Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.47.0-wmf.21
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Хаснователь:Saslavik/писок
2
3514
22205
22145
2026-09-27T22:00:14Z
Saslavik
1716
22205
wikitext
text/x-wiki
== Приклади ==
{{Уметнїки/писок|Мено=Михал Иван|Слика=Mihal Ivan Niger 2.jpg|Опис слики=Михал Иван Ниґер|Датум народзеня=16. фебруар 1947.|Место народзеня=Коцур|Держава народзеня=ФНР Югославия|Обласц=хорске шпиванє, соло шпиванє, дуети, ґитара|Награди и припознаня=награди на фестивалох Червена ружа и Ружова заградка|Ширина слики=280п}}
{{Рошлїни
| Назва = Ґалска ружа
| Латинска назва = Rosa
| Слика = Wild Rosa gallica Romania.jpg
| Опис_слики = Дзива ґалска ружа
| Домен = Eukaryota
| Царство = [[Рошлїни]] (Plantae)
| Кладус1 = Tracheophytes
| Кладус2 = Angiosperms
| Кладус3 = Eudicots
| Дивизия = Magnoliophyta
| Класа = Magnoliopsida
| Ряд = Rosales
| Фамилия = Rosaceae
| Подфамилия = Rosoideae
| Род = Rosa
| Секция = Rosa sect. Rosa
| Файта = R. gallica
| Подфайта =
| Биномне_мено = Rosa gallica
| Слика_розширеносци =
| Опис_розширеносци =
| Синоними = Rosa rubra Lam.
}}
{{Животинї
| Назва = Кафови медведз
| Латинска назва = Ursus arctos
| Слика = Bear-Ursus arctos-male-Polar Park Norway.jpg
| Опис_слики = Кафови медведз
| Статус_очуваня =
| Домен = Eukaryota
| Царство = [[Животинї]] (Animalia)
| Колєно = Chordata
| Подколєно = Vertebrata
| Класа = Mammalia
| Ряд = Carnivora
| Подряд = Caniformia
| Фамилия = Ursidae
| Род = Ursus
| Файта = U. arctos
| Биномне_мено = Ursus arctos
| Слика_розпрестартосци = Ursus arctos range europe.png
| Опис_розпрестартосци = Ареал розпрестартосци кафового медведза
| Синоними = Ursus ferox
}}
== Главата апаца ==
{{Животинї
| Назва = Главата апаца
| Латинска назва =
| Слика =Lymantria dispar MHNT.CUT.2012.0.357 Col de Cricheto Bastelica male Dos.jpg
| Опис_слики = ''Lymantria dispar''
| Статус_очуваня = [[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]] <br />Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC'''
| Домен =
| Царство = [[Животинї]] (Animalia)
| Кладус1 =
| Кладус2 =
| Дивизия = Arthropoda
| Подколєно =
| Класа = Insecta
| Подкласа =
| Ряд = Lepidoptera
| Надфамилия = Noctuoidea
| Фамилия = Erebidae
| Подфамилия =
| Род = ''Lymantria''
| Файта = L. dispar
| Подфайта =
| Биномне_мено = Lymantria dispar<br>
[[Карл фон Лине|<span style="font-style:normal;">(Linneus]],</span> <span style="font-style:normal;">1758)</span>
| Слика розпрестартосци =
| Опис_розпрестартосци =
| Синоними = Phalaena dispar Linnaeus, 1758 <br />Ocneria dispar (Linnaeus, 1758) <br />Porthetria dispar (Linnaeus, 1758)
}}
{{Уметнїки/писок
| Мено = Антонїн Дворжак
| Полне мено = Антонїн Леополд Дворжак
| Слика = Dvorak.jpg
| Опис слики = Портрет Антонїна Дворжака
| Други мена =
| Датум народзеня = 8 септембер 1841. рок
| Место народзеня = Нелахозевес
| Держава народзеня = Габсбурґска монархия
| Датум шмерци = 1 май 1904. (63)
| Место шмерци = Праг
| Держава шмерци = Чешска
| Обласц =
| Школованє = нємецки язик, музика, локални муз.школи оддїл виолина, познєйше орґулї у Праги, компонованє
| Познати дїла = * ''Свята Людмила''
* ''Концерт за виолончело и оркесер у ха-молу''
* ''Реквиєм (Requiem)''
* ''Стабат Матер''
* ''VIII симфония - Анґлийска''
* ''IX симфония-З Нового швета''
* опера ''Русалка''
* ''Славянски танци''
* ''Te Deum''
* ''Смикови квартет у Еф-дуру, оп. 96-Америцки''
| Награди и припознаня =„''Litteris et Artibus''”: Австроугорске припознанє за науку и уметносц
| Вебсайт = [https://www.antonin-dvorak.cz/ www.antonin-dvorak.cz]
|Познати_дїла=Концерт за виолончело и оркестер, Русалка|Потпис=Antonin dvorak signature.svg|Подпис=Antonin dvorak signature.svg|Ширина_подписа=180п}}
mnolwjr9n9llo8tuhoqjprrmu5fz6lp
Шаблон:Уметнїки/писок
10
3516
22197
21288
2026-09-27T16:56:15Z
Saslavik
1716
22197
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>
{{/док}}
</noinclude><includeonly><table class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #e4f5f0; background-color: #e4f5f0;">
<tr>
<th colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #FED8B1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Мено|{{PAGENAME}}}}}</th>
</tr>
{{#if:{{{Полне мено|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; background-color: #e4f5f0; padding: 2px 5px; font-size: 95%;">{{{Полне мено}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина слики|220px}}}|alt={{{Мено|}}}]]
{{#if:{{{Опис слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис слики}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Други мена|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Други мена:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Други мена}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Датум народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Место народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Место народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Держава народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Датум шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Место шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #dbeafe; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Место шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Держава шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Обласц|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Обласц:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Обласц}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Школованє|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Школованє:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Школованє}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Познати_дїла|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Познати дїла:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Познати дїла}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Награди и припознаня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Награди:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Награди и припознаня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Вебсайт|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Вебсайт:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Вебсайт}}}</td>
</tr>
{{#if:{{{Потпис|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #d0d0d0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Потпис</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Подпис}}}|{{{Ширина_подписа|150px}}}|alt=Подпис]]
{{#if:{{{Опис_подписа|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_подписа}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
</table></includeonly>
<noinclude>[[Катеґория:Шаблони]]</noinclude>
36fm2b2jcji58c7711b5menshgrxrv3
22198
22197
2026-09-27T17:07:46Z
Saslavik
1716
22198
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>
{{/док}}
</noinclude><includeonly><table class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #e4f5f0; background-color: #e4f5f0;">
<tr>
<th colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #FED8B1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Мено|{{PAGENAME}}}}}</th>
</tr>
{{#if:{{{Полне мено|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; background-color: #e4f5f0; padding: 2px 5px; font-size: 95%;">{{{Полне мено}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина слики|220px}}}|alt={{{Мено|}}}]]
{{#if:{{{Опис слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис слики}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Други мена|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Други мена:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Други мена}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Датум народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Место народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Место народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Держава народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Датум шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Место шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #dbeafe; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Место шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Держава шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Обласц|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Обласц:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Обласц}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Школованє|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Школованє:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Школованє}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Познати_дїла|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Познати дїла:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Познати дїла}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Награди и припознаня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Награди:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Награди и припознаня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Вебсайт|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Вебсайт:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Вебсайт}}}</td>
</tr>
{{#if:{{{Подпис|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #d0d0d0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Подпис</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Подпис}}}|{{{Ширина_подписа|150px}}}|alt=Подпис]]
{{#if:{{{Опис_подписа|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_подписа}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
</table></includeonly>
<noinclude>[[Катеґория:Шаблони]]</noinclude>
3cashcljct8nxt2e1je8usf86lnc6iz
22199
22198
2026-09-27T17:19:24Z
Saslavik
1716
22199
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>
{{/док}}
</noinclude><includeonly><table class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #e4f5f0; background-color: #ffffff;">
<tr>
<th colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #FED8B1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Мено|{{PAGENAME}}}}}</th>
</tr>
{{#if:{{{Полне мено|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; background-color: #f4fbf8; padding: 2px 5px; font-size: 95%;">{{{Полне мено}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина слики|220px}}}|alt={{{Мено|}}}]]
{{#if:{{{Опис слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис слики}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Други мена|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Други мена:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Други мена}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Датум народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Место народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Место народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Держава народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Датум шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Место шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Место шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Держава шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Обласц|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Обласц:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Обласц}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Школованє|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Школованє:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Школованє}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Познати дїла|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Познати дїла:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Познати дїла}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Награди и припознаня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Награди:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Награди и припознаня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Вебсайт|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Вебсайт:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Вебсайт}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подпис|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #e4f5f0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Подпис</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Подпис}}}|{{{Ширина_подписа|150px}}}|alt=Подпис]]
{{#if:{{{Опис_подписа|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_подписа}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
</table></includeonly>
<noinclude>[[Катеґория:Шаблони]]</noinclude>
h14w5mziiknhsx4tpbkdx855iahh0vx
Шаблон:Уметнїки/писок/док
10
3517
22200
21289
2026-09-27T21:12:17Z
Saslavik
1716
22200
wikitext
text/x-wiki
То шаблон за инфорамик о уметнїкох.
== Хаснованє ==
Тот шаблон ше хаснує як инфорамик у артиклох о уметнїкох (писательох, малярхох, музичарох и др.).
Копируйце тот празни код до артикла и пополнїцe жaдани податки:
<pre>
{{Уметнїки
| Мєно =
| Полне_мєно =
| Слика =
| Опис_слики =
| Други_мєна =
| Датум_народзеня =
| Мєсто_народзеня =
| Держава_народзеня =
| Датум_шмерци =
| Мєсто_шмерци =
| Держава_шмерци =
| Обласц =
| Школованє =
| Познати_дїла =
| Награди и припознаня =
| Вебсайт =
| Подпис =
| Ширина_подписа =
| Опис_подписа =
}}
</pre>
== Приклад ==
<pre>
{{Уметнїки
| Мєно = Микола Кочиш
| Полне_мєно = Микола М. Кочиш
| Слика = Kocis slika 5cm.jpg
| Опис_слики = Портрет
| Датум_народзеня = 1. децембер 1928.
| Мєсто_народзеня = Дюрдьов
| Держава_народзеня = Кральовина СХС
| Датум_шмерци = 16. април 1973.
| Мєсто_шмерци = Нови Сад
| Держава_шмерци = СФР Югославия
| Обласц = Лингвистика, литература
| Школованє = Филозофски факултет у Новим Садзе
| Познати_дїла = Правопис руского язика (1971)
| Награди и припознаня =
| Вебсайт =
| Подпис =
| Ширина_подписа =
| Опис_подписа =
}}
</pre>
[[Категория:Шаблони]]
7ep101bk0m9yjcfq136is5tq07e6aix
Шаблон:Уметнїки
10
3518
22202
22081
2026-09-27T21:22:37Z
Saslavik
1716
22202
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>
{{/док}}
</noinclude><includeonly><table class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #e4f5f0; background-color: #ffffff;">
<tr>
<th colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #FED8B1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Мено|{{PAGENAME}}}}}</th>
</tr>
{{#if:{{{Полне мено|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; background-color: #f4fbf8; padding: 2px 5px; font-size: 95%;">{{{Полне мено}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Слика|}}}|
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина слики|220px}}}|alt={{{Мено|}}}]]
{{#if:{{{Опис слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис слики}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Други мена|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Други мена:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Други мена}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Датум народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Место народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Место народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Держава народзеня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава народзеня:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава народзеня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Датум шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Место шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Мєсто шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Место шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Держава шмерци|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава шмерци:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава шмерци}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Обласц|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Обласц:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Обласц}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Школованє|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Школованє:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Школованє}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Познати дїла|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Познати дїла:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Познати дїла}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Награди и припознаня|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Награди:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Награди и припознаня}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Вебсайт|}}}|
<tr>
<th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Вебсайт:</th>
<td style="padding: 3px 5px;">{{{Вебсайт}}}</td>
</tr>
}}
{{#if:{{{Подпис|}}}|
<tr>
<th colspan="2" style="background-color: #e4f5f0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Подпис</th>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;">
[[Файл:{{{Подпис}}}|{{{Ширина_подписа|150px}}}|alt=Подпис]]
{{#if:{{{Опис_подписа|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_подписа}}}</span>}}
</td>
</tr>
}}
</table></includeonly>
<noinclude>[[Катеґория:Шаблони]]</noinclude>
h14w5mziiknhsx4tpbkdx855iahh0vx
Шаблон:Уметнїки/док
10
3519
22201
22070
2026-09-27T21:19:59Z
Saslavik
1716
22201
wikitext
text/x-wiki
То шаблон за инфорамик о уметнїкох.
== Хаснованє ==
Тот шаблон ше хаснує як инфорамик у артиклох о уметнїкох (писательох, малярхох, музичарох и др.).
Копируйце тот празни код до артикла и пополнїцe жaдани податки:
<pre>
{{Уметнїки
| Мєно =
| Полне_мєно =
| Слика =
| Опис_слики =
| Други_мєна =
| Датум_народзеня =
| Мєсто_народзеня =
| Держава_народзеня =
| Датум_шмерци =
| Мєсто_шмерци =
| Держава_шмерци =
| Обласц =
| Школованє =
| Познати_дїла =
| Награди и припознаня =
| Вебсайт =
| Подпис =
| Ширина_подписа =
| Опис_подписа =
}}
</pre>
== Приклад ==
<pre>
{{Уметнїки
| Мєно = Микола Кочиш
| Полне_мєно = Микола М. Кочиш
| Слика = Kocis slika 5cm.jpg
| Опис_слики = Портрет
| Датум_народзеня = 1. децембер 1928.
| Мєсто_народзеня = Дюрдьов
| Держава_народзеня = Кральовина СХС
| Датум_шмерци = 16. април 1973.
| Мєсто_шмерци = Нови Сад
| Держава_шмерци = СФР Югославия
| Обласц = Лингвистика, литература
| Школованє = Филозофски факултет у Новим Садзе
| Познати_дїла = Правопис руского язика (1971)
| Награди и припознаня =
| Вебсайт =
| Подпис =
| Ширина_подписа =
| Опис_подписа =
}}
</pre>
<noinclude>[[Категория:Шаблони]]</noinclude>
76a7zy6bo6ycvzprqa8rx8g6t59h5vl
Антонїн Дворжак
0
3777
22203
22182
2026-09-27T21:31:51Z
Saslavik
1716
Додати подпис композитора
22203
wikitext
text/x-wiki
{{Уметнїки
| Мено = Антонїн Дворжак
| Полне мено = Антонїн Леополд Дворжак
| Слика = Dvorak.jpg
| Опис слики = Портрет Антонїна Дворжака
| Други мена =
| Датум народзеня = 8 септембер 1841. рок
| Место народзеня = Нелахозевес
| Держава народзеня = Габсбурґска монархия
| Датум шмерци = 1 май 1904. (63)
| Место шмерци = Праг
| Держава шмерци = Чешска
| Обласц =
| Школованє = нємецки язик, музика, локални муз.школи оддїл виолина, познєйше орґулї у Праги, компонованє
| Познати дїла = * ''Свята Людмила''
* ''Концерт за виолончело и оркесер у ха-молу''
* ''Реквиєм (Requiem)''
* ''Стабат Матер''
* ''VIII симфония - Анґлийска''
* ''IX симфония-З Нового швета''
* опера ''Русалка''
* ''Славянски танци''
* ''Te Deum''
* ''Смикови квартет у Еф-дуру, оп. 96-Америцки''
| Награди и припознаня =„''Litteris et Artibus''”: Австроугорске припознанє за науку и уметносц
| Вебсайт = [https://www.antonin-dvorak.cz/ www.antonin-dvorak.cz]
|Познати_дїла=Концерт за виолончело и оркестер, Русалка|Подпис=Antonin dvorak signature.svg|Ширина_подписа=220п}}
'''Антонїн Дворжак''' (чеш. ''Antonín Leopold Dvořák'' - Нелахозевес, 8. септембер 1841 — Праг, [[1. май]] 1904) бул чешски [[композитор]] и [[дириґент]] романтичней [[Музика|музики]]. У своїх музичних дїлох схопно комбиновал народну музику зоз симфонийну и [[Камерна музика|камерну музику.]] После Беджих Сметани, бул други чешски композитор хтори здобул шветову славу. Понеже шлїдзел Сметанов националистични дух и приклад, Дворжак часто хасновал аспекти у музики як цо то специфични ритми народней музики Моравиї и його родней Бохемиї.
Дворжаков власни стил бул описовани як „подполна реконструкция националного идиома зоз симфонийну традицию, з абсорбованьом народних вплївох и пренаходкох ефикасних способох їх хаснованя.”[1]
== Биография ==
Антонїн Дворжак родзени у Хабсбурґскей монархиї, на просторе нєшкайшей держави Чешскей, у околїску главного города Чешскей, у Праги, дзе преведол цали свой живот окрем у периодзе медзи 1892. и 1895. року кед бул директор конзерваториюму у Нюйорку.
Антонїн Дворжак попри Беджиха Сметани найзначнєйши представнїк чешскей музики. Найчастейше за свойо мелодиї хасновал чешски народни фолклор, алє хасновал и национални фолклори других славянских народох, та и народа Сиверней Америки. Бул свестрани композитор: творел и компоновал симфониї (найпознатша у е-молу ''Симфония з'' ''Нового швета'' настала 1893), опери, симфонийски поеми, писнї, увертири, оркестерски композициї, камерну музику як и концерти.
Антонїн Дворжак бул шлїдбенїк неоромантизма. Попри Б. Сметани єден є з творительох чешскей националней школи.
== Музични талант ==
Дворжак виполєл свой музични талант у вщасним своїм периодзе, як схопни школяр хтори од шейсц рокох учел и грац на виолини.
Перши явни наступи його дїлох були у Праги 1872. року, и то зоз окремним успихом 1873. року, кед мал 31 рок. Жадал достац припопзнаня и споза околїска Праги и вон перши приявел свою Першу симфонию за наградне змаганє у Нємецкей, алє нє удало ше му буц побиднїк, а рукопис му нє врацени, бул затрацени док ше нє пренашол вельо децениї познєйше.
Потим 1874. перши раз поднєсол прилог у виду прияви за Австрийску державну награду за [[Композиция|композицию,]] у хторим були облапени два симфониї тиж и други його роботи. Гоч Дворжак нє бул свидоми того же, Йоганес Брамс бул водзаци и главни член жирия и хтори бул барз импресионовани з Дворжаковима дїлами, награда додзелєна Дворжакови за 1874. рок, и ознова за 1876, и за 1877, а теди ше Брамс и проминентни критичар Едуард Ханслик, тиж член жирия, упознали з Дворжаком. Брамс препоручел Дворжака свойому видавачови, Симрокови, хтори потим швидко поручел нотни записи дїла хторе постало познате як <nowiki>''Славянски танци,''</nowiki> оп. 46. Берлински музични критичар Луи Елерт 1878. року оценєл ''Славянски танци'' з високу оцену хтори на високим уметнїцким уровню компоновани. Клавирска верзия за 4 руки ше барз добре предавала и Дворжакова медзинародна репутация конєчно започала.
=== Дзецинство и одрастанє ===
[[File:Nelahozeves, rodný dům Antonína Dvořáka (01).jpg|right|thumb|300px| Музей и хижа у хтороей ше родзел Антонїн Дворжак, Нелахозевес, округ Мелник, (Чешска Република)]]Антонїн Дворжак родзени 8. септембра 1841. року сиверно од Праги у малим месце з меном Нелахозевес. Дворжак бул найстариши син од штернацецерих дзецох, од хторих осмеро прежили як беби. Його оцец Франтишек Дворжак (1814–1894) мал два занїманя: вон источасно бул и погосцитель и месар у Нелахозевесу, а професийно грал на [[Цитра|цитри]]. Мац Ана, родзена Зденекова (1820–1882), а була дзивка Йозефа Зденек, чувара Принца Лобковица.
Малого Антонїна Дворжака бул вщас у дзецинстве уведзени до швета музики, та вон пошвидко указує надареносц хтора импресионовала його перших учительох. У родзеним городу у основней школи 1847. року почал учиц и грац на виолини, (теди популарни инструмент у реґиону Бохемиї), при учительови Йозефа Спица. Пошвидко постал член городскей оркестри, хтори провадзел нєдзельово богослуженя у [[Святи храм|церкви]] у Нелахозевесу.
Медзитим оцец Франтишек Дворжак бул обшеднути лєм зоз тим же би його перши син превжал фамелийну месарску роботню; односно же би бул месар. Нє мал намиру розвивац очиглядни музични дар младого Антонїна. Року 1853. посила свойого сина до сушеднго варошу Злонице, же би там жил и учел нємецки язик, хтори у гевтим чаше бул барз потребни каждому [[Тарґовец|тарґовцови]], и же би постал месар. И кед Антонїн Дворжак мудро и зоз смутком послухал свойого оца, судбьба нєсподзивано подуркала на його дзвери.
ТУ '''будзе ФОТКА''' Задужбина Илиї М. Коларца, 21. марца 1935. року.
Вокраци, його [[професор]] нємецкого язика Антон Лихман тиж бул барз страствени музичар. Замерковал музични схопносци свойго школяра, предложел му най ше приключи до його аматерского оркестру, хтори грал часто на рижних вельочислених забавох и розвагох. Попри ученя нємацкого язика, учи и музичну теорию, гранє на [[Орґулї|орґульох]] и на виолини. Учитель Антон Лихман и Антонїн Дворжак порядно грали веєдно, Лихман на оргульох, а школяр Антонїн на виолини. После рока оцец Франтишек Дворжак бул глїбоко розчарони зоз напредованьом свойого сина у ученю нємецкого язика. Вон, медзитим, нїч не зна о музичним будзеню Антонїна Дворжака, и одлучел послац сина ище далєй, до погранїчного варошу до Ческей Каменици. Його нови [[професор]] нємецкого, Франц Ханке, искусни любитель музики тиж Замерковал надареносц свойго школяра, нє за язики, алє за музику.
Кед ше 1856. року, у своїм 15-им року, Антонїн Дворжак врацел до родного Нелахозевес, нє могол одбиц помогнуц свойому оцови у фамелийней месари.
kcvfcrwrfrvqjaykspp6s6bp6adjxr9
22204
22203
2026-09-27T21:55:55Z
Saslavik
1716
22204
wikitext
text/x-wiki
{{Уметнїки
| Мено = Антонїн Дворжак
| Полне мено = Антонїн Леополд Дворжак
| Слика = Dvorak.jpg
| Опис слики = Портрет Антонїна Дворжака
| Други мена =
| Датум народзеня = 8 септембер 1841. рок
| Место народзеня = Нелахозевес
| Держава народзеня = Габсбурґска монархия
| Датум шмерци = 1 май 1904. (63)
| Место шмерци = Праг
| Держава шмерци = Чешска
| Обласц =
| Школованє = нємецки язик, музика, локални муз.школи оддїл виолина, познєйше орґулї у Праги, компонованє
| Познати дїла = * ''Свята Людмила''
* ''Концерт за виолончело и оркесер у ха-молу''
* ''Реквиєм (Requiem)''
* ''Стабат Матер''
* ''VIII симфония - Анґлийска''
* ''IX симфония-З Нового швета''
* опера ''Русалка''
* ''Славянски танци''
* ''Te Deum''
* ''Смикови квартет у Еф-дуру, оп. 96-Америцки''
| Награди и припознаня =„''Litteris et Artibus''”: Австроугорске припознанє за науку и уметносц
| Вебсайт = [https://www.antonin-dvorak.cz/ www.antonin-dvorak.cz]
|Познати_дїла=Концерт за виолончело и оркестер, Русалка|Подпис=Antonin dvorak signature.svg|Ширина_подписа=190п}}
'''Антонїн Дворжак''' (чеш. ''Antonín Leopold Dvořák'' - Нелахозевес, 8. септембер 1841 — Праг, [[1. май]] 1904) бул чешски [[композитор]] и [[дириґент]] романтичней [[Музика|музики]]. У своїх музичних дїлох схопно комбиновал народну музику зоз симфонийну и [[Камерна музика|камерну музику.]] После Беджих Сметани, бул други чешски композитор хтори здобул шветову славу. Понеже шлїдзел Сметанов националистични дух и приклад, Дворжак часто хасновал аспекти у музики як цо то специфични ритми народней музики Моравиї и його родней Бохемиї.
Дворжаков власни стил бул описовани як „подполна реконструкция националного идиома зоз симфонийну традицию, з абсорбованьом народних вплївох и пренаходкох ефикасних способох їх хаснованя.”[1]
== Биография ==
Антонїн Дворжак родзени у Хабсбурґскей монархиї, на просторе нєшкайшей держави Чешскей, у околїску главного города Чешскей, у Праги, дзе преведол цали свой живот окрем у периодзе медзи 1892. и 1895. року кед бул директор конзерваториюму у Нюйорку.
Антонїн Дворжак попри Беджиха Сметани найзначнєйши представнїк чешскей музики. Найчастейше за свойо мелодиї хасновал чешски народни фолклор, алє хасновал и национални фолклори других славянских народох, та и народа Сиверней Америки. Бул свестрани композитор: творел и компоновал симфониї (найпознатша у е-молу ''Симфония з'' ''Нового швета'' настала 1893), опери, симфонийски поеми, писнї, увертири, оркестерски композициї, камерну музику як и концерти.
Антонїн Дворжак бул шлїдбенїк неоромантизма. Попри Б. Сметани єден є з творительох чешскей националней школи.
== Музични талант ==
Дворжак виказал свой музични талант у вчасним своїм периодзе, як схопни школяр хтори од шейсцох рокох учел и грац на виолини.
Перши явни наступи його дїлох були у Праги 1872. року, и то зоз окремним успихом 1873. року, кед мал 31 рок. Жадал достац припознаня и споза околїска Праги и вон перши приявел свою Першу симфонию за наградне змаганє у Нємецкей, алє нє удало ше му буц побиднїк, а рукопис му нє врацени, бул затрацени док ше нє пренашол вельо децениї познєйше.
Потим 1874. перши раз поднєсол прилог у виду прияви за Австрийску державну награду за [[Композиция|композицию,]] у хторим були облапени два симфониї тиж и други його роботи. Гоч Дворжак нє бул свидоми того же, Йоганес Брамс бул водзаци и главни член жирия и хтори бул барз импресионовани з Дворжаковима дїлами, награда додзелєна Дворжакови за 1874. рок, и ознова за 1876, и за 1877, а теди ше Брамс и проминентни критичар Едуард Ханслик, тиж член жирия, упознали з Дворжаком. Брамс препоручел Дворжака свойому видавачови, Симрокови, хтори потим швидко поручел нотни записи дїла хторе постало познате як „Славянски танци”, оп. 46. Берлински музични критичар Луи Елерт 1878. року оценєл ''Славянски танци'' з високу оцену хтори на високим уметнїцким уровню компоновани. Клавирска верзия за 4 руки ше барз добре предавала и Дворжакова медзинародна репутация конєчно започала.
=== Дзецинство и одрастанє ===
[[File:Nelahozeves, rodný dům Antonína Dvořáka (01).jpg|right|thumb|300px| Музей и хижа у хтороей ше родзел Антонїн Дворжак, Нелахозевес, округ Мелник, (Чешска Република)]]Антонїн Дворжак народзени 8. септембра 1841. року сиверно од Праги у малим месце з меном Нелахозевес. Дворжак бул найстариши син од штернацецерих дзецох, од хторих осмеро прежили як беби. Його оцец Франтишек Дворжак (1814–1894) мал два занїманя: вон источасно бул и погосцитель и месар у Нелахозевесу, а професийно грал на [[Цитра|цитри]]. Мац Ана, родзена Зденекова (1820–1882), а була дзивка Йозефа Зденек, чувара Принца Лобковица.
Малого Антонїна Дворжака бул вчас у дзецинстве уведзени до швета музики, та вон пошвидко указує надареносц хтора импресионовала його перших учительох. У родзеним городу у основней школи 1847. року почал учиц и грац на виолини, (теди популарни инструмент у реґиону Бохемиї), при учительови Йозефа Спица. Пошвидко постал член городскей оркестри, хтори провадзел нєдзельово богослуженя у [[Святи храм|церкви]] у Нелахозевесу.
Медзитим оцец Франтишек Дворжак бул обшеднути лєм зоз тим же би його перши син превжал фамелийну месарску роботню; односно же би бул месар. Нє мал намиру розвивац очиглядни музични дар младого Антонїна. Року 1853. посила свойого сина до сушеднго варошу Злонице, же би там жил и учел нємецки язик, хтори у гевтим чаше бул барз потребни каждому [[Тарґовец|тарґовцови]], и же би постал месар. И кед Антонїн Дворжак мудро и зоз смутком послухал свойого оца, судбьба нєсподзивано подуркала на його дзвери.
ТУ '''будзе ФОТКА''' Задужбина Илиї М. Коларца, 21. марца 1935. року.
Вокраци, його [[професор]] нємецкого язика Антон Лихман тиж бул барз страствени музичар. Замерковал музични схопносци свойго школяра, предложел му най ше приключи до його аматерского оркестру, хтори грал часто на рижних вельочислених забавох и розвагох. Попри ученя нємацкого язика, учи и музичну теорию, гранє на [[Орґулї|орґульох]] и на виолини. Учитель Антон Лихман и Антонїн Дворжак порядно грали веєдно, Лихман на оргульох, а школяр Антонїн на виолини. После рока оцец Франтишек Дворжак бул глїбоко розчарони зоз напредованьом свойого сина у ученю нємецкого язика. Вон, медзитим, нїч не зна о музичним будзеню Антонїна Дворжака, и одлучел послац сина ище далєй, до погранїчного варошу до Ческей Каменици. Його нови [[професор]] нємецкого, Франц Ханке, искусни любитель музики тиж замерковал надареносц свойго школяра, нє за язики, алє за музику.
Кед ше 1856. року, у своїм 15-им року, Антонїн Дворжак врацел до родного Нелахозевес, нє могол одбиц помогнуц свойому оцови у фамелийней месарнї.
d146c2tfm5edxamxcroevldabks8wqn
Потоп (филм зоз 2025)
0
3786
22206
2026-09-28T07:00:13Z
Sveletanka
20
нова статя
22206
wikitext
text/x-wiki
Потоп (слц. Potopa, анґл. Flood) то историйна драма зоз 2025. року, хтору режирал Мартин Ґонда (источашнє є и коавтор сценария). Тот длуготирваци филм його дебитантски, и перши филм зняти на руским (русинским) язику (1,2,3) хтори приказує розсельованє жительства пре шлайсу и акумулациї Старина у националним парку Полонини, у округу Снїна у восточней Словацкей. Пре будованє водового резервату хтори зоз воду за пице подмирює цалу восточну Словацку (округи Снїна, Гумене, Вранов на Топлю, Прешов и Кошице), зоз мапи щезли русински валали Старина, Звала, Смольник, Велька Поляна, Руске, Дара и Стужнїця.
Филм премиєрно приказани 07. новембра 2025. року на 40. Медзинародним филмским фестивалу у Мар дел Плати у Арґентини. Вибрани є як словацки кандидат за награду Оскар у катеґориї найлєпших медзинародних длуготирвацих филмох, на 99-им додзельованю тей награди за 2027. рок.(4)
Збуванє у филму
Же би ше жительом обезпечело воду за пице, односно же би ше направело акумулацийне озеро, виселєни 3 463 жителє Руснаци, грекокатолїки зоз 769 домох. Жителє були на силу виселєни, односно комунисти им нє толковали прецо буду преселєни.
Младши ґенерациї иншак похопюю умеранє русинских валалох, а їх родичи и старши ґенерациї то похопюю як траґедию єдного народу. Єдна з главних особох у филму, Мара, жада буц пилотка и сце напущиц валалски живот, а єй оцец параст и ґдовец жада же би його дзивка остала на валалє, на власней жеми. До конца чуваю свой дом и зоз остатнїма го напущую.
Ґлумецка екипа
У филму бавя професийни ґлумци зоз театру Александра Духновича у Прешове: Осиф Пантликаш, Євґений Лїбезнюк, Владимира Штефаникова, Осиф Ткач, и дакедишнї ґлумци того театру: Светлана Шкорванова, Иґор Лата и Володимир Чема. Главну улогу бави Сара Хрипакова (Мара) хтора по походзеню зоз валалу цо щезнул пре будованє акумулацийного озера.
Попри нашчишлєних ґлимцох, у филму бавя и аматере,(7) обични людзе хтори нє маю ґлумецкого искуства, зоз Медзилаборцох, Гуменого, Михайловцох и Свиднїку.
Продукция
Пририхтованє сценария филма почало 2019. року. (6) Главне знїманє було у септембре и октобре 2023. року у сиверовосточней Словацкей, у Медзилаборцох, Чертижни, Снїни, Гуменим и Кошицох. (6)
Филм Потоп мал шветову премиєру 07. новембра 2025. року на 40-им медзинародним филмским фестивалу у Мар дел Плати у Арґентини, хтори єдини латиноамерицки филмски фестивал А катеґориї. Отримує ше од 1954. року и спада до найвизначнєйших у авторскей кинематоґрафиї у швеце и ту филм бул номиновани за награду Златни Астор. (8,9) Тиж так, филм приказани 23. новембра 2025. року у рамикох програми Шветова кинематоґрафия (Cinema of the World) на 56-им Медзинародним филмским фестивалу у Индиї. (10)
После медзинародних филмских проєкцийох, шлїдзели даскельо предпремиєри у восточней Словацкей.
Реакциї публики
Мартин Кудлач за портал Cineuropa, визначел же ше режисер филма Мартин Ґонда „оддалєл од доминантних локалних приступох ґу приповедком зоз часу комунизма, хтори часто носталґични и приказую гнобенє жительох”, а тиж так знїматель Оливер Заглава „обкеровал штучне прикрашованє и театралну естетику хтори звичайни за историйни филми, и опредзелєл ше за природни, автентични и нєпоштредни приказ”. (11)На основи того, патраче свидоми правдивого живота и людзох у тим чаше. Наталия Малецка Новак зоз русинского порталу Lem описала филм як дїло у хторим панує „цихосц, напартосц и сирова автентичносц” и хторе „патрачох прикує за шедзиско”.
Шлїдзи таблїчка зоз номинациями и наградами
Литература
Олена Папуґа, Руске слово, 14.08.2026. бок 16, 17.
[[Катеґория:Филми]]
[[Катеґория:Бавени филми]]
0l648f0bish0cbz659xxiitqiyhghjy
22208
22206
2026-09-28T10:45:17Z
Olirk55
19
Ушорйованє, медзинаслови, викивязи
22208
wikitext
text/x-wiki
'''Потоп''' (слц. ''Potopa'', анґл. ''Flood'') то историйна драма зоз 2025. року, хтору режирал Мартин Ґонда (источашнє є и коавтор [[Сценоґрафия|сценария]]). Тот длуготирваци филм його дебитантски, и перши филм зняти на [[Руски язик|руским (русинским) язику]] (1,2,3) хтори приказує розсельованє жительства пре шлайсу и акумулациї Старина у националним парку Полонини, у округу Снїна у восточней Словацкей. Пре будованє водового резервату хтори зоз воду за пице подмирює цалу восточну Словацку (округи Снїна, Гумене, Вранов на Топлю, [[Прешов]] и Кошице), зоз мапи щезли русински валали Старина, Звала, Смольник, Велька Поляна, Руске, Дара и Стужнїця.
Филм премиєрно приказани 07. новембра 2025. року на 40. Медзинародним филмским фестивалу у Мар дел Плати у Арґентини. Вибрани є як словацки кандидат за награду Оскар у катеґориї найлєпших медзинародних длуготирвацих филмох, на 99-им додзельованю тей награди за 2027. рок.(4)
== Збуванє у филму ==
Же би ше жительом обезпечело воду за пице, односно же би ше направело акумулацийне озеро, виселєни 3 463 жителє Руснаци, грекокатолїки зоз 769 домох. Жителє були на силу виселєни, односно комунисти им нє толковали прецо буду преселєни.
Младши ґенерациї иншак похопюю умеранє русинских валалох, а їх родичи и старши ґенерациї то похопюю як траґедию єдного народу. Єдна з главних особох у филму, Мара, жада буц пилотка и сце напущиц валалски живот, а єй [[оцец]] параст и ґдовец жада же би його дзивка остала на валалє, на власней жеми. До конца чуваю свой дом и зоз остатнїма го напущую.
== Ґлумецка екипа ==
У филму бавя професийни ґлумци зоз театру Александра Духновича у Прешове: Осиф Пантликаш, Євґений Лїбезнюк, Владимира Штефаникова, Осиф Ткач, и дакедишнї ґлумци того театру: Светлана Шкорванова, Иґор Лата и Володимир Чема. Главну улогу бави Сара Хрипакова (Мара) хтора по походзеню зоз валалу цо щезнул пре будованє акумулацийного [[Озеро|озера.]]
Попри нашчишлєних ґлимцох, у филму бавя и аматере,(7) обични людзе хтори нє маю ґлумецкого искуства, зоз Медзилаборцох, Гуменого, Михайловцох и Свиднїку.
== Продукция ==
Пририхтованє сценария филма почало 2019. року. (6) Главне знїманє було у септембре и октобре 2023. року у сиверовосточней Словацкей, у Медзилаборцох, Чертижни, Снїни, Гуменим и Кошицох. (6)
Филм Потоп мал шветову премиєру 07. новембра 2025. року на 40-им медзинародним филмским фестивалу у Мар дел Плати у Арґентини, хтори єдини латиноамерицки филмски фестивал А катеґориї. Отримує ше од 1954. року и спада до найвизначнєйших у авторскей кинематоґрафиї у швеце и ту филм бул номиновани за награду Златни Астор. (8,9) Тиж так, филм приказани 23. новембра 2025. року у рамикох програми Шветова кинематоґрафия (''Cinema of the World'') на 56-им Медзинародним филмским фестивалу у Индиї. (10)
После медзинародних филмских проєкцийох, шлїдзели даскельо предпремиєри у восточней Словацкей.
== Реакциї публики ==
Мартин Кудлач за портал ''Cineuropa'', визначел же ше режисер филма Мартин Ґонда „оддалєл од доминантних локалних приступох ґу приповедком зоз часу комунизма, хтори часто носталґични и приказую гнобенє жительох”, а тиж так знїматель Оливер Заглава „обкеровал штучне прикрашованє и театралну естетику хтори звичайни за историйни филми, и опредзелєл ше за природни, автентични и нєпоштредни приказ”.(11) На основи того, патраче свидоми правдивого живота и людзох у тим чаше. Наталия Малецка Новак зоз русинского порталу ''Lem'' описала филм як дїло у хторим панує „цихосц, напартосц и сирова автентичносц” и хторе „патрачох прикує за шедзиско”.
'''Шлїдзи таблїчка''' зоз номинациями и наградами
== Литература ==
Олена Папуґа, Руске слово, 14.08.2026. бок 16, 17.
[[Катеґория:Филми]]
[[Катеґория:Бавени филми]]
3its17s28qdet1nvumxppfcjldak17o
Ґрафов фоликул
0
3787
22207
2026-09-28T07:52:56Z
Olirk55
19
Нови бок: „Ґрафов фоликул (ҐФ) то дозрети ваєчнїков (овариялни) мещок хтори ма у себе по єдну дозрету ваїчкову клїтинку. Тота формация пречнїку 15 20 mm у форми превидного мехира випупчує поверхносц ваєчнїка. ҐФ єдини способни за оплодзованє шлїдуюци 12- 24 г.[1] Празни Ґрафов…“
22207
wikitext
text/x-wiki
Ґрафов фоликул (ҐФ) то дозрети ваєчнїков (овариялни)
мещок хтори ма у себе по єдну дозрету ваїчкову клїтинку.
Тота формация пречнїку 15 20 mm у форми превидного
мехира випупчує поверхносц ваєчнїка. ҐФ єдини способни
за оплодзованє шлїдуюци 12- 24 г.[1] Празни Ґрафов
фоликул ше трансформує до жовтого цела хторевилучує
проґестерон хтори отримує евентуалну ваготносц. [2] Тот
процес тирва у чаше фертилного периоду жени, односно од
пубертету до менопаузи, а у його цеку ше у целу жени
ошлєбодза 400-500 ваїчково клїтинки зоз дозретих Ґрафових
фоликулох. [3][4]
Назва
Ґрафов фоликул наволани по голандскому физичарови и
анатомови Де Ґрафови, хтори 1677. року перши описал його
структуру.
Физиолоґия менструалного циклусу
У єдним менструалним циклусу (мешаца), док ище тирва
менструалне кирвавенє, у ваєчнїку ше розвиваю даскельо
фоликули. Фоликули то мещки хтори маю по єдну
нєдозрету ваїчкову клїтинку. За одприлики тидзень єден з
фоликулох ше швидко розвива и почина буц векши у
одношеню на други фоликули хтори ше з часом зменшую.
У тей фази вилучує ше вше векше количество естроґену,
углавним у клїтинкох хтори окружую тот доминантни,
нарастаци фоликул.
Естроґен дїйствує на шлїжацу скорочку плоднїци
(ендометриюм), и стимулує єй роснуце и загрубнуце. Дзень
до два пред овулацию (ошлєбодзованьом ваїчковей
клїтинки зоз ваєчнїкох) уровень естроґену досцигує
максимални вредносци. Концентрациї естроґену ше потим
зменшую, а доминантни фоликул почина твориц други
гормон, проґестерон.[5] Гоч ваїчкова клїтинка помали
рошнє, под час дозреваня Ґрафового фоликула єй обсяг ше
звекша за коло 40 раз скорей як цо ше закончи єй дозреванє.
Нуклеус (ядро) ше, медзитим, звекша лєм 3 раз за исти час.
Накадзи ше пимордиялни фоликул почнє розвивац,
приходзи до пошвидшаних митозох (клїтинкових
дзелєньох) и до звекшованя велькосци клїтинкох. Зоз
звекшованьом фоликулох тей клїтинки або тека лутеїнски
клїтинки акумулую липиди и жовкасти пиґмент хтори им
дава зарнасти випатрунок. [6] Пред овулацию тека клїтинки
ше роздвоюю од зарнастих клїтинкох зоз полимеризовану
мембрану хтору деполимеризує лутеїнизируюци гормон
(ЛГ) под час овулациї.
Фоликул потим пучнєє, пука и ваїчкова клїтинка ше
ошлєбодзує. Теди приходзи до звекшованя уровня тїлесней
температури и пременки секрету у шлїжнїкох гарлочка
плоднїци. Тото зявенє гормонално условене и одвива ше 14
днї пред обчековану шлїдуюцу менструацию. Овулация
представя закончуюци акт дозреваня фоликулу.
Понеже ше ошлєбодзи зоз фоликулу, ваїчкова клїтинка
уходзи до вайцоводу и руша ше ґу плоднїцовей глїбки. Тота
драга ваїчковей клїтинки тирва коло 6 днї. Кед
сперматозоїди у вайцоводу присутни, приходзи до
оплодзованя. Фертилизация (злучованє сперматозоїду и
ваїчковей клїтинки) случує ше углавним у цеку 24 годзинох
од овулациї, и то у часци вайцоводу хтора блїзша при
ваєчнїку (дистална трецина вайцоводу). [7]
Док ше ваїчкова клїтинка руша ґу плоднїци, фоликул зоз
хторого вишла ваїчкова клїтинка ше трансформує. У тей
фази циклусу фоликул ше знова барз швидко звекшує,
претворює до &#39;&#39; жовтого цела &#39;&#39; хторе
почина твориц вельки количества естроґену и проґестерону.
Под уплївом тих гормонох шлїжаца скорочка плоднїци
предлужує роснуц.
Шлїжнїки шлїжацей скорочки плоднїци творя розлични
материї хтори одвитую ваїчковей клїтинки. У шлїжацей
скорочки плоднїци звекшує ше число малих кревових
судзинох, цо єй омогжлївює барз добре прецеканє креви. На
концу менструалного циклусу грубина шлїжацей скорочки
плоднїци скоро два раз векша як на початку циклуса, зоз
вельким количеством поживних материйох хтори одвитую
оплодзеней ваїчковей клїтинки.
У началє, у єдним менструалним циклусу лєм єден зоз
ґрупи фоликулох хтори рошню прелужує зоз розвиваньом и
твореньом нормалней дозретей ваїчковей клїтинки хтора ше
висцискує зоз овулацию. Механїзми хтори огранїчую
дозреванє и овулацию лєм на єден спомедзи роснуцих
фоликулох ище нє виучени у подполносци и тот феномен
ище вше остава нєпознати у физиолоґиї ваєчнїкох.
== Референци ==
1. McGee, E. A.; Hsueh, A. J. (2000). „Initial and cyclic
recruitment of ovarian follicles”. Endocrine Reviews. 21 (2):
200—214. PMID 10782364. doi:10.1210/edrv.21.2.0394.
2. „Mammalian ovaries”. Academic/journals. Приступљено 15.
1. 2022.
3. Бакер, Т. Г. (1982). Оогенесис анд овулатион. Ин Боок 1:
Герм целлс анд фертилизатион (C. Р. Аустин анд Р. V.
Схорт, Едс.), пп. 17-45. Цамбридге Университy Пресс,
Цамбридге.
4. Byskov AG, Hoyer PE (1988). „Ембрyологy оф маммалиан
гонадс анд дуцтс”. Ур.: Knobil E, Neill J. The physiology of
reproduction. New York: Raven Press, Ltd. б. 265—302.
5. Radswiki, The (19. 9. 2011). Radiology Reference Article |
Radiopaedia.org”. Radiopaedia. Приступљено 15. 1. 2022.
6. „GRAAFOV FOLIKUL”. LekarInfo (на језику: српски).
2018-06-23. Приступљено 2021-06-10.
7. „Normalni menstrualni ciklus - Kako izgleda i koliko traje”.
Stetoskop.info (на язику: сербски). Приступљено 2021-06-10.
Литература
Поповић, С: Ембриологија човека, Дечије новине,
Београд, 1990
Пантић, V: Ембриологија, Научна књига, београд, 1989
Хале. W, Г, Моргхам, Ј, П: Школска енциклопедија
биологије, Књига-комерц, Београд
Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, I: Специјална
зоологија. научна књига, Београд, 1986
Вонкашня вяза
*
[https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BE%D0%BB
%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BE
%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B7
Фолликулогенез (Оогенез) Фолликулогенез]
jlod1d3u1osv6co19pvs8mzalnstxbo
22209
22207
2026-09-28T11:40:26Z
Olirk55
19
22209
wikitext
text/x-wiki
[[File:Graafian Follicle, Human Ovary (3595817584).jpg|right|thumb|300px|Ґрафов фоликул, Хистолоґийни пресек узретого фоликула ваєчнїка. (Ооцит велька, округла, целова клїтинкилустрациї. ]]'''.Ґрафов фоликул''' (ҐФ) то дозрети ваєчнїков (овариялни) мещок хтори ма у себе по єдну дозрету [[Ваїчкова клїтинка|ваїчкову клїтинку]]. Тота формация пречнїку 15 20 mm у форми превидного мехира випупчує [[поверхносц]] [[Ваєчнїки|ваєчнїка]]. ҐФ єдини способни за оплодзованє шлїдуюци 12- 24 г.<ref>McGee, E. A.; Hsueh, A. J. (2000).„Initial and cyclic recruitment of ovarian follicles”. Endocrine Reviews. 21 [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 10782364][https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1210/edrv.21.2.0394]</ref> Празни Ґрафов фоликул ше трансформує до жовтого цела хторе вилучує проґестерон хтори отримує евентуалну ваготносц.<ref>[https://academic.oup.com/edrv/article-abstract/21/2/200/2423956?redirectedFrom=fulltext&login=false Mammalian ovaries”.] Academic/journals. Приступљено 15. 1. 2022.</ref> Тот процес тирва у чаше фертилного периоду жени, односно од пубертету до [[Менопауза|менопаузи]], а у його цеку ше у целу жени ошлєбодза 400-500 ваїчково клїтинки зоз дозретих Ґрафових фоликулох.<ref> Бакер, Т. Г. (1982). Оогенесис анд овулатион. Ин Боок 1: Герм целлс анд фертилизатион (C. Р. Аустин анд Р. V. Схорт, Едс.), пп. 17-45. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге.</ref><ref>Byskov AG, Hoyer PE (1988). „Ембрyологy оф маммалиан гонадс анд дуцтс”. Ур.: Knobil E, Neill J. The physiology of reproduction. New York: Raven Press, Ltd. стр. 265—302.</ref>
== Назва ==
Ґрафов фоликул наволани по голандскому физичарови и анатомови Де Ґрафови, хтори 1677. року перши описал його структуру.
== Физиолоґия менструалного циклусу ==
У єдним менструалним циклусу (мешаца), док ище тирва менструалне кирвавенє, у ваєчнїку ше розвиваю даскельо фоликули. Фоликули то мещки хтори маю по єдну нєдозрету ваїчкову клїтинку. За одприлики тидзень єден з фоликулох ше швидко розвива и почина буц векши у одношеню на други фоликули хтори ше з часом зменшую.
У тей фази вилучує ше вше векше количество естроґену, углавним у клїтинкох хтори окружую тот доминантни, нарастаци фоликул.
Естроґен дїйствує на шлїжацу скорочку [[Плоднїца|плоднїци]] (ендометриюм), и стимулує єй роснуце и загрубнуце. Дзень до два пред овулацию (ошлєбодзованьом ваїчковей клїтинки зоз ваєчнїкох) уровень естроґену досцигує максимални вредносци. Концентрациї естроґену ше потим зменшую, а доминантни фоликул почина твориц други гормон, проґестерон.<ref>Radswiki, The (19. 9. 2011). Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia. Приступљено 15. 1. 2022.</ref> Гоч ваїчкова клїтинка помали рошнє, под час дозреваня Ґрафового фоликула єй обсяг ше звекша за коло 40 раз скорей як цо ше закончи єй дозреванє. Нуклеус (ядро) ше, медзитим, звекша лєм 3 раз за исти час. Накадзи ше пимордиялни фоликул почнє розвивац, приходзи до пошвидшаних митозох (клїтинкових дзелєньох) и до звекшованя велькосци клїтинкох. Зоз звекшованьом фоликулох тей клїтинки або тека лутеїнски клїтинки акумулую липиди и жовкасти пиґмент хтори им дава зарнасти випатрунок.<ref>[https://www.lekarinfo.com/graafov-folikul/ „GRAAFOV FOLIKUL”.] LekarInfo (на језику: српски). 2018-06-23. Приступљено 2021-06-10.</ref> Пред овулацию тека клїтинки ше роздвоюю од зарнастих клїтинкох зоз полимеризовану мембрану хтору деполимеризує лутеїнизируюци гормон (ЛГ) под час овулациї.
Фоликул потим пучнєє, пука и ваїчкова клїтинка ше ошлєбодзує. Теди приходзи до звекшованя уровня тїлесней [[Температура|температури]] и пременки секрету у шлїжнїкох гарлочка плоднїци. Тото зявенє гормонално условене и одвива ше 14 днї пред обчековану шлїдуюцу менструацию. Овулация представя закончуюци акт дозреваня фоликулу.
Понеже ше ошлєбодзи зоз фоликулу, ваїчкова клїтинка уходзи до [[Вайцовод|вайцоводу]] и руша ше ґу плоднїцовей глїбки. Тота драга ваїчковей клїтинки тирва коло 6 днї. Кед сперматозоїди у вайцоводу присутни, приходзи до оплодзованя. Фертилизация (злучованє сперматозоїду и ваїчковей клїтинки) случує ше углавним у цеку 24 [[Годзина|годзинох]] од овулациї, и то у часци вайцоводу хтора блїзша при ваєчнїку (дистална трецина вайцоводу).<ref>[https://www.stetoskop.info/zdravlje-zena/normalni-menstrualni-ciklus „Normalni menstrualni ciklus - Kako izgleda i koliko traje”.] Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2021-06-10.</ref>
Док ше ваїчкова клїтинка руша ґу плоднїци, фоликул зоз хторого вишла ваїчкова клїтинка ше трансформує. У тей фази циклусу фоликул ше знова барз швидко звекшує, претворює до &#39;&#39; жовтого цела &#39;&#39; хторе почина твориц вельки количества естроґену и проґестерону. Под уплївом тих гормонох шлїжаца скорочка плоднїци предлужує роснуц.
Шлїжнїки шлїжацей скорочки плоднїци творя розлични материї хтори одвитую ваїчковей клїтинки. У шлїжацей скорочки плоднїци звекшує ше число малих кревових судзинох, цо єй оможлївює барз добре прецеканє креви. На концу менструалного циклусу грубина шлїжацей скорочки плоднїци скоро два раз векша як на початку циклуса, зоз вельким количеством поживних материйох хтори одвитую оплодзеней ваїчковей клїтинки.
У началє, у єдним менструалним циклусу лєм єден зоз ґрупи фоликулох хтори рошню предлужує зоз розвиваньом и твореньом нормалней дозретей ваїчковей клїтинки хтора ше висцискує зоз овулацию. Механїзми хтори огранїчую дозреванє и овулацию лєм на єден спомедзи роснуцих фоликулох ище нє виучени у подполносци и тот феномен ище вше остава нєпознати у физиолоґиї ваєчнїкох.
== Литература ==
* ''Словнїк медицинскей терминолоґиї'', (сербско-латинско.руски), Нови Сад 2006. рок
* Поповић, С: ''Ембриологија човека'', Дечије новине, Београд, 1990
* Пантић, V: ''Ембриологија'', Научна књига, београд, 1989
* Хале. W, Г, Моргхам, Ј, П: ''Школска енциклопедија биологије'', Књига-комерц, Београд
* Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, I: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
== Вонкашня вяза ==
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BE%D0%BB%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B7 Фолликулогенез (Оогенез)]
{{Commonscat}}
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Mедицина]]
[[Катеґория:Ґинеколоґия]]
[[Катеґория:Женска репродуктивна система]]
l98rlys3zxsdjd2sgw1xlw3k44kl79o