Википедия:Портал заєднїци

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.21</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>22178</id>
      <parentid>20596</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T06:30:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */</comment>
      <origin>22178</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90328" sha1="lpozs2vvt7k0ducb7jb37rgdpqyk9yt" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо

Нойов корабель

Заграда у Едену

Сталактити

Сталаґмити

Постоїнска пещера

Нохец

Клот

Сламянїк

Фурик

Потоп (филм)

Швитляки

Акорд (музика)

Орнаменти у музики


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)

== Call to participate: Proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard ==

Hello-hello!

I am inviting you to participate in the public discussion regarding a proposed baseline Neutral Point of View (NPOV) standard. The proposed baseline is meant for the Wikipedias which do not yet have an NPOV policy, for these communities to adopt, use, and build upon. [[m:Proposed_baseline_NPOV_standard#Proposed_baseline_NPOV_standard|You can find the proposed text here]].

As your Wikipedia does not seem to have an NPOV policy, we hope that this public discussion and proposed baseline standard will support your project community in adopting one. [[m:Talk:Proposed_baseline_NPOV_standard|You can join the public discussion on meta]]&lt;nowiki&gt;. The timeframe for the discussion is from June 17 - July 15, 2026. Looking forward to engagement from your community and hopefully seeing your community to adopt the Neutral Point of View policy! --~~~~&lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:KVaidla (WMF)|KVaidla (WMF)]] ([[Розгварка зоз хасновательом:KVaidla (WMF)|розгварка]]) 10:45, 19. юний 2026. (CEST)</text>
      <sha1>lpozs2vvt7k0ducb7jb37rgdpqyk9yt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаркань</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3759</id>
    <revision>
      <id>22171</id>
      <parentid>22057</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T19:08:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Укладанє фотоґрафийох, подробносци</comment>
      <origin>22171</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3718" sha1="odp4w0mgaz5z88hosl8h172kwu2v2l8" xml:space="preserve">'''Шаркань''' (серб. ''змај''; всл. ''šarkaň''; карп.укр. ''шаркань''; од мадь. ''sarkany'') 

'''1.''' кридлате вецейглаве чудовиско зоз сказкох, углавним представене як вельки гад або шмикач з маґийнима моцами. Вери ше же леґенди о шарканьох настали нєзависно у рижних културох. У заходноевропскей куктури шарканї з векшей часци представени як зли чудовиска, а у Китаю шарканї ґенерално добри. Вони там символизую щесце и просперитет, оцеловенє космичней сили янґ и божество у водох. Китайци за себе гваря же су потомки шарканьох. За розликку од европских представох шарканя як огньового чудовиска, китайски шарканї повязани з воду и паную над водопадами, риками, морями и [[Озеро|озерами]]. Вони тиж контролую хвилю и доволую дижджи;

'''2.''' дзецинске бависко з паперу, у раму з [[Над|наду]] або латочкох, у форми делтоїду або ромбоїду, хторе ше на шпарґи пуща же би лєтало на витре:

''Хпапцом було найсладше пущац шарканї хтори лєтали на каждим концу валала.''

== Фразеолоґия ==
:♦ '''Вредни як шаркань''' = барз вредни:

:♦ ''Було и дробизґу, була и крава и [[Конь|конї]]... Швекра була як шаркань вредна. По єй синови, а мойому мужови, нїчого би того нє було. Вона розказовала цо ше наютре будзе робиц, хто дзе ма пойсц.''

:♦ '''Дзе го шаркань нєсол (однєс, нєше)!?''' = дзе там пошол (идзе) дзе нє треба?

:♦ '''До шарканя!''' = до чорта:

:♦ ''Кед уж чловек пре слабе здравє нє може єсц анї овоци, та до шарканя!''

:♦ '''Идз до шарканя езерного!''' = идз до чорта!

:♦ '''То исти шаркань''' = то исте
&lt;gallery&gt;
Файл:Grafiti ck 240508 1.jpg|Шаркань на ґрафиту у Цриквеници
Файл:Grafit ck 240508 2.jpg|Шаркань на ґрафиту у Цриквеници
Файл:Hybrid Flag of Jordan and Wales.svg|На застави Велса
Файл:Restoran Pozoj, Čakovec.JPG|На муре у ресторану
Файл:Stockholm-Gamla Stan-6.jpg|Святи Юрай забива шарканя
&lt;/gallery&gt;
:♦ '''Шарканя!''' = та дзе, нє правда, нїч з того:

:♦ ''Думал сом же будзе падац, та будзе [[Кукурица|кукурици]], шарканя падал'' (нє падал, „купак” падал);

:♦ ''Гварела же ю боля зуби, та нє може пойсц на польо, шарканя ю болєли, нє сцела пойсц.''
:

== Ґалерия ==
:

== Литература ==
• ''Словнїк руского народного язика II, О – Я'', Нови Сад 2017, б. 737.

== Вонкашнї вязи ==

[https://digitalich-bgrs.info/ser/]zmajevi</text>
      <sha1>odp4w0mgaz5z88hosl8h172kwu2v2l8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Абсолутни слух</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3772</id>
    <revision>
      <id>22170</id>
      <parentid>22147</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T18:26:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>22170</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16237" sha1="9did9vwg91veuu34pelpqt90qx7onxc" xml:space="preserve">[[File:Closeup of a human ear.jpg|right|thumb|300px|Людске ухо ]]'''Абсолутни слух''' (анґл. ''Absolute pitch''  AP, ит. ''Orecchio assoluto, рсй. Абсолютный слух''), часто наволовани и „совершени слух”, представя способносц препознаваня або репродукованя одредзеней висини тона без помоци референтного [[Тон|тона]] (камертон -а&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;).&lt;ref&gt;Deutsch, D. (2013).  [https://deutsch.ucsd.edu/pdf/PsyMus_3_Ch5_Absolute_Pitch.pdf &quot;Absolute pitch&quot;] (PDF). In D. Deutsch (ed.). ''The Psychology of Music'' (3rd&amp;#x20;ed.). pp.&amp;#x20;141–182.  [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1016/B978-0-12-381460-9.00005-5.] [https://en.wikipedia.org/wiki/ISBN ISBN&amp;#x20;&lt;bdi&gt;978-0-12-381460-9&lt;/bdi.] [https://ghostarchive.org/archive/F4Zf1 Archived] (PDF) from the original on October 9, 2022.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Ward, W.D. (1998). &quot;Absolute Pitch&quot;. In D. Deutsch (ed.). The Psychology of Music (Second ed.). San Diego: Academic Press. pp. 265–298. ISBN 0-12-213564-4.&lt;/ref&gt; Абсолутни слух ше може виражиц през вербалне менованє („даванє/одредзованє мена” [[Нота|ноти]]), повязованє менталней представи зоз ноту або по сензомоторних реакцийох. Напр. особа зоз абсолутним слухом може на музичним инструменту точно одграц тон хтори чула без патреня на ноти.&lt;ref&gt;Zatorre, Robert; Beckett, Christine (1989). [https://link.springer.com/article/10.3758/BF03197081 &quot;Multiple coding strategies in the retention of musical tones by possessors of absolute pitch&quot;.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Memory_&amp;_Cognition Memory &amp; Cognition.] 17 (5): 582–589. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.3758/BF03197081.] [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMID 2796743.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zatorre, R. (2003). [https://web.archive.org/web/20080307140045/http://www.zlab.mcgill.ca/docs/Zatorre_2003.pdf  &quot;Absolute Pitch: A model for understanding the influence of genes and development on neural and cognitive function&quot;] (PDF). ''Nature Neuroscience''. '''6''' (7): 692–5. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier  doi:10.1038/nn1085.] [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMID&amp;#x20;12830161.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID&amp;#x20;7431996] Archived from [https://www.zlab.mcgill.ca/docs/Zatorre_2003.pdf  the original] (PDF) on March 7, 2008. Retrieved July 22, 2007.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zatorre, R. (2003). [https://web.archive.org/web/20080307140045/http://www.zlab.mcgill.ca/docs/Zatorre_2003.pdf &quot;Absolute Pitch: A model for understanding the influence of genes and development on neural and cognitive function&quot;] (PDF). Nature Neuroscience. 6 (7): 692–5. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1038/nn1085.] [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMID 12830161.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID  S2CID 7431996.] Archived from [https://www.zlab.mcgill.ca/docs/Zatorre_2003.pdf the original] (PDF) on March 7, 2008. Retrieved July 22, 2007.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Witynski, Max. [https://news.uchicago.edu/explainer/what-is-perfect-pitch &quot;What Is Perfect Pitch? | The University of Chicago&quot;.] news.uchicago.edu. Retrieved May 5, 2023.&lt;/ref&gt;Заш лєм, писанє нотох ридши талант як саме репродукованє того тона на инструменту лєбо зоз шпиваньом.&lt;ref&gt;Levitin, D. J. (1994) Absolute memory for musical pitch: Evidence from the production of learned melodies Perception &amp; Psychophysics, 56 (4), 414-423 [https://web-archive.southampton.ac.uk/cogprints.org/643/1/pitch.HTM Absolute memory for musical pitch]&lt;/ref&gt;

== О поняцу ==
Заступеносц (серб учесталост) абсолутного слуха у общей популациї нє позната. Часто ше наводзи податок о єдней особи на 10.000, а можлїве же тото число нє точне; Препатрени статистични роботи зоз 2019. року указали на тото же заступеносц тей способносци медзи студентами [[Музика|музики]] найманєй 4%.&lt;ref&gt;Carden, Jill; Cline, Tony (July 9, 2019). &quot;Absolute pitch: Myths, evidence and relevance to music education and performance&quot;. Psychology of Music. 47 (6): 890–901. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1177/0305735619856098.] [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISSN 0305-7356.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 199149622.]&lt;/ref&gt;
[[File:Ear-anatomy.svg|right|thumb|300px|Часци уха прейґ хторих оможлївени слух: 1. Чобаня-лопов 2. Ушни канал, 3. ушна школька, 4. опна, 5. преддворє, 6. млаточок, 7. наковань, 8. стремено, 9. полукружни канал, 10. шлїмачок, 11. слушни нерви, 12. Евстахийова туба]]
Абсолутни слух подрозумює даєдни або шицки зоз шлїдуюцих способносцох, хтори ше витворюю и визначую без хаснованя референтного тона:&lt;ref&gt;Parncutt, R.; Levitin, D. J. (2001). &quot;Absolute Pitch&quot;. In Sadie, S. (ed.). The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan. [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISBN 1-56159-239-0.]&lt;/ref&gt;

● Менованє поєдинєчних тонох одгратих на розличних
инструментох.

● Одредзованє [[Тоналитет|тоналитета]].

● Препознаванє и менованє шицих тонох у рамикох акорда або другей тоналней цалосци.

● Менованє висини тонох каждодньових [[Звук|звукох]], як автомобилских пищкох або алармох.

● Абсолутни слух ше розликує од релативного слуха. 

Док ше способносц менованя одредзених тонох може хасновац за одредзованє [[Интервал (музика)|интервала]], релативни слух препознава интервал директно на основи його звука. Абсолутни слух може дополньовац релативни слух у цеку слуханя музики и музичней пракси, або тиж може вплївовац и на його розвой.

Постоя розправи о тим же ше абсолутни слух може здобуц у одроснутим периодзе живота. Одроснути особи хтори маю релативни слух, а нє маю абсолутни, можу научиц ткв. „псеудо-абсолутни слух” и здобуц способносц препознаваня нотох на способ хтори поверхово здогадує на
абсолутни слух.&lt;ref&gt;Levitin, D.J. (2008). &quot;Absolute pitch: Both a curse and a blessing&quot;. In Clockars, M.; Peltomaa, M. (eds.). Music Meets Medicine, Proceedings of the Signe and Ane Gyllenberg Foundation. Helsinki, Finland: Signe and Ane Gyllenberg Foundation. б. 124–132.&lt;/ref&gt; Даєдним поєдинцом у одроснутих рокох ше удало з помоцу тренинґа розвиц способносц точного препознаваня висини тонох.

== Науково виглєдованя ==
'''История виглєдованя и терминолоґиї'''

Науково виглєдованя абсолутного слуха почали у 19. вику, зоз фокусом на феномен музичней висини тона и методи одредзованя длужини тона. Формованє абсолутного слуха олєгчане кед постої дотик зоз музичним едукованьом. Напр., тон познат як „А” варировал у розличних локалних або националних музичних традицийох медзи тима основнима тонами и тих висших-повишених Г-ґис (G♯) и Б-мол (B♭), по стандардизацию запровадзену на концу 19. вику. Гоч термин „абсолутна висина тона” (анґл. *''absolute pitch''*) або „абсолутни слух” концом 19. вику хасновали и британски и нємецки виглєдоваче,&lt;ref&gt;Bosanquet, R.H.M (1876). [https://archive.org/details/cu31924022233088/page/n5/mode/2up An Elementary Treatise on Musical Intervals and Temperament.] London: Macmillan and Co. p. xiv. Retrieved August 24, 2010.&lt;/ref&gt; його хаснованє нє було универзалне; за исту способносц хасновани и други назви, як „музични слух”, „свидомосц о абсолутней висини тона” &lt;ref&gt; Abraham, O (1907). [https://www.aruffo.com/eartraining/research/articles/abraham07.htm &quot;Das absolute Tonbewußtsein und die Musik&quot;] [Absolute tone consciousness and music]. Sammelbände der Internationalen Musikgesellschaft (in German). 8: 485–90. Retrieved August 25, 2010. [https://www.aruffo.com/eartraining/research/articles/abraham07e.htm Translation by Christopher Aruffo, www.acousticlearning.com]&lt;/ref&gt; або „позитивна висина тона” итд.&lt;ref&gt;Copp, E.F. (1916). [https://www.aruffo.com/eartraining/fletcher/copp.htm &quot;Musical Ability&quot;.] Journal of Heredity. 7 (7): 297–305. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1093/oxfordjournals.jhered.a110728]&lt;/ref&gt;. Тота способносц нє лєм виключно музичней природи.

Розлика у коґнитивних процесох, а нє у елементарним чувству.

Зоз физичного и функционалного становиска, слушна система особи зоз абсолутним слухом ше очиглядно нє розликує од слушней системи особи хтора го нєма.&lt;ref&gt;Sergeant, D. (1969). &quot;Experimental investigation of absolute pitch&quot;. Journal of Research in Music Education. 17 (1). Journal of Research in Music Education, Vol. 17, No. 1: 135–143. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.2307/3344200.] [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 3344200.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 144294536.]&lt;/ref&gt; Место того, вон „отримує окремну способносц анализи информациї о фреквенциї, а то вироятнє уключує опасносц обробку на високим уровню”.[20] Абсолутни слух представя способносц паметаня фреквенциї, одредзованє назви за тоту фреквенцию (нпр. „B♭”) и залапеносц обсягу звука. Абсолутни слух може буц директно аналоґни препознаваню фарби, фонеми (гласох бешеди) або других формох чувствох. Напр., особи хтори у вчасним периодзе живота були на даяки способ у дотику зоз музичнима тонами вироятнє успишно идентификую тон „Ц” (C).[21] Дакеди ше думало же то „можебуц лєм обща людска способносц хтора моцно виражена под условиями уровня и файти ,,викладаню&amp;#39;&amp;#39; музики у одредзеней култури”.[22] На абсолутни слух можу вплївовац ґенетски варияциї, при хторей вироятнє слово о аутозомно-доминантней ґенетскей прикмети.[23][24][25][26][27]

== Вплїв музичного искуства ==
Докази указую же на способносц абсолутного слуха вплївує на даяки способ и културолоґийна присутносц особи у музики, поготов през упознаванє зоз основну Це-дур [[Скала|скалу.]] Векшина тестирани особи зоз абсолутним слухом швидше препознавали тони Це-дур скали од тонох хтори знїжени и повишени. [28]

'''Повязаносц зоз музичним талантом''' 

Абсолутни слух нє предусловиє за схопне музичне виводзенє або компонованє. Заш лєм, музичаре зоз абсолутним слухом звичайно посцигую лєпши резултати у задаткох музичней транскрипциї (кед ше вежнє до огляду возрост у хторим започате музичне образованє и обсяг того образованя) у поровнаню зоз тима хтори го нє маю.[89] Скорей ше твердзело же музичаре зоз абсолутним слухом посцигую слабши резултати од тих без нього, медзитим през историю утвердзене же особи зоз абсолутним слухом лєпше препознаю музични интервали од гевтих особох хтори го нє маю.[91]

Абсолутни слух нє завиши од розвитей способносци замеркованя и розликованя ниянсох у фреквенцийох звука,[48] алє од препознаваня и катеґоризациї субєктивного перцептивного свойства хторе ше звичайно вола „хрома” (анґл. *''chroma''*).[49] Два наведзени процеси — идентификация (препознаванє и менованє висини тона) и дискриминация (обачованє пременкох або розликох у частих осцилованьох) — одбуваю ше з помоцу розличних окремних механїзмох.&lt;ref&gt;Tervaniemi, M.; Alho, K.; Paavilainen, P.; Sams, M. &amp; Näätänen, R. (1993). &quot;Absolute pitch and event-related brain potentials&quot;. Music Perception. 10 (3): 305–316. doi: [https://online.ucpress.edu/mp/article-abstract/10/3/305/61840/Absolute-Pitch-and-Event-Related-Brain-Potentials?redirectedFrom=fulltext   10.2307/40285572]. JSTOR [https://www.jstor.org/stable/40285572   40285572]&lt;/ref&gt;[50]

== Литература ==
* [https://www.scribd.com/document/615277816/Apsolutni-muzi%C4%8Dki-sluh Apsolutni muzički sluh]

== Вонкашнї вязи ==    

* [https://www.uskolavrsac.edu.rs/Novi%20sajt%202010/Dokumenta/Izdanja/19%20Okrugli%20sto/25%20Cvetkovic%20Djurdjanovic%20Zdravic.pdf АПСОЛУТНИ СЛУХ - ДАРОВИТОСТ ИЛИ РЕЛАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ] 
* [https://edukacija.rs/zivot/sta-je-apsolutni-sluh Šta je apsolutni sluh]  edukacija.rs

* [https://www.youtube.com/shorts/5Xk8DaUW6_g Абсолутни слух]

== Референци ==</text>
      <sha1>9did9vwg91veuu34pelpqt90qx7onxc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>22172</id>
      <parentid>22170</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T20:56:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>виправки словох у илустрациї</comment>
      <origin>22172</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16238" sha1="sm3vduwtq7r6swk3j563pow73qmmtfn" xml:space="preserve">[[File:Closeup of a human ear.jpg|right|thumb|300px|Людске ухо ]]'''Абсолутни слух''' (анґл. ''Absolute pitch''  AP, ит. ''Orecchio assoluto, рсй. Абсолютный слух''), часто наволовани и „совершени слух”, представя способносц препознаваня або репродукованя одредзеней висини тона без помоци референтного [[Тон|тона]] (камертон -а&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;).&lt;ref&gt;Deutsch, D. (2013).  [https://deutsch.ucsd.edu/pdf/PsyMus_3_Ch5_Absolute_Pitch.pdf &quot;Absolute pitch&quot;] (PDF). In D. Deutsch (ed.). ''The Psychology of Music'' (3rd&amp;#x20;ed.). pp.&amp;#x20;141–182.  [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1016/B978-0-12-381460-9.00005-5.] [https://en.wikipedia.org/wiki/ISBN ISBN&amp;#x20;&lt;bdi&gt;978-0-12-381460-9&lt;/bdi.] [https://ghostarchive.org/archive/F4Zf1 Archived] (PDF) from the original on October 9, 2022.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Ward, W.D. (1998). &quot;Absolute Pitch&quot;. In D. Deutsch (ed.). The Psychology of Music (Second ed.). San Diego: Academic Press. pp. 265–298. ISBN 0-12-213564-4.&lt;/ref&gt; Абсолутни слух ше може виражиц през вербалне менованє („даванє/одредзованє мена” [[Нота|ноти]]), повязованє менталней представи зоз ноту або по сензомоторних реакцийох. Напр. особа зоз абсолутним слухом може на музичним инструменту точно одграц тон хтори чула без патреня на ноти.&lt;ref&gt;Zatorre, Robert; Beckett, Christine (1989). [https://link.springer.com/article/10.3758/BF03197081 &quot;Multiple coding strategies in the retention of musical tones by possessors of absolute pitch&quot;.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Memory_&amp;_Cognition Memory &amp; Cognition.] 17 (5): 582–589. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.3758/BF03197081.] [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMID 2796743.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zatorre, R. (2003). [https://web.archive.org/web/20080307140045/http://www.zlab.mcgill.ca/docs/Zatorre_2003.pdf  &quot;Absolute Pitch: A model for understanding the influence of genes and development on neural and cognitive function&quot;] (PDF). ''Nature Neuroscience''. '''6''' (7): 692–5. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier  doi:10.1038/nn1085.] [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMID&amp;#x20;12830161.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID&amp;#x20;7431996] Archived from [https://www.zlab.mcgill.ca/docs/Zatorre_2003.pdf  the original] (PDF) on March 7, 2008. Retrieved July 22, 2007.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zatorre, R. (2003). [https://web.archive.org/web/20080307140045/http://www.zlab.mcgill.ca/docs/Zatorre_2003.pdf &quot;Absolute Pitch: A model for understanding the influence of genes and development on neural and cognitive function&quot;] (PDF). Nature Neuroscience. 6 (7): 692–5. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1038/nn1085.] [https://en.wikipedia.org/wiki/PubMed#PubMed_identifier PMID 12830161.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID  S2CID 7431996.] Archived from [https://www.zlab.mcgill.ca/docs/Zatorre_2003.pdf the original] (PDF) on March 7, 2008. Retrieved July 22, 2007.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Witynski, Max. [https://news.uchicago.edu/explainer/what-is-perfect-pitch &quot;What Is Perfect Pitch? | The University of Chicago&quot;.] news.uchicago.edu. Retrieved May 5, 2023.&lt;/ref&gt;Заш лєм, писанє нотох ридши талант як саме репродукованє того тона на инструменту лєбо зоз шпиваньом.&lt;ref&gt;Levitin, D. J. (1994) Absolute memory for musical pitch: Evidence from the production of learned melodies Perception &amp; Psychophysics, 56 (4), 414-423 [https://web-archive.southampton.ac.uk/cogprints.org/643/1/pitch.HTM Absolute memory for musical pitch]&lt;/ref&gt;

== О поняцу ==
Заступеносц (серб учесталост) абсолутного слуха у общей популациї нє позната. Часто ше наводзи податок о єдней особи на 10.000, а можлїве же тото число нє точне; Препатрени статистични роботи зоз 2019. року указали на тото же заступеносц тей способносци медзи студентами [[Музика|музики]] найманєй 4%.&lt;ref&gt;Carden, Jill; Cline, Tony (July 9, 2019). &quot;Absolute pitch: Myths, evidence and relevance to music education and performance&quot;. Psychology of Music. 47 (6): 890–901. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1177/0305735619856098.] [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISSN 0305-7356.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 199149622.]&lt;/ref&gt;
[[File:Ear-anatomy.svg|right|thumb|300px|Часци уха прейґ хторих оможлївени слух: 1. Лобовик-лопов 2. Ушни канал, 3. ушна школька, 4. опна, 5. пред-дворє, 6. млаточок, 7. ковадло, 8. стремено, 9. полукружни канал, 10. шлїмачок, 11. слушни нерви, 12. Евстахийова туба]]
Абсолутни слух подрозумює даєдни або шицки зоз шлїдуюцих способносцох, хтори ше витворюю и визначую без хаснованя референтного тона:&lt;ref&gt;Parncutt, R.; Levitin, D. J. (2001). &quot;Absolute Pitch&quot;. In Sadie, S. (ed.). The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan. [https://en.wikipedia.org/wiki/ISSN ISBN 1-56159-239-0.]&lt;/ref&gt;

● Менованє поєдинєчних тонох одгратих на розличних
инструментох.

● Одредзованє [[Тоналитет|тоналитета]].

● Препознаванє и менованє шицих тонох у рамикох акорда або другей тоналней цалосци.

● Менованє висини тонох каждодньових [[Звук|звукох]], як автомобилских пищкох або алармох.

● Абсолутни слух ше розликує од релативного слуха. 

Док ше способносц менованя одредзених тонох може хасновац за одредзованє [[Интервал (музика)|интервала]], релативни слух препознава интервал директно на основи його звука. Абсолутни слух може дополньовац релативни слух у цеку слуханя музики и музичней пракси, або тиж може вплївовац и на його розвой.

Постоя розправи о тим же ше абсолутни слух може здобуц у одроснутим периодзе живота. Одроснути особи хтори маю релативни слух, а нє маю абсолутни, можу научиц ткв. „псеудо-абсолутни слух” и здобуц способносц препознаваня нотох на способ хтори поверхово здогадує на абсолутни слух.&lt;ref&gt;Levitin, D.J. (2008). &quot;Absolute pitch: Both a curse and a blessing&quot;. In Clockars, M.; Peltomaa, M. (eds.). Music Meets Medicine, Proceedings of the Signe and Ane Gyllenberg Foundation. Helsinki, Finland: Signe and Ane Gyllenberg Foundation. б. 124–132.&lt;/ref&gt; Даєдним поєдинцом у одроснутих рокох ше удало з помоцу тренинґа розвиц способносц точного препознаваня висини тонох.

== Науково виглєдованя ==
'''История виглєдованя и терминолоґиї'''

Науково виглєдованя абсолутного слуха почали у 19. вику, зоз фокусом на феномен музичней висини тона и методи одредзованя длужини тона. Формованє абсолутного слуха олєгчане кед постої дотик зоз музичним едукованьом. Напр., тон познат як „А” варировал у розличних локалних або националних музичних традицийох медзи тима основнима тонами и тих висших-повишених Г-ґис (G♯) и Б-мол (B♭), по стандардизацию запровадзену на концу 19. вику. Гоч термин „абсолутна висина тона” (анґл. *''absolute pitch''*) або „абсолутни слух” концом 19. вику хасновали и британски и нємецки виглєдоваче,&lt;ref&gt;Bosanquet, R.H.M (1876). [https://archive.org/details/cu31924022233088/page/n5/mode/2up An Elementary Treatise on Musical Intervals and Temperament.] London: Macmillan and Co. p. xiv. Retrieved August 24, 2010.&lt;/ref&gt; його хаснованє нє було универзалне; за исту способносц хасновани и други назви, як „музични слух”, „свидомосц о абсолутней висини тона” &lt;ref&gt; Abraham, O (1907). [https://www.aruffo.com/eartraining/research/articles/abraham07.htm &quot;Das absolute Tonbewußtsein und die Musik&quot;] [Absolute tone consciousness and music]. Sammelbände der Internationalen Musikgesellschaft (in German). 8: 485–90. Retrieved August 25, 2010. [https://www.aruffo.com/eartraining/research/articles/abraham07e.htm Translation by Christopher Aruffo, www.acousticlearning.com]&lt;/ref&gt; або „позитивна висина тона” итд.&lt;ref&gt;Copp, E.F. (1916). [https://www.aruffo.com/eartraining/fletcher/copp.htm &quot;Musical Ability&quot;.] Journal of Heredity. 7 (7): 297–305. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1093/oxfordjournals.jhered.a110728]&lt;/ref&gt;. Тота способносц нє лєм виключно музичней природи.

Розлика у коґнитивних процесох, а нє у елементарним чувству.

Зоз физичного и функционалного становиска, слушна система особи зоз абсолутним слухом ше очиглядно нє розликує од слушней системи особи хтора го нєма.&lt;ref&gt;Sergeant, D. (1969). &quot;Experimental investigation of absolute pitch&quot;. Journal of Research in Music Education. 17 (1). Journal of Research in Music Education, Vol. 17, No. 1: 135–143. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.2307/3344200.] [https://en.wikipedia.org/wiki/JSTOR#Content JSTOR 3344200.] [https://en.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar#S2CID S2CID 144294536.]&lt;/ref&gt; Место того, вон „отримує окремну способносц анализи информациї о фреквенциї, а то вироятнє уключує опасносц обробку на високим уровню”.[20] Абсолутни слух представя способносц паметаня фреквенциї, одредзованє назви за тоту фреквенцию (нпр. „B♭”) и залапеносц обсягу звука. Абсолутни слух може буц директно аналоґни препознаваню фарби, фонеми (гласох бешеди) або других формох чувствох. Напр., особи хтори у вчасним периодзе живота були на даяки способ у дотику зоз музичнима тонами вироятнє успишно идентификую тон „Ц” (C).[21] Дакеди ше думало же то „можебуц лєм обща людска способносц хтора моцно виражена под условиями уровня и файти ,,викладаню&amp;#39;&amp;#39; музики у одредзеней култури”.[22] На абсолутни слух можу вплївовац ґенетски варияциї, при хторей вироятнє слово о аутозомно-доминантней ґенетскей прикмети.[23][24][25][26][27]

== Вплїв музичного искуства ==
Докази указую же на способносц абсолутного слуха вплївує на даяки способ и културолоґийна присутносц особи у музики, поготов през упознаванє зоз основну Це-дур [[Скала|скалу.]] Векшина тестирани особи зоз абсолутним слухом швидше препознавали тони Це-дур скали од тонох хтори знїжени и повишени. [28]

'''Повязаносц зоз музичним талантом''' 

Абсолутни слух нє предусловиє за схопне музичне виводзенє або компонованє. Заш лєм, музичаре зоз абсолутним слухом звичайно посцигую лєпши резултати у задаткох музичней транскрипциї (кед ше вежнє до огляду возрост у хторим започате музичне образованє и обсяг того образованя) у поровнаню зоз тима хтори го нє маю.[89] Скорей ше твердзело же музичаре зоз абсолутним слухом посцигую слабши резултати од тих без нього, медзитим през историю утвердзене же особи зоз абсолутним слухом лєпше препознаю музични интервали од гевтих особох хтори го нє маю.[91]

Абсолутни слух нє завиши од розвитей способносци замеркованя и розликованя ниянсох у фреквенцийох звука,[48] алє од препознаваня и катеґоризациї субєктивного перцептивного свойства хторе ше звичайно вола „хрома” (анґл. *''chroma''*).[49] Два наведзени процеси — идентификация (препознаванє и менованє висини тона) и дискриминация (обачованє пременкох або розликох у частих осцилованьох) — одбуваю ше з помоцу розличних окремних механїзмох.&lt;ref&gt;Tervaniemi, M.; Alho, K.; Paavilainen, P.; Sams, M. &amp; Näätänen, R. (1993). &quot;Absolute pitch and event-related brain potentials&quot;. Music Perception. 10 (3): 305–316. doi: [https://online.ucpress.edu/mp/article-abstract/10/3/305/61840/Absolute-Pitch-and-Event-Related-Brain-Potentials?redirectedFrom=fulltext   10.2307/40285572]. JSTOR [https://www.jstor.org/stable/40285572   40285572]&lt;/ref&gt;[50]

== Литература ==
* [https://www.scribd.com/document/615277816/Apsolutni-muzi%C4%8Dki-sluh Apsolutni muzički sluh]

== Вонкашнї вязи ==    

* [https://www.uskolavrsac.edu.rs/Novi%20sajt%202010/Dokumenta/Izdanja/19%20Okrugli%20sto/25%20Cvetkovic%20Djurdjanovic%20Zdravic.pdf АПСОЛУТНИ СЛУХ - ДАРОВИТОСТ ИЛИ РЕЛАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ] 
* [https://edukacija.rs/zivot/sta-je-apsolutni-sluh Šta je apsolutni sluh]  edukacija.rs

* [https://www.youtube.com/shorts/5Xk8DaUW6_g Абсолутни слух]

== Референци ==</text>
      <sha1>sm3vduwtq7r6swk3j563pow73qmmtfn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Антонїн Дворжак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3777</id>
    <revision>
      <id>22167</id>
      <parentid>22166</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T12:00:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saslavik</username>
        <id>1716</id>
      </contributor>
      <origin>22167</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4823" sha1="i13eynoqktkfpe9t34uwx80kbhbgz45" xml:space="preserve">{{Уметнїки
| Мено = Антонїн Дворжак
| Полне мено = Антонїн Леополд Дворжак
| Слика = Dvorak.jpg
| Опис слики = Портрет Антонїна Дворжака
| Други мена = 
| Датум народзеня = 8 септембер 1841. рок
| Место народзеня = Нелахозевес
| Держава народзеня = Габсбуршска монархия
| Датум шмерци = 1 май 1904. рок
| Место шмерци = Праг
| Держава шмерци = Чешска
| Обласц = 
| Школованє = нємецки язик, музика, локални муз.школи оддїл виолина, познєйше орґулї у Праги, компонованє 
| Познати дїла = Свята Людмила,
Концерт за виолончело и оркесер у ха-молу
Реквиєм
| Награди и припознаня =„Litteris et Artibus”: Австроугорске припознанє за науку и уметносц 
| Вебсайт = [https://www.antonin-dvorak.cz/ www.antonin-dvorak.cz]
|Познати_дїла=Концерт за виолончело и оркестер, Русалка}}
'''Антонїн Дворжак''' (чеш. Antonín Leopold Dvořák - Нелахозевес, 8. септембер 1841 — Праг, 1. май 1904) бул чешски композитор и дириґент романтичней музики. У своїх муизчних дїлох успишно комбиновал народну музику зоз симфонийну и камерну музику. После Беджиха Сметани, бул други чешски композитор хтори здобул шветову славу. Понеже шлїдзел Сметанов националистични дух и приклади, Дворжак часто хасновал аспекти як цо то специфични ритми народней музики Моравиї и його родней Богемиї. 

Дворжаков власни стил  бул описовани як „подполна реконструкция националного идиома зоз симфонийну традицию, абсорбованьом народних вплївох и пренаходкох ефикасних способох їх хаснованя”.[1]

Дворжак виполєл свой музични таленат у вщасним своїм периодзе, як схопни школяр хтори грал на виолини од шейсц рокох. Перши явни наступи його дїлох були у Праги 1872. року, и то зоз окремним успихом 1873. року, кед мал 31 рок. 

Жадал достац припопзнаня и споза подручя Праги и вон перши приявел свою Першу симфонию на наградне змаганє у Нємецкей, алє нє удало ше му буц побиднїк, а рукопис му нє врацени, бул затрацени док ше нє пренашол вельо децениї познєйше. 

Потим 1874. перши раз поднєсол прилог у виду прияви за Австрийску державну награду за композицию, у хторим були облапени два симфониї и други його роботи. Гоч Дворжак нє бул свидоми того же, Йоганес Брамс бул водзаци и главни член жирия хтори бул барз импресионовани з Дворжаковима дїлами. Награда додзелєна Дворжакови за 1874. рок, ознова за 1876, и за 1877, а теди ше Брамс и проминентни критичар Едуард Ханслик, тиж член жирия, упознали з нїм. Брамс препоручел Дворжака свойому видавачови, Симрокови, хтори потим швидко поручел нотни записи того цо постало познате як ''Славянски танци,'' оп. 46. Берлински музични критичар Луи Елерт 1878. року оценєл ''Славянски танци'' же су на високим уметнїцким уровню компоновани за тедишнї час. Клавирска верзия за 4 руки ше барз добре предавала и Дворжакова медзинародна репутация конєчно започала.</text>
      <sha1>i13eynoqktkfpe9t34uwx80kbhbgz45</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>22168</id>
      <parentid>22167</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:19:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Корекциї у тексту</comment>
      <origin>22168</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7366" sha1="77w0brjveowtttejkn6d7dggt3dbphs" xml:space="preserve">{{Уметнїки
| Мено = Антонїн Дворжак
| Полне мено = Антонїн Леополд Дворжак
| Слика = Dvorak.jpg
| Опис слики = Портрет Антонїна Дворжака
| Други мена = 
| Датум народзеня = 8 септембер 1841. рок
| Место народзеня = Нелахозевес
| Держава народзеня = Габсбурґска монархия
| Датум шмерци = 1 май 1904. (63)
| Место шмерци = Праг
| Держава шмерци = Чешска
| Обласц = 
| Школованє = нємецки язик, музика, локални муз.школи оддїл виолина, познєйше орґулї у Праги, компонованє 
| Познати дїла = * ''Свята Людмила''
* ''Концерт за виолончело и оркесер у ха-молу'' 
* ''Реквиєм (Requiem)'' 
* ''Стабат Матер'' 
* ''VIII симфония - Анґлийска'' 
* ''IX симфония-З Нового швета''
* опера ''Русалка'' 
* ''Славянски танци'' 
* ''Te Deum'' 
* ''Смикови квартет у Еф-дуру, оп. 96-Америцки''

| Награди и припознаня =„''Litteris et Artibus''”: Австроугорске припознанє за науку и уметносц 
| Вебсайт = [https://www.antonin-dvorak.cz/ www.antonin-dvorak.cz]
|Познати_дїла=Концерт за виолончело и оркестер, Русалка}}
'''Антонїн Дворжак''' (чеш. Antonín Leopold Dvořák - Нелахозевес, 8. септембер 1841 — Праг, 1. май 1904) бул чешски композитор и дириґент романтичней музики. У своїх муизчних дїлох успишно комбиновал народну музику зоз симфонийну и камерну музику. После Беджиха Сметани, бул други чешски композитор хтори здобул шветову славу. Понеже шлїдзел Сметанов националистични дух и приклад, Дворжак часто хасновал аспекти у музики як цо то специфични ритми народней музики Моравиї и його родней Богемиї. 

Дворжаков власни стил бул описовани як „подполна реконструкция националного идиома зоз симфонийну традицию, абсорбованьом народних вплївох и пренаходкох ефикасних способох їх хаснованя.”[1]

== Биография ==
Антонїн Дворжак  родзени у Хабсбурґскей монархиї, на просторе нєшкайшей держави Чешскей, у околїску главного города Чешскей, у Праги, дзе преведол цали свой живот окрем у периодзе медзи 1892. и 1895. року кед бул директор конзерваториюму у Нюйорку.

Антонїн Дворжак попри Беджиха Сметане найзначнєйши представнїк чешскей музики. Найчастейшрје за свойо мелодиї хасновал чешски народни фолклор, алє хасновал и национални фолклори других славянских народох, та и народа Сиверней Америки. Бул је свестрани композитор: стварял/компоновал симфониї (найпознатша у е-молу „Симфония з Нового Швета“ настала 1893), опери, симфонийски поеми, писнї, увертири, оркестерски композициї, камерну музику як и концерти.

Антоњин Дворжак бул шлїдбенїк неоромантизма. Попри Б. Сметани єден е зоз творительох чешскей националней школи.

== Музични талант ==
Дворжак виполєл свой музични таленат у вщасним своїм периодзе, як схопни школяр хтори грал на виолини од шейсц рокох. Перши явни наступи його дїлох були у Праги 1872. року, и то зоз окремним успихом 1873. року, кед мал 31 рок. 

Жадал достац припопзнаня и споза подручя Праги и вон перши приявел свою Першу симфонию за наградне змаганє у Нємецкей, алє нє удало ше му буц побиднїк, а рукопис му нє врацени, бул затрацени док ше нє пренашол вельо децениї познєйше. 

Потим 1874. перши раз поднєсол прилог у виду прияви за Австрийску державну награду за композицию, у хторим були облапени два симфониї и други його роботи. Гоч Дворжак нє бул свидоми того же, Јоганес Брамс бул водзаци и главни член жирия и хтори бул барз импресионовани з Дворжаковима дїлами. Награда додзелєна Дворжакови за 1874. рок, и поново за 1876, и за 1877, а теди ше Брамс и проминентни критичар Едуард Ханслик, тиж член жирия, упознали з Своржаком. Брамс препоручел Дворжака свойому видавачови, Симрокови, хтори потим швидко поручел нотни записи того цо постало познате як &lt;nowiki&gt;''Славянски танци,''&lt;/nowiki&gt; оп. 46. Берлински музични критичар Луи Елерт 1878. року оценєл Славянски танци з високу оцену хтори на високим уметнїцким уровню компоновани. Клавирска верзия за 4 руки ше барз добре предавала и Дворжакова медзинародна репутация конєчно започала.

Антонїн Дворжак попри Беджиха Сметани найзначнєйши представнїк чешскей музики. Найчастейше за свойо мелодиї хасновал чешски народни фолклор, алє хасновал и национални фолклори других славянских народох, та и народох Сиверней Америки. Бул свестрани композитор: творел и компоновал симфониї (найпознатша у е-молу симфония ''З Нового Швета''</text>
      <sha1>77w0brjveowtttejkn6d7dggt3dbphs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>22169</id>
      <parentid>22168</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T18:19:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи и подробносци</comment>
      <origin>22169</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7452" sha1="6q7k5fudbkf1r8kshmp85rnn5bu0jm2" xml:space="preserve">{{Уметнїки
| Мено = Антонїн Дворжак
| Полне мено = Антонїн Леополд Дворжак
| Слика = Dvorak.jpg
| Опис слики = Портрет Антонїна Дворжака
| Други мена = 
| Датум народзеня = 8 септембер 1841. рок
| Место народзеня = Нелахозевес
| Держава народзеня = Габсбурґска монархия
| Датум шмерци = 1 май 1904. (63)
| Место шмерци = Праг
| Держава шмерци = Чешска
| Обласц = 
| Школованє = нємецки язик, музика, локални муз.школи оддїл виолина, познєйше орґулї у Праги, компонованє 
| Познати дїла = * ''Свята Людмила''
* ''Концерт за виолончело и оркесер у ха-молу'' 
* ''Реквиєм (Requiem)'' 
* ''Стабат Матер'' 
* ''VIII симфония - Анґлийска'' 
* ''IX симфония-З Нового швета''
* опера ''Русалка'' 
* ''Славянски танци'' 
* ''Te Deum'' 
* ''Смикови квартет у Еф-дуру, оп. 96-Америцки''

| Награди и припознаня =„''Litteris et Artibus''”: Австроугорске припознанє за науку и уметносц 
| Вебсайт = [https://www.antonin-dvorak.cz/ www.antonin-dvorak.cz]
|Познати_дїла=Концерт за виолончело и оркестер, Русалка}}
'''Антонїн Дворжак''' (чеш. ''Antonín Leopold Dvořák'' - Нелахозевес, 8. септембер 1841 — Праг, [[1. май]] 1904) бул чешски [[композитор]] и [[дириґент]] романтичней [[Музика|музики]]. У своїх муизчних дїлох успишно комбиновал народну музику зоз симфонийну и [[Камерна музика|камерну музику.]] После Беджиха Сметани, бул други чешски композитор хтори здобул шветову славу. Понеже шлїдзел Сметанов националистични дух и приклад, Дворжак часто хасновал аспекти у музики як цо то специфични ритми народней музики Моравиї и його родней Богемиї. 

Дворжаков власни стил бул описовани як „подполна реконструкция националного идиома зоз симфонийну традицию, абсорбованьом народних вплївох и пренаходкох ефикасних способох їх хаснованя.”[1]

== Биография ==
Антонїн Дворжак  родзени у Хабсбурґскей монархиї, на просторе нєшкайшей держави Чешскей, у околїску главного города Чешскей, у Праги, дзе преведол цали свой живот окрем у периодзе медзи 1892. и 1895. року кед бул директор конзерваториюму у Нюйорку.

Антонїн Дворжак попри Беджиха Сметане найзначнєйши представнїк чешскей музики. Найчастейше за свойо мелодиї хасновал чешски народни фолклор, алє хасновал и национални фолклори других славянских народох, та и народа Сиверней Америки. Бул је свестрани композитор: стварял/компоновал симфониї (найпознатша у е-молу „Симфония з Нового Швета“ настала 1893), опери, симфонийски поеми, писнї, увертири, оркестерски композициї, камерну музику як и концерти.

Антоњин Дворжак бул шлїдбенїк неоромантизма. Попри Б. Сметани єден е зоз творительох чешскей националней школи.

== Музични талант ==
Дворжак виполєл свой музични таленат у вщасним своїм периодзе, як схопни школяр хтори грал на виолини од шейсц рокох. Перши явни наступи його дїлох були у Праги 1872. року, и то зоз окремним успихом 1873. року, кед мал 31 рок. 

Жадал достац припопзнаня и споза подручя Праги и вон перши приявел свою Першу симфонию за наградне змаганє у Нємецкей, алє нє удало ше му буц побиднїк, а рукопис му нє врацени, бул затрацени док ше нє пренашол вельо децениї познєйше. 

Потим 1874. перши раз поднєсол прилог у виду прияви за Австрийску державну награду за [[Композиция|композицию,]] у хторим були облапени два симфониї и други його роботи. Гоч Дворжак нє бул свидоми того же, Јоганес Брамс бул водзаци и главни член жирия и хтори бул барз импресионовани з Дворжаковима дїлами. Награда додзелєна Дворжакови за 1874. рок, и поново за 1876, и за 1877, а теди ше Брамс и проминентни критичар Едуард Ханслик, тиж член жирия, упознали з Дворжаком. Брамс препоручел Дворжака свойому видавачови, Симрокови, хтори потим швидко поручел нотни записи того цо постало познате як &lt;nowiki&gt;''Славянски танци,''&lt;/nowiki&gt; оп. 46. Берлински музични критичар Луи Елерт 1878. року оценєл Славянски танци з високу оцену хтори на високим уметнїцким уровню компоновани. Клавирска верзия за 4 руки ше барз добре предавала и Дворжакова медзинародна репутация конєчно започала.

Антонїн Дворжак попри Беджиха Сметани найзначнєйши представнїк чешскей музики. Найчастейше за свойо мелодиї хасновал чешски народни фолклор, алє хасновал и национални фолклори других славянских народох, та и народох Сиверней Америки. Бул свестрани композитор: творел и компоновал симфониї (найпознатша у е-молу симфония ''З Нового Швета''</text>
      <sha1>6q7k5fudbkf1r8kshmp85rnn5bu0jm2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>22182</id>
      <parentid>22169</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T11:09:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Додати нови текст</comment>
      <origin>22182</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11505" sha1="7a14q3nkb53g213arx7kdp9j1gd6bg3" xml:space="preserve">{{Уметнїки
| Мено = Антонїн Дворжак
| Полне мено = Антонїн Леополд Дворжак
| Слика = Dvorak.jpg
| Опис слики = Портрет Антонїна Дворжака
| Други мена = 
| Датум народзеня = 8 септембер 1841. рок
| Место народзеня = Нелахозевес
| Держава народзеня = Габсбурґска монархия
| Датум шмерци = 1 май 1904. (63)
| Место шмерци = Праг
| Держава шмерци = Чешска
| Обласц = 
| Школованє = нємецки язик, музика, локални муз.школи оддїл виолина, познєйше орґулї у Праги, компонованє 
| Познати дїла = * ''Свята Людмила''
* ''Концерт за виолончело и оркесер у ха-молу'' 
* ''Реквиєм (Requiem)'' 
* ''Стабат Матер'' 
* ''VIII симфония - Анґлийска'' 
* ''IX симфония-З Нового швета''
* опера ''Русалка'' 
* ''Славянски танци'' 
* ''Te Deum'' 
* ''Смикови квартет у Еф-дуру, оп. 96-Америцки''

| Награди и припознаня =„''Litteris et Artibus''”: Австроугорске припознанє за науку и уметносц 
| Вебсайт = [https://www.antonin-dvorak.cz/ www.antonin-dvorak.cz]
|Познати_дїла=Концерт за виолончело и оркестер, Русалка}}
'''Антонїн Дворжак''' (чеш. ''Antonín Leopold Dvořák'' - Нелахозевес, 8. септембер 1841 — Праг, [[1. май]] 1904) бул чешски [[композитор]] и [[дириґент]] романтичней [[Музика|музики]]. У своїх музичних дїлох схопно комбиновал народну музику зоз симфонийну и [[Камерна музика|камерну музику.]] После Беджих Сметани, бул други чешски композитор хтори здобул шветову славу. Понеже шлїдзел Сметанов националистични дух и приклад, Дворжак часто хасновал аспекти у музики як цо то специфични ритми народней музики Моравиї и його родней Бохемиї. 

Дворжаков власни стил бул описовани як „подполна реконструкция националного идиома зоз симфонийну традицию, з абсорбованьом народних вплївох и пренаходкох ефикасних способох їх хаснованя.”[1]

== Биография ==
Антонїн Дворжак родзени у Хабсбурґскей монархиї, на просторе нєшкайшей держави Чешскей, у околїску главного города Чешскей, у Праги, дзе преведол цали свой живот окрем у периодзе медзи 1892. и 1895. року кед бул директор конзерваториюму у Нюйорку.

Антонїн Дворжак попри Беджиха Сметани найзначнєйши представнїк чешскей музики. Найчастейше за свойо мелодиї хасновал чешски народни фолклор, алє хасновал и национални фолклори других славянских народох, та и народа Сиверней Америки. Бул свестрани композитор: творел и компоновал симфониї (найпознатша у е-молу ''Симфония з'' ''Нового швета'' настала 1893), опери, симфонийски поеми, писнї, увертири, оркестерски композициї, камерну музику як и концерти.

Антонїн Дворжак бул шлїдбенїк неоромантизма. Попри Б. Сметани єден є з творительох чешскей националней школи.

== Музични талант ==
Дворжак виполєл свой музични талант у вщасним своїм периодзе, як схопни школяр хтори од шейсц рокох учел и грац на виолини. 

Перши явни наступи його дїлох були у Праги 1872. року, и то зоз окремним успихом 1873. року, кед мал 31 рок. Жадал достац припопзнаня и споза околїска Праги и вон перши приявел свою Першу симфонию за наградне змаганє у Нємецкей, алє нє удало ше му буц побиднїк, а рукопис му нє врацени, бул затрацени док ше нє пренашол вельо децениї познєйше. 

Потим 1874. перши раз поднєсол прилог у виду прияви за Австрийску державну награду за [[Композиция|композицию,]] у хторим були облапени два симфониї тиж и други його роботи. Гоч Дворжак нє бул свидоми того же, Йоганес Брамс бул водзаци и главни член жирия и хтори бул барз импресионовани з Дворжаковима дїлами, награда додзелєна Дворжакови за 1874. рок, и ознова за 1876, и за 1877, а теди ше Брамс и проминентни критичар Едуард Ханслик, тиж член жирия, упознали з Дворжаком. Брамс препоручел Дворжака свойому видавачови, Симрокови, хтори потим швидко поручел нотни записи дїла хторе постало познате як &lt;nowiki&gt;''Славянски танци,''&lt;/nowiki&gt; оп. 46. Берлински музични критичар Луи Елерт 1878. року оценєл ''Славянски танци'' з високу оцену хтори на високим уметнїцким уровню компоновани. Клавирска верзия за 4 руки ше барз добре предавала и Дворжакова медзинародна репутация конєчно започала.

=== Дзецинство и одрастанє ===
[[File:Nelahozeves, rodný dům Antonína Dvořáka (01).jpg|right|thumb|300px| Музей и хижа у хтороей ше родзел Антонїн Дворжак, Нелахозевес, округ Мелник, (Чешска Република)]]Антонїн Дворжак родзени 8. септембра 1841. року сиверно од Праги у малим месце з меном Нелахозевес. Дворжак бул найстариши син од штернацецерих дзецох, од хторих осмеро прежили як беби. Його оцец Франтишек Дворжак (1814–1894) мал два занїманя: вон источасно бул и погосцитель и месар у Нелахозевесу, а професийно грал на [[Цитра|цитри]]. Мац Ана, родзена Зденекова (1820–1882), а була дзивка Йозефа Зденек, чувара Принца Лобковица.

Малого Антонїна Дворжака бул вщас у дзецинстве уведзени до швета музики, та вон пошвидко указує надареносц хтора импресионовала його перших учительох. У родзеним городу у основней школи 1847. року почал учиц и грац на виолини, (теди популарни инструмент у реґиону Бохемиї), при учительови Йозефа Спица. Пошвидко постал член городскей оркестри, хтори провадзел нєдзельово богослуженя у [[Святи храм|церкви]] у Нелахозевесу. 

Медзитим оцец Франтишек Дворжак бул обшеднути лєм зоз тим же би його перши син превжал фамелийну месарску роботню; односно же би бул месар. Нє мал намиру розвивац очиглядни музични дар младого Антонїна. Року 1853. посила свойого сина до сушеднго варошу Злонице, же би там жил и учел нємецки язик, хтори у гевтим чаше бул барз потребни каждому [[Тарґовец|тарґовцови]], и же би постал месар. И кед Антонїн Дворжак мудро и зоз смутком послухал свойого оца, судбьба нєсподзивано подуркала на його дзвери.

ТУ  '''будзе ФОТКА'''   Задужбина Илиї М. Коларца, 21. марца 1935. року.

Вокраци, його [[професор]] нємецкого язика Антон Лихман тиж бул барз страствени музичар. Замерковал музични схопносци свойго школяра, предложел му най ше приключи до його аматерского оркестру, хтори грал часто на рижних вельочислених забавох и розвагох. Попри ученя нємацкого язика, учи и музичну теорию, гранє на [[Орґулї|орґульох]] и на виолини. Учитель Антон Лихман и Антонїн Дворжак порядно грали веєдно, Лихман на оргульох, а школяр Антонїн на виолини. После рока оцец Франтишек Дворжак бул глїбоко розчарони зоз напредованьом свойого сина у ученю нємецкого язика. Вон, медзитим, нїч не зна о музичним будзеню Антонїна Дворжака, и одлучел послац сина ище далєй, до погранїчного варошу до Ческей Каменици. Його нови [[професор]] нємецкого, Франц Ханке, искусни любитель музики тиж Замерковал надареносц свойго школяра, нє за язики, алє за музику. 

Кед ше 1856. року, у своїм 15-им року, Антонїн Дворжак врацел до родного Нелахозевес, нє могол одбиц помогнуц свойому оцови у фамелийней месари.</text>
      <sha1>7a14q3nkb53g213arx7kdp9j1gd6bg3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>16. юний</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3778</id>
    <revision>
      <id>22173</id>
      <timestamp>2026-09-26T00:45:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Нови бок: „'''16. юний''' — 167. дзень у року (168. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 198 днї.  Подїї  1852 — У Новим Садзе друковане перше число новинох Сербски дневник, з литературним додатком Седмица. Новини виходзели 12 роки и були єдни з ри…“</comment>
      <origin>22173</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3185" sha1="17hro7avkraz6ejwfdynebue2a49pxn" xml:space="preserve">'''16. юний''' — 167. дзень у року (168. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 198 днї.

Подїї

1852 — У Новим Садзе друковане перше число новинох Сербски дневник, з литературним додатком Седмица. Новини виходзели 12 роки и були єдни з ридких славянских новинох у австрийскей монархиї.

1920 — У Лондону отримана перша схадзка Дружтва народох.

1948 — Драмска секция Месного одбору Рускей матки у Кули пред свою публику премиєрно виведла театрални фалат Г. К. Основяненка Сватання на Гончарівці у режиї Петра Ризнича Дядї.

1960 — Отримана премиєра Хичкокового филма Психо.

1963 — [[Валентина Терєшкова]] як перша жена одлєцела на тридньови козмични лєт. 

Народзени

1859 — Народзел ше сербски маляр [[Пая Йованович]] (Вершец, 16. юний 1859 – Беч, 30. новембер 1957).

1890 — Народзел ше анґлийски филмски ґлумец [[Стен Лорел]] (Улверстон, Зєдинєне Кральовство, 16. юний 1890 – Санта Моника, ЗАД, 23. фебруар 1965), гвизда комедийох у хторих, як худи, творел тандем зоз Оливером Гардийом як тлустим.

1909 — Народзела ше директорка, наставнїца, дружтвена активистка [[Марґита Лучечко]], дзївоцке Лїкар (Руски Керестур,16. юний 1909 – Руски Керестур, 24. юлий 1988). Основну школу Марґита Лїкар закончела у Дюрдьове, а Стредню фахову школу за схопносци и ручну роботу у Заґребе. Робела як директорка Ремеселнїцкей школи у Сримскей Митровици, а потим у ОШ Петро Кузмяк у Керестуре дзе була вихователька и наставнїца подобового и музичного воспитаня. Була и дириґентка школского хору и дзивоцкого оркестра мелодикох.

Умарли

1933 — [[Антоний Бескид]], русински политичар,  доктор права, дружтвени дїяч, други ґубернатор Подкарпатскей Руси.

1984 — [[Михайло Фирак]] (*21. новембра 1897—†16. юния 1984) вельорочни редактор Руских новинох и Рідного слова, парох раєвоселски и керестурски.</text>
      <sha1>17hro7avkraz6ejwfdynebue2a49pxn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>22179</id>
      <parentid>22173</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:13:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Медзинаслови, маркиорванє</comment>
      <origin>22179</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3339" sha1="a2ng6j2lhfnxwfhhs7s7fv179yxi6nn" xml:space="preserve">'''16. юний''' — 167. [[дзень]] у року (168. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 198 днї.

== Подїї ==
* 1852 — У Новим Садзе друковане перше число новинох Сербски дневник, з литературним додатком Седмица. Новини виходзели 12 роки и були єдни з ридких славянских новинох у австрийскей монархиї.
* 1920 — У Лондону отримана перша схадзка Дружтва народох.
* 1948 — Драмска секция Месного одбору Рускей матки у [[Кула|Кули]] пред свою публику премиєрно виведла театрални фалат Г. К. Основяненка Сватання на Гончарівці у режиї [[Петро Ризнич Дядя|Петра Ризнича Дядї]].
* 1960 — Отримана премиєра Хичкокового филма Психо.
* 1963 — [[Валентина Терєшкова]] як перша жена одлєцела на тридньови козмични лєт. 

== Народзени ==
* 1859 — Народзел ше сербски маляр [[Пая Йованович]] (Вершец, 16. юний 1859 – Беч, 30. новембер 1957).
* 1890 — Народзел ше анґлийски филмски ґлумец [[Стен Лорел]] (Улверстон, Зєдинєне Кральовство, 16. юний 1890 – Санта Моника, ЗАД, 23. фебруар 1965), гвизда комедийох у хторих, як худи, творел тандем зоз Оливером Гардийом як тлустим.
* 1909 — Народзела ше директорка, наставнїца, дружтвена активистка [[Марґита Лучечко]], дзївоцке Лїкар ([[Руски Керестур]],16. юний 1909 – Руски Керестур, 24. юлий 1988). Основну школу Марґита Лїкар закончела у [[Дюрдьов|Дюрдьове]], а Стредню фахову школу за схопносци и ручну роботу у Заґребе. Робела як директорка Ремеселнїцкей школи у [[Сримска Митровица|Сримскей Митровици,]] а потим у ОШ Петро Кузмяк у Керестуре дзе була вихователька и наставнїца подобового и музичного воспитаня. Була и дириґентка школского [[Хор|хору]] и дзивоцкого оркестра мелодикох.

== Умарли ==
* 1933 — [[Антоний Бескид]], русински политичар,  доктор права, дружтвени дїяч, други ґубернатор Подкарпатскей Руси.
* 1984 — [[Михайло Фирак]] (*21. новембра 1897—†16. юния 1984) вельорочни редактор Руских новинох и Рідного слова, парох раєвоселски и керестурски.</text>
      <sha1>a2ng6j2lhfnxwfhhs7s7fv179yxi6nn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>17. юний</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3779</id>
    <revision>
      <id>22174</id>
      <timestamp>2026-09-26T00:51:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Нови бок: „'''17. юний''' — 168. дзень у року (169. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 197 днї.  Подїї  1777 — Папа Пий VI (лат. Pius Sextus) зоз булу Charitas illa (тота любов) основал самостойне грекокотолїцке владичество зоз шедзиском у Крижевцох. Истого р…“</comment>
      <origin>22174</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3639" sha1="14b00fxj9q6yv12c5p4bs04ouy313hk" xml:space="preserve">'''17. юний''' — 168. дзень у року (169. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 197 днї.

Подїї

1777 — Папа Пий VI (лат. Pius Sextus) зоз булу Charitas illa (тота любов) основал самостойне грекокотолїцке владичество зоз шедзиском у Крижевцох. Истого року у октобре у Бечу видати царски фундацийни декрет у вязи зоз снованьом Крижевского владичества. Перши крижевски владика бул Василий Божичкович.

1925 — Подписани Женевски протокол з хторим забранєне хаснованє бойових отровох у войни. Подписали го 29 жеми.

2018 — Греческа и бувша югославянска република Македония ришели 27-рочне нєпорозуменє о назви  новоствореней держави.

Нєшка Медзинародни дзень процив дезертификациї и суши. Дзень преглашени зоз резолуцию Ґенералней скупштини Зєдинєних нацийох у януаре 1995. року.

 
Народзени

1882 — [[Иґор Стравински]], русийски композитор.

1887 — [[Йосиф Хромяк]], педаґоґ, културни и политични дїяч.

1925 — Народзєл ше писатель [[Оскар Е. Кочиш]] (Кула, 17. юний 1925 – Коцур, 6. юний 1983).

1931 — Народзела ше ґлумица-аматер [[Aґафия Гафка Рамач|Аґафия Рамач]], дзивоцке Рац (Руски Керестур, 17. юний 1931 – Руски Керестур, 12. октобер 2017), длугорочна активна учашнїца у театралним живоце Руского Керестура, окреме у Аматерским руским театру/Руским народним театру (АРТ/РНТ) Дядя. 

1938 — Народзела ше фармацеут, специялиста медицинскй биохемиї, примариюс, [[Мелания Надь]], дзивоцке Хромиш (Руски Керестур, 17. юний 1938 – Нови Сад, 5. новембер 2021). Основну школу и нїзшу ґимназию закончела у Руским Керестуре, а висшу ґимназию у Оджаку. Фармацеутски факултет закончела у Беоґраду, а Специялистични испит зоз медицинскей биохемиї положела 1967. року на Институту за Медицинску биохемию Фармацеутского факултета у Беоґрадзе. Званє примариюса достала 1981. року. 

Умарли

2004 — [[Владимир Колєсар]] (*20. април 1956—†17. юний 2004), фотоґраф профeсионалєц, фото-репортер, уметнїк фотоґраф и фото-хронїчар.

2005 — [[Михайло Ковач]] (*27. октобер 1909—†17. юний 2005), учитель, писатель, драматурґ, автор вецей учебнїкох, публицист, всестрани културни дїяч.</text>
      <sha1>14b00fxj9q6yv12c5p4bs04ouy313hk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>22180</id>
      <parentid>22174</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:19:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Медзинаслови, маркированє</comment>
      <origin>22180</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3705" sha1="mu571yx2q0dta9bx5ceusifv4i1s5ip" xml:space="preserve">'''17. юний''' — 168. [[дзень]] у року (169. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 197 днї.

== Подїї ==
* 1777 — Папа Пий VI (лат. ''Pius Sextus'') зоз булу ''Charitas illa'' (тота любов) основал самостойне грекокотолїцке владичество зоз шедзиском у Крижевцох. Истого року у октобре у Бечу видати царски фундацийни декрет у вязи зоз снованьом Крижевского владичества. Перши крижевски владика бул Василий Божичкович.
* 1925 — Подписани Женевски протокол з хторим забранєне хаснованє бойових отровох у войни. Подписали го 29 жеми.
* 2018 — Греческа и бувша югославянска република Македония ришели 27-рочне нєпорозуменє о назви  новоствореней держави.
* Нєшка Медзинародни дзень процив дезертификациї и суши. Дзень преглашени зоз резолуцию Ґенералней скупштини Зєдинєних нацийох у януаре 1995. року.

== Народзени ==
* 1882 — [[Иґор Стравински]], русийски [[композитор]].

* 1887 — [[Йосиф Хромяк]], педаґоґ, културни и политични дїяч.

1925 — Народзєл ше писатель [[Оскар Е. Кочиш]] ([[Кула]], 17. юний 1925 – [[Коцур]], 6. юний 1983).

1931 — Народзела ше ґлумица-аматер [[Aґафия Гафка Рамач|Аґафия Рамач]], дзивоцке Рац ([[Руски Керестур]], 17. юний 1931 – Руски Керестур, 12. октобер 2017), длугорочна активна учашнїца у театралним живоце Руского Керестура, окреме у Аматерским руским театру/Руским народним театру (АРТ/РНТ) Дядя. 
* 1938 — Народзела ше фармацеут, специялиста медицинскй биохемиї, примариюс, [[Мелания Надь]], дзивоцке Хромиш (Руски Керестур, 17. юний 1938 – Нови Сад, 5. новембер 2021). Основну школу и нїзшу ґимназию закончела у Руским Керестуре, а висшу ґимназию у Оджаку. Фармацеутски факултет закончела у Беоґраду, а Специялистични испит зоз медицинскей биохемиї положела 1967. року на Институту за Медицинску биохемию Фармацеутского факултета у Беоґрадзе. Званє примариюса достала 1981. року. 

== Умарли ==
* 2004 — [[Владимир Колєсар]] (*[[20. април]] 1956—†17. юний 2004), фотоґраф профeсионалєц, фото-репортер, уметнїк [[фотоґраф]] и фото-хронїчар.
* 2005 — [[Михайло Ковач]] (*27. октобер 1909—†17. юний 2005), учитель, [[писатель]], драматурґ, автор вецей учебнїкох, публицист, всестрани културни дїяч.</text>
      <sha1>mu571yx2q0dta9bx5ceusifv4i1s5ip</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>22181</id>
      <parentid>22180</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:21:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>22181</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3708" sha1="qhk6eoxye2xxh9q5s0nh53pbi1o0kx3" xml:space="preserve">'''17. юний''' — 168. [[дзень]] у року (169. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 197 днї.

== Подїї ==
* 1777 — Папа Пий VI (лат. ''Pius Sextus'') зоз булу ''Charitas illa'' (тота любов) основал самостойне грекокотолїцке владичество зоз шедзиском у Крижевцох. Истого року у октобре у Бечу видати царски фундацийни декрет у вязи зоз снованьом Крижевского владичества. Перши крижевски владика бул Василий Божичкович.
* 1925 — Подписани Женевски протокол з хторим забранєне хаснованє бойових отровох у войни. Подписали го 29 жеми.
* 2018 — Греческа и бувша югославянска република Македония ришели 27-рочне нєпорозуменє о назви  новоствореней держави.
* Нєшка Медзинародни дзень процив дезертификациї и суши. Дзень преглашени зоз резолуцию Ґенералней скупштини Зєдинєних нацийох у януаре 1995. року.

== Народзени ==
* 1882 — [[Иґор Стравински]], русийски [[композитор]].

* 1887 — [[Йосиф Хромяк]], педаґоґ, културни и политични дїяч.

* 1925 — Народзєл ше писатель [[Оскар Е. Кочиш]] ([[Кула]], 17. юний 1925 – [[Коцур]], 6. юний 1983).
* 1931 — Народзела ше ґлумица-аматер [[Aґафия Гафка Рамач|Аґафия Рамач]], дзивоцке Рац ([[Руски Керестур]], 17. юний 1931 – Руски Керестур, 12. октобер 2017), длугорочна активна учашнїца у театралним живоце Руского Керестура, окреме у Аматерским руским театру/Руским народним театру (АРТ/РНТ) Дядя. 
* 1938 — Народзела ше фармацеут, специялиста медицинскй биохемиї, примариюс, [[Мелания Надь]], дзивоцке Хромиш (Руски Керестур, 17. юний 1938 – Нови Сад, 5. новембер 2021). Основну школу и нїзшу ґимназию закончела у Руским Керестуре, а висшу ґимназию у Оджаку. Фармацеутски факултет закончела у Беоґраду, а Специялистични испит зоз медицинскей биохемиї положела 1967. року на Институту за Медицинску биохемию Фармацеутского факултета у Беоґрадзе. Званє примариюса достала 1981. року. 

== Умарли ==
* 2004 — [[Владимир Колєсар]] (*[[20. април]] 1956—†17. юний 2004), фотоґраф профeсионалєц, фото-репортер, уметнїк [[фотоґраф]] и фото-хронїчар.
* 2005 — [[Михайло Ковач]] (*27. октобер 1909—†17. юний 2005), учитель, [[писатель]], драматурґ, автор вецей учебнїкох, публицист, всестрани културни дїяч.</text>
      <sha1>qhk6eoxye2xxh9q5s0nh53pbi1o0kx3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>18. юний</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3780</id>
    <revision>
      <id>22175</id>
      <timestamp>2026-09-26T00:53:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Нови бок: „'''18. юний''' — 169. дзень у року (170. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 196 днї.  Подїї  1583 — У Лондону видата перша полиса животного осиґураня на швеце.  1817 — У Лондону отворени мост Ватерло на рики Темзи.  1948 — Колумбиа Рекорд…“</comment>
      <origin>22175</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2342" sha1="61hbphle4k498wb33ubdrntyoh6snlp" xml:space="preserve">'''18. юний''' — 169. дзень у року (170. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 196 днї.

Подїї

1583 — У Лондону видата перша полиса животного осиґураня на швеце.

1817 — У Лондону отворени мост Ватерло на рики Темзи.

1948 — Колумбиа Рекордс (Columbia Records) започала першу продулцийох ЛП плочох зоз 33 обрацаня у минути. Нови формат могол мац и до 23 минути музики на єдним боку.
 
Народзени

1812 — Народзел ше писатель [[Иван Александрович Ґончаров]] (Симбирск, 18. юний 1812 – Санкт Петербурґ, Русия, 27. септембер 1891), хтори зоз брилянтним стилом описал стаґнацию, умертвеносц русийского племства на половки 19. вику.

1931 — Народзел ше [[Янко Павлович]] (Руски Керестур, 18. юний 1931 – Нови Сад, 28. марец 1995) бул финансийни службенїк, инспектор СУП, шпивач, ґлумец-аматер. Попри тим же мал ґлумецки схопносци, вон знал и крашнє шпивац, мал приємни глїбоки бас. Од 1959. року, Павлович почал службовац у Новим Садзе и активно ше уключел до хорскей секциї КУД Максим Горки.

1942 — [[Пол МекКартни]], британски шпивач и композитор, член музичней ґрупи The Beatles.

Умарли

1936 — [[Максим Горки]], русийски писатель, прозаїк, поета.

2021 — [[Сенка Бенчик]] (*28. децембер 1973—†18. юний 2021), наставнїца руского язика, новинарка на радию и ТВ, директорка ОШ, двараз мастер з линґвистики, дружтвено-политична активисткиня.</text>
      <sha1>61hbphle4k498wb33ubdrntyoh6snlp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>19. юний</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3781</id>
    <revision>
      <id>22176</id>
      <timestamp>2026-09-26T00:56:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Нови бок: „'''19. юний''' — 170. дзень у року (171. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 195 днї.  Подїї  1862 — Америцки конґрес забранєл рабство на териториї ЗАД.  1961 — Одкрити надпис з меном Понтия Пилата на викопаним римским храме у Цезариї у…“</comment>
      <origin>22176</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2179" sha1="awcsnxk3d7k1884mmvkpgixj5a6oo87" xml:space="preserve">'''19. юний''' — 170. дзень у року (171. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 195 днї.

Подїї

1862 — Америцки конґрес забранєл рабство на териториї ЗАД.

1961 — Одкрити надпис з меном Понтия Пилата на викопаним римским храме у Цезариї у Израїлу, цо першираз пренайдзени доказ же вон исновал.

1978 — Обявене перше число стрипа о кандурови Ґарфилдови.

Народзени

1623 — Народзени французки математичар, физичар и филозоф [[Блез Паскал]] (Клермон-Феран, Французка, 19. юний 1623 – Париз, Французка, 19. авґуст 1662). Конструовал єден з перших калкулаторох и значно допринєсол розвою математичних теорийох, окреме теориї вироятносци.

1862 — Народзени сербски композитор, дириґент и педаґоґ [[Стеван Христич]] (Бепґрад, 19. юний 1885 – Беоґрад, 21. авґуст 1958).

1928 — Народзел ше [[Янко Сабадош]] (Руски Керестур, 19. юния 1928 – Беоґрад, 16. децембер 2015), бул науковец, дружтвени и културни роботнїк. Два класи ґимназиї закончел у Зомборе, матуровал у Новим Садзе. Дипломовал на Правним факултету у Беоґрадзе 1957. року, маґистровал (1974) и докторовал (1990) на Факултету политичних наукох у Беоґрадзе. Бул єден з иницияторох снованя Союзу Руснацох и Українцох Югославиї и Сербско-українского дружтва у Беоґрадзе.</text>
      <sha1>awcsnxk3d7k1884mmvkpgixj5a6oo87</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>20. юний</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3782</id>
    <revision>
      <id>22177</id>
      <timestamp>2026-09-26T00:59:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Нови бок: „'''20. юний''' — 171. дзень у року (172. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 194 днї.  Подїї  Нєшка Шветови дзень вибеженцох, хтори устновела Ґенерална скупштина Зєдинєних нацийох 4. децембра 2000. року.   Народзени  1895 — Дионизий Зуб…“</comment>
      <origin>22177</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1975" sha1="1tl7l50r2ewejjbqljlflfpkvfd2ec0" xml:space="preserve">'''20. юний''' — 171. дзень у року (172. дзень у преступним року) по Ґреґориянским календаре. До конца рока єст ище 194 днї.

Подїї

Нєшка Шветови дзень вибеженцох, хтори устновела Ґенерална скупштина Зєдинєних нацийох 4. децембра 2000. року.
 
Народзени

1895 — [[Дионизий Зубрицкий]], русински публициста, грекокатолїцки священїк, маляр, поета,  дружтвени  дїяч.

1925 — Народзел ше єден з перших редакторох часопису за дзеци Пионирска заградка [[Владимир Рогаль]] (Сот, Шид, 20. юний 1925 – Шид, 31. октобер 1984), бул учитель и дружтвено-политични дїяч. Три класи учительскей школи Владимир Рогаль закончел пред войну у Сримских Карловцох, а матуровал у Зомборе 1946. року. Розпоредзени бул на службу до Сентянского Ґунарошу (познєйше Нове Орахово), дзе теди приселєни Руснаци з Руского Керестура, як перши учитель у основней школи за руски дзеци. У Беоґрадзе закончел курс за новинара и 1949. року є меновани за главного и одвичательного редактора часопису за руски дзеци Пионирска заградка. 

Умарли

1995 — [[Витомир Бодянєц]] (*6. юлий 1932—†20. юний 1995) учитель, културни дїяч, ґлумец-аматер, хорски дириґент и композитор.</text>
      <sha1>1tl7l50r2ewejjbqljlflfpkvfd2ec0</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>