоро цалком щезли. Русински орґанизациї, кажда у условийох жеми у хторей дїйствовали, започали орґанизованє информованя, видаваня часописох и кнїжкох на русинским язику, алє ше у тих процесох зявели проблеми пре нєдостаток искуства у дзепоєдних обласцох. Нєдостаток учебнїкох на русинским язику и скромни резултати у сучасней литературней уметнїцкей творчосци вимагали потребу сотруднїцтва орґанизацийох Русинох зоз розличних жемох же би ше зоз заєднїцкима моцами ришовало сущни питаня националного идентитета.
Пре тоти потреби иницироване орґанизованє и отримованє шветових конґресох Русинох/Руснацох/Лемкох як свойофайтове повязованє русинских орґанизацийох, з єдного боку, у процесох демократизациї дружтвених одношеньох у восточноевропских жемох дзе жили Русини и, з другого боку, як даванє пориву моцнєня националней свидомосци Русинох вообще.
[[Файл:Persi svetovi kongres Rusinoh 1.jpg|alt=Перши шветови конґрес Русинох|thumb|485x485px|Перши шветови конґрес Русинох отримани 1991. року у Медзилаборцох, Чехословацкa]]
Перши шветови конґрес Русинох<ref>Алмашій В. [https://dspace.uzhnu.edu.ua/jspui/bitstream/lib/7980/1/%D0%9F%D0%95%D0%A0%D0%A8%D0%98%D0%99%20%D0%A1%D0%92%D0%86%D0%A2%D0%9E%D0%92%D0%98%D0%99%20%D0%9A%D0%9E%D0%9D%D0%93%D0%A0%D0%95%D0%A1%20%D0%A0%D0%A3%D0%A1%D0%98%D0%9D%D0%86%D0%92.pdf ''Перший світовий конгрес русинів у Меджилабірцях 23–24 березня 1991 року та його передумови''] // Науковий вісник Ужгородського університету: Серія: Політологія. Соціологія. Філософія / редкол.: М. Вегеш (гол. ред.), В. Андрущенко, О. Бабкіна та ін. — Ужгород: Видавництво УжНУ «Говерла», 2010. — Вип. 15. — С. 125—134. — Бібліогр.: с. 132—133 (40 назв).
</ref> отримани 23. и 24. марца 1991. року у Медзилаборцох у тедишнєй Чехословацкей а потим ушлїдзело отримованє таких сходох кажди два роки вше у другей держави<ref>[http://www.rusynacademy.sk/english/en_kongres.html#Programme ''Звити з конґресу Русинох/Руснацох/Лемкох'']
</ref>.
Як главна орґанизация хтора дїйствує на ґлобалним уровню Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох ма окремну значносц за русински народ хтори нє ма свою окремну державу а нєшка нє ма анї таку автономну обласц яку мал у периодзе од 1918. по 1938. рок у форми автономного Русинского краю (1918-1919) и Автономней Подкарпатскей Руси (1919-1938). Прето ше окремну увагу у рамикох роботи Шветового конґреса Русинох дава на сотруднїцтво зоз державами хтори урядово припознали меншински статус русинского народу. Понеже напр. Україна ище вше нє припознала народну окремносц Русинох, представнїки ШКР ше на ґлобалним уровню и далєй закладаю за всеобще припознанє русинского народу як окремного славянского народу, хтори у шицким ровноправни з другима восточнославянскима народами (Руси, Билоруси, Українци).
Окремна увага ше у дїялносци ШКР дава питаньом хтори ше одноша на пестованє русинского културно-историйного скарбу, з чежиском на афирмованє вариянтох русинского язика (Rusyn, русиньски rue и Rusnak, Rusyn,ruski rsk) хтори з боку Медзинародней орґанизациї за стандардизацию (ISO) припознати и потвердзени под назвами хтори виведзени праве з ендонимского (жридловогo) мена русинского язика (анґ. Rusyn language).
== Потерашнї конґреси ==
{| class="wikitable"
! colspan="7" |<big>По нєшка отримани тоти конґреси Русинох:</big>
|-
|1.
|1991.
|Медзилаборци, Чехословацка
|
|11.
|2011.
|Пилишсенткерест, Мадярска
|-
|2.
|1993.
|Леґница, Польска
|
|12.
|2013.
|Ужгород, Україна
|-
|3.
|1995.
|[[Руски Керестур]], СР Югославия
|
|13.
|2015.
|Дева, Румуния
|-
|4.
|1997.
|Будапешт, Мадярска
|
|14.
|2017.
|Осиєк, Горватска
|-
|5.
|1999.
|[[Ужгород]], Україна
|
|15.
|2019.
|Камйонка, Словацка
|-
|6.
|2001.
|Прага, Ческа
|
|16.
|2021.
|Кринїца, Польска
|-
|7.
|2003.
|[[Прешов]], Словацка
|
|17.
|2023.
|Нови Сад, Сербия
|-
|8.
|2005.
|Кринїца, Польска
|
|18.
|2025.
|Бухарест, Румуния
|-
|9.
|2007.
|Сиґет, Румуния
|
|
|
|
|-
|10.
|2009.
|Руски Керестур, Сербия
и Петровци, [[Горватска]]
|
|
|
|
|}
== Предсидателє Шветовей ради Русинох були: ==
* 1991- 2004 [[Василь Турок-Гетеш|мґр Василь Турок-Гетеш]], Чехословацка
* 2005-2009 проф. др [[Павле Роберт Маґочи|Павле Р. Маґочи]], ЗАД
* 2010-2014 Дюра Папуґа, Сербия
* 2015- др Штефан Лявинец, Мадярска
Свiтовый конґрес Русинiв/Шветови конґрес Руснацох/World Congress of Rusyns ма свойо шедзиско на адреси Duchnovičovo nám. 1 081 48 Prešov, Republika Slovacka.
== Литература ==
* ''Зборнїк роботох зоз Трецого шветового конґреса Русинох (Руснацох, Лемкох),'' Руска матка, Руски Керестур, 1997.
* P. R. Magocsi. World Congress of Rusyns/Svitovŷ i kongres Rusyniv. P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 541.
== Вонкашнї вязи ==
* [[:sr:Светски_конгрес_Русина|''Светски конгрес Русина'',]] Википедија на српском језику, Sorabino, 10. јун 2021.
* Вероника Вуячич: [https://www.ruskeslovo.com/pocina-xvii-svetovi-kongres-rrl-i-xi-svetovi-forum-mladih-rrl/ ''Почина XVII Шветови конґрес РРЛ и XI Шветови форум младих РРЛ'',] ''Рутенпрес'', 17. авґуст 2023.
* Мария Афич: [https://www.ruskeslovo.com/%d1%88%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%b2%d0%b8%d0%bc-%d0%ba%d0%be%d0%bd%d2%91%d1%80%d0%b5%d1%81-%d1%80%d1%80%d0%bb-%d0%b8-%d1%84%d0%be%d1%80%d1%83%d0%bc-%d1%80%d1%83%d1%81%d0%b8%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b5/ ''Шветови конґрес РРЛ и Форум русинскей младежи мали виберанкови характер,''] ''Рутенпрес,'' 15. септембер 2021
* Мария Афич: [https://www.ruskeslovo.com/%d0%be%d1%82%d1%80%d0%b8%d0%bc%d0%b0%d0%bd%d0%b8-15-%d1%88%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%b2%d0%b8-%d0%ba%d0%be%d0%bd%d2%91%d1%80%d0%b5%d1%81-%d1%80%d1%80%d0%bb/ ''Отримани 15. Шветови конґрес РРЛ,''] ''Рутенпрес,'' 10. юлий 2019.
* [[Михайло Зазуляк]]: [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a3-%d0%9e%d1%81%d0%b8%d1%94%d0%ba%d1%83-%d0%bf%d0%be%d1%87%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d0%a8%d1%82%d0%b5%d1%80%d0%bd%d0%b0%d1%81%d1%82%d0%b8-%d0%a8%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%b2%d0%b8-%d0%ba%d0%be%d0%bd/ ''У Осиєку почина Штернасти Шветови конґрес РРЛ,''] ''Рутенпрес,'' 30. юний 2017.
* [https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/novi-sad-domacin-17.-svetskog-kongresa-rusina_1468065.html ''Нови Сад домаћин 17. Светског конгреса Русина,''] ''РТ Војводине,'' 15. август 2023.
* [https://rtv.rs/rsn/%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%BD%D1%97-17.-%D1%88%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D2%91%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%97%D1%97-%D0%BD%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%B8-%D0%BA%D1%86%D0%B2-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D1%86%D1%80%D0%BD%D1%8F%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_1468361.html ''Нови Сад домашнї 17. Шветового конґресу Русинох'',] ''РТ Войводина,'' 16. авґуст 2023.
* [http://www.rusynacademy.sk/english/en_kongres.html ''The Academy of Rusyn Culture in Slovakia'']
* П.Медвідь: [https://www.rusyn.fm/spravy/region/%D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%96%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D1%96%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%96%D0%B2-%D0%B2-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%96/Засідала ''Світова рада Русинів в Старій Любовні,''] ''Rádio rusyn FM,'' вебсайт, 18, май 2019.
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Русински орґанизациї у Европи]]
[[Катеґория:Културна скарбнїца]]
ekzwkezyrpmik6z00dy1966bwgvqh7q
Интервал (музика)
0
2564
21342
19993
2026-09-11T18:46:24Z
Olirk55
19
Означени викивязи
21342
wikitext
text/x-wiki
[[File:Interval numbers.gif|right|thumb|343x343px|Музични интервали]]'''Интервал''' (лат. ''intervallum'', розмак) у [[Подзелєнє музики|музики]] представя розмак медзи гоч хторима двома тонами у скали лєбо у мелодиї. Нїзши [[тон]] интервала ше вола долнї а висши горнї, винїмок чиста прима хторей обидва [[Тон|тони]] єднакей/истей висини. Интервали ше дзеля на гармонски, при хторих два тони звуча источасно и мелодийски, при хторих ше два тони чую єден за другим. Други два подзелєня интервалох; то по велькосци и по файти.<ref>„Interval”. In L. Root, Deane. ''Grove Music Online. Oxford Music Online''. Oxford University Press.</ref><ref>Aldwell, E; Schachter, C.; Cadwallader, A. (11. 3. 2010), „Part 1: The Primary Materials and Procedures, Unit 1”, ''Harmony and Voice Leading'' (4th изд.), Schirmer, стр. 8, ISBN 978-0495189756</ref>
Нотацийни и звучни приклад даскелїх интервалох: велька терца f<sup>1</sup>– a<sup>1</sup>, кварта f<sup>1</sup>– b<sup>1</sup>, [[квинта]] f<sup>1</sup>– c<sup>2</sup> и [[октава]] f<sup>1</sup> – f<sup>2</sup>. <ref name=":0">Mit den Frequenzen für f<sup>1</sup> (352 [[Hertz (Einheit)|Hz]]), a<sup>1</sup> (440 Hz), b<sup>1</sup> (469,33 Hz), c<sup>2</sup> (528 Hz) und f<sup>2</sup> (704 Hz) berechnet sich das Frequenzverhältnis der Intervalle in der reinen Stimmung folgendermaßen: Große Terz = 5:4 (f<sup>1</sup>–a<sup>1</sup>: 440 Hz:352 Hz = 5:4), Quarte = 4:3 (f<sup>1</sup>–b<sup>1</sup>: 469,33 Hz:352 Hz = 4:3), Quinte = 3:2 (f<sup>1</sup>–c<sup>2</sup> 528 Hz:352 Hz = 3:2) und Oktave = 2:1 (f<sup>1</sup>–f<sup>2</sup>: 704 Hz:352 Hz = 2:1)</ref>
<score lang="ABC" vorbis="1">
X:2019/10
M:4/4
L:1/4
K:F
F A [F2A2]| F B [F2B2]| F c [F2c2]| F f [F2f2]|]
</score>Скрацене означованє предходного прикладу: '''В3 -''' велька терца (f–a), '''Ч4 -''' чиста кварта (f–b<sup>)</sup>, '''Ч5''' - Чиста квинта (f–c<sup>2</sup> ) и '''Ч8-'''чиста октава (f<sup>1</sup>–f<sup>2</sup>.) <ref name=":0" />
У заходней [[Подзелєнє музики|музики]], интервали ше найчастейше розликую по розмаку тонох-[[Нота|нотох]] диятонскей [[Скала|скали]]. Найменши од тих интервалох то [[полутон]].<ref>Duffin, Ross W. (2008). [https://books.google.rs/books?id=i5LC7Csnw7UC&q=how+equal+temperament+ruined+harmony&redir_esc=y''How equal temperament ruined harmony : (and why you should care)''] (First published as a Norton paperback. изд.). New York: W. W. Norton. стр. 163. <nowiki>ISBN 978-0-393-33420-3</nowiki>. Приступљено 28. 6. 2017.</ref><ref>. Miller, Michael (2005).[ [https://books.google.rs/books?id=sTMbuSQdqPMC&redir_esc=y<nowiki/>.''The Complete Idiot's Guide to Music Theory, 2nd ed. Penguin. бок 19. ISBN 1-59257-437-8.. [Indianapolis, Indiana]: Alpha, 2005.''</ref><ref>Capstick, John Walton (1913). [https://books.google.rs/books?id=bwNJAAAAIAAJ&q=most+dissonant-interval+semitone+intitle:sound&pg=PA227&redir_esc=y ''Sound: An Elementary Text-book for Schools and Colleges''.] Cambridge University Press.</ref> Интервали менши од полутона ше наволую микротони. Микротони ше можу формовац хаснуюци ноти рижних файтох нєдиятонских скалох. Даєдни зоз найменших ше наволую „запяти-розкол, дияшизма,” и зоз тим ше описую мали одступаня, и обачлїви су у поєдиних системох присподобйованя, медзи енхармонских еквивалентних [[Нота|нотох]] як цо то c♯ (cis) и d♭ (des). Интервали можу буц арбитрарно мали, аж нєобачлїви за людске ухо. У физичним смислу, интервал то одношенє помедзи два сонични фреквенциї. Напр. гоч хтори два тони єдней октави маю медзисобне фреквенцийне одношенє 2:1. То значи же инкременти-фиксни лєбо пременлїви повекшаня даякей вредносци висини тона, за исти интервал резултую повекшаня фреквенциї, гоч людске ухо доживює тото як линеарне звекшанє до висини.
Интересантно спомнуц же даєдни нєевропски музични култури хасную скали хтори далєко од европскей 12 тонскей системи, напр. у Индиї поставени системи хтори дзеля октаву на 22 часци/крочаї „шрути.” За прeучoванє и упоредзованє розличних скалох у теориї хаснує ше окремна єдинка - цент, хтора дзелї полутон на 100 єднаки часци.То мерни єдинки, виведзени зоз лоґаритма фреквенцийного одношеня у математики.
У заходней [[Теория музики|музичней теориї]], найчастейша схема за интервали описує два прикмети интервала: квалитет-файта (чисти (перфектни), вельки, мали, звекшани, зменшани) и число (перши, други, треци, штварти интервал итд.). Даєдни приклади то мала трецина (терца) лєбо перфектна/чиста пиятина (квинта). Тоти мена нє идентификую лєм розлики у полутонох медзи горнїх и долнїх нотох, алє тиж и способ на хтори ше интервал чита/щитує (серб.спелује). Значносц читаня/щитованя походзи зоз историйней пракси роздвойованя фреквенцийного одношеня енхармонских интервалох як цо то g–g♯ (g-gis) и g–a♭.(g-as)[8]
== Подзелєнє интервалох ==
Кед ше тони пошорую по велькосци, повагу ше обраца на диятонску розлику медзи двома тонами. Напр. c-d (це-де) и cis-des (цис-дес), то секунди прето же обидва маю диятонски мена зоз солмизацию do-re (до-ре). Постоя осем степени велькосци интервалох од хторих ше можу формовац шицки други. Кажде мено интервала мож означиц зоз адекватнима числами: Прима (1), кварта (4), октава (8) итд.
Прето ше тоти интервали наволую '''''єдноставни''''' лєбо '''''прост'''''и, їх мена то:
1''. Прима'', обидва тони интервала маю исте мено
2''. Секунда'', хтору творя два сушедни тони
3''. Терца'', розмак трох тонох (кед висши тон треци од нїзшого)
4''. [[Кварта]]'', розмак штирох тонох (кед висши тон штварти од нїзшого)
5. ''[[Квинта]]'', розмак пейцох тонох (кед висши тон пияти од нїзшого)
6. ''[[Секста (музика)|Секста]]'', розмак шейсцох тонох (кед висши тон шести од нїзшого
7. ''Септима'', розмак седем тонох (кед висши тон седми од нїзшого)
8. ''[[Октава]]'', розмак осем тонох (кед висши тон осми од нїзшого)
Други интервали, ше наволую '''''зложени''''', и формую ше по принципу „єдна октава + терца“, „єдна октава + секста“, „две октаве + квинта“ итд. Мена тим интервалом ше даваю по (шорних числох) пошорованих числох:
Нона (9) = октава (8) + 1 секунда (2) (поновени октавни тон а хтори ма у своїм составе и секунда ше нє рахує прето 8+1 а НЄ 8+2).
''Децима'' (10) = октава (8) + терца (3)
''Ундецима'' (11) = октава + кварта (4)
''Дуодецима'' (12) = октава + квинта (5)
''Tерцдецима'' (13) = октава + секста (6)
''Kвартдецима'' (14) = октава + септима (7)
''Kвинтдецима'' (15) = октава +октава (8)
== Интервали по файти ==
Окрем такого подзелєня, постої и подзелєня интервалох по файти, прето же гармонски, кажди зоз тих интервалох може буц формовани до вецей вариянтох.
Интервали по файти можу буц:
* Чисти, то можу буц: прима, кварта, квинта и октава.
* Вельки и мали: можу буц секунда, терца, секста и септима.
* Зменшани, можу буц шицки интервали окрем прими.
* Звекашни, можу буц шицки интервали.
Опатриц и послухац долнї приклад:[[File:Main intervals from C.png|center|thumb|614x614px|Нотни и звучни приказ интервалох по файти (од прими по октаву)[[File:Intervals.mid|300px]]]]
Други интервали (такв. ''зложени интервали'') як цо напр. нона лєбо дуодецима нашлїдзую прикмети тонох хтори их вєдно зоз одредзеним числом октави формує. Понеже нона = октава + секунда, то значи же нона будзе мац прикмету як и секунда (велька, мала, зменшана або звекшана) итд. (нїжей приклад)
Єдноставни интервали по файти схематски приказ:
{| class="wikitable"
|+
! colspan="5" |И н т е р в а л и п о ф а й т и
|-
| align="center"| '''Файта'''
| colspan="4" align="center"| '''Интервали'''
|-
|Чисти
|прима
|кварта
|квинта
|октава
|-
|Вельки
|секунда
|терца
|секста
|септима
|-
|Мали
|секунда
|терца
|секста
|септима
|-
|Зменшани
| colspan="4" |можу буц шицки интервали окрем прими.
|-
|Звекшани
| colspan="4" |можу буц шицки интервали.
|}
Схема шицких єдноставних интервалох и їх характеристикох зоз прикладами.
{| class="wikitable"
|+
! colspan="7" |Єдноставни интервали и характеристики
|-
| rowspan="2" align="center"| '''Интервали'''
'''+''' '''числово''' '''ознаки'''
| rowspan="2" align="center"| '''Нотни Приклад'''
| colspan="5" align="center"| '''Файта интервалox'''
|-
| align="center"| '''Чиста'''
| align="center"| '''Велька'''
| align="center"| '''Мала'''
| align="center"| '''Зменшана'''
| align="center"| '''Звекшана'''
|-
|Прима (1)
|[[File:1 cz.png|90px|]]
|чиста
c - c
| align="center"| —
| align="center"| —
| align="center"| —
|звекшана
c - cis
1 полутон
|-
|Секунда (2)
|[[File:2 w.png|90px|]]
| align="center"| —
|c - d
2 полутони
|c - des
1 полутон
|c - deses
тони исто звуча
|c - dis
1 полутон
|-
|Терца (3)
|[[File:3 w.png|90px|]]
| align="center"| —
|c - e
4 полутони
|c - es
3 полутони
|c - eses
цали степен
|c - eis
5 полутони
|-
|Кварта (4)
|[[File:4 czy.png|90px|]]
|с - f
5 полутони
| align="center"| —
| align="center"| —
|c - fes
6 полутони
|c - fis
4 полутони
|-
|Квинта (5)
|[[File:5 cz.png|80px|]]
|c - g
6 полутони
| align="center"| —
| align="center"| —
|c - ges
6 полутони
|c - gis
7. полутони
|-
|Секста (6)
|[[File:6 w.png|90px|]]
| align="center"| —
|c - a
7 полутони
|c - аs
8 полутони
|c - asas
9 полутони
|c - ais
10 полутони
|-
|Септима (7)
|[[File:7 w.png|90px|]]
| align="center"| —
|c - h
11 полутони
|c - b
10 полутони
|c - heses
9 полутони
|c - his
12 полутони
|-
|Октава (8)
|[[File:8 cz.png|90px|]]
|с<sup>1</sup> - c<sup>2</sup>
12 полутони
| align="center"| —
| align="center"| —
|c - ces
11 полутони
|c - cis
13 полутони
|-
! colspan="7" |Зложени интервали и їх характеристики
|-
| rowspan="2" align="center"| '''Интервал'''
+ '''числовo ознаки'''
| rowspan="2" align="center"| '''Нотни приклад'''
| colspan="5" align="center"| '''Фaйта интервалох'''
|-
| align="center"| '''Чисти'''
| align="center"| '''Вельки'''
|'''Мали'''
| align="center"| '''Зменшани'''
| align="center"| '''Звекшани'''
|-
|Октава (8) +
секунда (2) ='''Нона''' (9)
|[[File:9 w.PNG|90px|]]
| align="center"| —
|велька
c<sup>1</sup> - d<sup>2</sup>
|мала
c<sup>1</sup>- des<sup>2</sup>
|зменшана
c<sup>1</sup> - deses<sup>2</sup>
|зекшана
c<sup>1</sup>- cis<sup>2</sup>
|-
|Октава (8) +
Терца (3) = '''децима (10)'''
|[[File:10 w.png|90px|]]
| align="center"| —
|велька
c<sup>1</sup> - e<sup>2</sup>
|мала
c<sup>1</sup> - es<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- eses<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - eis<sup>2</sup>
|-
|Октава (8) +
Кварта (4)
'''Ундецима''' (11)
|[[File:11cz.png|90px|]]
|c<sup>1</sup> - f<sup>2</sup>
| align="center"| —
| align="center"| —
|c<sup>1</sup> - fes<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - fis<sup>2</sup>
|-
|Октава +
Квинта (5)
'''Дуодецима''' (12)
|[[File:12cz.png|90px|]]
|c<sup>1</sup> - g<sup>2</sup>
| align="center"| —
| align="center"| —
|c<sup>1</sup> - ges<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - gis<sup>2</sup>
|-
|Октава +
Секста (6)
'''Терцдецима''' (13)
|[[File:13 w.png|90px|]]
| align="center"| —
|c<sup>1</sup> - a<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - as<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- asas<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- ais<sup>2</sup>
|-
|Октава +
Септима (7)
'''Квартдецима''' (14)
|[[File:14 w.png|90px|]]
| align="center"| —
|c<sup>1</sup> - h<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - b<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- heses<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>-his<sup>2</sup>
|-
|Октава (8) +
Октава (8) '''Квинтдецима''' (15)
|[[File:15cz.png|90px|]]
|c<sup>1</sup> - c<sup>3</sup>
| align="center"| —
| align="center"| —
|c<sup>1</sup> - ces<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - cis<sup>3</sup>
|}
'''Чиста прима.''' У чистей прими долнї и горнї тон идентични. Приклад: c-c. Односно, чиста прима то поновени тон.
'''Звекшана прима.''' Прекомерну приму твори розмак помедзи горнього и долнього тона єден полутон. Приклад: c-cis.
'''Зменшана секунда.''' Секунда хторей тони исто звуча попри розличного диятонского мена. Приклад: c-dеsеs. Еквивалентна є чистей прими.
'''Мала секунда.''' Секунда хторей розмак помедзи тонох єден полутон. Приклад: c-dеs.
'''Велька секунда.''' Секунда у хторей розмак помедзи тонох цали степен. Приклад: c-d.
'''Звекшана секунда.''' Секунда у хторей розмак медзи тонами три полутони. Приклад: c-dis. По звучносци є еквивалентна малей терци..
'''Зменшана терца.''' Терца у хторей розмак медзи тонами цали тон (серб. степен). Приклад: це-есес. По звучносци еквивалентна велькей секунди. Зменшана терца ше состої од двох малих секундох М2 + М2 = УМ3 (приклад c-des +des-eses)
'''Мала терца.''' Терца у хторей розмак медзи тонами три полутони. Приклад: c-s.
'''Велика терца.''' Терца хторей розмак медзи тонами штири полутони. Приклад: c-е.
'''Звекшана терца.''' Терца у хторей розмак медзи тонами пейц полутони. Приклад: c-еis. По звучносци є еквивалентна чистей кварти.
'''Зменшана кварта.''' Кварта у хторей розмак медзи тонами штири полутони. Примклад: c-f. По звучносци є еквивалентна велькей терци.
'''Чиста кварта.''' Кварта у хторей розмак медзи тонами пейц полутони. Приклад: c-f. (окрем винїмку: f-b)
'''Звкшана кварта.''' Кварта у хторей розмак медзи тонами шейсц полутони. Приклад: c-fis.
'''Зменшана квинта.''' Квинта у хторей розмак медзи тонами шейсц полутони. Приклад: c-ges. По звучносци є еквивалентна прекомерней кварти.
'''Чиста квинта.''' Квинта у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-g.
'''Звекшана квинта.''' Квинта у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-gis. По звучносци є еквивалентна малей сексти.
'''Зменшана секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-аsаs. По звучносци є еквивалентна чистей квинти.
'''Мала секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами осем полутони. Приклад: c-аs.
'''Велька секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами дзевец полутони. Приклад: c-а.
'''Звекшана секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами дзешец полтони. Прикалд: c-аiс. По звучносциє еквивалентна малей септими.
'''Зменшана септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами дзевец полутони. Приклад: c-hesеs. По звучносци є еквивалентна велькей сексти
'''Мала септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами дзешец полтони. Приклад: c-b.
'''Велька септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами єденац полутони. Приклад: c-h.
'''Звекшана септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами дванац полутони. Прикладр: c-his. По звучносци є еквивалентна чистей октави.
'''Зменшана октава.''' Октава у хторей розмак медзи тонами єденац полутони. Приклад: c<sup>1</sup>-ces<sup>2</sup>. По звучносци є еквивалентна велькей септими.
'''Чиста октава.''' Главна статя октава (музика). Октава у хторей розмак медзи тонами дванац полутони. Приклад: c<sup>1</sup>- c<sup>2</sup>.
'''Звекшана октава.''' Октава у хторей розмак медзи тонами тринац полутони. Приклад: c<sup>1</sup>-cis<sup>2</sup>
== Инверзия интервалох ==
Интервали можу мац рушанє тонох-инверзию (такв. обрацанє) интервала кед долнї тон интервала ма рух-скок за октаву висше и теди вон постава горнї тон. И процивно горнї тон постанє долнї.
Илустрация хтора приказує обрацанє-инверзию интервалох:
[[File:Komplementaerintervall1.PNG|center|thumb|623x623px|Инверзия (обрацанє) интервалох)]]
То значи же прима-1 у инверзиї дава октаву 8
Секунда-2 дава септиму 7
Терца-3 дава сексту 6
Кварта-4 дава квинту 5
Квинта-5 дава кварту 4
Секста-6 дава терцу 3 итд.
У таких случайох ''чисти'' интрвали ''оставаю чисти'', алє напр. инверзия меня файту интервала так же:
* ''мали'' интерали поставаю ''вельки'', и процивно
* ''вельки'' поставаю ''мали'',
* ''звекшани'' поставаю ''зменшани'' и
* зменшани поставаю повекшани.
== Подзелєнє интервалох по звучаню ==
Акустично/звучно, постої розлика медзи консонантних и дисонантних интервалох.
♦ До ''консонантних'' спадаю: прима, октава, кварта (окрем звекшаней кварти) и квинта (окрем зменшаней квинти), терца и секста.
♦ До ''дисонантних'' спадаю: секунда, септима и тритон-прекомерна кварта; у инверзиї зменшана квинта. Односно зменшани и звекшани интервали.
Интервали оможлївюю основу за формированє рижних акордох, хтори творя значну гармонску структуру каждей мелодиї односно музики.
== Звучни приклади интервалох по файти ==
{| class="wikitable"
|+ Аудио знїмки на синтисайзеру и струнових инструментох
|-
! Полутонии интервалох || Интервал
! || Hависше
! || Hанїзше
|-
|
1. полутон
| Мала секунда
| || [[Файл:Kl sekunde auf.ogg]]
C-Des
| || [[Файл:Kl sekunde ab.ogg]] C–H
|-
| 2. политони || Велька секунда
| || [[Файл:Gr sekunde auf.ogg]]
C–D
| || [[Файл:Gr sekunde ab.ogg]] C–B
|-
| 3. " || Мала терца
| || [[Файл:Kl terz auf.ogg]]
C–Es
| || [[Файл:Kl terz ab.ogg]] C–A
|-
| 4. " || Велька терца
| || [[Файл:Gr terz auf.ogg]]
C–E
| || [[Файл:Gr terz ab.ogg]]
C–As
|-
| 5 " || Чиста кварта
| || [[Файл:Quarte auf.ogg]]
C–F
| || [[Файл:Quarte ab.ogg]]
C–G
|-
| 6 " || Звекшана кварта (тритон)
| || [[Файл:Tritonus auf.ogg]]
C–Fis
| || [[Файл:Tritonus ab.ogg]]
C–Ges
|-
| 7 " || [[Квинта|Чиста квинта]]
| || [[Файл:Quinte auf.ogg]] C–G
| || [[Файл:Quinte ab.ogg]]
C–F
|-
| 8 " || Мала секста
| || [[Файл:Kl sexte auf.ogg]] C–As
| || [[Файл:Kl sexte ab.ogg]]
C–E
|-
| 9 " || Велька секста
| || [[Файл:Gr sexte auf.ogg]] C–A
| || [[Файл:Gr sexte ab.ogg]]
C–Es
|-
| 10 " || Мала септима]]
| || [[Файл:Kl septime auf.ogg]] C–B
| || [[Файл:Kl septime ab.ogg]]
C–D
|-
| 11 " || Велька септима
| || [[Файл:Gr septime auf.ogg]] C–H
| || [[Файл:Gr septime ab.ogg]]
C–Des
|-
| 12 " || [[Октава]]
| || [[Файл:Oktave auf.ogg]] C–C<sup>2</sup>
| || [[Файл:Oktave ab.ogg]] C–C<sup>2</sup>
|}
== Литература ==
* [//rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%BB_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0)&action=edit Основна теорија музике], [[:sr:Марко Тајчевић|Марко Тајчевић.]] 1997, pp. 113 — 118
* Apel, Willi (1970). Harvard Dictionary of Music. Taylor & Francis.
* Barbieri, Patrizio (1987). „Juan Caramuel Lobkowitz (1606–1682): über die musikalischen Logarithmen und das Problem der musikalischen Temperatur”. Musiktheorie. 2 (2): 145—168.
* Benson, Dave (2007). [https://books.google.rs/books?id=Ko1NsIq4qLIC&redir_esc=y. Music: A Mathematical Offering.] Cambridge. ISBN 978-0-521-85387-3.
* Brown, J.C.; Vaughn, K.V. (септембар 1996). [[:sr:|JSTOR „Pitch Center of Stringed Instrument Vibrato Tones” (PDF).]] Journal of the Acoustical Society of America. 100 (3): 1728–1735. [//sr.wikipedia.org/wiki/ Bibcode Bibcode:1996ASAJ.].100.1728B. PMID 8817899. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1121/1.416070.] Приступљено 2008-09-28.
* Duffin, Ross W. (2007), „3. Non-keyboard tuning”, ''How Equal Temperament Ruined Harmony (and Why You Should Care)'' (1st изд.), W. W. Norton, ISBN 978-0-393-33420-3
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=QpGtjtk7Byo Интервали, Основни појмови]
* [https://www.youtube.com/watch?v=gisKGxMauOI Интервали] youtube.com
* [https://www.youtube.com/watch?v=gisKGxMauOI Intervali] Подзелєня, файти, инверзия интервалох. youtube.com
* Gardner, Carl E. (1912): [https://archive.org/details/essentialsofmusi00gard Essentials of Music Theory,] p. 38
* [https://www.britannica.com/art/interval-musicEncyclopædia Britannica, music Encyclopædia] Music, Theory, interval, Definission
* [https://archive.org/details/1918elementsofhar00emeruoft/page/10/mode/2up Elements of Harmony: Vertical Intervals] archive.org
* [https://www.youtube.com/watch?v=jNbCoU1lPFo Just intervals, from the unison to the octave, played on a drone note] Звучни и мерни (''цент'') приказ тонох у октави
{{Commonscat}}
== Референци ==
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Музични интервали]]
<references />
[[Катеґория:Музика]]
b421kzpbmonz8jmmjgnsfglqgd7dfhq
Йоаким Симунович
0
3528
21349
21331
2026-09-12T01:16:22Z
Keresturec
18
Уложена часц тексту
21349
wikitext
text/x-wiki
Йоаким Симунович
12. септембер 1945.
4. септембер 2026 (81)
югославянске, горватске
Францисканска ґимназия, Заґреб
Католїцки богословски факултет, Заґреб
1971—2017.
душпастирство
у Миклошевцох, Горватска
'''Йоаким Симунович''' (*12. септембер 1945— †4. септембер 2026), грекокатолїцки паноцец, протопрезвитер и ставрофор и сримски декан
== Биоґрафия ==
Йоаким Симунович Янов народзени 12. септембра 1945. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] у фамелиї Владимира и Феброни родзеней Сопка. Йоаким бул найстарши спомедзи дзецох, мал ище двох братох, Владислава и Михайла, и два шестри, Марию и Мелану. Була то фамелия хтора дала двох паноцох, о. Йоакима и о. Михайла.
Ґимназию Йоаким Симунович закончел у Францисканох на Каптолу, а студиї теолоґиї закончел на Католїцким богословским факултету у Заґребу.
Йоаким Симунович ше 1971. року оженєл зоз Марию родз. Киш (Дюрикову) зоз хтору мал тройо дзеци - Ясмину, Татяну и Бориса.
За паноца Крижевскей епархиї Йоакима Симуновича пошвецел владика др [[Йоаким Сеґеди]], 8. септембра 1971. року у Церкви св. о. Миколая у Руским Керестуре.
О. Симунович перше службованє мал у Руским Керестуре, як капелан и катехета. Потим пошол до [[Миклошевци|Миклошевцох]] дзе бул парох у церкви Народзеня Пресвятей Богородици а познєйше и у парохиї у Берку. У тих парохийох вон служел по саму пензию. О. Йоаким Симунович 1987. року бул меновани за сримского декана, а окончовал и службу конзултора Крижевского владичества.
Под час войни у Горватскей, паноцец Йоаким, вєдно з братом о. Михайлом, бул у вигнанстве и препровадзел у Крижевцох коло шейсц роки, од 1991. по 1998. рок.
Року 2004. о. Йоакимови Симуновичови додзелєна почесна назва протоєрея ставрофора.
После чежкей хороти вон пошол 2017. року до пензиї и предлужел жиц у Миклошевцох.
Дня 1. октобра 2021. року у Грекокатолїцкей катедрали Пресвятей Тройци о. Йоаким преславел 50-рочнїцу священства. Вон бул визначни грекокатолїцки паноцец Крижевского владичества познати по своєй вельорочней пошвеценей пастирскей роботи, благосци и ученосци. Бул винїмково ценєти медзи грекокатолїцкима вирнїками (з найвекшей часци рускей и українскей националносци) у восточней Славониї и у Сриме.
Паноцец Крижевскей епархиї у пензиї протопрезвитер ставрофор о. Йоаким Симунович умар 4. септембра 2026. року у вуковарским шпиталю. О. Йоаким Симунович Янов поховани 7. септембра 2026. року на миклошевским [[Теметов|теметове]]. Литурґию служел Крижевски владика Милан Стипич.
== Вонкашнї вязи ==
* Ол. Папуґа , [https://www.ruskeslovo.com/upokojel-se-o-joakim-simunovic/ Упокоєл ше о. Йоаким Симунович], 4. септембер 2026.
* [https://www.rtv.rs/rsn/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%82%D0%B2%D0%BE/%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%94%D0%BB-%D1%88%D0%B5-%D0%BE.-%D0%B9%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87_1741054.html Упокоєл ше о. Йоаким Симунович], Вебсайт РТ Войводина, rtv.rs, 5. септембер 2026.
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Парохове]]
[[Катеґория:Священїки]]
[[Катеґория:Ставрофоре]]
[[Катеґория:Протопрезвитере]]
[[Катеґория:Народзени 1945]]
[[Катеґория:12. септембер]]
[[Катеґория:Умарли 2026]]
[[Катеґория:4. септембер]]
98itpmpnganx7nqc29a1alc9v3tkvrd
Кварта
0
3530
21335
21333
2026-09-11T12:44:12Z
Olirk55
19
Уложени илустрациї, нотни и звучни приклади
21335
wikitext
text/x-wiki
[[Image:4_czy.png|right|Quarte juste ''do-fa''<br/>{{Son simple|Écouter|4j_-_quarte_juste.ogg}}|173x173п]]'''Кварта''' (лат. ''quarta'' — штварта, oд ''quattuor'': штири) у [[Теория музики|теориї музики]] представя [[Интервал (музика)|интервал]] зоз розмаком штирох тонох, штирох ступньох диятонскей скали, <ref>Prout, Ebenezer (1903). „I-Introduction”. ''Harmony, Its Theory and Practice'' (30th edition, revised and largely rewritten изд.). London: Augener; Boston: Boston Music Co.. стр. 1. <nowiki>ISBN 978-0781207836</nowiki>.</ref><ref>„Interval”. In L. Root, Deane. ''Grove Music Online. Oxford Music Online''. Oxford University Press.</ref> у своїм обсягу ма 5 [[Полутон|полутони]].
Кварту мож записац до [[Линийни систем|линийней системи]] на два способи:
♦ Мелодийно кед тони кварти записани єден за другим, илустрация горе и .: [[File:Fourth ET.ogg|200px|]] звучни приклад
♦ Гармонийно (такв. гармонски) кед тони кварти записани єден наспрам другого (опатриц нотни и звучни приклад такой долу)
:<score sound>
{
\override Score.TimeSignature
#'stencil = ##f
\relative c' {
\time 4/4
\set Score.tempoHideNote = ##t \tempo 1 = 20
<c f>1
}
}
</score>
'''Основни характеристики''' итервала кварти то:
''♦ Розмак'' хтори облапя штири тони у скали (напр. од тона '''c''' по f, d-g, a-d итд.) (1, 2)
♦ ''Файта'' кварти будзе завишиц од числа цалих и полутонох
♦ ''Звучносц -'' коносантна (чиста кварта звучи празно, звекшана або зменшана кварта звучи напнуто)
== Файти квартох ==
▶ ''Чиста кварта'' (Ч 4): розмак виноши два и пол цали тони (пейц полутони, трепецийна мира фреквенциї 4:3) Спада до совершених- консонантних интервалох. У музичней пракси место термина чистая кварта найчастейше ше пове лєм ''кварта'' без атрибутней прикмети ''чиста.''
▶ ''Звекшана кварта'' (ЗВ 4) (серб, прекомерна): (тритонус) розмак виноши три цали тони (шейсц полутони)
▶ ''Зменшана кварта'' (ЗМ 4): (серб. умањена) розмак виноши два цали тони (штири полутони)
== Як наставаю кварти по файти ==
♦ ''Чиста кварта,'' розмак облапя 4 ступнї у каждей диятонскей дурскей скали и теди кварта вше ЧИСТА (c-f) окрем кварти на '''IV''' ступню хтора ЗВЕКШАНА (f-h).
● '''Надпомнуце''': як написане кварта на '''IV''' ступню диятонскей скали природно звекшана (пре три цали тони- тритонус) [[File:Tryton.png|100px|]]
Кед сцеме же би постала чиста кварта знїжуєме єй горнї тон за полутон на нїжей, лєбо повисшуєме долнї за полутон нависше.
♦ ''Звекшана кварта'' настава так жe чистей кварти (c-f ) повисшиме горнї тон c-f на fis (та будзе '''c-fis)'''
Нотни и звучни приклад: [[File:Augmented fourth on C.png|110px|]]
НОТНИ ПРИКЛАД: або долнї тон c знїжиме na ces (та будзе '''ces-f''') [[Файл:Tritonus auf.ogg|152x152px]]
♦ ''Зменшана кварта'' настава так же чистей кварти c- f Знїжиме горнї тон (c- fis) або долї тон повисшиме (cis - f). НОТНИ ПРИКЛАД.
Нотни и звучни приклад од тона ,,g" чистей, звекшаней и зменшаней кварти
<score vorbis="1"> \relative c { \override Staff.TimeSignature #'stencil = ##f \key c \major \time 5/2 \clef "treble" s4^"a) rein" g''1 c s4 \bar "||" s^"b) übermäßig" g1 cis s4 \bar "||" s^"c) vermindert" gis1 c s4 \bar "||" } </score>
Постоя и двойнїсто звекшани и двойнїсто зменшани кварти, теорийно спадаю до дисонантних и маю свойо еквивалентни интервали. Таки кварти припадаю другей обласци такв. енгаромонийских замeнкох и енхармонийских розменкох.
== Историйnе огляднуце ==
У Питаґорoвей музичней теориї, кварта, вєдно зоз октаву и квинту, тримала ше за совершену консонанту. Зоз зявеньом полифоней музики (у Европи од 9. вику), постало ясне же, за розлику од октави и квинти, кварта, як „вертикални“ (гармонийски) интервал, звучи напнуто и нє оможлївює психолоґийни ефект опущованя и змиреносци хтори ше обчекує од консонанци. Пре тоту „психолоґийну“ причину, кварта (кварт- октава) у старомодней гармониї (коло 10 -15. вику) нїґда нє хаснована у комбинациї за каденцу (односно законченє композициї). [2]
Ситуация у полифоней музики остала нєпременєна гоч обидва терци (велька и мала постали консонанци (коло 16. вику), а вельки и мали трозвуки (дурски и молски) постали примарни за формованє каденциялней ултими. У строгим стилу полифониї, кварта третированаяк дисонанца, хтора ше (як и други дисонанци) мушели обовязно розришиовац до консонанци (звичайно, до велькей або малей терци).<ref>[https://pojmovnik.sdmt.rs/konsonantna-kvarta/ KONSONANTNA KVARTA, Pojmovnik muzičke teorije] pojmovnik.sdmt.rs</ref>
== Музика 20. века ==
Заходна класична музика
У 20. веку, гармония експлицитно формована на квартох и квинтох постала барз важна. Формованє гармонизациї на тот способ постало познате як
♦ квартна гармония за акорди засновани на квартох и
♦ квинтна гармония за акорди засновани на квинтох.
'''Джез музика''' хаснує квартни гармониї (звичайно ше наволую и виражую у квартох).
'''Каденци''' ше часто „вименюю“ же би уключели-ришели и суспендовали нєрешиви акорди''.''
ПРИКЛАД: Квартна гармония у „Laideronnette“ зоз Равеловей опери „Ma Mère l'Oye“. Горнї шор хаснує пентатонску скалу [5] Playⓘ
[[Image:Ravel Ma Mere l'Oye Laideronnette.PNG|thumb|right|400px|Квартна гармония у „''Laideronnette''“ зоз Равеловей опери „''Ma Mère l'Oye''“. У горнїм шоре Равел похасновал пентатонску скалу'')'' <ref>Bruce Benward and Marilyn Nadine Saker (2003). ''Music: In Theory and Practice, Vol. I'', seventh edition (Boston: McGraw-Hill): p. 37. https://en.wikipedia.org/wiki/ISBN ISBN.</ref>]][[File:Ravel Ma Mere l'Oye Laideronnette.mid|right|]]
У музики Французких композиторох спочатку 20. вику, квартни акорди ше комбиную и обєдинюю зоз нонакордами, у вцалей тонскей скали, пентатонскей скали и з политоналосцу як з часци їх музичного язика, а квартна гармонија постала важне средство виражованя у музики Клода Дебисия, Мориса Равела и других. Приклади ше находза у Дебисијйовим оркестерским дїлу „La Mer“ (Море) и у його клавирних дїлох, окреме „La cathédrale engloutie“ зозйого прелудиюмох („Preludes“) за клавир, як и „Pour les quartes“ и „Pour les arpéges composées“ зоз його „Etide“.
[[File:PolizeiPorsche-pjt.jpg|right|120px|right|]][[File:WWS Policecarsiren.ogg|right|120px|]]
ИНТЕРЕСАНТНОСЦ: Цикаве же велї нєшка урядово превозки значни за каждодньови живот окрем ротацийного шветла маю извучни алармни сиґнал хтори наштимовани у интералу кварти. То преовзки гитеней помоци, полицийски авта, камиони за гашенє огня и под.
== Литература ==
* Peričić, Vlastimir. 2007. ''Vokalni kontrapunkt za srednje muzičke škole''. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D0%B0%D1%98%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B Марко Тайчевич], [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5 ''Основна теория музики''] (на язику: сербским)
* Bellermann Heinrich. 1901. ''Der Kontrapunkt''. Berlin. Julius Springer.
* Jeppesen, Knud. 1927. ''The Style of Palestrina and the Dissonance''. London: Humphrey Milford, Oxford University Press.
== Вонкашня вяза ==
* https://www.britannica.com/art/interval-music Encyclopædia Britannica, Interval
* https://www.youtube.com/watch?v=CoT_UMj7IoM Кварта и Квинта (видео знїмок)
* https://www.youtube.com/watch?v=coZGcJXPh50 Intervali: kvarte i kvinte izgradnja
== Референци ==
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Музична нотация]]
69f78om23ghu2sg9pqcx9kbmfgl2nri
21341
21335
2026-09-11T15:40:33Z
Olirk55
19
Означени викивязи
21341
wikitext
text/x-wiki
[[Image:4_czy.png|right|Quarte juste ''do-fa''<br/>{{Son simple|Écouter|4j_-_quarte_juste.ogg}}|173x173п]]'''Кварта''' (лат. ''quarta'' — штварта, oд ''quattuor'': штири) у [[Теория музики|теориї музики]] представя [[Интервал (музика)|интервал]] зоз розмаком штирох тонох, штирох ступньох диятонскей скали, <ref>Prout, Ebenezer (1903). „I-Introduction”. ''Harmony, Its Theory and Practice'' (30th edition, revised and largely rewritten изд.). London: Augener; Boston: Boston Music Co.. стр. 1. <nowiki>ISBN 978-0781207836</nowiki>.</ref><ref>„Interval”. In L. Root, Deane. ''Grove Music Online. Oxford Music Online''. Oxford University Press.</ref> у своїм обсягу ма 5 [[Полутон|полутони]].
Кварту мож записац до [[Линийни систем|линийней системи]] на два способи:
♦ Мелодийно кед тони кварти записани єден за другим, илустрация горе и .: [[File:Fourth ET.ogg|200px|]] звучни приклад
♦ Гармонийно (такв. гармонски) кед тони кварти записани єден наспрам другого (опатриц нотни и звучни приклад такой долу)
:<score sound>
{
\override Score.TimeSignature
#'stencil = ##f
\relative c' {
\time 4/4
\set Score.tempoHideNote = ##t \tempo 1 = 20
<c f>1
}
}
</score>
'''Основни характеристики''' итервала кварти то:
''♦ Розмак'' хтори облапя штири тони у скали (напр. од тона '''c''' по f, '''d-g''', '''a-d,''' итд.) (1, 2)
♦ ''Файта'' кварти будзе завишиц од числа цалих и полутонох
♦ ''Звучносц -'' [[Консонанца|коносантна]] (чиста кварта звучи празно, звекшана або зменшана кварта звучи напнуто)
== Файти квартох ==
▶ ''Чиста кварта'' (Ч 4): розмак виноши два и пол цали тони (пейц полутони, трепецийна мира фреквенциї 4:3) Спада до совершених- консонантних интервалох. У музичней пракси место термина чистая кварта найчастейше ше пове лєм ''кварта'' без атрибутней прикмети ''чиста.''
▶ ''Звекшана кварта'' (ЗВ 4) (серб, прекомерна): (тритонус) розмак виноши три цали тони (шейсц полутони)
▶ ''Зменшана кварта'' (ЗМ 4): (серб. умањена) розмак виноши два цали тони (штири полутони)
== Як наставаю кварти по файти ==
♦ ''Чиста кварта,'' розмак облапя 4 ступнї у каждей диятонскей дурскей скали и теди кварта вше ЧИСТА (c-f) окрем кварти на '''IV''' ступню хтора ЗВЕКШАНА (f-h).
● '''Надпомнуце''': як написане кварта на '''IV''' ступню диятонскей скали природно звекшана (пре три цали тони- тритонус) [[File:Tryton.png|100px|]]
Кед сцеме же би постала чиста кварта знїжуєме єй горнї тон за полутон на нїжей, лєбо повисшуєме долнї за полутон нависше.
♦ ''Звекшана кварта'' настава так жe чистей кварти (c-f ) повисшиме горнї тон c-f на fis (та будзе '''c-fis)'''
Нотни и звучни приклад: [[File:Augmented fourth on C.png|110px|]]
НОТНИ ПРИКЛАД: або долнї тон „ '''c “''' знїжиме нa '''ces''' (та будзе '''ces-f''') [[Файл:Tritonus auf.ogg|152x152px]]
♦ ''Зменшана кварта'' настава так же чистей кварти '''c- f''' знїжиме горнї тон ('''c- fis''') або долї тон повисшиме ('''cis - f''').
Нотни и звучни приклад од тона ,,g" чистей, звекшаней и зменшаней кварти
<score vorbis="1"> \relative c { \override Staff.TimeSignature #'stencil = ##f \key c \major \time 5/2 \clef "treble" s4^"a) rein" g''1 c s4 \bar "||" s^"b) übermäßig" g1 cis s4 \bar "||" s^"c) vermindert" gis1 c s4 \bar "||" } </score>
Постоя и двойнїсто звекшани и двойнїсто зменшани кварти, теорийно спадаю до [[Дисонанца|дисонантних]] и маю свойо еквивалентни [[Интервал (музика)|интервали.]] Таки кварти припадаю другей обласци такв. енгаромонийских замeнкох и енхармонийских розменкох.
== Историйне огляднуце ==
У Питаґорoвей музичней теориї, кварта, вєдно зоз октаву и [[Квинта|квинту]], тримала ше за совершену консонанту. Зоз зявеньом полифоней музики (у Европи од 9. вику), постало ясне же, за розлику од [[Октава|октави]] и квинти, кварта, як „вертикални“ (гармонийски) интервал, звучи напнуто и нє оможлївює психолоґийни ефект опущованя и змиреносци хтори ше обчекує од консонанци. Пре тоту „психолоґийну“ причину, кварта (кварт- октава) у старомодней гармониї (коло 10-15. вику) нїґда нє хаснована у комбинациї за [[Каденца (музика)|каденцу]] (односно законченє композициї). [2]
Ситуация у полифоней музики остала нєпременєна гоч обидва терци (велька и мала постали консонанци (коло 16. вику), а вельки и мали трозвуки (дурски и молски) постали примарни за формованє каденциялней ултими. У строгим стилу полифониї, кварта третирована як дисонанца, хтора ше (як и други дисонанци) мушели обовязно розришиовац до консонанци (звичайно, до велькей або малей терци).<ref>[https://pojmovnik.sdmt.rs/konsonantna-kvarta/ KONSONANTNA KVARTA, Pojmovnik muzičke teorije] pojmovnik.sdmt.rs</ref>
== Музика 20. вика ==
'''Заходна класична музика'''
[[Image:Ravel Ma Mere l'Oye Laideronnette.PNG|thumb|right|400px|Квартна гармония у „''Laideronnette''“ зоз Равеловей опери „''Ma Mère l'Oye''“. У горнїм шоре Равел похасновал пентатонску скалу'')'' <ref>Bruce Benward and Marilyn Nadine Saker (2003). ''Music: In Theory and Practice, Vol. I'', seventh edition (Boston: McGraw-Hill): p. 37. https://en.wikipedia.org/wiki/ISBN ISBN.</ref>]][[File:Ravel Ma Mere l'Oye Laideronnette.mid|right|]]У 20. веку, гармония експлицитно формована на квартох и квинтох постала барз важна. Формованє гармонизациї на тот способ постало познате як:
♦ квартна гармония за акорди засновани на квартох и
♦ квинтна гармония за акорди засновани на квинтох.
'''Джез музика''' хаснує квартни гармониї (звичайно ше наволую и виражую у квартох).
'''Каденци''' ше часто „вименюю“ же би уключели, ришели и суспендовали акорди хтори нєришуюци.
У музики Французких [[Композитор|композиторох]] спочатку 20. вику, квартни акорди ше комбиную и обєдинюю зоз нонакордами, у цалей тонскей скали, пентатонскей скали и з политоналосцу як з часци їх музичного язика, а квартна гармония постала важне средство виражованя у [[Музика|музики]] Клода Дебисия, Мориса Равела и других. Приклади ше находза у Дебисијйовим оркестерским дїлу ''La Me''r (Море) и у його клавирних дїлох, окреме ''La cathédrale engloutie'' зоз його [[File:PolizeiPorsche-pjt.jpg|right|267x267px]][[File:WWS Policecarsiren.ogg|right|179x179px]]прелудиюмох ''(Preludes'') за клавир, як и ''Pour les quartes'' и ''Pour les arpéges composées'' зоз його ''Etide''.
'''ИНТЕРЕСАНТНОСЦ''':
Цикаве же велї нєшка урядово превозки значни за каждодньови живот окрем ротацийного шветла маю и звучни алармни сиґнал хтори [[Штимованє инструментох|наштимовани]] у интералу кварти. То преовзки медицинскей швидкей помоци, полицийски авта, камиони за гашенє огня и под.
== Литература ==
* Peričić, Vlastimir. 2007. ''Vokalni kontrapunkt za srednje muzičke škole''. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D0%B0%D1%98%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B Марко Тайчевич], [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5 ''Основна теория музики''] (на язику: сербским)
* Bellermann Heinrich. 1901. ''Der Kontrapunkt''. Berlin. Julius Springer.
* Jeppesen, Knud. 1927. ''The Style of Palestrina and the Dissonance''. London: Humphrey Milford, Oxford University Press.
== Вонкашня вяза ==
* [https://www.britannica.com/art/interval-music Encyclopædia Britannica, Interval]
* [https://www.youtube.com/watch?v=CoT_UMj7IoM Кварта и Квинта] (видео знїмок)
* [https://www.youtube.com/watch?v=coZGcJXPh50 Intervali: kvarte i kvinte izgradnja]
== Референци ==
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Музична нотация]]
7paijks07v423c3q0d8mpjx8ztnn9bu
21343
21341
2026-09-11T20:28:41Z
Olirk55
19
Дорабяне одреднїци
21343
wikitext
text/x-wiki
[[File:4. Чиста кварта.png|right|138x138px]]'''Кварта''' (лат. ''quarta'' — штварта, oд ''quattuor'': штири) у [[Теория музики|теориї музики]] представя [[Интервал (музика)|интервал]] зоз розмаком штирох тонох, штирох ступньох диятонскей скали, <ref>Prout, Ebenezer (1903). „I-Introduction”. ''Harmony, Its Theory and Practice'' (30th edition, revised and largely rewritten изд.). London: Augener; Boston: Boston Music Co.. стр. 1. <nowiki>ISBN 978-0781207836</nowiki>.</ref><ref>„Interval”. In L. Root, Deane. ''Grove Music Online. Oxford Music Online''. Oxford University Press.</ref> у своїм обсягу ма 5 [[Полутон|полутони]].
Кварту мож записац до [[Линийни систем|линийней системи]] на два способи:
♦ Мелодийно кед тони кварти записани єден за другим,
Нотни приклад и звучни приклад: [[File:4 czy.png|95x95px]] [[File:Fourth ET.ogg|150px|]]
♦ Гармонийно (такв. гармонски) кед тони кварти записани єден наспрам другого.
Нотни и звучни приклад:
:<score sound>
{
\override Score.TimeSignature
#'stencil = ##f
\relative c' {
\time 4/4
\set Score.tempoHideNote = ##t \tempo 1 = 20
<c f>1
}
}
</score>
== Основни характеристики итервала кварти ==
''♦ Розмак'' хтори залапює штири тони у скали (напр. од тона '''c''' по f, '''d-g''', '''a-d,''' итд.) (1, 2)
♦ ''Файта'' кварти будзе завишиц од числа цалих и полутонох
♦ ''Звучносц -'' [[Консонанца|коносантна]] (чиста кварта звучи празно, звекшана або зменшана кварта звучи напнуто)
== Файти квартох ==
''Чиста кварта'' (Ч 4): розмак виноши два и пол цали тони (пейц полутони, трепецийна мира фреквенциї 4:3) Спада до совершених- консонантних интервалох. У музичней пракси место термина чистая кварта найчастейше ше пове лєм ''кварта'' без атрибутней прикмети ''чиста.''
''Звекшана кварта'' (ЗВ 4) (серб, прекомерна /тритонус): розмак виноши три цали тони (шейсц полутони)
''Зменшана кварта'' (ЗМ 4): (серб. умањена) розмак виноши два цали тони (штири полутони)
== Як наставаю кварти по файти ==
'''Чиста кварта'''
Розмак облапя 4 ступнї у каждей диятонскей дурскей скали и теди кварта вше ЧИСТА (c-f) окрем кварти на '''IV''' ступню хтора ЗВЕКШАНА (f-h).
▶ Надпомнуце: як написане кварта на '''IV''' ступню диятонскей скали природно звекшана (пре три цали тони - тритонус), нотни приклад: [[File:Tryton.png|87x87px]] У тим случаю кед сцеме же би звекшана кварта постала чиста, знїжуєме єй горнї тон за полутон на нїжей, (f - b) лєбо повисшуєме долнї за полутон нависше (fis - h).
'''Звекшана кварта'''
Звекшана настава так жe чистей кварти (c-f ) повисшиме горнї тон c-f на fis (та будзе '''c-fis).'''
Нотни и звучни приклад: [[File:Augmented fourth on C.png|110px|]][[Файл:Tritonus auf.ogg|152x152px]] або долнї тон „ '''c “''' знїжиме нa '''ces''' (та будзе '''ces-f''')
♦ '''Зменшана кварта'''
Зменшана настава так же чистей кварти '''c- f''' знїжиме горнї тон на '''фес''' ('''c- fes''') напр. [[File:Diminished fourth on C.png|120px|]] або долї тон повисшиме ('''cis - f''').
Нотни приклад чистей, звекшаней и зменшаней кварти од тона „ '''с''' “ : [[File:Meyers b13 s0497 b1.png|150px]] и нотни и звучни приклад од тона „ '''g''' “ :
<score vorbis="1"> \relative c { \override Staff.TimeSignature #'stencil = ##f \key c \major \time 5/2 \clef "treble" s4^"a) rein" g''1 c s4 \bar "||" s^"b) übermäßig" g1 cis s4 \bar "||" s^"c) vermindert" gis1 c s4 \bar "||" } </score>Постоя и двойнїсто звекшани и двойнїсто зменшани кварти, теорийно спадаю до [[Дисонанца|дисонантних]] и маю свойо еквивалентни [[Интервал (музика)|интервали.]] Таки кварти припадаю другей обласци такв. енгаромонийских замeнкох и енхармонийских розменкох.
== Историйне огляднуце ==
У Питаґорoвей музичней теориї, кварта, вєдно зоз октаву и [[Квинта|квинту]], тримала ше за совершену консонанту. Зоз зявеньом полифоней музики (у Европи од 9. вику), постало ясне же, за розлику од [[Октава|октави]] и квинти, кварта, як „вертикални“ (гармонийски) интервал, звучи напнуто и нє оможлївює психолоґийни ефект опущованя и змиреносци хтори ше обчекує од консонанци. Пре тоту „психолоґийну“ причину, кварта (кварт- октава) у старомодней гармониї (коло 10-15. вику) нїґда нє хаснована у комбинациї за [[Каденца (музика)|каденцу]] (односно законченє композициї).[2]
Ситуация у полифоней музики остала нєпременєна гоч обидва терци (велька и мала постали консонанци (коло 16. вику), а вельки и мали трозвуки (дурски и молски) постали примарни за формованє каденциялней ултими. У строгим стилу полифониї, кварта третирована як дисонанца, хтора ше (як и други дисонанци) мушели обовязно розришиовац до консонанци (звичайно, до велькей або малей терци).<ref>[https://pojmovnik.sdmt.rs/konsonantna-kvarta/ KONSONANTNA KVARTA, Pojmovnik muzičke teorije] pojmovnik.sdmt.rs</ref>
== Музика 20. вика ==
'''Заходна класична музика'''
[[Image:Ravel Ma Mere l'Oye Laideronnette.PNG|thumb|right|372x372px|Квартна гармония у „''Laideronnette''“ зоз Равеловей опери „''Ma Mère l'Oye''“. У горнїм шоре Равел похасновал пентатонску скалу'')'' <ref>Bruce Benward and Marilyn Nadine Saker (2003). ''Music: In Theory and Practice, Vol. I'', seventh edition (Boston: McGraw-Hill): p. 37. https://en.wikipedia.org/wiki/ISBN ISBN.</ref>]][[File:Ravel Ma Mere l'Oye Laideronnette.mid|right|187x187п]]У 20. веку, гармония експлицитно формована на квартох и квинтох постала барз важна. Формованє гармонизациї на тот способ постало познате як:
♦ квартна гармония за акорди засновани на квартох и
♦ квинтна гармония за акорди засновани на квинтох.
'''Джез музика''' хаснує квартни гармониї (звичайно ше так наволую и виражую у квартох).
'''Каденци''' ше часто „вименюю“ же би уключели, ришели и суспендовали акорди хтори нєришуюци.
У музики Французких [[Композитор|композиторох]] спочатку 20. вику, квартни акорди ше комбиную и обєдинюю зоз нонакордами, у цалей тонскей скали, пентатонскей скали и з политоналосцу як з часц їх музичного язика, а квартна гармония постала важне средство виражованя у [[Музика|музики]] Клода Дебисия, Мориса Равела и других. Приклади ше находза у Дебисијйовим оркестерским дїлу ''La Me''r (Море) и у його клавирних дїлох, окреме ''La cathédrale engloutie'' зоз його [[File:PolizeiPorsche-pjt.jpg|right|267x267px]][[File:WWS Policecarsiren.ogg|right|179x179px]]прелудиюмох ''(Preludes'') за клавир, як и ''Pour les quartes'' и ''Pour les arpéges composées'' зоз його ''Etide''.
'''ИНТЕРЕСАНТНОСЦ''':
Цикаве же нєшка велї урядово превозки медицинскей швидкей помоци, полицийски авта, камиони за гашенє огня и под. значни за каждодньови живот, окрем ротацийного шветла, маю и звучни алармни сиґнал хтори [[Штимованє инструментох|наштимовани]] у интералу кварти.
== Литература ==
* Peričić, Vlastimir. 2007. ''Vokalni kontrapunkt za srednje muzičke škole''. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D0%B0%D1%98%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B Марко Тайчевич], [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5 ''Основна теория музики''] (на язику: сербским)
* Bellermann Heinrich. 1901. ''Der Kontrapunkt''. Berlin. Julius Springer.
* Jeppesen, Knud. 1927. ''The Style of Palestrina and the Dissonance''. London: Humphrey Milford, Oxford University Press.
== Вонкашня вяза ==
* [https://www.britannica.com/art/interval-music Encyclopædia Britannica, Interval]
* [https://www.youtube.com/watch?v=CoT_UMj7IoM Кварта и Квинта] (видео знїмок)
* [https://www.youtube.com/watch?v=coZGcJXPh50 Intervali: kvarte i kvinte izgradnja]
== Референци ==
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Музична нотация]]
a98dv7mm7vmhcvk5wc5vdgb4jxgwylf
Шаблон:Рошлїни
10
3531
21334
2026-09-11T12:39:22Z
Saslavik
1716
Нови бок: „<noinclude> То шаблон за инфорамик о рошлїнох. {{/док}} </noinclude><includeonly><table class="infobox biota" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #a3d3a3; background-color: #f4fbf4;"> <tr> <th colspan="2" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #b1e8b1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Назвиско|{{PAGENAME}}}}}<…“
21334
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>
То шаблон за инфорамик о рошлїнох.
{{/док}}
</noinclude><includeonly><table class="infobox biota" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #a3d3a3; background-color: #f4fbf4;">
<tr>
<th colspan="2" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #b1e8b1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Назвиско|{{PAGENAME}}}}}</th>
</tr>
{{#if:{{{Назва|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; background-color: #e2f7e2; padding: 3px 5px; font-size: 95%;">{{{Назва}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Назвиско|}}}]]
{{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Наукова класификация</th>
</tr>
{{#if:{{{Домен|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Домен:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Домен}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Царство|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Царство:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Царство}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус1|{{{Кладус|}}}}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус1|{{{Кладус|}}}}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус2|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус2}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус3|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус3}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Дивизия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Дивизия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Дивизия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Класа|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Класа:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Класа}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Ряд|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Ряд:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Ряд}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Фамилия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Фамилия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Фамилия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подфамилия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Подфамилия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Подфамилия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Род|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Род:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Род}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Секция|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Секция:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Секция}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Файта|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Файта:</th>
<td style="padding: 3px 5px; font-style: italic;">{{{Файта}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подфайта|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Подфайта:</th>
<td style="padding: 3px 5px; font-style: italic;">{{{Подфайта}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Биномне_мено|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Биномне мено</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; font-weight: bold; padding: 4px 5px;">{{{Биномне_мено}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика_розширеносци|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Ареал розширеносци</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика_розширеносци}}}|220px|alt=Мапа розширеносци]]
{{#if:{{{Опис_розширеносци|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_розширеносци}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Синоними|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Синоними</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-size: 90%; padding: 4px 5px;">{{{Синоними}}}</td>
</tr>
}}
</table></includeonly>
2axmzh18cybrzmirpj01q05n9050x2c
21340
21334
2026-09-11T14:05:30Z
Saslavik
1716
21340
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>
То шаблон за инфорамик о рошлїнох.
{{/док}}
</noinclude><includeonly><table class="infobox biota" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #a3d3a3; background-color: #f4fbf4;">
<tr>
<th colspan="2" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #b1e8b1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Назва|{{PAGENAME}}}}}</th>
</tr>
{{#if:{{{Назва|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; background-color: #e2f7e2; padding: 3px 5px; font-size: 95%;">{{{Назва}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Назва|}}}]]
{{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Наукова класификация</th>
</tr>
{{#if:{{{Домен|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Домен:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Домен}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Царство|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Царство:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Царство}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус1|{{{Кладус|}}}}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус1|{{{Кладус|}}}}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус2|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус2}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус3|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус3}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Дивизия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Дивизия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Дивизия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Класа|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Класа:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Класа}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Ряд|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Ряд:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Ряд}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Фамилия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Фамилия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Фамилия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подфамилия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Подфамилия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Подфамилия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Род|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Род:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Род}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Секция|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Секция:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Секция}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Файта|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Файта:</th>
<td style="padding: 3px 5px; font-style: italic;">{{{Файта}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подфайта|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Подфайта:</th>
<td style="padding: 3px 5px; font-style: italic;">{{{Подфайта}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Биномне_мено|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Биномне мено</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; font-weight: bold; padding: 4px 5px;">{{{Биномне_мено}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика_розширеносци|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Ареал розширеносци</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика_розширеносци}}}|220px|alt=Мапа розширеносци]]
{{#if:{{{Опис_розширеносци|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_розширеносци}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Синоними|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Синоними</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-size: 90%; padding: 4px 5px;">{{{Синоними}}}</td>
</tr>
}}
</table></includeonly>
118xr0eb9um4l1p1096r1670p5el7as
21344
21340
2026-09-11T22:20:35Z
Saslavik
1716
21344
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>
То шаблон за инфорамик о рошлїнох.
{{/док}}
</noinclude><includeonly><table class="infobox biota" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #a3d3a3; background-color: #f4fbf4;">
<tr>
<th colspan="2" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #b1e8b1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Назва|{{PAGENAME}}}}}</th>
</tr>
{{#if:{{{Латинска назва|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; background-color: #e2f7e2; padding: 3px 5px; font-size: 95%;">{{{Латинска назва}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Назва|}}}]]
{{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Наукова класификация</th>
</tr>
{{#if:{{{Домен|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Домен:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Домен}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Царство|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Царство:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Царство}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус1|{{{Кладус|}}}}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус1|{{{Кладус|}}}}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус2|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус2}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус3|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус3}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Дивизия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Дивизия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Дивизия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Класа|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Класа:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Класа}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Ряд|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Ряд:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Ряд}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Фамилия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Фамилия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Фамилия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подфамилия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Подфамилия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Подфамилия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Род|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Род:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Род}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Секция|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Секция:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Секция}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Файта|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Файта:</th>
<td style="padding: 3px 5px; font-style: italic;">{{{Файта}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подфайта|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Подфайта:</th>
<td style="padding: 3px 5px; font-style: italic;">{{{Подфайта}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Биномне_мено|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Биномне мено</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; font-weight: bold; padding: 4px 5px;">{{{Биномне_мено}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика_розширеносци|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Ареал розширеносци</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика_розширеносци}}}|220px|alt=Мапа розширеносци]]
{{#if:{{{Опис_розширеносци|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_розширеносци}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Синоними|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Синоними</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-size: 90%; padding: 4px 5px;">{{{Синоними}}}</td>
</tr>
}}
</table></includeonly>
nz7imvx0p7zo7zn3c1cahn764l97vov
21345
21344
2026-09-11T22:32:43Z
Saslavik
1716
Saslavik преместио је страницу [[Шаблон:Рошлїни/писок]] на [[Шаблон:Рошлїни]]
21344
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>
То шаблон за инфорамик о рошлїнох.
{{/док}}
</noinclude><includeonly><table class="infobox biota" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #a3d3a3; background-color: #f4fbf4;">
<tr>
<th colspan="2" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #b1e8b1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Назва|{{PAGENAME}}}}}</th>
</tr>
{{#if:{{{Латинска назва|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; background-color: #e2f7e2; padding: 3px 5px; font-size: 95%;">{{{Латинска назва}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина_слики|220px}}}|alt={{{Назва|}}}]]
{{#if:{{{Опис_слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_слики}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Наукова класификация</th>
</tr>
{{#if:{{{Домен|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Домен:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Домен}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Царство|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Царство:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Царство}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус1|{{{Кладус|}}}}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус1|{{{Кладус|}}}}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус2|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус2}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Кладус3|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Кладус:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Кладус3}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Дивизия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Дивизия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Дивизия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Класа|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Класа:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Класа}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Ряд|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Ряд:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Ряд}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Фамилия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Фамилия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Фамилия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подфамилия|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Подфамилия:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Подфамилия}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Род|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Род:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Род}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Секция|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Секция:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Секция}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Файта|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Файта:</th>
<td style="padding: 3px 5px; font-style: italic;">{{{Файта}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подфайта|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #d8f5d8; text-align: left; padding: 3px 5px;">Подфайта:</th>
<td style="padding: 3px 5px; font-style: italic;">{{{Подфайта}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Биномне_мено|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Биномне мено</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; font-weight: bold; padding: 4px 5px;">{{{Биномне_мено}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика_розширеносци|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Ареал розширеносци</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика_розширеносци}}}|220px|alt=Мапа розширеносци]]
{{#if:{{{Опис_розширеносци|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_розширеносци}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Синоними|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #c0edc0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Синоними</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-size: 90%; padding: 4px 5px;">{{{Синоними}}}</td>
</tr>
}}
</table></includeonly>
nz7imvx0p7zo7zn3c1cahn764l97vov
Шаблон:Рошлїни/док
10
3532
21336
2026-09-11T13:18:18Z
Saslavik
1716
Нови бок: „То шаблон за инфорамик о рошлїнох. == Хаснованє == Тот шаблон ше хаснує як инфорамик у артиклох о рошлїнох, древох, квицох и других таксонох. Копируйце тот празни код до артикла и пополнїцe жaдани податки: <pre> {{Рошлїна | Назва = | Мено = | Слика = | Опис_слики = | Дом…“
21336
wikitext
text/x-wiki
То шаблон за инфорамик о рошлїнох.
== Хаснованє ==
Тот шаблон ше хаснує як инфорамик у артиклох о рошлїнох, древох, квицох и других таксонох.
Копируйце тот празни код до артикла и пополнїцe жaдани податки:
<pre>
{{Рошлїна
| Назва =
| Мено =
| Слика =
| Опис_слики =
| Домен =
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 =
| Кладус2 =
| Кладус3 =
| Дивизия =
| Класа =
| Ряд =
| Фамилия =
| Подфамилия =
| Род =
| Секция =
| Файта =
| Подфайта =
| Биномне_мено =
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними =
}}
</pre>
== Приклад ==
<pre>
{{Рошлїна
| Назва = Ружа
| Назва = Rosa
| Слика = Rose Beauty of the Festival.jpg
| Опис_слики = Квит дивиоцкей ружи
| Домен = Eukaryota
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 = Tracheophytes
| Кладус2 = Angiosperms
| Кладус3 = Eudicots
| Дивизия = Magnoliophyta
| Класа = Magnoliopsida
| Ряд = Rosales
| Фамилия = Rosaceae
| Подфамилия = Rosoideae
| Род = Rosa
| Секция = Rosa sect. Rosa
| Файта = R. gallica
| Подфайта =
| Биномне_мено = Rosa gallica
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними = Rosa rubra Lam.
}}
</pre>
[[Категория:Шаблони за инфокутиї]]
m8noq02znjafoyh8l1u37normmd5m28
21337
21336
2026-09-11T13:49:49Z
Saslavik
1716
21337
wikitext
text/x-wiki
То шаблон за инфорамик о рошлїнох.
== Хаснованє ==
Тот шаблон ше хаснує як инфорамик у артиклох о рошлїнох, древох, квицох и других таксонох.
Копируйце тот празни код до артикла и пополнїцe жaдани податки:
<pre>
{{Рошлїна
| Назва =
| Латинска назва =
| Слика =
| Опис_слики =
| Домен =
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 =
| Кладус2 =
| Кладус3 =
| Дивизия =
| Класа =
| Ряд =
| Фамилия =
| Подфамилия =
| Род =
| Секция =
| Файта =
| Подфайта =
| Биномне_мено =
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними =
}}
</pre>
== Приклад ==
<pre>
{{Рошлїна
| Назва = Ґалска ружа
| Латинска назва = Rosa
| Слика = Rose Beauty of the Festival.jpg
| Опис_слики = Дзива ґалска ружа
| Домен = Eukaryota
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 = Tracheophytes
| Кладус2 = Angiosperms
| Кладус3 = Eudicots
| Дивизия = Magnoliophyta
| Класа = Magnoliopsida
| Ряд = Rosales
| Фамилия = Rosaceae
| Подфамилия = Rosoideae
| Род = Rosa
| Секция = Rosa sect. Rosa
| Файта = R. gallica
| Подфайта =
| Биномне_мено = Rosa gallica
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними = Rosa rubra Lam.
}}
</pre>
[[Категория:Шаблони за инфорамики]]
p0bm015lzhn6ly21xoxhnqowismd37t
21338
21337
2026-09-11T13:55:14Z
Saslavik
1716
21338
wikitext
text/x-wiki
То шаблон за инфорамик о рошлїнох.
== Хаснованє ==
Тот шаблон ше хаснує як инфорамик у артиклох о рошлїнох, древох, квицох и других таксонох.
Копируйце тот празни код до артикла и пополнїцe жaдани податки:
<pre>
{{Рошлїни
| Назва =
| Латинска назва =
| Слика =
| Опис_слики =
| Домен =
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 =
| Кладус2 =
| Кладус3 =
| Дивизия =
| Класа =
| Ряд =
| Фамилия =
| Подфамилия =
| Род =
| Секция =
| Файта =
| Подфайта =
| Биномне_мено =
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними =
}}
</pre>
== Приклад ==
<pre>
{{Рошлїни
| Назва = Ґалска ружа
| Латинска назва = Rosa
| Слика = Rose Beauty of the Festival.jpg
| Опис_слики = Дзива ґалска ружа
| Домен = Eukaryota
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 = Tracheophytes
| Кладус2 = Angiosperms
| Кладус3 = Eudicots
| Дивизия = Magnoliophyta
| Класа = Magnoliopsida
| Ряд = Rosales
| Фамилия = Rosaceae
| Подфамилия = Rosoideae
| Род = Rosa
| Секция = Rosa sect. Rosa
| Файта = R. gallica
| Подфайта =
| Биномне_мено = Rosa gallica
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними = Rosa rubra Lam.
}}
</pre>
[[Категория:Шаблони за инфорамики]]
swjrwwv2yzhfgxjuwx8yc0tb5wwt5wx
21339
21338
2026-09-11T14:05:07Z
Saslavik
1716
21339
wikitext
text/x-wiki
То шаблон за инфорамик о рошлїнох.
== Хаснованє ==
Тот шаблон ше хаснує як инфорамик у артиклох о рошлїнох, древох, квицох и других таксонох.
Копируйце тот празни код до артикла и пополнїцe жaдани податки:
<pre>
{{Рошлїни
| Назва =
| Латинска назва =
| Слика =
| Опис_слики =
| Домен =
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 =
| Кладус2 =
| Кладус3 =
| Дивизия =
| Класа =
| Ряд =
| Фамилия =
| Подфамилия =
| Род =
| Секция =
| Файта =
| Подфайта =
| Биномне_мено =
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними =
}}
</pre>
== Приклад ==
<pre>
{{Рошлїни
| Назва = Ґалска ружа
| Латинска назва = Rosa
| Слика = Wild Rosa gallica Romania.jpg
| Опис_слики = Дзива ґалска ружа
| Домен = Eukaryota
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 = Tracheophytes
| Кладус2 = Angiosperms
| Кладус3 = Eudicots
| Дивизия = Magnoliophyta
| Класа = Magnoliopsida
| Ряд = Rosales
| Фамилия = Rosaceae
| Подфамилия = Rosoideae
| Род = Rosa
| Секция = Rosa sect. Rosa
| Файта = R. gallica
| Подфайта =
| Биномне_мено = Rosa gallica
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними = Rosa rubra Lam.
}}
</pre>
[[Категория:Шаблони за инфорамики]]
88yn7sqnvkzv3idxfufl8k5ap789gqu
21347
21339
2026-09-11T22:33:32Z
Saslavik
1716
Saslavik преместио је страницу [[Шаблон:Рошлїни/писок/док]] на [[Шаблон:Рошлїни/док]]
21339
wikitext
text/x-wiki
То шаблон за инфорамик о рошлїнох.
== Хаснованє ==
Тот шаблон ше хаснує як инфорамик у артиклох о рошлїнох, древох, квицох и других таксонох.
Копируйце тот празни код до артикла и пополнїцe жaдани податки:
<pre>
{{Рошлїни
| Назва =
| Латинска назва =
| Слика =
| Опис_слики =
| Домен =
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 =
| Кладус2 =
| Кладус3 =
| Дивизия =
| Класа =
| Ряд =
| Фамилия =
| Подфамилия =
| Род =
| Секция =
| Файта =
| Подфайта =
| Биномне_мено =
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними =
}}
</pre>
== Приклад ==
<pre>
{{Рошлїни
| Назва = Ґалска ружа
| Латинска назва = Rosa
| Слика = Wild Rosa gallica Romania.jpg
| Опис_слики = Дзива ґалска ружа
| Домен = Eukaryota
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 = Tracheophytes
| Кладус2 = Angiosperms
| Кладус3 = Eudicots
| Дивизия = Magnoliophyta
| Класа = Magnoliopsida
| Ряд = Rosales
| Фамилия = Rosaceae
| Подфамилия = Rosoideae
| Род = Rosa
| Секция = Rosa sect. Rosa
| Файта = R. gallica
| Подфайта =
| Биномне_мено = Rosa gallica
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними = Rosa rubra Lam.
}}
</pre>
[[Категория:Шаблони за инфорамики]]
88yn7sqnvkzv3idxfufl8k5ap789gqu
Шаблон:Рошлїни/писок
10
3533
21346
2026-09-11T22:32:43Z
Saslavik
1716
Saslavik преместио је страницу [[Шаблон:Рошлїни/писок]] на [[Шаблон:Рошлїни]]
21346
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Шаблон:Рошлїни]]
8ua2tafbdh9bcdtpcwja27qladkmigf
Шаблон:Рошлїни/писок/док
10
3534
21348
2026-09-11T22:33:32Z
Saslavik
1716
Saslavik преместио је страницу [[Шаблон:Рошлїни/писок/док]] на [[Шаблон:Рошлїни/док]]
21348
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Шаблон:Рошлїни/док]]
tkh60nrz4ffg8mjl67nlqlvgcgos1ln