Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.22 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Париз 0 348 22266 22247 2026-10-06T08:45:33Z Sveletanka 20 референци 22266 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Париз</big> фран. Paris |- | colspan="2" |[[Файл:La_Tour_Eiffel_vue_de_la_Tour_Saint-Jacques%2C_Paris_ao%C3%BBt_2014_%282%29.jpg|320px|center]]<div style="text-align: center;">Айфелова турня и рика Сена |- | colspan="2" |[[Файл:Flag_of_Paris_with_coat_of_arms.svg|180x180px|left|thumb|Застава]] [[Файл:Grandes_Armes_de_Paris.svg|120x120px|thumb|Герб|center]] |- ! colspan="2" |Административни податки |- |Држава |Французка |- |Реґион   |Паризки реґион |- ! colspan="2" |Жительство |- |Жительство — 2023. |2.102.650 |- |— гусцина |19.949,24 жит./км<sup>2</sup> |- |Аґломерация (2017) |13.024.518 |- ! colspan="2" | ==== Ґеоґрафски характеристики ==== |- |Координати |48° 51′ 02″ С; 2° 20′ 00″ В |- |Часова зона |UTC+1, влєце UTC+2 |- |Абс. висота |33 м |- |Поверхносц |105,40 км<sup>2</sup> |- ! colspan="2" |Други податки |- |Городоначальнїк |Ан Идалґо |- |Поштанске число |75001-75020, 75116 |- |Поволанкове число |1 |- |INSEE код |75056 |- ! colspan="2" |Веб-сајт |- | colspan="2" |<div style="text-align: center;"> paris.fr</div> |} '''Париз''' (франц. Paris, лат. Lutetia) главни и найвекши варош у Французкей. Находзи ше у центру Паризкого басена, над рику Сену (La Seine). Рика го дзелї на два часци: на сиверне Праве побрежє и на южне, менше, Лїве побрежє. Город представя политични, економски, образовни и културни штредок централизованей французкей держави, а и Европи. Париз єден од найзначнєйших шветових варошох. У нїм шедзиска медзинародних орґанизацийох УНЕСКО, ОЕЦД и нєформалного Паризкого клуба. Зоз шветом є повязани з двома велькима аеродромами и шейсцома главнима желєзнїцкима станїцами. У Паризу ше находза вельо знаменїтосци и туристични атракциї. Зоз историю длугоку 2 милениюми, тот варош бул место значних историйних подїйох и сходзиско уметнїкох. Прето Париз каждого року нащиви до 30 милиони туристох. Пре число туристох Париз найнащивенша шветова туристична дестинация. Тиж є познати як „Город шветлосци“.<ref>[http://www.iledefrance.fr/english/sports-loisirs-tourisme/tourism/tourism/ Tourism]. Île-de-France Regional Council. Inačica izvorne stranice arhivirana 21. listopada 2011. Pristupljeno 06.10.2026.</ref><ref>[http://www.paris.fr/portail/english/Portal.lut?page_id=8125 English Version of "Presentation of the City"]. paris.fr. Inačica izvorne stranice arhivirana 6. ožujka 2009. Pristupljeno 06.10.2026.</ref> Город ма прейґ два милиони жительох (2.102.650, преценєне 2023) а анґломерация вецей од 13 милиони (13.024.518, преценєне 2017). <ref>[https://web.archive.org/web/20090427040445/http://www.recensement.insee.fr/RP99/rp99/wr_page.affiche?p_id_nivgeo=M&p_id_loca=001&p_id_princ=POP1&p_theme=ALL&p_typeprod=ALL&p_langue=FR "Aire Urbaine '99 – pop totale par sexe et âge"]. Insee. Inačica izvorne stranice arhivirana 27. travnja 2009. Pristupljeno 06.10.2026.</ref>Тота нєпретаргнута урбана зона Париза (без сателитских населєньох) найвекша у Европскей униї. == Административни статус == [[Файл:Cathédrale_Notre-Dame_de_Paris_-_12.jpg|alt=Катедрала Нотр Дам|thumb|376x376px|Катедрала Нотр Дам]] Париз окремни департман у Французкей под числом 75 и шедзиско административного реґиону Ил-д-Франс (Île-de-France). Окрем Паризкого департмана до його составу уходза и: Есон (Essonne) число 91, Сенски верхи (Hauts-de-Seine) число 92, Сена Сен Дени (Seine-Saint-Denis) число 93, Сена и Марна (Seine-et-Marne) число 77, Долїна Марни (Val-de-Marne) число 94, Долїна Оази (Val-d'Oise) число 95 и Ивлен (Yvelines) число 78. Париз подзелєни на двацец нумерично орґанизовани обласци (арондисмани). Арондисмани розпоредзени по спиралней шеми, зоз першим арондисманом у центру города. == Ґеоґрафия == Париз ше пресцера на 105,4 км². Город ма два вельки городски лєси котри го оддзелюю од предгорода: Булоньски и Венсенски. Рика Сена повязує Париз зоз нукашньосцу жеми (Бурґундия) и зоз каналом Ламанш. Блїзкосц велькей рики була причина за снованє города на тим месце и найважнєйши фактор його розвою. Векша часц города, котри ше находзи на правим побрежю, пошвецени институицийом [[Тарґовина|тарґовини]] и финансийох, док лїве побрежє зоз Латинским квартом, котри универзитетски и квартельни центер. Острово Де ла Сите ше находзи у шерцу вароша. Ту настало перше населєнє у чаше антики. Року 1584. краль Анри III повязал менши острова и достал векшу [[поверхносц]] за вибудов. З часом острово од 8 гектари ше звекшало на 17. Мост котри повязує побрежя Сени прейґ того острова, Нови мост (Pont Neuf), найстарши зачувани мост у Паризу. Дакедишнє острово [[Лебеди|лебедох]] (Île aux Cygnes) 1773. скапчане зоз Марсовима полями. Найвисше природне возвишенє у варошу то брег Монмартр котри високи 129 м. По верх мож висц на дротовим гайзибанчку. Ту ше находзи [[Святи храм|церква]] Сакре кер („Святе шерцо”). == Клима == Варош ше находзи у умереней климатскей зони. Штредня рочна [[температура]] виноши 10,8 °Ц, док просекове рочне количество паданьох 647 милиметри. Найцеплєйши мешац юлий зоз просеком од 18,4 °Ц, а найжимнєйши януар зоз 3,5 ступнї. Найвецей паданя єст у маю, а найменєй у фебруару. == История == === Наставанє === [[Файл:Arc_Triomphe.jpg|alt=Триюмфална капура|thumb|339x339px|Триюмфална капура]] Найвчаснєйши археолоґийни знаки стаємного людского насельованя паризкого подручя датую коло 4200. п. н. е. Предпоставя ше же Париз познейше достал мено по келтскому племену Паризи, котри населєли подручє коло рики Сени штредком 3. вика пред нову еру коло келтскей твердинї под назву Лутеция. Твердиня ше находзела на острову Де ла сите. Мено Лутеция ше першираз спомина року 53. п. н. е. у шестей кнїжки Юлия Цезара зоз циклусу De bello Gallico. Кед ше Римянє приблїжели ґу тому населєню 52. п. н. е, Паризи спалєли Лутецию и шицки мости. Римянє завжали паризки базен 52. п. н. е. и на лївим побрежю Сени збудовали нови варош на брегу котри познєйше будзе познати як брег Святей Ґеновеви (Sainte Genevieve). Ґалско-римски город жридлово наволани Лутеция, алє ше назва познєйше галицовани до Лутеце. У римскей Ґалиї тот город ше волал Civitas Parisiorum, лєбо Паризия, и нє мал векшу значносц. Шлїдуюцих столїтийох ше досц преширел, прероснул до напредного города зоз форумом, палатами, купатилами, храмами, театрами и амфитеатром. Розпад Римского царства и ґерманска инвазия у пиятим столїтию, за Париз то початок периода опадованя. До 400. року Лутеце, теди уж напущени о жительства, бул скоро лєм ґарнизон утаборени у пошвидшано утвердзеним центру острова. Святителє защитнїки города то Святи Жермен (Saint Germain) и Свята Ґеновева (Sainte Geneviève), за котрих ше вери же убедзели хунского борца Атилу же би охранєл варош у 5. вику. При концу римскей окупациї город знова наволани „Париз“. === Штреднї вик === Приход Меровинґох у 5. вику означел конєц римского панованя. Року 508, Париз постал престолнїца меровинжскей держави под кральом Хлодовехом I. Под час панованя Каролинґох город вецей раз нападали Норманє. Владаре династиї Капет Париз преглашели як престолнїцу Французкей. Краль Филип II Авґуст (1165–1223) утвердзел город и збудовал палату [[Лувр]]. Теди ше на правим побрежю розвило ремеселнїцтво. Перши надкрити [[пияц]] отворени 1181. року. На початку 14. вика зоз вецей менших школох ше розвил Универзитет Сорбона. Краль Шарл V на лївим побрежю Сени подзвигнул муриска за одбрану города од Анґлийцох. Року 1370. подзвигнул мур и на правим побрежю. Под час Сторочней войни зоз Паризом од 1420. по 1436. рок пановали Анґлийци. Париз бул католїцка твердиня под час вирских войнох у Ґранцузкей у другей половки 16. вика. У Бартоломейскей ноци 24. авґуста 1572. року тисячи французких протестантох (гуґеноти) забити у Паризу. Под час панованя Луя XIV уведзене улїчне ошвиценє, модернизоване обезпечованє води и збудовани шпиталї. Вон наредзел валянє городских мурискох и вибудов вельких городских булварох. Кральова резиденция преселєна до Версаю. Заш лєм Париз остал политични, привредни и демоґрафски центер Французкей. Року 1789. у Паризу вибухла Французка револуция котра порихтала драгу за зруцованє монархиї и снованю французкей републики. Нови городски утвердзеня подзвигнути 1844. року на месце нєшкайшого Периферийного булевара. Длужини 39 км, 94 бастиони и 16 твердинї, то представяло найвекше утвердзенє на швеце. У дргей половки 19. и у першей половки 20. вика у Паризу отримани шейсц Шветово вистави (1855, 1867, 1878, 1889, 1900. и 1937). Тоти вистави подцагли ґлобалну културну и политичну значносц Париза. Нємецки трупи освоєли Париз 1871. року. Ушлїдзела народна побуна позната як Паризка комуна. Период од 1871. по 1914. ше означує як „Бел епоха“ (красна епоха, belle époque). Город у другей половки 19. вика дожил вельки архитектонски пременки по планох барона Османа. Цали блоки кривулькавих и узких штредньовиковних улїцох розваляни же би ше збудовали широки авениї, булевари и неокласицистични фасади котри слика нєшкайшого Париза. Теди вибудована желєзнїцка станїца Лион, будинок Опери, мост Александра III, и препознатлїви станїци метроа у стилу новей епохи. Лєтни Олимпийски бависка отримани у Паризу 1900. и 1924. року. Париз бул под нємецку окупацию у Другей шветовей войни од 1940. по 25. авґуст 1944. У маю 1968. Париз бул центер студентских демонстрацийох, масовних штрайкох и нєшорох. Року 2005. нєшори вибухли у худобним имиґрантским предгороду и преширели ше до других городох Французкей. == Жительство == У старим и штреднїм вику, а и познєйше, жительство Париза преходзело през велї войни, епидемиї и периоди глади, так же ше их численосц стаґновала. Так поведзме, 1832. у епидемиї колери страдало 20.000 людзох. Аж период Индустрийней револуциї у 19. вику означел початок моцного демоґрафского розвою. Од 1846. до 1876. число жительства ше од єдного милиона подупловало. Року 1921. у Паризу жило 2,9 милиони людзох. По нєшка ше число жительства у узшим, централним Паризу зменшало, алє ше їх число у Паризким реґиону звекшало на вецей од 9 милиони. По гусцини жительства у узшим центре, Париз медзи першима милионскима городами у швеце. По закону, у французким попису жительства нє дошлєбодзене зазберовац податки о етнїчней або релиґийней припадносци жительства. Медзитим, по податкох попису зоз 1999. року видно же 19,4% жительства родзене звонка европскей Французкей. По тим Париз мултикултурални город. Найвецей нових имиґрантох присцигує зоз Китаю и Африки. Историйно, до Паризу ше присельовали Италиянє, Євреє зоз централней Европи, Руси после Октоберскей револуциї. Єрменє, людзе зоз француїких колонийох, шпански, портуґалски и сиверноафрицки економски емиґранти од 50-их од 70-их рокох 19. вика. == Релиґиї == [[Файл:Louvre_Courtyard,_Looking_West,_Cropped.jpg|alt=Лувр|thumb|542x542px|Лувр]] Од 80% жительства котри ше идентификовал як вирнїки, 75% припадаю католїцкей церкви. Город ма 94 католїцки општини, коло 15 греческих и русийских православних, як и єдну сербску (парохия Святого Сави у Паризу), котра ше находзи на сиверовостоку Париза, у 18. арондисману. У Паризу постої седем синаґоґи зоз коло 220.000 Євреями, два джамиї за 50.000 муслиманох. Даяки податки гуторя же 15% жительства Париза муслиманє. Лєм 12% християнє и 15% Єврейох активни вирнїки. == Знаменїтосци и култура Париза == Французка престолнїца ма коло стотки вредни историйни будинки, церкви, улїци, площи и парки, коло 160 [[Музей|музеї]], 200 уметнїцки ґалериї, коло 100 театри, вецей як 650 кина и прейґ 10.000 ресторани. Стално постої богате понуканє културних подїйох, як концерти, вистави, фестивали и модни вистави. Палати Фонтенбло и Версай (обидва у предгородох) и побрежя Сени на УНЕСКО-вей лїстини [[Културна скарбнїца|шветового нашлїдства]]. УНЕСКО ма свойо шедзиско у Паризу. Городска катедрала Нотр Дам вибудована у ґотским стилу медзи 1163. и 1235. Друга позната церква то базилика Сакр кер на гори Монмартр зоз 1914. Найзначнєйши музеї у Паризу то: Музей [[Лувр]], Музей Орсе (пошвецени є уметносци 19. вику, окреме уметносци импресионизма), Центер Жорж Помпиду (Национални музей сучасней умстносци), Музей чловека (етнолоґия и антрополоґия), Пикасов музей, Роденов музей, Паризки катакомби итд. Мазаренова библиотека зоз 1643. найстарша явна библиотека у Французкей. Национална библиотека Французкей ше находзи на двох локацийох. Будинок Ришелє у другим арондисману, а кридло Франсоа Митеран у 13. Число кнїжкох у тей библиотеки ше преценює на 30 милиони. У Паризу постої 55 явни библиотеки. Пре историю политики централизациї у Французкей, шицки найлєпши театри, опера и балет Французкей сконцентровани у Паризу. Найпознатши театри то Комеди францез (Comédie-Française, основани концом 17. вика) и Театер на Єлисейских польох (Théâtre des Champs-Élysées, основани на початку 20. вика). Национална опера Париза наступа на двох локацийох. Єдна то стари будинок опери (Опера Ґарниє, по архитектови Шарлови Ґарнийови), отворена 1875, котра зоз 11.237 м<sup>2</sup> найвекши шветови театер. У нїм наступа и балетска ґрупа Паризкей опери. Друга локация то Опера Бастиля, отворена 1989. Забавни и ревиялни програм репрезентовани у театрох як Мулен руж и Лидо. Познати будинки, авениї, парки и кварти Париза то: * Монмартр - сходзиско уметнїкох и боемох. * Авения Єлисейски поля - найпознатша паризка авения. * Монпарнас - историйни кварт уметнїкох. Нєшка ту високи и контроверзни солитер. * Триюмфална капура - триюмфални звод хтори пошвецени французким борцом. * Пантеон - бувша церква, од 19. вика маузолей заслужним французким велїканом. * Палата инвалидох - шор репрезентативних будинкох зоз 17. вику у хторих були змесцени воєни ветеранє. Нєшка то музей и гробнїца вецей историйних особох, уключуюци Наполеона. * Ґран пале - велька викладбена гала зоз 1900. * Айфелова турня - памятнїк архитектури индустрийного часу зоз 1889. * Площа Конкорд - место дзе ше под час Французкей револуциї находзела ґильотина. Нєшка у штредку площи єгипетски обелиск зоз Луксору. * Парк Тилєриє - историйни парк при палати Лувр. * Латински кварт - сходзиско универзитетскей омладини, [[Професор|професорох]] и интелектуалцох. * [[Теметов]] Пер Лашез - ту поховани велї визначни особи (Балзак, Шопен, Оскар Вайлд, Едит Пияф, Мария Калас, Джим Морисон...) * Дефанс - модерни кварт сучасней архитектури французких институцийох. == Образованє == Паризка реґия ма 17 явни универзитети на хторих єст 359.749 студентох (податок зоз 2005). То найвекша концентрация студентох у Европи. Вельки школи и приватни универзитети образую ище 240.778 студентох.<ref>[https://web.archive.org/web/20070824203147/http://www.idf.pref.gouv.fr/donnees/enseignement.htm L'enseignement]. La Préfecture de la Région d'Ile-de-France. Inačica izvorne stranice arhivirana 24. kolovoza 2007. Pristupljeno 06.10.2026.</ref> <ref>[http://www.paris-iledefrance.cci.fr/pdf/eco_regionale/chiffres_cles/2006/anglais/cc_2006_en_15-21.pdf Paris Region : key figures 2006 (PDF)]. Regional Chamber of Commerce and Industry, Paris – Île-de-France. Inačica izvorne stranice (PDF) arhivirana 22. srpnja 2006. Pristupljeno 06.10.2026.</ref> Универзитет у Паризу (Сорбона) основал Робер де Сорбон 1257. року як заєднїцу школох котри исновали на лївим побрежю Сени у Латинским кварту. Тоти школи уж мали европску репутацию, а преподаваня були на латинским язику. У 19. вику, на Сорбони ше учело: право, наука, медицина, фармацеутика, литература и теолоґия. После Студентских нєшорох 1968. єдинствени универзитет подзелєни на 13 часци (Париз I по Париз XIII). Року 1991. основани ищє 4 универзитети у предгородох (вкупно 17). == Привреда == Париз найзначнєйши [[Привреда|привредни]] центер Французкей. Паризки реґион витворює вецей од штварцини националней продукциї жеми. БДП 2005. бул 478,7 милиярди евра. Город познати по продукциї луксузней роби, високей моди и прикраскох. Други значни индустрийни конари то хемийна, машинска и индустрия електричних апаратох. Скоро шицки значни французки банки и финансийни институциї маю свойо шедзиско у Паризу. Город єден од найзначнєйших финансийних и тарґовацких центрох Европи. Такому положеню Париза доприноши єдна од наймоцнєйших аґроиндустрийох у Европи. У Французкей економскей политики улога держави традицийно моцна. Ключни сектори, окреме сектор енерґиї, под державним монополом. У туризме и провадзацих активносцох заняте 6,2% роботно активного жительства Париза. Року 2006. город нащивело 27 милиони туристох, од того 17 милиони странцох. Париз реґия Европи зоз найвисшим стандардом живота. Нєзанятосц основни проблем од початку 1990-их. Од теди Париз страцел коло 250.000 роботни места. == Транспорт == Як медзинародни дїловни, тарґовински и туристични центер, Париз ма розвиту транспортну мрежу авто-драгох, швидких драгох и два вельки аеродроми. Городски превоз уключує 654 автобусни линиї, метро, 3 линиї трамвайох, пригородску желєзнїцу и приватнїкох хтори обслужую 1.070 побочни автобусни линиї. Паризки метро ма 380 станїци и 16 линиї (14 главни и два побочни). Длужина шинох 221.6 км. Понеже розстоянє медзи станїцами кратке, од 1960-их уведзена система 5 експресни линиї ґу оддалєним предгородом зоз меном РЕР. Париз ма и 4 линиї лєгкей желєзнїци. Париз главни центер националней системи желєзнїцох. У городзе постої 6 желєзнїцки станїци: Сивер (Gare du Nord), Монпарнас (Gare Montparnasse), Восток (Gare de l'Est), Лион (Gare de Lyon), Австерлиц (Gare d'Austerlitz) и Сен Лазар (Gare Saint-Lazare). Постоя три типи желєзнїцких линийох: линиї велькей швидкосци (ТҐВ), линиї нормалних швидкосцох и пригородска желєзнїца. Од юлия 2007. город Париз понука гражданом и туристом систему вименьованя [[Бициґла|бициґлох]] за воженє по городу (Велиб). За тоту наменку одредзене 750 станїци зоз коло 10.000 бициґлами. Два вельки паризки аеродроми то Орли (южно од города) и Шарл де Ґол при месце Роаси. Постої и вельо менши аеродром у Бовеу, коло 70 km сиверно од вароша. Штварти аеродром, Ле Бурже, служи лєм за дїловни авиони и сайми авияциї. Город ма 3 главни авто-драги и коло 2000 км маґистрални драги. == Култура == === Медиї === Главни медийни хижи Французкей концентровани у Паризу. То: видавательна хижа ''Le Figaro'', медийни компаниї ''Vivendi'' ''Universal'', ''Groupe Lagardère'' и ''Groupe TF1''. Найважнєйши дньово новини то ''Ле Фиґаро („Le Figaro“), Ле Монд („Le Monde“)'' и ''Либерасион („Libération“).'' == [[Спорт]] == Главни спортски клуби у Паризу то фодбалски клуб ''Пари Сен Жермен'', кошаркашски ''Расинґ'' и раґби клуб ''Стад Франсе Пари''. Стад де Франс найвекши городски стадион. Вибудовани є за Шветове першенство у фодбалу 1998. и ма 80.000 места. Хаснує ше за фодбалски и раґби змаганя, як и за атлетику. У Паризу три раз отримани Лєтни олимпийски бависка (1900, 1924 и 2024) и два Шветово першенства у фодбалу (1938. и 1998). Каждей сезони бициґлистичне обегованє Тур де Франс ма иншаку маршуту, алє ше закончуюца етапа вше вожи у Паризу. Од 1975. циль на авениї Єлисейских польох. Отворене першенство Французкей у тенису ше каждого року бави на червеней глїни стадиона Ролан Ґарос у околїску Париза. То єден од 4 престижних ''Ґренд слем'' турнирох. == Партнерски городи == Од 1956. єдини партнерски город Париза то Рим. Од того датума створени и слоґан „Лєм Париз достойни Рима; лєм Рим достойни Париза” (франц. Seule Paris est digne de Rome; seule Rome est digne de Paris итал. Solo Parigi è degna di Roma; solo Roma è degna di Parigi). {{Commonscat}} == Вонкашнї вязи == * [https://www.felixtravel.rs/vest/pariz-istorija-i-kultura.html Pariz Istorija i Kultura], ''www.felixtravel.rs'' * [https://www.fudeks.rs/portfolio/vodic-kroz-pariz?blog-id=6&lang=sr Vodić kroz Pariz], ''www.fudeks.rs'' == Референци == [[Катеґория:Париз| ]] [[Катеґория:Вароши у Европи]] [[Катеґория:Вароши у Французкей]] nv3c8lszz3p5nvg5938n408947ur92e Юлиян Рамач (дириґент) 0 490 22256 21364 2026-10-05T14:52:08Z Keresturec 18 22256 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п ! colspan="2" |<big>Юлиян Рамач Чамо</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Julin Ramač Čamo.jpg|alt=Юлиян Рамач Чамо|center|мини|300x300п|Юлиян Рамач (1987. року)]] |- |'''Народзени''' |21. децембра 1963. |- |'''Умар''' |24. юния 2016 (53) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня музична школа Исидор Баїч Нови Сад |- |'''Период твореня''' |1986—2016. |- |'''Жанри''' |музичар, аранжер, композитор, дириґент |- |'''Поховани''' |на теметове у Руским Керестуре |} '''Юлиян Рамач''' (*21. децембер 1963—†24. юний 2016), визначни [[музичар]], [[композитор]], аранжер, дириґент и музичних фаховец. == Биоґрафия == Юлиян Рамач народзени 21. децембра 1963. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Родичи [[оцец]] Дюра и [[мац]] Леона родз. Медєши. Юлиян бул наймладши спомедзи пецерих дзецох у фамелиї Рамачових. Основну школу закончел у Руским Керестуре. Попри основней школи Ю. Рамач ходзел до [[Основна музична школа|основней музичней школи]]-ШОМО, Кула оддзелєнє у Р. Керестуре и учел ше грац на гармоники. Його позарядови талант за [[Музика|музику]] препознал [[Яким Сивч]], так же после основней музичней школи, без огляду же нє закончел цалу нїзшу музичну школу, Юлиян Рамач початком 80-тих рокох прешлого вику ше уписал и закончел Штредню [[Музична школа ,,Исидор Баїч''|музичну школу ''Исидор Баїч'']] у Новим Садзе, теорийни напрям а грал инструмент клавир (як факултативни инстурмент) и дуйни инструмент-фаґот. == Юлиянова музична драга == [[Файл:Hudaci z DKRK.jpg|alt=Оркестер Дома култури Руски Керестур|thumb|414x414п|Оркестер Дома култури Руски Керестур - з лїва: Янко Гайдук Омер, Мижо Бодянец, Юлиян Рамач Чамо и Миронь Гарди Йоле. ]] После законченя стреднєй школи Юлиян Рамач ше уписал на [[Академия уметносци Универзитету у Новим Садзе|Академию уметносцох у Новим Садзе]], одслухал три семестри та претаргнул студиї и 1986. року почал робиц у [[Дом култури Руски Керестур|Доме култури у Руским Керестуре]] як музични сотруднїк и [[Корепетиция|корепетитор]]. Попри тим, Юлиян Рамач вецей роки пририхтовал музични точки у вецей наших културно-уметнїцких дружтвох зоз тамтейшима аматерами, або там бул и корепетитор у пририхтованю танцох у нових [[Хореоґрафия|хореоґрафийох]]. Под час роботи у Доме култури у Руским Керестуре Юлиян зоз замеркованим успихом водзел дзивоцки [[хор]], мишани хор, жридлову шпивацку ґрупу (хлопску и женску), парохиялни хлопски хор Церкви св. о. Николая у Руским Керестуре, [[Тамбура|тамбурови]] [[оркестер]] керестурского Дому култури и вельки народни оркестер Дому култури. Тиж так, вон пририхтовал и дзецински вокални ґрупи. Попри такей анґажованосци у нашим музичним живоце, Юлиян Рамач Чамо бул и плодни композитор и [[Оркестрация|аранжер]]. Розписовал аранжмани нє лєм за свойо [[Композиция|композициї]], алє и за композициї других авторох, котри були виводзени на Червеней ружи або на Ружовей заградки. Треба ту спомнуц же ше Юлиян Рамач Чамо опробовал и у компонованю одвитуюцей [[Подзелєнє музики|музики]] и за театрални представи за одроснутих и за дзеци. Як абсолутни слухиста, цо велька ридкосц, грал на клавиятурох и гармоники, на струнових - тамбурових [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], на дуйних- фаґот и сопилку, нє були му страни анї смиково инструменти и за свойо нєполни 53. роки живота зохабел за собу вельке музичне дїло и фахову роботу, цо шлєбодно мож поровнац з дїлом велїканох рускей музики, як цо [[Яким Сивч]], браца Тимково, [[Витомир Бодянєц]], у дзепоєдним их аж и прероснул. У Доме култури, як музични сотруднїк Юлиян Рамач почал робиц у новембру 1986. року и три децениї бул твардо „звязани” за тоту институцию та мож шлєбодно повесц – цалосна музична дїялносц Дому култури остатнї пар децениї була на Чамових плєцох. Як цо ношел музичну роботу Дому култури, так бул водзаца особа и у музичним живоце Руснацох на тих просторох. Окреме нашо музични фестивали мали його печац, насампредз ''Фестивал култури Червена ружа'' и Ружова заградка, з хторима вєдно роснул и Юлин – як композитор, аранжер, дириґент, фахови руководитель. Юлиян Рамач достал и награду Културно-просвитней заєднїци Општини [[Кула]] Зарї култури, подзекованє з нагоди 50-го ювилейного Фестивалу. == Музични опус == Юлиян Рамач Чамо компоновал коло 40 нови руски шпиванки у народним духу, коло 15 у забавним и коло 45 дзецински, найвецей на тексти своєй шестри Меланки и брата Михала, велї подоставали и награди на ''Ружи'' и ''Заградки''. За нїм числени аранжмани, авторска музика за театрални представи, коло 50 сонґи за дзецински театрални представи, компоновал музичну приповедку ''Сказка о гушлї и гушлярови'' за Радио Нови Сад, сотрудзовал з нашима редакциями радия и ТВ, з кулску музичну школу, дириґовал и з Националним оркестром Руснацох, писал за ньго аранжмани… И шицко цо робел, робел з дзеку, вредно, даваюци цалого себе, нє шпоруюци ше. Як позарядови фаховец у музики свойо музичне знанє и искуство нєсебично преношел и на младших, так же вишколовал велї ґенерациї музичарох, нє лєм у Керестуре, алє и у КУД-ох по местох дзе жию Руснаци. Попри тим же бул позарядови [[музичар]], Юлина шицки паметаю и як барз доброго чловека, котри нїкому нє превредзел и котри за каждого мал сцерпеня, без нервози и дзвиганя гласу, як у роботи з аматерами, так и вообще. Юлиян Рамач бул оженєти зоз Татяну родз. Няради и у малженстве мали два дзивчата, Оксану и Олесю. Юлиян Рамач умар 24. юния. 2016. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. На Фестивалу рускей култури Червена ружа од 2016. установена нова манифестация на спомин тому музичному ентузиястови под назву Музични вечар Юлиян Рамач Чамо. Оркестер Дома култури тиж од нєдавна ноши назву його мена ''Юлиян Рамач-Чамо'' === Авторски композициї Юлияна Рамача === {| class="wikitable" |+ ! colspan="8" |Фестивал култури Червена ружа |- | | colspan="6" |<div style="text-align: center;"> '''У народним духу''' | |- |'''Рок''' |'''Композиция''' |'''Автор текста''' | | |'''Рок''' |'''Композиция''' |'''Автор текста''' |- |1989. |Танєц любови |Мелания Римар | rowspan="10" | | rowspan="10" | |2001. |Букет младосци |Мелания Римар |- |1990. |У цудзим швеце |align="center" | " |2002. |[https://www.youtube.com/watch?v=GghduktDoPQ Руски коренї] |Серафина Макаї |- |1991. |Стари обичаї |align="center" | " |2003. |Жиєме любов |Мелания Римар |- |1993. |[https://www.youtube.com/watch?v=tzA8LnFJc-c Ноцни шпиванки] |[[Михайло Зазуляк]] |2003. |Нашо Нове Орахово |Любо Рац |- |1994. |Зохабел ме |Амалия Хромиш |2004. |[https://www.youtube.com/watch?v=WXDpPTQc3_g Писня керестурских ловарох] |Михал Рамач |- |1995. |Чувайме свойо |Мелания Римар |2004. |Салаши |align="center" | " |- |1996. |Златна свадзба |align="center" | " |2006. |[https://www.youtube.com/watch?v=KgaxFWOE4rc&list=RDKgaxFWOE4rc&start_radio=1 Свадзебни дзень] |Любомир Загорянски |- |1997. |Шпивай ми |Ясмина Арва |2007. |Стари леґинь |Михал Рамач |- |1997. |Ширцом по швеце |Мелания Римар |2008. |[https://www.youtube.com/watch?v=pnURkj65wys Студзенка] |Мелания Римар |- |1998. |Гудаци муша грац |align="center" | " | | | |} {| class="wikitable" |+ ! colspan="8" |Фестивал култури Червена ружа |- ! ! colspan="2" |У забавним духу ! ! ! ! colspan="2" |Червене пупче |- |'''Рок''' |'''Композиция''' |'''Автор текста''' | | |'''Рок''' |'''Композиция''' |'''Автор текста''' |- |1985. |Михалово лєто |Михал Рамач | | |1993. |Велька любов |Владимир Бесерминї |- |1986. |Блуканя ґу златастому |Мелания Римар | | |1995. |Таня |Мария Фа |- |1988. |[https://www.youtube.com/watch?v=7RKHgTS6fRk Одходза младосци з очох] |align="center" | " | | |1996. |Прешла уж жима |Раде Павелкич/М. Зазуляк |- |1989. |Заорани дильови |align="center" | " | | |1997. |Пре нови амрел |Мелания Римар |- |1989. |[https://www.youtube.com/watch?v=7qqSE3ijP3A&list=RD7qqSE3ijP3A&start_radio=1 Гварел ши ми же одходзиш] |Любка Гаргаї | | |1997. |Чом Иринка финка |align="center" | " |- |1991. |Най ружа останє |Владимир Бесерминї | | |1998. |Моя школа |Серафина Макаї |- |1993. |[https://www.youtube.com/watch?v=mdZaZrNBzMU Єшеньски нємири] |Михайло Зазуляк | | |1998. |Фантазиї |Мелания Римар |- |1993. |Дзивоцки чеканя |align="center" | " | | |1998. |Новотни тротинет |align="center" | " |- |1995. |Знова до цудзини |align="center" | " | | |2001. |Любим Мижа |Янко Николич |- |1996. |По полноци |Мелания Римар | | |2001. |Добре пчолом |Мелания Римар |- |1997. |Христово роки |Михайло Зазуляк | | |2002. |Моя мамочка |Любомир Загорянски |- |1998. |Тей ноци |Ясмина Арва | | |2002. |Прави дїдо |Мелания Римар |- |2003. |Дражка на салаш |Михал Рамач | | |2003. |Ми би сцели |align="center" | " |- |2010. |[https://www.youtube.com/watch?v=qEM5b9zAV5I Чувай ме] |Мелания Римар | | |2003. |Муки любовни |align="center" | " |- | colspan="3" | | | |2004. |Стреже за мну Сенка |Михайло Зазуляк |- ! colspan="3" |Червене пупче | | |2004. |Мацерово лїки |Мелания Римар |- |1987. |Лєто у дїда |Мелания Римар | | |2006. |Баба метеоролоґ |align="center" | " |- |1988. |[https://www.youtube.com/watch?v=fOo0CdTK9KI Стари приповедки] |align="center" | " | | |2006. |Чаривне путованє |Любомир Загорянски |- |1988. |Нажалєна математика |align="center" | " | | |2007. |Чарни слон |Мелания Римар |- |1988. |Семафор |Владимир Бесерминї | | |2007. |Дїдово витамини |align="center" | " |- |1989. |Зебра |align="center" | " | | |2008. |Пупче мале |Владимир Еделински |- |1989. |Нєясни рахунки |Мелания Римар | | |2008. |Цмота нїчовка |Мелания Римар |- |1989. |Бавиц нам ше дайце |Михайло Зазуляк | | |2009. |Школа у природи |align="center" | " |- |1990. |Дзеци без гришки |Мелания Римар | | |2009. |Нїяка жима |align="center" | " |- |1990. |Живи бависка |align="center" | " | | |2013. |[https://www.youtube.com/watch?v=reQcunf1Y20 Здравко люштавко] |align="center" | " |- |1991. |Цибулько моя |Михайло Зазуляк | | |2013. |Стародавни лакотки |(Ю.Рамач - М.Римар) |- |1991. |Лєгко зубарови |Мелания Римар | | |2014. |Коцки |(Ю.Рамач - М.Римар) |- |1993. |Нє страшце нас з бубушами |align="center" | " | | |2015. |Чаривни заглавчок |(Ю-Рамач - М.Римар) |- |1993. |Любовна загадка |Михайло Зазуляк | | |2016. |[https://www.youtube.com/watch?v=Navubc1mcVQ Нїч нє прескочим] |Мелания Римар |} {| class="wikitable" |+ ! colspan="8" |Ружова заградка |- !Рок !Композиция !Автор текста | | !Рок !Композиция !Автор текста |- |1992. |У вербинкох |Мелания Римар | | |2005. |[https://www.youtube.com/watch?v=jIqp_wOVpE4 Даруй ше] |Мелания Римар |- |1993. |[https://www.youtube.com/watch?v=S_wsSOVdRlQ Свадзебна] |align="center" | " | | |2007. |Млади мешац |align="center" | " |- |1993. |Буджацка |Михайло Зазуляк | | |2007. |Три руски валали |С. Макаї |- |1997. |Одходзим |Ясмина Арва | | |2008. |[https://www.youtube.com/watch?v=LkbWWYvgSbw Ноцне шпиванє] |Мелания Римар |- |1997. |Любме любени |Мелания Римар | | |2010. |[https://www.youtube.com/watch?v=PC5-yGl18qU Паприґарска] |Михайло Зазуляк |- |1998. |[https://www.youtube.com/watch?v=a-8cVqUpP-E Нашо нєдзелї] |align="center" | " | | |2012. |Цепли домик |Мелания Римар |- |1999. |[https://www.youtube.com/watch?v=jIqp_wOVpE4 Били жими] |align="center" | " | | |2014. |Шпиванка лїчи |align="center" | " |- |2001. |[https://www.youtube.com/watch?v=fXxjarE5Eko Млада руска андя] |Серафина Макаї | | |2015. |[https://www.youtube.com/watch?v=gqHSrOtJOmg Дзе любов греє] |align="center" | " |- |2003. |Мам гунцута |Михайло Зазуляк | | |2016. |Ми єдно друге маме |align="center" | " |- |2004. |[https://www.youtube.com/watch?v=iiOP8figH6A&list=RDiiOP8figH6A&start_radio=1 Руснакова драга] |Владимир Дїтко | | | | | |} == Литература == * Тамаш, др Юлиян: „Дом културиˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 419. * ''Руски християнски календар'' 2017. рок, бок 202 == Вонкашнї вязи == * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf ''Юлиян Рамач Чамо'' (биоґрафия и список композицийох)], ''Червена ружа 1962-2011, Том II,'' Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014., б. 526-528. * [https://www.youtube.com/watch?v=Aqx9JcdOk_M ''MUKI LJUBOVNI (МУКИ ЛЮБОВНИ'')], Проєкт Дома култури Руски Керестур – Червене пупче 2020. Музика: Юлиян Рамач Чамо Текст: Михайло Зазуляк Аранжман: Мирослав Пап * [https://rntdjadja.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0/ ''РУСАЛКА''] Премиєра: 28.01.2012. Руски Керестур, директор Сашо Палєнкаш, Автор: Штефан Гудак, Режия, адаптация и вибор музики: [[Михайло Зазуляк]], Сценоґрафия: Биляна Роман, Костимоґраф: Таня Орос, Автор музики: Юлиян Рамач Чамо и Яким Сивч * [https://www.danas.rs/kultura/in-memoriam-julijan-ramac-camo-1963-2016/ IN MEMORIAM: ''Julijan Ramač Čamo (1963-2016)''], ''Danas,'' kultura, 28.06.2016. * [https://rtv.rs/sr_lat/hronika/preminuo-julijan-ramac-camo_731155.html ''Preminuo Julijan Ramač Čamo''], Radio-televizija Vojvodine, Hronika, 24. jun 2016., Novi Sad * [https://www.youtube.com/watch?v=04BsvgCUn48 ''in memoriam Юлиян Рамач Чамо - in memoriam Julijan Ramac Camo''], YouTube. РТВ Войводина, Jun 24, 2016 * [https://www.youtube.com/watch?v=Ulm7-4jFbZw ''Revijalna časc,'' predstavjanje muzičnej tvorčosci Julijana Ramača], 26 Ružova zahradka, 12. marec 2016. {{DEFAULTSORT:Рамач , Юлиян }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музичаре]] [[Катеґория:Дириґенти]] [[Катеґория:Композиторе]] [[Катеґория:21. децембер]] [[Катеґория:Народзени 1963]] [[Катеґория:24. юний]] [[Катеґория:Умарли 2016]] t18fi7kay9zex9j5mp2734ldy1k5hl6 Винко Жґанец 0 3412 22255 20756 2026-10-05T14:45:21Z Keresturec 18 Уложени два фотки 22255 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Винко Жґанец </big> | label2 = | data2 = [[File:Vinko Žganec.png|right|thumb|300px|]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =20. януара 1890 | label5 = Датум упокоєня | data5 =12. децембра 1976 (86) | label6 = Державянство | data6 = угорске, югославянске | label7 = Язик творох | data7 = горватски | label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Вараждин, Заґреб | label9 = Универзитет | data9 = Теолоґийни и Правни факултети, Заґреб | label10 = Наукови ступень | data10 = доктор права | label11 = Период твореня | data11 =1921—1973. | label12 = Жанри | data12 = право, етномузиколоґия, мелоґрафия, компонованє | label13 = Поховани | data13 = | label14 = Припознаня | data14 = Академик, член Югославянскей академиї наукох и уметносцох Орден роботи зоз червену заставу Награда АВНОЙ-а Награда ''Божидар Аджия'' }} '''Винко Жґанец''' (*[[20. януар]] 1890—†12. децембер 1976) , бул горватски правнїк, етномузиколоґ, мелоґраф, [[композитор]] и академик, та єден зоз найзначнєйших горватских записовачох народних танцох, писньох, обрядох и обичайох. == Биоґрафия == Винко Жґанец народзени 20. януара 1890. року у валалє Вратишинец у Медзимурю, хторе у тедишнїм чаше припадало Мадярскей. Ходзел до мадярскей народней школи хтору закончел у родним валалє 1901. року. Перши три роки ходзел до ґимназиї у Вараждинє и як одлични школяр достал безплатне место у орфанотрофию у Заґребе. У Заґребе ходзел од 4. по 6. класу до Класичней ґимназиї, а 7. и 8. класу закончел у надвладическим лицею. Матуровал 1910. року з одличним успихом у Класичней ґимназиї.<ref>Koprek, Ivan: Thesaurus Archigymnasii, Zbornik radova u prigodi 400. godišnjice Klasične gimnazije u Zagrebu (1607. – 2007.), Zagreb, 2007., str. 925., ISBN 978-953-95772-0-7</ref> После матури ше уписал на Теолоґийни факултет хтори закончел 1914. року. Пори студийох виучовал и [[Подзелєнє музики|музику]], науку о гармониї, контрапункт, музични форми и познаванє музичних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]] при [[Професор|професорови]] Франьови Дуґанови старшому. Подуки зоз граня на клавиру доставал од управителя Музичного конзерваториюму Вєкослава Росенберґа-Ружича. У Заґребе ше 1917. року уписал на Правни факултет хтори, як доктор права, закончел 31. юлия 1921. року. == Кариєра == '''Початки етномузиколоґийней роботи''' Єден час бул парох у Декановцу дзе иницировал формованє кайкавского [[Молитвенїк|молитвенїка]] ''Єжуш, любов моя'' вєдно зоз Юрийом Лайтманом, Иваном Кухаром и Иґнацийом Липняком. Бул замерковани як єден з актерох приключеня Медзимуря ґу матки жеми на концу Першей шветовей войни. Ище 1916. року у Заґребе видал першу звязку ''Hrvatskih pučkih popijevaka iz Međimurja'', дїло хторе порушало вельке интересованє, скоро сензацию у културних и политичних кругох у [[Горватска|Горватскей]] и хторе мало значну улогу при конєчней одлуки Версайскей мировней конференциї о оставаню Медзимуря у составе Горватскей.<ref>[https://regionalni.com/vratisinec-iskazali-postovanje-cuvaru-bastine-dr-vinku-zgancu/ Vratišinec: iskazali poštovanje čuvaru baštine dr. Vinku Žgancu]</ref> Винко Жґанец ступел од вчасней младосци до шорох напредней горватскей интелиґенциї, хтора у значних историйних хвилькох, пред и под час войни од 1914. по 1918. робела на ошлєбодованю и зєдинєню южних Славянох до заєднїцкей нєзависней народней держави. Правдиви триюмф дожил на Вилїю 1918. року кед з медзимурскима добровольцами и горватскима четами вошол до Медзимуря як ошлєбодитель Медзимуря од длуготирвацей мадярскей власци. Од 1922. року Винко Жґанец робел у Поверенїцтве за Медзимурє як парохиялни службенїк, а од 1924. по конєц 1925. року бул окончователь длужносци Гражданского поверенїка за Медзимурє у Чаковцу як владов секретар. То була, у гевтим чаше, другоступньова управна власц у Медзимурю. Ту ше Винко Жґанец визначел з роботу на вибудови нових школох по Медзимурю як и у оправкох постояцих старих будинкох у хторих була отримована школа. Основал Широтиньски стол у Чаковцу и бул його перши предсидатель. Уведол до пракси роботу општинских судох, а 1924. року написал кнїжку ''Zavičajno pravo u'' ''Međimurju i Prekmurju'' а потим и кнїжку ''Općinsko sudovanje.'' Як владов секретар, 1926. року бул премесцени до тедишнєй Приморско-країнскей обласци до Карловцу. Року 1927. напущел управну службу и пошол до Зомбора як адвокатски приправнїк и отворел адвокатску канцеларию. Ту розвил замерковану правну праксу у своїм правнїцким фаху. Бул велї роки главни секретар Правнїцкого дружтва и редактор мешачнїка ''Pravni pregled.'' [[Файл:Vinko Žganec.JPG|мини|317x317п|Биста Винка Жґанца у Чаковцу]] == Одход до Заґребу == У марцу 1941, року Винко Жґанец прешол до Заґребу, дзе є меновани за новтаруша. Под час войни новтарушства були утаргнути, та окончовал длужносц адвоката по юний 1943. року, кед бул вибрани у Горватским авторским дружтве у Заґребе за главного секретара. Тоту институцию водзел по 1. октобер 1945. року. Як секретар ГАД, почал обсяжнєйше преучовац правни предписаня и праксу з обласци авторско-правней защити. Участвовал у ушорйованю нормативних предписаньох з подруча авторско-правней защити. У периодзе 1945 – 1948. робел як [[музиколоґ]] у Етноґрафичним музею у Заґребе. У септембре 1948. року основани у Заґребе Институт за народну уметносц и Жґанец постал перши управитель того институту. Од 1948. по єшень 1966. преподавал на Музичней академиї у Заґребе предмет Музични фолклор. Винко Жґанец бул главни инициятор снованя Здруженя музичних фолклористох Югославиї. Року 1952. у Пули предшедовал зоз сновательну скупштину того здруженя. Ту бул вибрани за першого предсидателя Дружтва фолклористох Горватскей. Тоту длужносц окончовал по 1963. рок, кед бул вибрани за доживотного почесного предсидателя.<ref name=":0" /> Од 1952. року бул предсидатель Югославянского комитету Медзинародного совиту за музични фолклор (''International Folk Music Council, нєшка International Council'' ''for Traditional Music''), а од 1955. по 1967. рок бул член Вивершного одбору тей орґанизациї. За дописного члена Югославянскей академиї наукох и уметносцох вибрани є 1948. року, а за порядного члена 1966. року. <ref name=":0">Hrvatsko društvo skladatelja: [http://www.hds.hr/clan/zganec-vinko/ Žganec, Vinko.]</ref><ref name=":1">[https://enciklopedija.hr/clanak/67711 Žganec, Vinko]. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža.</ref> Свою першу народну пошпивку Винко Жґанец записал у родимим валалє Вратишницу 1908. року, кед як ґимназиялєц пошол дому за швета. Пошпивку ''Megla se kadi'', ''hajdina cvete'' одшпивала му його шестра Роза. Од тей хвильки, та по 1973. рок , записал або знял на маґнетофону вецей як 25.000 народни пошпивки, мелодиї за рижни музични инструменти, танци и кола, та о рижних народних обичайох ширцом Горватскей, а и у сушедних державох у хторих жию Горвати.<ref name=":1" /><ref>[http://kud-vratisinec.hr/dr-vinko-zganec/ Dr. Vinko Žganec | KUD Dr. Vinko Žganec] - Vratišinec. kud-vratisinec.hr.</ref> За свойо перши записани и за хорске шпиванє гармонизовани и обробени пошпивки достал 1912. року награду Союзу шпивацких дружтвох Горватскей. == Горватски народни пошпивки з Медзимуря == Його перша кнїжочка ''Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja'', на шветло дня винєсла нєпознате благо и красу тих шпиванкох (у жридловей форми познатих под назву медзимурски пошпивки) широкому кругу гражданства, и окреме [[Музичар|музичаром]] хтори о нїх до теди барз мало знали, алє хтори потим зрозумели же Медзимурє по своїх пошпивкох швет за себе хтори им Винко Жґанец теди одкрил. После ошлєбодзеня Медзимуря 24. децембра 1918. року Винко Жґанец розвил свою просвитительску и родолюбну дїялносц на шицких подручох народного живота. Так уж 11. фебруара 1919. року одведол до Заґребу зоз Иґнацийом Липняком селянски шпивацки [[хор]] зоз Мацинцу, хтори у Горватским музичним заводзе виведол програму Медзимурски уметнїцки вечари. З тей нагоди Жґанец отримал и свойо познате преподаванє о Медзимурю и медзимурских пошпивкох. Уж у своїх перших написох Винко Жґанец обачує розлику медзи форму медзимурских пошпивкох и пошпивками других [[Народ|народох]]. ::''Форми медзимурских народних пошпивкох ше розликую од єднообразней симетриї хтора панує у ґерманскей и романскей народней и уметнїцкей музики. Кажда медзимурска пошпивка ма свою форму хтору нє одредзує прераховани розум алє чувство. Прето Медзимурец, без огляду чи є леґинь чи дїдо, кед шпива вон постава вельке дзецко и теди мирує. Вон шпива прето же би виполнєл тот мир. Вон у своєй писнї чисти уметнїк. Зоз музику и словами вон виражує правду хтору нє ма потреби доказовац, бо тоту правду, кажде хто го слуха, чувствує.'' Свою другу кнїжочку ''Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja, svezak II'', вон видал 1920. року. У тей збирки вон надополнєл и потвердзел исправносц и оправданосц своєй роботи як мелоґрафа и музиколоґа, бо пред горватску явносц тедишнього часу винєсол нєпознате богатство горватскей народней творчосци з Медзимуря. Уж теди велїх барз нєсподзивйовала Жґанцова роботносц, тїлесна и духовна моц, велїчезна музична култура, знанє и всестраносц. Югославянска академия наукох и уметносцох 1924. и 1925. року видала два барз познати Жґанцово звязки медзимурских и шветовних народних шпиванкох. Вон перши спознал цесну вязу медзи мелодиями народних церковних шпиванкох зоз Медзимуря и стародавнима способами. Спрам оцени тедишнїх музичних фаховцох, вон бул тот перши цо правилно и удатно виведол гармонизацию старих способох у народней шпиванки. Познєйше свою етномузиколоґийну роботу, а особлїво єй мелоґрафску часц, преширел зоз музичним благом [[Бачка|Бачкей]], Баранї, Славониї, а окреме зоз околїском Зомбора. Вон з часу на час видавал Горватски народни шпиванки гармонизировани або обробени за мишани або хлопски хори у вецей звязкох. У нїх були обявени пошпивки зоз Медзимуря, Приморя, Крку, Истри, Каству, Турополя, Полїцох, Дубровнику и других. [[Файл:Pjesme jugoslavenskih Rusina.jpg|мини|351x351п|Писнї югославянских Русинох, 1946. рок]] == Жґанцова вяза и помоц Руснацом == Як дїяч у култури, учитель [[Михайло Ковач|Михал Ковач]] записал 58 руски народни писнї (текст и [[Нота|ноти]]) по наших руских валалох у Сриме и тот музични материял послал познатому горватскому музиколоґови др Винкови Жґанцови. Сам Винко Жґанец ше, потим, баржей заинтересовал за нашо музичне благо, та записал вецей писнї од рижних шпивачох у заґребскей грекокатолїцкей семинариї, обєдинєл их зоз Ковачовима записами, та тот материял бул достаточни же би др Винко Жґанец 1946. року порихтал и видал кнїжку ''Писнї югославянских Русинох'' зоз стихами 116 писньох алє, по першираз, и зоз нотним записом истих. Кнїжка дожила обновене виданє 1996. року, нє лєм пре 50-цу друкованей першей кнїжки и подзековносци В. Жґанцови алє и пре потреби Руснацох у роботи у КУД-ох, як и пре други народи хтори заинтересовани за нашу Руску шпиванку и музичну творчосц. Руски писнї хтори були найпознатши на тих просторох др. Винко Жґанец у тим зборнїку обробел, гармонизовал и аранжовал за хорске шпиванє преважно за мишани хор, найвецей штироглаово за САТБ ([[сопран]], [[Алт|алт,]] [[тенор]] и [[Бас|бас)]], хлопски и менєй за женски [[хор]]. Тиж постоя обробки зоз солистом (найчастейше зоз хлопским гласом (тенор, бас и бас-баритон) зоз провадзеньом мишаного або хлопского хора. == Верх кариєри == Найвекшу активносц у своєй етномузиколоґийней роботи Винко Жґанец розвил после 1948. року. Записовал у шицких крайох дзе жию Горвати, чи у жеми чи у Мадярскей и Австриї. Обрабял записани и на маґнетофон зняти прейґ 10.000 народни шпиванки з Медзимуря, потим ушорйовал записи и знїмки зоз других крайох хтори ше находза у Институту за народну уметносц у Заґребе (нєшка Институт за етнолоґию и фолклористику), а єст их коло 10.000.<ref>LZMK / Proleksis enciklopedija:[http://proleksis.lzmk.hr/51156/ Žganec, Vinko]</ref>[[Файл:Noć muzeja 2024, Čakovec - Vinko Žganec.jpg|мини|375x375п|Фотоґрафия Винка Жґанца зоз членми Дружтва Медзимурцох у Заґребе хтори облєчени до народного облєчива 1955. року, хтора виложена у Музею Медзимуря у Чаковцу.]] Окреме треба визначиц єдинствени знїмки ґлаґоляшского горватского литурґийного шпиву хторе 1955, 1956. и 1957. року знял на островох Крку, Рабу, Паґу, Брачу, на Шибенїцких островох и у Истри, як и у варошох и местох горварского приморя. Велька часц тих знїмкох ше чува у Старославянским институту Светозар Ритиґ у Заґребе. Под час свойого живота написал и обявел прейґ тисяч роботи з подруча музики и права. За Музичну енциклопедию Лексикоґрафского заводу у Заґребе обробел часц музично-фолклорних одреднїцох хтори ше одноша на горватски народни пошпивки. Отримал замерковани преподаваня на конкґресох фолклористох Югославиї на Бєлашници, у Пули, Вараждину, Бледу, Новим Винодослким, Заєчару, Скопю и у другим местох. Як учаснїк на медзинародних конференцийох и конґресох у иножемстве отримал реферати и преподаваня у Ослу, Фрайбурґу, Лондону, Копенгаґену, Будапешту, Букурешту, Штутґарту, Тросинґену, Єрусалиме, Атини, Бечу, Ґрацу и Дубровнику. Винко Жґанец приял 1964. року награду Божидар Аджия за свойо дїло ''Hrvatske pučke popijevke iz'' ''Koprivnice i okolice'', у виданю ЮАНУ 1962. року, 1965. бул одликовани з Орденом роботи зоз червену заставу, а 1970. достал найвисше дружтвене припознанє хторе ше теди додзельовало за найвисши досяги у науковей и уметнїцкей роботи, награду АВНОЙ-а. Як искусни музични педаґоґ Винко Жґанец преподавал на Музичней академиї у Заґребе. Орґанизовал и удатно кончел теренски виглєдованя по цалей Горватскей на хтори водзел зоз собу студентох пре записовнє и пренаходзенє народних шпиванкох и обичайох. == Дїла == ● Narodne popijevke Hrvatskog zagorja – Etnomuzikološka studija. U: Žganec, Vinko (ur.), Zbornik za narodni život i običaje. Knjiga 44, Zagreb: JAZU, 1971. ● Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – knjiga I. Zagreb: Zavod za istraživanje folklora, 1990. ● Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – knjiga II. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 1992. ● Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – knjiga III. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2002. ● Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – svjetovne i crkvene. Čakovec: Matica hrvatska, 2015. == Ґалерия == <gallery> Файл:V. Žganec Rusinske pesme, obrada za hor.jpg|алт=Др. Винко Жґанец, Зборнїк руских писньох |Др. Винко Жґанец, Зборнїк руских писньох (обробени за хорске шпиванє). Обновене виданє 1996. року </gallery> == Вонкашнї вязи == * LZMK / Hrvatska enciklopedija:[https://enciklopedija.hr/clanak/67711 Žganec, Vinko] * LZMK / Proleksis enciklopedija: [http://proleksis.lzmk.hr/51156/ Žganec, Vinko] * Hrvatsko društvo skladatelja: [http://www.hds.hr/clan/zganec-vinko/ Žganec, Vinko] * ]https://www.hrvatskarijec.rs/vijest/A31797/Medjimurska-popevka-%E2%80%93--zastitni-znak-hrvatskog-identiteta/ Međimurska popevka – zaštitni znak hrvatskog identiteta] == Референци == <references /> [[Катеґория:Академики]] [[Катеґория:Композиторе]] [[Катеґория:Етномузиколоґи]] [[Катеґория:Мелоґрафи]] dk0utt9598681rer1zgt2x2u01ve6ok Шаблон:Уметнїки 10 3518 22259 22202 2026-10-05T18:09:39Z Saslavik 1716 /* */ 22259 wikitext text/x-wiki <noinclude> {{/док}} </noinclude><includeonly><table class="infobox vcard" style="width: 22em; text-align: left; font-size: 88%; line-height: 1.5em; border-spacing: 3px; border: 1px solid #e4f5f0; background-color: #ffffff;"> <tr> <th colspan="2" class="fn" style="text-align: center; font-size: 125%; font-weight: bold; background-color: #FED8B1; padding: 6px; color: #000000;">{{{Мено|{{PAGENAME}}}}}</th> </tr> {{#if:{{{Полне мено|}}}| <tr> <td colspan="2" style="text-align: center; font-style: italic; background-color: #f4fbf8; padding: 2px 5px; font-size: 95%;">{{{Полне мено}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Слика|}}}| <tr> <td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;"> [[Файл:{{{Слика}}}|{{{Ширина слики|220px}}}|alt={{{Мено|}}}]] {{#if:{{{Опис слики|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис слики}}}</span>}} </td> </tr> }} {{#if:{{{Други мена|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Други мена:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Други мена}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Датум народзеня|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; width: 40%; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум народзеня:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум народзеня}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Место народзеня|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Место народзеня:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Место народзеня}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Держава народзеня|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава народзеня:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава народзеня}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Датум шмерци|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Датум шмерци:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Датум шмерци}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Место шмерци|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Место шмерци:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Место шмерци}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Держава шмерци|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Держава шмерци:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Держава шмерци}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Обласц|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Обласц:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Обласц}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Школованє|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Школованє:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Школованє}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Познати дїла|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Познати дїла:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Познати дїла}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Награди и припознаня|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Награди:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Награди и припознаня}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Вебсайт|}}}| <tr> <th style="background-color: #e4f5f0; text-align: left; padding: 3px 5px;">Вебсайт:</th> <td style="padding: 3px 5px;">{{{Вебсайт}}}</td> </tr> }} {{#if:{{{Подпис|}}}| <tr> <th colspan="2" style="background-color: #e4f5f0; text-align: center; font-weight: bold; padding: 3px 5px;">Подпис</th> </tr> <tr> <td colspan="2" style="text-align: center; padding: 5px;"> [[Файл:{{{Подпис}}}|{{{Ширина_подписа|150px}}}|alt=Подпис]] {{#if:{{{Опис_подписа|}}}|<br /><span style="font-size: 90%;">{{{Опис_подписа}}}</span>}} </td> </tr> }} </table></includeonly> <noinclude>[[Катеґория:Шаблони]]</noinclude> khzjvo0xoxklu18u3fi3c9o9o82zic7 Антонїн Дворжак 0 3777 22249 22232 2026-10-05T13:40:01Z Sveletanka 20 22249 wikitext text/x-wiki {{Уметнїки | Мено = Антонїн Дворжак | Полне мено = Антонїн Леополд Дворжак | Слика = Dvorak.jpg | Опис слики = Портрет Антонїна Дворжака | Други мена = | Датум народзеня = 8 септембер 1841. рок | Место народзеня = Нелахозевес | Держава народзеня = Габсбурґска монархия | Датум шмерци = 1 май 1904. (63) | Место шмерци = Праг | Держава шмерци = Чешска | Обласц = | Школованє = нємецки язик, музика, локални муз.школи оддїл виолина, познєйше орґулї у Праги, компонованє | Познати дїла = * ''Свята Людмила'' * ''Концерт за виолончело и оркесер у ха-молу'' * ''Реквиєм (Requiem)'' * ''Стабат Матер'' * ''VIII симфония - Анґлийска'' * ''IX симфония-З Нового швета'' * опера ''Русалка'' * ''Славянски танци'' * ''Te Deum'' * ''Смикови квартет у Еф-дуру, оп. 96-Америцки'' | Награди и припознаня =„''Litteris et Artibus''”: Австроугорске припознанє за науку и уметносц | Вебсайт = [https://www.antonin-dvorak.cz/ www.antonin-dvorak.cz] |Познати_дїла=Концерт за виолончело и оркестер, Русалка|Подпис=Antonin dvorak signature.svg|Ширина_подписа=190п}} '''Антонїн Дворжак''' (чеш. ''Antonín Leopold Dvořák'' - Нелахозевес, 8. септембер 1841 — Праг, [[1. май]] 1904) бул чешски [[композитор]] и [[дириґент]] романтичней [[Музика|музики]]. У своїх музичних дїлох схопно комбиновал народну музику зоз симфонийну и [[Камерна музика|камерну музику.]] После Беджих Сметани, бул други чешски композитор хтори здобул шветову славу. Понеже шлїдзел Сметанов националистични дух и приклад, Дворжак часто хасновал аспекти у музики як цо то специфични ритми народней музики Моравиї и його родней Бохемиї. Дворжаков власни стил бул описовани як „подполна реконструкция националного идиома зоз симфонийну традицию, з абсорбованьом народних вплївох и пренаходкох ефикасних способох їх хаснованя.” <ref>——— (1995). „Dvořák, Antonín (Leopold)”. Ур.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 5. London: MacMillan. стр. 765—92. ISBN 978-0-333-23111-1..</ref> == Биография == Антонїн Дворжак родзени у Хабсбурґскей монархиї, на просторе нєшкайшей держави Чешскей, у околїску главного города Чешскей, у Праги, дзе преведол цали свой живот окрем у периодзе медзи 1892. и 1895. року кед бул директор конзерваториюму у Нюйорку. Антонїн Дворжак попри Беджиха Сметани найзначнєйши представнїк чешскей музики. Найчастейше за свойо мелодиї хасновал чешски народни фолклор, алє хасновал и национални фолклори других славянских народох, та и народа Сиверней Америки. Бул свестрани композитор: творел и компоновал симфониї (найпознатша у е-молу ''Симфония з'' ''Нового швета'' настала 1893), опери, симфонийски поеми, писнї, увертири, оркестерски композициї, камерну музику як и концерти. Антонїн Дворжак бул шлїдбенїк неоромантизма. Попри Б. Сметани єден є з творительох чешскей националней школи. == Музични талант == Дворжак виказал свой музични талант у вчасним своїм периодзе, як схопни школяр хтори од шейсцох рокох учел и грац на виолини. Перши явни наступи його дїлох були у Праги 1872. року, и то зоз окремним успихом 1873. року, кед мал 31 рок. Жадал достац припознаня и споза околїска Праги и вон перши приявел свою Першу симфонию за наградне змаганє у Нємецкей, алє нє удало ше му буц побиднїк, а рукопис му нє врацени, бул затрацени док ше нє пренашол вельо децениї познєйше. Потим 1874. перши раз поднєсол прилог у виду прияви за Австрийску державну награду за [[Композиция|композицию,]] у хторим були облапени два симфониї тиж и други його роботи. Гоч Дворжак нє бул свидоми того же, Йоганес Брамс бул водзаци и главни член жирия и хтори бул барз импресионовани з Дворжаковима дїлами, награда додзелєна Дворжакови за 1874. рок, и ознова за 1876, и за 1877, а теди ше Брамс и проминентни критичар Едуард Ханслик, тиж член жирия, упознали з Дворжаком. Брамс препоручел Дворжака свойому видавачови, Симрокови, хтори потим швидко поручел нотни записи дїла хторе постало познате як „Славянски танци”, оп. 46. Берлински музични критичар Луи Елерт 1878. року оценєл ''Славянски танци'' з високу оцену хтори на високим уметнїцким уровню компоновани. Клавирска верзия за 4 руки ше барз добре предавала и Дворжакова медзинародна репутация конєчно започала. === Дзецинство и одрастанє === [[File:Nelahozeves, rodný dům Antonína Dvořáka (01).jpg|right|thumb|300px| Музей и хижа у хтороей ше родзел Антонїн Дворжак, Нелахозевес, округ Мелник, (Чешска Република)]]Антонїн Дворжак народзени 8. септембра 1841. року сиверно од Праги у малим месце з меном Нелахозевес. Дворжак бул найстариши син од штернацецерих дзецох, од хторих осмеро прежили як беби. Його оцец Франтишек Дворжак (1814–1894) мал два занїманя: вон источасно бул и погосцитель и месар у Нелахозевесу, а професийно грал на [[Цитра|цитри]]. Мац Ана, родзена Зденекова (1820–1882), а була дзивка Йозефа Зденек, чувара Принца Лобковица. Малого Антонїна Дворжака бул вчас у дзецинстве уведзени до швета музики, та вон пошвидко указує надареносц хтора импресионовала його перших учительох. У родзеним городу у основней школи 1847. року почал учиц и грац на виолини, (теди популарни инструмент у реґиону Бохемиї), при учительови Йозефа Спица. Пошвидко постал член городскей оркестри, хтори провадзел нєдзельово богослуженя у [[Святи храм|церкви]] у Нелахозевесу. Медзитим оцец Франтишек Дворжак бул обшеднути лєм зоз тим же би його перши син превжал фамелийну месарску роботню; односно же би бул месар. Нє мал намиру розвивац очиглядни музични дар младого Антонїна. Року 1853. посила свойого сина до сушеднго варошу Злонице, же би там жил и учел нємецки язик, хтори у гевтим чаше бул барз потребни каждому [[Тарґовец|тарґовцови]], и же би постал месар. И кед Антонїн Дворжак мудро и зоз смутком послухал свойого оца, судбьба нєсподзивано подуркала на його дзвери. [[File:Anton Dvoržak.pdf|right|thumb|386x386px|Програм концерта Антонїнa Дворжака, хтори отримани у Задужбини Илиї М. Коларца, 21. марца 1935.року у Беоґрадзе.]] Вокраци, його [[професор]] нємецкого язика Антон Лихман тиж бул барз страствени музичар. Замерковал музични схопносци свойго школяра, предложел му най ше приключи до його аматерского оркестру, хтори грал часто на рижних вельочислених забавох и розвагох. Попри ученя нємацкого язика, учи и музичну теорию, гранє на [[Орґулї|орґульох]] и на виолини. Учитель Антон Лихман и Антонїн Дворжак порядно грали веєдно, Лихман на оргульох, а школяр Антонїн на виолини. После рока оцец Франтишек Дворжак бул глїбоко розчарони зоз напредованьом свойого сина у ученю нємецкого язика. Вон, медзитим, нїч не зна о музичним будзеню Антонїна Дворжака, и одлучел послац сина ище далєй, до погранїчного варошу до Ческей Каменици. Його нови [[професор]] нємецкого, Франц Ханке, искусни любитель музики тиж замерковал надареносц свойго школяра, нє за язики, алє за музику. Кед ше 1856. року, у своїм 15-им року, Антонїн Дворжак врацел до родного Нелахозевес, нє могол одбиц помогнуц свойому оцови у фамелийней месарнї. Дворжак два роки робел у оцовей месарскей роботнї, а у шлєбодним чаше поряднє одходзел до Злоницох до бувшого [[Професор|професора]] нємецкого язика Антона Лихмана учиц и усовершовац ше грац на виолини. Професорови, мучнє алє ше му удало нагвариц Антонїнового оца же би го пущел до Праги робиц як [[музичар]], алє под условийом же би постал орґуляш. == Праг, город музики == Концом 1857. року Антонїн Дворжак ше уписує до орґуляшскей школи у Праги. На орґульох ше учи грац при Йозефови Фоерстерови, шпиванє при Йозефови Звонара, а теорию музики Франтишека Блажека. Тиж додатно учи и нємецки язик. У Праги наступал на виолини там дзе требало дополнїц число виолинох у рижних музичних ґрупох и оркестрох а грал и по ресторанох и балох. Як барз талантовани за музику, диплому здобул без даяких почежкосцох. Од 1862. року Ян Непомук Маґра ангажує Дворжака же би у оркестри грал на концертох три раз у тижню у ''Prozatimnom divadlu'' (Народним театру) у Праги. <ref>[https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D1%9A%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BA#CITEREFHonolka2004 Honolka 2004], стр. 14–16.</ref>То було барз добре за Антонїна Дворжака, прето же могол упознац ширши круг особох-музичарох а тиж упозанц репертоар и упознац ше зоз музичнима дїлами и їх структуру.<ref>Schönzeler, Hans-Hubert (1984). Dvořák. London, New York: Marion Boyars Publishers. стр. 36—38. ISBN 978-0-7145-2575-4.</ref> Року 1866. приходзи до прашкого Народного театра нови директор, Беджих Сметана, на место Яна Непомука Маґра. Вон будзе моцно уплївовац на опус Антонїна Дворжака. У периодзе од 1871. шо 1873. року писал камерну музику, тиж и гимну „''Нашлїднїки билей гори''”. Його перше обявене дїло опера „''Краль и його слуга''” спрам чешского [[Либрето|либрета]]. == Перши узрети дїла == [[File:Antonín Dvořák 31.7.1870.jpg|right|thumb|280px|Антонїн Дворжак 31, юлий 1870. рок]][[File:Dvorak Londyn 1886.jpg|right|thumb|280px|A. Дворжак зозо супругу Ану у Лондону 1886. року]] Року 1884. Путовал и госцовал вецей раз до Лондону, дзе виведзени його дїло ''Stabat Mater, а'' премиєрно є виведзена у Праги 1880. року''.''<ref>——— (1979b). ''Dvořák''. New York: W. W. Norton. &lt;nowiki&gt;ISBN 978-0-393-01204-0.</ref> После того наступа шлїдзели и други наступи и виводзеня його дїлох у Уєдинєним Кралєвстве и Зєдинєних Державох. У своєй кариєри, Дворжак дзевец раз бул поволани и нащивйовал Анґлию, и теди часто дириґовал свойо композициї. Його Седма симфония написана за Лондон, а нащивююци Русию у марцу 1890, попри другей своєй музики, дириґовал и тоту симфонию на концертох у Москви и Санкт Петербурґу. == Врацанє до Чешскей 1886. == Року 1886. Дворжак ше врацел до Чешскей и написал ище 8 славянски танци (одземек, думка, шпацирка, коло, соуседска и 2 мазурки, а 1. мазурка постала „симбол Дворжаковей музики”). Попри славянских танцох компоновал и „Мису у Де-дуру”. Року 1878. написал 8 славянски танци, за хтори ше дума же су вершински и барз значни (2 фуриянти, славянски танєц, полка, 2 соуседске и 2 скоцне), а о рок познєйше написал познати „''Концерт за виолину и оркестер у а-молу''”. У тих дїлох ше може препознац композиторова узретосц. == Плодни период 1889-1892 == Анґлия му була велька инспирация за свою нову „''VIII симфонию у Ґе-дуру''”, хтору наволал „''Анґлийска''”. Вона компонована 1889. року. Року 1891 Дворжак бул меновани за професора на Прашским конзерваторюму. У цеку 1890–91, написал ''Думки Трио'', єден з його найуспишнєйших композицийох камерней музики. Мал поручени дїла и теди настали познати ораториюми: „''Дух младей''” и „''Свята Людмила''” (1. вельки ораториюм на чешским язику). Попри того написал свою успишну симфонию: „''VII симфонию у де-молу оп. 70”.'' Шлїдуюцого року компонує познати „''Requiem op. 89''”, хтори єдно зоз найлєпших його дїлох вообще. Року 1891-1892.  компоновал '''3''' познати концертни увертири: ''„У природи оп. 91”, „Карневал оп. 92”'' и ''„Отело оп. 93”''. == Велїчанствени дїла зоз америцкого периода == [[File:Dvorak Antonin rodina USA.jpg|right|thumb|300px|Дворжак зоз фамелию у ЗАД]] У септембру 1892. року достал роботу на место дириґента у „Националним музичним конзерваториюму” у Нюйорку, за тадидишнї час з вельку плацу од 15.000 УСД рочно. Пошвидко после прихода до Америки, Дворжак написал серию статьох у хторих описує стан америцкей музики. Подуперал концепт же би афроамерицка музика и музика америцких Индиянацох постала основа за розвой америцкей националней музики. Упознал ј Хария Берлия, свойого школяра з того часу и єдного зоз перших афроамерицких композиторох.<ref>De Lerma, Dominique-Rene. [https://www.dramonline.org/albums/african-heritage-symphonic-series-vol-i/notes "African Heritage Symphonic Series".] Liner note essay. Cedille Records, CDR055.</ref> Берли упознал Дворжака зоз традицийну америцку спиритуалну музику. У Америки написал познати дїла як цо то  IX симфония у е-молу „''Зоз Нового швета''” оп. 95 (то його найпознатша симфония).<ref>[https://archive.org/details/dvorak00clap/page/n5/mode/2up Dvorzak] Clapham 1979b, стр. 132–33.</ref> Дворжаков ''Концерт за виолончело'' єдно з найценєнших концертох за виолончело. Тиж написал свой ''Америцки смикови квартет'', ценєне дїло камерней музики. Медзитим, у ЗАД, нєпоряне виплацованє його плаци, а тиж и вше векшим припозньом у Европи тиж и налєтох носталгиї, наводзели Дворжака вше баржей же би напущел Зєдинєни Держави и врацел ше до Бохемиї. Дворжаково дзевец опери окрем його першей, ''Алфред'', маю либрета на чешским язикуи пошвецени су портретированю чешского националного духа, як цо були и його штири хорски роботи. Далєко найуспешнєйша медзи його операми то ''Русалка''. Медзи його познатима роботами, седма ''Гумореска'' и писня „Писнї хтори ме мац научила” широко розпорстранєни, виводзени и знїмани. Дворжак бул у кругу интелектуалцох описовани як „вироятнє найсвестранши... композитор свойого часу.” Лєто 1893. року препровадзел з фамелию у чешскей заєдници у варощику Спилвил (ЗАД), союзна держава Айова, дзе його родзина имиґровала. У цеку пребуваня компоновал ''Смикови квартет у Еф-дуру'', оп. 96 такв. „Америцки”. Други познатши дїла зоз ЗАД то „''Те Деум''” и „''Концерт за виолончело и оркестер у ха-молу''”, хторе и його остатнє „америцко дїло ”. хотре компоновал.  Врацел ше зоз ЗАД зоз супругу 27. априла 1895. року. === Врацанє до Чешскей 1895. === А. Дворжак ше врацел до своєй жеми до Чешскей и написал свойо остатнї смиково квартети, зоз хторима закончел свойо инструментални композиторски роботи. По свою шмерц компоновал лєм опери. Року 1900. компоновал оперу  ''„Русалку''” хтора и його найкрасша опера (у нєй ше находзи и найкрасша позната „''Ария за мешац''”). [[File:Dvořák's funeral026.jpg|right|thumb|300px|Хованє.А. Дворжака у Праги]] Року 1903. закончел компонованє свойого остатнього дїла и остатню оперу: ''„Армида''”. У цеку премиєрного виводзент мушел висц зоз театру прето же му було нєдобре.. Було утвердзене же ма охоренє печинки. Дня 1. мая  умар од потреса мозґу. Вельке число людзох го випровадзело на його остатню драгу. == Вибор значних дїло == * '''Опери''' ** Русалка ** Якобин ** Дябол и Катя * '''Симфониї''' ** Симфония ''З Нового Швета'' * '''Концерти''' ** За виолину ** За виолончело ** За клавир и оркестер ** Гумореска ** Славянски танци == Литература == * Мала енциклопедија Просвета (А-Љ) - Београд 1959. * Beckerman, Michael B. (1993). Dvořák and His World. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03386-0. * Brown, A. Peter (2003a). The Second Golden Age of the Viennese Symphony: Brahms, Bruckner, Dvořák, Mahler, and Selected Contemporaries. Bloomington: Indiana University Press. * Černušák, Gracián; Štědroň, Bohumír; Nováček, Zdenko, ур. (1963). Československý hudební slovník I. A-L (на језику: Czech). Prague: Státní hudební vydavatelství. * Dvořák, Antonín (2009). Biblické písně (на језику: Czech, German, енглески и French). Šourek, Otakar (preface). Prague: Editio Bärenreiter. ISBN 978-807058008-0. * Honolka, Kurt (2004). [https://archive.org/details/dvok0000hono Dvořák.] London: Haus Publishing. ISBN 978-1-904341-52-9. {{Commonscat}} == Референси == [[Катеґория:Композиторе]] [[Катеґория:Чешски композиторе]] 4nrffniolcab3fi6kkuk48cvfxml99s 22258 22249 2026-10-05T16:11:53Z ~2026-53485-10 2890 22258 wikitext text/x-wiki {{Уметнїки | Мено = Антонїн Дворжак | Полне мено = Антонїн Леополд Дворжак | Слика = Dvorak.jpg | Опис слики = Портрет Антонїна Дворжака | Други мена = | Датум народзеня = 8 септембер 1841. рок | Место народзеня = Нелахозевес | Держава народзеня = Габсбурґска монархия | Датум шмерци = 1 май 1904. (63) | Место шмерци = Прага | Держава шмерци = Ческа | Обласц = | Школованє = нємецки язик, музика, локални муз.школи оддїл виолина, познєйше орґулї у Праги, компонованє | Познати дїла = * ''Свята Людмила'' * ''Концерт за виолончело и оркесер у ха-молу'' * ''Реквиєм (Requiem)'' * ''Стабат Матер'' * ''VIII симфония - Анґлийска'' * ''IX симфония-З Нового швета'' * опера ''Русалка'' * ''Славянски танци'' * ''Te Deum'' * ''Смикови квартет у Еф-дуру, оп. 96-Америцки'' | Награди и припознаня =„''Litteris et Artibus''”: Австроугорске припознанє за науку и уметносц | Вебсайт = [https://www.antonin-dvorak.cz/ www.antonin-dvorak.cz] |Познати_дїла=Концерт за виолончело и оркестер, Русалка|Подпис=Antonin dvorak signature.svg|Ширина_подписа=190п}} '''Антонїн Дворжак''' (чеш. ''Antonín Leopold Dvořák'' - Нелахозевес, 8. септембер 1841 — Праг, [[1. май]] 1904) бул чески [[композитор]] и [[дириґент]] романтичней [[Музика|музики]]. У своїх музичних дїлох схопно комбиновал народну музику зоз симфонийну и [[Камерна музика|камерну музику.]] После Бед'жиха Сметани, бул други чески композитор хтори здобул шветову славу. Понеже шлїдзел Сметанов националистични дух и приклад, Дворжак часто хасновал аспекти у музики як цо то специфични ритми народней музики Моравиї и його родней Бохемиї. Дворжаков власни стил бул описовани як „подполна реконструкция националного идиома зоз симфонийну традицию, з абсорбованьом народних вплївох и пренаходкох ефикасних способох їх хаснованя.” <ref>——— (1995). „Dvořák, Antonín (Leopold)”. Ур.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 5. London: MacMillan. стр. 765—92. ISBN 978-0-333-23111-1..</ref> == Биография == Антонїн Дворжак родзени у Хабсбурґскей монархиї, на просторе нєшкайшей держави Ческей, у околїску главного городу Ческей, у Праги, дзе препровадзел цали свой живот, окрем у периодзе медзи 1892. и 1895. року кед бул директор конзерваториюму у Нюйорку. Антонїн Дворжак попри Бед'жиха Сметани найзначнєйши представнїк ческей музики. Найчастейше за свойо мелодиї хасновал чески народни фолклор, алє хасновал и национални фолклори других славянских народох, та и народу Сиверней Америки. Бул всестрани композитор, творел и компоновал симфониї (найпознатша у е-молу ''Симфония з'' ''Нового швета,'' настала 1893. року), опери, симфонийски поеми, писнї, увертири, оркестерски композициї, камерну музику як и концерти. Антонїн Дворжак бул шлїдбенїк неоромантизма. Попри Б. Сметани єден є з творительох ческей националней школи. == Музични талант == Дворжак виказал свой музични талант у вчасним своїм периодзе, як схопни школяр хтори од шейсцох рокох учел и грац на виолини. Перши явни наступи його дїлох були у Праги 1872. року и, зоз окремним успихом, 1873. року, кед мал 31 рок. Жадал достац припознаня и вонка з Праги и перши приявел свою Першу симфонию за наградне змаганє у Нємецкей, алє нє удало ше му буц побиднїк, а рукопис му нє врацени, бул затрацени док ше нє пренашол вельо децениї познєйше. Потим 1874. перши раз поднєсол прилог у виду прияви за Австрийску державну награду за [[Композиция|композицию,]] у хторим були облапени два симфониї, а тиж и други його роботи. Гоч Дворжак нє бул свидоми того же Йоганес Брамс бул водзаци и главни член жирия, хтори бул барз импресионовани з Дворжаковима дїлами, награда додзелєна Дворжакови за 1874. рок, и знова за 1876. и за 1877. рок, а теди ше Брамс и проминентни критичар Едуард Ханслик, тиж член жирия, упознали з Дворжаком. Брамс препоручел Дворжака свойому видавачови, Симрокови, хтори потим швидко поручел нотни записи дїла хторе постало познате як „Славянски танци”, оп. 46. Берлински музични критичар Луи Елерт 1878. року оценєл ''Славянски танци'' з високу оцену и гварел же су компоновани на високим уметнїцким уровню. Клавирска верзия за 4 руки ше барз добре предавала и Дворжакова медзинародна репутация конєчно започала. === Дзецинство и одрастанє === [[File:Nelahozeves, rodný dům Antonína Dvořáka (01).jpg|right|thumb|300px| Музей и хижа у хтороей ше родзел Антонїн Дворжак, Нелахозевес, округ Мелник, (Чешска Република)]]Антонїн Дворжак народзени 8. септембра 1841. року сиверно од Праги у малим месце з меном Нелахозевес. Дворжак бул найстарши син зоз штернацецерих дзецох, зоз хторих осмеро остали у живоце як беби. Його оцец Франтишек Дворжак (1814–1894) мал два занїманя: вон источасно бул и погосцитель и месар у Нелахозевесу, а професийно грал на [[Цитра|цитри]]. Мац Ана, народзена Зденекова (1820–1882), була дзивка Йозефа Зденека, чувара принца Лобковица. Мали Антонїн Дворжак вчас у дзецинстве уведзени до швета музики, та пошвидко указує талант хтора импресионовал його перших учительох. У родним городу у основней школи 1847. року почал учиц и грац на виолини (теди популарним инструменту у реґиону Бохемиї), при учительови Йозефови Спицови. Пошвидко постал член городского оркестру, хтори провадзел нєдзельово богослуженя у [[Святи храм|церкви]] у Нелахозевесу. Медзитим оцец Франтишек Дворжак бул обшеднути лєм зоз тим же би його перши син превжал фамелийну месарску роботню, односно же би бул месар. Нє мал намиру розвивац очиглядни музични талант младого Антонїна. Року 1853. посила свойого сина до сушедного варошу Злонице, же би там жил и учел нємецки язик, хтори у тим чаше бул барз потребни каждому [[Тарґовец|тарґовцови]], и же би постал месар. И кед Антонїн Дворжак мудро и зоз смутком послухал свойого оца, судьба нєсподзивано задуркала на його дзвери. [[File:Anton Dvoržak.pdf|right|thumb|386x386px|Програм концерта Антонїнa Дворжака, хтори отримани у Задужбини Илиї М. Коларца, 21. марца 1935.року у Беоґрадзе.]] Його [[професор]] нємецкого язика Антон Лихман тиж барз любел музику. Замерковал музични схопносци свойого школяра, предложел му най ше приключи до його аматерского оркестру, хтори грал часто на рижних вельочислених забавох и розвагох. Попри нємецкого язика, учел и музичну теорию, гранє на [[Орґулї|орґульох]] и на виолини. Учитель Антон Лихман и Антонїн Дворжак порядно грали вєдно, Лихман на орґульох, а школяр Антонїн на виолини. О рок оцец Франтишек Дворжак бул глїбоко розчаровани зоз напредованьом свойого сина у ученю нємецкого язика. Вон, медзитим, нїч нє знал о музичним будзеню Антонїна Дворжака и одлучел послац сина ище далєй, до погранїчного варошу до Ческей Каменїци. Його нови [[професор]] нємецкого, Франц Ханке, искусни любитель музики тиж замерковал талант свойого школяра, нє за язики, алє за музику. Кед ше 1856. року, у своїм 15. року, Антонїн Дворжак врацел до родного Нелахозевесу, нє могол одбиц помогнуц свойому оцови у фамелийней месарнї. Дворжак два роки робел у оцовей месарскей роботнї, а у шлєбодним чаше поряднє одходзел до Злоницох до бувшого [[Професор|професора]] нємецкого язика Антона Лихмана учиц и усовершовац ше грац на виолини. Професорови ше якошик удало нагвариц Антонїнового оца же би го пущел до Праги робиц як [[музичар]], алє под условийом же би постал орґуляш. == Праг, город музики == Концом 1857. року Антонїн Дворжак ше уписує до орґуляшскей школи у Праги. На орґульох ше учи грац при Йозефови Фоерстерови, шпиванє при Йозефови Звонарови, а теорию музики при Франтишекови Блажекови. Тиж додатно учи и нємецки язик. У Праги наступал на виолини там дзе требало дополнїц число виолинох у рижних музичних ґрупох и оркестрох, а грал и по ресторанох и балох. Як барз талантовани за музику, диплому здобул без даяких почежкосцох. Од 1862. року Ян Непомук Маґра ангажує Дворжака же би у оркестру грал на концертох три раз у тижню у ''Prozatimnom divadlu'' (Народним театру) у Праги. <ref>[https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D1%9A%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BA#CITEREFHonolka2004 Honolka 2004], стр. 14–16.</ref>То було барз добре за Антонїна Дворжака, прето же могол упознац ширши круг особох - музичарох, а тиж упознац и репертоар, музични дїла и їх структуру.<ref>Schönzeler, Hans-Hubert (1984). Dvořák. London, New York: Marion Boyars Publishers. стр. 36—38. ISBN 978-0-7145-2575-4.</ref> Року 1866. приходзи до пражского Народного театра нови директор, Бед'жих Сметана, на место Яна Непомука Маґра. Вон будзе моцно уплївовац на опус Антонїна Дворжака. У периодзе од 1871. по 1873. рок писал камерну музику, тиж и гимну „''Нашлїднїки билей гори''”. Його перше обявене дїло опера „''Краль и його слуга''” на чески [[либрето]]. == Перши узрети дїла == [[File:Antonín Dvořák 31.7.1870.jpg|right|thumb|280px|Антонїн Дворжак, 31. юлий 1870. року]][[File:Dvorak Londyn 1886.jpg|right|thumb|280px|A. Дворжак зоз супругу Ану у Лондону 1886. року]] Путовал и госцовал вецей раз до Лондону 1884. року, дзе виведзени його дїло ''Stabat Mater, а'' премиєрно є виведзене у Праги 1880. року''.''<ref>——— (1979b). ''Dvořák''. New York: W. W. Norton. &lt;nowiki&gt;ISBN 978-0-393-01204-0.</ref> После того наступа шлїдзели и други наступи и виводзеня його дїлох у Зєдинєним Кральовстве и Зєдинєних Державох. У своєй кариєри, Дворжак дзевец раз бул поволани и нащивйовал Анґлию, а теди часто дириґовал на свойо композициї. Його Седма симфония написана за Лондон, а нащивююци Русию у марцу 1890. року, попри другей своєй музики, дириґовал и на тоту симфонию на концертох у Москви и Санкт Петербурґу. == Врацанє до Ческей 1886. == Року 1886. Дворжак ше врацел до Ческей и написал ище 8 славянски танци (одземек, думка, шпацирка, коло, соуседска и 2 мазурки, а 1. мазурка постала „символ Дворжаковей музики”). Попри славянских танцох компоновал и „Литурґию у Де-дуру”. Року 1878. написал 8 славянски танци, за хтори ше дума же су вершински и барз значни (2 фуриянти, славянски танєц, полка, 2 соуседске и 2 скоцне), а о рок познєйше написал познати „''Концерт за виолину и оркестер у а-молу''”. У тих дїлох мож препознац композиторову дозретосц. == Плодни период 1889-1892 == Анґлия му була велька инспирация за свою нову „''VIII симфонию у Ґе-дуру''”, хтору наволал „''Анґлийска''”. Вона компонована 1889. року. Дворжак бул 1891. року меновани за професора на Пражским конзерваторюму. Под час 1890–91, написал ''Думки Трио'', єдну з його найуспишнєйших композицийох камерней музики. Мал поручени дїла и теди настали познати ораториюми: „''Дух младей''” и „''Свята Людмила''” (1. вельки ораториюм на ческим язику). Попри того написал свою успишну симфонию: „''VII симфонию у де-молу оп. 70”.'' Шлїдуюцого року компонує познати „''Requiem op. 89''”, хтори представя єдно зоз найкрасших його дїлох вообще. Року 1891-1892.  компоновал три познати концертни увертири: ''„У природи оп. 91”, „Карневал оп. 92”'' и ''„Отело оп. 93”''. == Велїчествени дїла зоз америцкого периода == [[File:Dvorak Antonin rodina USA.jpg|right|thumb|300px|Дворжак зоз фамелию у ЗАД]] У септембру 1892. року достал роботу на место дириґента у „Националним музичним конзерваториюму” у Нюйорку, за тадидишнї час з вельку плацу 15.000 УСД рочно. Пошвидко после приходу до Америки, Дворжак написал серию статьох у хторих описує стан америцкей музики. Потримовал концепт же би афроамерицка музика и музика америцких Индиянацох постала основа за розвой америцкей националней музики. Упознал Хария Берлия, свойого школяра з того часу и єдного зоз перших афроамерицких композиторох.<ref>De Lerma, Dominique-Rene. [https://www.dramonline.org/albums/african-heritage-symphonic-series-vol-i/notes "African Heritage Symphonic Series".] Liner note essay. Cedille Records, CDR055.</ref> Берли упознал Дворжака зоз традицийну америцку спиритуалну музику. У Америки написал познати дїла як цо то  IX симфония у е-молу „''Зоз Нового швета''” оп. 95 (то його найпознатша симфония).<ref>[https://archive.org/details/dvorak00clap/page/n5/mode/2up Dvorzak] Clapham 1979b, стр. 132–33.</ref> Дворжаков ''Концерт за виолончело'' єдно з найценєнших концертох за виолончело. Тиж написал свой ''Америцки смикови квартет'', познате дїло камерней музики. Медзитим, нєпорядне виплацованє його плаци у ЗАД, а тиж и пре вше векше припознаванє у Европи, алє и пре носталгию, Дворжак вше баржей роздумовал о напущованю Зєдинєних Державох и врацаню до Бохемиї. Дворжаково дзевец опери, окрем його першей, ''Алфред'', маю либрета на ческим язику и пошвецени су портретованю ческого националного духа, як цо були и його штири хорски роботи. Прешвечлїво найуспишнєйша медзи його операми то ''Русалка''. Медзи познатима дїлами, седма ''Гумореска'' и писня „Писнї хтори ме мац научела” розширени, виводзени и знїмани. Дворжак бул у кругу интелектуалцох описовани як „вироятнє найвсестранши композитор свойого часу. Лєто 1893. року препровадзел з фамелию у ческей заєдници у варощику Спилвил (ЗАД), союзна держава Айова, дзе його родзина имиґровала. Под час пребуваня компоновал ''Смикови квартет у Еф-дуру'', оп. 96, такв. „Америцки”. Други познатши дїла зоз ЗАД то „''Те Деум''” и „''Концерт за виолончело и оркестер у ха-молу''”, а то и його остатнє „америцко дїло ” хотре компоновал.  Врацел ше зоз ЗАД зоз супругу 27. априла 1895. року. === Врацанє до Чешскей 1895. === А. Дворжак ше врацел до своєй жеми, до Ческей, дзе написал свойо остатнї смиково квартети зоз хторима закончел свойо инструментални композиторски роботи. По свою шмерц компоновал лєм опери. Року 1900. компоновал оперу  ''„Русалка''” хтора и його найкрасша опера (у нєй ше находзи и найкрасша позната „''Ария за мешац''”). [[File:Dvořák's funeral026.jpg|right|thumb|300px|Хованє.А. Дворжака у Праги]] Року 1903. закончел компонованє свойого остатнього дїла и остатню оперу: ''„Армида''”. Под час премиєрного виводзеня мушел висц зоз театру прето же му було нєдобре. Було утвердзене же ма охоренє печинки. Дня 1. мая  умар од мозґового вдереня. Велї людзе го випровадзели на його остатню драгу. == Вибор значних дїло == * '''Опери''' ** Русалка ** Якобин ** Дябол и Катя * '''Симфониї''' ** Симфония ''З Нового Швета'' * '''Концерти''' ** За виолину ** За виолончело ** За клавир и оркестер ** Гумореска ** Славянски танци == Литература == * Мала енциклопедија Просвета (А-Љ) - Београд 1959. * Beckerman, Michael B. (1993). Dvořák and His World. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03386-0. * Brown, A. Peter (2003a). The Second Golden Age of the Viennese Symphony: Brahms, Bruckner, Dvořák, Mahler, and Selected Contemporaries. Bloomington: Indiana University Press. * Černušák, Gracián; Štědroň, Bohumír; Nováček, Zdenko, ур. (1963). Československý hudební slovník I. A-L (на језику: Czech). Prague: Státní hudební vydavatelství. * Dvořák, Antonín (2009). Biblické písně (на језику: Czech, German, енглески и French). Šourek, Otakar (preface). Prague: Editio Bärenreiter. ISBN 978-807058008-0. * Honolka, Kurt (2004). [https://archive.org/details/dvok0000hono Dvořák.] London: Haus Publishing. ISBN 978-1-904341-52-9. {{Commonscat}} == Референси == [[Катеґория:Композиторе]] [[Катеґория:Чешски композиторе]] lgpmzwjsmizzyitx5ijl72vb3v2n6gl Фанданґо 0 3791 22248 22242 2026-10-05T13:12:13Z ~2026-53485-10 2890 22248 wikitext text/x-wiki [[File:Fandango-chasselat.jpg|right|thumb|300px|Малюнок, фанданґо - шпански народни танєц, французкого уметнїка Пєра Шасела]][[File:Fandango dance pattern.png|right|thumb|300px| Фанданґо, ритем танца]]'''Фанданґо''' (шпански: ''fandango'') то шпански народни танєц хтори може буц у 3/4 и 6/8 такту, хтори ше танцує по парох зоз шпиваньом и провадзеньом на [[Ґитара|ґитари]] и з кастанєтами, тамбурином и кляпканьом з руками. Фанданґо може буц танєц, а може ше и окреме лєм шпивац. Кед є шпивани, вец є найчастейше двочасцови зоз инструменталним уводом. Шпивани фанданґо звичайно провадзи строфичну структуру („канти“ -ит. ''canti'' писня, шпиванє) хтора ше состої зоз штирох або пейцох осмосилабичних стихох - ,,копли" (копли-поетска традицийна шпанска форма) або музичних фразох. Часто ше перша копла повторює.<ref>Hispano Fandango – [https://www.walkingwalsenburg.org/hispano/ Welcome to Walsenburg".] Retrieved 2025-07-28.</ref> Танєц приказує романтичне удварянє и флерт хлопа и жени. Виражує ше страсц и любов, партнере ше нєпреривно и дискретно задзераю. Постої верзия танцу хлопских партнерох у хторих ше хлопи змагаю у рухо-ритмичних схопносцох. У таких случайох, перши танєчнїк демонструє свой ритем и рухи, а други ,,лапа" ритем и додатно додава компликованши свойо рухи''.<ref>Чепарёва А. А., Спатарь-Козаченко Т. И. [https://cyberleninka.ru/article/n/vozmozhnosti-ispolzovaniya-natsionalnoy-muzyki-i-tantsev-v-turisticheskoy-industrii-ispanii Возможности использования национальной музыки и танцев в туристической индустрии Испании] [https://web.archive.org/web/20220519025319/https://cyberleninka.ru/article/n/vozmozhnosti-ispolzovaniya-natsionalnoy-muzyki-i-tantsev-v-turisticheskoy-industrii-ispanii Архивная копия] от 19 мая 2022 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_MachineWayback Machine] // Журнал Сервис plus, 2019</ref>'' == Походзенє == Найстарша мелодия фанданґа находзи ше у анонимним зборнїку ''Libro de diferentes cifras de guitarra'' зоз 1705. року,<ref>[https://www.metronomeonline.com/ "Rhythm Through Diversity: Fandango".] METRONOME ONLINE - free online metronome. Retrieved 2025-07-28.</ref> покля ше найвчаснєйши опис самого танцу находзи у писму шпанского [[Священїк|священїка]] Мартина Мартия зоз 1712. року. Фанданґо ше перши раз зявел у єдним театралним дїлу у рамикох ''ентремеса'' (краткей комичней представи) Франциска де Лифадеала под назву ''El novio de la aldeana'', виведзеного у Севилї коло 1720. року. До конца 18. вику постал популарни медзи аристократию и часто є приписовани тонадилї, сарзуели, [[Балет|балету]] и опери, нє лєм у Шпаниї, алє и ширцом Европи.<ref> [https://web.archive.org/web/20220529185244/http://old.qi.com/talk/viewtopic.php?t=11017&start=0&sid=bb39c4a7010e0404db95f120471b13e6 "Can the Pope Fandango?".] Quite Interesting Limited. 2008. Archived from the original on 2022-05-29</ref><ref>Lombardía, ANA (2020). [https://www.cambridge.org/core/journals/eighteenth-century-music/article/abs/from-lavapies-to-stockholm-eighteenthcentury-violin-fandangos-and-the-shaping-of-musical-spanishness/A43221FB32DE693BB9E70662F82B5CE5 "From lavapiés to stockholm: eighteenth-century violin fandangos and the shaping of musical 'spanishness'".] Eighteenth Century Music. 17 (2): 177–199. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1017/S147857062000007X.] Archived from [https://www.cambridge.org/core/journals/eighteenth-century-music/article/abs/from-lavapies-to-stockholm-eighteenthcentury-violin-fandangos-and-the-shaping-of-musical-spanishness/A43221FB3 the original] on 2022-05-29.</ref> [[File:Un fandango.jpg|right|thumb|305x305px|Фанданґо, 19. вик у Мексику, повага на деталї на облєчиву]]Вери ше же танєц походзи зоз маварскей традициї. Познати є зоз 17. вику, кед ше почал шириц зоз Андалузиї и Екстремадури до Астуриї, Баскиї, а тиж и до восточней Шпаниї, Португалиї и Америки. Фанданґо танєц бул барз популарни у Европи у 18. вику. На початку 19. вика танєц фламенко превжал даєдни характеристики андалузийского фанданґа, а то приведло фанданґо до стила фламенка (шпански: ''fandangos aflamencaos''), нєшка єдного зоз главних ритмох фламенка. Єдна вариянта фанданґа то и танєц Малаґеня. == Фанданґо у класичней музики == * Доменико Скарлати (''Фанданґо'' за клавсен) * Антонио Солер (''Фанданґо'' за клавсен) * К. В. Ґлук (''Дон Жуан'', 1761) * [[Волфґанґ Амадеус Моцарт|В. А. Моцарт]] (''Свадзба Фигара'', 1786) * И. Ґ. Прач (''Фанданґо'' за клавир и виолину ''ad lib''., 1795) * Н. А. Римски-Корсаков (''Шпански капричо'', 1887) * Исак Албениз (''Малаґа'', зоз свити ''Иберия'', 1905—1908) * Енрике Ґранадос (''El Fandango de candil и Serenata del espectro,'' зоз свити ''Goyescas,'', 1912—1914) * Мануел де Фаля (''Танец мельника'' зоз балета ''Троугелка'', 1919) * Луидї Бокерини (''Quinteto de cuerda con guitarra Del Fandango, G.448'') * К. Ф. Е. Бах (Cимфония у Е-дуру, Wq 178 ''Fandango'') * Ж. Тайфер ''Фанданґо'' == Литература == * Фанданго // Ульяновск — Франкфорт. — М. : Советская энциклопедия, 1977. — С. 200. — [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F_%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F#%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%8C%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5 (Большая советская энциклопедия] : [в 30 т.] / гл. ред. [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2,_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 А. М. Прохоров] ; 1969—1978, т. 27). * [https://web.archive.org/web/20250121083802/https://old.bigenc.ru/music/text/4705857 Фанданго] : [https://web.archive.org/web/20220701073719/https://bigenc.ru/music/text/4705857 [арх.] 1 июля 2022] // Уланд — Хватцев. — М. : [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F_%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F Большая российская энциклопедия], 2017. — С. 192. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87 Ю. С. Осипов] ; 2004—2017, т. 33). — ISBN 978-5-85270-370-5. {{Commonscat}} == Референци== <references /> [[Катеґория:Танци]] [[Катеґория:Шпански народни танци]] [[Катеґория:Фанданґо]] 4dawktbk31bxt2uro8wzk48qtx2gmqi Сарабанда 0 3793 22250 22246 2026-10-05T13:42:38Z Sveletanka 20 22250 wikitext text/x-wiki [[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.jpg|right|thumb|347x347px|Зарабанда од Йогана Кугнауа, єдноставна форма зоз двома фразами. Нотни и звучни приклад.[[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.mid|right|thumb|300px|Й. Кунау: Зарабанда ]]]][[File:Sarabanda.PNG|right|thumb|300px|Ритем сарабанди]]'''Сарабанда''' то старински танєц хтори спомалшени и достоянствени у 3/2 або 3/4 [[Такт (музика)|такту]] з наглашеньом або аґоґицким акцентом на другей часци такта.<ref name=":1">[https://en.wikipedia.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica Encyclopædia Britannica] (15th ed.). Chicago, Illinois: The University of Chicago. 1990. p. 445, Volume 10.</ref><ref>[https://books.google.rs/books?id=ajMsBgAAQBAJ&q=sarabande+guatemala&pg=PA230&redir_esc=y#v=snippet&q=sarabande%20guatemala&f=false The Concise Garland Encyclopedia of World Music, Volume 1.] Garland Encyclopedia of World Music. 2013-01-11. p. 230. ISBN 9780415994033.</ref> Ориєнталного походзеня, по даєдних историчарох иснує думанє же зоз Арабиї. == Историят == Коренї и прейґокеанске походзенє датує зоз 16. вику: Найвщаснєйши записи о сарабанди походза зоз Штреднєй Америки (Ґватемала и Панама, Мексико), спомина ше коло 1530. року. Предпоставя ше же настала зоз мишаньом африцких, домородских и шпанских уплївох а после прейґ тарґовацких ладьох сцигує до Шпаниї.<ref name=":1" /> Спочатку 16. вику инвазивно предзера до Шпаниї, дзе ше найбаржей розвила и затримала, а оталь ше шири и до других европских жемох. У Французкей ше зявює 1588, тиж Италиї а у Анґлиї на початку 17. вику.<ref>Jane Bellingham, "Sarabande", The Oxford Companion to Music, edited by Alison Latham (Oxford and New York: Oxford University Press, 2002).</ref> У Шпаниї сарабанда – под назву '''''зарабанда''''', спочатку була солистични танєц ласцивного и виражайно еротского змисту, и прето сарабанда нє була уважована як озбильна уметносц. Сарабанда як танєц нє була прилапена пре нєприкладносц и пре свою гласносц; [[Шпивач|шпиваче]] хасновали [[Ґитара|ґитару]] и [[Гарфа|гарфу]] док танєчнїки хасновали удерни инструмент кастанєти хтори правели галайк та танєц бул аж и нєдошлєбодзени, забранєни. Почим танєц охарактеровани як барз нєморални, шпански краль Филип II го забранєл 1583. року зоз гроженьом и хлопом и женом. == Ренесанса и барок == У чаше ренесанси и барока сарабанда постава популарни дворски танєц, а коло 1650. року, перши раз ше зявює у дїлох Ј. Ј. Фроберґера и уходзи до инструменталней такв. барокней свити як стайомни став хтори бул помедзи танцами куранта и жиґа. Попри забранох, танєц прежил и розширел ше у Французкей. Зявююци ше у Французкей сарабанда доживює дворске преобраценє на преходзе до 17. вику. На двору Луя XIV, сарабанда доживює подполну трансформацию. Постава змирена, спомалшена и преображена до достоянственого, шветочного и озбильного дворского танцу хтори ше танцовало по парох и у спомалшеним [[Темпо (музика)|темпу.]] Концом 17. и надалєй у 18. вику сарабанда постава обовязна часц инструменталней музики, односно барокней свити. З тоту музичну праксу сарабанда постала чиста инструментална форма и постала слуп нємецкей барокней свити. [[Композитор|Композиторе]] [[Йоган Себастиян Бах|Й. С. Бах]] и Ґ. Ф. Гендл ошлєбодзели ю од танцованя и претворели до „простору“ за найглїбши, меланголични и емотивни музични раздумованя. Сарабанду писали шицки майстрове-композиторе хтори компоновали барокни свити. Найзначнєйши приклади настали у составе инструменталних свитох Й. С. Баха, Ґ. Ф. Гендла, Архандєла Корелия итд. Композиторе оперох у бароку, хасновали форму сарабанди у составу [[Ария|ариї]], напр. у дїлох Ґ. Ф. Гендла). 17. и 18. вик приноши пременку характера: та у озбильней европскей музики сарабанда достава озбильни, возвишени и смутнєйши став. == Сарабанда у 19 и 20. вику == Сарабанда ознова ожила у цеку 19. и спочатку 20. вику у дїлох нємецкого композитора Луя Шпора (у зборнїку ''Salonstücke'', [[Опус (музика)|оп]]. 135 зоз 1847), норвешкого композитора Едварда Ґриґа (у ''Холберґ свити'' зоз 1884), француских композиторох К. Дебисия и Сатия, як и у Анґлиї, хтори у розличних жанрох и стилох хасновали сарабанду. Од 20. вику, форма сарабанда ше зявйовала у инструменталних дїлох числених композиторох а їх дїла приказую '''неокласични''' тенденциї. Ралф Вауган Вилиямс (у дїлу J''ob: A Masque for Dancing''), Бенджамин Бритн (у ''Єдноставней симфониї''), Херберт Хауелс (у ''Шейсцох композицийох за [[орґулї]]'': ''Сарабанда за утриню на Пасху'') и Карлос Чавез (у балету ''La hija de Cólquide''). Ту припада и свита ''За клавир'' (1901), ''Слики'' (1905) К. Дебисия и балет „Аґон“ И. Стравинского (1957).<ref>[https://bre.ruwiki.ru/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 САРАБАНДА • Большая российская энциклопедия - электронная версия.] bigenc.ru. Дата обращения: 16 декабря 2021. [https://web.archive.org/web/20211104130818/https://bigenc.ru/music/text/3535875 Архивировано] 4 ноября 2021 года.</ref> == Сарабанда и филм == ♦ Стенли Кубрик у филму ''Бари Линдон'' зоз 1975. року похасновал треци став Гендловей свити за чембало у де-молу (HWV 437) алє у [[Оркестер|оркестерскей]] верзиї и зоз тим филм дожил репутацию-славу. ♦ Сарабанда послужела як инспирация за наслов '''''Сарабанда''''' (2003) остатнього филма Инґмара Берґмана. У филму ше хаснує композиция сарабанда зоз Баховей ''Пиятей свити за виолончело'', хтору Берґман предходно похасновал и у филму ''Крики и шептаня'' (1972).<ref>[https://www.ingmarbergman.se/en/production/saraband Ingmar Bergman Saraband – Sources of inspiration] Archived 2007-09-27 at the [https://en.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine]</ref> Сарабанда танєц хтори виводзи пар... Филм провадзи структуру сарабанди: вше присутни два особи – у шицких дзешец сценох и у епилогу.“ <ref>[http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Ингмар Бергман: «Камикадзе».] Искусство кино. Дата обращения: 31 марта 2020. [https://web.archive.org/web/20200225160517/http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Архивировано] 25 февраля 2020 года</ref> Музика сарабанди Йогана Себастияна Баха, вше представена у сценох у филму... ♦ Попри того, 2020. року, Сарабанда зоз Гендловей свити за клавир у де-молу послужела як лайтмотив за руску телевизийну гумористичку серию ''Гусар''. <ref>[https://tnt-online.ru/projects/gusar «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве.] «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве. Дата обращения: 2 ноября 2024. [https://web.archive.org/web/20241112153728/https://tnt-online.ru/projects/gusar Архивировано] 12 ноября 2024 года.</ref> == Литература == * Carvajal, Mara Lioba Juan. 2007. La zarabanda: pluralidad y controversia de un género musical. Arte y expresión. [Zacatecas, Mexico]: Universidad Autónoma de Zacatecas, Programa Integral de Fortalecimiento Institucional; México, D.F.: Plaza y Valdés. ISBN 978-970-722-562-6. * ''Волкова Г. И.''&#x20;zarabanda&#x20;&#x2F;&#x2F;&#x20;Учебный испанско-русский лингвострановедческий словарь-справочник.&#x20;— <abbr>М.</abbr>: Высш. шк., 2006.&#x20;— С.&#x20;592.&#x20;— 656&#x20;с.&#x20;— <nowiki>ISBN 5-06-004248-0</nowiki>. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=JSAd3NpDi6Q Handel - Sarabande (Keyboard Suite in D Minor)] youtube.com * [https://www.youtube.com/watch?v=judV76gLib0 Basic Steps vor a Sarabande] youtube.com (видео знїмок инструкциї танєчних крочайох сарабанди) [https://web.archive.org/web/20080527143749/http://www.streetswing.com/histmain/z3sarbn1.htmStreetswing.com Dance History Archives] * [https://earlydance.org/en/content/6381-sarabande-deux Example of a Sarabande dance choreography] "La Sarabande à deux", Feuillet (1704) * [https://reverseshot.org/archive/entry/76/ingmar_bergman Ingmar Bergman's Saraband and Scenes from a Marriage] == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Шпански народни танци]] [[Катеґория:Танци]] is9wfekifnthzpwh3g7wbtyqibhwt72 22251 22250 2026-10-05T13:43:45Z Sveletanka 20 22251 wikitext text/x-wiki [[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.jpg|right|thumb|347x347px|Зарабанда од Йогана Кугнауа, єдноставна форма зоз двома фразами. Нотни и звучни приклад.[[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.mid|right|thumb|300px|Й. Кунау: Зарабанда ]]]][[File:Sarabanda.PNG|right|thumb|300px|Ритем сарабанди]]'''Сарабанда''' то старински танєц хтори спомалшени и достоянствени у 3/2 або 3/4 [[Такт (музика)|такту]] з наглашеньом або аґоґицким акцентом на другей часци такта.<ref name=":1">[https://en.wikipedia.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica Encyclopædia Britannica] (15th ed.). Chicago, Illinois: The University of Chicago. 1990. p. 445, Volume 10.</ref><ref>[https://books.google.rs/books?id=ajMsBgAAQBAJ&q=sarabande+guatemala&pg=PA230&redir_esc=y#v=snippet&q=sarabande%20guatemala&f=false The Concise Garland Encyclopedia of World Music, Volume 1.] Garland Encyclopedia of World Music. 2013-01-11. p. 230. ISBN 9780415994033.</ref> Ориєнталного походзеня, по даєдних историчарох иснує думанє же зоз Арабиї. == Историят == Коренї и прейґокеанске походзенє датує зоз 16. вику: Найвщаснєйши записи о сарабанди походза зоз Штреднєй Америки (Ґватемала и Панама, Мексико), спомина ше коло 1530. року. Предпоставя ше же настала зоз мишаньом африцких, домородских и шпанских уплївох а после прейґ тарґовацких ладьох сцигує до Шпаниї.<ref name=":1" /> Спочатку 16. вику инвазивно предзера до Шпаниї, дзе ше найбаржей розвила и затримала, а оталь ше шири и до других европских жемох. У Французкей ше зявює 1588, тиж Италиї а у Анґлиї на початку 17. вику.<ref>Jane Bellingham, "Sarabande", The Oxford Companion to Music, edited by Alison Latham (Oxford and New York: Oxford University Press, 2002).</ref> У Шпаниї сарабанда – под назву '''''зарабанда''''', спочатку була солистични танєц ласцивного и виражайно еротского змисту, и прето сарабанда нє була уважована як озбильна уметносц. Сарабанда як танєц нє була прилапена пре нєприкладносц и пре свою гласносц; [[Шпивач|шпиваче]] хасновали [[Ґитара|ґитару]] и [[Гарфа|гарфу]] док танєчнїки хасновали удерни инструмент кастанєти хтори правели галайк та танєц бул аж и нєдошлєбодзени, забранєни. Почим танєц охарактеровани як барз нєморални, шпански краль Филип II го забранєл 1583. року зоз гроженьом и хлопом и женом. == Ренесанса и барок == У чаше ренесанси и барока сарабанда постава популарни дворски танєц, а коло 1650. року, перши раз ше зявює у дїлох Ј. Ј. Фроберґера и уходзи до инструменталней такв. барокней свити як стайомни став хтори бул помедзи танцами куранта и жиґа. Попри забранох, танєц прежил и розширел ше у Французкей. Зявююци ше у Французкей сарабанда доживює дворске преобраценє на преходзе до 17. вику. На двору Луя XIV, сарабанда доживює подполну трансформацию. Постава змирена, спомалшена и преображена до достоянственого, шветочного и озбильного дворского танцу хтори ше танцовало по парох и у спомалшеним [[Темпо (музика)|темпу.]] Концом 17. и надалєй у 18. вику сарабанда постава обовязна часц инструменталней музики, односно барокней свити. З тоту музичну праксу сарабанда постала чиста инструментална форма и постала слуп нємецкей барокней свити. [[Композитор|Композиторе]] [[Йоган Себастиян Бах|Й. С. Бах]] и Ґ. Ф. Гендл ошлєбодзели ю од танцованя и претворели до „простору“ за найглїбши, меланголични и емотивни музични раздумованя. Сарабанду писали шицки майстрове-композиторе хтори компоновали барокни свити. Найзначнєйши приклади настали у составе инструменталних свитох Й. С. Баха, Ґ. Ф. Гендла, Архандєла Корелия итд. Композиторе оперох у бароку, хасновали форму сарабанди у составу [[Ария|ариї]], напр. у дїлох Ґ. Ф. Гендла). 17. и 18. вик приноши пременку характера: та у озбильней европскей музики сарабанда достава озбильни, возвишени и смутнєйши став. == Сарабанда у 19 и 20. вику == Сарабанда ознова ожила у цеку 19. и спочатку 20. вику у дїлох нємецкого композитора Луя Шпора (у зборнїку ''Salonstücke'', [[Опус (музика)|оп]]. 135 зоз 1847), норвешкого композитора Едварда Ґриґа (у ''Холберґ свити'' зоз 1884), француских композиторох К. Дебисия и Сатия, як и у Анґлиї, хтори у розличних жанрох и стилох хасновали сарабанду. Од 20. вику, форма сарабанда ше зявйовала у инструменталних дїлох числених композиторох а їх дїла приказую '''неокласични''' тенденциї. Ралф Вауган Вилиямс (у дїлу J''ob: A Masque for Dancing''), Бенджамин Бритн (у ''Єдноставней симфониї''), Херберт Хауелс (у ''Шейсцох композицийох за [[орґулї]]'': ''Сарабанда за утриню на Пасху'') и Карлос Чавез (у балету ''La hija de Cólquide''). Ту припада и свита ''За клавир'' (1901), ''Слики'' (1905) К. Дебисия и балет „Аґон“ И. Стравинского (1957).<ref>[https://bre.ruwiki.ru/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 САРАБАНДА • Большая российская энциклопедия - электронная версия.] bigenc.ru. Дата обращения: 16 декабря 2021. [https://web.archive.org/web/20211104130818/https://bigenc.ru/music/text/3535875 Архивировано] 4 ноября 2021 года.</ref> == Сарабанда и филм == ♦ Стенли Кубрик у филму ''Бари Линдон'' зоз 1975. року похасновал треци став Гендловей свити за чембало у де-молу (HWV 437) алє у [[Оркестер|оркестерскей]] верзиї и зоз тим филм дожил репутацию-славу. ♦ Сарабанда послужела як инспирация за наслов '''''Сарабанда''''' (2003) остатнього филма Инґмара Берґмана. У филму ше хаснує композиция сарабанда зоз Баховей ''Пиятей свити за виолончело'', хтору Берґман предходно похасновал и у филму ''Крики и шептаня'' (1972).<ref>[https://www.ingmarbergman.se/en/production/saraband Ingmar Bergman Saraband – Sources of inspiration] Archived 2007-09-27 at the [https://en.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine]</ref> Сарабанда танєц хтори виводзи пар... Филм провадзи структуру сарабанди: вше присутни два особи – у шицких дзешец сценох и у епилогу.“ <ref>[http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Ингмар Бергман: «Камикадзе».] Искусство кино. Дата обращения: 31 марта 2020. [https://web.archive.org/web/20200225160517/http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Архивировано] 25 февраля 2020 года</ref> Музика сарабанди Йогана Себастияна Баха, вше представена у сценох у филму... ♦ Попри того, 2020. року, Сарабанда зоз Гендловей свити за клавир у де-молу послужела як лайтмотив за руску телевизийну гумористичку серию ''Гусар''. <ref>[https://tnt-online.ru/projects/gusar «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве.] «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве. Дата обращения: 2 ноября 2024. [https://web.archive.org/web/20241112153728/https://tnt-online.ru/projects/gusar Архивировано] 12 ноября 2024 года.</ref> == Литература == * Carvajal, Mara Lioba Juan. 2007. La zarabanda: pluralidad y controversia de un género musical. Arte y expresión. [Zacatecas, Mexico]: Universidad Autónoma de Zacatecas, Programa Integral de Fortalecimiento Institucional; México, D.F.: Plaza y Valdés. ISBN 978-970-722-562-6. * ''Волкова Г. И.''&#x20;zarabanda&#x20;&#x2F;&#x2F;&#x20;Учебный испанско-русский лингвострановедческий словарь-справочник.&#x20;— <abbr>М.</abbr>: Высш. шк., 2006.&#x20;— С.&#x20;592.&#x20;— 656&#x20;с.&#x20;— <nowiki>ISBN 5-06-004248-0</nowiki>. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=JSAd3NpDi6Q Handel - Sarabande (Keyboard Suite in D Minor)] youtube.com * [https://www.youtube.com/watch?v=judV76gLib0 Basic Steps vor a Sarabande] youtube.com (видео знїмок инструкциї танєчних крочайох сарабанди) [https://web.archive.org/web/20080527143749/http://www.streetswing.com/histmain/z3sarbn1.htmStreetswing.com Dance History Archives] * [https://earlydance.org/en/content/6381-sarabande-deux Example of a Sarabande dance choreography] "La Sarabande à deux", Feuillet (1704) * [https://reverseshot.org/archive/entry/76/ingmar_bergman Ingmar Bergman's Saraband and Scenes from a Marriage] {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Шпански народни танци]] [[Катеґория:Танци]] 4z4uflftc706lakxss8kavkbpflhzjl 22252 22251 2026-10-05T13:44:16Z ~2026-53485-10 2890 22252 wikitext text/x-wiki [[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.jpg|right|thumb|347x347px|Зарабанда од Йогана Кугнауа, єдноставна форма зоз двома фразами. Нотни и звучни приклад.[[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.mid|right|thumb|300px|Й. Кунау: Зарабанда ]]]][[File:Sarabanda.PNG|right|thumb|300px|Ритем сарабанди]]'''Сарабанда''' то стародавни танєц хтори спомалшени и достоїнствени у 3/2 або 3/4 [[Такт (музика)|такту]], з наглашеньом або аґоґицким акцентом на другей часци такта.<ref name=":1">[https://en.wikipedia.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica Encyclopædia Britannica] (15th ed.). Chicago, Illinois: The University of Chicago. 1990. p. 445, Volume 10.</ref><ref>[https://books.google.rs/books?id=ajMsBgAAQBAJ&q=sarabande+guatemala&pg=PA230&redir_esc=y#v=snippet&q=sarabande%20guatemala&f=false The Concise Garland Encyclopedia of World Music, Volume 1.] Garland Encyclopedia of World Music. 2013-01-11. p. 230. ISBN 9780415994033.</ref> Ориєнталного є походзеня, по даєдних историчарох иснує думанє же є зоз Арабиї. == Историят == Коренї и прейґокеанске походзенє датує зоз 16. вику: Найвчаснєйши записи о сарабанди походза зоз Штреднєй Америки (Ґватемала и Панама, Мексико), спомина ше коло 1530. року. Предпоставя ше же настала зоз мишаньом африцких, домашнїх и шпанских уплївох, а познєйше прейґ тарґовецких ладьох сцигує до Шпаниї.<ref name=":1" /> На початку 16. вику инвазивно предзера до Шпаниї, дзе ше найбаржей розвила и затримала, а оталь ше шири и до других европских жемох. У Французкей ше зявює 1588, тиж и у Италиї, а у Анґлиї на початку 17. вику.<ref>Jane Bellingham, "Sarabande", The Oxford Companion to Music, edited by Alison Latham (Oxford and New York: Oxford University Press, 2002).</ref> У Шпаниї сарабанда – под назву '''''зарабанда''''', спочатку була солистични танєц ласцивного и виражено еротского змисту, и прето сарабанда нє була уважована як озбильна уметносц. Сарабанда як танєц нє була прилапена пре нєприкладносц и пре свою гласносц; [[Шпивач|шпиваче]] хасновали [[Ґитара|ґитару]] и [[Гарфа|гарфу]], а танєчнїки хасновали удерни инструмент кастанєти хтори правели галайк, та танєц бул аж и нєдошлєбодзени, забранєни. Почим танєц охарактеровани як барз нєморални, шпански краль Филип II го забранєл 1583. року зоз гроженьом и хлопом и женом. == Ренесанса и барок == У чаше ренесанси и барока сарабанда постава популарни дворски танєц, а коло 1650. року, перши раз ше зявює у дїлох Ј. Ј. Фроберґера и уходзи до инструменталней такв. барокней свити як стаємна часц хтора була медзи танцами куранта и жиґа. И попри забранох, танєц прежил и розширел ше у Французкей. Зявююци ше у Французкей, сарабанда доживює дворске преобраценє на преходзе до 17. вику. У дворцу Луя XIV, сарабанда доживює подполну трансформацию. Постава змирена, спомалшена и преображена до достоянственого, шветочного и озбильного дворского танцу хтори ше танцовало по парох и у спомалшеним [[Темпо (музика)|темпу.]] Концом 17. и далєй у 18. вику сарабанда постава обовязна часц инструменталней музики, односно барокней свити. З тоту музичну праксу сарабанда постала чиста инструментална форма и постала слуп нємецкей барокней свити. [[Композитор|Композиторе]] [[Йоган Себастиян Бах|Й. С. Бах]] и Ґ. Ф. Гендл ошлєбодзели ю од танцованя и претворели до „простору“ за найглїбши, меланголични и емотивни музични раздумованя. Сарабанду писали шицки майстрове-композиторе хтори компоновали барокни свити. Найзначнєйши приклади настали у составе инструменталних свитох Й. С. Баха, Ґ. Ф. Гендла, Архандєла Корелия итд. Композиторе оперох у бароку хасновали форму сарабанди у составу [[Ария|ариї]], напр. у дїлох Ґ. Ф. Гендла). 17. и 18. вик приноши пременку характеру, та у озбильней европскей музики сарабанда постава смутнєйша, достава озбильни, возвишени характер. == Сарабанда у 19 и 20. вику == Сарабанда ознова ожила у 19. и на початку 20. вику у дїлох нємецкого композитора Луя Шпора (у зборнїку ''Salonstücke'', [[Опус (музика)|оп]]. 135 зоз 1847), норвежского композитора Едварда Ґриґа (у ''Холберґ свити'' зоз 1884), французких композиторох К. Дебисия и Сатия, як и у Анґлиї, хтори у розличних жанрох и стилох хасновали сарабанду. Од 20. вику, форма сарабанда ше зявйовала у инструменталних дїлох числених композиторох, а їх дїла приказую '''неокласични''' тенденциї. Ралф Вауган Вилиямс (у дїлу J''ob: A Masque for Dancing''), Бенджамин Бритн (у ''Єдноставней симфониї''), Херберт Хауелс (у ''Шейсцох композицийох за [[орґулї]]'': ''Сарабанда за утриню на Пасху'') и Карлос Чавез (у балету ''La hija de Cólquide''). Ту припада и свита ''За клавир'' (1901), ''Слики'' (1905) К. Дебисия и балет „Аґон“ И. Стравинского (1957).<ref>[https://bre.ruwiki.ru/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 САРАБАНДА • Большая российская энциклопедия - электронная версия.] bigenc.ru. Дата обращения: 16 декабря 2021. [https://web.archive.org/web/20211104130818/https://bigenc.ru/music/text/3535875 Архивировано] 4 ноября 2021 года.</ref> == Сарабанда и филм == ♦ Стенли Кюбрик у филму ''Бари Линдон'' зоз 1975. року похасновал треци пасус Гендловей свити за чембало у де-молу (HWV 437) алє у [[Оркестер|оркестерскей]] верзиї и зоз тим филм достал високу репутацию и дожил славу. ♦ Сарабанда послужела як инспирация за наслов '''''Сарабанда''''' (2003), остатнї филм Инґмара Берґмана. У филму ше хаснує композиция сарабанда зоз Баховей ''Пиятей свити за виолончело'', хтору Берґман предходно похасновал и у филму ''Крики и шептаня'' (1972).<ref>[https://www.ingmarbergman.se/en/production/saraband Ingmar Bergman Saraband – Sources of inspiration] Archived 2007-09-27 at the [https://en.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine]</ref> Сарабанда танєц хтори виводзи пара. Филм провадзи структуру сарабанди: вше присутни два особи, у шицких дзешец сценох и у епилогу.“ <ref>[http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Ингмар Бергман: «Камикадзе».] Искусство кино. Дата обращения: 31 марта 2020. [https://web.archive.org/web/20200225160517/http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Архивировано] 25 февраля 2020 года</ref> Музика сарабанди Йогана Себастияна Баха вше представена у сценох у филму. ♦ Попри того, 2020. року, Сарабанда зоз Гендловей свити за клавир у де-молу послужела як лайтмотив за русийску телевизийну гумористичку серию ''Гусар''. <ref>[https://tnt-online.ru/projects/gusar «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве.] «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве. Дата обращения: 2 ноября 2024. [https://web.archive.org/web/20241112153728/https://tnt-online.ru/projects/gusar Архивировано] 12 ноября 2024 года.</ref> == Литература == * Carvajal, Mara Lioba Juan. 2007. La zarabanda: pluralidad y controversia de un género musical. Arte y expresión. [Zacatecas, Mexico]: Universidad Autónoma de Zacatecas, Programa Integral de Fortalecimiento Institucional; México, D.F.: Plaza y Valdés. ISBN 978-970-722-562-6. * ''Волкова Г. И.''&#x20;zarabanda&#x20;&#x2F;&#x2F;&#x20;Учебный испанско-русский лингвострановедческий словарь-справочник.&#x20;— <abbr>М.</abbr>: Высш. шк., 2006.&#x20;— С.&#x20;592.&#x20;— 656&#x20;с.&#x20;— <nowiki>ISBN 5-06-004248-0</nowiki>. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=JSAd3NpDi6Q Handel - Sarabande (Keyboard Suite in D Minor)] youtube.com * [https://www.youtube.com/watch?v=judV76gLib0 Basic Steps vor a Sarabande] youtube.com (видео знїмок инструкциї танєчних крочайох сарабанди) [https://web.archive.org/web/20080527143749/http://www.streetswing.com/histmain/z3sarbn1.htmStreetswing.com Dance History Archives] * [https://earlydance.org/en/content/6381-sarabande-deux Example of a Sarabande dance choreography] "La Sarabande à deux", Feuillet (1704) * [https://reverseshot.org/archive/entry/76/ingmar_bergman Ingmar Bergman's Saraband and Scenes from a Marriage] {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Шпански народни танци]] [[Катеґория:Танци]] 6fzixgwl946jiyttaud6fx0q3fm3zgp 22253 22252 2026-10-05T13:53:55Z ~2026-53485-10 2890 22253 wikitext text/x-wiki [[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.jpg|right|thumb|347x347px|Зарабанда од Йогана Кугнауа, єдноставна форма зоз двома фразами. Нотни и звучни приклад.[[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.mid|right|thumb|300px|Й. Кунау: Зарабанда ]]]][[File:Sarabanda.PNG|right|thumb|300px|Ритем сарабанди]]'''Сарабанда''' то стародавни танєц хтори спомалшени и достоїнствени у 3/2 або 3/4 [[Такт (музика)|такту]], з наглашеньом або аґоґицким акцентом на другей часци такта.<ref name=":1">[https://en.wikipedia.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica Encyclopædia Britannica] (15th ed.). Chicago, Illinois: The University of Chicago. 1990. p. 445, Volume 10.</ref><ref>[https://books.google.rs/books?id=ajMsBgAAQBAJ&q=sarabande+guatemala&pg=PA230&redir_esc=y#v=snippet&q=sarabande%20guatemala&f=false The Concise Garland Encyclopedia of World Music, Volume 1.] Garland Encyclopedia of World Music. 2013-01-11. p. 230. ISBN 9780415994033.</ref> Ориєнталного є походзеня, по даєдних историчарох иснує думанє же є зоз Арабиї. == Историят == Коренї и прейґокеанске походзенє датує зоз 16. вику: Найвчаснєйши записи о сарабанди походза зоз Штреднєй Америки (Ґватемала и Панама, Мексико), спомина ше коло 1530. року. Предпоставя ше же настала зоз мишаньом африцких, домашнїх и шпанских уплївох, а познєйше прейґ тарґовецких ладьох сцигує до Шпаниї.<ref name=":1" /> На початку 16. вику инвазивно предзера до Шпаниї, дзе ше найбаржей розвила и затримала, а оталь ше шири и до других европских жемох. У Французкей ше зявює 1588, тиж и у Италиї, а у Анґлиї на початку 17. вику.<ref>Jane Bellingham, "Sarabande", The Oxford Companion to Music, edited by Alison Latham (Oxford and New York: Oxford University Press, 2002).</ref> У Шпаниї сарабанда – под назву '''''зарабанда''''', спочатку була солистични танєц ласцивного и виражено еротского змисту, и прето сарабанда нє була уважована як озбильна уметносц. Сарабанда як танєц нє була прилапена пре нєприкладносц и пре свою гласносц; [[Шпивач|шпиваче]] хасновали [[Ґитара|ґитару]] и [[Гарфа|гарфу]], а танєчнїки хасновали удерни инструмент кастанєти хтори правели галайк, та танєц бул аж и нєдошлєбодзени, забранєни. Почим танєц охарактеровани як барз нєморални, шпански краль Филип II го забранєл 1583. року зоз гроженьом и хлопом и женом. == Ренесанса и барок == У чаше ренесанси и барока сарабанда постава популарни дворски танєц, а коло 1650. року, перши раз ше зявює у дїлох Ј. Ј. Фроберґера и уходзи до инструменталней такв. барокней свити як стаємна часц хтора була медзи танцами куранта и жиґа. И попри забранох, танєц прежил и розширел ше у Французкей. Зявююци ше у Французкей, сарабанда доживює дворске преобраценє на преходзе до 17. вику. У дворцу Луя XIV, сарабанда доживює подполну трансформацию. Постава змирена, спомалшена и преображена до достоянственого, шветочного и озбильного дворского танцу хтори ше танцовало по парох и у спомалшеним [[Темпо (музика)|темпу.]] Концом 17. и далєй у 18. вику сарабанда постава обовязна часц инструменталней музики, односно барокней свити. З тоту музичну праксу сарабанда постала чиста инструментална форма и постала слуп нємецкей барокней свити. [[Композитор|Композиторе]] [[Йоган Себастиян Бах|Й. С. Бах]] и Ґ. Ф. Гендл ошлєбодзели ю од танцованя и претворели до „простору“ за найглїбши, меланголични и емотивни музични раздумованя. Сарабанду писали шицки майстрове-композиторе хтори компоновали барокни свити. Найзначнєйши приклади настали у составе инструменталних свитох Й. С. Баха, Ґ. Ф. Гендла, Архандєла Корелия итд. Композиторе оперох у бароку хасновали форму сарабанди у составу [[Ария|ариї]], напр. у дїлох Ґ. Ф. Гендла). 17. и 18. вик приноши пременку характеру, та у озбильней европскей музики сарабанда постава смутнєйша, достава озбильни, возвишени характер. == Сарабанда у 19 и 20. вику == Сарабанда ознова ожила у 19. и на початку 20. вику у дїлох нємецкого композитора Луя Шпора (у зборнїку ''Salonstücke'', [[Опус (музика)|оп]]. 135 зоз 1847), норвежского композитора Едварда Ґриґа (у ''Холберґ свити'' зоз 1884), французких композиторох К. Дебисия и Сатия, як и анґлийских композиторох, хтори у розличних жанрох и стилох хасновали сарабанду. Од 20. вику, форма сарабанда ше зявйовала у инструменталних дїлох числених композиторох, а їх дїла приказую '''неокласични''' тенденциї. Ралф Вауган Вилиямс (у дїлу J''ob: A Masque for Dancing''), Бенджамин Бритн (у ''Єдноставней симфониї''), Херберт Хауелс (у ''Шейсцох композицийох за [[орґулї]]'': ''Сарабанда за утриню на Пасху'') и Карлос Чавез (у балету ''La hija de Cólquide''). Ту припада и свита ''За клавир'' (1901), ''Слики'' (1905) К. Дебисия и балет „Аґон“ И. Стравинского (1957).<ref>[https://bre.ruwiki.ru/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 САРАБАНДА • Большая российская энциклопедия - электронная версия.] bigenc.ru. Дата обращения: 16 декабря 2021. [https://web.archive.org/web/20211104130818/https://bigenc.ru/music/text/3535875 Архивировано] 4 ноября 2021 года.</ref> == Сарабанда и филм == ♦ Стенли Кюбрик у филму ''Бари Линдон'' зоз 1975. року похасновал треци пасус Гендловей свити за чембало у де-молу (HWV 437) алє у [[Оркестер|оркестерскей]] верзиї и зоз тим филм достал високу репутацию и дожил славу. ♦ Сарабанда послужела як инспирация за наслов '''''Сарабанда''''' (2003), остатнї филм Инґмара Берґмана. У филму ше хаснує композиция сарабанда зоз Баховей ''Пиятей свити за виолончело'', хтору Берґман предходно похасновал и у филму ''Крики и шептаня'' (1972).<ref>[https://www.ingmarbergman.se/en/production/saraband Ingmar Bergman Saraband – Sources of inspiration] Archived 2007-09-27 at the [https://en.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine]</ref> Сарабанда танєц хтори виводзи пара. Филм провадзи структуру сарабанди: вше присутни два особи, у шицких дзешец сценох и у епилогу.“ <ref>[http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Ингмар Бергман: «Камикадзе».] Искусство кино. Дата обращения: 31 марта 2020. [https://web.archive.org/web/20200225160517/http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Архивировано] 25 февраля 2020 года</ref> Музика сарабанди Йогана Себастияна Баха вше представена у сценох у филму. ♦ Попри того, 2020. року, Сарабанда зоз Гендловей свити за клавир у де-молу послужела як лайтмотив за русийску телевизийну гумористичку серию ''Гусар''. <ref>[https://tnt-online.ru/projects/gusar «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве.] «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве. Дата обращения: 2 ноября 2024. [https://web.archive.org/web/20241112153728/https://tnt-online.ru/projects/gusar Архивировано] 12 ноября 2024 года.</ref> == Литература == * Carvajal, Mara Lioba Juan. 2007. La zarabanda: pluralidad y controversia de un género musical. Arte y expresión. [Zacatecas, Mexico]: Universidad Autónoma de Zacatecas, Programa Integral de Fortalecimiento Institucional; México, D.F.: Plaza y Valdés. ISBN 978-970-722-562-6. * ''Волкова Г. И.''&#x20;zarabanda&#x20;&#x2F;&#x2F;&#x20;Учебный испанско-русский лингвострановедческий словарь-справочник.&#x20;— <abbr>М.</abbr>: Высш. шк., 2006.&#x20;— С.&#x20;592.&#x20;— 656&#x20;с.&#x20;— <nowiki>ISBN 5-06-004248-0</nowiki>. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=JSAd3NpDi6Q Handel - Sarabande (Keyboard Suite in D Minor)] youtube.com * [https://www.youtube.com/watch?v=judV76gLib0 Basic Steps vor a Sarabande] youtube.com (видео знїмок инструкциї танєчних крочайох сарабанди) [https://web.archive.org/web/20080527143749/http://www.streetswing.com/histmain/z3sarbn1.htmStreetswing.com Dance History Archives] * [https://earlydance.org/en/content/6381-sarabande-deux Example of a Sarabande dance choreography] "La Sarabande à deux", Feuillet (1704) * [https://reverseshot.org/archive/entry/76/ingmar_bergman Ingmar Bergman's Saraband and Scenes from a Marriage] {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Шпански народни танци]] [[Катеґория:Танци]] t30ixkut6h0zp37sp402u0nifus1p5d 22254 22253 2026-10-05T13:54:42Z ~2026-53485-10 2890 22254 wikitext text/x-wiki [[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.jpg|right|thumb|347x347px|Зарабанда Йогана Кугнауа, єдноставна форма зоз двома фразами. Нотни и звучни приклад.[[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.mid|right|thumb|300px|Й. Кунау: Зарабанда ]]]][[File:Sarabanda.PNG|right|thumb|300px|Ритем сарабанди]]'''Сарабанда''' то стародавни танєц хтори спомалшени и достоїнствени у 3/2 або 3/4 [[Такт (музика)|такту]], з наглашеньом або аґоґицким акцентом на другей часци такта.<ref name=":1">[https://en.wikipedia.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica Encyclopædia Britannica] (15th ed.). Chicago, Illinois: The University of Chicago. 1990. p. 445, Volume 10.</ref><ref>[https://books.google.rs/books?id=ajMsBgAAQBAJ&q=sarabande+guatemala&pg=PA230&redir_esc=y#v=snippet&q=sarabande%20guatemala&f=false The Concise Garland Encyclopedia of World Music, Volume 1.] Garland Encyclopedia of World Music. 2013-01-11. p. 230. ISBN 9780415994033.</ref> Ориєнталного є походзеня, по даєдних историчарох иснує думанє же є зоз Арабиї. == Историят == Коренї и прейґокеанске походзенє датує зоз 16. вику: Найвчаснєйши записи о сарабанди походза зоз Штреднєй Америки (Ґватемала и Панама, Мексико), спомина ше коло 1530. року. Предпоставя ше же настала зоз мишаньом африцких, домашнїх и шпанских уплївох, а познєйше прейґ тарґовецких ладьох сцигує до Шпаниї.<ref name=":1" /> На початку 16. вику инвазивно предзера до Шпаниї, дзе ше найбаржей розвила и затримала, а оталь ше шири и до других европских жемох. У Французкей ше зявює 1588, тиж и у Италиї, а у Анґлиї на початку 17. вику.<ref>Jane Bellingham, "Sarabande", The Oxford Companion to Music, edited by Alison Latham (Oxford and New York: Oxford University Press, 2002).</ref> У Шпаниї сарабанда – под назву '''''зарабанда''''', спочатку була солистични танєц ласцивного и виражено еротского змисту, и прето сарабанда нє була уважована як озбильна уметносц. Сарабанда як танєц нє була прилапена пре нєприкладносц и пре свою гласносц; [[Шпивач|шпиваче]] хасновали [[Ґитара|ґитару]] и [[Гарфа|гарфу]], а танєчнїки хасновали удерни инструмент кастанєти хтори правели галайк, та танєц бул аж и нєдошлєбодзени, забранєни. Почим танєц охарактеровани як барз нєморални, шпански краль Филип II го забранєл 1583. року зоз гроженьом и хлопом и женом. == Ренесанса и барок == У чаше ренесанси и барока сарабанда постава популарни дворски танєц, а коло 1650. року, перши раз ше зявює у дїлох Ј. Ј. Фроберґера и уходзи до инструменталней такв. барокней свити як стаємна часц хтора була медзи танцами куранта и жиґа. И попри забранох, танєц прежил и розширел ше у Французкей. Зявююци ше у Французкей, сарабанда доживює дворске преобраценє на преходзе до 17. вику. У дворцу Луя XIV, сарабанда доживює подполну трансформацию. Постава змирена, спомалшена и преображена до достоянственого, шветочного и озбильного дворского танцу хтори ше танцовало по парох и у спомалшеним [[Темпо (музика)|темпу.]] Концом 17. и далєй у 18. вику сарабанда постава обовязна часц инструменталней музики, односно барокней свити. З тоту музичну праксу сарабанда постала чиста инструментална форма и постала слуп нємецкей барокней свити. [[Композитор|Композиторе]] [[Йоган Себастиян Бах|Й. С. Бах]] и Ґ. Ф. Гендл ошлєбодзели ю од танцованя и претворели до „простору“ за найглїбши, меланголични и емотивни музични раздумованя. Сарабанду писали шицки майстрове-композиторе хтори компоновали барокни свити. Найзначнєйши приклади настали у составе инструменталних свитох Й. С. Баха, Ґ. Ф. Гендла, Архандєла Корелия итд. Композиторе оперох у бароку хасновали форму сарабанди у составу [[Ария|ариї]], напр. у дїлох Ґ. Ф. Гендла). 17. и 18. вик приноши пременку характеру, та у озбильней европскей музики сарабанда постава смутнєйша, достава озбильни, возвишени характер. == Сарабанда у 19 и 20. вику == Сарабанда ознова ожила у 19. и на початку 20. вику у дїлох нємецкого композитора Луя Шпора (у зборнїку ''Salonstücke'', [[Опус (музика)|оп]]. 135 зоз 1847), норвежского композитора Едварда Ґриґа (у ''Холберґ свити'' зоз 1884), французких композиторох К. Дебисия и Сатия, як и анґлийских композиторох, хтори у розличних жанрох и стилох хасновали сарабанду. Од 20. вику, форма сарабанда ше зявйовала у инструменталних дїлох числених композиторох, а їх дїла приказую '''неокласични''' тенденциї. Ралф Вауган Вилиямс (у дїлу J''ob: A Masque for Dancing''), Бенджамин Бритн (у ''Єдноставней симфониї''), Херберт Хауелс (у ''Шейсцох композицийох за [[орґулї]]'': ''Сарабанда за утриню на Пасху'') и Карлос Чавез (у балету ''La hija de Cólquide''). Ту припада и свита ''За клавир'' (1901), ''Слики'' (1905) К. Дебисия и балет „Аґон“ И. Стравинского (1957).<ref>[https://bre.ruwiki.ru/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 САРАБАНДА • Большая российская энциклопедия - электронная версия.] bigenc.ru. Дата обращения: 16 декабря 2021. [https://web.archive.org/web/20211104130818/https://bigenc.ru/music/text/3535875 Архивировано] 4 ноября 2021 года.</ref> == Сарабанда и филм == ♦ Стенли Кюбрик у филму ''Бари Линдон'' зоз 1975. року похасновал треци пасус Гендловей свити за чембало у де-молу (HWV 437) алє у [[Оркестер|оркестерскей]] верзиї и зоз тим филм достал високу репутацию и дожил славу. ♦ Сарабанда послужела як инспирация за наслов '''''Сарабанда''''' (2003), остатнї филм Инґмара Берґмана. У филму ше хаснує композиция сарабанда зоз Баховей ''Пиятей свити за виолончело'', хтору Берґман предходно похасновал и у филму ''Крики и шептаня'' (1972).<ref>[https://www.ingmarbergman.se/en/production/saraband Ingmar Bergman Saraband – Sources of inspiration] Archived 2007-09-27 at the [https://en.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine]</ref> Сарабанда танєц хтори виводзи пара. Филм провадзи структуру сарабанди: вше присутни два особи, у шицких дзешец сценох и у епилогу.“ <ref>[http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Ингмар Бергман: «Камикадзе».] Искусство кино. Дата обращения: 31 марта 2020. [https://web.archive.org/web/20200225160517/http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Архивировано] 25 февраля 2020 года</ref> Музика сарабанди Йогана Себастияна Баха вше представена у сценох у филму. ♦ Попри того, 2020. року, Сарабанда зоз Гендловей свити за клавир у де-молу послужела як лайтмотив за русийску телевизийну гумористичку серию ''Гусар''. <ref>[https://tnt-online.ru/projects/gusar «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве.] «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве. Дата обращения: 2 ноября 2024. [https://web.archive.org/web/20241112153728/https://tnt-online.ru/projects/gusar Архивировано] 12 ноября 2024 года.</ref> == Литература == * Carvajal, Mara Lioba Juan. 2007. La zarabanda: pluralidad y controversia de un género musical. Arte y expresión. [Zacatecas, Mexico]: Universidad Autónoma de Zacatecas, Programa Integral de Fortalecimiento Institucional; México, D.F.: Plaza y Valdés. ISBN 978-970-722-562-6. * ''Волкова Г. И.''&#x20;zarabanda&#x20;&#x2F;&#x2F;&#x20;Учебный испанско-русский лингвострановедческий словарь-справочник.&#x20;— <abbr>М.</abbr>: Высш. шк., 2006.&#x20;— С.&#x20;592.&#x20;— 656&#x20;с.&#x20;— <nowiki>ISBN 5-06-004248-0</nowiki>. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=JSAd3NpDi6Q Handel - Sarabande (Keyboard Suite in D Minor)] youtube.com * [https://www.youtube.com/watch?v=judV76gLib0 Basic Steps vor a Sarabande] youtube.com (видео знїмок инструкциї танєчних крочайох сарабанди) [https://web.archive.org/web/20080527143749/http://www.streetswing.com/histmain/z3sarbn1.htmStreetswing.com Dance History Archives] * [https://earlydance.org/en/content/6381-sarabande-deux Example of a Sarabande dance choreography] "La Sarabande à deux", Feuillet (1704) * [https://reverseshot.org/archive/entry/76/ingmar_bergman Ingmar Bergman's Saraband and Scenes from a Marriage] {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Шпански народни танци]] [[Катеґория:Танци]] te14kbw8vcgyukdrtquti6eqkvqlzw5 22257 22254 2026-10-05T16:07:09Z Olirk55 19 Уложени аудио знїмок сарабанди 22257 wikitext text/x-wiki [[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.jpg|right|thumb|347x347px|Зарабанда Йогана Кугнауа, єдноставна форма зоз двома фразами. Нотни и звучни приклад.[[File:Zarabanda de la partie III de la Neue Clavierübung de Johan Kuhnau.mid|right|thumb|300px|Й. Кунау: Зарабанда ]]]][[File:Sarabanda.PNG|right|thumb|300px|Ритем сарабанди]]'''Сарабанда''' то стародавни танєц хтори спомалшени и достоїнствени у 3/2 або 3/4 [[Такт (музика)|такту]], з наглашеньом або аґоґицким акцентом на другей часци такта.<ref name=":1">[https://en.wikipedia.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica Encyclopædia Britannica] (15th ed.). Chicago, Illinois: The University of Chicago. 1990. p. 445, Volume 10.</ref><ref>[https://books.google.rs/books?id=ajMsBgAAQBAJ&q=sarabande+guatemala&pg=PA230&redir_esc=y#v=snippet&q=sarabande%20guatemala&f=false The Concise Garland Encyclopedia of World Music, Volume 1.] Garland Encyclopedia of World Music. 2013-01-11. p. 230. ISBN 9780415994033.</ref> Ориєнталного є походзеня, по даєдних историчарох иснує думанє же є зоз Арабиї. == Историят == Коренї и прейґокеанске походзенє датує зоз 16. вику: Найвчаснєйши записи о сарабанди походза зоз Штреднєй Америки (Ґватемала и Панама, Мексико), спомина ше коло 1530. року. Предпоставя ше же настала зоз мишаньом африцких, домашнїх и шпанских уплївох, а познєйше прейґ тарґовецких ладьох сцигує до Шпаниї.<ref name=":1" /> На початку 16. вику инвазивно предзера до Шпаниї, дзе ше найбаржей розвила и затримала, а оталь ше шири и до других европских жемох. У Французкей ше зявює 1588, тиж и у Италиї, а у Анґлиї на початку 17. вику.<ref>Jane Bellingham, "Sarabande", The Oxford Companion to Music, edited by Alison Latham (Oxford and New York: Oxford University Press, 2002).</ref> У Шпаниї сарабанда – под назву '''''зарабанда''''', спочатку була солистични танєц ласцивного и виражено еротского змисту, и прето сарабанда нє була уважована як озбильна уметносц. Сарабанда як танєц нє була прилапена пре нєприкладносц и пре свою гласносц; [[Шпивач|шпиваче]] хасновали [[Ґитара|ґитару]] и [[Гарфа|гарфу]], а танєчнїки хасновали удерни инструмент кастанєти хтори правели галайк, та танєц бул аж и нєдошлєбодзени, забранєни. Почим танєц охарактеровани як барз нєморални, шпански краль Филип II го забранєл 1583. року зоз гроженьом и хлопом и женом. == Ренесанса и барок == У чаше ренесанси и барока сарабанда постава популарни дворски танєц, а коло 1650. року, перши раз ше зявює у дїлох Ј. Ј. Фроберґера и уходзи до инструменталней такв. барокней свити як стаємна часц хтора була медзи танцами куранта и жиґа. И попри забранох, танєц прежил и розширел ше у Французкей. Зявююци ше у Французкей, сарабанда доживює дворске преобраценє на преходзе до 17. вику. У дворцу Луя XIV, сарабанда доживює подполну трансформацию. Постава змирена, спомалшена и преображена до достоянственого, шветочного и озбильного дворского танцу хтори ше танцовало по парох и у спомалшеним [[Темпо (музика)|темпу.]] Концом 17. и далєй у 18. вику сарабанда постава обовязна часц инструменталней музики, односно барокней свити. З тоту музичну праксу сарабанда постала чиста инструментална форма и постала слуп нємецкей барокней свити. [[Композитор|Композиторе]] [[Йоган Себастиян Бах|Й. С. Бах]] и Ґ. Ф. Гендл ошлєбодзели ю од танцованя и претворели до „простору“ за найглїбши, меланголични и емотивни музични раздумованя. Сарабанду писали шицки майстрове-композиторе хтори компоновали барокни свити. Найзначнєйши приклади настали у составе инструменталних свитох Й. С. Баха, Ґ. Ф. Гендла, Архандєла Корелия итд. [[File:Lloyd-Suite 4 - Sarabande.ogg|right|thumb|300px|Лойд, Свита ч. 4, Сарабанда]] Композиторе оперох у бароку хасновали форму сарабанди у составу [[Ария|ариї]], напр. у дїлох Ґ. Ф. Гендла). 17. и 18. вик приноши пременку характеру, та у озбильней европскей музики сарабанда постава смутнєйша, достава озбильни, возвишени характер. == Сарабанда у 19 и 20. вику == Сарабанда ознова ожила у 19. и на початку 20. вику у дїлох нємецкого композитора Луя Шпора (у зборнїку ''Salonstücke'', [[Опус (музика)|оп]]. 135 зоз 1847), норвежского композитора Едварда Ґриґа (у ''Холберґ свити'' зоз 1884), французких композиторох К. Дебисия и Сатия, як и анґлийских композиторох, хтори у розличних жанрох и стилох хасновали сарабанду. Од 20. вику, форма сарабанда ше зявйовала у инструменталних дїлох числених композиторох, а їх дїла приказую '''неокласични''' тенденциї. Ралф Вауган Вилиямс (у дїлу J''ob: A Masque for Dancing''), Бенджамин Бритн (у ''Єдноставней симфониї''), Херберт Хауелс (у ''Шейсцох композицийох за [[орґулї]]'': ''Сарабанда за утриню на Пасху'') и Карлос Чавез (у балету ''La hija de Cólquide''). Ту припада и свита ''За клавир'' (1901), ''Слики'' (1905) К. Дебисия и балет „Аґон“ И. Стравинского (1957).<ref>[https://bre.ruwiki.ru/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 САРАБАНДА • Большая российская энциклопедия - электронная версия.] bigenc.ru. Дата обращения: 16 декабря 2021. [https://web.archive.org/web/20211104130818/https://bigenc.ru/music/text/3535875 Архивировано] 4 ноября 2021 года.</ref> == Сарабанда и филм == ♦ Стенли Кюбрик у филму ''Бари Линдон'' зоз 1975. року похасновал треци пасус Гендловей свити за чембало у де-молу (HWV 437) алє у [[Оркестер|оркестерскей]] верзиї и зоз тим филм достал високу репутацию и дожил славу. ♦ Сарабанда послужела як инспирация за наслов '''''Сарабанда''''' (2003), остатнї филм Инґмара Берґмана. У филму ше хаснує композиция сарабанда зоз Баховей ''Пиятей свити за виолончело'', хтору Берґман предходно похасновал и у филму ''Крики и шептаня'' (1972).<ref>[https://www.ingmarbergman.se/en/production/saraband Ingmar Bergman Saraband – Sources of inspiration] Archived 2007-09-27 at the [https://en.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine]</ref> Сарабанда танєц хтори виводзи пара. Филм провадзи структуру сарабанди: вше присутни два особи, у шицких дзешец сценох и у епилогу.“ <ref>[http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Ингмар Бергман: «Камикадзе».] Искусство кино. Дата обращения: 31 марта 2020. [https://web.archive.org/web/20200225160517/http://old.kinoart.ru/archive/2003/01/n1-article22 Архивировано] 25 февраля 2020 года</ref> Музика сарабанди Йогана Себастияна Баха вше представена у сценох у филму. ♦ Попри того, 2020. року, Сарабанда зоз Гендловей свити за клавир у де-молу послужела як лайтмотив за русийску телевизийну гумористичку серию ''Гусар''. <ref>[https://tnt-online.ru/projects/gusar «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве.] «Гусар 2» смотреть онлайн в хорошем качестве. Дата обращения: 2 ноября 2024. [https://web.archive.org/web/20241112153728/https://tnt-online.ru/projects/gusar Архивировано] 12 ноября 2024 года.</ref> == Литература == * Carvajal, Mara Lioba Juan. 2007. La zarabanda: pluralidad y controversia de un género musical. Arte y expresión. [Zacatecas, Mexico]: Universidad Autónoma de Zacatecas, Programa Integral de Fortalecimiento Institucional; México, D.F.: Plaza y Valdés. ISBN 978-970-722-562-6. * ''Волкова Г. И.''&#x20;zarabanda&#x20;&#x2F;&#x2F;&#x20;Учебный испанско-русский лингвострановедческий словарь-справочник.&#x20;— <abbr>М.</abbr>: Высш. шк., 2006.&#x20;— С.&#x20;592.&#x20;— 656&#x20;с.&#x20;— <nowiki>ISBN 5-06-004248-0</nowiki>. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=JSAd3NpDi6Q Handel - Sarabande (Keyboard Suite in D Minor)] youtube.com * [https://www.youtube.com/watch?v=judV76gLib0 Basic Steps vor a Sarabande] youtube.com (видео знїмок инструкциї танєчних крочайох сарабанди) [https://web.archive.org/web/20080527143749/http://www.streetswing.com/histmain/z3sarbn1.htmStreetswing.com Dance History Archives] * [https://earlydance.org/en/content/6381-sarabande-deux Example of a Sarabande dance choreography] "La Sarabande à deux", Feuillet (1704) * [https://reverseshot.org/archive/entry/76/ingmar_bergman Ingmar Bergman's Saraband and Scenes from a Marriage] {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Шпански народни танци]] [[Катеґория:Танци]] oaqaxt0utm6lkmekng1th3d4gbcmdbf Сиверна Македония 0 3794 22260 22243 2026-10-05T18:41:36Z ОленкаБТ 1579 Медзинаслови, викивязи, подробносци 22260 wikitext text/x-wiki '''Сиверна Македония''' (мак. Северна Македонија, алб. ''Maqedonia e Veriut'', урядово Република Сиверна Македония держава у юговосточней Европи. (4) Гранїчи ше зоз Греческу на югу, [[Албания|Албанию]] на заходзе, Болгарску на востоку и [[Сербия|Сербию]] на сиверу. Забера приблїжно трецину териториї ґеоґрафского реґиону Македониї. Главни и найвекши варош Скоплє, урядови язик македонски и албански, а урядова валута македонски денар. История реґиону Македониї почина зоз розвойом Пеониї, античней обласци медзи античну Македонию, Тракию и Дараданию. Познєйше, у VI вику пред н.е. вошла до составу Ахемедиского царства, а потим, у IV вику пред н.е. постала часц античней Македониї. Римска република освоєла реґион у II вику пред н.е. и так формована римска векша провинция Македония. Подруче остало у составе Византиї, а у VI вику ту ше населюю Славянє. После даскелїх викох (oд XIV по почток XX) зраженя медзи Бoлгарским, Византийним и Сербским царством, подпадли под Османске царство, а после балканских войнох 1912. и 1913. року територия сучасней Сиверней Македониї була у составе Кральовини Сербиї. Под час Першей шветовей войни територию окупировала Кральовина Болгарска, а по законченю войни вошла до составу Кральовини Сербох, [[Горватска|Горватох]] и Словенцох. Под час Другей шветовей войни ознова ю окупировала Кральовина Болгарска, а 1945. року є констатована як република комунистичней Югославиї по 1991. рок и таке ушоренє тирва по розпадованє Югославиї. Держава постала членїца Зєдинєних нацийох (ЗН) 1993. року, алє пре спор зоз Греческу коло назви держави „Македония” прията є под дочасовим меном „Бувша Югославянска Република Македония”. Спор 2018. року ришени зоз Преспанским спорозуменьом по хторим ше держава вола Република Сиверна Македония. Спорозуменє ступело на моц на початку 2019. року. Сиверна Македония членїца Нато пакту, Совиту Европи, Шветовей банки, ОЕБС-у, ЦЕФТА (Централноевропске спорозуменє о шлєбодней тарґовини), ОЦЕС (Орґанизация за чарноморске економске сотруднїцтво) и СТО (Шветова тарґовецка орґанизация). Од 2005. року є кандидат за уход до Европскей униї.(5,6). Сиверна Македония держава у розвою, дава гражданом социялну сиґурносц, универзалну систему здравственей защити и безплатне основне и штреднє образованє. == Ґеоґрафия == Сиверна Македония держава на Балканским полуострове, забера [[поверхносц]] од 25 713 км2. Вкупна длужина гранїци виноши 766 км (зоз Сербию 221 км, а од того зоз Косовом 159 км, потим зоз Албанию 151 км, зоз Греческу 246 км и зоз Болгарску 148 км). Держава ше находзи у горнїми штреднїм Повардарю, медзи Шарско-пиндскима и Родопскима горами. == Релєф == У Сиверней Македониї ше видвоюю три релєфни цалосци: Заходна Сиверна Македония, централна часц або Повардарє и Восточна Сиверна Македония. Заходну часц творя Шарско-Пиндски гори (Баба, Шар планина, Кораб, Якупица, Нидже).(10,11) Медзи горами находза ше глїбоки долїни Чарного Дриму и вецей горски котлїни (Пилошска котлїна, Дебарска, Охридска, Преспанска котлїна и Битолско-прилепска котлїна). Централна часц або Повардарє текстонски нєстаємни простор виполнєти зоз озерами и риками. Ту ше находза и даскельо котлїни, медзисобно повязани зоз клисурами (горскима преходами): Скопска котлїна, Велешска котлїна, Тиквеш, Дєвдєлийска котлїна. Восточна Сиверна Македония нїзша од заходней часци держави. Облапя восточни притоки рики Вардар и опасана є зоз високогорским поясом. На востоку то Осоґовски гори, Влахина, Плачковица, Оґражден, а на заходзе то Кожув, Козяк, Дрен и Якупица. == Клима == У Сиверней Македониї панує субмедитеранска клима (горуци и сухи лєта и жимни влажни жими).(13,14)Штреднї рочни температури опадую од сиверу ґу югу держави. Приємна клима, углавним под дїйством цеплей медитеранскей струї хтора доходзи през долїни рикох зоз високим квалитетом води, плодна жем и вельке число слунковитих дньох (Охрид ма 2 300 слунковити годзини рочнє) оможлївюю барз добру жатву и барз добри традиционални продукти. Найвисша зазначена температура була 45,7 ступнї Ц 2007. року, а найнїзша -39,5 Ц 1954. року. Од веґетациї, у нїзших часцох преовладую дуб медунєц, обични граб и цер, а у висших предїлох рошнє бук и буково-ядловцово лєси. == Води == Найважнєйши рики то: Вардар, Треска, Чарна рика, Пчиня, Бреґалница, Струмица и Чарни Дрим. Сиверна Македония ма три озера од велького значеня: Охридске, Преспанске и Дойранске. Окремне значенє ма туристично нащивене Охридске озеро, єдно з найстарших на планети Жеми. У держави єст три национални парки: таблїчка == Флора и фауна == Рошлїнски швет у Сиверней Македониї представяю коло 3700 файти зоз 920 родох з 210 рошлїнских фамилийох. Найвецей єст квитково рошлїни - коло 3 200 файти, потим маховини - коло 350 и папрати коло 42 файти. Национални парк Пелистер при Битолю познати по присустве сиверномакедонскей сосни и других 88 файтох рошлїнох, цо представя скоро 30 проценти сиверномакедонскей дендрофлори (древенастих рошлїнох). Лєси македонскей сосни мож подзелїц на два заєднїци: лєси сосни зоз папратами и лєси сосни зоз чемпресами. Сиверномакедонска сосна то окремна файта игекластого древа и реликтна файта зоз далєкого ґеолоґийного периоду – терцияру (период пред коло 656 милиони роками по 2,6 милиони роки), а сосна молика Pinus peuce зоз пейцома игелками першираз пренайдзена и описана 1893. року у тим национални парку. У сиверномакедонских лєсох рошнє и сиверномакедонски дуб, жалосна верба, била [[верба]], [[Тополя (древо)|тополя]], брест и други файти древа. На богатих пасовискох и пажицох Шар планини, Маврова и Бистри рошнє ище єдна рошлїна характеристична за Сиверну Македонию — мак. Квалитет густого соку з маку ше мера зоз мерну єдинку морфину. Док китайски опиюм ма осем таки єдинки и дума ше же є висококвалитетни, индийски опиюм ма седем а турски лєм шейсц таки єдинки, у сиверномакедонским опиюме єст полни 14 єдинки морфину и єден є зоз найквалитетнєйших опиюмох на швеце (22) Животиньски швет Сиверней Македониї богати: ту жиє вовк, медведз, [[лїшка]], єлень, [[вивирка]], дзива швиня, дзивокоза и подаєден рис. Три вельки озера у держви представяю оддвоєни животиньски зони, цо указує на длуготирвацу териториялну и часову изолацию. Животиньски швет у Охридским озеру остаток предходней ери, а познати є по рижних файтох рибох, медзи хторима и охридска [[Пеструшка|пеструшка,]] краварка и пижор, обидва файти зоз фамилиї потьки. Тиж так, озеро познате по одредзених файтох шлїмакох хторим походзенє утвердзене на 30 милиони роки. Подобни файти мож найсц ище лєм у Байкалским озеру. Охридске озеро у зоолоґийних наукових роботох познате по єґулї и по єй чудесним циклусу розмножованя. Єґуля до Охридского озера приходзи зоз далєкого Сарґашского моря (сиверна часц Атлантского океану), у озеру ше затримує коло 10 роки, а потим, кед полно дозреє, зоз нєрозяшнєним инстинктом плїва назад на место свойого народзеня. Там знєше ваїчка и загинє, а єй потомки повторюю таки исти циклус путованя и розмножованя. Жительство таблїчка == Вира и язик == У Сиверней Македониї єст найвецей жительох православней вири (64,7 проценти), потим муслиманох (33,3 проценти), а найменєй єст християнох (католїкох, протестантох и єврейох, 0,37проценти). На основи тих податкох Сиверна Македония друга держава по меншини муслиманох у цалей Европи (после векшинских муслиманских державох). Єдино Босна и Герцеґовина ма векши постоток муслиманох, а нє векшина су. Вельки вароши то: Скоплє, Битоль, Прилеп, Куманово, Тетово. У реґионє Вельке Скоплє жиє коло 30 проценти жительства держави, а то заш лєм мала густосц селєносци у одношеню на сушедни держави, цо податок о велькей сконцентрованосци сиверномакедонского жительства у вельких варошох. Урядови язики македонски и албански. У општинох дзе 20 проценти жительстав хаснує даєден други язик як мацерински, и тоти язики урядови, а то: сербски, турски, ромски, бошняцки або цинцарски. == Гимна, герб и застава держави == Гимна Сиверней Македониї и у чаше СФРЮ и нєшка то Нєшка над Македонию. Герб держави прилапени у Народней скупштини НР Македониї 27.07.1946. року, а на нїм венчик класкох [[Жито|жита]], [[Доган|догану]] и маку, завязани зоз народним орнаментом. У централней часци гербу находза ше гори, рики, озера и [[слунко]] цо представя богатство держави, борбу и шлєбоду. Застава Сиверней Македониї прилапена 05.10.1995. року. На нєй златно-жовте слунко на подлоги червеней [[Фарба|фарби]]. Слунко ма осем краки хтори ше ширя од слункового диску ґу рубцом [[Застава|застави.]] [[Катеґория:Сиверна Македония]] [[Катеґория:Держави у Европи]] el53lgayjs7qpvnr5tu3id6qgbjh9nb 22261 22260 2026-10-05T21:00:57Z Olirk55 19 Означени викивязи 22261 wikitext text/x-wiki '''Сиверна Македония''' (мак. Северна Македонија, алб. ''Maqedonia e Veriut'', урядово Република Сиверна Македония держава у юговосточней Европи. (4) Гранїчи ше зоз Греческу на югу, [[Албания|Албанию]] на заходзе, Болгарску на востоку и [[Сербия|Сербию]] на сиверу. Забера приблїжно трецину териториї ґеоґрафского реґиону Македониї. Главни и найвекши варош Скоплє, урядови язик македонски и албански, а урядова валута македонски денар. История реґиону Македониї почина зоз розвойом Пеониї, античней обласци медзи античну Македонию, Тракию и Дараданию. Познєйше, у VI вику пред н.е. вошла до составу Ахемедиского царства, а потим, у IV вику пред н.е. постала часц античней Македониї. Римска република освоєла реґион у II вику пред н.е. и так формована римска векша провинция Македония. Подруче остало у составе Византиї, а у VI вику ту ше населюю Славянє. После даскелїх викох (oд XIV по почток XX) зраженя медзи Бoлгарским, Византийним и Сербским царством, подпадли под Османске царство, а после балканских войнох 1912. и 1913. року територия сучасней Сиверней Македониї була у составе Кральовини Сербиї. Под час Першей шветовей войни територию окупировала Кральовина Болгарска, а по законченю войни вошла до составу Кральовини Сербох, Горватох и Словенцох. Под час Другей шветовей войни ознова ю окупировала Кральовина Болгарска, а 1945. року є констатована як република комунистичней Югославиї по 1991. рок и таке ушоренє тирва по розпадованє Югославиї. Держава постала членїца Зєдинєних нацийох (ЗН) 1993. року, алє пре спор зоз Греческу коло назви держави „Македония” прията є под дочасовим меном „Бувша Югославянска Република Македония”. Спор 2018. року ришени зоз Преспанским спорозуменьом по хторим ше держава вола Република Сиверна Македония. Спорозуменє ступело на моц на початку 2019. року. Сиверна Македония членїца Нато пакту, Совиту Европи, Шветовей банки, ОЕБС-у, ЦЕФТА (Централноевропске спорозуменє о шлєбодней тарґовини), ОЦЕС (Орґанизация за чарноморске економске сотруднїцтво) и СТО (Шветова тарґовецка орґанизация). Од 2005. року є кандидат за уход до Европскей униї.(5,6). Сиверна Македония держава у розвою, дава гражданом социялну сиґурносц, универзалну систему здравственей защити и безплатне основне и штреднє образованє. == Ґеоґрафия == Сиверна Македония держава на Балканским полуострове, забера [[поверхносц]] од 25 713 км2. Вкупна длужина гранїци виноши 766 км (зоз Сербию 221 км, а од того зоз Косовом 159 км, потим зоз Албанию 151 км, зоз Греческу 246 км и зоз Болгарску 148 км). Держава ше находзи у горнїми штреднїм Повардарю, медзи Шарско-пиндскима и Родопскима горами. == Релєф == У Сиверней Македониї ше видвоюю три релєфни цалосци: Заходна Сиверна Македония, централна часц або Повардарє и Восточна Сиверна Македония. Заходну часц творя Шарско-Пиндски гори (Баба, Шар планина, Кораб, Якупица, Нидже).(10,11) Медзи горами находза ше глїбоки долїни Чарного Дриму и вецей горски котлїни (Пилошска котлїна, Дебарска, Охридска, Преспанска котлїна и Битолско-прилепска котлїна). Централна часц або Повардарє текстонски нєстаємни простор виполнєти зоз [[Озеро|озерами]] и риками. Ту ше находза и даскельо котлїни, медзисобно повязани зоз клисурами (горскима преходами): Скопска котлїна, Велешска котлїна, Тиквеш, Дєвдєлийска котлїна. Восточна Сиверна Македония нїзша од заходней часци держави. Облапя восточни притоки рики Вардар и опасана є зоз високогорским поясом. На востоку то Осоґовски гори, Влахина, Плачковица, Оґражден, а на заходзе то Кожув, Козяк, Дрен и Якупица. == Клима == У Сиверней Македониї панує субмедитеранска клима (горуци и сухи лєта и жимни влажни жими).(13,14) Штреднї рочни [[Температура|температури]] опадую од сиверу ґу югу держави. Приємна клима, углавним под дїйством цеплей медитеранскей струї хтора доходзи през долїни рикох зоз високим квалитетом води, плодна жем и вельке число [[Слунко|слунковитих]] [[Дзень|дньох]] (Охрид ма 2 300 слунковити [[Годзина|годзини]] рочнє) оможлївюю барз добру жатву и барз добри традиционални продукти. Найвисша зазначена температура була 45,7 ступнї Ц 2007. року, а найнїзша -39,5 Ц 1954. року. Од веґетациї, у нїзших часцох преовладую дуб медунєц, обични граб и цер, а у висших предїлох рошнє бук и буково-ядловцово лєси. == Води == Найважнєйши рики то: Вардар, Треска, Чарна рика, Пчиня, Бреґалница, Струмица и Чарни Дрим. Сиверна Македония ма три озера од велького значеня: Охридске, Преспанске и Дойранске. Окремне значенє ма туристично нащивене Охридске озеро, єдно з найстарших на [[Планета|планети]] Жеми. У держави єст три [[Национални парк|национални парки]]: таблїчка == Флора и фауна == Рошлїнски швет у Сиверней Македониї представяю коло 3700 файти зоз 920 родох з 210 рошлїнских фамилийох. Найвецей єст квитково рошлїни - коло 3 200 файти, потим маховини - коло 350 и папрати коло 42 файти. Национални парк Пелистер при Битолю познати по присустве сиверномакедонскей сосни и других 88 файтох рошлїнох, цо представя скоро 30 проценти сиверномакедонскей дендрофлори (древенастих рошлїнох). Лєси македонскей сосни мож подзелїц на два заєднїци: лєси сосни зоз папратами и лєси сосни зоз чемпресами. Сиверномакедонска сосна то окремна файта игекластого древа и реликтна файта зоз далєкого ґеолоґийного периоду – терцияру (период пред коло 656 милиони роками по 2,6 милиони роки), а сосна молика ''Pinus peuce'' зоз пейцома игелками першираз пренайдзена и описана 1893. року у тим национални парку. У сиверномакедонских лєсох рошнє и сиверномакедонски дуб, жалосна верба, била [[верба]], [[Тополя (древо)|тополя]], брест и други файти древа. На богатих пасовискох и пажицох Шар планини, Маврова и Бистри рошнє ище єдна рошлїна характеристична за Сиверну Македонию — мак. Квалитет густого соку з маку ше мера зоз мерну єдинку морфину. Док китайски опиюм ма осем таки єдинки и дума ше же є висококвалитетни, индийски опиюм ма седем а турски лєм шейсц таки єдинки, у сиверномакедонским опиюме єст полни 14 єдинки морфину и єден є зоз найквалитетнєйших опиюмох на швеце (22) Животиньски швет Сиверней Македониї богати: ту жиє вовк, медведз, [[лїшка]], єлень, [[вивирка]], дзива швиня, дзивокоза и подаєден рис. Три вельки озера у держви представяю оддвоєни животиньски зони, цо указує на длуготирвацу териториялну и часову изолацию. Животиньски швет у Охридским озеру остаток предходней ери, а познати є по рижних файтох рибох, медзи хторима и охридска [[Пеструшка|пеструшка,]] краварка и пижор, обидва файти зоз фамилиї потьки. Тиж так, озеро познате по одредзених файтох шлїмакох хторим походзенє утвердзене на 30 милиони роки. Подобни файти мож найсц ище лєм у Байкалским озеру. Охридске озеро у зоолоґийних наукових роботох познате по єґулї и по єй чудесним циклусу розмножованя. Єґуля до Охридского озера приходзи зоз далєкого Сарґашского моря (сиверна часц Атлантского океану), у озеру ше затримує коло 10 роки, а потим, кед полно дозреє, зоз нєрозяшнєним инстинктом плїва назад на место свойого народзеня. Там знєше ваїчка и загинє, а єй потомки повторюю таки исти циклус путованя и розмножованя. Жительство таблїчка == Вира и язик == У Сиверней Македониї єст найвецей жительох православней вири (64,7 проценти), потим муслиманох (33,3 проценти), а найменєй єст християнох (католїкох, протестантох и єврейох, 0,37проценти). На основи тих податкох Сиверна Македония друга держава по меншини муслиманох у цалей Европи (после векшинских муслиманских державох). Єдино Босна и Герцеґовина ма векши постоток муслиманох, а нє векшина су. Вельки вароши то: Скоплє, Битоль, Прилеп, Куманово, Тетово. У реґионє Вельке Скоплє жиє коло 30 проценти жительства держави, а то заш лєм мала густосц селєносци у одношеню на сушедни держави, цо податок о велькей сконцентрованосци сиверномакедонского жительства у вельких варошох. Урядови язики македонски и албански. У општинох дзе 20 проценти жительстав хаснує даєден други язик як мацерински, и тоти язики урядови, а то: сербски, турски, ромски, бошняцки або цинцарски. == Гимна, герб и застава держави == Гимна Сиверней Македониї и у чаше СФРЮ и нєшка то Нєшка над Македонию. Герб держави прилапени у Народней скупштини НР Македониї 27.07.1946. року, а на нїм венчик класкох [[Жито|жита]], [[Доган|догану]] и маку, завязани зоз народним орнаментом. У централней часци гербу находза ше гори, рики, озера и [[слунко]] цо представя богатство держави, борбу и шлєбоду. Застава Сиверней Македониї прилапена 05.10.1995. року. На нєй златно-жовте слунко на подлоги червеней [[Фарба|фарби]]. Слунко ма осем краки хтори ше ширя од слункового диску ґу рубцом [[Застава|застави.]] [[Катеґория:Сиверна Македония]] [[Катеґория:Держави у Европи]] i9wy1hnh7ls4s8pfzm3fhpz0bvfk3ce Аменорея 0 3795 22262 2026-10-05T21:05:52Z Olirk55 19 Нови бок: „Аменорея (лат. amenorrhoea) то стан хтори характеристични по одсуствованю менструациї [1]   през найменєй шейсц мешаци, а може буц физиолоґийна и патолоґийна. [2]Физиолоґийна аменорея представя нормалне одсуствованє менструациї у периодзе пред пубертетом, у ваготн…“ 22262 wikitext text/x-wiki Аменорея (лат. amenorrhoea) то стан хтори характеристични по одсуствованю менструациї [1]   през найменєй шейсц мешаци, а може буц физиолоґийна и патолоґийна. [2]Физиолоґийна аменорея представя нормалне одсуствованє менструациї у периодзе пред пубертетом, у ваготносци, под час дойченя и после менопаузи. Патолоґийна аменорея ше дзелї на примарну и секундарну.[3] Примарна настава кед ше при физично и полно дозретей дзивки перша менструация (менарха) нє зяви до 16. року живота. [1] . [4] Присутна є при 0,1% женскей популациї. Секундарна аменорея представя одсуствованє менструациї у трох циклусох або 6 мешацох при женох хтори уж мали менструацию.[1]Тота файта аменореї ше зявює при коло 1% женох. Нєпорядни менструални циклус, у хторим ше менструация зявює у интервалу од 35 дньох до 6 мешацох, означує ше як олиґоменорея. [2]  Аменорея може буц симптом нєплодносци. [5] Етиолоґия Аменорея нє хорота,[1]алє симптом хтори можу спричинїц розлични етиолоґийни фактори: гипоталамусни поремеценя (тумори и инфилтративни лезиї, психотропни лїки, траценє тїлесней чежини, прейґмирна физична активносц, психоґени поремеценя – емоционални стрес, анорексия и подобне), гипофизни поремеценя (деструктивни лезиї, гипопитуитаризем, тумори, конґенитални поремеценя), поремеценя ваєчнїкох (синдром полицистичних ваєчнїкох, вчасна овариялна инсуфициєнция, тумори, тестикуларна феминизация, ґалактоземия, хемиотерапия, ирадияция), поремеценя ґениталного тракту (атрофия ендометриюму, стеноза цервиксу, гематоколпос, конґениталне одсуствованє плоднїци и ваґини), охореня щитного шлїжнїку (гипотиреоидизем, гипертиреоидизем), охореня надпокруткових шлїжнїкох (конґенитална адренална гиперплазия, Кушинґов синдром, тумори, Адисонова хорота). [2] Компликациї Нєлїчена аменорея представя ризик за остеопорозу и вчасну исхемийну хороту шерца, а кед є здружена зоз синдромом полицистичних ваєчнїкох, гиперплазию и карцином ендометриюму. Жени часто познєйше у живоце маю гипертензию (повисшени кревов прицисок), диябетес и гиперлипидемию (повисшени уровень масци у креви). [2] Дияґноза Дияґноза ше поставя на основи анамнези, детального ґинеколоґийного и ултразвучного препатрунку и гормоналних анализох (баюални гормонални статус зоз функционалнима тестами). Барз часто потребне дияґностику дополнїц зоз гистероскопию, лапароскопию и кариоґрамом (хромозомску анализу). [2][6] Лїченє Лїченє унапрямене на корекцию основного поремеценя, потим на надополньованє гормону естроґену и кед циль посцигованє плодносци, на индукцию овулациї. Надополньованє естроґену нєобходне пре спричиньованє длугорочних компликацийох. При хронїчней ановулациї зоз нормалним уровньом естроґену нєобходне цикличне применьованє проґестерону пре спричиньованє гиперплазиї еднометриюму. [2] Опать ище  Менструация  Нєправилни менструални кирвавеня  Поремеценя менструалного циклусу Референци 1.  Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 41. ISBN 86-331-2075-5. 2. „Аменореја”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2007. г. Приступљено 14. 12. 2007. 3. „Менструација”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 14. 12. 2007. 4. „Етерна”. Приступљено 14. 12. 2007. [мртва веза] 5. „Менструални проблеми”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2003. г. Приступљено 14. 12. 2007. 6. „Поликлиника Харни - Аменореја”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 14. 12. 2007. 7pse58uli9snj8ashcxficr20vi96lx 22263 22262 2026-10-05T21:12:11Z Olirk55 19 Форматированє бока 22263 wikitext text/x-wiki '''Аменорея''' (лат. ''amenorrhoea'') то стан хтори характеристични по одсуствованю менструациї [1] през найменєй шейсц мешаци, а може буц физиолоґийна и патолоґийна. [2]Физиолоґийна аменорея представя нормалне одсуствованє менструациї у периодзе пред пубертетом, у ваготносци, под час дойченя и после менопаузи. Патолоґийна аменорея ше дзелї на примарну и секундарну.[3] Примарна настава кед ше при физично и полно дозретей дзивки перша менструация (менарха) нє зяви до 16. року живота. [1] . [4] Присутна є при 0,1% женскей популациї. Секундарна аменорея представя одсуствованє менструациї у трох циклусох або 6 мешацох при женох хтори уж мали менструацию.[1]Тота файта аменореї ше зявює при коло 1% женох. Нєпорядни менструални циклус, у хторим ше менструация зявює у интервалу од 35 дньох до 6 мешацох, означує ше як олиґоменорея. [2]  Аменорея може буц симптом нєплодносци. [5] Етиолоґия Аменорея нє хорота,[1]алє симптом хтори можу спричинїц розлични етиолоґийни фактори: гипоталамусни поремеценя (тумори и инфилтративни лезиї, психотропни лїки, траценє тїлесней чежини, прейґмирна физична активносц, психоґени поремеценя – емоционални стрес, анорексия и подобне), гипофизни поремеценя (деструктивни лезиї, гипопитуитаризем, тумори, конґенитални поремеценя), поремеценя ваєчнїкох (синдром полицистичних [[Ваєчнїки|ваєчнїкох]], вчасна овариялна инсуфициєнция, тумори, тестикуларна феминизация, ґалактоземия, хемиотерапия, ирадияция), поремеценя ґениталного тракту (атрофия ендометриюму, стеноза цервиксу, гематоколпос, конґениталне одсуствованє [[Плоднїца|плоднїци]] и ваґини), охореня щитного шлїжнїку (гипотиреоидизем, гипертиреоидизем), охореня надпокруткових шлїжнїкох (конґенитална адренална гиперплазия, Кушинґов синдром, тумори, Адисонова хорота). [2] Компликациї Нєлїчена аменорея представя ризик за остеопорозу и вчасну исхемийну хороту шерца, а кед є здружена зоз синдромом полицистичних ваєчнїкох, гиперплазию и карцином ендометриюму. Жени часто познєйше у живоце маю гипертензию (повисшени кревов прицисок), диябетес и гиперлипидемию (повисшени уровень масци у креви). [2] Дияґноза Дияґноза ше поставя на основи анамнези, детального ґинеколоґийного и ултразвучного препатрунку и гормоналних анализох (баюални гормонални статус зоз функционалнима тестами). Барз часто потребне дияґностику дополнїц зоз гистероскопию, лапароскопию и кариоґрамом (хромозомску анализу). [2][6] Лїченє Лїченє унапрямене на корекцию основного поремеценя, потим на надополньованє гормону естроґену и кед циль посцигованє плодносци, на индукцию [[Овулация|овулациї]]. Надополньованє естроґену нєобходне пре спричиньованє длугорочних компликацийох. При хронїчней ановулациї зоз нормалним уровньом естроґену нєобходне цикличне применьованє проґестерону пре спричиньованє гиперплазиї еднометриюму. [2] Опать ище  Менструация  Нєправилни менструални кирвавеня  Поремеценя менструалного циклусу Референци 1.  Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 41. ISBN 86-331-2075-5. 2. „Аменореја”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2007. г. Приступљено 14. 12. 2007. 3. „Менструација”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 14. 12. 2007. 4. „Етерна”. Приступљено 14. 12. 2007. [мртва веза] 5. „Менструални проблеми”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2003. г. Приступљено 14. 12. 2007. 6. „Поликлиника Харни - Аменореја”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 14. 12. 2007. hyns9233jlnfgj7szkwhavqa4mqos4o Михайло Рамач 0 3796 22264 2026-10-06T01:45:16Z Keresturec 18 Нови бок: „{{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Михайло Рамач </big> | label2 = | data2 = .jpg]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =16. авґуст 1951. | label5 = Датум упокоєня | data5 =13. май, 2023 (71) | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски, українс…“ 22264 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Михайло Рамач </big> | label2 = | data2 = .jpg]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =16. авґуст 1951. | label5 = Датум упокоєня | data5 =13. май, 2023 (71) | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски, українски | label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Рим | label9 = Универзитет | data9 = История, Филозофски факултет Нови Сад | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 =1975-2022 | label12 = Жанри | data12 = новинарство, литература, прекладательство | label13 = Поховани | data13 = у Петроварадину | label14 = Припознаня | data14 = Витяз професиї, Витяз шора Святого папи Силвестера Ордена Ярослава Мудрого }} '''Михайло Рамач''' (*16. авґуст 1951. року—†13. май 2023), новинар, писатель, сценариста и прекладатель. == Биоґрафия == Михайло Рамач народзени 16. авґуста 1951. року у Руским Керестуре. Родичи оцец Дюра и мац Леона родз. Медєши. Вон бул найстарши спомедзи пецерих дзецох у фамилиї. У Руским Керестуре закончел основну школу, док ґимназию и лицей закончел у Риме, у Українскей папскей малей семинариї. Дипломовал историю на Филозофским факултету у Новим Садзе. Михайло Рамач бул оженєти зоз Верунку нар. Гнатко. У малженстве мали дзивку Анамарию. == У швеце журнализма и литератур == Михайло Рамач бул новинар у Руским слове, Дневнику и тижньових новинох Нєзависни. Бул єден зоз сновательох Нєзависного дружтва новинарох Войводини (1990), главни и одвичательни редактор новинох Наша Борба (1998), Войводина (1999–2001) и Данас (2006–2009). Бул дописователь аґенциї Укринформ (1993–2006) и Радия Шлєбодна Европа (од 1998), як и редактор християнского часописа Дзвони (1993–1997). У НВУ Руске слово Михайло Рамач oбявел кнїжки писньох: Либрето за єдно лєто (1974),1 Шитар (1982), Сказка о гушлярови и гушлї (1986, преложена на сербскогорватски, мадярски, словацки и румунски), Рапух медзи гвиздами (1988, преложена на ґрузийски), Чукундїдов ошмих (2003), Повист о Данилови и Феркови и Ґаброви (2008) и Дуга над Дунайом (2018). Року 2022. вишла му кнїжка прози У нас на салашу бул ґенерал. По сербски обявел кнїжки есейох: Повест о почетку краја (2002), S one strane snova (2003), Šesti oktobar (2008), Dunavska rapsodija (2018), Zov vedrih vidika (2018), кнїжку приповедкох Noć na stanici Keleti (2020) и кнїжку писньох Druga obala (2020). Михайло Рамач преложел на язик войводянских Руснацох Псалми (2003). Вєдно з братом др Янком Рамачом преложел Святе писмо (Библию, 2019). Преложел на руски або з руского на сербски коло штерацец кнїжки, медзи иншима твори Десанки Максимович, Бошка Ивкова, Петка Войнича Пурчара, Олеса Гончара, Мирослава Антича, Лази Костича, Сент Еґзиперия, Колодия, Пушкина, Маяковского, Байрона… Михайло Рамач пририхтал антолоґию рускей поезиї Ми ту нє госци (Ужгород 1997), котра вишла паралелно по руски и українски (преложел Петро Скунць). Преложел шицки литературни твори у читанкох за 1, 2, 3, и 4. класу стреднєй школи, хтори пририхтал Юлиян Тамаш. Преложел учебнїки хемиї за 1, 2, 3. и 4. класу стреднєй школи. Преложел Ґеоґрафску читанку за 6. класу основней школи, Историйну читанку за 6. класу основней школи и учебнїк Общетехнїчне образованє за 6. класу основней школи. Преложел на сербски язик кнїжки Меланиї Павлович: Веселинка (1990) и Били жаданя (1999). У периодики Михайло Рамач обявел преклади на руски и сербски язик даскелїх стоткох литературних творох. Зложел антолоґию поезиї войводянских Руснацох Ми ту нє госци / Ми тут не гості (Ужгород, Україна, 1997). Обявел кнїжку Перли шветовей поезиї (2021) – перши преклади на руски значних творох од класики по новши часи. Пририхтал за друкованє кнїжки: Arkadij Žukovski, Orest Subteljni – Kratka istorija Ukrajine (Dan Graf, 2018); Živan Marelj – Ukidanje autonomije Vojvodine, početak razbijanja Jugoslavije (Dan Graf, 2020) и Янко Сабадош – Розваляни салаш (Руске слово, 2021). Його есеї заступени у кнїжкох: Histories of hope in the first person (EBRD, London 2008); Evropa: (ne)ispričana priča (Zavod za kulturu Vojvodine / Srpski PEN centar, 2015). По його сценарийох на Радио телевизиї Войводини зняти седем сериї о дзеведзешатих рокох ХХ вика и серия у 12 епизодох Дунай, занавше, хтора у прекладзе була емитована у Румуниї, а по мадярски на ТВ Панон. Михайло Рамач ношитель припознаньох Витяз професиї, Витяз шора Святого папи Силвестера и Ордена Ярослава Мудрого. Достал награду часописа Шветлосц Микола М. Кочиш, як и награду видавательней редакциї НВУ Руске слово Гавриїл Костельник и новинарски награди Светозар Милетич, Светозар Маркович, Станислав Маринкович и Славуй Хаджич. Бул судски прекладатель за українски язик у Сербиї и член Союзу писательох України. Михайло Рамач бул цалого животa, по своїх опредзелєньох, прихильнїк українскей ориєнтациї медзи войводянскима Руснацами. Михайло Рамач ше упокоєл 13. мая, 2023. року у Петроварадину (71). Михал Рамач як автор текстох за композициї У народним духу Композитор 1. 1975. [https://www.youtube.com/watch?v=YpxQRrZhbvY Топольова балада] Витомир Бодянец 2. 1975. [https://www.youtube.com/watch?v=NTyTnln5rSo&pp=ygUMQmlsaSB0b3BvbGpp Били тополї] Яким Сивч 3. 1975. [https://www.youtube.com/watch?v=VOO_JSgH_nU Вирнїк писнї] аноним 4. 1985. Чапаши у шнїгу Владислав Надьмитьо 5. 1995. Далєка моя Борис Бучко 6. 2004. [https://www.youtube.com/watch?v=WXDpPTQc3_g Писня керестурских ловарох] Юлиян Рамач-Чамо 7. 2004. Салаши Юлиян Рамач-Чамо У забавним духу 1. 1975. Ноц на розходу Витомир Бодянец 2. 1976. Пипинє Иван Чукляш 3. 1976. Ноцна писня Владислав Надьмитьо 4. 1977. Елеґия чеканя Витомир Бодянец 5. 1977. [https://www.youtube.com/watch?v=VjGQcUoSVYk Уж преквитаю орґони] Владимир Горняк 6. 1978. Сон лєтнєй ноци Владислав Надьмитьо 7. 1982. [https://www.youtube.com/watch?v=4mBZuWJM35Q Писня старей лампочки] Ференц Ковач 8. 1983. Писмо Михал Лїкар 9. 1984. Гимна двацецрочних Михал Лїкар 10. 1985. Представа сходзи з репертоара Ґоран Павич 11. 1985. Михалово лєто Юлиян Рамач-Чамо 12. 1985. [https://www.youtube.com/watch?v=5vOX_etnGtw Любов на кею] Ференц Ковач 13. 1991. [https://www.youtube.com/watch?v=alumm_265Rc Врацим ше ище на Старе Селище] Мирослав Пап 14. 2002. Дражка на салаш Юлиян Рамач-Чамо 15. 2010. Блуканє Драґан Новакович ПУПЧЕ 1. 1995. Ґереґар Татиана Барна 2. 1995. Яки страшни швет Татиана Барна 3. 1996. Як чежко буц мали Татиана Барна 4. 1997. Шпивак Татиана Барна 5. 1997. Шпивачки Татиана Барна Ружова заградка 1. 2003. [https://www.youtube.com/watch?v=W267HMzW-Fg Кури ше зоз Бабиного кута] Мирослав Пап Ґалерия Литература * Јулијан Тамаш, Михал Рамач, Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 349. Вонкашнї вязи * [https://nar.org.rs/rue/%d0%bc%d0%b8%d1%85%d0%b0%d0%bb-%d1%80%d0%b0%d0%bc%d0%b0%d1%87/ Михал Рамач], НАР новинарска асоцияция Руснацох, nar.org.rs , 6. фебруар 2018 * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Михал Рамач (биоґрафия и список композицийох)], Червена ружа 1962-2011, Том II, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014, б. 525. * [https://www.youtube.com/watch?v=gbtX8LlldVI&t=125s Mihal Ramač,TV emisija Moj švet], kanal Dzivadzivka, YouTube, youtube.com, 27. junij, 2023. * [https://www.radiosvoboda.org/author/%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%87/-pomr Михайло Рамач], Радіо Свобода, radiosvoboda.org * [https://esu.com.ua/article-882250 Рамач Михайло], Енциклопедія Сучасної України [Електронний ресурс] / редкол. : І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк [та ін.] ; НАН України, НТШ. – Київ: Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2024, оновл. 2026. * [https://www.ruskeslovo.com/upokojel-se-novinar-pisatelj-i-prekladatelj-mihajlo-ramac/ Упокоєл ше новинар, писатель и прекладатель Михайло Рамач (1951–2023)], Рутенпрес, 13. май 2023. Референци 1 Јулијан Тамаш, Књижевна дела објављена на русинском језику 1890-1980, Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 454. nex2o084119jbxlvpe287id6u8japvz 22265 22264 2026-10-06T08:33:43Z Olirk55 19 Уложена таблїчка (ПОТРЕБНО докончиц), означени викивязи 22265 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Михайло Рамач </big> | label2 = | data2 = .jpg]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =16. авґуст 1951. | label5 = Датум упокоєня | data5 =13. май, 2023 (71) | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски, українски | label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Рим | label9 = Универзитет | data9 = История, Филозофски факултет Нови Сад | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 =1975-2022 | label12 = Жанри | data12 = новинарство, литература, прекладательство | label13 = Поховани | data13 = у Петроварадину | label14 = Припознаня | data14 = Витяз професиї, Витяз шора Святого папи Силвестера Ордена Ярослава Мудрого }} '''Михайло Рамач''' (*16. авґуст 1951. року—†[[13. май]] 2023), новинар, [[писатель]], сценариста и прекладатель. == Биоґрафия == Михайло Рамач народзени 16. авґуста 1951. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Родичи оцец Дюра и мац Леона родз. Медєши. Вон бул найстарши спомедзи пецерих дзецох у фамилиї. У Руским Керестуре закончел основну школу, док ґимназию и лицей закончел у Риме, у Українскей папскей малей семинариї. Дипломовал историю на Филозофским факултету у Новим Садзе. Михайло Рамач бул оженєти зоз Верунку нар. Гнатко. У малженстве мали дзивку Анамарию. == У швеце журнализма и литератури == Михайло Рамач бул новинар у Руским слове, Дневнику и тижньових новинох Нєзависни. Бул єден зоз сновательох Нєзависного дружтва новинарох Войводини (1990), главни и одвичательни редактор новинох Наша Борба (1998), Войводина (1999–2001) и Данас (2006–2009). Бул дописователь аґенциї Укринформ (1993–2006) и Радия Шлєбодна Европа (од 1998), як и редактор християнского часописа ''Дзвони'' (1993–1997). У НВУ Руске слово Михайло Рамач oбявел кнїжки писньох: ''Либрето за єдно лєто'' (1974),1 ''Шитар'' (1982), ''Сказка о гушлярови и гушлї'' (1986, преложена на сербскогорватски, мадярски, словацки и румунски), ''Рапух медзи гвиздами'' (1988, преложена на ґрузийски), ''Чукундїдов ошмих'' (2003), ''Повист о Данилови и Феркови и Ґаброви'' (2008) и ''Дуга над Дунайом'' (2018). Року 2022. вишла му кнїжка прози ''У нас на салашу бул ґенерал.'' По сербски обявел кнїжки есейох: ''Повест о почетку краја'' (2002), ''S one strane snova'' (2003), ''Šesti oktobar'' (2008), ''Dunavska rapsodija'' (2018), ''Zov vedrih vidika'' (2018), кнїжку приповедкох ''Noć na stanici Keleti'' (2020) и кнїжку писньох ''Druga obala'' (2020). Михайло Рамач преложел на язик войводянских Руснацох ''Псалми'' (2003). Вєдно з братом [[Янко Рамач|др Янком Рамачом]] преложел ''Святе писмо'' (Библию, 2019). Преложел на руски або з руского на сербски коло штерацец кнїжки, медзи иншима твори Десанки Максимович, Бошка Ивкова, Петка Войнича Пурчара, Олеса Гончара, Мирослава Антича, Лази Костича, Сент Еґзиперия, Колодия, Пушкина, Маяковского, Байрона… Михайло Рамач пририхтал антолоґию рускей поезиї ''Ми ту нє госци'' (Ужгород 1997), котра вишла паралелно по руски и українски (преложел Петро Скунць). Преложел шицки литературни твори у читанкох за 1, 2, 3, и 4. класу стреднєй школи, хтори пририхтал Юлиян Тамаш. Преложел учебнїки хемиї за 1, 2, 3. и 4. класу стреднєй школи. Преложел Ґеоґрафску читанку за 6. класу основней школи, Историйну читанку за 6. класу основней школи и учебнїк Общетехнїчне образованє за 6. класу основней школи. Преложел на сербски язик кнїжки [[Мелания Павлович|Меланиї Павлович]]: ''Веселинка'' (1990) и ''Били жаданя'' (1999). У периодики Михайло Рамач обявел преклади на руски и сербски язик даскелїх стоткох литературних творох. Зложел антолоґию поезиї войводянских Руснацох ''Ми ту нє госци'' / ''Ми тут не гості'' (Ужгород, Україна, 1997). Обявел кнїжку ''Перли шветовей поезиї'' (2021) – перши преклади на руски значних творох од класики по новши часи. Пририхтал за друкованє кнїжки: Arkadij Žukovski, Orest Subteljni – ''Kratka istorija Ukrajine'' (Dan Graf, 2018); Živan Marelj – ''Ukidanje autonomije Vojvodine, početak razbijanja Jugoslavije'' (Dan Graf, 2020) и [[Янко Сабадош]] – ''Розваляни салаш'' (Руске слово, 2021). Його есеї заступени у кнїжкох: ''Histories of hope in the first person'' (EBRD, London 2008); ''Evropa: (ne)ispričana priča'' (Zavod za kulturu Vojvodine / Srpski PEN centar, 2015). По його сценарийох на Радио телевизиї Войводини зняти седем сериї о дзеведзешатих рокох ХХ вика и серия у 12 епизодох ''Дунай, занавше'', хтора у прекладзе була емитована у Румуниї, а по мадярски на ТВ Панон. Михайло Рамач ношитель припознаньох ''Витяз професиї'', ''Витяз шора Святого папи Силвестера'' и ''Ордена Ярослава Мудрого''. Достал награду часописа ''Шветлосц'' Микола М. Кочиш, як и награду видавательней редакциї НВУ Руске слово ''Гавриїл Костельник'' и новинарски награди Светозар Милетич, Светозар Маркович, Станислав Маринкович и Славуй Хаджич. Бул судски прекладатель за українски язик у Сербиї и член Союзу писательох України. Михайло Рамач бул цалого животa, по своїх опредзелєньох, прихильнїк українскей ориєнтациї медзи войводянскима Руснацами. Михайло Рамач ше упокоєл 13. мая, 2023. року у Петроварадину (71). Михал Рамач як автор текстох за [[Композиция|композициї]] {| class="wikitable" |+ ! ! colspan="7" |Михал Рамач як автор текстох за [[Композиция|композициї]] |- ! ! colspan="7" |У народним духу |- | |'''Рок''' |'''Наслов писнї''' |'''Композитор''' | |'''Рок''' |'''Наслов писнї''' |'''Композитор''' |- |1. |1975. |[https://www.youtube.com/watch?v=YpxQRrZhbvY Топольова балада] |Витомир Бодянец |5. |1995. |Далєка моя |Борис Бучко |- |2. |1975. |[https://www.youtube.com/watch?v=NTyTnln5rSo&pp=ygUMQmlsaSB0b3BvbGpp Били тополї] |Яким Сивч |6. |2004. |[https://www.youtube.com/watch?v=WXDpPTQc3_g Писня керестурских ловарох] |Юлиян Рамач-Чамо |- |3. |1975. |[https://www.youtube.com/watch?v=VOO_JSgH_nU Вирнїк писнї] |Владислав Надьмитьо |7. |2004. |[https://www.youtube.com/watch?v=jx7RTKWa-2U&list=RDjx7RTKWa-2U&start_radio=1 Салаши] (за [[хор]]) |Юлиян Рамач-Чамо |- |4. |1985. |Чапаши у шнїгу |Владислав Надьмитьо | | | | |- ! ! colspan="7" |У забавним духу |- |1. |1975. |Ноц на розходу |Витомир Бодянец |9. | | | |- |2. |1976. |Пипинє |Иван Чукляш |10. | | | |- |3. |1976. |Ноцна писня |Владислав Надьмитьо |11. | | | |- |4. | | | |12. | | | |- |5. | | | |13. | | | |- |6. | | | |14. | | | |- |7. | | | |15. | | | |- |8. | | | | | | | |- ! colspan="8" |Дзецински писнї компоновани за фестивал Рускей култури Червене пупче |- |1. |1995. |Ґереґар |Татиана Барна |4. |1997. | | |- |2. |1995. |Яки страшни швет |Татиана Барна |5. |1997. | | |- |3. |1996. | | | | | | |- ! colspan="8" |Ружова заградка |- |1. |2003. |[https://www.youtube.com/watch?v=W267HMzW-Fg Кури ше зоз Бабиного кута] |Мирослав Пап | | | | |- | | | | | | | | |- | | | | | | | | |} У народним духу Композитор 1. 1975. [https://www.youtube.com/watch?v=YpxQRrZhbvY Топольова балада] Витомир Бодянец 2. 1975. [https://www.youtube.com/watch?v=NTyTnln5rSo&pp=ygUMQmlsaSB0b3BvbGpp Били тополї] Яким Сивч 3. 1975. [https://www.youtube.com/watch?v=VOO_JSgH_nU Вирнїк писнї] аноним 4. 1985. Чапаши у шнїгу Владислав Надьмитьо 5. 1995. Далєка моя Борис Бучко 6. 2004. [https://www.youtube.com/watch?v=WXDpPTQc3_g Писня керестурских ловарох] Юлиян Рамач-Чамо 7. 2004. Салаши Юлиян Рамач-Чамо У забавним духу 1. 1975. Ноц на розходу Витомир Бодянец 2. 1976. Пипинє Иван Чукляш 3. 1976. Ноцна писня Владислав Надьмитьо 4. 1977. Елеґия чеканя Витомир Бодянец 5. 1977. [https://www.youtube.com/watch?v=VjGQcUoSVYk Уж преквитаю орґони] Владимир Горняк 6. 1978. Сон лєтнєй ноци Владислав Надьмитьо 7. 1982. [https://www.youtube.com/watch?v=4mBZuWJM35Q Писня старей лампочки] Ференц Ковач 8. 1983. Писмо Михал Лїкар 9. 1984. Гимна двацецрочних Михал Лїкар 10. 1985. Представа сходзи з репертоара Ґоран Павич 11. 1985. Михалово лєто Юлиян Рамач-Чамо 12. 1985. [https://www.youtube.com/watch?v=5vOX_etnGtw Любов на кею] Ференц Ковач 13. 1991. [https://www.youtube.com/watch?v=alumm_265Rc Врацим ше ище на Старе Селище] Мирослав Пап 14. 2002. Дражка на салаш Юлиян Рамач-Чамо 15. 2010. Блуканє Драґан Новакович ПУПЧЕ 1. 1995. Ґереґар Татиана Барна 2. 1995. Яки страшни швет Татиана Барна 3. 1996. Як чежко буц мали Татиана Барна 4. 1997. Шпивак Татиана Барна 5. 1997. Шпивачки Татиана Барна Ружова заградка 1. 2003. [https://www.youtube.com/watch?v=W267HMzW-Fg Кури ше зоз Бабиного кута] Мирослав Пап == Ґалерия == == Литература == * Јулијан Тамаш, Михал Рамач, Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 349. == Вонкашнї вязи == * [https://nar.org.rs/rue/%d0%bc%d0%b8%d1%85%d0%b0%d0%bb-%d1%80%d0%b0%d0%bc%d0%b0%d1%87/ Михал Рамач], НАР новинарска асоцияция Руснацох, nar.org.rs , 6. фебруар 2018 * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Михал Рамач (биоґрафия и список композицийох)], Червена ружа 1962-2011, Том II, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014, б. 525. * [https://www.youtube.com/watch?v=gbtX8LlldVI&t=125s Mihal Ramač,TV emisija Moj švet], kanal Dzivadzivka, YouTube, youtube.com, 27. junij, 2023. * [https://www.radiosvoboda.org/author/%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%87/-pomr Михайло Рамач], Радіо Свобода, radiosvoboda.org * [https://esu.com.ua/article-882250 Рамач Михайло], Енциклопедія Сучасної України [Електронний ресурс] / редкол. : І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк [та ін.] ; НАН України, НТШ. – Київ: Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2024, оновл. 2026. * [https://www.ruskeslovo.com/upokojel-se-novinar-pisatelj-i-prekladatelj-mihajlo-ramac/ Упокоєл ше новинар, писатель и прекладатель Михайло Рамач (1951–2023)], Рутенпрес, 13. май 2023. == Референци == 1 Јулијан Тамаш, Књижевна дела објављена на русинском језику 1890-1980, Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984. б. 454. 35qzg679km8ypnqe4s2h04t1n8ubgyj