Вікіпедія
ruewiki
https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%96%D0%BD%D0%BA%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.5
first-letter
Медіа
Шпеціална
Діскузія
Хоснователь
Діскузія з хоснователём
Вікіпедія
Діскузія ку Вікіпедії
Файл
Діскузія ку файлу
MediaWiki
Діскузія ку MediaWiki
Шаблона
Діскузія ку шаблонї
Поміч
Діскузія ку помочі
Катеґорія
Діскузія ку катеґорії
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обговорення модуля
Подія
Обговорення події
Александр Пушкин
0
427
165826
158625
2026-06-06T08:40:20Z
Igor Kercsa
5504
доповненя
165826
wikitext
text/x-wiki
{{писатель}}
'''Александр Серґеєвич Пушкин''' ({{Lang-ru|Александр Сергеевич Пушкин}}, в старій російскій ортоґрафії ''Александръ Сергѣевичъ Пушкинъ''; 26. мая / 6. юна 1799, [[Москва]] – 29. януара / 10. фебруара 1837,<ref>датум подля юліаньского / ґреґоріаньского календаря</ref> [[Петроград]]) — [[Росіяне|росийскый]] поет, прозаик і драматик. Быват признаваный за закладателя модерной росийской литературы.
== Жывот ==
Походив зо старого шляхтичного роду. Штудовав в [[Царьске Село|Царьскім Селї]] на ліцеї про шляхтїцїв. Пушкін ся політічно анґажовав (сімпатізовав з декабрістами). Быв членом сполку „Зелена лампа“ і „Арзамас“. Року [[1820]] одышов до выгнанства до южной Росії і в року 1823 до [[Одеса|Одесы]]. В року [[1825]] му дозволили ся вернути і він одышов до [[Москва|Москвы]] де засновав часопис ''Московский Вестник''. Року 1831 ся переселив до Петрограду де ся оженив з Наталіёв Николаёвнов Ґончаровов. Того самого року ся став урядником міністерства загранічных дїл.
Дня [[8. фебруара]] [[1837]] ся Пушкін стрїтив в бої з [[піштоль|піштолями]] з миленькым своёй жены і пізнїшым [[Франція|французькым]] діпломатом Ґеорґесом д'Антгесом. Тот быв швыдкішый і стрїлив Пушкіна до бріха. В страшных муках го привезли домів, де царїв особный лїкарь проголосив ёго статус за безнадїйный. Вмер о два днї пізнїше. О ёго родину ся постарав з дожывотнов рентов царь.
== Референції ==
<references/>
== Ґалерія ==
<gallery mode=packed heights=150px>
AleksandrPushkin.jpg|Портрет од Василия Тропініна, 1827
Pushkin derzhavin.jpg|Пушкин на испытї в ліцею, 1815, образ од {{nowrap|И. Репина}}
Aleksandr Pushkin.jpg|Памятник в Парку Пушкина, Mexico City
PushkinMskVblizi.jpg|Памятник на площи Пушкина, Москва
Puschkinoberlaa.JPG|Памятник Пушкину во Відню
Puschkin-Denkmal Düsseldorf.JPG|Памятник Пушкину, Düsseldorf
Alexandre Pouchkine Quebec.JPG|Памятник Пушкину в Квебеку
Monumento a Puskin.JPG|Памятник Пушкину в Мадридї
Београд Александар Сергејевич Пушкин1.jpg|Памятник Пушкину в Белградї
Statue of Alexander Pushkin, in Firozshah road, New Delhi. 02.jpg|Памятник Пушкину в Нью Делі
Памятник Александру Пушкину.jpg|Памятник Пушкину в [[Брусел]]у<ref>Автор - Георгий Франгулян</ref>
Alexander Sergeyevich Pushkin Monument Aleksandra Puškina piemineklis - panoramio.jpg|Памятник Пушкину в [[Ріґа|Різї]]
</gallery>
{{Стыржень}}
[[Катеґорія:Александр Пушкин| ]]
{{lifetime|1799|1837 |Пушкин, Александр}}
[[Катеґорія:Поеты]]
[[Катеґорія:Російскы писателї]]
[[Катеґорія:Русскоязычны писателе]]
[[Катеґорія:Русскоязычны поеты]]
[[Катеґорія:Поеты России]]
[[Катеґорія:Писателе 19. стороча]]
p35mhuf9536grpqnrt84o1t94yj46at
Ошколованя
0
919
165815
126281
2026-06-05T12:18:28Z
Rue323
31002
165815
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Hk protest against implementation of national education 6.jpg|міні|Індоктринація в класі, включіня політичного зміста в навчальный матеріал або выкладателі, які зловжывають свойов ролёв індоктринації учнів, суперечать цілям ошколованя, яка домагать ся слободы думкы і критичного мышліня.]]
'''Ошколованя''' є сукупность познаня, котре чоловік обтримує освітов, навчанём тай штудіов шпеціфічных знань.
{{Стыржень}}
[[Катеґорія:Гуманітны і соціалны наукы]]
mkd5hi0ztvzsryrbqco0wsyuobsg0p6
Уг (приток Лаборця)
0
11677
165819
165707
2026-06-05T15:23:26Z
Igor Kercsa
5504
мала оправа
165819
wikitext
text/x-wiki
{{Водный ток
|статус = Рѣка [[Україна|Украины]] и [[Словеньско|Словакии]]
|назва = Уг
|назва иншоязычна = {{ref-uk}} Уж, {{ref-sk}} Uh, {{ref-hu}} Ung
|образчик = [[File:Uzh River (02).jpg|260px]]
|образчика подпис = Уг в околици [[Ужгород]]а
|довжка току = 133 км<ref name="Uzh">Uzh River.</ref><ref name="УСЭС">Уж в УСЭС.</ref><ref name="БСЭ">Уж в БСЭ</ref><ref name="Ш">Швець Г.І. и др.</ref>
|плоха базену = 2750 км<sup>2</sup><ref name="Uzh">Uzh River.</ref><ref name="УСЭС">Уж в УСЭС.</ref><ref name="БСЭ">Уж в БСЭ</ref>
|проток середный = 32,9 м<sup>3</sup>/сек
|проток максималный = 1420 м<sup>3</sup>/сек
|выток = Вост. Карпаты, 6 км на восток од [[Ужок|Ужка]]<br/> Надморска вышка 850 м<ref>https://mapy.com/ru/turisticka?q=48.969738N%2C%2022.911301E&source=coor&id=22.911301%2C48.969738&ds=2&x=22.8936199&y=48.9746960&z=13</ref>
|притокы = [[Люта]] ''лв.,'' [[Туря]] ''лв.,'' [[Черна Вода]] ''пр.''
|устя = [[Лаборець]] при [[Драгньов]]ѣ<br/> Надморска вышка 96 м<ref>{{cite web |author= |editor= |date= |url=https://mapy.dennikn.sk/?x=21.9907665&y=48.5986925&ref=permalink |title=Mapový portál HIKING.SK |publisher=Denník N |format= |quote= |language= |accessdate=11-02-2026 |archiveurl= |archivedate= }}</ref>
|путь до моря = [[Лаборець]]->[[Латориця]]->[[Бодрог]]-><br/>[[Тиса]]->[[Дунай]]->[[Чорне море]]
|категория склада = Uzh River
}}
[[File:Uzh river small-hydro.jpg|thumb|270px|[[Камяниця]]. Перепустка сплавного канала и акумулачна гать]]
'''Уг''' ({{ref-uk}} Уж, {{ref-sk}} Uh, {{ref-hu}} Ung) — [[ріка|рѣка]] в [[Закарпатска область|Закарпатской области]] [[Україна|Украины]] и в [[Словеньско|Словакии]], лѣвый приток рѣкы [[Лаборець]]. Довжка току 133 км,<ref name="Uzh"/><ref name="УСЭС"/><ref name="БСЭ"/><ref name="Ш"/> з того 21 км в [[Словеньско|Словакии]].
==Етимология назвы==
О назвѣ рѣкы екзистуе велике число етимологичных теорий, як напр.:
* походжѣня од [[праславянскый язык|славянского]] ''*Ugava'' як «рѣка, что тече з юга» (Г. Цирбус);
* походжѣня од [[туркицкы языкы|туркицкого]] антропонима, принесеного Куманами або Печенѣгами (Я. Мелих);
* звязаня з слав. ''угол'', ''уг'' (?), ''узкость'', [[Латиньскый язык|лат.]] ''angulus'' ([[Гиадор Стрипскый|Г. Стрипскый]]) и др.
Екзистуючы етимологичны теории найповнѣйше опрацовав языкознатель [[Кирил Галас]], котрый выводить назву ''Ung'' од [[восточнороманскы языкы|восточнороманского]] апелатива (пор. [[румынскый язык|рум.]] ''unghiu'', ''unghi'' «угол», котре ся стрѣчать и в топонимох).
Назвы ''Уг'', ''Уж'' поважуе за штучно створены (о чом говорив уже историк и изглядователь русинской топонимии [[Петров, Алексій Леонідович |А. Петров]]), правдоподобно [[Павел Йозеф Шафарик|П. Й. Шафариком]], котрый тыж вытворив назву ''Uhvar'' про город [[Ужгород]].<ref>СУТЗ</ref> Подля Петрова, народнов русинсков назвов Уга была ''Рѣка'' або ''Ужанска Рѣка'':
{{Цитат 3|О назвѣ рѣкы|У Карпаторуссовъ очень часто называются рѣки и рѣчки, протекающія по ихъ поселеніямъ, просто »рѣками«, безъ дальнѣйшаго опредѣленія (ср. въ Мараморошѣ мад. »Nagy Ág«, у Карпаторуссовъ: »Рѣка«, рѣже »Велика рѣка« <…> Названіе Ужанской »рѣки« ''Ужъ'' — совершенно новое, искусственно созданное послѣ переворота на основаніи названія р. »Ужка« и города »Ужгорода«, и никогда не существовало въ устахъ народа. [К. Галас указуе на хыбность датованя, але принимать сам аргумент.]|Алексей Петров. Древнѣйшія грамоты…|50%}}
Краезнатель [[Петро Сова]] поважовав, же назва Уга мать староболгарске походжѣня, зачим (в мадярской формѣ) мать в собѣ носовку. Мѣстнов славянсков назвов треба держати Уг, котра уже без носовкы.
Уменшителным слова Уг е Ужок. Кедь од него творити назад первотну форму, легко ся замылити и прияти намѣсто Уг форму Уж, од котрой уменшителна не Ужок, але ужик... Резултатом сей хыбы е назва Уж, котра заступила в наш час первинну и филологично правилну назву Уг...<ref name="Сова">Петръ Сова. Прошлое Ужгорода.</ref>
==Выхоснованя рѣкы==
Рѣка служить як жерело питной воды про [[Великый Березный]], [[Перечин]] и [[Ужгород]], а мать и рекреачне значѣня.
В року 1830 в верхном току Уга объявлены нафтоносны найдища, а року 1870 проверчены пробны верты и в глубцѣ 40 м найдена нафта. Найдища были експлоатованы до року 1902 а найглубшый верт быв до 735 м.<ref>Dr. Jiří Král, cc.39-40.</ref>
В зачатку 1870-х межи [[Камяниця|Камяницьов]] и [[Ужгород]]ом быв выбудованый простолинийный сплавный канал про сплав дерева, котрый быв тяжкый по кривулястой рѣцѣ. Але неодовга ся в долинѣ Уга выставила [[желѣзниця]], и сплав через канал став ся нерентабилный. В року 1923 чехословацкы енергетикы, скликаны до [[Ужгород]]а, рѣшили гидроенергию того канала выужити на выробу електрикы. На сплавном каналѣ выставили двѣ водны електрарнѣ, меншу ([[Оноковцѣ]]) и векшу ([[Ужгород]]); выставба коштовала подля проекту 27 млн. Кч.<ref>Ing. Jan Jirsa.</ref>
==Погранична рѣка==
{{main|Генералный штатут про Подкарпатску Русь}}
До року 1919 рѣка ся поважовала за природну границю межи [[Словеньско|Словакиев]] и [[Підкарпатьска Русь|Подкарпатсков Русьов]]. По року 1919 политикы [[Підкарпатьска Русь|Подкарпатской Руси]] домагали ся посунутя границѣ на запад. Дефинитивно границю посунув на запад [[СССР]] по прилучѣню [[Підкарпатьска Русь|Подкарпатской Руси]]. Днесь Уг е пограничнов рѣков лем куртом одсѣку около села [[Пинковцѣ]]. В той локалитѣ Уг в надморской вышцѣ 100 м перетинать границю и одходить на словацку територию.<ref>https://mapy.dennikn.sk/?q=Pinkovce&st[]=</ref>
==Жерела и одказы==
* Ing. Jan Jirsa. Ukradený projekt aneb padesát let elektrárny Terebla-Rika. //Podkarpatská Rus, časopis Společnosti přátel Podkarpatské Rusi, 2/2006, s. 7.
* Dr. Jiří Král. Podkarpatská Rus. V Praze, nákladem vlastním, 1924.
* Ung. //Révai nagy lexikona. 1-21. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest. 1911–1935. Т. 18, с. 626.
* [http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CU%5CZ%5CUzhRiver.htm Uzh River. Canadian Institute of Ukrainian Studies. Вычитано 11. септ. 2013.]
* Проф. Д-ръ А. Петровъ. Древнѣйшія грамоты по исторіи карпаторусской церкви и іерархіи 1391-1498 г. V Praze, nákladem Sboru pro výzkum Slovenska a Podkarpat. Rusi, 1930. С. 79.
* Словник українських топонімів Закарпаття (фрагменти). // Сучасні проблеми мовознавства та літературознавства: збірник наукових праць. Випуск 6: Збірник пам’яті Кирила Галаса. — Ужгород, 2002. — С. 365-376.
* {{Cite book |author=Сова, Петръ. |editor= |title= Прошлое Ужгорода |language={{ref-ru}} |edition= |volume= |chapter= |quote= Въ историческихъ документахъ городъ называется обыкновенно Unghvár или Ungvár. Это названіе было общеупотребительно въ теченіи цѣлаго тысячелѣтія за все время мадьярскаго владычества, до самаго развала Австро-Венгріи. Кромѣ вышеуказанныхъ извѣстны еще нѣсколько видоизмѣненій, какъ «Castrum Hungwar», «Hunguvár», «Castrum Ung». Не подлежитъ сомѣнию, что всѣ вышеуказанныя названія и ихъ орфографическія видоизмѣненія произошли отъ протекающей черезъ городъ рѣки Ужа, называемаго по-мадьярски Унгъ (Ung) или по мѣстному мадьярскому простонарѣчью Онгъ (Ong). Названіе рѣки Ужа имѣетъ тоже нѣсколько видоизмѣненій, изъ коихъ у лѣтописца Кезаи встречаются «Hung», «Vng», «Ung». Названія Унгъ или Онгъ, ввиду заключающейся въ нихъ носовки, не являются мадьярскаго происхождения, ни даже восточно-славянскаго (сѣверо-славянскаго), а староболгарскаго, руссифицированнымъ видоизмѣненіемъ котораго слѣдуетъ считать карпаторусское простонародное названіе рѣки Ужа — Угъ (Uh) или Вугъ (Vuh), лишенное носовки. Въ мадьярскомъ же языкѣ заимствованное первоначальное староболгарское названіе, не имѣвшее въ немъ никакого значенія, никакимъ измѣненіямъ не подвергалось, т. е. сохранило первоначальную носовку, какъ много иныхъ. заимствованныхъ у славянь словъ. Уменьшительнымъ слова Угъ является Ужокъ. Воспроизводя изъ слова Ужокъ какъ deminutivum'а, обратно его первоначальную исходную форму (какъ напр., лужокъ < лугъ: мужикъ < мужъ) можно легко ошибиться и за первоначальную форму уменьшительнаго Ужка принять вмѣсто формы Угъ (Uh) въ современномъ языкѣ не имѣющей никакого значенія, форму Ужъ, обозначающую видъ змѣи, уменьшительнымъ которой отнюдь не является Ужокъ, но ужикъ. Воспроизведши путемъ неправильной дедукціи самовольно изъ производнаго Ужка якобы его первоначальную форму Ужъ, немудрено было уподобить извилистую рѣку змѣѣ, называемой ужемъ, что якобы и оправдывало это по существу ошибочное названіе. Результатомъ сего неправильнаго обратнаго словопроизводнаго процесса явилось названіе Ужъ, замѣнившее въ наше время первоначальное и филологически правильное названіе Угъ, являющееся ничемъ инымъ. какъ русскимъ видоизмѣненіемъ староболгарскаго Унга (Онга), изъ котораго выпала чуждая русскому языку носовка. Названіе Ужъ, несмотря на свою этимологическую неправильность, окончательно привилось и стало ныне общепринятымъ и общеупотребительнымъ не только въ русскомъ, но отчасти и чешскомъ литературномъ языкѣ. Въ словацкомъ же языкѣ сохранилось и употребляется первоначальное мѣстное простонародное названіе Угъ (Uh) (напр. Павловцы надъ Угомъ — Pavlovce nad Uhom). |location=Ужгородъ |publisher= Типографія «Школьной Помощи» |date=1937 |series= |pages=10–12 |isbn= |doi= |url= https://irbis-nbuv.gov.ua/cgi-bin/ua/elib.exe?Z21ID=&I21DBN=UKRLIB&P21DBN=UKRLIB&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=online_book&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=FF=&S21STR=ukr0005298}}
* [http://bse.sci-lib.com/article113662.html Уж (река в Закарпатской обл.) в Большой Советской Энциклопедии.]
* Уж. //УСЭС:Украинский советский энциклопедичесий словарь в трех томах. / Кудрицкий А.В. и др. (ред.). Главная редакция Украинской Советской Энциклопедии им. М.П. Бажана. К., 1988. Т. 3, с. 438.
* Швець Г.І., Дрозд Н.І., Левченко С.П. Каталог річок України. Видавництво АН УРСР. Київ, 1957. С. 22.
== Референции ==
{{reflist}}
[[Катеґорія:Рікы Україны]]
[[Катеґорія:Рікы Словакии]]
[[Катеґорія:Рікы подля алфавиту]]
[[Катеґорія:Рікы Европы]]
tmqikgr5vrrr6lrqbmy71nqt0fp3epe
165825
165819
2026-06-05T15:59:26Z
Igor Kercsa
5504
одказ
165825
wikitext
text/x-wiki
{{Водный ток
|статус = Рѣка [[Україна|Украины]] и [[Словеньско|Словакии]]
|назва = Уг
|назва иншоязычна = {{ref-uk}} Уж, {{ref-sk}} Uh, {{ref-hu}} Ung
|образчик = [[File:Uzh River (02).jpg|260px]]
|образчика подпис = Уг в околици [[Ужгород]]а
|довжка току = 133 км<ref name="Uzh">Uzh River.</ref><ref name="УСЭС">Уж в УСЭС.</ref><ref name="БСЭ">Уж в БСЭ</ref><ref name="Ш">Швець Г.І. и др.</ref>
|плоха базену = 2750 км<sup>2</sup><ref name="Uzh">Uzh River.</ref><ref name="УСЭС">Уж в УСЭС.</ref><ref name="БСЭ">Уж в БСЭ</ref>
|проток середный = 32,9 м<sup>3</sup>/сек
|проток максималный = 1420 м<sup>3</sup>/сек
|выток = Вост. Карпаты, 6 км на восток од [[Ужок|Ужка]]<br/> Надморска вышка 850 м<ref>https://mapy.com/ru/turisticka?q=48.969738N%2C%2022.911301E&source=coor&id=22.911301%2C48.969738&ds=2&x=22.8936199&y=48.9746960&z=13</ref>
|притокы = [[Люта]] ''лв.,'' [[Туря]] ''лв.,'' [[Черна Вода]] ''пр.''
|устя = [[Лаборець]] при [[Драгньов]]ѣ<br/> Надморска вышка 96 м<ref>{{cite web |author= |editor= |date= |url=https://mapy.dennikn.sk/?x=21.9907665&y=48.5986925&ref=permalink |title=Mapový portál HIKING.SK |publisher=Denník N |format= |quote= |language= |accessdate=11-02-2026 |archiveurl= |archivedate= }}</ref>
|путь до моря = [[Лаборець]]->[[Латориця]]->[[Бодрог]]-><br/>[[Тиса]]->[[Дунай]]->[[Чорне море]]
|категория склада = Uzh River
}}
[[File:Uzh river small-hydro.jpg|thumb|270px|[[Камяниця]]. Перепустка сплавного канала и акумулачна гать]]
'''Уг''' ({{ref-uk}} Уж, {{ref-sk}} Uh, {{ref-hu}} Ung) — [[ріка|рѣка]] в [[Закарпатска область|Закарпатской области]] [[Україна|Украины]] и в [[Словеньско|Словакии]], лѣвый приток рѣкы [[Лаборець]]. Довжка току 133 км,<ref name="Uzh"/><ref name="УСЭС"/><ref name="БСЭ"/><ref name="Ш"/> з того 21 км в [[Словеньско|Словакии]].
==Етимология назвы==
О назвѣ рѣкы екзистуе велике число етимологичных теорий, як напр.:
* походжѣня од [[праславянскый язык|славянского]] ''*Ugava'' як «рѣка, что тече з юга» (Г. Цирбус);
* походжѣня од [[туркицкы языкы|туркицкого]] антропонима, принесеного Куманами або Печенѣгами (Я. Мелих);
* звязаня з слав. ''угол'', ''уг'' (?), ''узкость'', [[Латиньскый язык|лат.]] ''angulus'' ([[Гиадор Стрипскый|Г. Стрипскый]]) и др.
Екзистуючы етимологичны теории найповнѣйше опрацовав языкознатель [[Кирил Галас]], котрый выводить назву ''Ung'' од [[восточнороманскы языкы|восточнороманского]] апелатива (пор. [[румынскый язык|рум.]] ''unghiu'', ''unghi'' «угол», котре ся стрѣчать и в топонимох).
Назвы ''Уг'', ''Уж'' поважуе за штучно створены (о чом говорив уже историк и изглядователь русинской топонимии [[Петров, Алексій Леонідович |А. Петров]]), правдоподобно [[Павел Йозеф Шафарик|П. Й. Шафариком]], котрый тыж вытворив назву ''Uhvar'' про город [[Ужгород]].<ref>СУТЗ</ref> Подля Петрова, народнов русинсков назвов Уга была ''Рѣка'' або ''Ужанска Рѣка'':
{{Цитат 3|О назвѣ рѣкы|У Карпаторуссовъ очень часто называются рѣки и рѣчки, протекающія по ихъ поселеніямъ, просто »рѣками«, безъ дальнѣйшаго опредѣленія (ср. въ Мараморошѣ мад. »Nagy Ág«, у Карпаторуссовъ: »Рѣка«, рѣже »Велика рѣка« <…> Названіе Ужанской »рѣки« ''Ужъ'' — совершенно новое, искусственно созданное послѣ переворота на основаніи названія р. »Ужка« и города »Ужгорода«, и никогда не существовало въ устахъ народа. [К. Галас указуе на хыбность датованя, але принимать сам аргумент.]|[[Петров, Алексій Леонідович|Алексей Петров]]. Древнѣйшія грамоты…|50%}}
Краезнатель [[Петро Сова]] поважовав, же назва Уга мать староболгарске походжѣня, зачим (в мадярской формѣ) мать в собѣ носовку. Мѣстнов славянсков назвов треба держати Уг, котра уже без носовкы.
Уменшителным слова Уг е Ужок. Кедь од него творити назад первотну форму, легко ся замылити и прияти намѣсто Уг форму Уж, од котрой уменшителна не Ужок, але ужик... Резултатом сей хыбы е назва Уж, котра заступила в наш час первинну и филологично правилну назву Уг...<ref name="Сова">Петръ Сова. Прошлое Ужгорода.</ref>
==Выхоснованя рѣкы==
Рѣка служить як жерело питной воды про [[Великый Березный]], [[Перечин]] и [[Ужгород]], а мать и рекреачне значѣня.
В року 1830 в верхном току Уга объявлены нафтоносны найдища, а року 1870 проверчены пробны верты и в глубцѣ 40 м найдена нафта. Найдища были експлоатованы до року 1902 а найглубшый верт быв до 735 м.<ref>Dr. Jiří Král, cc.39-40.</ref>
В зачатку 1870-х межи [[Камяниця|Камяницьов]] и [[Ужгород]]ом быв выбудованый простолинийный сплавный канал про сплав дерева, котрый быв тяжкый по кривулястой рѣцѣ. Але неодовга ся в долинѣ Уга выставила [[желѣзниця]], и сплав через канал став ся нерентабилный. В року 1923 чехословацкы енергетикы, скликаны до [[Ужгород]]а, рѣшили гидроенергию того канала выужити на выробу електрикы. На сплавном каналѣ выставили двѣ водны електрарнѣ, меншу ([[Оноковцѣ]]) и векшу ([[Ужгород]]); выставба коштовала подля проекту 27 млн. Кч.<ref>Ing. Jan Jirsa.</ref>
==Погранична рѣка==
{{main|Генералный штатут про Подкарпатску Русь}}
До року 1919 рѣка ся поважовала за природну границю межи [[Словеньско|Словакиев]] и [[Підкарпатьска Русь|Подкарпатсков Русьов]]. По року 1919 политикы [[Підкарпатьска Русь|Подкарпатской Руси]] домагали ся посунутя границѣ на запад. Дефинитивно границю посунув на запад [[СССР]] по прилучѣню [[Підкарпатьска Русь|Подкарпатской Руси]]. Днесь Уг е пограничнов рѣков лем куртом одсѣку около села [[Пинковцѣ]]. В той локалитѣ Уг в надморской вышцѣ 100 м перетинать границю и одходить на словацку територию.<ref>https://mapy.dennikn.sk/?q=Pinkovce&st[]=</ref>
==Жерела и одказы==
* Ing. Jan Jirsa. Ukradený projekt aneb padesát let elektrárny Terebla-Rika. //Podkarpatská Rus, časopis Společnosti přátel Podkarpatské Rusi, 2/2006, s. 7.
* Dr. Jiří Král. Podkarpatská Rus. V Praze, nákladem vlastním, 1924.
* Ung. //Révai nagy lexikona. 1-21. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest. 1911–1935. Т. 18, с. 626.
* [http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CU%5CZ%5CUzhRiver.htm Uzh River. Canadian Institute of Ukrainian Studies. Вычитано 11. септ. 2013.]
* Проф. Д-ръ А. Петровъ. Древнѣйшія грамоты по исторіи карпаторусской церкви и іерархіи 1391-1498 г. V Praze, nákladem Sboru pro výzkum Slovenska a Podkarpat. Rusi, 1930. С. 79.
* Словник українських топонімів Закарпаття (фрагменти). // Сучасні проблеми мовознавства та літературознавства: збірник наукових праць. Випуск 6: Збірник пам’яті Кирила Галаса. — Ужгород, 2002. — С. 365-376.
* {{Cite book |author=Сова, Петръ. |editor= |title= Прошлое Ужгорода |language={{ref-ru}} |edition= |volume= |chapter= |quote= Въ историческихъ документахъ городъ называется обыкновенно Unghvár или Ungvár. Это названіе было общеупотребительно въ теченіи цѣлаго тысячелѣтія за все время мадьярскаго владычества, до самаго развала Австро-Венгріи. Кромѣ вышеуказанныхъ извѣстны еще нѣсколько видоизмѣненій, какъ «Castrum Hungwar», «Hunguvár», «Castrum Ung». Не подлежитъ сомѣнию, что всѣ вышеуказанныя названія и ихъ орфографическія видоизмѣненія произошли отъ протекающей черезъ городъ рѣки Ужа, называемаго по-мадьярски Унгъ (Ung) или по мѣстному мадьярскому простонарѣчью Онгъ (Ong). Названіе рѣки Ужа имѣетъ тоже нѣсколько видоизмѣненій, изъ коихъ у лѣтописца Кезаи встречаются «Hung», «Vng», «Ung». Названія Унгъ или Онгъ, ввиду заключающейся въ нихъ носовки, не являются мадьярскаго происхождения, ни даже восточно-славянскаго (сѣверо-славянскаго), а староболгарскаго, руссифицированнымъ видоизмѣненіемъ котораго слѣдуетъ считать карпаторусское простонародное названіе рѣки Ужа — Угъ (Uh) или Вугъ (Vuh), лишенное носовки. Въ мадьярскомъ же языкѣ заимствованное первоначальное староболгарское названіе, не имѣвшее въ немъ никакого значенія, никакимъ измѣненіямъ не подвергалось, т. е. сохранило первоначальную носовку, какъ много иныхъ. заимствованныхъ у славянь словъ. Уменьшительнымъ слова Угъ является Ужокъ. Воспроизводя изъ слова Ужокъ какъ deminutivum'а, обратно его первоначальную исходную форму (какъ напр., лужокъ < лугъ: мужикъ < мужъ) можно легко ошибиться и за первоначальную форму уменьшительнаго Ужка принять вмѣсто формы Угъ (Uh) въ современномъ языкѣ не имѣющей никакого значенія, форму Ужъ, обозначающую видъ змѣи, уменьшительнымъ которой отнюдь не является Ужокъ, но ужикъ. Воспроизведши путемъ неправильной дедукціи самовольно изъ производнаго Ужка якобы его первоначальную форму Ужъ, немудрено было уподобить извилистую рѣку змѣѣ, называемой ужемъ, что якобы и оправдывало это по существу ошибочное названіе. Результатомъ сего неправильнаго обратнаго словопроизводнаго процесса явилось названіе Ужъ, замѣнившее въ наше время первоначальное и филологически правильное названіе Угъ, являющееся ничемъ инымъ. какъ русскимъ видоизмѣненіемъ староболгарскаго Унга (Онга), изъ котораго выпала чуждая русскому языку носовка. Названіе Ужъ, несмотря на свою этимологическую неправильность, окончательно привилось и стало ныне общепринятымъ и общеупотребительнымъ не только въ русскомъ, но отчасти и чешскомъ литературномъ языкѣ. Въ словацкомъ же языкѣ сохранилось и употребляется первоначальное мѣстное простонародное названіе Угъ (Uh) (напр. Павловцы надъ Угомъ — Pavlovce nad Uhom). |location=Ужгородъ |publisher= Типографія «Школьной Помощи» |date=1937 |series= |pages=10–12 |isbn= |doi= |url= https://irbis-nbuv.gov.ua/cgi-bin/ua/elib.exe?Z21ID=&I21DBN=UKRLIB&P21DBN=UKRLIB&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=online_book&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=FF=&S21STR=ukr0005298}}
* [http://bse.sci-lib.com/article113662.html Уж (река в Закарпатской обл.) в Большой Советской Энциклопедии.]
* Уж. //УСЭС:Украинский советский энциклопедичесий словарь в трех томах. / Кудрицкий А.В. и др. (ред.). Главная редакция Украинской Советской Энциклопедии им. М.П. Бажана. К., 1988. Т. 3, с. 438.
* Швець Г.І., Дрозд Н.І., Левченко С.П. Каталог річок України. Видавництво АН УРСР. Київ, 1957. С. 22.
== Референции ==
{{reflist}}
[[Катеґорія:Рікы Україны]]
[[Катеґорія:Рікы Словакии]]
[[Катеґорія:Рікы подля алфавиту]]
[[Катеґорія:Рікы Европы]]
0gzgem0cd24o56dc1gbe1ykov8exne0
Реформация
0
11890
165821
117685
2026-06-05T15:42:38Z
Igor Kercsa
5504
одказ
165821
wikitext
text/x-wiki
{{Историчны добы}}
[[Файл:95Thesen.jpg|thumb|300px|left|<center>95 тез Мартина Лутера (1517)</center>]]
[[Файл:HolyRomanEmpire 1618 russian.png|thumb|300px|left|<center>Реформация в Европѣ (1618)</center>]]
'''Реформация''', {{Реф-инфо|лат.|по латинскы}} ''обнова'' ци ''оправа'' — быв процес в [[Хрістіанство|христианской]] Церкви зо зачатком в 16. ст., з цѣльов направлѣня одношѣнь и навернѣню ку [[Хрістіанство|христианству]], незатяженому [[Традіції|традициями]]. В ходѣ реформации ся вытворили [[Протестантизм|протестантскы Церквы]]. Реформация выволала великы перемѣны не лем в церковном, але и в политичном животѣ. Через тоты перемѣны понятя '''Реформация''' означать тыж историчну добу, што слѣдовала за [[Ренесанція|Ренесанциев]]. Обычайно ся поважуе, же зачала ся з публикациев 95 тез [[Мартін Лутер|Лутера]] в року 1517 и держала до конця [[Тридцятирочна война|Тридцятьрочной войны]] в року 1648.
== Причины ==
Середновѣка Церковь в Западной Европѣ властнила до <sup>1</sup>/<sub>3</sub> вшиткой орной землѣ, на котрой експлоатовала труд [[Панщина|панщарьох]], хоснуючи тоты самы методы и способы, што и свѣтскы. [[Феодализм|феодал]]ы. Фурт новы поплаткы на хосен Церкви стрѣчали ся з одпором. Реформация была поддержана формуючов ся националнов буржуазиев и селянско-плебейскым рухом. [[Буржоазия]] потребовала оновленое христианство, Церковь скромнѣйшу и туншу, грошы мали ся инвестовати не до ставляня великолѣпых храмох и пышных служб, але до выробы. В [[Велика Брітанія|Англии]] и [[Франція|Франции]] были законы лимитуючы претензии [[Католицька церьков|Католицкой Церкви]], але в нѣмецкых землях она могла робити, што хотѣла, а своим здирництвом и непристойностьов дакотрых священникох выволала ростучу ненависть.<ref>Гобри, Иван. Лютер. Сс. 5-18.</ref>
==95 тез Мартина Лутера==
Реформация зачала ся з такой само по собѣ маленькой подѣи, же 33-рочный [[монах]] и казатель, католицкый пастор [[Мартін Лутер|Мартин Лутер]] [[31. октобер|31. октобра]] [[1517]] вывѣсив на дверѣ церковли во [[Виттенберг]]у 95 тез, в котрых критично реаговав на продаж одпусток и иншы контроверзны практикы [[Католицька церьков|католицкой Церкви]]. Сам [[Мартін Лутер|Мартин Лутер]] думав тыма тезами лем выволати дискузию в академичных кругах.
Але вѣсть о тых тезах в куртом часѣ росширила ся в цѣлой [[Священна римска імперія|Германии]]. Тезы поддержали еден з найвызнамнѣйшых гуманистох и теологох свого часу [[Филипп Меланхтон]], курфюрст Саксонскый [[Фридрих ІІІ. (Саксония)|Фридрих Мудрый]], и велика часть шляхты, ведена грофом [[Франц фон Зикинген|Зикингеном]], грофове фон Шаумбург, поет и рыцарь [[Улрик фон Гуттен|Гуттен]].<ref name="Ревай">Révai nagy lexikona...</ref>
Цѣсарь [[Максимилиан І. Габсбург|Максимилиан]], хоть бы и хотѣв, не мог задусити рух. Року 1523 в нѣмецкой Низинѣ за ширѣня лутеровой наукы спалили двох [[монах]]ох, во [[Відень|Вѣдню]], [[Мнихів|Мюнхен]]ѣ, [[Келн]]ѣ тай инде окремых спалили або стяли, але тоты преслѣдованя скорше роздували, а не гасили огень реформации.<ref name="Ревай"/> [[Папа римскый]] в року 1520 выдавать [[Папска булла|буллу]], де грозить Лутерови клятбов. [[Мартін Лутер|Лутер]] на то реагуе спалѣньом буллы. Папа го за то [[Екскомуникация|екскомуникуе]] з [[Католицька церьков|католицкой Церкви]] а цѣсарь [[Карол V. Габсбург|Карол V.]] выдавать [[Вормсскый едикт]], котрым поставив [[Мартін Лутер|Лутера]] и его науку поза законом. Але ани тоты драстичны репресии не зоперли [[лутеранство]].
== В Швайцу ==
В Швайцу, в нѣмецкых [[Кантон (Швайц)|кантонах]] реформацию рушив [[Улрик Цвингли]], котрый свою науку сформуловав в 67 тезах. Росширѣню тых идей помогла теологична дискузия в [[Берн]]ѣ в року 1528, по котрой идеи Цвингли росширили ся на вшиток [[Кантон (Швайц)|кантон]] [[Берн (кантон)|Берн]].
Третий конарь реформации под веденьом [[Жана Калвин|Калвина]] вывинув ся во [[Франція|Франции]], а пак во французском [[Кантон (Швайц)|кантонѣ]] [[Женева (кантон)|Женева]], куды Калвин мусѣв утѣкати од репресий. Од другой половкы 16 ст. оба напрямы споили ся и створили [[Реформатска Церковь|Реформатску Церковь]].<ref name="Ревай"/>
==В иншых краях==
На [[Україна|Украину]] реформация проникла з [[Република Обох Народох|Польщѣ]] во формѣ [[Социниане|социнианства]], але неодовго была задусена.<ref>Реформация. //УСЕС.</ref>
В [[Підкарпатьска Русь|Подкарпатской Руси]] калвинска реформация лишила свой слѣд в литературном памятнику [[Няговска постила]], в сполоченствѣ же, ани в господарствѣ про реформацию не было предпокладох.<ref>Петров, А.</ref><ref>Дэже, Л.</ref>
==См. тыж==
* [[Вормсскый едикт]]
* [[Гугеноты]]
==Вызнам==
Идеологы реформации одмѣтовали найвысшу владу [[Папа римскый|Папы римского]], монашество,култ святых, святы образы. Домогали ся богослужбы в материнском языку, за жерело вѣронаукы признавали лем [[Святе Писмо]].
Реформация причинила ся до розцвѣту националных [[Култура|култур]], найме [[Література|литератур]], приспѣла до формованя народовых держав, помогла сполоченско-господарскому розвою. Выволала тых [[Контрреформация|контрреформацию]], в резултатѣ котрой [[Католицька церьков|Католицка Церква]] была змушена направити свои хыбы. Взникли новы Церквы и вырос вызнам идеи вѣротерпимости.
==Жерела и одказы==
* Révai nagy lexikona. 1-21. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest. 1911–1935. Том 16, сс. 114-116.
* Гобри, Иван. Лютер. — М.: Молодая гвардия, 2000. — 513 с. — (Жизнь замечательных людей). {{ISBN| 5-235-02389-7}}
* Дэже, Ласло. Няговские поучения и их автор. //A Nyagovai posztilla. Nyíregyházi Főiskola Ukrán és Ruszin Filológiai Tanszék. Szerkesztette Zoltán András. Nyíregyháza, 2006.
* [[Петров, Алексій Леонідович|Петров, А.]] Отзвук реформации в Русском Закарпатьи XVI в. Няговские поучения на евангелие. Прага. 1923. — Особый оттиск из Вестника Чешского Королевского Общества Наук. Класс философский и историко-филологический: 1921-1922.
* УСЕС: Украинский советский энциклопедический словарь в трех томах. / Кудрицкий А.В. и др. (ред.). Главная редакция Украинской Советской Энциклопедии им. М.П. Бажана. К., 1988. Том 3, с. 65.
== Референции ==
{{reflist}}
[[Катеґорія:Реформация]]
[[Катеґорія:Нововік]]
fzaug20bbkg9mpobo3gcsl93o0dljk9
Новинка Наука (1897-1914)
0
12597
165822
137887
2026-06-05T15:49:57Z
Igor Kercsa
5504
/* Научны материалы */ одказ
165822
wikitext
text/x-wiki
{{Публикация
| статус = Русинска новинка
| назва = Наука
| назва иншоязычна =
| образчик = [[File:Nauka190847.png|330px]]
| образчика подпис =
| автор = <!-- автор/авторка/авторове -->
| редактор = <!-- редактор/редакторка/редакторы -->
| авдио награня =
| назва оригинала =
| товмач = <!-- товмач/товмачка/товмаче -->
| илустратор = <!-- илустратор/илустраторка/илустраторы -->
| обкладка роботы =
| держава = [[Мадярске кральовство]]
| язык = русинскый
| едиция = тыжденник
| число выпуска =
| темы = <!-- тема/темы -->
| жанры = <!-- жанер/жанры -->
| выдаватель = [[Общество св. Василія Великого|Общество Св. Василия Великого]]<br>[[Уніо|Выдавательство АО УНІО]] (1902)
| датум появы = 1897-1914, 1918-1922
| тип медиа = полиграфия
| число сторон = 4
| награда = <!-- награда/награды -->
| isbn =
| зазначкы =
| категория склада = Periodics of Carpathian Ruthenia
}}
'''Наука''' — тыждньова новинка, котра выходила в [[Ужгород|Унгварѣ]] в роках 1897-1914 и 1918-1922 як официалный орган [[Общество св. Василія Великого|Общества Св. Василия Великого]], а од року 1902 его правного наступника [[Уніо|акциового общества УНІО]].
==Обсяг и редакция==
В роках 1911-1912 выходив додаток ''Село''. Додаток, як и сама новинка выдавали ся русинскым бесѣдным языком, хоть и не докус чистым. В новинцѣ была секция ''Духовна жизнь'', секции ''Допись'' и ''Бесѣда'', де печатали ся писма читательох, творы малой прозы, розличны житьовы и газдовскы порады, рубрикы новин зо свѣта и з краю (''Что нового в свѣтѣ?'', ''Что чувати дома''?), переписка редактора, реклама. Новинка давала знати читателям о важных подѣях в културном животѣ. Напримѣр, [[Иван Поливка|Иоанн Поливка]], воззывать ся ку читателям, просячи присылати ему хоть по 1-2 [[верш]]и [[Александер Павлович|А. Павловича]], кедь дакто мать, хоть в переписаню, бо он хоче выдати зборник.<ref>Наука, 1906, ч. 33, с. 1.</ref> Там же ся вѣстить, же вышов словник [[Емил Кубек|Е. Кубека]].<ref>Наука, 1906, ч. 33, с. 4.</ref>
Новинка держала ся мадярского патриотизма. Головными редакторами поступно были [[Юлий Чучка]], [[Василь Гаджега]] и [[Августин Волошин]] (по року 1903).
==Научны материалы==
Новинка подавала статьи мѣстных ученых [[Гиадор Стрипскый|Гиадора Стрипского]], [[Антоній Годинка|Антония Годинкы]], [[Юрий Калман Жаткович|Юрия Жатковича]] на темы русинской истории и културы.
Пропаговали ся и карпатознательскы выданя, котры выходили в заграничу (Л. Явдик, А. Васильев, [[Петров, Алексій Леонідович|А. Петров]]).
==Павза и обновлѣня==
Наука не выдавала ся в часѣ [[Перша світова война|Первой свѣтовой войны]], а обновила ся в юну 1918. По принятю закона о автономии [[Руська Крайна|Руськой Крайны]] новинка змѣнила свою назву на ''Руська Крайна'' (януар-септембер 1919). Вернула собѣ стару назву по скрахованю Угорской Совѣтской Републикы, а з ньов и [[Руська Крайна|Руськой Крайны]]. Выдавала ся до року 1922.
==Жерела и одказы==
* Магочій П.Р., Поп І. (уклад.) Енциклопедія історії та культури карпатських русинів. Вид-во В.Падяка. Ужгород, 2010. {{ISBN| 978-966-387-044-1}}. С. 527.
* Поп, И. Энциклопедия Подкарпатской Руси. Ужгород: Изд-во В.Падяка, 2001. 431 с. {{ISBN| 966-7838-23-4}}. С. 270.
== Референции ==
{{reflist}}
[[Катеґорія:Русинскы новинкы]]
g8zs0jsf3detdr07ffecgp9po0ozpnu
Анонимус (мадярскый хроничарь)
0
12661
165824
158961
2026-06-05T15:56:10Z
Igor Kercsa
5504
/* Оцѣньованя */ одказ
165824
wikitext
text/x-wiki
{{Особа
|Имя=Анонимус (Магистер П.)
|Имя_оригиналне=''мад.'' Anonymus, Belаe Regis Notarius
|Образчик=[[File:Anonymus Ópusztaszer.JPG|230px]]
|Образчика_подпис= Anonymus, Ópusztaszer, Csongrád megye
|Чинность=нотарь, хроничарь
}}
'''Анонимус''', {{lang-hu|Anonymus}} — [[хроничарь]] и [[нотарь]] при дворѣ краля Бейлы (''Belаe Regis Notarius''), одгадно<ref>Понеже точна доба его живота незната, не мож твердити набизовно, см. [https://web.archive.org/web/20210821184503/https://hirmagazin.sulinet.hu/hu/pedagogia/egy-orok-rejtely-mikor-elt-es-ki-lehetett-anonymus Egy örök rejtély — Mikor élt és ki lehetett Anonymus?] {{ref-hu}}</ref>, [[Бейла III.|Бейлы III.]] (1172-1196), в конци XII. — зачатку XIII. ст., автор лѣтописа [[Gesta Hungarorum]] — ''Дѣяня Мадярох''. Имя автора не мож знати, але в той части хроникы, котра ся захранила, сам себе поименовав ''Магистер П.''<ref name="Ревай">Révai nagy lexikona.</ref>
== Дѣяня Мадярох ==
{{main|Gesta Hungarorum}}
Хроника пише о походжѣню мадярскых племен, их приходѣ до [[Паннония|Паннонии]] и здобываню отчизны, подля шпецифичного означѣня {{Реф-инфо|[[Мадярскый язык|мад.]]}} honfoglalás, в Х. ст. [[Gesta Hungarorum]] была написана, правда аж о 300 рокы по тых подѣях, о котрых пише, але историци думають, же ''Магистер П.'' выхосновав тогочасны лѣтописы, котры до нас не дошли.<ref name="Ревай"/><ref name="МП">Магочій П.Р., Поп І.</ref>
[[Gesta Hungarorum]] — единке историчне жерело, де упоминать ся позднѣйше оспѣваный поетами и писателями [[князь Лаборець]].<ref name="МП"/><ref name="Поп">Поп, И.</ref>
== Оцѣньованя ==
Суджѣня историкох о Анонимусови суть нееднозначны. Дакотры поважують его скорше поетом неж лѣтописцьом, напримѣр: австрийскый историк Eduard Robert Roesler (Rom. Studien), мадярскый Hunfalvy Pál (Ethnographia),<ref name="Pallas">A Pallas nagy lexikona.</ref> и российскый историк [[Подкарпатя]] [[Петров, Алексій Леонідович|Алексей Л. Петров]].<ref name="МП"/><ref name="Поп"/>
Нѣмецкы историкы Theodor Mommsen и Barthold Georg Niebuhr, мадярскый Pauler Gyula поровнують штил Анонимуса з писанями [[Тит Ливий|Тита Ливия]], котрый вецей старав ся о красоту повѣданя, неж о точне поданя жерел, зашто треба го читати барз критично.<ref name="Pallas"/> Уважуючи на вшиткы критикы, академик Marczali Henrik зазначать, же хоть Анонимуса «не можеме надале честовати як отця мадярской историографии», але не мож го ани назвати тенденциозным, ани фалшовательом.<ref name="Pallas"/>
На честь Анонимуса выставлены помникы в [[Будапешт]]ѣ в парку [[Варошлигет]] и в историчном сканзену [[Опустасер]], [[жупа Чонград]], о 20 км на сѣвер од [[Сегед]]а. В обох припадах Магистер П. зображеный на знак его анонимиты в каптурѣ и обернутый так, же сонце нигда не засвѣтить му на тварь.
== Жерела и одказы ==
* [http://www.mek.iif.hu/porta/szint/egyeb/lexikon/pallas/html/005/pc000521.html#3 Anonymus Belae Regis Notarius. // A Pallas nagy lexikona. I. kötet.] {{ref-hu}}
* Révai nagy lexikona. 1-21. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest. 1911–1935. Том 19, сс. 810-811. {{ref-hu}}
* Магочій П.Р., Поп І. (уклад.) Енциклопедія історії та культури карпатських русинів. Вид-во В.Падяка. Ужгород, 2010. {{ISBN| 978-966-387-044-1}}. С. 12. {{ref-uk}}
* Поп, И. Энциклопедия Подкарпатской Руси. Ужгород: Изд-во В.Падяка, 2001. 431 с. {{ISBN| 966-7838-23-4}}. С. 77. {{ref-ru}}
== См. тыж ==
* [[Gesta Hungarorum]]
* [[Князь Лаборець]]
* [[Свіржава]]
== Референции ==
{{reflist}}
[[Катеґорія:Мадярскы историци]]
bfcfa8jow3wrr20zurw968eynp6t4am
Патриция Крафчик
0
15349
165823
144436
2026-06-05T15:53:24Z
Igor Kercsa
5504
/* Робота про русинску културу */ одказ
165823
wikitext
text/x-wiki
{{Ученый
|имя = Патриция Крафчик
|имя оригиналне = Patricia Ann Krafcik
|образчик = {{Фоторамка|Увидьте фото|align=center|width=90|pos=top
|link=http://www.cms3.rusynacademy.sk/files/patricia-krafcik.jpg}}
|познатый як =
|позната як =
|имя при уроджѣню =
|уроджѣня = {{Birth date and age|1949|03|05}}
|мѣсто роджѣня = [[Кливленд, Огайо]]
|упокоеня = <!-- {{Death date and age|РРРР|ММ|ДД|1949|03|05}} -->
|мѣсто смерти =
|причина смерти =
|сферы наук = [[филология]], карпатистика
|ученый ступень = Ph.D. (русска литература и славянскый фолклор) 1980
|alma mater = [[Колумбийска универзита]]
|главны роботы =
|честны титулы =
|членство в =
|одзнакы =
|категория склада = <!-- лем сама назва, напр.: Marie Curie -->
}}
'''Патриция Крафчик''', * {{date|19490305||a}}, [[Кливленд, Огайо]] — универзитна [[професор]]ка и културна активистка русинского оброджѣня в [[США]].<ref name="МП">Павло Роберт Маґочій, с. 372.</ref>
==Походжѣня==
Патриция Крафчик походить з родины карпаторусинскых и словацкых емигрантох (зоз русинскых сел [[Руська Воля над Попрадом|Руська Воля]] и [[Чирч]], ай словацкых [[Фричовце|Фричовець]] и [[Кошицка Нова Весь|Кошицкой Новой Всѣ]]) в тогдышной [[Австро-Мадярщина|Австро-Мадярщинѣ]] з добы перед [[Перва свѣтова война|Первов свѣтовов войнов]]; днесь то [[Словакия]].<ref name=MAGOCSI>Prof. Dr. Paul Robert MAGOCSI</ref>
==Штудии и педагогична робота==
Штудовала [[Русскый язык|русску]] [[Филология|филологию]] на [[Универзита Индианы (Блумингтон)|Универзитѣ Индианы]] (1967–1971, бакаларь) и [[Колумбийска универзита|Колумбийской универзитѣ]] (1980, доктор в русской литературѣ и славянском фолклорѣ). Преподавала [[Русскый язык|русску]] [[Литература|литературу]] на [[Питтсбургска универзита|Питтсбургской универзитѣ]] (1980–1985), [[Дикинсонов коледж|Дикинсоновом коледжу]] в [[Карлайсл, Пенсилвания|Карлайслу, Пенсилвания]] (1985–1989), и в [[Евергринскый штатный коледж|Евергринском штатном коледжу]] в [[Олимпия, Вашингтон|Олимпии, Вашингтон]] (1989–доднесь).<ref name="МП"/><ref name=MAGOCSI/>
==Робота про русинску културу==
Была закладательков и довгорочнов редакторков [[часопис]]а [[Carpatho-Rusyn American]] (1978–1984, 1988–1997), сполуредакторков едиции ''Класикы карпаторусинской наукы'', в котрой доднесь вышли уже 14 томы, а суть то цѣнны монографии вызнамных [[Ученый|ученых]], як примѣром [[Александер Бонкало]], [[Атанасий Пекар]], [[Петров, Алексій Леонідович|Алексей Петров]]. Организовала даколько конференций зоз карпаторусинской тематикы через вплывну фахову ''Америцку асоциацию про розвой славистичных штудий'' (AAASS, днесь ASEEES). Была едным з организаторох каждорочной лѣтньой школы ''Studium Carpato-Ruthenorum'', котра од року 2010 стабилно фунгуе на [[Пряшовска универзита|Пряшовской универзитѣ]], а перешло ньов за первы 10 рокы далеко понад 200 штудентох. За тым стоить велика участь Патриции Крафчик, котра все помогла каждому зо заинтересованых жадательох рѣшити вшиткы проблемы, котры мог мати. Окрем рекрутованя штудентох выучуе на той школѣ етнографию, а тыж участнить ся при выуцѣ русинского языка. Од основаня доднесь е активнов сполупрацовничков ''Карпаторусинского выглядовного центра'' (Carpatho-Rusyn Research Center).<ref name=MAGOCSI/>
==Жерела и одказы==
* '''Павло Роберт Маґочій''': Кравчик Патриція (Krafcik Patricia A.) //Енциклопедія історії та культури карпатських русинів. Укладачі Маґочій П.Р., Поп І. — Ужгород: Вид-во В.Падяка, 2010. — 856 c.+ХХХІІ с. {{ISBN| 978-966-387-044-1}} {{Реф-инфо|[[Украинскый язык|укр.]]}}
* {{cite web |author='''Prof. Dr. Paul Robert MAGOCSI''' |editor= |date=2019 |url=http://www.cms3.rusynacademy.sk/?16-8-2019-Мав-єм-тото-привілеґіє-спознати-красного-чоловіка |title=I have been privileged to know a beautiful person (PATRICIA KRAFCIK: ON THE OCCASION OF HER 70TH BIRTHDAY) |publisher=RusynAcademy.sk |format=ФОТО, русинскый переклад |language=[[англицкый язык|англицкы]] |accessdate=2019-08-19 |archiveurl= |archivedate= }}
== Референции ==
{{reflist}}
{{Lifetime|1949||Крафчик Патриция}}
[[Катеґорія:Педаґоґы]]
[[Катеґорія:Учены]]
[[Катеґорія:Русиньскы Америчане]]
a546guotwwmu3iuhfy6wh6ohk69ruqz
Брітаньска Індія
0
18766
165816
165561
2026-06-05T14:09:42Z
Igor Kercsa
5504
выгасла
165816
wikitext
text/x-wiki
{{Діалект|Пряшівскый діалект русиньского языка|пряшівскым діалектом|пряшівскый}}
{{Заникла держава
| názov = Індіцька імперія{{Переход|#Назва}}
| originálny názov = <small>{{lang-en|Indian Empire}}</small>
| rok vzniku = 1858
| rok zániku = 1949
| viac pred = áno
| pred 1 = Муґальска імперія
| pred 1 vlajka = Fictional flag of the Mughal Empire.svg
| pred 2 =
| pred 2 vlajka =
| pred info =
| viac po = áno
| po 1 = Індіцька унія
| po 1 vlajka = Flag of India.svg
| po 2 = Пакістан
| po 2 vlajka = Flag of Pakistan.svg
| po 3 = Брітаньска Бірма
| po 3 vlajka = Flag of Burma (1939–1941, 1945–1948).svg
| šírka 1. sloupce =
| vlajka = British Raj Red Ensign.svg
| článok o vlajke = прапор
| vlajka veľkosť =
| znak = Star-of-India-gold-centre.svg
| článok o znaku = ерб
| znak veľkosť = 90px
| rámček znak =
| hymna = {{lang-en| God save the King/Queen}}<br>([[Гімна Великой Брітанії|Боже, хрань краля/кралёвну]])<br>[[Файл:United States Navy Band - God Save the Queen.ogg|center]]
| článok o hymne =
| motto = {{lang-fr|Dieu et mon droit}}<br>(Бог і моє право)
| článok o motte =
| mapa = British Indian Empire 1909 Imperial Gazetteer of India.jpg
| mapa veľkosť =
| mapa poznámka = Політічне роздїлїня Брітаньской Індії (раджу) в 1909. роцї. Брітаньска Індія є зображена двома одтїнками ружовой фарбы; Сікім, Непал, [[Бгутан]] і князївскы штаты суть зображены жовтов фарбов<br>[[File:India-or-British-Raj-in-British-Empire-1909.jpg|270px|center]]Брітаньска Індія (радж) по одношіню до [[Брітаньска імперія|Брітаньской імперії]] в 1909 роцї
| hlavné mesto = [[Колката]]<ref name="igi-calcutta">{{Citation |title=The Imperial Gazetteer of India |url=http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=9&objectid=DS405.1.I34_V09_001.gif |volume=IX |page=260 |year=1908 |chapter=Calcutta (''Kalikata'') |chapter-url=http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=9&objectid=DS405.1.I34_V09_266.gif |publisher=Published under the Authority of His Majesty's Secretary of State for India in Council, Oxford at the Clarendon Press |quote=—Capital of the Indian Empire, situated in 22° 34' N and 88° 22' E, on the east or left bank of the Hooghly river, within the Twenty-four Parganas District, Bengal |access-date=24 May 2022 |archive-date=24 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220524220705/http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=9&objectid=DS405.1.I34_V09_001.gif |url-status=live }}</ref>{{efn|Шімла была лїтным головным містом влады Брітаньской Індії а не Брітаньской імперії, то значіть Брітаньской індіцькой імперії, до котрой входили князївскы штаты<ref name="simla-summer-capital">{{Citation |title=The Imperial Gazetteer of India |url=http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=22&objectid=DS405.1.I34_V22_001.gif |volume=XXII |page=260 |year=1908 |chapter=Simla Town |chapter-url=http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?objectid=DS405.1.I34_V09_266.gif |publisher=Published under the Authority of His Majesty's Secretary of State for India in Council, Oxford at the Clarendon Press |quote=—Head-quarters of Simla District, Punjab, and the summer capital of the Government of India, situated on a transverse spur of the Central Himālayan system system, in 31° 6' N and 77° 10' E, at a mean elevation above sea-level of 7,084 feet. |access-date=24 May 2022 |archive-date=24 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220524213047/http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=22&objectid=DS405.1.I34_V22_001.gif |url-status=live }}</ref>}} (1858–1911)<br>Новый Делі (1911/1931{{efn|Выголошіня Нового Делі за головне місто было выдане в 1911 роцї, але місто было славностне отворене як головне місто Брітаньской Індії в фебруарї 1931. року}}–1947)
| rozloha = 4 903 312 <small>(1937)</small><br>4 226 734 <small>(1947)</small>
| rozloha poznámka =
| najvyšší bod =
| najvyšší bod poznámka =
| najdlhšia rieka =
| najdlhšia rieka poznámka =
| počet obyvateľov = 388 997 955
| počet obyvateľov poznámka = (1941)
| jazyky = [[Анґліцькый язык|анґліцькый]]
| národnostné zloženie =
| náboženstvo = гіндуізм, [[іслам]], сікгізм, будгізм і хрістіанство
| štátne zriadenie = колонія
| materský štát = {{flagicon|Велика Брітанія}} [[Брітаньска імперія]]
| mena = індіцька рупія
| predstaviteľ = [[Виктория (Споене кральовство)|Вікторія]] (1876–1901)<br>Едуард VII. (1901–1910)<br>Джордж V. (1910–1936)<br>Едуард VIII. (1936)<br>Джордж VI. (1936–1947)
| titul predstavitelia = '''Імператор'''
| predstaviteľ 2 = Чарлз Каннінґ (1852–1859; першый)<br>Луіс Маунтбаттен (1947; послїднїй)<br>'''Штатный секретарь''':<br>Едвард Стенлі (1858–1859; першый)<br>Вільям Гер (1947; послїднїй)
| titul predstavitelia 2 = '''Ґенералный ґувернер'''
| vznik = [[2. авґуст]]а [[1857]]
| zánik = [[15. авґуст]]а [[1947]]
}}
'''Брітáньска Íндія''' ({{lang-en|British India}}), тыж '''Брітáньскый радж''' ({{lang-en|British Raj}}) была влада брітаньской коруны на індіцькім субконтінентї,<ref name="def-raj-stacked">
* {{Citation |last1=Hirst |first1=Jacqueline Suthren |title=Religious Traditions in Modern South Asia |url=https://books.google.com/books?id=voGoAgAAQBAJ&pg=PT27 |year=2011 |place=London and New York |publisher=Routledge |isbn=978-0-415-44787-4 |quote=As the (Mughal) empire began to decline in the mid-eighteenth century, some of these regional administrations assumed a greater degree of power. Amongst these ... was the East India Company, a British trading company established by Royal Charter of Elizabeth I of England in 1600. The Company gradually expanded its influence in South Asia, in the first instance through coastal trading posts at Surat, Madras and Calcutta. (The British) expanded their influence, winning political control of Bengal and Bihar after the Battle of Plassey in 1757. From here, the Company expanded its influence dramatically across the subcontinent. By 1857, it had direct control over much of the region. The great rebellion of that year, however, demonstrated the limitations of this commercial company's ability to administer these vast territories, and in 1858 the Company was effectively nationalized, with the British Crown assuming administrative control. Hence began the period known as the British Raj, which ended in 1947 with the partition of the subcontinent into the independent nation-states of India and Pakistan. |last2=Zavros |first2=John |access-date=24 May 2022 |archive-date=23 September 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145150/https://books.google.com/books?id=voGoAgAAQBAJ&pg=PT27 |url-status=live|ref=none}}
* {{citation|last=Salomone|first=Rosemary|title=The Rise of English: Global Politics and the Power of Language|publisher=Oxford University Press|page=236|url=https://books.google.com/books?id=_gNREAAAQBAJ&pg=PA236|isbn=978-0-19-062561-0|year=2022|quote=Between 1858, when the British East India Company transferred power to British Crown rule (the "British Raj"), and 1947, when India gained independence, English gradually developed into the language of government and education. It allowed the Raj to maintain control by creating an elite gentry schooled in British mores, primed to participate in public life, and loyal to the Crown.|access-date=24 May 2022|archive-date=23 September 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145109/https://books.google.com/books?id=_gNREAAAQBAJ&pg=PA236|url-status=live|ref=none}}</ref> тырваюча меджі роками 1858–1947.<ref name="period-of-raj-stacked">
* {{citation |last=Vanderven |first=Elizabeth |title=The Oxford Handbook of the History of Education |pages=213–227, 222 |year=2019 |editor1-last=Rury |editor1-first=John L. |access-date=24 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230923150112/https://books.google.com/books?id=Mc-aDwAAQBAJ&pg=PA222 |archive-date=23 September 2023 |url-status=live |chapter=National Education Systems: Asia |chapter-url=https://books.google.com/books?id=Mc-aDwAAQBAJ&pg=PA222 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-934003-3 |quote=During the British East India Company's domination of the Indian subcontinent (1757–1858) and the subsequent British Raj (1858–1947), it was Western-style education that came to be promoted by many as the base upon which a national and uniform education system should be built. |editor2-last=Tamura |editor2-first=Eileen H.|ref=none}}
* {{citation |last=Lapidus |first=Ira M. |title=A History of Islamic Societies |page=393 |year=2014 |url=https://books.google.com/books?id=ZkJpBAAAQBAJ&pg=PA393 |access-date=24 May 2022 |edition=3 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-51430-9 |quote=Table 14. ''Muslim India: outline chronology''<br />Mughal Empire ... 1526–1858 <br />Akbar I ... 1556–1605 <br /> Aurengzeb ... 1658–1707 <br /> British victory at Plassey ... 1757 <br /> Britain becomes paramount power ... 1818<br />British Raj ... 1858–1947 |author-link=Ira M. Lapidus|ref=none}}</ref> Реґіон під брітаньскым контролём ся в сучаснім розуміню обычайно называв '''Індія''' ({{lang-en|India}}) і обсяговав теріторії прямо справоване [[Споене кральовство Великой Британии и Ирландии|Споєным кралёвством]], котры ся вєдно называли ''Брітаньска Індія'', і теріторії справованы домородыма владцями, але під брітаньсков надвладов, называны князївскы штаты. Як Індія была закладаючім членом [[Лига Народох|Ліґы народів]] і в 1945. роцї закладаючім членом [[Орґанізація Зъєдиненых Націй|Орґанізації споєных народів]] в [[Сан Франціско|Сан Франціску]].<ref name="mansergh-UN-SanFrancisco2">{{Citation|last=Mansergh|first=Nicholas|title=Constitutional relations between Britain and India|page=xxx|year=1974|url=https://books.google.com/books?id=DJkOAQAAMAAJ|access-date=19 September 2013|place=London|publisher=His Majesty's Stationery Office|isbn=978-0-11-580016-0|author-link=Nicholas Mansergh}} Quote: "[[Viceroy's Executive Council|India Executive Council]]: Sir [[Arcot Ramasamy Mudaliar]], Sir [[Firoz Khan Noon]] and Sir [[V. T. Krishnamachari]] served as India's delegates to the London Commonwealth Meeting, April 1945, and the U.N. San Francisco Conference on International Organisation, April–June 1945."</ref> Індія была участницькым штатом лїтных олімпійскых гер в роках 1900, 1920, 1928, 1932 і 1936.
Тота сістема справы была заведжена 28. юна 1858, кедь по індіцькім повстаню в 1857. роцї пришла влада Выходоіндіцькой сполочности на коруну в особі [[Виктория (Споене кральовство)|кралёвны Вікторії]]<ref>{{Cite web |last=Kaul |first=Chandrika |title=From Empire to Independence: The British Raj in India 1858–1947 |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/modern/independence1947_01.shtml |access-date=3 March 2011 |archive-date=17 June 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160617125740/http://www.bbc.co.uk/history/british/modern/independence1947_01.shtml |url-status=live }}</ref> (котра была в 1876. роцї выголошена за імператріцю Індії). Тырвало до року 1947, кедь была Брітаньска Індія роздїлена на два суверенны домініоновы штаты: Індіцьку унію (пізнїше [[Індія|Індіцьку републіку]]) і Домініон Пакістан (пізнїше [[Пакістан|Пакістаньску ісламску републіку]] і [[Банґладеш|Банґладешску людову републіку]] при выголошіню незалежности Банґладеша в 1971 роцї). При взнику Брітаньской Індії (Брітаньского раджу) в 1858. роцї уж была Нижня Барма частёв Брітаньской Індії; Верьхня Барма была придана в 1886. роцї і взникнутый союз, Барма, быв справованый як автономна провінція до року 1937, кедь ся став самостатнов брітаньсков колоніёв і в 1948. роцї здобыв незалежность. В 1989. роцї была переменована на [[Мянма|Мянму]]. Провінція головного комісаря Аден была тыж частёв Брітаньской Індії при взнику Брітаньского раджу а в 1937. роцї ся тыж стала самостатнов колоніёв знамов як колонія Аден.
== Назва ==
Брітаньска Індія од свого періоду мала веце розлічных назв:
* '''коруна влада в Індії''' ({{lang-en|Crown rule in India}}).<ref name="british-raj-crown-rule-stacked">
* {{Citation |last=Steinback |first=Susie L. |title=Understanding the Victorians: Politics, Culture and Society in Nineteenth-Century Britain |url=https://books.google.com/books?id=5VdsBgAAQBAJ&pg=PA68 |page=68 |year=2012 |place=London and New York |publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77408-6 |quote=The rebellion was put down by the end of 1858. The British government passed the Government of India Act, and began direct Crown rule. This era was referred to as the British Raj (though in practice much remained the same). |access-date=24 May 2022 |archive-date=23 September 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145610/https://books.google.com/books?id=5VdsBgAAQBAJ&pg=PA68 |url-status=live |ref=none}}
* {{citation|last=Ahmed|first=Omar|title=Studying Indian Cinema|publisher=Auteur (now an imprint of Liverpool University Press)|year=2015|url=https://books.google.com/books?id=GHBvEAAAQBAJ&pg=PA221|page=221|isbn=978-1-80034-738-0|quote=The film opens with what is a lengthy prologue, contextualising the time and place through a detailed voice-over by Amitabh Bachchan. We are told that the year is 1893. This is significant as it was the height of the British Raj, a period of crown rule lasting from 1858 to 1947.|access-date=24 May 2022|archive-date=23 September 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145610/https://books.google.com/books?id=GHBvEAAAQBAJ&pg=PA221|url-status=live|ref=none}}
* {{citation|last=Wright|first=Edmund|title=A Dictionary of World History|url=https://books.google.com/books?id=POAwBwAAQBAJ&pg=PA537|year=2015|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-968569-1|page=537|quote=More than 500 Indian kingdoms and principalities [...] existed during the 'British Raj' period (1858–1947) The rule is also called ''Crown rule in India''|ref=none}}
* {{citation|last=Fair|first=C. Christine|title=Fighting to the End: The Pakistan Army's Way of War|url=https://books.google.com/books?id=jjaTAwAAQBAJ&pg=PA61|year=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-989270-9|page=61|quote=[...] by 1909 the Government of India, reflecting on 50 years of Crown rule after the rebellion, could boast that [...]|ref=none}}</ref>
* '''пряма влада в Індії''' ({{lang-en|Direct rule in India}}).<ref name="direct-rule-stacked">
* {{Citation |last=Glanville |first=Luke |title=Sovereignty and the Responsibility to Protect: A New History |url=https://books.google.com/books?id=nX3GAQAAQBAJ |page=120 |year=2013 |publisher=University of Chicago Press |isbn=978-0-226-07708-6 |access-date=23 August 2020 |archive-date=23 September 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145611/https://books.google.com/books?id=nX3GAQAAQBAJ |url-status=live |ref=none}} Quote: "Mill, who was himself employed by the British East India company from the age of seventeen until the British government assumed direct rule over India in 1858."
* {{citation|last=Pykett|first=Lyn|title=Wilkie Collins|series = Oxford World's Classics: Authors in Context|publisher=Oxford University Press|year=2006|isbn=978-0-19-284034-9|page=160|quote=In part, the Mutiny was a reaction against this upheaval of traditional Indian society. The suppression of the Mutiny after a year of fighting was followed by the break-up of the East India Company, the exile of the deposed emperor and the establishment of the British Raj, and direct rule of the Indian subcontinent by the British.|ref=none}}
* {{citation|last=Lowe|first=Lisa|title=The Intimacies of Four Continents|url=https://books.google.com/books?id=UMMECgAAQBAJ&pg=PT71|date=2015|publisher=Duke University Press|isbn=978-0-8223-7564-7|page=71|quote=Company rule in India lasted effectively from the Battle of Plassey in 1757 until 1858, when following the 1857 Indian Rebellion, the British Crown assumed direct colonial rule of India in the new British Raj.|ref=none}}</ref>
* '''Індіцька імперія''' ({{lang-en|Indian Empire}}).{{efn|Даколи той реґіон ся так называв, хоць не офіціално}}<ref>{{Citation |last1=Bowen |first1=H. V. |title=Britain's Oceanic Empire: Atlantic and Indian Ocean Worlds, C. 1550–1850 |url=https://books.google.com/books?id=Oi9neJg39wcC&pg=PA106 |page=106 |year=2012 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-1-107-02014-6 |last2=Mancke |first2=Elizabeth |last3=Reid |first3=John G.}} Quote: "British India, meanwhile, was itself the powerful 'metropolis' of its own colonial empire, 'the Indian empire'."</ref>
== Ґеоґрафічна полога ==
[[File:British Raj and surrounding countries 1909.jpg|thumb|right|Брітаньска Індія і сусїднї країны суть зображены в 1909 роцї]]
Брітаньска Індія ся розпростерала майже на цїлій теріторії днешнёй Індії, Пакістану, Банґладеша і Мянмы, з вынятком малых маєтків іншых европскых країн, як наприклад Ґоа і Пудучері.<ref name="British India geography">{{Cite book |last=Smith |first=George |url=https://archive.org/details/geographybritis00smitgoog |title=The Geography of British India, Political & Physical |publisher=John Murray |year=1882 |location=London |access-date=2 August 2014}}</ref> Тота теріторія є дуже богатым, обсягує Гімалайскы горы, уроджайны заплавовы области, Індоґанґску рівнину, довге побережя, тропічны сухы лїсы, высохнути верьховины і пустыню Тгар.<ref>{{Cite book |last=Baten, Jörg |title=A History of the Global Economy. From 1500 to the Present |date=2016 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-1-107-50718-0 |page=247}}</ref> Окрем того в розлічных часовых обсяговала Аден (од 1858. року до 1937. року),<ref>Marshall (2001), p. 384</ref> Нижню Барму (од 1858. року до 1937. року), Верьхню Барму (од 1886. року до 1937. року), Британьске Сомалі (курто од 1884. року до 1898. року) і Проливову осаду (курто од 1858. року до 1867). Од 1937. року до здобываню незалежности в 1948. роцї была Барма окреме од Індії і прямо справована брітаньсков корунов. Світовы штаты [[Персийскый залив|Перзьского заливу]] і остатны штаты належачі під Резіденціёв Перзьского заливу были теоретічно князївскыма штатами, як ай председництвыма і провінціями Брітаньской Індії до 1947. року і як менову єдинку хосновали рупію.<ref>{{Cite book |last=Subodh Kapoor |url=https://books.google.com/books?id=q5ZM0nZXZEkC&pg=PA1599 |title=The Indian encyclopaedia: biographical, historical, religious ..., Volume 6 |date=January 2002 |publisher=Cosmo Publications |isbn=978-81-7755-257-7 |page=1599}}</ref>
Окрем іншых країн в реґіонї был Цейлон (днесь [[Шрі Ланка|Срі Ланка]]), котрый ся в тім часї одношовав на прибережнї реґіоны і северну часть острова в 1802. роцї одступеный Великій Брітанії на основі Амєньской догоды. Тыма прибережныма реґіонами были в роках 1793–1798<ref name="codringtonch10">[[#Codrington|Codrington]], 1926, Chapter X:Transition to British administration</ref> дочасно під справов Мадраського председництва, але в нескоршых періодів ся брітаньскы ґувернеры одповідали Лондону і не были частёв Раджу. Кралёвства [[Непал]] і [[Бгутан]], котры вели войну з Брітами, з нима потім підписали догоду і Бріты їх узнали за незалежны штаты.<ref>{{Cite encyclopedia |title=Nepal: Cultural life |encyclopedia=Encyclopædia Britannica Online |url=https://www.britannica.com/place/Nepal/Cultural-life#toc23631 |date=2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151124082743/https://www.britannica.com/place/Nepal/Cultural-life |archive-date=24 November 2015}}</ref><ref>{{Cite encyclopedia |title=Bhutan |encyclopedia=Encyclopædia Britannica Online |url=https://www.britannica.com/place/Bhutan/Government-and-society#toc25008 |date=2008 |access-date=2 June 2022 |archive-date=2 June 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220602162041/https://www.britannica.com/place/Bhutan/Government-and-society#toc25008 |url-status=live }}</ref> Сікімске кралёвство было по анґло-сікімской догоды з року 1861 утворене як князївскый штат; вопрос суверенности ведь зістав недефінованым.<ref>{{Cite web |title=Sikkim {{!}} History, Map, Capital, & Population |url=https://www.britannica.com/place/Sikkim |access-date=2 December 2022 |website=Britannica |language=en |archive-date=1 August 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170801112303/https://www.britannica.com/place/Sikkim |url-status=live }}</ref> Малдівскы островы были в роках 1887–1965 брітаньскым протекторатом, але не были частёв Брітаньской Індії.<ref>{{Cite web |title=Maldives {{!}} History, Points of Interest, Location, & Tourism |url=https://www.britannica.com/place/Maldives |access-date=2 December 2022 |website=Britannica |language=en |archive-date=2 December 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221202175356/https://www.britannica.com/place/Maldives |url-status=live }}</ref>
== Обывательство ==
[[File:Census of British India by religion, 1921.jpg|thumb|Списованя людей в Брітаньскій Індії з 1921 року уваджать 69 міліонів мусулманів і 217 міліонів гіндуістів з цїлкового чісла 316 міліонів обывателїв]]
Чісло обывателїв теріторії, котра ся стала Брітаньсков Індіёв, было 100 міліонів до року 1600 і до XIX. стороча ся майже не змінило. Подля першого списованю людей в Індії в 1881 роцї досягло чісло обывателїв Індії 255 міліонів.<ref>{{cite journal | last1 = Romaniuk | first1 = Anatole | year = 2014 | title = Glimpses of Indian Historical Demography | url = https://ejournals.library.ualberta.ca/index.php/csp/article/download/21301/16105 | journal = Canadian Studies in Population | volume = 40 | issue = 3–4 | pages = 248–51 | doi = 10.25336/p6hw3r | doi-access = free | access-date = 25 January 2015 | archive-date = 2 April 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20150402141919/https://ejournals.library.ualberta.ca/index.php/csp/article/download/21301/16105 | url-status = live }}</ref><ref>Parameswara Krishnan, ''Glimpses of Indian Historical Demography'' (Delhi: B.R. Publishing Corporation 2010) {{ISBN|978-8176466387}}</ref><ref>Kingsley Davis, ''The Population of India and Pakistan'' (Princeton University Press, 1951).</ref><ref>{{cite journal |author=Kingsley Davis |author-link=Kingsley Davis |date=19 April 1943 |title=The population of India |journal=Far Eastern Survey |volume=12 |issue=8 |pages=76–79 |doi=10.2307/3022159 |jstor=3022159}}</ref>
Штудії о обывательстві Індії од року 1881 ся замірёвали на такы темы, як є цїлкове чісло обывателїв, міра породности і смертности, міра росту, ґеоґрафічне розложіня, ґрамотность, роздїлїня на сільскы і містьскы обывательство, міліоновы міста і три міста з чіслом обывателїв над вісем міліонів: [[Делі]], Великый [[Мумбаі|Бомбай]] і [[Колката]].<ref>{{cite journal | last1 = Khan | first1 = J.H. | year = 2004 | title = Population growth and demographic change in India | journal = Asian Profile | volume = 32 | issue = 5| pages = 441–60 }}</ref>
Уровень смертности быв зниженый в роках 1920–1945 вдяка біолоґічній імунізації. Далшым фактором належали зростаючі приймы і лїпшы жывотны условії, поліпшіня выжыва, безпечнїше і чістїше жывотне околіця тыж лїпша офіціална здравотна політіка і лїкарьска старостливость.<ref>{{cite journal | last1 = Klein | first1 = Ira | year = 1990 | title = Population growth and mortality in British India: Part II: The demographic revolution | journal = Indian Economic and Social History Review | volume = 27 | issue = 1| pages = 33–63 | doi = 10.1177/001946469002700102 | s2cid = 144517813 }}</ref>
== Школованя ==
[[File:Lucknowuniversity.jpg|thumb|left|Лакгнавска універзіта основана Брітами в 1867 роцї]]
[[File:Calcuttamedicalcollege1.jpg|thumb|right|upright=1.2|Колкатьска універзіта основана в 1857 роцї, є єдным з трёх найстаршых днешнїх штатных універзіт в Індії]]
Універзіты в Колкатї, Бомбаї і Мадрасї были основаны в 1857. роцї, прямо перед повстаням. До 1890. року ся на них приближно 60 000 Індів, головным в области слободных умень і права. Приближно третина з них наступила до верейной справы і далша третина ся стала правниками. Выслїдком была дуже добрї школована професіонална штатна бірокрація. До 1887. року з 21 000 міст в штатній справі середнёй уровни 45% творили гіндуісты, 7% [[Іслам|мусулмане]], 19% Евразійцї (европскый отець і індіцька мамка) і 29% Европанів. З 1 000 міст в найвысшых штатных службах майже вшыткы творили Бріты, звычайно з Оксбріджскым тітулом.<ref>{{Harvnb|Moore|2001a|p=431}}</ref> Влада, часто в сполупрацї з містныма філантропами, створила до 1911. року 186 універзіт і высокых школ; штудовало на них 36 000 штудентів (веце як 90% мужів). До 1939. року ся чісло інштітуцій здвоїв і чісло штудентів досягло 145 000. Учебны основы ся слїдовали подля класічныма брітаньскыма штандартами, як завели Оксфорд і Кембрідж, і акцентовала на анґліцьку літературу і европску історію. Тым не менше ся в 20. роках ХХ. ст. стали штудентьскы орґанізації містами індіцького націоналізму.<ref>Zareer Masani (1988). ''Indian Tales of the Raj'' p. 89</ref>
== Нотації ==
<references group="lower-alpha"/>
== Референції ==
{{reflist}}
== Література ==
{{refbegin|30em}}
* {{Citation | last1=Bandyopadhyay| first1=Sekhar| year=2004| title=From Plassey to Partition: A History of Modern India| place= | publisher=Orient Longman |pages=548 | isbn=978-81-250-2596-2}}.
* {{Citation| last1=Bayly| first1=C. A.| authorlink1=Christopher Alan Bayly| year=1990| title=Indian Society and the Making of the British Empire (The New Cambridge History of India) |place=Cambridge and London |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=248| isbn=978-0-521-38650-0}}.
* {{Citation| last1=Brown| first1=Judith M.| authorlink=Judith M. Brown| year=1994| orig-year=First published 1984 | title=Modern India: The Origins of an Asian Democracy| place=| publisher=[[Oxford University Press]] |pages=474| isbn=978-0-19-873113-9}}.
* {{Citation| last1=Bose |first1=Sugata |authorlink1=Sugata Bose |last2=Jalal |first2=Ayesha |authorlink2=Ayesha Jalal |year=2003 |title=Modern South Asia: History, Culture, Political Economy |publisher=[[Routledge]] |isbn=978-0-415-30787-1}}
* {{Citation |last=Chhabra |first=G. S. |year=2005 |orig-year=First published 1971 |title=Advanced Study in the History of Modern India |url=https://books.google.com/books?id=e08-yhBFfpAC |volume=III (1920-1947) |edition=Revised |location=New Delhi |publisher=Lotus Press |page=2 |isbn=978-81-89093-08-2}}
* {{Citation| last1=Copland| first1=Ian| year=2001| title=India 1885–1947: The Unmaking of an Empire (Seminar Studies in History Series)| place=Harlow and London |publisher=Pearson Longmans |pages=160 | isbn=978-0-582-38173-5}}
* {{Citation| last1=Judd| first1=Denis| year=2004| title=The Lion and the Tiger: The Rise and Fall of the British Raj, 1600–1947| place=Oxford and New York |publisher=[[Oxford University Press]] |pages=280 | isbn=978-0-19-280358-0}}.
* {{citation |last=Low |first=D. A. |author-link=Anthony Low |year=1993 |title=Eclipse of Empire |url=https://books.google.com/books?id=QBaYddlnKBEC |publisher=[[Cambridge University Press]] |isbn=978-0-521-45754-5}}
* {{citation |last=Ludden |first=David E. |year=2002 |title=India And South Asia: A Short History |location=Oxford |publisher=Oneworld |isbn=978-1-85168-237-9}}
* {{книга |автор=Majumdar, Ramesh Chandra; Raychaudhuri, Hemchandra; Datta, Kalikinkar |год=1950 |заглавие=An advanced history of India |ссылка=https://books.google.ru/books/about?id=MyIWMwEACAAJ |язык=en |издательство=[[Macmillan & Company]] |страниц-1122 |издание=Second Edition}}
* {{Citation| last1=Marshall| first1=P. J.| authorlink1=P. J. Marshall| year=2001| title=The Cambridge Illustrated History of the British Empire, 400 pp. | place=Cambridge and London |publisher=[[Cambridge University Press]] | isbn=978-0-521-00254-7}}.
* {{citation |last=Markovits |first=Claude |year=2004 |title=A History of Modern India, 1480–1950 |url=https://books.google.com/books?id=uzOmy2y0Zh4C |publisher=Anthem Press |isbn=978-1-84331-004-4}}
* {{Citation| last1=Metcalf| first1=Barbara D.| author1-link=Barbara D. Metcalf| last2=Metcalf |first2=Thomas R. | author2-link=Thomas R. Metcalf |year=2006| title=A Concise History of Modern India (Cambridge Concise Histories) | place=Cambridge and New York | publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=372 | isbn=978-0-521-68225-1}}
* {{Citation| last1=Peers| first1=Douglas M.| year=2006| title=India under Colonial Rule 1700–1885| place=| publisher=Harlow and London: Pearson Longmans. Pp. xvi, 163| isbn=978-0-582-31738-3}}.
* {{Citation |last=Robb |first=Peter |year=2002 |title=A History of India |url=https://books.google.com/books?id=GQ-2VH1LO_EC |publisher=Palgrave Macmillan |isbn=978-0-230-34549-2}}
* {{Citation| last1=Spear| first1=Percival| authorlink = Percival Spear| year=1990| orig-year=First published 1965 | title=A History of India |volume=2 | place=New Delhi and London | publisher=[[Penguin Books]] |pages=298 | isbn=978-0-14-013836-8| url=https://books.google.com/books?id=K2H_v0t5jTkC&pg=PA147}}.
* {{Citation| last1=Stein| first1=Burton| authorlink=Burton Stein| year=2001| title=A History of India| place=New Delhi and Oxford | publisher=[[Oxford University Press]] |pages=432 | isbn=978-0-19-565446-2}}
* {{Citation| last1=Wolpert| first1=Stanley| authorlink=Stanley Wolpert| year=2003| title=A New History of India| place=Oxford and New York | publisher=[[Oxford University Press]] |pages=544 | isbn=978-0-19-516678-1}}
* {{Citation |last=Wolpert |first=Stanley A. |year=2006 |title=Shameful Flight: The Last Years of the British Empire in India |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-539394-1}}
* {{Citation |last=Baker |first=David |date=1993 |title=Colonialism in an Indian Hinterland: The Central Provinces, 1820–1920 |location=Delhi |publisher=[[Oxford University Press]] |pages=374 |isbn=978-0-19-563049-7}}
* {{Citation |last1=Bayly |first1=Christopher |author-link1=Christopher Alan Bayly |year=2000 |title=Empire and Information: Intelligence Gathering and Social Communication in India, 1780–1870 |series=Cambridge Studies in Indian History and Society |place= |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=426 |isbn=978-0-521-66360-1}}
* {{Citation |last1=Bayly |first1=Christopher |author-link1=Christopher Alan Bayly |last2=Harper |first2=Timothy |year=2005 |title=Forgotten Armies: The Fall of British Asia, 1941–1945 |url=https://books.google.com/books?id=qXH9xGCWjYUC |access-date=2013-09-22 |publisher=[[Harvard University Press]] |isbn=978-0-674-01748-1}}
* {{Citation |last1=Bayly |first1=Christopher |author-link1=Christopher Alan Bayly |last2=Harper |first2=Timothy |title=Forgotten Wars: Freedom and Revolution in Southeast Asia |url=https://books.google.com/books?id=0M4Pl_VCExgC |access-date=2013-09-21|year=2007 |publisher=Harvard University Press |isbn=978-0-674-02153-2}}
* {{Citation |last=Bose |first=Sudhindra |author-link=Sudhindra Bose |year=1916 |title=Some Aspects of British Rule in India |url=https://books.google.com/books?id=5wmGAAAAIAAJ |series=Studies in the Social Sciences |volume=V |issue=1 |location=Iowa City |publisher=The University |pages=79–81}}
* {{Citation |editor1-last=Brown, Judith M. |editor2-last=Louis |editor2-first=Wm. Roger |year=2001 |title=Oxford History of the British Empire: The Twentieth Century |publisher=[[Oxford University Press]] |pages=800 |isbn=978-0-19-924679-3 }}
* {{Citation |last=Carrington |first=Michael |date=May 2013 |title=Officers, Gentlemen, and Murderers: Lord Curzon's campaign against "collisions" between Indians and Europeans, 1899–1905 |journal=Modern Asian Studies |volume=47 |issue=3 |pages=780–819 |doi=10.1017/S0026749X12000686}}
* {{Citation |last1=Chandavarkar |first1=Rajnarayan |author-link=Rajnarayan Chandavarkar |year=1998 |title=Imperial Power and Popular Politics: Class, Resistance and the State in India, 1850–1950 |series=Cambridge Studies in Indian History & Society |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages= 400 |isbn=978-0-521-59692-3}}
* {{Citation |last1=Chatterji |first1=Joya |year=1993 |title=Bengal Divided: Hindu Communalism and Partition, 1932–1947 |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=323 |isbn=978-0-521-52328-8 |author1-link=Чаттерджи, Джойя }}.
* {{Citation |last1=Copland |first1=Ian |year=2002 |title=Princes of India in the Endgame of Empire, 1917–1947 |series=Cambridge Studies in Indian History & Society |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=316 |isbn=978-0-521-89436-4}}.
* {{книга |год=1964 |заглавие=India under Morley and Minto: politics behind revolution, repression and reforms |ссылка=https://books.google.com/books?id=V3geAAAAMAAJ |издательство=G. Allen and Unwin |ref=Das |язык=en |автор=Das, Manmath Nath}}
* {{Citation |last=Davis |first=Mike |author-link=Mike Davis (scholar) |year=2001 |title=[[Late Victorian Holocausts]] |url= |publisher=Verso Books |isbn=978-1-85984-739-8}}
* {{книга |автор=Fieldhouse, David |год=1996 |часть=For Richer, for Poorer? |ответственный=Marshall, P. J. (ed.) |заглавие=The Cambridge Illustrated History of the British Empire |язык=en |ссылка часть=https://books.google.com/?id=S2EXN8JTwAEC&pg=PA132&dq=famine+british+empire+india#PPA132,M1 |ссылка=https://books.google.com/?id=S2EXN8JTwAEC |место=Cambr. |издательство=[[Cambridge University Press]] |страниц=400 |страницы=108–146 |isbn=978-0-521-00254-7}}
* {{Citation |last=Gopal |first=Sarvepalli |year=1976 |title=Jawaharlal Nehru: A Biography|url=https://books.google.com/books?id=Jj-4zmBLXq0C |access-date=2012-02-21 |publisher=[[Harvard University Press|Harvard U. Press]] |isbn=978-0-674-47310-2}}
* {{Citation |last=Gopal |first=Sarvepalli |year=1953 |title=The Viceroyalty of Lord Ripon, 1880–1884 |url=https://books.google.com/books?id=eKE9AAAAIAAJ |access-date=2012-02-21 |publisher=[[Oxford Univ. Press|Oxford U. Press]]}}
* {{Citation |last1=Gould |first1=William |year=2004 |title=Hindu Nationalism and the Language of Politics in Late Colonial India |publisher=[[Cambridge Univ. Press|Cambridge U. Press]] |page=320}}.
* {{Citation |last=Grove |first=Richard H. |author-link=Richard Grove |year=2007 |title=The Great El Nino of 1789–93 and its Global Consequences: Reconstructing an Extreme Climate Even in World Environmental History |journal=The Medieval History Journal |volume=10 |issue=1&2 |pages=75–98 |doi=10.1177/097194580701000203|hdl=1885/51009 }}
* {{Citation |last=Hall-Matthews |first=David |date=November 2008 |title=Inaccurate Conceptions: Disputed Measures of Nutritional Needs and Famine Deaths in Colonial India |journal=Modern Asian Studies |volume=42 |issue=6 |pages=1189–1212 |doi=10.1017/S0026749X07002892}}
* {{Citation |last=Hyam |first=Ronald |year=2007 |title=Britain's Declining Empire: The Road to Decolonisation, 1918–1968 |publisher=[[Cambridge University Press]] |isbn=978-0-521-86649-1}}
* {{Citation |last=Imperial Gazetteer of India vol. III |year=1907 |title=The Indian Empire, Economic |chapter=X: Famine, pp. 475–502 |publisher=Published under the authority of His Majesty's Secretary of State for India in Council, Oxford at the [[Clarendon Press]] |page=552}}
* {{Citation |last=Jalal |first=Ayesha |author-link=Ayesha Jalal |year=1993 |title=The Sole Spokesman: Jinnah, the Muslim League and the Demand for Pakistan |publisher=[[Cambridge Univ. Press|Cambridge U. Press]] |pages=334 }}.
* Kaminsky, Arnold P. ''The India Office, 1880—1910'' (1986) [https://www.amazon.com/1880-1910-Contributions-Comparative-Colonial-Studies/dp/0313249091/ excerpt and text search], focus on officials in London
* {{Citation |last=Khan |first=Yasmin |year=2007 |title=The Great Partition: The Making of India and Pakistan |publisher=[[Yale University Press|Yale U. Press]] |pages=250 |isbn=978-0-300-12078-3}}
* {{Citation |last=Klein |first=Ira |date=July 2000 |title=Materialism, Mutiny and Modernization in British India |journal=Modern Asian Studies |volume=34 |issue=3 |pages=545–80 |doi=10.1017/S0026749X00003656 |jstor=313141}}
* {{Citation |last=Koomar |first=Roy Basanta |year=2009 |title=The Labor Revolt in India |publisher=BiblioBazaar, LLC |pages=13–14 |isbn=978-1-113-34966-8}}
* {{Citation |last1=Low |first1=D. A. |author-link=Anthony Low |year=2002 |title=Britain and Indian Nationalism: The Imprint of Ambiguity 1929–1942 |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=374 |isbn=978-0-521-89261-2}}.
* {{Citation |last=Metcalf |first=Thomas R.|author-link=Thomas R. Metcalf |year=1991 |title=The Aftermath of Revolt: India, 1857–1870 |publisher=Riverdale Co. Pub. |pages=352 |isbn=978-81-85054-99-5}}
* {{Citation |last=Metcalf |first=Thomas R. |author-link=Thomas R. Metcalf |year=1997 |title=Ideologies of the Raj |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=256 |isbn=978-0-521-58937-6|url=https://books.google.com/books?id=TRcMoGSkRtIC&pg=PR8}}
* {{Citation |last=Moore |first=Robin J. |year=2001a |chapter=Imperial India, 1858–1914 |editor-last=Porter |editor-first=Andrew N. |title=Oxford History of the British Empire |volume=III: The Nineteenth Century |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=422–46 |isbn=978-0-19-924678-6}}
* Moore, Robin J. «India in the 1940s», in Robin Winks, ed. ''Oxford History of the British Empire: Historiography'', (2001b), pp. 231–42
* {{Citation |last=Nehru |first=Jawaharlal |author-link=Jawaharlal Nehru |year=1946 |title=Discovery of India |url=https://archive.org/details/DiscoveryOfIndia |location=Delhi |publisher=[[Oxford University Press]]}}
* {{Citation |editor-last=Porter |editor-first=Andrew |year=2001 |title=Oxford History of the British Empire: Nineteenth Century |publisher=[[Oxford University Press]] |page=800 |isbn=978-0-19-924678-6}}
* {{Citation |last=Rai |first=Lajpat |year=2008 |title=England's Debt to India: A Historical Narrative of Britain's Fiscal Policy in India |publisher=BiblioBazaar, LLC |pages=263–281 |isbn=978-0-559-80001-6}}
* {{Citation |last=Raja |first=Masood Ashraf |author-link=Masood Ashraf Raja |year=2010 |title=Constructing Pakistan: Foundational Texts and the Rise of Muslim National Identity, 1857–1947 |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-547811-2}}
* {{Citation |last=Ramusack |first=Barbara |year=2004 |title=The Indian Princes and their States (The New Cambridge History of India) |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=324 |isbn=978-0-521-03989-5}}
* {{Citation |last=Shaikh |first=Farzana |year=1989 |title=Community and Consensus in Islam: Muslim Representation in Colonial India, 1860—1947 |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=272 |isbn=978-0-521-36328-0}}.
* {{Citation |editor1-last=Talbot |editor1-first=Ian |editor2-last=Singh |editor2-first=Gurharpal |year=1999|title=Region and Partition: Bengal, Punjab and the Partition of the Subcontinent |publisher=[[Oxford University Press]] |page=420 |isbn=978-0-19-579051-1}}.
* {{Citation |last=Tinker |first=Hugh |date=October 1968 |title=India in the First World War and after |journal=Journal of Contemporary History |volume=3 |issue=4, 1918–19: From War to Peace |pages=89–107 |doi=10.1177/002200946800300407 |jstor=259853}}
* {{Citation |last=Wainwright |first=A. Martin |year=1993 |title=Inheritance of Empire: Britain, India, and the Balance of Power in Asia, 1938–55 |publisher=Praeger Publishers |page=256 |isbn=978-0-275-94733-0}}
* {{Citation |last1=Wolpert |first1=Stanley A. |chapter=India: British Imperial Power 1858–1947 (Indian nationalism and the British response, 1885–1920; Prelude to Independence, 1920–1947) |chapter-url=http://www.britannica.com/eb/article-47042/India |year=2007 |title=[[Encyclopædia Britannica]] |url= |isbn= }}
* {{Citation | last = Derbyshire | first = I. D. | year = 1987 | title = Economic Change and the Railways in North India, 1860–1914 | journal = Population Studies | volume = 21 | issue = 3 | pages = 521–45 | doi=10.1017/s0026749x00009197 | jstor = 312641}}
* {{Citation |last1=Kumar |first1=Dharma |editor1-link=Dharma Kumar |last2=Desai |first2=Meghnad |editor2-link=Meghnad Desai, Baron Desai |year=1983 |title=The Cambridge Economic History of India |url=https://books.google.com/books?id=9ew8AAAAIAAJ |volume=2: c. 1757-c. 1970 |publisher=[[Cambridge University Press]] |isbn=978-0-521-22802-2}}
* {{Citation | last = Roy | first = Tirthankar | date = Summer 2002 | title = Economic History and Modern India: Redefining the Link | journal = The Journal of Economic Perspectives | volume = 16 | issue = 3 | pages = 109–30 | doi=10.1257/089533002760278749 | jstor = 3216953}}
* {{Citation | last = Simmons | first = Colin | year = 1985 | title = 'De-Industrialization', Industrialization and the Indian Economy, c. 1850–1947 | journal = Modern Asian Studies | volume = 19 | issue = 3 | pages = 593–622 | doi=10.1017/s0026749x00007745 | jstor= 312453}}
* {{Citation |last=Tirthankar |first=Roy |date=2014 |title=Financing the Raj: the City of London and colonial India 1858–1940 |journal=Business History |volume=56 |issue=6 |pages=1024–1026 |doi=10.1080/00076791.2013.828424}}
* {{Citation |last=Tomlinson |first=Brian Roger |year=1993 |title=The Economy of Modern India, 1860–1970 |series=New Cambridge history of India |volume=III |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=109 |isbn=978-0-521-36230-6}}
* {{citation |last=Tomlinson |first=Brian Roger |date=October 1975 |title=India and the British Empire, 1880–1935 |journal=Indian Economic and Social History Review |volume=12 |issue=4 |pages=337–380 |doi=10.1177/001946467501200401}}
* {{книга |заглавие=India and the Simon Report |ссылка=https://books.google.com/books?id=tMZRDQAAQBAJ&pg=PT11 |год=2017 |издательство=[[Routledge]] reprint of 1930 first edition |страницы=11 |isbn=9781315444987 |язык=en |автор=Andrews, C.F.}}
* {{статья |заглавие=Education for All: Reassessing the Historiography of Education in Colonial India |издание={{Нп3|History Compass}} |том=7 |номер=2 |страницы=363—375 |doi=10.1111/j.1478-0542.2008.00564.x |язык=en |тип=journal |автор=Ellis, Catriona |год=2009}}
* {{статья |заглавие=The Historiography of India's Partition: Between Civilization and Modernity |издание={{Нп3|The Journal of Asian Studies}} |том=74 |номер=1 |страницы=23—41 |doi=10.1017/s0021911814001685 |язык=en |тип=journal |автор=Gilmartin, David |год=2015}}
* {{статья |заглавие=Tall tales and true: India, historiography and British imperial imaginings |издание=Contemporary South Asia |том=19 |номер=3 |страницы=331—332 |doi=10.1080/09584935.2011.594257 |язык=en |тип=journal |автор=Major, Andrea |год=2011}}
* {{статья |заглавие=History and Historiography of the English East India Company: Past, Present, and Future |издание={{Нп3|History Compass}} |том=7 |номер=4 |страницы=1146—1180 |doi=10.1111/j.1478-0542.2009.00617.x |язык=en |тип=journal |автор=Stern, Philip J. |год=2009}}
* {{статья |заглавие=The historiography of British imperial education policy, Part I: India |издание=History of Education |том=34 |номер=3 |страницы=315—329 |doi=10.1080/00467600500065340 |язык=en |тип=journal |автор=Whitehead, Clive |год=2005}}
{{refend}}
== Далшы чітаня ==
* Judd, Denis. ''The lion and the tiger: the rise and fall of the British Raj, 1600–1947'' (Oxford University Press, 2005). [https://archive.org/details/liontigerrisefal0000judd_h7u5 online]
* Malone, David M., C. Raja Mohan, and Srinath Raghavan, eds. ''The Oxford handbook of Indian foreign policy (2015)'' [https://www.amazon.com/Oxford-Handbook-Indian-Foreign-Policy/dp/0198799063/ excerpt] pp 55–79.
* [https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015027588329;view=1up;seq=5 Simon Report (1930) vol 1], wide-ranging survey of conditions
* Editors, Charles Rivers (2016). The British Raj: The History and Legacy of Great Britain's Imperialism in India and the Indian subcontinent.
* {{cite book|author=Keith, Arthur Berriedale|title=Responsible government in the dominions|url=https://archive.org/details/responsiblegove00keitgoog|year=1912|publisher=The Clarendon press}}, major primary source
=== Рочникы і штатістічны справы ===
* ''Indian Year-book for 1862: A review of social, intellectual, and religious progress in India and Ceylon'' (1863), ed. by John Murdoch online edition [https://books.google.com/books?id=uqAEAAAAQAAJ 1861 edition]
* {{cite book |title=The Year-book of the Imperial Institute of the United Kingdom, the colonies and India: a statistical record of the resources and trade of the colonial and Indian possessions of the British Empire |edition=2nd |year=1893 |pages=375–462 |url=https://books.google.com/books?id=i25MAAAAYAAJ}}
* ''The Imperial Gazetteer of India'' (26 vol, 1908–31), highly detailed description of all of India in 1901. [https://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/ online edition]
* ''Statistical abstract relating to British India, from 1895 to 1896 to 1904–05'' (London, 1906) full text online,
* [https://books.google.com/books?id=U9bkAAAAMAAJ ''The Cyclopedia of India: biographical, historical, administrative, commercial''] (1908) business history, biographies, illustrations
* ''The Indian Year Book: 1914'' (1914)
* ''The Indian Annual Register: A digest of public affairs of India regarding the nation's activities in the matters, political, economic, industrial, educational, etc. during the period 1919–1947'' [https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.40427 online]
** [https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.40427 1930 edition]
** [https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.110101 1921 edition]
** [https://archive.org/search.php?query=title%3A%28%22+Indian+Annual+Register%22%29&sort=-date&page=4 1919–1947 editions]
[[Катеґорія:Брітаньска Індія]]
[[Катеґорія:Штаты і теріторії, котры основаны 1858]]
[[Катеґорія:Штаты і теріторії, котры заникли 1947]]
77c4vv3o0rapa4z3y0qe3dytyf5np6m
Русинофил
0
20090
165820
144184
2026-06-05T15:39:55Z
Igor Kercsa
5504
одказы
165820
wikitext
text/x-wiki
'''Русинофил''' (од ''[[Русин]]'' и {{ref-el}} φιλέω ''люблю'') — особа '''''русинского''''' ци '''''карпаторусинского''''' етнолингвистичного походжѣня, котра поважуе, же [[Русины]] суть окремым народом.<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref>
Концьом {{nowrap|1890-х}} група подкарпатскых интелектуалох, видячи политичну и културну непродуктивность [[русофил]]ства, отворила народовскый напрям — русинофилство. Социална база русинофилства была барз узка. Векшина руской интелигенции была промадярска, политично ай културно лоялна мадярскому штату. Русинофилы свѣдомо ся зрекли русского литературного языка и обернули ся ку людовой бесѣдѣ, видячи в том путь оброды и злукы интелигенции и простого люду. Сполчовав их тыжденник [[Новинка Наука (1897-1914)|''Наука'']], што выходив од року 1897. Познатыма дѣятелями русинофилского напряму были [[Грекокатолицка Церковь|грекокатолицкый]] [[священик]], [[публицистика|публицист]] [[Августин Волошин]], [[историк]], [[етнограф]] [[Юрий Калман Жаткович|Юрий Жаткович]], [[литературознатель]] [[Гиадор Стрипскый]], редактор [[Михаил Врабель]] тай иншы.<ref>Галушко К. Ю.</ref>
Русинофилы были звычайно описованы як «третя» ориентация попри [[русофил]]ох ай [[украинофил]]ох, котры аргументовали, же [[Русины]] суть лем конарьом [[Русы|русского]] або [[Украинцѣ|украинского народа]]. В пересвѣдчѣню своей окремѣшности векшина (но не вшиткы) русинофилох поважовала, же они повинны мати окремый властный литературный язык.<ref name="Magocsi"/>
В медживойню, в чехословацкой добѣ, русинофилы зоставали найменше вывинутым прудом, авшак мали силну позицию меджи [[Грекокатолицка Церковь|грекокатолицкым]] духовенством, котрое ся помалы очищало од [[Мадярон|мадярон]]ства, глубоко закорѣненого за довгы рокы мадярской добы. В наступном куртом часѣ мадярской окупации (1939–1944) влада в [[Будапешт]]ѣ подтримовала вывой [[русинскый язык|русинского языка]] и културы, [[Подкарпатское Общество Наук]] и его русофилскы публикации, але политичны организации были заказаны. В том истом часѣ [[русофил]]ска чинность была толерована, а [[украинофил]]ска гонена.<ref name="Kubijovyč">Volodymyr Kubijovyč, Vasyl Markus, Ivan Lysiak Rudnytsky, Ihor Stebelsky</ref>
== Жерела и одказы ==
* {{Cite web |author= Volodymyr Kubijovyč, Vasyl Markus, Ivan Lysiak Rudnytsky, Ihor Stebelsky |date= 1993 |title= Transcarpathia // Internet Encyclopedia of Ukraine |publisher= Canadian Institute of Ukrainian Studies |format= |quote= |accessdate= 2023-06-17 |archiveurl= |archivedate= |url= https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5Ct%5Cr%5Ctranscarpathia.htm}}{{ref-en}}
* {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= Paul Robert Magocsi |chapter= Rusynophiles |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 440 }}{{ref-en}}
* {{Cite book |author=Галушко К. Ю. (упорядник) |chapter= ПОЛІТИЗАЦІЯ УКРАЇНСЬКОГО НАЦІОНАЛЬНОГО РУХУ / Закарпаття |title= // Енциклопедія історії України: Україна–Українці. Кн. 2 / Редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. НАН України. Інститут історії України. Київ: В-во «Наукова думка», 2019 |at= С. 212 |url= http://www.history.org.ua/?termin=2.13.15 |isbn= 978-966-00-1740-5 |accessdate= 17.06.2023}}{{ref-uk}}
* [[Йоанн Дулишкович]]. — [http://rusyns-library.org/istoricheskie-cherty-ugro-russkix-t-1-ioann-dulishkovich/ Исторические черты угро-русских т. 1, Унгвар, 1874.]
* [[Йоанн Дулишкович]]. — [http://rusyns-library.org/istoricheskie-cherty-ugro-russkix-t-2-ioann-dulishkovich/ Исторические черты угро-русских т. 2, Унгвар, 1875.]
* [[Йоанн Дулишкович]]. — [http://rusyns-library.org/istoricheskie-cherty-ugro-russkix-t-3-ioann-dulishkovich/ Исторические черты угро-русских т. 3, Унгвар, 1877.]
* [[Иван Силвай|Сильвай Иоанн (Уриил Метеор)]] — [http://rusyns-library.org/avtobiografiya-uriil-meteor-ioann-silvaj-2/ Автобиография]
* [[Петров, Алексій Леонідович|Петров А.]] — [http://rusyns-library.org/drevnejshaya-gramota-ugorsk-rusi-1404-g-a-petrov/ Древнейшая церковнославянская грамота 1404 г. о карпаторусской территории.]
* [[Петров, Алексій Леонідович|Петров А.]] — [http://rusyns-library.org/karpatorusskie-mezhevye-nazvaniya-xix-xx-a-petrov/ Карпаторусские межевые названия]
* [[Петров, Алексій Леонідович|Петров А.]] — [http://rusyns-library.org/stati-ob-ugorskoj-rusi-a-petrov/ Статьи об Угорской Руси]
* [[Петров, Алексій Леонідович|Петров А.]] — [http://rusyns-library.org/drevnejshaya-na-karpatskoj-rusi-sholtysskaya-gramota-1329-a-petrov/ Древнейшая на Карпатской Руси Шолтысская грамота 1329 г.]
* Каминский И. — [http://rusyns-library.org/nacion-samosoznanie-nashego-naroda-iosif-kaminskij/ Национальное самосознание нашего народа, Ужгород, 1925.]
* [[Евгений Недзѣльскый|Недзельский Е.]] — [http://rusyns-library.org/ocherk-karpatorusskoj-literatury-e-nedzelskij/ Очерк карпаторусской литературы, Ужгород, 1932.]
* [[Евгений Недзѣльскый|Недзельский Е.]] — [http://rusyns-library.org/ugro-russkij-teatr-e-nedzelskij/ Угро-русский театр.]
* [[Евмений Сабов]]. — [http://rusyns-library.org/ocherk-o-lit-deyat-i-obrazovanii-karpatorossov-e-sabov/ Очерк о литературной деятельности и образовании карпатороссов, Ужгород, 1925.]
* [[Адолф Добрянскый]] — [http://rusyns-library.org/o-religiozno-politicheskom-polozhenii-avstro-ugorskoj-rusi-a-dobryanskij/ О современном религиозно-политическом положении Австро-Угорской Руси, 1885.]
* [[Александер Духнович]]. — [http://rusyns-library.org/pozdravlenie-rusinov-na-god-1851-a-duxnovich/ Поздравление русинов на год 1851]
== Референции ==
{{reflist}}
[[Катеґорія:Народы і етніка]]
[[Катеґорія:Култура]]
imrtm9zhqjhwc0kzximdu6g0jcihodt
Ліхтенштейні
0
22310
165817
165647
2026-06-05T14:11:26Z
Igor Kercsa
5504
выгасла
165817
wikitext
text/x-wiki
{{НП|население=12|год переписи=2020}}
'''Лі́хтенстейні''' ({{lang-et|Lihtensteini}}) є [[село]] у волости [[Ряпина (волость)|Ряпина]], уїзд [[Пылавмаа (уїзд)|Пылавмаа]], [[Естонія|Естонії]].
== Ґеоґрафія ==
[[Файл:Meenikunno_raba_laukad.jpg|міні|310x310пкс|<center><small>[[Мочар|Болото]] у заповедникови Мєеникунно</small></center>]]
На території [[Село|села]] є заповідник Мєеникунно.<ref>{{Cite web |language=et |url=https://infoleht.keskkonnainfo.ee/default.aspx?state=9;1069147473;eng;eelisand;;&comp=objresult=ala&obj_id=-1978201976 |title=Kaitsealune ala või üksikobjekt: Meenikunno looduskaitseala (KLO1000641) |author= |work=EELIS Infoleht |date= |publisher=Keskkonnaagentuur |access-date=2020-06-21 |archivedate=2020-06-22 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20200622081423/https://infoleht.keskkonnainfo.ee/default.aspx?state=9;1069147473;eng;eelisand;;&comp=objresult=ala&obj_id=-1978201976 }}</ref>
[[Село]] є на высоті 78 метрӯв над морём.
== Обывательство ==
У [[Село|селі]] на [[2020]] рӯк живе 12 людий, из них:
[[Есты]] — 100%
== Історія ==
[[Село]] первый раз ся споминать у [[1866]] році.<ref>https://arhiiv.eki.ee/dict/knr/index.cgi?Q=lihtensteini&F=M&C06=ru</ref>
== Удкликованя ==
{{Reflist|2}}
[[Катеґорія:Села]]
[[Катеґорія:Населены пункты]]
[[Катеґорія:Населены пункты подля країны]]
[[Катеґорія:Населены пункты подля алфавиту]]
[[Катеґорія:Села подля краины]]
[[Катеґорія:Села Естьска]]
[[Катеґорія:Населены пункты Естьска]]
m5rq1lxnbqxqrcd1304obyxjrcurnkl
Максім Марцінкевіч
0
24446
165818
165109
2026-06-05T14:13:36Z
Igor Kercsa
5504
выгасла
165818
wikitext
text/x-wiki
{{Особа}}
'''Максі́м Серґе́євіч Марцінке́віч''' ({{lang-ru|Максим Сергеевич Марцинкевич}}; [[8. мая]] [[1984]], [[Москва]] – [[16. септембра]] [[2020]], Челябінск<ref>{{Cite web|url=https://tass.ru/proisshestviya/9471021|title=По факту самоубийства Тесака проводят служебную и доследственную проверки - ТАСС|lang=ru|website=TACC|access-date=2025-02-22|archive-date=2020-09-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20200918104824/https://tass.ru/proisshestviya/9471021|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |url=https://graniru.org/Society/Xenophobia/Skinhead/m.279963.html |title=Тесак найден мёртвым в СИЗО |lang=ru |website=[[Грани.ру]] |date=2020-09-16 |access-date=2020-09-19 |url-status=live |archive-url=https://archive.today/20200918163504/https://graniru.org/Society/Xenophobia/Skinhead/m.279963.html |archive-date=2020-09-18}}</ref>), знамый радше під псевдонімом '''Теса́к''' (з {{lang-ru}} „сокыра“, „ручный клин", „мачета“) быв російскый публічный чінитель, [[Неонацизм|неонацістічный]]<ref>{{cite web|title=Неонацист по прозвищу Тесак задержан на Кубе|url=http://www.gazeta.ru/social/news/2014/01/18/n_5884557.shtml|publisher=[[Газета.Ru]]|date=2014-01-18|access-date=2014-03-04|archive-date=2014-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20140219052003/http://www.gazeta.ru/social/news/2014/01/18/n_5884557.shtml}}</ref> відеоблоґер, сполузакладатель і ідеолоґ неформалного меджінародного публічного руху „Реструкт“, котрый дїяв в постсовєтьскім просторї.
Марцінкевіч ся по першыраз прославив як скінгед з руху НС<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=rSk-OR5CKGE |title=Интервью Максима Марцинкевича (Тесак) на радио|website=[[YouTube]]|date= |access-date=2017-10-02 |archive-date=2015-12-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151220112452/https://www.youtube.com/watch?v=rSk-OR5CKGE |url-status=dead }}</ref> і лідер неонацістічной молодежной орґанізації „Формат 18“.<ref>{{cite web|title=Прокуратура Москвы подозревает объединение «Формат-18» в экстремизме|url=http://shuum.ru/news/2300|publisher=Журнал «Шум»|date=2010-09-10|access-date=2014-03-04|archive-date=2014-11-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20141108173348/http://shuum.ru/news/2300}}</ref> Быв трираз одсудженый на трест однятя слободы подля статї 282 Трестного кодекса Російской федерації. В роцї 2007 было проти нёму по першыраз отворены трестны обвинїня по тім, што він і ёго сполубоёвници із поужытём фашістічных гесел нарушыли лібералный колоквіум в клубі „Білінґва“.<ref>{{cite web |author=Максим Солопов, интервьюер |author-link= |url=https://meduza.io/feature/2020/09/23/eto-posledniy-trolling-tesaka |title=„Это последний троллинг Тесака“ |subtitle=Интервью израильского режиссёра Влади Антоневича. Он расследовал убийство конца нулевых, из-за которого мог покончить с собой Максим Марцинкевич |lang=ru |website=// meduza.io |publisher=[[Meduza]] |date=2020-09-23 |description= |quote=Это очень интересный момент. В «Билингве» засветились все трое: Тесак, Румянцев и Малюта. Их фотографируют втроём, они стоят один рядом с другим, они все трое вскидывают руки, все трое кричат «Зиг хайль», но почему-то ищут потом только Тесака. |access-date=2020-09-25 |url-status=live |archive-url=https://archive.today/20200923184745/https://meduza.io/feature/2020/09/23/eto-posledniy-trolling-tesaka#selection-3663.2-3663.245 |archive-date=2020-09-23}}</ref> В роцї 2009 быв другыраз одсудженый на три рокы за відеокліп із расістічным обсягом, што суд кваліфіковав як розпалёваня к меджіетнічній ненавісти.<ref name="infosud" /> Споминкы на трестны перенаслїдованя і три і піврока арешту ся стали основов книгы „Реструкт“, котру написав по пропущены. По пропущены на слободу Марцінкевіч нїґда не працовав, лем вів відеоблоґ і жыв з средствами, котры діставав од тых, котры ся хотїли брати участь „лову на педофілів“, з орґанізованя платовых семінарів о жывотї во вязніцї, о тім, як красти в обходах і т. д.<ref name="lenta120918">{{cite web|title=Я в тюрьму не хочу опять|url=http://lenta.ru/articles/2012/09/18/tesak/|publisher=[[Lenta.ru]]|date=2012-09-18|access-date=2014-03-04|archive-date=2014-11-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20141105092307/http://lenta.ru/articles/2012/09/18/tesak}}</ref>
В роцї 2013 быв Марцінкевіч по третїй раз обвиненый подля статї 282 Трестного кодекса Російской федерації за опублікованя контроверзных відей.<ref name="autogenerated2">{{cite web|title=Националиста М. Марцинкевича заочно арестовали за экстремизм|url=http://top.rbc.ru/society/13/12/2013/894670.shtml|publisher=[[РБК (телеканал)|РБК]]|date=2013-12-13|access-date=2014-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20140202235558/http://top.rbc.ru/society/13/12/2013/894670.shtml|archive-date=2014-02-02}}</ref> 15. авґуста 2014 быв одсудженый на пять років арешту в направновыходнім заряджены із строгым режімом<ref name="autogenerated3">{{Cite news|title=В Москве задержан выдворенный с Кубы националист Тесак|url=http://www.interfax.ru/moscow/news/354204|website=Interfax.ru|date=2014-01-27|access-date=2025-02-22|lang=ru-RU|archive-date=2014-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20140128024234/http://www.interfax.ru/moscow/news/354204|url-status=live}}</ref><ref name="autogenerated4">{{Cite web|url=http://www.rbc.ru/rbcfreenews/20140129134745.shtml|title=В Москве националисту ”Тесаку” предъявлено обвинение.|website=РБК|access-date=2025-02-22|archive-date=2014-01-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20140129125755/http://www.rbc.ru/rbcfreenews/20140129134745.shtml|url-status=live}}</ref><ref name="result3">{{cite web|url=http://www.rosbalt.ru/moscow/2014/08/15/1304375.html|title=Националист Тесак получил 5 лет колонии строгого режима|date=2014-08-15|publisher=[[Росбалт]]|access-date=2014-08-15|archive-date=2014-08-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20140818094011/http://www.rosbalt.ru/moscow/2014/08/15/1304375.html}}</ref> (пізнїше быв трест скороченый на 2 рокы і 10 місяцїв).<ref>{{cite web|title=Мосгорсуд смягчил наказание Тесаку до 2 лет и 10 месяцев|url=http://www.gazeta.ru/social/news/2014/11/11/n_6640073.shtml|publisher=[[Gazeta.ru]]|date=2014-11-11|access-date=2014-11-11|archive-date=2014-11-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20141111124220/http://www.gazeta.ru/social/news/2014/11/11/n_6640073.shtml}}</ref> На осїнь 2016 мав Марцінкевіч выйти на слободу, але уж во вязнічній колонії му были отворены новы обвинїня і зістав во вязніцї. 27. юнія 2017 быв Марцінкевіч одсудженый на 10 років однятя слободы в направновыходнім заряджены із строгым режімом в звязаности із припадом атак на продавачів сінтетічных дроґ, котры ся одограли у рамках проєкту „Оккупай-Наркофиляй“. В маї 2018 Московскый містьскый суд зрушив вердікт, але в децембрї того істого року Бабушкіньскый суд в [[Москва|Москві]] зась одсудив Марцінкевіча на єднакый трест.<ref name="автоссылка1">{{cite web|title=Националиста Тесака приговорили к 10 годам колонии за нападение на людей|url=https://www.rbc.ru/politics/29/12/2018/5c277d179a79474ea7385a5c|publisher=[[РБК]]|date=2018-12-29|access-date=2018-12-29|archive-date=2018-12-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20181230030557/https://www.rbc.ru/politics/29/12/2018/5c277d179a79474ea7385a5c}}</ref> Вєдно із ним быв на реалны тресты однятя слободы одсудженый ай ряд ёго сполупрацовників.<ref name="rbc-7470" /> В новембрї 2018, почас побытю во вязніцї, Марцінкевіч выголосив, же є [[Лібертаріанізм|лібертаріан]].<ref name="newsru">{{Cite web|lang=ru|url=https://news.ru/society/tesak-stal-v-tyur-me-storonnikom-svobodnogo-rynka/|title=Тесак стал в тюрьме сторонником рынка и свобод|website=[[News.ru]]|access-date=2020-09-23|archive-date=2020-09-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20200926213117/https://news.ru/society/tesak-stal-v-tyur-me-storonnikom-svobodnogo-rynka/|url-status=live}}</ref>
16. септембра 2020 быв Марцінкевіч найденый мертвый во своєй вязнічній целї.<ref>{{cite web|title=ФСИН: неонацист Тесак покончил с собой в челябинском СИЗО|url=https://zona.media/news/2020/09/16/tesak|website=[[Медиазона]]|date=2020-09-16|access-date=2024-09-19|lang=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20200916163940/https://zona.media/news/2020/09/16/tesak|archive-date=2020-09-16}}</ref>
== Референції ==
{{референції}}
eap1d49asqxgtus8tcmcrirpj994pnn