Вікіпедія ruewiki https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%96%D0%BD%D0%BA%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.12 first-letter Медіа Шпеціална Діскузія Хоснователь Діскузія з хоснователём Вікіпедія Діскузія ку Вікіпедії Файл Діскузія ку файлу MediaWiki Діскузія ку MediaWiki Шаблона Діскузія ку шаблонї Поміч Діскузія ку помочі Катеґорія Діскузія ку катеґорії TimedText TimedText talk Модуль Обговорення модуля Подія Обговорення події Леонардо да Вінчі 0 772 167809 157914 2026-07-25T14:35:20Z Igor Kercsa 5504 одстранена хыбна шаблона 167809 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Леонардо да Вінчі |Имя_оригиналне={{ref-it}} Leonardo di ser Piero da Vinci |Образчик=[[File:Leonardo self.jpg|230px]] |Образчика_подпис=Одгадованый автопортрет, 1510–1515 |Чинность=вытварник, вынаходник, ученый, мыслитель |Уроджѣня={{Birth date|1452|04|15}} |Мѣсто_роджѣня=Анкьяно при Винчи |Упокоеня={{Death date and age|1519|05|02|1452|04|14}} |Мѣсто_смерти=Кло Люсе д'Амбуаз |Мѣсто_погребу=замок Амбуаз, [[Франція|Франция]] }} '''Леонардо да Винчи''', повне имя '''Леонардо ди сер Пьеро да Винчи''', {{lang-it|Leonardo di ser Piero da Vinci}} {{Audio|It-Leonardo di ser Piero da Vinci.ogg|''[leoˈnardo di ˌsɛr ˈpjɛːro da (v)ˈvintʃi]''}} (што означать: ''Леонардо, сын пана Пьера з мѣстечка Винчи''); *&nbsp;[[15. апріль|15. апрѣля]] [[1452]], Анкьяно при Винчи – †&nbsp;[[2. май|2. мая]] [[1519]], каштель Кло Люсе д'Амбуаз (Clos Lucé d'Amboise)&nbsp;— многосторонна [[Ренесанція|ренесанчна]] особа, свѣтознаный [[Італія|италийскый]] [[малярь]], [[скулптор]], архитект, натуралиста, [[музикант]], вынаходник и конштруктер. == Творба == ;Звластный погляд на творбу:Леонардо да Винчи явив образ творця, одповѣдного гуманистичным идеалам добы Высокой Ренесанции. Злучовав во собѣ [[Уменя|умѣлецкый]] талант и обширны [[Наука|научны]] [[Знаня|познаня]]. Не лишив по собѣ вельо [[Малярство|малярскых]] робот прото, бо приступав ку творбѣ яко ученый, выгледователь, позерав на [[малярство]] як на [[Наука|науку]] и породжѣня [[Природа|природы]]. В «Трактатѣ о малярствѣ» (1498) выступив яко [[умѣлствознатель]], теоретик [[Уменя|умѣня]], поважовав за нутне штудировати линѣйну и воздушну перспективу, [[Анатомія|анатомию]] и иншы стороны [[Малярство|малярства]].<ref name="Дударев "> Дударев С.Л., сс. 86–87.</ref> {{Цитат 2|...его розум быв наставленый так еретично, же ся вобще не мѣстив до рамок даякой религии, быв он, ачей, омного веце филозоф, неж християн|{{Цитат 3|Оригинал (англ.)|„was of so heretical a cast of mind, that he conformed to no religion whatever, accounting it, perchance, much better to be a philosopher than a Christian”|M. Jourdain, Leonardo Da Vinci (2015), с. 288}}}} ;Найзнамѣйше малярске дѣло:Его мотто было: «Знай видѣти!» Наперек тому, же не быв плодовитый [[малярь]], створив найвызнамнѣйшый портрет в истории свѣтового [[Малярство|малярства]] — портрет Моны Лизы («Джоконда»), супругы [[Флоренция|флорентийского]] торговця Франческо да Джокондо (1503-1506).<ref name="Дударев "/> ;Гипотезы, инженерны проекты, вынаходы: Леонардо высловив догадку, же [[Земля (планета)|Земля]] не е центром [[Вселена|Вселеной]], а е лем едно зоз вельох небесных тѣлес. Ему належать многочислены объявлѣня, проекты и выгледованя, намного предстигнувшы его епоху проекты: [[иригация|иригачны]] системы, [[металургия|металургичны]] пецы, вальцовны строи, землерыйны машины, подводный човен, танк, лѣтаючый апарат и парашут.<ref name="Дударев "/> == Жерела и одказы == * Дударев С.Л.: Словарь-справочник по истории средних веков и раннего нового времени (термины, названия, персоналии) — Армавир: Армавирская государственная педагогическая академия; Ставрополь: изд-во «Графа», 2010. — 176 с. * M. Jourdain, Leonardo Da Vinci., The Monist, Volume 30, Issue 2, 1 April 1920, Pages 281–291, [https://doi.org/10.5840/monist192030223] == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1452|1519|Леонардо}} [[Катеґорія:Скулпторы]] [[Катеґорія:Архитекторы]] [[Катеґорія:Вынаходници]] [[Катеґорія:Італія]] [[Катеґорія:Таліяньска ренесанція]] rgwaogkf6uaw47l4031ig8toejzcgna Салвадор Далі 0 1026 167810 163449 2026-07-25T14:49:20Z Igor Kercsa 5504 одстранена хыбна шаблона 167810 wikitext text/x-wiki {{особа проста |Имя=Салвадор Далі |Образчик=[[File:Salvador Dalí 1939.jpg|250px]] |Категория_склада=Salvador Dalí |Чинность= [[малярь]] |Уроджѣня={{birth date|1904|5|11}} |Мѣсто_роджѣня= |Упокоеня={{death date and age|1989|1|23|1904|5|11}} |Мѣсто_смерти= |Мѣсто_погребу= }} '''|Салвадор Далі́''' ({{lang-ca|Salvador Felipe Jacinto Dalí Domènech}}; [[11. май|11. мая]] [[1904]]&nbsp;— [[23. януар]]а [[1989]]) быв вызначный каталаньскый [[малярь]], знамый про свої [[Надреализм|суреалістічны]] дїла. {{lifetime|1904|1989|Далі, Салвадор}} {{Стыржень}} [[Катеґорія:Вытварници]] [[Катеґорія:Надреализм]] [[Катеґорія:Персоналии 20. стороча]] f7jc9bog2i2vp0ae29j4axjstnyyyed Сімон Болівар 0 1099 167811 149411 2026-07-25T15:14:21Z Igor Kercsa 5504 одстранена хыбна шаблона 167811 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Сімон Болівар |Образчик=[[File:Hw-bolivar.jpg|200px]] |Категория_склада=Simón Bolívar |Чинность=политик |Уроджѣня={{birth date|1783|7|24}} |Мѣсто_роджѣня= Сан Матео, днесь [[Венеcуела|Венезуела]] |Упокоеня={{death date and age|1830|12|17|1783|7|24}} |Мѣсто_смерти=Санта Марта, [[Колумбия|Колумбія]] |Мѣсто_погребу= }} '''Сімон Болівар''' ([[24. юл]] [[1783]] Сан Матео коло [[Каракас|Каракасу]], Нова Ґранада, днесь [[Венеcуела|Венезуела]] – [[17. децембер]] [[1830]] Санта Марта, [[Колумбия|Колумбія]]) быв венезуельскый ґенерал і [[політік]], єден з головных представителїв югоамерицького боя за независлость од Іспанії. {{Стыржень}} {{Lifetime|1783|1830|Боливар, Симон}} 0811djrb4gzni15vkk5u8hfjuuocerj Франсіско Ґойя 0 1158 167814 139155 2026-07-25T18:59:25Z Igor Kercsa 5504 одстранена хыбна шаблона 167814 wikitext text/x-wiki {{особа проста |Имя=Франсіско Ґойя |Имя_оригиналне={{ref-es}} Francisco José de Goya y Lucientes |Образчик=[[File:Goya selfportrait.jpg|200px]] |Образчика_подпис=Автопортрет |Категория_склада=Francisco de Goya |Чинность=[[малярь]], рытець |Уроджѣня={{birth date|1746|3|30}} |Мѣсто_роджѣня=Фуендетодос |Упокоеня={{death date and age|1828|4|16|1746|3|30}} |Мѣсто_смерти=Бордо |Мѣсто_погребу= }} '''Франсіско-Хосе де Ґойя''' ({{lang-es|Francisco José de Goya y Lucientes}}; *[[30. марец|30. марца]] [[1746]], Фуендетодос, біля Сараґосы&nbsp;— † [[16. апріль|16. апріля]] [[1828]], Бордо)&nbsp;— [[Іспанія|іспаньскый]] [[малярь]] і рытець. == Референції == <references /> {{Стыржень}} {{Lifetime|1746|1828|Ґойя, Франсіско}} {{DEFAULTSORT:Ґойя, Франсіско}} [[Катеґорія:Вытварници]] [[Катеґорія:Бароковы маляре]] [[Катеґорія:Персоналии:Испания]] p8rfz7kgr09rvcd9anvtv0nnw493p9u Фрідріх Ніцше 0 1168 167812 160979 2026-07-25T15:30:04Z Igor Kercsa 5504 одстранена хыбна шаблона 167812 wikitext text/x-wiki {{особа проста |Имя=Фрідріх Ніцше |Образчик=[[Файл:Nietzsche1882.jpg|250px]] |Категория_склада=Friedrich Nietzsche |Чинность= [[Филозоф|філозоф]] |Уроджѣня={{birth date|1844|10|15}} |Мѣсто_роджѣня=Рокен піля Лутзену близко Ліпска |Упокоеня={{death date and age|1900|8|25|1844|10|15}} |Мѣсто_смерти=Вімар |Мѣсто_погребу= }} '''Фрідріх Вілгелм Ніцше''' ([[15. октобер|15. октобра]] [[1844]], Рокен піля Лутзену близко Ліпска – [[25. авґуст]]а [[1900]], Вімар) быв ідеями оріґіналный нїмецькый [[Филозоф|філозоф]] і класічный філолоґ. == Жерела == * Manuel Knoll/ Barry Stocker (Hrsg.): Nietzsche as Political Philosopher, Berlin/Boston 2014. * Günter Abel: ''Nietzsche. Die Dynamik der Willen zur Macht und die ewige Wiederkehr.'' 2., erweiterte Auflage. De Gruyter, Berlin/ New York 1998, ISBN 3-11-015191-X (Versuch der Klärung des häufig missverstandenen Begriffes). * Keith Ansell Pearson (Hrsg.): ''A Companion to Nietzsche.'' Blackwell, Oxford/Malden 2006, ISBN 1-4051-1622-6. * Maudemarie Clark: ''Nietzsche on Truth and Philosophy.'' Cambridge University Press, Cambridge 1990, ISBN 0-521-34850-1. * Gilles Deleuze: ''Nietzsche und die Philosophie.'' Europäische Verlagsanstalt, Hamburg 1976, ISBN 3-434-46183-3 (Klassiker der französischen Nietzsche-Rezeption). * Jacques Derrida: ''Sporen. Die Stile Nietzsches.'' Corbo e Fiore, Venedig 1976 (versucht zu zeigen, dass Nietzsches Denken kein Zentrum hat). * Günter Figal: ''Nietzsche. Eine philosophische Einführung.'' Reclam, Stuttgart 1999, ISBN 3-15-009752-5. * Eugen Fink: ''Nietzsches Philosophie.'' Stuttgart 1960. * Erich Heller: ''Die Wiederkehr der Unschuld und andere Essays.'' Suhrkamp, Frankfurt am Main 1977. * Karl Jaspers: ''Nietzsche. Einführung in das Verständnis seines Philosophierens.'' De Gruyter, Berlin/New York 1981 (Erstauflage 1935), ISBN 3-11-008658-1 (Jaspers sucht als Philosoph und als Psychiater Zugang zu Nietzsches Denken.). * Walter Arnold Kaufmann: ''Nietzsche: Philosopher, Psychologist, Antichrist'', Princeton University Press, Princeton, N.J. 1950, 4. Auflage. 1974; deutsche Übersetzung: ''Nietzsche: Philosoph – Psychologe – Antichrist.'' Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1988, ISBN 3-534-80023-0 (wichtiges Werk der angelsächsischen Nietzsche-Interpretation). * Domenico Losurdo: ''Nietzsche, der aristokratische Rebell: Intellektuelle Biographie und kritische Bilanz.'' 2 Bände. Argument/Inkrit, Berlin 2009, ISBN 978-3-88619-338-7. * Mazzino Montinari: ''Friedrich Nietzsche: Eine Einführung.'' De Gruyter, Berlin/New York 1991, ISBN 3-11-012213-8 (von einem der Herausgeber der Kritischen Gesamtausgabe Nietzsches). * Wolfgang Müller-Lauter: ''Nietzsche. Seine Philosophie der Gegensätze und die Gegensätze seiner Philosophie''. De Gruyter, Berlin/ New York, 1971. * Barbara Neymeyr, Andreas Urs Sommer (Hrsg.):''Nietzsche als Philosoph der Moderne.'' Universitätsverlag Winter, Heidelberg 2012. ISBN 978-3-8253-5812-9 * Raoul Richter: ''Friedrich Nietzsche. Sein Leben und sein Werk.'' 4. Auflage. Meiner, Leipzig 1922 ([https://archive.org/stream/friedrichnietzsc00rich#page/n3/mode/2up Digitalisat]). * Wiebrecht Ries: ''Nietzsche zur Einführung.'' Junius, Hamburg 2004, ISBN 3-88506-393-X. * Georg Römpp: ''Nietzsche leicht gemacht.'' (= ''[[Uni-Taschenbücher|UTB]].'' 3718). Böhlau, Köln/Weimar 2013, ISBN 978-3-8252-3718-9. * Hans-Martin Schönherr-Mann: ''Friedrich Nietzsche'' (= ''[[Uni-Taschenbücher|UTB]].'' 3001). Fink, Paderborn 2008, ISBN 978-3-8252-3001-2. * Stefan Lorenz Sorgner, H. James Birx, Nikolaus Knoepffler (Hrsg.): ''Wagner und Nietzsche: Kultur-Werk-Wirkung: Ein Handbuch.'' Rowohlt, Reinbek bei Hamburg 2008, ISBN 978-3-499-55691-3. * Werner Stegmaier: ''Friedrich Nietzsche zur Einführung.'' Junius, Hamburg 2011, ISBN 978-3-88506-695-8. * Bernhard H. F. Taureck: ''Nietzsche-ABC.'' Reclam, Leipzig 1999, ISBN 3-379-01679-9. * Gianni Vattimo: ''Nietzsche: Eine Einführung.'' Metzler, Stuttgart 1992, ISBN 3-476-10268-8. * Claus Zittel: ''Selbstaufhebungsfiguren bei Nietzsche''. Königshausen & Neumann 1995, ISBN 3-8260-1082-5. * ''Ницше Ф.'' Полное собрание сочинений: В 13 томах / Пер. с нем. В. М. Бакусева, Ю. М. Антоновского, Я. Э. Голосовкера и др.; Ред. совет: А. А. Гусейнов и др.; Ин-т философии РАН. — М.: Культурная революция, 2005-. * ''Ницше Ф.'' Полное собрание сочинений: В 13 томах: Т. 12: Черновики и наброски, 1885—1887 гг. — М.: Культурная революция, 2005. — 556 с. — ISBN 5-902764-07-6 * ''[[Владислав Бугера|Бугера В.]]'' Социальная сущность и роль философии Ницше. — М.: КомКнига, 2010. — ISBN 978-5-484-01062-2. * ''Марков, Б. В.'' Человек, государство и Бог в философии Ницше. — СПб.: Владимир Даль: Русский остров, 2005. — 786 с. — (Мировая Ницшеана). — ISBN 5-93615-031-3, ISBN 5-902565-09-X * ''Нордау М.'' Фридрих Ницше // Вырождение. — М.: Республика, 1995.— 400 с. — (Прошлое и настоящее). ISBN 5-250-02539-0 {{Стыржень}} {{Lifetime|1844|1900|Ницше, Фридрих}} {{DEFAULTSORT:Ніцше, Фрідріх}} {{Lifetime|1844|1900|Ніцше, Фрідріх}} [[Катеґорія:Філозофы]] rdzn6u0130gfv61r8iu55x2a8zp6pwh Йозафат Тімковіч 0 4641 167813 140005 2026-07-25T15:39:06Z Igor Kercsa 5504 одстранена хыбна шаблона 167813 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=О. Йозафат Владимир Тимкович, ЧСВВ |Имя_оригиналне=Rev. Jozafát Vladimír Timkovič, OSBM {{ref-sk}} |Категория_склада=Order of Saint Basil the Great |Образчик=[[File:2001 december Jozafat Vladimir Timkovic.jpg|230px]] |Образчика_подпис=О. Йозафат, 2001 |Чинность=грекокатолицкый церковный историк |Уроджѣня={{Birth date and age|1964|07|19}}<ref name="ЕКР">Магочи П. Р,</ref> |Мѣсто_роджѣня=[[Кошицѣ]], [[Словакия]] |Упокоеня=<!-- {{Death date and age|20РР|ММ|ДД|1964|07|19}} --> |Мѣсто_смерти= |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу= }} '''О. Йозафат Тімковіч''' (властным меном Володимир Тімковіч, псевда: Vladimír Mariánsky, Jozafát Byzantínec, Vladimirus de juxta Hornad; *[[19. юл]] [[1964]], [[Кошицѣ]], [[Словакия]]) — вызнамный дїятель ґрекокатолицькой церькви, [[публіціста]] і [[історік]] русинского народностного напряму.<ref name="ЕКР"/> Подля його погляду быв зо своїм братом [[Ґоразд Тімковіч|Ґораздом Тімковічом]] про його русиньске дїяня і бою проти словакізації [[Пряшівська ґрекокатолицька архієпархія|ґрекокатолицьков єрархіов Пряшівского єпіскопства]] в роцї 2006 вылученый з [[Чин св. Василія Великого|чіну Василіан]] і достав заказ служыти священицку службу. Подля слов Монсиньора [[Ян Бабяк|Яна Бабяка]], SJ, епископа Пряшовского, книга Тимковича ''Dejiny gréckokatolikov Podkarpatska'' ненаучна, не мать церковного характера, а зато про [[Церковь (организация)|Церковь]] дештруктивна. Перед ей публикациев, подля церковной регулы, повинны были достати imprimatur од верхности, а тыж узнаня од научных експертох.<ref>Robert Matejovic.</ref> ==Вызнамны роботы== Головны роботы з церковной истории Русинох суть:<ref name="ЕКР"/> * Letopis Krásnobrodského monastyra (1995) * Letopis Bukovského monastyra (2004) * Dejiny gréckokatolikov Podkarpatska (2004) О. Йозафат є автором веце як 400 церьковных і історічных публікацій. == Література == * '''П. Р. Маґочій''': Тимкович Йосафат {{ЕКР}} Сс.&nbsp;729–730. * {{книга |автор='''[[Іван Поп]]''' |тітул=Podkarpatská Rus - osobnosti její historie, vědy a kultury |одказ= |місто=[[Прага]] |выдавательство=Libri |рік=2008 |сторінкы= |сторінок= |isbn=978-80-7277-370-1 |тіраж=1200 }} {{ref-sk}} == Одказы== * {{Cite web |url=http://www.rusynacademy.sk/english/how_will.htm |title=How will Benedict XVI bring to an end a thousand-year latinization of the Slavs? |author='''Robert Matejovic''' |date=March 2007 |publisher=Академія русиньской културы на Словеньску |accessdate=2020-03-29}} {{ref-en}} == Референції == {{reflist}} {{Lifetime|1964||Тімковіч, Йозафат}} [[Катеґорія:Русиньскы церьковны дїятелї]] bci5nkrvj7g3b1pxzyjxir1exvkfexo Іван Петровцій 0 10312 167808 152762 2026-07-25T14:25:12Z Igor Kercsa 5504 одстранена хыбна шаблона 167808 wikitext text/x-wiki {{особа проста |Имя=Іван Петровцій |Образчик=[[File:Иван Петровцій.jpg|250px]] |Чинность=[[поет]], [[писатель]] |Уроджѣня={{birth date|1945|5|22}} |Упокоеня={{death date and age|2016|1|1|1945|5|22}} |Мѣсто_роджѣня=[[Осой (Закарпатска область)|Осій]] |Мѣсто_смерти=[[Илниця|Ілниця]] |Мѣсто_погребу=[[Осой (Закарпатска область)|Осій]] }} '''Іван Петровцій''' (*[[22. мая]] [[1945]], [[Осой (Закарпатска область)|Осій]], [[Підкарпатьска Русь]] — †[[1. януара]] [[2016]], [[Илниця|Ілниця]], [[Закарпатьска область]], [[Україна]])&nbsp;— [[Русины|русиньскый]] [[поет]], [[писатель]] з [[Карпатьска Русь|Підкарпатя]]. Петровцій Іван ся родив у фамілії до совітив заможної чиляди. Сїм клас выходив в [[Осой (Закарпатска область)|Осою]], докончив школу в [[Илниця|Ілници]], дале пак робив накладачом, разноробочым, банясом у Краснодонї, шофером, токарьом. У армії три з половков годы служив у [[Германска демократична република|Германії]], в [[Дреждяны|Дрезден]]ї. У 1973 годї кінчив ся вчити на французького філолога в Ужгородcькому универзитетї. Робив два годы [[учитель]]ом у ріднім селї [[Осой (Закарпатска область)|Осою]], пак быв [[новинарь]]ом. За [[комунізм]]у писав в [[Україньскый язык|україньскім языку]]. Товмачив до [[Україньскый язык|україньского языка]] творы світовой літературы, головно поезії. Быв членом [[Народный сполок писательох Украины|«Спілки письменників України»]] (скорше [[СССР|Совєтьского союза]]). З огляду на публічне презентованя ся за [[Русины|Русина]] быв зо Сполку україньскых писателїв выказаный в роцї 2008. Іван Петровцій є лауреатом премиї имени Дюлы Ійєша Мадярського Союза писателїв (1994), премиї за лїпшу сатиру "Хытрый Петр" (1997), Межинародної премії за русинську літературу имени Александра Духновича (1998), Руської премиї (Швейцария, Австрия, Чехия, 2005) Русинськым [[интернет]]-уданьом “RUTHEN - GAZETA” признаный май лїпшым писательом постсовітського періода на Підкарпатській Руси. == Творба == По україньскы выдав: *„Знак весни”, 1979, *„Карпатське літо”, 1984, *„Жовтень – осені свічадо”, 1988 *„Софійка і весна”, 1986 У сполувторстві з [[Валентина Петровцій|Валентинов Петровцій]] написав кримінално-детектівну повість – „[https://petrovtsiy.jimdofree.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0/manumissio-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2/ Мануміссіо, або ж Хроніка урмезійовських убивств]” (1991). В [[Русиньскый язык|русиньскым языку]]: *„Дїалектарій, авать Мила книжочка русинської бисїды у віршах”, 1993 *„Наші спüванкы: русинська поезия”, 1996 *„Наші и нинаші спüванкы”, 1998 *„Битангüські спüванкы”, 2001 *„Послїднї спüванкы”, 2004 *„Cпüванкы”, 2006 р. – Друге выданя: 2015 *„Чом я пишу по русинськы”, 2015 == Література == * [http://www.new.rusynacademy.sk/index.php/novinky-23-2015/articles/poet-iz-pidkarpatja-ivan-petrovcij-svjatkuje-70-narodeniny.html Поет із Підкарпатя Іван Петровцій святкує] == Жерела и одказы == * http://gafya.narod.ru/petrovtsiy.htm {{Lifetime|1945|2016|Петровцій, Іван}} [[Катеґорія:Русиньскы поеты]] [[Катеґорія:Русиньскы писателї]] [[Катеґорія:Русиньскы умелцї]] [[Катеґорія:Украинскы писателе]] ro5q6f1kcyo22gfucfz9d185o7q86ao Хоснователь:Yarickbased 2 22719 167815 163873 2026-07-25T21:34:20Z Yarickbased 32161 /* */ 167815 wikitext text/x-wiki <nowiki>{{delete|особиста сторінка користувача}}</nowiki> scg5abbqi6shwyi81pluf5jmcutzd44 Шаблона:Особа проста 10 24159 167816 167394 2026-07-26T08:50:16Z Igor Kercsa 5504 неповинный параметер дезактивованый 167816 wikitext text/x-wiki {{infobox |abovestyle=background:#ddb |subheaderstyle=background:#fff |labelstyle = background:#eee; |datastyle = |belowstyle = background:#ddb; |below ={{#if:{{{Категория_склада|}}}|[[commons:Category:{{{Категория_склада|}}}|{{{Имя}}} на Викискладѣ]]|***}} |above ={{{Имя}}} |subheader ={{{Имя_оригиналне|}}} |image ={{{Образчик|}}} |caption = {{{Образчика_подпис|}}} |label1=Чинность |data1={{{Чинность|}}} |label2=Уроджѣня |data2={{{Уроджѣня}}} |label3=Мѣсто роджѣня |data3={{{Мѣсто_роджѣня}}} |label4=Упокоеня |data4={{{Упокоеня|}}} |label5=Мѣсто смерти |data5={{{Мѣсто_смерти|}}} |label6=Причина смерти |data6={{{Причина_смерти|}}} |label7=Мѣсто_погребу |data7={{{Мѣсто_погребу|}}} }}{{#if:{{{nocat|}}}||{{#if:{{NAMESPACE}}||[[Катеґорія:Персоналії подля алфавіту]]}} }} <noinclude> {{documentation}} </noinclude> f9wqg9jl892upnyh28mahscy58mhdaa